Alergeni u hrani reference

https://www.google.rs/imgres?imgurl=https%3A%2F%2Fmiss7mama.24sata.hr%2Fmedia%2Fimg
%2F45%2F1a%2F6850c8c9ece669e5e949.jpeg&imgrefurl=https%3A%2F
%2Fmiss7mama.24sata.hr%2Fvrtic%2Fzdravlje%2Fsve-sto-trebate-znati-o-alergijama-na-hranu-
9362&docid=1Nna4bZ1tX0MMM&tbnid=LQiMnvgqrbP1DM%3A&vet=10ahUKEwi-
gZrP5bHkAhWc8uAKHSuHDxMQMwhdKBUwFQ..i&w=540&h=360&bih=657&biw=1366&q=
alergeni%20u%20hrani&ved=0ahUKEwi-
gZrP5bHkAhWc8uAKHSuHDxMQMwhdKBUwFQ&iact=mrc&uact=8

https://miss7mama.24sata.hr/vrtic/zdravlje/sve-sto-trebate-znati-o-alergijama-na-hranu-9362

https://www.google.rs/imgres?imgurl=http%3A%2F%2Fwww.how2bg.com%2Fwp-content
%2Fuploads%2F2015%2F02%2Fimage861-770x503.jpg&imgrefurl=http%3A%2F
%2Fwww.how2bg.com%2F%3Fp
%3D2024&docid=BhNd0J18qx9soM&tbnid=0Z96hW05Ndfy9M%3A&vet=10ahUKEwi-
gZrP5bHkAhWc8uAKHSuHDxMQMwhiKBowGg..i&w=770&h=503&bih=657&biw=1366&q=al
ergeni%20u%20hrani&ved=0ahUKEwi-
gZrP5bHkAhWc8uAKHSuHDxMQMwhiKBowGg&iact=mrc&uact=8

http://www.how2bg.com/?p=2024

https://www.google.rs/imgres?imgurl=http%3A%2F%2Fwww.alergijaija.com%2Fwp-content
%2Fuploads%2F2018%2F01%2F5267261047_bb9f1294e2_z.jpg&imgrefurl=http%3A%2F
%2Fwww.alergijaija.com%2F2018%2F02%2F05%2Fsaveti-za-izbegavanje-najvecih-alergena-u-
hrani%2F&docid=rUIiUFu-UbGEHM&tbnid=0Wz42wz0v1-bHM%3A&vet=10ahUKEwi-
gZrP5bHkAhWc8uAKHSuHDxMQMwiAASg4MDg..i&w=640&h=425&bih=657&biw=1366&q=
alergeni%20u%20hrani&ved=0ahUKEwi-
gZrP5bHkAhWc8uAKHSuHDxMQMwiAASg4MDg&iact=mrc&uact=8

http://www.alergijaija.com/2018/02/05/saveti-za-izbegavanje-najvecih-alergena-u-hrani/

https://www.google.rs/imgres?imgurl=http%3A%2F%2Fsola-rodica.splet.arnes.si%2Ffiles
%2F2014%2F12%2Falergeni1.jpg&imgrefurl=http%3A%2F%2Fsola-rodica.splet.arnes.si
%2F2014%2F09%2F22%2Fjedilnik%2F&docid=ln5Hp_j7Bq4ujM&tbnid=NQLBvQkL88sPfM
%3A&vet=10ahUKEwi-
gZrP5bHkAhWc8uAKHSuHDxMQMwiWAShOME4..i&w=1811&h=534&bih=657&biw=1366&
q=alergeni%20u%20hrani&ved=0ahUKEwi-
gZrP5bHkAhWc8uAKHSuHDxMQMwiWAShOME4&iact=mrc&uact=8

http://sola-rodica.splet.arnes.si/2014/09/22/jedilnik/

https://www.google.rs/imgres?imgurl=http%3A%2F%2Fwww.norcom-bio.com%2Fimg
%2Fpeanuts.jpg&imgrefurl=http%3A%2F%2Fwww.norcom-bio.com
%2F&docid=_GHb4GeZ9662tM&tbnid=NTSjjiGUDFu6dM%3A&vet=10ahUKEwi-
gZrP5bHkAhWc8uAKHSuHDxMQMwigAShYMFg..i&w=498&h=335&bih=657&biw=1366&q=
alergeni%20u%20hrani&ved=0ahUKEwi-
gZrP5bHkAhWc8uAKHSuHDxMQMwigAShYMFg&iact=mrc&uact=8

http://www.norcom-bio.com/

https://www.google.rs/imgres?imgurl=http%3A%2F%2Fordinacija.vecernji.hr%2Frepository
%2Fimages%2F_variations%2F1%2F5%2F15a20290f6ead69264796cf1f3477b8d-
hero.jpg&imgrefurl=http%3A%2F%2Fordinacija.vecernji.hr%2Fzdravlje%2Fpreventiva%2F8-
namirnica-koje-su-najcesce-alergeni%2F&docid=7zvOz5vYXcPm7M&tbnid=c95mNTop_frTOM
%3A&vet=10ahUKEwi-
gZrP5bHkAhWc8uAKHSuHDxMQMwijAShbMFs..i&w=960&h=410&bih=657&biw=1366&q=al
ergeni%20u%20hrani&ved=0ahUKEwi-
gZrP5bHkAhWc8uAKHSuHDxMQMwijAShbMFs&iact=mrc&uact=8

http://ordinacija.vecernji.hr/zdravlje/preventiva/8-namirnica-koje-su-najcesce-alergeni/

https://www.google.rs/imgres?imgurl=https%3A%2F%2Fwww.yumama.com%2Fthumbnail.php
%3Ffile%3D2017%2F04%2Fnajcesci_alergeni_alergija_na_jaja_kod_dece_202252999.jpg%26size
%3Darticle_large&imgrefurl=https%3A%2F%2Fwww.yumama.com%2Fdete
%2Fzdravlje2%2F1124-najcesci-alergeni-alergija-na-jaja-kod-
dece.html&docid=eQuVsmPo665l_M&tbnid=kPfHX2ALJjsQmM%3A&vet=10ahUKEwi-
gZrP5bHkAhWc8uAKHSuHDxMQMwiiAShaMFo..i&w=800&h=533&bih=657&biw=1366&q=al
ergeni%20u%20hrani&ved=0ahUKEwi-
gZrP5bHkAhWc8uAKHSuHDxMQMwiiAShaMFo&iact=mrc&uact=8

https://www.google.rs/imgres?imgurl=http%3A%2F%2Fwww.portaloko.hr%2Fslika
%2F94487%2F14%2F699%2F17%2F451%2F1046%2F0%2Falergeni.jpg&imgrefurl=http%3A
%2F%2Fwww.portaloko.hr%2Fclanak%2Fznate-li-koji-su-najcesci-alergeni-u-hrani
%2F0%2F45241%2F&docid=cx-bMs_J-4zdaM&tbnid=OgW-b_HQX18r5M
%3A&vet=10ahUKEwi-
gZrP5bHkAhWc8uAKHSuHDxMQMwg8KAEwAQ..i&w=1046&h=662&bih=657&biw=1366&q
=alergeni%20u%20hrani&ved=0ahUKEwi-
gZrP5bHkAhWc8uAKHSuHDxMQMwg8KAEwAQ&iact=mrc&uact=8

https://www.yumama.com/dete/zdravlje2/1124-najcesci-alergeni-alergija-na-jaja-kod-dece.html

http://www.portaloko.hr/clanak/znate-li-koji-su-najcesci-alergeni-u-hrani/0/45241/

Jedite zdravo!

Znate li koji su najčešći alergeni u hrani?

Tweet •
Object 1
 Object 2

Teoretski, bilo koja vrsta hrane može izazvati alergiju, no zapravo je osam
najčešćih alergena odgovorno za oko 90 posto svih alergijskih reakcija na
hranu. Pročitajte više o njima.
Procjenjuje se da oko jedan do dva posto odraslih osoba pati od neke vrste alergije na hranu.
Alergija na hranu je agresivna reakcija imunološkog sustava na određenu bjelančevinu u hrani.
Događa se kad imunološki sustav organizma greškom prepoznaje određenu bjelančevinu kao štetnu.
Razlikujemo je od drugih štetnih reakcija na hranu kao što je preosjetljivost na hranu, farmakološke
reakcije i reakcije uzrokovane prisutnošću toksina u hrani.

Simptomi ovakvih alergija variraju od blažih (osip, oticanje kože) do vrlo teških kao što je
anafilaktički šok koji može dovesti do smrti ako osoba pravovremeno ne dobije hitnu medicinsku
pomoć. Alergije na hranu zasad se ne mogu izliječiti, ali je određenim metodama moguće ublažiti i
tretirati alergijske reakcije. Osobama koje pate od alergija na hranu preporučuje se potpuno
izbjegavanje alergena, prenosi ordinacija.hr

Teoretski, bilo koja vrsta hrane može izazvati alergiju, no zapravo je osam najčešćih alergena
odgovorno za oko 90 posto svih alergijskih reakcija na hranu. Pročitajte više o njima.

1. Mlijeko

Alergija na mlijeko je najzastupljenija od svih alergija na hranu u dječjoj dobi, a česta je i kod
odraslih. Najčešći je slučaj alergija na kravlje mlijeko, u kojem ima dvadesetak bjelančevina koje
mogu uzrokovati alergijsku reakciju, a u većinom se radi o reakciji na alfa-s1-kazein.
Podrazumijeva se i alergija na sve vrste mliječnih proizvoda.

