АРХЕОЛОШКИ ИНСТИТУТ

СТАРИНА Р

НОВА СЕРИЈА

КЊИГА XVIII-1967

УРЕДНИК

БУРБЕ БОШКОВИfi

РЕДАКЦИОНИ ОДБОР

Милутин Гарашанин, Миодраг Грбић, Борислав Јовановић,

Борће Мано-Зиси, Светозар Радојчић, Маја Паровић-Пешикан
(секретар редакције), Владислав Поповић

БЕОГРАД

1968.

\
 САДРЖ А Ј SOM MAI R E

PACПPABE-ьTUDES

Драгослав Срејовић Данило - Бутмир - Ленћел 1

Љ-agoslav Srejovic Danlilo - Butmir - Lengyel 9

Борисл а в Јовановиh Значење неких култних елемената 11

Borislav Jovй110vic La signi:бication de certaiins elements de culte du gi·oupe
de Starcevo 19

Душанка Вучковиfi - Тодоровиh Војничка диплома из каструма Taliatae 21

Dusanka Vuckovic-Todorovic Le diplбme militaire du castrum Taliatae 28

Владислав Поиовиh Увод у топографију Виминациј ума 29

Vladislav Popovic Introduction а la topographie de Viminacium 50

Петар Петровиh Нови миљоказ Филипа I Арабљанина. - Прилог

топографији античког Наиса . 55
Petar Petrovic Nouveau mil1iadre de Philippe I l'Arabe. - ContriЬublon а
la topogгaphie de Naissus 60

Милоје Р. Bacuh Остава из Јабланице (Купци) 63

Miloje R. Vasic Le depбt de monnalies de JaЫanica 82

Славенка Павловuh -Ер цеrов иh Гроздолике византијске науп.:rнице у Србији 83

Sla11enka Pav fovic-Er cegovic Boucles d'oгeille byzantines а appendice en foгme
de g1-appe decouvertes en SerЬie 90

Ђурђе Бошкояић О сликаној декорацији на фасадама Пећке па­

тријаршије 91
f>urt1e Boskovic Sur la decoration peinte des fasades du monaste1·e de la
Patriarchie de Рее 100
\' [

! /ав:1е Мијовић Царска иконографија у српској средњовековној

уметности 103
Pa11le Mijo11ic L"iconographiie imperlale dans la peinture serbe med,ievale 118

Серп1је ,Ju.11uillpUfecJи!i Нова серија нових врста српског средњовеков-

ног новца - III 119
Sugije Dimitгije11ic NoLivelle serie d'especes inconnues de monnaies serbes me-
die\•ales 1зв

Љу6инка Kojuh-Marian Wenze/ Величани - средњовековна некропола п пре­

глед средњовековног стакла Босне и Херцего­
вине 139
LjuЬiпka Kojic-Maгia11 \Veщel La necropole medievale de Velicani. et un aperc;u d e la
verreгie mooievale en Bosruie et en Herzegovine 153

ПРИЛОЗИ - APER(;US

Драгослав Срејо1н1f1 Лепенски Вир - ископавања 1965-1967. го,џше 156

Dгagosla11 Sгejo11ic Excavation at Lepenski Vir. - Preliminary report, 1965-
1967 164

Радослав Га ловиh Сахрањивање у старчевачкој култури. - При­

лог проучавању култних обичаја у неолиту По-
~н~ља 1~

Rat:losla1• Galoi•ic Tombes de la culture de Starcevo. - Contuibution а l'etude

dLI culte neoli thiqt1e dans le bassin danublen 17Э

Војислав Трбуховић Нека разматрања о стrатиграфијп на насељима

бронзаног доба у Војводини . 175
11 ojisla1• Tгb11l10l'ic Obsct·\·utions sur la st1·a tigrapћie des sites de l'age bt·onze
dans la гegion de Vojvodina 180

Бор11слаR Јивановиh Некропола гвозденог доба у Хајдучкој Воденици 181

Boгislal' .1011ш101 1 iс La necropole de l'age de fer ancien de Hajducka Vodenica 191

Јован Тодоровиh Праисторијске некрополе на Роспи fiупријп 193

JoPan Tollo1·01 •ic Les necгopoles pгehisto1·iques de Rosp. Cup:ija а Belgгad 199

Алt1сса11дрина Цер.ман.овиh ­ Неколико нових римских натm1са пз Комина 201

К уз.на11овиh

Aleksa11d1·i11a Cer11ш11oi1ic­ Quelques nouvelles inscгiptions гomaines de Kcmine 20G

K11 ::. mm1011ic

Влади.и ир К он.диh Налаз римских златника из Ушћа код Обреновца 207

Vladimir K011dic Une Lrouvaille de monnales en or romaines а Usce pres
d'Obrenovac 211
 Vll

Гепрг11је Ор.7ов Новац с натписом »Нос signo victor eris« 213

Геиршii Ор.юв Монеты с надписью »Нос signo victor eris« 215

Гпр, {0110 Марјанов11f1 Један средњовековни гроб из околине Пожа-

ревца 217
Соиiш1а \Јагјщ10\'iс Un tombeau mectieval des envi1·ons de Pozarevac 220

Црква под средњовековним градом Соколом 221

L'eglise. sous la forteresse medtievale de Soko 224

ОСВРТИ - APER<;US CRITIQUES

Ђурf;е БошнџtЈuћ О нашој архитектури средњега века у москов­

ској публикацији "Всеобщая история архитекту­
ры" 225
Джурдже Бо1uковuч О нашей средневековой архитектуре в московском изда-
нии "Всеобщая история архитектуры" 225

Пав.1е Mujoвuft О црквама краља Милутина у Солуну 232

ПРИКАЗИ И КРИТИКЕ - COMPTES RENDUS

5. ЕЈ,1 TOVIC:, Stariji neolit и Dalmaciji, Zadar 1966 (В. Jovanovic) 239

СЕРД/!f{А, Археологически материали и проучвания, том I, София 1964 (Н. Петро-

ш1I1) 240

Ј/. ДЈ!НОЛОВ, Принос към метричното изследване на средновековната култова ар-

ХIЈтектура в Бъ,\гарня, София 1963. (Н. Петровић) 241

Cal1ic1·s aгcheologiques, Fin de l'Antiquite et du Moyen Age, puЬlies par д. GRABAR et

./. HUBERT, XV (Paris 1965); XVI (Paris 1966) (И. Николајевић) 242

PAUL А.
UNDERWOOD, The Kariye Djami, Volume I, Historical Introduction and
Descгiption of the Mosaics and Frescoes; Volume 2: The Mosaics, Plates 1-334; Volume
3: The Frescoes, Plates 335-553, Bollin en Series LXX, Pantheon Books, New York
1966 (И. Николајевић) 245

RICHARD HAМANN - МАС LEAN: System einer topographischen Orientierung in

Baш•.rerken, Marburger Universitatsbund, Jahrbuch 1965 (Сл. Ненадовић) 246
VIJI

IN MEMORIAM

ARМEN KHATCHATRIAN (1909-1967) . 249

Проф. др ЕСАД ПАШАЛИR (1915-1967) 251
ЈОСИП КЛЕМЕНЦ (1898-1967) 253
ЈОЗО ПЕТРОВИЋ (1892-1967) . 254

BIВLIOGRAFIJA - BIВLIOGRAPНIE

Repertoire d'archeologie, d'art et d'histoire culturelle. PuЬlications parues еп 1965

sur les monuments historiques, stations archeologiques et recherches cientifiques en
Yougoslavie. Redige par N. MAND/c . 255
 Увод у топографију Виминацијума

МљшЬев11!1евс р~ч11, написане пре пуних l1a осн о оа за отпочиња~ ье с1 ЈСТСЈ\lатских ра­
деведесет годпна, на лшлост су и данас ак­ дова у Вшшнацвјуму.
туелне.1 Рекогносцирања в11.мпнацијског те­ Остаца римског града 11 \огора на. \азе се
рена, нскопаваља 1'Ш.\ОГ обима 11 многоброј­ у непосрс"\1-юј б.шз1шп сс.\а Стар11 Костолац,
ни cлyчajJIII налази ешrrрафског п другог око 12 ю1 о ., По;ю1ревца. Рушевпне су вид­
археолошког 1\lатеријала, нису пруж.плп до­ љиве 11лп се 11азнр\' пре;\13 конфпгурацијн
во1\)110 елемената за дефинитивно решење терена, па лс13ој н на десној обали М .\авс,
неколико основнпх историјских питања из недалеко од њеног ушћа у Дунав. Говоре­
прош.\оспr чувеног рп;-,1ско-византиског ло­ ћи ( 1852) о СТЩЈШiа\1а некадашње Горње
гора и вароши у ВШ\lИНацијуму. Док су гра­ Мезпје, Аl1:ш1 Мс,\овпh, ,ј.Октор ыедецпне н
.дове сличног обиыа и значаја - Aquincum, физикус округа пожаревачког, ве.ш да се и~­
Carnuntum, Bгigetio - археолози из наших мећу осталог налазе и »\ Костолцу одовуд 11
суседнпх зелш"ьа годинама подробно исmпи­ одонуд р. Млаве. «:~ Најзначајнији остаци
валп и презентовали научној и шпрој јав­ свакако су на десној оба.\и, на лока \lпету
ностп, Виминаr.щјум је остао сеоска њива н званоl\1 »Чајпр « . На основу конфигурације
пзвор граћевпнског материјала којим се терена јасно се ра:ш:шају вој1шчю1 .\огари 11
'.1сштаюr обилно користс. 2 Како и аутор ове нассл"е са љегове з3nадне стране, опасани:
скромне студпје спада са;-,10 меЬу »путнике одбраi\1беrн·ш беде.шrыа н ровом .4 Места на
археологе којн су устав1ьа \II на Костоцу« . којш.~а су М. Валтровпh 11 М. Васић
заитересовашr чrпалац прпродrю неl1с ю1 пскопавалп lI данас су вид.ьива, а иско11
овом 1\1есту наhн новнх н још непубликова­ у насе ьу где је М. Васиh вршио си­
ннх података о cтapol\le граду. Наш је цпљ стематска пспитиваља нешто већег оби­
једноставно бпо да скушню бптнс податке пс­ :-.1а, сасвпм јс обрастао шпбље\1 11 коро­
торијског 11 археолошког карактера којп ес ВОЈ\!. Још је Васић забе,\еж1ю да кастру:\1 пи­
дпректно нли индиректно односе на вими­ је правплно оријенп1саЈ1 и да својиl\1 положа­
нацнјску топографију. Сматралп смо да би јеl\1 према мер11дпјану одступа у правц, ·
се постав,ьа~ьеl\I проблема у оквире новијих североистока за 25 11 11 3011 :; Ауторп дају разли­
резултата постигнутих 11а по,ьу рпмско-про­ чите дименз1тје каструма 11 насе,ьа,6 а .\П сва-
впшщјске аrхеолоrије уједно добила чврш-
:i Глас1111к Друш1 ва србске сло13сс1юсл1, Л, 1852,
187. Мс.~овпl1 з11а џ1 ic В11'\1111шщ1ју:..1 код Косто,ща.
1
В Sania, Re.alcnc, s. ' V1юj naciuni . Ј 958. со!
1Ьid " 189. За111ш.ышu јс ,\а се 1ia картн коју Медо:
1шћ прн.\а же зна т< за \ тврЬењс 11а .шз1 1 на .\есно.~
2181 ··Die a1·cha0Ja.ghsche E.1·fo1·schuлg von v; miлa-
c.t:...-n .:s;. nocl1 sehi- im Ri.ic~t.aпd." обал11, ко\ \OI<a.\IIТCПl »Чајнр«.
1 Њихо в ес по.\Ожа ј још jacшr.ic ощпава на
~ Ј.3 се рзсколавање, 1юготов~ 1робшща, још од.шч1ю:..1 топографско,[ сш1111ку којн јс 11с.\ав 110
увt:к вршп, 11.\~алп с:-.ю прн.\11ке да се увер1ню прн­
111вршс11 за потребе руд1111ка Ко столац.
urко111 рекопюсцнрања 1966. В11\11111ац11ј ска uлею.1
добро .ic:; позната у целоы крају 11 11 а .\ока .шоы тр­ " Извсшта i о 11скопава~ьу \' Костоцv \ 1903. гu­
жишту Је зову »косто\ачка" . Уп. М. Б. М11.ш!1свић. \1111и. Го,нш1Њзк С.К.А. 17 (1903) , 249.
Кнежевина Србија, Београ,\ 1876, 1029 11 F Kaпitz. • F Kanitz. ор. ci t 17. тврди да i.e цеu локалн-
Romische Studien in Scгblen . Denk'>chriften сlсг kai- 1ст 1ш десној оба.ш дуr 1600 ш од Југоистока ка
ser·l'ichen Akad. dег Whs.s. in Wien Phil - hi st. СЈ , LI северозападу, а шнрок 450-600 ш. Пре:.~а М . Вал­
(1 R92). 17 тровићу, Откопавања \' КосТО\Ц\', Стар1111ар , 1
30
како да су Васићеве мере бар приближно
1Iајтачн11је. Логор бп имао димензије 442,70 м:
са 385 ,60 :м, одрећене према карду и деку­
ману, док би дулzа страна насеља достизал~
01· 0 850 мi. Разу.l\uьиво је да прецизан одго­
вор на ОЈЗО шпање могу датп са.\ю будућа
археолошка ископавања. Проблем нпје само
фор:\tалне природе, већ се његовим решење~
могу добити тачппјп подаци за деЈ\юграфску
студију насеља.
Остаци на левој обали Млаве 8
уочљиви. Данас је у ствари видљив само део
оштећене кружне ку,\е од камена зал.Imеног
малтером на локалитету »Тодпћа црква« 11
део засведеног ходшша од опека
који се са уздигнутог платоа спушта у прав­
цу Дунава. Плато код »Тодпћа цркве« налазп
се на изданку Сопотске Греде и доминира
околним тереном, од кога се уздпже
ких 70-80 м.9 Доминантан поло.ж.ај платоа у
односу на Стиг, свакако је био основrш фа­
ктор за његово поседање. Поред поменуте
куле и ходника, једино је још видљив јарак
у близини куле. 1 0 Чак и површан преглед те­
рена довољно јасно даје предност локалите­
ту на десној обали реке. Упркос могућем
интензивнијем ваћењv зидова на поменутом
платоу, предност је без сумље реална и да­
нас сведочи о већој концентрацији ~zивота
на локалитету »Чајир«.
Потпунија топографска исmrтивања је,\·
нога града морала бп обухватити препизно
картирање свих па.\аза на једној одре1Јеној
територији. На жалост, подаци о услов:им.~
п ближем месту налаза ВII.l\пп-~ацијсю~х пред­
мета, растурених по музејскпм збиркама,
нису увек назначени. С друге стране, пром;е­
не власништва на оним земљишним парцела­
ма које се прилпком публиковања предмета
понекад помиљу, захтевале бп детаљно изу­
чавање старих катастарских планова
хово преношење на нову подлогу. Други про­
блем везан је за појам града у различити .\11:
перподпма антпчке прошлости. Р:имски град
почивао је на зе:'.rљи:шпом поседу и земљо­
радњи, и нпје бпо ограппчен пскључиво на
(1884), најдужа страна насеља је око
а максимална ширm1а 750 m.
7
Ор. cit" 24.9-250.
в Не треба губпти из вида нн чињеюшу да је
Млава временом мењала корнто п да је обрушила
један део терена са р1н1ско~1 некрополо:11.
9 Кота 153 код »Тоднhа цркве«, 79
није од каструма.
10 Према обавештењу које смо добљш у руд­
mп< у Костолац, могло бп се радити о слегању те­
рена изнад старе рударске јаме .
Владислав Поповић
насеље, већ је обухватао nrnpи простор -
ager или territorium. Насеље је било само
одреЈsена концентрација становништва и ње­
говог материјалног израза, у чијим су се ок­
вирпма одвијалп главни аспекти администа­
тивног, економског, културног и религиозног
живота. Municipia i coloniae ранога царства
пмају широко територијално значење, чијз
је јурисдикција престајала на граници тери­
торије суседних градова. У ранијој фази сво­
је историје, Вю.шнащ1јум се са западне п
теже су
источне стране вероватно граничио са тери­
ториј ом Маргу:м:а (Margum) одн. Пинкума
(Pincum), док је његову јужну границу теже
одреднтп. 11 Ове су се границе временом по­
и камена
мерале, па је, како Васић закључује, Вими­
нацијуЈ\1 по добпјању статуса колоније ве­
роватно проширио земљпшпи посед на цео
Стпг и Ппнкум са рудником. 12 Мећутим и
за нс­
други објективни услови утпцали су на про­
мену профпла града у каснијим епохама
римске историје. Постепеним губљењем му­
шщипалне аутономије у 3. и поготову у 4.
веку, као и јачањем централне власти, дола­
зи до осиромашења локалног градског ста­
новништва. Овај процес обележен је наглш..~
порастом царских резиденщтјалних градо­
ва,13 с једне стране, и опадањем осталих гра­
дова, с друrе . 14 Богатији слој граћан:а, беже­
ћи од тешкrL'\: мунищmалшпс обавеза које је
царска каса наметнула, повлачио се на зе­
мљу. Стварају се одrюсп који отварају пут
феудалном: друштву. На граници је тај про­
цес био утолико коl\lплексrшји што се мора·
ло рачунати са непрекидним упадима вар­
вара и њиховим насељавањем око утврћења
и градова . Већ од марком:ансюrх ратова рим­
ска се насеља на дунаnском лимесу утврћу­
ју, па тако и град добија своје више или
и њи­ 1 1 На југу је бпо Municioi·uш ко.iи је могао при­
падати вимипацијској територпји. На та i ћемо се
проблем вратити у даљем излагању. М. Васић, Ко­
ло1-шiа Впl\1шшщ1јум, Старинар, 12 (1895), 45, прп­
мећује да је водовод, који се пружао у правцу
север-југ, морао пролазпти преко територије града.
С друге стране знамо да је водовод долазио са Ли­
повачкоr брда, на 15 мп.'Ьа од града, F. К.anitz, oip.
cit" 17-18 и К. Јиречек, Војна цеста од Београда
за Цариград (Праг 1877), Зборник, књ. 1, Београд
1000 m. 1959, 84. Прещ~. римским пти11ерарима, Municipi'Um
је удал,ен од ВИl\пшаrrиiума 18 m. р.
12 Старинар, 12 (1895), 43.
1 з Такав је нпр. случај са Спрмпјумом, Трије­
ром, Солуном и др . градовима.
н Поготову на Западу, F. Lot, La fin du monde
нешто јуж­ antique et le debut du moyen age, Paris, 1927, 82:
»А partir du regne d'Aш·elien, une cite, pendant le
Bas-Empiee et le haut moyen age, c'est un reduit for-
tifie, ayant r arE.ment рlщ; rle 20 а 25 hectare.s de su-
perficie et souvent moin.s encore.«
 Топогрnфпј а В илшпациi ~'1ш1 31

\lање дефинитивне оквпре . Мунпцппиј п ко­
лонпја губе својv првобитну сврху, па ће
времено.l\I као правни појыовп потпуно неста­
ти У 4. веку градовп се не деле више пpel\Ia
своl\1 правном поло.жа_iу, него према обиму и
економскоl\1 значају који заузп:мајv у пмпе­
ријп. Већп су civitates, остала vici, mansio-
nes, итд. ( vп. I tiпeraгiuш Bllгcligalense, пз
333. год.) . Град се повлачи у утврћено насе­
ље. Сваюr од њнх постаје снажно упорпште
у једној од мпоrпх провпнцпја створешrх у
доба Диоклешrјановпх реформп. Вилшнаци­
јум ће са своје стр<ше постатп главни град
Moesiae I .15
Сл. 1. План Вимипащ1ју~1а, према Мар сн.ънју.
Fig. 1. Plan de Viшinaciuщ d'apгe.s А. F. l\Iai·sigli.
ко је д~шас пећи што су подаци прпкупл,епи
пре више од 200 rодпш1, онда када су римске
рушевшrе бљ\с бо,\,е очуване и прпступач­
ппје посетиоцу. Марсиљп на левој обали
Млаве (Castolatz) даје два утврћеља, одво­
јена рово~1 (Сл. 1, а) . Ју:жније \ТТВрћење не-
правплног
.
Је
,-'
оолiша, док
.
ЈС оно севернИЈс ,
.
поставл,ено пpcl\ia Дунаву, скоро сасвим ква­
дратно (Ь), са кружпљ\r угао:шш кулаЈ\lа. На
десној оба,ш 1\.1.\две (Bгcпiпcolatz) налази се
преыа Марсп. ытју велико утврћење непра­
шн1юr об.шка. V западном углу издваја се
правоугаошr простор (с) са тги бунара
( ddd) постаыьсна уз једну његО'ву страну.
Пада у очи да утврћење абел.ел-ено као Bre-
nincolatz (Бранићево) у главпплr црта!.Iа одго­
вара кастру~1у п тr;з.сс,ьу на лока.нrтету »Чa­
jIIp«. IIaкo Марсил,пјев план у ыпоrо чему
нп је тачан, оп несуr.1,ышо прпблпжно реф \е­
к.тује право стање на терену . Правоуrаонп
простор ~' западном уг.1у насе,ы1 са бvнартll\1а
(п.\и цпстсрпама) полссћа па пздвојепе бра­
њене просторе унутар утврћепих градова,
какве срећемо у доба каснога царства. 17
План оба утврћеrи на левој оба,ш Млаве од
посебног је шпереса, јер је Марсиљи једини
аутор који их је у потпуности забележ:ио . Не­
ма сумње да јс квадратно утврћеrье (Ь) са у­
гаоним кулама у стварп велики кастр,iМ, док

