Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици

Економски факултет

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: Национална економија

Тема: Животни стандард

Ментор: Студент:
Доц. др Владимир Радивојевић Миљан Марковић

Косовска Митровица, март 2022. године

 САДРЖАЈ

САДРЖАЈ .............................................................................................................................1
УВОД ....................................................................................................................................2
1. ПОЈАМ ЖИВОТНОГ СТАНДАРДА ...............................................................................3
2. ПОКАЗАТЕЉИ КОЈИ МЕРЕ ЖИВОТНИ СТАНДАРД .................................................4
2.1. Политички показатељи ..................................................................................................6
2.2. Демографски показатељи ..............................................................................................6
2.3. Економски показатељи ..................................................................................................8
2.4. Образовање и инвестиције .......................................................................................... 10
ЗАКЉУЧАК ........................................................................................................................ 12
ЛИТЕРАТУРА .................................................................................................................... 13

1
 УВОД

Појам животни стандард јавља се последњих деценија. Настао је као погодан

одговор на проблеме везане за регионалне неједнакости у степену развијености и
послужио као прихватљив концепт за комплексније валоризовање развојних потенцијала
руралних подручја.
Предмет семинарског рада јесте анализа животног стандарда. Циљ рада јесте да
се укаже на значај животног стандарда како са економског тако и са социолошког
аспекта, као и да се на основу анализе прикупљених података и истраживања сагледа
позиција Србије у односу на земље у региону. Животни стандард односи се на количину
и квалитет материјалних добара и услуга доступних одређеној популацији. Животни
стандард је обично виши у развијеним земљама, што је и логично.
Помоћу метода анализе и синтезе подаци ће бити обрађени и сложени у једну
складну целину. Поред ове две основне методе користиће се и метода компарације
помоћу које се врши поређење података. Користи се и метода дескрипције која је
испреплетана кроз читав рад. Такође, једна од коришћених метода је статистички метод,
где се подаци сортирају и приказују ради лакшег поређења и разумевања. Историска
истраживања су веома важна за истраживање овог рада, јер помоћу ове методе можемо
да испитамо историске догађаје и да их упоредимо са данашњим.

2
 1. ПОЈАМ ЖИВОТНОГ СТАНДАРДА

Животни стандард је материјално благостање које особа има, односно количина

добара и услуга које поседује и / или може стећи. Ово ће директно зависити од вашег
нивоа прихода (https://sr.economy-pedia.com/11039236-standard-of-living приступљено
дана 08.03.2022). Животни стандард се такође може схватити као способност појединца
да задовољи своје материјалне потребе. Ово се може анализирати не само на основу
накнаде, већ и на основу квалитета стеченог образовања, приступа здрављу, броја сати
који морају дневно да раде да би покрили своје трошкове, између осталог
(https://sr.economy-pedia.com/11039236-standard-of-living приступљено дана 08.03.2022).
Неспорно је да се животни стандард становништва временом повећавао. Све више људи
може да приступи, на пример, основним услугама и образовању. То, углавном
захваљујући напретку науке и технологије.
Међутим, животни стандард се разликује у свакој земљи и региону. На пример, ако
упоредимо Европу са Африком, можемо видети да су то веома удаљене стварности, међу
осталим у показатељима као што су ниво неухрањености, приступ високом образовању.
Али чак и унутар великих градова постоје празнине. На пример, у неким четвртима у
Њујорку средњи ниво прихода је виши него у другим
Животни стандард зависи од материјалних услова који се изражавају индексом личне
и колективне потрошње, радних услова изражених индексом запослености, дужина
радног времена и условима становања, тј. односом броја становника и броја станова,
политичких услова са аспекта слобде и права грађана, животног века и квалитетом
животне средине. Животни стандард усредсређен је на основне материјалних фактора
као што су приход, бруто домаћи производ (БДП), очекиваног животног века и
економске могућности. Уско је повезан са квалитетом живота, који такође може
истражити факторе као што су економска и политичка стабилност, политичка и верска
слобода, квалитет животне средине, клима и безбедност. Тржишне економије у развоју
обично виде пораст животног стандарда током времена како расту и развијају се у
модерне, индустријализоване економије.
Утицај транснационалних актера у Србији видљив је у широком спектру
економских и социјалних политика, а у овом раду истраживање је фокусирано на
реформе у области креирање политика за смањење сиромаштва и социјалног
искључивања.
3
 2. ПОКАЗАТЕЉИ КОЈИ МЕРЕ ЖИВОТНИ СТАНДАРД

