Autocad Civil 3d 2011 Tutorial Na Srpskom Za Stampu PDF PDF Free

AutoCAD Civil 3D 2011
TUTORIAL
Autor :
Tomislav Milićević, dipl.ing.građ.
AutoCAD Civil 3D 2011
TUTORIAL
april 2011.
Poštovani čitaoci,
U tutorialu koji je pred vama objašnjene su tehnike projektovanja u Autodesk-ovom

programu AutoCAD Civil 3D, polazeći od osnovnih koraka ka naprednijim. Obuhvaćeno je
kreiranje i manipulisanje tačkama i površima, kreiranje osovine linijskog objekta, podužnog i
poprečnih profila, remodeliranje postojećeg digitalnog modela terena, kao i neki poslovi koji
zahtevaju kombinovanje ovih aktivnosi.
Ovaj tutorial namenjen je prvenstveno građevinskim inženjerima specijalizovanim za

projektovanje i građenje puteva i železnica, ali ga mogu koristiti i svi oni koji se u svom poslu
bave projektovanjem, modeliranjem i građenjem ostalih tipova linijskih i planarnih objekata
na tlu. Podrazumeva se da svi koji odavde budu želeli da nauče nešto o programu AutoCAD
Civil 3D, imaju već dosta znanja i iskustva sa samim AutoCAD-om. Takođe, bitno je
napomenuti je da su svi crteži koji prate tekst razvijeni u AutoCAD Civil 3D 2011, i nisu
kompatibilni sa ranijim verzijama ovog programa.
Više sam nego zainteresovan da čujem vaša mišljenja, komentare i sugestije, koji će mi,
naravno, biti od koristi u daljem radu i razvijanju sličnih materijala za učenje. Slobodno
pitajte i pišite na: tomislav.milicevic@gmail.com.
Želim vam zanimljiv rad i uspešno učenje,

SADRŽAJ:
Poglavlje 1: UVOD .............................................................................................................. 1

Korisničko okruženje .............................................................................................................. 1
AutoCAD Civil 3D objekti ........................................................................................................ 3
Tipovi objekata ................................................................................................................... 3
Veze među objektima ......................................................................................................... 4
Poglavlje 2: STILOVI I TAČKE ............................................................................................... 5
Uvod u stilove objekata .......................................................................................................... 5
Civil 3D tačke - Points ............................................................................................................. 6
Poglavlje 3: POVRŠI – SURFACES ...................................................................................... 12
SURFACE kreiran u drugim programima .............................................................................. 12
Kreiranje SURFACE-a od unetih tačaka ................................................................................ 14
Još malo editovanja... ....................................................................................................... 15
Poglavlje 4: OSOVINA – ALIGNMENT ................................................................................ 18
ALIGNMENT od objekata na crtežu ...................................................................................... 18
Kreiranje ALIGNMENT-a ....................................................................................................... 20
Koncept vitoperenja – SUPERELEVATION ............................................................................ 24
Grafičko editovanje, objekat Superelevation View .......................................................... 28
Tabelarno editovanje........................................................................................................ 31
Poglavlje 5: PODUŽNI PROFIL - PROFILE ........................................................................... 33
Profile i Profile View ............................................................................................................. 33
Projektovanje Nivelete ......................................................................................................... 36
Poglavlje 6: POPREČNI PROFILI - SECTIONS....................................................................... 40
Section i Section View .......................................................................................................... 40
Assembly i SubAssembly ...................................................................................................... 40
Kreiranje Koridora – Corridor ............................................................................................... 45
Poprečne ose – Sample Lines ............................................................................................... 48
Kreiranje poprečnih profila – Section View Layout .............................................................. 51
Oznake i kote na poprečnim profilima ................................................................................. 55
Količine na poprečnim profilima .......................................................................................... 61
Poglavlje 7: Remodeliranje terena-GRADING ................................................................... 65
Uvod ..................................................................................................................................... 65
Kreiranje platoa .................................................................................................................... 66
AutoCAD Civil D TUTORIAL Poglavlje : UVOD
Poglavlje 1: UVOD
Korisničko okruženje
AutoCAD Civil 3D je program razvijen na platformi AutoCAD-a i sadrži, u osnovi, sve njegove
komande i mogućnosti. Instaliranjem dobijate mogućnost da pokrenete i AutoCAD,
samostalno. Takođe sadrži u sebi i sve funkcionalnosti programa AutoCAD Map 3D,
posebnog programa koji povezuje inženjersko projektovanje i GIS.
Korisničko okruženje je identično AutoCAD-ovom. Tu su padajući meniji, prečice, ikone,

komandna linija, ali i neki posebni prozori i toolbar-ovi koji omogućuju pristup objektima na
crtežu, na malo drugačiji način nego što ste navikli u AutoCAD-u.
Na slici iznad prikazano je korisničko okruženje C3D a evo i pojašnjenja:
CIVIL3D MENUBAR - linija padajućih menija u C3D, slična AutoCAD-ovoj, samo sa menijima
prilagođenim C3D objektima. Uključuje se i isključuje ACAD sistemskom promenljivom
MENUBAR (0,1).
1
RIBBON – „inteligentni“ meniji koji prate vaš rad i na osnovu selekcije na crteži daju tablu sa
komandama koje su prilagođene za ono što je selektovano. Predstavljeno u novijim
verzijama AutoCAD-a.
AutoCAD TOOLBAR – klasičan ACAD toolbar sa ACAD ikonama i komandama.
CIVIL 3D TOOLBAR – toolbar u C3D koji daje ikonice sa nekim komandama koje su specifične
za C3D. Desnim klikom na praznu površinu toolbara izaći će padajući meni koji daje
mogućnost za prikaz određenih toolbarova, kako ACAD tako i C3D.
TOOLSPACE – možda najvažniji deo C3D okruženja i najveća razlika u odnosu na ACAD
okruženje. Toolspace daje mogućnost pristupa C3D objektima i menjanju njihovog prikaza.
Tu su uglavnom kartice Prospector, Settings, Survey i Toolbox.
- Prospector – manipulacija C3D objektima. Objekti su izlistani (Points, Surfaces,
Alignments...) a pristupate im desnim klikom na bilo koji od njih, odakle iz padajućeg
menija birate odgovarajuću komandu.
- Settings – osnovna podešavanja crteža i manipulacija prikazima objekata, odnosno
njihovim STILOVIMA, o čemu će kasnije biti više reči.
- Survey – samo napomena da je ovo modul koji podržava vezu specifičnog unosa
snimljenih podataka na terenu u crtež, geodetsko snimanje i unos fajlova, vezu sa
totalnim stanicama itd...
- Toolbox – mesto gde se pojavljuju vaše add-on aplikacije i mesto sa koga možete, uz
pomoć Report Manager-a, izneti u određeni fajl podatke o vašoj osovini, niveleti,
koordinate tačaka itd...
Prikaz Toolspace-a vrši se preko menija General > Toolspace.
LAYOUT TOOLS – set plivajućih alatki (plivajući toolbar) dostupnih za kreiranje ili editovanje
izabranog C3D objekta. Toolbar je na ekranu dok korisnik ne završi započeti deo
projektovanja i izađe iz komande. Dugmad su, sa leva na desno, organizovana tako da podrže
uobičajene korake u projektovanju.
PANORAMA – prozor vezan za određeni C3D objekat u kojem je moguće ručno promeniti
neke njegove parametre i osobine (radijus krivine, podužni nagib...). Pojaviće se kada
pristupimo objektu koji ima editabilne parametre ili kada nas program upozorava na neke
činjenice vezane za samo projektovanje.
TOOL PALETTES – koristi se za pravljenje kataloga objekata i podobjekata, kao i korisničkih,

prilagođenih menija sa komandama. Najčešće ćemo ga koristiti kada budemo pravili
karakteristične poprečne profile naše trase (Subassemblies and Assemblies).
Prikaz preko menija General > Tool Palettes Window.
KOMANDNA LINIJA – ACAD command line, linija dobro poznata svim „kedašima“, preko koje
je moguće pristupati komandama kucanjem raznih prečica. Tu su i dalje sve ACAD prečice,
međutim korisnici naviknuti na ovakav način rada naići će na teškoće pri kreiranju C3D
objekata. Recimo da bi se kreirao objekat tipa Surface treba kucati CREATESURFACE.
Alternativa – Prospector, meniji i desni klik...
2
AutoCAD Civil 3D objekti

