БИСЕРКА ИЛИЈАШЕВ,

дипл.инж. архитектуре

50 ГОДИНА
УРБАНИЗМА
У КИКИНДИ

ГРАД ПО МЕРИ ЧОВЕКА

КИКИНДА
2015. година

1 
 
 „Има градова, па и великих и чувених градова,
које разгледамо и напустимо без жаљења и који се,
оставши иза нас, распрше као облак прашине.
А има других који остану у нама као дубок и интиман
доживљај о коме није лако ни ћутати ни говорити.“

Иво Андрић, из
путописа ,,На вест да
је Бруса погорела“

“Град као привилеговано место читања односа

архитектура-друштво”.

Ранко Радовић

2 
 
 сл. 1

3 
 
САДРЖАЈ:

1. РЕЧ УРЕДНИКА…………………………………………………………………………………. 5

2. РАЗВОЈ ИНСТИТУЦИЈЕ ЗА УРБАНИЗАМ У КИКИНДИ………………………………. 7

2.1. Основни подаци.................................................................................................... 7
2.2. Важни датуми у области урбанизма.................................................................. 12
2.3. Директори............................................................................................................. 13
2.4. Архитекти и други који су оставили важан траг у урбанизму Кикинде.. … 14

3. УРБАНИЗАМ У КИКИНДИ У 20. ВЕКУ…………………………………………………… 18

3.1. Јавни урбани простор Кикинде.......................................................................... 18
3.2. Значајне карактеристике урбаног развоја Кикинде кроз време................... 20
3.3. Најзначајнији урбанистички планови................................................................ 23
3.4. Израда урбанистичких планова за друге општине у Војводини................... 27
3.5. Остале активности Завода за урбанизам у Кикинди .................................... 38

4. ПОЧЕТАК ТРЕЋЕГ МИЛЕНИЈУМА ............................................................................... 43

4.1. Урбанизам - сектор у ЈП Дирекцији за изградњу града.....................................43
4.2. Нови погледи на урбанистичку струку и задаци урбаниста ......................... 45
4.3. Едукација запослених ……………………………………………………………. 46
4.4. Одреднице урбаног развоја............................................................................... 47
4.5. Најзначајнији урбанистички планови ................................................................ 48

5. ПОСЛОВНИ ПРОСТОР ............. .................................................................................... 61

6. БУДУЋНОСТ ................................................................................................................... 64
6.1. Потенцијали наслеђа и урбанистички репери и архитектонски .................... 64
6.2. Континуитет у урбанистичком развоју ............................................................ 66

7. КИКИНДA - ГРАД ПО МЕРИ ЧОВЕКА ...................................................................... 67

ПРИЛОЗИ: .............................................................................................................................. 84
1. Запослени од оснивања Завода за урбанизам у Кикинди до данас ................. 84
2. Запослени у тренутку оснивања 1965. године и данас, 2014. године ................. 85
3. Усвојена просторно – планска и урбанистичка документација рађена
у Заводу за урбанизам у Кикинди и у сарадњи са другим урбанистичким
институцијама у АП Војводини и Републици Србији ................................................ 86
4. Библиографија и грађа ............................................................................................. 90
5. О аутору ..................................................................................................................... 93

4 
 
 1. РЕЧ УРЕДНИКА
КИКИНДА:

- „мала варош“ на крајњем североистоку Републике Србије, у АП Војводини

- тромеђа Србије, Мађарске и Румуније – град са самосталним сенатом И
магистратом 1893. године, данас без тог статуса
- 45 степени и 31 минут географске ширине и 20 степени и 30 мунута источне
географске дужине
- град - на почетку 21. века око 40 хиљада становника
- Општина Кикинда око 65 000 становника
- град ван свих главних саобраћајних коридора и зато град кроз који се не
може проћи, већ град у који се мора доћи
- свој највећи успон град је имао средином 20. века, до 1990. године, када
његов раст стагнира, а данас и опада
- плодна равница
- највећа налазишта нафте и гаса у АП Војводини
- природна станишта сова ушара - sova utina
- археолошко налазиште мамута старог око 40 000 година
- чаролија глине - вајарски атеље TERRA (израда скулптура великог формата
од глине)
- град без реке
- Кикиндски канал на истоку града – део ОКМ1 хидросистема Дунав – Тиса –
Дунав

Кикинда је плански настао град пре више од 260 година. Урбанистички се

континуирано развијао кроз векове. Од времена планског насељавања за време царице
Марије Терезије у 18. веку, на обалама реке Галацке, до миграција после ратова и многих
промена друштвено економских система у нашој земљи, град је растао бринући о својим
јавним, стамбеним, пословним, индустријским, комуналним и другим просторима,
чувајући урбанистичко, градитељско, национално и етичко наслеђе, наслеђе у култури,
образовању, здравству, спорту... Велику улогу у томе има опшптинска управа која је
званично установила у Кикинди урбанистичку струку после Другог светског рата, крајем
1964. године, међу првима у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији.

Мерсијев план за формирање насеља у 19. веку, успоставио је основну

урбанистичку матрицу по принципу: праве и дуге улице које се секу под правим углом и
које град деле на блокове приближно истих димензија и површина. Урбанистички и
просторни планови у 20.веку и савремени урбанистички планови данас, чувају тај
урбанистички принцип развијајући град и уређујући његове јавне и друге просторе у
складу са тим принципом.2

Колико је урбанистичка струка важна за живот у сваком насељу показале су

катастрофалне поплаве које су се догодиле у великом делу Србије маја 2014. године које
су покренуле и многа клизишта. На сву срећу, Кикинда није доживела поплаве данас. У
прошлости, у 19. веку, биле су велике поплаве када је поплављен скоро цео Банат.
Извучене су поуке. Интензивно су грађени канали за одвођење сувишних вода и канал
                                                            
1
 ОКМ – основна каналска мрежа 
2
 Више о овоме дато је у књизи  КИКИНДА, ВЕКОВИ ПРОЛАЗЕ – ГРАД ОСТАЈЕ, БИСЕРКА ИЛИЈАШЕВ, издање 
Историјског архива Кикинда, 2002. година 

5 
 
Дунав – Тиса – Дунав у 20. веку. Високе подземне воде на овом подручју биле су велики
проблем, у тада баровитом Банату, који је био решаван првим прописима за изградњу
кућа по Мерсијевом плану, до савремених прописа и урбанистичких и просторних планова
данас. Данас је корито бивше реке Галацке претворено у главни колектор атмосферске
канализације и реципијент великих подземних вода. Зато и овим путем скрећемо пажњу
да грађење без планова и урбанистичких прописа (бесправно изграђени објекти којих и у
Кикинди има, али мање него у осталим подручјима Србије) може донети само проблеме.
Кикинда гаји традицију поштовања урбанистичких прописа и услова. Надамо се да у
будућности неће бити изграђен ни један објекат без валидне урбанистичке и пројектне
документације

Интеракција: управа – јавност - урбанисти, главни су покретач урбанистичког

развоја града. Учешће јавности, проблеми у коришћењу простора, заштита јавног
интереса, идеје, сугестије и предлози су значајан чинилац да се град развија према
потребама становника у чему је улога урбаниста да задовоље исказане потребе уз
поштовање наслеђа, традиције и савремених урбанистичких прописа кроз израду
просторних и урбанистичких планова за град и сва насеља у општини Кикинда. То је
основни задатак урбаниста – визионара и стручњака који на примерен начин, са
уметничком дозом перципирања простора, планирају уређење простора и развој града,
кроз израду урбанистичких и просторних планова, на добробит свих: и житеља и свих
људских делатности које прате живот и оних који дођу у овај урбанистички уређен град.
Сарадња са општинском управом, утврђивање стратегије развоја и спровођење планова
који су у надлежности управе је суштина урбанистичког планирања и уређења.

У мрежи насеља у Србији Кикинда је регионални центар3. Кикинда је проглашена за

град са самосталним сенатом и магистратом 1893. године. Данас, на жалост, у новој
мрежи насеља у Србији Кикинда, заједно са Пиротом, није град. Свој највећи економски
раст Кикинда је остварила осамдесетих година прошлог века када је била трећи град по
економској моћи у оквиру тадашње Југославије, и када је, поред развијене пољопривреде
имала значајну прераду пољопривредних производа и највећу фабрику цигле и црепа са
145-тогодишњом традицијом ( ИГМ „Тоза Марковић“), развијену металску индустрију
(Ливницу жељеза и темпера, производњу Опел аутомобила) и Метанолско сирћетни
комплекс. У плодној банатској равници, пољопривреда је најважнији ресурс.

О континуираном урбанистичком планирању, првим плановима и урбанистичком и

градитељском наслеђу детаљно је писано у поменутој књизи КИКИНДА, ВЕКОВИ
ПРОЛАЗЕ – ГРАД ОСТАЈЕ4. Овом монографијом обухваћен је период од формирања
Завода за урбанизам и пројектовање у Кикинди 1964. године до данас, после 50 година
рада ове институције у Кикинди. Кикинда је постала и остала урбанистички уређен град –
привилеговано место оних који у њему живе, привилеговано место оних који у њега дођу,
јер град плени својом урбанистичком уређеношћу, стилском грађанском архитектуром,
њеним пропорцијама, хармонијом која влада између града и окружења – плодне и
непрегледне златно-житне банатске равнице, човекомерношћу у свим односима простора
и природе и приземница које зазузимају највећи део простора намењен становању.

                                                            
3
  Велимир Бањанин, Раденко Гачевић, Александар Џелебџић, мр Невенка Маглић Лозић, Олга
Маринчић, мр Милена Милосављевић, мр Радмила Оберкнежев, Петар Пањковић, Миленко Пејчић,
Весна Поповић, Милорад Радомировић, Родољуб Радосављевић, Анђелка Рисић, НОВИ САД –
СЛИКА ГРАДА, Јавно предузеће „Урбанизам“ Завод за урбанизам, Нови Сад, 1996. година, 35 
4
 Бисерка Илијашев, КИКИНДА, ВЕКОВИ ПРОЛАЗЕ – ГРАД ОСТАЈЕ, Историјски архив Кикинда,
2002. година

6 
 
 2. РАЗВОЈ ИНСТИТУЦИЈЕ ЗА
УРБАНИЗАМ У КИКИНДИ

2.1. Основни подаци

Завод за урбанизам у Кикинди основала је Скупштина општине Кикинда решењем
бр. 01-12039/1-1964, Оснивање Завода регистровано је код Окружног привредног суда у
Зрењанину уписивањем у регистрат установа, свеска 1, на регистарском листу 1 под
бројем FI бр. 1/65 дана 17.03.1965.. под називом ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ И
ПРОЈЕКТОВАЊЕ КИКИНДА. Тада је за директора именована Загорка Новаковић, дипл.
инж. арх. ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ И ПРОЈЕКТОВАЊЕ КИКИНДА основан је као установа
са самосталним финансирањем којој су поверени следећи задаци:

1. да ради на развијању и унапређењу урбанистичке делатности на територији

општине Кикинда
2. да прати и проучава проблеме и појаве у области урбанизма за потребе
општине
3. да израђује генералне урбанистичке планове насељених места и да се стара о
спровођењу и даљој разради већ израђених и усвојених урбанистичких планова
4. да издаје урбанистичке услове диспозиције објеката и исте уноси у ситуационе
планове
5. да врши парцелацију земљишта у ужем грађевинском рејону ради
урбанистичких решења
6. да Скупштини општине предлаже доношење локалних прописа из области
урбанизма и да у том смислу сарађује са стручним организацијама
7. да врши израду диспозиције економских дворишта пољопривредних
организација и других објеката
8. да прати промене које настају изградњом нових објеката и да их уноси у
ситуационе планове
9. да врши пројектовање јавних, привредних и стамбених објеката високоградње,
нискоградње, хидроградње и хортикултуре
10. да се бави пројектовањем идејног решења намене извршења и главне пројекте
у смислу постојећих прописа о пројектовању
11. да може вршити услуге заинтересованим инвеститорима око вођења стручног
надзора над извођењем свих инвестиционих радова
12. да води евиденцију о изграђеној мрежи комуналних објеката и да врши и остале
послове из области урбанизма

Завод је основан сопсвеним средствима, без икаквог финансијског учешћа Општине. Зато
се у првој години пословања бавио искључиво пројектном делатношћу. Тада је преузео
све раднике који су се бавили пројектовањем у оквиру грађевинске организације „Рад“ у
Кикинди, њих 13, са следећом квалификационом структуром:

ТАБЕЛА СТРУЧНЕ СПРЕМЕ РАДНИКА У ТРЕНУТКУ ОСНИВАЊА ЗАВОДА

7 
 
 Назив стручне спреме квакификација бр. радника
р.бр. 1965. год. 1966.год.
1. висока стручна спрема дипл. инжењер архитектуре 3 4
2. висока стручна спрема дипл. грађевински инжењер 1 1
3. висока стручна спрема дипл. инжењер шумарства 1 1
4. виша стручна спрема електо инжењер 1 1
5. виша стручна спрема грађевински смер - 1
6. средња стручна спрема архитектонски смер 1 1
7. средња стручна спрема грађевински смер 1 3
8. средња стручна спрема електро смер 1 1
9. средња стручна спрема гимназија 1 1
10. нижа стручна спрема 2 3
11. без школске спреме 1 1
укупно 13 18

Радници су били запослени по сиситематизацији радних места. Радници са високом

стручном спремом имали су и положен државни испит за обављање наведених
делатности по начелу свих предузећа и установа у социјалистичком друштву.

Органи управљања у основаној установи били су:

1. радна заједница коју чине 17 радника Завода за урбанизам и пројектовање у

ужем саставу, а у ширем саставу је још 5 чланова делегираних из привредних и
друштвених организација. Радна заједница у ужем саставу радила је успешно.
2. управни одбор од 5 чланова из редова запослених. Управни одбор је
организовао рад и решавао проблеме колектива

Као организација са самосталним финансирањем, финансијска средства обезбеђивала је:

- приходом од урбанистичке делатности и урбанистичког пројектовања

- приходом од обрада локација и урбанистичких сагласности
- приходим од пројектних услуга
- приходом од геодетских услуга
- приходом од надзора над извођењем инвестиционих објеката
вискокоградње,нискоградње, хортикултуре и ел. инсталација и друге
инфраструктуре

УРБАНИЗАМ

Од 1968. године, урбанистичке послове за потребе Општине Кикинда финансира општина

на основу извршених послова, тј. урађених планова. У укупном финансирању општина
учествује приближно са четвртином прихода. Те делатности су:

- урбанистичко планирање и израда просторних планова

- опште пројектовање свих врста објеката високоградње, нискоградње и
хортикултуре
- геодетски радиви у оквиру урбанистичке делатности и ван ње

8 
 
 - надзор над извођењем објеката високоградње, нискоградње, хортикултуре и
свих врста инсталација
- први урбанистички посао био је ПРОГРАМ ЗА ИЗРАДУ ГЕНЕРАЛНОГ
УРБАНИСТИЧКОГ ПЛАНА КИКИНДЕ. Носиоц посла био је Завод за унапређење
комуналних делатности СР Србије. Завод из Кикинде је сарађивао на овом
послу кроз приказ постојећег стања Кикинде и на документацији за ОДЛУКУ
КОЈА ЗАМЕЊУЈЕ РЕГИОНАЛНИ ПРОСТОРНИ ПЛАН. Завод је реализовао
интенције овог програма кроз издавање услова за изградњу, доградњу и
реконструкцију објеката високоградње, нискоградње и комуналних објеката на
територији града Кикинда, кроз учешће у изради локалних прописа из
урбанистичке делатности, давање мишљења при одабиру локација од посебне
важности за градско насеље и израду многих детаљних урбанистичких решења.

ПРОЈЕКТОВАЊЕ
- како пројектовање има одређену традицију на овом подручју, већина стручних
кадрова је константно била ангажована на овим пословима, претежно на
изради инвестиционо – техничке документације за изградњу колективних
стамбених зграда, породичних стамбених зграда, објеката јавне намене
архитектуре, документације за изградњу нискоградње (путева, улица...) и
документације за изградњу електричних инсталација и водовода и
канализације.

ГЕОДЕТСКА ДЕЛАТНОСТ
Геодетски радови су извођени за потребе урбанистичке делатности јер
представљају саставни део локација. То су били радови:

- идентификације, снимања и издавања подлога за парцелацију катастарских

парцела у насељеним местима општине Кикинда,
- исколчавање парцела у насељу Албертова – Сутјеска
- идентификација на терену и у катастру за опис граница грађевинског подручја
насељених маста у општини Кикинда
- снимање уздужних профила трасе путева
- снимање и исколчавање траса далековода
- преношење пројекта новог насеља Албертова – Сутјеска на терен са изменом
катастарског операта
- геодетски радови за припрему и изградњу новог погона ИГМ „ Тоза Марковић“
- снимање уздужног профила главног колектора канализације и преношење
објекта за пречишћавање фекалних вода на траси са снимањем, израда
деобних нацрта за друштвено земљиште5

                                                            
5
 Извештаји о раду Завода за урбанизам и пројектовање за 1969, 1971, и 1972. Годину, Историјски архив 
Кикинда, фонд 101.945, 1969. год, стр. 361, фонд 101.949, 1971. год. стр. 684 и  фонд 101.951, 1972. год. стр. 
673 

9 
 
 НЕКОЛИКО ФОТОГРАФИЈА КОЛЕКТИВА:

Колектив Завода за урбанизам i пројектовање 1978. година сл. 2

Колектив Друштвеног предузећа Завод за урбанизам Кикинда,1992. година сл. 3

10 
 
 Део колетива на радном договору, 2001. година сл. 4

Колектив Сектора за урбанизам у Дирекцији за изградњу града 2014. године сл. 5, или 5а,
5б, 5ц

11 
 
 2.2. Важни датуми развоја Завода

1964. година
- СО Кикинда је донела Одлуку о оснивању Завод за урбанизам и
пројектовање (30. 12. 1964. год.)

1965. година
- Почео са радом Завод за урбанизам и пројектовање у Кикинди ( 19. 03.
1965. године, када су усвојена сва оснивачка акта и институција уписана у
судски регистар)

1970. година
У протеклих 5 година Завод је самостално или у сарадњи израдио ЗНАЧАЈНУ
УРБАНИСТИЧКУ ДОКУМЕНТАЦИЈУ КОЈА СВРСАТАВА КИКИНДУ МЕЂУ ПРВЕ ГРАДОВЕ
НА ТЕРИТОРИЈИ САП ВОЈВОДИНЕ, А МОЖДА И У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ КОЈИ
ПОСЕДУЈУ ВЕОМА ВАЖНУ ПЛАНСКУ ДОКУМЕНТАЦИЈУ ЗА РАЗВОЈ ОПШТИНЕ
Кикинда и то:
- Програм за ГУП (Генерални урбанистички план) Кикинда
- Одлука која замењује Регионални просторни план општине Кикинда
- Детаљно урбанистичко решење стамбеног насеља А, B,C,D
- Детаљно урбанистичко решење стамбеног насеља између улица Димитрија
Туцовића, Горња водоплавна, Бранка Радичевића и Бранка Вујина
- Детаљно урбанистичко решење центра града које даје нову физиономију
граду обезбеђујући синезу наслеђа и нове прилагођене савремене
архитектуре. Решење обезбеђује хумани простор човеку издвајајући га од
саобраћаја у простор богат зеленилом.
- Детаљно урбанистичко решење стамбеног насеља „Галацка“
- Програмски део за простор који тангира центар и својом разиграном
композицијом савременог решења допуњује силуету града
- Рађена су и детаљна урбанистичка решења за многа предузећа6

1978. година
- Завод за урбанизам и пројектовање подељен је на две организационе јединице:
ООУР „Урбанизам“, ООУР „Пројектовање“ (02.06. 1978)
                                                            
6
 Извештај о раду Завода за урбанизам и пројектовање за 1972. годину, Историјски архив Кикинда, фонд 
101.951, 1972. год. стр. 673 
 

12 
 
1984. година
- Завод за урбанизам и пројектовање, мења назив у ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ
И ПРОЈЕКТОВАЊЕ „7 ЈУЛИ“. Подељен је на три организационе јединице:
ООУР „Урбанизам“, ООУР „Пројектовање“ и Радна заједница (31. 03. 1984.
године)

1985. година
- Завод за урбанизам и пројектовање, „7 јули“ мења статус (01.08.1985.
године) и дели се на две посебне и самосталне организације:
1. ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ КИКИНДА
2. „ПРОЈЕКТНИ БИРО“ КИКИНДА, ООУР „Пројектовање“ припаја
се ООУР–у „Пројектни биро“ који послује у саставу ГРО
„Северни Банат“. Они формирају посебну организацију за
пројектовање под наведеним насловом7

2001. година
- Друштвено предузеће ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ Кикинда се припаја ЈАВНОМ
ПРЕДУЗЕЋУ ЗА ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ, КОМУНАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ
И ПУТЕВЕ Кикинда по Решењу Привредног суда у Зрењанину, посл. Бр.
FI.723/2001.од 02. 08. 2001. године. Oд тада послују под називом ЈАВНО
ПРЕДУЗЕЋЕ ДИРЕКЦИЈА ЗА ИЗГРАДЊУ ГРАДА Кикинда. Послови
урбанизма обављају се у СЕКТОРУ ЗА УРБАНИЗАМ у оквиру ЈП Дирекције
за изградњу града.