Животни стандард се може доказати у признатом бруто домаћем производу

(БДП), који се може израчунати по особи (по становнику) да би се проценио просечни
приход по појединцу (https://sr.economy-pedia.com/11039236-standard-of-living
приступљено дана 08.03.2022).
Слично томе, паритет куповне моћи (РРР) је економски показатељ за поређење
животног стандарда између различитих земаља, узимајући у обзир БДП по становнику у
смислу трошкова робе у свакој нацији. У овом случају се не анализира само приход, већ
и оно што је особа способна да њиме стекне (https://sr.economy-pedia.com/11039236-
standard-of-living приступљено дана 08.03.2022).
Још један показатељ који омогућава индиректно мерење животног стандарда је
дуговечност, као и приступ образовању и индекс сиромаштва.
Трансформација социјалних и политичких система националних држава у
бившим социјалистичким земљама, крајем 20. и почетком 21. века, одвијала се под
снажним утицајем међународних организација, као једног од главних актера
глобализације (Вељовић, 2019., страна 12). У Србији постоји уврежено мишљење да од
наше државне потрошње нема веће и да је Европа много рационалнија у тим трошковима
од нас. Истина је, међутим, мало другачија. Према подацима званичне статистике
Европске уније – Евростата, просечна јавна потрошња у земљама ЕУ износи 48,1, док је
у Србији 46,1 одсто. У Финској, Француској, Данској и Белгији она чак прелази 50 одсто
(http://www.poreskauprava.gov.rs приступљено 10.03.2021).
Највећа ставка у потрошњи држава ЕУ је социјална заштита, на коју је отпадало
40,2 одсто укупне потрошње. Код нас је удео у БДП-у за те намене два и по пута мањи
(17,8 одсто). Издаци за образовање, на пример у Србији износе око пет одсто БДП-а.
Европски просек је 10,3 одсто (http://www.poreskauprava.gov.rs приступљено
10.03.2021). Ако привреда не функционише онда и јавни приходи морају да буду мали.
Проблем је у томе што смањење државних расхода негативно утиче на економску
активност, а мала економска активност смањује приходе од пореза.
Животни стандард, мерен бруто домаћим производом (БДП) по становнику, у
Румунији је 60 одсто изнад стандарда у Србији, у Бугарској око 30, а у Мађарској око 80
одсто, јер су те земље од 2010. године оствариле укупан економски раст у просеку 35
одсто, а Србија 20 одсто (http://www.poreskauprava.gov.rs приступљено 10.03.2021).
4
 Плате у јавном сектору расту брже од БДП-а и да је спорно то што се повећања поново
врше произвољно по различитим секторима, без чврсте анализе која говори којим
пословима и у ком износу је потребно повећати зараду. У табели 1. приказан је животни
стандард у главним градовима 11 држава на подручју Балкана.
Табела 1: Животни стандард на подручју Балкана
Редни Ранг Град Индекс Индекс Индекс Индекс Индекс цена Индекс
број трошкова закупнине трошкова намирница по куповне
живота живота са ресторанима моћи
закупнинама
1. 306 Грчка, 60.99 16.32 39.64 48.19 58.99 41.36
Атина
2. 341 Хрватска, 54.06 17.28 36.49 45.10 46.09 49.57
Загреб
3. 344 Словачка, 52.69 23.11 38.56 43.87 46.06 59.05
Братислава
4. 381 Мађарска, 45.39 16.98 31.81 37.15 37.21 50.79
Будимпешта
5. 387 Бугарска, 43.94 14.10 29.68 37.22 36.87 47.09
Софија
6. 400 Црна Гора, 42.64 12.01 28.01 33.77 32.42 34.80
Подгорца
7. 401 Србија, 42.63 12.58 28.27 31.23 36.60 36.00
Београд
8. 407 Албанија, 42.12 11.23 27.37 34.37 31.59 27.43
Тирана
9. 426 Босна и 40.34 8.80 25.27 33.18 27.33 52.98
Херцеговина,
Сарајево
10. 458 Северна 37.41 9.06 23.87 31.01 25.88 32.82
Македонија,
Скопље
11. 514 Турска, 31.73 5.80 19.34 28.41 21.22 39.72
Анкара
Извор: Dajić, M., Staletović, M., Dajić, J., (2021). Comparative Overview of the Quality of Life in Serbia and
North Macedonia Analyzed According to Numbeo DatabaseVol. 21 No. 3-4 (2021): QUALITY OF LIFE (Banja
Luka) - APEIRON