Tipovi objekata
Objekti u Civil 3D-u su grupe AutoCAD entiteta razvijene da podrže specifične zahteve 3D
projektovanja. Programski kod koristi objektno orijentisanu arhitekturu tako da se objekti na
crtežu ponašaju inteligentno i zadržavaju vezu sa drugim objektima. Na primer, ako se
Alignment (osovina) modifikuje, svi podužni i poprečni profili terena se automatski ažuriraju.
Ukoliko se niveleta modifikuje, projektovani poprečni profili se ažuriraju, zajedno sa kotama,
količinama, itd... Sama osovina, recimo, više nije prost skup linija i lukova. Sada je to
jedinstveni objekat, koji ima svoju geometriju, osobine, čak i projektnu brzinu koja može
određivati projektne parametre.
Najlakši način da pristupite objektima je kroz Prospector tab na Toolspace-u. Evo
objašnjenja za pojedine objekte:
POINTS – TAČKE, služe za unos podataka, modeliranje terena i iznos finalnih podataka, u
vidu tabela sa koordnatama i sl.
SURFACES – POVRŠI, služe za modeliranje terena, projektovanje koridora i kosina
SITES – PARCELE, služe za projektovanje poddivizija i modeliranje gradilišta
ALIGNMENTS – OSOVINE, služe za projektovanje trase i modeliranje koridora
PROFILES – PODUŽNI PROFILI, služe za projektovanje nivelete i modeliranje koridora
PROFILE VIEWS – TABELE PODUŽNOG PROFILA, odnosno mreža i zaglavlje, služe za prikaz
isečenih podužnih profila i njihovu finalnu pripremu za korišćenje (kote, nagibi, prikaz
vitoperenja....)
SAMPLE LINES – POPREČNE OSE, odnosno mesta koja označavaju gde je isečen poprečni
profil, uglavnom sa stacionažom i brojem profila
SECTIONS – POPREČNI PROFILI, isečeni poprečni profili terena i projektovanih objekata
SECTION VIEWS – TABELE POPREČNIH PROFILA, odnosno mreža i zaglavlje, služe za
prikaz visinskog položaja isečenih poprečnih profila i njihovu finalnu pripremu za korišćenje
(kote, količine...)
GRADING – KOSINE, objekti koji služe za remodeliranje terena; površi sa određenim
nagibom, određene širine ili projektovani do nekog drugog objekta, recimo terena
CORRIDORS – KORIDORI, 3D prikaz projektovane trase, model iz koga se dalje prave
određene projekcije prema potrebi (poprečni profili, određene ivice, 3D linije...)
ASSEMBLIES – KARAKTERISTIČNI POPREČNI PROFILI, izgled poprečnog profila koji zajedno
sa niveletom daje 3D objekat, odnosno koridor; može ih biti više za jedan isti model, u
zavisnosti od konfiguracije terena i načina projektovanja
SUBASSEMBLIES – DELOVI POPREČNOG PROFILA, podelementi koji zajedno čine jedan
poprečni profil puta: trake sa slojevima, bankine, ograde, razdelna ostrva, kosine itd...; služe
za formiranje Assembly-ja
3
JUNCTIONS – RASKRSNICE, ukrštaj dve osovine koji je sam za sebe poseban objekat, ima
parametre kao što su širina traka, radijusi skretanja, nagibi nivelete u nivou ukrštaja itd...;
predstavljeno u novijim verzijama programa
Veze među objektima

Kao što smo već napomenuli, C3D objekti su inteligentni objekti, u međusobnoj interakciji
jedni sa drugima, i u tome je ključ moćne dinamike koju program poseduje. Kada jednom
postavite model, ma koliko on netačan bio, svaka naredna izmena nekog od objekata
automatski će ažurirati sve druge objekte koji su sa njim u zavisnosti. Takva veza projektantu
omogućava da se fokusira na ono što je zaista bitno, ne razmišljajući o gomili promena koju
će recimo izazvati „mala“ promena načina vitoperenja kolovoza. Istovremeno projektant
prima povratne informacije iz crteža o kvalitetu modela koji razvija.
Ispod su navedene neke od veza među objektima, a sve ono na šta kroz tutorial budemo
nailazili biće dublje razmatrano:
Points: veza sa Surface objektima

Surfaces: veza sa Points, Alignment, Profile, Section objektima
Sites: veza sa Alignment objektima
Grading: veza sa Surfaces, Corridor objektima
Alignment: veza sa Profile, Corridor, Section objektima
Profiles: veza sa Surface, Alignment, Section objektima
Sample Lines: veza sa Alignment, Section objektima
Sections: veza sa Surfaces, Alignment, Profile objektima
Corridors: veza sa Surface, Alignment, Profile, Section objektima
Assemblies: veza sa Corridor objektima
Subassemblies: veza sa Assemblies i Corridor objektima
Junctions: veza sa Alignment, Profile, Assemblies objektima
itd...
4
AutoCAD Civil D TUTORIAL Poglavlje : STILOVI I TAČKE
Poglavlje 2: STILOVI I TAČKE
Uvod u stilove objekata

Jedna od definicija Civil 3D stilova mogla bi da bude: ono što vas prvo iznervira kada krenete
ozbiljnije da radite i napravite prve osovine, podužne profile ili poprečne profile. Naime,
znate kako ti objekti treba da izgledaju, učili ste u školi šta treba da sadrže, ali program vam
uporno daje nešto što se ne može koristiti apsolutno ni za šta. Ovde treba upamtiti jednu
stvar: ništa na crtežu ne mora da izgleda onako kako prvi put izgleda. I upravo u tome jeste
prava moć stilova. Jer kada jednom zaista savladate njihovo kreiranje i izmenu, onda
mogućnostima više nema kraja.
Stil objekta nije ništa drugo nego njegov „prikaz“ na crtežu. Na kom će koraku biti stacionaže
osovine, šta ću prikazati u zaglavlju profila, hoću li ispisati poprečne nagibe kolovoza, sve se
to diktira, pravi i menja kroz stil prikaza objekta.
Civil 3D objekat ima svoj stil i njegove oznake (Labels) imaju svoj stil. Tako imamo Alignment
Styles i Alignment Label Styles. Isto i kod drugih objekata. Recimo imamo Profil Styles-stil
same nivelete i Band Styles-stil zaglavlja, itd. Na prvi pogled možda deluje zbunjujuće i
komplikovano, ali vam na kraju zaista može uštedeti puno vremena. Jer da biste recimo,
prikazali izohipse na terenu, ne morate ih puštati i čekati da se generišu. One su već u stilu
terena koji recimo ima naziv Izohipse, samo kliknete na njega i to je to.
Ukoliko vam se neki stil ne sviđa možete ga izmeniti, a možete ga i iskopirati i na osnovu
kopije napraviti novi stil (slično Dimension style manageru kod AutoCAD-a).
Svi stilovi kreirani u Civil-u 3D čuvaju se u .dwg fajlu u kome su napravljeni. Grupe stilova
mogu biti skupljene i sačuvane kao ACAD Template u formatu .dwt. Svi crteži sa kojima
ćemo raditi razvijeni su templejtom _AutoCAD_Civil_3D_SRB,dwt, koji sarži neke stilove,
razvijene u skladu sa našim standardima, odnosno načinom prikazivanja određenih podataka
u projektu. Template su, polazeći od osnovnog, Slovenci razvijali za nemačko tržište, na kraju
sam ga i ja preuređivao, tako da sadrži pomalo od četiri jezika . Na vama je da kada
savladate pravljenje stilova, ovaj .dwt prilagodite standardima koji se koriste u vašoj firmi.
5
Civil 3D tačke - Points

Osnovni Civil 3D objekat je tačka - Point. U bilo kom infrastrukturnom projektu sve počinje
od snimljene geodetske tačke. Zato je objekat Point i stavljen u jedno od prvih poglavlja i to
zajedno sa stilovima. Učeći osnove o tačkama učićemo i o stilovima.
C3D Point nije obična ACAD tačka. To je malo napredniji objekat zasnovan na COGO
(Coordinate Geomatry) „filozofiji“. Naime, pored osnovnih atributa na crtežu, kao što su
X,Y,Z koordinate, tačka može imati i broj, kratak opis, čak joj se može kontrolisati i prikaz pri
unosu u zavisnosti šta je geodeta zapisao pored nje pri snimanju totalnom stanicom.
Objekat Point ima svoj stil Point Style, a njegove oznake, tj opisi, imaju svoj stil Point Label
Style. Konačno dolazimo do pokretanja programa.
U folderu na disku uz ovaj tutorial nalazi se pomenuti .dwt fajl koji se zove
_AutoCAD_Civil_3D_SRB.dwt. Prvo što ćemo uraditi pri pokreatnju programa jeste kopiranje
ovog fajla u folder sa Civil 3D templatima:
1. Kopirajte _AutoCAD_Civil_3D_SRB.dwt
2. Pokrenite AutoCAD Civil 3D 2011
3. Idite na File>New
4. U prozoru sa .dwt fajlovima desni klik na beli prostor i Paste
Sada ste dwt fajl ubacili u C3D Template folder, kliknite na njega pa na Open.
6
Crtež koji je otvoren sadrži sva podešavanja iz dwt-a koji smo otvorili.
Uskoro ćemo videti i koja.
Počećemo sa unosom tačaka:
1. Kliknite na Points > Create Points, pojaviće se plivajući toolbar.

Uočite sa leva na desno na koliko je načina moguće unositi tačke, mi ćemo izabrati unos iz
fajla.
2. Kliknite na poslednje dugme Import Points, pojaviće se prozor kao na slici:
3. Ako već nije podešen, Format podesite na PENZD (comma delimited), to je format u
kome je inače fajl koji ćemo uneti.
4. Kliknite na plus pored Source File, i nađite folder koji ste kopirali sa diska uz tutorial,
pod nazivom Podaci, pa u njemu .txt fajl pod nazivom
PENZD_Comma_POINTS_tutorial.txt.
5. Klik na njega pa na Open.
6. Čekirajte box Add Points to Point Group. Tačke će svakako biti u grupi All Points, ali
ćemo ih ovako staviti i u posebnu grupu .
7. Klik na dugme pored, dajte ime grupi tacke-teren i kliknite OK, dva puta.
Tačke bi trebalo da se pojave na ekranu, ukoliko ih nema idite na Zoom Extents.
7
8. Selektujte nekoliko tačaka, desni klik pa Edit Points, pojaviće se Panorama prozor u
kome možete pogledati koje sve osobine tačke imaju i ručno izmeniti neke od njih.
Sada ćemo se malo pozabaviti samim stilovima tačaka.
1. Zumirajte se oko neke tačke, desni klik na nju pa Point Group Properties.
To je standardni način da se otvori prozor sa osobinama bilo kog C3D objekta.