би ограниченп простор ј\'Ж.ПО од њега по

Из oвrLx разлога јасно је да и испитивање свом облш~у одговарао насе. ьу брањеном
вимипацијске територије не може потпасти бедемима п шанчсвпма. На јуж.пој страни
под јединствену шему, већ мора водити ра­ насеља (?) пстнчу ес полук ружне угаоне
чуна о општим псторпјскпм про~1енама које куле, доr~ бп увучени полукругови, на јуж­
су временом мењале лик империје II њених ној п источној стр::нпr, ?IЮrлп одговарати ме­
градова . Мсћутпм, IШI(O бп један потпуrшји сту градских кamrja. Нарочито је каракте­
рад о његовој топоrрафпјп свакако морао обу­ рпстпчан полукруг па јужној страни, поста­
хватити читав\.' об,шст ( teпitorium), задр­ вл~ен на осн ссвср-јуr целоrа комплекса.
жаћемо се овог пута исrvьучпво на Впl\пп-rа­ Мећутим, како ниједан дрvrп аутор ппје пот­
цпјуму у yжel\r смпсл\', одн. на горе помену­ врдно Марспљијсв љ\arr у целипп, постав ъа
тим утврћењима п нассл,пма на десној п ес шпање rьегове т::~чностп. Судећи на ocrro-
левој обали Млаве. И:,,ентпфпкацију ових
локалитета првн је извршио гроф Aloysius
tameri. ut interjecta in medio fossa (а) p(11·tem аиае
Ferdiпandlls Marsiliнs. Публпкуј,,ћп п \ап п
Dannblum тespicit (Ь) exacte qнd1·atam efficiat. IZ111d
пропратни текст 1726. год" Марсиъи је уда­ ad ripam ulte1·iorem fluminis praedi cti. iregttla1·e quo-
рио темеље пстражпвањпма г швrюга града que est, et in a11gulo occblentali. s'mulque Danubium
Горrьс Мезије. 11 ; Значај љегових описа утоли- rcspiciente peculia1·em а1·еат. cлia'lratam (с) includit:
ad cujus latus unum tria foramina (ddd). puteorum
instar ir>. teпam cavata co11spici.iintia. Magn;· tudo pтi­
15
Кратак спнтепrчкп преглед о ево.\уцнјп rp:l· oris iЋ longitudine отgуаrшп est 180. iii lr1titudi1ie
тахiтд. 140. Poste1·ioris vero in longitudine item 150.
щnа у нашој зе:-.1.ьп дао је Б. Мано-Зrrсп, Поглед
на mпања урба~шзацпје П ypGarшз.\ta у И,шрпку­ lati'ud. 120. Utrumque ех tепа, gla1·ea et lateriЬiLs est
ext1'ZLctнm.
\Iу. Зборппк Наро"џюг ыузеја, 4, 1964, 93- 113. 17 Нпр. Б:~спана, Б. Мапо-Зпсп, о,?. сН. 103; ова­
16
Da.i1t.tblu.s Panno,nico-Mysicus. т. Il, Ha gae-Am- ква објектн :>.юра .\11 су с \ужптп као последња од­
.ste1·odami1 1726, Sect.io 9, ТаЬ. 14-15, Fig. XII-XIII. брана за вре:1rс пспрнјатс ьсЮL'\. напада. Та~<ав је
Текст: Tria inf1·a Semendriam milliaria ad i·ipam ci- нпр . акропо:ъ у Со.\уну, а 11 утврћене палате унутар
te1·iorem sita sunt duo FOl'talitia, аЬ inte1·f liie11te flu- градова. Карактсрпстпчно јс за форпrфпкацију
mine Mlana, а se invicem sepal'ata, quorum alterum градова :.' кас.ном uарству да су куле, каm1је п др.
Brenincolatz, alte?'um Castolatz 1iuncupatи1'. Нос ripae објсктп ,\Юrлн прсдстав.'nатп саш1 за себе издво­
Мlапае citeriorl adjacens, est figurae iпegularis, ita јену тврЬаву.
32 8\~\ислап Пnnonnh

ву цртежа, д11\1с11з1tј1.: кастр~•:-.ш 1ш ,\свuј uба­ 1-ашеш1h - 1юз11ат »1·ол т~·Ьш-~а« као Бренип­
.\11nр11б.шж110 611 одruваралс OIIП\1 на »Чаји­ r.-о \ац (Марсп,ы1: Bгeпincolatz). Као и Дра­
р~ «. Марсн ,ы1 јс IILTШШ :.\IOrau да погреши ~ п шевнh, и К. Јиречек ( 1877) је С\.tатрао да
ДН \1CHЗllj а1\1а, 1I<:ll~U OIIO што ЗТТС1:\Ю о љеговоl\1 јс четвртасто ~'тnрћељс па левој обали био
ра\\' ~·опште, 11с дозnо,ьаnа на:-..1 да претпо­ 1,\~шнн стан леп 1јс VII СlансЊ1е. 21 Мећутим,
став11'.10 11еК\' ве11\ 11 суштш1сю/ лсфор'.Ш- Јнрсчск ншш 11справ110 став ьа Брашrчево на
1шју.1~ Стога оштрюю да M<lpcl' ы1јсв плав ,\епу обалу Мл~шс 11 ПАеrrтпфпкује га са вп­
грсбз прпхвю 1rт11 1;:ао доку'\1е1п 11рворазре­ зантнјскпм В1шшшююно}.1. 2 ". Васић је у је;\-
д1 юг :ш ачаја за 6у,\\'lы ттспrrпшања ПП\Ш11::~­ 110\1 од cвoirr:-; прв11' радова (1895), пре сн-
щ1јске терпторпiс.
Марсљьијев план\ велнкој јс 21.1срп утп
1raoна касније нстражпnаче. Tar~o Драгаше­
вић ( 1877) каж.е:1!1 »У лево:\t к.ьучу Млав~
на узвишено:\r, п к Дунавv доста стр:\юл~
брду, внде се 11 данас голе:\Ш остац11 од рш.1,1-
1
ског гра\а, \ ко~1с по речп:\rа Пто.\о;-..1еон1г1
становаше шпlб цс,\ог једног легпјона. ( 6000).
1~ојп се чешће :\tci-ьao, тс је нека,\ бораnпо ту
4, некад 7, а 11 другп легпјонн. На десној
пак оба \11 М \аiзс н Дунаnа прострт.:~ је бпла
ве шка варош, 1.-оја је изнајпре 611 \а 1\1нпi­
cipiLШ1, а за т11л1 почаствована 11а.1пnо:\• рш,1-
ске I-\O \Отшје.« Иако на цптпрапо\r ~.reCT\'
1r1рпчпто пе ПО:\ШЊе Марси.ьнја, Драг<tшевић
ес rrес\1л11ышо љеговпl\1 дело:--1 корпспю. 20 Мо
ра,-._о ес 1 птпатн да лн је 1·опште люrао вп-
1\еп1 » ЈО,\С\1С остатке од рп:\1с1юг града«, •••• .Ј•••-

када 11., Kaпtiz, кojII је терен обп.\аз1ю 1866. 11

Ј 877, сасв1ш AP\'l<чr1j~ nрпказује. Истина, 11
С.\. 2. П.\Шl Нш1ш1;,щ11ју:1ш, нрел~а 1•'. Kanitz-~"
Kaпitz по::-.шље квадратно утврЬељс и ЗlI'\OBe
Fiц. ~. Plan cle VimiпaciL1m d'apгes F Kanitz.
i\rж 1ю u.\ љега, 1~а1ю с,, се " његово доба тн
остац11 11:~1.\сда са11ю iтазпра ш. 21 То потвр­ стслштсю 1х љ:кош:шшьа, сматрао да двојна
Ьујс н ње ОЈЈ п,\ШЈ (сл. 2), где јс »Чајпр« де­
пuдслn варошт1 1ш обеыа обалю.rа Млаве ука­
та.ьно прнказшr, док је кастел на \Свој обал1Ј
.1\'је на nостоја~ь;' р1п1ског логора у блпзинп
0Gс,\еже11 сюю уобllчајешrм тоrюграфсюr\1
,\U\юро.щчког 11act: ьа. Иако пзпосећп своју
знако;-.r. Да се Драrашевпћ мотао инсп11рпс.:~­
:шпотезу са разуы.ыmом резерnом, Васпћ је
т1r Марсн,ьпје::\1, ,\ОIШЗ\:је н rьегово објашље-
нпак бно склон, вероватно под утицајем Мар­
1r:,с тоnон11ма Косто ,\ац и Браrшчеnо . 22 Он
сн,ьпјеnо1· плана, .да стави логор легпје на
тачно закьучујс ла 111\Ie Костолац ло \азп ол
,\tЂ\' ОО<lЛ\ .~li
\ат. castellurn~'; 11 наво,l,н flаро,џю пре.дање
Мада Ва \·1ров11Ј1сuз ( 1884) п Васићева.
по ко:-.1е су некада бнла l.Ba брата, од којп'
( 191)2 - 1903) 11с1:опав.:ньа нпсу решила сва
јс Коста саз11дао Kocтo,\ait. v. Константпн Ца
р111uља в~шп11зщ1јскс топографпје, она су
·р11град (Co11stai1tinopolis). Кас1шје ,ie ту био ( 110 гuтово Bac11licвa) Gацпла сасвпм нову
Бра1111чt.ван 11 \11 Брю111·-1стзо - тrастав,ыl Дра -
свс·i ,\ост 11з о,..щос логора п ш1сс,ьа Обn су
аутора 1aбt.:.\CЖII.\'1. ч1п-аn нпз важ.нпх тачака
\Огора 11 насе.\,а на локалптету »Чајир«, док
''Нс 1pcGa 11оп1~·1ю 11 с1.;\,\Ч11111 \l<n~·J111uL"1 \С
.\11 .\ ШLJl!C рс~.;011стр~·кц11јс ~: 1111.u1 1 111 G.\111,анпјс. Сто- ic Васнl1 по прв11 пут устаношю стратиграфи­
1а бн G1 r 10 11соп\:од110 про вс рш н М '1 pcr' 11jcuc ор11- .i\' 11 оцртао нстпна у .доста ш11рокп:'l1 потезп­
1111 ш \с. \ V11!1ВL'J)З!J1CTCKO.i U1\U.\11UTL'llll \ БО.\ОЊ\1. ,\Ш, ку \ТУРН" ево \\~ цпју Вп:'lшпацпјума. Захва­
"' Архсо.1оп1јскu - 1со1·раф11iс1ш 11стра;.ют::~љ~1. ьуј~1l~п ње.ов11\1 нстр;:~;.пшањи,\rа, па жалост
Гшсн11к СУД, ..\5 ( 1877). 19-20 11сдоuо,ыю 11"i·6.н1кова~ш:\1, данас располажс­
" Ibld" 27, 11а11. :( \Ю најг\авшrјш.r топографскпilI подацпма за
~ 1 Ор. cit. ЈН· "Dc1 CJU l:l1·.at •chc G1·u11ci:·i."" de" дал1е с11сте:-1зтске ра.\ове. Поред основнпх
Castelb 111 · t 1·u11d \'Ol'."PI'iпgenden Eckthi.iп11eп УОП
З m Mauoг;tfu·ke deuШcl1 c1·kennbaг. olJcпso ::lil'
ist
Rudimentc \ on Bautcn iп uпcl si.ic!lich ,·ол dcm.sc!IJC!1.·· 21 Љid., 84.
ф) Ор , cit., 20-21. 2 :; Ibld., 131
"' IIcтo, К. Ј1111~ч<.:1.; , ''Р c1l" 13l, !! ,\р\ 1 1 11 . '" Старнт1р, 12 (18951. 2б
 Топографија Виминацијума 33

контура логора и његових димензија, Васић .vюрају датовати у време када су у логору би­
помиње п каппје које се оцртавају на свим ле стационпране обе легије, односно изме­
његовим страню.ш. 27 Установпвшп положај Ьу 70 п 90 91.:ю
каппја, Васић је одредпо п правац пружања Пошто се канабе 11 цивнлна насел,а, насу­
главних артерпја. Via priпcipalis налазила се прот лоrору, тешко могу уклошпп у једну
. .
изыећу северне п средње трећине логора, док
~

ОПШТИЈУ уроанистичку шему, разумљиво .Ј~

је via pгaetoria, констатована сондама, води- да п познавање внминацијског пасеља запад-

,..,_
\~."
\\)"
- • Ј""_

~ОСТОЈПЛIЦ
VJtvJJNдCJUJ'"J

...... f'li.~r• oli llC.... МA ,, ..:an"C) 1Ш • M•Mt

1 • · r Poto1-. оь. џc.ionAu.o• Tl-""fbl

~ &i.лмllt" JAf'l'IA

VCAAAUHI
:щ_
·,.

Сл. 3. План ВюншацијуЈVш, према М. Валтров11ћу. Fig. 3. Plan de \nm;Pac iшn d'i!юres М. ValtroYic.

.\а од рогtа praetoria на северу до великог но О.\ логора, упркос радовшш1 већ.ег обима,
поплочаног дворишта са колонадом, чпји су остаје далеко нспотпуније. Већ је Валтровпћ
стубови наћетш iп si lн. 2 • У 1>:acтpyl\ly су забе­ забележио постојање улпце правца rrсток­
лежена два, а можда п трп граћевинска пе­ запад п терме31 (сл. 3)). Изгледа да је и ју­
рпода.29 За датовање првог граЬевпнског пе­ :жна варошка каппја флапкпрана кружним
риода од особптог је значаја налаз оловнпх кулама пдеrпифпкована, на месту где се и
водоводних цеви са .1ю1говп11.ш легпја VII Cla- данас улази на узвишенп плато локалитета. 32
udiae и IV Flaviae. На основџ ошrх података, Бедем који је опасивао градско насеље није
Васић је закључно да се поставл~ање водово­ систее\rатскrr псшrтан, мала знам о да је у се-
да и почетаr< најстарпје граћевпнске фазе
зо Ibld., 251, Fuлde in Set'Ьi€·n. Arch. Anz., 1905,
108.
Годишљак СКА, 17 (1903), 249.
27 з 1 Старинар, 1 (1884) , 4, 7. Терме помпње и Ka-
IЬid ., 250-231. Васпl1 претпост<~в:ьа у близинп
2s nitz, ор .сн. 18. Јиречек, О:). c_t., 84, беле>юr пзмећу
постојање претор1Iјулш . осталог улице 1<0Је ес секу под правим углом.
2я Ibld" 251-252. з2 Старпнар , 1 (1884), 94-95.
34 Владислав Поповић

верном делу града достизао дебљину од одом, када је Впминацијум доживео највећи
3,40 м.зз У лица коју је Васић 1902. открио, процват. 3 9
правца SSW-NNE, свакако пружа веома Не губећи из вида значај упоредних испи­
значајан репер за будуће археолошке радо­ тивања културног садржаја налазишта на
ве, што уосталоы познатом истраживачу није обема обалама Млаве, Васић је 1903. извр­
промакло. 3 -~ Пошто је установио да је улица шио мања сондажна испитивања на узвише­

паралелна са кардом (via pгactoria) кастру­ ном платоу код локалитета названог "Тодића
.ма, Васић је по свој прилици тачно оценио црква". 40 Пошто је тачно оценио да је засве­
да треба рачунати са правилно постав1ъеним денп ходник зидан у византијској техници
системом саобраћајне мреже и одговарају­ јустинијанског доба, Васић је у близини већ
ћих граћевинскпх блокова, подигнутих према поменуте куле поставио три сонде. 41 Како се
малоазпјском одн. Хиподnмовом принципу. 35 ради о југозападној угаоној кули утврћења
Поред 5 м широке улице са портиком, Васић са Марсилијевог плана, постављене сонде мо­
је открио комплен:с граЈ5евпна неколико ве­ гле су дати одговор на питање доба градње
ликих периода (пли стилова). У првом пери­ овог фортификацпоног објекта. Ров се пру­
оду карактеристични су солидни зидови од жао уз јужну страну утврћења, док би јарак,
ломљеног каl\tена и малтера, у другом opus према Васић.епом мишљењу, настао прили­
шixtнm углавном са три реда опека у либаж­ ком раскопаваrьа зида од кога практично

ном слоју, док су зпдови трећег и последњег
периода прављени од различитог материјала
везnног блnтом. Архитектура другог периода
свакако покрrшn најдуже временско раздоб­
ље.:зн У првом свом извештају, Васпћ помиње
конструкције од дрвета п прућаз 7 , које би
највероватније претходиле најстаријој ка­
меној архитектури. Ослањајући се на хро­
нологиј у најстщ:ији:х налаза архитектуре у
каструму, Васпћ ставља почетак првог пери­
ода цивнлног насеља у другу половпну 1. ве­
ка (70-90. п. е.), док бп почетак другог пе­
риода падао пред крај 2. пли на почетак
века, са којима би се и завршно. Његов тре­
ћи период не би прелазио 450. год., о чему
би, према Васићу, сведочила два депоа новца
у којИЈ\ш с новци Теодосија П најмлаћи.1 8
ништа није остало. 42 Васић је наишао само на
трагове једног старијег поваћеног зида, који
је вероватно био везан за кулу, као и на
трагове зида у ·унутрашњости утврьења.~~
Што се тиче културних слојева, они су доста
прецизно разграничени. 41 Најстарији су оста­
ци пз бронзаног доба 45 , а у извештајима се
помиње и млаћа халштатска и латенска ке­
рамика.46 У једној од сонди (В) наћена је
јама са траговима дрвене конструrщије и
римском керамиком. Васић на следећи на­
чин коментарише овај налаз : "Да ли бисмо
3. остатке код D смели рачунати као остатке
некадашњег утврћења из римског доба - за
сада је још непоуздано." 47 Најмлаћем пери­
оду на локалитету припадају два нивоа по­
дова, истина констатована на приличном ви­

Комплексу насел"а треба још додати некро­ синском растојању, 4 8 што би свакако укази­
полу поред пута за Дрмно, испитану 1903. го­ вало на знатнију хронолошку разлику. Про­
дине. У гробпиl\1 конструкцијама и око њих фесор Васић није успео да разграничи мате­
није наћепо нумизматичног материјала коiи ријал са ова два нивоа, иако закључује да је
би био старији од средине 2. века или млаћп утврћење потицао из Јустинијановог вре-
од краја 3. века . Стога би се некропола углав­
ном поклапала са другим rраћевинским пери-
зn М. Васпh, Неколике гробне конструrщије из
Вимпнацпјума. Старинар, н.р. 2 (1907), 96-98.
40 Ai·ch. Anz., 1905, 108; Годю.шьак СКА, 17 (1903).
~з Љid., 103 252-258; Старосрпска налазишта у Срби:ј11 , Стари­
з 4 М. Васић, Arch. Anz., 1905, 103: »Di.e E11Ьdek­ нар, 11.р . 1 (1906), 56-66.
11 Старrшар, н .р. 1 (1906) . Т. III, сл. 20, ситу·
kung dег Stras.se ist nicћt nUl' llir cble richtigere Beur-
teilung der schon Ьl06sgelegten Raume, sondem аuсћ ација.
filr die s.patere Eгforschung der Ruinen von Vimjna- 12 IЬid ., 58.
ciUJПl von Ьeson·dereг Wicћtigkcit.«
4з IЬid., 58-59, Т. III, 22-23.
з 0 IЬid., уп. Јиречек, loc. cit" овде пр. 31.
44 Ibld., 66.
з6 IЬid., 104-106. Улпчни портпк пр1шада дpy­
45 Ради се у ствари о бадев ској керамици са
ror.i периоду. Поред rраћевrша, Васи:h ПОЈ\tиње п два
боцкавим орнаментпма, М. Пиндић, Ретроспектива
бунара, као п тоmюrшчке пећн на основу којих за­
теренских радова на остациЈ1.о1а Виминацијума 11
К/t>У'-1Ује о занатском п стамбеном карактеру отко·
панпх остатака, ibld., 106-107 11 Годишњак СКА, новп налази. Лимес у Југославији, I. Београд 1961,
16 (1902), 211 ид. 127.
37 IЬid., 46 Годишњак СКА, 17 (1903), 255.
206.
47 Старинар, н.р. 1 (1906), 58-59.
зв Ibtd., 202-203; Ai·ch. Anz., 1905, 108; Г. Орлов,
Зборник Фил. фак" V, 1, Београд 1960, 319. 48 IЬid., 57.
 Топографија ВtL\1шшцпјума 35

мен:а. 19 Последња ниво становања могао бп свега ес мо.же закључпти да су пасе:ьа и у­

се обелс:;юпп као с. шnспскп. Узш,шјући у тврћеља на левој п десној обалп Млаве једно
разлштршLс незнатне рпм:ске остатке дрвене пзвесrю време паралелно постојала, но да с~
ар'"итсктурс ш~. које је папшао, Васпh је за­ ж1rвот на левој обали наставно онда када јс
кључно да бп nпзантпјсго\I утврћсњу Ј\югло град на локалптету "Чајпр" бпо напуштен.
претходптп прrшреыено, каспоантнчко нас~­ Овакав закључак потврћују и случајни пал.1-
ъе.50 Пооштрајућ.п у целшш радове пзвршс­ зп.51 Прнлнкоi\1 радова код рудшrка Косто­
нс 1903. год. на левој обалп Млаве, памеl-1е ес лац констатоnанп су остаци средњовековне

закљ1 чак да су по свол1 огранпчепо\1 обпыу цркве п некрополе, са новцпма 10-12 . века . s2
нслово.ыш за нско чвршЬе решење, поготову Скуп разлпчптпх чињеница шrд1щира да се
што јс терен ј\'Ж.НО од квадратног утврћеља, прерљ,1ско и средњовековно насеље морај''
па ко;-.1е се прс:-.1а Марсплв јсвОЈ\I плану мог.\.) лоц11ратп на левој обалп Млаве. Мећу­
пружатп утврћсно 1iacc/uc ( ?) , остао изгледа тпм, пада у очп да до сада пису кон­

нетакнут. статоване некрополе аутохтоног насеља

шпп раног римског логора и вароIIШ.