Србија има потенцијал за привредни раст од пет одсто годишње што би омогућило
да се смањује заостатак за тим земљама централне и источне Европе (CIE), али да сада
једва успева да достигне до 3,5 одсто. Растом БДП-а од 4,8 одсто у трећем кварталу
Србија је имала други најбржи раст у CIE, иза Мађарске, али зато је у првој половини
године, заједно са Албанијом и БиХ, била на самом зачељу.
На животни стандард једне земље делују бројни и разноврсни чиниоци који потичу
из саме привреде, али и из других делова друштва с којима је привреда повезана нпр.,
просвета, информациони сектор. Технолошки напредак је нарочито важан за економски

5
развој у процесу глобализације. Његов значај се повећава током времена. Оно што је
карактеристично за Србију јесте неповољна демографија, миграције становништва са
села у градове, одлив младих мозгова, недовољне домаће инвестиције и неусклађеност
запошљавања и плата, што допрноси раслојаваљу становништва на богате и сиромашне
(Аврамовић, 2012., 132-148).

2.1. Политички показатељи

Политичким организацијама тема животног стандарда грађана вишеструко је

значајна. Прво, животни стандард грађана без двојбе представља најзначајнију и
најсвеобухватнију тему политичког надметања, јер се у сваком сегменту најдиректније
односи управо на популацију која бира. Друго, посматрано с аспекта процене
ефикасности актуелне политике у неком тренутку, изостанак резултата који се огледају
у очекиваном порасту животног стандарда грађана, сигнал је за политичку опцију на
власти да је нужна промена било политике било механизама спровођења. Опозиционе
политичке организације користе чињеницу изостанка резултата актуелне власти како би
понудиле решења боље решења која би их могла довести у позицију власти.
Како би сви актери политичког живота могли контролисати реализацију
прокламоване важеће политике, предуслов је постојање ефикасне, тачне, упоредиве и
доступне државне статистике. Само под условом да су подаци о појавама које прати
државна статистика правовремено доступни, тачни и упоредиви са онима који се прате
у другим земљама, могуће је спознати колико је нека политика исправна, односно да ли
доноси резултате.
Животни стандард грађана прати се и израчунава од стране низа међународних
институција, од организације Уједињених нација, па до различитих агенција, које на
више мање методолошки сличан начин врше обухват појава које на њега утичу.

2.2. Демографски показатељи

За демографски развитак се може рећи да је сложен процес у којем биолошки,

друштвено-економски, географски, и други чиниоци имају битну улогу. Развој
становништва Републике Србије је карактериситичан по великом броју обележја.
6
Демографска транзиција у Србији јавља се нешто касније него у осталим земљама
Европе, а сам процес демографске транзиције је на неким деловима завршен док је на
Косову и Метохији још у току. Демографска транзиција подразумева: опадање
морталитета, опадање наталитета; прелазак од неконтролисаног фертилитета ка
контролисаном и промене у старосној структури становништва.

Табела 2. Живорођени у Републици Србији према месецу регистрације, 2020. и 2021.

Месеци
Јануар Фебруар Март Април Мај Јун Јул Август Септембар Октобар Новембар Децембар

2020 5152 4665 4705 4644 4890 5258 5896 5349 5711 5483 4834 5106
2021 4550
Индекс 2021/2020 88,3
Извор: https://www.stat.gov.rs/ приступљено 08.03.2022.