Pojaviće se prozor kao na slici:
8
Videćete na prvoj Information kartici da su i Point Style i Point label style podešeni na
Standard. To je definisano u programskim podešavanjima za unos tačaka.
Koncept menjanja i pravljenja stilova je sličan za bilo koji C3D objekat.
2. Kliknite na padajući meni

pored Point Style
pa na Copy Current
Selection
3. Na prvoj kartici Information
za ime stila stoji Standard
(Copy), promenite ga u
ACAD
4. Klinite na drugu karticu pod
nazivom Marker
5. Uočite da postoje tri načina za prikaz tačke:

- Iskoristiti ACAD tačku za marker
- Iskoristiti C3D marker
- Iskoristiti neki blok kao marker za tačku
To je otprilike sve što će vam ikada i trebati za prikaz neke tačke.
6. Obeležite prvi kružić Use AutoCAD POINT for marker i kliknite OK
7. Idite na padajuću strelicu za Point label style i odaberite jedan koji već postoji a zove
se XYZ
8. Klik na Apply pa na OK.
Na crtežu su se sada pored tačke pojavili i neki atributi odnosno njene koordinate Z, Y
(Easting) i X (Northing). Dodaćemo im sada i još neke oznake.
1. Obeležite tačku, desni klik pa Point Group Properties

2. Klik na pa na Edit Current Selection, otvoriće se prozor za izmenu postojećeg
stila XYZ
3. Klik na karticu Layout pa na strelicu pored i odaberite Text
9
4. Za Name ukucajte Point Number, a ostalo podesite prema slici:
5. U delu Text, kliknite na Label Text, pa na tri tačkice koje će se pojaviti
Pojaviće se prozor koji se naziva Text Component Editor i koji je manje više isti za sve C3D
objekte, sa razlikama samo u domenu osobina koje možemo tekstualno izlistati.
Sa leve strane su kroz padajući meni prikazane osobine koje možemo ubaciti kao tekst na
crtež, dok je sa desne strane prikaz onoga što smo već ubacili.
6. Izbrišite sa desne strane tekst koji stoji (Label Text) pa iz padajućeg menija izaberite
Point Number i kliknite na strelicu pored. Tekst kao na slici pojaviće se desno, što
znači da smo ubacili željenu osobinu tačke.
10
7. Kliknite OK na svim prozorima i zumirajte se kod neke tačke. Primetićete da sada

pored one osnovne tri osobine, na vrhu ima i svoj broj, koji je ustvari broj tačke iz
fajla koji smo uneli na crtež.
Na sličan način možete uneti i ostale osobine koje su dostupne za određeni objekat, u
zavisnosti od toga šta vam je na crtežu zaista potrebno. O stilovima ćemo još pomalo pričati
u svakom poglavlju i uz prikaz svakog od C3D objekta.
11
AutoCAD Civil D TUTORIAL Poglavlje : POVRŠI ‐ SURFACES
Poglavlje 3: POVRŠI – SURFACES
SURFACE kreiran u drugim programima

Objekat tipa Surface jedan je od osnovnih C3D objekata. Služi za pravljenje DTM-a (Digital
Terrain Model), isecanje profila, ali i kreiranje projektovanih površi i računanje količina
izvedenih radova.
Ukoliko izmenite neki njegov sastavni deo on će se apdejtovati i signalizirati da i sve objekte
koji su sa njim u vezi (profili, količine...) treba takođe apdejtovati.
Moguće je uneti Surface napravljen u nekom drugom programu (Land Desktop,
Microstation...) i to kroz File > Import. Mi ćemo za početak priče o Surface-ima uneti
digitalni model terena, predstavljen običnim ACAD 3D face-ovima i od njega napraviti C3D
Surface.
1. Otvorite crtež iz foldera sa diska pod nazivom 3D_Faces.dwg. Crtež sadrži površ
formiranu od ACAD objekata 3D Face koji su u lejeru DMT_Trouglici.
2. Idite na padajući meni Surfaces > Create Surface.
12
3. U prozoru Create Surface, dajte ime Teren i uočite da je Style za Surface podešen na
DTM_Trouglići. To znači da će naš Surface biti prikazan kao TIN (Triangulated
Irregular Network). Napomenuli smo da svaki C3D objekat ima svoj stil, ovo će biti
početni stil za Surface, pri kreiranju. Klik na OK.
4. Na Toolspace-Prospector kartici pojavio se znak + pored objekta Surfaces, kliknite na
njega i videćete da je nas Surface Teren sada tu.
Medjutim on za sada samo postoji kao ime, još uvek u sebi ne sadrži nikakve podobjekte. Da
bi se pojavio i na ekranu moramo mu ih dodati. Ono što ćemo „ubaciti“ u našu površ jesu 3D
Faces sa crteža.
5. Klik na + pored imena Teren, pa na + pored Definiton. Tu su izlistane komponente od

kojih možemo napraviti C3D Surface.
6. Desni klik na Drawing Objects pa klik na Add... Pojaviće se prozor kao na slici
U padajućem meniju za Object type možete videti od kojih je sve ACAD objekata moguće
napraviti Surface. Tu su tačke, blokovi, linije itd...
7. Iz padajućeg menija od objekata izaberite 3D Faces, klik na OK.

8. Selektujte sve 3D Face objekte na crtežu, stisnite Enter i C3D Surface je tu.
Videćete da se pojavila tačkica pored Drawing Objects u delu Definition što je indikator da
smo neke od objekata sa crteža uneli u površ.
Da pogledamo sada malo stil ovog našeg Surface-a:
9. Desni klik na Surface pa klik na Edit Surface Style...

10. Vidite na kartici Information da je ime stila DTM_Trouglići, kliknite na karticu Display.
11. Uočite koje sve komponente ima Surface i kako ih je moguće paliti i gasiti, slično
ACAD lejerima.
12. Uključite Visible lampicu za Border i kliknite na OK.
Oko našeg Surface-a pojavila se granica. Poenta je da u C3D Surface, sve komponente
nastanu u momentu kad ga kreirate, a vi kontrolišete šta će se u određenom trenutku videti,
i da li će se uopšte videti.
13
Kreiranje SURFACE-a od unetih tačaka

U narednoj vežbi ćemo napraviti Surface od unetih tačaka iz snimljenog fajla, operacijom sa
kojom započinje dobar broj građevinskih projakata.
1. Otvorite fajl iz foldera, pod nazivom SRF_from_PTS_start.dwg. Fajl sadrži tačke koje
smo uneli u prethodnim vežbama i praktično je samo nastavak onoga što smo tamo
radili.
2. Klik na padajući meni Surface > Create Surface...
3. Dajte ime vasem Surface objektu Postojeci teren.
4. Napravili smo „prazan“ Surface, sada ćemo uneti snimljene tačke. Klik na + pored
Definition, desni klik na Point Groups pa klik na Add...
Pojaviće se prozor sa grupama tačaka koje postoje u crtežu. Ne zaboravite da smo našu
grupu unetih tačaka nazvali tacke-terena.
5. Klik na grupu tacke-terena pa klik na OK.

6. Naš novokreirani Surface će se prikazati na ekranu, sa temenima trouglova na
mestima unetih tačaka.
Pretpostavka je da Surface koji unesete ili napravite treba korigovati. Geodetski snimak vam
signalizira da je negde potrebna obavezna linija površi, takozvana Breakline ili slično. To
može biti ivica kolovoza, zidana ograda itd... Uradićemo jednu kraću vežbu da steknemo
utisak kako je to moguće napraviti.
1. U istom crtežu otopite lejer HELP, koji sadrži dve 3D Polilinije koje će u našem slučaju
predstavljati Breaklines.
2. Klik na + pored Teren, pa + pored Definition, desni klik na Breaklines pa klik na Add...
14
3. Možemo u polju Description dati neki opis naših Breaklinija koji će nam kasnije
eventualno pomoći da se setimo zbog čega smo ih uneli ili čemu one služe, ukoliko ih
ima puno na crtežu. Ostavićemo sva podešavanja kakva jesu i kliknuti na OK.
4. Selektujte obe 3D Poly i pritisnite Enter.
Ivice trouglića preko kojih linije prelaze će se poravnati sa linijama, a pored Breaklines u
Surface Definition pojaviće se plus kao indikator da smo dodali set obaveznih linija.
Još malo editovanja...
Ukoliko vaš Surface nije hteo automatski da „posluša“ breaklinije i potrebno mu je malo
ručnog doterivanja ivica, za to i za dosta drugih stvari tu je deo Edits u kojem je sve to
moguće:
1. Klik na + pored Definition, desni klik na Edits pa klik na Swap Edge.
15
2. Program vas pita Select an edge a vi

odaberite ivice trouglića koje treba
poravnati sa obaveznom linijom, i
posmatrajte kako se rotiraju.
3. Po završetku pritisnite Enter. Pojavio se
poznati kružić kao indikator da smo
nesto menjali u delu Edits.
Ukoliko želite da na svoj Surface „pustite“ izohipse, potrebno je samo promeniti mu stil
prikaza. Setite da je sve vezano za Surface već na crtežu samo se kroz stil kontroliše njegova
vidljivost.
1. Desni klik na Surface pa klik na Surface Properties...