Резшшrрајућп податке које пам доносе
Новпјп налазн сведоче о томе да се
путоппсцп п АРУГП Ъ\ бптсљп старшш, обога­
територпја некрополе пружала на ши­
ћене резу.\ Т<lТШ\Ш археолотш'Пх пскопавања
рој површшш од оне коју су Валтровић п
извршстшх 188..Ј.. п 1902-1903. год., добпјамо
Васић. псшпалп:>З Некропола се у 4. веку, из­
нешто јасппi'' слнку ю·лтурпог развiпкз
гледа, прошпрпла на леву обалу Млаве, н::~
уже ВII\IIIIJaЦIIjcкe терпторпје. Рашr кастру\1
ПOAIIГIIyт јс па десној обали Млаве, код ло­
шт~ бп указпвао већ.и број случајних нал.~­
за.;'4 Услед тога не може се пскључити мо­
ка.\Iпета званог "Чајпр". Прс!\tа сулшршгvt
гућrюст да бп налаз средњовековне цркве
подацпма којrша распо \а;.кслю пз Васпћевих
говорио у прплог обнове старог ранохриш­
нзвешта_ја, логор пс припада једној СПО'(П,
hапског култног места.
већ је временом до.жпв.ъавао преправке п ме­
њао спој пзглед. Подпгпvт је по уобичаiеном:
!Јрофесор Васпh је пршr изврIIШо поку­
ша.Ј ук.\апшьа налаза у једну хронолошку
систему велпюrх легпопскпх логора. Да лп
IUC;\Iy. Иа~ш ес резултати до којпх је дошао
јс сталпоч логор у са архптект,•ром од каме­
r.югу прнхваппп у најшпрпм цртама, потреб­
на прстходпло прпвре'\1сrю утврћсње са зем­
но ЈС извршптп пзвестан број коректура. Као
ЉаIШ\I наспш11\1а, палпсадама п дрnепш.1 гра­
ос1 юnа за датовање почетка сталног логора
ћевшrама, показаће буд~'ћа пскопаваrьа. Упо­
п одговарајуhе архптектуре у цпвилном на­
редо са логорш"1, а уз љегоnу западну стrанv,
сс.ьу пос ,\ужrю J\ty јс налаз оловне цеви са
развпја .\О се п цпшrлпо насеље. Најстарпiи
жпгоnпl\tа LEG ПП F F н (LE) G VII С, која
остацн од дрвета и Пр\ 1 ћа вероватно прппа­
бн припадала вреыену (70-90/91) када су,
дају paшrl\I канабаЈ\Ш, док пајстарпја архи­
према љеговом Ј\ШШ/nељу, обе легпје биле
тектура од каr.1сшl (први ВасиЬев период)
стационпрапе у Виминацијуму.55 Legio VII
одговара по техн:пцп градље раном кастру­
му. Друга перпод обухвата најду.же вре­
(Maccdonica) добила је 42. г. н. е. назив Cla-
нdiapia fi~dlis .због свог лојалног држања у
менско раз \обље и IЬСЈ\1У одговара не­
току Скрпоо1шрнове побуне у Далмацији.
кропола паћена ј vжно о логора п на­
Пре rьe11or до.\аска у Вимивацпјум. у Мезији
сеља према селу Др:шю . Трсћп п послед·
c\r бпле стащюнпрапе leg. IV Scythica и leg.
љи перпод окарактерпсап је граћевпна­
r.~а од Ј\tатсрпјала у сею'Пдарној употре­
V Macedonica ч11ји се долазак обично ставља
у 15. год. н. е. Као места у којима су борави­
бп, облепљеrш\1 блато:..1. На узвпшепол1 пла­
ле често ес помшьу Naissнs п Ratiaria а за­
:о" на ле~ој обала Млаве, културна евол..уцп­
.Ја пыа,\а ЈС нешто дрп<чпјп ток. I lзнад ауто­
тим Singidunuш п ViшinaciLш1. По P~emer-
хтоног пасе,ьа пз препсторпјскоr доба, нан­
\аз1л\ю па остатке древне архптектуре из
"
1
За поnпјс 1ш. \азе М. ЉшднЬа, ор. cit. и М. и
рпмс1~ог доба, пзпад којпх је подпгнуто ви­ А Гарашашш , Архео.\ошrш налазишта у Србпји,
заrr;rпЈС!'О утnрћеље пз вре\1е1ш Јустиппјана. Београд 1951, 185-187.
НаЈмлаћп слој несуыњпво је словенски. Из 5~ М. Ва .\троnпћ , Старине пз Костоца, Стари­
нар , 3 (1886) , 71, 116.
53 М . П1111.\11ћ, ор. cit .. 127, гробовп у с. Б.при­

кс:_вцу (1957 ) 11 с . Кшчевцу (1956); Г. Орлов, ор. cit.,

Ibld , 66. Впзантнјстш rлсћоса1111 суд на сл.
40 28. 319, за на.шзс нз Н . Костолца. За циглану и лон­
С,шч1ю фраr\1снт11 на с.\. 31а н Ь .
чарске псlш , iЬ.·d" 314 ( 1942-1944).
50 Ibld" 66. Пре\tа ус\1е1ю\1 саопштењу М. Пин­
54 Ibld.; М. Ва.\тровић, Старинар, 3 (1886), 116.
дића, постоје случајни налазп µ1I\1ске кера~шке са
овог терена. Gs Loc. cit, : в. горе стр. 33.
36 Владислав Поповић

једна од ове две легије .\югла је битн

stcin-y
пребачена у Ви:мпнацијум око 33/ 34.ssa Освр­
нувши се на његову претпоставку, М. Мирко­
вић пзнсла је :..шшл,,сње пре.ма коме би се
љпхови логори вероватнпје налазили у Син­
г11дунуму и Ви.мшrацпју.му. 5 5h Н. Вулић и
А. Preшerstein прстпоставпли су да су обе
ове легпје имале логор у Впмпнацијуму. 56
Мећутим, Б. Сарпа всроватпо :исправно корн­
гује њ1rхово Ј\ШШљељеУ Као п у Панонијп,
легије би у раном периоду царства пмале сво­
је зи.меке логоре у унутрашљости. ( Oescus н
Ratiaгia, илн мо:жда Naissus), док би се само
у летљпм 1\lесецпма палазпле
Такво туЈ\lачеље ослаља се на Тацптов текст
(А n n а 1., I ЗО), који наводи да су легпје
Ш\tале зимске логоре (hiЬcгna). Стога ми из­
гледа да је и присуство обе ове легије у Ви­
мпнащ1јуl\Iу озбил:~но доведено у сумњу. Са­
риа дал,е закључује да Впыппацпјум до 44.
11. е . 1111је могао бнти стални логор и да је ве­
роватно прва лепrја далматппска VII Clau-
dia рЈ. која 56 57. замељује у Мезпји leg. IV
Scythica:3B Другп ауторп сматрају да јс леги­
јаIV ScytЬica отпшла пз Мезпјс у Сирију из­
nремена место њеног логора остало непозна­
rо, постојп :мишљење да је IV Flavia, пре пего
што је основала логор у Сингидунуму, била
такоће стационирана у Виминацијуму.0 1 G.
AlfOldy је показао на основу три прехадри­
јанска патm1са, од којих су два из Вимпна­
цијума а један из Сотина у Срему, на којима
се јављају припадници leg. ПП F(lavia)
f ( elix), да је пета легпја регрутовала у впми­
нацијској областп, где је једно време l'IIOp<i-
лa битп стацпонпрапа. 62 G. AlfOldy такоће за­
кључује да је од 89. у В иминацијуму бил<~
само једна легнја, односно VII Claudia. 63
на гранпци. Moesia је вероватно после тога рата подеље­
на на Supeгior п Iпferioг, са четири вој на ло­
гора - Viminacium, Singidнnuш, Novae 11 Oes-
cus.64 С друге стране, познато је из Светонп­
iа (D о m i t., 7-8) да је после побуне leg.
XIV Gemina и XXI Rapax у војном логору
v Мајнцу (Mogш1tiacum), под воћством Са­
турнипа, Домицијан 89. забранио стацпони­
рање две легије у једном логору . 65 Све до тог
времена, легије су бпле смештене по две или
чак три у једном истом логору . 66 Како се и
IIa по1'11епути:м натписима леrно11ара п на во­

мећу 55. п 62., IiаЈВероватнпје 58., када па доводној цеви из Вrшпнац11јума iавља рана,
њено место долазп VП ClaudiaYJ Мећутим, за nрехадријанска скраћеница ПП . F(lavia)
са,1.а остаје отвоrепо питаље гдс је легија по морамо закiьучитн да је водовод по­
f ( elix),
свом доласку у Мезпју бнла стационирана. стављен у доба када су обе легије логорова­
Но ако прнхватшю да је leg. VП Clau dia до­ '\е у Виминацијуму, од1юс1ю изl\Iећу 86. и 89.
шла на ыесто leg. IV Scythica, чијп се сталrш (најкасније 91.). М. Мирковић је са своје
логор по свој прплпци није налазио у В ими- стране скренула пажњу на чињенпц да се
11ацајуl'l1у, онда пзгледа вероватно да је н ознака ПП F F јавља н после Хадријана, од­
1ьен ранп боравак у Мезији везан за пеко носно да се последrьп ш·т налазп у доба Ан­
друго место. Тако годппа 58. не би представ­ тонина Ппја (138-161 .) .663 Тп 1е је донекле
љала датум доласка leg. VП Claudiae у Ви- умањена доказна вредност печата на олов­
пшацнјум, већ само вероватни terminus post ЈШl'II цевпма п није искључено да су само
qaem овога догаћаја. одељења IV Flaviae учествовала у градњи
Legio IV Flavia felix основана је 70. год., виl\1иr-rацијског логора. МећутИЈ\11, упркос ових
после побуне Цивплпса. Пре доласка у Мези­ оправданих резервп, скуп до сада наведених

ју била јс стацrюшrрана у ДалЈ\шцнји (Bur- чпњепица по мом мпшљељу пруж.а iош увек
пuш), коју напушта 86. год.нп Иако је из тог јаче аргументе у прнлог боравка обе легије
у раном логору на "Чајпру". Нпје искључено
да је подизање првпх камешrх граћевпна н
3·1 3 Die A11.fange dег Pгo\rin z MO€.Sia. Ost. JahJ: .. бедема претходнло постављаљу водовода,
I, ВЫ. 176, цпт . пpel\la М. M11pKOD(lh, Фрап1е11т11 11з
историје римског СиЈЈrнду11у .,1а, ЛIIJ\ICC у Ј\• rосла­
вијп, I (1961 ), 111. 61 В. Saгia, ор. cit .. со1. 217" : Rilte"ling. ор. cit"
5Sb Ibld. col. 1542 и д.
5
а Ost. Јаhг" 4 (1901), 78, 110. n2 Ор. cit., 119. Hl, CIL III 1-Ј.5 1 1 . Я119. 10250:
ы Realeлc" s. '" Vi1minaoium, 1958, col. 2173. упор. Ritteгling. ор. cit., col. 15-l3.
113 IЬid.
sв IЬLd.
6 1 Pai·keг. ор. cit" 153; М. Fluss, Reale nc .. XV 2
so D. Ра1·kег, The Roman Legions. Cэ.1111-
Н. М.
bгidge 1961 з. 135. V Мас. одлазп 62. у Кападою1Ју,
(1932), s. "· Moesia, col. 2373-237'1.; о поде,ш Мезије
ibld., 136; Ritteгlimg, s. v . legiQ, Realenc, ХП /2, 1925,
86. год. ibld" col. 2378 п М. Мщжовнћ, ор. cit. 11 1.
col. 1619. Gs Ibkl" 153-154; у везн овог догаЬаја, датум
доласка IV Flaviae у Синrндунуl\1 обн~шо се став.ъа
Go G . Alfo1dy, Die T1' u,p penve1·teilu.ng der Donau-
\' 91. 11. е . , ср. М. Мнрков11ћ, ор. cit" 111 .
legio.nen am En·d e des I. Jahтhunderts. Acta Arch. Bu-
66 IЬid., 112.
dapest, 11 (1959), 116; М. Мнрковпћ, ор. cit" 111; Rit-
terling, ор. cit., col. 1540. oGa. Ор. cit" 111-112
 Топографија Ви.м:инацијума 37

иако је свакако каснпје од 58. када се прет­ ница другог периода била помере1ш за око
поставл"а да је legio VII Claнdia р. f . дошла у 150 година. У другпм градовима са наше те­
Мезпју. риторије, као што су Сирмијум, Стобп, Ц:~­
ричшr Град, Гаl\lзпград, Најсус п Сингпдунуi\ 1,
Професор Васиl1 је претпоставно да је
време цветања нарошп, плп његов други гра­
постоје довољно јасне пндиције да се стаII ов-
ћевпнски стил, обухватало период од краја 11иштво после великпх катастрофа п разар::~.њ;:~
2.до краја 3. века, односно да се добрпм де­
враћало у стална места пребивс:tлпшта. 71 .l\11 ..:-
лом поклапало са колонијом Виминацијум.
ћутпы, без детаљније анализе покретног : r..~­
терпјала не.могуЬе је утврдптп доба кадс:t су
Због тога је и свој трећл стил ставно у добu
тачно извршене адаптације рпмских граћевн­
после 3. века, све до средине 5. века, односно
до хунског разараља. Његова се оцена ,.\анас
на. Овај феномен Јl.[ОГао је почеп~ у другој
половшш 5. века, но не треба искључнтп :· ю­
тешко може прихватпти. Већ паЈ\1 Прпсr<
гуЬпост да се романизоваrю становшrш, П.Ј
(F r аg m. 8, 305-306) 67 пружа пзвесrrе ин­
ди:ције да је град непосредно пре хунске на­
враhало у разрушене градове II после дол ::1 :-
језде био ва:жап трговачкп центар. О проспе­ ка Словена. Много је теже одредити доба 1 1
ритету града у 4. веку можда сведочIЈ депо
кога потпчу остацп "привременог насеља" 11_t
скупоценог посуЬа, наћен 1899. год. 6 н Најзад, локалптету код "Тодпhа цркве", чије је 1ЈС·
знатне остатке Васпћ забележно. Да ли и~
познато је да јс Виыипацпј ум у доба касног
радп о риме.жем културном слоју који 1 с.:
царства био епископски центар,69 што прет­
претходио јустинијанској обновп, као што јс
поставља град одговарајуliег значаја п оби­
познати археолог претпоставио, или напр о·
·· а. Моhни бедсып на које је Валтровrrh у
се верном делу варошн наишао, свакако прн­
тип о раном домородачком насељу нз prr ,1-
падају истом врелrсну. У цслинп узевшrr, гр<l­
скога времена, једпно .ће ископавања вel~ '~i
дови у источним деловима царства дожнв­
обпма мо.ћн да покажу.
ьавај у у 4. веку знатан успон и граЬевшrсюr Мећу посредне доказе о значај IЮ:\1 мест~'
замах, што ј е условл"сно полптпчким амбн­ које јс Вшшнацпј ум у 4. веку и даље зауз11
цпјама аутократскпх владар<l и новпм соцп­ :.:ао у нсточнпl\1 деловима Илирика, сведоч11
јалнпм и економскиЈ\1 условпI11а.70 Било б11 11 чувена Notitia Dignitatuш нtriusque iшpc­
сувишно наводитп бројне примере. Архитек­ rii.7:! Подацп у овоl\1 алыанаху - како се чес­
тура зидана од опеке и камена у секундарној то погрешно квалпфикује Not. Dign. - нс
употребн и примена глине као везивног ма­ потичу сви из петог времена. Горљу гранпцу
терпјала, сведок су привремене п неп.\анскс за саставл,ање Notitia Oгieпtalis, коју је О.
1радптељскс делатности из доба еконол1- Seeck ставио у 397,73 Ј. В. Вuгу померио је зи
с1..:е кризе 11 опадања града. Стога се Васпћев некол11ко деценија, или тачппје, стављ<l је у
греЬи перпод плп стил градље !\Юже саыо од- 423. год. По њему бп 426. представљала нај­
1,осити на доба после хунског разара~ь<l ( 441. вероватнијп датум њене дефинптпвнс редик­
год .), од1юсно после дефинитивног распада ције, с тим што би дунавске војне формације
римске управе у Мезпји. Тиме бп и доња гра- пз Notitiae рефлектовале стање у доба Вален­
тпнпјана III.7 4 F. Lot је оштро критиковао
овај став, 7 5 истнчући с правом да распоре,.\
Ri Баришић 11 др., Впзант . нзвор11 за 11ст. на­ војних јединпца па Дунаву и уопште у pars
рода Југославије, Ј, Београд 1955, 8. Orientis,не може одговарати реалном стању
68 М. Васпћ, La vai.siseJ.le d'aгge11t du Mu">ce ,-a- после 377., одrюс1ю после упада Гота у источ­
tional de Belgrade, Re\'Ue .aгcheologique, .{с se:·. 1 не делове царствс:t . 76 Стога је п сасви)А веро­
(1903), 17-32.Трезор, чијн су предмети нз раз,urчи-
ватно да распоред в ојнпх једпшща на дунав-
1их епоха, вероватно је сакуп.ьен у првој половшш
4. века. О датовању, ibld., 30.
оо Епископска лпста ннје установ,ьепа. Позната 71
М. Паров11Ь-Псш11к~111. Инфор!\[атор АДЈ, 18.
i.;1, само два ешrскопа, Amaлtinus, којн је учество­
.шtј 1966, 34-35 (рефера r са VII конгреса архе­
вао на концплу у Ссрдшш 343" и некп Kyl'i.acus
олога Jvroc швпје), вр.\о јс успе. \о оцрта.ш овај
Mysiae, вероватно из В1ши11ац11јума, Ј. Zeilleг. L e 11роцес.
oi"igines ch1-€ti..en.ne.s des pro,•ince.s danuЫennes. 149. 7
У 6. веку В11минацијум је мнтрополпја, Hie1·. Sy- ~Not1tia D'gnitatum. I-III. Bonnae 18::.9-1853
necd., 657, 1, сада вероватно у насељу на .\евој 11 О. Seeck Notitia Dignitatum. Beeolini 1876.
обалп Млаве. 0:1 Hoгmcs, 11 (1876), 72.
70 Нарочито у доба Диок"\ецнјана н Ко11стан-
71
The Noiitia Dignitatu111, Jott1-n. Ro111. St.. 10
( 1920). 136. 146, 153.
1ш-ш . Лактанцпјев (De moгt. регs" 7. 8-10) ко:-. 1ен­
75
тар Диоклецијанове градите,ьске лудостп могао 611 La »Notitia Dignitaitum utгiusque iшрегН" Rev.
се пето тако прпменити и на Константина, који је ёt anc., 38 (1936), 285-338
подигао Нови Рим . ;u IЬid., 312.
38
ској граmщи репродукује стање пре
свакако у доба Валентпнпјана I п Ва \.енса.77
Dux Moesiae I и:мао је под својо:-.1 командом
укупно 26 јединица, од којих 8 cuпei, 3 lcgi-
ones, 2 флотиле и 13 Ј\tа1ы1х а\'Ксилпјарr-шх
пли других једш-шца.i 8 Од тога, сюю у Впмп­
нацијуму налазили су се leg. VII Claudia (Not.
Dign. ог 41, 31: pгacfectus legionis
septimae Claudiae Viminacio),
један cuneus ( 41, 16: с u n е u s е q u i t u m
pгomotorum, Viminacio) пједнаду­
навска флотила ( 41, 38: р га с f е с t н s с 1 а s-
s i s Н i s t i с а е, V i m i n а с i о), дакле ско­
ро jcдIIa трећина горљоl\1езпјскпх снага. Ис­
тина, легпје су у то доба само далека ремп­
нисцспта раноцарскпх лепrја које су бројале
око 5-6000 људи. Легпје пред крај 4. века
пIIcy ыогле бројатп впше од 1000 војника, а
ауксилпјарне кохорте пајвпше 500.i 9 Одбрана
утврћених насеља морала је бптн препуштена
IIeкoj врстп локалне мплтщпiе, па бп се веро­
ватно и жиг са опеке ( CIL III, 1701), 1 е g(i о)
V i m (i n а се n s i s), могао па тај начшr
nротумачитп. 0 Постојаље једне ВП.\iШ-Iациј­
ске легије поред ceдl\re клаудијевске - уко­
лпко се не ради о истој једпшщп - ппак
ниј е сасвим јасно. Упркос овп\1 тешкоћама
остаје чшьеница да јс ВИЈ\шпацијум у 4. веку
имао јак гарнизон п да јс ыорао представ­
/оатп важно упориште па дунавској граници.
Положај Внмшrацпју:-.ш на раскршћу важ-
1шх путева морао је одпгратп п овога пvт;:~
пресудну улогу. Тактика р1шске војске у 4.
веку подрећена је повонасталиы услошr;-.ш
на граници . Уместо нсодрж:пвог фронталног
распореда легија п ауксплпјарнпх једш-11ща
пзмећу њих, одбраIIа се 1юнце11трише на ва­
жнија вој па упоришта, КОМ\ шшацпје п утвр­
ћен е градове у унутрашљости. Покрспшја
коњпца замељује nешадпју која вршп гар­
низонску службу. МеЬутпм упркос опадања
значаја Впмпнацију1ш као легионарског ло­
гора, оп не уступа у тешкпl\I nреl\1епи.1\1а
друге полошше 4. века улогу важног стра­
тешког п економског пункта.
Тачнијим хронолошким опредељењем ва­
жнијих граћевш-1сю1х периода у Вимпнацпју­
му добпјамо чвршћу базу за решавање поје-
77
Ibld, 322.
78
Ibld" 337.
79
Ј. В . Bury, ор. cit" 146. Можда су чак 11 те
цифре преуnе:шчане. Lot. ор. ci t" 305-:..06, сыатра
да су re леrще арханзмн 11 ,..1.а њнхова стварна сш1-
га одrош1ра једној старој колортн, па нх зато н
назнва cohort€G legionaires.
во Ист11на Васпl1 опеку прпш1сује вре~1ену ко­
лоније, Старинар, 12 (1895), 44.
Владислав Поповпћ
376., но дшшх пптања његове топографије, а која се
поставл"ају на основу историјских извора,
археолошког п посебно епиграфског матерп­
ја.\а. Пре него што преЬемо на најважлпјп про­
б.\е,\t односа логора, канабе, l\1унпщmпја, ко­
лоппјс п касноцарскс ciYitas п љпхове иденти­
фнкацпје на терену, потребно је осврнутп се
у пајкраЬ.1в1 црт;~.-.ш на податке које нам пру­
жају rшсанп пзворп. Подацп ко јп се Ј\югу веза­
тп непосредно п ш посредно за положа i града
п љегову топографију, вeol\ra су реткп. Вимп­
нацпју;-.1 (Viminac.iнш) је обележен у свш1
рrшсюш rrтпнераршш. ТаЬнlа Peutingeriana
(217, 5) даје г;~ као V i 111i11 а t i о, Itineгa-
1·iш11 Апtопiпi Aнgusti (133, 3) као V i 111 i n а­
с i о п Е Ll ш i n а с i о, Itineraгium Bнrdiga­
lcnse ( 564) као с i ,. i t а s V i m i n а с i о. Код
Птоло\1еја ( G ео g r. III 9, 3) јашьа се у облп­
ку O't··i:J.c'1i·1.Jr,·1, док га оста.\.П грчки писци
ПС>\IПIЬ\' као B1:J c·1i%~r1 ·1 (Прпск, fгag. 2, 280 и
8, 305 пд. Прокопије, D е а е d i f., IV, 5) пли
B 1 :н1 ·1i·1.ro·1 (Тсофанес, С h r о n., 24). Хпјерок­
лов S у n ес d е m u s ( 657, 2) познаје в, L'l'l.'l.1'1
1-1 1,тr l,т. i, .::. У средrьс:-.1 пеку налазпмо код
Аrшстаспја Бпб.шотекара (С hr о n о g г.
Т г i р с r t i t а, 23) об шк В i min ас i u m. У
ТаЬ. Pcut., која је касног порек.\.а, Впмипа­
цнј'' 'l се па . шзи у М (о) с s i а I, у близини
раскршћа неколпко путеве:~. Главпп плп цар­
скп АР\ :1.1 долазна је са запада, преко Спрмп­
јума, С1шпrдупу;-.~а II МаргуЈ\1а, од кога је Ви­
.шшацпју1\I пре:1.ш свп:-.1 1п1шсрарIIЈ\Ш удал,ен
10 .мљъа . Пpei\Ia југу ес одвајао пут за Нап­
сус, са првом ста~шцо;-.1 m а nsi о М и n ес i-
p i о (Itin. Buгd., 565, 1) нлп М u n јс i р i о
(ТаЬ. Peut. и Itiп. Ant. 134, 1), на неких 18
ш.р. И :пша, у Itin. Burdig. (564, 10) 1шамо
ЈЈзысЬу Вшшнацпјума н Мушщ1шијума m н­
t а t i о А d N о n Ll m. Путсвп за Даю1ју 11
ш1з Дуrrав нпсу ес раздвајалп код Впмишщн­
ју.\Ш, всh нешто нсточrшје од града. Пpei\ra
ТаЬ. Peut. пут за Дакнју водно је преко L c-
из d с r а t а е на 10 m.p., запш следе Ар о f 1.
12 m.p., п rra лепој обалп А r с i d а v а 12 m.p.
Обично се уз1ша да је Ледерата (впз. Littera-
ta) у данашrьсl\l Раыу п суче. шо код Банат­
ске Палаш·е, где су утврћења обезбеЬивал<.1
дунавскп прелаз. 81 Kanitz је СЈ\lатрао да се
код Рама пут пруж.ао уз обалу до Пш-неума п:
даље, независно од главног пута који је од
Впмпнацијума водио на псток. 8:? Kanitz тако-
81
О ТО\1 проблеЈ1.1у , Визант. 11зворп за пст. на­
рода Југославије, Т. 1, 1955, 6711 нап. 166.
82
Ор. clt" географска карта. Пре~rа ТаЬ. Peu t.
пут је вод1ю на нсток 11рско Pinicum (Pincum), vico
Cuppe (Cuppae), Ad Nova.s (Novae), итд.