2.3. Директори

ЗАГОРКА НОВАКОВИЋ, дипл. инж.арх. била је први директор формираног Завода

за урбанизам и пројектовање, Кикинда од 1965.до 1979. године – 13 година (за вршиоца
дужности директора именована 30. децембра 1964. године, када је СО Кикинда основала
ову значајну институцију за урбанизам у граду)8

РАДОМИР ТАТОМИРОВ, дипл. економиста (1978. – 1979. године) именован је за

директора радне заједнице, када ова институција добија назив ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ И
ПРОЈЕКТОВАЊЕ „7 ЈУЛИ“ 1978. године и када је подељена на две организационе
јединице.

БОРИСЛАВА ЛУЖАНИН, дипл. геод. инжењер (по конкурсу) именована је за

директора ООУР-а „УРБАНИЗАМ“ 1979. године и остала на том месту до 1990. године, а
                                                            
7
 Завод за урбанизам имао је, како је наведено, многе статусне промене. У тим променама погубљена су 
готова сва документа која се односе на ову инстируцију и њену организованост. Наведене податке о важним 
датумима развоја Завода дала је СЛОБОДАНКА РАНКОВ, архитектонски техничар која је радила у Заводу од 
његовог оснивања до пензионисања 1994. године (подаци узети из њене радне књижице) 
8
 Загорка Новаковић, дипл. инж. арх. и директор Завода за урбанизам и пројектовање, рођена је у 
Винковцима 1931. године. Дошла је у Кикинду 1957. године. Пре тога је радила у Београду на изградњи 
многих важних грађевина. Године 1979. вратила се у Београд и до пензије радила у инжењерингу 
грађевинског предузећа „Ратко Митровић“ 

13 
 
 СРЕДОЈЕ ЈОВИЋ, дипл. инж. архитектуре био је директор ООУР-а „Пројектовање“ и на
том месту остао до 1985. године када је овај ООУР са ООУР-ом „Пројектини биро“ у
саставу ГРО „Северни Банат“ формирао посебну и самосталну пројектну организацију ДП
„Пројектни биро“ Кикинда.9

Загорка Новаковић РадомирТатомиров Борислава Лужанин Петар ДимитријевићДобрила Новаков

сл. 6, сл. 7 сл. 8 сл. 9 сл. 10

ПЕТАР ДИМИТРИЈЕВИЋ, дипл економиста, именован је за директора Друштвеног

предузећа Завод за урбанизам 1990.године. На том месту је остао до формирања Јавног
предузеће Дирекција за изградњу града, 2001. године. Oд 2001. до 2005. године, када
одлази у пензију, био је на дужности руководиоца Сектора за урбанизам у оквиру
Дирекције за изградњу града.

ДОБРИЛА НОВАКОВ, дипл. инж. архитектуре је руководилац Сектора за урбанизам

у оквиру Дирекције за урбанизам, од 2005. године.

2.4. Архитекти и други који су оставили

важан траг у урбанизму Кикинде
Градови се рађају, расту, живе и развијају, умиру и поново рађају и препорођују у
разним временским периодима. Свака генерација становника користи град за своје
потребе и очекује да задовољи све њене захтеве: животне, радне, образовне,
здравствене, емотивне, естетске и све друге. На одређен начин оставља у граду, који је
најсложенији механизам непредвидивих и променљивих захтева и иницијатива за
функције, намене, политике ... видљив печат свог постојања. Разне градске структуре
имају своје парцијалне и различите интересе. Урбанисти, за разлику од других имају само
један интерес: град мора успешно да функционише у свако доба, за сваку функцију и
потребу. У свако доба урбанисти морају предложити оптимално решење које неће
ометати друге функције града ни данас, ни сутра.

Педесет година је прошло од оснивања Завода за урбанизам и пројектовање. У

протеклом периоду, град је планиран на основама Мерсијеве урбане матрице, преко
изражене друштвено - економске функције у планирању (шездесетих година),
                                                            
9
 Податке дала СЛОБОДАНКА РАНКОВ, архитектонски техничар, у разговору обављеном 26. Јуна 2014. године 

14 
 
самоуправног приступа у планирању (седамдесетих година), економске стагнације
(осамдесетих године), ратова деведесетих година, до најновијих актуелних промена које
су истакле многе пропусте и унеле многе нове недоумице садашњег и будућег времена.
Продор савремених технологија и информатичарских система у свим сферама па и у
планирању простора омогућио је праћење разних појава у урбаном развоју. Неограничене
могућности праћења, валоризације стања и симулације развојних процеса у односу на
претходне – методолошке, пружа компјутерска технологија. Уз све проблеме
организационог, политичког и стручног карактера који су пратили планерски посао,
урбанисти су усмеравали политичке и управљачке иницијативе и указивали на неопходне
интервенције, које могу бити делотворне за град.10

У тако бурним временима и педесетогодишњем периоду велики траг оставили су:

1. АНТИЋ проф.ИВАН, дипл. инж. архитектуре и професор на Архитектонском

факултету у Београду пројектовао је хотел „Нарвик“ 1980. године, који је у то
време био најопремљенији хотел са пет звездица у Војводини

2. БАРБУЛ МИЛАН , дипл. инж. архитектуре је аутор Урбанистичких планова

месних заједница (насељених места) у општини Кикинде и то за: Банатско
Велико Село, Иђош, Мокрин, Нови Козарци и Сајан, 1983. година11. Од 2005.
године члан је Комисије за планове у Кикинди именован од стране надлежног
министарства. Својим примедбама и сугестијама доприноси већем квалитету у
изради урбанистичких планова у Кикинди и данас.

3. БЈЕЛИКОВ ВЛАДИМИР , дипл. инж. архитектуре је аутор првог Генералног

урбанистичког плана Кикинде, који је рађен у периоду од 1968.до 1970. године

4. БОЖОВИЋ др ВЕРА, дипл. инж. архитектуре је аутор Генералног

урбанистичког плана Кикинде 1981. године и првог Просторног плана општине
Кикинда, 1982. године

5. ИЛИЈАШЕВ БИСЕРКА , дипл. инж. архитектуре, пројектовала је објекат

Телекомуникација и објекат Радио станице у Кикинди, много других,
пословних, стамбених и породичних објеката и радила на многим
урбанистичким и просторним плановима у Кикинди, Новом Кнежевцу и Чоки.
Објављеним књигама12 дала је посебан допринос очувању урбанистичког и
грађевинског наслеђа Кикинда. За свој рад добила је годишњу награду
општине Кикинда (2012)

                                                            
10
 Мр Михајло Медведев, дипл. инж. арх, НОВИ САД –ГРАД КОЈИ ЈЕ ВЕРОВАО СВОЈИМ ПЛАНЕРИМА, НОВИ 
САД –  СЛИКА ГРАДА, Јавно предузеће „Урбанизам“ Завод за урбанизам, Нови Сад, 1996. година, 39 ‐ 41 
11
 За насељена места Бантска Топола , Башаид, Наково и Руско село аутор Урбанистичких планова била је др 
Вера Божовић, дипл. инж .арх. 1983. године 
12
  Објављене књиге Бисерке Илијашев: СУВАЧА У КИКИНДИ‐ МЛИН РАВНИЦЕ, АД Кикиндски млин, Кикинда, 
«Тиски цвет»  Нови Сад (1999),КИКИНДА, ВЕКОВИ ПРОЛАЗЕ ‐ ГРАД ОСТАЈЕ, Историјски архив Кикинда (2002),  
ВРАТА  ‐  КИКИНДСКИ  АРХИТЕКТОНСКИ  ДРАГУЉ,  Историјски  архив  Кикинда  (2005),  АРХИТЕКТИ  МИЛАН  И 
ЂОРЂЕ  ТАБАКОВИЋ,  ОБЈЕКТИ  У  КИКИНДИ  И  ГРАДИТЕЉСКО  НАСЛЕЂЕ  КИКИНДЕ,  тематски  број  часописа 
ATTENDITE, бр, 4, Историјски архив Кикинда  (2007), ВИЛЕ И ПАЛАТЕ У КИКИНДИ, Историјски архив Кикинда  
(2010) 

15 
 
 6. ЈОВИЋ СРЕДОЈЕ , дипл. инж. архитектуре, пројективао је зграду Општинског
суда, пословни објекат електродистрибуције, дечији вртић „МИКИ“ на
Микронасељу у Кикинди и дечије одмаралиште на Златибору и многе друге
објекте у Кикинди. У оквиру Завода за урбанизам и пројектовање бавио
претежно пројектовањем. Неколико година, на почетку рада Завода, бавио се
и урбанизмом.

7. КАНАЧКИ СМИЉА, дипл. инж. архитектуре је урадила прву ЕКСПЕРТИЗУ за

урбанистички план УРБАНИСТИЧКО – АРХИТЕКТОНСКО НАСЛЕЂЕ
КИКИНДЕ, 1968 - 1970. године

8. ЛУЖАНИН БОРИСЛАВА, дипл. инж. геодезије, као директор Завода за

урбанизам, унапредила је делатност урбанизма у Кикинди инсистирањем на
изради и спровођењу просторних и урбанистичких планова за град и општину
Кикинда

9. НОВАКОВИЋ ЗАГОРКА, дипл. инж. архитектуре, први директор Завода за

урбанизам и пројектовање, поред послова директора, бавила се искључиво
пројектовањем. Пројектовала је стамбено – пословне објекте у низу, П+4 до
П+6, у ул. Ђоке Радака, стамбено – пословну зграду П+9, зграду СУП-а, 13

10. ПЕРИШИЋ ДИМИТРИЈЕ, дипл. географ, је био аутор Одлуке која замењује
Регионални просторни план општине Кикинда 1968. године. Овај плански
документ је један од првих ове врсте у Србији.

11. ЦАГИЋ проф. ПРЕДРАГ, дипл инж. архитектуре, аутор градског трга као
пешачке зоне у центру Кикинде. За Детаљни урбанистички план центра и
извођачки пројекат стамбено – пословних зграда на улазу у пешачку зону у
Кикинди добио је, 1984. године, Борбину награду за архитектуру и Октобарску
награду града Кикинда 1984. године.

                                                            
13
 Загорка Новаковић поред наведених пбјеката, пројектовала је у Кикинди и пет типова зграда у Крем 
насељу, халу предузећа „Петар Драпшин“, Објекте у оквиру болнице (ушно, очно и дечије одељење и 
болничку кухињу, техничку и васпитачку средњу школу, основну школу „Жарко Зрењанин“, комплекс ДТД на 
путу за Иђош, Кухињу Нафтагас‐а, индивидуалне објекте у стамбеним насељима А;B, C и D, везни део 
општине од улице Браће Татић до старе опшптинске зграде и много индивидуалних стамбених зграда. Пре 
одласка из Кикинде вршила је надзор над изградњом нове  градске болнице 1979. године 

16 
 
Уз наведене архитекте морамо поменути и истаћи:

1. МИРКА ТАТИЋА, тадашњег председника Извршног већа општине Кикинда,

коме можемо да захвалимо што данас уживамо у уређеном градском тргу какав
сваки град може само пожелети. Он је иницирао уређење градског трга, уз
подршку Нис Нафтагас-a у Кикинди (директор је био Марко Јањић), обезбедио
финансијска средства за израду одговарајућих урбанистичких планова и
извођење радова и заједно са урбанистима истрајавао на њиховом спровођењу

2. КАРЛА ГЕДЛА, тадашњег секретара Самоуправне интересне заједнице за

стамбено – комуналне послове и путеве у Кикинди чијим је несебичним
залагањем у функцији инвеститора извршена реконструкција делова Кикинде
(урађено и реализовано архитектонско – урбанистичко решење простора
намењеног становању на Микронасељу, стамбено – пословног блока „Галацка“
на улазу у центар града и уређење старог градског језгра као пешачке зоне

3. Институција за урбанизам у Кикинди, од свог оснивања до данас, имала је

одличну сарадњу, кроз достављање потребних услова, планова за развој и
специфичности и често, заједнички рад на разрешењу текућих проблема и
неусаглашености којих је у законској регулативи било много, са надлежним
органом за урбанизам у општини Кикинда, Јавним стамбеним предузећем,
Јавним комуналним предузећем „6 октобар“, надлежном Елелтродисрибуцијом,
Србија – гасом и Нис- гасом.

17 
 
3. УРБАНИЗАМ У КИКИНДИ У 20. ВЕКУ
3.1. Јавни урбани простор Кикинде
Јавни простори су основни елемент сваког града са основним задатком да омогуће и
поспеше комуникацију међу грађанима.Јавни простор Кикинде је простор на коме се
одвија најинтензивнији друштвени, културни, пословни, забавни живот града... То су места
интензивног окупљања људи у послу, одмору, доколици, размени идеја и информација.
Чине га:
- трг као пешачка зона у центру града
- сквер код железничке станице
- улице, стазе и многобројни пасажи као карактеристика војвођанске архитектуре
- урбани џепови – оазе зеленила у многим деловима града (нпр.поред зграде
гимназије, у ул. Милоша Великог, фонтана на „Микронасељу... дрвореди...)
- простор Спортско рекреативног центра „Језеро“ на око 93.ha у оквиру кога је и
простор старог језера – „Штеванчеве баре“ (пејзажно уређен простор поред водене
површине као остатка реке Галацке која је пресушила и чија светлуцава површина
и околно зеленило представљају опуштајући и здрав животни амбијент, амбијент
за шетњу и активан одмор и који је реконструисан и уређен 2005. године)
- градски парк „Бландаш“ богат ретким растињем, настао у 19. веку
Јавни простори имају и различита значења, што се види из намене набројаних.
Овде се мора истаћи још једно значајно питање - питање колективне меморије.
Стари хероји, симболи, споменици, градитељско наслеђе се не смеју занемарити.
Они захтевају посебну пажњу, бригу и идеје у тренутку савремених збивања и у
будућности, а не заборав. Привлачност наведених јавних простора , заједно са
објектима који чине њихов оквир, чини квалитет амбијента. У физичком смислу
омогућава лаку приступачност, једноставно и логично кретање, могућност добре
оријентације у простору, да одговара разноврсним потребама корисника и
посетилаца. Стална брига у одржавању јавних простора и објеката стилске
грађанске архитектуре која доминира у центру града и оквир је градског трга и
пешачке зоне, такође чине овај простор пријатним и атрактивним и у њему грађани
радо бораве. Примери:

План центра града са уређеном пешачком зоном и објектима градитељског наслеђа, 1998.г
сл. 11

18 
 
„Штеванчева бара“ у оквиру Спорстко – рекреативног центра „Језеро“ сл. 12

Све наведено упућује на потребу за решавањем стационарног саобраћаја. Од

каруца, бицикла и омнибуса у прошлом времену, после Другог светског рата, појавио се
аутомобил и проблем паркирања возила нарастао нарочито крајем 20. века. Тада је
планским документима предвиђено паркирање возила у профилима улица које је
задржано до данас. Осамдесетих година прошлог века планирана је спратна гаража у
центру града у близини пијаце. Њена изградња је започета, али она ни до данас није
завршена, а проблем паркирања постаје све већи.

19 
 
 3.2. Значајне карактеристике урбаног развоја
Кикиндe кроз време
Урбанистички развој Кикинде у 20. веку карактеришу:
- поштовање наслеђене урбанистичке матрице која се развијала од центра према
периферији
- поштовање наслеђених регулационих линија које се поклапају са грађевинским
линијама. У другој половини 20. века, када Kикинда достиже највиши ниво у
свом економском развоју, грађевинска линија помера се у односу на
регулациону линију у оним деловима града где је планиран шири улични
профил због повећаних потреба да се боље регулише саобраћај и утврде
категорије градских саобраћајница
- поделу града на четири рејона – данас на четири месне заједнице
- централни градски трг у средишту града око кога је и настала Кикинда, добија
нови заначај – пословно средиште града и крајем осамдесетих година прошлог
века уређен као пешачка зона
- градско подручје подељено је на блокове са непромењеним димензијама
- основни просторни модул је парцела
- Првом Студијом о архитектонским вредностима Кикинде архитекте Смиље
Каначки, рађеном за Први генерални урбанистички план Кикинде 1970. године,
покренуте су активности за очување и унапређење градитељског наслеђа
Кикинде. То је резултирало, крајем 20. века, Одлуком Владе Републике Србије
о утврђивању градског језгра за ПРОСТОРНО КУЛТУРНО – ИСТОРИЈСКУ
ЦЕЛИНУ, 2003. године (Сл. лист РС бр. 128 од 26. децембра 2003. године) којом
су за простор старог градског језгра, амбијент, објекте и парк у центру
прописане мере за укупно понашање, чување, заштиту, интервенције,
адаптације, реконструкције и нове инвестиције у овој целини14.
- у 18. и 19. веку градско подручје било је намењено становању у коме су
обављане образовне, здравствене, трговинске, угоститељске, штампарске,
културне и друге делатности
- средином 20. века град је организован по савременим урбанистичким
принципима. У утврђеној намени површина, становање је задржало простор
који је и заузимало, уз минимално проширење за колективну стамбену изградњу
на до тада неизграђеним површинама на периферији града. Извршено је и
погушћавање у оквиру постојећих површина намењених становању.
- Градска територија, услед убрзане урбанизације, повећана је за развој
индустрије, комуналних делатности и појасеве заштитног зеленила.
- Град и данас има карактеристике насеља приљубљеног уз тле. Преовлађују
зграде висине П+1. У центру је висина објеката ограничена на висину до П+4,
сем неколико објеката веће спратности. 15

                                                            
14
 Предрадње за проглашење старог градског језгра Кикинда за ПРОСТОРНО КУЛТУРНО – ИСТОРИЈСКУ 
ЦЕЛИНУ, кроз Студију ПРОСТОРНО – ПЛАНСКА ОСНОВА ЗАШТИТЕ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ У ГРАНИЦАМА 
ГРАЂЕВИНСКОГ РЕЈОНА Кикинде коју је урадила је Светлана Бакић, дипл. инж. архитектуре, Покрајински 
Завод за заштиту споменика културе Нови Сад, бр. 03. 363/5 од 22.03.1993. године, а за потребе новог 
Генералног плана Кикинде чија је израда започета 1991. године. Рађене су само Измене и допуне овог 
плана. Нови Генерални план усвојен је тек 2010. године 
15
  Изграђени објекти веће спратности су: две деветоспратне стамбене куле у центру, чак до П+9, хотел 
„Нарвик“ и део у стамбено – пословном комплексу „Галацка“ на рубу пешачке зоне 