Као и у већини европских земаља у Србији је већ неколико деценија ниво рађања
недовољан за просту репродукцију становништва, што узрокује депопулацију и
наглашено демографско старење. Последњих година број умрлих је за приближно 30
хиљада лица већи од броја живорођене деце. Шестина становништва стара је 65 и више
година што сврстава Републику Србију међу старије земље на свету. У оваквим условима
смањује се и удео становништва радног узраста, а расте коефицијент економске
зависности. Реализацијом циљева предвиђених овим документом, омогућиће се бржи и
равномернији раст уз повећање броја запослених и раст стандарда становништва, што ће
коначно позитивно утицати на заустављање тренда старења становништва и
депопулације. Животни стандард грађана је очигледно сложен појам, на који у зависноти
од средине у којој се посматра, доминантан значај немају увек исти фактори. У
развијеним земљама су стандарди здравствене заштите и образовања толико високи, да
је фокус посматрања на другим факторима који утичу на укупан ниво животног
стандарда. Тако је у земљама Западне Европе нпр. тема очувања еколошки здравог
животног окружења постала доминантна, што је последица постојања и развијања свести
чланова тих друштава, не само о важности заштите човекове околине, него и праву људи
да живе у чистом простору и одговорности коју осећају за наредне генерације.
Очигледно друштвене околности које условљавају реаговање политичких
странака морају бити у оквиру цивилизацијски прихватљивих оквира, упоредиве у већој
или мањој мери са друштвима развијених демократских стандарда. Само у тим оквирима
смислено је размишљати о целисходности неке политике, те тако и пратити појаве које
утичу на пораст животног стандарда грађана.

7
 2.3. Економски показатељи

Реални пад бруто домаћег производа у четвртом кварталу 2020. године, у односу на
исти период претходне године, износио је 1,1%. Десезонирана серија података показује
раст бруто домаћег производа у четвртом кварталу 2020. године од 2,2% у односу на
претходни квартал. Посматрано по делатностима, у четвртом кварталу 2020. године, у
односу на исти период претходне године, значајан реални пад бруто додате вредности
забележен је у сектору грађевинарства, 9,1% и сектору трговине на велико и мало и
поправке моторних возила, саобраћаја и складиштења и услуга смештаја и исхране, 3,6%.
Значајан реални раст бруто додате вредности забележен је у сектору индустрије и
снабдевања водом и управљања отпадним водама, 1,5%, сектору информисања и
комуникација, 5,5% и сектору државне управе и обавезног социјалног осигурања,
образовања и здравствене и социјалне заштите, 3,9%. Посматрано по агрегатима
употребе бруто домаћег производа, у четвртом кварталу 2020. године, у односу на исти
период претходне године, реални раст забележен је код издатака за финалну потрошњу
државе, 4,6%, извоза робе и услуга, 2,1% и увоза робе и услуга, 0,8%.
Реални пад забележен је код издатака за финалну потрошњу домаћинстава, 2,7%,
издатака за финалну потрошњу непрофитних институција које пружају услуге
домаћинствима (НПИД), 2,9% и бруто инвестиција у основна средства, 4,1%.
Просечна зарада (бруто) обрачуната за децембар 2020. године износила је 90 849
динара, док је просечна зарада без пореза и доприноса (нето) износила 66 092 динара.
Раст бруто зарада у периоду јануар–децембар 2020. године, у односу на исти период
прошле године, износио је 9,5% номинално, односно 7,8% реално. Истовремено, нето
зараде су порасле за 9,4% номинално и за 7,7% реално.
У поређењу са истим месецом претходне године, просечна бруто зарада за децембар
2020. године номинално је већа за 10,4%, а реално за 9,0%, док је просечна нето зарада
номинално већа за 10,6%, односно за 9,2% реално.
Медијална нето зарада за децембар 2020. године износила је 48 676 динарa, што значи
да је 50% запослених остварило зараду до наведеног износа.

8
 Табела 3: Зараде у Србији

Република
Србија РСД
Зараде Зараде без пореза и доприноса
XII 2020 I–XII 2020 IV квартал XII 2020 I–XII 2020 IV квартал
Укупно 90849 82984 86050 66092 60073 62374
Зараде запослених у
радном односу 91258 83384 86462 66409 60380 62691
Зараде запослених ван
радног односа 58389 54489 55806 40924 38190 39114
Зараде запослених у
правним лицима 97105 88369 91955 70742 64071 66742
Зараде предузетника и
запослених код њих 47609 45147 45478 33952 31978 32367
Јавни сектор 99853 94510 96802 71800 67899 69552
Ван јавног сектора 87006 77935 81445 63656 56645 59300
Извор: https://www.stat.gov.rs/ приступљено 08.03.2022.