2. Na kartici Information u padajućem delu Surface Styles odaberite stil Izohipse 0.5 +
1.0 m i kliknite OK.
Surface je sada prikazan kroz izohipse koje su na ekvidistanci od 0.5 m, kako ime stila i
sugeriše. Stavićemo oznake na izohipse u vidu njihovih visina:
3. Idite na padajući meni Surface > Add Surface Labels > Contour – Single.
4. Program pita Select contour line, kliknite na izohipsu kojoj želite da upišete visinu.
16
Ono što dobijete trebalo bi da izgleda slično slici ispod:
17
AutoCAD Civil D TUTORIAL Poglavlje : OSOVINA ‐ ALIGNMENT
Poglavlje 4: OSOVINA – ALIGNMENT
ALIGNMENT od objekata na crtežu

Objekat tipa Alignment uglavnom predstavlja osovinu nekog linijskog građevinskog objekta.
Pored toga to može biti i ivica kolovoza, ivica nekog kompleksa itd., odnosno sve ono od čega
ćemo kasnije stvarati profile i što će nam pomoći da od te, osnovne, situacione projekcije,
napravimo 3D model objekta.
Alignment je pametan skup osnovnih ACAD objekata (linija, krug, polilinija). U ovom tutorialu
ćemo kroz Alignment predstaviti osovinu naše saobraćajnice.
Za početak, kratkom vežbom ćemo od postojeće polilinije na crtežu napraviti Alignment:
1. Otvorite crtež iz tutoriala pod nazivom ALGN_start.dwg. To je crtež koji sadrži

postojeći teren i jednu poliliniju. Često ćete biti u prilici da od polilinije pravite
Alignment, naročito ako radite projekat vezan za gradske uslove.
2. Idite na meni Alignments > Create Alignment from Polyline
3. Na pitanje Select the first line/arc/polyline selektujte polyline sa crteža i pritisnite

Enter. Pojaviće se strelica koja vam sugeriše u kom će pravcu biti Alignment. Pritisnite
Enter. Pojaviće se prozor kao na slici.
18
4. Dajte ime „cl poly“ i ostavite sva podešavanja kao na slici.

5. Kliknite na OK.
Vaš prvi C3D Alignment pojaviće se na crtežu, zajedno sa stacionažama, oznakama radijusa i
ostalog...
Posle ovog uvoda hajde da nacrtamo jedan Alignment.
19
Kreiranje ALIGNMENT-a
1. Idite na padajući meni Alignments > Create Alignment by Layout. To je način da

napravimo Alignment crtanjem njegovih entiteta.
2. Pojaviće se prozor sličan prethodnom:
3. Dajte ime, recimo osovina 1 i ostavite podešavanja kao na slici. Klik na OK.
4. Pojavio se plivajući toolbar koji nudi komande za kreiranje Alignment-a
5. Na prvom padajućem meniju kliknite na Straight-Straight (With Curves)
20
NAPOMENA: U zavisnosti da li je C3D instalacija tipa British English ili American English neki
izrazi mogu varirati. Recimo sa BE pravac je Straight a sa AE Tangent, stacionaža je sa BE
Chainage, a sa AE Station itd...
6. Program će vas pitati Select Start Point, kliknite negde pri levom donjem uglu
Surface-a. Onda pita Select Next Point i tako dalje sve dok ne pritisnite Enter.
7. Vaša konačna osovina trebala bi biti pozicionirana shodno slici ispod. To je jedna
prosta putna krivina (A-R-A):
8. Zumirajte se da vidite parametre. Sve je tu, i stacionaže i oznake radijusa i oznake

prelaznica. Za to je zaslužan stil oznaka osovine. Radijus krivine je R=30m dok su
parametri prelaznih krivina po A=25m. Te vrednosti su predefinisane. Sada ćemo ih
promeniti.
9. Ukoliko je toolbar nestao sa ekrana, desni klik na Alignment pa Edit Alignment
Geometry... Pojaviće se ponovo.
21
10. Kliknite na poslednje dugme Alignment Grid View
11. Pojaviće se Panorama prozor sa parametrima osovine. Izmenite parametre R i A kao

na slici ispod:
Kada ugasite Panoramu zumirajte se

da proverite promenjene parametre.
12. Vaša konačna osovina je sada

malo prirodnija i trebalo bi
da izgleda slično slici:
22
Da ne zaboravimo stilove. Vaša osovina izgleda kako izgleda upravo zbog stilova koji su joj
zadati pri kreiranju. Sve oznake osovine čuvaju se u stilu i njihova veličina pravi se za razmeru
1:1000. Znači, veličine slova i brojeva su oko 3mm, a i scale blokova je prilagođen toj razmeri.
E sada, šta ako crtež štampamo u nekoj drugoj razmeri? Da li sledi rescale blokova, menjanje
Dimension Style-a, Text Style i ostale AutoCAD operacije na koje ste navikli? Odgovor je NE!
Samo jedan klik i sve je namešteno!
1. Idite na karticu Settings, desni klik na ime crteža pa klik na Edit Drawing Settings...
2. Pojaviće se prozor Drawing Settings. Vidite da je trenutna razmera crteža 1:500,

promenite je na 1:1000 tj. Scale: 1:1000
23
3. Kliknite na OK i uočite kako su se oznake osovine povećale da isprate novu umanjenu

razmeru koja sada iznosi 1:1000.
Koncept vitoperenja – SUPERELEVATION
Ulazimo polako u zonu stručnijeg baratanja softverom. Kod svakog programa koji se bavi
tematikom projektovanja saobraćajnica vitoperenje je jedna od najizazovnijih tema, kako za
programere tako i za projektante. Sva rešenja su u osnovi slična ali se ipak razlikuju, u
zavisnosti od zemlje porekla softvera, propisa, koncepta vitoperenja i građenja kolovoza itd...
U ranijim izdanjima Civil 3D softvera, vitoperenje je bilo jedna od osobina Alignmenta, što i
jeste bilo logično, s’obzirom da zavisi od geometrije osovine. Vrednosti poprečnih nagiba
unosili su se ručno, od stacionaže do stacionaže. Može se reći da je AutoCAD Civil 3D 2011
ponudio korisnicima značajno unapređen koncept vitoperenja. Vitoperenje je i dalje vezano
za osovinu ali je, pored tabelarnog, sada tu i grafički prikaz u vidu objekta koji je sličan
dijagramu vitoperenja na koju ste navikli. Poprečni nagibi i kritične stacionaže se mogu
menjati i pomerati pomoću gripova.
1. Pokrenite crtež pod nazivom Superelev_start.dwg

2. Selektujte Alignment i uočite kako se na RIBBON tabli pojavila nova kartica sa
nazivom Alignment: osovina 1.
3. Kliknite na nju, pa na Superelevation > Calculate/Edit Superelevation
24
4. Kliknite na Calculate Superelevation now, pojaviće se prozor kao na slici:
Sada bi na scenu stupila priča o sistemima vitoperenja, formulama po kojima se ono računa,
menjanju i prilagođavanju tih formula našim standardima itd... Međutim, za to sada
nemamo ni softverskog znanja ni vremena pa ćemo za naš Alignment proračunati
vitoperenje onako kako nam softver dozvoljava, a onda ćemo naučiti ponešto o editovanju, i
napravićemo šemu vitoperenja onako kako nama odgovara.
5. Podesite Superelevation parametre shodno slici iznad i redom, slikama ispod:
25
6. Na ovom poslednjem koraku se bira kriterijum i tabela po kojoj će se vršiti proračun

(moguće je ubaciti i sopstvenu), ostavite sva podešavanja onakva kakva jesu.
7. Kada kliknete Finish pojaviće se Panorama sa tabelarnim prikazom vitoperenja po
proračunu. Ugasite je za trenutak i zumirajte se kod Alignmenta.
8. Desni klik na Alignment pa Edit Alignment labels
9. U prozoru sa oznakama odaberite ono što je zaokruženo na slici ispod i kliknite Add>>
26
10. Na prozor sa Superelevation kritičnim tačkama kliknite OK i pojaviće se nove oznake

osovine sa vrednostima poprečnih nagiba
11. Kliknite OK i zumirajte vaš Alignment.
Vidite gde su i koliki su poprečni nagibi kolovoza trenutno. To baš nije ono što želimo. Naime,
napravićemo ovakav slučaj :
Stacionaža: km položaj Poprečni nagib: ip

0+000.00 početak osovine PO 2.5%
0+104.71 početak prelazne krivine PPK 2.5%
0+167.02 početak kružne krivine PKK 4.0%
0+277.35 kraj kružne krivine KKK 4.0%
0+339.66 kraj prelazne krivine KPK 2.5%
0+404.06 kraj osovine KO 2.5%
Iskombinovaćemo dva metoda : grafičko editovanje i tabelarno editovanje.
27
Grafičko editovanje, objekat Superelevation View

