ГЕМ, књ. 19, 1956

ЛАСНИК
ЕТНОГРАФСКОГ МУЗЕЈА У БЕОГтДУ
ULLETIN DU MUSEE ETHNOGRAPHIQUE

DEBEOGHAD
XIX К Њ И Г А - Т О М Е XIX
Б E ОГ Р А Д • 1956- B E O O R A D
ГЛАСНИК
ЕТНОГРАФСКОГМУЗЕЈА
У БЕОГРАДУ
1956
ВU L L Е Т I N
DU MU S E E ETHNOGRAPHIOUE
DE B E O G R A D
XI X К Њ И Г А - T OME XI X
Б E O Г P A Д — B E O G R A D
Б И Б Л И О ТЕ К А.
ЕТНОГРДФСКОГ МУЗЕЈД
у Б еограду
Бр . l-M
—. - /
Уредник
Митар С. В лаховић
Редакциони одбор:
Босиљ ка Радовић, Персида Томић, Јерииа Шобић,
В ојин Ивановић, Митар С. В лаховић
Издањ е Етнографског м узеја у Београду

Студентски трг 13
Musee Ethnographique Beograd

Studentski trg 13
Jugoslavija
& * * * ■ '<
6И6ЛИ0ТЕНД C
dU-tOTEKA
Ш тампа Графичко предузеће „Бранко Ђоновић”, Београд

С Л Д Р Ж А Ј — CO N TEN TS — T A B L E DES M A T IE R E S
Б р а н и с л а в Р у с и ћ : Старији обичаји код одређивања земљиш них међа

и око пољских радова у К ичевији — — — — — — — — — 1
B r a n i s l a v R u s i ć : Old Customs Concerning the D elim itation of E states
and the Fieldworks in the Region of K ičevija — — —— — — 25
Б о с и љ к а Р а д о в и ћ : Гајење и обрада лана и конопље у нашем народу 27
B o s i l j K a R a d o v i ć : Raising and M anufacturing of Flax and Hemp
among Yugoslav Peoples — — — — — — — — — — — — 97
Ђ о р ђ е Т е ш и ћ : Ужарство у Србији — — — — — — — — — 101
Đo r đ e T e š i ć : Rope-m aking T rade in Serbia — — — — — — — 140
Н и к о л а Ч. П а н т е л и ћ : O мушком гуњићу — јелеку —— — — 143
N i k o l a С. P a n t e l i ć : A bout а P a rtic u lar Kind of Šleeveiess G arm ent of
the Male Popular Costume Called Gunjić — Jelek — —— — — 166
И. И. П а т ј е х и н : Ф ункционална етнолош ка ш кола у служби британског
империјализма — Превео П. Ш. Влаховић — — — —— — — 169
I. I. Р о t е h i n : Functional School of Ethnology in the Service of the B ritish
Imperialism — — — — —— — — —— — — — — — 184
Бранислав К рс т и ћ : Играње, свирањ е и певањ е у народним песмама
Јужних Словена — — — —— — — —— — — — — — 187
B r a n i s l a v K r s t i ć : La dance, la m usique instrum entale et vocale dans
les poemes populaires des Slaves du Sud — — — —— — — 201
П е т а р Ш. В л а х о в и ћ : Трагови авункулата у јужнословенској на-
родној поезији — — — —— — — —— — — — — — 205
P e t a r S. V l a h o v i ć : Vestiges of the A vunculate in the South Slav Folk
Poetry — — — — — —— — — —— — — — — — 215
Новица Ш а у л и ћ : Јанковић Стојан и травнички везир —— — — 217
Novi c a S a u l i ć : Janković S tojan and the Vizier of T ravnik — — — 241
Боривоје М а р и н к о в и ћ : Гуслар Саво Матов Мартиновић о Вуковој
смрти — — — — — —— — — —— — — — — — 243
B o r i v o j e M a r i n k o v i ć : Le joueur de guzla Savo M atov M artinović sur
la mort de Vuk Karadžić — — — — — — — — —— — — 254
Шефик Бешлагић: Ри јетка врста надгробних споменика у куманов-
ском крају — — — — — — — — — —— — — — — 257
S e f i k B e š l a g i ć : A n U nusual V ariety of Tom bstones in the Region of
Kum anovo — — — — — — — — — — — — — — 271
B. C и м и ћ : Резањ е мермера у Студеници и Чемерном — —— — — 273
V. S i m i ć : Die V erarbeitung des M arm ors im Stuđenicagebiet (Serbien) — 289
Н и к о л а Ч. П а н т е л и ћ : O надгробним споменицима и каменоресцима
у Власотинцу и околини — — -— — — — ■ — — — — — 291
N i k o l a С. P a n t e l i ć : G rave-yards and Tombstones in the Surroundings
of Vlasotince — — — — — — — — —— — — — — 299
М и р к о P. Б а р ј а к т а р о в и ћ : М ишљења o терминима етнологија, ет-
нограф ија и ф олклор — — — — — — —— — — — — 301
M i r k o R. B a r j a k t a r o v i ć : D ifferent Opinions A bout the Term s E thno-
logy, E thnography and Folklore in the Yugoslav Soience —— — — 305
C v. Đ. P o p o v i ć : M arijana Gušić, Tum ač izložene građe —— — — 306
C v. Đ. P o p o v i ć : M arijana Gušić, In terpretation of the Exhibited M aterials 306
O. M l a d e n o v i ć : Ivan Ivančan, N arodni plesovi H rvatske, I — — — 311
O. M l a đ e n o v i ć : Ivan Ivančan, Folk Dances of Croatia, I —— — — 311
Мирко P. Барјактаровић: Растко Петровић, А ф рика — — — 314
M i r k o R. B a r j a k t a r o v i ć : R astko Petrović, A frica — — •— — — 314
Сребрица Кнежевић: Етнографски музеј у Риму —— — — 315
Srebrica Knežević: Ethnographical Museum in Rome —— — — 315
Б р а н и с л а в Р у с и ћ : Р ад на оснивању Југословенског одбора за етно-
лош ки ф илм — — — — — — — — — — — —— — — 318
B r a n i s l a v R u s i ć : A ctivity on Establishing Yugoslav Com mittee for
Ethnological Film — — — — — — — — — — —— — — 318
Н и к о л а Ч. П а н т е л и ћ : И злож ба студената етнологије —— — — 320
Nikola С. P a n t e l i ć : Exhibition of the Students of Ethnology — — 320
C БИШ 0ТЕК*
<5 В1ШВТЕКА
V /v , ,.л
^ НЦЦ) ^
СТАРИЈИ ОБИЧАЈИ ОКО ОДРЕТ.ИВАЊА ЗЕМЉИШНИХ МЕЂА
И ОКО ПОЉСКИХ РАДОВА У КИЧЕВИЈИ*)
Од старих времена је и у К и чевији у М акедонији остала на-

родна правна одредба да свако насел>е има своје земљ иш но подручје.
Тај основни и нуж ни простор за привредни ж ивот свих њ егових ста-
новника мештани зову „синор". У ски појас који уокви рује земљ иш те
некога насеља носи опет име „синор“. Граница, ко ја обележ ава к рајњ е
тачке једнога подручја и одваја два или виш е подручја суседних на-
сеља зове се „међа“. Она се као права, савијена или излом љ ена ду ж
пружа преко природних облика или појава на тл у или по веш тачким
творевинама и знацима („белези“, „ниш ани“, „синори", „меж ници",
„међници") на земљ иш ту и кривудаво опкољ ава разуђено подручје
села или града. Н а тај ограничени зем љ иш ни простор п олаж е сва
права и на њему има све дуж ности или обавезе насељ е као дру-
штвена и правна целина, тојест „цело село“ или „цел град“ преко сво-
јих претставника.
Земљишно подручје свакога насељ а у К и ч еви ји се састоји од
многих потеса разн и х им ена1. Они се даљ е деле на знатан број м а-
њих и већих јединица: на градине, воћњ аке, разн е оранице, прелоге,
ливаде, утрине и паш њ аке, мочваре, брда, голети, шуме. Сви ти де-
лови земљишнога подручја разли ч н и х површ ина, обрађени или напу -
штени, имају своје мањ е границе (,,међи“), које обележ авају њихов
облик и одвајају их од суседног уоквиреног тла. Обрађене површ ине
припадају породицама или кућним задругам а, а остале су већином
опћа својина насеља.
*
Границе изм еђу насељ а су од давнина биле око средине расто-

јања њихових к рајњ и х к ућа. Свако насељ е је н ајвећм а ж ел ел о да
његова граница буде означена природним, трајним и уочљ ивим пред-
метима или појавам а на земљ иној површини, каш то и на м алу ш тету
у своме простору. У висинским пределим а је обично иш ла гребенима
(„по сртои") планина или брда, или развођима, дном долова или ко-
ритом потока, — а у равници или пољ у рекам а или посред мочвара.
Али ни у К ичевији нема насељ а које би одасвуд могло бити опасано
природним међама. Зато је народ у планинским, а н ајвиш е у низин-
ским насељима узим ао за границе и земљ иш не облике који су на-
стали људским радом, например бразде и јаркове, насипе, ограде,
стазе и путове. П а и п ак је у век остајала м ањ а или већа површ ина
тла између два или виш е насељ а на кој ој је народ морао направити
посебну, веш тачку међу или разним видним знацим а одредити њен
1 Г л а с н и к X IX
2 ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ МУЗЕЈА У БЕОГРАДУ
правац пруж ањ а. Та је нуж ност била некада неи збеж н а м еђу поте-
сима и њ иховим деловим а у оквиру земљ иш нога подручј а насел»а,
изм еђу породичних и л и за д р у ж н и х и опћих власнинггава.
Граница изм еђу два суседна насељ а се з а врем е ту р ске влада-
вине и у току неколико година касније, до на кратко време после ује-
дињ ењ а (1918), одређивала свечано и у з многе обичаје. „С ела“ или
„град“ и „село“ (тојест сви чланови уп раве насељ а, уиме целога ста-
новниш тва) су ггреко својих служ беника или претставника закази ва-
л и састанак у недгљ у и л и на п разник негде у 6 ј ш з и н и тромеђе. На
одређивањ е границе су редовно долазиле стареш ине насељ а („коџоба-
ш и ји “, „кметои"), одборници (,,ази“), чувари подручја („пољаци"), по
јед ан свећеник, многи стари ји и виђенији љ уди и по неколико де-
чака. З а т у су п ри л и ку обе стране, прем а својим саобраћајним мо-
гућностима, носиле са собом оруђа за копањ е и већи четвртаст кам ен
звани „старец“ дуг до пет педи, са ш иром основом од горњ ега краја,
и ли дугачку плочу, да би једно од тога укопали насред одређене међе.
П ретставници оба насељ а су се састајал и на граничноме п ојасу својих
подручја и расп рављ али о међи. С вака страна је ж е л ел а да јој зем -
љ иш те буде веће, и зато је износила многе разлоге у своју корист.
А ко би преговарачи дош ли до реш ењ а које би задовољ ило обе стране,
одређени љ уди би н а местима где није било н и к ак ва природнога
зн ак а ископали ш и року четвртасту руп у дубоку до ви ш е појаса и
у њ ену средину усправно стављ али кам ен и л и плочу као м еђаш
(„м еж ник“ и ли „м еђник"2). У углове те рупе или у четири нове и
мање, али скоро јед н аке дубине, к оје су отварали унакрсно на корак
даљ ине, радници су полагали неколико комада крупнијега ш љ унка
и ј ш кам ењ а, дрвеног угљ а („јаглен“ или „ћум ур“, као, например, на
П илатецу, где је тром еђа изм еђу П ополж ана, В идрана и Подвиса) или
у гарака („чиралаци"), делова црепа („ђерамиди") или опека („тули",
„цигли"), и све то п рекри вали земљ ом и добро је набијали, тако да
.ie само м еђаш вирио над земљ ом од једне до две педи. Ситни додаци
наоколо су носили име „сведоци" или „испати“, јер су заи ста имали
да посЈгуже као помоћни знац и ради доказивањ а места међаш а, ак о се
догоди да га нестане услед деловањ а природе или љ уди. Уместо ка-
мена или плоче негде љ уди, особито у брдским селима К ичеви је, „ре-
дат ситни к ам ењ е“ у облику к р у ж н е гомиле или, у недостатку к а-
мења, направе од зем љ е заобљ ену к у п у (као „врангалка", тојест чи-
гра) и по површ ини је лепо облож е бусењем, да је н е би разорила
киша. М еђаш се негде зам ењ ивао и другим предметима и з м ртве и
ж иве природе. У кам енитим пределим а м ож е бити висока, истакнута
стена и ли станац камен. Где има растињ а, послуж и ће дрво које се
истиче величином и ј г и висином и ли усамљ ен грм. Око свих ти х зн а-
кова које могу униш тити природне силе или љ уди, одређивачи међа
стављ ају сведоке као код п равих м еђаш а. Често се деш ава да међа
пролази даљ е од неког тако истакнутог предмета. Том приликом се
на њ у не стављ а н и к ак ав знак, ал и стареш ине насељ а у р еж у у „ра-
буш “ и ј ш упиш у у књ игу („тевтер"), а присутни упам те на коли ко је
корака удаљ ена међа од њега. З а време свакога постављ ањ а м еђаш а
и ј ш других граничних зн акова свећеник певањ ем и читањ ем м о ј ш -
тава освећује свако такво место да би се и н а тај начин урезало у се-
ћањ е свих присутних лица место м еђе и неприкосновеност знакова.
Тада би неки претставник уп раве насељ а дечацима и једне и друге
СТАРИЈИ ОВИЧАЈИ ОКО ОДРЕЂИВАН.А ЗЕМЉИШ НИХ МЕЂА 3
стране скретао п аж њ у на м еђу и зн акове на тај начин ш то и х је по

неколико пута прилично ја к о ш амарао, од чега су неки и плакали.
Отада су се дечаци током свога ж и вота ж и в о сећали п о л о ж аја гра-
нице и међаша највиш е због т е туче. О томе и данас п р и чају многи
људи старији од тридесетак година, и зато д а ју најбољ а обавеш тењ а
о међи и међашима. Обе стране претставника насељ а тога дан а прођу
дуж целе границе к о ја и х дел и и раде све н а исти начи н да би утвр-
дили међу. По сврш етку посла са једним насељем, другом приликом
се таква свечаност понављ ала са претставницим а остали х суседних
насеља. После одређивањ а и обележ авањ а границе са свих страна,
свако насеље је похађало своје м еђе још неколико пута у току го-
дине. То је неизоставно било за време слава насељ а, о заветинам а
или приликом мољењ а за киш у, к ад су присуствовале и ж ене. Тада
се цела поворка за д р ж ав а л а код м еђаш а и ј ш сличних зн акова на
месту за које се сматра да се становници суседнога насељ а могу њиме
користити. И том приликом су друга два или три дечка ш ам арали
одрасли људи. У В ранеш тици је то доскора било на сабору н а Ђ ур-
ђевдан на месту Арбанасинецу, где је м еђа означена каменом и врбом.
Било је случајева да се два суседна насељ а н е слож е о поло-
жају међе ни посде виш е састанака и преговарањ а, особито због шуме,
испаше, воде за наводњ авањ е. Тада ie насељ е к оје се см атрало ош те-
ћеним подносило туж бу градском суду („на ућум ат“). Т акав спор је
редовно трајао веома дуго, и н ек а села га нису била окончала ни до
тридесетих година овога века. У колико се д у ж е чек ал о на његово
решење, утоЈгико га је народ сматрао озбиљ нијим („тоа је те ж о к суд“).
Док је трајало суђење, било је и подм ићивањ а да се добије ш то већи
део земљишта и да се унесе у писм ену потврду о власниш тву („во
тапија“).
У изузетним приликам а се догађало да се једно насељ е прећутно
и без парничења одрекне некога дела свога земљ иш нога подручја око
границе. То је бивало једино кад би се наш ло убијено лице око међе,
па стварни власници тог ивичног дела н е ж е л е да и зр азе да је
земљиште на коме је нађена ж р т в а уистини њ ихово. А ко би насељ е
потврдило да је леш на њ еговој страни, оно је, према тадаш њ им прав-
ним прописима турским, морало да прими на се сву одговорност за
гдогађај. Ако је суседно насељ е оскудевало у земљ иш ном простору,
р а д о с е пријављ ивало да је убијено лице на њ егову подручју, о
чему је суд давао и писмене потврде. Н а тај начин су се м ењ але гра-
нице насеља и подручја једнога расла на ш тету другога. Н а месту
погибије се подизао гроб да би послуж ио као зн а к да је у близини
нова међа.
Породице и ј ш задруге, као власници м ањ их и ли већ и х делова
земљишнога подручја некога насељ а, ограничавале су своје имањ е
неким истим знацима којим а су се сл уж и л а и два суседна насељ а. И
оне су волеле да им н ек а страна њ ихова земљ ингга им а природну
границу (шуму, воду, реку, поток, дб) и л и веш тач ку (јарак, стазу, пут).
Али су власници већином им али границе к оје су сами направили на
додирним тачкама свог имањ а. И оне и м ају назив „међи“. Слож ни су-
седи су их одређивали и постављ али сами. Обично су то ради ла само
два домаћина или виђенија мушкарца из кућних заједница (тојест
„во четири ока“), најчеш ће за време пољ ских радова. Том приликом
су оба суседа изоравала по једн у бразду д у ж ивице свога дела, али
тако да справе за орањ е бацају зем љ у од к р аја унутра, чиме би оста-

вили узан и необрађени простор од око две педи ширине, који би вре-
меном обрастао травом, шибљем, дрвећем, или би оба суседа на њ на-
бацала ископано камењ е. Т ако направљ ени гранични појас се зове
„разор“. Он се прави на равну зем љ иш ту у свакоме правцу, тојест ду-
ж ином или ш ирином оранице, а на стрмоме тл у само у правцу нагиба.
Дрво које само израсте на њ ем у добија име „међумерица" и служ и ме-
сто међаша. Н а зем љ иш ту к оје има виш е влаге место разора је могла
бити и дубљ а и ш ира бразда или јарак, чије су стране и ивице такође
обрастале разним биљ кама, а по дну је често било и воде. У потесима
са слабом и недовољном земљ ом за обрађивањ е суседи су теж или
да на додирним странама имањ а оставе ш то је могућно мањ и необра-
ђени простор као међу. Р ади њ ена распознавањ а су се оба суседа до-
говарала и уз присуство својих одраслих м уш ких укућан а постављ ала
м еђаш е са сведоцима. Њ и х је било на сваком углу земљ иш та, а не-
кад, ако је било прилично дугачко, и на средини обе дуж и н ске стране
(тојест укупно ш ест знакова). Уместо м еђаш а су неки садили толики
исти боој дрвећа или воћака, често и без сведока наоколо (ако су
суседски односи били добри).
А ко два наследника ж е л е да поделе своје земљ иш те, они му
изм ере дуж и н у и ш ирину корацима или уж етом, па поделе на два
једн ака дела. Потом оба делиоца узм у ма к ак ав м али предмет или
белег и свако га преда трећем лицу, најчеш ће детету завезан и х очију.
Н еки сведок доведе то лице насред дељ ена зем љ иш та и к аж е му да
један зн ак баци улево а други удесно. Тамо где је пао предмет јед-
нога, он ће постати власником те половине. То је деоба „со ждребе"
или „со ж д репка". Тада дељ еници средином зем љ иш та направе ра-
зор, бразду, или поставе међаш е, и ј ш посаде дрва с околним сведо-
цима или без њих. М ере подељ ених површ ина свако уписује у рабоше
или књиге. Те су се потврде чувале на некоме скровитом месту или
у простору изм еђу стрехе и кућнога зида („во мутлите").
У К ичевији је народ имао и делом одрж ао правне одредбе о
припадниш тву и чувањ у међа и о употреби добара са њ их. Многа
равна међа (осим путова и водених површина) зајед н и чка је својина
суседа, па се о њ ен у одрж авањ у старају обе стране. А ко на њој (на-
пример на разору, стази, бразди или плићем јарку) никне кориснија
воћка (орах, кестен, треш њ а) или ако је неко посади, плодови њ ени
припадају и једном и другом суседу (насељ у или кући), па су и х мо-
рали брати заједно у одређени дан: на међи изм еђу насељ а су их уби-
рали пољаци, а на осталом земљ иш ном подручју два еуседа. Воће се
обично трескало ударањ ем у стабло и грањ е у правцу п руж ањ а гра-
нице. Све нгго је том приликом падало на међу, делили су напола;
а што је било лево и десно од њ е скупљ ао је претставник насељ а или
власник зем љ иш та на чијој је страни подручје. К ад је тло било стрмо
или степенасто, право на м еђу је било сасвим или већим делом на
страни виш ега власника. Р азор се у том случају целом својом ду-
жином и ширином сматрао као саставни део виш ега земљ иш та. Народ
то оправдава тиме што се приликом орања земљ а са виш е њ иве увек
помало пресипа, спуш та и сл аж е по тој малој и ниж ој необрађеној
површини према суседовој њиви. П рема томе, власник ниж ега зем-
љишта нема права да се користи ничим ш то расте или рађа на таквој
косој међи или над њом, већ му припада само то ш то падне на његову
СТАРИЈИ ОБИЧАЈИ ОКО ОДРЕЂИВАЊ А ЗЕМЉИШ НИХ МЕЂА 5
страну. Косе бразде и коси јаркови су се делили м еђу суеедима по

дну тако да је увек мало већа страна била на виш ем дел у зем љ и-
шта. Својина се слично одређивала и кад је зем љ иш те једнога вла-
сника било на високој и равној страни речнога корита (тојест на по-
дишту) а другога у речној долини, непосредно до тока воде. Горњем
власнику је припадала и ц ела коса страна која пада у ниску речну
долину до места одакле почиње суседова њива. Виш и сусед је имао
право да по коси посади дрвеће и воћке и да је огради на целом про-
стору. Ту је међа била на поднож ју косе или брега.
После одређивања међе и постављ ањ а граничних зн акова суседи
нису залазили у туђу имовину, А ли је некад и нехотице могло доћи
до преласка на другу страну. То се догађало за време напасањ а стоке
или приликом орања ивице зем љ иш та с уским граничним појасом.
Има примера да је временом изм еђу два насељ а или суседа н астајала
завист или мржња, па је једна страна која има љ уде „гладни на
земна“ полако откидала од туђега простора, затрп авал а или и вадила
међаше и тако померала границу подручја у своју корист. То се ве-
ћином дешавало на местима око међе где је био некакав бољи при-
вредни извор, например вода, паш њ ак, ш ума, градина, воћњ ак. О ш те-
ћена страна је негодовала чим би зап ази л а такв у промену на међи,
и међу суседима се рађал а распра и неслога. К ад се није знао кривац,
уговарао се дан састанка претставника оиеју страна на месту поре-
мећене међе и том су се приликом тр аж и л и гранични знаци према
записима и поново у слози свечано постављ али нови. А ко сами нису
могли решити тај спор, обраћали су се за помоћ суду. Једном ош те-
ћени сусед је отада постајао пеповерљ ив према другој страни, и зато
је прибегавао ограђивањ у свога зем љ иш та на угроженој страни грм-
љем, насипом, зидом од кам ењ а или кољем, а у најновије време и
бодљикавом жицом. То је најчеш ће чинио власник зем љ иш та под по-
врћем или воћем. Б ило је н еж ељ ени х догађаја кад би се преступник
ухватио на делу. Том се приликом све реш авало тучом, па и уби-
ством. Тада је могао погинути и човек на чијој је страни била правда.
Обично су њ ега и ту сахрањ ивали.
Народ сматра великим преступом и грехом да неко намерно от-
страни гранични зн ак и помери међу у своју корист: „Н ајгреотно је
да вађаш м еж ник; тој је ко свето, црковно". Зато се тим нечасним
послом неће бавити никоје свесно (,,салам“) лице. Само су „гладни и
ненаситни на земна, таф м аћари и лош и л у ђ е “ некад кришом, обично
ноћу, померали м еђаш е и сличне граничне зн аке и њ ихове сведоке.
Када власкик зем љ иш та види да нема граничнога зн ака и да је за -
једничка међа поремећена на њ егову ш тегу, он се н ајп ре обраћао
своме суседу да зајед н и чк и поставе. нове међаше. У одређени дан су
долазили сви одрасли м уш ки чланови к ућн их заједн и ц а и на месту
расправљали о случају. Т ада су се слуш але и пријатељ ске и лош е
речи, али су се сви у зд р ж а в ал и од свађе и туче. А ко се усмено није
могло доћи до реш ењ а спора, ош тећени је сусед вадио рубац („ш а-
мија“), везивао њ егова два супротна к р аја унакрст или је узимао
торбу за нош ењ е хране, или врећу, па је једно од тога пунио земљом
с међе и п руж ао у руке осумњичеиом наруш иоцу међе с речима: „На:
земи је земна(в)а, клај је на врат, за к з л н и се, и тури је да напраиш
међа!“ А ко се набеђени не осећа кривим, он ће узети завеж љ ај са
земљом, пребацити преко рам ена или обесити о врат, па ће се тако
6 ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСНОГ МУЗЕЈА У ВЕОГРАДУ
закл ети да је прав и руком ће узим ати зем љ у и сипати је по међи

к о ју он см атра истинитом. Том се приликом деш авало да заиста и
означи праву међу, тојест н а месту к оја је била раније. Тада су сви
присутни см атрали да се п окајао и да виш е н и је крив. А ли се у на-
роду говори да је у ређим примерима било и нечасних суседа који
су и тада л аж н о повлачили границу земљом. О ш тећени сусед се по-
том осећао необично увређеним, али није имао куда, па је дизао руке
од тога свога комада земљ е, је р је сматрао да нем а призива томе на-
родном суду; отада м у је једино остајало д а ш то пре огради своје
имање. З а човека који узм е зем љ у „Ва в р а т “ се см атра или д а је
правичан или да је највећи греш ник (ако је л аж н о њ у примио). Ве-
р у је се да „зем ната је многу теш ка. К ој т а к а зе л ту ђа земна, аир
нем а да видит ни тој ни им ањ ето него(в)о“. Он ће много радити, али
своје имовно стањ е и свој ж и вот н еће побољ ш ати („ниш то нема да му
се гледат на него“). Њ ега неће примити ни зем љ а кад умре. Он ће и
Сл. 1. „П луж ица”
у р аки „појести" зем љ у: њ егов гроб ће се спустити, а плоча над њим

искосити. „З атоа секој не зем ат зем н а“.
У К ичеви ји је још у старо време било и неподељ ене, заједничке
земљ е под утринама, испаш ам а и ш умам а које су такође имале своју
границу. Ш уме су се забрањ и вал е од сече особито око ц ркава и ма-
настира. Н а селу би свећеник сазвао стареш инство и друге угледније,
одраслије или и млађе љ уде и дечаке, па би написао некакво „книж е"
(мали испис на хартији) и закопао га у зем љ у н а почетку ш ум е уз
изговарањ е разн и х клетава да преко тога м еста нико не сме сећи
шуму. Тим забранам а су до данас остале неуниш тене многе сеоске
СТАРИЈИ ОБИЧАЈИ ОКО ОДРЕТБИВАЊА ЗЕМЉИШ НИХ МЕЂА 7
шуме. Од њих се могло само са знањ ем села узим ати оборена дрва и
опало грање, а нико се није усуђивао да посече ни тр у л о стабло. Само
за црквене или друге опће потребе и л и за помоћ сиром аху прили-
ком подизања куће могло се з а зн ањ ем свећен ика и сеоских власти
пресећи и здраво дрво, — али се ниједаи њ егов део н и је могао упо-
требити за гориво осим иверака.
На тај је начин од старине цело земљ иш но подручје К и чевије

било ограничено и подељено м еђу насељ има. А ли су тада њ егови вла-
сници били већином м ухам едански Турци, А рбанаси и М акедонци
(„Читаци"). Православни М акедонци су само понегде, у брдским се-
лима, имали мало своје зем љ е за рад, с оскудним приходима. То је
знатан број породица н атерало на нап оличарски рад код м ухам едан-
ских бегова и ага. Због оскудице у зем љ и и насиљ а тадаш њ и х ту р -
ских становника и п овлаш ћених А рбанаса и Ч итака, н ајвећ и део од-
раслога мушкога света К ич еви је је одлазио на р ад и зван зави чаја,
на печалбу (,,гурбет“)3. П осле ослобођењ а од Т урак а (1912) зем љ а све
више прелази у руке народа и печалбарство се постепено см ањ ује а
ратарство напредује- Због тога сразм ерно м алога рада на своме зем -
љишту и за себе, обичаји око пољ ских радова су знатно оскуднији
од истих обичаја изван К ичевије, где су М акедонци били виш е
тежаци. Али и такав подређени, најам нички начин ж и вота ни је са-
свим избрисао све обичаје који су преостале ратарске породице и
задруге изводиле и ради себе, да би им зем љ иш те ш то виш е и боље
родило; јер уколико је плодова било у већој количини, утолико је и
за њих остајало више. Стога се православни народ у К и чеви ји сећао
земљз и њена растиша, тојеет и звора њ егових средстава за живот,
о многим приликама у ток у године, о недељ ам а и већим и мањим
празницима, када је преко р азн и х светковина и обичаја и зр аж авао
своју жељ у или деловао н а природне силе за количину и каквоћу
плодова или рода.
На Бадњ е вече („Б адн ик веч ер “) домаћица посипа сламом оде-
љења за становање, па по њој разбац а ш ак у или прегрш т ж и та (нај-
чешће пшенице). П осле три дана м лађи у к ућан и тр а ж е зр н а у слами.
Верује се да ће се у току те године родити толико мерица („тагари")
жита колико се зр н а нађе. К ад а те ноћи у ђ у у к у ћ у и џ ар ају по огњу,
коледари пож еле дом аћима плодова и порода у пољ у и у кући. Та
вечери домаћин или неко други од у к у ћ ан а м аш ицам а одломи комад
жара од бадњ ака („од бадникојцата"), остави га даљ е од огњ иш та и
покрије земљаном зделом („ваганче"). С утраш њ ега дана се суд диж е
и гледа какав је пепео остао: ако је бео, биће и ж и то бело; ако је та-
ман, жито ће бити са главницом. Н а Б огојављ ењ е „кумови" народне
свечаности носе у к отлићу освећене воде, крст и босиљак, у л азе у
свако кућно одељ ењ е и свуда п рск ају водом и н аздр ављ ају за „бе-
рићет“ сваке врсте (за ж ито, поврће, јагањ це), па и за радну снагу
(мушку децу). Н а дан пре Тодорове суботе („Тодоречки петок") се
прави „погача“ (велики хлеб у црепуљ и или тепсији с „м ајом “ или
квасцем) на ч и ју се горњ у к ору стављ ају од теста облици јарм а и
рала и јг и „плуж ице", некога поврћа и воћа, из почасти према спра-
вама за орањ е и ради плодова који се ж еле. Н а сам празн и к („на То~
дорица“) се у земљ аном е лонцу („во грне“) помеш а и скува помало од
сваке врсте зрневљ а к о је рађа у околини („од сите ж и ћ а “ : пше-

нице, раж и, јечма, овса, ку ку р у за, сочива, граха, грахорице, урова),
па се по сврш етку црквен е служ бе баца руком преко гробова. Око њих
су окупљ ена м уш ка и ж ен ск а деца к оја ричу, блеје („му . . „ба ..
„ м е . . . “) и скуп љ ају помало од свакога зрневљ а. О датле га носе кући
и д а ју родитељ има, а они стоци („је закрм ует стоката"). То чине не
само да би им ала м лека, него и да би ж и то било крупно као ш то је ово
набубрело у лонцу („да се р азвари т ж итото"). Исто раде и на Вар-
вару пред Светога Н иколу. П озната су обилаж ењ а подручја свакога
насељ а о славам а и заветинам а и о већим летњ им празницим а (осо-
бито на други и трећи дан Ускрса), кад народ у поворци, са свеће-
ником и црквеним знацим а иде по потесима и међама и зад р ж ава се
код зн ач ајн и ји х места (црквица, светих извора, храстова, међаша) и
песмама и молбама тр аж и обиља и киш е. „Ситну росу“ народ измо-
љ у је и обичајем додола. О Ђ урђевдану се бере разно биље, а о И вањ -
дану и папрат, па тиме м лади ж енски свет кити градине, винограде,
њ иве и к уће за „берићет" и зд рављ е теж ака, њ ихове породице и стоке.
Осим призивањ а корисних чинилаца за обиље, народ у К ичевији врш и
и н ек е обичаје ради заш тите од ш тетних деловањ а појава и бића у
природи. То се најпре ради о Сретењу. О „Ч уруцима" и на Огњену
М арију („Света М арена“) се не ради у пољу да се не би плодови из-
м етнули или изродили („иш чуручиле") или да не би страдали од града
и пож ара. П риликом свакога припрем ањ а зем љ е или других пољ ских
послова ради добијањ а плодова њ ених има још обичаја који се изводе
у ж ељ и да се побољша род и смањи ш тета.
Орање. — Део зем љ иш та који се обрађује, и к ад ни је у равници
и ли низини, зове се „поле“. У њ спадају разн е врсте ораница, градине,
њ иве под воћем („л озја“, ,,бавчи“) и ливаде. То зем љ иш те сл у ж и за
многе усеве, за поврће, воће и сточну храну. Оно се често гаји наизме-
нично, пош то се зем љ иш те „угари" или неко време „п р ел еж и “ не-
обрађено.
Р атари и за време зим ских и л етњ и х месеци и дана мисле на
јесењ е или пролећно орање. Тад обично поправљ ају своје старе справе
за орањ е и копањ е и и зр а ђ у ју или набављ ају нове. З а орањ е се у
старије време, све до пред ослобођење од Т урака, употребљ авало скоро
свуда по стрмим њ ивам а К ичевије „рало“ (како се зове на југу) или
дрвена „плуж иц а" (на северу области; видети снимак 1). Данас се
њ има не сл уж е ни становници брдских села, а им ају ж ел езн е ковачке
или творничке плугове4. А ли се и данас код стари ји х љ уди ч у је да је
земљ а постала м ањ е плодна и да се покварила откако су почели да
употребљ авају ж ел езн е плугове. По њ ихову схватањ у, плуг сече ко-
рењ е трава к оје д р ж и зем љ у од спирањ а, а рало или п л у ж и ц а то не
раде и вода не м ож е да однесе земљ у. Зато к а ж у да „п луж и ц ата беше
блосоена" (благословена, срећна), па је тад и плодова зем љ е било више.
И ма неколико дана и п разника и других прилика кад се врш е
неки обичаји за срећно орање. — Уочи Б ож и ћа, тојест н а Б адњ е вече,
раоник и цртало („цресло") справе за орањ е се стављ ају на „тлан и к“
крај огњ иш та или м ало даљ е на „к ату “ куће и ч у в ају дванаест дана,
до Богојавл>ења (до „Водокрст" или „Водици“, управо „до М аш ки во-
дици“), па се тога дана у ју тр у рано носе на извор, чесму с коритом или
другу воду и замоче у њ у да би и зд р ж ал и „и на огон и на вода“, а тиме
и плодови зем љ е били бољи и богатији. Н еки су уместо тих ж ел езн и х
СТАРИЈИ ОБИЧАЈИ ОКО ОДРЕЂИВАЊА ЗЕМЈБИШНИХ МЕЋА 9
делова стављали целу плуж ицу чело огњишта. Те вечери се к у в а ке-

стење, па се заосталом и расхлађеном водом у суду оперу вратови во-
лова који he орати да им се не би н аж у љ ал и („набијат") под притиском
јарма. Потом се првоме волу који се сматра вођом у орањ у и правЈБењу
бразде, по чему се и зове именом „бразник", стави на десни рог уп а-
љена свећа да би и даље боље вукао справу за орање. К ад се о Бадњ ем
вечеру седа за јело, преко огња се стави бадњ ак (,,бадникоица“) и пу-
сти да прегори напола. Потом се обе половине скину и угасе вином.
Од једне се половине одљусне мали иверак и задене за кли н на гре-
дељу плужице. У северним селима К ич еви је се од комадића бадњ ака
који са ње падне ца „кат“ направи „клинче" за плуж ицу, после чега
се жели да „кб Бадник што не греш аат, та к а да не греш ит берићетог“.
Тога дана се од теста меси и колачић у облику јарма, па се д аје во-
ловима који ће орати.
Пре орања се свака њ ива „угари“ у време око Б лаговести („Б ла-
гоиц“, 25-ог дана м арта по старом). П ож њ евене њ иве („стрниш та") се
угаре пре Петровдана да би се стрњ и ка прекрила земљ ом и иструлела
послужила као гнојиво. О рањ е је веома значајан, озбиљ ан и теж ак
рад сељака и неких грађана, па је за то њ ем у посвећена особита брига.
Стога орачи и каж у: „Кога ораме, и кап ата не ни стоит на гла(в)а“ (и
стварно, због тресењ а и дрмања, и ск ак ањ а рал а или плуж и ц е и з суве
и камените земље). Јесењ е орањ е почињ е обично изм еђу П етровдана и
Митровдана, у дане када се месец см ањ ује или губи (,,погибел’“) или
кад га нестане, што оссбито вреди за лице које ж ел и да на свомг земљ и-
шту направи нову ораницу. Н икад се не оре недељ ом или празником.
Орање почиње увек у понедељ ак, среду или четвртак, али не и к ад је
у један од тих дана У сековањ е („Свети Јован Главосек" или „Опсече-
није“), кад га пе треоа ни почети ни заврш ити („ни да кинисаш , ии
да битисаш"). Такође се не оре на В елики ч етв ртак да не би на усеве
пао град. Пре изласка из к уће се гредељ рал а или п луж и ц е или „ој-
ница“ плуга окити код кли на босиљком, а на десни рог оба упрегнута
вола се прилепи по једна упаљ ена вош таница и обе оставе да успут
горе док се не угасе. Оне ће се потом скинути и по повратку к у ћ и ста-
вити у житницу („амбар"). К ада се волови потерају из двориш та, преко
њих ое проспе вода из земљ аног пољ ског суда (,,букаре“) с речима
,,’Ајде, Бог ви помогол!" да би им орањ е иш ло л ак о као ш то вода истиче
и отиче. Запрега се тога дана храни хлебом почев од и зл аска и з стаје
до повратка у њу. О рач тога дана обуче чисто рубљ е да би и „бери-
ћет“ био такав. Њ ега на и зл ас к у из к уће и насељ а не сме да пресретне
1П-тл да му пређе преко пута („да му го пресечит патот“) трудна ж ена,
јер се верује да ће му за врем е рада отећи рук е и да ће га болети
крста. Зато такве ж ен е много пазе кад и зл азе из куће или п релазе
пут. Ако се нечијом неопрезнош ћу то догоди, орач стане с воловима
и не иде даљ е све док преко пута не прелети птица или пређе стока
(„да изминет пиле и ј ш гоедо“), да му се не „расипит стрећата". К ад
дође до места за орањ е и упрегне гредељ у јарам , орач постави рало,
плужицу или плуг на почетак зем љ иш та, па се окрене истоку, скине
капу, пргкрсти се и помоли Б огу речима ,,’Ајде, Господе, поможи!" и
заоре прву бразду. После неколико корака орањ а заустави волове, за -
хвати мало изоране зем љ е и баци преко запреге да би јој била л ак ш а
за орање. Тад из торбе за хран у извади „погачу" и преломи је прити-
ском о јарам. Од обе половине откине мале комаде и да воловима да
поједу, а неколико других делова и све мрве баци у бразду у з ж ељ у

да се роди „леб“. Потом настављ а рад д у ж започете стране њ иве у
једном правцу и натраг. А ко заоре с деснога кр аја, справу за орање
др ж и левом руком (код плуж и ц е или плуга за л ев у дрш ку), а на по-
вр атк у десном. Слободном руком тера запрегу прутом и ли останом и
по потреби чисти струш ком дрвен у справу за орањ е од налепљ ене
земље. Чим орач напусти кућу, дом аћица почињ е да спрема посебна
јел а: меси п иту („сучет печио“) са сиром („со у р д а“) и л и са зељем,
једн у бољу „погачу“, кокош је месо с кромпиром и ли пиринчем, кисело
млеко, суд с ракијом . З а време р азвл ач ењ а („сучењ е") кора за питу
домаћица неколи ко пута изговори: „К а ш то се сучет печиово, та к а да
се сучет берићетот“. Д ва лица из к уће све то и крчаг с водом чи ји је
сисак (,.дуле“) окићен босиљком однесу н а орање. О рач прекине орање
кад се Сунце прилично дигне над видиком. Волове пусти да пасу, а
справу з а орањ е остави у бразди и подупре је усправљ еним јармом.
Потом опере р у к е над орањем, па се окрене Сунцу, скине капу, пре-
крсти се и помоли Б огу с речим а „Бож е, поможи!" Тада зако тр љ а нову
погачу по неорану д ел у њ иве с речима: „К а ш то се тр к ал а т погача(в)а,
та к а да се тр к ал а ат снопоите". Потом је ломи говорећи: „К а ш то се
крш и т погача(в)а, та к а да се крш ат ам барите од берићет". П рва два
откинута ком адића од „погаче“ и од венца („од ви тката") пите да за-
прези с речима: „В ије да блосоујете, оти теж и н ата је на вас; да се ро-
дит и за вас, и за нас, и за народ“. О дмах затим почињ е да једе и пије.
Тај се оброк обављ а н ајчеш ће у заједниц и и са суседима или пролаз-
ницима, и свако од њ и х благосиљ а: „Господ да придает, да се родит
берићет“ или слично. Тај први дан орањ а се см атра великом свечано-
ш ћу. У к у ћ и се тада орачима, зап р ези и справи за орањ е у к а зу је по-
ш товањ е тим е ш то ж ен ск а чељ ад н е ради н ек е домаће послове (осо-
бито везењ е, плетењ е, тк а њ е и слично и з у верењ а „да не се заплетет
орањ ето“). Чим се почне см ркавати, без обзира д а л и је прва ораница
заврш ена, орач прекине посао, узим а м ало узоран е зем љ е и њ ом е про-
трљ а волове по врату да и х не би ж у љ ао ни болео. Н а п овратку кући
се од заосталога је л а и пића д а је љ удим а који се сустигну и ли сретну,
а свако од њ и х благосиљ а. К а д орачи у л азе у село и л и град и про-
лазе крај кућа, сви који се за тек н у на вратим а, особито ж ен ск и свет
који седи и ч ек а своје раднике, у с т а ју и тим е и ск азу ју „чес н а бери-
ћетот". К ад се зем љ иш те и ли њ ива пооре, р ан и ји х се година опет
палила евећа и стављ ала на крчаг за воду.
Сејање пш енице. — З а сетву се на п разн и к Светога Симеона
(„Симион", првог дан а септембра по старом) узи м а помало од свакога
ж и та к о је је одређено за сејањ е (,,семе“), па се ма у каквој здели носи
у ц р кву д а га свећеник освети молитвом („да го п ејет поп“). Одатле
се и зд воји освећена пш еница, в е ж е у крпицу и стави у зем љ ани суд
(,,ваганче“) преко обичне пш енице („црвена" и ли „бела стара") у пред-
њ ем д ел у дв ањ ака („дисадзи" или „дисађи") заједно са струком бо ■
сиљ ка, једним једри јим белим гроздом („топаш грозје"), старим сре-
брним новчићем и л и сребрним прстеном од венчањ а (,,венчанечки“),
старим чеш љ ем од белога рога, м алим хлебићем (,,колаче“) од бељега
пш еничнога (,,чисто“) браш на, свеж им („ж иво“; у Л исичанима и баре-
ним) јајетом и са мало пиринча и беле вунице („взлница"). П осле у-
стајањ а и спремањ а ж и та за сејањ е и је л а и пића, сејач се ум ије и з
калајисана котлића, којом приликом гледа само у њ егову белину да
СТАРИЈИ ОБИЧАЈИ ОКО ОДРЕЂИВАББА ЗЕМЉИШ НИХ МЕЂА 11
би и усев био бео, а никако у споЈвашњи дрн и део, д а не би пшг-

ница била црна и са главницом („гламна"). О статком воде попрска ж и -
то за сејање и рекне: „К а ш то је чисто котле(в)о, та к а да је чист бе-
рићетот". И тога дана се преобуче у чисто рубљ е као и за време орања.
Као ни орачу, тако ни сејачу не сме по и зл аск у и з к у ћ е пресећи пут
Сл. 2. М лаћењ е („чукањ е”) раж и
трудна ж ена. Н а сејањ е иде сам домаћин и н ајчеш ће са собом понесе

преко пш енице у задњ ем дел у дв ањ ака опет богату хр ан у за ручак
као и приликом орањ а. Чим стигне на узорану њ иву и растерети се,
сејач стане к р ај међе, окрене се к а и зл аску Сунца („изгреј С9лнце“),
па се трипут прекрсти у з речи „Господе, пом ож и“. Потом руком ископа

на к р ају прве бразде рупу. И з суда извади „пеано ж и т о “ и помеша
га са „семеном", а скоро све остале ствари у њ ем у (биљке, намириице
и предмете) закоп а у рупу и преко њ их сипа воде са речима: „Ја тебе,
дземно, јадењ е и пијењ е, ти мене берићет". П рстен се обично одмах
стави на прст; али неки и њ ега закоп ају да остане до сврш етка сејањ а.
Народ к а ж е д а се босиљ ак д а је зем љ и зато да и она буде благословена
као ш то је та биљ ка, а остало да ж ито са стабљ иком буде бело, једро
и ли крупно и неош тећено („целокупно", као ш то се новчић не може
окрњ ити). С ејач затим стављ а преко рам ена двањ ке са „семеном",
окрене се истоку, скине капу, прекрсти се у з речи „Господе, пом илуј“,
па десном руком за х в ат и ш ак у зрневљ а и баци је к р у ж н о лево испред
себе и к аж е: „Ај Бог да даит берићет за врапци, чавки и стр ач ки “.
Пошто је ту прву ш ак у („прва р а к а “) наменио птицама, он баци још
четири пута по толику количину и спомиње („намнисујет") „мравки и
ц рви “ („друга р а к а “), „добици и и м ањ е“ („трећа р а к а “), ку ћ у („четврта
р а к а “) и „највиш е за луђето" („пета р а к а “). По заврш еном сејањ у се
ран и је ж ито затрп авало поновном употребом рала или плуж ице, а од
пре виш е година се превлачи дрљ ачом („со брана") од дасака и прућа
или трњ а. По дрљ ањ у радник ослободи запрегу и и зврш и исте радњ е
с воловима и обичаје са храном и суседима или намерницима као и за
време првог орањ а. Усто узим а бели рупчић („ш амиче") и п ривеж е за
десни рог главног вола или то учини и с другим волом да би и ж ито
било бело. П овратак оајача кући је везан с истим обичајима који се
врш е и орачу.
Н а посејану се њ иву о Б огојављ ењ у иде с освећеном водицом
(„водокрсна водица"), босиљком и свећом, па се усред њ е попрска мали
простор, пободе босиљ ак и упаљ ена свећа м еђу и скл и јалу гппеницу,
којом се приликом врати кући само недогорели део свеће. О статак бо-
гојављ енске водице се чува, па се делом употребљ ава за прскањ е усева
после п рвих топлих дана против разних ш тетни х ж ивотињ а и буба
(„за од изедиш те"). У току целога пролећа се пш еница обилази, чисти
од траве (,,палам ида“) или корова (купине, зове, папрати, трња) пр-
стима или српом. А ко је густо израсла, око Благовести се овце пу-
ш тају да је пасењ ем прореде. К асн и је се, за време класањ а и почетка
сазревањ а, по потреби чува од птица и зл и х погледа тиме ш то се на
некоме месту усева, обично на средини, забоде високи колац са крпом
која се лепрш а или са некаквом кости (најчеш ће лубањом) угинуле
домаће ж ивотињ е. Т о је „плаш ило".
Р а ж (,,рж “), ко ја се већином гаји по брдским њ ивам а и служ и за
исхрану љ уди, сеје се у з обичаје к о ји се изводе приликом сетве пш е-
нице. То исто вреди и за јечам и за овас („јачмен" и ,,овез“), мада се
на њ их као сточну храну м ањ е обраћа паж њ а, па су и обичаји за њ и-
хово сејањ е м ањ е истакнути.
Док ж и то не сазри и стигне за ж етву, народ стално ж ел и да буде
лепо време, а не да настану непогоде, особито град или ја к е олује с
кишом. Зато та своја осећањ а прати разним обичајима и веровањ има.
В ерује се да ће плодова зем љ е бити толико виш е уколико загрми не-
посредно пре Ђ урђевдана. Ако први пут у то време ч у ју грмљавину.
деца се по кући или двориш ту в аљ ају са ж ељ ом да се и сиопови на
њ иви и гумну тако котрљ ају. После тога празни ка свака тутњ ава до-
носи непогоду и слути зл у („берићет нем а“). Зато том приликом ж ене
СТАРИЈИ ОБИЧАЈИ ОКО ОДРЕЂИВАЊ А ЗЕМЉИШ НИХ МЕЂА 13
узимају „сукалке" (за развијањ е кора за питу) и њ им а у д а р ају o кућн а

врата, трпезу (,,софра“), наћве, кош еве и о ж и тниц у да би отерали
невреме и гром (,,рофја“), уз често понављ ањ е ових речи: „Н адзад,
сивче, облаче! Бегај висока планина, к ајш то петли не пејат, кајш то
стока не блекат, кајш то народ не зборујет, — там у да грмиш и врнеш !“
Народ се особито боји града, иако вер у је да „град не носит гл ад“ (јер
ухвати само неки део поља). Да би га одагнале, м ајк е тер ају своје н ај-
старије дете да поједе зрно града. П оред тога ж ен е и з к у ћ е и зн есу тр -
пезу и на њу ставе три зем љ ане зделе („ваганчињ а") и три л аж и ц е
наопако („ничкум") и црвено ја је од В еликога четвртка („божјо јајце"),
а крај ње на земљ и и зврн у тронож ни ж ел езн и п р еклад („пиру-
стија"). Једна од њ их (обично најстарија) узм е секиру и удари трипут
лагано по трпези и виче на непогоду („на облакот"): „Н адзад, сивче,
облаче! Овде нема место за тебе! Овде петли пејат, овде стока блејет,
овде дуђе зборуаат, овде берићет се рађат!“ К ада то заврш и, стави се-
киру на трпезу са сечивом нагоре, према небу. Р ади заш ти те од града
се на Светог А танасија („А танасоин" или ,,Танасоин“), одмах после
Јеремије, кад се у неким селима иш ло по пољ у са крстим а („покрсти"),
„величетврточно ја јц е “ укопавало у њ иву. Н ајп ре се рупа отварала
мотком од „бајрака", и у з свећениково читањ е м олитве покривало
земљом. Уочи Ђ урђевдана се варзилом („со вардзило") црвен и ла ја ја
и једно од њ их ое на сам празник пре Сунчева рађањ а („пред С Злнце”)
укопавало у међу винограда или њ иве да чува од непогода и „м ане“.
Тада се још њ ива или друга обрађена површ ина „запотнует" храсто-
вом или лесковом гранчицом, па п реко њ е постави к у к у р е к („кукур-
че“), и све то усред њ иве у потпуном ћутањ у („ни да се зборујет ни
да се пејет“).
Жетва. — М ада су православни М акедонци у К и чеви ји касно
почели да се већма баве ратарством (од 1912), они су и ран и је као
наполичари н ајвећу п аж њ у посвећивали ж етви ж и та, па су стога с
тим пољским радом вези вали многе обичаје.
Кад ж ито (пшеница, раж , јечам и овас) класа („ф ати т к вас“,
„квасје“; тојест к ад је „нива к в ас ек а“4а ), д евојв е и м лађе ж ен е и д у у о -
чи Ђурђевдана или на сам п разник рано н а њ иву и свака иш чупа по
једну стабљику и њоме се опаш е, а к ласје задене за косу, у з задо-
вољство пгго „ивчекале нов л еб “. Том приликом себи п ож еле да им
коса буде дуга као стабљ ика ж и та. У то време певају р азн е летњ е
(„летоечки") песме. Њ и м а се поиздаљ е придруж е и момци, па весеље
добије ш ири опсег. Чим се види да је већи део ж и т а сазрео, домаћин
одреди дан за ж етву. У северним селима је н ајчеш ћи дан за тај рад
четвртак, али и среда, а негде и уторак. З а тај се посао у кући н ајп ре
спреме и наош тре српови. Дан за ж е тв у се бира по могућству к ад је
пун месец. Ж етеоц и су углавном ж ен ска лица. У колико у к у ћ и нема
довољно радне снаге, позива се моба („на помог“, када су ж етелице:
или „ангарија", к ад а су м уш карци) или се најм е плаћени радници („ар-
гати“), н ајчеш ће Ц иганке („Еђупки"). Пош то се сви ж етеоци и све
жетелице скупе и добију српове, свако се пре одласка на њ и ву пре-
крсти (осим м ухам еданских Ц иганки) и помоли Б огу за срећан посао.
Из куће се к реће рано, док су још видљ иве звезд е на небу. Свако се
чува да га успут не сретне или угледа трудна ж ена, је р се верује
да ће им тога дана отећи рук е и да ћ е и х болети крста. И з истих раз-
лога српове в е зу ју црвеним концем или и х сакривају од п ролазника
под мшпицом или под оделом. В ласници њиаве понесу цео хлеб или
„погачу“ и к рчаг (,,дуле“) с водом и једно ја је. Ж етео ц и се н а њ иви
распореде на страну пш рине тако д а је н а десном к р а ју н ајстари је а
на левој најм лађе лице. П рви ж е те л а ц удесно је н ајч еш ћ е највичнији
и зове се именом „постаџија", а последњ и улево м о ж е бити м а ко, па
и деч ак и л и девојчица к о ји се уче д а ж ањ у, и њ ега зо ву „опаш ка“
(реп). А ко су на њ и ви само ж етелиц е, „постаџија“ м ора бити у век му ■
ш карац. „П остаџија" м ож е бити и власник њ иве. Домаћин и ли њ е-
гова ж е н а почињ у са ж етвом. Ј.едан од њ их се н ајп р е прекрсти, каж е
„Ај Господе поможи", а десном руком скине срп с рам ена који је
окићен босиљ ком и црвеним концем и отсече тр и стр у ка (,,раце“)
ж и т а в а у гл у њ иве у п равцу од истока к а западу, обично слева уде-
сно, п а први и други струк полож и јед ан на други, а трећи стави
преко њ и х унакрст, чиме н аправи први „полог" и означи почетак рада
(„заж н еујењ е"). То је „прва р а к а “ (рука). Н а том м есту нап рави ру-
ком р у п у и у њ у закоп а ја је ради запхтите од града. Потом остави
хлеб и воду и пред свима сломи х л еб напола, п а н а м ањ е комаде и
да,|е свакоме да окуси у з благослов „А ирлија да ј е “ и попије мало
воде. О статак воде и з тога крчага проспе и оде кући. Њ егов повратак
к у ћ и је у очима осталих л и ц а и з њ егова насељ а зн а к да „за ж н а л “.
П рви крстасти полог се п аж љ и во чува од ж етелаца, суседа и ли про-
дазн и к а од крађе, је р се на њ ем у м ож е вр ачати (да се н ап раве мађије)
да би ж ито било с уродицом („да бидет глотно"). П осле тога сваки
ж етелац иде налред, остеца руковети („ракатки") ж и та, па и њ их
оставЈва н а простору улево и л и удесно. П равац којим се иде напр.ед
зове се „поста“, ,а њ егова ш ирина „претер". „П ретер“ „постаџије“ је
уж и , је р је њ егова дуж н ост д а у век буде м ало н апред од осталих и да
их узм ицањ ем бодри н а брзину. Ж етеоци се м еђу собом пом аж у да
заједн о п ож њ у цео простор и м ањ е вичних радника, а еамо „поста-
џ и ја“ н е пом аж е своме левом суседу. З а време п рекида рада се срп
н и кад не сме оставити на зем љ у да ‘н е би ж етеоца и ли ж етели ц у бо-
л ел а к р ста („полоина"), него м ора да се пребаци само преко рамена.
После рада од једнога до два часа ж етели ц е почињ у да п ев ају „лето-
еч к е“ песме. М еђу њ им а су једн е праве ж е те л а ч к е („ж етварски"), ко.је
с.е п евају с неодређеним и високим узвиком „и!“ н а к р а ју скоро сва-
кога стиха. П рва ж е те л а ч к а песма је најчеш ће ова, у којо) радници
тр аж е јела:
1) П бручај, Тбде, поручај
Пресно сирењ е бачилско,
Č рицко рбпче белвиче,
Б ел а погбча бд рака
Ш тб је м есила де(в)ојка.
Д евојка с мбмче зббрвала:
„Лудо ле, ж и ти младоста!
„Ш тб ти је ф етов п(5стенот?
„Дб ли го 'рбса рбсило,
„Дб л и го др^га нбсило?“
— ,,H<ito го рбса рбсило,
„Н ито го друга нбсило,
„Туку је фбтов бд мерак, —
„М бракот ми је в Б итола
СТАРИЈИ ОБИЧАЈИ ОКО ОДРЕЋИВАЊ А ЗЕМЉИШ НИХ МЕЂА 15
„В бније темни зандани,

„В бниЈе тесни дблапи".
)
После ње следуЈе друга:
2) П особрало л уд б ђаче
Од три села сто аргати,
Во ним беш е белб Р уж а.
Сто аргати ји в б л и Ј а :
„З аж н и , заж н и , белб Руж о,
„Ти си една у мбјчица,
„Ти сб лесна на р б ч и ц а";
Девбт браћа ји вблија:
„Не за ж н и вај, белб Руж о,
„Денбска се два празника:
„Свети Петар, Свеги П авел",
Не пбчула девет браћа,
Си за ж н а л а бела Р у ж а, —
Се извила лута зм ија,
Ј ’ у к асал а бела Р уж а.
Око подне се певаЈу ове три.
3) С Злнцето је стреде небо,
С треде небо, стреде земна,
А ргати се стреде' поле:
„З дјди, зајди, сјајно' Сзлнце
„Да и зл еза и ј i на к р аЈ“!
4) СЗЈгнцето сб застбало
Н бстреде нббо и земна
Да видит вбљонб чудо,
Вељб чудо, нечудено
Пб ти је дблги слбго(в)и,
Пб ти је ббли аргати,
Б бли се како пауни.
5) Рам нина, пладнина,

Да зн аи т М арко прбвина,
^ ж и н а би ни дбнесол!
Ако je Јака ж ега, песмом се тр а ж и поветарац:
6) П бвеј, вбтре, пбвеј
Сгјлен од мбрето,
С блен од мбрето,
Лбден по пблето,
По т и је ббли аргати,
Б бли се к ак о пауни.
Чују се и песме к оје потичу на рад:
7) Удри, К рајно, удри,
Ш к р а ј д ’ излезем е;
Н акрај имат, К рајно,
Гблема бблога!
ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ МУЗЕЈА У БЕОГРАДУ
16
З а њ им а следују и друге летњ е песме које нису непосредно везане за

ж етву, наприм ер ова:
8) С З лн ц ето се застоало
Н астреде збмна и небо
Да видит чудо гблемо:
Мбмче и д ејк а се' л аж ат, —
Мбмено вети ђерданон,
Мбмчено вбти прстенон
Кбј he ји ними наврш ит.
Или друга:
9) С алнцето се засто'ало
С греде небо, стреде земна,
Стредб града на нбв пазар
Да ми гледат вељ б чудо:
Сестрб брата продбваш е
З а гфвило, за бблило,
З а ш брено оглбдало.
Или трећа:
10) С Злнцето се застоало
А самовила пб поле,
М ирче војвбда пред неја.
„М ајко ле, стбра м бјко ле,
„К бде ће кбнак имаме?"
— „М ирче ле, мили синко ле,
„З ад високана планина;
„Тбмо се ж бнит в у јко ти,
„Девет ми сестри имало,
„Сите ји дбвет кбнило,
„Јбрданка теш ка, гблема,
„Не м ож ит д ’ бит на свадба".
Ако крај њ иве прође неки момак или млађи човек, запеваЈу му ову
песму:
11) Ш то је она пб пат штб врвит?
B pah ajT e д а го врати м е,
Нб поста дб го клбиме,
^ ж и н а ће м у дбиме
Ш тбрено збљ е варено,
(В) свинско корито дрббено,
Ж б л ки н и јб Јц а п)5жени!
или другу сличну:
12) Ш то је она п б друм нгтб врвит?

На сиво кбњ че јааш е,
Нб срма сбдло сбдеше,
Б у л к а т а му се вбјеш е,
СТАРИЈИ ОБИЧАЈИ ОКО ОДРЕТаИВАЈБА ЗЕМЉИШ НИХ МЕЋА 17
Џубето му се сејеше.
Дб(в^ојка велит, гбворит.
„Враћајте да го враћаме,
„На поста ће го клбиме,
„Ужина да му дбиме
„Пресна погача јачм ена,
„Пржени јбјца ж елкини,
„Ш тирено зељ е вбрено,
„(В) свинско корито дрббено."
Ручак је обично око два часа по подне. Тада домаћица или ре-
душа обавезно спреми за ж етеоце питу са зељ.ем („зелник") и л и сиром
(„комад“ или ,,печио“) и кисела м лека и л и м ућенице и туцанога бе •
лог лука са сирћетом, ради освеж авањ а. З ел н и к се носи н а глави,
поврх колута од крца (,,вивка“), а м леко и друго (ело у лонцу или
„рачнику" (кад има дрш ку горе) земЈваном. По р у ч к у се мало план-
ду.је под сешшм.
После одмора се р.ад продуж ава н а исти начин, ал и у з нове ггесме.
међу којима је и ова:
13) Засп ала М илка, преспала
Вб ново бавче пбд орев,
Међу две л еји ббсилек,
Међу два кбрна џунџуле.
П бвеја вбтар бд море,
Скрш и ми гранка бд орев,
^ д р и је М илка пб грло, —
М илка се бд сон рбзбуди,
Милка го вбтар прбкЗлна:
„ Ветре ле. дб би не дувнал,
„Збш то м е бд сон разбуди?
„На сон го гледав брата ми,
„Н из оградана ш еташ е,
„Л епа нееста вбдеш е".
— „Стбјане, мбре стбпане,
„Ч ија је бва ограда
„П бж ната, нбповрзана?"
— „М ајка и М ш ш а ж неале,
„Н емало кбј да је врзет,
„Ја и т и да је вр зем е“.
Када се Сунце п ри бл и ж ује заласку, ж етели ц е песмом нагове-
штавају да треба да иду кући:
14) A ra ле, ти се мблиме
П уш ти не да си биме,
Д алеку ни је кбнакот,
Н из турско сбло врвиме,
^ б а в и мбми нбсиме
Ć m калеш ати неести, —
или ту исту са друкчијим почетком:
15) Ага ле, црвен трендаф ил,

П уш ти не да си б и м е.. .
2 Г л асн и к X IX
18 М А сЛ и к е т н о г р а ф с к о г м у з е ја у БЕОГРАДУ
А када к рену кући, п ев ају и ове пееме:
16) Л еле м£јко, лбле,

М рак не зам рачило
Долу Д злно Поле,
Зе'лени ливађе
Тре'ва береећи,
Б исер ниж бећи; —
17) СЗлнце добрб MOje, вчбра зарбн зајде.