ће даје пут који би од Виминацијума преко
острва водио у банатску равницу. Вимина­
цијске кamrje и некрополе донекле индици­
р ају правце римских путева ка југу и истоку .
Лева и десна обала Млаве биле су везане
мостом, чије су остатке забележили Јире­
чек, :1 Kaпitz 8 ~ и Милићевић . 85 Вероватно се
ра;.,и о локалитету 11 Каменити брод", где је
на левој обали Млаве, при ниском водостају,
оидљива камена конструrщија.
су источно од моста, на десној обали, уста­
новљени трагови трасе старога пута. 6
Ближих података о топографији уже град­
ске територије Виминацијума нема у
ским изворима . Иако аутори помињу борав­
ке неколико царева, ниједан не даје обаве­
штења о логору и вароши. О изгледу раног
бедема каструма можда би се могло судити
на основу представе са Трајановог стуба.ч7
Виминацијум је на ТаЬ. Peut. обеле.жен уо­
бичајеном вињетом са схематизованом пред­
ставом две куле. Иако се не може потпуно
искључити могућност да вињета има значе­
ње градске капије, односно civitas, потребно
је обратити паж:њу на једно новије и можда
тачније објашњење. А. С. Levi и В. Trell не­
давно су изнеле претпоставку да
вињете означавају важније друмске станице
у близини града, јер је од краја 2. века за­
прегама био забрањен у лаз у римске градо­
ве. s Чак ако би љихова претпоставка и била
тачна, вињета са чувене табуле не дозвољава
нам да ближ одредимо место где би се так­
ва конструкција могла лоцирати. Слично
тоЈ\1е, ни историјски извори ни текстови нат­
ппса, у којима се помиње впминацијска фло­
та , храмови и сл . , не опредељују место где
би се одрећене граћевипе могле налазити. Не
остаје нам н11шта друго но да нагаћамо на
основу аналогија из других римских градова.
Приск (F r а g ш. 2, 280) нас обавештава
да су Хунп 441. , прешавши Дунав, опустоши­
ли многе градове и тврћаве , и да су мећу њп­
ма заузели Виминацијум: ... ·ш.1
83 Ор. ciit., 84.
~ Ор. cit" 18.
ss Qp. cit" 1029.
во Према подацима које Ј\1И је М . П1ш дпћ .ъу­
базно ставио на располагање.
87 В. Sa.r·ia, ор. cit., col. 2174 наводи мншљење
Patsch--a (S.-Вer. Akiad. Wien 217, 1 (1937), 72, Bild.
46) по коме би на Трајановом стубу био представ­
.ьен ви.минацијски бедем, »-eime1· zinne.n.gelпO.nten
Quad·ermauer.«
sв An ancient touriJst тар, Arch.aelogy, 17, Nr. 4,
1964, 227-233
Топографија Виминацију!\1 а 39
tO'I "latpo 1 7t6Лац; "/дt CfP?UpLa 'ltAot'Тta '~;т;1 ttp
1 7tOt'1.-
' , у-
р.<р €%Cl.Y.w'Ja'I. ё'i O\f: 'У.а\ 'tl'J
' 'в ' ,,
l,IU'ICl.'XLO'i e .лl'JV.
,
Да је стари Вшшнацију:м био порушен до
темеља и да јс цар Ј устинијан подпгао пот­
пуно нов грзд , сазнајемо тек од Прокопија
(D е а е d i f ., IV, 5): z;c\щ,oatl-;'1 дs а.uто5 п6Л.•.;
·(,·1 7pxf'J.[r, t6 I3 1.p.1'1d:·ШJ'I, -fi'mEp о ~и1Л;•); (~"1. &:p.:Лiw'i
ycrp a.7tw),wЛE\ 1W'I E'Jzd.tw'J nОЛЛt(> ч16т:роv) 'a 'iO\'X.1)-
Изгледа да 0< p.·Гj'Jd.p.:vo~ ~Lp.;;rt.crav aт.:~VEt;E vЬ.. 11.
r~,
рпм­
s
поменуте
Сл. 4. План Вимпнациј ума, према М. Васићу.
Fig. 4. Plan de Viminaciu.m d'apтes М Vasic.
Иако се из Присковог текста види да су Ху­
ни рушили градове и тврћаве, није сасвим
јасно да ли је исту судбину доживео и Вими­
нациј ум . Прокопије са своје стране изричито
nели да је гра).. порушен до темеља, но ова
пест можда се односи само на претпоставље­
но римско насеље на левој обали Млаве, нз
чијим је рушевинама могао изникнути визан­
тпјсюr град. У оквиру овога града свакако се
налазила и епископија (Hier. Synecdemu.;;,
1щ1f'Ј.нuП&,1т:.:: 657, 2) . Виминацијум је потпадао под јурис­
дикцију Priшae Instinianae, како дознајемо из
Nov. IV (De privilegis arhiepiscopi Primae Ju-
stinianae): ... et tam Viшinaciuш quam Recidi-
va et Litterata, quae traпs DanuЬiam sunt ...
Иако Авари 584. заузимају Виминацијум
(Theoph. Sim., Н i s t о r i а е, I 3--4), овај до-
гаћај још увек пе означава крај његове исто­
С.
рије. Око 600. г. Византија прелази у офанзи­
ву. Ромејска војска скупп се у Виминацију­
му, одакле прелази на другу обалу Дунава .
Најзанимљивије је да се Виминацијум при­
ликом тих догаћаја помиње као острво. Тео-
40 Владислав Поповић

филакт Симоката, историчар из времена цара
Ираклија, каже (Н i s t., VIII, 1):
Ot
1 '/)
W/J-' 'lr,t лр '1(; ти
в '
t fJ.t'JO'.i<.'. '!\I ·(t" и'1: сх"· (Y.V't·~
Q •
')(а1r~оп,~х:: 7t:~t
' '
И.
•
(p:.t11
Вест да су Ром:еји дошли у Виминакион, ос­
трво на реци Истру, преузимају
Confessor, из друге половине 8. века, и Ана­
9 кључује да се ради о месту на ушhу Мораве
стасије Библиотекар, 90 добро информисани
ерудита и познаппк словенских апостола. Из
овога би се дало закључити да су острво и
дунавски рукавац играли значајну стратеш­
ку улогу у рановпзантијском, а можда већ
II у рпм.ском времену, онако како је Јиречек
r:ећ давно претпоставио. 91
О средњовековном граду још мање знамо.
Буг<lрски псторпчари сматрају да је у сред­
љем: веку Виминацијум бпо бугарско утвр­
ћено упориште познато под именом Брани­
чево.92 Битно је мећутим да се епископска
традиција очувала у средњем веку. О томе
нас обавештава Sigillium primum Василија
П, из 1019" који се односи на охридску архи­
еnископиј у:9з х~1 tl,v €11 ( ~;ю тсо'1 8(,?.v(t~·r1 :; ~;. :;
t·~,, B~dvttCa:'1 х~: тr,v Лkр:1,Ј'•.ахо'1 ...
... - следи набрајање. Да је упркос
томе Браничево био само бедан градић, зна­
мо из путописа Odo de Deogilo-a, из средине
12. века, који га назива В r и n d и s i u т
с i v i t а t е m ра u ре r с u 1 а m .9 ' Код Анс­
берта, путописца из трећег крсташко~· ра га
(1189-1190), Браничево се јавља као В r а n-
d i е z. 9 s У доба јаке експанзиiе латинске цр­
кве за време понтификата Инокентпја III,
Браничево је својим згодним положајем
привукло пажњу теократски
папе.эб Проблем браничевске епископије у­
једно је и проблем обнове хришћанства на
Дунаву у 9. веку, и мора се посматрати у
склопу политичких и
Рима и Цариграда над словенским зел1љама
уопште. Познато је да су Василије I и Фотије
89 CHRONOGR., 2-!:
µ:·rd.I:~ иб 'Ј 1тр u
'11,(;fJ(;
оо
CHRONOGR. TRIPARTITA, 23: VIMINACIUM,
QUOD EST INSULA MAGNA НISTRI. Теофанес је
један од његовпх извора. Исто налазшю у CHRI-
NICON MON., 65.
91
Ор. cit" 84.
02 Извори за българската
нап . 3.
03 IЬ!id. , XI, 43.
9 '1 Љid" 120 (LIВER DE VIA SANCTI SEPUL-
CHRI).
05
Ibld" 248, 252, 253, 257, 262 (HIST. DE EXPEDI-
TIONE FRIDERICI IMPERATORES).
06 IЬid. , 329, 345, INNOCENTII III РАРАЕ EPI-
STOLAE, 15, 25 (BLASIUS) ... EPISCOPUS BRAN-
DUZIВERENSIS ; iЫ<i" 345, INNOCENTII III РАРАЕ
GE.sTA, 145
у ложили велике напоре како оп реорганизо- "'
вали цркве.ну хпјерархпју на северу. Тако се
. "
.\. ' -
us v·r,.:ю:; у актима царпградског концила_ из 879. јав­
1.!
fCX •
-:ю
''1r,t[, OU . . . ља мећу присутним епискошпш ,\ ; oca,1;•1 r,~ .\lw-
pd._8,t.'J. Како је у то доба Мстодпје епископ
Theophanes моравски, F. Dvornik вероватно исправно за­
у Дунав.Di Из овога впдимо да је традиција
римских епископских седпшта у Виминаци­
јуму и Маргуму вероватно већ у периоду
обнове хришћ.апства била оживл~ена. 98
Резултати археолошких ископавања и
оGавештеља која нам пружају псторијски
извори могу, ако не у детаљима, онда бар у
најгрубљим потези..м:а помоћи издвајању рп:м­
ског од рановизантијског и средњовековног
града. Тиме би се могло помислитп да је и
проблем лоцирања п впзантијског града на
терену решен у најосновнијпЈ\1 цртама. Док
би се среДI-ьовеконни градић развио па руше·
винама впзшпијског Впмппакиона, из прво­
битнпх канаба уз логор на десној обалп Мла­
ве произпшао би мунициппј, затим колониј<.1
II копачпо каспоантичка civitas. Тако бп се
уједно добила · непрекинута развојна нит на
једном месту, чпјп бн остацп па локалитету
"Чајир" билп данас скоро потпуно заборав­
љени сведоци. Као што смо раније помену­
ли, Васић је веома ИЈ 1туитивно протумачио
двојну поделу вароши н::~ леву н десну обалу
Млаве присуством доыородачког насеља у
близшш логора. Но стаnл~ајући са пзвесно.\t
резервом логор на леву обалу Млаве, Васић
је у тој својој раној студпји 99 пзврпуо ствар­
расположеног ни распоред. У осталом, баш су љегова иско­
паваља донела коначну псправку. Васић се
мећутим у каснпјим радовима пије враћао
на проблем односа логора и мунпципија.
црквених асппрација Остало је његово мишљење да је municipiurn
Aeliumпостао пз канаба п да је новим прав­
ним положајем града можда обухваћено и
домородачко насеље. 1 00 Поставши колонија
ветерана leg. VII Claudjae п leg. IV Flaviae -
тврћење које јс остало непроверено - Вими­
нацијум је према Васић.евом .!\iишљењу добио
ius Italicum п нпје плаћао данак на земљи­
ште.нн Но с друге стране не треба губити из
11стор11я , Vl. 242, 0
7
Les Slaves, Byzance e t Rome au rxe &iecle, Pa-
ris 1926, 233-234 п 234, нап. 1- 3.
08 Иако на концплу нз 879. не наилазимо на
браничевс ког еrшскопа, вр .ю је вероватно да га
као црквени центар об навл,ају БугарII нлrr Грци
у 9. веку.
оо Старинар, 12 (1895) , 23, 26.
100 IЬ.id" 38.
101 IЬid . , 43 .