Osobama koje pate od ove alergije preporučuje se u potpunosti izbjegavati mlijeko i mliječne
proizvode – piti sojino ili rižino mlijeko umjesto kravljeg, jesti jogurt, sir i čokoladu koji ne sadrže
mlijeko. Treba izbjegavati i proizvode koji nisu na bazi mlijeka, ali sadrže mliječne derivate i
bjelančevine u manjem postotku (čokolada, keksi, žitarice, prerađeno i konzervirano meso), kod
kojih su ti sastojci obično navedeni na deklaraciji.

2. Jaja

Alergija na jaja uglavnom se pojavljuje u djetinjstvu – to je druga po redu najčešća alergija na hranu
u dječjoj dobi. Većinom se radi o reakciji na neke od bjelančevina u bjelanjku jajeta – ovomucin,
ovalbumin, ovotransferin i lizozim. Rjeđe su alergije na bjelančevine u žumanjku – livetin, vitelin i
fosfovitin. Osoba koja reagira na bjelančevine u bjelanjku često može bez problema jesti žumanjak i
obrnuto.

Tipični simptomi su svrbež u ustima i ždrijelu, osip, mučnina, konjuktivitis i astma. Rijetko dolazi
do anafilaktičkog šoka. Ova alergija se tretira potpunim izbjegavanjem konzumiranja jaja i hrane
koja je bila u doticaju s jajima. Većina djece koja pate od ove alergije preboli alergiju do pete
godine života, no neke osobe ipak ostaju alergične do kraja života.

3. Kikiriki

Alergija na kikiriki je vrlo česta, osobito kod djece. Ova alergija je jedan od najčešćih uzroka teških
alergijskih napada. Točan uzrok alergije na kikiriki zasada je nepoznat. Tipični simptomi su kožne
reakcije, svrbež u području grla i usta, stezanje u grlu, otežano disanje i probavni problemi.

Kod nekih ljudi čak i izrazito male količine mogu izazvati alergijsku reakciju. Ponekad je dovoljno
samo da osoba dođe u kontakt s tragovima kikirikija, npr. kroz konzumaciju nerafiniranih masnoća
koje sadrže kikiriki u tragovima ili kada netko drugi u blizini jede kikiriki.

4. Orašasti plodovi

Ova alergija obično se javlja između druge i četvrte godine života i u većini slučajeva traje cijeli
život. Izaziva je nekoliko vrsta bjelančevina prisutnih u ovim plodovima, a najčešće su to albumin i
vicilin. Među orašastim plodovima najčešća je alergija na orahe, lješnjake, bademe, pinjole te
brazilske, indijske i makadamija oraščiće.

Od svih čestih alergena, orašasti plodovi najčešće izazivaju teške alergijske reakcije kao što je
anafilaktički šok. Ostali karakteristični simptomi su mučnina, bol u donjem dijelu trbuha, kožne
reakcije, astma, kašljanje i hripavost. Osim u čokoladi, keksima i pecivu, mogu se nalaziti i u
tjestenini, medu, žitaricama, preljevima za salatu i ostalim prerađenim prehrambenim proizvodima,
a čest su sastojak i u sapunima, gelovima za tuširanje i mnogim drugim kozmetičkim proizvodima.

5. Soja

Ova alergija je česta kod djece, no većina preboli alergiju do druge godine života. Alergiju uzrokuju
bjelančevine u zrnu soje, posebice neke od rezervnih (skladišnih) bjelančevina koje služe za rast
nove biljke, primjerice vicilin i legumin.

Simptomi su slični kao kod alergije na mlijeko te uključuju kožne reakcije, mučninu, probavne
smetnje i poteškoće u disanju. Rijetko izaziva anafilaktički šok.

Soju je danas u prehrani teško izbjeći jer je sadrži oko dvije trećine svih prerađenih prehrambenih
proizvoda. Često se koristi za teksturiranje i emulgiranje proizvoda te kao proteinska punila, a
sojino brašno se koristi za produživanje roka trajanja mnogih proizvoda i za poboljšanje okusa
pečenih kora.

6. Pšenica

Alergija na pšenicu također je česta kod djece, a rjeđa je kod odraslih. Tipične reakcije su osip,
probavne smetnje, alergijski rinitis, astma te u najgorem slučaju anafilaktički šok. Bjelančevine u
pšenici koje najčešće uzrokuju alergiju su gliadin i glutenin. Izbjegavanje pšenice u prehrani nije
nimalo lako - poznato je da pšenicu sadrže mnoge namirnice koje se koriste u svakodnevnoj
prehrani poput kruha, peciva, žitarica i tjestenine, no mogu je sadržavati i mnogi prividno "sigurni"
proizvodi kao što su sladoled i kečap.

Ova alergija često se poistovjećuje s preosjetljivošću na gluten, no bitna je razlika u tome što
alergija može izazvati znatno teže simptome od obične preosjetljivosti na gluten, kao i u činjenici da
alergija na pšenicu nije ograničena samo na bjelančevine koje se nalaze u glutenu već može
uključivati i mnoge druge od bjelančevina u pšenici.

7. Riba

Alergija na ribu je češća kod odraslih osoba nego kod djece. Jednom kad se pojavi, traje do kraja
života. U većini slučajeva radi se o alergiji na bjelančevinu parvalbumin koja je prisutna u mnogim
vrstama riba. Alergeni u ribi ne mogu se uništiti kuhanjem. Tipični simptomi su oticanje kože, osip,
svrbež, grčevi, hripavost, probavne smetnje i vrtoglavica. Do anafilaktičkog šoka dolazi češće nego
kod većine ostalih vrsta namirnica koje izazivaju alergije.

Do reakcije može doći već i doticanjem površina koje su bile u kontaktu s ribom, kao i mirisanjem
para koje nastaju prilikom kuhanja ili prženja ribe. Riba se može nalaziti i u proizvodima gdje je ne
očekujete, kao što su preljevi za salatu, umaci, hot dog i delikatesno meso, na što kod ove alergije
treba posebno paziti.

8. Školjkaši

U školjkaše se ubrajaju školjke i ljuskari (rakovi, škampi, jastozi). Alergija na školjkaše češća je
kod odraslih nego kod djece. U većini slučajeva radi se o alergiji na bjelančevinu tropomiozin.
Osobe mogu biti alergične na samo jednu vrstu školjkaša ili na više njih. Ova alergija relativno
često dovodi do teških alergijskih napada, a neki od blažih simptoma su osip, mučnina i začepljen
nos.

Do alergijske reakcije može doći i bez konzumiranja hrane, npr. kada je osoba izložena parama koje
nastaju prilikom kuhanja ovih morskih plodova. Školjkaši se mogu nalaziti u kupovnim umacima i
začinima kao neočekivani sastojak, zbog čega uvijek treba pažljivo čitati deklaraciju.

http://ordinacija.vecernji.hr/zdravlje/preventiva/8-namirnica-koje-su-najcesce-alergeni/

8 namirnica koje su najčešće

alergeni
23.09.2016.
ORDINACIJA PREPORUČUJE

Namirnice koje često koristimo, najčešći su i

alergeni. Simptomi alergija na hranu jednaki su kao i
simptomi alergija drugih izvora, od pojave osipa,
svrbeža očiju, pa sve do zatvaranja grla, odnosno
kratkog daha.
Ako osjetite alergijske simptome nakon hrane, u što većem luku izbjegavajte
namirnicu zbog koje mislite da je do simptoma došlo.
Kada budete sigurni o kojem se proizvodu radi, detaljno čitajte deklaracije
proizvoda jer se mogu kriti čak i u malim udjelima, no izazvati veliku
reakciju. 
Simptomi alergijskih reakcija uključuju zatvaranje grla i manjak daha, te
završiti fatalano - i baš zbog toga je važno koje su namirnice najčešći uzroci
alergija. 

Najčešći alergeni među hranom

Ovo su namirnice koje su u čak 90% slučajeva razlog pojave alergije:

Kikiriki

Foto: Shutterstock
Alergija na kikiriki je jedna od najučestalijih alergija, a oni mogu
prouzrokvati čak i smrtonosne alergijske reakcije. U dječjoj je dobi ova alergija
najčešća, ali su istraživanja pokazala kako u 20 posto slučajeva djeca "prerastu"
alergije.
Kako biste uspješno izbjegli alergijsku reakciju, dobro čitajte sastojke
proizvoda koje kupujete, pogotovo ako se radi o mješavani orašastih plodova.

Orašasti plodovi

Foto: Shutterstock
U ovu skupinu uključuju se bademi, brazilski oraščići, lješnjaci, kesteni... i
slični blodovi. Oni se mogu skrivati u kolačima, pitama, čokoladama, mješavini
orašastih plodova, kao i u medu te raznim salatama i umacima.
Ponovno je važno da provjeravate naljepnice na proizvodima i učinkovito ih
zaobilazite!

Mlijeko

Foto: Shutterstock
Odnosi se na sve vrste mlijeka koje proizvode životinje – kravlje mlijeko,
kozje ili ovčje, a razlog zašto ste alergični na sve je to što su bjelančevine u
mlijeku slične u svim vrstama. Ova se alergija ne treba zamjeniti
s intolerancijom na mlijeko i mliječne proizvode jer dok se kod nje
pojavljuje proljev, napuhanost i bol u trbuhu, alergija na mlijeko može izazvati
probleme s disanjem, kao i povrćanje.
Nažalost, osobe alergične na mlijeko moraju izbjegavati i sve namirnice koje
su produkt mlijeka, poput sira, maslaca, jogurta, čak i sladoleda i pudinga.