20 
 
 ЗНАЧАЈНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ УРБАНОГ РАЗВОЈА У 20. ВЕКУ

Зједничке Површина Број Потрошња Урбано Урбана Водоток Спорт и

карактеристике становника грађ.земљи- налеђе матрица рекреација
шта
Планови у 18.
веку oко 600 ha у другој насеље се тек основ ортогонална река
половини формира постављен мрежа Галацка
око 3 500 по улица
Мерсијевом
плану

Планови у 19.
2
веку и до непромење крајем 19. и 300м по поштује се сачувана река клизање на
доношења на почетком становнику основни ортогонална Галацка, Штеванчевој
првог 20. века око урбанисти- мрежа постепено бари
грађевинског после 20 000 чки концепт улица пресушује
зкона 1931. год. 1931.г.
повећана на
око 900 ha

Планови у 20.
2
веку средином 40 до 45 000 534м по надградња иста река Спортско -
века око становнику урбаног ортогонална Галацка, у рекреациони
2 000 ha, наслеђа мрежа другој центар
осамдесети кроз нову улица половини „Језеро“на око
х година око генерацију 20. века је 93 ha на
2 300 ha планова,од зацевљени локалитету
кога се, у кишни канал Штеванчеве
принципу, кроз град баре
није до
данас остатак
одступило реке је
језеро –
Штеванчева
бара

21 
 
Зграде Центар Просторни модул Паркови Инфраструктура

стамбене зграде трг површине око 2,5 ha основни просторни модул улице непоплочане
– плетаре и од је парцела
набоја на прелазу из 18. У 19. век
зграде су поставњене на изграђена је кишна
регулационој линији која је каналлизација (ископани
истовремено и јендеци и изграђено мостови и
грађевинска линија прелази)

улице форморају блокове

приближно истих
димензија

град је подељен на четири

рејона
крајем 19. века трг је непромењене парцела остаје главни Осниива се Крајем 19. Века калдрмисан
зграде се зидају површине. Формирају га, просторни модул градски парк само Велики сокак (главна
опеком до 1814. год. црква, школа, „Бландаш“ улица)
кафана, парохијски и задржава се правило
у центру се учитељски дом и пијаца постављања објеката на Засађени 1881. године улице су
зидају многе регулационој линији дрвореди осветљене фењерима
стамбене зграде 1839. год. гради се зграда липа у главној
стилске магистрата „Курија“ величине блокова су улици, 1900. год, избушено је 8
грађанске непромењене пошумљено артеских бунара за пијаћу
архитектуре са главне улице се вашариште воду по фртаљима
пословним поплочавају
просторима у посађен парк Град је , уместо петролеумом,
приземљима у центру града и даље и у центру осветљен електричном
пијаца града струјом
поред стамбених
зграда граде се и
јавно зграде:
-општина
-зграда
магистрата
Великокикидског
диштрикта

градски трг
добија свој лик –
зграде стилске
архитектуре чине
оквир трга

зграде се зидају градски трг површине око парцела као основни градски парк Све улице су асфалтиране,
од тврдог 5,5 ha просторни модул углавном „Бландаш“ и цео град има водовод, 40%
материјала опека се не мења, али се у парк у центру града има фекалну
и даље заузима до 1980. год. главна улица центру утврђује мин. на канализацију, цео град је
водеће место пролази кроз центар 350m2 електрифициран и
гасифициран, око 40% града-
у центру града је после 1980. год, у центру регулациона и грађевинска центар има топловодно
сачувана стилска је формирана пашачка линија се разликују због грејање, цео град има
грађанска зона потребе проширења телефон
архитектура, уличног саопбраћајног
неколико пијаца је и даље у центру профила
објеката града У трећи миленијум улази не
савремене постојећа регулација у
архитектуре центру је задржана прекидајући континуитет
уклопљено је у урбанистичког развоја
амбијент величина блокова и даље
је непромењена

22 
 
 3.3. Најзначајнији урбанистички планови и
њихова реализација

После Другог светског рата, у времену обнове разрушене земље, урбанистичком

уређењу и планирању простора посвећује се интензивна пажња у тадашњој Федеративној
Народној Републици Југославији. У том периоду урбанистичке институције биле су
саставни део државне управе, у саставу Министарства за грађење или ресора за
комуналне послове и локалну самоуправу.16 Од 1950. године доносе се закони у овој
области и формирају се самосталне институције (Заводи за урбанизам), задужене да
брину о овој важној делатности уређења простора, међу којима и у Кикинди.
Седамдесетих година 20. века, у складу са самоуправним организовањем предузећа и
установа, то су организације удруженог рада које обављају послове од посебног
друштвеног интереса, док се осамдесетих година, у склопу привредне реформе,
трансформишу као друштвена и јавна предузећа.

У области урбанистичког и просторног планирања, на локалном новоу, недостајали

су СТРАТЕШКИ ДОКУМЕНТИ. То су: ПРОСТОРНИ ПЛАНОВИ ОПШТИНА И ГЕНЕРАЛНИ
УРБАНИСТИЧКИ ПЛАНОВИ ГРАДОВА. Зато је у новој држави донета је Основна уредба о
генералном урбанистичком плану (1949. године)17 и предузимане мере да се и до
доношења првих просторних и урбанистичких планова ова област привремено уреди.
Скупштина Републике Србије, половином 1965. године, донела је Закон о изменама и
допунама Закона о урбанистичком и регионалном просторном планирању18.

ОДЛУКА КОЈА ЗАМЕЊУЈЕ РЕГИОНАЛНИ ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ

У Кикинди је тада, 1968. године, донет важан плански документ, један од првих ове
врсте у Србији - ОДЛУКА КОЈА ЗАМЕЊУЈЕ РЕГИОНАЛНИ ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ
КИКИНДА. Његов основни задатак био је да, у времену док се не донесе Регионални
просторни план за општину, регулише правце просторног развоја, резервише потребне
површине у простору, заштити одређене зоне и утврди генерални режим изградње. Циљ је
био да се избегну нежељене последице изградње без икаквог просторног и урбанистичког
проверавања. Утврђене су границе грађевинског подручја града (око 2000 ha за око 30 000
становника) и насеља у општини. Регулациони план није рађен.19

                                                            
16
 Дорић др Борислав, Монографија – ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ВОЈВОДИНЕ, Јавно предузеће завод за 
урбанизам Војводине, 2004. година, 23 
17
 Исто, 23 
18
 Исто, 50 
19
 Димитрије Перишић, ОДЛУКА КОЈА ЗАМЕЊУЈЕ РЕГИОНАЛНИ ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КИКИНДА, 
Завод за унапређење комуналних делатности СРСрбије, књига I – документација и анализа, књига II – 
Смернице и одлика, 1967. И 1968. година 

23 
 
 Одлука која замењује Регионални просторни план општине Кикинда, 1968. година сл. 13

ПРОСТОРНИ ПЛАНОВИ

Формирани Завод за урбанизам и пројектовање у Кикинди почео је да ради 1965.

године. Тада није имао довољно стручних кадрова за израду планова вишег реда, те је
носилац израде наведених био Завод за урбанизам Војводине из Новог Сада. Завод за
урбанизам и пројектовање у Кикинди био је сарадник у изради ових планова. Сам, или у
сарадњи са наведеним Заводом, израђивао је Планове детаљне регулације, нарочито за
индустрију која је тада била у експанзији, или разрађивао многе планове кроз израду
урбанистичких пројеката и друге урбанистичке документације.20

ПРВИ ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КИКИНДА, усвојен 1982. године, аутор

Божовић др Вера, Завод за урбанизам Војводине, рађен је на основу Закона о планирању
и уређењу простора (сл. лист САПВ бр. 1/76). Састоји се из две књиге: ВАЛОРИЗАЦИЈА
просторних вредности и капацитета општине Кикинда и ПРОСТОРНИ ПЛАН општине

                                                            
20
 Подаци добијени у разговорима са Загорком Новаковић и Бориславом Лужанин, директорима Завода за 
урбанизам и пројектовање у Кикинди у то време 

24 
 
Кикинда. Глобалне информације о стању у простору општине Кикинда и Извод из
Просторног плана САП Војодине, налазе се у књизи 1. и представљају шири концептуални
оквир за организацију општине (положај, окружење, природна средина, становништво,
смернице за економски развој и размештај привредних капацитета, коришћење природних
ресурса, обавеза усаглашавања просторних и урбанистичких планова са просторним
планом САПВ и др). Договор о заједничким интересима и циљевима просторног развоја
општине, планска прогноза и смернице дугорочног развоја општине дати су у другој књизи.
Планом је предвиђена укупна територија општине на 78.202. ha. Општину чини 10
катастарских општина, Кикинда и девет насеља: Банатско Велико Село, Банатска Топола,
Башаид, Иђош, Мокрин, Наково, Нови Козарци, Руско Село и Сајан. Према просторном
плану САПВ, Кикинда је седиште општине и град IV ступња за који су, наведеним планом,
утврђени обавезни садржаји надградње. Остала насеља, према наведеном плану САПВ
су I степена. Временски хоризонт овог плана био је 2000. година, а циљ завршетак
просторно – планских захвата (комасација). Површине грађевинских рејона насеља у
општини износе 6% или 5 121 ha општинске територије ( површина насеља се задржава),
што је у складу са војвођанским просеком и што указује на континуитет који постоји у
просторном и урбанистичком планирању у општини Кикинда.21

Први генерални урбанистички план општине Кикинда из 1982. године сл. 14

У наредном периоду, до 2009. године када је донет нови Просторнии план општине
Кикинда, рађене су Измене и допуне ППО (Просторни план општине) у којим је вршено
побољшање организације простора, уређење простора и утврђивање еколошких захтева у
општини Кикинда.

                                                            
21
 Бисерка Илијашев, КИКИНДА, ВЕКОВИ ПРОЛАЗЕ – ГРАД ОСТАЈЕ, Историјски архив Кикинда, 2002. год, 35 

25 
 
 ГЕНЕРАЛНИ УРБАНИСТИЧКИ ПЛАНОВИ;

ПРВИ ГЕНЕРАЛНИ УРБАНИСТИЧКИ ПЛАН ГРАДА (ГУП) Кикинда израђен је у

периоду 1968 до 1970 године. Аутор овог плана био је Владимир Бјеликов.22 Рађен је на
основу Програма који је усвојила Скупштина општине Кикинда. Развој града је планиран
кроз ужи (1402 ha) и шири (726 ha) грађевински рејон, што је укупно 2 128 ha. Шири
грађевински рејон обезбеђује најосновнију заштиту и уређење на подручјима између града
и канала ДТД, на позајмиштима глине, резервисаном простору за изворишта пијаће воде и
прилазима граду са истока и запада. Основ је за доношење детаљних урбанистичких
планова где предстоји непосредна изградња. Ужи грађевински рејон чини наслеђени
градски простор који до тада изграђен – углавном за становање и централне функције.
Шири грађевински рејон карактерише сеоски начин становања са индивидуалним
економским двориштима и ниском густином насељености, осим у најужем центру града
где су изграђене виле и палате стилске грађанске архитектуре карактеристичне за крај 19.
и почетак 20. века, са објектима јавних функција (зграда општине, „Курија“, школе,
позориште, железничка станица, царинарница,...). Основном планском концепцијом
констатовано је да је планирана површина грађевинског рејона много већа од оне која
одговара савременом планском граду са овим бројем становника. Овај план је
прекретница у развоју града. Започиње да се остварује нови концепт синтезе града и села
и процес урбанизације који се огледа у раслојавању индивидуалних пољопривредних
произвођача и њиховој трансформацији у пољопривреднике друштвеног сектора или
раднике у градској индустрији. Тај процес значи и повећање настањености од 45 на 145
становника по ha, реконструкцију насеља у оквиру изграђених површина и
трансформацију њихове намене.23

Први Генерални урбанистички план општине Кикинда из 1982. године сл. 15

                                                            
22
 Владимир Бјеликов, дипл. инж. архитектуре, Завод за унапређење комуналне делатности СР Србије, 
Београд и Завод за урбанизам и пројектовање Кикинда, 1968/70. година израдили су први ГУП ( Завод за 
урбанизам и пројектовање у Кикинди као сарадник, јер није имао довољно стручних кадрова за овако 
велики урбанистички подухват, па је Први генерални урбанистички план Кикинде рађен у сарадњи са 
наведеном институцијом  и стручњацима СР Србије). 
23
 Бисерка Илијашев, КИКИНДА, ВЕКОВИ ПРОЛАЗЕ – ГРАД ОСТАЈЕ, Историјски архив Кикинда, 2002. година,38 

26 
 
 У овај Генерални урбанистички план уграђени су и елементи заштите урбанистичко
– архитектонског наслеђа према Студији архитекте Смиље Каначки. Од тада, у свакој
новој генерацији урбанистичких планова, сегмент заштите богатог урбанистичко –
архитектонског наслеђа је унапређиван.
Следећи ГЕНЕРАЛНИ УРБАНИСТИЧКИ ПЛАН рађен је од 1979. до 1980. године,
аутор је Вера Божовић.24 Овај план рађен је на основу Закона о планирању и изградњи
САПВ ( сл. лист САПВ бр. 1/76). Грађевинско подручје града повећано је на 2 500 ha.
Повећане површине намењене су углавном индустрији. Дефинисан је центар града око
православне цркве на коме је настала Кикинда као организовано насеље. Извршена је
валоризација простора кроз анализу природних и створених вредности, просторне
организације, физичких структура града посебном књигом пописа грађевинског фонда у
граду. Плански документ садржи Договор о развоју, програм и смернице за развој о
уређење града, просторно решење градске територије, урбанистичко – техиничке услове
за реализацију ГУП-а и израду детаљних урбанистичких планова којима се разрађује ГУП.
Ово време карактерише велика привредна експанзија Кикинде. Град је сврстан у
развијене градове Војводине као град четвртог степена развоја ( Суботица, Зрењанин,
Сомбор, Панчево и Кикинда), а Нови Сад град петог степена развоја. Као град четвртог
степена развоја, Кикинда, поред Педагошке академије, добија и Машински факултет као
одељење Техничког факултета из Новог Сада, Здравствени центар ширег значаја,
Спортско рекреациони центар „Језеро“ на површини од око 80 ha, услове за уређење
постојећих радних зона, локацију на путу за Ново Милошево и Нови Бечеј за изградњу
Метанолско сирћетног комплекса, планирана су четири градска подцентра, повећан
комунални стандард и комунална инфраструктура, утврђена је локација градске депоније
комуналног отпада, локација новог градског гробља и друго. Велике површине намењене
су развоју индустрије, извршено зонирање градске територије по намени, уграђени
елементи заштите животне средине и смернице за очување објеката градитељског
наслеђа. Године 1990, десет година после усвајања Плана, закључено је да се он у
највећем делу планираних елемената остварује, али да је преамбициозан и да га треба
ускладити са економским, својинским, политичким и другим променама у друштву и да
треба урадити нови ГУП. Започета је припрема за израду новог ГУП-а 1992. године и
урађена документациона основа, али рад на новом Плану није тада настављен. Као
прилагођавање новој економској ситуацији и другим променама у друштву, урађене су
две Измене и допуне Плана које представљају минимална усклађивања са Законом само
у неким сегментима плана и минимално прилагођавање овог планског документа
потребама и променама у друштву.25
До доношења нове генерације Генералног плана извршено је преиспитивање
постојећег плана у односу на Закон о планирању и изградњи из 2003. године и утврђено
који делови плана нису у супротности са Законом и могу се и даље примењивати, а који
се стављају ван снаге (Одлука о одређивању делова ГУП-а Кикинде који нису у
супротности са Законом о планирању и изградњи, „Сл. лист општине Кикинда број
14/2003). У том периоду, после 2003. године, општина је донела и Одлуку о привременим
правилима грађења у складу са наведеним Законом („Сл. Лист општине Кикинда број
9/2003 и 3/2004). 

                                                            
24
 Божовић др Вера, дипл. инж. архитектуре, аутор Генералног урбанистичког плана Кикинда усвојеног 1981. 
године.  Носилац израде плана био је Покрајински Завод за урбанизам, сарадња Завод за урбанизам и 
пројектовање  Кикинда. 
25
 Весна Просеница, дипл. инж архитектуре, ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ГУП‐а КИКИНДА 1991. године, Завод за 
урбанизам Војводине, Нови Сад и Бисерка Илијашев, дипл. инж. архитектуре,1998. године, Завод за 
урбанизам Кикинда 

27 
 
 Генерални урбанистички план општине Кикинда из 1981-1982. године сл. 16

28 
 
 Генерални урбанистички план општине Кикинда , Измене и допуне из 1991. године сл. 17

29 
 
 УРБАНИСТИЧКИ ПЛАНОВИ НАСЕЉЕНИХ МЕСТА

Урбанистички планови насељених места рађени су 1983. године за сва насељена

места у општини Кикинда и то: за Башаид, Банатско Велико Село, Банатску Тополу,
Иђош, Мокрин, Наково, Нове Козарце, Сајан и Руско Село.26

ЗАЈЕДНИЧКЕ ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСИТКЕ НАВЕДЕНИХ ПЛАНОВА СУ:

До 1983. године, сва насеља у општини Кикинда, развијала су се према основним

смерницама Одлуке која замењује Просторни план општине. Како је осамдесетих година
прошлог века дошло до интензивног економског развоја целе општине и интензивније
изградње и у насељима општине и донет Закон о планирању и уређењу простора САП
Војводине, оцењено је да је потребно усклађивање урбанистичке документације са
измењеним условима. За сва насељена места урађена је анализа постојећег стања на
основу које су преиспитана постојећа урбанистичка решења. Утврђени су циљеви развоја
насеља у складу са Просторним планом Војводине и Просторним планом општине
Кикинда. У свим насељима дефинисане су површине за центар (ужа и шира зона), спорт и
рекреацију, радне површине и пољопривредно земљиште у насељу и атару. Грађевински
рејони насеља углавном нису мењани. Највећи делови насељских територија намењени
су становању (индивидуално и колективно, колективно само у зонама центра). У центру,
изградњу стамбених објеката пратиће и размештај тзв. „проширеног становања“ (продајни
простори, просторије за окупљање становника, простори за одмор и рекреацију и др). У
сваком насељу планирани су простори за индустријску производњу и прерађивачке
капацитете као допуна индустирији Кикинде и формирање разних погона мале привреде и
занатства. Пољопривреда и сточарство развијаће се на постојећим површинама у оквиру
друштвеног власништва са планираном изградњом заливних система и у индивидуалном
сектору, Планирано је и опремање насеља комуналном инфраструктуром (довољним
количинама воде за пиће бушењем потребног броја бунара, изградњом каналске мреже
на просторима водозахвата, изградњом септичких јама са упијајућим бунарима за
сакупљање фекаланих отпадних вода, изградњом каналске мреже за одвођење
атмосферских вода, решењем одлагања комуналног смећа и сл.) Заштита човекове
околине заузима посебно место. Планиране су мере за заштиту ваздуха, воде и
земљишта. Дате су смернице за даљу разраду ових планова - израду детаљних
урбанистичких планова као и урбанистички услови за изградњу по блоковима.