Pomenuli smo u uvodu da je Superelevation View nešto slično prikazu dijagrama vitoprenja
koji smo kod nas navikli da dajemo u zaglavlju podužnog profila osovine. Ovakav prikaz
omogućava i editovanje vitoperenja pomoću gripova. Napravićemo jedan takav prikaz za
našu osovinu:
1. Kliknite na vaš Alignment

2. Na RIBBON tabli kliknite na Alignment: osovina 1
3. Kliknite na Superelevation > Superelevation View
4. Pojaviće se prozor sa podešavanjima. Podesite parametre kao na slici ispod:
28
5. Pri dnu ovog prozora nalazi se deo za kontrolisanje prikaza traka našeg puta. Kliknite
na Color ByBlock, pojavice se poznati ACAD Select Color prozor. Za levu traku kliknite
na boju Cyan a za desnu traku izaberite Magenta. Klinite na OK
6. Program vas pita da izaberete mesto za vaš Superelvation View, kliknite negde pored
sa desne strane osovine.
7. Zumirajte se kod Superelevation View. Sa leve i desne strane su vrednosti poprečnih
nagiba, dole su stacionaže, trake se vide u bojama koje smo im dali malopre, a gore
su karakteristični regioni vitoperenja. Ovaj crtež je trenutno u razmeri 1:1000, a pri
toj razmeri 1% na osi je 5 ACAD jedinica. Videćemo odmah zašto je to bitno.
8. Stisnite Ctrl i kliknite na početak linije tako da se pojave gripovi na cyan liniji koja je
naša leva traka
9. Krajnju levi grip pomeritena gore za 25 ACAD jedinica, sa -2,5% na 2,5%.

10. Drugi grip s’leva pomerite na gore za 12.5, sa 0% na 2.5%
11. Uradite istu stvar sa desne strane.
12. Stisnite Ctrl i kliknite na početak magenta linije, koja je naša desna traka.
13. Drugi grip s’leva pomerite na dole za 12.5 pa simetrično i na drugom kraju.
14. Vaš Superelevation View trebalo bi sada da izgleda kao na sledećoj slici:
29
15. Zumirajte se kod osovine i primetite kako su se poprečni nagibi dinamički promenili.
Šta god vi sa vitoperenjem uradili, promene se dinamički manifestuju duž osovine u istom
trenutku. Pravu moć svega ovoga videćemo malo kasnije kada budemo radili sa poprečnim
profilima.
Trakama smo sada dali jednostran nagib od 2.5% desno. Ali rampa vitoperenja nam i dalje
nije duž prelaznice. Sada ćemo to ispraviti.
30
Tabelarno editovanje
U tabelarnom prikazu vitoperenja kolovoza moguće je ručno menjati poprečne nagibe,
dodavati nove karakteristične stacionaže, brisati neke koje već postoje itd..
Mi ćemo sada ispraviti ono malo što nam je ostalo kako bismo došli na poprečne nagibe iz
tablice sa početka ove priče.
1. Desni klik na Alignment pa klik na Edit Superelevation...

2. Pojaviće se prozor Superelevation Curve Manager, kliknite na dugme Tabular editor...
3. Pojaviće se Panorama sa stacionažama i vrednostima poprečnih nagiba.

4. Ispravićemo neke stacionaže i neke poprečne nagibe. Podesite parametre kao na
sledećoj slici:
31
5. Kliknite na zelenu kvačicu da ugasite Panoramu i zumirajte se kod vaše osovine
Promene su se desile dinamički i sada na osovini imamo ovakav slučaj : na pravcu jednostran
nagib od 2.5% desno, duž prelaznica imamo rampu vitoperenja sa 2.5% na 4% i obratno, i
duž krivine imamo konstantan poprečni nagib od 4%. To je upravo ono što smo i želeli.
6. Zumirajte se kod Superelevation View i uočite da je i on dinamički ispratio sve

promene koje su se u međuvremenu desile!
32
AutoCAD Civil D TUTORIAL Poglavlje : PODUŽNI PROFIL ‐ PROFILE
Poglavlje 5: PODUŽNI PROFIL - PROFILE
Profile i Profile View

Dolazimo do druge dimenzije prikaza nekog linijskog objekta a to je podužni profil. U
AutoCAD Civil 3D-u podužni profil je poseban objekat, spreman da dinamički isprati sva
pomeranja osovine u situacionom planu. Treba razlikovati objekat tipa Profile od Profile vew
objekta. Naime Profile view je sama tabela podužnog profila koja ima svoje zaglavlje – Band i
svoju mrežu – Grid. Sa druge strane Profile je sve ono što je fizički „isečeno“ sa crteža, kao na
primer teren ili niveleta. Zajedničkim snagama i u interakciji oni čine ono što mi zovemo
Podužni profil linijskog objekta.
Kreiraćemo za početak podužni profil terena na mestu naše osovine iz prethodnih vežbi:
1. Otvorite crtež PROFILE_start.dwg

2. Idite na padajući meni Profiles > Create Profile from Surface... Pojaviće se prozor kao
na slici:
33
Ovde ćemo se malo zadržati. Naime, prozor koji je otvoren pita nas od koje osovine i po kom
digitalnom terenu hoćemo Profile. U crtežu može biti nekoliko osovina i nekoliko modela
terena (postojeći putevi, drugi projektovani putevi itd...) a ovde kontrolišemo šta sečemo i
na kom mestu. Pored toga, tu je i mogućnost biranja dela osovine, od stacionaže do
stacionaže, kao i mogućnost ofsetovanog profila. Mi ćemo se ovde držati naše osovine 1 i
našeg postojećeg DTM-a pod imenom Teren.
3. Kada ste to podesili, kliknite na Add>>. U profile listi malo ispod, pojaviće se ono što
je isečeno.
4. Kliknite na dugme Draw in profile view, aktivira se Create Profile View Wizard
5. Dajte ime profil 1 i za Profile View Style izaberite stil V:H 1:10 mreža. Klik na Next>
6. Sledi rang stacionaža, ostavićemo Automatic, tj. celom dužinom osovine. Klik na
Next>
7. Sledi visinsko podešavanje, od koje do koje visine hoćemo izgled profila. Ostavićemo
Automatic, program će sam iseći i odabrati najnižu i najvišu visinu. Klik na Next>
8. Sledi kontrolisanje prikaza profila u slučaju da ih imamo više isečenih za jednu
osovinu. Ništa ne dirajte i klik na Next>
9. Sledi kontrolisanje prikaza zaglavlja tabele, tj. kota, nagiba itd...
34
10. Izaberite Band set pod nazivom tutorial i kliknite Next>

11. Ostaje još da možda odaberemo neke šrafure za usek, nasip ili nešto treće, nećemo to
na našem profilu, kliknite na dugme Create profile view
12. Program vas sada pita za mesto poprečnog profila, kliknite negde sa gornje desne
strane terena. Profil bi trebalo da izgleda kao na slici ispod:
35
U zaglavlju je sve ono što obično dajemo na grafičkom prilogu Podužni profil. Neka vas ne
brine što su Nagibi ovako konfuzni i nepregledni, oni su za sada još uvek vezani za postojeći
teren, s’obzirom na to da na profilu još uvek nemamo niveletu. Takođe, ne postoje kote, ali i
to ćemo kasnije rešiti.
Projektovanje Nivelete
Niveleta je u stvari visinska projekcija osovine puta. Za sada na našem podužnom profilu
postoji samo isečen podužni profil postojećeg terena. Sada ćemo isprojektovati Niveletu:
1. Kliknite na padajući meni Profiles pa na Create Profile by Layout
2. Program vas pita da selektujete Profile View u kome hoćete da crtate Profile odnosno
niveletu. Kliknite na vaš
Profile View
3. Izaći će prozor koji vas pita za
ime i stilove, podesite ga kao
na slici ispod, pa klik na OK
36
4. Pojaviće se plivajući toolbar, sličan onome koji smo imali kada smo crtali osovinu,
samo sada naravno sa komandama koje su primerene projektovanju nivelete.
5. Kliknite na prvo dugme i odaberite Draw Straights With Curves. To će nam dati
mogućnost da crtamo podužne nagibe zajedno sa vertikalnim krivinama
6. Odaberite položaje preloma na crtežu tako da vam niveleta izgleda slično slici ispod,
imaćemo dve vertikalne krivine:
7. Vidite da je program sam odabrao neke vrednosti radijusa vertikalne krivine. Sada
ćemo našu niveletu malo korigovati. Ako je toolbar nestao sa ekrana, desni klik na
niveletu pa klik na Edit Profile Geometry...
8. Klik na poslednje dugme koje se zove Profile Grid View
37
9. Pojaviće se već poznata Panorama koja nam tabelarno daje parametre nivelete.
Izmenite radijuse vertikalnih krivina kao na slici ispod. Obe krivine će imati R=1000m:
10. Ugasite Panoramu i primetite da su nam radijusi VK dinamički promenjeni na po

1000m. Gripovima možete menjati položaje nagiba ili krivina, ukoliko hoćete još
nešto da popravite.
Pošto smo nacrtali niveletu, sada ćemo vrednosti nagiba podesiti tako da budu stvarno
vezani za niveletu a ne za postojeći teren:
1. Desni klik na Profile View pa klik na Profile View Properties...