Вчера зарбн за]де, денес се заба(в)и.
— „ M a j K O , стар^ мајко, на пазар су било,
,,На пазар ctf било, чудо су гледало:
„К бстадин с’ бделил бд татк а и м ајка.
„ б д татк а и маЈка, бд негои браћа,
„Од негои браћа, од негои сестри.
„Татко му дблеш е саж ен и пбл место.
„М ајка му дблеш е два к раваја восок,
„Б раћа м у дблеЈа два овна калеш а,
„Се'стри му дблеЈа тристб л акти платно5)' ,
13) Р ази гралб се јабзлко,

Везден по пбле играло,
Н аквечер пб друм пбмина,
Ш брза коњ а јаваш е,
На срма седло седеше
И со јабблко фЈЈлаше
По ти је ббли аргати,
Б ел и се кбко пауни; —
19) Маре ле, мило, добро ле,

А л ’ им аш конак за мене,
З а мене и за сбјм ени?'1 i
— „Имаме, кбко немаме:
„З а тебе лбдни cžpajn,
„А за сејмбни трбм ои"; —
20) Д евојче бе'ло, црвено,

Л зл ези на пенџерено
Д6 ти го вида лицето,
Лицето бело, црвено!
— ,,Д’ бј ђиди лудо и младо:
„Ш.то ће го видиш лицево?
„Друго го лудо видело,
„ВЈедело јбм го к уп и ло“; -
21) Ја н о ле, убавино ле,

Кб' беш е снноћ нб вода,
К6' је пербш е сбјата,
Кбј ти матбш е вбдата?
— „М ајко ле, м и л а , р б ђ е н а ,
„Тбмнина ббше, нб видов;
СТАРИЈИ ОБИЧАЈИ ОКО ОДРЕЂИВАЈБА ЗЕМЉИШ НИХ МЕЂЛ 19
„Мнбзина беја, не познав;

„Тамина ббше Никола,
„НЛкола бд град Битола, —
„Давај ме, мбјко, з ! него,
„Сама ће бега пб него“ ; —
22) П реф рлила се капина
Пр>еку висбка планина;
Тб не ми б>5ло капина,
Т уку ми било девојка,
Де'војка с мбмче зббрваш е:
— „Се'стра си брата прбдало
„За братова си вбргија,
„34 таткова си б4к и ја“ ; —
23) Вб петок кбњ а кбвале,
Сабота мбмци р ^ ж ал е,
Н едела рбно стбнале,
Ми:нале града Битола,
Кбњ и калдрм а кбрнеле,
Прбку девбјки ф б лал е;
Тбгај си лиџба л и ч и л о .
Мбмчиња дб се нб ж ен ат
Д ур’ да си дбјдат бд војска; —
Д евојки ббли плбтенки,
М бмчиња бради дб појас!
На к рају свакога дневнога рад а се последњ е две пож њ евене ру •

ковети морају ставити унакрст, је р друтојаче „не чи н и т“ и л и „да не
играт ђаолот" по полозима.
Зажњ евена „поста" се не см;е оставити недоврш ена, је р се сва -
кога јутра заједнички почињ е с и вице њ иве као првога дана. З а време
жетве се негде у њ иви одабере цајбољ е, н ајјед р и је к л а сје са стабљ и-
кама и остави непож њ евено. То се зове „брада“. Од њ е се на завр -
шетку ж етве исплете „ћи ска“ или „бр,ада“ у облику крста и ли лесе.
Она се носи к у ћ и и преда дом аћину з а награду (двадесет до двеста
динара), кој и њоме украси гостинску собу. Н егде се (например у И ван-
чиштима) остављ а окачена н а неком к р а ју њиве.
На заврш етку реда („на крчм ата") се с к р а ја њ иве од последњ их
стабљика ж и та отсече јеДна руковет. Са н>е се отки н е класје, а од
већега дела стабљ ика се нап рави свеж ањ у обЈшку крста. К л асје се
даје младоме човеку к р ји га ч у в а и по одласку к у ћ и стављ а у ж и т -
ницу („кош“ ш ш „амбар"). Од м ањ ега дела стабљ ика се веж.у и при-
тегну белом крпицом сви српови и д а ју некој девојци да и х о руци
или о рамену носи к у ћ и а да успут н е проговори н и речи м а како
да је ко изазива (ш тавиш е „ни д а је сечет“), д а не би н ек е ж иво-
тиње правиле ж и т у ш тету („Да м олчат глувците"; „за од појад, од
пилци“). Она ћ ути и поред тога хпто је усп ут нам ерно сви м лађи за-
диркују речима: „О ти н е зборуиш ; да не си нема, лута? О ткога онеме,
тажна?“ Њ ено ћ утањ е се ом огућује и тим е ш то у устим а има три
камичка ко је је у зе л а са њ иве. К ад а дође до ж итнице, у њ у баци
српове и испљ ује к ам ичке с речима, обраћајући се миш евима: „Вас
камењето, на домаћинот ж итото. А и рл и ја н ек а је !“ Уместо девојке

може српове и к ам и чке носити и м ладић или дечак с „опаш ке“. По-
негде се српови не стављ ају у ж и тн и ц у већ одмах окаче негде у кући.
Постоји и зраз „Ји вр за српоите", ш то зн ачи да је сврш ена ж етва. Те
вечери се у домаћиновој к ући спрема за срећан завр ш етак (,,крчма“)
јел о од јагњ ета или петла. Том приликом суд ел ују сви жетеоци, а и
неки рођаци или суседи ради весељ а. Н ајм љ еним Ц иганкам а се од
тога д а је да носе кући.
Н а њ иви се полози не остављ ају дуго да и х ветар не разнесе.
Обично и х после два до три дана ск у п љ ају „пологари" а в е зу ју „вр-
зо ачи “ уж ад и м а („со јаж и ц и ") од р аж ан е слам е (,,чукаинца“) која се
спрема одм ах после ж етве, пош то се н акваси у води. В езивањ е се
врш и „со к л у ч к а". П рви сноп в е ж е власник („домаћин") њ иве ра-
ж ан и м уж етом од неколико полога у које ум етне и неколико стабљика
од првога полога у облику крста. Тај први сноп се стави усправно, са
класјем горе, у зн а к да вл асн и ку и де набољ е („нагоре“, тојест увис).
У селима оскудним у пш еници је ран и је био обичај да му најм лађа
невеста, ако је била на вези вањ у, ода пош товањ е мирним стајањ ем и
клањ ањ ем к ао за време свадбе („гувејеш е"). Снопови могу бити разне
величине. В елики су се п равили за Т урке који су убирали лети н у и
порез н а њ у да би били м ањ е на броју. Њ и х су звал и „спаиски снопје".
Снопови се р еђ ају један преко другога с к ласјем к а средини. А ко доле
има четири снопа, а п реко њ и х још два п ута по толико и на вр х у још
ј едан с к ласјем наниж е, та к в а гомила од тринаест снопова се зове
„крстица“. И ма и „крстици деветарки", у к ојим а има д в а реда по
четири снопа и један сам одозго. Н еки праве и „копе“ („копа“, у мно-
ж и н и ,,копи“) и л и стогове („стогои") са двадесет до тридесет (на ју гу
Кичевије) или и са педесет до осамдесет снопова (на северу, где се
праве м ањ и снопови).
Вршидба. — Док се на њ иви праве снопови и сл аж у у крстине
и јш стогове, у кућном е се двориш ту припрем а гумно за врш идбу. Оно
се н ајп р е помете, поравна и оправи стож ер („стеџер"). Потом се са
њ и ве доносе снопови. И з њ их се у брдским селима р ан и је издвајао
први сноп, који је везао дом аћин к ућн е целине, уносио у к у ћ у крај
огњ иш та и ту је нова м лада стајал а неко врем е пред њ им и одавала
почаст „новоме л еб у “ мирним стајањ ем и клањ ањ ем („гувејењ е").
Ускоро се износио и с осталим сноповима ређао око стож ера. Зати м
су се снопови дреш или и разређи вал и по гумну. Оно је могло да при-
м и од тридесет до педесет снопова (ако се врш е једним коњем) и ј ш
најви ш е до осамдесет (са два коња). Т а количина снопова за једно
врш ењ е се зове „врав“. З а распрострте снопове по гумну се к аж е
„насаден је врдвот". К ад а се коњ потера по гумну, домаћин га попрска
на и вици „в р ава“ водом с лепим ж ељ ам а („А ирлија!") да посао н а-
п редује л ак о као ш то се одасипа течност, ал и пази да не попрска
стабљике. З а врем е врш идбе се коњ тера бичем у з р азн е повике, н ај-
чеш ће са „А ј, ја, ја! дроби, дроби!" или „О теж и!“ (када треба да за -
тегне уж е), „одврш и!" (кад им а да крен е у супротноме правцу). Док
коњ каск^ по „враву“, љ уди унаоколо згр ћ у слам у вилам а у оквир
гумна. К а д гонилац коњ а ож едни, и зл ази из гумна и пије и зван њега,
је р „не ч и н и т“ д а к ап воде падне на „врав“ (верује се да ће пасти
киша). Ч им се са к л а сја истресло ж ито, слама се вилам а избаци н а-
СТАРИЈИ ОВИЧАЈИ ОКО ОДРЕЂИВАЊ А ЗЕМЉИШ НИХ МЕЂЛ 21
крај гумна и направи „копа“, а коњ опет пусти на „грулањ е негру-

ланки“ (љуштење негрувана зр н а од плеве), ко је т р а је м ањ е к а д је
зрно једро. После неког времена се плева одваја метлом устрану, а
најситнија се отстрањује вејањ ем са ж итом и поновним одвајањ ем
метлом.
Сл. 3. Окићен стожер (на слободном гумну се суши грах у махунама)
Раж се већином тресе ударањ ем палицом по к л а сју преко иско-

шене даске да би се стабљ ике сачувал е за покривањ е ку ћ н и х кровова
или за уж ад приликом вези вањ а снопова (видети сним ак 2).
Н а заврш етку врш идбе стож ер се окити сламом од последњега

„врава" у облику крста и у к раси цвећем (особито босиљком, џунџу-
летом, „чалмом“ или лалом) и једном јабуком. Чим се к а ж е „Го врза
стеџерот", значи да је врш идба готова (видети сним ак 3). О дмах прве
вечери се при ређује обилна заврш н а гозба („крчма") за рођаке, бли-
ске п ријатељ е и рад н и ке са стране. Т ад има свих је л а и пића ко ја се
употребљ авају за време орањ а и сетве, п а и неш то виш е зато ш то се
добио „нов л еб “.
Н еке њ и ве ко је су биле заеејан е ж итом се оставе да се одморе
као „прелози" у врем ену од једн е до три године, а друге се поспу
стајским гнојивом и понова ору најесен.
К у к у р у з („пченка") се у К ич еви ји гаји у приличној количини
и за њ егово н атап ањ е им а скоро свуда довољно воде. Само га у неким
планинским селима због хладноће и ноћних слана, к о је пггетно де-
л у ју на м ладе стабљ ике, им а мањ е. По брдским и сувим мгстима се се-
је „б р зјак “, а по пољ у „тромачка". Нај.чешће се сеје н а Благовести
(да би био ,,благ“) и око У скрса, ал и се бирају дани к ад а М есец опада
„на погибел’“), у з обичаје који се изводе и приликом сејањ а пшенице.
Само је рад после ниц ањ а зр н а друкчији. К ад а се биљ ка помоли из
зем љ е и израсте, ран ије се ралом и ли плуж ицом бразди ла њ ива. Чим
се н а стабљ икам а појави трећи и четврти лист („перце"), к у к у р у з се
„праш ит". П осле две до три недељ е се свака стабљ ика згрће (,,грлит“)
земљом. „П раш ењ е“ и „грлењ е“ се врш е мотиком. Тај се р ад може
врш ити и мобом. К асн и је се наводњ ава („се вади т“) п ет до ш ест пута
у тр ајањ у по седам до четрнаест дана. К ад а стабљ ика („пченкоачка")
и омотач („ш уш луп") кли п а (,,цаблан“) добије бледо зелен и ло („ће
бидет бела“), зн а к је да је сазревањ е почело. Т ад и м етлица („пер-
ч и к “) н а вр х у и свила („мустаћ") почињ е да се суш и и да добија мрко
црвенило. У јесен се кли пови ч у п а ју ру к ам а и од п рви х и једри ји х
се п р ав е „гулапки" (клипови с омотачем од чи ја се два ли ста направи
д р ш к а за веш ањ е) и ч у в а ју о м откама или клиновим а н а гредама. Од
њ и х се о Тодоровој суботи к у в а ју зр н а зајед н о са ш пеницом и грахом
(„со грав“ или „со сочио“) за јело. И зм еђу Светога Н иколе и Б о ж и ћ а
с.е клипови ваде и з кош ева и л у п а ју („се ч у к а а т“) по зем љ и мотком
и ли се к рун е (,,тронат“) рук ам а к л и п о клип. З а време тога коми-
ш ањ а („тронењ е") око дом аћих се окупе и суседи и пријатељ и на
мобу, к ад а се п ев ају песме и праве ш але.
*
Оеме неког.а поврћа се и у К ич еви ји прво стављ а у к ли л а или
„л еје“ (,,леји“). „П ролетно сем е“ ое сеје н а Л етник (први дан м арта
по старом) и на Б лаговести да би плод брзо израстао и да буде сладак
(„да летнет и да бидет благ берићетот"). Н е сеје се нити сади на М ла-
денце („Ч етириесет и четири мученици"), је р се в е р у је да све ш то
је тада посејано и л и засађено неће нићи за четрдесет и четири дана.
С еје се само до „В ртолум а" (у другој недељ и П етрова поста, јед а-
наестога дана ју н а по старом), а после п разника никако, је р се вер у је
да н еће нићи нити ће зам етнути главицу (например лук, купус).
Обичај је да се расад куп уса (,,зељ е“) сади у понедељ ак и ли у
суботу а н и к ак о у среду и л и у четвртак, је р се см атра да ћ е зр ела
главица њ егова бити горка и да ће и з њ е избити бочне гранчице
СТАРИЈИ ОБИЧАЈИ ОКО ОДРЕБИВА Њ А ЗЕМ ЉИШ НИХ МЕЂА 23
(„чатали"). Наводњава се само увече да би преко ноћи једрао („да ое

праит"). Он се чува у градини до П етровдана.
Паприке (,,пипер“) се н е саде ни п ресађују к ад М есец расте
(,,нов"), а ретко и кад опада („на погибел’“), нити у среду, је р he
их јести бубице („бубачки"). Оне се н аводњ авају у ју т р у да би биле
чвршће.
Црни лук (,,кромид“) и бели (,,лук“) се саде у ф ебруару („во
сечко") кад Месец, опада или к ад га нема, а р асађу је ое после Ђ у р
ђевдана и ј ш Летњега Светог Н иколе. Градине са њ иховим садницама
се о Ивањдану ките цвећем и папраћу д а би зрело поврће било једро.
Посејани и ј ш засађени л у к н а м лади М есец („нов М есец“, „нова М е-
сечина", ,,Новина“) појеш ће ц рви (,,црвци“). С азр ев ају и ч у п а ју се
(„се корнат“) ујесен (,,есење“), до Крстовдана, к ад а се п л ету у венце.
За време плетења се најчеш ће п ев ају ове песме:
24) С Злнцето се заостало

Н астреде небо и земна,
Момето се застб ало
Вб стреде пбле ш ироко.
С блнцето бјит, зао]ит,
Мбмето тр ч ат пб него:
— „Пбстој, сЗлнце ле, почека)
„Ја да ти реч а двб збора,
„Двб збора, д в а разгбора.
„Да л и да сада градина
„Н а сува рида ббз вод а?“
— „Са'ди, де(в)бјко, нб праш уЈ,
„С итна ће рбса зароса,
„Градина ће ти н авада;
„С илен ћ е ветар збвеја,
„Грбдина ће ти заграда"; —
25) С блнцето бјит, заоји т

М еђу две гбрје зблени,
М еђу д в е вбђе студени:
Д евојка тр ч ат пб него:
— „Пбстој, почбка.ј СЗЈШце
„Двб збора да ти дбкаж а,
„Два збора д6 два изгбра,
„Дб л и се садит ббсилек
„Нб сува рида без вода?"
„С блнце ји нбзе велеш е:
„Сади си MOMie, грбдина
„Н а сува рида без вода;
„У тре ће рбса збросит,
„Градина ћб ти навадит;
„Гблема р ек а ће стечет,
„Грмотрн ће ти довлечет,
„Градина ће ти збградит"
До ослобођења и уј'здињ ењ а у К ичевији ни је било много eoha.

Н ајвиш е су расле ш љ иве а м ањ е ја б у к е и круш ке. Да би воћке ра-
ђале, власници су им на Б огојављ ењ е вези вали р аж ан е сламе која се
дан раније, на „Водопос“, стављ ала под рогож у на којој је седео
кум свечаности бацањ а крста у воду. То се радило у ју тр у да би и
оне „в р зал е“ (заметнуле) плод. Н еки су још носили секиру и њоме
зам ахивали на во ћк у с претњ ом: „Ћ е родиш ал и не? А ко родиш, не
те сеча; ако не родиш , ћ е те сеча!“ В оћке су се вези вале ражаном
сламом и м ало касније, н а дан „П етроа ја ж и ц а “ (шеснаеетог дан а јану ■
ара по старом). У очи Ђ урђевдана је био обичај д а „се зап отн уваат" ја-
буке кам ењ ем по грањ у да се плодови не би уц рвљ али и да би осгали
чврсти („да н е ш уп л и ват и да бидат ја к и ко кам ен “). К ада се воћка
обере, остави се по два или три плода „да се радуит дрвото". Најпре
се око Свете М арене („кај М арена“, огдамнаестога дан а ју л а по старом)
беру црне ш љ иве (,,модри“), а остале, које сазр евају доцније, између
В елике и М але Госпође („Богороица" и „П речиста"). Н а Крстовдан
ж ен е иду у ц р к ву и носе куван и грах, к у ку р у з, к у ван у пшеницу,
свеж е грож ђе, к р у ш к е и друго воће и на гробљу р азд а ју за душ у
покојника. Т ада се секу највеће лубенице.
Н а Светога Т ри ф ун а („Трипун пијаница") су власници почи-
њ али д а к реш у винограде („зареж уваат лозјата"). Н а тај дан су се
скупљ али у к ућан и и пријатељ и, м еђу којим а се сваке године бирао за
кум а неки ви чни ји у пићу, п а су сви носили доста је л а (меса, м езелу-
ка, топле погаче, пите, сл атк и х ствари) и пића (најчеш ће ракије) и бо-
гојављ енске водице. В ласници су носили са собом и ја је које је било
обојСно н а В елики четвртак. Њ ега су ради заш ти те од града зако •
павали у н ајб л и ж и угао од у л а за или усред винограда, а затим су
кресали тр и чокхзта и прскали и х водицом. А ко је било деце, родитељ и
су их терал и да се проваљ ају по зем љ и да би се тако котрљ але и
бачве пуне вина. Потом су сви је л и и пили тако да су се неки враћали
к у ћ и пи.јани. Грожђ® се раније брало на К рстовдан, к ад је било опће
„грозјебрањ е". Б ерб у отпочиње власник. К о прође к рај винограда и
к аж е „А ирлија", добија грозд („една топаче"). Тога дана се носи и
на гробље и дели за покој душ е мртвих. Све се л о зе не оберу, него
се „за берићет" остави на два до три места понеки грозд на чокоту
„да се радуит коп ач ката и л о зје то “. Грож ђе се јел о од П реображ е-
ња, када се најп ре однесе у ц р к ву да га опева свећеник. па се на
гробљу р аздаје. П рави се и „одбор“ од најбољ ега грож ђа који се
веш а о греде и ли к ли н оаз и чува да се осуши („со грозје") и упо-
требљ ава о свечаним приликам а зими.
Конопља („коноп") се такође сеје кад нема м есечине д а је не
би чупале птице („пилци"). А ко због киш е отеж а и полегне, усред
тога простора се пободе у зем љ у преслица за конопљ у („урка по-
јасм арка"), после чега се вер у је да ће се све стабљ ике усправити.
У К и ч еви ји има доста ливада. Н еке се гној е плевом. Н и ко-
ш ењ е сена н и је почињ ало к ад је месечина да не би косца болела
крста, па се стога ј о ш на тај посао иде рано у ју т р у и ли увцче. К о-
сац се прекрсти и к аж е: „Ај, Б ож е, поможи!" и почне да коси. Ако
има најм љ ених радника, један од њ и х оде насред ливаде и ту откоси
к р у ж н у површину, ш то зн ач и да од вл асника тр аж и питу са сиром
(,,печио“).
СТАРИЈИ ОБИЧАЈИ ОКО ОДРЕЂИВАЊ А ЗЕМЈБИШНИХ МЕЂЛ 25
НАПОМЕНЕ
*) Податке за овај рад сам скупио захваљ ујући помоћи коју сам добио
од „Фолклорног института” у Скопљу за време неколико часова боравка јед-
нога дана у Вранештици почетком ф ебруара и у току једанаест дана проуча-
вања народнога живота са своја два сарадника средином септембра 1953 у Ја -
голу, Кичеву, Осоју, Манастиру Пречисти, Подвису, И звору и Поповецу, у ко-
јима сам добио обавештења и за И вакчиш та, Душогубицу и Козичино. У Вра-
нештици смо мој ученик Миодраг Х аџи-Ристић и ја забележ или песме под
бројем 1, 4 и 12; песму 13 мм је устугаила моја ученмца Вера Славедкова, — а
остале су моји записи. Све заједничке и моје песме су записане према кази -
вању умерене брзине, тојест по рецитовању, по коме сам означио нагласак.
Проверавањем код других извора оам одредио и н агласак у гаесми 13. Пргало-
жене слике је у моме присуству снимио Х аџи-Ристић у Тајмиш тима, на севе-
розападном ободу КичевиЈје, у којима се једино сачувала ош тећена „плужица".
Грађу из тога села, уколико се разликовала, нисам ове саопћио зато што се
његови становници етнички згаатно одвајају од кичевских Б рсјака. Славејксша
ми је дала и неке појединости које ја сам нисам усгаео да забележ им у народу.
Накнадно сам сам прибрао нове податке од још неких насел>а К ичевије, осо-
бито из Лисичана. — Пољске радове сам истицао уколико је требало објаснити
везу с обичајима и веровањима.
‘) Видети њихове многе н ази в е у посеб.ном делу „К ичевије” од д-ра Томе
Смиљанића у Српском етнографском зборнику (скраћено: СЕЗб) LI (1935), од
409 до 483.
") СЕЗб LI, 412
) О томе има мало у СЕЗб LI, 407
‘) Друкчијс стоји у СЕЗб LI, 403 до 404, у одељку о ратарству, који има
податке из 1926 године.
'a) У овим се речима „л” изговара као „в” (уствари као двоуснено „в” : w)
5) Костадин је умро, па је сликовмто израж ено ш та му даоу његови уку-
ћани: отац простор за одар и гроб, м ајк а воска за свеће, браћа меса за даћу,
OLD CUSTOMS CONCERNING ТНЕ DELIMITATION OF ESTATES

AND ТПЕ FIELDVVORKS IN ТПЕ REGION OF KlCEVIJA
In KiJevija, a region w hich comprises the surrounđings of the tow n of
Kičevo and the upper course of th e riv e r Velika (Treska), in the w estem h alf of
Macedonia, each settlem ent has its ow n territo ry (»sinor«) divided into larger or
smaller plots, each of them belonging either to th e village resp. the tow n or to
ndiviđual families or great fam ily com m unities (zadruge). T he territo ry of one set.-
tiement is separated by the boundary (međa) from th e territo ry of another one.
The lands belonging to individual fam ilies or to g re at fam ily com m unities are also
đivided, at the points of contact, by such boundaries. Boundaries are usually n a -
lural (mountain ridges, rocks, w aters, rivers; brooks, valleys) o r artificial (roads.
ditches, furrows, strijjs of w aste land, fences). W here there are no such m arks.
but it is yet necessary to know th e direction in w hich the botm dary stretches, two
neighbouring estates in the possession of different settlem ents or people w ere
marked out w ith partciular tokens. T hese were, for the m ost part, boundary stones
(»mežnik« or »međnik«) or a heap of stones, m ounds of e arth or trees. These
landmarks were raised in a solm en w ay and the representatives of neighbouring
settlements or landow ners assisted a t the сегетопу. A t th e sam e tim e they buried
some accessory m arks (called „svedoci”, witnesses) in the ground, such as pieces
of charcoal or potsherds, for th e case of real border m arks being destroyeđ by the
activity of natural pow ers o r men. B oundaries and visible landm arks w ere usually
vislted collectively on festive days and those situated betw een two fields during
the season vent the neighbours from using th e lanđs beyonđ the boundary and this
obligation was strictly observed. B u t it occuređ som etim es th a t a m an coveted a
part of his neighbour’s land, particu larly if th ere w as a lucrative economic source
on it. He tried to realize his desire by concealing o r destroying th e boundary anđ
the bounđary m ark. Such a conđuct w as considered a g reat sin by th e people.
tn serious cases a popular legal custom w as practised w ith the view to re-establi-
shing the equity. The dam aged person gave a bundle containm g th e e arth takem
from the boundary to the in ju re r to p u t it on h is neck and to inđicate the real
26 ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ МУЗЕЈА У ВЕОГРАДУ
boundary by scattering the earth w ith his hand along th e boundary line. As it was
believed th at nobody would take th e e arth belonging to som eone else upon his neck,
for it would not receive him a fte r his death, th is đelim itation w as considered to be
lawful. Ву this proceeding the in ju re r w as supposed to have traced the true
boxmdary and to have confessed his fault. Only th e conscienceless people could act
otherwiee. If the neighbours could n o t agree about th e bounđray contests and liti-
gations lasted fo r years.
A fter the estates had been đelim iteđ in such a w ay each p roprietor cuffivateđ
bis plot w ithin th e boundaries of his settlem ent. In, o rd e r to obtain as abundant
and good yielđ as possible they perform ed, in th e course of the уеаг, various customs
and beliefs, on some occasions and holidays. Most of those oustoms w ere practised
w ith Љ е view of a verting bad w eath er and preventing the anim als from destroying
th e fruits. In addition to these general custom s and beliefs th ere w ere also parti-
cular ones concem ing alm ost every k ind of principal field-w orks. М апу of them
were connected w ith th e ploughing, sowing, harv est and threshing. Food was
prepared in abunđance fo r each of these field-w orks. On these days, th e workers
put on clean a n d w h ite u nderw ear to cause wl.ieat to b e as clean and w hite as
the linen. W hen th e first furrow w as ploughed w ith a wooden instrumem t (as in
Fig. 1), th e охеп w ere given to e at some of th e w h e at bread, p repared for this
day. Before sowing, several hanđfuls of seeds wee scattered for birds and field-
pests. М апу customs w ere related to th e h a rv est tim e, from th e m om ent the first
sh eat had fallen to th e end of th e w hole w ork. D uring th e reaping, th e wom en-
reapers sang m any songs, letting o u t a high a n d indefinite сгу »i« a t th e end of
each line, in whi,ch they expressed their vishes for b e tte r food, for th e sun to hide
behind th e clouđs and a gentle breeze to blow, for them to re st and to go home as
soon as possible or th ey invited in je st the passers-by to help them w ith th eir w ork
and offered them food w hich is usually given to p ig a On th e ir w ay back they tied
all sheaves to g eth er in a bunđle and a young girl took them silently to th e proprl-
e to r’s barn. Ву keeping silence she w anteđ to m ake all pests, and particularl.y mice,
keep their m ouths sh u t and not e at corn. On this occasion they usually m ade the
so-calleđ »beard« from the last e ars and i t w as kept for o m am e n t in the house. In
form er tim es th e first sheaf w as held in p a rticu la r reverence. T he younge®t bride in
the house stood quietly in fro n t of th e h e a rth ,her face tu rn ed tow ards the sheaf.
and bowed before it. T here w ere also m any custom s conncted w ith th e threshing
A t th e end of this w ork th e axle on th e threshing floor waa trim m ed w ith flowers
and straw in form of a cross (see Fig. 3) and in th e evening th e festivity ended
w ith a sum ptuous m eal offered to all w orkers. T here w ere also m any custom s
related to the grow ing of fru it (grapes, plum s, apples). On C hristm as Eve th e pro-
prielor, holding an ахе in his hand, w ent from tree to tree, and threatened to cut.
them unless they prom ise to b e a r fruit. T hey believed also th a t m any kinds of
vegetables ought to be n e ith e r planted o r trasn p la n ted on some holddays and on
those days w hen th e moon, in Ms firs t quarter, appears in the forrn of crescent.
All fieldw orks related to various plan ts and fodder h a d th e ir p a rticu la r customs
and beliefs w hose only aim w as to secure a n increase of food for m en and cattle.
COUTUMES ANCIENNES REGLANT EA DELIMITATION DES TERRAINS
ET LES TRAVAUX AGRICOLES DANS LA REGION DE KICEVIJA.
Dans la p re sn t article l’a u te u r donne la deecription e t l ’interp retatio n des
certaines coutum es anciennes, pratiquees dans la region de K ičevija, en Macedoine,
qui rčglent la delim itation des finages e t des te rra in s ap p arten an t aux particuliers,
ainsi que celles se ra tta c h a n t aux divers trav au x agricolea.
Branislav Rusić
ГАЈЕЊЕ И ОБРАДА ЛАНА И КОНОПЉЕ
У НАШЕМ НАРОДУ
Лан и конопља им али су у ж и в о ту наш ега народа, све до пред

крај прошлог века, вели ку важ н ост због производњ е ја к о г и грубог
платна за одећу и остале к ућн е и привредне потребе. У то доба чи-
пили су лан и коногова један од главних основа к у ћ н е радиности у
нашим селима.
Ла!н је виш е цењ ена биљ ка, у С рбији се производи н ајви ш е у
најплоднијим ж упама, изм еђу К олубаре и Дрине, где је под именом
ћетена општепознат и д а је легаз рубине. У С ловенији сељ ак гаји лан
за сво.ју потребу и за продају ланеног повесма, ланене пређе и л ан е-
ног семена. У Х рватској, С лавонији и Војводини, особито у Б ач кој,
много се лан гаји за личн у потребу сељ ака. У Б осни ое л ан гаји у
већим количинама, док се у Црној Гори и М акедонији гаји најмањ е.
Конопља се сеје, за л и чн у потребу сељ ака, у свим наш и м пре-
делима и покрајинама, где год м ож е уепевати. К онопљ ино влакно
подмиривало је сву потребу у рубљ у и одећи сеоског становниш тва.
Наши су љ уди им али од конопљ ина вл акн а сву одећу к о ју су носили
поглавито у раду.
Али се конопљ а производи и за трговину у Војводини, Срему и
у Србији, док је у осталим наш им п окраји нам а сељ аци производе
само за своју ли чну потребу.
Развитак к ултуре п ам ука и усаврш авањ е њ егове м еханичке
прераде и зазвали су пад цене ланеном и кудељ ном (конопљаном)
платну. Усто, деобом к у ћ н и х и породичних з.адруга, све је м ањ е р уку
остајало за прераду л ан а и конопље, а код нас нису били испуњ ени
ни многи предуслови искориш ћавањ а модерне техн и чк е и м еханичке
прераде лана и конопље. З а то се народна нош њ а сопственог тк и ва од
конопљаног и ланеног п л атн а почела све виш е губити, је р су је пам ук
и памучна роба истискивали из употребе. П а иако ie од конопљ е и
лана добивено платно по здрављ е боље, и п ак довоз пам учних тки ва
својом јевтиноћом чини д а је производњ а л ан а и конопљ е мањ а. И пак
се лан и конопља још сеју у свим наш им крајеви м а за к ућн е потребе,
јер су сељаци увидели д а цам учна роба н и је тр ајн а за сеоске
прилике.1)
28 ГЈ1АСНИК ЕТНОГРАФСКОГ МУЗЕЈА У БЕОГРАДУ
Историјат
И сторија л ан а вели да је њ егова прадомовина вероватно Египат,
јер су се у старим египатским гробовима наш ли остаци ланеног
платна2). Има података да су М исирци правили одела од л ан а и вуне
и израђивали танке изм етане или златом пркзткиване тканине.3)
Ф еничани су из А сирије доносили пам учне и ланен е тканине. А рап-
ски бродови који су се враћал и и з И ндије били су натоварени ланом
и свилом. Од ланених в л ак ан а правили су Мисирци, П ерсијанци,
Феничани и Је вр еји л у к с у зн а одела, ш аторе и једра. Зати м су га
Грци пренели у Европу, а био је познат Рим љ аним а још око 500
година пре н аш е ере.4)
У О дисеји се овако помиње лан: „И з л ан а везаног добро оцеђује
ж и тк о се у љ е“5). А у И лијади се к аж е: „Те је водио А рест и с лане-
ним оклопом А м ф и ј”. Потом: „Само да свеловне вас не улове ланене
за м к е”.6)
559 године А гатија помиње употребу л ан а при опсадама: „Вар-
вари прикупе много трске и то оне н ајд у ж е, н ајчвр ш ћ е и најдебљ е
и, сл а ж у ћ и једн у у з другу и п овезујући и х у зи ц ам а и ланеним кон-
цима, и зраде много св еж њ ева”.7)
И С лозени су га много гајили. Ј1ан је см атран племенитом биљ-
ком. Г ајен још у старој постојбини Словеца, л ан је и данас у свих
словенских народа зад р ж ао исто име. Руси, Б угари, Ч еси и П ољаци
н ази вају га лен. Н и је према томе никакво чудо ш то су га и наш и
стари, доселивш и се на Б ал кан ск о П олуострво, у толико) мери гајили
да је он овде, у близини трговачког приморја, био постао зн атан и
приносан трговачки арти кал .8)
Словени из струм ичког к р а ја и звозили су још у X в*гку ланено
платно у Цариград. Од индустриских биљ ака сејали су у Средњем
веку н а Б ал к а н у доста конопљ е и лан а.9)
Ланено платно у Б угарској помиње се у Resportsae papai Ni-
colai, па ie према к њ и зи п р еф ек та н ајв аж н и ји извозн и ар ти кал из
Б угарске у В и зан ти ју поред сировог л ан а и ланено платно.10)
У Средњем веку, поред ж и т н и х уоава, било је поЈва с ланом,
конопљом, м ахунастим плодовима и поврћем. Веома беху разноврсне
даж бине у природним производима к оје су се д авал е владаоцу сваке
године. Т у су биле разн е месне закупнин е у вину, лану, свили,
лисичјим кож ам а и др. n )
Д уш анова А рхан ђеловска хрисовуљ а узим љ е стас управо као
сеоску ку ћ у у властелинству и н ар еђ у је да сваки стас д аје јагњ етину
и испорак и 30 м ерних повесама л ан а и бир духовни од сваке по-
стељ е.12)
А ли владаоци и властел а су често ослобађали цркве и м ана-
стире и њ ихове љ у д е ових редовних даж бина.
Тако краљ С теф ан Д уш ан потврђује прилог ц р кве св. Н иколе
у Врањ у са селима и имањ има, ко је је маЦастиру Х иландару учинио
М аљуш ат, син к н еза Балдовина: „И меропси ш то посејавају лан, да
га топе и суш е и тар у и да п ред ају оправљ ена, а отроци ш то посеју
лана, да га убирају и да га топе и суш е, а да га не т а р у “.
А краљ М илутин у Светостефанској хрисовуљ и м анастиру Б ањ -
ској одређује: „Јагњ ети на и л ан да им се не одузим а”.
ГАЈЕЊЕ И ОБРАДА ЛАНА И КОНОПЉЕ У НАШЕМ НАРОДУ 29
Цар Сгсфан Душан А рханђелову м анастиру код П ризрена за-

вештава: „И учини царство ми закон да они виноград сами граде и
теже, а да им неодузимају лана ни јагњ етине". П а истом хрисовуљом:
Петар с братом и децом и да им ни је работе друге сем зидањ а. ..
а да им ни лана ни јагњетине не д а ју “.
Затим, цар Стефан утврђује и обдарује ц р к ву виш е Габрова у
Беласици, даје земљу и „ . . . а и за л ан и ли буду два и л и три врете-
на... а с вадом на братосиновских топила под спаш ке њ и ве и вре-
тено“.18)
У Средњем веку лан је н е с у м њ и в о га је н у великим количинама.
Предивом његовим бавило се мнош тво сиротих ж е н а и водила се ве-
лика извозна трговина. Зато чл. 64 Д уш анова З акон и к а ослобађа си-
роту коуделницу речима: „Сирота коуделница да јест свободна та-
кожде како и поп”. По Чеди М ијатовићу, овај чл ан З ак о н и к а односио
се на непривилеговани ред љ уди у српској држ ави , па и н а сироту
жену која се издржава предењем и нем а н и к ак ва имањ а. По М. С.
Филиповићу, куделница је ж е н а ко ја ради на преслици и преде. То
ипак не значи да се таква ж е н а н и је бавила и другим пословима, у
првом реду оним који су се односили на припрем ањ е текстилних
влакана за предење: чупањ е и м очењ е лана, трљ ењ е и гребенање, али
јој је предење било гдавно и карактеристично заним ањ е.14)
Средњовековна трговина ланом врш ена је преко Дубровника,
који је био велики трговачки центар тога доба. Д убровачких трго-
ваца било је у многим местима српске средњ овековне држ аве.
1370 године неки Грк Ђ орђе са Родоса, иначе становник К рф а,
боравио је у Дубровнику и склопио уговор с Д убровчаником М арти-
ном Ђурђевићем, да му донесе и з К л арен ц и је доброг белог л ан а у
вредности 200 дуката. 1377 године М аркус де К ан ал и и з К андиј е бо-
, равио је т.акође у Д убровнику и т у склопио уговор с М лечанином
Антонијем Касато. Он се обавезао да набави М лечанину л ан а у вред-
ности 96—120 дуката и то кроз три месеца. И 1428 године налазимо
у Дубровнику Грка Георгија Ф умо и з Арте. Он је тада склопио уго-
вор с Никнгом Влатковићем, прем а ком е се Г р к обавезао да Н икш и
донесе из Арте кроз три м есеца доброг л ан а у вредности 134 ду-
ката.15)
Ових некоЈшко података о бавЈвењу Грка у старом Дубровнику
од 1280—1460 године у казују на пут којим је трговина ланом с копна
ушла у Приморје.
И Турци су за своје владе увели порезе и друге даж бине поред
осталог и на лан и конопљу.
Тако К анун-нама Б осанског санџака из године 1530 одређује
тржишне таксе: од товара л ан а узим а се по 10 а к ч и “.16)
Босанска К анун-нам а и з 1565 године одређује: „Од бостана, л а-
на, конопље, детелине, белог и црног л у к а и купуса завед ен а је само
десетина, као ш то и зи с к у је часни ш еријат. Н ека се узи м а салари ја
као код ж итарица, н ек а се узим а само десетина“.17) К ан ун -н ам а Звор-
ничког санџака траж и : „Н ека се од сваког неверника узм е по 2 акче
десетине од л ан а”.18)
И Закон за М ајдан Р удн и к у К анун-нам и С улејмана Законо-
давца одређује: „Од товара п л атна за к ош уљ у Нека се узм е 1 акча, а
од товара л ан а 4 ак ч е“. Потом се опет наглаш ава: „Од осталог зр њ а
наута, сочива, боба, пам ука и л ан а (кетен), од тих се узи м а само десе-
тина, а салари ја се не узим а. А ли ако се у Рум елији, н а местима где
су немуслима!ни, буде узи м ада десеггива од ж ита-п ољ ски х произво-
да у снопу, у зећ е се од л ан а од 100 снопова 10 снопова и 3 снопа са-
ларли ка, и зузев ако се л ан уступ а”.
К ан ун-н ам а Салиха одређује: „да се од л ан а н е узи м а саларија
него само десетина”. Осим тога се додаје: „Од ланеног семена не узи-
м а се десетина, узим а се само од лана, је р р аја д а је спахи ји л а н на-
кон ш то га уступа. П ри је него ш то уступ а не м ож е дати и рећи узми,
јер постоји пропис, да се не узим а десетина, зато ш то га ступају.
И у к ад и лук у Е регли као десетина (ушур) заведена је у старом теф -
теру десетина и саларлик. И даљ е н ек а се по томе узим а. А ли ако се
р аји д а је семе, онда р аја уступа л ан ш то га д а је ”.19)
И з ових одредаба у турским законим а, као и у оним ранијим у
средњ овековној српској држ ави, види ое да се код даж бина у лану
п равила р азл и к а у давањ у семена, л ан а уређеног (уступаног) и у по-
веемима, а у неким случајевим а и у сноповима неотрљ ен.
Стога је 1821 године писао к њ аз М илош Смаилбвгу и зам ерао му
ш то је преко закона и у к а за царског и досадаш њ их обичаја, дао
„дозволеније” да се и поред уреченог десетка у пш еници, јечм у, овсу
и ку ку р у зу , т р а ж и и десети струк од купуса, паприке, роткве, репе,
сено и теж и ну. А у К руш евачкој н ахи ји у К ату н у А хмет-спахиј а
глоби љ уде у стоци и смоку, а узи м а по 2,15 грош а на кудељ у.20)
1834 године Србија је им ала и звоз у вредности 4,5 милиона ф р а-
нака, ш то су чиниле: свиње, волови, овце, вуца, лој, восак, свила,
л ан и дрво. Г роф де Б о а л е К онт констатује д а је увоз упола мањи
је р сељ анке саме и зр а ђ у ју све ш то треба за одело.21)
И сте године ф ран ц уски к о н зу л у Србији саопш тава својој вла-
ди: „Уствари, овде нем а н и к ак ве ф абрикац ије осим дом аће радино-
сти”.22)
У П ротоколу Ш абачког м агистрата за годину 1808— 1812 под Н.
бр. 621 од 31. I. 1808 има једна пресуда о лану: „Дође к суду М аксим
Стаматовић, ПрекодршАац, и з М ајура М отовила, и п рејави И вана
Јанковића, такође из М отовила, да м у је убио вепра у потрици у ће-
тену. Т ако м и по ви зи тац и ји км етова нађосмо з а право: да И ван пла-
ти М аксиму ш то м у је давато за вепра — 24 гроша. А М аксим да пла-
ти потрицу ћетен а учињ ену, к ак о су кметови наш л и — 15 мочионица
тј. око 6 ока чиста ћетец а 6 грош а“.23)
1822 године била је та р и ф а з а ђум рук од л ан а 2,20 грош а а од
теж ине 1,20 грош а.24)
М и х о ј в с к о г панађура 1 8 3 4 године продаван је поред осталог и
лан, па j'e ока л ан а била 4 гроша, а кудељ а и вуна по 3,5 грош а ока.
И нтересднтна је појава д а је л ан био скуп љ и од вуне, а кудељ а као
и вуна.25)
У средњем П олимљ у и П отарју у Н овопазарском санџаку од по-
врћа, л ан а и од конопљом засејаног зем љ иш та по п рави лу чипчија
не даје ниш та аги, сем к ад а се чипчији испроси девојка, те момак ку -
пи аги чизме или му да д у к ат „у ж у т о ”.26)
Конопља ое први пут помиње као дом аћа ку лту р н а биљ ка у

индиској књижевности на 900 година пре н аш е ©ре. А ли се у К и н и
гајила од прастарих времена, откуда је и дош лд у Е вропу пре-
ко Индије и Персије. Према старим грчким писцима, конопљ у су га-
јили древни номадски народи Скити, од к оји х су гајењ е конопље
примили сви словснски народи и Германи. Сва је п р и ли ка да су Сло-
вени и Германи ову реч примили од народа к о ји је ову биљ ку гајио
у Источној Европи и у Западној А зији, је р се чини да ,је нису прими-
ли из латинског ни из грчког јези ка. По Х еродоту, Грци су з а ову
биљку сазнали од Скита, је р је р асл а у скитским пределим а.27)
Хомер у Одисеји помиње пртено (конопљано) платно. У стиху
70 каже: „Па кад до л ађе већ и до мора дођу, т а д приме поносни пра-
тиоци у пространој у л ађи све то од служ итеЈва те ставе у н у тр а је -
ло и пиће и под поткровником они лађиним О дисеју н астр у пртиш те".
А стих 115 гласи: „Из лађе твр д и јех греда Ф еачани екоче н а суво, за-
тим из простране из лађе, О дисеја дивнога дигну, с њ име пртиш те
дигну а к томе и узглављ е сјајн о".28)
Конопљу су још у старој својој постој бини гаји л и сви Словени,
па је зато сви и данас н ази вају сличним именима: Р уси конопл, ко-
нопал, коноп, Чеси конопе, П ољ аци коноп, конопис, Л итванци коно-
пес. Конопља је још ви ш е гајен а у новој постојбини, jiep се поред
подмирења домаћих потреба и звози ла у П риморје, где се врло добро
продавала за разноврсне потребе, па и за потребе бродарства. И згле-
да да је био знатан извоз пређе — предене кудељ е конопЈване, па је
било много сиротих ж ен а к оје су је за рач ун трговаца преле а и з-
весно и лан.29)
Конопља се рачуна у отровно биље; од појединих њ ен и х дело-
ва праве у, Индији и К ин и хаш иш , м олак.30)
По обалним пределим а југословенског приморја, од И стре до

Црне Горе, на местима заш тићени м од буре, расте ж у к а и ли брни-
стра као самоникла биљ ка. Особито је много им а око Б ар а, К отора и
Макарске. Ж у к а је грм ко ји н а слабом тл у нарасте до 2 м етра виси-
не, а на плодној зем љ и до 5 м етара висине. Н а гранама ж у к е и зрасту
30—50 см дуги и око 5 мм дебели избојци. У младој се корг! тих и з-
бојака налазе вл акн а к о ја ое могу употребити з а предењ е.
До прошлог р ата народ прим орских к р аје в а употребЈвавао је
сирово влакно жу.че за везивањ е лозе, плетењ е корпи и за метле.
Кора ж уке п рерађује се и добиј.а се влакн о к о је j'e врло еластично,
лако се дели и врло добро боји. Ж у к и н о је влакн о подесно за платно
и одела и чврш ће је и тр а јн и је од пам ука. Његов.а је производњ а
много једноставнија и јевти н и ја него производњ а пређе од л ан а и
конопље.
У Дубровнику ж у к а се зове и ж у к ва. Од њ е се преде пређа. Ж у к а
се најпре метне у м оре те се кисели неколико дана, потом се метне
те преноћи у слаткој води „да се ослачи”, потом ум ачући је у слатку
воду трљ а ое о камен, те се оно пгго је као дрво излом и и поиспада
и остане само влакн о као у л ана.81)
Н а задарским и ш ибенским острвима док су били сточари, се-

љ аци су такође од ж у к е вадили влакно, j'ep се носила бела кошуља
од тврде брнистре и од сировог лана. П ромена занимањ а, преласком
н а земљ орадњ у, изм енила је и начин одевањ а. Л ан временом заме-
њ у је брнистру.32)
К ош уљ е од ж у к е носиле су ое и раније. У запису: О прћији (ми-
разу) ж ен е св. С тевана Ш тиљ ановића, паш тровског кнеза, има ко-
ш уЈва од ж у к е. Тај запи с гласи: ,,У име Х риста, амин, април к 20 дан
у П аш тровиче године 1493. Да је видени васаком у тко чуе и види сиа
писаније, и да се зн а ш то даемо ја Н икац М арка Стиепчева Зеноића
и м оја м ати М аре моиози сестри А нђуш и а ж ен и к н еза С теф ана кои
кан и п редизат и з П аш тровића. А нђуш а ум ри је а п рћи ју п о н и ел а :. . .
4 кош уљ е од л ан а и ш ест од ж у к е , двие од церкве дви е од тратерсе,
една од свиле биеле а една п ули еш ка и четири траверш е по к у ћ и “.33)
С обзиром ш то расте у већој количини у наш ој зем љ и и је р ое
Moaće корисно употребити за добијањ е тексти лн и х влакан а, поред
домаћег л ан а и конопље, гајењ е ж у к е је корисно и олакш ано тиме
ш то не за х тев а нарочито зем љ иш те, већ расте самоникла и н а каме-
нитом тлу. По м очењ у обрађује се као и конопљ а и л ан .34)
И коприва се м ож е употребити з а добијањ е тексти лн и х влака-
на, али је наш народ за то не употребљ ава.
Употреба
У ранијим вековим а словенског ж и вљ ењ а на Б ал к ан у преде-
њ е и тк ањ е л ан а и кучине било је иекљ учиво везано з а домаћу про-
изводњ у. Врло су рано Словени научили тк ати на примитивном р аз-
боју м атерије од ланених, конопљ аних и вунених влакан а. Платно,
сукно, ткањ е, све су то, по Н идерлу, стари пој мови и и зр ази опш те-
словенски. Р азум е се по ееби, к ад су главни м атери јали за одело ста-
рих Словена биле к о ж е и м атерије од вуне, л ан а и конопљз, да је и
боја одела била поглавито беличаста и сивкаста.35)
Од индуетриеких биљ ака сејали су Словени н а Б ал к а н у доста
л ан а и конопље. Сиротиња је н ајви ш е користила конопљу, им ућнији
л ан а н аји м ућн и ји памук. По белеш ци и з путописа једног Е нглеза из
1736 нош њ а Срба састоји се само од неког сукна с великом и четврта-
стом кукуљ ицом које омотава тело, н а коме нем а ничега сем ланених
чакш ира и опанака с ланеним чарапам а к оје досеж у скоро до ли-
стова.33)
Н екад су и ћилим а тк а л и од конопљ е и лана. Савка Јован а Су-
ботића наводи да је за Н овосадску излож бу српских ж ен ск и х умотво-
рина 1884 године, м еђу осталим био донет један ћилим, как ав н и пре
ни после тога н и је видела. Б ио је сасвим трошан, н аш ла га ј.е у като-
личкој цркви у неком оелу близу Н аш ица у Славонији. Њ и м је била
покривена црквена каса. У том су сел.у некад били православни Ср-
би, који су доцније примили к атоли чку веру. П ош то је у старо време
био обичај да ж ене д а ју цркви дарове, то је свакако на тај начин овај
ћилим доспео у цркву. Суботићка м исли да је морао бити ј o i i i из
п очетка XVIII века. Ћ илим н и је био од вуне него од лана.37)
ГАЈЕЊЕ И ОЕРАДА ЛАНА И КОНОПЉЕ У НАШЕМ НАРОДУ 33
Некад је свакидашње одело Црногораца било пртене гаће или

доше гаће од подебелог постава. П ре се носило умногоме друкчије
одело него сад. Тако су кош уљ е биле од конопљаног платна (онда се
сејала конопља). 38)
Народ све више и више одбацује сељ ачку нош њ у и узи м а гра-
ђанску, не мари много за лан и конопљ у.39)
У Горњо.ј Морави и И зморнику од прерађене конопље ж ен е из
рађују домаће платно, а од кучина тк а ју черге.40)
У Лужници и Нишави од кОнопљане пређе на.јвише се тк а плат-
но по свим селима и планинским крајевим а. То је дебело, грубо плат-
но познато под именом пртено. А ли од конопљ ане пређе граде и основу
за вунене и натку за костретне губере.41)
По Милану Ђ. М илићевићу, сељ аци носе кош уљ е од конопљана
платна, а ближе Церу од ланеног платна. У старије време било је и
ланеног платна сише него сад.43)
И у Босни, док нису освојили ф абрички производи памучне и
вунене робе, наш народ је сам припр...вљао све ш то м у је требало за
домаћу потрзбу, делом од вуне, делом од лана, конопљ е и куповног
памука. Од лана и конопље ткао се без, од кога су се кроји ле гаће и
кошуље. Гајење и обрађивањ е л ан а и конопљ е готово се сасвим н а-
пустило и још се само местимично виђа.43)
У Гласинцу поред ж и та сеју, али у незнатним количинама, лан
(ћетгн) и конопљу, али се те ку лту р е постепено напуш тају. У Б оро-
вици се само у брдским селима сеје много конопље, је р се све одело
прави од ланеног и конопљаног платна. У Височкој н ах и ји рани.је
се ce.iao у знатним количинама лан, сад се сеје једино још у планин-
ским оелима. Озими ћетен сеје се ујесен, ал и је бољи онај ш то се
сеје упрожће — ј.арик.44)
У Левчу и Темнићу много се сеје конопље, м ањ е л ан а.45)
У Неготинској. К рајин и и К љ у ч у н а м алим њ ивам а сеје се ко-
нопља.46)
У Хомољу сељ аци носе кош уљ е од теж и н е к оје им саме ж ен е
праве. Лан ретко употребљ авају за кошул>е већ обично з,а ж ен ске
сукње и за муњеше. С вака к ућа сеје конопљ у а л ан само оне које
имају младе девојке.47)
У Мачви, околини Ваљ ева, Крагујевачко.ј Јасеници, К ачеру и
дуж Дрине сеје се ви ш е л ан а него конопље, ал и се и конопљ а сеје у
великим количинама.
У Босни д у ж Дрине и у С арајевском П ољу гаје много л ан а и ко-
нопље.
У Васојевићима, у Црној Гори, много се сејало конопље и лана.
Особито су га гаји ле сиромаш не породице, к о је су од њ и х правиле
све рубље, док су богатије правиле рубљ е од куповног платна, затим
су се ткале поњаве зван е кучињ авице, а правиле су и конац за ш иве-
ње сукна и платно за слам њ аче.48) Данас л ан не сеју а конопљ у мало.
У Купинову у Срему одавно ж е н е не сеју и не обрађују л ан и коно-
пљу. Више воле да саде п арадајз и паприку, па к ад то продају, купе
памук или готово памучно платно. Још једино С ловакињ е с е ју и реде
лан и конопљу у великим количинама. У селима под Ф руш ком Го-
ром мало оеју конопљу и то само м ало око села Радинаца. З а своју
потребу не сеју толико коли ко з а п родају у ж ари м а.49)
У Х рватској сеје се много л ан озим ац и конопља. У Песиковцу,
премда се сеје и конопља, и п ак преовладава предиво од лана, а осо-
бито се гаји јесенски л ан зван и озимац. У О току се сеје лан озимац
и јар и и конопљ а бела и м аторница.50)
Готово ц ел а производњ а л ан а у наш ој зем љ и трош и се за ку-
ћевне потребе м алог произвођача. Н ајвиш е ое л ан а сеје у Хрватској
и Босни, затим у Србији. У С ловенији се сеје н еш то м ањ е а у Македо-
ни ји најм ањ е, док се у Црној Гори уогпнте виш е не сеје и ли пак у
сасвим незнатним количинам а.
П о статистичким подацима била је у Србији 1889 године засе-
ја н а површ ина под ланом 601 х а а 1903 повећава је на 1294 ха.
По статистичким подацима у Југосл ави ји се сејало л ан а од 1925
до 1934 на површ ини 12.635 ха. Од 1934— 1938 на површ ини око 13.000
ха, а од 1950— 1952 10.000 ха. Од тога у Х рватској 4.300 ха, Босни и
Х ерцеговини 2.700 ха, Србији 1.800 ха, С ловенији 600 х а и у М аке-
донији 100 х а.52)
К онопљ а успева од ју ж н и х к р ајева до к р ајњ и х северних грани-
ца земљ орадњ е. Она се у разли ч и ти м пределим а прилагођава разли-
читим клим атским и зем љ иш ним условима. А ли и поред тога, за сво-
је успеш но р азви ће конопљ а много за х тев а и од поднебљ а и од зем-
љ иш та.
Н аш а конопља, ко ја се сеје за индустриске сврхе у Славонији,
Војводини и у Србији, јесте делимично и з И талије, Т у рске и Р у си је и
других зем аљ а. У Х рватској расте ниска конопља, а то је тип руске
конопље.
З а сеоску потребу конопљ а се сеје по свим деловим а суве зем-
ље. По врлетним к рајеви м а конопљ иш та су у увалам а и ли око кућа
к у да допире осока из сточних стаја. Покра.ј вода, у л укам а, најбољ е
јој прија; воли она и крчевине; уопш те за њ у је боља копавина од
стрњ иш та, од м екоте и ледине. С вако огло отпри ли ке зн а кад се не
мора бојати м разева, а онда је време да се конопљ а баца у земљ у.
Н ије свеједно какво семе имамо. У век је боље лањ ско од п реклањ -
ског, а ваљ а д а су и сва зр н а једн ако веЈгика, спољ а глатка, исте бо.је
а усто и теш ка. Д рукчи је је семе и з Р уси је а д р у к ч и је од и тал и јан -
ске конопље. Обе ове у сп евају код нас, али се већ прве године изврг-
ну у н аш у дом аћу конопљу.
Од конопљ ика употребљ ава се л и к или влакно а и оаме. К ом е је
стало до влакна, тај сеје угусто, је р ће тада конопљ ике бити тањ е и
дуж е, а ко хоће за семе сеје и х по к укурузи м а, кромпиру, купусу.
О вакве поједине конопљ ике даће виш е семена него много угусто
посејаних.
Конопљ а код нас успева свугде где и к у ку р у з, па се према то-
ме може сејати скоро у свим наш им крајевим а. И скљ учени су само
они крајеви где су л ет а одвиш е врућа, као и они где »гм а довсљ но
топлине. Н ајбољ е успева конопљ а у оним крајеви м а где је поднебље
умерено топло и за време растењ а има довољ но влаге.
Стога на целом Б алкан ском П олуострву нема бујније конопље
него ш то је у котлини Ју ж н е М ораве: од Л есковца где јој је врхунац
ГАЈ£н>£ и обра Да л а НА и конопљ е у На ш ем НАр о д у 35
снаге, па ггреко Врања, Бујановца, П реш ева до Гњ илана. К онопљ а је

за овај пространи крај најкарактеристи чнија биљ ка. У тој простра-
ној котлини једна иста конопљиш та стално с л у ж е за конопљу. Т у се
налази и топла Врањска Б ањ а, где су многобројна м очила.53)
Конопља добро успева и у Мачви, Стигу и Поморављу. У Б ач -
кој су је гајили само Словаци и Швабе.
Конопља као и лан првенствено се гаје као предивне биљке,
али се од њихова семена добија уљ е за јел о и з а р азн е техн и чке потре-
бе. Конопљино је влакно дуго и грубо и одликује се великом издр-
жљивошћу. Необично је отпорно према вл ази и стога је незам енљ иво
у изради предмета ко.ји дуго стоје у води, као ш то су риболовни и бро-
дарски прибор. Врло је велики број предм ега који се и зр ађу ју од ко-
нопљиног влакна, у индустрији такозваног кудељ ног ткањ а. Коно-
пља се такође много искориш ћава у домаћој уж арској индустрији и не-
посредно у пољопривреди; у ж ари ја, канап за везивањ е, појасеви, ко-
лани, зобнице; затим платно за рубљ е и л етњ у одећу па и за израду
штофова за одело заједно с вуном.54)
Већ 1728 у Т ефтеру Н иш ке м итрополије спомињу ое оглави и
конопци из Лесковца, што у к азу је на постојањ е уж ар а. Н а то у к азу -
је и чињеница да су приликом зидањ а, тј. обнове старе лесковачке
цркве 1830 навелико упзтребљ авани конопци. Стубови цркве и зр а-
ђени су од дрвета, обавијани конопцима, па онда м алтерисани.53)
Груби део влакна конопље искориш ћује оз у кућан ству за и з-
раду губера, у грађевинарству за затварањ е рупа, за спојна места у
бродоградњи, у индустрији харти је и целулозе употребљ авају се др-
вени отпаци при обради конопље, а од кудељ ног вл акн а и зр ађу ју се
и хартије од вргдности. З ато производњ а конопље, особито кудеље,
због велике примене у многим гранама привреде, им а у век вел и ку
тражњу.55)
Лан је много траж ен као предивна биљка, ал и и ланено семе има
многоструку примену. И ндустрија уљ а највиш е га траж и . Светска
производња ланеног семена износи годиш њ е око 5 милиона тона. У
фабрикама уљ а остаје око 3 м илиона тона уљ.аних плоча к оје им ају
разноврсну примену: ослобођене цијановодоничне киселине уљ ане
плоче служе као веома ја к а сточна храна, јер садрж и много белан-
чевина и масти. У семену им а врло цењ ене слузи, к оја се употребљ ава
у медицинске сврхе. Од семена се прави браш но за изр аду лековитих
катаплазма (цицваре за облоге).57)
Сејање и брање
Лан је биљ ка ко ја т р а ж и брдске м окрије крајеве и вели ки је

пробирач земље. Н ајбољ е успева кад се посеје у новим крчевинам а
шуме и кад ое ђубри торином. Л ан тр аж и влаж но, умерено поднебље
и особито за време првог р азви ћа н уж не су ја к е росе, как ви х има
само у брдовитим пределим а наш е земљ е. Но поред свега тога лан
не може да успева само у иловачи и на сувом, песковитом и кречном
земљишту, али успева под повољним поднебљем и на такви м зем љ и-
штима, која нису баш погодна за лан. Ш то је зем љ иш те тврђе, то је
3'
36 ГЛАСНЛК ЕТНОГРАФСКОГ МУЗЕЈА У БЕОГРАДУ
лан грубљи; масно и плодно зем љ иш те (за пш еницу погодно) није

згодно за гајењ е лана. bbera трсб.а сејати у близини ливада, бара и
река које при топлом времену и сп уњ авају в азд у х влаж н ом паром.
Особито је по л ан ш кодљ ива суш а уп ролеће.08)
У Тамнави ћетен (лан) се сеје обично н а пет до десет ари за
потребе једне породице. З ато се изоре зем љ а н а младом кукурузу
(сачми) па се посеје ћетен по новом орањ у о м еђудневици, од Прео-
браж ењ а до Вел. Госпође. Сеје се у п етак и к ао пш еница густо, из
сит.а, па се затим подрљ а а по дрљ ањ у пограбљ а грабуљ ама. К ад се
л ан посеје н ап р аве се страш ила за врапце да н е ваде семе, од старих
к рп а ,и мотки. К ако све то слабо помаже, мора н еко дете д а чу в а све
дотле док н е никне семе. У доба еејањ а л ан а и конопљ е многи ђаци
нису долазили у ш кол у је р су чувал и конопљ иш та и лан и ш та од
врабаца. А ко буде киш е, л ан ниче за пет дана (пш еница за 10), а
када је хладно време, м ож е остати и месец дан а да не никне. Ако
у хвати м раз пре кли јањ а, ниче тек после мраза. Н е плеви се и не око-
п ава нити зали ва. Обично је раван, расте равно, равнији је од пше-
нице. Б ере се о Видовдану, И вањ дану и у з П етров пост. Негде, пошто
л ан посеју, пригледају га к атк ад и ли се уопш те н е брину за њ док
н е израсте.
JlaH је зрео з а чупањ е к ад му стабљ ике почну ж утети , отпри-
л и ке од ју н а до јул а. З р е л и се л ан чупа зајед н о с кореном, веж е у
ручи ц е и у ручицам а просуш и у пољу.
У Т ам нави л ан се чупа о Видовдану, И вањ дану или у з Петров
пост. П ри чуп ањ у л ан ое равна према врху где је семе, Ч уп а се кад
је влаж н о време, заједно с кореном. К ад се начуп а кита, онолико
колико могу обухватити две ш аке, узм у се два-тр и стр у ка истог
л ана и њ им а веж е к и та при дну за једн у ш ак у од корена и при врху
за једну ш ак у од цвета. К а д се сав л ан п овеж е у ките, н а п ањ у се
секиром отсече семе и одвоји на страну, па се после све семе дене на
једн у бркљ у, усправну м отку с ракљ ам а — да се суши, а корен ое
отсече и баци н а ватру и ли ђубре. Т ако уређене ките суш е се, а з.атим
дену у снопове по 10 и л и 20 кита у једном снопу. Снопови се везу ју
преко средине павитином, дивљ ом лозом. К а д ое ден у ручи ц е у сно-
пове, п ази се да једна к и та тањ им крајем дође с једне а друга кит.а с
друге стране —-. да снопови буду равни а не бичасти. К ад се сем.е
осуш и н а бркљ и, рукам а се истаре и л и се мотком обије, осуш и и
остави за догодине.
У Јадру, А збуковици и Р ађевини л ан се почупа с кореном и
веж е у ручице (колико обухвате две ш аке), па о? по 20 ручица веж у
v снопове. Снопови се отсецају секиром на пањ у, и то с горњ е стране
цвет са семеном а с лоњ е корен. Семе ое осуши. истрљ а и остави.
К ад у О току у Х рватској л ан дозри, ч у п а ју га и в е ж у у руко-
вети, а 11 руковети св еж у у јед н у ,,враницу” или „мочило” (мали
снопић). Код к уће се потом руковети „оцрецају” на „зубер”, да се
главичице са оеменом поскидају. Зубер је дрвена доста дугачка клуп а
с четири ножице. У средини је један или два зубера од дрвета, зупци
су као мали прст дебели, „пол ш у ва” дугачки и горе заш иљ ени. З у -
бери су углављ ени у клупу. К а д се руковети „оцрецају” на „зубер”,
повеж у се у „вранице” („мочила”) и „уки сел е” у воду.59)
Кад лан сазри у Босни почупа се и веж е у руковети. Р уковети

се повежу испод самих семењ ака, па се „вакукољ е" — устобоче по
њиви да се семе боље осуши. К ад се семе осуш и, онда дође „на че-
шаљ”. На чешљу се семе „отруни" и стрњ ике повеж у у снопове. ОваЈ
чешаљ је од дрвета.00)
Кад лан буде зрео у М алеш еву у М акедонији, „искубе се“
(ишчупаЈ и веже у „грснице” (ручицеЈ. С вака грсница м еће се на
камен и с „копаном”, дрвеним маљ ем теш ким јед н у оку, туче се да
семе изађе. После се грснице ставе у „топило“.в1Ј
Скоро свака кућа у наш ој зем љ и има на свом им ањ у нарочити

део земљишта који је одређен за гајењ е конопље. То место зове се
конопљара, конопљак, конопљиш те. Конопљ ипгге м ож е да буде випге
година на истом месту, само га ваљ а редовно св ак е године ђубрити.
Са ових конопљишта производе сељ аци кудељ у само за своју личну
потребу. v
Али се кудеља производи и з а трговину у Војводини, Срему и
у Србији, док се у осталим наш им покрајинам а гаји само за сељ ачке
потребе. Југославија j'e по производњ и кудељ е н а трећем месту, а по-
њеном квалитету на другом месту у Европи.62)
По статистичком годиш њ аку Ф Н Р Ј за 1954 годину било је засе-
јано конопље у Југославији и то: од 1934— 1938 на пово. од 49:000 ха,
1950 год. на повр. 71.000 ха. 1951 на повр. 50.000 ха, а 1952 на површ ини
46.000 ха и 1953 год. н а 44.000 ха.ез)
По покрајинама конопљом засејан а површ ина:
Србија 11.000 ха Словенија 100 ха

Војводина 19.000 х а Босна и Херцеговина 2.800 ха
Косово и Метохија 700 ха М акедонија 400 ха
Хрватска 9.400 ха Црна Гора ' 100 ха
У Војводини, где се н ајви ш е гаји конопља, производи се н ајви -
ше у Бачкој, много мањ е у Срему, а н ајм ањ е у Б анату. Г ајењ е коно-
пље као трговачке биљ ке у Б ач ко ј су увел е ел за ш к е Ш вабе, који су
се населили половином X V III века. Они су је производили за своју
потребу и за извоз.
У Србији, и то у околини Л есковца, В рањ а, Б у јан о вц а и Гњ и-
лана производи се кудељ а з а трговину. У осталим деловим а Србије,
изузев Алексинца и К руш евц а, к удељ а се производи само да би се
од ње израдило платно за кућ евн у потребу.64)
Преко зиме и л и рано спролећа конопљ ара се прериљ а и ли поо-
ре, грудве земљ е добро се у ту ц а ју уш ником м отике и ш то ситније
истроше. У А збуковици и Р ађеви н и зем љ а се ујесен узоре, упролеће
се приоре и подрљ а дрљ ачом, па опет приоре и опет подрља, да се
земља добро иситни. К онопљ а се сеје тако често „да буде зрно до
зрна”. Веле да се семе м ора тако сејати да под четворни палац дође
бар 9 зрна, или та к о густо д а би га во могао ли зати . Сеј.е ое н а два
начина: „на сачму’” и „под м оти ку” . Н а сачму се сеје густо, и з сита
или решета. Коме је стало до влакна, тај сеје угусто, је р ће тада
конопљике бити тањ е и дуж е, а ко сеје за семе, оеје и х по к у к у р у -
38 ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ М УЗЕЈА У БЕОГРАДУ
зима и крајевим а њ ива. У Л евчу и Т ем нићу конопљ а се сеје под мо-