                                                            
26
 Урбанистичке планове за насељена места радили су Божовић др Вера, дипл. инж. архитектуре, за Башаид, 
Наково и Руско Село,   за остала насеља Барбул Милан, дипл. инж. архитектуре, Завод за урбанизам 
Војводине. Радници завода за урбанизам и пројективање у Кикинди били су сарадници на изради ових 
планова 

30 
 
УРБАНИСТИЧКИ ПЛАНОВИ НАСЕЉЕНИХ МЕСТА

Башаид сл. 18 Баанатско Велико Село сл. 19

Мокрин сл. 20

31 
 
 Банатска Топола сл. 21 Иђош сл. 22

Наково сл. 23 Руско Село сл. 24

32 
 
 Нови Козарци сл. 25 Сајан сл. 26

ДЕТАЉНИ УРБАНИСТИЧКИ ПЛАНОВИ

Поред наведених стратешких урбанистичких планова Завод за урбанизам у

Кикинди је самостално урадио многе Детаљне урбанистичке планове, Урбанистичке
пројекте, Уређајне основе и Планове детаљне регулације, неке и у сарадњи са
Институтом за архитектуру и урбанизам Архитектонског факултета у Београду (Детаљни
урбанистички план центра града и Микронасеља). Сви су набројани у ПРИЛОГУ бр. 3.
Поред низа Детаљних урбанистичких планова за стамбене зоне по блоковима и
индустрију, набрајамо најзначајније:
- ДУП центра Кикинде (ДУП блока 1,2,3 и 4, 1982. година са разрадом блокова у
центру Ф2, Е2, Е3, А3 1998 година)
- ДУП блока 9 – СРЦ „Језеро“1981 и 1989. година и његове Измене и допуне 1985. и
1994. година
- ДУП блока 31- градско гробље, 1981. година
- ДУП Извориште, водозахват „Шумуца“, Кикинда, 1993. година
- ДУП Међународног прелаза Наково – Лунга, 1992. година
- ДУП блока 13 – Сувача, 1986, Измене и допуне, 1995. година, ДУП блока 14

Детаљни урбанистички планови рађени су и за насељена места у општини Кикинда

(дати су у Прилогу бр. 3)

Урбанистички пројекти рађени су као детаљнија разрада урбанистичке

документације за сложеније просторе, индустрију и објекте градитељског наслеђа као и
низ Урбанистичко – техничких услова , мишљења и предлога и друге урбанистичке
документације.

Наводимо примере Детаљних урбанистичких планова и урбанистичких пројеката:

33 
 
 Први Детаљни урбанистички план центра после Другог светског рата, 1971. година27сл. 27

Детаљни урбанистички план градског центра Кикинда, 1982-1983. година28 сл. 28

                                                            
27
Средоје Јовић, дипл. инж. архитектуре,аутор ПРВОГ ДЕТАЉНОГ УРБАНИСРИЧКОГ ПЛАНА ГРАДСКОГ ЦЕНТРА, 
Завод за уебанизам и пројектовање, Кикинда, 1971. година 
28
 Предраг Цагић, дипл. инж. архитектуре, аутор ДЕТАЉНОГ УРБАНИСТИЧКОГ ПЛАНА ГРАДСКОГ ЦЕНТРА, 
Институт за архитектуру и урбанизам Београд , 1980. година 

34 
 
 Детаљни урбанистички пплан СРЦ „Језеро“, Измене и допуне, 1994. година29 сл. 29

Урбанистички пројекат „СУВАЧА“, 1995. година30 сл.30

                                                            
29
 Бисерка Илијашев, дипл. инж. архитектуре, аутор Детаљног урбанистичког плана СРЦ „језеро“, Измене и 
допуне, Завод за урбанизам Кикинда,1994. година 

35 
 
 Урбанистички пројекат пешачке зоне у центру гарда Кикинда, 1982-1983. година31 сл.31

Непрекинути улични фасадни зид објеката стилске грађанске архитектуре – оквир градског трга,
данас пешачке зоне у центру града32 сл. 32

                                                                                                                                                                                                 
30
 Исто, аутор Урбанистичког пројекта „СУВАЧА“, 1995. година 
31
 Предраг Цагић, дипл. инж. архитектуре, аутор Урбанистичког пројекта пешачке зоне у центру гарда
Кикинда, 1982-1983.година  
32
 Фасаде објеката стилске грађанске архитектуре цртали су архитекти и техничари Завода за урбанизам и 
пројектовање свих генерација од 1970. до 2000. године 

36 
 
 3.4. Израда урбанистичких планова за друге
општине у Војводини
У последњој деценији 20. века ДП Завод за урбанизам у Кикинди сарађивао је са
две општине у Севернобанатском управном округу - Новим Кнежвцем и Чоком. Наведене
општине повериле су овом Заводу израду урбанистичке документације, те су у том
периоду, урађени и усвојени следећи планови према тада важећим Законима.

Нови Кнежевац
1. ГУП Нови Кнежевац, Измене и допуне, 1995. година 
2. ДУП - Рибњак ДД "РИБАР" Нови Кнежевац, 1995. година 
3. ДУП центар, Нови Кнежевац, 1988. година 
4. ДУП блока 13 – „Лепенка“, 1993. година 
5. ДУП „Алева“, Нови Кнежевац
6. ДУП блока 7а – Млекара, 1996. година 
7. ДУП СП ПИК "Спасоје Стејић" ДПП "Купусина, 1990. година
8. Урбанистички пројекат површина јавног интереса (улице) у центру насеља Нови
Кнежевац (1996),
9. Урбанистички пројекат гробља у блоку 80 у Новом Кнежевцу (1997)
10. Урбанистички пројекат насељаског гробља у блоку 52 у Новом Кнежевцу (1998),
11. Урбанистички пројекат дела блока 55-аутобуска станица, пословни објекат и део
становања у Новом Кнежевцу (1998),
12. Регулациони план урбанистичке целине за спорт и рекреацију у блоковима 60/1,
86, 87, и 90 у Новом Кнежевцу (1999-2000).

Чока
1. Урбанистички пројекат – Пешачка зона, 1995. година
2. Просторни план Чока.1989,
3. ГУП Чока, 1982.
4. ДУП блока 10
5. ДУП блока 11
6. Пијаца - Услови за уређење простора 1995. година
7. Урбанистички пројекат центра насеља Чока 1997. година

Ево неколико примера тих планова:

37 
 
 сл 33

38 
 
 сл. 34

39 
 
 Урбанистички пројекат насељског гробља у блоку 52, 1998. година сл. 35

Урбанистички пројекат центра Нови Кнежевац, 1996. година33 сл. 36

                                                            
33
 Аутор приказаних планова за друге општине је Бисерка Илијашев, дипл. инж. архиттектуре 

40 
 
 3.5. Остале активности Завода за урбанизам
Кикинди
Активности ДП Завода за урбанизам у Кикинди у 20. веку биле су усмерене и на
учешће у стратешким плановима Републике Србије и општине Кикинда и то:

- ПРСТОРНИ ПЛАН РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ – већина примедби и сугестија на

радну верзију овог стратешког документа за Републику Србију, 1994. године,
је усвојена. У усвојеном Просторном плану РС 1995. године планирана је
изградња магистралног пута „Банатска магистрала“ као алтернативног
правца аутопуту Е-75 и отварање међународног граничног прелза код
Накова са Румунијом и тиме стварање боље саобраћајне повезаности
Кикинде са западном и Северном Европом преко Ђале и са Источном преко
Накова. До данас је реконструисан наведени магистрални пут (у целини
„Банатска магистрала“ није изграђена). У фази изградње је повезивање овог
пута са аутопутем Е-75, преко изграђеног моста преко Тисе код Аде.

- Вода је опште добро -– ПРЕДЛОГ МЕРА ЗА ПОБОЉШАЊЕ СТАЊА

ВОДОСНАБДЕВАЊА СТАНОВНИШТВА СЕВЕРНОБАНАТСКОГ ОКРУГА
ПИЈАЋОМ ВОДОМ (1995) – учешће на саветовању које је организовало
Министарство за урбанизам Републике Србије

- ЕЛАБОРАТ О ЕКОНОМСКОЈ ОПРАВДАНОСТИ ОСНИВАЊА

ЦАРИНАРНИЦЕ ЗА СЕВЕРНОБАНАТСКИ ОКРУГ У КИКИНДИ (1995),34

- ДЕТАЉНИ УРБАНИСТИЧКИ ПЛАН (ДУП) МЕЂУНАРОДНОГ ГРАНИЧНОГ

ПРЕЛАЗА НАКОВО - ЛУНГА са Румунијом код Накова ( 1992.) 35 Кикинда као
погранично место (удаљена је око 10 км од границе са Румунијом) одавно
има потребу за отварањем овог граничног прелаза на међудржавном новоу.
Израда ДУП је први корак ка остварењу овог циља. Разговори и потребне
одлуке вођене су деценијама.

- Поред урбанистичких планова ДП Завод за урбанизам у Кикинди израдио је

и АНАЛИЗЕ УТИЦАЈА ОБЈЕКАТА, ОДНОСНО РАДОВА НА ЖИВОТНУ

                                                            
34
 Наведену документацију израдила је Бисерка Илијашев, дипл. инж. архитектуре, Завод за урбанизам 
Кикинда, 1996.година 
35
 Аутори овог плана су Стојков Драгиша, дипл. инж архитектуре и  Петровић Милован, грађ. инжењер, Завод 
за урбанизам Кикинда. 1992. година 

41 
 
 СРЕДИНУ за фарму свиња у Сајану (1996) и Ловачки дом у Новом Кнежевцу
(1997)36

- Крајем 20. века Завод за урбанизам у Кикинди радио је много на афирмацији

урбанистичке струке. У том смислу организовао је изложбу ОЧИМА
УРБАНИСТА 1998. године која је приказала развој града кроз усвојене
урбанистичке планове.37

- Завод за урбанизам учествовао је на Салонима урбанизма у организацији

Удружења урбаниста Србије који је сваке године одржаван у Нишу, 08.
новембра, на дан обележавања свеског дана урбанизма, и освајао награде,
и то:
а) Приказ плана: ГРАД ВЕЛИКА КИKИНДА ПО ПРВОМ
КАРАСТАРСКОМ ПОПИСУ ИЗ 1978. године аутора Јаноша Диме, IV
салон у Нишу (1995) - ПРВА НАГРАДА на IV салону урбанизма у
Нишу 1995. године у категорији планова пре Првог грађевинског
закона 1931. године,
б) приказ наведеног плана, КИКИНДА - ПРЕПОЗНАТЉИВ ГРАД,
категорија урбане матрице, VI салон уНишу (1997),
ц) НАСЕЉСКО ГРОБЉЕ У БЛОКУ 80 У НОВОМ КНЕЖЕВЦУ, VIII
салон у Нишу( 1998), 38

- Кроз ЦРТЕЖЕ ФАСАДА сачувано је богато архитектонско наслеђе Кикинде.

Цртежи чувају ОРИГИНАЛНЕ ФАСАДЕ свих објеката стилске грађанске
архитектуре, који чине оквир градског трга – данас уређене пешачке зоне, у
заштићеnoj ПРОСТОРНО КУЛТУРНО – ИСТОРИЈСКOJ ЦЕЛИНИ од 2003.
године или објеката који су под претходном заштитом. Нацртани су сви
објекти у центру града. Цртеже су радили радници Завода (архитекти и
техничари) од 1970. до 2000. године. Цртежи се чувају у урбанистичкој
архиви Сектора за урбанизам у оквиру Дирекције за изградњу града
Кикинда.

                                                            
36
 Аутор Бисерка Илијашев, 1996. и Божана Кекез, дипл. шум. инжењер, 1997. година, Завод за урбанизам 
Кикинда 
37
 Аутор изложбе је Илијашев Бисерка, дипл. инж. архитектуре, 1998. година, Завод за урбанизам Кикинда 
38
 Аутор планова излаганих на наведеним Салонима урбанизма у Нишу је Бисерка Илијашев, дипл. инж. 
архитектуре, Завод за урбанизам Кикинда 

42 
 
4. ПОЧЕТАК ТРЕЋЕГ МИЛЕНИЈУМА
4.1. Урбанизам - сектор у ЈП Дирекцији за
изградњу града 
 
  У  нови миленијум ушли смо са много промена. Друштвено предузеће Завод за
урбанизам припаја се Јавном предузећу за грађевинско земљиште, комуналне
делатности и путеве Кикинда. Општина Кикинда формира НОВО ПРЕДУЗЕЋЕ, ЈП
ДИРЕКЦИЈУ ЗА ИЗГРАДЊУ ГРАДА КИКИНДА. Дирекција је регистрована код Привредног
суда у Зрењанину под бр. FI.723/2001 од 02. августа 2001. године на основу тада важећих
закона (Закона о предузећима, Закона о јавним предузећима, Закона о грађевинском
земљишту, Закона о планирању и уређењу простора и насеља и Закона о комуналним
делатностима). Оснивач је локална самоуправа – општина Кикинда.

Основна делатност Јавног предузећа Дирекција за изградњу града су инжењерске

делатности и техничко саветовање. Остали послови којима се бави су:

- Уређење грађевинског земљишта, старање о његовој заштити, рационалном и

одрживом коришћењу
- Урбанистичко планирање и уређење простора и насеља
- Изградња, рехабилитација и реконструкција, одржавање и управљање општинским
путевима и некатегорисаним путевима, улицама у насељима општине и зимско
одржавање путева и објеката на њима
- Уређење и одржавање паркова, зелених и рекреативних површина, гробаља и сл.
- Уређење, одржавање и експлоатација шума и шумског земљишта
- Изградња и одржавање мрежа као добра од јавног интереса (комуналних, јавне
расвете и сл).
- Одржавање, уређење и коришћење површина јавне намене (одржавање чистоће,
давање у закуп и сл).
- Планирање, развој и одржавање градске ИКТ (информационо – комуникационе
технологије) инфраструктуре
- Стручни инвеститорски послови за потребе града и насеља у општини и органа
општине.
- Обављање других послова у складу са Законом и актима општине
Дирекција за изградњу града организована је у 4 сектора и то:
1. Технички сектор
2. СЕКТОР ЗА УРБАНИЗАМ
3. Финансијско – правни сектор
4. Рачунски центар

Дирекција се финансира из прилива средстава јавних прихода које, служба за

извршење буџета Општине, празни на рачун Дирекције према одлуци о њеном оснивању.

Урбанистичко планирање је привредна делатност од јавног интереса у складу са

важећим прописима о планирању и уређењу простора. Урбанистичким планирањем бави
се СЕКТОР ЗА УРБАНИЗАМ. Руководилац Сектора за урбанизам данас је Добрила
Новаков, дипл.инж. архитектуре, директор Дирекције за изградњу града данас је Даница
Сантовац, дипл. економиста. Данас Сектор за урбанизам има 10 запослених, 8 са високом
школском спремом и то:

43 
 
 - Дипломираних инжењера архитектуре (Васић Јелена, Живаљевић
- Бранка, Новаков Добрила, Новаковић Лидија) ...................................................... 4
- Дипломираних грађевинских инжењера (Максић Анкица) ................................... 1
- Дипломираних инжењера геодезије (Маћош Јелена).............................................. 1
- Дипломираних машинских инжењера (Буњевац Борис)......................................... 1
- Дипломираних инжењрера пејзажне архитектуре (Пантелић Јелена).................. 1
- Грађевинслих техничар (Ђуран Даница, Кремић Ратомир).................................... 2
Укупно.......................... 10

ЗАПОСЛЕНИ ДАНАС, 2014. година

Буњевац Борис Васић Јелена Ђуран Даница Живаљевић Бранка Кремић Радомир
сл. 37, 38, 39. 40, 41 или 41а

Максић Анкица Маћош Јелена Новаков Добрила Новаковић Лидија Пантелић Јелена
сл. 42, 43 .44. 45. 46

Сектор за урбанизам ради урбанистичке планове и друге послове из области

урбанизма. Планове вишег реда ради као сарадник Завода за урбанизам Војводине или
других урбанистичких институција у складу са уговорима које закључи Општина или
Дирекција.39 Сектор за урбанизам нема ни једног дипломираног просторног планера.
Послове просторног планирања за потребе општине Кикинда обавља Завод за
урбаниозам Војводине као носилац посла. Запослени у Сектору за урбанизам у Кикинди су
само сарадници.

Године 2014, 23. октобра, општина Кикинда је донела одлуку да пет јавних
предузећа која постоје у Кикинди (Дирекција за изградњу града, Општинска агенција за
стамбене послове, Јавно комунално предузеће „6 октобар, Јавно предузеће зеленило и
пијаце и Агенција за пољопривреду и малу привреду) обједини у једно и формира ново
јавно предузеће. Активности још нису спроведене до краја. Све је још увек у процедури.

                                                            
39
 Сви наведени подаци о ДИРЕКЦИЈИ ЗА ИЗГРАДЊУ ГРАДА и СЕКТОРУ ЗА УРБАНИЗАМ добијени су са сајта 
Дирекције за изградњу града Кикинда, 10.10.2014. године 

44 
 
4.2. Нови погледи на урбанистичку струку
и задаци урбаниста

Драматичне промене у друштву на почетку трећег миленијума, транзиција друштва

– демографска, политичка, власничка, трнсформација привреде, дубоко су се одразиле
на лик наших градова и њихову урбану структуру. Променама смо се сви (градске и
локалне структуре, урбанисти, инвеститори, грађани.., ) мање или више, прилагодили
успешно. Све значајне повеље и агенде40 у први план данас стављају ОБНОВУ ГРАДОВА
као један од приоритетних принципа у управљању и уређењу људских насеља. То је
подстицај за бољи живот у градовима постизањем квалитативних, а много мање
квантитативних аспеката урбанистичког развоја. Поновно оживљавање градова кроз мере
реконструкције, обнове и ревитализације (нарочито централних подручја градова преко
преко којих се градови и идентификују и обновљена привредна активност) постало би
мерило успешности управљања на свим нивоима (локалном и државном). Те активности
утичу у градовима и на подизање хигијенских и естетских услова на виши ниво, посредно
на културни, социјални, економски и политички живот. Инсистира се на повећаном учешћу
грађана у процесу урбанистичког планирања кроз РАНУ ПАРТИЦИПАЦИЈУ ГРАЂАНА и
ЈАВНО – ПРИВАТНО ПАРТНЕРСТВО. То, у наредном периоду, треба да се реализује и да
право грађанима да учествују у креирању простора у коме живе (према потребама и
могућностима). Улога урбаниста и представника власти је да понуде разноврсне идеје и
заједно са грађанима, у међусобном дијалогу, донесу одговарајуће одлуке.

У оваквом окружењу и тенденцијама у свету, урбана обнова у градовима Србије

била је спорадична. Појединачни покушаји реконструкције, бесправна изградња, честе
измене закона, економска немоћ, допринеле су стању у градовима у којима је урбани ред
стагнирао. У Кикинди је слична ситуација као и у многим градовима у Србији. Просторни
план Србије из 1996. године истиче неопхподност инвестирања у мале и средње градове
уз утврђене мере очувања идентитета градова, њихиве ревитализације и повећање
урбане вредности свих делова града. У овоме, урбана обнова просторних културно –
историјских целина заузима значајно место и захтева тимски рад планера и урбаниста са
стручњацима заштите урбанистичког и архитектонског наслеђа.41

Наведени амбијент захтевао је многе и честе промене закона који нису у целости
поштовани: Неодговорност инвеститора, економски услови, привреда у реструктуирању,
много грађана без посла, тешко прилгођавање промењеним социјалним, културним и
другим условима, допринело је слабим резултатима у обнови градова, па и у Кикинди.
Привлачење инвеститора, нарочито у градовима који су ван главних саобраћајних токова,

                                                            
40
Повеље и агенде:Ванкуверска 1976, Агенда Хабитат II, Истамбул 1996, Агенда о урбаној
реконструкцији 1994, САД, Европска урбанистичка повеља, Стразбур 1992. гиодина
41
  Силвија Каценбергер, дипл. инж. архитектуре, УРБАНА ОБНОВА И РАЗВОЈ СРЕМСКИХ
КАРЛОВАЦА У ДОКУМЕНТИМА УРБАНИСТИЧКОГ ПЛАНИРАЊА, излагање на годишњем скупу
урбаниста Војводине, организатор Удружење урбаниста Вијводине, Сремски Карловци, 17.
Октобар 2014. године, 1,2
 

45 
 
је веома отежано, а оживљавање производње, запошљавање и економска сигурност
допринели би и бржем укупном развоју, нарочито пограничних градова као што је Кикинда.
Зато је изградња саобраћајне инфеаструктуре која Кикинду повезује са главним
саобраћајним токовима у Србији, приоритет за општину.