Jaja

I dok jaja sadrže najkvalitetnije bjelančevine, osobe alergične na jaja moraju

pronaći alternativni izvor bjelančevina. Najčešće je krivac za
alergiju bjelanjak, a ne žutanjak jajeta, no odvajanje neće puno pomoći jer u
žutanjku i tada mogu ostati bjelančevine iz bjelanjka.
Kao i kod mlijeka, posebno je važno pripaziti jer se jaja sakrivaju u mnogim
proizvodima, poput tjestenine, juhe, krušnih proizvoda, pita, kolača i sličnih...
Pšenica

Izvor alergije najčešće leži u glutenu, pa zbog toga osoba mora paziti i s
namirnicama poput raža i zobi. Iako se ova vrsta alergije može zamijeniti s
prosjetljivošću na gluten, odnosno celijakiju, jer alergija ima puno teže
simptome, neke čak i smrtonosne.
Važno je izbjegavati sve namirnice u kojima se očito, ali i moguće, sakriva
pšenica i biti jako pažljiv s prehranom!

Soja

Iako soju odmah povezujemo s vegetarijanskom i veganskom prehranom,

nije baš tako, jer se soja krije u mnogim proizvodima. Na primjer, može biti u
gotovim jelima, poput kruha, keksa i kolača, a može se nalaziti i
u konzerviranim tunama i drugim mesnim proizvodima. Uz to, soju možemo
pronaći i u procesuiranom mesu, poput salama i pašteta.
Simptomi alergije na soju su najčešće kožne reakcije, probavne smetnje i
poteškoće s disanjem.

Riba

Foto: Shutterstock
Ova se alergija često pojavljuje kod odraslih, a ako ste alergijsku reakciju imali
nakon konzumiranja jedne vrste ribe, moguće je da ćete i na druge imati
reakciju. Alergija se najčešće pripisuje bjelančevini parvalbumin koja se
nalazi u mnogim vrstama, a simptomi su slični kao i kod soje.
Na sreću, riba se ne skriva u mnogim proizvodima kao što je to stvar sa sojom,
no svejedno – može biti sastojak različitih preljeva za salatu i umaka, zato
detaljno čitajte sastojke!

Školjke i ljuskari

Foto: Shutterstock
Također je jedna od onih alergija koja se češće nastaje u odrasloj dobi, a
uključuje školjke i ljuskare, odnosno škampe, jastoge i rakove. Za alergiju na
školjkaše najčešće je kriva alergija na tropomiozin, a izaziva vrlo jako reakcije,
dok su oni lakši simptomi – začepljen nos i mučnina.
Vrlo je važno da u slučaju alergije na školjkaše izbjegavate čak i mjesta gdje se
oni pripremaju, jer čak i para može izazvati alergijsku reakciju.
Riješite test i saznajte izaziva li vaš dom alergije, a saznajte i koja je razlika
između alergije i intolerancije na hranu. 
https://www.google.rs/imgres?imgurl=x-raw-image%3A%2F%2F
%2F268371f719742fbf7d585272657bece2603bf298065c153ca68e5f3a63353b1d&imgrefurl=https
%3A%2F%2Fwww.hgk.hr%2Fdocuments%2Finformacija-o-alergenima-u-
hrani596f21c347f69.pdf&docid=wWUxVNqda-5AQM&tbnid=vy90Gfdxgya-YM
%3A&vet=10ahUKEwi-
gZrP5bHkAhWc8uAKHSuHDxMQMwhEKAkwCQ..i&w=1343&h=793&bih=657&biw=1366&q
=alergeni%20u%20hrani&ved=0ahUKEwi-
gZrP5bHkAhWc8uAKHSuHDxMQMwhEKAkwCQ&iact=mrc&uact=8

https://www.hgk.hr/documents/informacija-o-alergenima-u-hrani596f21c347f69.pdf

http://www.proteko.hr/alergeni.php

http://www.alergijaija.com/2019/03/21/saznajte-sve-cinjenice-o-najcescim-alergenima-u-hrani/
Saznajte sve činjenice o najčešćim alergijama na
hranu
BY ALERGIJAIJA · MARCH 21, 2019

Pre više od 2000 godina Hipokrat je primetio da se kod pojedinaca drugačije ponaša organizam
kada pojedu neku namirnicu, koja ostalim ljudima ne pravi nikakve probleme. Tek početkom 20-tog
veka austrijski doktor Clemens von Pirqet izmislio je naziv alergija prema grčkim rečima allon
ergo – drugačije reagujem.
Pedesetih godina je naučno dokazana alergija na mleko kod dece. Dr Goldman je objavio svoj rad
1963 godine, gde je posmatrao 89 – oro dece za koje je sumnjao da imaju alergiju na mleko.
Smatrao je da je dokazao alergiju ako je pacijent nakon prestanka uzimanja mleka ostao bez
simptoma bolesti, a tegobe su se pojavile čim bi ponovo popio mleko. To je ponavljao 3 puta pa je
ta metoda nazvana Goldmanovim kriterijumom.
Danas postoje različiti testovi dokazivanja alergija na hranu, počinje se sa dobro uzetom
anamnezom od pacijenta, do kožnih prick testova, određivanjem IgE na ukupne i specifične
alergene i nekim dosta složenijim laboratorijskim testovima.
Alergija na hranu

Alergija na hranu je zapravo imunološka reakcija organizma na proteine određene namirnice.

Danas postoje alergije na gotovo svaku namirnicu, kao i na mnoge inhalacione alergene, ali među
8 najčešćih alergena u hrani spadaju: jaja, kravlje mleko, pšenica, soja, riba i morski plodovi,
kikiriki i orašasto voće. Simptomi su razičiti, kao i prognoza razvijanja alergijskog marša, ali
jedno je sigurno – eliminaciona dijeta je glavna terapija kod alergija na hranu.
Alergija na jaja 
Najčešći simptomi kod alergije na jaja su svrab sa simptomima atopijskog dermatitisa, astma,
urtikarija, povraćanje, angioedem, konjuktivitis, rinitis, edem larinksa. Procenjuje sa da 50% dece
sa ekcemom ima alergiju na jaja, pa se kod terapije atopijskog dermatitisa često isključuju jaja iz
ishrane, a dalji tok  atopijskog marša razvija se u astmu.

Deca mogu da prerastu alergija na jaja.

Kada se uvodi u ishranu prvo se uvodi žumance, jer proteini belanceta daju jaču alergijsku reakciju
i oni su svakako jači alergeni, pa se može desiti da je dete alergično samo na belance. Mada neka
nova istraživanja preporučuju uvođenje čak celog jajeta već od petog meseca, kako ističe
dijetolog dr Biljana Alimpić, preporuka alergologa i imunologa dr Gordane Petrović je da se
žumance uvodi do 9 – og meseca, a belance sa godinu dana. U slučaju da u porodici postoje alergije
na hranu onda i kasnije.
U ishrani, tj. pripremi hrane, jaja se mogu adekvatno zameniti bananom, voćnim pireom, mlevenim
lanenim semenkama ili čia semenkama, leblebijama, kiselom vodom, kukuruznim ili krompirovim
skorobom.
Više o alergiji i zamenama za jaja u receptima pročitajte u ovom tekstu.
Alergija na kravlje mleko
Alergija na kravlje mleko je posebno značajna kod odojčadi, jer njima je mleko glavna hrana u tom
periodu. Alergija je uglavnom prolaznog karaktera. Na kraju prve godine života 60% obolelih  bude
bez simptoma, a na kraju druge skoro 98% dece, pa se posle treće godine javlja retko. Važno je
napomenuti da se alergija na mleko javlja i kod dojene dece, jer minimalna količina alergena
prodire iz digestivnog trakta majke u njenu cirkulaciju, a zatim u majčino mleko i tada dete može da
odreaguje veoma burno. Alergija se javlja na alfa-laktoglobuline i beta-laktoglobuline i na  kazein.
Treba naglasiti da mlečne masti i šećer ne uzrokuju alergijske reakcije, već samo proteini.