Након доношења Закона о порезу на додату вредност, порески систем у Србији

има седам пореских облика и то: порез на добит предузећа (добит се опорезује по стопи
од 10%), порез на доходак грађана 12% а на остала примања 10%, ако узмемо у обзир да
је просечна годишња зарада у 2019. години износила 728.496 динара, на основу
објављених података о просечним годишњим зарадама и просечним годишњим зарадама
без пореза и доприноса у Републици Србији у 2019. години онда, на основу објављене
просечне годишње зараде у 2020. години, годишњи порез на доходак грађана плаћају
физичка лица која су у календарској години остварила доходак већи од троструког
износа просечне годишње зараде по запосленом исплаћене у Србији у години за коју се
утврђује порез, односно на износ већи од 2.185.488 динара порез на имовину (уведена је
прогресија са 0,40%, односно 0,80%, 1,50% и 2%), порез на додату вредност (општа 18%
у 2010. години, 20% у 2012. години, посебна 8%), порез на употребу, држање добара,
порез на премије неживотних осигурања и акцизе.
„Економска криза током 2009. године имала је дубоке последице на светску
економију. Пад БДП од 4,2%, а нарочито велики пад индустријске производње, вратио је
привреду Европе на ниво из 90-их година прошлог века. То је имало велики утицај на
привреду Србије, јер спољнотрговинска размена са европским земљама
(ЕУ+ЕФТА+ЦЕФТА) чини преко 85% укупне размене Србије са светом. Извоз је у 2009.
години смањен за 19,8% у односу на 2008. годину, док је у истом периоду увоз смањен
за 30,2%“ (Ђурђев, Арсеновић, Цветановић, 2010., 5-18). Криза је изнела на површину
основне структурне проблеме српске привреде и друштва.
9
 Просечан раст БДП од 5,4% у претходној деценији остварен је по цену две
фундаменталне макроекономске неравнотеже, што у наредном периоду више није
одрживо. Раст до 2009. године био је заснован пре свега на домаћој тражњи, док је
учешће извоза у БДП било свега око 25%. Око 80% раста привреде долазило је из сектора
који производе неразмењива добра (телекомуникације, трговина, финансијске услуге),
апреко 70% страних директних инвестиција било је алоцирано баш у ова три сектора. Са
друге стране, укупна потрошња била је за око 25% већа у односу на остварени БДП. Ова
разлика се покривала из увоза, који је финансиран приватизационим приходима и
задуживањем у иностранству.

2.4. Образовање и инвестиције

Влики проблем представља низак ниво образовања и инвестиција у људски

капитал, истраживање и технолошки развој, који су основа за брзи раст привреде. Србија
из буџета издваја годишње око 4,5% БДП за образовање и око 0,3% БДП за науку.
Међутим, преко 90% од тих средстава одлази на зараде запослених у овим секторима,
док мањи део остаје за покривање огромних потреба за инвестицијама у развој.
Инвестиције у образовну и научну инфраструктуру и опрему су у претходних 20 година
биле оскудне, па је њихов квалитет на јако ниском нивоу.
Такође, резултати исказани кроз квалификациону структуру радне снаге, њихове
вештине, затим број регистрованих патената и сл, нису у складу са потребама тржишта
што указује на неефикасно трошење ионако малих средстава. Неопходно је, дакле,
убрзати реформе које су започете у овим областима, што ће допринети да се тежиште
раста усмери на секторе са већом додатом вредношћу. Све веће заостајање Србије за ЕУ
земљама у погледу расположивости и квалитета инфраструктуре. При томе се не мисли
само на путну и железничку инфраструктуру, већ и на енергетску, телекомуникациону,
логистичку, комуналну инфраструктуру и све оно што представља предуслов за
привлачење инвестиција.
Миграција сеоског становнитшва у град или иностранство, повећање броја
старачких домаћинстава и смањење стопе наталитета, утичу на смањење броја деце на
селу. Скоро ½ сеоског становништва има у свом селу петогодишњу ОШ (удаљену у
просеку 4km), а ¼ деветогодишњу ОШ удаљену у просеку 6km (Бобић, Бабовић, 2013.,