У наведеним условима, видан је технолошки напредак. У све јавне службе уведен

је информатички систем и обучени кадрови за рад. Тиме је подигнут ниво технолошке
опремљености, међу осталима, и урбанистичке струке. Сви запослени у сектору за
урбанизам оспособљени су да савременом технологијом раде урбанистичке планове, што
је један од показатеља подизања услова рада на виши ниво.

Промена власничких односа донела је, такође, многе промене у урбанистичком

планирању. Несређени власнички односи у великој мери су сметња реализацији
наведених захтева у обнови градова, а утицај инвеститора често је кочница у развоју.
Проћи ће доста времена да се сви субјекти ускладе, поштују донете законе, учине, сваки у
свом домену, напоре, да обнова градова крене бржим темпом. Очекујемо то и у Кикинди.

4.2. Едукација запослених

Почетком 21. века формирана је Инжењерска комора Србије. Уведене су лиценце

за одговорне урбанисте. У Кикинди сви запослени инжењери са високом школском
спремом имају лиценце за руковођење израдом урбанистичких планова и пројеката.
Уведеним лиценцама подигнута је и одговорност урбанисте за рад. Проверу квалитета
обављају, у сваком сегменту рада, Комисије за планове према Закону о планирању и
изградњи који прописује процедуру израде, контроле и усвајања урбанистичких планова
уз излагање сваког Нацрта плана на јавни увид грађанима и свим заинтересованима
.
Инжењерска комора Србије и њена Матична секција урбаниста организују
перманентно професионално усавршавање чланова коморе, полагање стручног испита
као предуслова за добијање лиценце и друге стручне скупове са актуелним темама из
области урбанистичког и просторног планирања Такође, Удружење урбаниста Србије и
Удружење урбаниста Војводине организују стручне скупове са циљем размене искустава
и стручног усавршавања. Урбанисти Кикинде учествују на наведеним скуповима.

Удружење урбаниста Србије организује сваке године, у почетку само у Нишу, већ
тридесетак година, Салон урбанизма на коме се додељују награде најбоље оцењеним
плановима у више категорија. Данас се Салон урбанизма одржава сваке године 08.
новембра, једне године у Нишу, а сваке друге године у неком другом граду у Србији.
Салон урбанизма је данас међународног карактера. На њему учествује цео регион
Балкана, те се искуства целог региона размењују и на овај начин. То је свакако и део
едукације и упознавање са светским токовима у области урбанизма.

46 
 
4.4.ОДРЕДНИЦЕ УРБАНОГ РАЗВОЈА
Основни циљ Повећање квалитета живота у свим сферама људких активности
Подизање урбаног живота на виши ниво преко уређења јавних
простора
Чување пољопривредног земљишта- најважнијег природног
ресурса, углавном задржавање површина које зузимају насеља у
општини
Поштовање закона, других прописа и усвојених урбанистичких
планова, партнерство приватно - јавно
Усклађивање са прописима Израда нове генерације стратешких планских докумената
Европске уније (планова генералне и детаљне регулације) у складу са потребама
и могућностима
Спровођење на основу правила у плановима, те скраћење
времена за добијање грађевинске дозволе
Обнова града у складу са Чување пољопривредног земљишта- најважнијег природног
одрживим развојем ресурса, задржавање површина које зузимају насеља у општини
Побољшање саобраћајне повезаности са окружењем преко
„Банатске магистрале“ и њено повезивање са међународним
путевима. Отворени гранични прелаз код Накова омогућава бољу
повезаност, преко Румуније, са државама у Европској унији,
(промет људи и робе и повећање економских прихода града и
општине), обилазница око града, решење стационарног
саобраћаја у граду
Приоритет: заштита животне средине
‐ Обезбеђење квалитетне воде за пиће
‐ Санирање и рекултивација земљишта после експлоатације
нафте и гаса
‐ Обезбеђење простора за нове индустријске зоне
‐ Решавање индустријског и опасног отпада
‐ Стално одржавање парка „Бландаш“ као заштићеног
природног добра
‐ Уређење „Штеванчеве баре“, једине водене површине у
граду, као простора за одмор

Обнова заштићене просторно културно – историјске целине и

СУВАЧЕ – млина на суви погон
Утврђивање комплекса TERRE као новог репера ИДЕНТИТЕТА
ГРАДА (атеље TERRE и Музеј TERRE)
Обнова производње у свим Oбнова и реконструкција постојеће индустрије, одређивање нових
доменима   индустријских зона
Приоритет:развој пољопривреде и прехрамбене индустрије
Поспешење развоја средњих и малих предузеће и предузетничког
занатства
Надградња Образовање, здравство, култура, спорт и рекреација, туризам,
информатичарске технологије...важни су фактори развоја
Јавност Дијалог између органа власти и урбаниста са грађанима и
невладиним организацијама у доношењу стратешких одлука о
развоју града и општине и њихово учешће у изради планских
докумената

47 
 
 4.5.Најзначајнији урбанистички планови
Основни принципи урбанистичке обнове, према Европској урбанистичкој повељи,
односе се на саобраћај и мобилност, околину и природну средину, физичку форму града,
становање, урбану безбедност и спречавање криминала, односа према хендикепиранима
и дистрофичарима, спорт и доколицу у урбаним подручјима, културу, мултикултуралну
интеграцију, здравство, економски развој, урбанистичко – архитектонско наслеђе урбани
менаџмент и партиципију грађана. Донети планови – стратешки документи у области
планирања и уређења градова и насеља (више генерација Просторних планова општине
Кикинда и Гeнералних планова града Кикинда) су покушај да се испуне наведени
постулати.

ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КИКИНДА (ППОК), 2009. година

(„Сл. лист општине Кикинда“, број 7/2009)

Израда првог ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ОПШТИНЕ КИКИНДА у новом миленијуму

започет је 2006, године на основу Програма за израду просторног плана општине и
Стратегије развоја планског подручја. Одлука о усвајању плана донета је 2009. године.
Просторни план Општине Кикинда је један од кључних инструмената за реализацију идеје
о одрживом развоју територије Општине Кикинда, засноване на принципима Агенде 21,
UN HABITAT, oлборшке, софијске, лисабонске и других декларација, повеља и стратешка
документа који обавезују Републику Србију и њене општине да их поштују и примењују,
како у планирању, тако још више у реализацији планских решења. Просторним планом су
дефинисана основна решења, смернице, политике и правила заштите, уређења,
коришћења и развоја територије Општине Кикинда, коришћење основних ресурса и
вредности који се на њој налазе, чинећи јединствен комплекс у ширем регионалном
окружењу, пре свега са контактним општинама, али и потенцијални функционални систем
прекограничне сарадње са суседним регионом у Румунији. Сагледани су проблеми
заштите и уређења простора уз примену интегралног метода посматрања просторног
развоја уз упориште у планерским принципима:
‐ индуктивности,
‐ одрживости,
‐ демократичности,
‐ реалности и
‐ флексибилности.

Међузависност природно-еколошког, социјалног и економског система је посматрана у

временском хоризонту од 20 година. Стратешке идеје – водиље су она решења којима се
дугорочно усмерава просторни развој Општине Кикинда у ширим регионалним оквирима.
Афирмација Општине Кикинда у ширем регионалном окружењу омогућиће: јачање
интеррегионалних веза (са Мађарском и Румунијом), као и трансграничних веза са
суседним општинама (Чока, Нови Бечеј, Зрењанин, Житиште, Нова Црња,) у складу са
испољеним економским и социокултурним интересима. Значај сарадње са суседним
општинама је уједно од великог значаја за јачање и афирмацију целог Севернобанатског
региона (основ за шире регионално повезивање представља VISION документ чији је циљ
да промовише просторну интеграцију међу VISION земљама и њиховим регионима).За
Кикинду покрећу се основна питања и то: повећање броја граничних прелаза,
трансгранична сарадња у области израде програма заштите животне средине, контроле
поплава, заштите природног и културног наслеђа, координација развоја транспортних и

48 
 
других инфраструктурних система, сарадња на формирању Евроегије Дунав – Криш -
Мориш-Тиса (ДКМТ) 2003. године

Саставни део документационе основе плана је Извештај о стратешкој процени

утицаја Просторног плана општине Кикинда на животну средину Извештајем су, на
основу мултидисциплинарног начина рада, вредноване све мере и активности предвиђене
ППОК, процењени су њихови потенцијално негативни утицаји, који се могу реализовати
имплементацијом Плана, уочени су одређени деградациони пунктови на овом простору и
дат је предлог адекватних мера заштите животне средине за њихову елиминацију или
смањење.
Носилац израде је Завод за урбанизам Војводине, аутор плана је Драгана Дунчић,
дипл. просторни планер.42

Синтезна карта сл. 47

                                                            
42
 Драгана Дунчић. Дипл. просторни планер, ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КИКИНДА („Сл. лист општине Кикинда“, број 
7/2009), 7 ‐ 14 
 

49 
 
ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КИКИНДА, 2013. година
(сл. лист општине Кикинда бр. 12/2013 и 16/2013)

Носиоц израде Просторног плана општине Кикинда је Завод за урбанизам Војводине

аутор Драгана Дунчић, дипл. просторни планер. Сектор за урбанизам у оквиру ЈП
Дирекција за изградњу града је сарадник на овом послу. ППОК даје могућности за решење
битних проблема од животног значаја и даљег развоја овог подручја и то.

- Кикинда је центар ФУП-а43 државног значаја у чијем саставу су Нови Бечеј, Нова
Црња, Чока и Сента (по моделу функционално урбаних подручја Републике Србије
до 2020.године). Због своје специфичне локације унутар мреже насеља, као и
регионалних специфичности, Кикинда има посебан значај и биће подржавана
посебним подстицајним мерама. На нивоу АП Војводине, Кикинда је једнан од
перспективних градова ''мотора развоја'' уз обавезу да кроз локалне планове,
пројекте и иницијативе допринесе формирању и афирмацији локалног и
регионалног идентитета и усмери развој насељених подручја на УРБАНУ
ОБНОВУ, рециклажу и изградњу у оквиру већ постојећих урбаних матрица. Један
од главних циљева урбане обнове је и да омогући рехабилитацију девастираних
подручја и простора напуштених производних комплекса.

- У домену саобраћаја, коридор саобраћајног капацитета државног пута I реда бр. 24

као инфраструктурни коридор ''Банатска магистрала'' и даље је на снази. Овај
путни правац у будућности треба да се афирмише као једна од основних путних
веза Србије са земљама у ближем и ширем окружењу у југоисточном делу Европе.
На подручју општине Кикинда планира се и успостављање нове трасе државног
пута од Суботице – Сенте – Чоке – Кикинде – Зрењанина - Панчева, ван насеља
као основног путног правца за моторни саобраћај. Планска решења у области
путног саобраћаја предвиђају и активности на путном правцу:Сомбор (веза са
Мађарском и Хрватском) - Врбас (веза са коридором Xб) - Кикинда (веза са
Румунијом) (Р-101, М-3).

- На простору општине Кикинда планирана је модернизација, реконструкција и

оспособљавање елемената пруге за брзине и преко 100km/h (перспективно и
електрификација) регионалних пруга: Панчево главна станица -Зрењанин-Кикинда-
државна граница-(Jimbolia), (Ново) Банатско Милошево – Сента – Суботица и
афирмација Кикинде као прве пограничне станице у путничком и робном
саобраћају и њено довођење у стање експлоатације за путнички и робни транспорт
према захтевима европских стандарда. У оквиру стратешког развоја регије се
преиспитује реафирмација пруге Сегедин - Кикинда – Темишвар у постојећим
железничким коридорима.

- Планирано је интезивније коришћење пловног пута канала ДТД при превозу робе
чак и интегрално - логистичко повезивање са осталим видовима саобраћаја ради
подизања нивоа саобраћајно превозне услуге. На овом простору егзистира и
капацитет спортског ваздушног саобраћаја - спортски аеродром који у планском

                                                            
43
 ФУП – функционално урбано подручје према функционалном развоју Републике Србије до 2020. године 

50 
 
 периоду треба да претрпи модернизацију, како би се могао успешно укључити у
будући регионални систем ваздушних терминала ове класе.

- Снабдевање квалитетном водом за пиће је, већ дужи период, велики проблем.
Кикинда се снабдева водом за пиће из подземних ресурса чији квалитет у
хемијском смислу не испуњава захтеве здраве воде за пиће. У том смислу,
Општина Кикинда припада регионалном систему Горње Тисе (извориште: подземне
воде из основне водоносне средине; насеља и општине које снабдева: Суботица,
Кањижа, Сента, Кикинда и Ада. Карактеристично за ово подручје је
надексплоатација основне водоносне средине). Такође, Општина Кикинда припада
Банатском речном систему (кључне постојеће акумулације и објекти: Банатски ХС
ДТД, брана на Тиси, регулације; кључне нове акумулације и објекти: повећање
проточности, МХЕ уз уставе, регулације, ППОВ).

- У области заштите животне средине општина Кикинда се налази у I категорији -

подручје загађене и деградиране животне средине (локалитети са прекорачењем
граничних вредности загађивања, урбана подручја, подручја отворених копова
лигнита, јаловишта, депоније, термоелектране, коридори аутопутева, водотоци IV
''ван класе'') са негативним утицајима на човека, биљни и животињски свет и
квалитет живота (у Кикинди - металска и хемијска индустрија, исплака после
експлоатације нафте). За ову категорију треба обезбедити таква решења и
опредељења којима се спречава даља деградација и умањују ефекти
ограничавања развоја. Потребно је санирати и ревитализовати деградиране и
угрожене екосистеме и санирати последице загађења, у циљу стварања
квалитетније животне средине. Потрбна је и неопходна и међугранична сарадња
(Мађарска, Румунија).

- ППРС у области управљања отпадом дефинише неопходност удруживања

општина ради заједничког управљања отпадом чиме ће се успоставити систем
регионалних центара за управљање отпадом. Регионални принцип обухвата
сакупљање отпада, изградњу регионалих депонија за најмање 20 година,
сепарацију рециклабилног отпада, изградњу трансфер станица као и изградњу
постројења за компостирање (почетком 21. века започета је изградња регионалне
депоније комуналног отпада у Кикинди). Истовремено, неоходно је радити на
санацији постојећих званичних одлагалишта отпада, које представљају ризик по
животну средину и израдити Регионалне и локалне планове управљања отпадом,
којима ће бити дефинисано управљање отпадом у складу са Стратегијом
управљања отпадом.44

- ППОК утврђује смернице за заштиту градитељског наслеђа, природних добара и

ресурса и правила за уређење и изградњу и мере за спровођење плана.

                                                            
44
 Драгана Дунчић, дипл. просторни планер, ПРПСТПРНИ ПШЛАН ОПШТИНЕ КИКИНДА, Завод за урбанизам 
Бојводине, 2013. година, 

51 
 
 Намена површина сл. 48

Заштита природних добара и градитељског наслеђа Спровођење ППО КИКИНДА сл. 49, 50

52 
 
ГЕНЕРАЛНИ ПЛАН КИКИНДЕ
(„Сл. лист Општине Кикинда“, 2010. година)

Генерални план Кикинде (''Службени лист Општине Кикинда'', бр. 4/10) је израђен
на основу чланова Закона о планирању и зградњи и Правилника о садржини, начину
израде, начину вршења стручне контроле урбанистичког плана као и условима
стављања Плана на јавни увид (''Службени гласник РС'', бр. 1 2/2004). Аутор плана је
Оливера Сенковић, дипл. инж. архитектуре, Завод за урбанизам Војводине. Рађен је за
плански период од 20 година. Укупно земљиште у обухвату Генералног плана повећано је
у односу на претходну генерацију Генералног плана и износи 3191,48ha али је површина
грађевинског рејона остала иста као и у претходном ГП из 1991. године, око
2 400ha.

Дугорочна стратегија развоја Кикинде дефинисана је: Просторним планом

Републике Србије, Просторним планом општине Кикинда, Смерницама за израду
Генералног плана Кикинде и Извештаја о стратешкој Процени утицаја на животну средину.
У овим документима Кикинда је дефинисана као регионални центар са развијеним
административно - управним функцијама. Спада у индустријске центре средње величине.
Окоснице развоја Кикинде су пољопривреда, инфраструктура и предузетништво,
производња и производно занатство, култура, заштита животне средине и заштита и
очување природних реткости и градитељског наслеђа.

Концепција просторне организације, опремања и уређења насеља Кикинда заснива

се на следећем:
- просторна организација насеља је прилагођена специфичним природним
одликама
- наслеђеној матрици насеља,
- обезбеђењу услова за очување и развој естетских и амбијенталних вредности
насеља, очување историјског и стварање властитог просторног идентитета Кикинде
(у органској спрези са природним окружењем),
- креирању флексибилних просторних решења која ће омогућити примену
предложених правила за уређење и услова за изградњу, односно дефинисањем
претежних намена по зонама,
- усклађивању просторног развоја Кикинде са развојем његовог становништва и
планираних активности (проширењем зоне центра, дефинисањем зоне породичног
становања градског типа и сл.) , а у функцији побољшања услова живота и заштите
природних ресурса.

Кикинда је погранично место, на тромеђи Србија, Мађарска, Румунија и не лежи ни

на једном главном саобраћајном коридору. Зато је планирање саобраћајне повезаности са
окружењем од виталног значаја за даљи развој у сваком погледу. Значајан саобраћајни
капацитет у саобраћајној мрежи Кикинде је сегмент обилазнице државних путева I реда
бр. 24 и бр. 3. Овај саобраћајни капацитет ће омогућити брзо укључивање Кикинде и
насеља општине у општински систем саобраћајница и саобраћајну мрежу АП Војводине
(''Банатска магистрала''). Државни пут – ''Банатска магистрала'' кроз постојећу трасу
ван насеља и кроз изграђени систем сегмената обилазница око насеља, из правца Ђале
(општина Нови Кнежевац), општине Чока, преко општинског простора Кикинде, и даље
кроз општине источног и јужног Баната (Нова Црња, Житиште, Ковачица, Ковин),

53 
 
омогућиће укључивање свих банатских општина у саобраћајни систем АП Војводине, а
такође бити и алтернативни путни правац коридору X (ауто-путу Е-75).

Коридори постојећих железничких пруга, Панчево главна станица – Зрењанин –

Кикинда – државна граница – (Jimbolia) и Кикинда – Банатско Аранђелово задржавају се
у својој ширини, уз планирање електрификације регионалне и ревитализације локалне
пруге. Такође у оквиру програма развоја у интеррегионалним оквирима планира се
реконструкција и ревитализација предметне локалне пруге са везама ка Темишвару
(Република Румунија), и ка Сегедину (Република Мађарска).

У оквиру осталих видова саобраћаја планирани су и:

-локална лука Кикинда на каналу ОКМ, интермодални терминал
-развијени локални центар (као тачка прикупљања робних токова),
-спортски аеродром Кикинда (Дракслеров салаш)
-путни гранични прелаз код Накова, као и изградња/модернизација осталих
граничних прелаза: Кикинда (Žombolj) – железнички, Нови Козарци (Žombolj) -
друмски (Међудржавни гранични прелаз са Румунијом код Накова, на који се
чекало 20 година, отворен је за путничка возила 08.11.2014. године и тиме
реализоване одреднице више генерација урбанистичких планова Кикинде).