 
Bolest se javlja u prvim mesecima života, a reakcije se dele u 3 grupe.
1. Brze reakcije koje se javljaju u prvih 45 minuta od uzimanja hrane (simptomi su: otok usne i
jezika, bolovi u stomaku, povraćanje, proliv, urtikarija…)
2. Kasne reakcije (kod ovakvog tipa javljaju se masne i obilne stolice, anemija, atrofija crevnih
resica koja se vidi na biopsiji.) Ovi simptomi su vrlo slični simptomima celijakije.
3. Mešovite reakcije (I i II tip gde se obično javljaju respiratorne tegobe)
Nakon utvrđivanja dijagnostike i potvrđene alergije na mleko,  mleko i mlečni proizvodi se
isključuju iz ishrane. To su mleko, jogurt, kefir, sirevi, pavlaka, mlečni namazi, maslac, svi
konditorski proizvodi koji ih sadržže, torte, slatkiši… Najvažnije je čitati deklaracijevrlo pažljivo.
Odojčetu se daju hipoalergene formule, po savetu pedijatra, a ako je dete starije, onda se mogu
upotrebjavati i biljna mleka, ali najbolje da ih pripremate sami, kod kuće, jer su kupovna bilja
mleka uglavnom prepuna šećera i dodataka. Biljna mleka se mogu praviti od ovsa, badema, pirinča,
heljde, prosa….
Alergija na pšenicu
Alergija na pšenicu se uglavnom javlja kod osoba koje imaju i druge alergije na hranu. Retko je
prisutna kao jedina vrsta alergije. Alergija se javlja na gluten, tačnije na glijadin, jer se gluten deli
na 4 grupe – glutelin, glijadin, albumin, globulin. Alergija na gluten kod beba  i dece nije lako
uočljiva u ranim fazama, jer se teško dijagnostikuje. Prvi simptomi se otprilike javlaju između 9 i
18 meseca zivota. Takođe, treba razlikovati intoleranciju i alergiju na pšenicu.
Simptomi su: nemir, nervoza, dijareja, slabo dobijanje na težini ili  brz gubitak težine, nadimanje,
bolovi u stomaku. Takođe , često se javljaju i urtikarija, rinitis, astma, ekcem… Alergija na pšenicu
se može dobiti u bilo kojoj životnoj dobi, a lečenje se sprovodi samo izbacivanjem pšenice iz
ishrane, kao i drugih žitarica koje sadrže gluten. Iz ishrane se isključuju konditorski proizvodi,
neki mlečni napici, napici na bazi žita, suhomesnati proizvodi, panirana mesa, ribe, majonez i
umaci, sladoled, alkoholna pića na bazi glutena….
Preporuka je da se koriste proizvodi koji imaju precrtanu pšenicu, odnosno deklarisani proizvodi
bez glutena, ali kako je to retko u našoj zemlji i etikete po zakonu o deklarisanju hrane često
zbunjuju potrošače, važno je kontaktirati proizvođače i raspitati se o prisutnosti glutena u samim
proizvodima, odnosno o kontaminaciji glutenom u proizvodnoj sredini. Takođe, grupe
podrške osoba sa istim problemima netolerancije na gluten u tome mogu dosta
pomoći početnicima u bezglutenskoj ishrani. Danas na tržištu ima mnogo proizvoda koji su bez
glutena, zato je potrebno pazljivo čitati deklaracije.
Alergija na soju
Soja je biljka koja je danas veoma rasprostranjena u industriji hrane. Sojino mleko se obično
preporučuje u ishrani dece koja su alergična na kravlje mleko, ali i na ovo mleko postoji veliki broj
reakcija. Najčešći simptomi alergije na soju su kožne reakcije, svrab, crvenilo, urtikarija, pa sve do
anafilaktičkog šoka.
Soja se nalazi u mnogim proizvodima: suhomesnatim, zatim konditorskim, raznim sosovima,
viršlama.
Alergija na ribu 
Kod alergije na ribu, simptomi mogu biti jako izraženi, ponekad već pri udisanju mirisa ribe može
nastati astmatički napad ili neka slabija alergijska reakcija. Uglavnom se alergija javlja na više vrsta
riba, a ne samo na jednu.

Najčešće se javljaju reakcije na pastrmku, lososa, belu ribu, sardelu, tunu. Alergijske reakcije se
češće javljaju kod odraslih, kod osoba koje konzumiraju veće količine namirnica od ribe. Od
simptoma se javljaju mučnina, povraćanje, grčevi, urtikarija…
Alergija na morske plodove
Alergija na morske plodove može da se javiti na sve vrste morskih plodova – škampe, rakove,
ostrige, školjke, dagnje, puževe, lignje… Reakcije alergije na morske plodove su iste kao i kod
alergije na ribu.
Alergija na kikiriki
Alergija na kikiriki je jedna od najčešćih alergija. Simptomi mogu biti blaži, ali može da se javi i
i anafilaksija, burna alergijska reakcija koja zahvata više sistema organa i zahteva hitno lečenje.
Teške alergijske reakcije se mogu javiti u bilo kom uzrastu, kako kod dece, tako i kod odraslih.
Najčešći simptomi su mučnina, povraćanje, proliv, bolovi u stomaku, koprivnjača, angioedem,
gušenje, pad pritiska. Dešavaju se, nažalost i smrtni ishodi.

Može se javiti i unakrsna alergijska reakcija između graška i kikirikija, kao i soje i kikirikija, jer
sve ove namirnice pripadaju leguminozama. Alergija na kikiriki može da se preraste, ali i da se vrati
ponovo, najbezbednije je izbegavati ga, jer i nema neka nutritivna svojstva bitna za ishranu kod
čoveka.
Inače, kikiriki se nalazi u mnogim prehrambenim proizvodima, pa ga je jako teško izbeći. To su
razni kolači, smoki, kremovi, grickalice, slatkiši…
Alergija na orašasto voće
Osobe koje imaju alergiju na orašaste plodove mogu imati i alergiju na kikiriki, mada se ove
alergije odvajaju zbog mesta rasta ovih plodova (kikiriki raste pod zemljom). U orašasto voće
spadaju badem, lešnik, orah, indijski i brazilski orah, makadamija, pistaći, pinjoli, kesten.

Ovi alergeni se najčešće nalaze u slatkišima, tortama, čokoladama, raznim salatama i umacima.
Alergija na jednu vrstu orašastog voća povećava rizik od alergije i na druge vrste orašastih plodova,
zato je bitno izbegavati sve vrste orašastog voća. Osobe alergične na orašaste plodove su takođe
alergične i na njihove proizvode, kao što su maslac, brašna, kremovi.
Inače, nutricionisti preporučuju da se orašasto voće ne uvodi u ishranu dece pre treće godine.
Ishrana bez alergena
Lečenje nutritivnih alergija odnosno alergija na hranu jeste eliminaciona dijeta. Treba utvrditi koja
je namirnica uzročni alergen i koju hranu osoba sa alergijom ne sme koristiti. Sve ove namirnice
mogu da se zamene nekim drugim namirnicama u receptima i da se dobiju vrlo ukusna jela.
Potrebno je samo da se edukujete, informišete i isprobavate. Nacionalno Udruženje za pomoć i
podršku osobama sa alergijama, celijakijom i ostalim autoimunimoboljenjima sa
ograničenjima u ishraninudi podršku kroz Savetovalište za atopiju i besplatne
humanitarne kulinarske radionice koje organizuju.
Najbitnija stvar kod bilo koje alergije na hranu je pažljivo čitanje deklaracija, jer se u mnogim
namirnicama nalaze neki od ovih alergena.
Ukoliko želite da naučite sve o ishrani bez glutena i alergija na hranu možete se prijaviti za
jedinstvenu Školu kuvanja bez glutena i alergena  i naučite kojim namirnicama možete zameniti
alergene u hrani.

https://www.slideshare.net/Iskra2009/alergija-na-hranu

https://www.gkmm.hr/event/predavanje-dr-katarine-dujmovic-hrana-alergeni-aditivi-skriveni-
otrovi-na-sto-paziti/

http://pravilna-ishrana.blogspot.com/2013/08/alergija-na-hranu.html

http://pravilna-ishrana.blogspot.com/2013/08/alergija-na-hranu.html

Iako se upotreba aditiva često povezuje sa alergijom ali i drugim oboljenjima, do sada je dokazana alergija na svega
nekoliko aditiva: sulfite, nitrate i veštačke boje. Od veštačkih boja žuta boja tartrazin ili E102 najčešće izaziva
preosetljivost a dodaje se u hranu, piće i lekove: sokove, sladoled, bombone, pudinge, prelive za salatu isl. Na primer,
tartazin se ne nalazi samo u vanila pudingu već daje žutu nijansu svim pudinzima – od čokolade, jagode i karamele. Sulfiti
se dodaju namirnicama da bi se sprečila promena boje (tamnjenje čipsa ili sušene kajsije) ili da bi se zaustavilo vrenje i
dejstvo bakterija. Na primer, bez upotrebe sulfita bi se vino brzo usirćilo. Najviše sulfita ima u slatkim vinima, a sadrže ih i
organska vina. Sulfiti se dodaju i sokovima od limuna, sušenom i smrznutom voću i povrću, musliju, voćnim
marmeladama, želeima, senfu, kečapu isl. 