10
209-228). Смањени број полазника основног образовања узрокује перманентно
затварање сеоских школа или обављање наставе на начин који не обезбеђује
задовољавајући квалитет образовања. Истраживањем је утврђено да би 12% носилаца
сеоских домаћинстава одселило из села због омогућавања бољег школовања деце
(Вукотић, Рашевић, Максимовић, Гоати, 2016., 95). За останак становника на селу и
евентуални повратак из града у село треба уложити додатне напоре да услуге основног
образовања буду доступне свој деци из сеоских домаћинстава, што ће се постићи
унапређењем услова за пружање услуга основног образовања у сеоским подручјима гдје
постоји довољан број ученика или обезбјеђењем организованог субвенцинисаног
превоза ученика до удаљенијих приградских и градских основних школа. Један број
сеоских ОШ, које у појединим годинама неће имати минималан број ученика, треба
одржати и субвенционисати њихове натпросјечне трошкове уколико демографске
прогнозе показују да ће поново доћи од повећања броја ученика.
Због потребне веће „критичне масе“, средњошколско образовање је углавном
доступно само у граду који је центар те или сусједних општина. Полазници
средњошколског образовања са села принуђени су да свакодневно путују или да станују
у граду у којем се налази средња школа. Да би се њихов положај и трошкови школовања
изједначили са градским становништвом, потребно је обезбедити редован, организован
аутобуски превоз и субвенционисати им трошкове превоза (месечних карата). Иста мера
би се требала примијенити и на ученике основних школа који се налазе у истом положају
(свакодневно путују у школу јавним превозом или станују изван места боравка).
Стратегија Европа 2020 више не истиче као један од приоритета развој
инфраструктуре. То је био део развоја у претходној деценији. Ако претпоставимо да ће
приоритети дефинисани овом стратегијом бити основа за израду европског буџета за
период 2014-2020, тј. ако претпоставимо да за инфраструктуру неће бити предвиђена
велика средства, од изузетног је значаја да Србија што пре заврши кључне
инфраструктурне пројекте и тиме створи предуслове за бржи раст и развој.
Најзад, Србија се суочава са озбиљним демографским проблемима. Стратегија
одбране је најзначајнији стратешки документ Републике Србије којим се разрађује
Стратегија националне безбедности у делу који се односи на област одбране и који даје
основу за уређење и остваривање функције одбране државе.

11
 ЗАКЉУЧАК

Разумевање појма животног стандарда претпоставља уважавање различитих

материјалних и социјалних фактора који утичу на благостање члана неког друштва,
детерминишу његов положај, те пружају или не пружају основ његовог развоја.
Истраживање феномена животног стандарда, уважавајући различитост позиција
из којих се посматрају интереси појединих чланова друштва односно група, на које
управо различити фактори остварују утицај, су од суштинског значаја у процесу
формулисања политике. Постоји један више мање усаглашен приступ посматрања појма
животног стандарда грађана, који обједињује економске (материјалне) и социјалне
елементе.
У економском смислу, животни стандард мери зарађивачку способност
појединаца, члана једног друштва. Већи приходи, виши стандард. Социјални фактори
доминантно се односе на квалитет живљења: степен здравствене заштите, право на
живот у еколошки здравој средини, непостојање дискриминације на основу полних као
и свих других различитости између чланова неке заједнице, дужина животног века
грађана, доступност квалитетног образовања без дискриминације као предуслова личне
изградње и остваривања виших будућих доходака.

12
 ЛИТЕРАТУРА

[1.] Аврамовић, З., (2012). Одлив мозгова из Србије. Социолошки преглед, vol lXLVI,
Београд, стр. 132-148.
[2.] Бобић, М., Бабовић, М., (2013). Међународне миграције у Србији – Стање и
политике. Социологија, LV, No2, Vol. 55, стр. 209-228.
[3.] Вељовић, С., (2019). Улога транснационалних актера у креирању политика
смањењa сиромаштва и социјалног искључивања у Србији, докторска дисертација,
Универзитет у Београду, Факултет политичких наука Београд.
[4.] Вукотић, В., Рашевић, М., Максимовић, М., Гоати, В., (2016). Сеобе и развој.
Београд: Центар за економска истраживања института друштвених наука.
[5.] Dajić, M., Staletović, M., Dajić, J., (2021). Comparative Overview of the Quality of Life
in Serbia and North Macedonia Analyzed According to Numbeo DatabaseVol. 21 No. 3-
4 (2021): QUALITY OF LIFE (Banja Luka) - APEIRON
[6.] Ђурђев, Б. Арсеновић, Д. Цветановић, М. (2010). Демографски развој Војводине -
стање и перспективе. Зборник радова Департмана за географију, туризам и
хотелијерство, бр. 39, стр. 5-18.
https://www.numbeo.com/cost-of-living/rankings.jsp
http://www.poreskauprava.gov.rs
http://www.siepa.gov.rs
https://www.stat.gov.rs/

13