вида да проглашење градова за колоније по­
сле Каракалпноr едпкта 212. год. више није
пмало практичног значаја, јер су сви станов-
1шци, бар званично, бпли стеклн граћанска
права . 1 0 1 а Некадашњи Хадријанов муници­
ппј (Municipium Aelium Viminacium, нпр. CIL,
III, 13805) није уосталом постао Гордпјанова
колонија 240., већ новембра 239., како су но­
впја испитпвања нумизматичког материјала
показала. 102 Мишљење да се municipium Aeli-
um развпо пз капаба, опако како га је Васић
формулпсао, прихватио је Н. Вулић, истина
на основу епиграфског матерпјала, 1 {);Ј а тако­
ће га пе оспоравају и некп 11овнјп ауторп. 1111
Претпоставка да је горњомезијски
град постао мушщипиј из канаба ослања се
па тезу коју је још у прошлоЈ\1 веку пзнео
велпки немачки историчар ТЬ. Mommsen. 10 "
Мећутим, О. Bohn је 1926. уздрЈ\tао тье1·ово
мишљење, показавши да на рајнскоЈ\1 лпмесу
цпвплно насеље п канабе уз логор нпсу једно
те пето, односно да јс мушщнпално право
додељивано управо ц~шилном а нс војничкоЈ\1
насељу. 1 06 Тумачеlш један виминацпјски нат­
пис, о коме ће бити посебно речи у даљем
излагању, Воћn је такоће изнео мишљење да
су ес canabae у Виминацијуму, као пздвојено
traceљe уз логор, одржале све до почетка
века. 10 7 Довољно је јасно од каквог јс археоло­
шког значаја његова претпоставка.
речпма, насеље уз логор на "Чајиру" не бп
могло одговарати ладријанском мунициш~:ју,
чије бн постојање требало у том случају
тражнтп 11а другом и још неидентифпкова­
ном месту. Таме би целокупна шема развпткn
колоrшје пз мушщипија, а овога из канаба,
бнла Ј1зоснове поремећена. Узгред треба по-
101а. М . Мирков11!1 1 ор. cit" 113.
1
u~ С. Душа1шh, Новац колоније Вшшнац11у"1 11
дату.\ш пз р11,.,1ске 11стор11је средине 111 века. Ста­
р1111ар, н.с. 12 (1961), 141-154. Новац је кован \'
В11мш~ац11јуыу у току 16 год1111а, од 239-256. За
бнбл11оrраф11ј\ о вшпшацнјскО\l новцу, поре). горе
поыенутог рада, упоредпт11 В. Sat·ia, ор.
п С. Душанић, Необјављене вар11јанте новца коло·
1шје Ввминацнјум. Numizmatic11e Y1je.sti, Zag1·eb, V,
12 (1958). 1- 11. Докторска дпсертащrја Г. Орлова
о ВЉ\ш1~ацнјској 1<овниц11 11а жалост још 1111је об­
јављена.
~оз СаnаЬае. Глас СКА, 72 (1907), 75-93 ,
LJl!TO 90.
ЈО.\ В. Saд·ia, ор cLt" col. 2184; Б. Мано.Зпси, ор.
cit" 100, где је 11з11есе110 МIЈШ/ьење да су ыующипији
Маргум и Впминацнјум постали од капаба.
105
Die romische Lagei-sti:idte, Ges.ammelte Scht'if-
ten, IV, 203.
105 Rhelinische Lagerstadte, Geгmania, 10 (1926),
25 ид.
107
IЫd" 33
l'onorpaфиja Вшшнаш~ ''''1а 41
менути п Хiшотезу коју су изнелп Н. Вулић и
А. Premerstein, према којпма бп се некадаш­
љи пшnicipiнm Aelium могао на \азипr код
ma11sio Mu11icipium са римскпх rrти11ерара . :1 1111
Но како се овај налази па 18 m. р. од Виl\ш­
нацијума, код данашњег Калпшта, 111 ! 1 њнхова
претпоставка за сада остаје без чвршhе осно­
ве. С обзпроЈ\1 на значај проблема за ш1мина­
ц:ијску топографију и будуhе архео,\Ошке ра­
дове, сматралп смо за потребно дn се блпж~
осврнемо на садржину неколпкu натпнса.
Посебан интерес научника привукао је
натпис CIL, IП, 14509, дајемо у Ву.ш11сво:\ 1
читаљу: 11 0 [? Di,1us] Sept(imius) Scverus Pert
главrш (inax) [Pius F]elix Arab(icus) Adiab(enicus)
[ParlЬ(icus)] maximus et [imp(cratoг) Caes
(ar) М.] Aur(elius) Antoninus Pius [Felix Au]
gustus cana [bas? refec]erunt leg(ioni) VII
[Cl(audiae) А] nt(oniпianae) p(iae) f(idelis).
Као што се видп на nрвп поглед, 11ред.\о;.кепо
читаље је вероватно, алп не п сасвнм сигур­
но. Текст је оштећен па најдрагоценпјем r.1е­
сту, које је реконстерунсано као с а n аЬ а s
r е f есе г u n t. Ако би то бнло тачно, зна­
чило бп да су С. Север п Каракала об11овпли
пли поново подпглп канабе. МеЬутпм, пошто
седма легија носи назнв Antoniniana тек од
3. 213" догаћај илп, тачније, 11атш1с \Юра се
ставити непосредно после смрти С. Севера. 111
Другим Суштинско питање које се JiaJ\lehc је ,\а лн
су у Ви.мипацпј уму обновљене uc\1 постојеће
канабе нлп су подпгнуте нове. Bohn је сма­
трао на веh наведеном месту да јс нат1шс CIL
III, 14509 доказ о постојању канаба \'3 .\огор
све до времена С. Севера. Вул1I11 јс са своје
стране дао нешто друкчије туыачсњ~. које
је на жалост остало недовољно запаж.е110 у
научној јавности. Оп је обратио пажљу на
чињешщу да су граћевине у каrтабама обич­
но приватно власништво, док је на наrппсу
реч о канабама које не обнављај\ поједина
лица веl1 цареви. Према томе, како В у-.шh из­
гледа тачно закључује, канабе у ппта~ьу не
односе се на цивилно насеље уз логор (La-
c'it" col. 2177 geгstadt), веh на констру1щије пскључиво
војничког карактера које се люп ' повезати
са реформом војске С. Севера. Вулпl1 као
пример наводи, истина много раш1јп, натпис
из Аквинкума (Cil III, 10336), у коме нала­
наро·
зимо поменуте canabens(es) pub(lice).112 Ре­
форма о којој је реч одпос11 се на војничке
1
0~
Ost. Jahr" 4 (1901), ВЫ t30
1 og Kaљitz, ор.
cit" 60-63
lJ~ Ор. cit.. 90; Ost. Jah1-.. :, 119UU), ВЫ. 117
111 IЬid.
112
lbld., 91-92 .
42
бракове који су све до 197. билп илегитим­
ни.11з Озакоњењем матрпмошrјалног
војника мења се у великој мери начин вој­
ничког жнвота, који постаје близак граћан­
ском. Посматрајуhн проблем са Вулићевоr
становишта, могло би се зюсл>учпти да нат­
пис говори о канабама војничког а не уоби­
чајеног цпвилног карактера, подигнутим по­
сле реформе о државном трошку и сасвим
незавпсним од мующппија који је
томе могао већ постојати уз логор. Постав­
ља се питање када су те канабе подигнуте
iwr обновљене. Како leg. VII Claudia носн
назив Antoniniana, који се не јавља пре
натпис не би потицао пз времена С. Севера
(193-211.), већ Каракале (М. Aurelius Anto-
ninus Caracalla, 211-217.) .Стога се и спомс­
rшк могао односити на догаЬај који му је
претходио више година и не бп морао да се
стави у 211. како се обично узпма. 111 С. Се­
вер је у два маха обишао :мезпјске војне ло­
горе, 196. (Script. Hist. Aug., Vita
S е v е r i, 10, 10, 3) и 202. (Не r о d., III, 10,
l) . Ако бп се обнова канаба у Виминацијуму
довела у везу са реформом IIЗ 197., онда би
првн датум отпао, а други би се могао прих­
ваппн са доста вероватноће.
Из свега пропзилазп да натпис
14509 не даје дефи:нптпван одговор на пита­
ље да ли се у Впмпнацпју:му сачувало цивил­
но насеље крај логора, независно од муни­
ципија а под јурпсдикцијо:м војне управе.
Друrп један натпис, CIL III, 8112, 115
Александра Севера, сведочи да је
Виминацијуму извршено премеравање легп­
онске териториј е ( territoriнm legionis) . Ha-
IIмe, војна управа располага.\а је одрећено!\1
територпјом која је била одвојена од муни­
ципалне. Зеl\Iљишни посед могао је бити да­
ван у закуп, а сигурно је да је играо важну
улогу у снабдевању војске. За сада нема си­
гурних података да је војшщпма и њиховим
11з Pa1,ke1·, ор. cit.. 237. позивајућ11 се на
дијана III, 8, 5.
ш В. Sa.l'ia ставл,а догаћај у 211. год., ор
2174-2175: »Im ZU!Sammenhang mit der se\1eri.sch e.n
La.geirneuord:nU!l1g, die den Sold.a ten das Zusammenle-
ben mit Љren Fгauen ge:s.t.a ttete, \Vueden 211. n . Сhг .
die Canabae leg. VII Cl. Алt. neu hergestellt.«
ш б.st. Jahr., 4 (190·1), ВЫ . 79. Текст овог важног
натписа репродукује А. Мбс.sу у свом последњелt
раду Da.s Lu.stгum Pгimipili und die Annoлa Militaii.s.
[- - -/рго sa.lute Imp. Cae.s./M. Aw·. Seve/11·.i Alex.ain/dri
Au]g. n ./et leg. V[ll]/Cl. Seve[l"i] /anae [Alex аndгап.а·е]
My1·i.sm[u.s]/Felicis d[isp(en.satoгis)] . vik(a.гius) lust
[ro]/ Cl. Alex[an]/d.гi ha [s(taii) сиm] 1 meљsoriЬ[us]
/(следе имена једанаест ~1е11сора) Mode.sto et Рг[оЬо
cos.].
Владислав Поповић
породицама додељивана земља у доба Севе­
стања рових реформи. Да би дошло до земље, ци­
вилно становништво капаба тежило је да
прими граћапско право оближњег муниципи­
ја, што је и убрзало процес стапања оба на­
сеља, као што ћемо даље видети. Натпис CIL
III, 8112важан је стога што указује да је у
Вимннацпјуму, као и у другпм граничнк\1
местима, долазило до важних територијал­
према них промена у току првих деценија 3. века.
Но као и претходни натгшс, ни овај нам не
даје сигурнијих индиција да је у овом поод­
маклом времену легионској територији при­
213., падало цивилно насеље у Ви1\1инацијуму.
Свакако најважнији документ који би се
посредно односио на впминацпјске с а n а­
Ь а е 1 е g i о n i s је латеркул (CIL III, 14507)
војника leg. VII Claudiae регрутованих 169, а
отпуштених 195., после 25 година службе . По­
ред Вулића који га је проучио у својој сту­
дији о канабама, латеркул је псцрпно об­
радио Ј. БруншЈ\IИд, 116 а и каснијп аутори че­
сто га цитирају. Латеркул је прворазредан
документ о променама у начину регрутова­
ња у другој половпни 2. века. Статистичкп
подаци показују да је до 42. проценат војни­
ка италског порекла у VII п XI легији
CIL IП, око 50/100, да би се измећу 42. и 58. (или 69.)
чак попео на око 70/ 100. Регрутовање итал­
скоr становништва наг ло опада од Веспазп­
ј анова доба, док их у cmrcкy из 169. уопште
нема. Од очуваних ш1ена војника 103 су из
пз доба Мезије, а само је незнатан број из Дакије
228. у (6), Папонпје (2), Тракије (3) и Илирика
(7) (уп. дал"е стр.). Седморпца имају о r i-
gо С а s t r i s .117 Слична ситуација констато­
вана је и у афричким лпста:ма, које су нај­
бројније. Времеrю:м је све већп проценат ре­
грута локалног порекла, тако да су у сm1ску
из 166. leg. III Augustae ( CIL III, 18067) сви
војници Афрпканцп, док у листп из 194. leg.
П Traianae (Dessau, 2304) налазимо 30 Епш­
ћана од укупно 46 војника, поред 22 са наз­
наком Castris. 11 s. Није без значаја да је уп­
Херо­
раво Хадријан император који је утврдио
римск-у границу. На Дунав се враћају легиј е
cit., col.
које су учествовале у Трајановом парћан-
ском рату, док Хадријан лично обилази Ме­
зију . Установљењем границе почиње и нова
политика регрутовања из аутохтоних извора,
па се легије у 2. веку постепено претварају у
11
Beun.Smid i L. Jev1·emovic, Stari natpiisi iz
а Ј.
okoliпe Poza.1:evc.a u Sгblji, Zagreb, 1901, 4-20.
117 РаРkег. ор. cit., 177-181.
1 1s Љid., 182-184
 Топоrрафпја Впшшацијума 43

неку врсту локалне мил1щије.ш. Овај про­ Аурелија, наравно, ~а изузетком Виминаци­
цес упоредо пратп правне промене у статусу ју.ма.1~3 Најбитније Је свакако да анализа
цивилног становништва које доводе до зна­ ономастпчког материјала пз Виминацнјума
мените Каракалпне С о n s t i t u t i о А n t o- недвосl\lислено указује на становништво у
n i n i а n а (212.) и постепеног везивања гра­ саставу канаба, како је M6csy успео да зак­
ћана за земљу. ључи.1=!4 Резу~тати до којих је дошао утоли­
Разумљиво Је да су промене настале у вој­ ко су вюкнИЈИ што велика већина натписа
~цп током 2. века са1110 део општих соцп­ прппада 2-3. 1:3е_ку, односно вреЈ\lену када је
град био muшc1pшrn Aeliнrn. Другим речи­
Јалних п екоr-юl\1скпх збпваља која су мења­
ма, у саставу насеља уз логор налазпли су
ла лик И!\шерије. Освојене терпторије биле
ес _ветерана са поро.д1щама, трговцп п занат­
су у почетку под војном управом, да би се
ЛПЈе, и веома 11rали проценат локалног жив­
стварање!\1 првих муницIIПИЈа п коло1-шја у
дунавскпм оЬластпма издвојиле градска н
~ьа. По свим _ошпн о.длш<.а.l\rа, Вш\Uш:ацију"'1
лепюнска тсриторпЈа. Ранп панонски логори
ЈС пр~ктпчrю 3е.дшю .место у Горљој Мезији
за КОЈе данас знамо да се развпјало па приб­
пз 1. века, као што су Siscia, Poetovio и мо­
лпжно слпчан начшr као п панонски града·
жда Sirrniurn, налазе се нешто повучени ка
вп. Ове кратке напоЈ\Iенс бплс су неопходне
унутрашљости освојене територпје . Тек се
ради бо1юег разумеnања дал~ег пзлагања.
у доЬа Флавијеваца осшшају на Дунаву стал­
Вш.шнацпјскп латеркул (CIL III, 14507),
ни логори са капабама (Viпdobona, Caгnun­
у ко1\1е се, као што смо рекли, налазе извесне
luш, Bпgetio, Aquiпcum). Одласком легија на
Дунав, канабе_ некадашњих логора добијају
шrдиције у _прплог постојања канаба уз ло­
гор, важан Је пре свега по хронолошком: ме­
sтатус КОЛОНПЈа. Но све ДО Хадрпјановог до­
сту које заузиЈ\lа. Састањьен 195., сппсак ле­
оа пема.:-.ю на Дунаву насеља мvниципалног
гионара VII Claudiae регрутованпх 169., знат­
права. 1 ::?u Упоредо са Карнунтум~м и Аквин­
но је каснпји од осшшања муннщmија
кумом, Вш\Пшацпјум добија од Хадријана
117., с једне стране, док ЈС с друге стране
зваље муппциm1ја, највероватније 117. Неда­
претходно измена11~а у војсци које је С. Север
вно је М. МирковпЬ на основу једног натm1са
увео 197. Прс1~а томе, уколико би се показа­
чшш ми се с правом истакла да је и Сипгп­
ло да је овај познати патппс стваран доказ
дунум могао постатп муниципиј у доба Ха­
дрпјана . 1::?оа Еппграфскп п покретни: археоло­ ~:ост~јаља војнпчког пасе1ьа уз логор на "Ча­
шки материјал педвосм:пслепо указује на
ЈИРУ , морали бпсмо дефшштивно тражптп
на другом месту цивилно насеље :м:ушщипал­
слабљење етнпчког елемента из Италије по­
но~ права. Његова доказна вредност у том слу­
четко111 2 .. века п на пораст увоза из других
провпнЦIIЈа. Локални производи такоће има­
ча3у бпла бп куд и камо већа него натписа
ју све више маха. А. M6csy впди у Горљој
CIL III, 14509 у коме се помшье обнова кана­
ба у доба С. Севера, с обзпролr да се овај по­
Мезпји три слоја урбанизације . 121 Најраш1је
датак односи на вре1'.1е када су сапаЬае мог­
бп биле коло~шЈе Scupi п Ratiaria, основане
ле пзгубптп своје првобппю значење . Поме­
дедукцијом ветерана у време Дом:ицпјана п
нуте пн.дпције односе се па oгigo Castris не­
Трајана. Други слој представљале би канабе
колико војнпка, које се јавља у облику
уз логоре легија, док трећи не би био тако
јасан као прва два н углавном би бпо ре­
С ( astris), Cas ( Lгis) п Kas ( tris) .125 . Свакако
пајзаппмљпвпјп је пример у 51-52
реду, с
зултат романизацпје домородачког станов­
леве стране, где јс дата триба 1 ::!6 : P(uЬlius)
нпштва.1:!2 Процес роыаппзацпје кретао се
са југа на север п релатпвно је касно
Ael(ius) Vitalis eq(ues) Pol(lia) C(astris). На
проблем: oгigo Castгis п његовог значења ос­
кулминирао у Горљој мезији. Зато је
врнуо се већи број аутора. Проучавајући вој-
и ,,,,к~р~ктеристично да насеља на северу
доопЈаЈу градско право тек за време Марка
123 Ibld .. 302.
121 IЬid" 292: »Demnach zeigt die 1Ш:nwohneгschaft
1 19 IЬid. 1 160-161, 163-164. die Шг eine СаnаЬае chai-akteгistischen Ztige.«
Овај је процес одлично сюпщрао А.
120 M6c.sy,
1 2• Ј. BrunЭmid, ор.
cit" 7-12.
Das Teпito1·1um Legionis und die Canabae in Panno- 1 ~6 Bгunsmid,
ibld., 9, даје POL(IO) C(ASTRIS?)
nien. Acta Агсh. Budapest, 3 (1953), 179 п д.
у:-.1есто }>OL(LIA TRIВU) C(ASTRIS). Он своје чп­
1 ~&а Ор. cit., 113-114, на основу натm1са бзt.
таље ООЈашњава. овако: »Под њнховп~1 (управите­
Jahr., 4 (1901), ВЫ. 129. љш1~а оружане) Је надзоро~1 ваљда бпо гао пос.ш­
Untc1'5uclшngen zщ·
121 Gescl"tichte de1· гбrniscl1en воЬа прн нзвоосњу 11 поправ.ьаљу оружја (POLIO)
Pгovinz Moesia Supe1·ior. Acta Arch" Bud.apest, 11 Р.AELIUS VITALIS из BIL\ШШЩIIjcкor логора (II
(1959), 299. 51)пз 3. кохорте, за којега се спомпње, да је био
ш Ibld., 299-301. коњаник (eques).«
44 .Владпслав Попови.ћ

ничке листе из Ламбезе (Lamboesis) у Ну­ које су дали Wilmanns, Mo111111se11 и Parker,
мпдИЈН, G. Wilmanns је пзгледа први изнео морамо се запитати да лн се oгigo Castris
мишљење да nојнпци трибе Pollia п порек­ војн11ка са сппска 11з 195. олносп па логор, тј.
ло.\1 Cast(ris) или Castr(is) потпчу пз насеља насеље крај логора у Впмшrацнјуму, пли су
уз војни логор (Lagervicus). Како је Ламбеза пак тп легиопарп моглп бппr роЬеrш у бп­
тек под С. Севером добила мушщ1mалrю пра­ ло којим васс.ьпма крај cast1-a, но без гра­
во, тако су ванбрачна деца, роћепа од војни­ ћанског права. Иако јс па то питање доста
. ,..
ка и римских граћанки из капаба (Lagerkin- тешко одговорппr, ппак ЈС вероватно да оп
der), ступањем у легију узимале фиктивну се њихово oгigo Castris одпос11ло на логор
трпбу Pollia и origo CastrisP7 Његово ыиш­ VII Claudiae. Пада у очп да ес Ј\1ећу војшщrr-
љење засшшало се па томе да су легионарн 1\tа чпја су ПЈ\1ена ОЧ\ вана не налаз11 ниједан
обавезно бпли граЬаrш некога града 11 да ак­ чвје бп порекло 11з Ви.шшацнјулш бпло нз­
тивш1 војнпцп пре С. Севера пису пмали пра­ р11чито назначено. Ова је чrпьешща уто.шко
ва на лсгитнман брак за време активне с.\уж­ занимљивпја што су друга \1Сзијскп градовн
бе, као п да сапаЬае legionis пису и.ыа.\е му­ ( Rcшcsiaпa, Ratiaria rr Scupi) богато заступ­
ниципални статус . Mommsen је унекљшко мо­ љени, док са терrпор11јс ва~шнацијскоr му­
дификовао његову тезу и сасвим псправпо шщиппја пе потиче шrjeдarr војнпк. Испrпа,
закључио да мајке војника ех castris oriundi како је М. Мпрковиh потпуно оправдано
нису биле риыске граћанке већ perep,rinae, подвукла, доказна вредност латерку~·ш у­
доЈ\10роцн. 12 R Ванбра1..ша деца, па према томе ма~ьена је услед његове пепотпуност11.
н деца војника у актпвrюј службп, узимала ИЈ\lена свих места нису очувана, па тако
су gentilicium и порекло мајке а не оца.ш поред ВнЈ\lинацпјуЈ\tа недостају Ш\rена вој -
Према Mommsen-y трпба Pollia односила се 1шка са територнјс Cш-rrпдy11yl\laY11 ~ За
на случајеве који нису бпти резултат зако­ са.да изгледа највероватrшје да је виш1-
ните везе (iustac nuptiae, conuЬium), с пш 1шцпјспr конпrгент поднзан па тернто­
што бп само origo Castris означавао мајку рпјп легије. Не треба такоЬе заборавптп да
перегрппу, а случајеви назначивања порек­ се па ламбезитским лпстама које је Wil-
ла из бпло ког града мајку рпмску гра15анку. шanns проучrrо упоредо јављају као l\!есто
Његова је теза данас у главним цртама пр11.х­ порекла Castгis н Lambocsis, с л1м што је
ваhе11а . Parkeг се поред друrпх такоће украт­ град чешЬ.е назначен у сппсков11ма којн су
ко осврнуо на овај проблем. 130 Подвлачећп хронолошка позI-шјн. 13:!. У том случају, њн1
разлш·у нзмећу легија п ауксплпјарнпх ко­ бар онако како га је Wilmaпn s обја.сшю, Cas-
хорти, Parker наводи да су легпопарп .~юрали tris је једнако Lamboesis, па бrr 11 \е пюнари
иматп municipalis origo, односно да су потп­ са латерк ула из 195. бнли роЬеш 1 '/ Виыпна­
цалп пз неког Ј\lунищmија или колонпје. Ме­ цпјуЈ\1у. Од два потпуно очувана Ш\1е11а један
ћутим, таква разлика у поло.жају .\егпја н јс веh помепутн Р. Aelius Vitalis, друrп је
ауксилијарнпх трупа губн се под Ха~рија- M(arcus) Aur(elius) Fiпnus. 1 :33 Војници су
11ом, творцем рпмске дефанзивне политике бIIли регрутовани 169" за време В.\а,\авппе
којн уводи регрутовање по провинцпјама. Марка Аурелпја, када је 11 доп1чrш Firmus
Од љеговог вре11епа пе ипспстира ес више на ступањем у редове легије доб1ю граћанско
припадrюстп неком рпмскоl\1 граду, па су н право. Хадријански gentilicillm првог војни­
војници роћенп Castris све чешћп. Опи су ка не одговара 01ю:\1е што би се очекивало. Р .
према Parkcr-y незаконита деца римских вој­ Aelius Vitalis, којп је после 25 rодппа службе
rшка у активној служби, примљена у легпју отпуштен 195" не саl\ю да је регрутован 169.
иако шrсу бплп рп11сюr граЬанп, нити су мог­ за време М. Аурелија , већ се вероватно и ро­
\И да укажу на бrrло којн рпмски град као дио после смрти цара Хадр пј апа ( 138). Бу­
\:есто роћења. 1 :11 Ако прпхватп.мо тумачеље д ући да триба Pollia п origo Caslris сведоч~
да је љегова 1\1ајка peregrina без граћанског
права, gentilicium се не може односпти на
1~ 7 G. Wilmann.s. Co111me11tatione.s philologae jn
ho110!'cm Th. Mommsen. Be1·lin 1877, цптнрано према
А. Мбсsу, Dic Ol'igo Casll'i:; und die Canabae. Act.a
Ant. Hu.ng., 13 (1965), 425-426. and the sons Ьогn to them dш'ing thei1· pei·iod of m1-
lita.i·y seгvice were therљselves accepted as i·ccгuits.
i2t! HeL"mes, 19 (188-!), 10 н д.; А Мбсsу, loc. cit.
eYen though they had not the citizen.ship and couJd
1 ~~ R. Cagnat. Cou1·.s d'epig1·aphie latine. Pa1·i., not point to any town a.s their Ы1·thpla.ce."
1914 1, 72.
шз. Ор. cit" 112-113.
130 Ор. cit., 170-171. 1з2 Н. Вулић, Глас СКА, 72 (1907), 85-86; CIL
ш Ibld" 171: »Thi.s iшplies th.at thei1· fatheгs ha<I VIII, Suppl. 2586 и 18068.
CQ/lltracted ma.r1iage alli.ances contrary to Roman law, 1зз Ред 9-10, десна страна натписа .