Развој индустрије одвијаће се кроз динамизирање агроиндустријског комплекса и

даљи развој прехрамбеног комплекса, прехрамбене индустрије и производње хране, као
и постојеће индустрије (металопрерађивачка, индустрија грађевинских материјала и
хемијска индустрија). Постоје изузетне могућности и за динамичнији развој мале привреде
у циљу повећања степена запослености и прихода становништва (прерађивачке
делатности, занатство и личне услуге, домаћа радиност...).

У снабдевању насеља водом за пиће данас, користе се локална изворишта

подземних и површинских вода. И даље је велики проблем снабдевање становништва
водом за пиће одређеног квалитета. Већ тридесетак година, овај проблем је у жижи
решавања у Општини. Урађене су многе студије и анализе. Дугорочна стратегија
водоснабдевања није утврђена и поред пилот постројења, због тешкоћа у хемијској
преради сирове воде. Утврђено је да је без постројења за припрему воде за пиће, као
неопходног објекта у систему водоснабдевања, немогуће решити овај проблем. Проблем
је и прекомерна експлоатација изворишта и недостатак кључних објеката у водоводном
систему. Не постоји постројење за кондиционирање воде (ППВ - фабрика воде), објекти за
изравнавање потрошње (резервоари) и уређаји за потискивање у дистрибутивну мрежу
(црпне станице), а постојећа дистрибуциона мрежа је неадекватна - стара и амортизована.
Планирана је изградња фабрике воде. До изградње фабрике воде град ће се и у наредном
периоду снабдевати водом са изворишта у ''Шумицама'', где се и предвиђа изградња
јединственог система водозахвата које ће се по потреби дограђивати. Алтернативна
решења везана су за довођење вода са веће удаљености (Ковин – Дубовац – Банатска
Паланка). Вода за технолошке потребе биће захватана, по правилу, из водотокова, или
подземниох ресурса.

Према Водопривредној основи Србије, Кикинда припада регионалном систему

горње Тисе за водоснабдевање. За водоснабдевање овог региона предвиђене су, поред
постојећих локалних изворишта, и прерађене речне воде Тисе. С обзиром на квалитет
воде ове реке, посебна пажња се мора посветити начину пречишћавања. Овом систему,
поред Кикинде, припадају насеља у општинама Суботица, Кањижа, Нови Кнежевац,
Сента, Чока, Ада и Нова Црња. Подразумева се остварење међудржавне сарадње којом
би се квалитет речне воде Тисе поправио или, најмање задржао на садашњем нивоу.

54 
 
Алтернатива овоме је довођење воде са већих удаљености такозваном ''Банатском
магистралом'', из изворишта регионалног водоснабдевања Ковин-Дубовац - Банатска
Паланка. Кикинда би воду из овог система добијала преко насеља Меленци до
резервоара који би био изведен у општини. Вода ће се транспортовати цевоводом Ø 700
мм у дужини од 40.5 кm преко три пумпне станице. До реализације овог система, Кикинда
би своје потребе за квалитетном водом задовољила на начин како је дато у Идејном
пројекту водоснабдевања Кикинде.

Постојећи објекти инфраструктуре - нафтне и гасне бушотине такође спадају у

објекте који представљају еколошки проблем. Генералним планом одређено је зонирање
простора које бушотине заузимају. По исцрпљивању налазишта, а по могућности и раније,
уклањају се сва постројења за бушење и експлоатацију и прописује обавеза рекултивације
земљишта. Ово није само општински проблем, већ проблем и на државном нивоу.

За здравље људи и повећање квалитета живота у обнови и реконструкцији града

у складу са одрживим развојем, планиране су мере заштите животне средине. Предмет
сталне бриге надлежних органа су посебно вредни делови природе (парк „Бландаш“ и
,,Штеванчева бара'' – остатак реке Галацке) и градитељско наслеђе. 45

Генерални план Кикинде, намена површина, 2010. година сл. 51

                                                            
45
 Оливера Сенковић, дишл. инж. архитектуре, Генерални план Кикинде, Завод  за урбанизам Војводине, 
2010. година 
 

55 
 
 ГЕНЕРАЛНИ УРБАНИСТИЧКИ ПЛАН КИКИНДЕ

(„Сл. лист Општине Кикинда“, 2014. година)

Најновијји ГЕНЕРАЛНИ УРБАНИСТИЧКИ ПЛАН КИКИНДЕ донет је новембра 2014

године. Представља усаглашавање плана са најновијим опредељењима, стратешким
циљевима урбанистичког планирања и потребама према одрживом развоју. Главни
циљеви задржани су из претходне генерације ове врсте плана донете 2010. године, те их
нећемо понављати.

ПЛАНОВИ ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ (ПДР)

Сектор за урбанизам у оквиру ЈП Дирекције за изградњу града Кикинда израдио је

самостално више Планова детаљне регулације чији се списак налази у прилоду бр. 4.
углавном за индустрију, али и друге сложеније намене простора. Издвајамо: ПДР
Музејског комплекса TERRA на локалитету бивше касарне и ПДР за делове блокова 22 и
54 за потребе фабрике кондиторских производа „Банини“.

ПДР МУЗЕЈСКОГ КОМПЛЕКСА TERRA НА ЛОКАЛИТЕТУ БИВШЕ КАСАРНЕ

Намена површине, 2007.година сл. 52

56 
 
 Хортикултурно уређење и катастарско – топографски план сл. 53 и 54

Ево и неколико фотографија и компјутерске анимације будућег Музеја

Ситуација будућег Музеја TERRA сл. 55

57 
 
 Сл. 56 и 57

58 
 
 Ситуација будућег Музеја TERRA сл. 58

Скулптуре великог формата за отворене просторе за које се реконструише некадашњи мањеж у

Музеј TERRA, сада се налазе у парку атељеа TERRA на старом погону ИГМ „Тоза Марковић“, аутор
пројекта реконструкције је Аранка Блат, дипл. инж. Архитекруре сл. 59.60,61

59 
 
ПДР ЗА ДЕЛОВЕ БЛОКОВА 22 И 54
ЗА ПОТРЕБЕ ФАБРИКЕ КОНДИТОРСКИХ ПРОИЗВОДА „БАНИНИ“ у Кикинди је
реализован план

План намене површина сл. 62

План регулаије и нивелације сл. 63

60 
 
 5. ПОСЛОВНИ ПРОСТОР данас
Завод за урбанизам и пројектовање почео је да ради у пословним просторијама
поред Поште. Убрзо се припојио пројектном погону грађевинског предузећа „Рад“ и радио
у њиховим пословним просторијама. Преселио се у приземну зграду на месту на коме је
изграђена робна кућа „Београд“ ( сви ови објекти данас не постоје). Када је почета
изградња робне куће ,,Београд'', Завод је добио пословне просторије на првом спрату
Штајнерова палате (после Другог светског рата пословна зграда „БОРОВО“), затим на
првом спрату у стамбено – пословној згради на Тргу српских добровољаца бр. 11.

Од 2002. године поново ради у на првом спрату Штајнерове палате. Овај пословни
простор, један стан на спрату, тадашњи Завод за урбанизам и пројектовање, купио је
сопственим средствима.

Пословна зграда – Штајнерова палата, у којој Сектор за урбанизам, који послује у оквируЈП
Дирекција за изградњу града, има своје пословне просторије на првом спрату сл. 64

Основни подаци о палати у којој се налазе пословне просторије урбанизма:

Штајнерова палата се налази на регулационим линијама, некада на углу Велике и

Мокринске улице, краћим крилом на регулационој линији некадашње Велике улице ( данас
на Тргу српских добровољаца бр. 17). Налази се у најстрожијем центру града, у просторно
културно-историјској целини. То је КУЛТУРНО ДОБРО ОД ПОСЕБНЕ ВРЕДНОСТИ.

61 
 
Припада стилским објектима грађанске архитектуре - стилска припадност: ЕКЛЕКТИКА
СА ЕЛЕМЕНТИМА НЕОРЕНЕСАНСЕ. То је једноспратница делимично са подрумом. У
објекту су, у функционалном погледу, рашчлањене јасно две функције: приземље -
пословна функција (продавнице), на спрату два стана. У приземљу је пролаз у двориште –
хаустор. Четворокрако, монументално, гранитно главно степениште води у стамбене
просторије на првом спрату. Ова  монументална угаона једноспратна палата са
продавницама у приземљу, изграђена је крајем 19. века када је припадала јеврејској
породици Steuner. После Другог светског рата приземље је национализовано, а спрат
продат.

Детаљи улазних врата и ентеријера, монументално гранитно степениште сл. 65,66,67,68

62 
 
 сл.
69

сл 70

63 
 
6. БУДУЋНОСТ
6.1. Потенцијали наслеђа и урбанистички и
архитектонски репери
Сачувана урбанистичка матрица – улице дуге и праве, сeку се под правим углом и
подела на блокове уједначених димензија, оставштина су за будућност.

Наслеђена урбанистичка матрица сл. 71, 72

Сазвучје архитектуре и зеленила, пропорције архитектуре, уједначеност објеката

по висини, човекомерне димензије простора и објеката, узајамна хармоничност, мирис
липа у пролеће и дуња у јесен, веза су са наслеђем и традицијом и представљају,
такође, оставштину за будућност. Зато у будућности треба и даље ЧУВАТИ И РАЗВИЈАТИ
НАСЛЕЂЕНУ УРБАНИСТИЧКУ МАТРИЦУ И АРХИТЕКТОНСКО НАСЛЕЂЕ.

Урбанистички и архитектонски репери окосница даљег развоја града:

- Прилази граду из свих праваца

- Магистрални пут М-24 (реконструкција и повезивање са аутопутем) –
Банатска магистрала
- Железничка станица и железнички саобраћај
- Кикиндски канал, део хидросистема ОКМ ДТД (оспособити га за водни
саобраћај, чиме би се омогућио најјефтинији транспорт робе) и формирање
робно- транспортног центра на обалама канала
- заштита аутентичних вредности: градитељско наслеђе -- старо градско
језгро проглашено за просторно културно – историјску целину (простор и
објекти), проглашена културна и природна добра СУВАЧА, ПРАВОСЛАВНА
ЦРКВА КОМПЕКС ЦРКВИЦЕ НА ВОДИЦАМА, градски парк „Бландаш“ и
Штеванчева бара (старо језеро) као остатак реке Галацке, захтевају
специфичан приступ и као туристичке дестинације
- Постојећи комплекс TERRE (бивши погон 2 ИГМ „Тоза Марковић“ као
индустријско наслеђе), простор будућег музеја TERRE и будућег колеџа за
вајарске студије у глини на комплексу бивше касарне тргови, паркови,
скверови, шеталишта, саобраћајнице од великог су значаја јер одређују
карактер и дух једног града. То је могућност уметничке корекције јавног

64 
 
 простора као цивилизацијске тековине која живот чини ведријим,
занимљивијим и лепшим
- Аутентичан СТАРИ МЛИН у ул. Краља Петра 1 као посебан изложбени
простор за брашно и његову производњу у старој технологији
- Просторе за одмор и рекреацију у природи треба ревитализовати:
РИБОЛОВАЧКО ЦАРСТВО, ,,бање'' као аутентично обележје некада
баровитог Баната, некадашња излетишта ЈОАНОВИЋЕВ САЛАШ,
СИМИЋЕВ САЛАШ
- Постојеће индустријске зоне (треба их ревитализовати и омогућити
компатибилне нове инвестиције на овим просторима реконтрукцијом,
доградњом и изградњом нових погона)
- Отворен гранични прелаз код Накова пружа нове могућности за повећање
економије, побољшање услова живота и туризма у Кикинди...
- Не треба запоставити и развој насељених места у општини означујући
њихове реперне тачке као окоснице развоја кроз израду одговарајућих
планова у складу са општим опредељењима развоја општине, АП Војводине
и Републике Србије.
-

Сваки град жели добродошлицу свима. Знакови и симболи су увек будили осећај
топлине и гостопримства. Кикинда је такав, гостопримљив град - пун симбола и знакова.
Један од њих је „урбани тепих“ (поплочавање пешачкох површина) у центру града, у
пешачкој зони,. Поплочавање у комбинацији бехатон плоча са терезијанским „гвозденим“
циглама повезује прошлост и садашњост, доприноси удобном ходу и пружа пријатан
осећај боравка у овом простору. Такви „урбани теписи“ су све више присутни у свету.
„Златни“ Праг је прекривен „урбаним теписима“ на сваком месту: на трговима, тротоарима
двориштима... топлина и истинска добродошлица. Кикинди недостаје још овако уређених
јавних простора. Надамо се да ће их у будућности бити много више – од трајног
материјала, камена.

сл.73

65 
 
 Урбани тепих у Кикинди сл. 74, 75

Урбани теписи у Прагу од гранитних коцки разних боја сл. 76,77,78,79

У промењеним политичким и економским приликама у новом миленијуму, велики

задатак свих актера у доношењу урбанистичких планова и урбаниста, представљаће рад
на јавно – приватном партнерству како би, све већи интерес за преобликовање и промену
изграђене средине за јавну употребу пружио идеје за нова решења која одговарају на
жеље грађана за отвореним простором где ће се окупљати и размењивати информације у
разним животним ситуацијама. Веома је важно успоставити везу између стручног процеса
планирања и свакодневног живота. Град чине људи. Зато рано учешће грађана и свих
заинтересованих у процесу планирања може бити покретач многих акција које доприносе
развоју града и његовом идентитету у новом миленијуму

66 
 
 6.2. Континуитет у урбанистичком развоју
„Форма града је израз духовног, друштвеног, историјског, просторног и
физичког континуитета“, каже Ранко Радовић у својој књизи ФОРМА ГРАДА. Прошлост и
садашњост су окоснице будућности. Зато ће „будућност увек садржати прошлост.
Прошлост је садржана у урбаној меморији, бележењу постанка и опстанка на одређеном
простору јер је у људима много остатака прошлости“, подсећа Радовић у истој књизи. Зато
је важан доживљај града који везујемо за организацију простора, кретање и размештај
функција. Доживљај и слика града није зато само идеал урбаниста и планера, већ визија
свих у коришћењу града, и зато је осмишљено уређење града сложен и дугорочан
задатак. Остварује се кроз израду урбанистичке документације, урбанистичких и
просторних планова, у Кикинди у континуитету, од оснивања града до данашњих дана.
Стална потреба је стварање складних односа у простору. Целовита слика града стварана
је почев од улице, блока и градских зона формираних још далеке 1751. године када је
Кикинда насељена Србима граничарима.

У последњих 50 година рађени су урбанистички и просторни планови на основу

многих истраживања природних и створених чинилаца, већ формираних структура,
техничких система, економских, социјалних, правних и других фактора без којих се не могу
реализовати дугорочне урбанистичке замисли. Промене у стварности су динамичне, скоро
свакодневне, и често и неочекиване. Њихово праћење је обавезно. Оне се идентификују.
На тај начин се ствара обимна урбанистичка документација о променама у простору.
Урбанистички планови и урбанистички услови су изузено важни за сваког инвеститора.
Они су технички инструмент за уређење и грађење градова јер регулишу односе у
простору између локалне заједнице, грађана, правних лица...Зато су поступак израде,
садржина, начин доношења и правна снага регулисани републичким и покрајинским
прописима о урбанистичком и просторном планирању.

Данас регулативни карактер планова, утврђивање правила уређења и грађења, као

и односа и понашања у простору су нови изазов за урбанисте. Да би у будућности могли
да се остваре жељени планови важна је сарадња свих актера у њиховом доношењу и
спровођењу. За то је неопходна правна држава, правна сигурност сваког грађанина,
поштовање закона и демократска поузданост. У области урбанизма то значи заштиту од
незаконитог понашања појединаца у простору, обезбеђивању заштите законских права
грађана датих у урбанистичким плановима као и неопходном контролом њиховог
спровођења. Да би тај циљ био постигнут, потребно је огромно стрпљење, много напора,
стручност, одговорност и сарадња свих актера у процесу урбанистичког планирања и
спровођења донетих планова: државе, управе, политике, урбаниста, грађана, сваког
појединца. Зато интереси појединачне локације (парцеле, зграде) не смеју да се ставе
испред интереса и рационалности шире целине, јер то доприноси дугорочном нескладу
новог и наслеђеног, нескладу ужег и ширег простора града. Једино тако ћемо имати
жељену слику града и његов препознатљив идентитет, а његов урбани развој биће, данас
и у будућности усмерен у жељеном правцу.46

                                                            
46
  Велимир Бањанин, Раденко Гачевић, Александар Џелебџић, мр Невенка Маглић Лозић, Олга
Маринчић, мр Милена Милосављевић, мр Радмила Оберкнежев, Петар Пањковић, Миленко Пејчић,
Весна Поповић, Милорад Радомировић, Родољуб Радосављевић, Анђелка Ристић, НОВИ САД –
СЛИКА ГРАДА, издавач, Јавно предузеће „Урбанизам“ Завод за урбанизам, Нови Сад, 1996. година

67 
 
7. КИКИНДА – ГРАД ПО МЕРИ ЧОВЕКА
Град је место где се рађа, живи и умире. Зато мора да задовољи многе потребе
појединца и друштва као целине. Град је и место комуниикације између људи, у послу, у
тренуцима одмора, спорту, у парку, на улици, у продавници, у радионици, фабрици,
спортском терену...на сваком месту.

Емерсон је рекао: „Најпре су људи градили градове, а затим су градови градили

људе.“

Руди Супек у својој књизи „Град по мјери човјека“ парафразира ову изреку:“градећи
градове градимо људску заједницу, градећи људску заједницу градимо град“ уз
констатацију да се градови мењају и да су визије једног и другог условни и повезани, јер
је суштина у односу: ГРАД – ЧОВЕК – ПРИРОДА, каже Супек. 47 И то чини тежину задатка
који има сваки урбанист. Човек живи у једном граду и учи да буде његов грађанин и зато
урбанист мора стално да води дијалог између урбаног простора и грађанина.

У људској потреби за градом, градови су се увек правили по мери чија је основна

одредница био човек. Није то само физичка величина, јер човек је друштвено биће коме
није довољно водити рачуна само о биолошким критеријима већ и другим, пре свега
културним и друштвеним потребама. Зато је МЕРА ЧОВЕКА истовремено и МЕРА
ДРУШТВЕНОГ И УРБАНИЗОВАНОГ БИЋА, те су, биолошки услови индивидуалне
егзистенције и еколошки услови изградње градова, у природном процесу, у спрези.

У сваком насељу МЕРИЛО игра значајну улогу пре свега у комуникацији људи.
Облици улица и тргова чије димензије подразумевају меру да се лако могу проћи или
зграда које их окружују и чија се спратност може лако савладати степеницама,
подразумевају такође непроменљиву јединицу под именом „човек“ према коме се сви
простори и физичке структуре града димензионишу. Архитектура није мода која се може
одбацити као изношена кошуља. Она има много заједничког са филозофијом битисања,
потребама и развојем, са значајем поетског садржаја и естетских квалитета простора и
грађевинских форми, са симболима етичких и културних садржаја... СА ЧОВЕКОМ48.