тику, у бразду; мотиком се прокопа п ли тка бразда по којој се из руке
сеје семе, одмах до ове бразде прокопава се друга, која затрпава
прву и тако редом. Десета бразда остави се н езасејан а да би се имао
пролаз при брању. Н а сачм у се сеје кад се семе баца свуда по орању
па се после браном завлачи. Свуда пооејано конопљ иш те треба чувати
од птица, а к ад н и кн у конопљ ике, м орају се плевити.
К онопљ а се дели на м алу или неплодну и вел и ку или плодну.
Отуда пословица: „једна цвета а не роди, друга роди а не ц вати “. Ма-
л а се чупа већ улето и д аје боље влакно. вел и ка се чупа касније, јер
се ra.in ви ш е због семена и д а је грубо влакно. Н егде се прва зове
белој каГ а друга ц рн ојка и л и семгњ ака. А ко се пусти да порасте
вел и ка и белојка и црнојка, зове се ш тапара.
У околини Л есковца прве белојке чуп ају се око И линдана и
при ч уп ањ у ве ж у у ручице. Р учи ц е се оставе да се осуше, па им се
скине лиш ће. Н егде се конопљ а чупа и в е ж е у ките, од ки та се по-
в е ж у ручице, а од ручица начине ое снопови који се зову мочионице.
У К рагујевачкој Јасеници прво сти ж е белојка п а црнојка. По-
ч у п а ју се и отсече им се корен, цветови и семе. Семе се овеје и бри-
ж љ и во чува за и дућу годину, а вл акн а повезана у дењ кове, зване
ручице, оставе се у хл ад у да се осуш е.65)
У Л евчу и Т ем нићу к рајем ју н а или у првој половини јула
сти ж у белојке, и тада отпочињ е брање. Да су стигле за брањ е познаје
се по ж утој стабљ ици и ш то им а доста суви х које се зову сушице.
К ад се при брањ у напуни ш ака, онда се метне под п азухо па се бере
друга ш ака, потом се од ове две ш ак е в е зу је једн а ручица. Ручице
се в е зу ју с 4— 5 тањ и х белојки, и то горе, при врху, близу цвета и
доле, при дну, близу корена.
К р ајем ју л а и у првој половини августа беру се ц р н о јке или
семењ аче. Т еж е је брати белојке је р се оне беру једна по једна, док
се ц рн ојке по виш е њ их ч у п а ју одједном. Б ер е их н ајви ш е ж ен -
скињ е, ал и им пом аж у и м уш карци ак о н ису зау зети другим послом.
Да су црнојке зр ел е и стигле за брање, познаје се по томе што
је семе тврдо и почело да зр и и црни. Док се при чу п ањ у белојки не
п ази много н а равн ањ е ручица, дотле се при чупањ у ц рнојки на то
у вели ко пази. Н арочито ое пази да се и зјед н ачу ју горњи кр ајеви са
семеном, д а би се после семе л ак ш е истрљ ало. Она конопљ а к оја је
по крајевим а конопљ аре, обично је н ајвзћа. Б ер у се посебно и зову
се „к рајн и ц е”. Оне п ак које су м ањ е од обичних конопљ ика и које
се најпосле беру зо ву се „м аљ урке". А оне „изваљ ане" и врло
ситне зову се „авељ аче". К од свих ових прављ ењ е ручица и вези ва-
њ е исто је као и код белојки. О бране ц рн ојк е не носе се ку ћ и већ се
дену у пласт одмах, и то т у у конопљ ари. Прво се м етне ;једна тиква
(дулек) па се око њ е м етне ред конопљ ика-ручица, н аслањ ајући
главицу сваке ручице на ти к ву и обрћући корењ е упољ е. Т ако се
први ред у средини м ало издигне, па се онда ређа други ред као и
први с главицама (семеном) окренутим унутра, због чега се средина
вепрестано издиж е, т е се ручиц е дену у косом полож ају. Д ењ ањ е се
почињ е крајницам а а завр ш у је м аљ уркам а и авељ ачама, као најм а-
њим. Н а тај начин пласт добија облик кугае којој се само ж и л е п
ГАЈЕЊЕ И ОВРАДА ЛАНА И КОНОПЉЕ У НАШЕМ НАРОДУ 39
корени виде. Да не би тако зденуте конопљ е закислге, покри ју се

кровином. Ту се у стогу оставе 5— 7 дана да згоре, па се онда на јаком
сунцу све растуре и пошто се просуше, онда се трљ ај у да испадне
семе. Трљање бива овако: прво ое по зем љ и простре н ек а већа поњава,
па се онда р.укама трљ ају главице о лесу, к о ја ое нарочито за то
исплете од беле лозе, или о даску с попречним заоецима, при чему
испада семе.
Црнојке се киселе на исти начин к а о .и белојке. Б е л о јк е се ве-
зују у ручице, ручице се просуш е на сунцу, па и х онда опсеку (цвет
и корен) и вежу у снопове. О псецањ е се врш и на пањ у ош тром секи-
ром, свакој ручици за себе. Опоецање не сме бити дубоко, особито
врхови, јер држе да је у њима најбољ а теж и на. Зати м се ручице веж у
у снопове. Обично се у један сноп м еће 30 — 50 ручица. П ри ређањ у
у снопове, једна се ручица окрене на једну, друга на другу страну
да би снопови били исте дебљ ине н а оба к р а ја и да ручице н е ис-
клизну из снопа. Снопови се преко средине в е зу ју прућем и пави-
тином.6")
И у Хомољу обране и у снопке повезане белојке садену се у
омање шупље купе да се добро осуш е.67)
У Лици и Крбави конопљ е су „цветне” и „сем ењ аче” , или
„прве” и „кашње“. Конопљ е се почупају и повеж у у ките, „стр п ају ”
у хрпу (пласт) семеном унутра, у пласту се yrp eiy , уплесниви лиш ће
и семе боље узри, затим се врхови конопљ е ту к у да отпадне сем>е.
Негде се у Лици и К рбави прве конопљ е „и зб и р ају ” и зо ву „избира-
чице“, а друге се „гуле“ и зову се „стр аж њ е“ или „главаче" (семе-
љаче). Кад се конопља сеје само ради семена, онда се посеје понегде
у купус, грах или другде, па се она зове „стопача” или „сабљ ача”.
Конопље се сложе у „кући це” (то се к а ж е кад се ч у п а ју па се ките
вежу иепод семена а доле раш ире, па се устобоче. наслонив једн а на
другу попут пирамиде), те се за конопљ е к аж е: „уку ћ и ти конопљ е”.
Сломљене и по земљ и попале конопљ е грабуљ ама се пограбе и оне
сломљене зову се „ољ вине".68)
У Сарајевском П ољ у конопљ е се чуп ају два пута. Н ајп ре се
чупају док нису осемениле „изборке“, па се оне н е м ећу у мочило но
се простиру по ледини где пада роса и д р ж е се т у док се н е одвоји
влакно од трске. К ад сазри л ан и конопља, ч у п а ју се, п овеж у у сно-
гшће и мећу у мочило, где остају док се раскиселе. К ад се одваја вл ак-
но од трске, ваде се из мочила, перу, стеру, простиру и суш е.69)
У Отоку у Х рватској прва конопљ а зове се „бела”, а она која
касније стиже „м аторница” („сем ењ ача”).70)
Мочење
КонопЈва и л ан и м ају у себи кончиће, који се зо ву ј г и к и ли вл ак-

но, али око њ их је спољ а љ у ск а или спољ аш њ а кора, а и зн у тр а тр-
стика или срж . О вај л и к, влакно, срастао је с једним и с другим
делом конопље и лана. З ато им а виш е начина да ое влакн о растави
од њих. Н ајп озн атије је росањ е и кисељ ењ е, По В ук у росају, л и кају,
топе, киселе.
Осушене и од л и ш ћа отрвене стабљ ике конопљ е и л ан а став-

љ ају се у воду на мочење. У кућевној радиности потапају се конопље
и лан у сноповима у стајаћу или теку ћ у воду на мочење, кисељење.
Наш народ мочи и трли л ан и конопљ у сам. Мочи га л ети а трли
зими. К удељ а је боља ако се мочи у чистој води било текућој било
стајаћој. Б р ж е се мочи у стајаћој води је р је топлија.
Снопови (мочионице) конопљ е м ећу се у воду, а таква места
јесу мочила (сл. 1, 2, 3). Где су упоредо мочила, тамо љ уди догоне
снопове м а била и подалеко од њ ихових кућа.Т ада ударе у води.
Сл. 1. Топила за конопљу на Пчињи код села Г. Стајовце
управно на ток воде, два кочића толи ко разд алеко да снопови могу
изм еђу њ их стати, мочионице поређају попреко једн у н а другу у
правцу у ком вода тече и озго натрпаЈу пруће и грањ е, а онда н ава-
љ ају велико кам ењ е. А ко су мочила к рај реке, веж е се једн а мочио-
ница за другу, ал и к ад се окиш а и вода навали, м ож е да крене с м еста
мочионице и да и х однесе. К а ж у : „О днијела вода в и је сл а”. Тада
ж ен ам а у помоћ п ритичу љ уди.
К ад су конопљ е киселе, сва вода позелени од њ их, на мочилу
се по води д и ж у м ехури. А ко је вода топ л и ја и л акш а, пре ће се
покиселити. Ако су притискачи л аки , деси се да ови м ехури издигну
снопове (мочионице). З ато конопљ е у м очилу ваљ а обилазити, да се
не прекиселе, и тада се гледа да л и се л и к а ју — о д в аја ју влакна. К ад
су до те мере киселе, опере се у води свака ручи ц а понаособ и онда
се суш е у кућицама, тј. ручи це се одреш е код корена а остану везане
при вр х у и тако се усправљ ене суш е. Н еки и х п ри слањ ају н а раките,
стеру их и по колим а и чистој ледини.71)
ГАЈЕЊК И ОБРАДА ЛАНА И КОНОПЉЕ У НАШЕМ НАРОДУ 41
У Азбуковици и Рађевини снопови конопљ е и л ан а однесу се до

мочила и у мочилу ггоређају, па притисну камењем. У мочило се потом
наврати вода и тако стоји 7 дана ако је вода м лака. А ко је вода
хладна, стоји и 15 дана. З а то вргм е снопови се укиселе, па се р аз-
вежу, свака ручица опере, избаци се из воде, па се после ручи ц е стеру
по њиви да леж е усправно или поребарке и суш е oei Суш ењ е тр аје
5 — 6 дана, а кад је топлина, два дана. Зати м се ручи ц е однесу кући.
Ако је у Тамнави вода текућа, побију се два коца а изм еђу њ их
стављају се снопови тако да им је тањ и к рај на десној страни, а други
Сл. 2. Вађење конопље из мочила и испирање, В лаш ка у Космају
тањи крај на левој страни и тако наизм енично — да редови буду

равни и исте дебљ ине д а не и склизн у. О зго се снопови притисну
камењем. К ад је топло време, кисели се 5 дана; к ад је суви ш е топло,
4 дана, а кад је хладно, и 7 дана. К исели се обично у рекам а Т амнави
и Убу, јер је вода чистија. Ж е н е јед н а другу п и тају: ,,Јеси л и у к и -
селила ћетен?” К ад су ћетен и конопљ а укиселуени, склони се кам е-
ње и вади по један сноп, р азв еж е и св ак а к и та п ере посебно да отпадне
лишће и блато. К а д ж е н а ово ради, стаји по цео дан у води. Опране
ките мећу ое по зем љ и дупке, онако к ако .ie ћетен растао, само се доњ и
крај ките развеж е и „раш епути" (раш ири) да се суш и. С уш и се дан -
два ако ј е топло време, а ако је врем е рђаво и 1 5 дана. П о сјтв се сув
ћетен покугги, опет в е ж е у снопове и снопови м етну у чардак, стају
или на таван или у н ек у другу сувоту, те ту стоје до набијањ а.
У Левчу и Т ем нићу у потоку или речици ископа се вел и ка рупа,
па се ту м етну снопови и добро притисну кољем, моткама и камењ ем
а за овим наведу воду и н апун е рупу. П ри потапањ у снопови се ређају
попреко један на другог у правцу како вода тече. У води се киселе

5 — 6 дана, потом се снопови развеж .у и свака ручица испере удара-
њем о воду да отпадне заостало иструлело лиш ће. Зати м се изнесе на
суво и разастире да се суш и. Р учи це се доле развеж у , раш и рг и ус-
правно поставе увис као ш то су расле, с врховима завезаним , тако да
личе н а ш аторе.72)
У К рагујевачк ој Јасени ци и К ач ер у ручице се у в е ж у у веће
деш кове и сп уш тају у м очила д а се киселе. П ази се да прође младина,
и онда се сме ки селити.73)
Сл. 3. Топила у Н ипж ој Б ањ и
У Х омољ у топљ ењ е конопљ е врш и се рано и зју т р а или увече

по за л а ск у сунца. К онопљ у н адгледају да л и се раскиселила. К а д је
довољ но раскисељ ена, у ју т р у рано дође ж ена, загради ону страну на
топилу с ко је у л ази вода, а ону другу страну прош ири да вода из
топила одиђе. З а овим пере и вади конопљ у оним редом којим је
снопке полагала. К а д је сву повади, поређа је по сп руд у и л и по к а-
квом п лоту да се осуш и. К а д се конопљ а осуши, ж е н а је полож и на
своје тканице, упрти на леђа и однесе к ући .74)
У Б ел и ц и ингчупану конопљ у св еж у у ручице, просуш е, поки-
селе у реку, вир, м лаку, 5ару и л и језеро, зати м се после 5— 6 дана
одатле изваде, оперу и осуш е.75)
У Л ици и К рб ави конопљ а се киоели или мочи свезана у сно-
пове, а л ан (кетен) и л и се м очи и л и се роси.73)
У Х рватској л ан п овезан у снопове стрпа се у мочило, па се
притисне к ак ви м кам еном и л и кладом да н е би по води пливао и ли да
га вода не би однела. У м очилу стоји 12— 15 дана, па се снопљ е по-
вади, развеж е, опере и простре н а суш ило. Суш ило је близу мочила.
То је ливада и ли њ и ва ко ја н и је узорана. К а тк ад се л ан носи кући,
па се простре гдегод прем;а сунцу. К а д Је тако осуш ен, остави се у
н ек у сувоту до трљ ењ а.77)
ГАЈЕЊЕ И ОБРАДА ЛАНА И КОНОПЉБ У НАШЕМ НАРОДУ 43
У Песиковцу лан стоји у води обично 5 д ан а и тада га ваде и з

воде, перу и простиру да се суш и.78)
Кад у Отоку лан поваде из воде, ггростру га на гумну или
ливади. Доњи крај сваке ручице раш ире а горњ и је струком л ан а
св;зан и тако се суши. К ад се просуш и у ручицама, скупи се у вр а-
нице или мочила, разлаж е на сунцу ла се кудељ а добро угреје. С
конопљом се поступа исто као с ланом .79)
Лан се обично роси, ређе мочи у мочилу. Р ош ењ е је у томе што
се ручице лана разгрну по ливади да по њ им а пада роса. О вако ое
роси у Западној Србији и у Х рватској. К а ж е се: „М окра је као да је
лан и конопљу топила”.
Справе
Набијање конопље врш и се при лепом времену. Да се конопља
боље сатре, ваља је гргјати, и то се ради у пуш ници, суш илу, пећ-
ници, греоници, гријачици.
У Јадру и Рађевини греоница се прави овако: пободу се 4 коца
висока до 2 м на разм аку од 1,5 м, а преко кочева стави се леса
исплетена од прућа. Под греоницу се н ал о ж и ватра, ал и само од
пања, да тиња а не да пламти, д а се не би за п ал и л а и леса и ручице,
што се врло често д е п п в а ако се о ватри н е води рачуна. Р учице на
леси покрију се неком старом крпом и ли поњавом. П ри набијањ у
конопље на лесу се стављ ају по 3 ручице да се угреју. Чим се једна
ручица узме, друга хл ад н а се одм ах м етне да се rpej'e.
У Доњој Б уковици за грејањ е конопљ е прави се пуш ница: ударе
се 4 вертикална коца у зем љ у, п реко њ и х м етну мочице, н а мочице
леса, на лесу ставе ручице л ан а или конопље, а преко ручица баци
се поњава или се покрију крпом. Испод лесе на зем љ и н алож и се
ватра од пањева а не једрих дрва, да има само јаре и да се пуши.
У ЈГици и К рбави за грејањ е конопљ е поави се гријачипа. На
зиду од прошћа стави се лесица, те ое ту м ећу конопљ а и лан, па се
нечим покрију, а у оној јам ици под лесом л о ж и се ватр а да не буде
доста пламена него да тињ а.80)
У Босни пред тр љ ењ е л а н се м еће на суш ило с ватром да се
још боље осуши и смлачи. С уш ило се прави овако: 4 рачвасте сохе
побију се у зем љ у учетврт, н а рач ве се м етну друге праве сохе, а
поврх њих намести леса. Н а леси се озго поређа л ан а под лесом н а-
ложи ратпа- Пс-што се л ан осушио и разгрејао. лоће у ступу.81)
У Mvpckom П ољ у свака поооггипа има Јеттну и ли две пећнитте
доста удаљ ене од к у ћ е у к ојим а ће се л а н суш ити пред трљ ењ е.82)
Млаћење, набијањ е, груш еш е, трљ ењ е су такве радњ е помоћу
којих лан и конопљ а н а м латилу, ступама, трлицам а би вају изло-
мљени да се л ак ш е ослободе дрвенастих делова. Л анено и конопљано
влакно н ал ази се у стабљ ици од корена до врха, и то у ликовом слоју
који је изм еђу коре и дрвенасте средине лан ене и конопљ ане ста-
бљнке,
До деведесетих година прош лога века и за ин дустрију конопља

се трли ла руком. Да би се уш тедело у радној снази, уведене су ма-
шине: м латила на бубањ и м лати л а на точак. А ли је у сеоским дома-
ћинствима још остало да се л ан и конопљ а тр л е ручном снагом, и то
обично женском, н а трли ц ам а и ступам а.83)
К ад ое конопљ а и лан осуш е и угреју, негде се, као у Срему и
Ш умадији, наб и јају одмах, а по Л и ц к оставЈвају то за јесен, кад су
дани хл ад ни ји и због тога тамо праве грејачице н а којим а ручице
конопље и л ан а греју.
К онопљ а и л а н н аб и ја ју се различи то начињ еним ступама, које
често по Б осни и вода покреће а у М ачви мотори. n o Срему имаЈу
трлице а и тако зв ан е трепаче, али ове су прим љ ене од Словака. У
Србији им а неколи ко типова трлица, ступа, ступа самица, кобила,
процапа, а у Х рватској ступа, трлица и трлиц а глувара и клепетуш а.
У Б осни је још најгоре: ту су з а набијањ е конопљ е потребне три
ж ене: д рж аљ а, н аб и јаљ а и додаваљ а. К а д н аб ијаљ а наби је један крај
ручице, д р ж а љ а окрене други и к а д је и овај набијен, онда прегуљ ују
ручицу, тј. једн а узм е за један, друга за други крај и тако остане
свакој понеш то у руци. К ад се ручица прегули, саставе је опет, очисте
доњ е чељ усти ступ? од поздера па грувају и истресају ручицу да све
врца поздер на страну. Ш то отпадНе с в р х а ручице, јесу „одбијотине"
или „зазуби не”. То се набија напосе и смеш а с кучинам а да буду
власатије.
Много им а народних им ена којим а се озн ачу је део ступе и ра-
дови појединце. М есто „м ахаљ ке" и м ају „палице“ и ј ш „сабљ ице“
од јеловиИе, а има и р азл и к е ш то се ти ч е гребенањ а и онога ш то се до-
бија њ име. „Д угачки в л а с“. ,.својница“, „м али в л а с“, „закучине" и јг и
..мртваче". „пачица", „навитак", iecy имена к оја се том приликом чу-
ју. Ајги к ад су „гребенаљ е" „догребенале", онда ваљ а домаћица да
припреми р ак и је з а њ их, да ум еси погачу и зготови ш то л еп ш у вече-
ру. З а то се та част и зове „догребаница" или „догребаоница“, а песма
коју п евају пре н о ш то ћ е бити готове зове се „побактуш а".
П о Срему и Б ач кој им а ..ваљаоница" и „ваљ арица" у којима
ваљ ају или м ељ у „ређе*ну“ конопљ у. К а д се „ваљ “ (ваљак) окреће по
..кревету“, ваљ а кудељ у брзо превртати, а ко н и је окретан, м ож е и
без прста остати. С ловакињ е много раде о л ан у и кудељ и и зато је
у њ иховим центрима у Старој П азови и у Б ачком П етровцу било
„ваљ ака" за вал>ање и м екш ањ е уређене кудељ е и лаИа. У Старој
П азови пре Другог светског р ата био је код Коновог м агацина ваљ ак
за м екш ањ е кудељ е. Сад не носе кудељ у под ваљ ак, па и гр ају по
уређеној кудељ и и газе је да је ум екш ају. З а ом екш авањ е кудељ е
и м ају и особите м але трли це.84)
Справе са којим а се са стабљ ика л ан а и конопљ е обијају и ломе
дрвенасти делови у наш ем народу могу се поделити н а ручн е и ножне,
према томе да л и се обијањ е врш и рукам а или ногама.
Р учне справе з а обијањ е конопљ е и л ан а могу се поделити опет
на две врсте: справе на к оји м а се л а н и коногова обијају покретним
дрвеним ножевима, бијачима, и з висине и с великим замахом, и
ГАЈЕЊЕ И ОБРАДА ЛАНА И КОНОПЈББ У НАШЕМ НАРОДУ 45
справе на којима се лан и конопљ а оби јају дрвеним нож ем везаним

једним крајем за справу на којој се обија.
Справе с покретним бијачем: мелипа, трлица. кобкла, процап
заступљене еу у целој М акедонији, делимично н а К осову и у Мето-
хији, у Поморављу Ју ж н е М ораве од извора до њ сних става са
Западном Моравом и у целој Источној Србији и Ју ж н о м Б анату.
Справе с непокретним, везаним бијачем распострањ ене су по
Шумадији, једним делом по котлини Ј у ж н г М ораве, у Босни, Х рват-
ској, Славонији, Срему и Словенији.
Ножне справе, ступе, могу се тако ђе поделити на две групе:
оне на којима раде две ж ене и справе на којим а једн а ж ен а врш и
сав посао обијања конопље и лана. Распрострањ ене су у Западној
Србији, Босни, Х рватској, Славонији, Ј1ици и К рбави и делимично
У Срему.
Најстарија трлица
Осамнаестог ју н а 1955 године јављ гн о је и з Јерусали м а да је

пронађено насеље старо 6000 годика: код К и рб ет Е л Б еитара,
близу Биршебе, у северном д ел у пустињ е Негев, ископани
су остаци насеља старог око 6000 година. Досад су ископани засвођени
гробови који припадају рани јем периоду љ удских насељ а. И скопа-
вањима руководи и зраелски археолог Дотан. Један и зраелски архсолог
изјавио је да ће ове ископине бацити нову светлост на калголитску
културу из четвртог м иленијум а п ре н аш е ере. И скогаш е се састоје
из грнчарије, посуђа, познатих буздованских глава и неколико ам ај-
лија и трлица. (Асошиетед прес).85)
Код нас је н ајстари ја кам ена трлица. К од српског становни-
штва Косова и М етохије то су д в а повећа кам ена један поред другог
с размаком за једну подланицу. П реко ова два кам ена стављ а се ру-
чица конопље, па се по њ ој у дара дрвеним м латачем у облику сечке,
односно сатаре.. У већини сл у ч ајева обичава се да се н е би ди зал а
прашина и прљ ала конопљ а, и да се л ак ш е обави посао м лаћењ а, да
се испод камења стави к а к в а стара повећа крпа, џ ак и л и томе слично,
па се преко тога м лати конопља. И ма сл уч ајева да се конопљ а м лати
на земљи каквим м латачем без и к ак в е трлице. У такви м приликам а
само се простре к а к в а стара к р п а н а земљ у, па се н а њ у стави ручица
конопље и по њ ој удара дрвеним м латачем. Ова ое појава за п аж а
највише у П ризренском П одгору (село М уш утиш те).86)
И у Горњем П олимљ у употребљ ава се кам ена трлица, Д ва ка-
мика ставе се један поред другог н а зем љ у или на н ек у ш тицу (да-
ску) с размаком за подланицу, преко ова два кам ена стави се конопљ а
и дрвеном набијаљ ком туче.
46 ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ м у зе ја У ВЕОГРАДУ
У М алеш еву у М акедонији л ан се „ к ’ц а “ н а кам ену копаном,

дрвеним маљ ем теш ким једн у оку, те л ан у опада подзер, а остаја
влакно звано м елица.87)
И по обалским пределима наш ег П риморја, особито у околини
Дубровника, ж у к а или брнистра трљ ал а се о камен, те се оно пгго је
као дрво изломило и поиспадало, а остајало само влакно.
Сл. 4. М аљица за бадење кенопље на кам©ж>ј трлици, ЈБубцжда,

Призрен
У м узеј ској збирци кам ена трлица (И. бр. 17337) из села Љ у -
биж де код П ри зргн а састоји се од два повећа кам ена и „м алице“ за
бијење конопље. М аљ ица је м асиван н ож од буковог дрвета дугачак
50 см, од чега н а д р ж а к отпада 13 см, дебео н а хрбату 3,5 а ш ирок
10,5 см. Овом м аљ ицом ж е н а удара по конопљ и стављ еној преко два
мало разм акн ута камена. Р ади се еедећи пошто су каменови на
земљи. „М алица ј е к ’о п и рајка" (пракл>ача) (сл. 4).
Употреба кам ене трлиц е м огућа уе само у оним крајеви м а где
се туца л ан и слабије конопљ ике, је р су њ ихове стабљ ике тан ке и
лако 08 дају ломити, а ж е н а ко ја седи на земљ и поред трлице не
може имати вел и ки зам ах малицом. М еђутим, у крајевим а где је
конопља јача, не м ож е се н а каменој трлици обијати конопља. Зато
су на Косову и у М етохији заступ љ ена три типа трли ц е за трљ ењ е
конопље. Наиме, једно је кам ена трл и ц а с дрвеном малицом, друго
је трлица с ногарима и постољем, а тр ећ е је м;ала дрвена трлица,
ко ја има само корито и „м аљ ач” (нож). Корито се састоји и з једне и з-
дубене кладе, преко које се стави ручиц а коиопље, п а оа преко ру-

чице из висине удара по ж л еб у дрвеним ручним м латачем облика
сечке (сл. 5). Овај други тип трлиц е ја в љ а се и н а К осову и у М етохијн,
а трећи тип трлице н алази ое само у М етохији, и т а углавном у П ри-
зренском Подгору као и кам ена трлица.б8) О ва д в а типа трли ц е у у-
Сл. 5. Туцањ е коноњље на Косову
потреби су и у Горњем П олимљ у и поред кам ене тр л и ц е и оне са

жлебом: жена седи на земљ и, пош то су кам енови и ж л еб поставЈвени
на земљу при набијањ у конопље. И у Црној Гори конопЈва се обија
по жлебу збојком.81’)
М елица, кобила, процап
Справа за бијењ е конопљ е ндчињ ена је од иж лебљ еног дела

стабла дрвета и ј ш од пањ а ослоњ евог на три ноге. Обично су све три
ноге гране истог стабла и л и као две ноге сл у ж е гране истог стабла а
трећа нога се додаје (сл. 6). З аступ љ ен а је у целој М акедонији (сл. 7 и 8)
сем Малешева, где je за туцањ е л ан а у употреби кам ена трлица. Зо-
ве се мелица. У Горњој М орави и И зм орнику, где је конопљ а један од
најглавнијих земЈворадничких производа, у свим селима ове равнице
употребљава се само ова сп рава и зову је трлица с маљугом. Њ у А р-
банаси не употребљ авају, је р не сеју конопљу, пош то носе памучно
рубље а не пргено. По српским селима ових трлиц а има свуда као и
коношве, али је н ајви ш е им а од села П аејан а па н а исток поред Мо-
раве. где и конопљ у н ајви ш е сеју. У И зм орнику конопљ а сваке годи-

не зах вата простора колико и једна од главни х врста ж и та, па свака
кућа има по виш е овакви х трлица.
По ОЈШсу Х аџи-В асиљ евића у овом к р ају конопљ а се чука на
трлици бијачем. Т рлица је један пан> подигнут на три Ноге, висине до
појаса. Он је по ивици и ж л ебљ ен та к о д а к ад се м етне н а њ ручица
конопље и удари бијачем п реко њ е по ж лебу, оно пропада у ону жле-
Сл. 6. Кобила, Ранилуг вод Гшилана Сл. 7. Обитање конопље на мелици,

Драчево код Скопља
ботину в у к у ћ и з а собом влас од конопље, а трш љ и ка се ломи и отпада

од власа. Б и ја ч је дугачк а п и р ајка (пракљ ача) од дрвета н ал и к на
копље, а с обе стране ош тра. И ш чукано конопљ е зове се повесмо.00)
У Р ан и л угу код Гњ илана конопљ а ое ч у к а сјесени и зими на
трлици к оја има тр и ногара, д в а напред и један позади. П редњ а стра-
на трлице i'e у в е к виш а а задњ а ниж а, да поздер кли зи низ ж леб. Р у -
чице се на трлиц и би ју маљугом, н ож ем од врбовог дрвета, ош трим с
обе стране. М аљ уга н и је учврш ћена за трлицу него се њом удара и з
висине по ж лебу.
Како је у овом к р а ју конопл>а веома бујна, достижге сем ењ ака-
црнојка до 4 м етра висине, то је у њ е дрвенасти део стабиљ ке веома
тврд и личи на в ел и к е ш тапове. Зато се овдг, пош то се конопљ а ис-
кисели и осуши, пре него ш то почне да ое чука, и звл ачи и з њ е „тр-
ш љ ика“, дрвенасти део. Т о се врш и на овај начин: свака поједина ста-
бљ ика заломи се код корена и при врху, па се и з њ е и звуче трш љ ика,
цедо дрвенасто стабло, испод влакана. Т рш љ ике се сл аж у у снопиће,

везују и остављају. Од њ их преко зиме п раве везивањ ем ж идом јед -
ног штапића за други лесе за ш тукаторе. Т рш љ ике сл у ж е за осве-
тљење и ложење ватре. Старија ж ен а д р ж и у левој руц и дугачку
тршљику, запаљену и нагнуту доле, а десном руком ка.тпику и вече-
ра. Влакно с кором а без трш љ ике л ак ш е се обија је р нем а ун утра-
шњег дрвенастог дела.
Сл. 8. Обрада конопље и а ме- Сл. 9. Обијање хонопл>е на ко-

лици, Нерези код. Скопља били, Балајнац, Добрич
Гњиланска трлица у упо-

треби је и у целој ггространој
котлини Јуж не М ораве све до
Власотинаца. где се зове кобила.
Кобила је једно издубено стабло
у облику уског корита, подигну-
тог на три сошице (сл. 9 и 10).
Дрвеним бијачем, који изгледа
као пракљача, чука се коношва.
Ручица конопље м етне се преко
корита, па се ухвати левом ру-
ком за врх и отпочне бити од
краја ria до врха. Б ијачем , ко.ји
се држи у десно.ј руци, удара се
посред ш упљине корита тако да
се конопллпсе Ј г о м е и отпадају. Сл. 10. Кобила, Балајнац,
Покретним бијачем се обично чу - Добрич
ка тежа, крупнија конопља, јер
се јаче може за м а х н у та и л у -
пити (сл. 11). Горе, у планини, где је конопљ а ситна једва један метар
виеока, коногава се таре трлицом. Т рлица се прави овако: споје се две
даске доле а горе остану раш ирене, као ш то се негде прост о л у к пра-
ви, ,а lio средини се утврди трећа д аск а на ђерам, која се спуш та и
диже и бије као бијач лом ећи ручице (коНопље). Д акле, р азл и к а ја
4 З б о р е и к X IX
So ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ МУЗЕЈА У БЕОГРАДУ
Сл. 11. У ж ар и а трлгаци набија кудељу, Врање
у томе ш то ситну коно-

пљ у ч у к ају утврђеним
бијачем због тога ш то се
овако м ож е брж е ради-
ти, а круп н а конопља се
мора покретним бијачем
„редити“ (набијати), јер
се )аче м ож е замахнути
и лупити.
У З ап л ањ у или Jle-
сковачком, справа за
приређивањ е конопљ е је
трлица. То је пањ на ко-
ји ћ е се метати ручица
д а се „иш чука", и би.јач
којим ћ е се чу кати ко-
Сл. 12. Прерада конопље, Шш.ика Б ањ а
нопл>а. И у Л уж н и ц и и
Н иш ави конопљ а се чука
ујесен позајмицом или
под надницу, и то на трлици бијачем 91) (сл. i.2).
И з ових к р ајева м узеј има три бијача за кобилу и једн у коби-
л у с бијачем (сл. 13).
Б и јач И. бр. 16361 и з Босиљ града од буковог је дрвета, има
облик великог нож а. Ш име се чук а конопљ а често на обичном пањ у
(сл 14).
Б и јач И. бр. 16362 и з Романовца код С удулице је од буковог
дрвета, облика је н о ж а оштрог с обе стране. П ри чукањ у конопљ а се
Сл. 13. Трлица с бијачем, Својново, Темнић
Сл. 14. В ијач за ксиопљу, Бсхзиљррад
држи левом руком преко узаног корита н а п ањ у а десном руком бијач

којим се по конопљи удара посред ш упљ ине корита (сл. 15).
Бијач И. бр. 17093 и з Градиш та у Добричу дугачак је 72,5 см а
најшири део 7 см. Њ и м ж е н а и з висине удара по конопљи н а једном
ижлебљеном пању по ж л еб у (сл. 16 и 16a).
У Источној Србији и Ју ж н о м Б ан а ту за обијањ е л ан а и конопље
у употреби је процап (процеп). П роцап je неш то д р у к ч и ји од већ опи-
сане трлице (кобиле), али припада истом ти пу справа за обијањ е ко-
нопље покретним бијачем (сл. 17).
4
52 ГЈ1АСНИК ЕТНОГРАФСКОГ МУЗЕЈА У Б^ОГРАДУ
Сл. 15. Б и ја ч за коиопљу, Ромаиовцо, Сурдулица
Сл. 16. Б и јач за кошшљу, Граджите, Добрич
П роцап је дрвена нап рава з а обијањ е конопљ е и лана. Њ у се-

љ а 1Џ1: сами праве. Н ађу згодно дрво, право, најобичније буково, јер
се оно најбољ е цепа, па му н а дебљ и крај набију ја к у гвоздену кари-
ку, а потом га бриж љ иво расцепе на тањ ем к р а ју до саме карике.
Оба расцепљ ена к р а ја добро у гл ач ају и на горњнм странама мало
заош тре. П ри набијањ у конопљ е онај дебљ и крај с кариком полож е
на зем љ у уз к ак ав ракљ аст колац, а оба расцепљ ена тањ а к р аја за-
главе у плот изм еђу кољ а и п р у ћ а којим је кољ е повезано. Набој
Сл. 16a) Туцање лана, Маскаре, Темнић
је обична лопатица дугачк а непгго виш е од половине арш ина. Она је

свуд унаоколо добро у гл ач ан а а по ивицам а мало подош трена.
У збирци М узеја процап И. бр. 19960 је и з В ели ке Врбице у Сре-
з у кљ учком. Од багремовог је дрвета, дуж и н е 153 см, процепљ ен је у
средини у дуж и н и 107 см а оба к р а ја су опет при вр х у процепљ ена и
ту је у гл ављ ен а дрвена ш и п ка ду гач к а 39 см. М аљ којим се конопља
бије облика је н ож а дугачког 57 см.
Сл. 17. Б ијењ е конопљ е на процапу,

Ртково, К љ уч
П роц ап И. бр. 16455 и з В ал акоњ а у С резу бољ евачком ли чи на

руду (гредељ) од саоница, само н и је толико р азвр н у т к оли ко р уда у
саоница (сл. 18). К од процапа се дрвеним нож ем конопЈва бије, сате-
рује у угао процапа и т у ломаи. П ри обијањ у конопљ е процап се н а-
мести обично косо у за зи д н е к е зград е или у з плот. К а д ж е н а хоће
да обија конопљ у, стане поред процапа тако д а јој он буде с десне
стране и у з м е у л ев у ру к у сноп конопљ е а у десну набој. Сноп поло-
жи попреко н а процап, па набојем удара по њој тако да је ломи и са-
теРУЈе У Дно угл а. О вако ради наизменично п ом ерајући ручи ц у ко-
нопље. К ако су стабљ ике суве и врло крте, то под ударцима набоја
прскају и к ом ади од њ и х отпадају под процап, а вл акн а се раш че-
Г А ЈЕ Љ Е и о в р а д а л а н а и к о н о п љ е у н а ш ем н а ро Ду 55
Сл. 18. Процап, Валакоше, Бољ евац
Сл. 19. Трлица с набојником, Клокочевац, Пореч
шљавају и одвајају. Оно ш то отпада зове се „пуздер", ,а оно ш то је

помешано са искиданим влакн и м а зове се „ку ч и н а”. П уздер ж ене
бацају на ватру а к учи н у м еш ају љ уди у блато којим зи д ају и лепе
земљане пећи у собама. О вако се исто сређује и лан.
Трлица с набојником и з К локочевца у С резу поречком И. бр.
17918 мало се р азл и к у је од описаних процала, али припада истом ти-
пу (сл. 19). Он jis од самсираслог буковог дрвета и лучног облика. У

кориту које је разрезан о тестером је део ногара о који се трлица осла-
ња. Н огари су за л у ч н и део причврш ћени клиНом. Н абојник има
облик великог н о ж а и од брестовог је дрвета. Ж е н а полож и ручицу
конопљ е преко процапа па је набојником сатерује у ш упљ ину проца-
па. К а д се обије једн а ручица, онда се од њ е добивена теж ина зове
повесмо. Повесмо се прво перја на перајици или чеш љ анки и тада
се повесмо зове „чеш аница”. О перјано повесмо в е ж е се концем по
среди и у в и је к ао пуж . К ад се сва теж и к а оперја, повеж е се и цани-
ж е н а узицу. То се зов£ венац. Т еж ина се п ерја и „дарачи" (гргбена),
на мобама, поселима а и другим ж енским састанцима. О вако се исто
сређује и лан.
Трлице
Р учне справе с непокретким бијачем зову се трлице и на њима

се конопљ а таре и л и трли. Обична кућн а трлица има н а стал ку при-
чврш ћена тр и дрвена туп а нож а, од којих су они с к р ајева заош тре-
ни с горње а онај у средини с доњ е стране. Средњ и је д у ж и од крај-
њих. Средњ и н о ж се при трљ ењ у конопљ е шги л ан а нодигне и пре-
ко д в еју к р ајњ и х страна полож и ручица, па се по њ ој удара помичним
средњим ножем.
Ова трлица зове се и ш умадиска, је р је заступљ ена у целој HIy-
мадији, где је конопљ а ситна, јед ва један м етар висине, је р јој се не
да да вел и ка порасте попгго се врло густо посеје. Ја ч а конопља, цр-
нојка, пре него ш то се почне н а трлици да трли, излом и се под но-
гом (сл. 20). А ли се ова трлица употребљ ава за ситну конопљ у и у
крајевим а где се конопљ а обија покретним бијачем (сл. 21 и 22).
Ја в љ а се и у Словенији, а у Х рватској, Босни, Херцеговини, Сла-
вонији и Срему употребљ ава ое као допуна нож ној ступи. Конопљ а
се н а нож ној ступи изломи, а после се н а трлици таре да поиспада
подзер и влакна. Л ан се у век трл и на трлици пошто је њ егова ста-
бљ ика танка. И з Ш ум адије продрла је у П оморавље Ј у ж н е Мораве,
где се употребљ ава кобила с покретним бијачем, зати м је има н а Ко-
сову и М етохији и у Горњем Полимљу, где је у употреби и камена
трлица.
У Л евчу и Т ем нићу з а трљ ењ е бирају ведар и топао дан. Т рли
се н а трлици. Она је у век ван кућног огњишта. Т рлицу не праве бли-
зу куће зато ш то в е р у ју да се око ње, као и око буњ иш та, м ож е лако
намерити или нагази ти .92)
Трлица се прави од храстовине. Н аправе ое две једн аке даске
дуж и не 1 м етар а 10— 12 см ш ирине. То су корице. Т рећа д аск а је
м ало у ж а и дуж а. Н аправи се појачи к л и н дугачак 40— 50 см и једна
појача соха висока око 1,20— 1,50 см, па се све тр и даске проврте од-
један п ут на задњ ем к рају. После овога нађу згодну ш љ иву и л и које
друго дрво или ограду и њ у проврте на висини од 1 метра. Ту се сада
Сл. 20. Ломљење коиопље ногом иред трљ ењ е на трлици.

М оразци, К ачер
Сл. 21. Трлица, Лобор Сл. 22. Трлица,

Самобор
углаве све три даске ал и тако да корице дођу са стране а н о ж у сре-

дини. Оштра страна корица окренута је горе, а код н о ж а обрнуто —
оштра страна окренута је доле. П редњ и к рај трлиц е н аслањ а се на
ракљу од сохе. П ри у тв рђи вањ у задњ ег дела трли ц е за в ек о ж и во
дрво пази се да не буде ни много учврш ћен а ни много расклим атана.
Соха треба да је н ад земљ ом најви ш е 1 метар, управо у висини ж ен -
ског појаса.
Због просте н ап раве м ож е је начинити сваки домаћин, а мањ е
оправке око трл и ц е — да се н ап рави заломл>ени кли н и л и да се
заглави и звађек и к л и н — често врш е и саме ж ене.
Сл. 2i. Трљ ењ е коиапље, Моравци, Качер

При раду, просуигену и у грејан у ручицу конопљ е ж ен а прво

изломи на трлици, стављ ајући је изм еђу н о ж а и корица, притиску-
јући озго и навијајући онај крај ручице, који д р ж и у левој руци,
доле ка земљи. Тако се прво излом и и предњ и и задњ и Kpa.i ручице,
па онда настаје право трљ ењ е, к о је се врш и честим ударањ ем нож а
о р.учицу (сл. 23). К ад се тако буде доста поздера скинуло с ручице,
онда ое ручица обавије једним крајем око л еве р у к е па се п ритискује
?л. 25. Глачањ е истрљене кудеље, Влајкозићи,

Копаоник
Сл. 26. Р а д на 'грлици, Здравињ е, Јастребац
ножем изм еђу корица и вуче, те се тако о дл уч ују непотребна вл акн а

и поздер (сл. 24, 25, 26). А к ад се поздер увелико одлучИ и л и одвоји
од тежине, онда то виш е н и је ручица већ повесмо. Повесмо се рас-
тресе и простре д а би п оздер ш то боље испао, па к ад се види да га н а
оба к р аја нема, онда се преко срединз упреде и пресавије надвоје и
остави н а н еко ракљ асто дрво. З а овим се узим а друга ручица и трли
на исти начи н (сл. 27 и 28). Т рљ ењ е се см атра к ао н а јт е ж и женски

посао. Т е ж е ое тр л и ц р ћ о јк а но белојка. З д р ав а и ј.ака ж е н а може на
ведар л етњ и дан да отрли 80-—100 ручица или 12—-15 кг тежине. 0
тр љ ењ у им а пословица: „Т рла баба л ан да јој прође дан ”.
У Г р у ж и суве руковети конопљ е и л и л ан а ж е н е тр л е н а трли-
ци да испадне поздер од влакан а. Т рлица је проста справа, има две
сошке, трл ац с рукуницом који је заош трен с доњ е стран е и две даске
кр ајн и ц е заонггрене с горњ е стране.93)
Сл. 27. У вмјањ е истрљене кудеље, Моравци, К ачер
У селу В арош и у С лавонији трл и ц а им а две танке, три прста

ш ироке даш чице, к о је су на левој страни скупа с трлц ем клином при -
бијене. Ова трл и ц а зове се клепетунха је р се надалеко ч у је к ад се
трли.94)
У селима под Ф руш ком Гором конопљ а се н а трли ц и трлцем
обија. Т рлац вади, односно и зд в аја кудељ у од поздера. Он је гво-
зден.95)
У Западно) Х рватској, у Д раганићима, л ан се тр л и трлицом 98).
У М урском П ољ у суви л ан ко ји се узим а с пећнице тукачи м а
се најпра на к л у п и добро стуче те се потом н а трли ц и „отаре“ (отр-
ли). Трлица је оваква: и зм еђу д в а дебЈва стуба, горе ракљ аста, н ал а-
зе се две даске с ош трим рубом горе, а трећа д аск а с ручицом и ножем
надоле, с ош трим рубом.97)
У Топлици и Јабланици трлица је састављ ена и з три дела: две

розге и нож. Сва је ово углављ ено у две ракљ асте сохе.
У музејским збиркама има виш е трлица.
Трлица И. бр. 18078 и з Беочића, С реза беличког, састоји се из
обичне трлице, којз има две даске и н о ж и постаменат који се са-
стоји из једне дебеле даске у к оју су углављ ене 4 ноге. Т рлица је
углављена у даску. Дужина даске је 141, ш ирина 19 см. Висина но-
жица је 50 см (сл. 29).
Сл. 28. Трлида, Сврљиг
У обдасти око Л угом ира употребљ ава се обична трли ц а к о ја се

углављује у зем љ у и покретна је, па је зими иш чупају и з зем љ е и
оставе у подрум.
Трлица И. бр. 20708 и з Р аковц а код Још аничке Бан>е је од бу-
ковог дрвета и састоји се из два ногара дугачк а 146 см, тр л ц а ду ж и -
не 148 см и две даске д у ж и н е 135 см које се постављ ају под косим
углом.
62 ГЛАСНИК етн ограф ског м у з е ја у веограду
Трлица И. бр. 17624 из Б резовице у С резу таковском састоји се

из две сохе (ракљ аста дрвета) к оје се у к оп ају у зем љ у и две храсто-
ве даске крајнице, заош трене с горњ е стране, и тр л ц а — дрвеног но-
ж а заош треног с доњ е стране. Све ове три даске учврш ћен е су кли-
ном за л ев у соху, т.е jia с те стране трлица непокретна. Десна страна
је слободно увуч ен а у р ак љ у деене сохе. Т рлац је д у ж и од дасака
за дрш ку. Д уж и н а трли це је 103 см, дрш ка 13 см.
Т рлица И. бр. 21902 из И стока у М етохији састоји се и з две да-
ске са стране и тр л ц а у средини који има облик нож а. Д аске и трлац
су на једном к р а ју прибијени за соху, други к рај слободно стоји у
ракљ и сохе. Д уж ина дасака је 88 см, ш ирина трлц а 12, ду ж и н а 105 см
(сл. 30).
У Срему, Б осни и Х рватској им ају нарочите Majre трлице за
ом екш авањ е и гл ачањ е већ уређене кудељ е. Н а тим трлицам а се на-
мести већ уређено повесмо кудељ е, притисне трлцем и повлачи та-
Сл. 29. Трлица, Беочић, Срез беличхи
мо и амо, а гвоздени н о ж м екш а и глача повесмо. Р ади се седећи на

трлици к о ја има н и ску клупицу, а ако је без клупице, седи се н а
земљ и (сл. 31).
У селу В арош у С лавонији трл и ц а за ом екш авањ е л ан а и куде-
љ е има даску н а к оју ж е н а седне, ископани „копанић“ (жлеб) и око-
вани трлац с рукатком . О ваква трлица зове се глувара, је р се не чу је
ја к о кад се тр л и и повлачи повесмо.
ГАЈбЊ Е и о б р а д а л а НА и конопљ е у Наш ем н а ро Ду 63
Музеј има трлицу И. бр. 22157 за глачањ е л ан а и конопљ е из

Купинова у Срему. Она је од храстовог дрвета, им а клуп и ц у н а три
ноге украшеНу ноктастим зарезим а. Н а к лупи ци стоји олучи ћ од две
дашчице, а међу њима је трлац — н о ж од дрвета с ум етнутим гво-
зденим сечивом. При глачењ у ж ен а седи н а к луп иц и и повлачи пове-
смо испод ножа (сл. 32).
Сл. 30. Трлица, Исток, М етохија
У Х рватској трл и ц а је од три даш чице: две су једн аке и с гор-

н>е стране ош тре, те се гголоже м еђу ракљ аста два ступа тако да тр е-
ћа дође м еђу њ и х и она је одоздо' ош тра. Све три даш чице изврћене
су на задњој страни и у н у тр а се увуч е „клинчец" да „терлец" (трлац)
не може напољ е.
У селу К р аљ е трлиц а је од дрвета, само јој је тупи н о ж од гво-
жђа, а ум етнут је у дрво. ТрЈГица има са две стране две даске које
се саме скуче к ад се и з њ их извади кетен или конопЈна. Под овим
Сл. 32. Трлица за глачањ е лана и конопље, Купиново, Срем

ГАЈЕЊЕ И ОБРАДА ЛАНА И КОНОПЉЕ У НАШЕМ НАРОДУ
даскама су пречке, па се може н а њ их сести д а се трл и ц а н е врти. Тр-

лица с двема даскама може се извадити и приковати гдегод у з ам-
бар или на кућу, па се тако да лако и стојећи трлити.
У Самобору трлица има три даске 20 см ш ироке и близу метар
дуге. Средња даска је заош трена н а дошој страни и н а десном к р ају
има ручку; друге две даске су одозго заоиггрене. Средш а даска зове
Сл. 33. Ступа за конопљу, Торјанци, Б арањ а

(J) го р њ ац , (2) д о л њ ац
се трличњак. Њ им се трли. Он је клином

утакнут на задњем к р а ју у обе спољне да-
ске, те се може дизати и спуш тати. Спољ-
не даске се задњим крајем причврете за
неко дрво, зид ијги стуб, а предш а страна
се упре мањим стубићем да трлиц а л еж и
водоравно.98)
У Отоку грлица је м ала ступа, само с
једним зупцам д а се ј едном руком склапа
и отклапа, а другом се примиче повесмо по
трлици и таре да се очисти о|д најситнијег
поздера.
Бољи тип трлице била би бачка и ба-
рањска ступа за набиј ањ е конопљ е и лана.
Ово је егарији тип, д о к су н овије мало
друкчије. У Х рватској је такође има и зо-
ве се тукача. И з Војводине преш ла је де-
лимично у Србију, и то у П осавину као
пречанска трлица а у П одунављ е као ме-
лица за трлењ е конопље.
У Хрватској састоји се од д в а комада,
сва је од дрвета. „Т укалац" ј е горњ и комад
и има два дрвена н о ж а ош трицом о крен ута
надоле. Њ име се туч е по тукачи. Т укача
ј.е насађена на три шги четири ноге и има
три оштра реда горе обрнута. М есто где су Сл. 34.. Расклопљ ена сту-
па, Торјанци, Бајрања
ова два дела спојена зове се „в у х а“ и уну- (1) р у ч к а , (2) зу б и , (3) о гре-
тра је „клинчец". Н а њ ој се ту к у л ан r: б л и ц а, (4) у ш и , (5) гр ед и ц а,
конопља.89) (6) зу б и , (7) ноге
5 Г л а с е и к X IX
66 ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ М УЗЕЈА У ВЕОгНАДУ
М узеј у својој збирци им а ступу з а конопљ у И. бр. 16433 и з Тор-

јан ц а у Б арањ и . Н ап рављ ен а је од храстовог и јасеновог дрвета. Ово
је стари ји ти п ступе док су новије мало друкчи је. П рављ ена је пре
40—50 година. Сва је од дрвета.
Сл. 35. П речаниш трлмца, Б арајево код Београда
Састоји се и з два дела: „долњ ац" и „горњ ац", а све скуц а зове
се ступа. Д олњ ац су две клупи це направљ ене од по две ноге и две
гредице. Ове две к луп ице спојене су унутраш њ им странам а са три
даске ду гач к е око 1 м а ш ироке 15 см заош трене и углачане нагоре.
То су три зуба. Н а задњ ој гредици ум етнуте ое усправно, н а разм а-
ку од 40 см, уш и, две пол укруж н е гредице високв око 30 см, обе про-
буш ене н а средини.
Горњ ац се састоји и з две „огреблице". То су две гредице, од ко-
ји х је јед н а п ол у кр у ж н а а друга обличаста. Огреблице су спојеие с
две упоредне д аск е ду гач к е 1 м и ш ироке 15 см. К ао и код долњ аца,
то су два зуба, само су они заош трени и углачани надоле. О бличаста
огреблица клиновим а се у ву ч е у ш упљ ине н а уш има тако д а се м ож е
окретати као осовина. И зм еђу два к о ж а на горњацу, м ало изнад њ их
а упоредо с њ има, крајеви м а је у обе огреблице у ву ч ен а и причвр-
ш ћена округла дугачка м отка, ручка. К а д ту ч е л а н и конопљу ж ен а
стоји поред ступе тако да јој покретна п ол у кр у ж н а огреблица буде
с десне стране. Десном руком ж е н а ухвати за р у ч к у при к р ају огре-
блице, диж е горњац, а н а зубе долњ аца м етне попреко ручицу коно-
пљ е или лана. Зати м горњ ац спуш та и у дара о долњац, а зуби долњ а-
ца и горњ аца ломе стабљ ике конопљ е (сл. 33, 34).
ГАЈЕН>Е И ОБРЛДА ЛАНА И КОНОПЉЕ У НАШЕМ НАРОДУ g7
Ова је стуца много боља од описаних трлица, је р док ш ум ади-

ском трлицом може сељ анка за цео дан д а отрли 10 кг конопље, до-
тле бачком трлицом (ступом) м ож е д а истрли 50 кг ц а дан. У з бачке
трлице обично иду за индустриске сврхе и лом љ аче.109)
Пречанска трлица одомаћена је у селу Б ар а јев у код Б еограда (сл.
35). Саљанка у селу Грабовцу код Б р зе П ал анке трли конопљ у на
мелици, трлици пренеггој у П одунављ е и з Војводине (сл. 36).
Г.
Сл. 36. М алица за трлањ е кетгопља,

Грабовица, Б р за П аланка
Ступе
Највеће пространство у наш ој зем љ и зау зи м ају н о ж н е справе

за обијање л ан а и конопље, зване сгупе. Ступе су раш ирене по це-
лој Западној Србији, од М ачве до У ж ица, затим по Босни и Х ерце-
говини, Хрватској и Славонији, где се употребЈвавају за јед ао са тр-
лицом. У Срем су ступе дош ле после Првог светског рата и з Босне,
па их и зову босанске ступе.
Ступе се зову и двој ке зато ш то н а њ има м орају две ж ен е да
раде, једна да „ступ а” — „н абијаљ а”, а друга да у вл ачи ручи ц е у сту-
пине зубе — „држ аљ а" (сл. 37). У Западној Србији ова ступа се зове и
„репача", је р јој се задњ и к рај н а коме ж ен а стоји ггри набијањ у
конопље, зове реп.
5*
68 ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ м у зе ја у београду
Ступа се састој и из д в а дела. Доњ и део ступе п руж ен је по зем-

љи, а зуби су му окренути горе. Горњи део полож ен је по доњем та-
ко да зуби доњ ег дела за х в а т а ју зубе горњег дела. Оба дела ступе су
при другом к р а ју спојена као м аказе или к леш та — да се ступа увек
отвара и затвар а к ад се на другом к р ају притиска. Над ступом су
две усправне сохе везане мотком, а за ту м отку у х вати се девојка,
баба, ж е н а или човек, који кудељ у набија. К онопљ а се зове коно-
пљом док у ступу не дође, после се зове кудељ а.
Сл. 37. Обијање конопл>е на ступи, Пролог код Ливна
Ступа у М ачви је двојка: н а њој раде две ж ен е, једна набија

др ж ећи се за мотку, тј. ослањ ајући се на њ у, а другд — у век ж енско
— д р ж и к и ту — ручи ц у — у зубима ступе и повлачи је (сл. 38). Сту-
па им а дедове: доњ и део зове се „ступа“, горњи део j© „убијач“, а о-
твор ступе зове се „зев“. Сад у сваком селу М ачве раде парне — мо-
торне ступе. М отор покреће 3—4 обичне дрвене ступе, и док ступа
покретана ногама м ож е дневно да набије 10 снопова, дотле свака сту-
па к о ју мотор покреће набије дневно 300 снопова. У двориш тима где
моторне ступе раде н ал азе се брда поздера. Д евојке овај поздер упо-
требљ авају увече за л ож ењ е ватре на раскрш ћим а кад „преле“ (иду
н а прела и села). И наче поздер н и је ни за к ак в у употребу.
Ступа у околини Ваљ ева, двојка репача, има ове делове: доњи
део ступе зов-е се „рачва" а горњи „тучак “, а део са зубима је доња
и горња „глава". Доњи део позади је „п рекретаљ ка“ а горњи „р>еп“
и на репу ж ен а етоји при н абијањ у конопље. Она се ослањ а на сле-
ме те набија и зове се „набијаљ ка"; она ш то седи н а зем љ и поред
главе ступе и д р ж и ручи цу у зубима ступе зове се „помоћник“. Ако
ГАЈЕЊЕ И ОБРАДА ЛАНА И КОНОПЈБЕ У НАШЕМ НАРОДУ 69
конопља није добро мочена, не м ож е се н абијати већ се стави на ли-

ваду полеђушке па преконоћ падне роса, а сутрадан ое осуш и на гре-
јалици и добра је за набијање. У овом к р ају највиш е се конопља ре-
ди ногама, јер тада дође теж ина м екш а, бол>е се гуж ва и лепш е једи-
ни жицу. Најбоље набијају добри играчи (сл. 39, 40, 41, 42).
У Азбуковици и Рађевини вруће ручице груш е се н а ступи. Гру-

ши врло често м уш карац, је р је груш ењ е врло т е ж а к посао, а ж ен -
ско држи ручицу у зубима ступе. К ад се изгруш е ручице, онда се
омају на мачви. М ачва је дрвени н ож с ош трицом на обе стране и
углављен у две усправне соке. Ж е н а д р ж и ручицу преко средине и
удара њом м ачву с доњ е и горње стране нож а. Потом се средина пре-
вије преко м ачве и руком истрљ а д а и из средине и зађ е сав поздер
који је ступа обила. Р учи ц е се огребу н а огргбачи и зави ју у повесма.
Повесма се перјају на перајици, и стреекају да се скину сви упоћци
(сл. 43, 44, 45, 46).’
ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ М УЗЕЈА У БЕОГРАДУ
Сл, 40. Ступа отвор€<на, Коренита, Јадар

У Качеру рад око ређењ а л ан а и конопљ е исти је као у К рагу-

јевачкој Јасениди, само се овде н е употребљ ава трлица него ступа.
Начини се слеме као разбој за гимнастику, а изм еђу њ и х постави
ступа која се покреће ногама. З а набијањ е ступом потребне су две
жене. Једна ртане на ступу и покреће је ногама, раскорачивхци се и
Сл. 41. Ступа затвореиа, Корешета, Јадар
Сл. 42. М уш карци туцају ковопљу, Цветковаи,,

Ш умадија
држећи једном или с две руке з а барне, а друга седи у за ступу и кад
се ступа отвара, увл ачи и и звлачи ручице.
У Колубари л ан и конопљ у н аб и јају ступом двојком, неки и са-
мицом, а позната је и једноручна трли ца с нож евим а. К а д се набије,
кудеља се омаје н а „м ајалици" — „м ачви“, и отада се зове „повесмо“.
Лосле се огребе н а „огребачи", повесма се затим поцежу, и то је н ај-
бољи део тежине. Онај део ш то остане н а отоебачи зове се „кучина".