раније стечена родитељска права. Зато мож­
да не бп бпло без основа помпшљати да се
1шену Р. AeliL1s VitaHs крпје впмппацпјско
порекло логору блисю1 municipium Aelium.
Из свега што смо досад пзнели произилазп
да решење које су предложплп Wilmanns и
Mommsen претпостав 1ьа постојање
вилна насеља ~-од Вшшшацијума, без обз1-1-
ра што ученим епиграфпчари~ш из прошло­
га вer<;:l овакав дуализам није могао бити поз­
нат.
Мећу првпма кој.и су критиковали став
немачких епиграфпчара, јавља се Вулић.1з1
Ослањајvћи се управо на Mommsen-oвo ми­
шљење, Вулић на следеЬи начин коментарн­
ше сппсак из 195.: "То зпачп да је Впl\Iинз­
циум био всЬ municipium, кад су овп војнп­
ци врбовапп. Шта више, он је то био и
су се они родили." Нешто даље наставља:
"А то јасно говори протпв пзнесеног мmnље­
ња. Јер. у то доба Внминацпј ум није био ви­
ше canabae и војницп, према томе, нису би­
ли пз капаба. " Зато, према Вулићу, Castгis
не означава место роћења, већ да је отац био
под ор, 1 жiе\1 , док је мајка \Юrла живети у
Вимипацпјуму (.муницппију). Вулић не пори­
че да су њ1гхова деца била незаконита, aлII
погрешно тврди да син узпма
Његова критпка пе ;-.юже ес у целини прих­
ватитп, јер се аргумептацпја ослаља управо
на опо што остаје да се докаже, а то је да лп
је насеље крај логора у 2. веку бпло munici-
pium плп canabae. Недавно је проблем ту­
мачеља origo Castris детаљно
ћарскп археолог Мбсsу. 1 3 5 Не упушта јућп ес
дубље у све доказе које наводи протнв везп­
вања oгigo Castris са капабама, покушаћеыо
да у што краћш.r цртаl\rа изнесемо његов
став. M6csv па првом месту бележи да С\'
origo Castгis п трпба Pollia спојени, да овак~
ву ознаку порекла Ш\~ају само актпвни вој-
11ицп плп ветерани у трепутк'' отпуштања из
nojcYe са honesta missio, као н да се јавља
од Августа до С. Севера. Незакон!lта деца су
11аслећпва ш origo п права маiке. Ако је :viaj-
кa имал.а гrаћанско право , онда се то одно-
сило п 11а љену дец~r, увршћспу у трибу
lia. Но ако јс Ј\Iајка бнла pcregrina,
11 с1111 ос1 ајао pcregгi1шs, а rраћапско право
ст11uао је слтаље~1 ,, редове лсгпје. 1 36 Упр­
кос свс\1\' то\1е, Mocs~ с. \11ьа да се oгigo
t1·is однос11 1ш неза1<0ШП\ ' ,\ett\'
~:ц Глас СКА, 72 (1907) . 84-85.
т Ор. cit , 425-431
138
Ibid., 427
Топоrрафиiа Вимнпашfi\'\13 45
ник је морао битп граћанин било ког града ,
v а у логору је имао само domicilium, као н
његова породица у насељу крај логора. Овде
се позива на важан цптат из Улпијана (Dig., L ,
4, 3, Ј): с_е~егi autem privati. qн­
а т v I s т I l 1 t и m с о g n а t i s u n t, 1 е g i-
два цп­ b u s patriae suae et provinciae
о Ъ ое d i ге d е Ь е n t. Тако, када би регрут
био роћен од родите1ьа peregrina, ыорао јс
1юспти rыrхов oгigo. Његова жена сачvвала
би своју правну постојбину. Origo Castris
1\Югле су пматп само оне особе које с\т поти­
цале из слабо романизованих областп .1з1 Ова­
ко фиктивно порекло везивало је воiшrка са­
'ю. за Cast~a. Но како је по отпуштаљу пэ
ВОЈСКе остаЈао без Castra, он није \Югао би­
тн впше римски граћаппн. Отпуштање уос­
кад талом ниiе морало vследити тек после 20-25
година. Римсюr граћани бп чак п са caнsaria
п ignominiosa missio, пре истека рока, саЧ\'­
вали граћанска права. Да се то не бп дого­
дило са Ј\~ало романизоваrшм слементиыа,
ауксилпјари су добпјали граЬапско право
тек по истеку пуног рока. Стога M6csy зак­
/юучује да је origo Castris обележiе шшитета,
али само у трајању војне службе. Са њпхо­
вим отпуштањем пз војске престајала су п
очев origo. љихова права. Castris-вoiшщн С\ ' дакле не­
кадашњи припадници civitates peгcgrinae,
па се и фиктивни origo Castгis не бн Ј\Югао
везиватп за сапаЬае. 1 38 M6csy 1<ао прпмер дe­
lle uоћене v канабама наводи натппс CIL VI
32783: n а t -u s i n Р а n n о n i а I n f е r i о г L:
третпрао ма ­ clomo Brigetione at ]egione pima
а t i и t r i се. Војнпчка деца нису роћена у
логорv, већ код логора, у канабама . Canabac
или vici су ad castra а пе in castris. Наравно
да су castris-вeтepaни могли од вреЈ\.tсна Ха­
\рпјана додељивањем ( adlectio) добнпr гра­
!Јанско право неког мvниципиiа. 1 39 На I<pai''
Mocsy закључује да origo Castris пије неста­
\О услед укидања canabae илп легализовања
rзојнпчкпх бракова ОД стране С. Севера, веn
онда када су свп слободни /nудп и.-.шетriс
\обили право граћанства 212. год. (Costitutio
Antoniniana) .140 Ако бисмо прихватплн теорп­
Pol- iу маћарског археолога, отпао бп до с~да нај­
јачи аргумент о постојању канаба v Втшина­
онда је
ци iуму после добијаља муниципалног npaв<t
,. 2. веку.
Прпвлачна и духовита М6сs\'-ева хнпотеза
Cas- \'најмању руку показује ла се ·решење проб-
воiн~-ша . Вој-
137
IЬid " 428.
138
IЬid" 429.
IЗD Ibld., 43Q.
140 IЬid., 431 .
46 В .\адислав Поповић

\сма Ј\lоже тражитп у впше праваца. Тпме ца роћена за преме очеве службе нису до­
јс п ~\оказпа вредност впщшацијског сппс­ биј ала граћанско право по његовом отпушта­
ка за постојање канаба у 2. веку знатно ума­ IЬ\' пз војске. 145 На оспопу једног Хадријано­
њена, алп пе н потпуно понпштена. Наиме, вог ппсма уштћеног 119. префекту легија 111
по.\ожај нсзакошпе деце војнпка и жепа-пе­ Cyгenaica п ХХП Dciotariana, видимо да ес
регрнна, с једне стране, 11 прппадппка ci\rita- сопнЬium загарантован ветеранима није од­
tes peгegrinae, с друге, бпо је са правне та­ носио па децу роћену за преме љпхове а:ктпв­
чке г.\едпшта практично пстп. Нп једни нп не службе, већ салю на децу роћену по на-
други нпсу п:-.ш ш граћенско право, па пре­ пуштању легпје. Parker логпчно закљvчvје
\Ш то\1е нп mнnicipa1is oгigo. I Iз тога се мо- пз наведенпх чнњснпца да су деца роћен;~
жс закључптп да
.
ЈС
~

оое\ш пол1еютт1L\I кате- Castris добијала право граћанства тек при­

горпја\1а би.\о потребно бар
рек.\о прилико:\! ступаља у лсrпју. Теорија
коју је пзнео Mocsy бпла бн дефшштивпо
доказана само vколпко бп деца роћена пз
незакошпог браi<а рп111скпх легионара и же-
1ш-псрсгрrша добијала граЬанско право по от­
пуштаљу родптеља пз легпје, па пл1 према
то?.1е пеко фпктпв1rо порекло не бп пп било
потребно. МеЬутпм, изгледа да то није бно
случај. Parker се у својој спнтези: о рпЈ\.~сюг\1
легпјама сажето алп озбиљно дотакао проб­
ле?.Iа.141 Пре свега, законске одредбе о бра­
ковиЋtа пљ1ећу легпонара и жена-перегрина,
пзг \еда r-шсу у свим случа iевима биле исте.
Јед::а дипло~а (Dessau, 9059) ПОЈ\.шње Доми­
фшzтпвно по- ликом \'Ласт;:а у лепrју. 146 Да се њпхоn правшi
по \Ожај нпiе изменио v
2. веку, доказvје јед­
на а\тксплијарна дпплоl\1а пз вреl\1ена Ант.
Ппја (Dessau, 2006). 11 ; У том су погледу ау:к­
сплпiарне трупе бпле у попоънпјем положа­
ју. Parker на кра ју свога пз \а~-ања из1юсп
мшп.ъеље да се беспnавпим по\ожајем дец~
роћене Castris обезбећпвао лепrонарски кон­
тшrгент синова римских војника. Овакво ре­
шење објашљапало бн опадаље v 2. векv ле­
гионара за 1\!\1 шщппалш1\1 квалифи:каци ја:-.1а,
као н пропорциопалнп пораст регрута роће­
шrх С а stris п регрутованих пз локалних
пзвора. 148 За пас је у првом редv битно да
су незаконита деца актпвппх легпопара и

цијапов едикт пз 93. којпЈ\I се озакоњује бра­ жена-перегрина могла добпти право гDаћан­
чна веза војника leg. Х Freteпsis, с:клољъепа ства тек у случајv vласка у легију. Роћени у
за вре:-.1е активне службе, па чак и ук.ол.ико Уанабама без r.п 1 нпцrmалпог права, незаконп­
бп жене биле peregrinae. 142 На жалост, легио­ ти сшювп легионара нпсу :могли имати mu-
на рска d i р 1 о m а t а права су реткост и до Како су лепrонарп у 2. веку
nicipalis origo.
сада је наћено са:-.ю три прrП\1ера:ка. Један од обавезно билп pП\fCKII граћани, тако су и де­
њпх је горе поменута дпплома, а друге две ца роћена у канабама морала vзетп фиктиn­
додељене су војнпцпма 1 и 11 Adiutrices. При­ по порекло. Тиме теорија :коју је пзнео Mocsy
падшщп ове две лепrје нпсу били, бар у то пије побијена, али није ни потвuћена. По­
време, римски граћаrш. 113 Дпплома војнпка раст легионара са origo Castris у 2. веку мо-
r--·
же се наравно ОО.Јаспити п новим мералш у-
leg. Х Fretensis важна је нарочпто због тога
што је његопој деци роћеној Castris спецп­ ведеппм у војсцп, а поготову појачаним рег­
јално\1 прпвплепrјом додел"спо римско rра­ рутовањем из локалппх извора, :коiе је могло
ћапство. Едпкт пзрпчито наглашава да са:-.ю у пзвесној Ј\1ери обухватитп припаднике ci-
војшщи leg. Х Fretensis регрутовани 68. п vita tes peregrinae.
69. :\lогу ,да корнете nо'\1енуте бенефи:цпје. Из­ Најстарија листа поiшrка v кoioi cv поiе­
гледа да нн онп у токv своје активне службе динци означени са Poll(ia triЬн) Cast(ris) на­
нису билп pIIJ\ICIOI граћани, па је зато дппло­ ћепа је у Египтv и пnrrnaлa Авrvстовn\1 или
Ј\lа изузетак и нс ыоже се прш\Iешпи на обич­ Тиf>ерпiепом добу (CIL 111, 6227 = Dessau,
не легпје. 144 Parker дал"е додаје да се недо­ 2483). 149 Из 1. века забележена су у Егппту
статак легионарских докумената може допу­
имена 61 војника, од којпх 27 припадају три­
нпп1 дппломама преторпјанскпх п vрбаних би Pollia, а 4 су Castris. Дакле највећи број
кохортп, чпји су војшщи прпликоы присту­ прппада 2. веют и познат је пз листа leg. III
пања јсдишщи по правилу морали битп рпм­ Aug11stae и leg. 11 Traianae. Из Трајановог до-
~ .
оа располажемо списком отпуштених војника
скл граћани. Стога су преторпјанске дппло­
ме особнто важне, јер се пз њпх види да де-

145 IЬid" 242.

141 Ор. cit" 237-2-17. 146 Ibld.
ш Ibld" 237-238 . 117 IЬid. ,244.
143
Ibld" 240 148 IЬid., 245.
144 Ibld., 241 149 А. M6csy, Acta Ant. Hung., 14 (1965), 426

\cg. lll Aug., стациониране у Laп:iЪ.a~sis (Ну­
мидија) ( CIL VIII, 18084), у КОЈОЈ Је од 86
легионара 4 Castris. Истој легији припадају и
други списковп. На једном пз 166., чпји су
војници вероваrно бплп регрутовани 14~/1.
(CIL VIII, 18067) , од 30 лепюнара скоро Јед­
на трећина је Pollia trЉu и origo Castгis. На
списку 1 g. П Traiana у Египту, и~ год. 194.
(Dessau, 2304), од 46 легионара 30 ЈС из Еги~­
та, рачунај ћп ту 22 Castris. 150 У вимшrацИЈ·
ском латеркулу из 195., од 176 очуваrшх им~­
на само је 7 Castris. Најзаr-rимl'nпвија су два
најмлаћа и всh поменута списка, такоћ~ из
Ламбезе у Нумндијп. На првом су паброЈаI-IИ
војницп регрутовани 173, а вероватно отпуш­
тенп 198/ 9. ( CAL VIII, 18068). На 25 вој ника
са ознаком: Castris долази само један из
Lamb(aesi). У другом је ona пропорцпја не­
што измењена: на 6 војвпка Castris налази­
мо 5 из Ламбезе ( CIL VIII, 2586). Његова
хронологија је несигурна, алп се обично узи­
ма да су легпонари регрутовани измећу 193.
и: 202. 151 Сппсак нз 198/9.
њему први пут јавља Ламбсза као место по­
рекла, док је други по хронолошком месту
које заузима каснијп од
НИЈ\1 легиопарпма признаје брачна веза, од
207. када је Ламбеза добпла статус римског
града и од 212., тј. од Constitutio Antoniniana
када је свим слободним становю;~:цима и~­
перије додељено градско право. W1lmanns ~е
у већ поменутом раду изнео мншљеrье да Је
паралелна појава означавања порекла из Ca-
stris и из Ламбезе доказ укидања канаба по
добијању градског права 207. Вулић је њего­
ву аргументацију доста оправдано критико­
вао, наводећи да би се Wilmanns-oвo тумаче­
ње могло брапитп само под претпоставкоы
да сви отпуштени војшщп нису бпли регру·
тавани исте године. 152 И поред тога тешко Је
обј а снити ка ко се у листи нз 198/9. ( ? ) јав­
љ а као место порекла Lamb(aesi), када још
увек није град римскога права. С друге стра­
не, ако су војнrщп пз друге лпсте регрутова­
ни измећу ] 93. и 202., датум њиховог отпуш­
тања свакако би био познији од годппе када
Ламбеза постаје муницппиј С. Севера, а 11
од Каракалш1е консппуцпје. Не улазећи у
решавање овог важног п занимљпвог проб­
лема, подвлачпмо да пп ламбезитске листе не
дају коначно решење питаљу да ли
stris ИЈ\1а значење порекла из канаба. Чини
нам се, ипак, да њихова
1:;0 Parker, ор. ait., 182- 184
ш А . Мбсsу, ор. cit., 427.
ш Глас СКА, 72 (1907), 85-87.
Топографија Вн шпаw1iума 47
сасвим у прнлог тезн коју је M6csy изнео.
У противном, како бисмо објасr-шлн да је п
после Каракалпног закона сачувана превен­
тивна мера чпја је сврха, према мпшљењу
м:а5арског археолога, била управо спречава­
ње перегрина да пре времена добrтју право
гра5анства.
Ископаваља немачких, аустријских и ма­
ћарских архео.\ога на рајпском и дунавском
лпмесу педвосмrrслено су показала да се на
почетку 2. века јављају, поред логора п ка­
наба, цивплна насеља мунпципалног права.
Ова су насеља настала недалеко од логора
и канаба. Растојање је 1,7 км у Впндобони,
2,5км у Карпунту1\1у п Брпгецнју, и 2 IO\I у
Аквш1куму. 1 sз Док су цивилна насеља пм:ала
гра ско урећеље, дотле су канабе потпа~але
под војну управу. Првобитне сапаЬае ои_\е
су дрвене бараке, као што уосталом н њп­
хово Iil\1e сведочп. У њпма су становали тр­
говци п занатлије који су пратплп војску. Са
подизањем сталних логора на Дунаву, кана­
важан је јер се у
бе дожrшљавају кореннту промену l~ у Пано­
нији се јављају у организованом оолпку r~a
почетку 2. веrш . То је у ствари корпорац~-IЈ~
197. када се актив­
cives Romani consistentes или conventus c1\11-
um Romanoпtm. 154 У том погледу необично
је занн.мл~пв један натшrс нз Аквпнкума ( CIL
III, 3505), којн Byлllh шпнра као плустрацн­
ју канаба 1 55: vet(erani) et [c(ives)] ~Co:nani)
cos(istentes) ad lcg(ionem) П Ad (1utricem).
Временом канабе добијају управу СЛИЧИ\'
мунпцrmалној, па се на љиховом челу нала­
зи cuгator civium Romanoгum, поред другпх
магистрата. 1 56 Становницн канаба били с~
саЈ\ю прпвремепи становшщи логорске варо­
ши, док су по своЈ\1 правном положају бшш
граЬани других мующнппја и колонија. Сто-
га су 11атппсп у кана б аыа "атомизпрапи " 11
не показују одрећене филијације. 1 5 7 За разли­
ку од 1\1ушщипија чIIja је основа зе\.1.:ЫIШНIЈ
посед, становници ка11аба нису бпли В.\асни­
ци земље, већ су се бавили занатима и трго­
вином. Земљу легионарске територије обрз.­
ћпвали cv перегршш. Овај се одrюс токол1
времена меља. Да би дошлп до земље, ста-
1ювющи капаба телсе да постану граћани об­
лижњег мушщипија. Каракалип закон 211.
\аје перегрпнпма па територији легтюне\
origo Ca-
15з А. Мбсsу, Acta Arch., 3 (1953), 195
садржина пе иде ш IЬid., 182-183.
1ss Глас СКА, 72 (1907), 78.
Развитак логорског насеља и облП)f'IЬеr на­
1se
сеља, као и њнхове разЛiше, најбоље је оuртао А
Мбсsу, Acta Arch., 3 (1953), 194-199.
1s1 А. Мбсsу, Acta Arch 11 (1959), 300.
48 Влалислав Поповић