2. Pojaviće se prozor sa osobinama tabele podužnog profila. Idite na karticu Bands
38
3. Kliknite na prvi Band Type pod nazivom Vertical Geometry, skrolujte desno dok ne
dođete do dela Profile 1, kliknite na njega i promenite ga na niveleta 1 (to je niveleta
koju ste nacrtali)
4. Kliknite OK. Primetićete da su se sve one nepregledne vrednosti nagiba izgubile i sada
su tu samo vrednosti koje nam daju nagibe naše nacrtane nivelete. Vaš Podužni profil
bi, za sada, trebalo da izgleda slično slici ispod:
I dalje tu nema kota terena, kota nivelete i stacionaža, ali pošto su sve one jednim delom
vezane i za poprečne profile, ostavićemo taj posao za sledeće poglavlje.
39
AutoCAD Civil D TUTORIAL Poglavlje : POPREČNI PROFILI ‐ SECTIONS
Poglavlje 6: POPREČNI PROFILI - SECTIONS
Section i Section View

Evo nas polako do treće i možda najosetljivije projekcije linijskog objekta a to su poprečni
profili. Dok projektujemo, nama je sve podjednako bitno, ali se na kraju projekat uglavnom
svede na tačno i detaljno proizvedene poprečne profile. Civil 3D podrazumeva da pre
„isecanja“ poprečnih profila program ima, duž osovine, u prostoru postavljen nekakav 3D
model, pa makar on bio i „goli“ DTM. On ne mora biti sto posto tačan, jer će se profili
automatski menjati ako mi napravimo neke izmene na osovini, niveleti itd... Takođe u profile
možemo dodavati ili im sklanjati određene objekte. Tu dinamičku vezu ćemo kasnije
upoznati.
Slično podužnom profilu i poprečni profili imaju u C3D objekte Section i Section View.
Section View je tabela sa zaglavljem, dok je Section ono što fizički postoji na terenu, odnosno
ono iz čega izvlačimo kote, količine itd... Zajedno oni daju ono što mi vidimo na crtežu i što
zovemo Poprečni profil.
Assembly i SubAssembly
AutoCAD Civil 3D ima bazu predefinisanih delova poprečnog profila, nešto kao „blokove“ od
kojih stvara neki karakteristični poprečni profil. Te profile onda kačimo na određenu
stacionažu osovine i oni nam zajedno sa Podužnim profilom, odnosno Niveletom, daju 3D
model objekta u prostoru, koji se naziva Corridor. Ti delovi poprečnih profila nazivaju se
Subassemblies (u daljem tekstu SubA) a gotovi karakteristični poprečni profili Assemblies (u
daljem tekstu A)
Paletu SubA dobijate kada kliknete na Corridors > Subassembly Tool Palettes. Tu su SubA za
trake, bankine, ograde, kosine itd... Objašnjenje svaog od njih dobićete ako idete desni klik
na njega pa Help. Vremenom ćete o njima sticati sve više znanja. Evo primera Help-a:
40
Ono što je bitno napomenuti vezano za SubA jesu njihovi KODOVI – CODES. Postoje tri tipa
kodova i to su : Points, Links i Shapes, respektivno P, L i S.
Points su kodovi za tačke jednog SubA, Links su kodovi za linije a Shapes su kodovi za
površine. Ovo jeste veoma bitno zato što ovi kodovi u poprečnom profilu daju neke bitne
objekte u prostoru. To mogu biti 3D Poly-linije, Break-linije, Surfaces, njihove granice itd... Na
osnovu njih se dalje može modelirati, izvlačiti količine i slično. O svemu ovome ćemo reći još
ponešto kasnije, kroz sam rad.
Sada ćemo napraviti jedan karakteristični profil za naš budući koridor:
1. Otvorite crtež SECTIONS_start.dwg

2. Idite na padajući meni Corridors > Create Assembly...
3. U prozoru koji će se pojaviti dajte ime vašem A pop prof 1 i podesite Code set style na
stil kodovi. Kliknite na OK
4. Program vas pita da izaberete mesto za vaš A, kliknite negde ispod podužnog profila.
41
Program će se sam zumirati na mesto budućeg A, i uočite kako je on za sada prikazan samo
kao mesto osovine jer ništa drugo ne postoji. Sada ćemo ga nadograditi:
5. Idite na Corridors > Subassembly Tool Palettes, pojaviće se paleta sa SubA
Na ovom nivou baratanja softverom, nećemo mnogo komplikovati sa nekim detaljnijim

profilima sa mnogo elemenata. Napravićemo A sa slojem asfalta (zbog kasnije vežbe sa
računanjem količina), bankinama i kosinama do postojećeg terena.
6. Na kartici Basic kliknite na GenericPavementStructure, (detaljno objašnjenje svih

delova ovog SubA možete dobiti desnim klikom na njega pa na Help)
7. Kada kliknete na SubA

pojaviće se prozor koji je u
osnovi klasičan ACAD
prozor, samo što ima još
jedno polje koje se zove
Advanced. Tu su parametri
koji su programirani za
menjanje, praćenje nekih
uslova itd... Za desnu traku
podesite parametre kao na
slici pored:
42
8. Posle podešavanja dobićete pitanje :
9. Kliknite na marker vašeg A ali sa desne strane (dodajemo desnu traku)

10. Sada se vratite na Properties i podesite parametre za levu traku:
11. Ponovo dobijate isto pitanje, kliknite na A marker ali sa leve strane (dodajemo levu
traku)
12. Sada ćemo dodati bankine. Na SubA paleti kliknite na BasicLane
13. Podesite parametre za desnu bankinu:
43
14. Kliknite na gornju desnu tačku SubA za desnu traku

15. Podesite parametre za levu bankinu:
16. Kliknite na gornju levu tačku SubA za levu traku.
Za sada nas A izgleda ovako:
Dodaćemo sada kosine. Program će sam prepoznati gde je usek a gde nasip i shodno tome
dodati odgovarajuću kosinu.
17. Na paleti idite na karticu Generic

18. Kliknite na SubA pod nazivom LinkSlopeToSurface
44
19. Sada treba dodati po dva SubA na svaku stranu, jedan za slučaj useka a drugi za slučaj
nasipa. Podesite parametre kao na slici:
20. Slope od 50% biće za usek, a -50% za nasip. Kliknite na krajnje tačke bankina, onda
promenite stranu pa ponovo kliknite na iste tačke.
21. Vaš konačni Assembly trebalo bi da izgleda kao na slici ispod:
Nije baš najtačniji (recimo, u useku dolazi berma a ne bankina) ali će nam za sada poslužiti.
Tu su leva i desna traka, leva i desna bankina i po dve kosine na svakoj strani. Kosine su ovde
prikazane samo šematski, program će ići zadatim korakom, računati rastojanje od terena i
sam dodavati ili usek ili nasip. Uskoro ćemo videti i kako....
Kreiranje Koridora – Corridor

Koridor je C3D objekat koji predstavlja 3D model nekog linijskog objekta, u našem slučaju
puta. To je završna faza modeliranja i iz nje možemo „izvući“ neke druge objekte (površ
kolovoza, ivice itd...). Ali daleko od toga da prvi pušteni koridor mora biti i onaj poslednji sa
koga ćemo seći poprečne profile. U svakoj fazi projekta nešto se može dodati, nešto skloniti,
promeniti parametri, vitoperenje itd... Koridor se updejtuje (Rebild) i nastavi se sa
projektovanjem. Fantastična stvar u vezi sa tim je što je sve dinamički vezano, tako da ako
promenite koridor menjaju se i objekti koji slede posle njega, tj. poprečni profili i ostali.
45
Imamo materijala da napravimo naš koridor pa hajde da to i uradimo:
1. Idite na padajući meni Corridors > Create Corridor

2. Na pitanje da odaberete Alignment kliknite na našu osovinu; na pitanje da odaberete
Profile kliknite na našu niveletu; na pitanje da odaberete Assembly kliknite na naš
profil koji smo upravo napravili
3. Pojaviće se prozor kao na slici:
4. Dajte ime koridor 1 i kliknite na dugme Set all Targets
Targets su ustvari objekti koje neki drugi objekti moraju da prate. Može se recimo zadati da
ivice kolovoza prate određene profile na terenu (kod rekonstrukcije), ili da kolovoz prati
neko proširenje (kod ulivno/izlivnih traka). U našem slučaju to je postojeći teren koje kosine
treba da preseku, odnosno kada dođu do terena „prestaju da postoje“.
46
5. Podesite sve Target Surface na Teren kao na slici i kliknite OK
6. Kliknite na tri tačkice u polju Frequency, i podesite sve na 5 m.
Frequency je korak kojim će vaš koridor

biti pravljen. Prosto rečeno - što je
Frequency manji to će vaš koridor duž
krivina lepše izgledati. A lepše će
izgledati i neki objekti napravljeni od
koridora, recimo površina kolovoza
(naročito izohipse).
7. Kliknite na OK, pa ponovo na OK

i sačekajte malo da se koridor
pojavi na ekranu.
47
Iz nekog od 3D pogleda vaš koridor trebalo bi da izgleda ovako:
Tu su trake, odnosno asfalt, bankine i kosine. Sada se vidi ono što smo par puta pomenuli:
program je sam prepoznao gde je usek a gde nasip i na osnovu toga primenio odgovarajući
SubA.
Poprečne ose – Sample Lines