Та мерила, пропорционалност, хармоничност градског простора и природе,

естетичност, спратна уједначеност, локације и односи јавних, стамбених, пословних,
привредних и других физичких структура града и зелених површина у њему, описана су у
књизи ВРАТА – КИКИНДСКИ АРХИТЕКТОНСКИ ДРАГУЉ, аутора Бисерке Илијашев:

                                                                                                                                                                                                 
 
47
 Супек Руди, ГРАД ПО МЈЕРИ ЧОВЈЕКА,ИТРП „Напријед“, ООУР Издавачка дјлатност, 1987. година, 155 
48
 Krier Rob,ГРАДСКИ ПРОСТОР У ТЕОРИЈИ И ПРАКСИ, Грађевинска књига, 1999. година, 4, 5 

68 
 
 „Ту је све широко и дугачко, велико – а довољно (улице и трг), ниско – а
пропорционално (породичне куће, најчешће приземне и до П+1, у највећем делу градског
бића). Сатови на кикиндским торњевима бележе пролазност времена. куполе патинастих
барокних покривача на објектима динамично уобличују визуре широког простора.
Градитељско наслеђе је богато. Сликовите фасаде објеката стилске архитектуре
уоквирују градски трг у сачуваном непрекинутом низу.

Архитектонско - амбијентални печат овом граду дали су богати земљопоседници,

занатлије, банкари, штампари... архитекти школовани у Бечу и Пешти и веште руке
протомајстора. Сазнања са путовања по Европи, у замаху економског развоја овог краја
(крај 19. и почетак 20. века), преточили су у вредна архитектонска дела тог времена
(стамбено – пословне зграде, виле и палате и данас красе урбани простор Кикинде).

Градски трг у центру, формиран у време настајања и насељавања града и данас је

простор главних комуникација његових житеља и посетилаца. У центру је и градска пијаца
пуна живописног локалног паорског колорита. У градске кафане још увек навраћају, по
навици, вредни ратари да одахну од тешког „паорског“ посла, али и да попричају о летини,
договоре и уговоре нов посао. У ајнфортима ћућоре заљубљени, на улазним вратима
комшинице, по старом обичају, размењују информације. Широким улицама, кроз сенке
старих раскошних дрвореда, мимоилазе се аутомобили и бицикли. На градском тргу
дремају бебе у колицима, у хладовини и у баштама се одмарају одрасли и жубори вода у
фонтани.

Пркосни дрвореди, цветне гредице, жарденијере травнате површине део су

раскошног зеленила. Преливи боја у пролеће или јесен, богата хладовина крошњи софора
и липа, старо полегло дрво дафине и ново младо поред ње, лични су знак Кикинде.

На тимпану зграде „Курије“ и поред фонтане, гугуче и лепрша јато гоилубова.

Живот трепери у ваздуху. Звона са кикиндских торњева својим тајанственим ритмом
причају посебну причу о овом граду, његовим кућама, капијама, ајнфортима, улазним
вратима и његовим становницима. И о томе да нигде, као у тој равници (као што каже
Драган Великић у свом роману „Случај Бремен“), где тако често стране света замењују
места... нису печати тако тврди а восак врео, нигде преци нису тако чедни, а заборав тако
дуг, нигде фалсификат није тако чист а мисао тако кротка...“

Највеће богатство града је главни градски трг уређен као пешачка зона, место
најважнијих сусретања и комуникација и место правог одмора у хладовини богатог
зеленила, старих стабала липа, софора, кестана, травнатих површина и цветних гредица,
колорит објеката стилске грађанске архитектектуре као оквир пешачке зоне, летње
баште...

Све пропорционално, хармонично, у сазвучју са природом – ГРАД ПО МЕРИ ЧОВЕКА.

КИКИНДА ЈЕ РАВНИЧАРСКИ ГРАД, ПРИРАСТАО ЗА ТЛЕ.

ТО ЈЕ ГРАД ЛИПА И СТИЛСКЕ ГРАЂАНСКЕ АРХИТЕКТУРЕ.

69 
 
 Панорама Кикинде сл. 80 I 81

70 
 
НЕОБАРОКНЕ ВИЛЕ И ПАЛАТЕ У КИКИНДИ

Будишинова палата, година изградње 1936, арх. Милош Секулић сл. 82 или сл. 82а

Варађанинова вила, почетак 20. века сл. 83 Алдан – Путникова вила, год. изградње 1891. сл.84

71 
 
 Објекти арх. МИЛАНА ТАБАКОВИЋА, сецесија

Лепедатова палата, година изградње 1908 – 1911. сл. 85 или 85а

Зграда Народне банке, година изградње 1910. сл. 86

72 
 
 ГРАД ПО МЕРИ ЧОВЕКА

Центар Кикинде, авионски снимак сл. 87

Градски трга данас, уређен 1983. године као пешачка зона, арх. Предраг Цагић, добио Борбину
награду за архитектуру за пројекат реконструкције и савременог уређења градског трга и стамбено
– пословни центар „Галацка“ сл. 88

73 
 
 Градски трг данас, 2014. године сл. 89

74 
 
 Амбијент прешачке зоне – градски трг – велика „дневна соба“ града сл. 90 и 91

75 
 
 Главни репер на градском тргу је зграда магистрата Великокикндског диштрикта, тзв. „Курија“,
класицизам, година изградње 1835 - 1840. сл. 92

76 
 
 Фонтана испред зграде Курије на градском тргу, аутор скулптуре вајар Слободан Којић, аутор
базена арх. Бисерка Илијашев сл. 93 и 94

77 
 
Зграда СО Кикинда, арх. Балаж Ерне, успешна комбинација разних стилова, год.изградње 1891-93.

Сачуван непрекинути фасадни низ стилске грађанске архитектуре - оквир градског трга сл.95 и 96

78 
 
 Централно место на градском тргу заузима српска православна црква Св. Николе на природном
постаменту, најстарији објекат у граду, класицизам са барокним торњем, година изградње 1769.
сл.97

79 
 
 `
Римокатоличка црква, такође на градском тргу, година изградње 1811. сл.98

80 
 
 Хотел „НАРВИК“, арх. Иван Антић, савремена архитектура, година изградње 1980.

Објекат телекомуникација, арх. Бисерка Илијашев, 1980. година сл. 99 и 100

81 
 
 Објекти савремене архитектуре, стамбено – пословни центар „Галацка“ на
улазу у прешачку зону у центру града и зграда Осигуравајућег завода, арх.
ПРЕДРАГ ЦАГИЋ, година изградње 1983.

сл. 101, 102

82 
 
 Летње баште на градском тргу сл 103,104

Богато зеленило краси градски трг. У дубокој хладовини предах и одмор посебно пријају

сл 105,106

Мобилијар доприноси пријатном утиску и атмосфери

сл 107. или 107a,108 или 108 a

83 
 
 И још један детаљ на градском тргу сл 109

84 
 
Прилози:

1. ЗАПОСЛЕНИ ОД ОСНИВАЊА ЗАВОДА ЗА УРБАНИЗАМ И

ПРОЈЕКТОВАЊЕ У КИКИНДИ (до данас, 2014. год.)
1. Адамовић Мирослава, дипл. инж. арх.
2. Балаж Ерне, ел. ннж.
3. Барна Јожеф, дипл. грађ. инж.
4. Богарошки Мара, виша грађ. школа
5. Бркић Милорад, дипл. инж. арх.
6. Буњевац Борис, дипл. инж. маш.
7. Бутер Јован, ел. техничар
8. Влајков Бошко, дипл. ел. инж.
9. Ваљаревић Мирвета, дипл. инж. арх.
10. Васић Јелена, дипл. инж. арх.
11. Горник Драган, дипл. геод. инж.
12. Димитријевић Петар, дипл. ек.
13. Дорчић Марија, дипл. инж. арх.
14. Дрндарски Мирјана, дипл. инж. арх.
15. Ђуран Даница, грађ. техн.
16. Жинаљевић Бранка, дипл. инж. арх.
17. Заро Бранко, дипл. инж. арх.
18. Илијашев Бисерка, дипл. инж. арх.
19. Јелисавац - Диковић Едита, дипл. инж. арх.
20. Јованов Радмила, ек. техн.
21. Јовић Љубица, грађ.м техн.
22. Јовић Средоје, дипл. инж. арх.
23. Каић Иштван, дипл. грађ. инж.
24. Каић Ласло, грађ. инж.
25. Кантар Оливера, дипл. правник
26. Квашчев Загорка, спремачица
27. Кекез Божана, дипл. инж. шумарства
28. Кремић Ратомир, виши грађ. техн.
29. Лужанин Бирислава, дипл. геод. инж.
30. Максић Анкица, дипл. грађ. инж.
31. Маћош Јелена, дипл. геод. инж.
32. Маргетић Владимир, дипл. инж. арх.
33. Маџарев Зорица, инж. хортикултуре
34. Меланк Стеван, дипл. правник
35. Нађ Маргита, грађ. инж.
36. Новаков Добрила, дипл. инж. арх.
37. Новаковић Лидија, дипл. инж. арх.
38. Новаковић Загорка, дипл. инж. арх.
39. Огњеновић Драган, дипл. инж. арх.
40. Палић Филип, дипл. инж. арх.
41. Пајковић Љубица, дипл. инж. хортикулктуре
42. Пантелић Јелена, дипл. инж. шумарства
43. Петровић Милован, грађ. инж.
44. Поп Ивана, факултет техн. наука
45. Попов Снежана, грађ. техн.
46. Рајков Мирослав, грађ. техн.

85 
 
 47. Радловић Нада, дипл. инж. арх.
48. Ранков Слободанка, арх. техн.
49. Румљански Вукица, ек. техничар, шеф рачуноводства
50. Сандић Верица, дактилограф
51. Сантовац Даница, дипл. ек.
52. Станковић Миливој, геод. инж.
53. Станковић Зоран, дипл. грађ. инж.
54. Стојков Драгомир, дипл. инж. арх.
55. Татомиров Радомир, дипл. ек.
56. Тесла Раде, гимназија
57. Томашев Милица, ел. техн.
58. Тољ Младен, дипл. инж. арх.
59. Трифуновић Владимир, копирант
60. Удицки Јован, дипл. машински инжењер
61. Чалија Милка, грађ. техн.
62. Шулц Љубица, спремачица

2. ЗАПОСЛЕНИ У ТРЕНУТКУ ОСНИВАЊА ЗАВОДА ЗА

УРБАНИЗАМ И ПРОЈЕКТОВАЊЕ (МАРТА 1965. ГОД.) И
ДАНАС,2014. ГОДИНЕ
ЗАПОСЛЕНИ У ТРЕНУТКУ ОСНИВАЊА ЗАВОДА

1. Балаж Ерне, ел. инж.

2. Богарошки Мара, грађ. инж
3. Јовић Средоје, дипл. инж.арх.
4. Јовић Љубица, грађ. техн.
5. Квашчев Загорка, спремачица
6. Маргетић Владимир, дипл. инж. арх.
7. Нађ Маргита, грађ. инж.
8. Новаковић Загорка, дипл. инж. арх.
9. Ранков Слободанка, арх. техн.
10. Румљански Вукица, ел. техичар, шеф рачуноводства
11. Сандић Верица, дактилограф
12. Томашев Милица, ел. техн.
13. Трифуниовић Влада, копирант

ЗАПОСЛЕНИ ДАНАС – 2014. ГОДИНЕ

1. Буњевац Борис, дипл. инж. маш.

2. Васић Јелена, дипл. инж. арх.
3. Ђуран Даница, грађ. техн.
4. Жинаљевић Бранка, дипл. инж. арх.
5. Кремић Ратомир, грађ. техн.
6. Максић Анкица, дипл. грађ. инж.
7. Маћош Јелена, дипл. геод. инж.
8. Новаков Добрила, руководилац сектора за урбанизам, дипл. инж. арх
9. Новаковић Лидија, дипл. инж. арх.
10. Пaнателић Јелена, дипл. инж. шумарства

86 
 
 3. УСВОЈЕНА ПРОСТОРНО – ПЛАНСКА И УРБАНИСТИЧКА
ДОКУМЕНТАЦИЈА РАЂЕНА У ЗАВОДУ ЗА УРБАНИЗАМ У
КИКИНДИ И У САРАДЊИ СА ДРУГИМ УРБАНИСТИЧКИМ
ИНСТИТУЦИЈАМА У АП ВОЈВОДИНИ И РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

20. ВЕК
ПРОСТОРНИ ПЛАНОВИ:
1. Просторни план Општине Кикинда, 1983. година
2. Просторни план Општине Нови Кнежевац, 1989. Година

ГЕНАРАЛНИ УРБАНИСТИЧКИ ПЛАНОВИ:

1. Генерални урбанистички план града Кикинда, 1981. година
2. Измене и допуне Генералног урбанистичког плана града Кикинда, 1991. 1993. и
2001. године

ДЕТАЉНИ УРБАНИСТИЧКИ ПЛАНОВИ:

1. ДУП49 центра Кикинде (ДУП блока 1,2,3 и 4, 1982. година са разрадом блокова
у центру Ф2, Е2, Е3, А3 1998 година)
2. ДУП блока 5, 1985. година
3. ДУП блока 6, 1988. година
4. ДУП блока 7, 1985. година
5. ДУП блока 8, 1985. година
6. ДУП блока 9 – СРЦ50 „Језеро“1981 и 1989. година и његове Измене и допуне
1985. и 1994. година
7. ДУП блока 10, 1984. година
8. ДУП блока 11, 1982. година
9. ДУП блока 12, 1983. година
10. ДУП блока 13 – Сувача, 1986, Измене и допуне, 1995. година, ДУП блока 14
11. ДУП блока 15
12. ДУП блока 16
13. ДУП блока 17
14. ДУП блока 18
15. ДУП блока 19
16. ДУП блока 20 – Кикиндски млин
17. ДУП блока 21
18. ДУП блока 22, 1985. година, Измене и допуне 1995. година
19. ДУП блока 23
20. ДУП блока 24 – Микронасеље, Измене и допуне 1991. година
21. ДУП блока 25
22. ДУП блока 26, 1983. година, Измене и допуне 1994. година
23. ДУП блока 27

                                                            
49
 ДУП – детаљни урбанистички план 
50
 СРЦ „ Језеро“– Спортско рекреациони центар Језеро“ 

87 
 
 24. ДУП блока 28
25. ДУП блока 29, 1989. година
26. ДУП блока 30
27. ДУП блока 31- градско гробље, 1981. година
28. ДУП блока 32, 1983. година
29. ДУП блока 33, 1994. година
30. ДУП блока 34
31. ДУП блока 35, 1988. година, Измене и допуне 1994. година
32. ДУП блока 36, 1981. година
33. ДУП блока 37
34. ДУП блока 38, 1985. година
35. ДУП блока 39, 1984. година
36. ДУП блока 40 – индустрија
37. ДУП блока 40/1 – проширена зона становања, 1992. година
38. ДУП блока 41 – проширена зона становања, 1992. година
39. ДУП блока 42 – проширена зона становања, 1992. година
40. ДУП блока 43 – индустрија,
41. ДУП блока 44 – индустрија
42. ДУП блока 44/1 – проширена зона становања, 1992. година
43. ДУП блока 45 - индустрија
44. ДУП блока 46 – део блока ЛЖТК, 1983. година
45. ДУП блока 47 – комплементарна индустрија
46. ДУП блока 48 - комплементарна индустрија
47. ДУП блока 49 - комплементарна индустрија
48. ДУП блока 50 - комплементарна индустрија
49. ДУП блока 51 – комунална зона, заштитно зеленило
50. ДУП блока 52 – комунална зона
51. ДУП блока 53 – канал ДТД
52. ДУП блока 54 – прехрамбена индустрија
53. ДУП блока 55 – заштитно зеленило
54. ДУП блока 56 – проширена зона становања, 1992. година
55. ДУП блока 57 - проширена зона становања, 1992. година
56. ДУП блока 58 - проширена зона становања, 1992. година
57. ДУП блока 58/1- проширена зона становања, 1992. година
58. ДУП блока 59 - проширена зона становања, 1992. година
59. ДУП блока 59/1 - проширена зона становања, 1992. година
60. ДУП блока – пристанишно – складишна зона, 1981. година
61. ДУП блока дела комуналне зоне, 1981. година
62. ДУП блока МСК, 1981. година
63. ДУП Извориште, водозахват „Шумуца“, Кикинда, 1993. година
64. ДУП Међународног прелаза Наково – Лунга, 1992. година
65. ДУП комплекса „Нафтагас“, ООУР „специјални радови“,
66. ДУП сабирне станице МК II "Мокрин - Југ", 1986. година
67. ДУП сабирне станице "Кикинда - поље" IV, 1988. година
68. ДУП дела блока 48 комплекс Ратарско-машинског центра Мокрин, 1988. година
69. ДУП Улице светосавске у Кикинди 1994,. годсина
70. Урбанистички пројекат уређења градског трга у Кикинди, 1998. година
71. Урбанистички пројекат хортикултурног уређења градског гробља у Кикинди,
1995. година
72. Урбанистички пројекат Сувача, 1995. година
73. Урбанистички пројекат фарме свиња у К.О. Сајан 1997. година

88 
 
УРБАНИСТИЧКИ ПЛАНОВИ НАСЕЉЕНИХ МЕСТА - УРЕЂАЈНЕ ОСНОВЕ

1. Урбанистички план насаљеног места БАНАТСКО ВЕЛИКО СЕЛО, 1983. година

2. Урбанистички план насаљеног места БАШАИД 1983. година
3. Урбанистички план насаљеног места МОКРИН 1983. година
4. Урбанистички план насаљеног места БАНАТСКА ТОПОЛА, 1983 година
5. Урбанистички план насаљеног места ИЂОШ, 1983 година
6. Урбанистички план насаљеног места НАКОВО, 1983 година
7. Урбанистички план насаљеног места НОВИ КОЗАРЦИ, 1983 година
8. Урбанистички план насаљеног места РУСКО СЕЛО, 1983 година
9. Урбанистички план насаљеног места САЈАН, 1983 година
10. ДУП центар Бан. Вел. Село - блок 7-8-11-13, 1984. година
11. ДУП центар Нови Козарци - блок 18-18, 1984. година, Измене и допуне 1994.
год.
12. ДУП центар Мокрин, 1984. година
13. ДУП центар Наково,1986. година, Измене и допуне 1990. и 1994. година
14. ДУП центар Руско Село - блок 16, 1986. година
15. ДУП центар Сајан, 1987. година
16. ДУП центар Башаид, 1987. година
17. ДУП центар Иђош,
18. ДУП центар Бан.Топола
19. ДУП рибњак "ИЂОШ", 1987. година

Напомена: за све усвојене планове донете су и Одлуке о спровођењу.