право граћанства. МеЬутим, како territorium us FеЊ", augListali municipii) који подиже
11нје потпадао под М\1 1пщипалну ју­
legionis граЬевш1е у логорској варошп. Према томе п
рисдшщнју, долаз11ло јс у то доба до већ.пх насеље уз ,\огор било је муници:пиј. 1 63 Пом~­
терпторпјалr1их измена \' корист Ј\1уппципи­ нvти натписи нису једшш у Брпгецпју који
ја.1 ~~ У доба Севера rvпюга су насеља добила се односе на мушщнпалле сл у.ж:беппке, а свп
М\ 111щ1тпа ,\1111 статус, а нска.дашњп i\tуници­ су 11аЬе1ш ,, некрополп крај логорске варо­
ппјн често постај~' колоније. Процес стапа­ ши. Супротно АквrшкуI\lу, где је насељавање
ња лоrорс1<е вэ.роши 11 насеља градског право. бпло ннтензивнпје од почетка средњег века,
могао јс изузетно почети 11 раrшје. Изгледа терен Брпгецпја нпјс доживео веће пертур­
да је у Апулуму од вре,\1е1ш М. Аурелија, по­ баппје, па је тако II већина натписа наћена
ред ыуницппија којн се одржао до доба Гор­ in sitLI. Поред тога, такоће је значајно да се
днја11а, постојала и colonia Aurelia Apu]um. 15'1 живот у оближњем муниципију времено:v~
Carnuntum II AquincLim постају колонпје зэ гасн, да би се у 4. веку наставно пск1ьучиво
време с. Севера, а Bгigctio двадесетпх годи­ v насе,ьу крај логора . 1 6 4
на 3. века. Од тог тренутка canabae се све ви­
Панонске н рајнске паралеле нису дово1ь-
ше приблюкавају щш11л1101\1 насе,\Ју, да би се
11е да би се 1 потш7ностп расветлпла историј­
коначно стопил.11. н; , ~ Карактеристично је на­
с~<а топографија Вп.шшацијума. Упркос то­
гло ширеље логорске варош11, која у то до­
ме, не треба губитп из вида да је мезијскп
ба постаје четнрп пута већа од щrвплппх на­ \Orop н град прошао кроз веој\'fа сличне раз­
сеља ' ' Аквш1кум\· и Брпгецпју (сл. 5) .1 6 1 војне фазе. Уколико можемо да судпм:о на
основу резултата ископаваља недовољног
обима, впм:инацијски логор био је веома ра­
В n.1 GETI О
но окруж:ен привреј\tеним, дрвеним канаба­
ма. У доба Флавиiеваца, а можда и нешто
о раш1је, логор добија камене конструкц:иiе.
--~
Истовремено кад и Карнунтvм и Аквинкум,
Впминацијум постаје munkipium Aelium.
Иако н11је извршено систематско картирање
еппграфсю1х налаза, већина натппса изгледа
r
пот11че са десне обале Млаве, било да су на­
.,. t-· ћешr на локалитету "Чајир" пли у некропо­
ли која се пружа према селу Дрмну. 1 65 Ка­
рактеристично је да се натписи на којима
се јавља шun. Ael. Viminacjum могу ставити
Сл . 5. П.\аЈЈ Бригецнја, са логором, канабама и му- на крај 2. и v 3. век . Изузетак би мож!\а чи­
11шџ1пr1јо~1. - Fig. ~ Plan de Bt·igetio. Camp&. caniabao тшо натпис М. Валерпiа Спеnата (CIL III,
et municipe. 12659), ветерана le)!. VII Claudiae и dec(urio)
m(unicipii) A(elii) V(iminacii). 166Но и у ње­
Шта ш1ше, L. Bark6czi можда асправно зак­ говом случају постоје озбиљне сvмње .л::~. 'f'-taT·
ьучује да се на крају 2. 11л11 почетку 3. века nIIc потиче пз много касппiеr вреј\tен;~ . 167 И\iа­
;..1уннцппа \IШ статус у првом реду односио
.i\rћн у впду постојаље натписа мvниципал-
на , \огорску варош у Брнгецнју, а мање пз 1 шх л~аrпстрата у папонсюrм капабама с кра­
IIздвојено цпвил110 насе ье које је постало ја 2. н поготову у 3. веку, љихова поiава у
секундарног значаја. н; 2 Разлике су очите и у 11асељ'' илн некрополп поред логора никако
квалитету 11 раскошн 1·раћевина. Његов се
закључак пајвећпј\1 ~слоы заснива на налазу
натписа муницнпал1юг службеника (Q. Ulpi- t&З Ibld" 201-202.
ш Ibld., 202-203
16s У извештаiима ie по некад озн~чено место
Ј58 А. Мбсsу, Acta Ar·ch., 3 (1953), 195 налаза натппсй. .Нпр. М. Валтровпћ, Старинар, Х ,
JSV Ibld" 194. 3-4, 98-104, IX, 4. 126-128 н др . Тако је п \атер·
1Go За различита i\Шшљс1ы.1 о том спајању уп. кул из 195, наЬен 1899. 11а \ ОК. »Чајпр«.
Р. Oli\тa, ор. ci1t., 241, 111. 315. За1111мљиво је да А. Al- 160 Ј . B1·u11smid, Vjem iik HAD. n s. 1 (1895). 8. М.
fol<:ly, Budapeis.t t01·tenete, I, 1, 275, сматра да се оде­ Вал. Сперат је yl\\po у Бр11та 1 шј11 .
љеност задржала до краја 3. века.
101 Како је М. М11рков11!1 доказала у својој на
1в1
L . Вat'koczi, Вeitl'age zum Ra.ng dег Lager- жалост још непvб1шковююј д11сертац11ји о градо­
stadt arn Ende des II. und Anfang des III Jahrhun- вима у Мезиј11. Вео:-.1а зашшљпве резултате до ко­
derts. Acta Arch., Budapest, 3 (1953), 201 јих је дошла ~ШСЈ\\О уз11мал11 у обз11р, не желећи да
162 Ibld" 202. нх прејудuцирамо пре објављ1mања.
 Топоrрафпја Впм:пнацијума
се не :-.юж.е узетп као доказ претварања
нпх канаба у mtmicipiuш Aclium Vimiпacium,
како то веhп број археолога сматра. Напро­
ТIIВ, оrюыастичкп ыатсрпјал указvје донекле
на становништво у саставу капаба t6 7 a. Даље
индrщ.ијс алп пе п доказе о постојаљу насеља
у склопу легпонске терпторпје дајv натппсп
CIL III, 14509, 14507 п 8112. Васнћев други
граћевшrскн перио п одговарајућа некро­
пола, чнје почетке став.ъа пре,:\ крај 2.
поклапа се са ,щбо\1 претварања логорских
варошп у градове .:-.1~·rшцппалпог про.ва. Сас­
вим је вероватно да је п насе,ъе vз логор на
десној обалп Млаве у доба С. Севера пре r-
ворено у мунпциm-1ј , плп, тачппје речено, да
ie насеље у то доба ук \опљено у мvницпппј.
Из времена С. Севера, Каракале п Јунпја До­
\tне потнчv натписи IЬП'пt поrnећепн . коiп­
:-.~а се помињу један d(ecurio) m(unicipii)
1 1
0 а Читавој овој аргумснтацпјн тrсбз додатп
чпњешщу да, као нп ш1тш1сп, 1ш 11епюпо е не пру­
жа ју бпло каквтrх ипдпција о постојаљу јачег до­
мородачког еле~1ента у логорској ва.рошп. Д. Сре­
јовпh, Римске 11ек11опо\е n:1•Юr нарсто:l у Југосла­
впiп. Старппар, 13 14 (1962 163), 82 пст11че ,\а се т~аЈ­
ратшiа ске.\етна сахраљнваља, ПЗ\tеЬу оста'\ог п \'
Вшшн-шцпјуr-1у, јављајv управо т<що где је удео ло­
ка шог ста1ювшШiтвn бно ~1алп. Municioium АР1!1'Ш
~юрао јс напротпв 1ншт11 у CBO\t саста ву већи!!~'
ста~ювш1ка аутохтоног порекла, поготову
ЈL\Ш у впдv да су р11:11ски лег11011ат1 (п:з. пре\Ш томе
и 11асе,о"е1ш ветсран11) О.\ Ха\рпјаноn'\ вреыена ре­
грутованп
1
уг \авноч пз лока.ших пзвора .
вs Слпчан пробле11,1 постав .-ьа се п у вези топо­
графпј е и развптка Спнгидvну\Ш. М. Мrmковнћ, loc
cit" указала је на моптћ1юrт да ie Снпrп~унv\1
постао мушщпm1ј у доба Хад ри јапа (117-138) .
Римска цпвплна архитектура 1-опстатова~~а у бли­
зини београдске тврћаве не бп могла прппадати
мующп1111 ју. већ бп се везив;1 ш за логорrку варош.
За остатке Спнгпдунума cf. В. Кондић. ~in"'idtin11m­
-C<i.o;tra Tгicorni.a, Л1шес у Југославнјп . 1 (1961 ),
117-123. Бшзу оваквог решеља је М. Мпрковпћ,
о;:>. ci t" 114, када папо:шпье ,\а mю \1:1Стт 1чю1 '\ШТе­
рпја \ из рп\1ске варошп краi Ка \е,1егда11а не са­
држп пре 3. века већн број келтсю1х 1ше11а п да
је до јачег ыешања ри11,1ског 1 а1-то··:т01юг стано­
вшшпа \ОТП.\О тек од Карака.\шюr с \111ст;1 Il.\II од
прог \ашеља Сингпдую·"ш за ко ю1111 ју. Гра \Cr>o пра­
во је и у ово\1 случај\· \ЮГ\О 61rт11 про'11•1ре t') са
:\IVНПцппија на логорскv варош. Пптаље где G11 не­
кадашњп му11ицнп11ј Стшrпду11у\1 треба \О \ОШ1ра.­
ти за сада остаје отворено .
49
ра­ A(elli) V(iminacii) )CIL III, 14217) и један
dcc(urio) flamen m(unicipii) A(elii) V(imin::t-
cii) (CIL III, 13805). Оснивањем колоппје на
петом месту учвршћено је постојеће стање.
Касноантпчка с i v i t а s-само је даљи разви­
так петога града. Прем:ераваље ВШ\1инацпјскс
терпторнје 228. свсдочп вероватно о шпрењу
мушщпппја на рачун логора, дон: обнова ка­
rшба кој\' је С. Север пзвршпо ннд1щпра с
векз , једне стране да је логорска варош постојала
до његовог вре\1е1ш, док с друге стране ука­
з "је 11а пара,\елап жпвот сада проширеног
\1 . 1 ~-шцпш1ја п новог типа канаба. Најтежи и
засада нерешив проблем је место где би тре­
бало лоцнратII municipium AeliLlm из 2. ва­
ка. Како Municipium услед велике удаљено­
сти отпада, остаје могућЈЈост да се остаци му­
v шщпппја траже на левој обалп Млаве. Поред
тога што је Млава могла представљатп иде­
алну грашщу два насе/ьа, не треба заборави­
тп још увек недовољно илустровану чињени­
11 щт о постојаљу римскпх остатака па том т~­
рену. Рани municipium Aelium уосталом ппје
,' юрао оставпти неке зпатшrје трагове, а мо­
гао је убрзо и нестатп. 16 У том погледу није
l\ю:жда без значаја Прокопијев податак да
су Х уrш Впмпнацијум до темеља разорпли и
да је Јустшшјап подпгао нов град. Ако је
паша оцена Васпћевоr трећег граћевпнског
ако се
периода тачна, односно да га треба датовати
после хунског освајања 441, онда су Ромеји
морали затећи КОl\ИКо-толпко насељен град
крај \ОГора па "Чајпру". У том случају ру­
шевппе на које су Ромејп наишли у Вимина­
цпјуl\1у о носиле бп се ыожда па некадашњи
муппцпnпј па чпјим су темељпма могли са­
зпдапr новп град . Марсп:ьијев план можда
бп дслимпч1ю рефлектовао остатке старог
цивилног насеља.
Овим уводом у топографпју Виминацију­
ма са.мо с:--10 се дотаклп ос1ювпх проблема
r·ојп се памећу археолозшла п исторпчари­
ма. Решења 1 )ја с:-.ю гре О)'< ПЛИ далеко су
од тога да бv·лу дефrш _rтrштrа. Исцрпнија
студпја постојеће г впмпнацпјског материја­
ла II поготоm' будуhа архео.\ошка ископава­
ња, показаће ,, којој су мерп тачна.
R.10r)11c 1a(I ПОПОВИЋ
 TNTRODUCTION А LA TOPOGRAPFIE DE VIMINACIUM
Le lecteur ле trouvera pas da1n.s cette etиde иn
materiel aecheologique ou epigr·aphiqиe nou\'eau. L'A.
s'est tout simplement Ьоп1е а r·esumeт les i·es11ltats
des fouilles sysitematiques exeoutees il у а plus d'un
demi-&iecle, a·iмi que deis travaux de гeconnaissance
et des notes de voyage. En ou.tre, il p1·opose quelque;;
nouvelles solution.s i·elatives а l'hi6toire et а la topo-
~aphie du site.
Les ves.tiges de i·anaien cam,p legionaire et de la
ville romaine se trouvent sirues а pr·oximite du vШage
de NO\'li Kootolac, а quelques 12 km. de PoZa.revac.
Leis t'tlines ant.iq11es so.nt visiЫes des deux cбtes de la
petite rivier·e Мlava qui se jette dan.s le Danube non
loin de cet emplacement. Le.s plus •i mpo1·lants vestiges
se trouvent вщ· la rive droite, au lieu d<iit "Cajit·", ou
М. Valtrovic, еп 1884, et М. Vasic, en 1902-1903, pтo­
cederent а des explot'<ltioru; ai·cheologiques ·de ca11·acte-
J'e blmite. Le camp miЊtaiгe et la vШе a·djoi111te se
degagent netteme;nt d'ap1·es la configuгation du teпain.
Le.s dimens1ions impo.saпtes du cam.p, 442,70 Х 385,60
m d'apгes les mesш·es pгi\Sle.s раг М. Vasic (la ville
s'etend s111Г 850 m de longиeur), mOtПJtrent claire•m ent
qu'il s·agit d'un camp legionaiгe. Le;; YeiSt.:·ges suг Ја
гive gauche de Ја Mlava, аи Неи ,,"t "Todiea cr·kva··.
si tиffi sш· ип pla tea·u еЈ.е\'е do1n1:nan t la plaine de
Stig, sant aиjourd.'hui рlщ; difficile.s а cblsce~-neг.
L'A. s'e.s.t limite а l'etude deG s-ites. tout еп ad-
metгant, Ыеn ent.endи. qие des гecheгches topog1·aphi-
qиes p.lUIS poussees devгaient neceis1saiгement СОШ­
р.гоndге иnе гegio·n Ьеаисоцр .plus \'Э.Ste, ои plиs pee-
cisement le teпditoire de i·ancie.n municioe de Vi пLnз­
oiиш. А l'epoqиe du P1,incipat, i·ageг cie Vim Jn.ac:um
devait Нее limite рае les teггitoiгes de Магgиш а
l'ouest et de Pincиin а l'est. sa limlite sud restant Ьie·n
plus difficile а deteгminer. L'j1dentificatioo plus exacte
dи tJ:ace de l'ancien aquedиc, veпant dи sud et t1·a-
versa1IJ1t san.s aиcun dot1te le teгritoire du mttлdcipe.
pouл-ait ceгtainement apporteг иn реи de lumie1·e. IJ
faиt d'аиtге рагt teniг compte des changeme•n.ts ad-
mi..rbl6k.atifs suevenиs des le IIIe siecJe et пе pas o•u-
Ыier qие l'organisation mun.icipale ctispaгait а l'epoque
du Ваs-Ешрiге. А cette epoque. la \rblle (civitas) est
en pгe.mie1· lieu deteгminee par le гang qu'elle оссире
dans l'ad:mini!Str·ati.on impeгiaJe et les lieл.s economi-
qиes natuгels qиi la гaHachent а un teпitoire dorm2.
La dds:paiгitlion de l'ordre mun.icipal, le changemetnt de
tac!J.iqи.e militaire, la decompoэИion des legions et
surtout la mise s1Ur pieds d'иn systeme defeљsiif mettant
а:и premie1· plan la cite foгtifiee, ont sans aиcun doиte
pгofondement agi.s slbl" la transfoгmabio'l1 de la ville
du Вas-Empiгe. Comme аШеиrs, la topogeaphie de
Viminaciшn est W1 ргоЫеmе complexe que l'on doit
etud·ie.r noo вeulement dans le cadl·e d 'une и,pe1·ficie
limitee, mais aussi en tenant compte dеб changements
dii.s aux etapes de l'evoluliion histoг1qиe d11 monde
i·omain.
Le comte Aloysius Fe1·dinandиs Ma1·siJius (Danu-
Ьius Pannonico-Mysicus, t. II, Hagae-Amstelodami
1726, Sectio 9, ТаЬ. 14-15, Fig. XII-XIII) est le рге­
miег а avoir· atui.гe l'attenticm suг les \'estiges antiiqнes
des deux гives de la Mlava (Fig. 1). Maesigli i·eleve
Sur la rive gaиche (Castolatz) dettX foгte-1·esses sepa1·ees
par· un fosse. Celle au noгd est ргеsqие сапее, poш·vue
de tours d'angle, tand1s qие la foгteees.se (?) sиd est
de forme irreguliere. Sщ· la l'i\'e d1·oite (Bгenincolatz),
on recoomait faoilement le camp гomain et la ville
militaire. Le plan de Maг.sigli est ct·autant pliи1S pre-
cieux qu'il est le seul а re.1:xodнiгe as.sez exactement
les contow'S dи castrum et. semЫe-t-il, d 'une agglome-
гation entouree de murail les аи s11d de celui-ci. On
remarquera suгtout, daru;; cette pa1·tie. les tours semi-
circulaia·e.s аих anglCб de la limite sud, tand1i.s que les
demi-ceгcles donnant а l'inteгieue. places des cбtes
sud et est pourгaient incblqиeг. peul-et1·e, l'eшplacement
des porteб d'acces. Quoique сг document fut le seиl
dont nous di\Sposions аијоuгd'ћиi. il seгait difficile de
mettre etn doute 15.а гealite de pi11incipe. nombr·eux
autres гeleves de Мaгs'igli temoi•gnant de sоп objecti-
vite .scientifique. Ceci, Ьien entendll, n'excиt ра des
епеш15 po.sisiЫes dans Jes details et les dimeл.sdoп .
Le геlе\Те de Ma1·sigU а ехегсе une inflиence con-
.sU.der.aЫe sш· Је jиgement d'aиires Yoy.:igeш·s et s.a-
\'ant\S du siecle darnjeг. On а su.ppose. non s.a•ns
rai6ons, que Је camp de la legio VII Claudia. stationnee
а Viminacium (Ptolemee, Geogr" III, 3). se tгoиvail
justemeлt а l'emplacement dи castt·um de la гive
gauche. Neanmoiлs, les fouilles executees pai· М. V.al-
tгo\'ic ei sигtоиt ра1· М. VasiC, tПе la·1·de1·ent p.as а coпi­
ge.r defin.iti,•ement cette opiлion. М. Valtгo\cic puЬ!ia:t
un plan de V1miлaciиm (Fig. 2), ou l'on \'Oit tr·es лette­
ment .se degager· les r-вstes antique.s dи 6dte de ··Cajir'·
sиr la ri\'e dro.Нe de la гiYie1·e. Les plan - de F. Kaлitz
(Fig. 3) et de М. Vasic (F'ig. 4) n'y ap.po1·tei·eint en . om-
me i·icn de pa.гticulieюment nouveaи. Il jm1)01·te de
sot1Hgneг qи·аисиn de ce.s auteигs n·a pa.s eu l;occasion
de consitater &ие la i·i,'e gaиche de \'estiges plus ccпsi­
deraЫes qиi fournir·aient Ја ргеи,·е de l'exaclitude du
eeleve de Maг.sigli. Ceci e st tгes pгobaЬlement du а
l'extгaction de la pieгre et de Ја br-iqиe ра1· les habl-
tants dи village, се qие Vas.ic et d'autгes n'avaient pas
d 'ailleuгs manqtte de notec
Les fouilles de Va1Sic appoгtere.nt pai· ailleш-.s nom-
bre1.1res et utiles peectsions concer-nant la dispo.s.ition
 Introductio.n. а la topographie de Vin'lilnacium
arch1tectu.ra.le а l'interieur du сшnр legioмire et de la
ville adjointe (Funde in Serblen, Arch. Anz., 1905, cols.
102-109). Ces donnees fourni.s.s.ent des points d'a.ppui
de prime importance pour l'explo1-a.tJion future. La via
praetoria et 1а via principalis ont ete deterrninees avec
certitude, en d'autres teпnes les axe.s pгincLpaux du
castrum legionaire sont deja fixes. Va.sic а d'oautre
pa;rt c001&tate que les vcries de ci.rculation de 1а Vlille
m.ilitaire etaient paralleles а celles du camp. La. ville
etait d001c construite selOill un pl.a;n regulier et il n'y
aurait pas, remЫe-t-il, d'obstacles majeuгs а identi-
fier rapidement les portes princLpales et le fотuт.
Quant а 1а chronolo~ie et а l'evolution du site, Vasli.C
avait pu distinguer, su.r la 11ive drodte, trois periode
principales de construction, precedees, d'aprёs ses pre-
m.iёres informa tions, d'une ph.ase architecttШ"ale ca.rac-
terisee par des constructions en bois (canabae priuni.ti-
ves). Toujours sel001 V.as.ic, les condrtrites de plomb а
estampille des legion.s VII Cla1tdta р. f . et IV Flavia f. ,
de 1а premiere periode de con ti,uction, sei.:i·ient de
J'epoque quand ces legions etai€1Ilrt toutes 1es deux sta-
tionnees а Vimlnaciurn (Vasic: entre 70 et 90/91). Cette
premiere periode ser.adt ma.1·quee. d'aprёs les resulta1tls
obtenus su.rtout dans la ville muitaiire, pai- des murn
irelativement mais&ifs, batis en pier·1·e cassesau mortier.
L'appaтeil des mum a.rases (opus mixtum), generale-
ment а trois rangees de Ьriques. est typique роuт la
deuxieme periode de construction. La trori.sdeme et
derniere ~ra.nde periode ne C()n:nait que des adaptabions
hatives, ou le materiel en us.ai;e second.aiire, lie a;u
moyen d'une matiere arg:ileuse, n()n seulE'ment domiine,
mais temoi~e tres clairement aussi de la del!raod;ition
du s.ite et de son ca.ractere provisoiore. Selon Val'>lic, la
deuxieme pe11iode commencerait vers 1а fin du Пе ou
au debut du !Пе siecle, .avec lequel il se te1'1Т'lineroait.
А cette periode d 'effloтaison du site appartiendraitt la
gros.se m.ajorite des tomЬes de 1а necropole .a·u sud du
carnp et de 1а vШе. Quant а la troisieme peгiode, elle
ne depasserait poi.nt le miИeu du Ve siecle, се q'Uli
serait prouve pa,r deux depбts de monnaies ensevelis
au temps de Theodose П .
Ne perdant pas de vue l'importa'!lce des recherches
parallelas sur les deux riv€1S de 1а Mlava, Va.sic exe-
cuta en 1903 de petits travaux de sond<Џ~e а l'emplace-
ment actuel de "Tod:iea cгkva" . Ces recherches preld-
mLnaires demo'!ltrerent, une fcris оощ· toutes, que le
c;:i:<;trum de 1а rive gauche· vi.siЫe sur le тeleve de
Mars.igli, a ims.i qu'u.n couloir ЬЭ.ti en pierre et en bri-
1
que. m enant vers le DanuЬe, aopaтtienneлt а l'epoq1t1e
justinienлe. Toutefois, ces fouille.s n'oapporterent aucune
precision relative aux dimenэion.s du castrum et de
l'aggJomeration forl.ifiee (?) a1u sud de celui-ci, i·estee
inexploree. Les plus ancien.s vestiges decouverts эur le
plateau datent de l'eDOque prehi!'>torique, ta,ndi.s que
dan.s une fOl'i&e r>rofonde des trace.s de construct;O'!l en
Ьoi.s et de la ceramique гcxm.aine fu·гent cons.tatees. 11
reste neanmoins а fixer р!Uб -precisement lеш· al'p parte-
nance chronologique.
Les notes des voyagew:s et les foullles de Valtro-
vic et de Vasic nous permettent, a1t1jourd'hui, de i·e-
construi·re dans ses traits leis plus generaux l'evolutioo
et 1а topogr.aphie du site romai1n de V.i minacium. Le
1 l.a. druree de cette dern~ere ne pouvait s'arreter au ter-
camp lei;ionaire et la ville militaJi.re (canabae) se trou-
v.aient, ј} n'y а pas de doute, S'l.И" la r:i'Ve droite de la
Mlava. Les Yesti.ges romains sur 1а rive gauche mont-
trent que les d eux emplacements ("Cajir" et "Todica
cr·kva") a\•aient poursruiv.i, au moi'l1.s pour un certain
temps, une vie pacr-allele. Da.'11s le тете sens temoigne,
aus.si, Ia necrooole romaine taгdive decouverte au lieu
des mines de Kostolac, sur 1а rive gauche. Une eglis-!'
et un cimetiere тooi.e\1al trouveв aJU meme endroit,
51
tou.rnissent peut-~tre 1а. preuve du тenouvellement d'uл
anoien empl.a.cement de culte chretien. Les fortifica-
tions p.a,}eobyzamtines de la ri.rve gauche ,re!letent, de
toute fai;on, 1а ireconвtroction ju.srt.i.nienne des sources
eorites, а l'epoque ou le camp et 1а ville de l'endroit
dit "CajLr" etaient definitivement delaisses. Les habl-
tants de 1а bourgade med.ievale (Br.all1!icevo, siege epjs-
copal} s'etabИlrent d'ailleuтs sur le teглitoke du site
byz.antiin.
Le Professeu.r М. Vasoic tut le f,rernier а etaЫtr un
schema chron&ogique. Quoique ses conclusions fu.ssent
oorrectes dans l'en.semЬle, des cor.rections de detail
s'im-posent aujourd'hui. La legion VII Claudia fut pre-
cedee en Mes•i e pa.i· deux 18gjicms" nota!manent 1а Zeg.
IV Scythica et 1а leg, V Macedonica. Certai:ns auteuxs
siupposent q,u e les deux etaient stati001JI1ees pendant un
certcrin tem,rps а Vimiln.a.c:i1t1m. Toute!ois, cette hypothese
est peu рrоЬа:Ые, les camps legiona.ires (hiЬeтna),
avant 1а staЬilisation detiлi.<Hve du lriтes, se trouvant
toujou.i:s а l"interieur du pays (Oescus, Ratiaria ou
Naissus). D'autre рагt, Sli i·on admet que !а leg. IV
Scythica quitte 1а Mesie entre 55 et 62, le plrщ; vraisem-
Ыa.Ыement en 58, et qu'a sa place V'ient la leg. VII
Claudia, on doit Ьien convooJ11· que la date proposee
ne represente que le terminus post quem de so.n aini-
vee en Mesie. Le moment de son eta.Ыil'SISeПJ.ent defi.ni-
ttf а Viimi!IlaC'i•urn reste par conskquent .inconnu.
Plusieurs archeologues, rpa;mni leбQuels le P.rofes-
бeur Vasic, ava;ient avance l'hypothese su-r deux le-
gion.s, ou pl·us preC'isement la VII Claudia et 1а IV Fla-
via, ayant а un moment do.n.ne leur camp а Viminoa-
cium. La quatrieme le!!Jion flavierune ~ut fcmdee en 70.
Се n'e.st d'aiblleurs qu'en 86 qu'elle qultta 1а Dalmable.
Dom1tien oaya.'11t Soцpproime les сащрs douЫes aprёs la
revo1te de Saturn·~n а Moguntiacum, еп 89 de n. е"
l'intervalle entre 86 et 89 reste donc le seul possi•Ьle
роUЈГ la presence des deux legion.s а Vlim<ilnacium. Le
tuyau еп plomb avec cachet LEG ПП FF et (LE) G VП
С devrait se place.r, d'aprёs се ~-aisonnement, dan.s les
annces 86-89, fou.missalnt a1n.ssi u.ne date approxima-
ti ve du debut de 1а premiere periode de construcЬion,
tout en pet'тettan.t neanmcrins qu'il pouvaitt p1·ecedё.s
quelque peu l'installation des conduites d'eau. On а
эu.rtout inэiste .sur le oa.ractere µre-had·1'lia.nique des
in.sot'iptions portant l'indication leg. IV Fiavia felix (р
ех. G. AlfOldy, Die T.ruppenverteilung dei- Donaulegio-
nen aim Emde des I. Jahrhru.nder1s, Acta Arch. Hung"
11, 1959 116). Telle affiдmaJtio.n ne peut eke acceptee
neanmodn.s qu'avec prudente .reserve, l'abreviatioo
etaint i·estee en usage aprёs Њэ.d1rien (М. Mirkovic,
Fra.~enti iz 1'storije rimisikog Stngidunuma, Limes u
Jugoslaviji, 1, 1961, 111-112). En dёpit de ces reserves
justJifiees, l'A. estime que l 'e.nsemЫe des docu.ments
parle iplutбt en faveur de la presence des deux legions
au temps de Domitien. La con.stJructicxn du camp a vali.t
neall'Шiloins pu commencer a'Vant les anлees 86-89.
&i d'une part l'A. admet dans ses traits generaux
l.a. chronologie de Vasic concem.amt 1а premiere pe-
гiode et le co·mmencement (fiiln du Пе et deЬut dц !Пе
s. de n. е.) de 1а deuxieme et la plus longue penode
de construction а Vimdnacium, il crod•t, de l'autre, que
me du !Пе sdecle, aionsi que le savant a.rcheologue seir-
be availt 01-u ja.dis pouvoiт le precioor. Bien au cont-
il"aire, les partri.es orientales de l'~re virent une ef!-
loraison des cites occupant un ir.an.g eleve daJПS l'admi-
nlstration imperia.le au cours du IVe siecle. Vimina-
cium, capitale de 1а ipгovince et ev~che, avaU du conn-
aitгe, au moins jusqu'a l'invasian des Goths, une acti-
vli.te architecturale intense. La. ville d'aii.lle<UI'6 resta, au
IVe siecle, le s.iege de Ја legion Vll Claudia et d'a.џtre6
52 Vla.d!i.51av Popovic