Krećemo polako u kreiranje poprečnih profila. Da bi ih program proizveo mora da ima šta da
„iseče“ i mora da zna na kom mestu „seče“. Prvu stvar smo rešili, pravljenjem koridora, a za
drugu stvar trebaće nam poprečne ose, odnosno C3D Sample Lines. To su mesta poprečnih
profila na situacionom planu.
1. Nastavljamo da radimo u istom crtežu. Idite na padajući meni Sections > Create
Sample Lines...
2. Dobijate poznati poziv za selekciju, selektujte vaš Alignment, pojavljuje se prozor
Create Sample Line Group:
48
3. Dajte ime grupi poprecne ose 1, i ostavite ostalo kao na slici. Treba napomenuti ovde
da u delu Select data sources to sample program daje mogućnost da odaberete šta
ćete „iseći“, ne mora sve odmah da bude u profilu. Kasnije se profili lako mogu
apdejtovati.
4. Kliknite OK. Pojavljuje se plivajući toolbar i program vas pita da selektujete stacionažu
duž osovine na kojoj hoćete poprečnu osu. Idite na dugme By range of chainages...
kao na slici:
49
5. Podesite levu i desnu širinu na 10 m, a korak (Sampling Increments) na 25 m.
6. Kliknite OK, pa Enter dva puta. Vaša osovina bi trebalo da dobije profile na situaciji,
kao na slici ispod:
50
Kreiranje poprečnih profila – Section View Layout

Sada kada smo na situaciji dobili i poprečne ose, odnosno mesta poprečnih profila, možemo
da krenemo i u izvlačenje samih profila.
1. Idite na padajući meni Sections > Create Multiple Section Views...

2. Aktivira se Create Section Views Wizard i pojaviće se prvi prozor General. Izmenite
Section view style na Putevi-SRB i kliknite Next >:
3. U drugom prozoru Section Placement, označite drugi kružić – Draft, koji će nam
poređati profile po vrstama i kolonoma, kliknite Next >:
51
4. U sledećim prozorima nećemo ništa menjati (automatske visine, širine itd...), pa

kliknite tri puta Next > dok ne dođete do prozora Data Boxes
5. Promenite Select Band Set na Putevi_SRB:
52
6. Kliknite na dugme Create Section Views. Program vas pita za poziciju poprečnih
profila. Kliknite negde pored podužnog i poprečni profili su tu.
Poprečni profili se obično prikazuju u razmeri 1:100 a trenutna razmera našeg crteža je
1:500. Zato oznake profila izgledaju veliko i nepregledno.
7. Na kartici Settings desni klik na ime crteža pa Edit Drawing Settings...

8. Promenite Scale na 1:100 i kliknite OK. Oznake su sada prilagođene profilima.
9. Desni klik na jedan od profila pa klik na Update Section View Layout...
Razmak između profila se smanjio i profili su se poređali onako kako želimo. Vaši poprečni
profili trebalo bi da izgledaju kao na sledećim slikama:
53
Vidimo da su kote iste i za projektovanu i za postojeću površ. To je zato što su još uvek
vezane za postojeći teren. Sada ćemo se malo pozabaviti označavanjem poprečnih profila.
54
Oznake i kote na poprečnim profilima

Da bismo označili projektovane kote na poprečnim profilima, program mora da zna na koju
površ se to odnosi. Za sada je na profilima samo Corridor. Sada ćemo napraviti i
projektovanu površ.
1. Desni klik na Corridor pa

klik na Corridor
Properties...
2. Na kartici Surfaces kliknite
na dugme Create a
corridor surface:
3. Dajte ime površi projektovana, kliknite na Specify code: Top pa klik na + pored. Zatim
kliknite OK:
55
4. Na kartici pospektor klik na + pored Surfaces, pojavila se nova površ pod imenom
projektovana.
5. Desni klik na nju pa klik na Surface Properties...
6. Na kartici Information izmenite Surface style na DTM_Trouglići.

7. Kliknite OK, vaša površ će se sada pojaviti duž koridora.
8. Izbrisaćemo ove velike trouglove DTM a. Idite na Edits, desni klik pa Delete Line
9. Selektujte trouglove koji prelaze van koridora pa Enter.
Trebalo bi da dobijete situaciju slično sledećoj slici:
56
Imamo projektovanu površ našeg puta. Sada ćemo je ubaciti na Section Views:
1. Kliknite na jednu od Sample Lines , desni klik pa klik na Sample Line Group
Properties...
2. Idite na karticu Sections, pa klik na dugme Sample more sources...
3. Pojavljuje se prozor koji sa leve strane ima onbo što se može naći na pop profilu a sa
desne strane ono što se već nalazi. Kliknite na na koridor 1 projektovana, sa leve
strane i kliknite na Add >>
57
4. Prozor bi onda trebalo da izgleda ovako:
5. Kliknite dva puta OK, projektovana površ je sada na profilima...
Sada ćemo je iskoristiti da ubacimo kote:
1. Desni klik na neki od poprečnih profila pa klik na Section View Group Properties...
2. Na kartici Section Views kliknite na dugme Change

Band Set...
58
3. Sada obratite pažnju. Podesite deo Surface 1 i Surface 2 kao na slici:
4. Promenite Location na Top of section view i podesite ovaj isti deo kao na slici ispod:
5. Kliknite na OK par puta da pozatvarate sve prozore i zumirajte se kod jednog od

profila. Primetite da su sada kote različite, a i razlika kota se promenila. Sve je
dinamički promenjeno!
59
6. Jedan od vaših profila bi sada trebalo da izgleda kao na slici ispod:
Napravićemo ovde malu digresiju jer sam ostao dužan ispisane kote terena i kote nivelete na
podužnom profilu. Rekli smo da su one donekle vezane za Sample Lines. Sada ćemo ih
dodati.
1. Promenite razmeru vašeg crteža na 1:500, da bismo lakše videli zaglavlje podužnog
profila.
2. Desni klik na Profile View pa klik na Profile View Properties...
3. Na kartici Bands skrolujte desno dok ne dođete do dela Profile 1 i Profile 2
4. Pažljivo podesite parametre kao na slici ispod:
60
5. Kliknite na OK i zumirajte se kod Podužnog profila.

6. Primetite da su sada tu i kote nivelete i kote terena i stacionaže, na onom koraku na
kome smo sekli poprečne profile...!
Količine na poprečnim profilima

Za kraj poglavlja ubacićemo količine na naše poprečne profile. Te količine su osnova za
dokaznice građevinskih radova kod bilo kog projekta.
Kod nas će biti jedna količina, pošto imamo samo asfalt beton u našem poprečnom profilu,
ali je bitno da steknete utisak o tome na koji način je ovo moguće uraditi.
1. Idite na padajući meni Sections > Compute Materials...

2. Program vas pita za osovinu i Sample Line grupu, imamo samo jednu na crtežu pa
kliknite na OK.
3. U prozoru Compute Materials, u delu Quantity takeoff criteria kliknite na Create New
61
4. U novom prozoru na kartici Information dajte ime za vas Qtakeoff criteria – Asfalt
beton
5. Pređite na karticu Material List, kliknite na Add new material i promenite mu ime na
Fab=
6. Podesite Data Type na Corridor Shape, onda u Select Corridor Shape izaberite AB i
kliknite + pored. Taj prozor bi posle podešavanja trebalo da izgleda ovako:
7. Kliknite na OK, vratićete se na Compute materials prozor. U delu Object name

izaberite koridor 1 AB.
62
8. Kliknite na OK. Količine su proračunate, sada ih treba ubaciti na profile.

9. Desni klik na neki od profila pa klik na Section View Group Properties...
10. Kliknite na dugme Change Volume Tables...
11. U prozoru koji će se pojaviti kliknite na Add>>, u prozoru Select Materials pojaviće se
količine koje su dostupne za tabeliranje, kliknite OK
12. Posle podešavanja vaš prozor treba da izgleda kao na slici:
13. U donjem levom uglu je podešavanje za poziciju tabela. Kliknite na OK dva puta i
posmatrajte kako su se količine pojavile u profilima
Vaš konačni poprečni profil bi trebalo da sadrži količinu Fab= i da izgleda kao na slici:
63
I ovde je za sada kraj priči o poprečnim profilima. Pošto je materija malo napredna, nadam
se da ste uspeli da shvatite koncepciju. Naravno da tu postoji još dosta stvari za uraditi i
naučiti, ali za sada ovoliko.
64
AutoCAD Civil D TUTORIAL Poglavlje : Remodeliranje terena ‐ GRADING
Poglavlje 7: Remodeliranje terena-GRADING
Uvod
AutoCAD Civil 3D nudi mogućnost remodeliranja digitalnog modela terena alatkama
skupljenim u modulu Grading. Naime, njime se mogu crtati, najrazličitiji tipovi
trdimenzionalnih površi. Pri ovome se misli na kosine, površi pod određenim nagibom itd...
Da pomenemo neke od delova jednog Grading objekta:
- Grading group: Objekti skupljeni u grupe definisani su tako da formiraju jednu površ
tako da možete izračunati zapremine. Dok kreiramo grading objekte treba razmišljati
i o površima koje ćemo iz njih izvlačiti.
- Grading footprint: Grading objekti se projektuju tako da dostignu određenu „metu“ a
kreću od tzv. „footprint“-a. To može biti linija koju smo sami nacrtali, neka izvučena iz
koridora, ili spoljnja linija nekog platoa...
- Grading target: Grading objekti zahtevaju neku „metu“, tj. definiciju mesta gde se
završavaju. To može biti površ, određena razdaljina ili visina i relativna visina.
- Grading criteria: Kada počinjete sa kreiranjem ovih objekata definišete kriterijum po
kome će oni biti kreirani. U njemu imate sva podešavanja kao što su „mete“, nagibi i
ostalo.
Feature line je linija koja označava nešto bitno na crtežu, kao što je ivična linija ili linija
dnevne svetlosti. Smatrajte je za pametnu 3D Poly. Može biti nacrtana ručno, generisana od
2D ili 3D Polylinije, linije ili luka. Takođe je možete eksportovati iz koridora, od neke njegove
karakteristične linije. Ona je jedina linija od koje možete pustiti Grading. Znači linija se mora
prvo konvertovati u Feature line pa onda krenuti sa Gradingom.
65
Kreiranje platoa
U ovoj vežbi ćemo na postojećem terenu isprojektovati jedan jednostavan plato.
1. Otvorite crtež GRADING_start.dwg