https://www.tehnopolis.me/online/mne/aditivi-u-hrani-mitovi-cinjenice/

Aditivi u hrani – Mitovi i činjenice

21/02/2018/in Izdvojeno, Savjetovaliste /by tehnopolis
Aditivi u hrani se koriste od davnina. Ljudi su, kako bi zaštitili hranu od propadanja i poboljšali njen
ukus, koristili so, sirće, šalitru i niz drugih supstanci biljnog porijekla. Danas, kada se hrana sve
manje priprema kod kuće, potrošači mogu da vide najširi izbor ukusnih, bezbjednih i zdravih
prehrambenih proizvoda, po pristupačnim cijenama.
Uporedo sa brzim razvojem prehrambene industrije, sve više gotovih jela se isporučuje na tržište.
Širenjem međunarodne trgovine, povećava se udaljenost između proizvođača i potrošača, dok
povećano interesovanje potrošača za zdravom hranom stvara sve veću potrebu za niskokaloričnim
proizvodima. Sve ovo zahtijeva duži rok trajanja proizvoda, zaštitu od kvarenja, atraktivniji izgled
na tržištu, željeni ukus, miris, boju ili neke druge vrijednosti, neophodne kako bi se zadržao kvalitet
proizvoda tokom transporta i skladištenja.
Ovi ciljevi se mogu postići ukoliko se koriste nove tehnologije u prehrambenoj industriji, gdje
važnu ulogu imaju pojedini materijali – aditivi.
 ŠTA SU ADITIVI?
Aditivi se pravno definišu kao supstanca koja se ne koristi kao hrana, odnosno predstavlja
karakterističan sastojak hrane ili hrane za životinje, koji se iz tehnoloških razloga dodaje hrani ili
hrani za životinje u toku proizvodnje, prerade, pripreme, obrade, pakovanja, transporta ili čuvanja i
neposredno ili posredno, preko svojih međuproizvoda, postaje ili može da postane sastojak hrane
ili hrane za životinje.
Proizvođači koriste aditive u hrani ne samo zbog tehnoloških, već i iz ekonomskih razloga – njihova
upotreba smanjuje cijenu proizvoda, pomaže u konkurenciji i povećava profit time što skraćuje
proces proizvodnje, te mijenja skupe sastojke jeftinijim: šećer se mijenja zaslađivačima, meso
proteinskim alternativama, snabdijeva markete proizvodima koji nijesu sezonski, kao i novim
proizvodima, a što je najvažnije, gubici nastali kvarenjem hrane znatno se smanjuju produženjem
roka trajanja hrane.
ZA ŠTA SE KORISTE ADITIVI?
Upotreba aditiva je dozvoljena samo ukoliko:
• Postoji opravdana tehnološka potreba, koja se ne može zadovoljiti drugim ekonomskim i
tehnološkim, u praksi primjenjivim sredstvima (npr. kada nema drugog rješenja);
• Ne predstavlja rizik po ljudsko zdravlje;
• Njihova upotreba ne dovodi potrošače u zabludu.
Upotreba aditiva u hrani je dozvoljena samo ukoliko služe za jedan ili više sljedećih razloga:
• Poboljšanje ili očuvanje nutritivnog kvaliteta hrane;
• Obezbjeđivanje neophodnih sastojaka ili sastojaka za hranu koja se proizvodi za grupe potrošača
sa posebnim potrebama u ishrani;
• Poboljšanje kvaliteta ili stabilnosti hrane, ili unapređenje svojih oganoleptičkih sredstava;
• Poboljšanje proizvodnje, obrade, pripreme, pakovanja, transporta i uslova za skladištenje.
Upotreba aditiva u cilju prikrivanja slabog kvaliteta sirovina, kvarenja hrane ili drugih neželjenih
osobina je zabranjena. Poboljšanjem pakovanja i tehnologijom prerade bilo bi moguće prekinuti
korišćenje mnogih prehrambenih aditiva, međutim, to bi povećalo cijenu proizvoda. U Crnoj Gori
dozvola za upotrebu aditiva u proizvodnji prehrambenih proizvoda je odgovornost Uprave za
bezbjednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove. Namjera odobravanja jeste da se provjeri
kvantitet aditiva u hrani, predmješavinama, njihova kompatibilnost, tehnološke vrijednosti,
označavanje i bezbjedno upravljanje. Vrste aditiva koje se mogu koristiti i njihovu specifikaciju,
uslovi za njihovo korišćenje i označavanje, kao i način i uslovi stavljanja na tržište utvrđuju se
propisom Vlade. (Zakon o bezbjednosti hrane „Sl.list CG 57/2015“)
 KOJE SU FUNKCIJE ADITIVA U HRANI?
Aditivi u hrani su razvrstani u klase po svojoj osnovnoj funkciji. Neke od klasa aditiva u hrani su:
• Boje – dodaje se ili vraća i intenzivira boja u hrani, izgubljena za vrijeme pripreme ili skladištenja,
jer pomaže da se hrana očuva;
• Konzervansi – produžavaju rok trajanja namirnica, štiteći ih od propadanja ili trovanja izazvanog
mikroorganizmima (bakterije, plijesni, gljivice);
• Antioksidansi – produžavaju rok trajanja namirnica, štiteći ih od propadanja prouzrokovanog
vazduhom (oksidacija), npr. neprijatni mirisi, promjena boje svježeg voća i povrća itd.;
• Emulgatori – omogućavaju da se formiraju ili održavaju homogene smješe, dvije ili više nespojivih
faza, poput nafte i vode u namirnicama;
• Zgušnjivači – povećavaju viskoznost namirnica, formiraju i održavaju željenu konzistenciju
prehrambenog proizvoda;
• Želatini – daju namirnici teksturu, formiranjem gela;
• Stabilizatori – održavaju homogenu disperziju supstanci u namirnicama (sprečavaju nanošenje
slojeva), stabilizuju i intenziviraju boju;
• Pojačivači ukusa – poboljšavaju postojeći ukus i/ili miris namirnica;
• Regulator kiselosti – kontroliše kiselost ili baznost namirnice radi dobijanja željenog ukusa,
održavanja boje;
• Zaslađivači – supstance bez šećera koriste se da daju sladak ukus hrani, nijesu obrađene u
ljudskom tijelu i skoro nemaju nikakvu energetsku vrijednost;
• Kvasci – supstance koje oslobađaju gas i na taj način povećavaju obim tijesta;
• Supstance za glazuru – daju sjajniji izgled ili obezbjeđuju zaštitni sloj kada se koriste na površini
namirnice;
• Učvršćivači – Učvršćuju tkivo voća ili povrća kao sredstva za želiranje koja se dodaju takvim
proizvodima;
• Materije za povećanje zapremine – materije, osim vazduha i vode, koje doprinose zapremini
namirnice, bez značajnog doprinosa energetske vrijednosti. Obično se koriste u proizvodnji
dijetetskih proizvoda ili kao zamjena za skupe sastojke;
• Gasovi – supstance koje nijesu vazduh, a koje služe za istiskivanje hrane iz posuda pod pritiskom
(aerosoli);
• Gasovi za pakovanje hrane – zamjenjuju vazduh u zatvorenom pakovanju i štite proizvod od
oksidacije.
 KOJI SU ADITIVI ODOBRENI ZA UPOTREBU?
Crna Gora odobrava upotrebu samo onih aditiva koji se nalaze na listi aditiva odobrenih za
upotrebu u EU. Svaki aditiv u hrani odobren u Evropskoj Uniji, nalazi se na listi aditiva i označen je
slovom E i odgovarajućim brojem. Broj odgovara broju aditiva, prema međunarodnom sistemu
numeracije. Aditivi u prehrambenim proizvodima su ušli u ovu listu nakon dužeg istraživanja. Na
međunarodnom nivou, svim pitanjima koja se odnose na aditive u hrani bave se Svjetska
zdravstvena organizacija (WHO) i zajednička, stručna komisija FAO/WHO (JECFA), Organizacija iz
Ujedinjenih nacija koja se bavi poljoprivredom i hranom (FAO). Ova komisija se bavi procjenom
aditiva prije nego što se odobri njihova upotreba u hrani, razvija principe za procjenu
bezbjednosti, obavlja toksikološka, biološka i druga ispitivanja, identifikuje prihvatljiv dnevni unos
(ADI), te vrijednost na osnovu raspoloživih informacija i rezultata istraživanja.
ADI je količina aditiva u hrani (u miligramima, po kilogramu tjelesne težine, dnevno) koja se može
unijeti svakodnevno, bez rizika po zdravlje.
Prihvatljiva koncentracija aditiva u hrani, odnosno iznos u jednom kilogramu hrane, utvrđuje se
uzimajući u obzir prihvatljivi dnevni unos, očekivani kumulativni iznos unošenja nekog aditiva u
ljudski organizam iz svih izvora, rezultati toksikoloških i drugih bioloških testova, kao i dostupne
preporuke vezane za količinu aditiva u proizvodima. Uspostavljene koncentracije su one koje ne bi
narušile ljudsko zdravlje, čak i ako se konzumiraju svakodnevno, tokom života. Svi aditivi su pod
stalnom kontrolom i preispituju se na osnovu promjena uslova upotrebe i novijih naučnih
informacija.
U EU aditivi u hrani se podvrgavaju dodatnim procjenama koje sprovodi Evropska uprava za
bezbjednost hrane (EFSA), i uključeni su u listu aditiva odobrenih za korišćenje u EU od strane
Evropske Komisije. Ove liste su obično transportovane od zemalja članica u nacionalne pravne
akte.
Kompanije koje koriste aditive u hrani moraju se strogo pridržavati pravila o njihovoj upotrebi i ne
smiju preći dozvoljeni maksimum u proizvodima. Na proizvođaču je odgovornost adekvatne
upotrebe aditiva prilikom proizvodnje prehrambenih proizvoda i njihovo isticanje na deklaracijama
proizvoda. Mnoge od aditiva ne treba koristiti u domaćinstvima zbog vjerovatnoće predoziranja.