Од н>е се извлачи „в л ас“ гребенима, влас се сави ја у „кудељчице" и
преде исто као повесмо. К учине к о је остају на гребенима мећу се у
душ еке и јастуке.
У С арајевском П ољ у исуш ен л ан и конопљ у ту к у н а ступи и
одвајаЈу од тр ск е н а „гарбуну". Од те ж и н е се вади н ајп р е „велики
вл ас“, онда „м али в л а с “ и л и „средина", па „кучине”, а од отпадака
је ситни и круп н и „поздер“. Од власа је „основа“, од средине је „пот-
к а “ за платно, а од кучи н а је „канура" за п отку поњ ава.101)
Сл. 43. Туцањ е ксакшље на ступи, Бачевци, Б аји н а Баш та
У Височкој н ах и ји се влакн о из л анених стабљ ика и звлачи по-

моћу ступе. Ступа се п рави од две вешике букове цепанице од по 1,5
м дуж ине, од којих једна дође оздо а друга горе по њ о ј. На дебљем
к р ају иж леби се пет упоредних ж лебова, а на тањ ем к р ају се на-
чини прорез у виду виљ уш ке. Горњ а половина ступе удеш ена је тако
да јој се тањ и к рај стављ а у прорез доњ е половине, на к о ју се осла-
њ а дрвеном осовином. Д ебљ и к рај горње половине иж лебљ ен је на
исти начин као у доњ е половине, тако да се ти ж лебови потпуно у кло -
пе, кад се горњ а половина спусти да легне н а доњу. К ад ее л ан ступа,
ступа се стави н а земљ у. У доњ е ж лебове једн а ж е н а стављ а ручице
лана, а друга стане н а ступу тако да јој једна нога буде на дебљем
а друга на тањ ем д ел у горњ е половине. П ритиском целог тела поди-
ж е увис теж и крај па га пусти д а падне. Н а тај начин истаре се по-
здер. Затим се иступа!ни л ан пренесе на трл и ц у да се помоћу њ е у кло-
не и последњи остаци поздера.102)
Музеј има две ступе из Босне. Ступа И. бр. 16678 је и з Петрова

Села, Гламоч. Она је од дрвета. Доши, главни ненокретни део на ко-
ме су удубљења као бразде и зуби као н ож еви зове се „ступа“, а гор-
њи који ее покреће и на коме су такође зуби и бразде као и на ступи
зове се „преклапача“. П реклапача л еж и н а „јасту ку " к о ји је у твр-
ђен између два клина. И знад средине ступе, н а две побијене у зем -
љи сохе право је дрво „срг“. Н а срг се ослањ а ж е н а рукам а и груди-
ма, док ногама стоји на преклапачи те је подиж е тако горе — доле.
Сл. 44. М ајањ е ручице на мачви, Бачевци, Б . Баш та
Кад се преклапача подигне, друга ж ен а која седи поред ступе на зем -

љи ставља ручицу конопл»е у уста ступе (сл. 47, 48, 49).
Ступа И. бр. 15308 и з околине Ја јц а је од јасеновог дрвета. До-
њи ракљасти део на коме су д в а „рукаца" („рукаци") к р ак а л е ж и на
земљи и има „главу". Горњ и део на коме је пљ осната четвртаста гла-
ва с дебелом дрш ком л е ж и н а доњем. Доња глава има пет бразда и 4
зуба а горња 5 зуба и 4 бразде, који се у к л ап ају једн и у друге. Глава
долази између рукац а и пада у ископану рупу у земљ и. Горњ и и до-
њи.део везани су клином. И зн ад ступе нам еети се срг, за који се др-
жи девојка или ж ен а, а ногама стоји на д р ш к у горњег д ел а и обара
га у рупу. Тако се стављ а ступа у покрет (сл. 50, 51).
У Лици и К рбави конопљ а се набиј а на ступи. Јед н а ж ен а сту-
па а друга преврће ручи цу конопљ е изм еђу ступиних зуба. То су н а-
бијаља и држ аљ а. Ступа има „горњ у" и „доњу чељ уст". То се к аж е
кад су склопљене. К а д се растворе з а радњ у, к а ж е се „з>ев“. Ч ељ у-
Сл. 46. Огребача, Блаж ево, К о п аш и к

ГАЈЕЊБ И ОБРАДА ЛАНА И КОНОПЉЕ У НАШЕМ НАРОДУ
75
сти имају зубе који упадну једн и у друге. Доњ и део ступе утврђен
је у земљу а горњи се м етне у „паноге" доњ ег деда, тако да „вратио-
це“ дође у „ш куљ е“ тј. у паноге. И зм еђу панога ископана је дубљ а
јама да се може чељ уст горња зевом кретати попут д в о кр аке полуге.
Сошице и озго колац сл уж е 'набијаљ и као ослонац. Зати м се на трли -
ци трли (вади) поздер. К ад су набијене ручице, треба их „прегулити“ ;
кад су пуно дугачке те се притисне један к рај ногом а за други се
Сл. 47. Стутса, Петрово Село, Гламоч
потеже рукама те се н аравн ају н а потребну дуж и ну. Притом испадне

много поздера а влакно се расцепи. Зати м се „отаре“ — „осабљичи"
ручица. „Сабљица" је од д р в ега дугачк а 60— 65 см а ш ирока 6 см,
заоштрена с обе стране, те се ручице у зи м ају јед н а по једн а и држ е
у левој руци по средини, а сабљицом у десној руци м аш е се низ ру-
чиду косо и одбија поздер, окрећући ручицу у левој руци. К а д су
ручице отрЈвене, тад се огребљ у на „огребло". У Д убровнику се огре-
бло зове „гаргаш е", те се на гаргаш у гаргаш а. К а д се с поздером оби-
је и нешто влакна, то народ зове „одбојином".103)
У Хрватској од справа за ређењ е конопљ е и кетена има ступа,
трлица, гребени, спинела, прела и вретено.
У селу К раљ е ступ а је од дрвета. И ма водених ступа и ступа
на ноге, где се ногам а конопљ а набија. То су подугачке две цепани-
це. Горња је при к р а ју где се ноге м ећу тањ а и има два кли н а који
стану у доњу гихпу, ко ја је при к р ају ракљ аста. Она страна где се
конопља меће у зд у ж је н азубљ ена па зуби од доњег дела у п ад ају у
горње бразде и обратно.104)
У оелу В арош у С лавонији л а н се н ајп р е стуче ступком, и то
најпре корен па онда „брк“. С тупка је сва дрвена: им а горњ и и доњ и
„тал“. Горњи је д у ж и од доњег, али је зато ш ири. Оба та л а им ају по
4 зуба. Један с другим састављ ени су клином. К ад ое л ан стуче ступ-
ком, после тога се стучак „расколи“ (раздвоји) надвоје, п а се лан
„оручица". И за тога се л ан тар е трлицом да и зађе и з њ ега „п уздер“.
Овај се посао рад и ујесен и узим у док се не почне копати.105)
У Пригорју лан и коиопља тук у се у ступи, од које ое доњи крај

зове „ступа“ а горњи „ту кач “. Т у к у га м уш карци и м лађи женски
свет, а руковет увек држ и само ж енско. Н а ступи се туче док не иза-
ђе сав „пуздер" и остану само влакна. Стучена ручица зове се по-
весмо.100)
Сл. 48- Ступа, Петрово Село, Гламоч
И у Самобору л ан и конопљ а т у к у се у ступи. Ступа је од букова

дрвета, доњ и део зове се ступа и има 6— 7 зуба, кој и сеж у од предњ ег
к р аја преко половине; задњ а страна ступе је „раш љ аста" (ракЈБаста),
да се ступа при р ад у не преврне и д а се горњ и део м о ж е притиснути
к земљи. И за зуб а је у ступи ж л ебаста удубина у к о ју седа клин
који вири са сваке стране „тукача" (горњег дела ступе). И ту к ач има
зубе; њ егови зуби у п ад ају м еђу зубе ступине. К ад се задњ и крај ту-
кача притисне ногом изм еђу р ак љ и к земљ и, дигне се предњ и део
тукача, ступа отвори, а к ад се спусти, онда се сама затвори. Ш то сту-
па не истуче, то учини трлица.
К ад су л ан и конопљ а добро просуш ени, м уш ко или ж енско
стоји на ступи те ie ногама отвара и затвава. др ж ећ и се за колац што
се прислони преко ступе; једном ногом стоји на тукач у, другом пак
притисне реп ту к ач а к зем љ и и одмах д и гае ногу, те ту к ач падне.
Тиме се ступа отвара и затвара, а ноге раде наизмОнце, час притисне
тукач једна, а час опет друга нога. Јед н а ж ен а седи у з ступу, др ж и у
рчкам а руковет конопљ е и меће је у ступу к ад се ова отвори, те зу -
би ту кач а и ступе сатру дрвенасте делове стабљ ике. Т ако она ту ру-
ковет обвће горе-доле, преврће десно и лево. ш ири н а ређе и скупљ а
у гушће, помиче напред и натраг, где и колико тргба. да се конопљч
или лан ваљано стуку и да и з њ и х и за ђ е сав поздер и остане само
влакно. Отучена конопља и лан трле се на трлици. Тај посао- ради

само једна жена.107)
У Песиковцу Општине Обровец лан ту к у на ступи, тар у на трли-
ци, „мичу" на „микцу“ или гребену и преду, и то старије ж гн е на
преслице а млађе на коловрат (чекрклију).108)
Сл. 49. Ступа, Петрово Село, Гламоч

(1) ступа, (2) п р е к л а п а ч а , (3) зу б и , (4) ја с т у к , (5) кл и н о в и , (6) срг
Ступе самице
У Тамнави, П осаво-Тамнави и К олубари постоји јединствена

ступа, звана ступа самица или самар-ступа. На овој ступи ради само
једна жена. Зато се и зове самица. Та ж ен а ступу покреће ногама, а
ручице увлачи у ступине зубе рукам а (сл. 52).
Ступа самица И. бр. 18289 и з села С овљ ака крај Уба (сл. 53) има
ове делове „тумбас" је тр у п а ц и л и паш који се дубоко укопа у зем-
љу и непокретан је. Н а њ ем у је учврш ћено „постољ е'1 к оје на горњој
страни има 6 зубаца. Тумбас и постољ е непокретни су. П окретни део
ступе самице је „ту ч ак “, који je „маш ком" („маш ак") у ту ч ку спо-
јен са „спуталицам а“, дрвеним оквиром који д р ж и тучак. Спуталице
су у вези с „нож ицам а“ н а којим а стоји „папуча“. Сав овај покретни
део с тучком виси над тумбасом и постољем о једној сировој моци,
која „претеж е“ — еластична је. Она је од тврђег дрвета (брестова,
граничева и л и грабова) да се не би сломила, је р је дугачка као ж и т-
ни колац-стож ер око 5 метара, дебела на најдебљ ем к р ају 10— 15 см
а на н ајтањ ем око 5 см. О ва м отка (звана ,,чевар“) дебљ им крајем
78 ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ м у зе ја у вео граду
укопа се у зем љ у и учврсти дрвеним кочићим а или се провуче кроз

прорез у једном ди реку укопаном у зем љ у. Средина чевара подупре
се једном ракљ астом сохом, а н ајтањ и к рај чевара провуче се кроз
спуталице и учврсуи једним клином. К а д ж е н а хоће да набија коно-
пљ у и л и лан, стане једном ногом н а папучу спуталица, повуче спута-
лице зем љ и а рукам а у вл ачи ручицу у зубе ступе, ту ч ак удари о по-
стол>е, зуб и и злом е ручицу, ж е н а одмах дигне ногу с папуче и вит-
ки чевар одигне туч ак. И тако наизменично, притискујући и дижући
Сл. 50. Ступа и з околине Ја јц а
ногу с папуче, ту ч ак удара у постоље и отскаче увис, подигнут чева-

ром. Зуби ту ч к а у к л а п ају се у зубе постоља. К ад се ступсм не ради,
уметне ое јед ан ш тапи ћ изм еђу постоља и ту ч к а да се чевар не ис-
те ж е и да не изгуби еластичност. П раве је сам и сел>аци.
Ступа сам ица И. бр. 19908 је и з Б елош евц а у К олубари (сл. 54).
Од граничевог је дрвета, састоји се из једног дебла дугачког 97 см,
пречника 30 см. Оно се укоп а у зем љ у и стоји усправно. То је „п ањ “.
Н а пањ у су усечени у зд у ж н и урези, зуби (5). И зн ад цањ а виси „гла-
в а “ висока 63 см, пречника 30 см и с доњ е сгране им а 5 зуба. Зуби
пањ а и главе к а д се п ри ближ е једн и другом у п ад ају и поклап ају
се. Главд је обеш ена о једн у зелен у еластичну мотку ду ж и н е до 5 ме-
тара. То је чевар. Дебљи крај чевара укопа се у зем љ у и учврсти ко-
чићима или се провуче кроз руп у н а неком диреку укопаном у зем -
љ у. На средини чевар се подупре ракљ астом сохом дугачком до 2 м, а
н ајтањ и слободни крај чевара провуче се кроз рупу на врху главе и
учврсти клином. Глава мора да стоји тачно над пањем. Глава је кли -
новима везана за по једну усправну л егв у с обе стране дугачку 142
см. Ове две л етве клиновим а су везане за поднож је у облику мерде-
Га ј е њ е и о б р а д а л а На и к о Но п љ е у н а ш е м НАРОДУ 79
вина. На њима је пречага која се зове папуча. П однож је је везано

с два клина пободена у земљу. К а д ж е н а набија конопљу, стане јед -
ном ногом на папучу, притисне је к зем љ и и одмах пусти, глава лупне
о пањ и одлети увис, и тако непрестано док се не обије ручи ц а коју
жена рукама увлачи у зубе ступе.
Самар ступа самица и з П аш тровића у К олубари, својина М ика-
ила Маринковића (сл. 55). Н а д в а укопана стуба непокретно л е ж и до-
њи „пањ“. Он има с горње страНе 4 зуба.Н ад доњ им пањ ем виси „мла -
Сл. 51. Ступа и з околине Ја јц а
тац“, горњи пањ, који им а 5 зуба. К роз доњ и и горњ и пањ , средином
кроз пробушене рупе п ролази „сипило“, округла, дрвена, углачана
осовина, чији се доњ и крај, под доњ им пањ ем, в е зу је за „држ аљ ицу",
направу од две гредице упоредо постављ ене к о је везу ју ш ипови. Др-
жаљица је предњим к р ајем чврсто везан а за крај сипила, а задњ и
крај држаљице, ш ипови, учврш ћен и су са д в а кочића за земљ у. М ла-
тац је сипилом везан з а чевар а учврш ћен „р_укуницом“, дрвеним
клином. Чевар је еластично, зелено дрво дугачко око 5 м етара, чи ји
је дебљи крај провучен кроз ш уп љ ину у диреку укопаном у земљ у.
Средина чевара подупрта је сохом (ракљ астом мотком) укопаном у
земљу. Н ајтањ и кра.ј чевар а в е за н је рукуницом за сипило. П ри н а-
бијању конопље и л ан а ж е н а стоји к рај ступе самице, једном ногом
(десном) притиска држ аљ и ц у, д р ж аљ и ц а вуч е сипило к зем љ и а м ла-
тац удара ручицу конопље, к о ју ж е н а рукам а провлачи м еђу зубе до-
њег пања и м лаца. Због еластичности чевара, набијањ е конотхље је
лакше него н а другим ступама, је р ж е н а само п рити скује стопалом
држаљицу и одм ах д и ж е стопало, а чевар одвуче м латац горе.
Кад се ручи це набију, онда се ом ају на „м ачви“, дрвеној справи
која се састоји из дрвеног н о ж а ош трог с обе стране, углављ еног у
Сл. 52. Ступа оамица, Колубара
две успр.авне сохе. Р учи ц а се ом аје н а тај начин ш то се д р ж и за сре-

дину а удара се крајевим а с доњ е и горњ е стране мачве, потом се
средина п ргви је преко м ачве и руком истрљ а. Зати м се ручице на
„огребачи" огребу и зави ју у повесма. Повесма се потом о п ер јају на
„перајици", истрескају, сави ју и оставе. П ерја се д а би се скинули
„упоћци“. Ово је најбољ и део кудељ е. Остаци н а огребачи и перајици
зову се „огреб“. Скину се с огребаче и перајице. То су отпаци од пр-
вог гребенања, и за ви ју се у „бабе“. Б абе се потом гребенају на гре-
бенима и уп отребљ авају за основу поњ авара. Б абе се двап у т гребена-
ју, остаци на гребенима за в и ју се у „тутице“, а од огргба се праве
„кудељ ице". Ж е н а која је ја ч а и боље зн а да преде, преде повесмо за
основе лепш е и тањ е; девојчице и бабе преду кудељ ице и ту ти ц е за
потку. Н апослетку се ггреду кучине (оно ш то остане у гребенимај. Од
кучина се преде за вреће, слам арице и поњаве.
О предена пређа смота се н а мотовилу на „узм отке“ ; узм оци се
поброје колико им а „пасама". Т ри ж и ц е н а м отовилу чине једн у „чи-
саницу", а 20 чисдница једн у „пасм у“. Дв.адесет пасама по три ж ице
и заткају 4 арш ина. А рш ин у П однемићу код Љ убовије дуг је 3 педљ а
и прст вели ки до средњ ег загл авка. У змоци се сви поквасе у хладној
води и мећу у парионицу, и то ред пређе, ред пепела (и то сув, х л а-
дан, сејан пепео). Одозго се сипа кљ уч ал а вода. Тако се ради три да-
на јутром и вечером. Потом се извади чеп и истече п рљ ава вода па
н али је кљ учала. Трећег дана предвече извади се пређа, опере на реци
и донесе кући. У млакој води потопи се ш ак а ло1а и пређа стави у

ту воду, у ,,’ранију“ (казан). Р ани ја се метне пред кућу, ж е н а узм е ш и-
љак, пободе га у земљу, измотак метне на мотовило те окретањ ем мо-
товила упреде и исцеди пређу. И сцеђена пређа унесе се у собу. Не
Сл. 53. Ступа самица, СовЈБак, Уб

(1) сова, (2) чевар, (3) к л и н , (4) т у ч а к , (5) п о сто љ е, (3) сп у т а л и ц е , П) п ап у ч а,
(8) тум бас, (9) м а ш а к , (.10) н о ж и ц е
Сл. 54. Стуша самица. Белош евац, Колубара

(1) сова, (2) ч е в а р , (3) к л и н , (4) гл а в а , (5) п ањ , (6) л е гв е , (7) п ап у ч а,
(8) зу б и , (9) п о д н о ж је
суши се никад напољ у и н а ветру да се не кида. Осуш ена пређа са-

суче се на мосуре (цевчице), оснује се и тка. И заткано платно, без, 30
арпвша, простре се по трави или земљ и и без се на лице поспе просе-
јаним пепелом, савиј е се у трубу и метне у парионицу, поспе кљ уча-
лом водом и стоји 4 дана. После се испере на „оточитој“ (текућој) во-
ди и стере на ливади. Десет п ута се покваеи и стере, умочи у воду,
6 Г л асн и к X IX
пракљ ачом и зл уп а и опет стере. К ад се без убелео и истанчао, три-

пут се провуче кроз теку ћ у воду и изапере, донесе кући, осуши и оки
ш љ иве окреће, тегли и зави је у трубу. Од тога се р еж у рубине. За
м уш ке рубине потребно је 12 арш ина беза а за ж ен ске такође 12 ар-
ш ина. Сав овај посао урадила ie ж ена.
Сл. 55. Самар ступа, Паштровићи, Колубара

(1) д и р е к , (2) сова, (3) ч е в а р , (4) р у к у н и ц а , (5) си п и л о , (6) м л ат ац , го р њ и пањ ,
(7) зу б и , (8) дош и п ањ , (š) стубови , (10) д р ж а љ и ц а , (11) ш и п о в и , (12) к л и п о ви
З ато је Сретен В укосављ евић и писао писмо са села: „Робовање

разбоју и кл етва на сељ анци“. Што кућевна радиност још ж иви и
оваква н азадна к ак ва је сад, ж и веће још задуго. Она још и сад троши
много виш е радне снаге и дом аћих сировина а виш е н арада одене не-
го ф абри ч ка производњ а.10и)
Н екад се код нас л ан много виш е сејао и домаћем ланеном тки-
в у н и је било издера. Добро урађено ланено ткиво врло је лепо и од
нуега се м ож е направити сва рубенина. Н аж алост, пам учна инду-
стрија је готово потиснула потпуно у нас к у л ту р у л ан а иако памуч-
ни производи нису могли в и к ад накн адити ону од лана.
Т ребало би да се н аш т е ж а к опет поврати ку л ту р и л ан а и вла-
ститој производњ и ланеног платна, чиме би уш тедео вел и ке издатке
за пам ук и добио бољу и тр ајн и ју одећу.110)
Зато Мојо М едић поручује: „П римајмо нова ум еш тва али не-
гујмо конопљ у и л ан ш то боље можемо, да не би дан данаш њ и запе-
вао који песник онако, као ш то је „З оран а“ певала (Српкињ а код
извора, Оедмица за годину 1856 бр. 27).1П)
Нигде платна од ћенара,

преотео пам ук м а’,
л ан постао басна стара,
и кудељ а с њиме сва.“
ГАЈЕЊЕ и обрада ЛАНА И КОНОПЉЕ у НАШЕМ НАРОДУ 83
Правни обичаји
Гајење лана и конопље је ж ен ск и посао, а љ уди само припрем а-

ју земљиште и праве мочила. С ељ анка сама сеје л ан и конопљу, чупа
их, потапа по вировима од потока и бара, пере, разастире да се суши,
трли, везује у повесма, преде, кува, снује, н аграђује и тка.
Сл. 56. Позајмица, Штаиица, К ачер
У Лици и К рбави се ткањ ем и предењ ем бави само ж енскадија.

јер је тај посао за м уш карце недостојан. М ладе ж ен е д р ж е конопљ а-
ну и ланену сетву и сву рад њ у са свекрвом, и то док се у м ладе не
роди дете. Д евојке које им ају ж и в у м ајк у тај посао раде с њом све
док се не удаду. З а извођењ е пртенине треба конопљ е и лана, па је
обичај да се сав посао око тк ањ а и при правз за ткањ е ж ен ам а пове-
рава, јер муш ке главе испод свог достојанства см атрају сести за тару
(кросна, стативе, приткивач) да т к а ју или чак да приме преслицу или
вретено у руке, да преду повесмо' и ку д ељ у .112)
Y
И у Л уж ници и Н иш ави брање, топљ ењ е, ч у к ањ е и предење

кудеље су чисто ж ен ск и послови. П рераду л ан а и конопље женске
почињу ј.уна брањ ем п рвих грснида — белће, а допније л ан а и црнће,
од којих трљ ањ ем добијају семе. Ж е н е на л.е!>има носе велике снопове
конопље, потапају их у воду да кисну, после и х ваде и з воде, перу,
суше и опет носе к ући и ч у к а ју .113)
Сл. 57. Позајмица, Шта-вица, Качер
У Д робњ аку је још ј едан од главних ж ен ск и х послова да реде

л ан и конопљу. А ко ж е н е нем ају семена ланеног и конопљиног, му-
ш ки им к упе и поору конопљ иш те, па виш е од тога дигну р.уке. Оста-
ло је ж еш даа дуж н о ст к ако ће се то средити. Сјесени ж ен е припреме
л ан и конопљ у да су готови за зиму. Ж е н е н егу ју лан и конопљу.
окопавају, праш е и чупају, киселе, суше, трл е у трлицама, преду и
т к а ју платно. Све ово ж е н е раде у позну јесен и преко зим е.11'1)
У П ож еш кој ж у п ан и ји црајем XVIH века у сеоским задругам а
н и је се ниш та набављ ало од зајед н и чк и х новаца и зузевш и вун у коју
су били најви ш е присиљ ени куповати од старинаца. З а л ан п ак нису
се све ж ен е бринуле зајед н и ч к и него свака напосе и зато се такође
појединим ж ен ам а дава-о за си јањ е комад зем љ е колико се чини да
одговара посебним потребама сваке ж е н е.115)
У задруж н и м к ућам а ж е н е све и зр а ђ у ју од ву н е или од теж и -
не. З а конопљ у има задруга један конопљ ак или два, који се кад је
време поору опш тим плугом као и све друго орање, па се после свакој
странци у кући к о ју по јед н а ж е н а одева одели по л е ја конопљака,
ГАЈЕЊЕ И ОБРАДА ЛАНА И КОНОПЉЕ У НАШЕМ НАРОДУ
коју онда та жена ускопа, засеје и потом, к ад конош ва доспе, бере,

потсеца, кисели, па попгго ое н а задруж ни м колим а пренесе кући,
трли, чешл>а, зумба, пргде, кува, сн.ује и тк а.116)
И у Темћићу и Левчу у к ући у којој има ви ш е задрутара ож е-
њених обично свака ж ена сеје за себе конопљ у.117)
Конопља се исто као и вуна
дели међу женама у задруж ној к у ■
ћи. Задружна кућа има свој коно-
пљак или конопљиште. Тај ое ко-
нопљак пооре као и свака друга
шива. Тако поорани конопљак по-
дели се после на леје према броју
ожењених глава у кући. Сваки за-
другар са својом женом и децом
своју леју прекопава, грудве раз-
бија, земљу удешава и ситни за
оетву, па је сам и засејава коно-
пљаним семеном, које свака ж ена
чуга од ланске године. К ад коно-
пља сташе, сваки задругар своју
леју бере. и то најпре бгл ојку па
црнојку (семењаку). Гледа се да
све те послове око конопље сви за -
другари раде у исто време. Коно-
пљу киселе сви задругари у једном
мочилу, а кад се из м зчи ла извади
и осуши, преносе је кући, где сва-
ка жена свој део трли, гребгна,
перја. преде. кува, суче, снује, н а-
вија и тка. Пошто се платно отка,
свака своју трубу платна бели и
реже коме шта треба.118)
И у Босни задруж н е куће че-
сто држе заједно и једно место где
ћетен, конопљу и купус cejv. То место заједн о у зрру и обрађују, са-
мо свака ж ена д аје своје семе. Ш то је који од задругара посејао, на
оно има власт да убира. Конопљ ано семе п ак свака ж ен а омлати, про-
суши на сунцу да се не у ж еж е, па га чува за другу годину. О свем
том послу обич*но воде старањ е ж ен е.119)
Свуда свака ж е н а мора себи од својих конопљ ика и семе оста-
вити да и догодине има чим посејати. Ово је семе сопственост ж ене,
која га може другој, ако ова остане без семена, и продати за новац.
У Конавлима у зад р у ж н и м кућам а ланено семе ш то дома роди
припада ж енама и оне га обично за себе продају.120)
Иако је гајењ е л ан а и конопљ е и скљ учиво ж ен ск и посао, понег-
де, у инокосним породицам.а, ж ен е н е могу да сврш е саме све посло-
ве око лана и конопље, и стога им у помоћ притичу људи.
Истина, при невољ и од поплаве, к р ађ е конопљ е и л ан а и з топи-
ла и сл. прихвате се за посао и м уш карци да би почадили конопљу
из киселила и ли мочила, па и код ставЈвањ а у воду.121)
Негде. као у Расини, у селима Б ивољ у, Дедини, М акреш ану,
Лазарици, Липовцу, К обиљ у, Б о л к о ву и Глоговцу, оељ аци гаје и пре-
р ађ у ју конопљ у за себе и за п рављ ењ е уж ади , к о ју продају у окол-

ним селима на ваш арим а и саборима. Сељ аци онда сами сеју многу
конопљу, зван у у ж ар у , к оју у своје време оберу и ли пож ањ у, осуше,
потопе и покиселе у води, па је после поваде, осуш е, здену у камаре
или стогове и зими, к ад нем ају другог посла, тр л е и теж и н у у пове-
смима продају у ж ар и м а и трговцима. Само у овом слу ч ају тежину
п р ер ађу ју љ уди, док је за дом аћу потребу п рерађу ју ж е н е.122)
Сл. 59. Предење теж ине на ф урки.

Вратарница, Зајечар
У околини В рањ а и Лесковца, где конопљ у сеју за индустриске

сврхе, гаје и обрађују је и љ уди и ж ене, а при трљ ењ у п ом аж у им и
Цигани.
У Горњој М орави и И зм орнику, где конопљ у сеју колико и пш е-
ницу, сеју је, гаје и обрађују и љ уди и ж ен е. Од све уређене конопљ е
свака ж ен а добије на главу по 2— 3 кг отрљ ене конопље, а од остале
конопљ е сељ аци п раве у ж а д и продају и х или је у повесмима продају
на пијацама у Б у јан овц у и Гњ иланим а.123)
ГАЈБЊЕ И ОБРАДА ЛАНА И КОНОПЉЕ У НАШЕМ НАРОДУ 87
Пошто је гргбенање лана и конопљ е т е ж а к nocaot ск у п љ ају се

три-четири па и више ж ен а — гребенаљ а, колико којој домаћици
треба за један дан (сл. 56, 57, 58. 59, 60). Оне рад е око ватре, је р ку -
чине треба грејати. К ад ж ен е ово раде, м уш карци иду од куће. Сва-
ка гребенаља носи своје гребене. Оне почну у ју т р у и не остављ ају
посао док га не сврше, па м акар и сву ноћ радиле. Д омаћица тада го-
тови најбоља јел а.и пића, износи воћа, меда и сувих ш љ ива. а оне на
свршетку певају псбактуш у:124)
Сл. 60. Ређењ е кудеље, Блаж ево, Копаоник
П обактуш а, госпо наш а,

П обакти де по авану,
По авану, по тавану,
П а санеси пладањ сира
И реш ето сувих ш љ ива
И ораха и леш ника.
Д а не буде на те вика.
Или друга једна побактуш а:125)
П обактуш а, госпа наш а,

П обакћела по тавану,
По авану, по тавану;
Понеси нам у реш ету,
У реш ету изврш иту.
А к ’ имала, па донела,
Ти весела кетен прела,
Н а синове покројила
И на свога господина.
А к ’ имала, не донела,
Ти ж ал осн а кетен прела:
Н ајам ником покројила
И на м ртва господина;
На м аш у се обачала,
У з вериге подизала,
К роз кам иш се провлачила
И у л ул и ноге поекрстила.
У Л у ж н и п и и Н иш ави ујеоен, октобра и новембра, врш и се п о

кућам а, где ie вел и ка количина когопЈве, такозван о влачењ е. То је
гребенањ е кучина. У к ућам а где је м ањ е кучин а а већ а задруга не
ск у п љ ају се вл ач у љ ке већ домаће ж ен ск е сврш е тај посао.
Око р ек е Б осне код м услимана одомаћечо ie да ое еазивају
влачиљ е само т>ади ређењ а л ан а (влачидба у облику мобе).126)
У целој Б осни се н ајч еш ћ е ж ен ске мобе к уп е за чеш љ ањ е, гре-
бенањ е и предењ е вуне, л ан а и конопљ е.127)
У Н еготинској К р аји н и моба (,.тлака“) за прелењ е кучина и
вуне гради се v i e c e H и ггреко зим е к ад су ноћи дуге.128)
У O t o k v Швабиц® свака за себе рели л ан и конопљ у а хрват-
ске и српске сељ анке и данас једна другој пом аж у.129)
Ко.тгико има рада око поераде лана. о тк ад се noceie те док се од
њ ега добије платно, к а ж е песма, је р и по народним песмама ж ен е ev
сетале и прераћивале лан. од кога су добт-пале р азн е врсте платн а.130)
Н инковипа л ’н сетала,
И ceia.na и обрала,
И обпала потопила.
П отопила. извадила.
И звади л а и га стукла.
И га сту кл а и отрла,
И отрла, овлачила.
О влачила и испоела,
И испоела и сваоила.
И сварила и емота.ла.
И смотала. основала,
Основала, и заткала.
И заткала. обеЈгила.
Обичаји
Сав процес сејањ а, брања. м очењ а и трљ ењ а конопљ е и лана

пун је ггримитивних н авика и обичаја.
Конопљи код нас свуд велико пош товањ е одају. У Н иш ком
срезу сва семена љ уди сеју под капом, а кудељ у гологлави131).
ГАЈЕЊЕ И ОБРАДА ЛАНА И КОНОПЉЕ У HAUIEM НАРОДУ 89
У Разгојни близу Печењевна басмарским песмама о пш еници

разгоће облаке с градом, опевајући м уке и патњ е ппхенице. К аж у ,
да је најбоље певати муке конопљине, јер, веле, нем а биљ ке на свету
која веће муке претрпи. Ту се помиње све до брањ а конопље, даље
топљење (то су најтеж г муке), затим ч ук ањ е (трљење), предењ е, т к а-
н>е, кување и остало. Бог кад „чуве” (чује) све ове м уке, саж ал и ое
и неће да пусти град. Ж ен а која то пева и зађе у двориш те или на
чистину, намести се према облаку и пева непрестано гледајући у
облак док се непогода не растури.132)
У Карану код У ж ица пре него ш то се почне да сеје лан и ко-
нопља обари се 5—6 ја ја и м етне у оеме, а к ад почне сејањ е, ја ја се
изваде из семена и ставе у л е ју и t v остану кок се све семе не noceie.
Кад се све посеје, онда се ј.аја ољ уш те и поједу а љ у ск е баце по леји.
Јаја се обаре колико има радника, сваком по једно. Они их поједу а
љуске баце на конопљиште или ланиш те. Ово се ради да конопљ а и
лач буду бели као јаје и крупни. К а д се сеје конопљ а и лан, прво се
цоотури шака семена изм еђу ногу отпозади в ап р ед због птица и због
„зачуђења". Конопља се не сеје у суботу, је р ако се сеје у суботу,
кад се при набијању греје, мора ое зап ал и ти на суш и лу ма к ак о се о
њој водило рачуна. Сматра се гр"хотсм украсти л ан и конопљу.
У Лици и Крбави к ад је спремно зем љ иш те за сејањ е конопље
или лана, женске изнесу у торби семе и у семе ставе к окош ји х и
пачшх ia.ia. Ja ia ое стављ ају у семе д а кокош и н е ч еп р к а 1у и не
зобљу сем©. Сејач посеје семе. а ia ia су њ егова. Чим је noceiao. иде
v кућу и тражи од домаћице м асла да пече к а п а н у (цврће). Р азб и ја-
јући iaia 1'едно о друго виче непрестанце: .ЈЈврк. цвок. звр к ћ у не
зобљу”. Тобоже ла не би птице семе позобале. К а д с е т ч v n u ie у
таву разбијена iaja пева ову п-см у: Р азом тава, м асна брада биће
пуно влакна.’58)
У Васо1' евићима к ад се конопљ а и ј ш л ан c e j v , ставе ж ен е по
неколико јаја у оеме да би платно било бело.’84)
Негде каЦ се ceie конопљ а тпеба на њ иву однети три ja ia и мет-
нути у семе да би се и конопљ а онако главичила.135)
У O t o k v v семе отетну ia ja да л ан буде бео као ја је. па ја ја до-
бије онај који лан ceje.1,e)
У Ресави. v М едвећи, кад хоће да ceiv л ан и л и коноиљу, зако-
n a iv тпи K V B a n a ia ia у зем љ у где ће да се oeie. па влакуљ ом гговлаче.
Тек после тпи лана по ceiainv извале ia ia и з зем љ е а на њ ихово
меето забоду три прута беле врбе K o i n сл> ттрвеним кончићима враани.
Затим iaia n o i еду а љ уске бане у лани ш те или конопљ иш те.187)
Понеко једно o 6 o ie H o ia ie од великог четвптка закоп а v земљ у
где се конопља ceie. Ово свет изри чито наводи да чини да конопљ у
не бије град.188)
У ,7IeB 4 v и Т ем нићу B 'e p v iv да конопљ ару не ваљ а м ењ ати без
велике потребе; н е ваљ а н а њ ој спавати, нити сејати купус. Н е ваљ а
сејати конопљу у В ел и ку н едељ у поед У скрс због ..веЈПГке болести”
(падавице), ни v Б е л у н ед ељ у по У скрсу да не бије гочд (туча). К о
ceie конопљу В ел и ке недељ е. па оп те теж и н е носи одело. разболеће
се од велике болести (терлеме, врућице).189)
Ћ етен (лан) се обично сеје у петак, и то у м еђудневички петак.

У Јагодинском округу на Светог И л и ју н е сме се држ ати ко-
нопЈва у води јер би теж ина и струлела. Ово значи да вода тога дана
треба да мирује и да се ничим н е оскрнави, је р баш она као киша
пада из облака којим а је неограничени господар св. И лија, а он
муњом цепа облаке и ствара свеж и ну.140)
У Х омољ у топљ ењ е конопљ е врш и се и ли рано и зју тр а или
увече по зал аск у сунца. П ре него ш то конопљ у потопе, ж ен е опашу
топило црвеним вуненим концем да би јој в л акн о било дугачко као
конац. Многе ж ен е и ш чуп ају и з главе н а јд у ж у влас косе па прво њу
потопе у топиљу да им вл акн о конопљ е буде тан ко као коса.141)
А ко се конопљ а ки сели у реци, пази се д а прође м ладина па се
онда см еју киселити.142)
У Х омољ у ж е н е к ад чешЈБају ву н у и л и оби јају конопљу, гле-
д а ју д а не буде среда и л и петак. Н ајбољ е )е тај рад почети у поне-
дељ ак; у друге дан е не ваљ а због к у р јак а.143)
З а м еђудневице (почиње три дана пре В ел и ке а завр ш ав а се три
дан а пре М але Госпође) не тр л и се конопљ а ни л ан нити се простире
да се суш и „због слан е”, да не би спрљ и ла летину. Н е трли се још
и з истих разлога откад се ч у је ку кави ц а па док престане кукати .144)
М иш еви су вел и ки н еп ри јатељ и ж енског народа, је р поред
ж и т а секу нарочито п ртену пређу по зградам а и ковчезим а. Зато су
ж е н е м иш евим а посветиле један дан у години, суботу уочи часних
поклада, и тај дан се зове „м иш ија субота". У тај дан сеоске жене
н еће да раде н и к ак ви х ж ен ск и х послова, а особито о пртенини.145)
У Т ам нави к а д се сеје л а н и кудељ а, сејач стављ а н а домали
прст десне рук е ц рвен конац, као и к ад пш еницу сеје, а п реко одела
облачи чисту белу кош уљ у да конопљ а и л ан буду бели. Да би лан
био чист и бео, треба и брачна постељ а д а буде чиста.
П ређа се пари у парионици или у чабру, само се у том чабру после
ни кад не ваљ а м уљ ати грож ђе или цедити вино,јер се чабар сматра
опогањеним. П ређа се можзе парити и у руп и у зем љ и ископаној. Деци
се забрањ ује да д о л азе до рупе где се пређа пари, iep после н еће да
расту. П осле п арењ а пређе мора се очистити и чабар и судови и ва-
тра. У ватру на којој се гр ејал а вода за парењ е пређе зап р ећ е се ум е-
ш ени колач, којим се пре претањ а девет пута опколи око верига на
ватри, па девет п ута протне кроз вресло бакрача којим је пређа паре-
на и н а јза д се у самој ватри на осам м еста преће и вади, па се на1зад
н а дев-етом м есту зап р ећ е и остави д а се испече. И спечен колач баци
се и з к уће н ан и ж е да га пси поједу. В ерује се да .ie приликом парењ а
пређе ч а к и ватра опогањ ена, па се н а овај н ач и н чисти. П осле овога
однесе се бакрач којим је пређа п арена као и остали судови у којима
је вода дсхношена за п арењ е код чесме, извора или бунара те се тамо
исперу у девет вода. К а д се то уради, к у ћ а се помете и с огњ иш та
избаци на буњ иш те девет посипки пепела, па се те к после свега овога
меси хлеб и пристављ а је л о за чељ ад. П осле тога могу чељ ад у кући
у зети да једу.146)
И у Л евчу оног дана к ад се пређа вари не меси се хлеб нити се
вари јело на истој ватри, је р би чељ ад од таквог х леб а у х вати л а бо-
л ест „трпи ја” (врућица). А к ад би се у тој кући истог дан а и п ак морао
ГАЈЕЊЕ И ОБРАДА ЛАНА И КОНОПЉЕ У НАШЕМ НАРОДУ 9]
месити и пећи хлеб, онда се врш и „об ж еж ењ е ва тр е”. Од оне воде

којом се пређа вари остави се на дну последњ ег бакрача мало воде и
њом замеси мали пројин колач и npsfae ун ак рст на четири места,
почињући од прочеља ватриш та, па се на том месту И испече. И спе-
чени колач три пута надесно обнесе се око верига и око вресла бакрача
и око дршки судова. Затим се колач м етне да м ал о постоји н а кућном
прагу и после га дају псу да га поједе. Т ек после овога м о ж е се ме-
сити хлеб и пећи на ватри на којој се пређа варила, а да чељ ад од
тога хлеба не ухвати трпија.147)
У Осату кад се пређа кува, по 20 бакрача воде у завр и се и саспе
у стабуљу где је пређа. Тога дана на домаћој ватри се ни ш та не сме
кувати него код суседа. К ад дом аћица буде готова с пређом, она
„опече” ватру хЈгебом и сољу. П ринесе се хлеб и со н а ватр аљ у на
ватру да се мало напеку. Тај напечгни хлеб баци се псима, а со проспе
ако је остане и не растопи се. П онеки ч у в ају мало од напеченог хлеба
и соли, па дају болеснику „од дебеле м уи е“ као л е к .148)
И конци ланени и конопљ ани врло су опасни к а д и х з л а душ а
употреби за чини и у томе намени да се таквој особи откине снага.
Нигде се у Хомољу за покров не узи м а теж и њ аво или ланено
платно већ увек памучно.14”)
У неким крајевим а Србије оног дана к ад се м ртвац сах р ањ у је
бабе које су тог јутра н аређи вале к ак о да ое и звр ш и укоп дођу на
гроб и око гроба „разву к у ” ланене и конопљ ане кучине, пом еш ају их
са сумпором и барутом, па ун ак рст зап ал е те изгоре. К а д кучине
сагоре, оне узму 4— 5 старих н о ж ева па их пободу. То се чини да се
мртвац не би повампирио.150)
И у Тимочкој К раји н и (у П ланиници) једн а ж ен а опколи гроб
кучином, па онда кучину потпали. К а д кучи н а изгори, д о л азе гробу
друге жене. Кучина се п али да се м ртвац не би повампирио.151)
У Славонији је н ек а ж е н а н ауч и л а вампирову ж ен у: К ад jo.i
вампир ноћу дође, да му она п ривеж е за ногу к луп к о ја к и х конаца
;а да он не опази. К л уп ко мора бити велико, напредено од л ан а озимца
помешаног с краденом кудељ ом, а конци м орају бити троструки и пре-
дени уочи младе недељ е.152)
У Карану кад се т к а од конопљ е и ћетена, уторком се не сме
почињати за војнике и м уш ку децу. Суботом се не сн ују л ан ен а и
конопљана пређа стога ш то се народ „основао” у суботу. И сто тако
уторником и суботом не р е ж у ое кош уљ е од л ан а и конопљ е муш кој
деци и одраслим м уш карц им а ко ји треба да иду v војску. В арује се
резати м уш карцима кош уљ е од конопљ е и ћетена у онај д а н у к о ји су
се родили. К ад се сн у је и остане „ујам ак" — конци основе ко ја остане
после увођења у брдо — не сме се употребити за м уш карца. Исто
тако не сме се за м у ш к е кош уљ е употребити ни „у р езн и к ”. У резници
су крајеви ж и ц а на к р а ју тк ањ а који се нису могли у тк ат и и иглом
се повраћају и провлаче к роз некол и ке ж и ц е изатканог тк ањ а да се по-
тка не осипа. У резници ш то се о дрезују с к р а ја тк ањ а врло су опасни
кад се у чинима нам ене д а се таквој особи откине снага као ш то су они
откинути од ткањ а. У резници се употребљ авају за чини у љ убавним
стварима, па се том приликом на урезн и ку н аправи виш е чворова да
се особи тако за в еж е снага. Оне к р ајеве пређе пгто се нави јаљ ам а
н алазе отеечени од оснутка или од оних веза, којима су пасма везана,

ж ене редовно угготребљавају у градњ и чини, к ад хоће коме чини да
подметну у злој намери. З ато добре ж ен е не остављ ају тих конаца
него их спаљ ују. Опасно је те конце купити и њ има ш то на себи шити
или привезивати, је р то особи одмах пође назад ак и н азад ује бар 40
дана. О томе се у К аран у пева песма:
Силна војска под Биоград пала,

Рано пала, рано вечерала,
П а је војска рано и заспала.
Вила ви л у са планине виче:
„Х ајде, вило, момке да стрел>амо.
К ога ћемо, вило, стријељ ати?
И ј г и Р ад а и л и М илорада?
Н ећу Рада, нећу М илорада
Него оно дијете Тадију,
Кога м ајка није веровала
Ни ујам к а нити урезни ка
Ни од оног дана уторн и к а”.
И у Босни има песма153) :
Ч ува MaiKa свог једин ка сина

О д у ја м к а и од урезн ика
И од ж и ц е деветог уторка.
Н арод у К а р ан у вер у је д а нем а ниш та те ж е него украсти
конопљ у и л ан и з м очила или к ад се суш е попгго се изваде из
мочила.
Б огиш ић је у одговорима и з разли ч и ти х кр ајева н а питањ е
каквим се казн ам а обичавало к азни ти кривце уопш те а какви м за
неке особите злочине и преступе, добио одговор д а је у Стубичкој
Ж у п и у Х рватском Заго р ју за м уш карце била к азн а клада с ру-
пама. А ли како се још и данас мало зн а о ж енски м особитим казн а-
ма у народу, и оне су м орале им ати неш то слично клади. Један
одговарач казао је да се такв а справа звал а „трли ц а” и како се и
данас ч у је изрека: „Њ ој је као баби у трлици”, сигурно је таква
справа постојала, али је он н и је видео. Т рлица за к аж њ авањ е ж ен а
састојала се од четири стуба дрвена, међу ко ја би кривца приве-
зали, те би т у стојао на јавном месту, извргнут опш тем руглу-
Д акле, у Заго р ју к азн е с месним загорским значајем биле су клада
и трли ца.154)
Лан и конопља као лек
Против реум атизм а кува се л и ш ће конопљ е и пије као чај.

Конопљ ица се згњ ечена стављ а на тело за и зази вањ е пли-
кова и црвенила.
А ко постој е јак и болови узм е се ланено семе, скува и њ име
грло испира.
Ланени зејтин служ и против опекотина.

Облоге од лана или ланеног браш на или л а н ш о семе стављ ају
се на загнојено место које треба да се провали.155)
За завијање рана узим ају се конопљ ана влакна. Конопљ ано
семе се вари и пије кад ш то и зраста, к ао боља у деце, к ао чиреви
поткожњаци а нису још чиреви.1о°)
Лек од врућице: По постељ и болнога ваљ а посути конопљ а-
нога семена да на њему три ноћи спава, а свако ју т р о оно семе на
коме је спавао износити и просипати на буњ иш те да га птице р аз-
носе.ш )
Још један л ек од врућице: Семењ е од л ан а и сувих смокава
добро истући, од тога начинити д в а колачића, ови се колачићи
попрже на масти. Један се привије на уж и ч и ц у а други спрам
њега на леђа.
Лек од грлобоље: Оаме ланен о добро се истуче у ступи па ге
укува у варену млеку и око грла п р и ви ја.151*)
Лек од пантљикаре (пантљ ичаре): У Там нави узм у лепог поздера
кудељног једну ш аку или прегрш т и н а м леку крављ ем у ку вају . Б о-
лесник попије једну чаш у тог л ека, узм учи се и п ан тљ и кара изађе
напред или позади.
Босиљка Радовић
') Јурић С., Конопља — Е нциклопедија Станојевића, II кн>., Загреб, 364

Јакшић Владимир, Стање земљ орадње у Србији 1867 — Гласник срп. ученог
друштва, св. 41, Београд 1875, 95
;) Владек инж. М илан, Технологија текстилних производа и крзна, Загреб
1947, 14—17
’) Сењобо Шарл, Историја образованости, Београд 1908, књ. I, 38, 58; књ. II, 47
‘) Милошевић Станислав, Текстилне сировине, Стручна библиотека јединстве-
них синдиката бр. 19, Београд 1947, 12
‘) Маретић Т. (превод), Одисеја, Загреб 1915, 8
*) Хомерова Илијада, Загреб 1948, 48, 100
') Византиски извори за историју народа Југославије, том I, Београд 1955,
Посебна издањ а САН, књ. ССХБ1, 79
‘) Лапчевић Драгиша, Н аш а стара пољ ска привреда, Београд 1922, 29
") Саказов д-р Иван, Привредни ж ивот на Б ал кан у у Средњем веку — Књ ига
о Балкану I, Београд 1936, 141
“) Ковачевић Јован, Средњовековна нош ња балканских Словена — Посебна
издања САН, Историски институт CCXV, књ. 4, Београд 1953, 210
“) Јиречек-Радоњић, И сторија Срба, књ. II, 39, 51
1!) Новаковић Стојан, Село — Глас САН XXIV, Београд 1891, 163
’*) Новаковић Стојан, Законски споменици — Глас САН, књ. I, 414, 627, 687,
696, 759
'*) Лапчевић Драгиша, нав. дело 28
Мијатовић Чедомир, Ф инансије Српског краљ евства — Гласник срп. уч.
друштва, књ. IX, Београд 1869, 215
Ф илиповић д-р М иленко С., Сирота куделница — Зборник М атице српске,
Н. Сад, св. 5, 1953, 40
’*) Крекић Бариш а, Неколико података о бављењу Грка у Старом Дубровнику
(1280—1460) — Историски гласник св. 3—4, Београд 1950, 141
“) Ђурђев Б ранислав, К анун-нам а Босанског санџака из год. 1530 — Гласник
зем. музеја св. III н. сер., С арајево 1948, 199
") Хаџибегић Х амид, Босанска канун-нам а из 1565 — Гласник зем. муз. св. III
н. сер., С арајево 1948, 214
“ ) Ф илиповић Недим, Једн а канун-нам а Зворничког санџака — Гласник зем.
муз. св. III н. сер., С арајево 1948, 231
ГЛ А С Н И К Е Т Н О ГРА Ф С К О Г М У ЗЕ ЈА У БЕО ГРА ДУ
94
' “) Хаџибегић Х а ли д , Закон за М ајдан Рудник - - Гласник зем. муз. св. IV—V,
Сарајево 1950, 328, 336, 337, 338
” ) Петровић Мита, Српска управа и ново финансиско уређење у ослобођеној
Србији 1815—1842 — Ф инансије и установе Обновл>ене Србије, Београд 1901,
212, 276
и) Гроф де Боа ле Конт, Србија у 1834 год. — Споменик САН XXIV, 25
52) Л апчевић Драгиша, Н аш а стара трговина, Београд 1926, 10
23) Протокол Ш абачког магистрата 1808—1812 — Гласник срп. уч. др., кн>. 3,
Београд 1868, 147
s‘) Петровић Мита, нав. дело 222
26) Л апчевић Драгиша, нав. дело 41
” ) М ркоњ ић Петар, Средње Полимље и Потарје у Новопазарском санџаку —
Н асеља САН књ. 1, Београд 1902, 309
2Т) Н ауловић Бранко, Конопља — Пољопривредна библиотека, Београд 3
Р јечник Југославенске академије, 271
!e) Маретић Т., Одисеја (превод), Загреб 1915, стих 70 и 115, 162, 163, 164
) Л апчевић Драгиша, нав. дело 29
■' ) М едић Мојо, Конопља или кудељ а — Нови Сад, Јавор 1889, 10, 11, 27, 28
S1) В ладен М илан, нав. дело 25
3!) М арчић Л уцијан, О ношњи на задарским и шибенским острвима — Магазин
Северне Далмације, Сплит 1935, 15, 18
2S) Зеноић Савов Ђуро, О прћији (миразу) ж ене св. Стефана Штиљановића,
паштровског кнеза — Српски магазин за 1896, Нови Сад, 181, 182
"*) Каиовић Миодраг П., Технологија испитивања и познавањ а текстилних ма-
терија — Индустриска књига, Београд 1948, 24, 25
3S) Ердељ ановић д-р Јован, Нидерлово дело о старим Словенима — Гласник
географ. друш тва VII—VIII, Београд 1922, 231
” ) П оповић Ј. Душ ан, В елика сеоба Срба 1690, Београд 1954, 244, 245
) Суботићка d-p Ј Савка, О нашим народним тканинама и умотворинама,
Нови Сад 1904, 52
3“) Јоеићевић А ндрија, Црна Гора — Зборник Југ. академије, књ. VIII, 71
"*) Бутурац Jocun, Брдари Руш ева и околице — Зборник за нар. ж ивот и оби-
чаје, књ 37, 60
") Урош евић Атанасије, Горња М орава и Изморник — СЕЗ књ. LI, Београд
1935, 63
*!) Н иколић В лад илир, Из Л уж нице и Нишаве — СЕЗ књ. XVI, 40
“) М илићевић Ђ. М илан, Ж и вот Срба сељака, Београд 1867, 99
*3) Ћ урчић В ејсел, Повећање прихода нашег сељ ака — Напредак, Сарајево
1936, год. XI, бр. 10, 123
“ ) Ф илиповић д-р М иленко С., Гласинац — СЕЗ књ. LX, 211
Ф илиповић д-р М иленко С., Боровица ■ — СЕЗ књ. XLVI, 613, 653
Ф илиповић д-р М иленко С., Ж ивот и обичаји у Височкој нахији — СЕЗ
књ. LXI, 17
*5) Мијатовић Ст., Бушетић Т., Технички радови Срба сељака у Левчу и Тем-
нићу — СЕЗ књ. XXXII, Београд 1925, 8, 9
*“) Јовановић Коста, Неготинска К рајина и К љ уч — СЕЗ књ. LV, 123
*’) М илосављ евић М ил. Сава, Обичаји српског народа из Среза хомољског
СЕЗ књ. XIX , 242, 371, 383
**) Л алевић Богдан, Протић Иван, Васојевићи — Насеља књ. II, 565
**) Ш карић Ђ. М илош , Ж и вот и обичаји „планинаца” под Ф рушком Гором —
СЕЗ књ. LIV, 21
t0) Приређивањ е лана у Песиковцу, Општине Обровец — Вјесник ЕМ у Загребу
књ. II, 176
Ловретић Ј., Оток, Зборник Југ. академије св. II, 292, 293
sl) Локот д-р Тимофеј, Наше индустриске биљке — Архив Министарства пољо-
привреде, Београд 1936, год. III, св. 4, 140
si) Статисгика Краљ евине Србије III, Београд 1894, с. XXX
Статистички годиш њак Ф Н РЈ, Београд 1954, 122, 434
53) Тројановић Сима, Конопља — из „Природе” 1925, 103, 104
г*) Наумовић Бранко, нав. дело 11
ss) Дилитријевић Сергије, Градска привреда старог Лесковца, Лесковац 1952,
10, 11
ГАЈЕЊЕ И О БРА Д А Л А Н А И К О Н О П Љ Е У Н АШ ЕМ Н А РО Д У 95
“ ) Наумовић Бранко, нав. дело, 36

") „Политика” од 13-VII-1955 год. Да ли знате
” ) ЋурчиН Вејсел, нав. дело, 10, 123
’’) Ловретић Ј., Оток — Зборник Југ. академије св. II, 292
“") Грђић-Бјелокосић Лука, Из народа и о народу, књ. II, Мостар, год (?) 165,
109, 111
“) Павловић М. Јеремија, М алеш ево и М алеш евци, Београд 1928, 60, 74
’■') Кисић Св., Огледало наш е привреде — „П олитика” од 26-VIII-1957
”) Статистички годишњак за 1954, 433, 122
") Савић М. М., Наша индустрија и занати, Сарајево 1922, књ. I, с. 167
“) Павловић М. Јеремија, Ж ивот и обичаји народни у К рагујевачкој Јасеници
у Шумадији — СЕЗ књ. XX II, 12, 17
**) Мијатовић Ст., Бушетић Т., нав. дело 8, 9
*•) Милосављевић М ил. Сава, нав. дело, 383, 371, 242
“j Вулетић-Вукасовић Вид, Б иљ еш ка о конопљи и лан у у Л ики и Крбави —
Б. Вила 1889, Сарајево, 23
Вулетић-Вукасовић Вид, Напомене, 56
"’) Трифковић Crjeno, Владимир, С арајевско Поље •— СЕЗ књ. XI, 92
’") Ловретић Ј., Оток, нав. дело, 292
") Медић Мојо, нав. дело, 10, 11, 27, 28
’•) Мијатовић Ст., Бушетић Т., нав. дело, 8, 9
’“) Павловић М. Јеремија, нав. дело 12, 17
’*) Милосављевић М ил. Caea, нав. дело 383, 371, 242
'*) Мијатовић Станоје, Б елица — СЕЗ књ. LVI, 80
•*) Вулетић-Вукасовић Вид, нав. дело 23 и Напомене 55—62
’ ) Грђић-Бјелокосић, нав. дело 165, 109, 111
’*) Приређивање лан а у Песиковцу, Оп. Обровец — В јесник ЕМ, Загреб, књ. II,
176
’*) Ловретић Ј., нав. дело 292, 293
*") Вулетић-Вукасовић Вид, нав. дело 23 и Напомене 55—62
") Грђић-Бјелокосић, нав. дело 165, 109, 111
*’) Хабјанић Вид, Мурско Поље — Зборник Југ. академ ије св. X, 151
*’) Савић М. М., Наш а индустрија и занати, С арајево 1922, књ. I, 167
") Медић Мојо, нав. дело 10, 11, 27, 28
“) „Политика" од 20 јуна 1955
“) Вукановић П. Татомир, саопш тење из рукописне грађе
*’) Павловић М. Јеремија, М алеш ево и М алеш евци, Београд 1928, 60, 74
“) Вукановић П. Татомир, саопш тењ е из рукописне грађе
**) Јовићееић Андрија, Р и јечк а н ахија у Црној Гори — СЕЗ књ. XV, 773
’“) Васиљевић Х а џ и Јован, Ју ж н а Стара Србија, књ. II, 43
**) Петровић В. К., Заплањ е или Л есковачко — Зборник Југ. академије, књ. V, 98
*’) Мијатовић Ст., Бушетић Т., нав. дело 8, 9
") Петровић Ж . Петар, Ж и вот и обичаји народни у Груж и — СЕЗ књ. LVIII, 96
**) Лукић Лука, Ж енски послови у с. Варош у Славонији — Зборник Југ. ака-
демије, књ. XXI, X X II, 123
**) Шкарић Ђ. М илош , нав. дело 21
**) Народна старина VII, Загреб 1928, 136
**) Хабјанић Вид, нав. дело 151
’*) Ланг М илан, Самобор — Зборник Југ. академије, св. XVI, 220, XVII, 43, 45
*“) Ланг М илан, Самобор — Зборник Југ. академије, св. XX, 244
**“) Caeuh М. М„ нав. дело 167
'“) Трифковић Стјепо. В ладим ир, нав. дело 92
” ’) Ф илиповић д-р М иленко С., Ж и во т и обича)и у Височкој нахији — СЕЗ
књ. LXI, 17
'*’) Вулетић-Вукасовић Вид, нав. дело 23 и Напомене 55—62
'“ ) Кларић И ван, К раљ е — Зборник Југ. академије, књ. VI, 88
'**) Лукић Л ука, нав. дело 123
'“*) Божић Ватрослав, Пригорје — Зборник Југ. академије, св. XI, 184
'*') Ланг М илан, нав. дело XV II, 43
'"*) Приређивање лан а у Песиковцу, Оп. Обровац - - Вјесник ЕМ Загреб, књ. II,
176
’“*) Трајковић Драгољуб, У чему је тајн а појаве и развитка индустрије у Л е-
сковцу, У ж ице 1940, 75
96 ГЛ А С Н И К Е Т Н О ГРА Ф С К О Г М У ЗЕ ЈА У БЕО ГРА Д У
“ “) Ћ урчић В ејсел, нав. дело 10, 123

'“) М едић Мојо, нав. дело 28
” 2) В улет ић-В укасовић Вид, Биљ еш ка, нав. дело 23
” s) Н иколић Владим ир, нав. дело 40
“ *) Томић Светозар, Дробњак — Н асеља САН, кн>. I, Београд 1902, 475
“ “) Матић Томо, Народни ж ивот и обичаји у П ож еш кој ж упан ији крајем XVIII
века — Зборник Југ. академије, св. XVII, 9, 10
” °) Богиш ић д-р Б., П равни обичаји код Словена — К њ иж евник — часопис за
јези к и повијест хрватску и српску и природне знаности год. III, Загреб
1867, 41
“ ’) Мијатовић Ст., Бушетић Т., нав. дело 8, 9
" “) М и лићевић Ђ. М илан, Задруж н а кућа на селу — Споменица Чупићева 18,
39, 40
"*) Л и лек Е милијан, Сеоска заједница, Биљ еш ке о задруж ним и господарским
приликам а у Босни и Херцеговини — Гласник Зем. музеја X II, Сарајево
1900, 225
’20) Богиш ић д-р Б., нав. дело 42
*“ ) П авловић М. Јеремија, К ачер и Качерци, Београд, 27, 28
) Мијатовић Станоје, Занати и еснаф и у Расини — СЕЗ кн>. XVII, 188
,2“) У рош евић Атапасије, нав дело 63
12*) Вулет ић-В укасовић Вид, Напомене 62
“ “) М едић Мојо, нав. дело 28
■") В лајинац д-р 3. М илан, Моба и позајмица — Издањ е САН, књ. 18, Живот
и обичаји, 29
*“’) В лајинац д-р 3. М илан, нав. дело 41
“ “) Богосављ евић Адам, Т еж ак 1875, 291
“ “) Ловретић Ј., Оток, Зборник Југославенске академије, св. II, 292
,su) П авловић М. Јеремија, Стари ж ивот и обичаји народни у Јуж ној Србији по
народним песмама, Београд 1926, 27, 28
*“’) Тројановић Сима, Главни српски ж ртвени обичаји — СЕЗ књ. XVII, 23
' ““) Т ројановић Сима, 1’лавни српски ж ртвени обичаји — СЕЗ књ. XVII, 144
18“) В улет ић-В укасовић Вид, нав. дело 62
13‘) Јовићевић А ндрија, Црна Гора — Зборник Југ. академије, књ. VIII
’““) Теш ић Момчило, Веровањ а о летини — Развитак, Б ањ ал ука 1937, 250
’““) Ловретић Ј., нав. дело 292
■” ) Тројановић Сима, нав. дело 16
1!“) Тројаноаић Сима, нав. дело 195
13“) Мијатовић Ст., Бушетић Т., нав. дело 8
■*“) Тројановић Сима, нав. дело 133
’“ ) М илосављ евић М ил. Caea, нав. дело 371
“ “) П авловић Јеремија, Ж и вот и обичаји народни у К рагујевачкој Јасеници
у Ш умадији — СЕЗ књ. X X II, 12, 17
“ “) М илосављ евић М ил. Сава, нав. дело 371
“ *) Теш ић Момчило, Веровањ а о летини — Развитак, Б ањ ал ука 1937, 251
“ “) Штрбац Душ ан, Светковањ е и ж ртве у нашем народу — Развитак, 1940, 98
“ “) Г рђић-Б јелокосић Л ука, нав. дело 111
“ ■) Бушетић М. Todop, Н ародна медицина Срба сељ ака у Л евчу — Насеља срп.
земаља, књ. II, 501. 553 — СЕЗб. XV II
“ “) Тројановић Сима, нав. дело 111
“ “) М илосављ евић М ил. Caea, нав. дело 242
■““) Ђ орђевић Р. Тихомир, Веш тица и вила у нашем народном веровањ у и пре-
дањ у — Издањ е САН, Београд 1953, 190
■“■) Ђ орђевић Р. Тихом ир, нав. дело 191
■““) Ђ орђевић Р. Тихом ир, нав. дело 200
’““) Пећо Љ убомир, Обичаји и веровањ а Јањ , Босна — СЕЗ књ. X X XII, 375
■“*) Богиш ић d-p Б., Грађа у одговорима из различитих к рајева Словенског Југа,
Загреб 1874, 572
■““) Гостушки d-p Риста, Лечењ е болести лековитим биљем, Београд 1941, 336, 431
“ “) Ж у љ и ћ М ијо, Н ародна медицина у Вареш у — Зборник Југ. академије, књ.
IX, 266
’“’) М илићевић Ђ. М илан, Ж и вот Срба сељака, Београд 1867, 99
’““) Грђић-Б јелокосић Л ука, И з народа и о народу, књ. II, Мостар, 109, 111
ГАЈЕЊ Е И О БРА Д А ЛА Н А И К О Н О П Љ Е У Н А Ш ЕМ Н А РО Д У 97
RAISING AND MANUFACTURING OF FLAX AND HEMP