2. Oko crvenog kruga na terenu nacrtajte poliliniju 80x80 i u Properties paleti podignite
je na kotu 445.00
3. Idite na Grading > Create Feature Lines from Objects, kliknite na poliliniju pa Enter
4. U prozoru koji će se pojaviti ostavite sva podešavanja onakvim kakva jesu. Kliknite na
OK. Pretvorili ste poliliniju u Feature Line
5. Desni klik na Feature Line pa klik na Level Editor...
6. U Panorami izmenite vrednosti nagiba ivica (Gradient Ahead i Gradient Back) prema
slici ispod:
Sa ovim parametrima najniža tačka platoa biće gornja desna tačka.
7. Zatvorite Panoramu
8. Idite na Grading > Create Grading, pojaviće se već poznati plivajući toolbar
9. Kliknite na krajnje levo dugme da podesite Grading grupu, kliknite OK.
10. Kliknite na drugo dugme sa leva da podesite Grading target odnosno teren do koga
ćete puštati kosine. Izaberite Teren i kliknite na OK.
11. Podesite Grading kriterijum na 2:1 Teren
66
12. Kliknite na Create Grading
13. Na pitanje Select the feature kliknite na Feature Line

14. Kliknite sa strane Feature Line-a
15. Apply to entire lenght – Yes, Enter
16. Cut Slope ostaje 1:2.00
17. Fill Slope ostaje 1:2.00
18. Kada pritisnete Enter, vaše kosine će se pojaviti na crtežu. Usek je crven, nasip je
zelene boje, a to je definisano stilom i može se menjati naravno (možete izbrisati
crveni krug )
67
Napravićemo sada površi na platou i kosinama, da bismo pustili izohipse i napravili jedan
Nivelacioni plan.
1. Na kartici Prospector, desni klik na Surface pa Create Surface...

2. Dajte ima površi Top, a stil promenite na Izo Top, kliknite OK.
3. Za površ Top desni klik na Breaklines pa klik na Add... kao na slici:
4. Kliknite na OK i izaberite vašu Feature Line. Kada kliknete na Enter pojaviće se

Surface, a njen prikaz biće kroz izohipse definisane stilom Izo Top.
5. Idite na Grading > Grading Utilities > Create Detached Surface...
6. Na pitanje za grupu kliknite OK.
7. Dajtre ime površi Kosine, a stil promenite na Izo Top.
8. Kliknite Ok, površ je tu takođe u vidu izohipsi koje kontroliše stil Izo Top
68
9. Promenićemo i stil postojeeg terena. Desni klik na teren, pa klik na Surface

Properties...
10. Promenite Surface Style na Izo Top.
11. „Sakrićemo“ sada deo terena koji je ispod platoa. Za Surface Teren desni klik na
Boundaries pa klik na Add...
12. Podesite dijalog kao na slici i kliknite OK
13. Selektujte Feature Line pa Enter
69
Teren unutar platoa je „nestao“

Sada ćemo označiti visine nekih izohipsi:
14. Idite na :
15. Program vas pita da selektujete Surface za koji hoćete visine. Prvo kliknite na Top
Surface zatim na njegove izohipse koje hoćete da označite
16. Istu stvar uradite za Surface Kosine i za Surface Teren
17. Na kraju vaš nivelacioni plan trebalo bi da izgleda slično slici ispod:
70

Autocad Civil 3d 2011 Tutorial Na Srpskom Za Stampu PDF PDF Free

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Autocad Civil 3d 2011 Tutorial Na Srpskom Za Stampu PDF PDF Free

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

AutoCAD Civil 3D 2011

U tutorialu koji je pred vama objašnjene su tehnike projektovanja u Autodesk-ovom

Ovaj tutorial namenjen je prvenstveno građevinskim inženjerima specijalizovanim za

Želim vam zanimljiv rad i uspešno učenje,

Poglavlje 1: UVOD .............................................................................................................. 1

Korisničko okruženje je identično AutoCAD-ovom. Tu su padajući meniji, prečice, ikone,

Na slici iznad prikazano je korisničko okruženje C3D a evo i pojašnjenja:

AutoCAD TOOLBAR – klasičan ACAD toolbar sa ACAD ikonama i komandama.

Prikaz Toolspace-a vrši se preko menija General > Toolspace.

TOOL PALETTES – koristi se za pravljenje kataloga objekata i podobjekata, kao i korisničkih,

AutoCAD Civil 3D objekti

Veze među objektima

Points: veza sa Surface objektima

Poglavlje 2: STILOVI I TAČKE

Uvod u stilove objekata

Civil 3D tačke - Points

Počećemo sa unosom tačaka:

1. Kliknite na Points > Create Points, pojaviće se plivajući toolbar.

Tačke bi trebalo da se pojave na ekranu, ukoliko ih nema idite na Zoom Extents.

Sada ćemo se malo pozabaviti samim stilovima tačaka.

To je standardni način da se otvori prozor sa osobinama bilo kog C3D objekta.

2. Kliknite na padajući meni

5. Uočite da postoje tri načina za prikaz tačke:

1. Obeležite tačku, desni klik pa Point Group Properties

4. Za Name ukucajte Point Number, a ostalo podesite prema slici:

5. U delu Text, kliknite na Label Text, pa na tri tačkice koje će se pojaviti

7. Kliknite OK na svim prozorima i zumirajte se kod neke tačke. Primetićete da sada

Poglavlje 3: POVRŠI – SURFACES

SURFACE kreiran u drugim programima

5. Klik na + pored imena Teren, pa na + pored Definiton. Tu su izlistane komponente od

7. Iz padajućeg menija od objekata izaberite 3D Faces, klik na OK.

9. Desni klik na Surface pa klik na Edit Surface Style...

Kreiranje SURFACE-a od unetih tačaka

5. Klik na grupu tacke-terena pa klik na OK.

Još malo editovanja...

1. Klik na + pored Definition, desni klik na Edits pa klik na Swap Edge.

2. Program vas pita Select an edge a vi

1. Desni klik na Surface pa klik na Surface Properties...

Ono što dobijete trebalo bi da izgleda slično slici ispod:

Poglavlje 4: OSOVINA – ALIGNMENT

ALIGNMENT od objekata na crtežu

Za početak, kratkom vežbom ćemo od postojeće polilinije na crtežu napraviti Alignment:

1. Otvorite crtež iz tutoriala pod nazivom ALGN_start.dwg. To je crtež koji sadrži

3. Na pitanje Select the first line/arc/polyline selektujte polyline sa crteža i pritisnite

4. Dajte ime „cl poly“ i ostavite sva podešavanja kao na slici.

Posle ovog uvoda hajde da nacrtamo jedan Alignment.

1. Idite na padajući meni Alignments > Create Alignment by Layout. To je način da

8. Zumirajte se da vidite parametre. Sve je tu, i stacionaže i oznake radijusa i oznake

10. Kliknite na poslednje dugme Alignment Grid View

11. Pojaviće se Panorama prozor sa parametrima osovine. Izmenite parametre R i A kao

Kada ugasite Panoramu zumirajte se

12. Vaša konačna osovina je sada

2. Pojaviće se prozor Drawing Settings. Vidite da je trenutna razmera crteža 1:500,

3. Kliknite na OK i uočite kako su se oznake osovine povećale da isprate novu umanjenu

Koncept vitoperenja – SUPERELEVATION

1. Pokrenite crtež pod nazivom Superelev_start.dwg

4. Kliknite na Calculate Superelevation now, pojaviće se prozor kao na slici:

5. Podesite Superelevation parametre shodno slici iznad i redom, slikama ispod:

6. Na ovom poslednjem koraku se bira kriterijum i tabela po kojoj će se vršiti proračun

10. Na prozor sa Superelevation kritičnim tačkama kliknite OK i pojaviće se nove oznake

Stacionaža: km položaj Poprečni nagib: ip

Iskombinovaćemo dva metoda : grafičko editovanje i tabelarno editovanje.

Grafičko editovanje, objekat Superelevation View