OBILJEŽAVANJE PROIZVODA
Svi aditivi koji se koriste za proizvodnju određenog proizvoda moraju biti navedeni na deklaraciji
od strane proizvođača. Aditivi mogu biti obilježeni na dva načina:
• Da ukazuju na svoju kategoriju, na osnovu glavne funkcije, koju prati njihov specifičan naziv, npr.
„antioksidantna akrobinska kiselina“;
• Da ukazuju na svoju kategoriju, po glavnoj funkciji, koju prati E broj, npr. „antioksidant E300“.
Neki od aditiva mogu imati više funkcija, npr. sumpor dioksid (E220) koji može imati funkciju
konzervansa ili antioksidanta, i može se označavati kao „konzervans E220“ ili „antioksidant E220“.
U takvim slučajevima, proizvođač je odgovoran za pravilno određivanje kategorija.
NAJČEŠĆE DILEME POTROŠAČA
Iako je upotreba aditiva strogo kontrolisana, potrošači ipak postavljaju pitanja vezano za njihov
uticaj na zdravlje. Potrošači ne bi trebalo da budu previše zabrinuti o aditivima u hrani, jer do sada
nije dokazano da su bolesti uzrokovane njihovom upotrebom.
Kada se uzme u obzir potencijalna šteta po zdravlje, aditivi u hrani su najmanje štetni od pet
glavnih faktora rizika. Ljudi više pate od mikrobiološke kontaminacije hrane, nepravilne i
nebalansirane ishrane, kontaminacije hrane uzrokovane zagađenjem životne sredine i prirodnim
toksinima.
Doktori su zabilježili da je trovanje kajmakom, pavlakom i mesom ranije bilo veoma često, samo
zato što se nijesu koristili aditivi. Danas su takvi primjeri trovanja jako rijetki.
Alergijske reakcije su češće uzrokovane prirodnim proizvodima (mlijekom, jajima, pšenicom) nego
aditivima. Ljudsko tijelo dobro podnosi mnoge aditive i mnogi od njih se mogu koristiti bez
ograničenja. Uglavnom su to prirodni aditivi, npr. sirćetna kiselina (E260), mliječna kiselina (E270),
jabučna kiselina (E296), askorbinska kiselina ili vitamin C (E300).
Neki aditivi u hrani su toksični, ali ako se koriste u dozvoljenoj količini nijesu štetni po zdravlje.
Predoziranje može dovesti do dugoročnih poremećaja zdravlja ili čak može uzrokovati smrt. Na
primjer, konzervansi i agensi za očuvanje boje, natrijum nitrit E250 ili kalijum nitrit E249, najčešće
se koriste u mesnim proizvodima. So nitrita (natrijum nitrit ili kalijum nitrit pomiješani sa jestivom
solju)  je od davnina korišćena za izradu mljevenog mesa. Ova mješavina produžava rok upotrebe i
čuva crvenu boju mesa. Međutim, velika količina nitrita u ljudskom organizmu (veća od dozvoljene
granice) remeti bio-struje (nervne impulse) u mozgu, oštećuje funkcije endokrinih organa, te utiče
na aktivnost mnogih hormona. Nitrit u kombinaciji sa krvnim proteinom hemoglobinom formira
methemoglobin, koji ne može da nosi potrebnu količinu kiseonika do tkiva. Ovo vodi do deficita
kiseonika u organizmu.
Stariji ljudi, pacijenti, osobe sa kardiovaskularnim bolestima, respiratornim bolestima, anemične
osobe i slični slučajevi pri kojima je tkivu potrebno više kiseonika, posebno su osjetljivi na nitrate.
Konzervansi, zaslađivači i sintetičke boje koje se koriste u proizvodnji bezalkoholnih pića mogu
ugroziti zdravlje djece. Količine aditiva koje se koriste u ovim pićima izračunate su u odnosu na
tjelesnu težinu prosječnog odraslog čovjeka (60 kg), međutim njih uglavnom konzumiraju djeca i
tinejdžeri, sa nekoliko puta manjom tjelesnom težinom (20kg u prosjeku). Ukoliko dijete konzumira
1l, 1.5l ili 2l ovih pića ima znatno veći unos supstanci opasnih po zdravlje, što može izazvati
dijareju, mučninu, povraćanje, bol u stomaku, vrtoglavicu, drhtavicu.
Doktori ne kažu da se ti napici ne moraju proizvoditi sa sintetičkim aditivima, već da je potrebno
informisati javnost o njihovim opasnostima za djecu i preporučiti im njihovu minimalnu potrošnju.
Nema opasnosti po zdravlje odraslih, ukoliko se konzumiraju umjereno. Ukoliko osoba i dalje
kupuje ta pića, znajući da su opasna po zdravlje djeteta, to je onda njihova odgovornost.
Ne postoji jasan odgovor na pitanje kako balansirati prednosti i rizike aditiva.  To pitanje istražuju
naučnici, nutricionisti, medicinski radnici, međutim, svaki potrošač sam za sebe donosi odluke pri
kupovini proizvoda.
Prilikom odabira proizvoda, potoršači bi trebali pažljivije da čitaju deklaracije, da vide koliko ima
aditiva i koji su to aditivi u proizvodu, da izbjegavaju aditive u hrani koji izazivaju neželjene reakcije
(npr. sulfiti) i koji su nepotrebni (npr. vještačke boje) ili da biraju prehrambene proizvode koji
sadrže manju količinu istih.
Od svijesti i aktivnosti potrošača u velikoj mjeri zavisi da li će u našim prodavnicama biti bezbjedna
hrana, jer kao što znamo – potražnja diktira ponudu.
Najzdravija je organska i svježa hrana.

https://www.benuapoteka.rs/clanci-saveti/clanci/preosetljivost-na-namirnice?parentTopicId=4

https://biokvant.rs/aditivi-hrane/
Aditivi hrane
Ova lista sadrži 254 emulgovanih aditiva hrane. Oni se smatraju potpuno
bezopasnim i tehnološki neophodnim, ali je iskustvo pokazalo da imaju visok
potencijal kao okidači alergijskih reakcija.

• ANTIOKSIDANSI

• AROMATICI

• EMULGATORI

• BOJE

• KONZERVANSI

• KISELINE

• ZASLAĐIVAČI

• SEPARATORI

• SREDSTVA ZA ZGUŠNJAVANJE

Antioksidansi
Sprečavaju da kiseonik iz vazduha reaguje sa masnim sastojcima hrane, pa tako
usporavaju kvarenje hrane. Stavljaju se u sve jestive masnoće, proizvode od krompira,
grickalice, supe, začine, marcipan, nugat i proizvode od kikirikija.

Antioksidansi 1
• E 320 BHA – butilizovan hidroksianizol

• E 321 BHT – butilizovan hidroksitoluen

• E 1102 glukozan oksidaza

Antioksidansi 2
• E 310 propil galat

• E 311 okti galat

 • E 312 dodeoil galat

Antioksidansi 3
• E 306 tokoferol – vitamin E

• E 307 alfa tokoferol

• E 307 gama tokoferol

• E 309 delta tokoferol

Antioksidansi 4
• E 300 L – askorbinska kiselina vit. C

• E 301 Na L – askorbat

• E 302 Ca L – askorbat

• E 304 6 – palmitoleik vit. C

Aromatici
Aditivi koji Pojačavaju ukus namirnica. Teraju ljude da više jedu. Koriste se u sušenim,
zaleđenim ili termički obrađenim proizvodima. Najpoznatiji je glutamat iz biozačina
(Vegeta, Začin C …) koji izaziva glavobolje, tj. „sindrom kineskog restorana“ zbog velikih
količina glutamate u tim jelima.

Aromatici 1
• E 621 mono Na L – glutamate

• E 622 mono K L – glutamate

• E 623 Ca di L – glutamate

• E 624 mono amoniju L – glutamate

• E 625 Mg di L – glutamat

Aromatici 2
• E 620 L – glutaminska kiselina

• E 626 – gvanilična kiselina

• E 627 di Na – gvanilat
 • E 628 di K – gvanilat

Aromatici 3
• E 630 – inozinska kiselina

• E 631 di Na – inozinat

• E 632 di K – inozinat

• E 633 di Ca – inozinat

Aromatici 4
• E 634 Ca 5 – ribonukleotid

• E 635 di Na 5 – ribonukleotid

• E 636 – maltol

• E 637 – etil maltol

Emulgatori
Povezuju masne i vodene sastojke u emulziju. Ovi aditivi se koriste u hlebovima,
pecivu, kolačima, testeninama, grickalicama, supama, sosovima, desertima i
margarinu.

Emulgatori 1
• E 322 lecitin

• E 422 amonijum fosfatid glicerol sirćetna kiselina

• E 470 Na-K-Ca soli masnih kiselina

(magnezijum stornat)

Emulgatori 2
• E 471 mono di – gliceridi jestivih masnih kiselina

• E 472 a – sirćetni estri glicerol sirć. kis.

• E 472 b – estri mlečne kiseline

• E 472 c – limunski estri glicerola

• E 472 d – tartarični estri glicerola

 • E 472 e – diacetil tartarični estri glicerola

• E 472 f – sirćetni estri glicerola

Emulgatori 3
• E 473 ester šećera

• E 474 gliceridi šećera

• E 475 poliglicerolski estri masnih kiselina

Emulgatori 4
• E 491 sorbitan monostearat

• E 492 sorbiton-stearat

• E 493 sorbiton-monolaurat

• E 494 sorbiton-monolent

• E 495 sorbiton-monopalmit

Boje
Boje su aditivi koji služe da namirnice lepše izgledaju i otvaraju apetit. Koriste se u
slatkišima, proizvodima od ribe, džemovima sa zaslađivačem, margarinu, sirevima i u
kandiranom voću.

Žuta boja
• E 100 kurkumin (turmerlk)

• E 102 tartrazin

• E 104 kinolin žuta

• E 160a karoten

• E 161a flavoksantin

• E 161b lutein

• E 161c kriptoksantin

• E 161e violaksantin
Crvena boja
• E 110 žuta boja zalaska sunca

• E 120 kohinealana (karmini)

• E 122 azorubin

• E 122 azorubin

• E 123 amarant

• E 124 ponceau (ponso)

• E 127 eritrozin

• E 129a luro crvena

• E 161f rodoksuntin

• E 162 betanin

• E 180 rubin pigment BK

Plava boja
• E 131 patent plava

• E 132 indigonit 1

Zelena boja
• E 140 hlorofil a+b

• E 141 jedinjenja hlorofil-bakar

• E 142 sjajna, kisela zelena

Braon boja
• E 150 karamel

Crna boja
• E 151 sjajna, crna BN

• E 153 ugljeno crna

• E 579 gvožđe-glukonat

• E 585 gvožđe-laktat
Narandžasta boja
• E 160d likopen

• E 173 aluminijum 1

• E 160e apo 8 kurotinal

• E 160f apo 8 karoten kiseli etil ester

• E 161d rubiksantin

• E 161g kantaksantin

Zlatna-srebrna boja
• E 174 srebro

• E 175 zlato

Bela boja
• E 170 Ca karbonat

• E 171 titanijum dioksid

Mešavina boja
• E 101 laktoflavin

• E 101a riboflavin 5 fosfat

• E 154 braon FK

• E 155 braon HTK

• E 160 o kapsantin, kapsorubin

• E 172 oksid gvožđa

Konzervansi
Produžavaju trajanje namirnica tako što sprečavaju razvoj bakterija. Ovi aditivi su
dozvoljeni u proizvodima od ribe, hlebu, kolačima, testeninama, sosovima,
masnoćama, čipsu i mesnim prerađevinama.