AMONG YUGOSLAV PEOPLES
The present work is divided into follow ing sections: historical survey, use,
sowing and picking, raiting, tools, usage, customs, flax and hem p as m edicinal herbs.
I n t r o d u c t i o n . The ru ra l population of Yugoslavia has cultivateđ, from
times immemorial, flax and hem p for th e ir own needs. They use these plants for
manufacturing a kind of solid, coarse linen fo r underw ear, clothing and other
domestic and economic requisites. In form er tim es flax and hem p constituted one
of principal foundations of home inđustry in our villages. The developm ent of
cotton cultivation and improving of its m echanical m anufacturing resulted in a
gradual supplanting of hom e-m ade flax and hem p textiles by cotton and cotton
products in our villages and consequently the popular costume, too, began to
disappear more and more. The introduction of cheaper cotton cloths, caused by
their inexpensiveness a decrease in the production of flax and hem p in com parison
with that of the previous period. O therw ise the flax and hem p production in ru ral
householđs would reach still greater extent. N evertheless, flax and hem p are still
sown in sufficient quantities for dom estic needs in all the regions of our country.
In the historical survey the a u th o r states t.hat flax w as found in Egyptian
tombs, further that it was know n to Persians, Phoenicians and H ebrew s and finally
reached Greece and Rome. The Slav peoples raised it in the country of th eir common
origin and having come to the Ballcan Peninsula they continued to grow it to a still
greater extent, for it was exporteđ to the L ittoral for the needs of navigation.
In the Midđle Ages there w ere m any fields sow n w ith flax and hemp, and one of
the various contributions w hich w ere regularly given to th e ru le r every уеаг
consisted in agricultural products, such as wine, flax etc. T here w as a very brisk
trade with linen-yarn skeins a t D ubrovnik; flax w as introduced from the interior
of the mainland. The Turks, during th eir rule over Serbian provinces, imposed,
by their legislation, taxes on flax and hemp. T here w ere several such law s which
prescribed the contributions in flax and hem p, from sheaves, seeds to dresseđ flax
and hemp in hanks. H em p w as also very m uch cultivated in th e ancient country
of Slavs and all Stav peoples have had, up to the present đay, sim ilar denom inations
for flax and hemp. A fter th e ir a rriv a l to the B alkan Peninsula, the South Slavs
raised these plants to a still greater extent, on account of the very favourable
soil and climate for this culture. In some regions of our sea-side grows w ild a kind
of genistra, which the inhabitants of these regions w ork up and use its fibre for
manufacturing textiles for underw ear and clothes. The fibres of nettle are not used
by the people.
In the section dealing w ilh various uses of flax and hem p the author states
that principal m aterials used by our people for clothing w ere and have rem ained
up to our time, leath er and textiles of wool, flax and hemp. Consequently the
principal colours of the popular costum e w ere w hite and greyish. The poor utilized
chiefly hemp, the m ore w ell-to-do people flax and the richest ones cotton. R ural
costume was exclusively m ade of cloth as w ell as of flax and hem p textiles. Bed
dothes were also m ade of woolen, flax and hem p textiles.
According to the a u th o r’s statem ent in the section on sowing and plucking,
the soil and clim ate of our country are p articularly w ell suited for growing flax
and hemp. Flax is of higher quality and produces finer textiles; nevertheless, the
production of hem p is tenfold in com parison w ith th a t of flax. Flax is chiefly
sown and thrives best in Croatia, Bosnia and Serbia and less in Macedonia, Slovenia
and Montenegro. Hem p thrives very w ell in the region of Vojvodina and in the
whole basin of the riv er Ju žn a M orava, from the tow nlet G njilane to its confluence
with the Zapadna M orava, w here it is grow n also for industrial purposes. In all
other parts of th e country the peasants sow it for th eir own use in sufficient
quantities. Each household has a p a rticu la r plot for growing flax and hemp, called
lanište, konopljak, konopljara, konopljište. W hen flax grows ripe, it is pluckeđ and
tied into bundles. Hem p is plucked twice a уеаг, first the seedless plants, called
belojka (white hemp) and a fterw ards those containing seeds (crnojka — black
hemp). The form er yield a fibre of b e tte r quality. The bundles, tw o handfols thick,
are tied a t the top and a t the root and le t to dry. W hen they are đried, the seed
is extracted and th e bundles, 30—50 of them , tied into sheaves and plunged into
the water to soak.
98 ГЛ а с И и к е т Н о грАф с К о г Му з е јА У БЕО ГРА ДУ
The raitin g lasts from 5—15 đays, depending on the tem perature of the water
and is perform ed on p a rticu la r spots, called močila, kiselila or topila, either in
the riv e r or in holes specially dug out for th a t purpose and filleđ with water.
Those in th e running w a ter are b e tte r suited for raiting. Instead of raiting, hemp
is often spread out on the m eadow and is soaked by th e dew. This treatment is
called rosanje (from rosa — dew).
In the section dealing w ith tools, it is stated th a t th e separation of woody
p a rts from bundles of hem p and flax is effectuated by m eans of wooden or stone
im plem ents, wooden knives, heads w ith teeth, by thum ping the handle on the
wooden or stone base. The handle is usually w arm ed up before thum ping. The tools
for dressing a re divided into these w here the dressing is perform ed with hands
and those w here it is b rought about by feet. H and tools are fu rth e r divided into
tw o groups: th ere are tw o kind of woođen knives, one w hich is not attached
to the base and the o ther w hich is attached to th e base a t one end, the other
being opened exactly like w ith scissors. They are called respectively implements
w ith the m ovable b e ater and im plem ents w ith the im m ovable ones. The foot tools are
also divided into tw o groups. The double h em p-breaker is an im plem ent which
requires two wom en to w ork a t it, one to move th e b reak er w ith h e r feet and the
other to sit by it and to hold the hem p bundles in th e cogs of the hemp-breaker.
The single hem p -b reak er is a n im plem ent w hich a single w om an puts in motion
w ith h e r foot and introduces bundles of hem p into th e cogs of the hemp-breaker
w ith h e r hand.
The n e x t section contains a description of various stages of the whole working
process subsequent to th e separation of woody p a rts in the hem p-breaker, i.e.
heckling, dressing, spinning, boiling, wašhing, drying, w arping, weaving, bleaching
of the уагп, rolling, cutting and sewing of the textile.
The w hole w ork, from the sowing of the p lan t to the sewing of the cloth
is perform ed by th e w om an alone. A scientist w rote therefore w ith good reason
in one of his w orks: P easant w om an is a slave of th e loom and the loom is
her curse.
In the section dealing w ith jurid ical customs, connected w ith hem p and flax
growing and m anufacture, is expounded th e whole w ork perform ed by the woman,
w hich is a very h a rd job. The au th o r sets fo rth the condition of the wom an carrying
out this task in a big fam ily com m unity; preserving of seeds w hich are considered
to be personal p roperty of the wom an; situations in w hich m en help women in
growing and m anufacturing of flax and hem p; gathering of 4—6 wom en in order
to perform various stages of hem p m anufacturing process, jo in t w ork of peasant
wom en w ith Serbians and Croatians, w hereas G erm an wom en perform this work
each by herself; obligation of the landlady to tre a t her helpers to the choicest food
and fruits, songs of hecklers to the landlady, w hich v ary according to whether
she regaled them w ell or badly.
The w hole process of sowing, plucking, raiting, heckling of hem p and flax
is full of prim itive custom s and practices, w hich are set forth in th e following
chapter. Among them are to be m entioned: putting of an egg into the seeds which
a re going to be sow n in order th a t flax and hem p should be w hite; prohibition
to sleep in a hem p plot; changing of the hem p plot etc; further, customs connected
w ith th e boiling of the уагп, days on w hich flax and hem p m ust n o t be đealt
w ith. The th rea d s rem aining a fte r weaving, called ujam ci and ureznici, are parti-
cularly dangerous, w hen they a re used in incantations to deprive a person of his
or her strength.
T he la st section, calleđ F lax and H em p as Nostrum s, the a u th o r quotes a few
popular medicines, m ade of hem p and flax, among which, except cataplasm s th at
are really helpful, th ere is a lo t of absurd customs.
Bosiljka Radović
ГАЈЕЊ Е И О БРА Д А Л А Н А И К О Н О П Љ Е У Н АШ ЕМ НАРО ДУ 99
LIST OF FIGURES
Fig. 1. Place on the river Pčinja n ear the village of G. Stajovce w here the raiting
of hemp is performed
Fig. 2. Taking out and washing of hemp, village V laška in th e region of Kosmaj
Fig. 3. Raiting-places a t Niška B anja
Fig. 4. Mallet for crushing hemp on the stone brake, village L jubiša, n ear Prizren
Fig. 5. Crushing of hemp in the region of Kosovo
Fig. 6. Implement called „kobila”, village R anilug n ear G njilane
Fig. 7. Crushing of hemp on the im plem ent called „m elica”, Dračevo n e ar Skoplje
Fig. 8. Dressing of hemp on the melica, Nerezi n ear Skoplje
Fig. 9. Dressing of hemp on the im plem ent calleđ „kobila”, B alajnac in the region
of Dobrič
Fig. 10. Implement called „kobila”, B alajnac in the region of Dobrič
Fig. 11. Rope-maker crushing hem p on the brake, V ranje
Fig. 12. Dressing of hemp, Niška B anja
Fig. 13. Hemp-brake w ith the m allet, Svojnovo in the region of Temnić
Fig. 14. Mallet for crushing hem p, B osiljgrad (East Serbia)
Fig. 15. Mallet for crushing hemp, Romanove, n ear Surdulica
Fig. 16. Mallet for crushing hen\p, G radište in the region of Dobrič
Fig. 16a) Crushing of flax, M askare in the region of Temnić
Fig. 17. Crushing of hem p on the im plem ent called „ргосар”, Rtkovo in the region
of Ključ (East Serbia)
Fig. 18. Implement called „ргосар”, Valakonje, Boljevac
Fig. 19. Hemp-brake w ith the im plem ent calleđ „nabojnik”, Klokočevac in the
region of Poreč (East Serbia)
Fig. 20. Breaking of hem p w ith the foot before dressing it on the hem p-brake,
Moravci in the region of K ačer (West Serbia)
Fig. 21. Hemp-brake, Lobor
Fig. 22. Hemp-brake, Sam obor
Fig. 23. Dressing of hemp, M oravci in th e region of K ačer (West Serbia)
Fig. 24. Dressing of hemp, M oravci in the region of K ačer
Fig. 25. Polishing of dresseđ hemp, Vlajkovići in the region of Kopaonik
Fig. 26. Work on the hem p-brake, Z dravinje in the region of Jastrebac
Fig. 27. Winding of dressed hemp, M oravci in the region of K ačer
Fig. 28. Hemp-brake, Svrljig
Fig. 29. Hemp-brake, Beočić in the d istrict of Belica
Fig. 30. Hemp-brake, Istok in the region of M etohija (South Serbia)
Fig. 31. Hemp-brake for polishing hemp, O m anjska n ear Doboj (Bosnia)
Fig. 32. Hemp-brake for polishing flax and hemp, Kupinovo in th e region of Srem
Fig. 33. Hemp-brake from the region of Vojvodina (North Yugoslavia)
Fig. 34. Implement calleđ „m elica”, used for crushing hemp, Grabovica n ear Brza
Palanka
Fig. 35. Stamping-mill for hem p, T orjanci in the region of B aranja
Fig. 36. Stamping-mill opened to show its different parts, T orjanci in the region
of Baranja
Fig. 37. Crushing of hem p in the stam ping-m ill, Prolog n ear Livno
Fig. 38. Stamping-m ill for hemp, region of Mačva
Fig. 39. Stamping-mill, K ostojević n e ar Užice (West Serbia)
Fig. 40. Stamping-m ill open, K orenita in th e region of Ja d a r (West Serbia)
Fig. 41. Stamping-m ill closeđ, K orenita in the region of Ja d a r
Fig. 42. Men crushing hem p, Cvetkovac in the region of Sum adija
Fig. 43. Crushing of hem p in th e stam ping-m ill, Bačevci n ear B ajina B ašta (West
Serbia)
Fig. 44. Swaying of th e handle on the im plem ent calleđ „m ačva”, Bačevci n ear
Bajina Bašta
Fig. 45. Woman hackling hem p skeins on the im plem ent calleđ „ogrebača”, Blaževo
in the region of Kopaonik
Fig. 46. Ogrebača, Blaževo in the region of Kopaonik
Fig. 47, 48, 49. Stam ping-m ill, Petrovo Selo n ear Glamoč (Bosnia)
Fig.50, 51. Stam ping-m ill from the neighbourhood of Ja jce (Bosnia)
Fig. 54. Stam ping-m ill „sam ica”, Beloševac in the region of K olubara
Fig. 53. Samica, Sovljak in the region of Ub
7*
1 00 ГЛАСНИК етНогра ф ско г м у зе ја У БЕО ГРА ДУ
Fig. 54. Stam ping-m ill „sam ica”, Beloševac in the region of K olubara
Fig. 55. Stam ping-m ill called „sam ar” (pack-saddle), P aštrovići in the region of
K olubara
Fig. 56. H elp-w ork in dressing hemp, Štavica in the region of K ačer
Fig. 57. H elp-w ork in dressing hemp, Štavica in th e region of K ačer
Fig. 58. Hackling of hemp, Štavica in th e region of K ačer
Fig. 59. Spinning of hem p on the im plem ent called „furka”, V ratarnica near Zaječar
(East Serbia)
Fig. 60. Sorting of hemp, Blaževo in the region of Kopaonik
CULTURE ET MANU FACTURF. DE LIN ET DE CHANVRE

CHEZ LES PEUPLES YOUGOSLAVES
Dans l'introduction l’a u te u r donne d ’abord u n a p e r g u historique de la culture

de lin e t de chanvre chez les Yougoslaves, depuis l ’antiquite ju sq u ’a nos jours.
Les au tres sections du prćsent trav a il sont consacrees aux divers emplois de ces
plantes textiles, k la technique de leu r production e t de le u r m anufacture, aux
differents instrum ents employes p our la fabrication du fil e t des tissus, aux coutumes
populaires qui se ra ttac h e n t a la culture et a la m anufacture de ces plantes. Le
d e m ie r chapitre tra ite le lin et le chanvre comme plantes medicinales.
Bosiljka Radović
УЖАРСТВО У СРБИЈИ
УВОД
У нашој земљи има виш е сл уч ајева д а једна привредна грана

даје основни тон читавом економском, друш твеном и културном ж и -
воту једне области, града и ли села. У колико су у питањ у занати, као
•гајпознатији пример можемо у зети К осовско-метохиску О бласт коју
и поред обиља других зан ата к арактери ш е углавном к у ју н џ и л у к. З а
област Јужног Поморавља, а особито за територију од Б ујан овц а па на
север до Лесковца, од прворазредног је значаја, у економском погледу,
прерада ужарије — занат који у стручној л и тератури не зау зи м а оно
место које му с обзиром на улогу к о ју је он играо и к о ју још у век има,
припада, те је још прилично непознат. Н ајвред н и је странице посве-
ћене њему потичу од познатих рад н и ка на п рикуп љ ањ у грађе о за-
натима М. Савића, А. В уча и групе лесковач ки х писаца С. Димитри-
јевића, М. Перовића и других. То су, међутим, радови који бавећи се
општим проблемима обухватају и у ж ар ск и зан ат д ају ћ и о њ ем у дра-
гоцене податке али не уп у ш тају ћ и се у детаљ е технологије и терми-
нологије. Поред тога лесковач ки писци и м ајући као тем у развој леско-
вачке индустрије и самог града који се р азви ја на бази те индустрије
обрађују и уж арски зан ат углавном у оквирим а Л есковца н е постав-
љајући читаво ју ж н о П оморављ е као центар те радиности и не трети-
рајући однос тог центра према њ еговим периф ерним областима и
обратно. Стога се осећала потреба да се овај зан ат обради ш ире — у
границама читаве Србије, а да би се стекла јасн и ја претстава о његовом
замаху, нарочито средином X IX в., ком парирати га, колико је то по-
требно и могуће, и са осталим наш им и суседним областима.
Полазећи с ти х становиш та, приликом испитивањ а на терену у
центрима уж арск е радиности Лесковцу, Врањ у, Б ујан овц у и Гњ илану,
долази се до за к љ у ч к а да је читаво Ју ж н о Поморавље, а особито о-
бласт од Б ујановца до Л есковца, у основи јединствено зан атско подру-
чје овога зан ата и по условим а за добијањ е сировине и по техници
рада, алату, терминологији и уопш те јединством рада и трж иш та. Што
је овај занат неш то п озн атији и разви јен и ји у Лесковцу, м ож е се при-
писати само огпптој стру ктури Л есковца као трговачког и индустри-
ског града који је по тим особинама далеко испред осталих места у ко-
јима се производила у ж ар и ја, а никако неким посебним нормама које
би занат у овом м есту стављ але изнад других. Тачно је да је у ж ар ск а
радиност им ала великог удела у ф орм ирањ у Лесковца, у чем у је она
учествовала заједно с другим елементим а (познати лесковачки пана-
102 ГЛАСНИК ЕТ Н О ГРА Ф СКО Г М У ЗЕЈА У БЕО ГРА ДУ
ђури, боље трговачке везе итд.), али да ових н и је било, тј. да је ужар-
ство остало једина привредна одлика Л есковца, оно се ничим не би
одвајало од уж арства у Врањ у, Б ујан овц у и Гњ илану. Н апредак ужар-
ства у Лесковцу ом огућује м одернизовањ е заната, тј. увођењ е у про-
изводњу салерског точка (1895 г.) после чега Л есковац у погледу ужар-
ске радиности стаје у ред са техн и чки изграђенијим земљ ам а Средње
Европе а одваја се од других наш и х центара који точак уводе касније,
али који нем ајући опш тих привредних услова које поседује Лесковац
у овој модернијој грани у ж ар ск е радиности — салерском занату —
знатно заостају и за њега.
О п ореклу уж ар ск о г зан ата н е м ож е се говорити н а основу мате-
р и јал а који би давао конкретне податке јер тога м атери јала нема.
М ож е се само претпоставити да су погодни географ ски услови који су
ом огућили гајењ е конопљ е у овим к рајеви м а од давних времена били
један од услова који су омогућавали, ако не и диктирали, постанак и
развој овота зан ата у Ју ж н о м П оморављ у. Нипгга се н е би могло рећи
ни о евентуалним утиц ајим а ко ји би посредно или непосредно пренели
овај зан ат или деловали на његово настајањ е. П остоји и могућност,
коју сматрам за врло вероватну, да је и уж арство, с обзиром на потребе
и повољ не услове, могло настати и у самом Ју ж н о м Поморављу, без
директних спољ них чинилаца, те да је оно у наш им границама и наша
творевина.
У сваком случају, производњ а у ж а р ск и х предм ета морала је бити
позната и знатн а још у Средњ ем ве к у мада за то немамо поузданог
доказа. Н едостатак овога, потиче вероватно и стога ш та уж арство ни
у Средњ ем веку, поготову раније, а и све до почетка X IX в., ни је било
издиф еренцирано као посебан зан ат којим се бави одређен круг људи
— занатлија, већ је и зрада у ж а р и је била и зан атска радиност исто
тако као и домаћа, којом се сезонски или стално баве читава села па
се м ож е претпоставити да је особито у ранијим периодима то било го-
тово искљ учиво дом аћа радиност, к о ја н и је у л ази л а у оквире ника-
к ви х обавеза и л и пописа, а да j'e тек касније почела д а добија форме
заната.
У ж арски зан ат, р азви јен у највећој мери у Ју ж н о м Поморављу,
претстављ а уједно и м атицу и з к о је с е с е љ е њ е м за н а т л и ја зан ат шири
и у друге области. Данас имамо случај да су сви м ајстори по градовима
Космета дош ли из ове матице, а такође и многи мајстори по градовима
Србије, где је уж арство већ ухватило корена и где им а и дом аћих м ај-
стора, мада је и т у зан ат свакако настао ути цајим а и з Поморавља.
Свој н ајвећ и успон у ж ар ск и занат је достигао половином X IX в.,
к ад је у ж а р и ја купована за потребе кириџиског саобраћаја и особито
за потребе војске и бродовља. Од увођењ а ж ел езн и ц а к и ри џ илук опада
па је м ањ а и п отраж њ а за предметима у ж ар ск е радиности а модерни-
зац и ја војске и бродова доводи такође до опадањ а зан ата и смањ ењ а
броја м ајстора је р војск а све м ањ е употребљ ава коњ е з а ч и ју су опре-
му кориш ћени производи уж арског заната, а н естајањ е једрењ ака
условљ ава и м ањ у п отраж њ у р азн и х конопаца.
Данас се у ж ар ск и зан ат одрж ава у мањој мери него у X IX в.
Главни произвођачи су задруге у Лесковцу, В рањ у и Гњ илану као и
фабрике за прераду у ж а р и је у Војводини, док је број индивидуалних
мајстора произвођача по осталим селима м ањ и и задовољ ава углавном
локалне потребе.
У Ж А Р С Т В О У С Р Б И ЈИ 103
ТЕХНОЛОШ КИ ДЕО
1. Гајење конопље и спрељање кудељ е

Извоз кудељ е
0 гајењу конопље имамо неколико историских података, који

иако нису многобројни, ипак говоре да је конопљ а гајен а у наш им
крајевима не само за локалне потребе него и за и звоз ван н аш е тери-
торије. Тако, Херодот помиње да је у Т р ак и ји гајен а конопљ а и да су
Трачани носили веома ш арену одећу од конопљ е к о ја се н и је р азл и -
ковала од ланене1). Ј. Ђ орђевић наводи да је наш а конопљ а позната
и римским изворима који к а ж у да је она и звож ен а и у прим орске гра-
дове суседних мора2). Чедомир М ијатовић наводећи н ек е и тал и јан ске
историчаре8) даје податак да су М лечићи и звози ли к удељ н у и ланену
пређу, а за дубровачки извоз л ан а вер у је да је добар део и са наш е
територије4). Уосталом, и по многим селима чест је топограф ски нази в
„конопљиште”, што у к а зу је на веће количине конопљ е к о је су ту,
свакако, од старина гајене.
За распрострањење конопљ е у С рбији мора се рећи да се она
гаји на читавој територији републике. Н аведени подаци о гајењ у ко-
нопље говоре о томе да она код нас н и је нова к у л ту р а већ да се ту
гајила од давних времена. К онопљ а је биљ ка за ч и је је гајењ е потреб-
но доста неге, она захтева ја к у зем љ у и доста сунца, а за њ ен у прераду
потребни су и друти услови у првом ред у доста воде за њ ено топљ ењ е.
Зато се она у већем делу Србије гаји само онолико колико је потребно
за домаће потребе (за и зрад у п л атн а и сл.). Овом приликом , у вези са
темом, потребно је одредити оне реоне у којим а се, за х в аљ у ју ћ и по-
вољним географским условима, и в ећ традицијом, конопљ а гаји у
већим количинама, на већим ком плексим а и где она сл у ж и у првом
реду за индустриску п рераду и извоз.
Приликом одређивањ а ових области и по количини произведене
конопље и по њеном квал и тету и зд в ајају се Б а ч к а у В ојводини а
Јужно Поморавље у Србији.
У Бачкој су са гајењ ем већи х количина конопљ е почеле елзаш ке
Швабе насељене т у половином X IX в. О ва је конопљ а веома доброг
квалитета а гаји се на читавој територи ји Б ач ке, поглавито у местима:
Оџаци, Каравуково, Врбас, П аланка, Н ови Сад итд. О количини доби-
јене конопље у овим областима добија се слика те к к ад се к а ж е да
је 1913 године, поред конопљ е употребљ ене за прераду у земљ и, и з-
везено за неке западне и средњ оевропске зем љ е преко 1200 вагона
кудеље5). Од осталих области у Војводини Срем гаји м ањ е конопљ е а
Банат најмање.
У Србији, у к рајеви м а ју ж н о од Саве и Дунава, долина Ју ж н е
Мораве са својом песковитом глином, изобиљем сунца и другим по-
годностима п р у ж а изванредно тло з а гајењ е ове културе. И дући с
југа конопља се у великим количинам а гаји готово од самог извори-
шта Јуж не М ораве па прем а северу до Н иш а обухватајући и сливове
Моравице, Би!ничке М ораве, Б ањ ск е Р еке, Врле, Ветернице, Јаб л а-
нице, Пусте Р ек е и Тогагаце за х в ат ају ћ и тако И зморник, Гњиланско,
Бујановачко, В рањ ско и у првом реду Л есковачко Поље, где је га-
104
јењ е ове културе најразвијеније. Н еш то на исток од ове области ко-

нопља се у већим количинама гаји и у П чињи, али се ту углавном не
прерађује већ се продаје у Врањ у. Н а северу од Н иш а конопља се та-
кође гаји особито у А лексиначком и К руш ерачком Пољу, али већ не
тако као у пределу од Б у јан о в ц а до Н иш а. Н аведеној области у чита-
вом привредном ж и воту д а је тон баш гајењ е конопље, је р се у око-
лини Гњ илана В рањ а и Л есковца читава села баве њ еним гајењем и
прерадом. И зу зе так донекле у том погледу чини околина Бујановца,
где се гајењ ем конопљ е баве само српска села док ш иптарска села као
П реш гво, Ц рнотнице, Р ајинце, Летовица, Ж уњ и ћ и , Б укуровце и Ре-
љ ан е не гаје конопљ у иако им је зем љ а за то погодна6).
К оли ко је конопљ арство заступљ ено у овим областима, може
се видети само из једног податка М. Ђ. М илићевића који к аж е да је
у Л есковцу и околини годиш њ а производњ а била око 2,000.000 ока ко-
нопљ е7). П осле ослобођења па до Првог светског р ата Врањ ски и део
Н иш ког и Т опличког округа производили су годиш њ е 5,000.000 кг ку-
деље, не м ањ е од 1,000.000 кг прерађивало а остатак и звозило8). Ју-
ж но П оморављ е има, као ш то смо видели, прим ат у производњ и ку-
деље. К онопљ а се гаји и у другим крајевим а, само у мањ ој мери. Тако
треба споменути слив П чињ е, долину Зап адне М ораве (углавном
К ру ш евач ко Поље), а затим терен д у ж В елике М ораве, где је у Ја-
годинском округу 1867 г. било конопљ е за 1687 дан а орањ а, а свих
ж и та 47.046 дана орањ а9). У Ш ум адији је било почетком и у првим
десетинама X X в. 838 х ек тар а под конопљом, у К руш евачкој области
617, у Н иш кој 2.826 итд., док је у областима ван С рбије било у Области
скопској 270 хектара, Загребачкој 1905, Битољ ској 180 итд. У Војво-
дини је гајена конопљ а у Б ач кој на 10.748 хектара, а у осталим дело-
вима је знатно м ањ е10).
Г аје се две врсте конопљ е: белојка и црнојка, али се виш е цени
белојка. По времену чуп ањ а р азл и к у ју се и м аторка и семењ ара. Прва
се р ан и је чупа, м екш а је и ситнија и има разноврсну употребу, а уж а-
ри ја од њ е је боља. С емењ ара је сазрела конопљ а к о ја већ им а и семе.
Влакно од њ е је ош трије и употребљ ава се за грубљ е врсте уж арије,
али се не цени много. По начи ну топљ ењ а р а зл и к у је се бањ ска и ле-
сковачка (моравска). К уд ељ а од бањ ске конопљ е је беља, м екш а и
маснија од лесковачке, јер се топи у топлој, м инералној води Врањ -
ске Б ањ е. З а израду у ж а р и је Л есковац је предодређен н а лесковачку
конопљу, док В рањ е и Б у јан о в ац користе бањ ску. К онопљ а и з Пчиње
не п рерађује се тамо већ се већим делом доноси и продај е у Врању.
К а д се конопљ а почупа са њ ива, п овезује се у струкове и топи.
„Топила“ су базени одвојени јед ан од другог насипима зем љ е и у јед-
ном ком плексу их м ож е бити по неколико деоетина (сл. 1). Ф абрика
К арла В ол ф а (подигнута 1904 г. у Врањ у) им ала је 13 топила у Врањ -
ској Б ањ и, а у свако стаје 4— 5.000 кг конопљ е11). У њ и х се стављ ају
струкови преко к о ји х се н асл аж е кам ењ е да би се о др ж ал и под водом.
У зависности од топлоте воде конопљ а се у топилим а д р ж и д у ж е или
краће време. У топилим а В рањ ске Б ањ е због топлоте воде конопља
се држ и у топилима два или н ајви ш е три дана, док она ко ја се топи у
хладној води треба да стоји у топилим а и две до три недељ е. К ад је
натопљена тако д а се влакн о лако одваја од стабљ ике, вади се и сл аж е
прво у ш ироке купе, а к ад а се м ало просуш и, онда се ове купе растре-
УЖ АРСТВО У СРБИЈИ 105
су и праве мање купе постављ ене у облику ш атора (сл. 2). К ад је

аустриски дипломат Х ан путовао кроз наш е области (1854 г.), про-
лазећи кроз Лесковац запазио је ове куп е и о њ има записао: „ З а вре-
ме нашег путовања етајала је (коногтља) у м алим к ао ш аторим а постав-
љеним у редове за сушење на њ ивам а и целој овој равници д авал а је
изглед војничког логора”.12)
Сл. 1. „Топиоха" за конопљ у у В рањ ској Бањ и
Како топила у В рањ ској Б ањ и зау зи м а ју в ел и к е ком плексе зе-

мље, то се са њ и х због испарењ а ш и ри ја к смрад. О писујући ова то-
пила В. 'Борђевић, к о ји је 1892 г. боравио у В рањ ској Б ањ и, к аж е:
„Напослетку затекох у бањ и н а своме м есту и Цига!не, к о ји испод Ја н -
четове механе полунаги топ љ аху конопљ у у топлој води и у ж и в ах у
сербез сво)а грађанска права: је р и х н и к ак ва сила не би у стањ у била
покренути изван бањ ског рејона где им је место”, и даљ е: „О пш тина
Врањске Б ањ е која има прихода од топила виш е од хи љ ад у динара
била би д у ж н а д а подигне, управо продуж и, к ан ал за топ лу воду до
испод бањског рејона, те да топила не к у ж е ва зд у х и не сл у ж е на пот-
смех странцима и на срамоту ове л еп е бањ е”.13)
Поред В рањ ске Б ањ е топила с топлом водом користе се јо ш је -
дино у Саболчу у Б арањ и. К в ал и те т тако топљ ене конопљ е је н ај-
бољи и она с усггехом м ож е кон кури сати итал и јан ској.14)
К ад се конопљ а осуши, р асту р ају се куп е у ко је је била слож е-
на па се тр л и на трлици а затим савија у повесма и тако продаје у ж а -
рима или извозницим а. О вај напоран посао око топљ ењ а и трљ ењ а
конопље обављ али су н ајвећим делом Ц игани (муслимани) који су
због природе посла добили н ази в „конопљ ари“. Топљ ењ е и трљ ењ е ко-
нопље обављ али су и ли за п лату (храна и део конопљ е — десети део)
или за новац. Р еђе су откуп љ ивали м ањ е количине конопље, п рера-
ђивали је и сами продавали. И ма доста Цигана, особито у Врањској

Б ањ и и околини Лесковца, којим а је ово н ајв аж н и ји посао од којег
добијају највећи део својих прихода. К а тк ад су се Ц игани поред ко-
нопљ арства бавили и израдом у ж ари је, а било и х је или их и сада
има, мада врло ретко, којим а је уж арство једино занимањ е.
С1л. 2. Сушиње конопље у Врањској Бањ и
Н а к вал и тет кудељ е утиче и начин скупљ ањ а конопље. Наиме,

ггроизвођачи конопљ у н е секу већ је чупају, пош то се и и з њеног ко-
рена добија влакно, а како се к удељ а продаје на килограм (раније на
оке), то произвођачи нису им али рачуна да теж и н у ко ја се добија из
корена губе. Овај је моменат често био пресудан к ад се радило о из-
возу кудељ е, је р су се стране ф ирм е р ад и је оријентисале н а и тали јан -
ску кудељ у к о ја је чистија, к о ја н и је чупана с кореном већ сечена.
Н ајвеће количине конопљ е за и звоз д аје Л есковачко Поље, а у
Војводини Б ач ка. И з Л есковца и м ањ е и з В рањ а и звож ен е су велике
количине конопљ е за Р ум ун ију, Б у гар ск у (која са садњом конопље
почињ е тек половином X IX в.), Грчку, А лбанију и друге земље. Само
у Б у гарск у је 1910 г. извезено 579.188 кг кудељ е и з лесковачке обла-
сти10). Б ач к и извоз теч е углавном к а средњоевропском и западно-
европском трж и ш ту, па је 1913 г. за Енглеску, Ф ранцуску, Н ем ачку
и А устроугарску изнео укупно преко 1.200 вагона кудељ е.16)
А ли почетком X X в. и и звоз кудељ е опада. Грчка и А лбанија се
снабдевају од И тали је бољом кудељ ом, Р ум ун и ја је и сама после
ослобођења од Т урак а гаји у већим количинам а, а Б у гар ска подиж е
и еопствену у ж а р ск у индустрију. Запад на тр ж и ш та се н е освајају због
ш п екулантских м анира л есковачких и звозни ка који или ш аљ у мокру
кудељ у к оја још на п у ту почињ е да трул и и ли с кудељ ом п ак у ју и
камењ е. Тако је лондонска ф и рм а Б ри н у вагону кудељ е поручене
т Лесковца добила и 900 кг кам ењ а17). Од подизањ а ж ел езн и ц е 1886 г.

Лесковац кудељу извози н ајвиш е у Н ем ачку, где је м еш ају с ланом и
конкуришу италијанској кудељ и као најбољ ој на свету.18)
Кудељу која је употребљ авана у зем љ и за и зр ад у у ж а р и је про-
давали су произвођачи на пијацама. Б и л а је сави јан а у повесма, а
продавана на оку(1.280 грама). Око 1903 године цена једн е оке кудељ е
била је од 0,5 динара до 3 грош а чарш иска (60 п ара динарских). Д еш а-
вало се да су трговци откупљ ивали сву к уд ељ у од сељ ака, п а је сме-
штали у магазе из којих су је продавали уж ар и м а по 4 грош а за оку.
Било је готово редовно да су сељ ак и ли трговац к васи ли ку дељ у пре
него што би је продавали у ж ари м а те су јој тако повећавали теж ину.
Мајстори пак, да би надокнадили ову ш тету, к васили су готову у ж а -
рију, што је ишло на уш трб квалитета.
У новије време (од 1949— 1950) у ж а р и за производњ у у ж ар и је
употребљавају и грчку, и тал и јан ску и л и западнонем ачку м анилу која
је јевтинија од кудељ е а д а је ја ч у робу, ал и к ако потрош ачи н а њ у
нису навикли, то ое ова роба теш ко продаје, па је к у дељ а и даљ е о-
сновна сировина у уж арству. С иром аш нији у ж а р и к у п у ју стару брод-
ску и техничку уж ад, распредај у је и од нЈв праве своје израђевине.
2. Изглед радиопице, алат и техника рада

Производи
Прерада конопље у у ж а р и ју изводила се или у самој радионици
— „ћерани” (нарочито зими), и л и у двориш ту, или на ули ц и (лети).
Ћерана служ и и као просторија за рад и као м агацин з а смепггај сиро-
вине и готових производа. С обзиром на то у ж а р је користио лепе да-
не да ради у двориш ту и ли пред кућом. У ки ш н е и ли хл ад н е дане ра-
дио је у самој ћерани ко ја је ниска, често доста узана, дуга 10— 15 м,
са земЈваним подом и због веома м ал и х прозора врло слабо осветљ ена.
Зими је у овој просторији био ж а р од дрвеног угљ а-ћум ура у м ангалу,
ћерамиди или земљ аном леђен у над којим је у ж а р могао грејати само
руке. На десној страни радионице нал ази л о се коло постављ ено у
чело ћеране, а н а сам десни зи д прикована је „перда“ — д аск а дугач-
ка готово колико и сама радионица. П ерда је на виш е м еста избуш ена
ради постављ ањ а клин ова и чеш љ а за п ри хватањ е ж ице. У глови р а-
дионице користе се за стављ ањ е готове робе и л и сировине. У њима
стоји и трлица и гребени (ако и х има), а т у је и коло з а спрезањ е ко-
нопаца и нека м ала столица — тронож ац.
Поред саме ћеране у ж а р је могао им ати и н еку другу м ањ у про-
сторију и л и таван где је д р ж ао к уд ељ у и л и производе и где је „опавао"
(трлио) кудељ у. Ово је тип старе радионице онакав к ак ав се у тради-
цији мајстора пам ти и к ак ав се и данас код индивидуалних произво-
ђача среће. У ж ар с к а задруга у В рањ у данас има своју зграду у којој
је једна вел и ка просторија одвојена за рад на колу и ли точку, док се
кудеља „опава“ и јш гребена под натстреш ницом у двориш ту. Задруга
у Гњилану нем а зграде, т е задрутари производе у ж а р и ју по ћеранам а
разасутим по целом насељ у.
С алери сучу у ж а д на улици или некој пољ ани јер им мале про-
сторије ћеране не доп уш тају да праве дугачку уж ад. Зими пак уносе
точак у ћерану, ал и тада производе много кр аћ у у ж ар и ју . Салерска
се радионица не р азл и к у је од у ж ар ск е и зу зев ш то је у њој заступљен
салерски алат, а задруга „Р ад н ичка будућност” у Л есковцу има про-
сторије за рад и на колу и на точку.
Сл. 3. У ж арска трлица са бијачем
А л ат којим се с л у ж е уж ари , бар колико сам на основу испити-

вањ а могао да закљ учим , н и је се од давних времена мењао. Управо,
у традицији ових м ајстора нема никаквог сећањ а на н еки други алат
ни по облику ни по начину употребе сем оног који они употребљ авају
и који обично н ази вају „турски ”. Ово тум аче тиме ш то су се, по њ и-
ховом причањ у, Т урци у наш им крајеви м а бавили у ж ар ск и м занатом,
па је и сам зан ат с алатом остао као наслеђе од Т урака. П ознато је,
међутим, да су Т урци за себе д р ж ал и само одређене, м ож е се чак рећи
фигогје занате, док се у ж ар ск и зан ат ни по теж ини, ни по чистоћи,
ни по било чем у другом не м ож е см атрати привилегованим. С друге
стране, ни и з ли тературе ми н и је познато да су се Т урци код нас ба-
вили израдом у ж ари је, па м и се чини д а је н ази в „турски “ за овај
алат дош ао отуда ш то je остао из времена Т урака и да му је овај при-
дев дат да би се некако издвојио и по називу од модерног салерског
заната, утолико п ре ш то се за овај често ч у је и назив „нем ачки”.
З а чиш ћењ е поздери, ко је је још било у кудељ и иако је била тр-
љ ена од конопљ ара, употребљ авала се трлица (сл. 3). Б и л а је од јасе-
новог или чеш ће од круш ковог дрвета, а правили су је сељ аци или
сами уж ари. Н а те л у трлице је узд уж ан , доста дубок зарез, а ноге су
обично изједна с телом трлице. К уд ељ а се на њој „опава” „бијачем ”
од ораховине урађеним у облику нож а. Д уж ин а бијача је до 50 см.
VJKAPCTBO У СРБИЈИ 10 9
С л i- У ж арско КОЛО Н елпева.

т п р е ч н и ц а , (3) м а к а р е , (4) д о л ап , (5) б у б р ези , от
* s r s .« — <9> iopraHi (,^ u) шелта
Од уж арског ал ата н ајв аж н и је је „коло” за прављ ењ е жице и

сиџима (сл. 4). То је уједно и једини прибор који м ајстор купује. Ужа-
ри и з Б ујановца и Гњ илана н абављ али су кола ко ја су правили мај-
стори Срби и з Б ујановца, а делом и и з околних села, док су их Ле-
сковчани куп овали од сељ ака из В учја. У В рањ у су били познати
м ајстори Јеж и н ц и који су израђи вал и кола и продавали и х по пија-
цама. К о л а су продавана пазарним даним а и ли по вашарима.
У ту рско време цена им j© била 12,5 грош а (2 черека) до 15 гро-
ш а. Око 1912 г. коло је стајало 30 динара, док се данас за њ ега плаћа
око 1000 динара.
К оло је обично н аправљ ено од ора-
ховина, ал и се з а њ егову и зр ад у може ко-
ристити и јасен. Основа кола је „чакља“
к о ја је с,аставЈвена од две гредице у обли-
к у ногара. Гредице су н а вр х у проширене
и састављ ене у део који ое обично назива
„гл ава“. Н а глави ое н ал а зе 5 „макара" —
ваљ ака направљ ених од ораховог, јаоено-
вог и ј ш јововог дрвета ду ж и н е 15 см и
пречни ка 5 см. С вака м акара има 9 или
виш е „азн а“ — ж лебова. Ч етири су мака-
ре постављ ене на глави кола по угловима
замиш љ еног квддрата, док је пета постав-
љ ена н а десној гр-едици чакљ е и нешто
ниж13 од остале четири. М акаре су з а коло
ф иксиране „иглом“ — гвозденим клином,
ал и тако да се око игле могу слободно о-
кретати. Све су м акаре по азнам а (жлебо-
вима) омот.ане „ш елтом “ — канапом који
је провучен кроз једн у а л к у к а десној
Сл. 5. Долап а а уж арском
колу
гредици чакљ е. К ад се ш ет та повлачи ру-
(l) ч а к љ а , (2) п р е ч н и ц а , (3) бу- кама, она обавија м акаре и окреће и х све
б р ези , (4) гл ав и н а , (5) сп и ц е. на јед н у страну.
(6) п и р а јк е , (7) ш е л та
Са задњ е стране, неш то и зн ад поло-
вине висине кола, гредице чакљ е спојеке
су „ггречницом" — даш чицом ш ироком око
10 а дугом до 70 см и укосо постављ еном н а чакљ у. Н а н и ж е постав-
љеном к р а ју пречнице Н алазе се н а осовини ј.едан до другог два „бу-
брзга“ — дрвен а калем а са по једном азном, док је н а виш е постављ е-
ном кра.ју пречнице, у једн у од рупа избуш ених н а њој, углављ ена
„ћелпена" с.а „ћоћом“. Ћ еЈш ена је дрвени оквир у коме ое на гвозде-
ној игли н ал ази ћоћа, уствари м али дрвени калем с обично три м ала
жлеба. И гла н а ћелпени им а главу к р у ж н о повијену и окренуту пре-
ма спољној страни кола. П рема бубрезима, н а задњ ем проф и лу преч-
нице, помоћу „игле“ (гвозденог клина-осовине) н ам акн ут ј е „долап"
— део кола направљ еН у облику точка пречника обично око 50 см (сл.
5). Основа долапа је „главина“ к о ја према бубрезима има један или
два ж ле5а (азна). У главину су, попут точка н а колима, углављ ене (по
две у реду) дрвене ш ип ке („пира.јке"). О квир долапа чине к р атк е да-
ш чице — „спице" — у које се угл ављ ују пирајке. Све су спице још
уокруг повезаме и спојене канапом к о ји одрж ава монолитност долапа.

Долап је помоћу ш елте у вези са ћелпеном, тако да к ад ое окреће он,
окреће се и ћоћа, а с ш>м и осовина н а к оју је ћоћа чврсто нам акнута.
Коло се покреће помоћу „јор-

гана“ — дугог и дебелог канапа
чији су крајеви спојени. Н а коло
ое јорган поставља тако д а му
стране иду преко бубрега, пош то
је лретходно одоздо обухваћен
жлеб на долапу. У задш ем делу
радионице јорган је постављ ен
преко „скрипке" — м алог дрвеног
калема који је привезан за клин
углављен у перду (сл. 6).
Као прибор у з коло иде
„кал’п“ који сл уж и за спрезањ е
жице у сиџим (сл. 7). Обично је од
ораховог дрвета, ,а састављ ен је од
главе и ручице. Глава је дуга 10 —
12 см и ваљкастог је облика, са за -
свођеним предњим делом. Н а њој
су четири ж л еба постављ ена у-
правно један прем а другом. Н а
гдаву је углављ ена ручица дуга
25 — 30 см.
У помоћни прибор иде и „че- Сл- 7' Кал’п> лево ужарски, десно
салерски
шаљ — дрвени к л и н са зарези м а у *
Kojie се стављ а заврш ен а ж и ц а п ри -
ликом сукања. У глављ ен је у пер-
ду и према потреби (у зависности од д уж и н е ж и ц е к оја се прави)
може се померати (сл. 7а).
Спрезање заврш ен и х ж и ц а у сиџим омогућено је употребом
„ченгела". То је гвоздена к у к а о чи ји је задњ и крај п ривезана „си-
џимка” (парче канапа) ко ја иде преко једн е скрипке (исте као она
преко које се постављ а јорган), а на другом њеном к р ају је завезан
кам ен или парче цигле. Ч итава конструкција окачена је за клин

углављ ен у перду (сл. 8). Ф ун к ц и ја ченгела је да омогући спрезање
сиџима. Наиме, к ад се од 2, 3 или 4 ж и ц е прави сиџим, оне се због
увр тањ а ск раћују, п а се зато њ ихови крајеви, к ад се скину са чешља,
п ри каче за ченгел који их због терета кам ена д р ж и затегнуте, а како
се преко скрипке м ож е слободно померати, то омогућава скраћивање
сиџима који га због снаге увртањ а повлачи за собом.
У рупе перде углављ ени су и
клинови ко/ји с л у ж е за закачиња-
њ е готових оиџима. Овај помоћни
прибор к о ји иде у з коло, а који је
углављ ивдн у перду ни је био при-
чврш ћен н а једном м есту већ се пре-
ма потреби (односно према дужини
Сл. 7а. Чеш ал. који се углављ ује ж и ц е или сиџима који се ради) могао
у перду и у чије се урезе стављ ају померати.
крајеви жице П оред кола за сукањ е у ж ар је
могао имати и „коло за спрезање".
Оно је у основи исто као и коло за
сукањ е, али нем а долапа ни ћелпене
са ћоћом. Н а њ ем у су само макаре
које се помоћу хпеште окрећу исто као
и н а к о л у з а сукањ е. К а д се жели
дебл.а у ж ари ја, односно конопац, он-
д а се он од 2, 3 и ли 4 сиџима суче
н а овом колу начином који ће касни-
jie бити објаш њ ен. И коло з а спреза-
њ е правили су исти м ајетори који су
правили и коло з а сукањ е, али је оно,
због тога ш то је једноставгогје, било
и јевтиније. У турско време је ста-
ја л о 10 до 12 гроша. У ж ар и су обично
правили само сиџиме к о је су прода-
вал и трговцима, а ови су опет, ако су
ж е л ел и конопце, давал и сиџиме м ај-
Сл. 8. Чевгел сторима „пресукувачим а“ који су их
(.1) п ер д а, (2) к л и н , (3) с к р и п к а ,
(4) че н гел , (5) си џ и м , (6) к а м ен сукали н а оваквом колу. И пак је било
и у ж а р а који су су кали конопце, али
су они у поређењ у с осталим у ж ар и -
м а били у мањини.
Године 1895 основана је у Л есковцу салерска ш кола, за к о ју је
донет а л а т из А патина. О тада се у севернијим крајевим а почињ е да
р азви ја салерски занат. Стојан Стам енковић — „С ви лар” учио је у
Београду код Ф ран ца Н ем еш а салерски занат, а 1915 г. донео је први
точак у Врање.
К од салера је главна справа за п рављ ењ е у ж ар и је „точак” (сл.
9), који се највећи м делом набављ а из А патина. Он се састоји и з два
основна дел а — точка (пречника око 1 м) са ручицом за окретањ е и
„главе”. Г лаву сачи њ авају четири ваљ к а с удубљ ењ им а („л ау ф и ”).
Ови су ваљ ци (уствари м акаре) постављ ени у гвоздени оквир тако да
граде лук, а осовина им је „ к у к а ” — м етална игла с повијеном главом.
Преко точка и ваљака постављ ен је каиш , ал и тако да налегне на

лауфе. Окретањем ручице окреће се и точак повлачећи и к аи ш који
окреће макаре а с њима и к уку на к о ју су чврсто усађене. П ри раду
на њему потребна су два човека. То су обично ученик, који окреће то-
чак, и мајстор, који суче уж арију. П редност точ ка је и у томе што
се на нЈему може производити у ж а р и ја ж ељ ен е дуж и н е (и до 60 м),
што је на колу немогуће.
„Енгелштанг" (сл. 10) је столар-
ски производ, а састоји се од основе
начињене од две усправне греде ви -
сине око 190 см. У врху су ове греде
спојене „главом“ која је направљ ена
од дашчица састављених у облику
ваљка чија осовина пролази кроз гре-
де основе за око 25 см. Н а ваљ касти
део главе намотан је „ш нур“ — канап
који ае, пошто је намотан, спуш та на-
ниже, провлачи испод једног калем а
поетављеног на греду која спаја гре-
де основе и на чијем је к р ају „енгер"
— гвоздена кука иста онаква као ш то
је код ужара ченгел. Н а деловим а
осовине главе ко.ји и зл азе из основе
окачен је „гвихт“ (тег, ал и се сваки
терет окачен овде н азива „гвихт").
Функција енгелштанга је иста као и
ченгела. Приликом сукањ а у ж ад и
крајеви жице или сиџима се закаче
за енгер и приликом њ иховот ску-
пљања повлаче ш нур који се одмота-
ва с главе. Гвихтови п ак не допу-
штају да с.е глава окреће виш е него
што би требало, те тако својом теж и •
ном одржавају потребну затегнутост
сиџима или конопца к о ји се суче.
За прављење техн и чк и х конопаца употребљ ава се „к ш и р ” —
гвоздена справа постављ ена у основу од дрвених греда. К ш и р (сл. 11)
сачињавају четири к у ке које се ручицом н а његовој полеђини заједно
окрећу у истом смеру н а принципу зупчан ика. П риликом р ад а на
кширу употребљава се за за тезањ е конопца енгелш танг исто као и у
раду на точку. ‘ ;
За израду у ж а р и је на точ ку и кш и ру н е употребљ ава се перда
с клиновима и чеш љ ем као код у ж а р а, већ се крајеви готове ж ице,
сиџима или конопца постављ ају на клинове или ћуски је пободене у
земљу. Од осталог помоћног ал а та овде је „л ер ” — уствари у ж ар ск и
кал’п, само ш то је лер већи и нем а ручице.
Салери к уд ељ у чисте гребенима с дугачким гвозденим ш иљ цим а
које израђују Ц игани. У зад њ е време у ж а р ск е задруге у В рањ у и
Гњилану употребљ авају гребене уместо трлице, док је то код инди-
видуалних м ајстора ређи случај.
Код у ж а р а рад почињ е чиш ћењ ем кудељ е. В ећ „очукан а” к у -
деља (у Л есковцу к а ж у „к уч и на”), куп љ ен а пијачним даном од се-
Гласник 8 X IX
ГЛАСНЛК ЕТНОГРАФСКОГ МУЗЕЈА V БЕОГРАДУ
Сл. 10. Енгелштганг

(1) гл ав а, (2) ш н у р , (3) ен гер, (4) гв и х т
у ж а р с м о у с р в и ји 115
љака, мора се прво припремити за сукањ е је р у њој још има поздера.

Кудеља се зато прво „поткида” под ногу, а ако је чврста, искида се
ножем, па се онда трли на трлици. О вакав начин припрем ањ а кудељ е
задржао се и данас, али углавном код м ајстора ко ји раде приватно
или код оних који од задруге добијају извесну количину кудељ е да
је припреме за сукање. И мућнији самостални у ж а р и и задругари к у -
дељу чисте тако што повесмо прво поткидају на гвозденом кли н у при-
куцаном у какав дирек па је онда гребенају на гребенима (сл. 12).
Сл. 11. Прављ ељ е техкичких конопаца на „кширу"
Посао око припремања кудељ е прилично је напоран и т е ж а к због пра-

шине која се том приликом диж е, а како не зах тев а стручност, то га
по задругама обављ ају углавном почетници или најм љ ени помоћни
радници. Опавање (трљење) к удељ е био је први посао који ученик
ради кад дође неком м ајстору да учи занат. У ж арски мајстори, уко-
лико нису имали помоћног особља, нису припрем али веће количине
кудеље, већ су је сваког јутр а, почев од 2 часа, опавали само онолико
колико им је потребно за тај дан. У условим а зад р у ж н е производњ е,
данас, мајстори се овим послом не баве већ то ради помоћно особље
— углавном Цигани.
Пошто је припремио довољ ну количину кудељ е, м ајстор је став-
ља у кецељу (кецељ у стављ ају тек откад је уведен салерски занат,
јер салер одједном узим а по 2— 3 кг кудељ е к оју м ож е д р ж ати једино
укецељи), па се затим „појасником ” веж е за јорган. П ојасник је појас
од обичног канапа за к о ји је везан а „ф еретка" — опет п арче канапа
дуго 10—15 см, за чији је к рај привезано неко дрвце или обично дугме
којим се мајстор зак а ч и за јорган, и то код самог кола. К ад се приве-
зао за јорган, м ајстор узим а мало кудељ е, овл аж и је устима и прстима
усуче па је зак а ч и на гл аву игле (осовину ћоће). К а д је то учинио,
почиње полако да хода уназад. Пошто је појасником и ф еретком м ај-
116 М1АСНШ£ ЕТНОГРАФСКОГ МУЗЕЈА У ВЕОГРАДУ
стор везан за јорган, он га х одајући уназад, вуч е з а собом. Како јорган

обухвата оздо осовину долапа то га он приликом повлачењ а окреће, а
пош то је долап ш елтом спојен са ћоћом, окреће се и ћоћа, те самим
тим и игла на ч и ју је главу стављ ена кудељ а к о ја се услед окретања
игле уврће. Х одајући ун азад у ж а р додаје помало к удељ е из кецеље,
п ри чем у је левом руком растреса и и звл ачи и з гу ж ве која му је у
кецељ и (или за појасом „на к у к “, ак о ради без кецељ е), па ту потреб-
ну количину п ропуш та к роз п арче сукнене к рп е к о ју др ж и стегнуту
и зм еђу п ал ц а и ш ак е десне руке.
И зл азећ и и з ове к рп е (која је прет-
ходно м ало навлаж ен а), кудеља се
због окретањ а игле уврће правећи
„ж и ц у “, обично дебљ ине 1 — 1,5 мм
(слика 13). К а д је заврш ио жицу
(ко1а м ож е бити дуга 6 — 12 м), мај-
стор је кида и ш ен кра) закачи на
један за р ез чеш љ а углављ еног у пер-
ду, а затим п р и л ази коду, скида жи-
цу са к ола и н ам акн е је на једну од
м акара ко)е за т у сврху им ају малу
куку, па затим описаним начином
прави нову ж ицу. Попгго је напра-
вио четири ж и ц е и пош го је њихове
почетне к р ајеве ставио н а макаре,
у ж а р п рилази задњ ем делу радиони-
це где са чеш љ а скида задњ в кра.је-
ве ж иц а, уврће и х прстима у обли-
к у петљ е к оју н ам акн е н а ченгел, па
онда стављ а „к а л ’п “ тако да свака
ж и ц а уђе у једн у азн у калупа. Затим
п ри л ази к о л у и повлачи ш ел ту која
Gn. 12. Цребегаање конопље у ј е омотана преко м акара. Повлачење
ж арскоЈ задрузи у Врању ш елте условљ ава окретањ е макара
због чега се окрећу и ж и ц е које се
пролазећи кроз ж лебове к ал у п а услед
у вр тањ а сп а ја ју у сиџим одмах и за њега. Део који се н алази иза калу-
па и к о ји ее увр ћ е у сиџим ск р аћ у је се због увртањ а тако да испред
себе помера к ал у п према колу. К а д ј е к а л у п дотер>ан до самих макара
(односно к ад је читавом дуж и ном већ усукан сиџим), м ајстор прихвата
калуп , скида к р ајеве ж и ц а (15— 20 см, ш то још ни је усукано), уврти
и х рук ам а и на самом к р а ју за в еж е чвор па то зак а ч и на п ету м акару
и даљ им повлачењ ем ш ел те до к р а ја усуче сиџим. Зати м га скида
с м акаре и стављ а на к л и н углављ ен у перду, те тако ослободи коло.
Зад њ и кр ај сиџима исто тако скида са ченгела и стављ а на клин.
У ж ари р а з л и к у ју ове к р ајеве сиџима и онај к рај који је приликом
сукањ а стајао н а м ак ари и где је завезан „ч у к аљ ” (чвор) н ази вају
„м уш ки”, а онај на коме је направљ ена петљ а ради постављ ањ а на
ченгел н ази вају „ж ен ски ”. Сиџим се приликом сукањ а ск р аћ у је тако
да је усукани сиџим за 1— 1,5 м к раћи од ж и ц а од к о ји х је усукан.
К ад се уради виш е сиџима (који су сви нам акнути на клинове
на перди) они се бриш у „џебром” — крпом од козине к о ја има четири
„азн а” (жлеба). Џ ебра се натопи л ети хладном а зими топлом водом,
, па се у сваки њен ж леб постави по један сиџим (док су јо ш на клину) и

1 брише се полазећи од ж енског к р а ја прем а муш ком. Сиџими се бриш у
да је „мазно”, тј. да добију лице и да буду гл атки (у Л есковцу сад
кажу да је „политирано”), али и зато да се натопе водом и да буду
тежи јер се уж арија доскора продавала на килограм.
Приликом брисања сиџима у Г њ илану и Б у јан овц у употребљ ава
се и бела земља, „ума”, набављ ена и з Грделице. Н аиме, ум а се р а-
Сл. 13. »Сукање« ж ице
створи у води којом се кваси џебра за брисањ е. Сиџими брисани овако

раствореном умом доби јају бољи сјај, белу боју — и већ у теж и н у. У
Лесковцу су рад с умом н ази вал и „пул и рањ е”, а ум у су куповали
у радњи. Њ оме су рад и л и углавном за врем е бугарске окуп ац и је у
Првом светском рату. В рањ е је ум у употребљ авало до 1948 г., али
мање од Бујановца или Гњ илана. О тада су престали да раде њ оме јер
је бањска конопља по себи бела те н и је потребно белити у ж ар и ју , а
с друге стране, у ж а р и ја се ређе продаје на килограм, п а се ум а не
употребљава ни и з ш п ек у л ан тск и х побуда. К ако је тр ж и ш те у Босни
и Македонији навикло н а белу робу (бељену умом), то ћ е и задруга
у Врању почети с оваквим брисањ ем сиџима.
Сиџими су били гл авни и ф и н алн и производи у ж а р ск и х м ај-
стора који су своју робу п родавали трговцима, а ови је см еш тали у
магазе и давали „п ресукувачи м а” д а од сиџима, на колу за спрезањ е,
производе конопце састављ ене од 2, 3 или 4 сиџима. „П ресукувачи ”
су поред осталих дом аћих послова (обрађивањ е земље) спрезали ко-
нопце, док се осталим уж ар ск и м пословима нису бавили. Б и л и су
плаћени по килограму, а конопце су спрезали на исти начин као ш то
се спрежу и сиџими. Око 1920 г. у ж а р и у своје радионице уносе и
коло за спрезањ е, те сами сп реж у конопце јер им ају ви ш е времена
да се баве и овим пошто се у ж а р и ја м ањ е извози те је мање и тра-

ж ена. Конопци се п раве највиш е од 4 сиџима, од 2 или 3 врло ретко
јер ове и зр ађ у је ф аб ри к а у Лесковцу.
Од 4 конопца м ож е се усукати један, и то је технички конопац.
У ж ари су техни чке конопце правили врло ретко, а ако су то чинили,
онда су и х правили дуге до 8 м, а потом састављ али два или три ко-
мада у један до д у ж и н е од 20 м. Ови су се конопци сукали на колу
за сукањ е на исти начин као и сиџими и обични конопци. Од увођења
салерског зан ата и зрада техн и чки х конопаца спада у готово искљу-
чиву надлеж ност салерских мајстора.
ШТИЦНА
I
Сл. 14. „Ш тицна“ са „флокчићима" на коју се ослања

ж и ц а при раду
К од салера су за и зраду у ж а р и је потребна два човека, и то по-

моћник, који окреће точак, и мајстор, који суче. М ајстор увек прво
пребаци каи ш преко удубљ ењ а на ваљ к у (макари) тако да му се окреће
само један ваљ ак па суче ж и ц у исто као ш то ради и уж ар , али је он
овде слободнији (није везан за јорган), јер му помоћник окреће точак.
К ако се на точку м ож е производити у ж а р и ја ж ељ ен е дуж ине, а да
би се омогућило увртањ е (да ж и ц а или сиџим не би услед тежине
падали на зем љ у и тако онемогућили сукање), мајсхор на сваких 15
до 20 м постављ а ш тицне са ф локчићим а, преко чега пребацује усу-
кан у ж ицу. Ш тицна је направљ ена од две дрвене гредице спојене
једна са другом у облику слова Т. Н а хоризонталној гредици на ра-
стојањ у од 5 см постављ ени су „ф ло к ч и ћ и ” — дрвени зупци између
којих се стављ а ж и ц а или сиџим (сл. 14).
К ад је заврш ио ж иц у, салер је кида и закачи њ е за енгелш танг.
По заврш етку 4 ж и ц е к аи ш на точку се постављ а тако да за х вата све
м акаре које се окрећу у једном смеру, па се затим, помоћу енгера и
лера (великог салерског к ал уп а без дрш ке) суче сиџим: учен и к окреће
точак, а мајстор који је претходно сваку ж и ц у ставио у ж л еб лера

обухвата га рукама и полако се к реће прем а точ ку о стављ ајући за
собом усукан сиџим. Од три или четири сиџима суче се на исти начин
шнура (и добија се ш нура тројка и ли четворка) а од четири ш н уре на
кширу се суче технички конопац (сл. 10).
За брисање уж ари је салери употребљ авају „ш п и м ф л ак ”, ш то је
немачки назив за џебру која је описана код у ж ара.
Основна разлика у ж ара и салера је ш то у ж а р и употребљ авају
алат старији по пореклу и облику док салери им ају точак који је ф а -
бричке израде. Терминологија код у ж а р а је или н аш а или источњ ачког
порекла, док је код салера немачка.
Код ужара, даље, у ж а р и ју м ож е производити само један човек,
док је код салера потребан и помоћник који окреће точак, а често и
„еклер” који гребена кудељ у. О стале р азл и к е су: у ж а р суче десном,
а салер левом руком; у ж ар врти ж и ц у на л ев у страну (отуда нази в за
сиџим урађен од уж ара „л е в ак ”), док салер врти ж и ц у на десну страну;
ужар ради краће конопце а салер д уж е; у ж а р м ож е прерадити на дан
4 до 7 кг кудеље а салер 15 до 20 кг; и на к рају, салер ради преко целе
године, док уж ар ради најви ш е у сезони (март—новембар), али они
ужари који имају и земљ у често преки дају рад особито у врем е про-
лећних радова на дуванским пољ има, винограду или осталом имању.
Израдом уж ар и је бавили су се Срби и Ц игани м услимани (ови
задњи у мањој мери), док салерске производе раде само Срби, а Ц игани
су ту обично само помоћна снага. Ц игана салера нема у првом реду
зато што немају средстава з а куп овањ е салерског точка.
Основни производ у ж а р ск е радиности био је „сиџим ” к о ји је са-
стављен од 2, 3 или 4 ж и ц е па се прем а томе н ази ва „д во јк а”, „т р о јк а”
и „четворка”.
Сиџим двојка употребљ авао се за тк ањ е у л ар а и ко лан а а и за
паковање и уш ивањ е бала.
Тројка је употребљ авана за п ресукивањ е конопаца и за опанке
(врвца).
Четворка је уп отребљ авана за р азн а п аковањ а и вези вањ а, за
прављење ш транги за к ола и особито за и зраду конопаца. Сиџим че-
творка је н ајглавни ји производ у ж а р ск е радиности, док су се дво јка
и тројка и зрађивале у мањ ој мери. По тврђењ у м ајстора пре Првог
светског рата све врсте сиџима рађ ен е су тањ е него ш то се производе
данас.
Од сиџима се и зр а ђ у ју конопци, и то од два или три сиџима до-
бија се конопац д в о јк а и л и тројка, ал и се они ређе производе код у ж а -
ра, јер их праве творнице, док конопац четворку праве и у ж а р и и
салери. Салери, даљ е, производе и техн и чк е конопце које сучу на
кширу и то обично од 4 обична конопца. У ж ар и техн и чк е конопце веома
ретко и зрађују је р је њ ихово коло за сукањ е неподесно за и зр аду тако
дебеле уж ари је.
По дуж и н и р а зл и к у је се сиџим „ш естак ”, „осм ак” и „д есетак” (по
дужини у м етрима), ал и су у ж а р и често продавали седм ак уместо
осмака. Ово су сиџими ко ји су се н ајви ш е производили, а могло и х је
бити по д у ж и н и и већи х као и м ањ их. У околини Гњ илана сиџим се
по дуж и н и мерио н а лак ат, па се двојка и тр о јка (овде „двојанка” и

„тр о јан к а”) и зрађи вал а од 7 л ак ат а дуж ине, а четворка од 4—7 и 8
л ак ата. По теж и н и сиџим четворка од 4 л ак та т е ж а к је % оке а од
8 л ак ат а јед н у оку и четврт. Ц ена за једн у оку у ж ар и је била је ту
7— 10 грош а19).
Сиџим и конопац су уједно и производи од к о ји х су се израђивали
и остали предм ети у ж а р ск е радиности. З а н ајкв ал и тетн и је сиџиме сма-
трани су они к о ји су и зрађени у В рањ у и то због доброг квалитета
Сл. 15. Т кањ е улара у уж арској задрузи у Лесковцу
конопље. И за В рањ а по еолидности и зраде био је Л есковац, а тек на

трећем м есту остали центри — Б у јан о в ац и Гњ илане с околним се-
лима. У ж ар и су сиџим и ж и ц у увр тал и н а л еву страну, па је такав
производ н ази ван „л е в ак ”. У Л есковцу је чеш ће сиџим у ви јан на десну
страну (док је то код свих салера зајед н и чк а одлика), а так ав се рад
називао „араб ач ки ” ; ту се и конопац четворка до 10— 12 м звао ара-
бачки конопац, а леваком је нази ван сиџим за п рављ ењ е коњ ских
оглава.
Од осталих производа н ајви ш е су се производиле (и данас)
ш транге к о је се п раве од два дуга сиџима који се п р ев и јају на пола
тако д а д а ју ути сак као д а су састављ ени од четири. Ш транге се нај-
виш е праве у Лесковцу, а састављ ене су од по две (превијене) двојке,
тр о јке или четворке. М ери се н а ш ух, па ако је двојка, дуга је 18
ш уха, тр о јк а 19—20 а четворка до 25 ш ухова. Овде д у ж и н а и дебљ ина
ш транге одговара њеној намени. Д војка као н ајтањ а и н ајк р аћ а упо-
требљ ава се за вези вањ е и вођењ е стоке и ран и је се звал а „поводник”.
Т ројка је з а обична кола (рабаџије и л ак ш а вуча), док је четворка
за запрегу теретн и х кола (шпедитер). Ш транге се п раве по правилу
од исте к удељ е од ко је и остали производи, али у ж ар и у ш транге
често сучу и грубљ у, недовољ но „оч укан у” кудељ у па и отпатке.
По свим местима израђиване су и „врчанке-п ревртен е” (у Врањ у:

врце обуваћи) које се праве од 4 тан ка сиџима а сл у ж е за и зраду опа-
накз. Дужине су до 2,5 м. У Врањ у, Б ујан овц у и Гњ илану мањ е, а у
Лесковцу се уопште не и зрађује конац. У В рањ у у ж а р и прво и звуку
кудељу на гребенима па је дају ж ен ам а да је танко упреду, затим је
ставе на коло, наврте је, обоје у црно, па је ради суш ењ а раш и ре на
клинове (постављене у перди) и обриш у влаж н ом џебром. П осле су-
шења скидају, везују у „к и тк е” и продају.
Сл. 16. Ткање улара на коланџи- Сл. 17. „Лакат" двадеогт четири
ском разбоју пута саиијен сиџим
Све су ово производи ко је су и зрађи вал и и у ж а р и и салери, али

су салери производили виш е техн и чки х конопаца. Салери још и зр а-
ђују и конопце дуге по 60 м етара (па и виш е — до 200), док то у ж ар и не
могу. Само, овако дугачк е конопце су и салери ређе производили,
па се више практиковало да се састављ ају по два или ви ш е конопаца
У један.
Поред набројаних у ж а р ск и х производа радили су се и други
артикли који, строго гледано, спадају у домен коланџиског заната.
То су разне врсте к оњ ски х оглава, к у ск у н а и других предмета по-
требних за коњ ску или м агарећу опрему. Ови се предм ети и зр ађу ју
на коланџиском разбоју, па су то, прем а томе, ткани ар ти кли (сл. 15
и 16). К оланџ ије су биле обично по сродности зан ата у истом еснаф у
с ужарима, ал и они нису никад производили у ж ар и ју , док је, насу-
прот, било у ж а р а к о ји су поред својих производа радили и колан-
џиске. Данас нем а к о лан џ и ја као посебних зан атли ја, п а су израду
њихових производа п р еузел и у ж а р и особито по местима где и х има
122 ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ МУЗЕЈА У ЕЕОГРАДУ
мало. Данас уж ари раде и плетерај (рибарске м реж е, љ уљаш ке, мреже
за леж ањ е, корпе за трг и сл.), ал и у век као допунски занат.
Асортиман у ж а р ск е радњ е и з 1913 г. види се и з теф тера леско-
вачког трговца Ј. Стојановића — „Ш упљ аге”, где се спомињу следећи
предмети: сиџим четворни (три до четири милиметра), сиџими пет
и шест, сиџими пет и четири, сиџим од ш ест метара, „јулари сиџи-
м ари” (начињени од четири ж ице, док је обичан у л ар од три жице),
„ју л ар и ја б у к ар и ” (јабуке су начињ ене од у ж а д и и обојене црвено-
ђувез), „ ју л а р и ” воловски, „ју л ар и јабук ари без повод”, „јулари ма-
гареш ки с дрвца већи ”, „јул ари м агареш ки с дрвц а м ањ и”, „јулари
без оглава”, „ју л ар и деветаци”, „деветаци л есковачки ” (од четири
жице), „осмаци ју л а р ск и ” (танки, осам м етара дуж и н е за плетење
улара), седмаци, ш транге (кратки конопац за вођењ е стоке-поводник),
колани (каиш и за опасивањ е стоке), „ ју ж а големи”, „збирудија” (из-
р ађивани од „аљ овине” — слабије кудељ е), и „арабачки” (дебела
у ж ад )20).
3. Паковање и мере
К ад се обрисана, а тим е и овлаж ен а у ж а д осуше, у ж а р их скида