21. ВЕК
КИКИНДА
1.ПРОСТОРНИ ПЛАН ОПШТИНЕ КИКИНДА („Сл. лист Општине Кикинда“, 2009. и
2013. године)
2.ГЕНЕРАЛНИ ПЛАН КИКИНДЕ („Сл. лист Општине Кикинда“, 2010.и 2014. година)

ПЛАНОВИ ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ

1. ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ САНИТАРНЕ ДЕПОНИЈЕ КОМУНАЛНОГ ЧВРСТОГ

ОТПАДА ЗА ГРАД КИКИНДУ („Сл. лист општине Кикинда“, број 18/2003)
4. ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ БЛОКА Ц 2 У КИКИНДИ („Сл. лист Општине
Кикинда“, број 10/2009)
5. ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ДЕЛОВА БЛОКОВА 22 И 54 У КИКИНДИ („Сл. лист
Општине Кикинда“, број 7/2008)
6. ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЛИВНИЦА „КИКИНДА“ КИКИНДА („Сл. лист
Општине Кикинда“, број 2/2008)
7. ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ БЛОКА 16 У КИКИНДИ („Сл. лист Општине
Кикинда“, број 9/2007)
8. ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ФАБРИЧКОГ КОМПЛЕКСА Д.О.О. „LE BELIER
KIKINDA“ЛИВНИЦА У КИКИНДИ („Сл. лист Општине Кикинда“, број 11/2007)
9. ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ МУЗЕЈСКОГ КОМПЛЕКСА „TERRA“ У КИКИНДИ
(„Сл. лист Општине Кикинда“, број 13/2007)

89 
 
 10. ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ „МЕТАНОЛСКО-СИРЋЕТНИ КОМПЛЕКС“
КИКИНДА („Сл. лист Општине Кикинда“, број 8/2006)
11. ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА ДЕЛОВЕ БЛОКОВА 41 И 43 („Сл. лист Општине
Кикинда“, број 17/2005)
12. ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ РЕГИОНАЛНОГ ЦЕНТРА ЗА УПРАВЉАЊЕ
ОТПАДОМ У КИКИНДИ (Сл. лист Општине Кикинда бр. 47/2013)
13. ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА ДАЛЕКОВОД 110 Кv АДА – КИКИНДА (,,Сл.
лист Општине Кикинда'' бр. 45/2013)
14. ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЦЕНТРАЛНЕ ПИЈАЦЕ У КИКИНДИ („Сл. лист
Општине Кикинда“, број 13/2011)
15. ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ДЕЛОВА БЛОКОВА 22 И 54 У КИКИНДИ („Сл. лист
Општине Кикинда“, број 7/2008)
16. ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ БЛОКА 16 У КИКИНДИ („Сл. лист Општине
Кикинда“, број 9/2007)
17. ИЗМЕНА И ДОПУНА ПЛАНА ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ БЛОКА 16 У КИКИНДИ
(„Сл. лист Општине Кикинда“, број 21/2011)
18. ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА ДЕЛОВЕ БЛОКОВА 41 И 43 („Сл. лист Општине
Кикинда“, број 17/2005)
19. ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЛИВНИЦА „КИКИНДА“ КИКИНДА („Сл. лист
Општине Кикинда“, број 2/2008)
20. ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ФАБРИЧКОГ КОМПЛЕКСА Д.О.О. „LE BELIER
KIKINDA“ЛИВНИЦА У КИКИНДИ („Сл. лист Општине Кикинда“, број 11/2007)

 
БАНАТСКО ВЕЛИКО СЕЛО

ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА ДЕО БЛОКА 11 У БАНАТСКОМ ВЕЛИКОМ СЕЛУ

(„Сл. лист Општине Кикинда“, број 4/2010

БАШАИД

ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА ИЗГРАДЊУ СТАНИЦЕ ЗА СНАБДЕВАЊЕ

МОТОРНИХ ВОЗИЛА ГОРИВОМ У БАШАИДУ НА КАТАСТАРСКОЈ ПАРЦЕЛИ 9396
К.О. БАШАИД („Сл. лист Општине Кикинда“, број 39/2012)

ИЂОШ

ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА ОПШТИНСКИ ПУТ ИЂОШ-МОСТ НА РЕЦИ

ТИСИ КОД АДЕ („Сл. лист Општине Кикинда“, број 21/2010)

САЈАН

ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА ФОТОНАПОНСКУ ЕЛЕКТРАНУ У К.О. САЈАН

(„Сл. лист Општине Кикинда“, број 12/2013 и 13/2013)

90 
 
5.БИБЛИОГРАФИЈА И ГРАЂА

1. Бадовинац проф. др Петар, ЦЕНТРАЛНЕ УРБАНЕ ФУНКЦИЈЕ – ЦЕНТРИ, издавач

Архитектонски факултет Универзитета у Београду, 1997. година

2. Богдановић др Ружица, УЛИЦЕ,издавач ИДП „Научна књига“, Београд 1992. година

3. Бранислав Влаисављевић, Бранка Бајевић, Јелка Ђорђевић, Војин Марковић,

Весна Грбић, Наталија Попов, 50 ГОДИНА УРБАНИСТИЧКОГ ПЛАНИРАЊА,
УРЕЂЕЊА И ИЗГРАДЊЕ ГРАДА ЗРЕЊАНИНА, Дирекција за изградњу и уређење
града Зрењанина, 2008. година

4. Велимир Бањанин, Раденко Гачевић, Александар Џелебџић, мр Невенка Маглић

Лозић, Олга Маринчић, мр Милена Милосављевић, мр Радмила Оберкнежев,
Петар Пањковић, Миленко Пејчић, Весна Поповић, Милорад Радомировић,
Родољуб Радосављевић, Анђелка Рисић, НОВИ САД – СЛИКА ГРАДА, Јавно
предузеће „Урбанизам“ Завод за урбанизам, Нови Сад, 1996. година

5. Дорић др Борислав, Монографија – ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ВОЈВОДИНЕ , 1950 –

200, издавач Јавно предузеће Завод за урбанизам Војводине, 2004. година

6. Илијашев Бисерка, КИКИНДА, ВЕКОВИ ПРОЛАЗЕ ГРАД ОСТАЈЕ, Историјски архив

Кикинда, 2002. година

7. Илијашев Бисерка, ВРАТА – КИКИНДСКИ АРХИТЕКТОНСКИ ДРАГУЉ, Историјски

архив Кикинда, 2004. година

8. Krier Rob, ГРАДСКИ ПРОСТОР у теорији и пракси, издавач Грађевинска књига,

Београд, 1999. година

9. Lewis Mumford, ГРАД У ХИСТОРИЈИ, ИТРО „Напријед“, ООУР Издвачка дјелатност,

Загреб, 1988. година

10. Медведев мр Михајло, дипл. инж. арх, НОВИ САД – ГРАД КОЈИ ЈЕ ВЕРОВАО
СВОЈИМ ПЛАНЕРИМА, НОВИ САД – СЛИКА ГРАДА, Јавно предузеће „Урбанизам“
Завод за урбанизам, Нови Сад, 1996. година

11.Пушић Љубинко, ОДРЖИВИ ГРАД ка једној социологији окружења, Независна

издања Слободан Машић, Београд, 2001. година

12. Радовић Ранко, ФОРМА ГРАДА, Основе, теорија, пракса, Грађевинска књига,
д.о.о.Београд, 2009. година

13- Supek Rudi, ГРАД ПО МЈЕРИ ЧОВЈЕКА,издавач ИТРО „Напријед“, ООУР Издавачка
дјелатност, Загреб, 1987. година

14. Трифуновић Верољуб, УРБАНИЗАМ КРАГУЈЕВЦА, Дирекција за урбанизам и

изградњу Крагујевац, 2004. година

91 
 
ГРАЂА
1. Барбул Милан, Генерални урбанистички план за Банатско Велико Село,
Мокрин и урбанистички планови месних заједницаа за Иђош, Нови Козарци,
Руско Село и Сајан, 1983. година

2. БИНА – IX београдска интернационална недеља архитектуре, издавач Друштво

архитеката Београда, 2014. година

3. Божовић Вера, Генерални урвбанистички оплан за Банатску Тополу, Башаид и

Наково, 1983. година

4. Дирекција за урбанизам и изградњу Крагујевац, 40 ГОДИНА ЗАВОДА ЗА

УРБАНИЗАМ, 30 ГОДИНА ДИРЕКЦИЈЕ ЗА УРБАНИЗАМ И ИЗГРАДЊУ
КРАГУЈЕВАЦ, Дирекција за урбанизам и изградњу Крагујевац, 2003. година

5. Ђорђевић Јелка, дипл. инж. архитектуре, АКТИВНО УЧЕШЋЕ ГРАЂАНА У

ПРОЦЕСУ ПЛАНИРАЊА, излагање на годишњем скупу урбаниста Војводине,
организатор Удружење урбаниста Вијводине, Сремски Карловци, 17. октобар
2014. године

6. Каценбергер Силвија , дипл. инж. архитектуре, УРБАНА ОБНОВА И РАЗВОЈ

СРЕМСКИХ КАРЛОВАЦА У ДОКУМЕНТИМА УРБАНИСТИЧКОГ ПЛАНИРАЊА,
излагање на годишњем скупу урбаниста Војводине, организатор Удружење
урбаниста Вијводине, Сремски Карловци, 17. октобар 2014. године

7. ЗАПИСНИЦИ СО КИКИНДА, Историјски архив Кикинда, фондови:

- 101.892 и 101.937, 1963. год.
- 101.942, 1966. год.
- 101.943, 1967. год.
- 101.944, 1968. год.
- 101.945, 1969. год.
- 101.948, 1970. год.
- 101.940, 1971. год.
- 101.950 и 101.951, 1972. год.
- 101.952, 1973. год.
- 101.908, 1977. и 1978. год.

8. ЗАПИСНИЦИ СО КИКИНДА, ВЕЋЕ УДРУЖЕНОГ РАДА (ВУР), ДРУШТВЕНО

ПОЛИТИЧКО ВЕЋЕ (ДПВ) И ВЕЋЕ МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА (ВМЗ):
- 101.918, 1977. И 1978. год.

92 
 
 - 101.928, 1979. год.
- 101.929, 101.930, 1980. год.
- 101.932 , 101. 931, 101.913 и 101.915, 1981. и 1982. год.

9. ОДЛУКА о оснивању Завода за урбанизам и пројектовање, записник са седнице

СО Кикинда, 1964. година

10. Просторни и урбанистички планови из архиве Дирекције за изградњу града,

Сектора за урбанизам Кикинда

11. Педесет година Дирекције за урбанизам Крагујевац, 1962 – 2012., Дирекција за

урбанизам Крагујевац, 2012. година

12. Цртежи фасада објеката градитељског наслеђа у центру Кикинде, архива

Дирекције за изградњу града, Сектора за урбанизам Кикинда

13. Дирекција за изградњу града Кикинда, актуелни сајт 2014. година

www.direkcija za izgradnju grada Kikinda

93 
 
 6. О АУТОРУ

Бисерка Илијашев,
дипл инж. арх.

Студирала у Београду (1961-1966). Сада пензионер. Била запослена у Средњој

грађевинској школи у Кикинди у оквиру школског центра за техниокко образовање (1966-1977), у
Пројектном бироу у саставу грађевинске радне организације «Северни Банат» у Кикинди (1977-
1987, директор Пројектног бироа у саставу ове извођачке организације од 1980-1982). Дужност
секретара за урбанизам општине Кикинда обављала је у периоду од 1987-1991 године. У ДП
Заводу за урбанизам у Кикинди радила је на пословима водећег урбанисте, до пензионисања
(1991-2001).

Најзначајнији урбанистички планови: Детаљни просторни план рибњака ДТД «Рибар» у Новом
Кнежевцу (1995), Генерални урбанистички план града Кикинда до 2015 (документациона основа и
валоризација 1992/93), ГУП Кикинде (Измене и допуне (1998), ГУП Новог Кнежевца (Измене и
допуне 1996, 1996 и 2000), Детаљни урбанистички план спортско-рекреационог центра «Језеро»
(1992-1993), Детаљни урбанистички план изворишта водозахват «Шумица» (1993), Детаљни
урбанистички план блока 13, Фабрика картона, амбалаже и лепенке у Новом Кнежевцу (1993),
Детаљни урбанистички план Улице светосавске у Кикинди (1994), Детаљни урбанистички план
блока 13 у Кикинди (1995), Детаљни урбанистички план блока 7а, Млекара у Новом Кнежевцу
(1995),Урбанистички пројекат хортикултурног уређења градског гробља у Кикинди (1995),
Урбанистички пројекат површина јавног интереса (улице) у центру насеља Нови Кнежевац (1996),
Урбанистички пројекат микро - фарме «Изабела» у Новом Кнежевцу (1996), Урбанистички пројекат
гробља у блоку 80 у Новом Кнежевцу (1997), Урбанистички пројекат фарме свиња у К.О. Сајан
(1997), Урбанистички пројекат центра насеља Чока (1997), Урбанистички пројекат уређења
градског трга у Кикинди (1998), Урбанистички пројекат насељаског гробља у блоку 52 у Новом
Кнежевцу (1998), Урбанистички пројекат дела блока 55-аутобуска станица, пословни објекат и део
становања у Новом Кнежевцу (1998), Регулациони план урбанистичке целине за спорт и
рекреацију у блоковима 60/1, 86, 87, и 90 у Новом Кнежевцу (1999-2000),

94 
 
Објављене књиге:
1. СУВАЧА У КИКИНДИ- МЛИН РАВНIЦЕ, АД Кикиндски млин, Кикинда, «Тиски цвет» Нови
Сад (1999), 86 страница
2. КИКИНДА, ВЕКОВИ ПРОЛАЗЕ - ГРАД ОСТАЈЕ, Историјски архив Кикинда (2002), 215
старница
3. ВРАТА - кикиндски архитектонски драгуљ, Историјски архив Кикинда (2005),
176 страница
4. АРХИТЕКТИ МИЛАН И ЂОРЂЕ ТАБАКОВИЋ, ОБЈЕКТИ У КИКИНДИ И ГРАДИТЕЉСКО
НАСЛЕЂЕ КIКIНДЕ, тематски број часописа ATTENDITE, бр, 4, Историјски архив Кикинда
(2007), 184 странице
5. ВИЛЕ И ПАЛАТЕ У КИКИНДИ, Историјски архив Кикинда (2010), 277 страница
6. 20 ГОДИНА ЗАВОДА ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ КИКИНДА – монографија ЗДРАВ ЖИВОТ, ЧИСТ
ПОГЛЕД, ДАХ И КОРАК, Завод за јавно здравље Кикинда, (2013), 126 старница

Аутор изложби и учешће на изложбама:

1. ОЧИМА УРБАНИСТА (1998. у Кикинди),
2. СУВАЧА У КИКИНДИ (са Александром Јаковљевић, 1999, у Кикинди),
3. КИКИНДА -– ПРЕПОЗНАТЉИВ ВОЈВОЂАНСКИ ГРАД (у Кикинди, 2002, Београду и Новом
Саду 2003.),
4. ВРАТА КИКИНДЕ - УМЕТНОСТ КОЈА НЕ СТАРИ, изложба цртежа (у Кикинди 2004, у
Београду 2005.).
5. Учешће на изложби регионалне канцелрије ИКС »АРХ 003« у Суботици оджано од 16. –
31. 03. 2010.
6. Учешће на изложби цртежа АРХИТЕКТУРА НА МАРГИНАМА, КИПА – колектив за
интеграцију простора и архитектуру, Београд, 14 . 24. април 2014. године

Признања и награде:
1. ПРВА НАГРАДА на IV салону урбанизма у Нишу 1995. године у категорији планова пре
Првог грађевинског закона 1931. године: за приказ плана: ГРАД ВЕЛИКА КИКИНДА - ПЛАН
УНУТРАШЊОСТИ И ОКОЛИНЕ ПО ПРВОМ КАТАСТАРСКОМ ПОПИСУ ИЗ 1876. године,
аутора Јаноша (Јована) Диме,
2. ПРИЗНАЊЕ за успешну стручну афирмацију ДП Завода за урбанизам у Кикинди, поводом
35. година рада ДП Завода за урбанизам у Кикинди, 2000. године,
3. ПРВА НАГРАДА на Међународном салону урбанизма у Крагујевцу у категорији публикација
за књигу: КИКИНДА, ВЕКОВИ ПРОЛАЗЕ ГРАД ОСТАЈЕ, 2002. године
4. ГОДИШЊА НАГРАДА УДРУЖЕЊА УРБАНИСТА СРБИЈЕ за 2003. годину,
5. НАГРАДА »МИХАЈЛО РАДОВАНОВИЋ« УДРУЖЕЊА УРБАНИСТА СРБИЈЕ поводом
обележавања 50 година урбанизма у Србији, Крушевац, 2005. године,
6. ПОВЕЉА НА СЛОНУ АРХИТЕКТУРЕ У НОВОМ САДУ ЗА КЊИГУ: ВРАТА – КИКИНДСКИ
АРХИТЕКТОНСКИ ДРАГУЉ, 2005. године
7. НАГРАДА »ЗЛАТНО ГУШЧЈЕ ПЕРО«« за радове: УРБАНИСТИЧКИ ПЛАНОВИ СЕЛА У
СЕВЕРНОМ БАНАТУ И ФАСАДЕ СЕОСКИХ КУЋА У НАКОВУ – ОДСЈАЈИ ЕВРОПЕ,
објављене у 20. књизи ПЧЕСЕ - едиције Културно-историјска баштина Војводине - Село
моје, Нови Сад, 2005. године,
8. ТРЕЋА НАГРАДА на XVI салону урбанизма у Нишу за радове у тематском броју часописа
АТТЕНДИТЕ о арх. М. И Ђ. Табаковић, 2007.
9. ПРИЗНАЊЕ на XX салону урбанизма у Нишу за књигу ВИЛЕ И ПАЛАТЕ У КИКИНДИ, 2011.
године
10. ГОДИШЊА НАГРАДА ОПШТИНЕ КИКИНДА ЗА ЗНАЧАЈНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОСТИГНУТЕ У
ОБЛАСТИ УРБАНИЗМА И АРХИТЕКТУРЕ, општина Кикинда, 2012. година

На сајту на адреси: www.bisaki.in.rs под називом:

КИКИНДА – ПЕРОМ, ФОТОГРАФИЈОМ И ЦРТЕЖОМ АРХИТЕКТЕ можете се упознати са
издатим књигама арх. Бисерке Илијашев.

95 
 
РАЗГОВОРИ:
1. Кремић Радомир, грађ. техничар, разговор вођен, 14. 10. 2014. године
2. Новаковић Загорка, дипл. инж. архитектуре и први директор Завода за
урбанизам и пројектовање, разговор вођен 17. и 23. септембра 2014. године
3. Лужанин Борислава, дипл. геод. инж. разговор вођен 04.11. 2014. године
4. Мунћан Вероника, радник у писарници у Дирекцији за изградњу града, разговор
вођен 27. маја 2014. годнине
5. Новаков Добрила, руководилац Сектора за урбанизам у Дирекцији за изградњу
града, разговор вођен 30.07. 2014. и 06.08. 2014. године
6. Новаковић Загорка, дипл. инж. архитектуре и први директор Завода за
урбанизам и пројектовање, разговор вођен 17. и 23. септембра 2014. године
7. Ранков Слободанка, архитектонски техничар, разговор вођен 26.јуна 2014.
године
8. Шибул Марица, дипл. правник у Дирекцији за изградњу града, разговор вођен
27. маја 2014. године

У припреми монографије, прикупљањем документације и сугестијама несебично су

ми помогли ДОБРИЛА НОВАКОВ, дипл. инж. архитектуре, руководилац Сектора за
урбанизам у Дирекцији за изградњу града Кикинда и СЛОБОДАНКА РАНКОВ, арх.
техничар, радник Завода за урбанизам и пројектовање од оснивања, сада пензионер.

Посебно се захваљујем колегиницама: СИЛВИЈИ КАЦЕНБЕРГЕР, дипл. инж.

архитектуре из Новог Сада, КОРНЕЛИЈИ ЕВЕТОВИЋ ЦВЕЈАНОВИЋ, дипл. инж.
архитектуре из Суботице, председници Удружења урбаниста Војводине и НАТАШИ
ХРИСТОВИЋ ДАНИЛОВИЋ, дипл. инж. архитектуре, председници  Матичне секције
урбаниста у Инжењерској комори Србије, на великој подршци и подстреку да завршим
ову монографију.

аутор

цип

Издање монографије помогли су:

Знак ИНЖЕЊЕРСКА КОМОРА СРБИЈЕ, Београд

Матична секција урбаниста

ОПШТИНА КИКИНДА

96 
 
 сл. А

97 
 
 Издавач
НАРОДНИ МУЗЕЈ КИКИНДА

БИСЕРКА ИЛИЈАШЕВ, дипл. инж. архитектуре

50 ГОДИНА УРБАНИЗМА У КИКИНДИ
- ГРАД ПО МЕРИ ЧОВЕКА -

За издавача
Лидија Милашиновић

Уредник
Добрила Новаков

Графички дизајн и технички уредник

Мирослав Драгин

Лектор
Милош Паовић

Фотографије
Бисерка Илијашев

Штампа
Гармонд, Ново Милошево

Тираж
100 примерака

Кикинда
2015 година

98