Konzervansi 1
• E 160b borat
 • E 200 sorbinska kiselina

• E 201 Na sorbat

• E 202 K sorbat

• E 203 Ca sorbat

Konzervansi 2
• E 210 benzoična kiselina

• E 211 Na benzoat

• E 212 K benzoat

• E 213 Ca benzoat

Konzervansi 3
• E 214 etil estar PHB

• E 215 etil estar PHB Na so

• E 216 propil estar PHB

• E 217 propil estar PHB Na so

• E 218 metil estar PHB

• E 219 metil estar PHB Na so

Konzervansi 4
• E 220 sumpor dioksid

• E 221 Na sulfat

• E 222 Na hidrogen-sulfit

• E 223 Na disulfit

• E 224 K disulfit

Konzervansi 5
• E 226 Ca disulfit

• E 227 Ca hidrogen-sulfit

• E 228 K hidrogen-sulfit

• E 230 bifenil
 • E 231 ortofenil fenol

Konzervansi 6
• E 232 Na ortofenil-fenolat

• E 233 tiabendazol

• E 234 nizin

• E 235 natamicin

Konzervansi 7
• E 236 mravlja kiselina

• E 237 Na formitat

• E 238 Ca formitat

• E 239 heksametil entetramin

Konzervansi 8
• E 242 dimetil dikarbonat

• E 249 K nitrit

• E 250 Na nitrit

• E 251 Na nitrat

• E 252 K nitrat

Konzervansi 9
• E 280 propjonična kiselina

• E 281 Na propjonat

• E 282 Ca propjonat

• E 283 K propjonat

Konzervansi 10
• E 290 ugljen dioksid

• E 629 Ca gvanilat

• E 925 hlor
 • E 926 hlor dioksid

• E 1105 lizozin

Kiseline
Ovi aditivi kontrolišu kiseo ukus namirnica. Dozvoljene su u svim vrstama namirnica.

Kiseline 1
• E 260 sirćetna kiselina

• E 261 K acetat

• E 262 Na diacetat

• E 263 Ca acetat

Kiseline 2
• E 270 mlečna kiselina

• E 296 malična kiselina

• E 297 furamična kiselina

• E 325 Na laktat

• E 326 K laktat

• E 327 Ca laktat

Kiseline 3
• E 330 limunska kiselina

• E 331 Na citrat

• E 332 K citrat

• E 333 Ca citrat

• E 334 tartarična kiselina

Kiseline 4
• E 335 Na tartrat

• E 336 K tartrat
 • E 337 Na-K tartrat

• E 338 ortofosforna kiselina (coca-cola)

Kiseline 5
• E 339 Na ortofosfat

• E 340 K ortofosfat

• E 341 Ca ortofosfat

• E 343 Mg ortofosfat

• E 350 Na malat

• E 351 K malat

• E 352 Ca malat

Kiseline 6
• E 353 metataratična kiselina

• E 354 Ca tartrat

• E 450a Na-K difosfat

• E 450b Na-K trifosfat

• E 450c Na-K polifosfat

Kiseline 7
• E 526 Ca hidroksid

• E 527 amonijum-hidroksid

• E 529 ca oksid

• E 540 Ca difosfat

• E 543 Na-K polifosfat

Kiseline 8
• E 500 Na karbonat

• E 501 K karbonat

• E 503 amonijum-karbonat

• E 504 Mg karbonat
Kiseline 9
• E 507 hidrohlorna kiselina

• E 508 K hlorid

• E 509 Ca hlorid

• E 510 amonijum hlorid

Kiseline 10
• E 513 sumporna kiselina

• E 514 Na sulfat

• E 516 Ca sulfat

• E 524 Na hidroksid

• E 525 K hidroksid

Kiseline 11
• E 574 glukonska kiselina

• E 575 glukonski-delta-lakton

• E 576 Na glukonat

• E 577 K glukonat

• E 578 Ca glukonat

Kiseline 12
• E 920 L cistein

• E 921 cistin

Zaslađivači
Služe kao zamena za šećer, ali povećavaju apetit za slatkišima. Ako se previše uzimaju,
ovi aditivi mogu da izazovu proliv.

Zaslađivači 1
• E 420 sorbitol
 • E 421 manitol

• E 950 acesulfam K

• E 951 aspartam

Zaslađivači 2
• E 952 ciklamat

• E 953 izomalt

• E 954 saharin

• E 957 taumatin

Zaslađivači 3
• E 959 neohesperidin

• E 965 maltit

• E 966 laktit

• E 967 ksilit

Separatori
Ovi aditivi su supstance koje služe da se čestice soli i bibera ne slepljuju, da se bolje
sipa. Predstavljaju okidače alergijskih reakcija sluznice.

Separatori 1
• E 530 Mg oksid

• E 535 Na heksacijanoferat

• E 536 K heksacijanoferat

Separatori 2
• E 901 pčelinji vosak

• E 902 vosak sveće

• E 903 karnauba vosak

• E 904 shellac (ljuštura školjke)

• E 910 ester voska

Sredstva za zgrušnjavanje
Ovi aditivi služe za želiranje i vlaženje namirnica. Povezuju sastojke u tečnim
namirnicama, kao što su kremovi, pudinzi, supe i mlečni proizvodi.

Zgušnjivači 1
• E 400 alginična kiselina

• E 401 Na alginat

• E 402 K alginat

Zgušnjivači 2
• E 403 amonijum alginat

• E 404 Ca alginat

• E 405 propilen glikol alginat

Zgušnjivači 3
• E 406 agar

• E 407 karaginan

• E 410 locust besn gum

Zgušnjivači 4
• E 412 guar guma

• E 413 fragakant

• E 414 akacija-bagrem

• E 415 ksantin guma

Zgušnjivači 5
• E 440a pektin

• E 440b amidizovani pektin

Zgušnjivači 6
• E 460 celuloza

• E 461 metil celuloza

• E 463 hidroksipropil celuloza

• E 464 hidroksipropil metil celuloza

• E 465 metil etil celuloza

• E 466 Na karboksimetil

Zgušnjivači 7
• E 1401 skrob tretiran kiselinom

• E 1403 izbeljeni skrob

• E 1404 oksidovani skrob

Zgušnjivači 8
• E 1410 mono skrob fosfat

• E 1411 diskrob fosfat/NMP

• E 1412 diskrob fosfat/POC

Zgušnjivači 9
• E 1413 fosforizovani diskrob fosfat

• E 1414 acetilizovani diskrob fosfat

• E 1420 acetat skroba

Zgušnjivači 10
• E 1422 acetilizovan diskrob adipat

• E 1440 hidroksipropil skrob

• E 1442 hidroksil diskrob fosfat

• E 1450 Na-oktantil sukcinat

E 605 poznat kao otrov za pacove, a ipak prepoznat kao dozvoljeni aditiv hrane.

https://www.krenizdravo.rtl.hr/prehrana/prehrambeni-aditivi/aditivi-u-hrani-e-brojevi-kompletan-
popis
http://www.alergijaija.com/2017/01/20/7-simptoma-koji-upucuju-na-probleme-sa-hranom/

https://bs.apf-online.org/4231-food-allergies-and-asthma.html

https://www.24sata.hr/lifestyle/ovo-su-najvece-razlike-izme-u-alergije-na-hranu-i-intolerancije-
509934

http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.304.html:545692-Nije-svaka-reakcija-na-hranu-alergija

http://zdravljeisloboda.blogspot.com/2014/07/alergije-na-sta-smo-ili-na-koga.html

http://astma.rs/alergija/iznenadna-alergija-na-hranu-kod-odraslih/

Većina alergija na hranu nastaje u ranom detinjstvu. Međutim, nekada se desi da odrasla osoba
odjednom postane alergična na neku namirnicu, recimo kravlje mleko, a da u detinjstvu nije imala
problem sa tom namirnicom. Neko može iamti alergijsku reakciju čak i kad izbegava hranu za koju
zna da izaziva alergijske reakcije zbog unakrsne reakcije.

Recimo, ako je neko alergičan na kikiriki, velika verovatnoća je da će sličnu reakciju izazvati
sočivo, soja ili pasulj.

Šta je unakrsna alergija?

Ukoliko antitela, koja je organizma proizveo na neki alergen, počnu da
reaguju i na druge alergene, onda govorimo o ukrštenoj ili unakrsnoj
alergiji. To može da bude slučaj, kada novi alergeni pokazuju sličnosti sa
do tada prepoznatim alergenima.

Alergični na polen npr. mogu dodatno da dobiju i alergiju na namirnice,

jer polenski alergeni su u svojoj strukturi slični određenim
belančevinama drugih biljaka. Primera radi, polovina svih alergičnih na
polen breze reaguje alergično i na jabuke i lešnike.