с клинова на перди и састављ а по четири у „ ју ж е ” (у Гњ илану „кит-
к а ”) тј. једно ју ж е једн ако четири сиџима. П риликом паковањ а у
,ј у ж е ” сиџим ш естак се савија на ш ест а осмак на осам делова. Десет
овако савијених ју ж а п ак у ју се у „тесте” (тесте је, према томе, четр-
десет сиџима). А ко је ради транспорта било потребно да се упакују
уједно два или виш е тестета, онда се приликом вези вањ а бала уда-
рала н а једном к р а ју задебљ аном батином да се роба сабије и не ра-
сипа. У извесним случајевим а (за потребе градског становниш тва —
за суш ењ е и сл.) могла су се читири сиџима ш естака или три сиџима
осмака састављ ати по дуж и н и у „л а к а т” — двадесет четири пута
савијен сиџим (сл. 17). П риликом паковањ а у тесте било је познато
у свим местима паковањ е с „каплам ом ”, тј. к ад се паковао сиџим
осмак (најчеш ће), ун утра је стављ ан тројни, грубљ и сиџим, око кога
се стављ а каплам а (дакле, као омот), к оја је била чиста и израђена
четворно. Тако је тесте имало изглед сасвим добре робе. Док уж ари
своју робу п ак у ју у тесте, салери је п ак у ју у „балицу”. Уствари, то
је исто, само ш то у ж а р и п ак у ју сиџим а салери конопце. Занимљ иво
је да код „п ресукувача” н и је постојала као мера балица већ се и код
њ и х говорило тесте као и код уж ара, мада они ту п ак у ју конопце
као и салери.
Д уж ина ж и ц е сиџима или конопца мери се код у ж а р а на метар,
док се ран и је (турски период) мерило на арш ин (72 см), и то највиш е
у Гњ илану. К ао стара м ера среће се и „ ф а ш ” (распон руку), док се
ово у В рањ у за време бугарске окупације (Први светски рат) називало
„растек”. Од ослобођења и присаједињ ењ а Србији као готово једина
мера је метар (називи ш естак, осмак итд. по дуж и н и у метрима). Код
салера се среће и ду ж и н ск а м ера „ ф а т ” који има два дуж и н ска метра,
а дели се на ш ест делова — „ш у х а”. У ж ари на ф а т не мере.
Готова роба се до Првог светског рата м ерила и п родавала на

оку а отада на тесте, и то зато ш то су у ж а р и готово редовно подва-
љивали износећи на трг робу ко ја још није била д о в о ј б н о осуш ена
од брисања џебром, па је самим тим била и теж а.
Ужари су се служ или и рабош ем и сви су, према кази вањ у, имали
исте знаке за поједине бројеве. Ове зн аке нисам могао са сигурнош ћу
да утврдим јер су ми разни м ајстори давал и разли ч и те зн акове иако
сви тврде да су ознаке код свих биле исте. Рабош и су и з употребе
избачени у време Првог светског рата.
ИСТОРИСКО-ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ
Ј. Помени и развој заната
У одељку о гајењ у конопљ е наведени су извори који говоре

о томе да је конопља стара к у л т у р а Б алкан ског П олуострва. Н аж а-
лост, немамо никаквих података који би нам неш то говорили о томе
кад се код нас конопљ а почела употребљ авати за и зр аду у ж ар и је.
Чедомир М ијатовић наводи за Средњ и в е к да је конопљ а била изво-
жена и ван граница наш е средњ овековне д р ж ав е21), п а на основу тога
К. Костић, са доста вероватноће, претпостављ а да је и уж арство у
то време било развијено, особито у области В рањ а и Лесковца, мада
за то нема података у средњ овековним споменицима22).
Долазак Т урака у наш е к р ајеве условљ ава смањ ењ е броја Срба
занатлија оних зан ата к оје Т урци узи м ају за себе али у ж арство ни
по којим особинама н и је спадало у ред зан ата којим а су се Турци
бавили, па је и у турском периоду остало Србима. А ли ни и з ранијих
периода турске владавине немамо п одатака о овом занату. Т ек 1728
године у „Т евтеру” Н иш ке митрополије наилазим о н а п одатке који
несумњиво говоре о постојањ у у ж а р а у Лесковцу. У поменутом Тев-
теру се к аж е: „почесмо брати лесковачки к ад и лу к динкон
СтефанБ и поп А нтоније и зн ати се ‘Шо донеш е отуд« . . и два тестета
оглави и два конопца“23), и на другом меету: „и з а ћустеци и п ај-
вани грош и по”2'1). Забележ ен о је и то да су турски оф ицири били
обавезни да једном годиш њ е дођу у Л есковац и да снабдеју коње
уларима и другим потребама25). К олико је у турском периоду овај
занат био развијен, говори нам и податак С авића који к аж е да су се
у околини Б ујан овц а н ека села потпуно откуп ила од ага зах ваљ у ју ћ и
раду на уж ари ји , док су у другим по једна половина или четвртина
села остали до ослобођењ а као чи п ч и је26).
Из м атери јал а којим располаж ем о за Средњ и в е к и за период
владавине Т у р ак а па све до X IX в. не можемо стећи јасн у претставу
о томе колико је у ж ар ск и зан ат био разви јен као ни о местима где се
он све одрж авао. М ожемо веровати да је он играо прилично видну
улогу у привредном ж и воту наш ег Средњ ег века и периода под
Турцима.
Т ек за године к о је п ри п ад ају првој половини X IX в. имамо по-
датака који нам одређеније говоре и о постојањ у овога заната, о
његовој јач и н и и о распрострањ ености. У А рхивској грађи з а насељ а
у Србији Т. Ђ орђевић пом ињ е за 1823 г. д в а у ж а р а и з лесковачког

к р а ја а з а 1837 годину једног у ж а р а и јединог м у тавџ и ју из самог
Л есковца27). У „Т е ф те р у арачком варош и Б еоград ск е” 1825 г. лод бр.
25 н аведена су тр и у ж а р а к о ји се н ал а зе ван п остојећи х еснафа, док
и х је 1827 д в оји ц а28). По спи ску зан ата и за н а тл и ја з а 1836 годину
у О к р у ж ју јагодинском било је 11 у ж а р а, у К р у ш евач к о м 6, у Сме-
деревском 2, У ж и чком 3, а у С резу тем н ићком 1629). У овом периоду
осн и вају се и У ж ар с к и есн аф у С ветозареву (1819 г.), Ужарско-му-
тавџ и ск о -тк ач к и есн аф у К р а гу јев ц у 1829 године, А лексинцу 1843 и
у В аљ еву 1849 године30).
У неослобођеној С рбији за у ж а р с к и за н ат у првој половини XIX
века немамо бројн их п одатака на основу к о ји х би се могло судити
о зам а х у зан ата, ал и на њ егово постојањ е у разви јен и јо ј форм и ука-
з у је наведен и п одатак д а се у ослобођеној С рбији пом ињ у у ж ар и из
Л есковца, ш то м ож е зн ачи ти само то да је у самом Л есковцу и ње-
говој околини постојао већи број у ж а р а к о ји су својим производима
задовољ авали ово трж и ш те, те су неки од њ и х м орали тр а ж и ти излаз
у м и гри рањ у за С рбију н ад ају ћ и се да ће тамо моћи бољ е да пласирају
своје производе. С друге стране, половином X IX в. број у ж а р а у овим
кр аје в и м а пео се на хи љ ад е п а је по за н ату у Л есковцу један крај
добио н ази в „Д еветач ка м а л а ” по сиџимима деветац и м а ко ји су ту
рађени. И з тога се м ож е за к љ у ч и т и да је уж ар ство овде имало исто
толи ко дугу к оли ко и ја к у тр ад и ц и ју и да је и у првој половини XIX
ве к а оно м орало бити веома развијен о.
З н а се так о ђ е да су п рили ком обнове старе ц р к ве у Лесковцу
н авелико употребљ авани конопци израђен и у Л есковцу. Стубови су
ц ркве, наиме, били и зр ађен и од дрвета па обавијани конопцим а и за-
тим м ал тери сан и 31).
У области ју ж н о г П ом орављ а у ж а р ск и је зан ат достигао свој
п у н и ји развој средином X IX в., к ад је у ж а р и ја сл ата кар аван и м а у
к р а је в е ослобођене Србије, зати м у Р ум ун и ју, Б осну, Ц рн у Гору, А л-
банију, Г рч ку и ази ск у Т урску. У то је врем е производњ а готове
у ж а р и је прем а С авићу износила 100— 150 хи љ ад а к о њ ск и х товара32).
В ел и ка п о тр аж њ а у ж а р с к и х производа била је у врем е К рим ског рата
(1853— 1856), к а д је у ж а р и ја у вел и ки м количи н ам а о ткуп љ и ван а за
потребе ту р с к е војске, ш то је доводило до економског сн аж ењ а у ж а р -
ски х м ајстора. Д а би п р и к аза л и добро имовно стањ е тадаш њ и х м ај-
стора у ж а р и и дан ас п р и ч а ју к ак о су та д а у ћер ан ам а биле тести је
у век п ун е ви н а а д а се вода н и је п и л а33).
У исто време, у ослобођеној С рбији у ж а р с к и за н ат н е само да
н и је тако р а зв и је н к ао у ју ж н о м П ом орављ у већ се је д в а одрж ава.
З а теш ко стањ е у ж ар ск о г за н ата овде постоје углавном два разлога.
Прво, овде за н ат н и је имао ни ти х услова ни тр ад и ц и је као ш то је
то случај у ју ж н о м П оморављ у, и друго, овде су потребе у у ж а р и ји
подм ириване углавном увозом готове у ж а р и је и з Т у р ск е (односно баш
и з ју ж н о г П оморављ а, к о је је у то врем е још под турском управом)
и добрим делом и з А устрије. Т ако је у м итровском полугођу 1842 го-
дине увезено преко А лексиначког ђу м р у ка и з Т урске 5.558 ока коно-
п ац а и ул ар а а и з А устрије п реко Б еоградског ђ у м р у ка 476 ока кан ап а
и 662 туц ета ул ар а. 1843 г. набављ ено је и з Т урске конопаца з а 50.000
М КА РС ТћО У С РБШ И
гроша, а од 1851/2 до 1856 године у ж а р л у к а за 70.000, 193.880, 82.995

и 14.975 гроша, док је увоз из А устрије знатно м ањ и34).
Овако велике количине у ж ар и је к оје се увозе задовољ авају тр -
жиште до те мере да гуше производњ у и онако малог броја у ж ар а
који се не могу ухватити у кош тац с масовном производњ ом и ниж им
ценама које диктирају уж ари области и з к о ји х се у ж а р и ја извози.
Да би њихов положај био још теж и, увезен у у ж а р и ју по читавој Ср-
бији продају и занатлије других заната, затим бакали, болтаџије и
остали трговци који на тај начин конкуриш у у ж ар и м а као произво-
ђачима.
Погођени оваквим стањем ствари у ж ар и воде борбу против права
разних трговаца да продају уж ар и ју . Тако 1850 године на ж албу
Мутавџиско-ужарског еснаф а у Н еготину (који је тада имао три
ужара), Окружно начелство доноси одлуку којом се забрањ ује тргов-
цима да продају уж арију. Н еки трговац, који је прекрш ио ову на-
редбу и ради тога био глобљен, ж а л и се против одлуке О круж ног н ачел-
ства министру унутраш њ их дела. Истовремено, у вези с овом жалбом,
и Окружно начелство упути ак т министру у коме брани интересе
ужара: „ . . . Кад би наш и трговци следовали оном прим еру који је
разјашњен § 85 Додатка Е снаф ској уредби, тј. кад би они израђевине
од овомесних конопчара конопце као у комисион узим али и на комад
у својим дућанима продавали онда наш и зан атли ски еснаф и не би
п адали...” Са своје стране у ж ар и подносе молбу да се спор реш и
у њихову корист и у молби истичући своје теш ко стањ е наводе: „Ми
од дана на дан постајемо сиромаш ни тако да ћемо за кратко време
заједно са нашим ф ам и лијам а извесно просјачки ш тап у р у к е узети,
или туђе слуге постати м орати”35). М инистар је, међутим, им ајући
намеру да се путем кон куренц ије подигне квал и тет а снизи цена
ужарији овај спор реш ио у корист трговаца, м отивиш ући то и тиме
што 3 ужара, колико и х је у м есту постојало, није било у стањ у да
својим израђевинама подмире потребе у уж ари ји . Две године касније
еснаф има 5 у ж ар а и поново покреће спор против трговаца но ни овај
пут нису успели да и зд ејству ју одлуку којом би се трговцима забра-
нило да продају у ж а р ск е производе.
Мали број у ж а р ск и х м ајстора у Србији добија извесно појачањ е
у страним м ајсторим а који, н ад ајући се доброј заради због ту не-
развијене уж арск е радиности, дол азе преко Зем ун а у Београд. Тако
према неким табелам а36) 1854 године долази преко Зем ун а у Београд
6 ужара, 1855 г. 10 уж ар а, 1856 г. 2 уж ара, 1858 г. 3 у ж ар а. Да би се
Србија ослободила увоза, то је још мало, а не да се ни поредити са
бројем зан атлија и зам ахом зан ата средином X IX века у ју ж н о м По-
морављу.
У исто време си туација је у Војводини веома повољна. Б ач ку
кудељу доброг квал и тета тр а ж и средином X IX в. енглеско и средњо-
европско трж иш те. Она се у великим количинам а извози, а њ ену
прризводњу и прераду д р ж е творнице у Старој Паланци, Оџацима,
Новом Сегедину, Новом Врбасу, О сјеку, Ердевику, В уковару и Новом
Саду. Од ситних у ж а р а истичу се Словаци у околини О џака који у
ово место доносе у ж а р и ју пазарним данима. П ознати су и у ж а р и у
Апатину37).
У другој половини X IX в. у ж ар ск и за н ат у јуж н ом Поморављу

и даљ е к арактери ш е ову област. О снивају се есн аф и у Лесковцу 1880,
а у В рањ у с коланџијам а 1895 године. П рви је 1900 године имао 130
чланова а други 56 у ж а р а и 31 коланџију. По подацима С. Гопчевића
у Л есковцу је било око 300 у ж а р а 38), док К ан иц наводи да их има
преко 400 и к аж е: „ . . . У свакој и при свакој кући удаљ ених квар-
това преду точкови и точкићи, тако да се човеку чини да се налази
у једној џиновској уж арској ф абри ц и ”39). К ар и ћ наводећи 685 мај-
стора у Србији к а ж е да су ш их 624 у околини В рањ а и Лесковца, а
у читавој осталој Србији само 61. У једно наводи да је просечан го-
диш њ и извоз у ж а р и је износио 891.994 кг у вредности од 1,317.759 ди-
н а р а 11’). З а исто врем е М илићевић к аж е да је само у Л есковцу и око-
лини ж ивел о око 1000 душ а од прераде к удељ е (рачун ајући ту веро-
ватно и Ц игане конопљ аре) и да се годиш њ е производило око 100
вагона к удељ е41). По С авићу пак, у Л есковцу и околини седамдесетих
година X IX в. било је око 4.000 а у врањ ском к р ају око 3.000 мајстора
у ж а р а и п рерађивача ку д ељ е42).
Н и је за чуђењ е ш то разн и аутори говорећи о једном занату у
истом месту и у приближ но истом времену д а ју толико разли ч и те по-
датке о броју занатли ја. К олико је у ж ар ск и зан ат р азви јен у градо-
вима, исто је толико заступљ ен и у околним селима. Јед ан је аутор
могао узети у оквир својих испитивањ а само оне м ајсторе који држ е
своју рад њ у и који им ају законске квал и ф и к ац и је, док је други могао
у зети све оне који се тим занатом баве противправно у истој мери
или само сезонски.
У сваком случају, од половине X IX в. па надаљ е у ж ар ск и је
зан ат у јуж н ом П оморављ у врло разви јен и у градовима и у селима.
Тако су поред Л есковца позната по и зради у ж а р и је села у његовој
околини: Тогочевце (познато по „тогочевском” сиџиму осмаку), За-
глуж ане, Трњ ане, Подрид, Власе, М ала и В ел и ка Грабовница и др. У
селу Р удару, у непосредној близини Л есковца, на сеоском гробљу у
порти цркве видео сам и надгробни споменик из 1868 г. подигнут И вку
„ ју ж а р у ” (сл. 18).
У околини В рањ а у ж а р и ју и зр а ђ у ју села: Требеш ињ е, Дубница,
Д улан, К апу, Ћ уковац, Собина, Вртогож , К арад н и к и др.
У Б у јан овц у од 215 к у ћ а (200 српских и 15 циганских), у свакој
је радило у ж а р и ју по 1— 3 радника, тако да је било око 500 у ж ар а
који су прерађивали углавном своју конопљу, док су је само Цигани
куповали. У ж ар и ја се производи и у околним селима: Р ак о вац 35
кућа, К раљ ева 25, К арад н и к 30, Л опардинци 40, Ж у ж е в ц и 6, Трновац
60 к у ћ а (Цигана), Левосај 40, Осмар 30, В ож нице 10, Љ и љ ан ц и 30,
Ж бевц и 100, К рш еви ц а 80, К ли новац 40, С вета П етка 15, Б и љ ача 30
ку ћ а Срба и Цигана, Ж у ји н ц е 10, Т р ејак 20, Б арбаце 20, Л учине 15
кућа Цигана, Л етовица 5 к у ћ а Цигана. У овим селима Т р ејак ради
сиџиме тројанке, а Б арбаце оглаве, колане и ку ску н е (коланџије).
Остала села раде сиџиме четворке. У купно уж ари јо м се бавило 571
кућа са око 1.200 у ж а р а који су и зрађи вал и око 30 вагона у ж ари је,
што је продавано бившој европској Т урској43).
У околини Гњ илана, према Б у јан овц у у другој половини X IX в.
постоји такође зн атн а у ж а р ск а радиност, поглавито у селима И змор-
н и ка и К риве Реке, и то: Доморовци 70 к у ћ а у којим а сви зн а ју да
сучу ужад, али се овим баве само у кућам а које им ају виш е м уш ка-
раца, тј. 32 куће. Даље, Ранилуг 120 кућа, тј. све кућ е у селу Велико
и Мало Ропотово — све куће (61), П етровце 42, Горње и Доње Кор-
мињане све куће (112), Глоговце све к у ћ е (30), Дреновце 15, Каменица
3, Колореч 2, Босе 3, Панчело 13, Томанце 10, К м етовце 8. О количини
произведене уж арије може се судити тек кад се види да су села Р а-
нилуг и Глоговце давала 400 товара у ж а р и је годишње, К ормињ ане
400, Петровце око 200 итд. У самом Гњ илану је било 6 сталних и 40
сезонских ужара — углавном Срба досељ ених и з И зм орника и ма-
суричких Цигана44).
Сл. 18. Надгрсбни споменик И вку Сл. 19. У ж ари на пијаци

јужару из 1868 године у селу Р у- у Гњилану
даре код Л есковца jv'
Огромне количине у ж а р и је произведене у јуж н ом Поморављу

извожене су по читавом Б алкан ском П олуострву. М ајстори-произво-
ђачи уж арије и поред посла који је добро текао нису директно изво-
зили робу у друге области. Они су обично евоју робу продавали тр-
говцима који су по градовима им али своје магазе. К р ајем X IX и
почетком X X в. било је у В рањ у 8 м агаза које су биле својина Ђорђа
Цупара, А постола „Г рка” из Солуна, Дингарца Заф и р а, В асилија
„Јежа”, К осте М илисавча, Томе С тајића и Грка „П и р акл и је”. Н еки
од ових трговаца им али су и у Солуну своје м агазе — Дингарац, М и-
лисавче, А постол Грк и П ираклија. У Л есковцу је 1890 г. било три
ужарска трговца, 1902 — 18, 1905 — 27, 1910 — 2445). Н ајвеће магазе
биле су својина П роке и М илана С тојановића („Зверови”), М ике М а-
тејића, Т р ајк а К а л ајџ и ћ а и др. П оред ових м агаза, из к оји х се слала
ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ МУЗЕЈА У ВЕОГРАДУ
роба претеж но у Б угарску, неки су и тамо им али своје радионице у

к о је су слали на р ад лесковачке уж аре. У Гњ илану је магазу
имао К оце Д ом азетовић-„М ајм ун”, који је куповао кудељ у навелико
па је после продавао у ж ари м а по виш им ценама. У ж ар и ја коју је он
откупљ ивао продавана је најви ш е трговцима из Приштине, Призрена
и Скопља.
Трговци су гом илајући робу у својим м агазам а одржавали у
сталној зависности у ж а р ск е мајсторе јер су, да би и х присилили
д а робу продају њима, били у стањ у да привремено на трж иш ту снизе
цене у ж ар и ји испод оних могућности по којима су у ж ар и могли да
је дају. С друге стране, и поред еснаф а који се ф орм ирају (у Jle-
сковцу 1870, у В рањ у У ж арско-коланџиски еснаф 1895 г.) уж ари нису
могли да ди к ти рају цене је р је дом аће тр ж и ш те било презасићено,
а да сами извозе робу, било је немогуће јер би у том случају морали
да затворе ћерану. Т ако је сва роба, сем мањ ег дела који су мајстори
продавали на пијаци и ли на бројним панађурим а, одлазила у магазе
трговаца који је или продају на пијац и страним трговцима који ту
долазе да би се снабдели уж аријом , или су је караваним а извозили.
Т ако су „лесковачки трговци им али по једног коњ а и тарнице за рав-
ни је путеве или по један к араван од десетак коњ а и неколико момака
за п ланинске пределе те са овим караваним а допирали и до Мале
А зи је46). Т ика Гајдар, у ж а р и з Врањ а, причао ми је како је чуо од оца
(који је такође био уж ар) да су пре 1903 г. трговци и з Сереза дола-
зи л и у Врањ е, где су куповали у ж а р и ју и караваним а кам ила одно-
сили је у Серез. И з В рањ а се за Солун у ж а р и ја извози ла воловским
и коњ ским колима, док се за А лбанију носила само коњ има („кири-
џ и је”). В рањ ска се уж ар и ја, поред А лбаније, најви ш е извозила у
Грчку, Б угарск у и Косово, Лесковчани је извозе з а ослобођену Србију
и Б угарску, бујановачки трговци извозе за косовско-метохиске ва-
рош и а преко њ и х за М акедонију, док И зм орник н ајвиш е ш аљ е преко
П ризрена у С кадар и Ц рну Гору. Роба је и звож ен а још у Румунију
и Босну и Херцеговину.
К ратко време по ослобођењу јуж н ог Поморављ а и других обла-
сти к о је су биле под турском управом долази до опадањ а уж арског
заната. Прво тр ж и ш те које је изгубљ ено била је Румунија, к оја по
своме ослобођењ у уводи царине на увоз у ж а р и је и тиме подиж е соп-
ствену индустрију. К онкуренци ја јевти н и је и тали јан ске производње
доводи до тога да се као трж и ш те губе и А лбанија и Грчка. Ова по-
следњ а се и сама труди да подигне сопствену индустрију, па повисује
царине на увоз као и Рум унија, а један Ц инцарин и з Н иш а подиж е
у Грчкој и прву творницу уж арије. Турско се тр ж и ш те губи углав-
ном због кон курен ције м алоазиске грубљ е али јевти н и је уж ари је.
А нексијом Б осне ова је припојена бачком реону кудељ е тако да се и
она губи као тр ж и ш те за у ж ар е из јуж н ог П оморављ а47).
Губљ ењ е ових тр ж и ш та доводи до тога да зан ат у знатној мери
опада, а број зан атл и ја се смањ ује. Н арочито је то случај са сеоским
уж арим а који у великом броју напуш тају израду у ж а р и је и одају се
другим пословима. 1891 г. извози се за Т урску 100.000 кг кан ап а (за
паковањ е дувана) који је потиснуо аустриски и италијански кан ап 48),
ал и је то готово једи на већа и звезен а количина. У целини, зан ат је
У Ж А Р ст а О У СРВИЈИ 120
у поређењу са педесетим годинама знатно слабији, а по попису од

1890 г. има свега 439 у ж ара49).
Основни разлог за опадање зан ата ни је само у томе ш то неке
земље повисују царине на увоз готове у ж а р и је и з Србије, већ великог
удела у томе има и неспремност самих м ајстора да кон кури ш у итали-
јанској и аустриској уж ари ји која, за х ваљ у ју ћ и бољој техници и
чистијој кудељи, постиже ниж е цене уз већи кван титет и бољи к ва-
литет рада. Сви уж ари у јуж ном Поморављу, као и у читавој Србији,
све до краја XIX в. уж ари ју производе старим алатом којим не могу
постићи ни квалитет, ни цене, ни количину у ж а р и је произведене са-
лерски. Кад се томе дода и несолидност и те ж њ а за подвалам а (ква-
шење ужарије и премазивањ е умом), онда је јасно д а се зан ат није
могао с успехом појављ ивати на трж и ш ту к оје тр а ж и јевти н у и
добру робу а не само њ ену количину, као ш то је то било за време
Турака.
Увидевши да старим начином производњ е не могу и зд р ж ати кон-
куренцију земаља које у ж а р и ју производе саврш енијим алатом, ле-
сковачки мајстори доводе из Војводине Н емца П етра Х ом ољ ку50),
који доноси салерски точак, и оснивају салерску ш колу у којој је
било 20 ученика-ужара и у којој je први учитељ Х омољка. После
њега долазе, такође из Војводине, Ф илип А ранђеловић „М ађар” и
Виљко „Челенка”51). Ова је ш кол а тр а јал а три године п а је затво-
рена. Иако је за оснивање једног модерног зан ата период од три го-
дине прилично кратко време, ова је ш кол а ипак одиграла своју улогу.
Из ње су изашли салери који набављ ају салерски алат тако да је у
Лесковцу 1904 г. било 4 салерска точка, 1905 и х има већ 20 са 120
мајстора и 60 шегрта, 1910 г. им а хиљ аду салера а 1924 две стотине52).
Салери истискују постепено и зраду у ж а р и је на колу у Л есковцу. У
северним крајевима је већ било салера само мало, а у осталим дело-
вима израда уж ари је остаје непромењена. Л есковац на самом к р ају
XIX в. захваљ ујући салерској ш коли успева да истисне са трж и ш та
српске Посавине и П одунављ а у ж а р и ју и з Б ач к е ко ја је ту раније
била увожена53).
Године 1895 дата је повластица за подизањ е творнице сваковр-
сних предмета од кудељ е у Врањ ској Б ањ и. П ротив подизањ а ове
фабрике ж але се у ж ар ск и еснаф и из В рањ а и Л есковца који ж ел е
да заштите интересе 4.000 у ж а р а у Врањ ском округу. У спели су уто-
лико што је влада стави ла ограничењ е повластичару да не м ож е и з-
рађивати предмете у ж а р ск е ручн е радиности (сиџиме, уж ад, конопце,
уларе и сл.)54).
Пре присаједињ ењ а нових области ју ж н о П оморављ е је поред
извоза на страна тр ж и ш та извозило један део робе и у кр ајеве осло-
бођене Србије, па би се могло очекивати да ће по присај едињ ењ у, а
пошто су нека страна тр ж и ш та изгубљ ена, оно сад виш кове својих
производа извозити на север, тј. у к р ајеве којим а je присаједињ ено,
и на тај начин конкурисати страном увозу који је ту био знатно
велики. Ова се претпоставка ни је могла остварити јер су индустриски
развијеније зем љ е извознице (А устроугарска и И талија) зах ваљ у ју ћ и
евојој модерној производњ и биле у стањ у да своју робу продају знатно
јевтиније од ручн и х п рерађи вача јуж н ог Поморавља. Вучо наводи да
јеу то време страна у ж а р и ја на тргу у П ож аревцу продавана 10 пара
9 Гласник X IX
136 ГЛАСМ ик ЕТНОГРАФСкОГ МУЗЕЈА У БЕОГРАДУ
ди н арски х од килограма јевти н и је од цена наш и х уж ара, тако да је

њ им а остајало годиш њ е по неколико стотина па и хиљ ада килограма
непродате у ж а р и је 55). У воз у периоду од 1879— 1900 г. кретао се од
34.971— 146.942 кг у ж а р и је само из А устроугарске, док је увоз из
осталих зем аљ а знатно м ањ и56).
Губљ ењ е тр ж и ш та за у ж ар ск е производе доводи у несклад про-
изводњ у кудељ е у реонима у којим а се она у индустриске сврхе гаји
с потребним количинам а за прераду. Зато се смањ ењ е извоза ужарије
одразило тако да је повећан и звоз непрерађене конопље, што увођење
ж ел езн и ц е (1886 г.) још виш е омогућава.
С Б угарском су до 1884 г. трговински односи били добри. Трго-
вачке везе су одрж авали нарочито лесковачки трговци који су изво-
зи ли у ж а р и ју а увозили гајтан, сукно и ш ајак . К р ајем XIX в. по-
д и ж у се у самом Л есковцу две гајтанаре и ф абр и ка за израду сукна
и ш ајака. К ако је Б угарск а у овој роби снаж нија, то лесковачки ин-
дустријалци, да би могли одолети њ иховој конкуренцији, издејствују
од владе повиш ењ е царина на увоз ових бугарских производа и тиме
обезбеђују и своје интересе и развој индустрије у Лесковцу. Бугари,
међутим, за узврат, а и ж ел ећ и да и сами подигну уж ар ску инду-
стрију, повисују царину на увоз наш е у ж а р и је и тиме директно по-
гађ ају у ж а р е и у ж а р ск у производњ у к о ја је и без тога у опадању57).
Готово сва изгубљ ена трж иш та, а тиме и слабљ ењ е заната (до-
н екле са и зузетком Лесковца, у коме почињ е да се р азви ја салереки
занат), увоз стране јевти н и је у ж а р и је к оја п отискује домаћу, повећан
извоз к удељ е као сировине, опш те су одлике ко је се срећу у овој
области на преласку у X X век.
У Л есковцу је 1903 г. основано Прво акционарско удруж ењ е за
п рераду кудељ е и л ана с капиталом од 200.000 динара и са 50 запо-
слених радника, а за прераду се доносила бачка кудељ а која је због
јач и н е вл акн а повољ на за и зраду дебљ их конопаца. П роизводиле су
се р азн е врсте у ж а р и је (канап, сиџим, ш нура, гуртне за млинове и
тапацирањ е итд.). П риликом оснивањ а ове ф абри ке у ж ар и нису до-
били оне повластице к оје су добили приликом оснивањ а творнице
у Врањ ској Б ањ и, тако да се њ ихово стањ е подизањ ем ове фабрике
знатно пагорш ава. 1906 г. дсиноси ое код нас царинска забрана за увоз
у ж а р и је из А устроугарске, ш то ип ак не доводи до поновног полета
у ж ар ства јер Б угарска исте године својом царинском забраном прак-
тично онемогућава увоз у ж а р ск и х продуката. Све то доводи до тога
да потраж њ а у ж а р ск и х продуката нагло опада, тако да су многи
у ж ар и из Л есковца и В рањ а принуђени да одлазе у печалбу у Бу-
гарску, где раде за рач ун бугарских или српских фирми, које се
снабдевају наш ом кудељом. Н ајп озн атије ћеране у Б угарској биле су
у Варни, П ловдиву, С оф ији и Ч ервен Брегу. У овом последњ ем месту
cv ћерану д р ж ал и браћа Стојановићи из Лесковца. Дневница у Бу-
гарској је двоструко већа него ш то се могло зарадити у Србији. Она
је износила до 4 л ева (лев је био у вредности динара) на дан. Од врањ -
ских м ајстора у Б угарској је био и Стојан Стаменковић — „С вилар”
и данас н ајп озн атији у ж а р у Врању.
Н емогућност извоза доводи до тога да ч а к и ф абри ка за пре-
раду кудељ е у Врањ ској Б ањ и п рестаје да буде рентабилна, те је
1908 г. продата Зем аљ ској банци к оја прем еш та топила бли ж е ж е -
УЖ АРСТВО У СРБИЈИ
лезничкој станици и након три године је продаје лесковачкој ф абрици

Илића, Теокаревића и Петровића, који њом уп р ав љ ају до рата, кад
је, по српском отступању, п реузим ају Б угари, а ови је отступајући на
крају рата спаљују68).
У току Првог светског рата био је готово обичан случај да у ж а -
рију израђују жене и деца јер су одрасли м уш карци били у војсци.
После рата Бугари и даљ е р азв и ја ју своју у ж а р ск у индустрију
снабдевајући се конопљом од л есковач ки х извозника. Н аш и инду-
стријалци, да би приморали Б угаре да к у п у ју готову у ж ар и ју , и зд еј-
ствују од владе 1925 г. забрану за извоз кудељ е. Б угар и се, међутим,
и даље снабдевају нашом кудељ ом к оју сада к у п у ју преко М ађарске,
али како им је то скупо, прелазе на н аб авку р у ск е и и тал и јан ске ку-
деље. Истовремено ш аљ у делегаци је и моле наш у владу да им се
уступи семе како би и сами почели да гаје веће количине конопље.
То им је најзад одобрено с тим да семе испоруче Лесковчани. Овима
то не буде право па све семе к о је је требало да буде послато у Б у -
гарску прво прокувају им ајући нам еру да к ад оно не никне, к аж у
како земља у Бугарској н и је погодна за гајењ е конопљ е59). Бугари
су ипак почели с гајењ ем конопљ е тако да и х деф инитивно губимо
као потрошаче и за у ж а р и ју и за кудељ у чији је извоз од р ан и ји х 80
вагона у 1930 години спао на 12— 15 вагона, чиме су погођени и по-
љопривредници60).
Истовремено око 1920 г. на позив наш ег М инистарства трговине
и индустрије долази из Ч еш ке у В рањ е Емило Ш тасни са своја че-
тири сина и с алатом за у ж ар ск и занат. Стојан Стам енковић поново
набавља алат из А патина и ступа у зајед н ицу са Чесима. Т ако је ова
група требало да одигра сличну улогу у модернизовањ у рада врањ -
ских ужара као што је то учини ла салерска ш кол а у Л есковцу. А лат
Чеха се, међутим, показао доста неподесним, а и посла је било мало
(јер потражња у ж а р и је због смањеног извоза опада, а македонско
тржиште, захваљ ујући навици за старим производима тр а ж и само
ужарију с кола). Тако је овај покуш ај пропао а Емило Ш тасни се
1923 године враћа у Ч еш ку. Стојан Стам енковић и пак продуж ава рад
са неколико другова и ради све до 1946 године, када се оснива задруга.
Смањење извоза и привредна к р и за од 1932 г. у словљ авају и
смањење броја зан атл и ја, тако да у 1933 г. у центрима у ж ар ск е ра-
диности где је некада било по неколико хиљ ада уж ар а, има свега
коју стотину, и то Л есковац 394, В рањ е 221 и Гњ илане 113, са укупно
ученика: Лесковац 221, В рањ е 140, Гњ илане 3161).
По заврш етку привредне кризе, око 1938 г. стањ е се неш то по-
правља а зарада је боља и к р ећ е се око 7 динара по оки у ж ари је, што
значи да је у ж а р могао да заради на дан 28— 30 динара.
У време бугарске окупац ије у Другом светском рату Б угари врш е
принудни откуп кудељ е тако да је нема довољно за занат. Зан атл и је
су се ипак преко „котробана” (шверца) снабдевали кудељ ом а у ж а-
рију су производили ноћу.
По ослобођењу 1944 г. оснивају се уж арско-п рерађ и вач ке за-
друге, и то у Л есковцу 1945 r., која ради претеж но салерске произ-
воде. У В рањ у је задруга основана 22 новембра 1946 г. и им ала је у
почетку 12 задругара. К асн и је се број пењ е на 84 углавном старија
м ајстора к о ји или ум иру и л и одлазе у пен зи ју, тако да сад Задруга

им а м ањ е задругара. З а дванаесточасовно радно врем е просечна за-
р ад а је 8— 10.000 динара. З а д р у га у Гњ илану је основана 1946 године
и броји 17 задр у гар а Срба и Ц игана м услимана.
Зад р у ге и индивидуални произвођачи углавном задовољавају
дом аће трж и ш те, док се на страну извози веома мало.
Многи се м ајстори, због слабе п о тр аж њ е у ж а р и је у ужарским
центрима, р асељ ав ају по другим местима. Т ако су данас готово сви
мај стори по градовима К осм ета дош ли из В рањ а, Б ујан овц а или Гњи-
лана. Т ако у П ећи им а 6 у ж а р а (1 Србин, остали Цигани), и то су
четворица дош ла из Гњ и лан а а двојиц а и з села Л уч ан а (околина Бу-
јановца). У Косовској М итровици су Гњ иланци П етар Б аски ћ (дошао
1926), Ја н и ћ и је Б уш атовић, Ж и в к о и Добра Б аски ћ. П ризренски мај-
стори су такође из Гњ и лан а итд.
По прегледу бројног стањ а зан атски х рад њ и и помоћног особља
на Н РС по групам а и струкам а 31-ХП-1949 г. било је у уж ој Србији
183 м ајстора са 42 пом оћника. З а територи ју К осова и Метохије и
АПВ З а н атс к а комора нем а податке.
По евиденцији З а н атс к е коморе Н РС број м ајстора у ж ар а (ква-
л и ф и к о в ан и х и висококвали ф икован их) на тери тори ји у ж е Србије
за 1955 и 1956 годину је следећи:
1955 г. 1956 г.
Место број у ж ар а број уж ара
Лозница 3 2
Л азаревац 1 1
Ваљево 1 1
К раљ ево 2 2
Пирот 2 3
К рагујевац 3 4
Л есковац 96 82
К руш евац 18 17
Прокупљ е 12 10
М ладеновац 3 6
Неготин 4 4
Обреновац 3 2
Нови П азар 4 3
З ајечар 2 3
В рањ е 62 63
Ш абац 17 17
Светозарево 13 12
Ч ачак 2 1
Ниш 6 8
Т. У ж ице 1 2
Смедерево 8 4
П ож аревац 13 11
свега: 276 258
од тога једна ж ен а у П рокупљ у. З а - од тога задруге у В рањ у и Лесковцу

друге у В рањ у и Л есковцу 41, при- 47, приватно 211.
ватно 235.
На Косову и М етохији: у Гњ илану 23, од тога 17 задругара. У Косовској

Митровици 4, Пећи 6 итд.
У АПВ у 1955 години 178 уж ара.
УЖ АРСТВО У СРБИ ЈИ 133
Овде се може нагласити да су то подаци о уж ар ск и м м ајсторим а

који су пријављени комори, док постоји при личан број у ж ар а, осо-
бито у околини Врања и Л есковца, који и данас рад е бесправно. Само
за околину Врања претпостављ а се да им а око 200 ових сезонских
ужара који израђују у ж а р и ју само к ад а им то пољ опривредни ра-
дови допусте.
Из табеле се види огромно см ањ ењ е броја у ж а р а у поређењ у
с XIX веком, па чак и см ањ ењ е броја за н атл и ја у последњ ој години.
Ван Србије уж арство је н ајп о зн ати је у М акедонији, и то је у
Скопљу око 1900 г. било око 300 у ж а р а, ал и се с овим престало јер
је производњу конопље потисла производњ а дувана, п а се у ж а р и ја
почела увозити из Врањ а и Б ујан овц а. У К ум анову је било три пресу-
кивача, у Битољу две трговачке рад њ е и три п ресуки вача који су
доносили сиџиме из Л есковца и су к ал и конопце. П оред њ и х било је
још 24 ужара који су код к у ћ е и зрађи вал и у ж а р и ју од лана. У П ри-
лепу је, такође пре 30 година, било око 40 п ресукивача који су сиџиме
набављали у Врању, Л есковцу и Б ујановцу. П ре тога је к у дељ а до-
ношена из Лесковца па ту р ађ ен а у ж а р и ја и продавана н ајви ш е со-
лунским трговцима62).
Што се тиче будућих и згледа овога зан ата, м ож е се рећи да ће
постепено израда у ж а р и је п рећи у производњ у ф абри ка. У ж ар ски
мајстори који се сад баве у ж а р л у к о м последњ а су генерац и ја било
да раде индивидуално и л и у задрузи , је р се зан ат не подм лађуј е но-
вим кадровима, тако да ћ е једино и ндустриска производњ а заснована
на употреби савремених мотора за прављ ењ е у ж а р и је моћи и да при -
добије нове кадрове и да обезбеди потребне количине у ж а р ск и х про-
извода.
2. Есиафи
Као што нема стари ји х писаних помена о постојањ у уж арског

заната, тако нема ни помена о њ еговој еснаф ској организацији све
до прве половине X IX в. Д онекле је ч а к и разум љ иво ш то се еснаф и
ужара не помињу раније. М ож е се претпоставити да и х као п равих
занатлиских организација н и је р ан и је ни било, је р је у ж а р овде био и
занатлија и сељ ак к о ји је обрађивао зем љ у. Он н и је био м ајстор-п роф е-
сионалац да би морао и з п роф есион алн их разлога да ступа у колегије
своје струке. У ж ар је првобитно свакако био сељ ак к о ји се производ-
њом уж арије бавио само онолико колико су м у то други послови до-
пуштали, па је само уж ар ство постало зн ач ајн а привредна грана због
тога што су се њ им е бавила у м аси чи тава села, а тек и за тога се
могло формирати у зан ат. Н а к р ају , и у доба к ад су у ж а р ск и еснаф и
са сигурношћу констатовани и к ад су са свим еснаф ским симболима
радили, из архи вске грађе види се ч и тава борба к о ју су водили про-
тив уж ара из града и ли околн их села к о ји су се овим занатом ба-
вили а нису били учлањ ен и у еснаф . Ови м ајстори, како нису им али
еснафских обавеза, а у ж а р и ју су п р ави л и од конопљ е к о ју су сами
гајили, могли су да своје производе продају јевти н и је од у ж а р а у ч л а-
њених у еснаф е п равећи им тако н ајв ећ у конкурен ц и ју пре подизањ а
фабрике у Лесковцу. Т ако је у В рањ у 1899 г. (када је постојао еснаф)
134 ГЛАСНИК ЕТН ОГРАФ СКО Г М У ЗЕ ЈА У БЕО ГРАДУ
било преко 50 у ж а р а ван еснаф а. У евојој ж ал би Министарству на-

родне привреде Е снаф к аж е: „У таквом сл уч ају не би ваљало дозво-
љ авати ни да буде есн аф доли, да сваки на своју руку, како хоће и
куд хоће рад и ”62).
У периоду владави не Т урак а у ж ар и се н ал а зе у еснафима с мај-
сторима других зан ата као и с трговцима. Н еки од ових еснафа остају
и после ослобођења, као ш то је то случај са Лончарско-ужарско-мутав-
џиским у П рокупљ у (који је 1900 г. имао 7 у ж а р а ©д 15 чланова)113).
С личан је случај и по другим местима. У ж ар е срећемо у истом еснафу с
обућарима, сарачима, екмегџијама, бакалима, лончарима, али то углав-
ном у местима где у ж а р а има мало. У центрима у ж ар ск е производње
у ж а р и су или сами у есн аф у (Ниш 1905 г. 24 члана, К руш евац 21, Па-
раћин 16, Л есковац 130 чланова), или су с другим сродним занатли-
јам а. Ту су на првом м есту с коланџијам а (Врањ е 56 у ж ар а, 21 колан-
џ и ја године 1905), или м утавџијам а (К рагујевац 14 у ж ар а, 3 колан-
џије) итд. П рем а томе, есн аф ска Уредба о оснивањ у еснаф а од 1847
г. (у којој се тр а ж и ф орм ирањ е еснаф а по сродности заната) у ве-
ћини сл уч ајева не погађа уж аре. И зу зетак чине они еснаф и где су
у ж ар и у истом еснаф у с лончарим а или другим несродним занатли-
јам а или трговцима где је било извесн их и зд вајањ а у посебне еснафе
(Обреновац, Варварин), или је постојала само те ж њ а да се издвоје (од
лончапа напр. у П рокупљ у)04).
Н ајвећи проблем с којим су се сукобљ авали ови еснаф и био је
борба против к онкурен ције бесправних уж ара. Ови су, као што је
већ напоменуто, били у могућности да своју робу п родају по нижој
цени од у ж а р а у еснаф у. Е снаф у Л есковцу напр. покуш авао је да ове
сеоске у ж а р е ук љ у ч и у есн аф како би и х ставио под еснаф ску кон-
тр о л у65), у чему н и је успео. М инистарство је управо сматрало (што се
и з једног другог сл уч аја види) да начин и зраде у ж а р и је ових људи,
н а првом месту земљ орадника, спада виш е у дом аћу радиност него у
за н ат66). С бесправним уж ари м а у граду еснаф je л ак ш е излазио на
кр ај, па је тако У ж арски еснаф у П араћину успео да овим полузанат-
ли јам а одузме право на бесправан р ад 67). Исто тако, есн аф и су се бо-
рили за право на слободну ваш арску трговину к оја им је једном при-
ликом одузета. У једној ж ал би У ж арско-лончарског есн аф а у Пожа-
ревцу к а ж е се да продаја у ж а р и је иде заједно са продајом стоке „јер
сваки трговац, ко дође на таквом трж и ш ту, он чим погоди — купи
стоку, одмах дол ази код у ж а р а и куп и уж ета, ф ренгије, штранге,
у л ар е и томе подобно за своју употребу и на тај начин сврш ава посао
ради чега је дош ао”68).
О рганизација есн аф а је стандардна, с примедбом да ни је било
чврсте есн аф ске дисциплине. Стареш ина еснаф а је „устабаш ија”.
П рви устабаш ија У ж арско-коланџиског еснаф а у В рањ у (по његовом
оснивањ у 1895 г.) био је Јан ко Н иколић — „У ш анче” који је водио
еснаф 20 година (умро је 1917 г.).
З а учењ е зан ата н и је било неких посебних правила. П лата и
време учењ а зависили су од слободне погодбе. М ајстор је обично уче-
нику давао стан и хран у (ученик је скоро третиран као члан поро-
дице). З а п рву годину м ајстор је давао ученику 300 грош а (пре 1900 г.)
или чак ниш та. У следећим годинама је п лата зависила од погодбе
или посла. У ченик је радио ,,на тесте” — на парче. Врло често, готово
обично, занат се учи код некога од рођака, па ту н и је било ш егрто-

вања већ се одмах постаје „ к а л ф и ћ ”. З а н ат је за учењ е доста л а к и
може се брзо научити, па после годину две учен и к се или одваја да
ради самостално или и даљ е ради с мајстором. К а д је хтео да уђе у
еснаф, морао је прво ,,да сл у ж и ” годину дана есн аф у (као врста к у -
рира — да позива на славу, на н ек и скуп и сл.), а зати м је полагао
испит који није био тако озбиљ ан. И за тога добија писмо и „уп ада”
у еснаф, а тада је нови чл ан морао старе да части ракијом , вином и
мезелуком, а у Гњилану је м ајстору давао бош чалук — кош уљ у, гаће,
чарапе или пешкир.
Код салера ш егрт прво окреће точ ак (што је некад тр ајал о и по
три године), затим учи да гребена и суче и тад а се већ рач у н а као
калфа. За учење салерског зан ата м ајстор је у Л есковцу давао плату,
и то у првој години 30 пара дин арских за дан, а сваке следеће године
нешто више.
Мајсторски испит се ран и је (све до Првог светског рата) врло
ретко полагао. Онај ко је код неког м ајстора радио две до три године
сматрао се и без испита од околине за уж ар а. Т ако је у читавом Гњ и-
лану једно време било свега 4 у ж а р а с испитом.
За полагање испита д авал а се так са к оја ie и ш ла у еснаф ску
касу. Из еснафског ф онда д авал а се помоћ особито црквам а. Е снаф
у Врању је помагао м анастир П рохора П чињског, где је подигао и
свој стан, а купили су и звона за градску цркву.
Мита Петровић је приликом полагањ а м ајсторског испита 1895 г.
добио овакво еснаф ско писмо:
ми доле потписане еснафске старешине овдашњег Ужарско. Коланц.
оглавар. Еснафа у КРАЉ ЕВИ Н И СРБИЈИ дајемо гСа знање сваком
кога се тицало буде да је М И ТА ПЕТРОВИЋ-ГАЈЦАР родом из среза
ПЧИЊСКОГ округа ВРАЊ СКО Г пошто је пред u c h u t h u m одбором
eeuiTum/ у УЖ АРСКОМ З А Н А Т У показао, no еснафском реш ењу од
6 ФЕБРУАРА 1895 за М АЈСТО РА примљен.
Toia ради ми нашем суграђанину МИТИ ПЕТРОВИЋУ издајемо ово
Еснафско n и см о
с нагиим потписом и еснаф скил печатом утврђено. а тим додатком да
no nостојећој уредби о еснафима и он има cea еснафска npaea уживати.
Б3 3
Дано у ВРАЊ Е 6 Ф ЕВРУАР 1895 године
П. б. 6
комесар
печат
Старешина еснафа
Јанко Николић-Угианче
Помоћник
Коста М. Стошић-Јежа
Године 1934 и зд ат је П равилн ик о изради практи чн и х задатак а

на мајсторским испитима на подручју З а н атс к е коморе у Скопљ у
(којој спадају и Врањ е, Гњ илане. Б у јан о в ац и Лесковац). По П равил-
нику је предвиђено да кандидат треба сам да приреди сирову коно-
пљу, тј. да је иш чука, очисти, направи ж и ц е и уради један од следе-
136 ГЛ А С Н И К Е Т Н О ГРА Ф С К О Г М У ЗЕ ЈА У ВЕОГРАДУ
ћ и х предмета: конопац, ул ар од дебл>ег канапа, Јвуљ аш ку од канапа,

колан за седло, к уск ун з а сам ар и л и ш транге69).
И за Првог светског рата и после овога П равилника доста ужара
је полагало овај испит, тако да данас, бар по градовима, има знатно
м ањ е у ж а р а без испита.
Е сн аф ск а слава у В рањ у и Г њ илану је Св. Сава, који је став-
љ ен и на печат У ж арског есн аф а у Врањ у. У Гњ илану се за славу
ч у је нази в „ју ж а р ск и п и р ”. П ознато је да у народу има више прича
о томе к ако је свети Сава научио љ уде разним веш тинама. У Гњи-
л ан у сам чуо да је св. Сава постао у ж ар ск и патрон зато што је био
зачетн и к заната. Он је наим е „истерао” ж и ц у од песка која није мо-
гла да се истрош и, искида или униш ти. К ад му виш е она није била
потребна, бацио ју је у море, а да то н и је учинио, данас не би било
у ж а р а је р би се сви том ж ицом служ или. У Л есковцу уж ари славе
В елику Госпођу.
Уочи славе се у свим местима п але свеће и стављ ају на коло и
остали ал ат у з пригодне молитве. У В рањ у и Л есковцу главна лич-
ност тога дана је домаћин код кога се сече колач. У Гњ илану то је
„к у м ”, али се колач не сече код њ ега већ у цркви. П осле цркве, камо
је дом аћин донео ж ито и раки ју, свраћа се прво дом аћину и сече ко-
лач, м езети се (пихтије, паприка, купус, сир, р еђ е јагањ ци) а затим
се „ревенски ” тј. по стареш инству обилази к у ћ а свакога уж ара уз
чаш ћењ е. Истог дана се одређује — бира — онај ко ће бити домаћин
идуће године, па њ ем у сутрадан лесковачки домаћин односи једну
четвртин у славског колача. У В рањ у славска свећа и икона стоји
ц еле године код домаћина. Ц и ган и-уж ари у ц рк ву нису иш ли, али су
уочи славе палили свеће на ал ату као и Срби и заједно са осталим
учествовали су у ревенском обилаж ењ у уж ара.
ПОСЕБНИ ДЕО
1. Ношња
П разником су носили српску грађанску нош њ у, а радна одећа
била им је лети обично само чакш ире.
2. Исхрана u. nuhe
И схрана је веома слаба а рад врло напоран. Р ад је почињ ао још

око 2 часа ујутру, а доручак је око 6— 7 часова. З а доручак се обично
је л а паприка, л у к црни (кромид), расоница са ситном црвеном па-
приком -резанка, проја, р аж ан или јечм ен хлеб и боза. Р у ч ак је око
10 часова, а јел о се пасуљ , мало меса, са „п раз” (празилук) и паприка
резанка. П осле р у ч к а се у ж а р десетак м инута одмара (легне у кудељ у
којом п окри је и главу да му м уве не би сметале). Око 4 поподне је
у ж ина (хлеб, папри ка или лук). В ечера је око 20— 21 часа и узимао
је оно ш то му остане од ручка.
У Ж А РСТВО У С Р Б И ЈИ Ј37
Од алкохолних пића пије се у В рањ у особито много р аки ја. Има

само један ужар који пије вино. Много се п и је суботом поподне, кад
се ужари врате с трга. У Гњ илану и Б ујан овц у пи ју виш е р ак и ју од
вина, док у Лесковцу пи ју и једно и друго. Од безалкохолн и х пића,
сем воде, пије се највиш е боза.
3. Удруживање
Ужари су се понекад (до Другог светског рата) у д р у ж и вали по
двојииа или тро.јица у „компанију". У ком панији су радили подјед-
нако као што су и зараду делили на јед н аке делове без обзира ко-
лико је ко уложио капитала. К ом панија тр а је једн у сезону или се
растура и пре ако се компањ они посвађају.
4- Гледање на занат
Занат је доста т е ж а к и прљ ав. Р ади се од ју т р а до мрака, па

зато ужари нису уж и вал и неки углед утолико пре ш то нико од њ их
није успевао да се обогати. По причањ у самих у ж а р ск и х мајстора,
била је права несрећа за бољ у грађанску или по зн ати ју зан атску
породицу ако је ћерка х тел а да се уда за уж ара.
5. Болести
Због праш ине к оја се д и ж е приликом опавањ а или гребенања
кудеље уж ари су најви ш е боловали од сипње, к о ју н ази вају „тек-
невез”.
6. Презимена
Честа су и презим ена У ж ареви ћ ко ја у к а зу ју на порекло од
ужарских мајстора. У селу Б ел у ш и ћ у (Левач) било је поч. X X в. три
куће У ж аревића који су досељ еници баш из В рањ а70).
7. Обичаји и веровања
Било је код у ж а р а обичаја и веровањ а к о ји су м ањ е или виш е
прешли у заборав, тако да и х пам те или се, али ређе, у извесним при-
ликама држ е њ и х само старији мајстори.
Станоје М ијатовић помиње занимљ иво предањ е и з Расине које
каже да уж ар ск и зан ат не нап редује зато ш то је у ж а р понудио Је -
врејима конопац којим су в езал и Х риста к ад су га повели на суђењ е71).
Исти аутор, наводи да остале зан атл и је см атрају у ж ар е за баксузе
зато „што увек натраг и д у ” те им није мило ако баш кога од њ и х у ју -
тру прво сретну72). Ово исто в а ж и и за област јуж н ог Поморавља, где
други мајстори, ако прво у ју т р у сретну уж ара, см атрају да им посао
тога дана н еће добро ићи, па и зб егавају и да му се јаве а у себи к аж у :
„Помоз бог па н аопако”. У Расини се вер у је да врећари и у ж ар и не
треба да јед у м озак од за к л ан а ж и ви н чета нити к ајм ак (скоруп) у Б елу
недељу, је р ћ е д а им се кида.ју конци при рад у73).
138 ГЛ А С Н И К Е Т Н О ГР А Ф С К О Г М У ЗЕ ЈА У БЕО ГРА Д У
Чим у ју т р у устане у ж а р се ум и је и прекрсти. П ри отварању he-

ране Срби прво закрсте врата, а Ц игани м услимани к аж у „Бисмиља-
х и ” (У име бога). П ре него ш то почне да суче, у ж а р се поново крсти и
зам оли неког ко je л а к на п о л азу да га полази. О вај „рипне” у радњу
и к аж е: „А рл и ја работа!” (Срећан рад!), на ш та у ж а р одговора: „Хва-
ла, да си ж и в и зд рав!”. К а д Срби и зл азе из ћеран е увече, прекрсте се
поново у з речи: „Б ог да помогне!”, а муслимани: „Елхамдурила”
(Х вала богу!).
У ж ар см атра да је баксуз ако при одласку н а р ад сретне некога
са празни м судом.
Г леда се на то да се у понедељ ак почне од свакога посла. Ако
м ајстор треба цео дан да суче сиџиме, он ће и пак м ало опавати и ку-
дељ у и увртети јед ан конопац и уопш те започети сваки од послова
којим а се иначе бави. А ко је било рад и чега мајстор спречен да почне
н еки посао у понедељ ак, он ће га почети тек у среду, је р је уторак,
см атрају, баксузан дан.
Суботом се не ради због пијаце. П ош тују н едељ у и све, чак и
м ањ е зн ач ајн е ц рквене празнике, к ад не раде. Н а дан Гореш њ ака не
рад е ни Срби ни м услимани због ватре. К а ж у да је један у ж а р на тај
дан радио па му је гром погодио ћерану.
Н а Ђ урђевдан се почисти ћерана, а пред њ ом се п али ватра и
к у ва к а ф а и рак и ја, а ко им а о р у ж је пуца. П ева се и свира. То су
рад и л е по две-три радњ е и з ком ш и л ука заједно и спадало је у склоп
опш тих обичаја, пош то су све рад њ е чиниле то исто. У ју тр у се рано
и зл ази л о пред ћеран у да неко не би „правио м ађи је”.
Н а Б о ж и ћ се у В рањ у стављ ала упаљ ена свећа на коло исто као
и на есн аф ск у славу.
Ђорђе Тешић
') Петровић Д -р М., Л есковац трговачки и индустриски град, Л есковац 1954,

7, 8, (цитира: Ј. G. H ahn, Reise von B elgrad nach Salonik, W ien 1868, 58)
г) Ћ орђевић J., O прошлости града Лесковца, Споменица ослобођења Лесковца 25
*) Мијатовић Чед., Студије за историју српске трговине X III и XIV в. — Гла-
сник Српског ученог друш тва XXXVII, Београд 1873, 232 (Наводи: Marini,
S toria civile а com m erciale II 112; D aru, H istoire de Venise II, 97)
*) Мијатовић Чед., нав. дело, 232, 248, 249
r') Савић М., Н аш а индустрија и занати I, С арајево 1922, 13, 16
°) Савић М., Занати у припојеним крајевим а, Београд 1914, 109
’) М илићевић М. Ђ., К раљ евина Србија, Београд 1884, 132
*) Јо кси ло ви ћ Чедомир, Српски Манчестер, Л есковац 1930, 25
*) М илићевић М. Ђ., К неж евина Србија, Београд 1876, 209
**) Герман Ј., Н аш сељ ак и гајењ е индустриског биља — Н аш е село, Београд
1929, 467, 468
") Јоксим овић Чед., Нав. дело
” ) П еровић М., нав. дело 13, (Цитира: H ahn, Reise . . . 57—59)
**) Ђ орђевић В ојислав, В рањ ска Б ањ а — Дело XIX , Београд 1898, 305
'*) Caeuh М., Н аш а и н д у стр и ја... I, 14
*°) Перовић М., нав. дело 20, 103
'*) Савић М., Н аш а индустрија, I, 16
” ) П еровић М., нав. дело 105
У Ж А Р С Т В О У С Р Б И ЈИ 139
") Јоксимовић Чедолир, нав. дело 50

") Савић М„ Занати . . . 103
'•) Димитријевић Сергије, Привреда Лесковца, Л есковац 1053, 17
") Мијатовић Чед., види напомена број 3
") Костић К., Стара српска трговина и индустрија, Београд 1904, 114
”) Хаџи-Васиљевић Joean, Тевтери Ниш ке митрополије — Зборник за историју
Јужне Србије и суседних области, I, Скопље 1935, 43
") Исто 41
“) Перовић М., нав. дело 30
“) Caeuh М., Занати... 321
") Ђорђевић Т. Р., А рхивска грађа за занате и еснаф е у Србији од Другог
устанка до Еснафске уредбе 1847 г. — СЕЗб XX X III, Београд, 1925, 31, 35
”) Исто 31
“) Исто
") Вучо Н., Распадање еснафа у Србији, Београд 1954, 225
") ЈЈимитријевић С., Нав. дело II, 12
") Саеић М., Наша индустрија I, 17
") Исто
") Вучо Н„ нав. дело 226
”) Исто 226, 227
") Исто 96, 98
") Савић М., Наша индустрија, I, 13, 16
”) Димитријевић С., нав. дело 10, 11 (Цитира: S. Gopčević, Serbien und die Ser-
bien, Leipzig 1888, VI)
”) Исто 56
“) Карић, Србија, Београд 1887, 416, 431
") Милићевић М. Ђ., К раљ евина Србија 132
“) Савић М., Зан ати ... 385
“) Исто 266
“) Исто 100, 103—105, 265, 266
“) ЈЈимитријевић С., нав. дело 54
“) Перовић М., нав. дело 31
") Caeuft М., Наша и н дустрија... I, 18
“) Исто 18
“) Дилитријееић С., нав. дело 52
5") Перовић М., у нав. делу страна 106 наводи да се овај зове Хомалк. По С. Дим.
нав. дело 61 и по мојим испитивањима на терену презиме му је Хомољка
") Димитријевић С., нав. дело 62; у Лесковцу сам чуо да је Виљку презиме било
Челенковић, а да му је надимак „Ч еленка” дошао по презимену.
"') Перовић М., нав. дело 106, 107
*’) Савић М., И н дустрија.,. I, 19
“) Вучо Н., нав. дело 414, 415
“) Исто 228, 229
“) Исто 228
*’) Јоксиловић Чедомир, нав. дело 54
“) Димитријевић С., нав. дело 108
”) Исто 103
") Исто 103
*’) Никитовић Часлаа, Занати Ју ж н е Србије, Београд 1922, 20
*’) Савић М„ З а н а т и ... 84, 116, 182, 196
) Вуто Н., нав. дело 387, 388, 411
“) Исто 73
“) Исто 55
“) Исто 363
“) Исто 75
”) Исто 363
“) Исто 316, 317
**) Никитовић Часлав, Занати Ју ж н е Србије, Београд 1922, 244
’•) Бушетић Todop М„ Л евач — Насеља II, Београд 1903, 490
") Мијатовић Стапоје, Занати и еснафи у Расини — СЕЗб X II, 83
“) Исто 269
’’) Исто 267
140 ГЛ А С Н И К ЕТ Н О ГРА Ф С К О Г М У ЗЕ ЈА У БЕО ГРА ДУ
ROPE-M AKING TRADE IN SERBIA
In his w ork on the rope-m aking trad e in Serbia, the author mentions that
this c raft is m ost developed in the region of the South M orava and th at its centre
are the tow ns Leskovac, V ranje, B ujanovac and G njilane. Owing to favourable
conditions fo r hem p-grow ing w hich produces large quantities of this plant, the
rope-m aking trad e is practised not only in the above m entioned towns but also in
a ll surrounđing villages and production of various ropes was the fundamental
characteristic of the есо п о т у of th is region, particu larly in th e course of the
X IX th century.
It is im possible to establish w ith certainty since w hen this trade has been
practised, b u t it can be presum ed w ith a sufficient probability, based on some indi-
cations, th a t th e rope m aking trad e w as ra th e r đeveloped in this region already
in the M iddle Ages. The author explains th e absence of a larg e r num ber of historical
sources by the fa ct th a t a t this period th ere w ere b u t few m asters, specialized in
th is trade, and th e rope-m aking w as practised by peasants as an occasional profes-
sion, in adđition to th e ir o th er w orks, so th a t th e rope-m aking trad e became a
characteristic fe atu re of this region because this c raft w as practised in the mass
by w hole villages.
The a u th o r puts out of the question the influonce of some external factors
upon the origin of th e rope-m aking trad e in th is region, b u t presum es that, on
account of th e very favourable conditions for its đevelopm ent and w ith regard
to th e local needs, it appeared by itself w ithout апу direct stim ulation by external
factors.
In th e second — technological — section, the au th o r gives a survey of ancient
tools used in th e rope-m aking trad e as w ell as a đescription of instrum ents used
by m odern rope-m akers (calleđ „saler” from the G erm an w ord „Seiler”) and of
th eir m ethod of w ork. In the sam e section he gives a review of various products
of this c raft and describes the w ay of th e ir packing and m easuring.
In th e th ird section, đealing w ith historical and economical developm ent of
the rope-m aking trade, th e a u th o r states th a t th e data, concerning this c raft became
m ore num erous only in the first h a lf of the X IX th century. This is also the period
w hen the first corporations w ere being founded. The c raft w as m ost developed
about th e m iddle of th e X IX th century, in the region of the riv e r South Morava,
w hen the prođucts of rope-m aking trad e w ere exported by caravans throughout the
whole of the B alkan Peninsula, A sia M inor and n o rth ern p a rts of A frica, and when
the num ber of rope-m akers in rope-m anufacturing centres rose to several thousands.
The second h a lf of the X IX th century is a period of the decađence of rope-
m aking industry and of th e decrease of the num ber of artisans, eith er because some
o ther countries in th e Peninsula (as for instance Bulgaria) set up th e ir own rope-
m aking industry or on account of difficulties arising from the com petition of foreign
m ade products w hich w ere cheaper owing to b e tte r technical conditions of their
prođuction.
In the years follow ing th e Second W orld W ar, th e rope-m aking trad e is still
m ost developed, beside th e region of Vojvodina, in the basin of the South M orava
river, b u t th e n um ber of artisans, in com parison w ith th a t of the m idđle of the
X IX th century, considerably decreased, so th a t in 1956 th ere w ere, in th e whole of
Serbia, 244 rope-m akers.
The section dealing w ith craft-guilds gives an account of the founđation of
craft-m akers’ guilds and of th e ir struggle fo r the protection of th e ir m em bers’
rights anđ interests. The organisation of guilds of this c raft đoes not differ from th a t
of other crafts.
In th e fourth, special section, the a u th o r gives a survey of the costume,
alim entation, illnesses and associations of rope-m akers as w ell as of the customs
and beliefs connecteđ w ith the rope-m aking trad e and rope-m akers.
Dorđe Tešić
У Ж А Р С Т В О У С Р В И ЈИ 241
LIST OF FIGURES
Fig. 1. Raiting-ponds for hem p a t V ranjska B anja
Fig. 2. Drying of hemp a t V ranjska B anja
Fig. 3. Rope-maker’s hem p-brake w ith m allet
Fig. 4. Rope-maker’s wheel w ith its p a rts (1—11)
Fig. S. Barrel on rope-m aker’s w heel w ith its p a rts (1—7)
Fig. 6. Implement called „skripka” w ith its p a rts (1—4)
Fig. 7. Implement called „kal’p ”, left: rope m ak er’s; right: „saler’s”
Fig. 7a). Comb fixed upon the „ćešalj” to whose cogs th e stran d s are attached
Fig. 8. Implement called „čengel” w ith its various p a rts (1—6)
Fig. 9. Rope-maker’s wheel w ith its p a rts (1-—4)
Fig. 10. Implement called „Engelstang” w ith its p a rts
Fig. 11. Making of technical ropes on th e im plem ent ealled „kšir”
Fig. 12. Hackling of hemp in the R ope-m akers’ C o-operative Association a t V ranje
Fig. 13. Winding of the rope
Fig. 14. Implement called „šticna” w ith „flokčići” to w hich the stran d s a re attached
during the work
Fig. 15. Weaving of a h a lte r in the R ope-m akers’ Co-operative A ssociation a t
Leskovac
Fig. 16. Weaving of the h a lte r on the h o rse-g irth -m ak er’s loom
Fig. 17. „Lakat” — tw enty-four tim es coiled rope
Fig. 18. Tombstone of the Izko, the rope-m aker, dating from 1868 in the village
Rudare, near Leskovac
Fig. 19. Rope-makers on the m ark et of G njilane
M ETIER DE CORDIER EN SERBIE
Dans le prćsent article l’a u te u r donne u n tabieau de l ’evolution e t de i’orga-

nisation du metier de cordier dans la region de la M orava du Sud, depuis le Моуеп
Age jusqu’ a nos jours. II souligne que la fabrication artisanale de cordes avait
atteint le plus haut degre de son developpem ent dans la prem iere m oitie du X IX e
siecle, et qu’elle representait, ju sq u ’ š la fin de ce m em e siecle, la caracteristique
principale de l’economie de cette region. Dans la seconde partie de son travail
l’auteur donne la description des anciens outils, utilises p a r les m aitres cordiers
ainsi que de leurs procedes technologiques. La troisiem e p a rtie s’occupe de l ’expor-
tation des produits de ces corderies que les caravanes p o rtaien t en d ’au tres pays
des Balkans, de l’Asie M ineure e t dans certaines regions de l ’A frique du Nord, puis
de la decadence de ce m ćtier lors de l ’apparition de la concurrence de la p a rt de
certains autres pays оп, grace aux conditions techniques plus perfectionnees, la
production des cordes e ta ien t m oins chere. II у a aussi une section speciale dediee
a l’histoire et l’organisation des corporations des cordiers e t de leurs lu ttes pour
la protection des interets de leurs m em bres; la quatriem e (et la derniere) partie
donne un apergu des costumes, de l ’alim entation, des m aladies professionnelles et
des associations des cordiers, ainsi que des coutum es e t croyances qui se rattach en t
š ce mćtier.
Dorđe Tešić
г
О МУШКОМ ГУЊИЋУ - ЈЕЛЕКУ
Етнографски м узеј у Беогр.аду има зн ач ајн у зб и р ку гуњ ића —