unites, се dont temoigne La celebre Notitia Dignitatum auteuгs, doot О. Bohn (Loc. cit.), l'inscription !ourn1rait
(От" XLI, 16, 31, 38) et d'aнtrc.s do·cumeпts (CIL, III. la rp reuve sur l'existence des сапаЬае miИtakes jusqu'
1701 estampille de bгique: legio Viminacensis). Cette au debut du Цlе siecJe. D€ son сбtе, N. VuliC (Ор. cit"
pe1'\iode dev.1·a:i.t s'<11пеtег au mo·moot des raYages cau- 91-92) а tres justement rema·rque que les сапаЬае de
ses раг les Hu.n.s on Mfui·e et plus piaii;tiC'Uliieгement а l"inscriptio.n se гaipporta:ient а des cOtЛ.St1•uctions п1iJ i­
V•imitnaciнm (en 441). Les con.stгuctions hat:ives de la taiores imperiales et non а la vШе militaire (Lager·vi-
tгohsiieme peгiode de Vasic datei:·aieлt, corrune аШеuгs cus, Lage1'бtadt) ou сапаЬае, telle que nous l'entendon.s
(Sitmiи:ш, Ga!Тl2Jigrad, etc.), d·e Ја dooxieme mo.itie d u 0
par се terme, ou le caгactere ptive etait ga.гanti раг
Ve ert du debut du Vle siecle. .iusчн·a Ја reconstгuctiom Ја prfuence de march.arnds et d'artisans. P.ar consequent,
jнstiлienne. l'iмcription CIL, III, 14509 ne fou.rn.it pas de р.геu\·е
L'A. pa.sse ensuН.e en .ге\' Uе Jes infoГ'iTTlatiorn.s p1·0- decisive еп f.aveur de l'exi.stence, jusqu'au Ille siecle,
veлan t des sources ec1Чtes et de.s itinerau·es romains. de сапаЬае dan.s Је sens cl<1JSSique du mo•t. 11 еп ев:t de
L'infoirmatioл la pl'LllS iimportante relatiYe а Ја topo- merne de l'i.!11.ScrЬption CIL, III, 8112, dont le texte nous
gra1phie du site est celle •d e Њ'iscu.s (Fragm" 2, 280). 11 fait savo.iг que le territorium legionis de Vi.mi.naciu.m
nou.s appremd que le-s Huns d~\·~terent. nombгeuses subl t certari:nJS remaniements еп 228.
"'illes ·et fo.rteresses sш· le Danube et qu'a ce<tte occa-
sion ils pnkent Virninacioum. Quant а Pi-ocope (De Le document le plus impoгtaпt concemant la ques-
aedif" IV, 5), iJ dit for·шellement que Justinien ei•igea tion est sans aucun doute la Jiэte des legioпaires de La
une ville tout а fait nouvelJe, Vi•miлacium тormaine leg. VII Claudia (CIL, III, 14507), enrбles en 169 et de-
ayant ete completemcnt га.sее · par les HuЛs. Te~.:1.nt miis de Jeuгs fonctio:ns еп 195. Outгe le fait que Ја Jiste
ccimpte de ces sou·rces ec1·ites, l'A. p o1ie 1З qu-esti0J1 de · de 195, Ьien qu'i.ncamplete, figuгe рагшi Jes pluis im-
poгtants· documents гelatifs au mode de гecгutement
saYoir' si · 1•infoгm.a,tion de Р1·осоре ne se ra.ppocteгa:it
гegional commeпce des le гegne de Ves.paisien et рте­
pais а la Vlille de Ја 11ive garuche, pJutбt qu'au camp et
nапt un nouvel essor sous Нadrien, elle compгend sept
а la ville adjointe de Ја rive dгоНе de la МlЈа\та, ои.
d'apгes les donлees ai:cheologiques. Ја \'ie a\iaoit conti-
legionair·es а origo Castris. Com-posee еп 195, la liste
nue (ti-o'iisieme periode de VaS1ic) meme аргеs Ја dev.as- est po,ste1ieure а l'eJevati0111 de Vimiл.acirum au 1·ang
ta,tion caus.ee ра.г les Нш1s. Si notгe suppooitio!П est de municipe, mais precede les refoгmes de 197 et la
exacte, Justinie.n fit coostruiгe s.a nou\·elle aiLe а Constitutio Antoniniana de 212. Ра1· conseque:nt, &i
l ' endгoit ou deis i·uines, гo1111a1io11e.s s.ans aucu.n do'Llle.
l'on admet que l'origo Castris se r-apportait aux peг­
ex.istaien.t deja. IJ reste еnСОГе а S<IJVOir de qllelJe epo- sonnes nees de legionaiil:es acblfs et de peregrinae etab-
que da.tent Je.s vestiges i·oma1ins de Ја 1Чvе gaucl1e. lies dans la ville militai.гe (Th. Momm.sen, Hermes, 19,
decouverts раг Vasic а une p1·ofoodeuт гelativement 1884, 10 sqq.), on эе vet'гait oЫige, a'llssi, d'admettre
gгande du siite.
que la vilJe militaire exi.sta•it damis le s.ens m.ateгiel du
mot, с. а d. i'Пdependamment du muniojpe. Les fils
Les sources epigrapbl,ques nous appr·ennent que Ја i.slSIUS de liaisons illegШmes pгenaient Је gentilice et
\ ille .avai.t orbleлu le dгait mu.nicipal а l'epoque d'Нad­ J'origine de la mere, mais comme dans not.гe cas la
L'ien (Municipium Aelium Viminacium), tL·es \Tallisem- mere n'etait pas citoyenлe 1·omaime, Je.s fils de leg:.o-
ЫaЫememt еп 117, pour de\·e'lltr colon•ie sous Goгdien
n.a.i!t-es devaient au moment de leun:- en.rбlement dans 1'
III. еп 239. Un certain nombrt·e d'auteuгs, parm.i les- armee recevoir une origine fictive, les legionaires etant
quels N. VuJ'ic (Can.abae, Glas SKA, 72, 1907, 75-93), de гegle citoyens romains. Оп pow-гaiiL 111eanmoins ob-
estimaient que le muлicipe s'etaut develop,pe d-es сапа­ jecter que les ooldats а origo Castris de la liste de 195
Ьае а сбtе du сащр legioлa1iгe. Une autгe рооsЉШtе.
n'etaie.nt pas necessaiement de Viminacium. Cela sem-
ex;primee pa;r N. Vulic et А. Premeгstein (Ost. Jahr" 4, Ыe toutefais. peu рrоЬаЫе, aucun autre leglionair-e de
1901, ВЫ. 130), seJon laquelle Је &ite de Municipium de l.a rmeme liiste, incomplete il est vr-ai, ne pгovenant de
itinera~гes roma:ims. а quelques 18 m. р. au s ud de 0
V1minacium. Par ailleuпs, P(uЬlius) Ael(ius) Vitaliз
VimirnaciU1111, pouпait Н1·е J'ancien municipium Aelium. eq(ues) Pol(liatriЬu) С (astris) de cette liste, av.a'it ete
doit еtге rejetee еп rњisorn de Ја dis.tance tгор conside- non sulement recrute isous Ma·rc Auгele, mais eta,it
raЫe separant Jes deux. Le р1г0Ыеmе est d'rtlne gl'ande \1 гaisemЬlaЬleme.nt ne а,ргеs la mont d'Ha·dt'lien. Comme
impoгt.ance pour l'histoi.гe et la topogгaphie de V~ m ;­
ва mеге rn'avait pa.s le dгoiL d.e c.itoyen et que le genti-
nacium. О. Bohn (Rhein.ische L.age•гstadte, Germania. lice ne pouva.it pas ехргimег Jes priv'ileges acquis pai·
10. 1926, 33) est Је p,1·emier а avoi.1· mris ел dortlte J'opi- &eJS parents, celui-ci .se rappor-terait peut-etгe au тang
nion vouJa.nt voiг dans le mtrniciipe la coлtinu.atiioл d i- murui.cipal de la ville mеше de Virminacium. Une telle
recte des cainabae legio.n.a.:iгe.s. Le s;avan.t allнn..arnd а solu1Jion n'est toutefois qu'hypothetique.
еи J'occas.io111 de demontгer que les villes mШtaiгe.s.
depa:ndantes de l'tшite statiornnee darrъs Је са111р. s'etai- Le savant hongгoiis А. M6csy а recerrnmeлt puЬlie
ent develo1ppees in-dependamment du municipe, JequeJ. ип excellent petit article co11ce1-n.ant le µroЫeme (Die
du poiлt de vue archeologique, repгesente Шlе agglo- Oгigo Castr·is und die Canabae, Acta Ant. Hung., 13,
meratio111 'UГbariлe а pa;rt. 1965, 425-431). Apres avoiг passe еп 1revue toutes les
L'inscгiption CIL, III. 14509. de Virninaciurm, а o,pln;io,n s preaiaЫement ava.ncees, А. M6csy est aг1·ive
ete l'objet d'un interet tQIUt paiгtioulier de Ја pa·rt des а emettгe des doutes seri.eux qu.a.nt а 1'exactitude de
h1istoгie.ns et des aгcheologues. Son c001tenu temoi.gne l'i'l1Jterpretation tгaditri.om:ne.lJe. Selon lui, origo Castri.s
qtre S .Se\'are et Ca1:acalla refirent les сапаЬае de Vi- s.e гappo1·tait aux miИtaires venant des regioos peu ou
minactum (... canabas refecerunt legioni VII Claudiae pre.sque pra.s romanisees. Еп soгte, l'a·d ministt·atiorn 1·0-
Antoninianae piae fidelis, d 'apres Ја recanstitution du maine, taut en leur deoeпnant une oti.gine fictive iin-
texte malheшeusement endornmage а l'endгoit Је pJus drispensaЫe, s'.asэurairt d'ava!11ce, l'oni·gine Castris ne
interesoo;n,t). Etamt d0'!111e que la legian VII Claudia ne garantissant Је dгoit de citoyen que peпdant la duгee
parte la denomim.attiorn Antoniniana qu'a partk de 213, du service mШtaire. Вien ent'6'11du. les ra.ncieм pere-
l'evenement avalit du s.e produire а ипе d.a te precectant grins, au cas ou lls auraient donлe entieгe satJisfaction
le deces de S. Severe еп 211, mais pootfu-ieure aux а leu1·s maltres, peuvaient, а leu.r soгtie de l'ai."Лlee,
reformes introduites dans l'a.rmee еп 197. La date рrо­ devenir citoyens d'une ou d'une autre ville гomari.ne.
ЬаЫе es.t 202, alors que S. Seveгe rendlt vis.ite aux Cette ingenieu.s.e hypothese, si meme elle пе refutait
сащрs de la Mesie (Herod" IП, 10, I). Selon certa.ins pas tout а fait l'opinion traditionnelle, montre au
 Introduction ~ 1а topogrЗ1Phie
moiТJS que la solut!ion peut etre cherchee en plooieuгs
d1rections. Раг conseqиent, l'argument qие l'on pour-
rait tirer de l'insci'iption CIL, ПI, 14507 perd, а la
sUJite de l'etиde dи savant hongrois, daљs une grande
mesure sa valeиr dernonвtrati\'e.
Qиelle que .s.oit 1а solиtion definiti,•e de се р1·оые­
mе interesвant, il reste pour l'inst.a.nt qис les deux
solиtions seтЫent au.s&i рrоЬаЫе l'une qие i·autгe.
Les fils de soldaits et de femmes peregriлes (a\rant 197)
se troиvadent, а се point de vие, da:n.s. 1а тете poэi­
tion que les peregrins. La these de Мбсs.у aш·afit Ьеаu­
соцр plus de poid.s si l'on poиvait deтonl1-e-1-, а la base
des documents aujourd'hui а la dis.pooit!ion des cherc-
heurs, qие la honesta missio garamt.J.s.s.ait aux fbls Шe­
gitimes, aи&S<.i, le droit de citoyen аи terme de 1а cal'l'i-
ere legionaire dи pere. Mais tel n'etait pas le cas (Н.
М . D. Parker, The Roman Legions, Ca.mbгidge 1961,
зе ed" 237-247). L'A. passe ensuite brieveme.nt en re-
vue les donnees foиrnies par d'aиtres listes m.Шta.ires,
entre aиtres celJes Ьien connиes de Lamblse еп Numi-
die. 11 est sцrtoиt curieиx de voir dans le Jatercule des
Jegionaires recrutes entre 193 et 202 (CIL, VПI, 2586)
figurer des soldats а origo Castris, paralleJement а
ceux de Lambese, ceci toиt particиlierement sй, comme
le voucLrait А. Мбсsу, cette denomi•n ation fictive n'
etait plus necessake apl'es 212. En fin de compte, l'A.
croit que le pi·oЫeme doit etre rе"и dans tous ses
details.
Les inscriJptions mentionnees de VJmlnaciиm ne
!o•urniss.a:nt pas de preиves decisives en f.aveur de
l'existence d' иne ville militad.re adjointe au camp, оо
,s.e tournera vers d'autres sources susoeptiЫes de pou-
voir jetter plus de lиmiere виr се proЫeme. Мбсву а
dcja еи l'occasioo de preciser qие le materiel ono-
mastiqиe de Viminaciиm, ne contenant pas de nom.s
tndigenes ои de filiatioлs, devait etre cons.idere comme
typique pour les villes militakes ои сапаЬае (Unteг­
suchungen zur Geschichte de1· тomischen P1X>\"inz
Moesia Sиperior, Acta Arch. Hung., 11, 1959, 300). 1...€15
canabae etaient une corporation d€s cives Romani
consistentes ou иn conventus civium Romanoтum.
Elles oЬtiennent, avec le temps, tше adminislгation
quasi-municipaJe, avec un curator civium Rотапотит
а le•u r tete. Les haЫLants et.aiont ci.toyens d'autгes mu-
nicipes et colonies, lCIS canabae se tt-ouvan t &tibo·rdo-
nees а l'admin istгation militaire dи camp. De Jeur
сбtе, Jes muлicipes du Rhin et du DаnиЬе se trouva'i-
ent generalement а une d i.stance de 1,5-2,5 km du
camp et de la viJ!e militaire (F,ig. 5, Brigetio). Le pro-
cessus de fиs·ionnement du municipe et de la -..-Ше
militaiгe, commence au Пе siecle mais cиlminant а
l'epoque dев Severes, а ete tres Ьien e.s.quiШ dans иnе
etude appгofondie d·e Мбсsу (Das Tenrito1~ium Leg:onis
und die СаnаЬае in Pannon.ien, Acta Атсh. Hung" 3,
1953, 179-200). La celebre Constitutio Antoniniana de
212 а еи pour conseqиence le deceгnement de d1·oits
municipaux а de nombreиx sites. Mais, се qui es.t
toиt particulierement inteгe.ssant, c'est que се change-
de Viminacium 53
ment profond de l'eta.t soaial de.s ha.Ыtants du limes
se rapportait, en premier lieu, а 1а ville m.ilitaire e t
non а la ville civiJe (municipe). Cette derniie1·e perJ
en iun.portamce et €111. ampJeur au !Пе siecle, pиis d:is-
paira:it g1-adцllemcnt. Le.s civitates du IVe siecle ne
se sont pas developpees des mu.nicipes, mais Ыеn au
contraire, des camp.s et des "illes adjointes. L. Bar-
kбczi а de son сбtе demontre (Вeitгage zum Rang de.r
Lagerstadt am Ende des П . und Anfalng des III. Jahr-
hunderts, Acta Arch. Hung., З, 1953, 201-203), que le
staitut mцnicirpaJ de Вrigetio, des la fim. du Пе siecle,
se rapportait еп p1·emieг lieи а 1а ville militaire. Се
qщ importe surtout, c'est de voir des ilъscгiptions с!е
rna.gis.trats mиnicipaиx se tгouver in situ dans la vill"
aupres du camp. Pa.i· ailleurs, les inscrLpti001s muл.:c ­
paleв de Viminacium, datant de 1а fin du Пе et du
!Пе siecle, 5€mЬlent, d'apres les donлees incomple-
tes dont nous disposons aиjouгd'hui, avoi r ete trouv6_.;
dans Ја regiO!llS du cas.trиm et de sa necropole. Jиg..:­
ant d'apres les analogieб pannoniennes, cela ne sigпi­
!.ierait aucunement qие le municipe s 'eta.it developp~
directement des canabae du Ie siecle. Bien au con-
traire, leur decouverte sur le territoiгe de la legio.n
temoLgne, selon l'aviв de Ј'А., qu'a Viminacium, comm ~
ailleurs, les droits municipaиx avaient ete transfeпcs
dи rnunic.ipe а 1а ville militaire.
La ville principale de 1а Mesie Superieure а вцi·\ i.
semЫe-t-il, un de,·eJoppement а tout poi111t de vue am.з ­
logue aux autres citas du 1imes. danиЫe.n. C'est а
l'epoque des Flavie.ns, probaЫeme.nt, que Vimimaoiиm
dc,•ient camp legio.nake peгmanen. t. Les сапаЬае р1 .-
mitives 5€ t1·an.sforment еп veгitaЫe cite, ['estee nean-
moins dependante dи commandement •m iilitaire. s:
cette opinion se voyalit coлfi гmee, l'einplacement du
nшnicipe d'НacLrien devгait etre cherche ailleurs, dans
иn гауоn de une ои deux ш.Ше.s гom.aines dи casti"UП1.
Le seul en<Lroit, а 1а connai.s6.ance de l'A" qиi pourr8'1.t
сtге pris en consideratioo, est pгeoisement le s·ite s·ur
l.::i гive gauche de la Mlava et que l'on voit iliguгe sur
le releve de Мarsig1i (Fig. 1). Bien qие les veSttiges
aиjoui·d'hui vis.iЬles sont de haute ероqие byzantne,
ceгta:hns indices d'огdге archeoJogiqиe, notes р.аг Va-
&ic, laiвsent entendre que le вite et.ait occupe а l'epo-
que 1·omaJne. La ri"iere Mlava serait, d'ailleиes, ипе
limite tout а fait naturelle entre Је te1тitoiгe milita.iгe
et le teпitoire munichpal. Le municipe avait du rapi-
dement deperir аи IIIe-IVe SJiecles, ta.ndi.G qие 1а co-
lcmie et ensиite 1а civitas du Bas-Empire se develop-
perent, Ыеn entendи, аи lieu meme de l'ancienne ville
milita.ire. La reconstruction justinienne et 1а соисhе
plиs lardive byzantino-.slave foиrnisэent аи site de la
ri\'e gaиche ип caracteгe en qиelqиe sorte speaifiqиe,
les vestiges de l'epoque romaime devant se lгoиver а
une profondeur plus conside1-aЫe qие su1· le site de 1а
тive opposee. Cette supposition ne гeste, роц1· l'insta.nt,
qие purement hypoihetique et reules des fouШes sy-
stematiqиes pouront dernontгeг sa validite.
Vladislav POPOVIC