Najvažnije unakrsne alergije

Alergija na                                                mogući drugi izazivači

Ambrozija, bokvica                                  anis, artičoke, banane, kari,
dinja, šargarepa (sirova),
paprika, peršun, celer, senf,
paradajz, luk

Breza, lešnik, jova                                   jabuke, kajsije, avokado,

kruške, kikiriki, lešnik ,
badem, breskva, šljiva, orah

Trave, žitarice                                           pasulj, kari, grašak, kikiriki,

krompir, kivi, sočivo,  zelje,
spanać, paradajz

Lateks                                                       ananas, avokado, banane,

krompir, kivi, mango, dinja,
breskva, paradajz

Simptomi alergije na hranu
Simptomi alergije se pre svega odražavaju na koži kao i na sluzokoži disajnih puteva i probavnog
trakta,  (oticanje usana, polenska kijavica, dijareja ili umor)
Simptomi neke alergije na namirnice niti su tipični za neku određenu namirnicu niti za 
neke alergije na namirnice niti su tipični za neku određenu namirnicu niti za neki određeni organ.
Onaj ko se konsekventno suzdrži od konzumacije namirnice koja izaziva alergiju na vremenski
period od dve do tri godine, zaista ima šansu, da kasnije te namirnice ponovo podnosi.

Saveti

Obzirom da su neki od alergena nestabilni na toplotu, kiseonik iz vazduha i kišeline, pripremljene

namirnice kriju manji rizik od alergija od sirovih ili neprerađenih namirnica. Iz tog razloga se
namirnice u izuzetnim slučajevima mogu podnositi, ako su pripremljene na odgovarajući način.
Porazgovarajte o tome u svakom slučaju sa vašim lekarom.

Kod alergija na jaja češća je  alergija na belance nego na žumance. Alergični na jaja često imaju
pozitivne kožne alergijske testove na piletinu, iako mogu da je jedu bez alergijskih reakcija. Ali
treba izbaciti sve namirnice pripremljene s jajima (testenina, rezanci, mleveno meso i majonez).

Ribe, rakovi i školjke izazivaju i alergije i reakcije nepodnošenja, a većini ljudi smetaju samo
određene vrste, dok druge mogu jesti bez teškoća.

Kod alergija na ribu treba takođe pripaziti i na jaja, pileće meso, ako su hranjeni ribljim brašnom.
Alergija na meso je retka, ali se najčešće javlja na piletinu i teletinu, jer su te životinje češće lečene
penicilinima i drugim lekovima. Zapravo, radi se o alergiji na lekove, a ne na proteine iz mesa.

Od voća najčešće alergije uzrokuju jagode i kivi.

Kada je voće i povrće u pitanju,  u većini slučajeva samo u sirovom stanju deluju tako da izazivaju
alergije, dok ih kuvane neki od alergičara podnose. Alergični na paradajz u velikom broju slučajeva
mogu da se jedu kuvani paradaj (sok, sos)

Međutim, alergeni u celeru, soji, koštunjičavim plodovima, žitaricama, ribi i belancetu kokošijeg
jajeta su otporni na toplotu. Tako da te namirnice u osnovi treba izbegavati ukoliko postoji takva
alergija.

Poznato je da je oko 80% pacijenata s dokazanom alergijom na ambroziju takođe alergično i na

semenke suncokreta. Takođe, veliki broj pacijenata alergičnih na ambroziju, ispoljava alergijsku
reakciju kada jede dinju, lubenicu, krastavac ili bananu.

Izbegavanje namirnica koje izazivaju alergije  može da bude veoma teško. Pre svega , kada se radi o
takvim namirnicama, koje svuda nalaze svoju primenu i nije ih odmah moguće prepoznati.

Kada je industrijski pripremljena hrana u pitanju, pažljivo pročitajte deklaraciju!

Različiti konzervansi, boje i dodaci hrani mogu da izazovu alergije. Koliko su te alergija zaista
učestale nije poznato, jer se zbog manjkavih testova ređe dokazuju. Reakcije najčešće izazivaju
konzervans natrijum-benzoat, žuta boja tarazin i veštački zaslađivač aspartam.

https://vitkilepizdraviblog.wordpress.com/2016/09/12/oralni-alergijski-sindrom/

https://gretaith.com/?l=XKmG8ooqkNkREHl&s=192333874812952930&z=2374779

https://direktno.hr/zivot/zdravlje/alergija-na-hranu-kako-simptome-prepoznati-na-vrijeme-113363/

http://www.cis.edu.rs/intolerancija-na-hranu/

https://www.bastabalkana.com/2018/04/ljudski-mikrobiom-sta-su-mikrobiomi-mikrobiota-i-
mikrobi/

http://drselakovic.rs/novosti/mikrobiom-u-crevima-moze-uticati-na-rad-mozga/

https://www.bastabalkana.com/2017/11/koji-su-najbolji-prirodni-probiotici-i-kako-dobar-probiotik-
utice-na-crevnu-floru/
https://www.google.rs/url?
sa=i&source=imgres&cd=&cad=rja&uact=8&ved=2ahUKEwjTl7bD9bHkAhXJyKQKHVeWBngQ
jhx6BAgBEAI&url=http%3A%2F%2Fwww.alergijaija.com
%2F2017%2F05%2F26%2Fanafilaksija
%2F&psig=AOvVaw0LwhcZQ1Ixc1MypKLikFVZ&ust=1567506133100408

http://www.alergijaija.com/2017/05/26/anafilaksija/

https://repozitorij.unin.hr/islandora/object/unin:805/preview

https://www.hah.hr/wp-content/uploads/2017/10/2.2.1.-Turkalj-_Alergije-porijeklom-iz-hrane-.pdf

http://www.homeovita.hr/alergije/

http://astma.rs/istrazivanje/gojaznost-i-astma-povezane-bolesti-u-ekspanziji/

https://biologijausrednjoj.weebly.com/prvi-ge/alergije-josip-klanac

https://www.plivazdravlje.hr/bolest-clanak/bolest/191/Astma.html

https://www.benuapoteka.rs/clanci-saveti/clanci/preosetljivost-na-namirnice?parentTopicId=4

https://m.cdm.me/lifestyle/ishrana/kad-hrana-postane-neprijatelj-razlikujte-alergiju-intoleranciju/

https://vitkigurman.com/zasicene-nezasicene-masne-kiseline/

http://dijetamesecevemene.com/zdravlje/trans-masti-u-ishrani-ldl-holesterol/

http://www.ishrana.net/VITAMINI-Vitamin-A-321

https://narodni-lijekovi.info/simptomi-nedostatka-vitamina-d-u-organizmu-i-kako-ga-nadoknaditi/

http://kucnilekar.com/zasto-je-bitan-vitamin-d/

https://kucniljekarblogspot1.blogspot.com/2017/02/vitamin-e-njegova-uloga-u-organizmu-i.html

http://www.najboljicajevi.com/namirnice-bogate-vitaminom-e/

http://www.farmaceut.rs/zdrava-ishrana/vitamin-e-tokoferoli

https://www.organicnet.co/magazine/u-kojoj-hrani-se-skriva-vitamin-e
http://www.naturala.hr/evo-koje-je-voce-najbolji-izvor-prirodnog-c-vitamina/4564/

https://www.svetmedicine.com/hrana-namirnice/256-vitamin-a-u-ishrani

https://www.nezavisne.com/zivot-stil/zdravlje/Antioksidansi-jacaju-nas-imuni-sistem/204374

https://www.elle.rs/lifestyle/zdravlje/11612-antioksidansi-da-li-su-nam-zaista-potrebni.html

https://dijetaplus.com/vitamin-e-u-hrani-ove-namirnice-su-bogati-izvori/

https://apotekalaurus.rs/blog/znacaj-antioksidansa-za-ljudsko-zdravlje/

https://www.dormeo.rs/tekstovi/koje-su-namirnice-najbolji-izvori-vitamina-d

https://www.bizlife.rs/biznis/poslovne-vesti/44356-vitamin-d-protiv-depresije/

https://najzdravijahrana.com/nedostatak-vitamina-d-simptomi-i-lecenje/

https://www.menshealth.rs/ishrana/1814/vitamin-d-nije-koristan-koliko-se-cini

https://kodren.com/saveti-i-preventiva/846-masne-kiseline-i-vitamini-koji-su-potrebni-vasem-telu-
zimi.html

https://www.fitness.com.hr/prehrana/nutricionizam/Selen.aspx

http://dijetamesecevemene.com/zdrav-zivot/selen-u-hrani-kao-lek-mineral-tablete/

https://www.bastabalkana.com/2018/10/koja-hrana-ima-selen-prirodni-izvori-selena-u-
namirnicama/

https://www.jutarnji.hr/life/zdravlje/nova-otkrica-o-djelovanju-voca-i-povrca-flavonoidi-iz-hrane-
sprecavaju-gomilanje-suvisnih-kilograma/94093/

https://www.holistic.co.rs/flavonoidi-protiv-starenja-i-bolesti/

https://zdravlje.eu/2011/09/23/flavonoidi/

https://zdravlje.eu/2011/09/23/flavonoidi/
http://www.centarzaprirodnumedicinu.com/vesti/fitoterapija/likopen-i-njegova-lekovita-
svojstva.html

http://www.cis.edu.rs/suplementi/ostali-suplementi/likopen/

https://www.bastabalkana.com/2018/10/likopen-fitonutrijent-i-antioksidans-protiv-raka-prostate-i-
oboljenja-srca/

https://www.healthline.com/nutrition/lutein-and-zeaxanthin

https://bonapeti.rs/n9-86695-Beta-kriptoksantin

https://sr.wikipedia.org/wiki/Kriptoksantin

https://www.coolinarika.com/clanak/piknogenol/