јелека скоро из свих к р аје в а н аш е зем љ е у којим а ее он носио или
се још носи. Рад је настао углавном по м атеријалу који им а Етно-
графски музеј у Београду.
Гуњић — је л ек је х аљ етак до појаса а покрив.а леђа и груди,
без рукава је, на грудима отворен и не закопчава се. П рави се од
различитих, обично вукених тк ан и н а и често богато у к р аш ава га.тта-
нима. Носи се преко осталих делова одела (гуња, гуњ ине, копорана,
џемадана — џамадана, антерије) и л и л ети само преко кош уљ е. З а
време велике студени и л и н ек и х други х врем енских непогода м ож е
се преко њега огрнути и к о ји други хаљ етак, напр. кабаница ко|ја
штити тело или и с.ам је л ек да се вез на њ ем у не поквари.
Гуњић ј9 био карактери сти чан део нош њ е на ш ирој територији,
али постепено престаје да се носи. Носио ое или се носи у Србији,
Македонији, Црној Гори, Босни, Х ерцеговини и делимично у Х рват-
ској, углавном јуж н о од Саве и Дунава. Запад на граница углавном
била би Уца а на ју г у он се м ож е наћи до Јадранског Мора. И у су-
седним земљама, Б угарској, Грчкој и А лбанији, гуњ ић се носи. Н а-
глашавам да се н а северу и зап ад у од пом енугих граница носе хаљ еци
сродни по кроју, облику и намени, ал и су и п ак настали под друкчи-
јим утицајима. То и д а је могућности да гуњ ић — је л е к унеколико
посматрамо одвојено, само им ајући у век на ум у да је то део балканске
ношње на коју су изврш ен и разли ч и ти к ултурн и утицаји.
У прош лости су у свим крајеви м а н аш е зем љ е м уш карци носили
као што и данас носе разли ч и те хаљ етке н а горњем делу тела сличме
по Љункцији и м ож да ч а к по свом далеком пореклу. И з оваквог ста-
ња временфг се створило м иш љ ењ е да под јелеком треба разумети
све хаљ етке до појаса, који нем ају рук ава а израђени су од домаћих
или куповних тк ан ина н е водећи рачуна о појединостима. О вако су
обично м ислили љ уди м ањ е обавеш тени о народној нош њи, али су га
прихватили и н ек и стручни писци, вероватно зато ш то се нису бавили
пооебно овим хаљ етком .
Имена х аљ етак а који покривају горњ и део тела нису истог
порекла и дрста су бројна: гуњ, гуњ ина, гуњ ић, џока, јечерма, ђе-
черма, антерија, прслук, крож ет, зубун, јел ек, џам адан и др. Веро-
ватно да су сви ови хал>еци настали од прастарог гуња, али у дугом
144 ГЛ А С Н И К Е Т Н О ГРА Ф С К О Г М У ЗЕ ЈА У БЕО ГРА ДУ
процесу развоја нош ењ е услед економских промена, друштвене и гео-

граф ске средине, различитих к ултурн и х и других утицаја дош ло је
до усаврш авањ а ткањ а, м ењ ањ а кроја, додавањ а и одузимања поје-
диних делова и различито|г у к рш авањ а ш то је довело до нових вари-
јан ата, нових хаљ етака и нових имена. Н ародна нош њ а на Балканском
П олуострву у току векова доста се споро м ењ ала и у основи је мало
примљено нових хаљ етака. У већини сл уч ајева у питањ у су само
варијанте с виш е или м ањ е нових особина.
Име
У Србији за гуњ ић — је л е к наилазим о на виш е имена. Тако, у

околини Б еограда х аљ е так о којем је реч зову „гуњ ић”, око Крагу-
јевца, у К ачеру и Смедеревском П одунављ у зове се „џока“, у Шу-
мадиској К олубари и П осавини „дорам ак” а око Н иш а „дорамче”. У
западним и југозападним крајеви м а Србије обично се чу је „зубун”
или „зубунић”, док имена „ је л е к ” и „ф ерм ен” им ају олш тији карак-
тер и м огу се чути у целој Србији. Р азн а имена з а Србију не треба
разум ети као неш то строго одређено је р се она преносе, мењају и
губе. У Б осни такође имамо разнолика имена: „гуњ ић”, „гуњевица”,
„ф ерм ен", „џока“, „ћурдија" и „бенлук". У Црној Гори обичан је
н ази в „јелек", док се у Х ерцеговини чује и реч „ф ерм ен “. У Црној
Гори, Херцеговини, Д алм ацији и Ј1ици, ређе у другим крајевима,
нош ени су гуњ ићи — јелеци с приш ивеним м еталним пуцадима или
м еталним плочама н а предњ им полама хаљ етка. Т акви хаљ еци обично
се н ази вају „токе“ или „токе на је л е к у “. Токе се могу приш ити и на
неки други горњи хаљ етак, напр. доламу.
И з овог прегледа имена могло се зап ази ти да у Србији и Босни
има много виш е н ази ва за тај хаљ етак него у другим крајевим а. То
свакако великим делом долази отуда ш то је етничка структура ових
подручја врло ш ароли ка у поређењ у с Ц рном Гором или Херцегови-
ном. Р азноликост имена долази и од квали тета и врста м атеријала за
израду гуњ ића — је л ек а као и начина украш авањ а.
Подаци у литератури и збирка Етнографског музеја

у Београду
Н а виш е места у старијој литератури има помена о гуњ ићу, je-

леку, ф ермену, токам а и другим сличним хаљ ецима, али тек од кр аја
прошлог века им а и детаљ ниЈих описа.
М еђу н ајстари је помене, не узи м ајући у обзир могуће нагове-
ш гаје, треба убројати оне који се н ал азе у народним песмама.
Напр.
По кош уљ и два тан ка јел ек а
По долами токе и јел ек е.1)

О Му ш К о М г у њ и ћ у -ј е л е к у
145
или
Смрзоше се гоке за јелеке,
А јелеци за танке кош уљ е2) и др.
После Вука, који је први дао потпуније податке о српској н а-

родној ношњи, имамо описе М. Ђ. М илићевића. И зм еђу осталог он
пише, као и Вук, да је је л ек у свим к рајеви м а исти осим боје сукна.
Даје затим податке како се у којем к р а ју Србије је л е к зове, а истиче
Сл. 1. Јелек из агсолине У ж ица Сл. 2. Гуњић из К руош а — Подриња
да је то хаљ етак без ру к ава и к р ата к до п ојаса3). В. К ар и ћ прави р аз-

лику између је л ек а и ф ерм ена, па з а је л е к к аж е да се п рави од ра-
знобојног сукна, д а се закоп ч ава од грл а до појаса, д а нем а р у к аве и
да се око Ш апца зове „ђечерм а”. П осле тога додаје: „П реко је л ек а
или џамадана а лети и само преко кошул>е долази фермен, опет од
сукна разне боје, без р у к ав а и до појаса, а спреда толико отворен да
се јелек и џам адан м огу видети. У емедеревском и крагуј евачком
округу ова се хаљ и на зове „џ ока“ ; у другим неким зове се гуњић,
гуњче, „дорамче"'1). С вакако да В. К ари ћ говорећи о је л ек у мисли на
јечерму (ђечерму)5), ш то је "И нагласио за околину Ш апца, судећи по
опису који износи. В ук је код речи је л е к у свом речнику забележ ио
„види јечерма"6), а М. Ђ. М илићевић такође вел и д а се у подрињском
округу јелек зове јечерм а7). Гуњ ић — је л ек и јечерм а им ају сличних
особина и зато н и је чудно ш то је дош ло до замене имена.
Тихомир Ђ орђевић говорећи о нош њ и за време владе к н еза
Милоша, помиње два типа варош ке нош њ е и вели да се други тип
ношње р азл и к у је од првог по је л ек у од сомота који је без рукава,
ишаран ш иритом а носи се преко кош уљ е, па даљ е настављ а: „или
је био од ш ареног к атун а са уским рукави м а који су се око р уку
закопчавали”8). Ови подаци су сигурно погреш ни зато што. је л е к по
правилу нем а рукава. Добија се ути сак да се Т. Ђ орђевић у овом
10 Г ласн и к X IX
146 ГЛ А С Н И К Е Т Н О ГРА Ф С К О Г М У ЗЕ ЈА У БЕО ГРА ДУ
сл у ч ају ослонио н а опис нош њ е који д аје П ирх у свом путопису

(„П утовањ а по С рбији“)9). М еђутим, нова истраж ив.ањ а дају све више
детаљ а и п одатака и јасн и је су деф и н и сала и издиференцирала но-
ш њ у и њ ене поједине делове, па су утолико боља и поузданија.
Е тнограф ски м узеј у Б еограду има око 150 гуњ ића — јелека из
разн и х крајев.а Југославије. Сви су углавном слични, ш то ћемо видети
н а неколико одабраних прим ерака.
Је л е к и з околине У ж ица (Инв. бр. 4683 — сл. 1), од мрког сукна,
по ивицама је опточен петоструким црним свиленим гајтаном. На
левој поли с ун утраш њ е стране приш ивен је џеп од истог сукна од
ког је и јел ек. Н абављ ен је у првој деценији овог века. Цео је саши-
вен н а руке. О ш тећен је на не-
колико места. Д уж ина леђа 45
см, ш ирина рам ена 31 см, дужи-
н а доњ е ивице (у струку) 85 см.
Н аЈЕероватније је да је прили-
ком инветарисањ а назван јелек
је р се око Т. У ж ица, у Старом
В лаху и долини И бра најчешће
зове „зубун“. Свакодневни је од
суКна а празнични може бити од
бољег м атер и јал а (ш ајака или
чоје). У околини Ваљева, као иу
другим крајеви м а Србије, носи
се гуњић. З а сваки дан обично
(е од сукна, ретко од ш ајка, и
опточен је црним гајтаном.
П разнични гуњ ић — фермен је
од плаве чоје и врло скупоцен,
богато је укр аш ен свиленим raj-
Сл. 3. Ф ермен из очоолине Л азаревца таном н а предњ им полама и ле-
ђима. Гуњ ић- —- ф ерм ен кунује
се с копораном од истог матери-
ја л а , п аж љ иво се чува и облачи с а м ф у ^ е ч а н и м 'п р ш г а к а м а , зато ffcr-
н ек ад један ф ерм ен послуж и за две генерациј;е једн е породице10). Ме-
ђутим, у П одрињ у čsa носио другачи ји гуњић. Гуњ ић и з К руп њ а —
П одрињ а (Инв. бр. 4675 — ел. 2), од црног домаћег суКна, израђен је
врло једноставно. По ивицам а је опточен танком плавом чојом и јед-
ним цгшим свиленим гајтаном. Ј а к а је ук раш ен а једном плавом и
двема црвеним у зд у ж н о пришмвеНим чојаним тракама. Н абављ ен је
1902 год. и добро је очуван. Саш ивен је н а руке. Д ужК на леђа 49 см,
ш ирина рам ена 35 см, д у ж и н а доњ е ивице 98 см.
У Г р у ж и „зубун се кроји од сукна и л и „ ш а јк а“ (фабричког сук-
на). Он је без р ук ава и к р ата к до појаса- Ноеи се л ети преко кошу-
љ е а зими преко гуње. У краш ава се гајтаном и не закоп чава се. На
левом „пеш у” (предњем делу) има изм еђу сукна и поставе џеп за
марамицу. П разнични зуб ун је од чоје, украш ен бућмом.11) Такав
се зубун зове „ је л е к ” или „ф ерм ен”. Он се лети носи преко кош уљ е
а зими преко „ан тери је” (чохане гуње). Је л е к носе момци и млађи
људи. Г руж ански је л е к се р азл и к у је од космајског и колубарског
по тамнијој боји чоје и бућме и д у ж и је ”.12) У осталој Ш ум адији и
О М У Ш КО М ГУ Н >И Ћ У -ЈЕЛ ЕКУ 147
суседним областима носе се с ј г и ч н и гуњ ићи — јелеци. У Ш умадиској

Колубари носи се зубун (дорамак) од сукна и у к р аш ен је гајтано|м.
Ако је пак од чоје, зове се је л е к и везен је бућмом.13) Т акав је ф ер -
мен из Великих Ц рњ ана — околина Л азаревца (Инв. бр. 22577 —
сл. 3), од модре чоје, богато у к р аш ен свиленим гајтаним а и б.ућмом
тамновишњеве боје. Т ако је богато украш ен да се чо ја само мести-
мично види. Ш аре су листови и цветови. П остављ ен је црним пам уч-
ним материјалом с плавичастим и белим пругама. Н а унутраш њ ој
страни, леве предње поле, направљ ен je џеп од сивог ш ајка. Х аљ е-
так је новије израде, направљ ен је око 1940 г. Д уж и н а л еђ а 45 см,
ширина рамена 32 см, д у ж и н а доњ е ивице 80 см. М ало је скромније
Сл. 4. Ф ермен-јелек из околине Сл. 4а. Л еђа фермена са сл. 4.

Л азарееца
украшен фермен, такође из В еликих Ц рњ ана — околина Л азаревца

(Инв. бр. 22575 — сл. 4). О рнаменти су му у облику цветића. Н аправ-
л>ен је у М ладеновцу 1935 г. Д уж ин а леђа 47 см, ширИна рамена 30
см, дужина доњ е ивице 79 см. Јел ек, ф ерм ен од сукна, у Лепеници
се носи сваки дан, п разником се носи ф ерм ен од чоје и ли ш ајк а врло
укусно израђен гајтан и м а.14) С тарији јел ец и за п р азн и к вероватно
су изгледали као је л е к и з Горњ их Јар у ш и ц а (Инв. бр. 20799 — сл.
5), од црне чоје, украш ен гајтаним а од срме и вуне и ш љ окицама.
По ивицама је опточен с п ет до ш ест редова гајтан а и два реда бућ-
ме. На предњим полам а и „на ти р и зу “ (испод пазуха), украси су ло-
зице с истуреним купи цам а од срме и ситних ш љ окица. Л еђа су по-
стављена м рким пам учним м атери јалом а предњ е поле црвеном чо-
јом. На унутраш њ ој страни предњ их пола ук ројен и су џепови, који
су попола од црне и од црвене чсје. Је л е к је нош ен до 1916 г. у све-
чаним приликама. П остава је н а неколико места искрзана. Д уж и н а
леђа 52 см, ш ирина рам ена 34 см, д у ж и н а доњ е ииице 95 см. Сличан
овом је је л ек и з Л евча (Инв. бр. 20318 — сл. 6), само скром није укра-
кг
148 ГЛ А С Н И К К Т Н О ГРА Ф С К О Г М У ЗЕГА У в е о г р а д у
ш ен. Д уж и н а л еђ а 51 см, ш и рин а рам ена 32 см, д у ж и н а доње ивице

92 см. У н овије врем е ш и ју се гуњ ићи з а сваки дан и од бољих тка-
нина, ал и су обично магае украш ени. Је л е к и з Горњ ег Милановца
(Инв. бр. 21059 — сл. 7) такв е је врсте. Направл>ен је од ш ајка боје
к аф е. О пточен је с осамнаест редова дрног свиленог гајтана; а око
отвора за р у к е с осам редова. Н а унутраш њ ој страни, само испод
ш ироке оптоке, н ал ази се постава од м рко зеленкастог ш ајка; оста-
л и део је л е к а постављен
је памучним платнсм
(ф абричке израде). На у-
нутраш њ ој страни пред-
њ их пола је по ј едан џеп.
Је л е к j© саш ивен на ма-
шини. З а м узеј је отку-
пљ ен 1953 г. Д ужина ле-
ђа 49 см, ш ирина рамена
34 см, ду ж и н а доње иви-
це 85 см. Џ ока која се
носи у К ачер у сасвим је
слична досад изнетим
примерима. То је кратка
горњ а хаљ ина, без рука-
ва, носи се обично поврх
гуњ а, л ети поврх кошу-
љ е (око Ч ач к а и Ужица
Сл. 5. Је л ек из Горших Јаруш ица џоку зову зубуном). Леп-
— Ш умадија ш у, боље урађену џоку
сељ аци зо ву фермен.14а)
Слично j© и у Београд-
ској Посавини, само се
там о зове „дорамдк" и он
је од сукн а или ш ајка.
А ко је п ак од чоје, зо-
ве ре „вермен", ређе је-
л ек .15) Источно од Мора-
ве носе се исти гуњићи
— јел ец и к ао у Ш умади-
ји, само су м ож да орна-
м енти у к р аса непгго
друкчији. И у З а г л а в к у у
И сточној Србији је л е к је
од црног и л и сигавог сук-
н а 16) у кр аш ен гајт.анима.
По к р о ју и начи н у нош е-
њ а н е р азл и к у је се мно-
Сл. 5а. Л еђа јелека са сл. 5 го о д гуњ ића — јел ека
из други х кр ајева. Ј.елек
и з Ж л н а околина К њ а-
ж евц а (Инв. бр. 22332 —
сл. 8) и зд ваја се од досад описаних. Он се м ож е закоп чавати н а сре-
дини прадњ их пола једним домаћим дугметом и петљом. Д уж ина л е-
ђ а 53 см, ш ирина рам ена 40 см, д у ж и н а доњ е ивице 100 см.
О М УШ КОМ ГУ Њ И Ћ У — ЈЕ Л Е К У 149
Сл. 6. Јелек из Левча Сл. 7. Је л ек из околмне Горњет

Милановца
Сл. 8. Јелек из Ж л н а — околина Сл. 9. Фермен из Црне Варе, Мачва

К њ аж еица
У целој Србији истакн уте личности и иоједини им ућнији љ уди

носили су је л ек е богато ук раш ен е срмом, али такв и хаљ еци и п ак су
били доста ретки. Е тнограф ски м узеј у Б еограду има и такв и х при-
мерака. Јед ан је и ф ерм ен и з Ц рне Б ар е — М ачва (Инв. бр.
19022 — сл. 9), од црне чоје, богато украш ен гајтаним а и бућмом од
срме. По ивицама је оптока од ш ест редова таквог гајтана, а око
отвора за р у к е од пет редова. О стале површ ине су украш ене спи-
150 ГЛ А С Н И К Е Т Н О ГРА Ф С К О Г М У ЗЕ ЈА У ВЕОГРАДУ
ралним орнаментима. Ф ермен је поставЈвен на леђим а памучним ма-

теријалом беле боје а предњ е поле црвеном чојом. На предњим по-
лам а с унутраш њ г стране приш ивен је по један џеп. Џепови и поста-
ва на предњ им полама опточени су ж утом свиленом бућмом. Фермен
ни је одавно направљ ен, набављ ен ie 1950 r. Добро је очуван. Дужина
л еђ а 53, см, ш ирина рамена 43, дуж и н а доњ е ивице 92 см.
Сл. 9а. Л еђа фермена са сл. 9 Сл. 10. Јел ек из околине Пирота
И зу зе так по величини а данас и боји м атери јала у Србији

чини је л ек који се носи у околини Пирота. То ie хаљ ина од белог сук-
на дугачка до колена, опточена црним гајтаном 17), у стр.уку се опасује
и нема рукаве (сл. 10). Ово, с обзиром на архаичност пиротске ношње,
уп ућује на старије облике и наводи на помисао о већој старини гу-
њ ића — јелека.
По градовима у М акедонији носили су се јел гц и и ф ермени као
и у осталим градовима по наш ој земљ и и Б алканском Полуострву
уопште, али тамо сеоско становниш тво није у свим крајевим а под-
једнако примало ути ц аје града у смислу у)едначавањ а сеоске и ва-
рош ке нош ње, па отуда има већих разли к а у одевањ у к ако изм еђу
града и села тако и изм еђу појединих области. У Скспској Црнод Го-
ри напр. „јел ек је без рукава. То је врста џамадана је р се кри ла на
грудима преклапају. Он је скоро увек црвено или црно обојен.”18)
Насупрот овоме „По планинским селима” — у околини Ђ евђелије
— „рани је су носили а и данас носе је л ек (неки к аж у јилек) од ала-
џе (ш арена тканина) домаће и зраде” . По кроју је л ек је сличан пр-
слуку. Н а прсима је четвртаст изрез чије су обе стране украш ене
једним редом округлих, сјајн ож ути х дугмади. Да би се истакао ciaj
дугмади, подметнута је црна чоја чипкасто прорезана. У новије вре-
О М УШ КОМ Г У Њ И Ћ У -ЈЕ Л Е К У 151
ме украшава се гајтанима и ш иритима у боји. Тамо где се састав-

љају предње поле јелека, обично с леве стране, при чвш ћују се
„илици“ (типлици—петље) који се нам ичу на дугмета; тако се (елек
закопчава.19) Ова два примера, један са севера а други с ју га М аке-
доније, доказују да постоје р азл и в е у погледу схватањ а ш та је је л ек
и да се углавном не подударају са већ приказаним_ примерима. Али
зато јелек из Битаљ ског Поља (Инв. &р. 295 — сл. 11) има све осо-
бине сукненог гуњића из других к рајева. И зрађен је од црног дома-
her сукна, опточен црвеним вуненим гајтаним а и уским тр акам а цр-
вене чоје. Поред тога украш ен је још усуком од црвене вуне у виду
Сл. 11. Јелек из Битољског Поља Сл. 11a. Л еђа јелека са сл. 11
Сл. 12. Ф ермен из С арајева Сл. 12a. Леђа фермена са сл. 12

152 ГЛ А С Н И К ЕТ Н О ГР А Ф С К О Г М У ЗЕ ЈА У БЕО ГРА ДУ
шивуЈБИца и цик-цак Јгинија. На више места пришивене су стаклене

перле. Јелек је сашио терзија на руке. У м узеју је од 1904 г., врло
добро је очуван. Дужина леђа 48 см, ширина рамена 33 см. дужина
доње ивице 90 см.
У Б осни гуњ ић — јелек се
виш е носи у источним деловима.
Ш то ое иде западу, све је ређи.
Јасн о је" да су тамо муслимани,
а особито градски живаљ, но-
сили боље одело, тј. од скупоце-
н и ји х м атериј ала и са више из-
раде. Т акав је напр. фермен из
С арајгва (Инв. бр. 4738 — сл.
12), скројен је од црне чоје и вр-
ло богато везен срмом и „срмај-
л и “ гајтаним а д а се чо)а једва
назире. По ивицама је опточен
са седам редова гајтана, док је
остали део испуњ ен мањим и ве-
ћим цветним орнаментима који
су повезани спиралама. На обема
ивицама предњ их пола приши-
вено је 28 комада казаских20)
Сл. 13. Гуњић из Сарајевског Поља дугм ета од срме. Ф ермен је по-
Сл. 14. Је л ек из Босне Сл. 14a. Л еђа јел ек а са сл. 14
стављ ен црвеном чојом ко ја ј е опет по ивицама опточена шареном

свиленом пантљ иком. П редмет је добро очуван, у м у зеју се н алази од
1922 г. Д уж и н а леђа 52 см, ш ирина рам ена 35 см, д у ж и н а доњ е иви-
це 99 см.
О М УШ КО М Г У Њ И Ћ У -ЈЕ Л Е К У 153
У селима Босне припадннци све тр и конф есије носили су већи-

ном сукнено одело. У С арајевском П ољ у носи се џока, „у планини
звана гуњић, од мрког сукна без рукава, са виш е редова мавеног
(црвеног) гајтана и са другом израдом. Н а прсима се н и к ад не сапи-
Сл. 15. Јелек црногорски, Цетиње Сл. 15a. Леђа јелека са сл. 15
Сл. 16. Гуњац — фермен из К онављ а Сл. 16a. Леђа гуњца — фермена
са сл. 16
ње”.21) У Е тнограф ском м у зеју у Б еограду је гуњ ић и з С арајевског

Поља (Инв. бр. 459 — сл. 13), од црног домаћег сукна, с поставом
само испод оптоке к о ја је наш ивена по ивицам а а од осам редова
црвеног вуненог гајтана. Гуњ ић је украш ен још с м ало в е за од разно-
154 ГЛ А С Н И К Е Т Н О ГР А Ф С К О Г М У ЗЕ ЈА У БЕО ГРА ДУ
бојне вуне и с неколико наш ивака. У м у зеју се н алази од 1904 г.,

добро је очуван и зу зи м ају ћ и ја к у ко ја је доста искрзана. Дужина
леђа 58 см, ш ирина рам ена 37 см, д у ж и н а доњ е ивице 108 см. У око-
лини Т равника Срби носе џоку (гуњић) од црног сукна, кратку, без
рукава, спреда отворену и опточену по ивицам а са 10 до 12 редова
тамноцрвеног гајтан а.22) Је д а н сличан прим ерак, богато украш ен цр-
веним гајтаним а, им а Е тнограф ски м узеј у Б еограду (Инв. бр. 16935/3
— сл. 14). Х рвати у истом к р ају носе ћурди ју к оја се разликује од
српске џоке ш то је по ивицам а опточена с пет редова црног гајта-
н а.23) М еђутим, Х рвати на К упресу носе џоку, к р атак хаљ етак без
рукава, од црног ваљ аног сукна к оја је по ивицама украш ена низо-
вима црвеног гајтана и везом у виду грана. Н а прсима су извезена
„ко л ц а“. Џ ока се носи и л ети и зими. З а радни дан н и је била богато
везен а.24) Тамо где ж и в е зајед н о припадници све три конфесије, јав-
љ а се за гуњ ић —- је л е к већи број имена, па се тако и у Височкој на-
х и ји ч у ју називи: гуњ ић, гуњ евица, фермен, џока, ћ у р ди ја или бен-
лук. Сви поменути хаљ еци cv од црног суКна, без рукава, кратки до
noi.aca и не зако п ч авају се. М услимани су ран и је носили фермен од
зелен е чо.1е, а Х рвати, такође раније, ћурди ју (гуњ евицу или бенлук)
од белог сукна.25)
У Ц рној Гори и Б о к и К оторској чује се назив јел ек. Њ ихов је
је л е к обично скупоцен и лепо украш ен део одела. В у к вели да бога-
ти ји носе је л ек е обично од ф и н е црвене чоје, често везен е златом и
гајтан и м а а укр аш ен е сребрним и позлаћеним копчама.26) То ,ie ха-
љ етак, као и у другим крајевим а, без рукава, а покрива леђа и груди
до појаса. П остављ ен је свитом (чојом), само неш то слабијег квали-
тета.27) И з овога би се могао стећи утисак да су сви Ц рногорци носи-
ли само богате јелеке. М еђутим, одећа се рани)е (уосталом као и да-
нас) носила према могућности.28) К о н и је могао да саигије богате свит-
не је л ек е везене „златом “ носио је одело од домаћег сукна. Јелеке
■у В асојевићим а, например, почели су прво да носе им ућн и ји љ уди и
главари око 1880 г., а обично су били прављ ени у Гусињ у и П ећи.29)
У Е тнограф ском м узеју у Б еограду н ал ази се неколико јелека
из Ц рне Горе, сви су од свите (чо.је), богато украш ен и и слични по
богатству у к раса и орнаменталној стилистици, зато ћ у овде при каза-
ти само један прим ерак. Је л е к из Ц етињ а (Инв. бр. 12084 — сл. 15) је
од свите виш њ еве боје. П остављ ен је црвеним ш ајком . Н а ун утра-
ш њој страни л ев е предњ е поле направљ ен је џеп од исте м атерије као
и постава. Н а вертикалним ивицам а предњ их пола наш ивено ie по
двадесет м еталн их пуцади (дугмета). Опточен је с осам редова црног
гајтана, а исто толи ко приш ивено и х је по ш авовима. О стале повр-
ш ине је л ек а укр аш ен е су претеж но биљним орнаментима у виду ло-
зица које су рађен е од танко упредене црне бућме. Је л е к ie н аправ-
љ ен око 1910 г.. очуван је врло добро. Д уж ина леђа 43 см, ш ирина
рамена 29 см, д у ж и н а доњ е ивице 79 см.
Слични јел ец и се носе у Х ерцеговини и зову и х је л ек или ф ер -
мен. Носе и х обично им ућн ији љ уди. И у околини Дубровника, у Ко-
навлима, носи се јел ек , ал и га тамо н ази вају гуњац.
О М УШ КОМ Г У Ш И Ћ У -ЈЕ Л Е К У ] 5g
Гуњац — фермен из К онавла (Инв. бр. 329 — сл. 16) од тамно-

модре чоје. По облику се неш то р азл и к у је од већ пом енутих приме-
рака, нема јаке а крајеви предњ их пола неш то су виш е заобљени.
Украшен је гајтанима и бућмом виш њ еве боје. По ивицама је опто-
ка од седам редова гајтана. Н а предњ им пслам а и леђим а урађени су
орнаменти у виду лозица с цветовима. ПоставЈвен је црвеном чојом
Сл. 17. Јелек из Херцеговине Сл. 18. Токе в а јелеку из

с токама требињског нраја
која је по ивицама опточена ш ареном пантљ иком. Н а средини леђа

чоја је мало засечена, иначе х аљ етак је добро очуван; у м у зеју је
од 1904 г. Д уж ина л еђа 47 см, ш ирина рам ена 36 см, ду ж и н а доње
ивице 90 см.
Токе
У Црној Гори, Б о к и К оторској, Херцеговини, Д алм ацији и још

неким крајевим а стари ји и углед нији љ чди носили cv токе на јел ек у
или на неком другом горњем хаљ етку. М етална облога на грудима на
неким. најчеш ће чојаним хаљ еги м а обично се н азива ,.токе“. Ова) ме-
тални украс нес.умњиво је остатак заш титног оклопа. Токе п окрлвају
цела прса, а састоје се од већег и л и м ањ ег броја ситних м еталних пло-
ча или ли вених пуцади. Под грлом су обично две веће плоче. Т еж и се
да ове плоче будч ш то лепш е израђене. Н екад су токе од сребра па
чак и позлаћене. Н а ивицама поедњ их пола приш ивено је по неколи-
ко округлих сребрних пуцади.30)
Је л е к из Х ерцеговине (Инв. бр. 1447 — сл. 17) од маслинасто-
зелене чоје с токам а. По ивицам а је опточен са ш ест редова гајтана
боје труле виш њ е. Н а прсима, на обе поле, приш ивен је већи број
156 ГЛ А С Н И К ЕТН О ГРА Ф С К О Г М У ЗЕ ЈА У БЕОГРАДУ
Сл. 18a. Л еђа јелека са сл. 18 Сл. 19. П рслук из Стапара — Бачка
Сл. 20. Л ајбек и з Х рватског Загорја Сл. 21. П рслук из Словеније ^Етно-
» граф ски музеј, Љубл>ана)
ситних дугуљ астих л и вених „п у л и ја“ (пуцади). И спод грла токе се

скоп чавају врстом копчи. По ивицам а предн>их пола приш ивено је
виш е украсни х пуцади р азн е величине. Је л е к је постављ ен црном
чојом слабијег квалитета. Н а унутраш њ ој страни л ев е предњ е поле
је џеп. Је л е к је доста и зл и зан а местимично и врло избледео, постава
је н а виш е места искрзан а од дуге употребе. О ткупљ ен је за м узеј 1904
O М УШ КОМ ГУ Ш И Ћ У -ЈЕ Л Е К У i57
г. Дужина леђа 46 см, ш ирина рам ена 33 см, д у ж и н а доњ е ивице 89

сантиметара.
Токе из требињског к р а ја (Инв. бр. 18298 — сл. 18) састоје се из
јелека од црне чоје и сребрних тока. Токе су наш ивене на прса гото-
вог јелека као посебан део и зако п ч авају се к и з ц ела прса. Свака
страна састоји се од по 15 редова плочица, а сваки ред опет од по
три плочице међусобно спојене. П ри вр х у су две веће плоче које су
богатије украшене од м алих плочица. Је л е к је сличан већ излож еним
примерцима боље израде. Н а н еколико м еста је ош тећен. Д уж ина
леђа 48 см, ширина рамена 34 см, дуж и н а доњ е ивице 92 см, дуж и н а
и ширина тока 30 х 37 см.
Могло би се прицазати још много прим ера гуњ ића — је л е к а по

литератури и м узејским збиркама, ал и они би били умногоме иден-
тични с већ досада изнетим. С друге стране, и н а оволико примера
колико је овде показано у з при лож ен е илустраци је м ож е се добити
одређена слика ш та је и к ако изгл ед а гуњ и ћ — јел ек.
Пре него пређемо на даљ е изл агањ е д а још једном поменемо
да се у суседним областима носе, к ак о смо већ рекли , слични хаљ е-
ди врло често и са сличном наменом. У В ојводини се обично н ази ва
прслук или прослук, у Х рватској лајбец, л ајб ек и ли п рслук и у
Словенији прслук. Овде ћемо п оказати само како и згл ед ају н а ф ото-
графији, јер сматрамо да су н астали под другим ути ц ајем него гу-
њић — јелек па зато и н е у л а зе у ок ви р наш ег и зд агањ а (сљ 19,
20 и 21).
Материјал, мајстори, крој и украишвање
Видели смо из досад изнетог д а се употребл>ава неколико; врста

тканина за израду м уш к и х гуњ и ћа (јелека, ф ерм ена, џ ока итд.). Т ка-
нине су, како је већ напред поменуто, у већини сл уч ајева вунене и
разлике се стога огледају првенствено у квал и тету предива и ткањ а.
Од тканине често зави си им е хаљ етка, ал и то не треба разум ети као
правило. Већ н а прим ерим а као гуњ и ћ и з околине Б еограда и гуњ ац
из Конавла к о ји су и зр ађен и од ш а ја к а односно чоје м ож е се виде-
ти отступање. И наче гуњ ићи (зубуни, џоке, и др.) у прош лости у селу
су се обично и зрађи вал и од домаћег ваљ аног сукца хтриродне 6oje
(беле, мрке и ли сигаве) и л и од сукн а бојеног биљ ним бојама. С кра-
ја прошлог века и почетка овог св з се виш е употребљ авају занатске
и фабричке тканине. Ш а ја к (сукно ф абри ч ке израде) најви ш е је у
употреби у Србији, д о к се ч о ја користи у свим крајевим а и од њ е се
углавном праве богато ук раш ен и празнични гуњ ићи. Други м атерија-
ли се ретко користе и о њ им а не треба посебно говорити.
Знамо д а су од н ајстар и ји х времена а гдегде и до наш ег доба
одело ш иле ж ен е, особито деци у сиромаш ним породицама. А ли се
још од Средњег в е к а код Ју ж н и х Словена помињу ш авци, м ајстори
за израду одела, чи је се име током векова мењ ало најчеш ће под ути -
цајима који су врш ени н а њ ихов занат. Скоро у сваком селу још по-
четком овог века, био је по један или виш е тер зи ја који су ш или
одела н ајвиш е од сукн а дом аће израде. Сеоске тер зи је обично су би-
i5 8 i -Л А С М и к ЕТН ОГРАФ СИО Г М у з И Ја У ЕЕО ГРАДУ
ли сиромаш ни људи. П реко л ета у вргм е пољ ских радова они су се

обично бавили пословима као и њ ихови суседи, а ујесен и узиму
иш ли су по кућам а и ш или јер нису им али својих сталних радиони-
ца. А лат им је био оскудан: само игла, нож ице и арш ин. Награду за
рад добијали су често у пољ опривредним и сточним производима,
ређе у новцу.
Сл. 22. Крој богато украш еиог гуњи- Сл. 23. К рој фермена из Црне Баре,
ћ а-јел ек а т Србије са сл. 9
Сл. 24. К рој јел ека из околине Сл. 25. Крој гуњића из Крупња,
Ужица, оа сл. 1 Подриње, оа сл. 2
Док су сеоске терзи је радиле поглавито од домаћег сукн а и тка-

нина и зрађен их н а салу, терзи је и абаџије у граду кројили су више
од зан атски х и индустриских производа. Градске тер зи је се разли-
к у ју од сеоских. Они су сталне за н атл и је к о ји праве скупоцене ха-
љ етке од ф иног м атери јал а и китњ асто и х ук р аш ав ају вуненим и
свиленим гајтанима, бућмом и срмом. Они се р азл и к у ју и од абаџи-
ја, јер су ови к роји ли одела од абе (сукна), ретко од чоје, и с мало
украса. Градски мајстори нису ш или само одело за грађане већ и
сеоско празнично одело за им ућније. И нтересантно ie да је у Горњој
Пчињи (Врање) обрнуто, тамо се терзи јам а н ази вају они м ајстори ко-
6 МУШКОМ ГУЊМЋУ-ЈЕЛЕКУ |5 9
ји праве одела без гајтана, а абаџијам а они који у к р аш ав ају одело

гајтанима.31) Ово се свакако односи на сеоске м ајсторе и само у но-
вије време, тј. откако су терзиски и абаџиски занат почели д а опада-
ју и због тога да раде послове к о ји им не припадају.
Што се тиче кроја гуњ ића — је л ек а моћи ћ е се видети на цр-
тежима приложених кројева да има н еколико врста, ал и саш ивени
хаљеци немају већих разлика. Н еподударности се о глед ају у нешто
Сл. 26. Крој јелека из околине Сл. 27. Крој црногорског јелека,
Горњег Милановца, са сл. 7 са сл. 15
већој дужини, висини јаке, и зр езу око врата, ш ирини око стр у ка и
заобљеном или угластом завр ш етку предњ их пола. У к ројењ у се мо-
гу запазити два гипа; један који је карактери стичан за Србију и дру-
ги за Црну Гору и Х ерцеговину, мада и те р азл и к е у основи нису
велике. Крој је л е к а у Србији има м ањ е или ви ш е делова, а то у Haj-
већој мери зависи од ук раш авањ а. Ш то је приш ивено виш е гајтана,
то је гуњић — је л е к састављ ен од већег броја делова. Је л е к (фермен)
богато везен гајтаном обично је скројен од ових делова: два пеш а
(предње поле), два ћош ета и два ти ри за (делови који се н ал азе од
пазуха до струка а делом за х в ат ају и леђа) и н а јза д „а р к а“ и две
„игретије" сачињ авају л еђа (сл. 22 и 23). Има, међутим, и такви х је-
лека који су састављ ени још од већег броја делова. Н аиме, траке
гајтана које у к р аш ав ају х аљ етак нису на ткан ини већ су спона изм е-
ђу појединих делова кроја. Т акви хаљ еци већим делом су од гајтана.
Што је гуњ ић једноставније украш ен, то је од м ањ ег броја делова скро-
јен (сл. 24, 25 и 26). Н асупрот к р о ју у Србији који је променљ ив и у
зависности од украш авањ а, црногорско-херцеговачки крој је сталан,
тј. редовно се к роји од пет главни х делова: две предњ е поле (лета)
и по један четвртасти ум етак изм еђу л еђа и предњ е поле на обе стра-
не (сл. 27). О ва сталност у к ројењ у претставЈва главну р азл и к у и о-
дликује црногорско-херцеговачки крој.
У краш авањ е гуњ ића — јг л е к а врло је занимљ иво и разнолико
у погледу орнам ентике. Н ајви ш е р азл и к а у облику орнамената има
у Србији. Само овде треба зн а ти д а се гуњ ић по техници у к р аш ава-
ња не р азл и к у је од осталих делова одела који се у к р аш ав ају гајта-
нима.
ieo ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ М у з е Ј а V ВЕОГРАДУ
Т ехника рад а је слична ф илиграну. К ао и код жичаног фили-

грана, орнам-енти се изводе од неколико паралелно спојених гајтана
или од .-једног струка који се спирално уви ја (сл. 28). Украшава се
још наш ивцима, м еталним плочицама, ливеним м еталним пуцадима,
ш љ окицам а и ш иритима. Сеоски прваци и им ућнији љ уди у XIX и
првим деценијам а овога века носили су богато везена одела каква је
носило и градско становниш тво углавном до X X в. Међутим, на селу
Сл. 28. Фермен новије израде богато украш ен тајтанима и бућмом
хаљ еци за св.акодневну употреб.у били су врло једноставни, док су

сиромашни љ уди и празником носили сличне само чисте и боље очу-
ване хаљ етке. Треба знати да ни један гуњ ић — јелек, па ма како
просте и зраде био, н и је без бар једноструке оптоке од г.ајтана дома-
ће израде. И наче по ивицама и на ш авовима (саставима) код већине
гуњ ића приш ивено је по неколико редова гајтан а који остављ ају ути-
сак линије. „К олико се стави гајтан а у оптоци толи ко се рачуна к а-
та .“32) П оред оптоке на предњ им полама могу бити „игретије", не-
колико ц аралелних гајтана који се сп уш тају низ предњ е поле до по-
јаса. И гретије могу бити и двоструке.33) О рнаменти н а предњ им по-
лам а богато украш ен и х гуњ ића —- је л гк а обично су биљног или гео-
метриског карактера, к атк ад врло стилизовани. Н еки м ајстори цело-
купан вез на грудима (предњим полама), осим оптока, н ази вају „иш ле-
м е“,34) док друти к а ж у „грана на пеш “. Н а ар к и (леђима) орнаменти
су као и н а предњ им полама, тј. биљНог су и геометриског карактера.
М ањи орнаменти обично су уклопљ ени у једн у већу ш ар у клинастог
О МУШКОМ ГУЊИЋУ-ЈЕЛЕКУ 161
облика која ое спушта од ја к е прем а појасу. А ко се на арки н алазе

две шаре, што није редак случај, та д једна иде од ја к е а друга од
струка и сужавају се. једн а према другој; зову их „текерлуц и “ или
,,текелуци“,85) или пак „грана на а р к у “. По ш авовим а дуж ином ар-
ке, од рамена ка средини no.iaca,
спуштају се две траке гајтана
зване „дикиши" или „велики
дики1ци“; „мали дикиш и" се спу-
штају од пазуха до појаса,88) а
одвајају предње поле од тириза
(део испод руке). Испод п азуха
на тиризу налази се често истои-
мена шара облика заобљеног
слова М. Ова шара зове се још
„мислета", „мулија" или „козја-
ци“.37) „Преко ћесме“ или „вгли-
ко преко“ је трака гајтана ксја
спаја велики и мали дикиш . И з-
над „великог ггреко“ н ал ази се
„мало преко“38) (сл. 29). У краси
на јелеку (фермену) к ак о у Ш у •
мадији тако и изван њ е истих су
врста.39) За сличне украсе и у —
Босни су иста имена.40) То ie л а-
ко објаснити. Већи део ути ц аја Ср' 29' Део богато У^рашеног зелека
на занат као и знатан број тер-
мина донели су Турци.
Известан бро.ј i елека се ук р аш ав а гајтаним а и бућмом тако што
се један или више орнамената п онављ ају на целој површ ини хал»етка
(сл. 12 и 12 a).
Порекло неких имена и развој хаљетка
Име гуњ, од којег је постало и име гуњ ић, старо је, вероватно
још барбарско. Гуњ је вероватно имао н ајш ире значењ е у словен-
ским језидима: претстављ ао је покривач, простирач и сваку врсту
горње одеће од домаћег сук н а,41) а ггре појаве тканине м ож да је озна-
чавао одећу од кож е. Све нам ово у к азу је, к ад се упореди с дана-
шњим значењем речи гуњ и гуњ ић, колико је било потребно времена
док се није дошло до данаш њ их њ ихових облика. П оказу је нам и то
да је овај хаљ етак био познат одавно свим Словенима. Због изврш е-
них промена и прилагођавањ а данас н и је увек л ак о видети ве зу и з-
међу старог гуњ а и савременог гуњ ића — јелека. А ко погледамо како
је Б. Гушић показао развој гуњ а од простог простирача и огртача
преко једноставног дугачког х аљ етка с рукавим а или без њ и х до о-
блика кратког гуњ а (врсте капута) у Србији,42) видећемо да ни је те-
шко успоставити в езу изм еђу гуњ ића и прастарог гуња. О ву претпо-
ставку потврђују ун еколико и следећи прим ери.из ш опских области.
Јелек из околине Пирота, како је већ описано, р азл и к у је се од исто-
именог хаљ етка и з других к р ајева по својој дуж и н и и једноставној
изради. Како нош њ а и з околине П ирота спада међу најар х аи чн и је у
11 Гласник XIX
162 ГЛАСНИК е т Но г р а ф СК о г МУЗЕЈА У 6Е 0ГР А Д У
наш ој земљ и, то.м ож ем о см атрати да и је л ек , као н»ен саставни део,

претстављ а јед ан облик многобројних промена гуњ а с измењеним
именом. Т е су се промене р азв и ја л е у правцу стварањ а кратког гу-
њ и ћа — јел ек а. К ад овоме додамо ј o i j i примере и з Бугарске, на ко-
јим а се м ож е зап ази ти процес скраћивањ а хаљ етка и који, према томе,
умногоме у п у ћ у ју и ако н е објаш њ авају у потпуности развој гуњића
— јел ека, онда се горњ а тврдњ а чини још вероватнијом.
Дорамче у трнској ношњи
је горња хаљ ина од белог вуне-
ног сукна, без рукава, дугачка до
колен а и н е закоп чава се. Дорам-
ч е је опточено с неколико редова
црног гајтан а,43) дак ле слично јз
пиротском јел еку . У североза-
падној Б угарској дорамче од бе-
лог су к н а слично је тамошњем
„ел ек у “ к о ји пада преко појаса.
Дорамче је р азли ч и те дужине,
Сл. 30. Гун,-џуа?дива (гаредња до појаса и л и до колена.41) У ра-
страна), и з М етохије домирској области „елек“ је
к р ата к до појаса и са кратким
рукавим а. Т ако исто и око
Соф ије. С тарији „е л ек “ био је дуж и, обично до колена.45) Овом крат-
ком бугарском „ел ек у “ сличан је долактеник (гуњ, гуњче) р д мрког
и ли црног сукна (сл. 30) који се носи у јуж н и м деловим а Србије, у
Македонкџи и А лбанији.
П оред им ена гуњ ић видели смо да за је л ек им а још назива, те
да добар део њ и х у п у ћ у је н а исток. Т ако за зубун, и поред тврдњи
лингвиста д а је реч османЈгиског порекла, С. Т ројановић сматр.а да је
ово им е старије.46) Б ило тачно једно и л и друго, данас је теш ко по-
рећи источњ ачко порекло зубуна, а скоро се са сигурнош ћу може
тврдити д а је нам а довдло преко Т урака. JI. Н идерле је мислио да је
ово име постало непосредно од османлиске речи zubun.47) А ли део
одела који наш народ зове зуб ун (мушки) исто је ш то и гуњић, па
према томе само неке њ егове особине наетале су под утицајем исто-
ка, док ј>е негде и без ти х у ти ц аја прихваћено само ту ђе име.
Са истока нам је дош ло и име јел ек. Р еч је турског порекла,
одомаћена код нас као и многе друге речи. О бјаш њ ењ е термина јелек
кад би се превело с турског н а српски гласило би отприлике: кратак
х аљ етак (минтан) без р ук ава и отворен спреда д а би се узимао ва-
здух.48) Ф ерм ен је такође реч турског порекла и код нас обично озна-
чав.а богато украш ен гуњ ић а код Т урак а још и сваку врсту одеће
к оја се у к р аш ав а гајтаном .48)
И звесне сличности гуњ ића — је л ек а с кратки м кож усим а без
р у кава д а ју многућности д а се његово порекло в е ж е за хаљ етке од
кож е. Н а Гејслеровим бакрорезим а „К арађорђе" и „У станички старе-
ш и н а“ као и на ц р те ж у Д. Б. К аменског „М иленко Стојковић" види-
мо х аљ етке сличне гуњ ићу који су кож н и и ли бар опточени крзном.
К ак о видимо, порекло и ф орм ирањ е гуњ ића — је л ек а комплек-
сно ј.е.и оно стоји у вези с осталим деловима одела. П оуздано је да
се у њ ем у стекло много у ти ц аја к ако страних тако и домаћих, а и за
О МУШКОМ ГУЊ ИЋУ-ЈЕЛЕКУ 163
једне и за друге било је д о в о ј к н о погодности на Б алкан ском П олу-

острву. Најјачи утицаји на ф орм ирањ е балканске нош њ е долази ли су
са исгока преко В изантије и Т урске. Све у ти ц аје који су током ве-
кова етрујали са исгока н и је у век л ак о а н екад и х је ч а к и немогуће
пратити и издвојити. О турским ути цајим а у култури и у друш тве-
ном и политичком ж ивоту зн а се доста тек од револуционарних по-
крета у Србији у XVIII и првој половини X IX века, јер је у истори-
ској науци тај период виш е осветљен. А ли о нош њ и јо ш н е можемо
са сигурношћу говорити зато ш то о томе нем а довољно података.
Из излагања се могло видети да
је гуњић (зубун итд.) стари хаљ етак
и да су га према томе Срби сигурно
иосили и пре XIX века. „С рпски вој-
ник из доба У станка“ (сл. 31) има гу-
њић који се не р азли к ује од савреме-
них, само је једноставне израде. В ук
код речи зубун у свом реч н и ку пи-
ше: „Зубуни што се у Србији носе
они су бијели (од домаћег сукна), без
рукава; женски су дугачки готово до
земље, а мушки су кратки, мало
дужи од појаса....“49) Н ема п одата-
ка да су Срби носили богато у к р а-
шене јелеке као опш ти народни х а-
љетак пре XIX в. То је код нас прво
био градски део одела па је доцније
(богато украшени је л ек са гајтанима)
прешао и на село. У прилог овоме иде
чињеница што Турци нису допуш та-
ли раји да носи богате хаљ ине ж и ви х
боја.50) „Турчин воли да се по аљ ини
позна ко је раја, а ко л и ,је Турчин.
Зато раја не само н е смије Носити зе -
лше боје него ни онако л и јеп и аљ и-
на, као нгго су у Т урак а н. п. ш алова Сл. 31. Српски в ојаи к из доба
У ставка, 1804 год.
око главе, тока, долама, особито ве-
зених златом и сребром ".51) У след
наведених турских схватањ а о одева-
н>у, класних и националних разли -
ка које су постојале у турској им перији извори тога времена говоре
нам да је српска нош њ а била сиромаш на и једноставна.52) Но и по-
ред свега нема сум њ е да су поједиНи Срби, одметници (хајдуци и у-
скоци) од турске власти и градско становниш тво носили слично или
исто одело као Т урци и пре X IX в. М ада В ук грађане не рачуна у
српски ндрод и вели: „Н арод србски нем а други љ уди осим сељ ака.
Оно мало Срба, ш то ж и в е по варош има, као трговци (готово саме ду-
ћанџије) и мајстори (понајвиш е ћурчије, терзије, јекм екџије, ту ф ег-
џије, кујунџије) зову се варош ани, и будући ga се турски носе и по
турском обичају ж иве, а у з буне и ратове и л и се затворе с Турдима
у градове или с новцима беж е у Н ем ачку, зато они не само ihtoi се. не
броје међу народ србски, него ји још н.арод презире.“53) М еђутим,
не може се рећи ни то д а је народ могао непосредно после У станка
ј0 4 i 'J I A c n k k е т н о г р а ф с к о г м у зе јА У БЕО ГРА ДУ
много боље да се одева, пош то је нова д р ж ав а захтевала много више

од сељ ака него слаба ф еудалн а турска управа. Народ је био исцрпен
борбама против Т урака а деспотски реж им к неза Милоша није давао
много могућности з а брзо побољ ш ањ е економских услова живота.
Поред тога н а селу се врш и ла в аж н а промена у економији, постепе-
но се прелазило са сточарства на земљ орадњ у која је постајала тек
у то време главни облик привређивањ а. Од Првог устанка и касније
носе се виш е источњ ачки хаљ еци. Б огатију нош њ у ноое прво уста-
ни чке стареш ине а затим устаници уопш те. Б огата нош њ а могла је
често бити троф еј а поред осталог з а устанике доказ да више нису
р аја већ слободни људи.
Процес прим ањ а нових и богатијих хаљ етак а рекло би ое да
и п ак н и је дуго трајао. М. Ђ. М илићевић, говорећи о нош њ и у крагу-
јевачком округу, к аж е: „Џ оку зову и зубунић (носи се преко кошу-
љ е и потпасача), и п ри чају да се оне нису носиле у Лепеници док
н и је једном туд а прош ао Х ајд у к В ељ ко са својих 150 момака који
су сви им али на глави ф есове с великим кићанкам а, а Ца леђима
такве гуњ иће. Одмах после почну момци к ројити такве аљетке, па се
тако носи ето и до сада.“54) После усвајањ а н еки х источњ ачких дело-
ва одела или примене њ ихових особина на домаће хаљ етке настало
је прилагођавањ е и редуцирањ е, особито у X IX веку, и у том проце-
су, гуњић, јел ек , џока (или како се већ зове у одређеном крају) по-
стао је нераздвојни део м уш ке ш умадиске нош њ е к оја се раширила
н а већи део Србије и делом на И сточну Босну. Т ако изм еђу осталих
х аљ етак а гуњ ић се данас сматра као карактеристичан део српске на-
родне ношње, ш то је добрим делом и оправдано. С обзиром на то да
је у Е тнограф ском м узеју у Београду н ајвећи број гуњ ића — јелека
и з Србије и да су баш за српску нош њ у они најкарактеристичнији
па тек после за друге, јасно је ш то се у овом прилогу највиш е пажње
посветило баш предметима из Србије.
Н ајзад, из свега ш то је досад казано о гуњ ићу — јел ек у може-
мо констатовати да је он имао своју еволуцију како у погледу мате-
р и јала (кожа, сукно, чоја) тако и у погледу облика, величине и кро-
ја све док се н и је дош ло до данаш њ ег хаљ етка. Од великог утицаја
био je како смо већ истакли, дол азак Т урака у јуж нословенске земље
„на ф орм ирањ е извесних типова — врста одела, као и на поједИне
х аљ етке народног одела."5,1)
П римесе турски х ути ц аја н а ф орм ирањ е народног одела па и
гуњ ића — је л ек а неоспорне су и поред тога ш то су Т урци законским
одредбама забрањ ивали нош ењ е појединих делова одела и боја раји
како би се од њ е издвојили. У току своје дуге владавине они су пре-
н ели многе елементе своје или усвојене нош њ е м еђу балканске
народе.
Од дугачког хаљ етка, који је био погодан за сточаре и планину,
гуњ ић — је л ек је сведен на к р атак део нош њ е у којем се земљорад-
ник л ак ш е к реће и ради. Дошло се до гуњ ића — је л ек а как ав се још
и данас носи. Често је богато украш ен и нам ена му је умногоме све-
дена на улегапавањ е и истицањ е извесних особина сопственика, док
је практична сврха потиснута у други план. Понегде је без њ ега чак
било непристојно појавити се у друш тву.
Н икола Ч. П антелић
О МУШКОМ ГУЊ ИЋУ-ЈЕЛЕКУ Ј Q5
НАПОМЕНЕ
’) Караџић В ук Ст„ Народне пјесме, држ авно издањ е 1894 г. 96
>) Исто 419
u') Милићевић М. Ђ„ Ж ивот Срба сељ ака — Српски етнографски зборник I, 37
с ‘) Карић В., Србија, Београд 1887, 117
‘) Јечерма: врста мушког прслука чије се предњ е поле преклапају; на јечерми
се носе и токе. Носи се највиш е у Херцеговини, Црној Гори и у Подрињу
i/ *) Караџић В ук Ст., Српски рјечник, јечерма
с ') Мшићевић М. Ђ., Кнеж евина Србија, Београд 1876, 570
‘) Ђорђевић Тих. Р., И з Србије кнеза М илоша — Културне прилике од 1815 до
1839 године, Београд 1922, 61
’> Цирх О. Д„ Путовања по Србији, Београд 1900, 33
“) Вујић В. Н., О ваљевској народној нош њи — Гласник Етнографског музеја
у Београду V, 85
“) Бућма — неколико усуканих нити свиле, памука, вуне или срме. Служ и за
украшавање одела.
“) Петровић П. Ж„ Гружа — СЕЗб LVIII, 161
“) Петровић П. Ж., Ш умадиска Колубара — СЕЗб LIX, 85
'*) Радивојевић Т., Лепеница — СЕЗб XV, 315
"а) Ракић М. Т„ Качер — СЕЗб VI, 779
“) Влаховић М. С„ М уш ка нош ња у београдској Посавини — ГЕМ III, 88
“) Станојевић М. Т„ Загл авак — СЕЗб XX, 32
“) Милићевић М. Ђ„ Ж и вот Срба сељ ака — СЕЗб I, 37
'*) Томић Св„ Скопска Црна Гора — СЕЗб VI, 472
“) Тановић Ст„ Народна нош ња у околини Ђ евђелије — ГЕМ VI, 45
”) казаси-мајстори (занатлије) који су плели гајтане и правили дугмета
") Трифковић non Стијепо и Владо, Сарајевска околина — СЕЗ XI, 78
”) Марковић Зорислава, Народна нош ња у околини Т равника — G lasnik Ze-
maljskog muzeja u S arajev u IX, 1954, 119 i 123
”) Марковић Зорислава, Н ародна нош ња на К упресу — Gl. Zem. m uzeja u Sa-
rajevu IX, 1954, 100
“) Исто
“) филиповић M. C„ Височка нахија — СЕЗб X L III, 314—315 и СЕЗб LXI, 65
67 и 69
■ ”) Карацић В у к Ст„ Црна Гора и Б ока Которска, Београд 1922, 108
") Jovićević А„ C rna Gora — Z bornik za narodni život i običaje Južnih Slavena
VIII, sv. I, 57
”) Караџић В у к Ст„ Ц рна Гора и Б о к а Которска на нав. месту и Д учић С„
Живот и обичаји племена К уча —- СЕЗб XLVIII, 89
'*) Влаховић М. С„ М уш ка нош ња у Васојевићима — ГЕМ VIII, 77
”) Јовићевић А„ наведено дело, 57
") Филиповић М. С. и Томић П„ Горња Пчињ а — СЕЗб LXVIII, 23
") Влаховић М. С„ Н ародна нош ња у београдској Посавини — ГЕМ III, 88
") Исто: на наведеном месту
") Исто
”) Исто
“) Исто
") Исто; Мијатовић С. М„ Занати и еснаф и у Расини — СЕЗб XLII, 82
“) Исто
”) Ердељаповић Ј„ Етнолош ка грађа о Ш умадинцима — СЕЗб LXIV, 126
"') Бељкаш ић Љ„ О абаџиском занату у С арајеву — Гл. Зем. музеја у Сарајеву
XI за 1956, 159
") Rjcčnik Jug. Akad.: gunj
]0 g ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ М УЗЕЈА У БЕОГРАДУ
*г) Gušić d -r Bran., S tarinsko ruho na otOKU M ljetu — Narodna starina IX, 1930,
71 i dalje
“ ) Костовг, Ст. Л., ТрБнска носиа — Известин 1929 година VIII—IX, 135
**) Костовт, Ст. Л., Б^ћлодрешковци в ђ северозападна Бћлгариа — Известил 1932
год. X—XI, 73
*“) KocToe'h Ст. Л., Радомирска иосии — Известин 1936, год. XII,35
*“) Тројиновић С., Сретачка ж упа и њена изумрла нош ња — Збор. радова по-
свећен Јовану Цвијићу, Београд 1924, 424
*') Ердељ ановић Ј., Нидерлово дело о старим Словенима — Гл. Географског
друш тва 7—8, Београд 1922, 233
**) Захваљ ујући љубазности X. К алеш ија, асистента Ф илозофског факултета у
Београду, сазнао сам за потпуније значењ е неких турских речи у вези са
одевањем
tk*“) К араџић В у к Ст„ Срп. рјечник, зубун
") Постоји виш е забрана које се односе на одевање немуслиманског живља
у покореним земљама турске империје; између њ их је и „Једна наредба о
рајином одијелу из доба отоманске владавине” коју је објавио Влад. Скарић
у Гл. Зем. м узеја XIV, Сарајево 1902, 557—558
*’) К араџић В ук Ст., Даница 1827, 87
' а) Васић П., Српска нош ња за време Првог устанка — Историски гласник I—2,
1954, 151
**) Даница 1827, 100—101
**) М илићевић М. Ђ., К неж евина Србија, Београд 1876, 301
“’) V ukanović Т., Nošnja balkanskih Slovena — Glasnilt M uzeja Kosova i Meto-
h ije 1, 201
ABOIIT A PARTICULAR KIND ОГ SLEEVELESS GARMENT OF THE MALE

POPULAR COSTUME-CALLED GUNJIĆ-JELEK
T he Ethnographical M useum in Beograd possesses an im portant collection of

cloth jackets, a kind of sleeveles garm ent called gunjić-jelek, w orn by men on a
v ast territo ry situated chiefly south of the Save and the Danube. They are also
w orn in the neighbouring B alkan countries and are considered therefore to be a
constituent p a rt of the B alkan m ale costume. G unjić has several denominations,
such as: jelek, ferm en, džoka, ćurdija, gunjevica, doram ak etc. It is usually made
of woolen cloth, hom e-m ade or m anufactured, and often richly ornam ented with
braids.
T he presen t article is divided into several parts. In the introduction are set
forth general characteristics of the garm ent, an exact definition is given and
d ifferent nam es, used in p a rticu la r regions are listed in it. The second p a rt deals
w ith the data from the lite ratu re and gives descriptions of a few different gunjićs-
jeleks from various regions, contained in the collection of the Ethnographical
Museum, in order to give a definite idea of the garm ent. In the th ird p a rt the
a u th o r’ gives a term inology of different p arts and ornam ents and describes in
outline the cut, m ake and ornam entation of gunjićs-jeleks. The fourth p a rt explains
the origin of several denom inations as w ell as th e developm ent of the garm ent
itself. It has been proved th a t the origin of this g arm ent is to be looked for in
ancient tim es, b u t in the course of centuries it underw ent m any changes and
from a long garm ent w ith sleeves it w as reduced to a very short p a rt of the male
costume, whose prim ary role is to adorn, w hereas its original object —- to protect
the body from influences of bad w eather (cold, rain etc.) has been completely
driven back. Although several O riental term s (chiefly Turkish) have been adopted
to designate the garm ent itself and its indiviđual p a rts as w ell as some Oriental
ornam ents, in the au th o r’s opinion this garm ent eould have been a p a rt of the
ancient Slav costume, w hich w as subsequently adapted to new requirem ents.
О МУШКОМ ГУЊ ИЋУ-ЈЕЛЕКУ 167
LIST OF FIGURES
Fig. 1. Jelek from the neighbourhoođ of Užice
Fig. 2. Gunjić from K rupanj — region of Podrinje
Fig. 3. A kind of waistcoat, called „ferm en” from the village Veliki C rnjani —
in the neighbourhood of Lazarevac
Fig. 4. Fermen (jelek) from Veliki C rnjani — neighbourhood of Lazarevac
Fig. 5. Jelek from Gornje Jaružice — region of Šum adija
Fig. 5a. Back part of the jelek represented in Fig. 5.
Fig. 6. Jelek from the region of Levač
Fig. 7. Jelek from the neighbourhood of G ornji M ilanovac
Fig. 8. Jelek from Zlno — neighbourhood of K njaževac
Fig. 9. Fermen from the village Crna B ara —-region of Mačva
Fig. 9a. Back part of the ferm en represehted in Fig. 9
Fig. 10. Jelek from the surroundings of Pirot
Fig. 11. Jeiek from Bitoljsko Polje
Fig. 11a. Back part of the jelek represented in Fig. 11
Fig. 12. Fermen from Sarajevo
Fig. 12a. Back part of the ferm en represented in Fig. 12
Fig. 13. Gunjić from Sarajevsko Polje
Fig. 14. Jelek from Bosnia
Fig. 15. Jelek from Cetinje (Montenegro)
Fig. 16. Gunjac-fermen from the region of Konavli (Adriatic Coast)
Fig. 16a. Back p art of the gunjac-ferm en represented in Fig. 16
Fig. 17. Jelek from the region of Hercegovina, ornam ented w ith silver b reast-plates
Fig. 18. Silver breast-plates on a jelek from the region of T rebinje (Hercegovina)
Fig. 18a. Back p art of the b reast-p lates on the jelek represented in Fig. 18
Fig. 19. Waistcoat from the village S tap ari (region of Bačka — E thnographical
Museum Inv. Nr. 423)
Fig. 20. Bodice (lajbek) from the region of H rvatsko Z agorje (Croatia — E thno-
graphical Museum in Beograd Inv. Nr. 4733)
Fig. 21. Waistcoat from Slovenia
Fig. 22. Cut of a riehly ornam ented gunjić-jelek from Serbia w ith its different
parts (Nrs 1—5)
Fig. 23. Cut of a ferm en from Crna B ara represented in Fig. 9
Fig. 24. Cut of a jelek from Užice, represented in Fig. 1
Fig. 25. Cut of a gunjić from K rupanj — region of Podrinje, represented in Fig. 2
Fig. 26. Cut of a gunjić from G ornji M ilanovac, represented in Fig. 7
Fig. 27. Cut of a jelek from Cetinje (Montenegro), represented in Fig. 15
Fig. 28. Fermen of m odern m ake, richly ornam ented w ith braids
Fig. 29. Part of a richly decorated jelek w ith ornam ents (Nrs 1—8)
Fig. 30. Gunj called džurdina from the region of M etohija (South Serbia) (Ethno-
graphical Museum in Beograd Inv. Nr. 23618)
Fig. 31. Serbian soldier from the period of the Insurrection (beginning of the X IX th
century)
SUR UNE ESPĆCE PARTICULlfeRE DE GILET D’HOMME, NOMME

GUNJIC-JELEK
Le Musće E thnographique đe Beograd possede une collection assez im portante
de gunjićs-jeleks (une espece de gilet), faisant partie du costume d ’homme populaire
non seulement chez les Serbes, m ais aussi dans tous les pays balkaniques. Le
prćsent travail est diviđe en q u atre chapitres dont le prem ier donne les caracte-
ristiques genćrales et les diffćrents nom s que cette piece d ’habillem ent porte dans
diverses regions du pays. Le second chapitre expose les donnees de la littć ra tu re et
donne la đescription de plusieurs types de gunjić. La troisiem e presente une term i-
noiogie complete de leurs differentes parties e t ornem ents e t la quatriem e exposc
les origines et le developpem ent de ce vetem ent.
Nikola C. Pantelić
V
И. И. Патјехин
ФУНКЦИОНАЛНА ЕТНОЛОШКА ШКОЛА У СЛУЖБИ

БРИТАНСКОГ ИМПЕРИЈАЛИЗМА*
И. И. Потехин: Ф у н к ц и о н ал м ан ш кол а зтнограф ии н а служ бе

британского им периклизма
Буржоаска социологија п р еж и вљ ава дубоку и непребродиву

кризу. Она је непребродива исто онако као и опш та кр и за кап и та-
лизма који иде ка својој историској гробници. Је д н а од к ар актер и -
стичних црта те кри зе је пуно разм им оилаж ењ е у табору бурж оаских
социолога: нема н и к ак ви х опш тепризнатих социолош ких ш кола, нема
јединственог погледа на друш твени ж ивот. К ао и у бурж оаској ф и ло-
зофији нашега времена, тако богатој различитим идеалистичким „из-
мишљотинама”, социолош ке „теорије” калеидоскопском брзином сме-
њују једна другу и гом илају се. К ао гатари над креветом болесника,
буржоаски социолози један за другим у тр к у ју ћ и се п р ед л аж у своје
фантастичне пројекте спасавањ а на пропаст осуђеног капитализм а. У за
сву разноврсност савремених социолош ких теорија, суш тина њ ихова
је једна иста, и то: оправдати постојањ е капитализм а, прикривати
његове непомирљиве противречности ко је га раздиру, залечи ти и од-
годити му неминовну пропаст.
Друга карактеристична црта савремене бурж оаске социологије је
директно и непосредно потчињ авањ е зад атак а социологије задацима
текуће политике. О ш тра борба реак ци је и дем ократије к о ја се снажно
развила особито после Другог светског рата сузила је до к р ајњ е мере
могућност м аневрисањ а. Савремени ж и вот тр а ж и јасно с ким да се
иде, с реакцијом или с дем ократијом ? Д олази до коначне полариза-
ције сила. Све те ж е постаје не само у политици него и у науци за-
узети позиције п ар ти је „средине” . И ако је м али део бурж оаски х со-
циолога преш ао и л и п р ел ази у табор дем ократије, већина отворено
*) Ф ункционална ш кола заузима значајно место у светској науци. О њој

се опширно расправљ а и на Истоку и на Западу. Недавно је и код нас покренута
једна дискусија (Преглед, Сарајево, новембар—децембар 1955, 296—302; април—
мај 1956, 143—152; јул —август 1956, 463—466). У различитим деловима света, као
што сам се и лично уверио, има зн атан број присталица. Код нас се о н.еиим
методама и теориским поставкама мало зна. Зато сам сматрао за потребно да у
овом преводу о овом етнолошком правцу изнесем гледиште совјетске етнологије.
Чланак ,ie написао истакнути совјетски етнолог, теоретичар П атјехин, који се
углавном бави проблемима А ф рике. Објављен је у Совјетској етнографији,
Москва 1948, св. 3, 39—49.
] 70 ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ М УЗЕЈА У БЕОГРАДУ
иступа с подрж авањ ем реакционарне унутраш њ е или спољне поли-

ти к е својих им перијали стичких влада. Б у р ж о а ск а социологија све се
отвореније стављ а у служ бу бурж оаске политике. Јед ан од америчких
социолога, С. К ун, још је у току рата писао: „К ак ву специфичну
п роф есионалну помоћ могу ам ерички социолози учинити нашој влади,
локалном и националном у садаш њ ој ситуацији? . . . У датом моменту
ми не можемо знати к ак ав мотив стварно побуђује оне који настоје
на директном учеш ћу А меричког социолош ког друш тва у општена-
ционалним пословима. Ј а сам уверен да су неки искрено убеђени у
то да наш а проф есионална група поседује драгоцена знањ а и важна
искуства која су н ац и ш веома потребна и постоји озбиљна опасност
да се остане н еп р и м ећ ен и м .. . Да изаберемо ми за себе нов пут или
да чекам о позив вл асти ”?1)
Б у р ж о аск а социологија никад н и је била научна, али њени најбо-
љ и претставници п окуш авали су да утврде неке опш те законе развитка
друш твеног ж ивота, п окуш авали су да схвате м еханизам историског
процеса. Сад се бурж оаска социологија одриче било как ви х великих
уопш тавањ а, испитивањ а друш тва као целине, ограничава)ући се ре-
гистровањ ем ф а к а т а и њ ихове интерпретације у дч ху и у сагласности
с текући м политичким задацим а реакционарне бупж оазш е. Нафми-
љ енш ом темом социолога постала је психологија. Н а страницама со-
циолош ких часописа сваки час се сретају наслови члан ака, као: ..Со-
ц и јалн а психологија страха”, „С оцијална карактео и сти ка шизофое-
н и к а”, „П сихопатолош ки правац у к у л ту р и ” итд. П сихолози се пре-
TBapaiv у психијатре.
Ж дан ов је говорио о савременој идеалистичко) ф и л о зо ф и ш да
се она сад прем а нам а јављ а „у својој новој, одвратно ппљаво] при-
роди. ко 1а о драж ава сву дубину, нискост и гадост пропадањ а буржо-
азите”.2) Т у к арактери сти ку с пуним правом треба прош ирити и на
б урж оаску социологију.
Е тнологија закономерно дели судбину целокупне бурж оаске со-
циологи)е. п реж и вљ ава исто тако дчбоку и неодољ иву кризу.
Е тнологи 1а ie м лада наука. П оникла .ie пре сто и неш то више
година. Она је настала на неколико деценија пре преласка капита-
ли зм а у импери]'алистички стадиђ пре историског преласка бурж оазш е
и бурж оаске науке на страну реакци]'е. Зато класи чн и период у исто-
пи ш етнологи]'е, ко]'и ie дао свету историску noiaey Моргана, ноте
било могуће наставити. Б орба против М оогана почела ie одмах после
и зл аска њ еговог „Старог д р уш тва” (1877) и водила се читаво време
са све ianoM ж естином и с реакционарног гледиш та. Н а негирањ у
Морганове иде 1е о првобитном облику свош не. о пром искуитету и
матри]архату. о земљ иш ш ц за^едници првобитног друш тва, Koie H nie
познавало к л асе и држ аве, настала ie културно-историска ш кола с
њеном лаж но-научном теорш ом к чл турн и х кругова, ам еричка ш кола
историске антропологи]'е и дрчго. У толико пре ie за бурж оаску етно-
.aorniy био непои хватљ и в класични рад Енгелсов „П орекло породице,
приватног власниш тва и д р ж ав е”.
После М органа бурж оаска етнологи 1' а р азв и ја л а се у околно-
отима к олон ш алних ек спан зш а и попобљ авањ а заосталих наполо.
Импери 1' алисти чким држ авам а били cv неопходни подани о тим ..лив-
љ ацим а” ко)и су постали објекат њ ихове колонша.тше политике. Б у р -
ж оаски етнолози и зврш и ли су вел и ки и користан рад. С акупили су
ФУНКЦИОНАЛНА ЦТНОЛОШКА Ш КОЛА У СЛУЖ БИ БРИ ТА Н . ИМПЕР. Ју Ј
драгоцене изворне податке без к о ји х би била нем огућа савремена

наука о првобитној земљ иш ној заједници, о раној историји човечан-
ства. Али, бурж оаска етнологија увек је п ри л ази л а заосталим наро-
дима колонија (а њ ихов круг интереса углавном се на њ и х ограни-
чавао) као према народима н и ж е расе којим а је преко потребно ,,ци~
вилизаторско” руковођењ е и м п ери јалистичких д р ж ав а и у век је по-
државала и оправдавала к олон ијалну политику.
Савремена бурж оаска етнологија пати од истих старачки х бо-
лести од којих и бурж оаска социологија: к р ајњ е теориско размим о-
илажење, директно п отчињ авањ е својих зад атак а интересима импе-
ријалистичке политике, претварањ е у „ф ак то гр аф и ју ”, у „н ау к у ” која
се ограничава на регистрацију ф ак ата. К арактеристи чн е су у том
погледу одлуке међународног конгреса антрополога и етнолога одр-
жаног у Оксфорду 1946 год. У зим ајући реч на једној седници Конгреса,
уиме енглеског М инистарства колонија, лорд Х ејл и је рекао: „В ладе
признају значај антрополош ких испитивањ а за њ ихове практичне
циљеве”. Као одговор на те речи Конгрес је образовао К ом итет за
разраду практичне „прим ене антропологије и етнологије у администра-
тивне и друш твене ц иљ еве”3). Н ајд аљ е у том правцу иде ф ункцио-
нална школа.
Ф ункционална ш кол а је сад најм одернија и најраспрострањ е-
нија, иако не једи на ш кол а у енглеској и ам еричкој етнологији. Њ ен
утицај прелази далеко ван круга етнологије; обухватила је ф о л кло -
ристику. Њ еним докум ентим а радо се користе бурж оаски социолози
и историчари. Она је јеван ђељ е за већину енглеских етнолога, наро-
чито за млађу генерацију. Е нглеске колонијалн е власти усхићене су
њоме. Међу присталицам а ф ун к ц и он ал н е ш коле нема јединствених
погледа о многим питањ има. У самој ш коли иостоји неколико праваца.
Тако се ф ункционалист Р а т к л и ф Б р ау н ограђује од претераности
оснивача ш коле, М алиновског4). Али, сва су та р ази л а ж е њ а само у
детаљима.
Ф ункционална ш кол а се претстављ а за „н ајн о ви ју ” етнолош ку
школу, за последњ у реч у етнолош кој науци, и оглаш ава све друге
правце „антикварним изм иш љ оти нам а”. Уствари, ф ун кц и он алн а ш ко-
ла је у теориском погледу одвратна синтеза свега заосталог, реакцио-
нарног и антинаучног из целокупне претходне етнологије и социо-
логије узете у целини. Она и зб ац ује из наслеђа све ш то je у њему
било позитивно, прогресивно и чува све реакционарно: биологизирањ е
друштвеног ж и вота у д у х у Спенсера и Б астијана, расизам у његовим
префињеним и зато најопаснијим англосаксонским облицима, крајњ и
антиисторизам итд. Ф ункц ионална ш кола је пуни раскид с науком.
То је антинаучна реакционарна ш кола.
Ф ункционална ш кол а је р езу л т ат кри зе колонијалног система
империјализма као саставног дела опш те кри зе капи тали зм а и сматра
се оруђем за преброђавањ е те кризе.
Колоније и зависне зем љ е сачињ авале су н ајвећ у р езерву и
извор и м п еријалистичке снаге. В елика О ктобарска социјалистичка
револуција у Р у си ји зад ал а је страховит удар моралним и политичким
темељима им перијалистичког господства у колонијам а и зависним
земљама. О ктобарска револуци ја реш и л а је слож ено национално пи-
тање у Русији, ослободила ран и је угњ етене народе од руског импе-
ријализма, уједи н и л а у братску породицу све народе бивш е руске
172 ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ М УЗЕЈА V БЕОГРАДУ
им перије, отворила ран и је заосталим народима п ут к напредној соци-

јалисти чкој култури .
Р ан и је „је бшго уобичајено" м иш љ ењ е да је свет одискона по-
дељ ен н а н и ж е и виш е расе, н а црне и беле, да први нису способни
за ц и ви л и зац и ју већ су осуђени да буду објекат експлоатације, а
други су једи н и носиоци цивилизаци је, позвани да експлоатиш у прве.
Сад ту легенду треба сматрати обеснаженом и одбаченом. Један од
н ајв аж н и ји х р езу л т ата О ктобарске револуц и је је чињ еница да је за-
д а л а овој легенди емртоносни ударац, п о к азу ју ћ и на делу да су осло-
бођени неевропски народи, увучен и у ток совјетског развитка, спо-
собни да стварно унапреде н апредну к у л т у р у и стварно напредну
ц и ви л и зац и ју ниш та м ањ е него европски н ароди5).
П очео је нов период у историји колонија, период кризе коло-
н ијалног система им перијализм а. ,,Ера мирне експлоатације и угње-
тавањ а колон ија и зависних зем аљ а прош ла је. Н аступила је ера
ослободилачких револуц и ја у колонијам а и зависним земљама, ера
буђењ а прол етари јата ти х земаљ а, ера њ ихове хегемоније у рево-
л у ц и ји ”6).
С илан тал ас народноослободилачког покрета запљ уснуо је читав
колонијални И сток и А ф ри ку. Н ародноослободилачка револуција у
Турској, к о ја се заврш и л а победом кем алиста и постизањ ем формалне
независности Т урске; борба ем ира А м анулија за независност Авга-
нистана; први вел и ки народноослободилачки покрет у И ндији; осло-
бодилачки п окрет под руководством ваф ди ста у Египту; ослободи-
л ач к и р ат у М ароку под руководством А бдел К ерим а; устанци у
К ореји , С-ирији, П алестини итд., народни устанци потресли су сав ко-
л о н и јалн и систем им перијализм а а посебно систем британске коло-
н и јалн е им перије.
П ре Првог светског рата А ф р и к а ју ж н о од С ахаре изгледала
је н ајси гурн и ји резервоар им перијализм а, н ајсп окојн и ја сф ера „мирне
експ л оатаци је”. Н и је било н и к ак ви х организација отпора нити неког
организованог покрета. И м перијалистичким властодрш цим а учинило
се да заостали народи А ф рике, које су см атрали као народе „ниж е”
расе, нису способни за организовану борбу. А ли под велом спољашњег
спокојства сазревал е су и н ак у п љ ал е се нове снаге. Р асл и су кадрови
домородачког п р ол етари јата и интелигенције, будило се осећањ е на-
ционалне самосвести п ониж ењ а и увреда за м алтрети рањ е колони-
ја л н и х власти. У врем е рата стотине хи љ ад а А ф р и кан ац а били су
мобилисани у арм и је и м пери јалистичких држ ава, били су у Европи,
учествовали су с оруж јем у р у к ам а у војним акцијам а, много су ви-
дели и чули, прош ли су ве л и к у ж и вотн у ш колу. О дјеци вел и ке Окто-
барске социјали стичке револуц и је у Р уси ји допирали су и до далеке
А ф рике. Н ародноослободилачки покрети у муслиманском свету Б л и -
ског И стока и зази вал и су топла саосећањ а особито у муслиманском
делу аф ри чк ог становниш тва.
А ф р и к у је запљ уснуо први тал ас ш трајкова, први пут је А ф рика
уп озн ала ову специф ичну ф орм у борбе радничке класе. П ојавиле су
се прве рад н и чке организације, синдикати. С ељ ачки покрети отпора
и м перијалистичкој политици угњ етавањ а изби јали су један за другим.
Устанци у Е кбаленду (Нигерија) и Д агамеји угуш ени су војном силом.
У центру А ф ри ке, у базену Конга, раш ирио се сн аж ан народни по-
крет под религиозном заставом кибангизма. Јед н а за другом стварају
ФУНКЦИОНАЛНА ЕТНОЛОШКА Ш КОЛА У СЛУЖ ВИ ВРИ ТАН . ИМПЕР. 173
се националне организације: Н ационални конгрес британске Западне

Африке, Демократска парти ја Н игерије, И сточноаф рички савез до-
мородаца, организација М ладосенегалаца и М ладодагомејаца. Н арод
даје из своје средине популарне руководиоце покрета. У Ју ж н о ј
Африци заједничким напорима радн ика Е вропљ ана и домородаца
ствара се Комунистичка партија. „Ц рвени Р ан д ” — ш тр а јк европских
радника Јуж н е А ф рике који је прерастао у устан ак и ко ји је Смат-
сова влада угуш ила у крви, схваћен је као страш но привиђењ е бу-
дућег уједињења револуционарних снага европског п р о летари јата и
угњетених народа А фрике.
Енглеска је и заш л а на крај с тим првим отпором. Снаге осло-
бодилачког покрета биле су још слабе. А ли британски империјалисти
морали су признати да се по старом не м ож е уп рављ ати аф ричким
колонијама. „Током последњ их година н астала је у свести домородаца
велика промена” — читамо у органу британских им перијалиста „R ound
Tadle” за фебруар 1918 године. Они се буде од дугог сна . , . осећају
се нове жељ е да нађу себе. П одиж е се тал ас националне самосвести . . .
Домороци никад нису били јединственији него сад, и ако ниш та не
буде урађено да се успостави поверењ е, наш е су перспективе јад н е”.
До почетка те кри зе енглеске, а још виш е ф ран ц у ск е и немачке
колонијалне власти у А ф ри ци нису узим але у обзир или су врло мало
узимале традиционалне институције домородачког друш тва. Они су
сачували власт н еки х дом аћих владара као наприм ер м услиманских
емира и султана у Н игерији, К аб ака у Уганди, врховног вође Б арот-
зеланда и др., претварајући и х у своје марионете, а њ ихове „д р ж а ве”
у помоћни апарат колон ијалне администрације. А ли они нису обраћали
пажњу на неопходност чувањ а старе родовско-племенске организа-
ције и руш или су је читавом својом политиком. Они су претворили
вође племена у „слуге” европских колон ијални х чиновника не у зи -
мајући у обзир домородачке принципе наследности вођа и стареш ина.
Мисионари су се колико су могли старали да истребе „многобоштво”,
полигамију и друго, подри вајући темељ старој родовско-племенској
организацији.
И мперијалистичком господству у колонијам а потребан је как ав
масовни социјални ослонац. У многим другим ван аф ри ч ки м колони-
јама такав социјални ослонац и м перијализм а били су вел и ки земљ о-
поседници и ком прадорска бурж оазија. У А ф ри ци круп н и х земљ о-
поседника нема или скоро нема, јер се овде до данас сачувала пле-
менска земљ иш на својина. В ласници те земље, док је нису експро-
присале им перијалистичке држ аве, били су вође племена, султани,
емири и други домородачки владари. То су стварни власници земље.
Али они су то једино као плем енске вође и само уколико остају вође.
Индустриеке домородачке б урж оази је у А ф рици уопш те нема. Трго-
вачки зеленаш ки елементи м еђу домороцима малобројни су и еко-
номски врло слаби ч а к до данас, а две-три деценије р ан и је били су
сасвим неприметни. И зу зе так чине н ек е области западног Судаца где
је ситна трговачка бур ж о ази ја доста значајн а. Н ајозбиљ нија снага
домородачког друш тва на к оју се им перијализам м ож е ослонити била
је и остаје врхови родовско-племенске организације: вође плем ена са
својим саветницима и стареш инам а родова. Р уш ећи ту организацију
колонијалне власти ун иш тавале су свој н ајваж н и ји социјални ослонац.
174 ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ М УЗЕЈА У ЕЕОГРАДУ
К р и за колонијалног система ко ја је почела, открила је сву опа-

сност овакве политике. К олонијалне власти м ењ ају курс. Оне прелазе
на политику чувањ а родовско-плем енске организације, учвршћења
традиционалне власти плем енских вођа као свога друш твеног ослонца.
А ли учврш ћењ е власти плем енских вођа зах тев а чувањ е и учвр-
ш ћењ е свих старих институција, обичаја и идеологије родовског дру-
ш тва. К олони јалне власти у зи м ају курс кон зервирањ а свих архаичних
институција, обичаја и идеологије.
М ења се однос према плем енским вођама. Они и даљ е остају
изврш иоци вољ е колон ијалних чиновника, а ови се старају да им
обезбеде ауторитет и друш твени п олож ај: д а ју им плате, одају им
спољ њ е пош товањ е, при бирањ у нових вођа п ри д р ж ав ају се, иако не
увек, прави ла н аслеђа итд. М ењ а се однос и прем а родовском оби-
чајном праву: у ч в р ш ћ у ју се судови при плем енским вођама, у Јужној
А ф рици обичајно се право к о д и ф и к у је и стављ а под заш титу коло-
н и јалн е полиције, озакоњ ава се см ртна к азн а и друго. М ења се так-
ти к а мисионарске делатности: нетрпељ ивост мисионара према „мно-
гобош тву” см ењ ује политика компромиса, толеран ц и је хришћанске
рели ги је и прим итивних родовских религија. У виш е места (међу
М асајима например) м ногобож ачки обреди и ниц и јац и ја укљ у ч у ју се
у обред к онф ирм ације итд. П ред узим ају се м ере за чу вањ е друш тве-
ног поседовањ а земљ е, као основне економске базе власти племенских
вођа.
О вај заокрет теоретичари колон ијалне политике н ази вају пре-
лазом од „непосредног” на „посредно” управљ ањ е и прогласили су га
„ш ирењ ем дем ократи је” у специфичној „а ф р и ч к о ј” форми. Уствари,
„посредно” у п рављ ањ е не садрж и ни грама дем ократи је исто тако као
ни „непосредно” : народи А ф ри ке нем ају политичких п рава ни данас,
као ш то и х нису ни имали. И м перијализам остаје и сад као ш то је
био, господар над ж ивотом и смрћу ових народа. С тварна суштина
„посредног” управљ ањ а састоји се у конзервисањ у свега старог и пре-
ж ивелог, у борби против рађ ањ а новог, у учвр ш ћ ењ у друш твеног
ослонца им перијализм а. JI. М ајер, предавач колон и јалн е администра-
ци је на Лондонској економској ш коли, ф орм улисао је овако суш тину
тога новога курса: „Посредно уп рављ ањ е то је покуш ај да се сачува
оно ш то још м ож е бити сачувано од дом ородачких ин сти туц и ја”7).
К ориш ћењ е дом ородачких инети туција ради колонијалног управ-
љ ањ а за х тев а од колонијалн их чиновника познавањ е ти х институција
и оних ф у н к ц и ја ко је оне им ају у родовском друш тву. И з потреба
колон ијалне уп раве родила се и ф ун кц и он ал н а ш кола у етнологији.
П ристалице ф ун цион алн е ш коле и не п окуш авају да сак р и ју тај оче-
видни ф а к а т да они етнологију директно и непосредно стављ ају у
служ бу им перијализм у, п отчи њ авају је задацим а колонијалног уп рав-
љ ањ а. О снивач ф ун кц и он ал н е ш кол е у етнологији М алиновски на
семинару етнолога при Лондонској економској ш коли говорио је да је
„посредно” уп рављ ањ е неупоредиво боље од „директног”, да примена
посредног управљ ањ а зах тев а бриж љ иво изуч авањ е домородачких
институција и да „научна етнологија мора бити п р ак ти ч н а”, примен-
љ ива наука, мора да сл уж и потребама колон ијалн е адм инистрације.8)
Оснивачем ф ун кц и он ал н е ш кол е с правом се сматра проф . Б ро-
нислав М алиновски.9) Али, поред М алиновског, треба ставити ш еф а
ФУНКЦИОНАЛНА ЕТНОЛОШКА Ш КОЛА У СЛУЖ БИ БРИ ТА Н . ИМПЕР. Ј7 5
јужноафричке владе који је недавно поднео оставку, ф елд м ар ш ал а

Сматса, једнога од најратоборнијих претставн ика британског импери-
јализма. Њему припада ф и лозоф ско и политичко теориско р азр ађи -
вање тумачења ф ункционалне ш коле.
Године 1926 Сматс је издао свој ф и л о зо ф ски р ад „H olism and
Evolution”. Књига је п ри вук л а вел и ки број чи талаца и већ следеће,
1927, појавило се друго издањ е, а 1936 ново, треће и зд ањ е.10)
Сматсова ф и л озоф и ја не блиста ни новинама, ни оригиналнош ћу.
По угледу на многе друге бурж оаске ф и л озоф и је, Сматс п окуш ава да
заобиђе основно питањ е ф и л о зо ф и је — о односу м атерије и духа. Борбу
материјализма и идеализм а он см атра „иронијом истори је”, „плодом
заблуда”.11) Нису у праву ни м атеријалисти ни спиритуалисти, како он
назива идеалисте. И једни и други греш или су зато ш то су се покора-
вали уској концепцији каузали тета, сувој догми: из ниш та ниш та не
настаје; све има свој узрок. Сматс истиче те „уске конц еп ц и је”, к ау за-
литете, зависности д уха од м атерије. Има неш то треће ш то стоји и над
материјом и над духом, ш то и х апсорбује. То треће је „holos” (грчки)
или ,,Whole” (енглески) — „ц ели на” или „целовитост”.
Та „целовитост” н и је ни м атери ја ни д у х одвојено. То је и једно
и друго заједно. То је неш то виш е и од м атери је и од духа, стваралачка
суштина живота. Али, ш та је то „целовитост” као ствар ал ач ка суш тина
живота? Сматс ју је огласио непознатом. То је „право чудо” к аж е
Сматс, оно „скрива у себи т а јн е ”, то је доступно само интуицији а не
научном познавањ у. „Ц еловитост” Сматсова блиска је Лајбницовим
монадама, 12) о којима је Л ењ ин писао: „М онаде су ду ш е своје врсте.
Лајбниц је идеалист. А м атери ја је нека врста ф орм е постојањ а душ е
или каше, која их ве зу је светском телесном везом “.13) Сматсов холизам
је крајње замршен, бесмислен п равац субјективног идеали зм а.14) Осно-
ва читаве Сматсове ф и л о зо ф ск е концепције јесте организам као биоло-
шки феномен. Девет десетина читаве књ иге заузи м а разм иш љ ањ е о
органском ж ивоту и дискусије са Дарвином у којој се научна тврђењ а
биологије на н ајф ан тасти чн и ји начин п реплићу с м етаф и зи чки м и з-
мишљотинама. О рганизам је целина. Ц елина се састоји и з делова, али
целина је нешто виш е од збира делова. С ваки део и спуњ ава одређену
функцију чија сврха зависи од п ол ож аја који део зау зи м а у целини.
Свака целина претстављ а харм оничну структуру ф у н к ц и ја у којој
нема ничега сувиш ног. Она је везан а с прош лош ћу и будућнош ћу али
за њу не постоји ни прош лост ни будућност, само садаш њост. А ко се у
њој чувају елементи прош лости, онда они нису већ елементи прет-
ходне структуре, већ и сп уњ авају ф у н к ц и је одређене датом структу-
ром. Ново је у потпуности ново и не м ож е се схватити на оснивањ у
знања старога. С тварал ач ку еволуцију униш тава зависност од старога.
Последица није равна узроку. Х олистички свет слободан је од прин-
ципа узрочности и закономерности.
Свака структура ф у н к ц и је н ал ази се у стањ у лабилне равно-
теже. Њ у изводи из равн отеж е спољ ни потстицај и з средине к оја је
окружује. Н аруш ена р авн отеж а м ож е бити успостављ ена опш тим на-
порима делова, а ако се не м ож е поново успоставити, онда се јављ а
нова структура са новом равнотеж ом . Синтетички карактер структуре
означава да се њ ени поједини делови узајам но допуњ ују, као да „хар-
монизују” (,,to play u p ”) садејствујући у одрж авањ у равнотеж е. Ч ита-
лац који п ознаје основне ставове ф ункц ионалне ш коле, већ у овим
Сматсовим ф и лозоф ски м разм иш љ ањ им а препознаје њ ен биологизам,
антиисторизам, одрицањ е прош лости.
Сва ова разм и ш љ ањ а о организм у Сматс преноси потпуно на чо-
века. Ч овек је сам по себи „к р ајњ а и н ајви ш а целовитост” (,,the lates
an d suprem e W hole”).13) Човеков д у х и тело н ал азе се у стању „транс-
ф и гу р ац и је” : д у х осветљ ава својим зрацим а (irradiate) тело а тело
храни дух. Д ух одређује биолош ка структура, а свест је резултат тела
и крви. Однос човека и средине идентичан је односу ж ивотињ е и сре-
дине. К ао ш то је органска асим илација неопходна за развитак живо-
тиње, тако и нтелектуална, морална и социјална асимилација личности
постаје централн и ф акто р у њеном р азви тк у и постојањ у”.16)
Личност не прима једноставно спољ аш њ е утицаје, већ слично
организм у асимилује, п рерађује примљено. Сматс идентиф икује то
прим ањ е с „метаболизмом”, с органском разменом материја. Ако у
организам дође неш то страно, ш то не м ож е бити сварено, оно нару-
ш ава рад организм а и м ож е да проузрокује смрт. Исто тако ако у пси-
холош ки свет човеков уђу и деје ко је он не м ож е да прими, то наруша-
ва њ егову равнотеж у и п роузрокује пропадањ е личности. Али, код ра-
зн и х љ уди способност прерађивањ а, „м етаболизовањ а” спољашњих
у ти ц аја је различита. Јед н и асим илују све ш то примају, други нису у
стањ у да схвате примљено и тада се човек претвара у складиш те ту-
ђи х знањ а, његово ун утраш њ е ја дави се, а он сам постаје или надувен,
суров, или колебљ ив у односу прем а спољним утицајима.
„Л ичност је најви ш и облик холи зм а”. „Л ичност је мистерија”.17)
Савремене науке, у к љ у ч у ју ћ и ту и психологију, нису довољне да се
схвати суш тина личности. П отребна је посебна нова наука, коју Сматс
н ази ва ,,P ersonology“ и к о ја тек треба да буде створена. Зато Сматс
п р ед л аж е скупљ ањ е, п роучавањ е би ограф ија појединих личности.
И зу чавањ е личности даће к љ у ч за проучавањ е психологије друштва,
за разум евањ е свих друш твени х појава.
Д руш тво је такође „целовитост” и мора се посматрати у светло-
сти холистичких принципа, тј. с биолош ке тач к е гледиш та. „К ао што
у добро организованом друш тву и ли др ж ав и постоји централна, зако-
нодавна и и зврш н а власт к о ја је у извесном смислу н ајви ш а власт над
свим појединцима, који сачињ авају то друш тво и ли држ аву, к оја ре-
гулиш е њ ихову активност у одређеном правцу неопходном за благо-
стањ е држ аве, тако и човекову личност карактери ш е строга унутра-
ш њ а контрола и усмереност личне делатности к а ц и љ у ”.18)
„Х олизам који је Сматс измислио верно сл уж и њ ем у и целокуп-
ном англосаксонском им перијализм у. Х олизам сл уж и Сматсу да оправ-
да њ егов п р ел азак у име „целовитости” у табор британског им перија-
лизма. Б и ограф Сматсов Б рет п о к азу је да је „он применио своју док-
трину у п о л и ти ц и .. . Тако, провинције Ју ж н е А ф рике, к о је су у су-
ш тини целине (com plete entities) образују ш иру целовитост — Са-
в е з”.19) У интересу „целовитости” (А ф рика ју ж н и је од Замбези) Сматс
инсистира на у к љ уч и вањ е у савез британских протектората, Ју ж н е
Родезије и Југозап адн е А ф рике. У интересу те исте „целовитости”
Сматс је у току Другог светског рата изнео план ф едер ац и је свих
аф р и чки х колонија под воћством Ју ж н о аф р и ч к е Уније.
ФУНКЦИОНАЛНА ЕТНОЛОШКА Ш КОЛА У СЛУЖ БИ БРИ ТА Н . ИМПЕР. 177
Покојна Лига народа, у чијем је стварањ у Сматс узео ж ивог

учешћа, претстављала је такође „целовитост”. Она је срамно пропала
зато, пише Сматс, ш то су САД одбиле да уђу у ш у и тим е н аруш иле
„целовитост”. На основу свога огромног искуства Сматс је јо ш 1941
године истакао план стварањ а светске ф едерац и је као к р а јњ у сф еру
„холистичког процеса” историје. Н а ч ел у ове светске ф едер ац и је треба
да стоји „ефективни ф ун кци онални орган” у ком е А м ерика мора игра-
ти водећу улогу.20)
Холизам служ и Сматсу не само за образлож ењ е реакционарне
идеје стварања светске им перијалисти чке владе н а ч ел у м агната Вол-
стрита. Холизам му сл уж и као средство образлож ењ а реакционарне
унутрашње политике у односу прем а домородачком становниш тву
Јужноафричке Уније. К ао ш то и он сам п ри зн аје у предговору трећем
издању своје ф илозоф ске књ иге, холизам је „к љ у ч н е само ф и лозо-
фије но и програм за а к ц и ју ”. Тај програм ак ц и је Сматс је излож ио
у низу предавања одрж ан и х ујесен 1929 године у Лондону, и пре
свега у предавању „Домородачка пол и ти ка” одрж аном у О ксфорду.
Зборник тих предавањ а под насловом „A frica an d som e w o rld p ro b lem s”
објављен je у О ксф орду ја н у ар а 1930 године. П отраж њ а књ иге била је
толико велика да је после четири месеца, у м ају 1930 г., било потребно
ново издање. П редавањ е „Домородачка п оли ти ка” Сматс је наш ао за
сходно да изда поново, још јед ан п ут у Зборни ку „P lan s fo r а b e tte r
world”.
Целокупну претходну истори ју „Домородачке п оли ти ке” Сматс
дели на два периода. У почетку су се према А ф ри кан ц и м а понаш али
као према бићима н и ж ега реда, ко ја нем ају душ е и ко ја су створена
само за то да буду робље. Њ и х су претварали у трговачку робу и у
току неколико столећа и звози ли и х н а друге континенте. А ли „х у -
манизам” белих, Е нглеза у првом реду, устао је н а к р а ју к р аје в а про-
тив тога варварства и трговина робљ ем била је забрањ ена. Са уки да-
њем ропства почео је други период „Д омородачке поли ти ке” у А ф р и -
ци, али европске држ аве, к а ж е Сматс, н и овог пута нису ум еле да
нађу погодан метод односа прем а домороцима. Они су, као ш то се
види, пали у другу крајност, почели су да гл ед ају на А ф р и кан ц е као
на браћу белих. „П ринципи ф ран ц у ск е р ев о л у ц и је.. . почели су се
примењивати у А ф рици. Слобода, једнакост и братство требало је да
претворе рђаве А ф ри кан ц е у добре Е вропејце”.21)
Овом сентенцијом Сматс је побио све познате рекорде лицем ерја
и лажи. Присилни рад, л и ш авањ е аф ричког становниш тва свих поли-
тичких и љ удских права, „баријера за обојене љ у д е”, расн а дискри-
минација која баш у Сматсовом царству преврш ује сваку меру, све
је то, дакле, прим ена принципа „слободе, једнакости и братства”.
Као р езу лтат прим ењ ивањ а ових принципа, настављ а Сматс, „до-
мородачке и нституције и тради ц и је биле су безбриж но и непроми-
шљено разорене”.22) „К обна” греш ка прош лости састоји се у томе јер
није била схваћена природа А ф риканаца. Њ и х су трети рали и ли као
посебну врсту теглеће м арве и л и као љ уде идентичне по својој природи
беломе човеку. А он н и је ни једн о н и друго: он је човек, ал и особите
врсте која се у суш тини р а з л и к у је од белца. Б ан ту, к а ж е Сматс, то је
„тип човека сличан детету (childlike hum an), с дечјом психологијом и
дечјим погледима”. К арактери сти ч н а особина те „јединствене р асе” по
178 ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ М УЗЕЈА У ВЕОГРАДУ
С матсу је отсуство било к ак ви х ун утраш њ и х побуда к а прогресу, от-

суство упорних стварал ач ки х напора, потпуна окупираност бригама и
радостима данаш њ ег дана. „Ж ен е, вино и песма, у њиховим афричким
облицима, јесу и остају н ајвећ а у теха у ж ивоту. Обичне радости сео-
ског ж ивота, игра том-том, борба с лаки м рањ авањ ем , то је довољно за
А ф р и кан ц а”.28)
То је од почетка до к р а ја л а ж н а карактери сти ка Банту, којој не
вер у је ни сам Сматс. Н ем а потребе да се оповргава. Њ у оповргава чи-
тава историја Б ан ту, р азвал и н е Зимбабве, д р ж ав а Чаки, радничке и
националне организације к оје се упорно боре против Сматса и његових
и м п еријалистичких присталица. Ово расистичко бунцањ е њему је по-
требно само за то да би образлож ио реакционарну империјалистичку
политику кон зервац и је свега старога и п реж ивелога у домородачком
Друштву.
Ч овек по Сматсу не прим а м еханички неш то ново већ га уводи у
састав свога духовног ж ивота, м етаболизује, чини га делом свога ја. Та-
кође ни раса м еханички не прим а ново, а прилагођава га свом животу,
мењ а, прерађује. Н астаје процес расне аперцепције. Услед тога ниједна
и деја п озајм љ ена у друге расе н еће бити прим љ ена пре него се пре-
ради, прилагоди расним особинама. У складу с овом реакционарном би-
олош ком теоријом А ф ри кан ц и не могу, например, „м еханички" прима-
ти „европску” и деју дем ократи је с њ еним свеопш тим изборним правом,
народним претставниш твом и слично. Они њ у аперцепирају, прилагођа-
ва ју својој расној суш тини и у својој аперцепираној форм и она добија
овај к арактер: плем е бира у складу с правилим а н аслеђивањ а (по пре-
поруци и под притиском колонијални х чиновника) вођу својега пле-
мена; он је и зр а з народне воље, остварује ту вољ у, претстављ а своје
плем е у спољ ним односима, тј. пред колонијалном администрацијом
итд. О туда је и з те ф и л озоф ске, тадаш њ е м етаболичке идејице и на-
стала теорија „специф ичне аф р и ч к е” дем ократије ко ја је добила свој
законски облик у новим уставим а Н игерије и З л ат н е Обале, које је
енглески и м перијализам милостиво поклонио народима ти х колонија.
Раса, као и човек, не м ож е примати, аперцепирати ма које спољне
утицаје, м а к ак в у идеју. Ч овек који м еханички прима туђе и деје „губи
суш тину своје личности”. Исто тако и раса м еханички п рим ајући идеје
друге расе губи своју расну суш тину. Г реш ка прош лости, утврђује
Сматс, састоји се у томе ш то су А ф риканц им а калем или и деје туђе
њ иховој расној природи и самим тим „д еаф ри кан и зо вал и ” их. „Ништа
не м ож е бити горе за А ф р и к у од примена политике к о ја би разруш ила
основу тога аф ри чког типа, д еаф ри кан и зовал а А ф ри кан ц е и претво-
ри ла и х у псеудоевропејце”.2'1)
Сматсови следбеници деш и ф ровали су ту Сматсову метаболи-
стичку ф орм ул у „д еаф р и к ан и зац и је”. Џон К е р к види „деаф ри кан и за-
ц и ју ” у том ш то су домороци „примили н авику дрскости и непослуш но-
сти прем а родитељ им а и закупци м а (!) немирности и непоузданости”,
ш то „п р и х в атају ” так в е н ави ке к оје воде свађама, дрскости, презиру
вл асти ”.25) Сенатор, професор Б р у к с „који је претстављ ао” у Ју ж н о -
аф ричком парлам енту „интересе домородачког становниш тва” преци-
зирао је садрж ај ове ф орм уле: домороци услед д еаф р и кан и зац и је
п ретстављ ају изван редан м атери јал револуционарној комунистичкој
пропаганди. Они ком унизам схв атају добро и изванредно га повезују
с питањ ем зем љ е”26) — ирониш е сенатор.
Фу Нк ц и о н а л НА ЕТНОЛОШКА ш кола У СЛУЖ БИ БРИ ТА Н . ИМ п е р . 179
Африканци се боре с прим итивизм ом родовског друш тва, и зл азе

на широк пут прогреса, н а п ут отворене политичке борбе против импе-
ријалистичког угњ етавањ а и за своју национ алн у независност, за демо-
кратију. Утерати их у расни забран (резерват), обуздати и х путим а
која су преживела с в о ј век тради ц и ја родовског д р уш тва и кон зерви -
сати их у примитивном стањ у, то је смисао С м атсових ф и л о зо ф ск и х и
етнолошких истраживањ а. ,,Ако буду п окидане везе п лем енских веза
иауторитета у аф ричким владам а, п о к азаћ е се свуда хорде које су по-
губиле племенске везе, за к о је н еће им ати зн ачаЈа ни снаге традици-
онална правила и дисциплина, к о је су установили њ ихови вођи и ста-
решине племена. Ако се тај систем распадне и плем енска дисциплина
нестане, домородачко ће се друш тво р асути н а љ удске атоме, а то к р и је
у себи могућност свеопш тег бољ ш евизм а и хаоса”.27) П роф есор М али-
новски, свим својим ауторитетом научника-етнолога, потврђуЈе Смат-
сове закључке доказујући да ће р езу л т ат р уш ењ а „старог система тра-
диција, морала и закон а” бити „block bolshevism ”.2S)
Ilad племекског система треба пред-ухитрити по сваку цеиу, тр а-
жи Сматс од колонијалних чиновника. Треба учи нити све д а би о д р ж а-
ли и убудуће ову власт ко ја је у п р ав љ ал а ж ивотом домородаца у про-
шлости... Ми морамо п редузети све могуће м ере рад и успостављ ањ а
и очувања ауторитета вођа и одр ж ав ањ а веза солидарности и дисци-
плине, које су у прош лости сл у ж и л е као основа плем енске организа-
ције домородаца.2'Ј)
Са гледишта овог реакционарног политичког програма, Сматс
пред етнологијом постављ а за д а так : „З н ањ е етнологије мора помоћи
чувању (to conserve) домородачког социјалног система”.30) Ф ункцио-
нална школа и јесте уствари покуш ај р еа л и зац и је ти х См атсових по-
ставки које одраж авају поставке енглеског и м п ери јализм а у целини.
Основни појам којим опериш е ф у н к ц и он ал н а ш кол а у свим сво-
јим теориским поставкам а ја в љ а се схватањ е појм а „ф у н к ц и ја ”. Р а з-
јашњавању овога појм а Р а т к л и ф Б р ау н посветио је специјални чл ан ак
„The Concept of F unction in Social Science”.31) К од М алиновског je те-
шко наћи било к ак в у м ањ е или виш е одређенију деф и ни ц и ју. Р азм а-
трање Ратклифа Б рауна, везано с деф ини сањ ем овога појма, у потпу-
ности се поклапа с холистичким , тј. биолош ким разм атрањ ем Смат-
совим. Друштво је слично организм у ж ивотињ е. „Л учењ е ж елудачн ог
сока је функција ж е л у ц а .. . К а к о ж е л у д а ц сачињ ава део организма
тако и у друш тву инсти туц ије сачи њ авају део система”. С вака инсти-
туција испуњава н ек у ф у н к ц и ју . „С хватањ е ф у н к ц и је претпостављ а
схватање структуре ко ја се састоји из система веза м еђу деловим а из
које је састављена”. К ом плекс међусобно повезаних ф у н к ц и ја сачи-
њавају структуру ко ја се н ал а зи у стањ у равнотеж е. „С оцијални си-
стем је „целовитост” своје врсте о коме се м ож е говорити као о ф у н к -
ционалном је д и н с т в у .. . у којем сви делови социјалног система д еј-
ствују заједнички са задовољ авајућом унутраш њ ом доследнош ћу, тј.
без константних н ереш и ви х супротности”. У другом члан ку, у часо-
пису „Мап”, Р а т к л и ф Б р ау н се јо ш одређеније изјаснио о биолош кој
природи социјалне ф у н к ц и је. „Ф ункцион алн а етнологија ј е . . . и зу ч а-
вање биолошке ф у н к ц и је к у л т у р е или и н с т и т у ц и ја . . . Јасн о је да у
људском роду друш твени ж и в о т или к у л ту р а има исто та к в у биоло-
шку функцију”.32)
12*
230 ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ М УЗЕЈА V 6 ЕОГРАДУ
Са становиш та ф ункц и он ал н е ш коле, плем е је „целовитост”,

структура ко ја се н ал ази у стањ у покретне равнотеж е. Вође племена
и стареш ине родова, полигам ија и ритуално убијањ е, иницијације и
м ађија, и сп уњ авају одређене, један п ут зан авек утврђене функције,
узајам но повезане и условљ ене. Ф ун к ц и је вођа и старешина су да
у п р ав љ ају и органи зују рад плем енске или родовске заједнице.
Ф у н к ц и ја полигамне породице — да производи чланове заједнице,
ф у н к ц и ја и гара — да забављ а зајед н и ц у итд. С вака институција испу-
њ ава виш е разл и ч и ти х ф ун к ц и ја, а јед н у те исту ф у н к ц и ју могу испу-
њ авати р азн е ин ституције (сматсовска „см ицалица”); оне се преплићу,
сарађују и зај едничким настојањ им а о д рж ав ају ту структуру у стању
равнотеж е. У овој „целовитости” нем а ничега страног, нема старог,
нема н и к ак ви х остатака, све је савремено, све је потребно за чување
равнотеж е.
Д ва прим ера п ок азаће сасвим јасно чему води слична методоло-
ги ја ф ункционалиста.
М арвик, етнолог ф ункционалист, изврш ио је солидна изучавања
у С вазеланду и написао књ игу о С вазим а.31) Он је утврдио да „доморо-
дачке институци је нису разједињ ене, нити изоловане једна од друге.
Н апротив, уједињ ен е су и ф ункцион иш у да би сачувале друштво као
ак ти вн у „целовитост”. О давде он дол ази до за к љ у ч к а да, ако се не
униш ти домородачко друш тво у целини, нем огуће је униш тити ни-
једн у од њ егових ф у н к ц и ј а . . По к у ша ј и да се искорене неки еле-
м енти дом ородачке к у л ту р е пропали су”.34) П окуш али су, пиш е он, да
искорене гатањ е и полигамију, а као р езу л т ат тога било је још јаче
вр аћањ е и пораст проституције. Он је забележ ио два сл у ч аја ритуалног
убиства деце к о ји су се догодили 1933 године. Једно дете било је уби-
јено да се припрем и средство за повраћањ е ауторитета вођи племена.
А друго — да би се добио л ек за врача одговорног за летину. Не треба
много пам ети да се открију истински узроци ових појава. По подацима
М арвика, на територији С вазеланда постоје само две стациониране
ам буланте за лечењ е домородаца, затим пет ам буланти и ш ест меди-
ц и нских цен тара чи је особље сачињ авају само медицинске сестре. До
1936 године у С вазеланду н и је било ч а к ни инспектора за народно про-
свећивањ е. М али број основних ш кол а налазио се у р укам а мисионара.
О чигледно је да у зр о к е чувањ а врачањ а и ри туалн и х убистава треба
тр аж и ти у страховитој неписмености становниш тва и у недостатку ме-
дицинске помоћи. П роституцијом М арвик н ази ва ванбрачни полни
ж ивот, брачно неверство (адјуљ теризм ) и праву проституцију. Већи
део одраслих м уш карац а н ал ази се увек на печалби, остављ ајући у
селу своје ж е н е и децу. К ао ш то се види, ово је доста довољно д а би се
објаснило брачно неверство. А ли за М арвика постоје само функције.
Пошто се заплео у ф ун кц и он ал н у структуру Сваза, он н и је у стању
да схвати право стањ е ствари. З а М арвика нем а рели ката. Р азу м е се,
он не одобрава врачањ е и поготову ритуал н а убиства, али признаје
немогућност њ иховог уки дањ а зато ш то су саставни део функционалне
структуре и и сп уњ авају одређене ф ун к ц и је, зато ш то су потребне за
чу вањ е равн отеж е структуре.
М акс Глукман, директор института Родса-Ливингстона, разрадио
је и предлож ио колонијалној адм инистрацији Б ар о тзел ан д а пројекат
реф орм е организације „домородачке вл асти ” са становиш та ф ункцио-
ФУНКЦИОНАЛНА ЕТНОЛОШКА Ш КОЛА У СЛУЖ БИ БРИ ТА Н . ИМПЕР. 181
налне школе. А нализа његовог п ројекта п о к азу је да се он своди на

чување или чак обнављ ање стари х институција. До доласка Е нглеза
код Бартоса је постојала двострука организација — територи јална и
родовска. Територија плем ена дел и л а се на лилало, народ се делио
на маколо и границе ових подела се не поклапају. Е нглеска админи-
страција сачувала је лилало а н и је обраћала п аж њ у н а маколо. Г лук-
ман предлаже да се сачува подела лилало, али да на њ ихово чело дођу
они који стоје на челу маколо, тј. родовска аристократија. Р ан и је су
места неких чланова к хотла — савета врховног вође — била наследна.
У последње време опаж а се тен денц ија ун и ш тавањ а н аследних чла-
нова кхотла и њ ихова зам ењ и вањ а изборним члановим а. Глукман
предлаже да се сачува стари поредак пошто је то, вели, иеторија на-
рода. Тако етнолози ф ункц ионалисти и звр ш авају за д а так енглеског
империјализма — конзерви ш у родовско-плем енску орган и зац и ју са
сеим њеним особинама.
Племе — то је такорећи „ц елин а” старог поретка, а цело доморо-
дачко друштво је „целина” другог поретка. Домородачко друш тво и
империјалистичке држ аве, и злази , сачи њ авају такође „ц ели н у”. То
јеисто тако структура узајам но повезаних ф ун к ц и ја. Они су потребни
једни другима и, како то к а ж е Сматс, „бели човек је потребнији домо-
роцу него домородац белом ч ов ек у”.35) Н е могу се дели ти и поготову
супротстављати интереси империј ализм а и домородачког друш тва. С
гледишта холизма неумесно је п итањ е ч и ји се интереси м орају поста-
вити на прво место: домородаца или им перијализм а. Н еумесно је зато
што је „прогрес А ф ри ке једи нствен органски проблем”.30) Н емогуће је
замислити А ф рику без им п ери јали сти ч ки х д рж ава, је р би то било не-
природно наруш авањ е „целине” и враћањ е А ф р и к е у предисторију.
Мисли империјалиста у р у х у ф и л о зо ф а п онављ ају етнолози ф у н к -
ционалисти.
Малиновски н ази ва т у Сматсову „ц елин у” „европеизираном
Африком” која претстављ а ком пактно органско јединство домородач-
ких друштава и европских д рж ава. Ф ун к ц и ја европских држ ава, по
Малиновском, састоји се у томе ш то оне д а ју капитал, маш ине, и н ж и -
њере и надзорнике, а домороци д а буду радна снага. Н емогуће је и зу -
чавати домородачку к у л т у р у као ку лту р у , ван њ ене везе с им перија-
листичком политиком. С авремену А ф р и к у „треба и зу ч авати као
целину”.37)
Пред етнолозима се у к а зу је не једна већ две „цели н е” : доморо-
дачко друштво и „европеизирана А ф р и к а”, две структуре ф у н кц и ја,
од којих је прва део друге, ш и ре по структури. З а д а так етнолога са-
стоји се у томе да и зу ч е ф у н к ц и је прве структуре у њ иховим односима
према другој ш ирој структури, управо ф у н к ц и је а н е саму структуру.
Сматс пише: „С труктура постаје неш то другостепено (secondary) у од-
носу према ф у н к ц и ј и . . . ф у н к ц и ја постаје доминантном цртом ц ели -
не” 38) Етнологија мора да и зу ч ав а не инсти туције вођа и стареш ина,
непородицу и род, не ини ц и јац и је и родовску религију као такву, већ
њихове ф ун кци је у домородачком друш тву, улогу к оју и гр ају у одр-
жавању равнотеж е, место к о је треба да зау зи м ају у опш тем систему
игшеријалистичког господства и поробљ авањ а. Етнологија мора да и зу -
чава „механизам прим итивне пол и ти ке” — пиш е М алиновски.39) Е т-
нологија је п ракти чна наука. Њ е н је зад атак да послуж и колонијалној
1'ЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ МУЗЕЈА У БЕОГРАДУ
182
адм инистрацији. Ф ункционална ш кол а је у суш тини крај етнологије
као н ауке, њ ено п ретварањ е у обичну слуш ки њ у реакционарне импе-
ри јали сти ч ке политике.
К арактери сти ч н а црта ф ун кц и он ал н е ш кол е је потпуно одрицање
историског м етода у и зу ч авањ у п ојава домородачког друш тва. Овај ап-
солутни антиисторизам логички резу лти р а и з схватањ а задатка етно-
логије п ристалица ове ш коле, а њено ф и л озоф ско образлож ењ е налази
се у Сматсовом холи зм у који је прогласио да у холистичком свету
нема принципа узрочности и неопходности: „Гвоздени закон старог
сломљ ен је ”. Ново ,,не м ож е бити објаш њ ено н а основу познавања
онога гпто је претходило."40)
Ф ункцион алисти су дош ли до свих за к љ у ч а к а и з ове поставке
холизм а. JI. М ајер к аж е: „Ф ункцион ална теори ја етнологије уопште
узев, н аглаш ава важ н ост и зу ч авањ а домородачког ж ивота онаквог
к ак ав је у стварности и одбацује обраћањ е историским коренима да
би се разу м ел а особеност социјалне к о н ф и гу р ац и је”.41) Развила се
поучна ди скуси ја тог питањ а н а сем инару етнолога Лондонске еко-
номске ш кол е у 1938 години под руководством М алиновског.
Једн о гледиш те је изнео проф есор Ш апер. Он је предлагао про-
грам рад а етнолога: реконструисати слику домородачког друш тва ка-
кво је оно било до стварањ а европске власти. П роучити пут утицаја
европске к у л ту р е н а домородачку. П ропратити процес промена које су
се десиле у домородачком друш тцу и дати слику постојећег стањ а ства-
ри. К ао ш то се види, проф есор Ш апер н и је био склон да одбаци исто-
риски метод у и зу ч авањ у домородачког друш тва, историски упоредни
метод. Н едоследнија је била М оника Х антер. Она је правилно гово-
ри ла да „свака к у л ту р а м ож е бити правилно схваћена само у истори-
ском кон тексту”,42) али „историски кон текст” она је разум ела као по-
ређењ е постојећег стањ а ствари с оним ш то је било елим иниш ући сам
процес промена, прелаза, рађ ањ а новога.
М алиновски се одлучно изјаснио противу Ш ап ера а чак и против
Х антерове. Ш аперов програм он н азива „свеобухватном еклектиком ” и
позива на потпуно одбацивањ е историског истраж и вањ а. У једном од
ран и ји х радова, и нсистирајући на бриж љ ивом и темељном изучавањ у
ф аката, М алиновски је писао да „ф а к т а треба посм атрати и изучавати
у њ иховом садаш њ ем стањ у а не као објекат за р екон струкц и је и хи-
потезе", треба проучити „како. институције д е јс т зу ју а не к ак о су оне
постале”.43)
Своје одрицањ е историског и страж и вањ а М алиновски мотивише
тиме да је нем огуће реконструисати слику ч а к и н ајб л и ж е прошло-
сти. Он позива етнологе да се н е ослањ ају на податке домородачких
инф орм атора је р они ц р та ју прош лост пре им п ери јали сти чки х осва-
ја њ а као „златн и в е к ”. То је стварно дели катан п олож ај за етнологе
који су се ставили у сл уж б у им перијалистичке политике. Домороци
к аж у : ран и је смо им али зем љ у а Европљ ани Б и бли ју. Сада имамо Би-
блију а они н аш у земљ у. Н икаквог „златног в е к а”, р азу м е се,
у прош лости н и је било, ал и су народи А ф р и ке били слободни и само-
стално су господарили својом судбином. Домороци не могу заборавити
та времена к ад су били сами себи газде и не могу се одрећи мисли да
поврате изгубљ ену слободу. З а империј алисте је просто ш тетно да ре-
конструиш у сли ку прош лости домородачког друш тва. А и заш то да
етнолог реконструиш е сли ку прош лости? — пита М алиновски. Про-
ФУНКЦИОНАЛНА ЕТНОЛОШКА Ш КОЛА У СЛУЖ БИ БРИ ТА Н . ИМПЕР.
183
шлост се не може вратити нити је м огуће схватити садаш њ ост на

основу познавања прошлости, тврди М алиновски. Р екон струкц и ја про-
шлости уноси збрку у ак туел н е п рактичн е проблеме и одвлачи од
практично неодложних задатака. Н ек а се тиме баве „ан ти квари ”, то
није посао етнолога, к а ж у ф ункционалисти.
Одрицање историзма захвати ло је врло ш ирок круг ен глеских ет-
нолога. Ратклиф Б раун 1940 године рекао је: ,.У неким антрополош ким
круговима назив „антрополог—еволуционист” постао ie скоро п совка” .
И то не говори обични етнолог већ претседник К раљ евског антрополо-
шког друштва Велике Б р и тан и је у служ беној и зја в и јавности.44) Он
сам не жели да изостане од „духа врем ен а” и истодобно схвата да ie
потпуно одрицање историзма, м акар и у д у х у еволуционистичке ш коле,
просто срамота. К акве само он бравуре не изводи да би се и зву као из
мучног положаја. Он п ред л аж е да се п рави р азл и к а изм еђу еволуције
и прогреса. П роизилази да М орган ните био еволуционист ie p ie при-
знавао прогрес а не еволуци 1'у. Р а т к л и ф Б р ау н п ред л аж е да се прави
разлика између културн е и социјалне еволуције. З а себе он к а ж е да
поихвата „теори 1'у сош ралне еволуције као корисну радну хи п о тезу ”.45)
Социјална еволуција за њ ега ie само корисна претпоставка али не и
историски ф акат нити обтективни законом ерни процес. П осле м учне
еквилибристике, v вези с 061'аш њ ењ ем појм а „социјална ев о л у ц ш а” он
на Kpaiv каж е: „С оцијална е в о л у ц т 'а као и органска ево л у ц ш а ie про-
цес дивергенци)е (diversification). У том процесу н аста 1'у нови и р аз-
личити друштвени облици. Еволуционист се и нтересу 1е изучавањ ем
процеса ливергенци)е друш тва . . . , ф орм ирањ а нових друш тава преко
миграотНа. осватагва итд., као наприм ер настајањ е Рим ске И мперије
или САД”.46) Све .ie то требало претседнику К раљ евског научног дру-
штва да би доказао, иако ie еволуционист, да н ф е морганист, iep не
прихвата еволуци.1' у као приводноистооиски процес у nnioi основи ле-
жи об)ективна законитост. Р азл и к а м еђу М алиновским и Р аткли ф ом
Брауном састоји се, у конкретном случају. у томе ш то се М алиновски
циректно и отворено одриче историзм а а Р а т к л и ф Б р ау н своје одри-
цање маскира.
Функционална ш кол а п р ев ази л ази далеко оквире енглеске етно-
логше. Она ie постала застава реакционаоног дела етнолога читавог
света. Даљи р азви так поетстављ а ам еричка етнологи!'а. y cB aiaiv h n
очевидно Сматсов „зак о н ” аперцепцш е, ам еричка етнологш а HHi'e ie-
дноставно прим ила основе ф ункц ионалне лткпле, већ и х ie прилаго-
лила своме злогласном ..америчком д у х у ” . HaiiacHniM и зр а з амепичка
функционална ш кол а наш.па ie v обимном раду Ч ап л и ја и К у н а „П рин-
ципи антропологш е” K o in ie 061'ављ ен 1942 голине.47)
Читав садржа!' историског процеса, по м иш љ ењ у Ч ап л ш а и К у н а
своли се на све веће ком пликовањ е љ удских односа (human relations)
уз чување неизм ењ ене „љ удске природе” . У наш е врем е ти односи по-
стали су врло слож ени, зам рш ени и неуоеђени. О туда п роизилазе сви
социјални нереди: к ласна борба. ратови и лруго. Треба соедити љ улске
односе а зато и х треба, .iacHO ie, изучити. П остош много нау ка K O .ie и зу -
чавају љ удске односе: антропологија, геограсђија, социологија, психо-
логија. психи1атрш'а, економ ика и друге. А ли ie свака ол њ и х деш тво-
вала досад самостално, без к онтакта с другима. Зато се и лош ло до
противуречних р езу л т ата Koi и нем а 1’у п ракти чне вредности. Потребна
је нека нова н ау к а ко ја би дала опш ту базу, уједини ла све напоре и
184 ГЛ А С Н И К Е Т Н О Г Р А Ф С К О Г М У З Е Ј А У Б Е О Г Р А Д У
усм ерила и х за постизањ е опш тег циљ а — и зуч авањ е односа међу љу-
дима. Т аквом науком треба да постане ф ункц и он алн а етнологија.
„Само антропологија ствара опш ту основу за све диф еренцијалне науке
ко је су се досад бавиле љ удским односима”.'18)
Они се потсм евају старој етнологији зато ш то се бавила само при-
митивним народима, ш то се ограничавала само на скупљ ањ е података
о тим народима и ш то се чи тава корист од тога посла састојала у
томе пгго jia могло бити интерес.антан разговор за ручком. Они вели
ч а ју ф ун кц и он ал н у ш кол у М алиновског „јер она посматра човека
као ц ел и н у“, као биолош ки организам који одређује поступке човека.
Односи љ удски к о ји су „р.езултат ф изиолош ког м еханизма" и који
„у д р у ж у ју једи н ке у групе и институције" чини основни садржај
„нове“ етнологије. „А нтропологија као природна н ау ка бави се проу-
чаваш ем љ удских односа“.
С та ч к е гледиш та Ч ап л и ја и К уна, човекове поступке, значи, од-
РеђУЈУ биологија и ти биологизирани поступци човекови, настајање
и постојањ е класа, партија, држ ав а и других „инетитуција”. Историски
м атеријализам , н ајвећ е достигнуће љ удске мисли за Ч ап л и ја и Куна,
као и з а Сматса и М алиновског, не постоји, он је за њ и х једноставно не-
схватљ ив. Али, они претстављ ају огроман корак н азад ч а к и у поре-
ђењ у са најбољ им претставницим а бурж оаске социологије и етнологије.
Ч ап л и и К у н п р етварају етнологију у „природну н ау к у ” и прида-
ЗУ joj свеопш ти карактер. Етнологија апсорбује све друге друштвене
н ау к е и позвана је да д аје практи чне савете о „у р еђењ у ” љ удских од-
носа у свим заједницам а, без обзира на којем се степену развитка на-
лазе. Е тнологија „постаје општом науком ” о љ удским односима, сви се
народи у к љ у ч у ју у сф еру њ ен и х интереса49) — пиш у Ч ап ли и Кун.
П ринципи ф ункцион алн е ш кол е који су се п ок азали толико плодотвор-
ним у послу изуч авањ а примитивног друш тва могу бити по њ ихову ми-
ш љ ењ у „с исто таквим успехом ” прим ењ ени и у и зу ч авањ у људских
односа у А мерици и ли Европи. Они приписуту ово „откри ће” профе-
сору Ч икаш ког универзи тета В. Ворнеру, који и х је, како они кажу,
практично испитао у и зуч авањ у социјалних питањ а А мерике. Прин-
ципи колонијалне управе, ф орм улисани ф ункционалном етнологијом,
треба да се примене у уп рављ ањ у народним масама Европе и Америке.
То је последњ а реч ам еричких ф ункционалиста.
А мериканизована ф ункц ионална етиологија позвана је, како ми-
сле Ч апли и К ун, да излеч и оронули организам капиталистичког дру-
ш тва од свих њ егових болести. „Тек к ад наука о љ удским односима до-
стигне пун развитак, као и старе природне науке, можемо се надати
да ће се отстранити извори узајам н и х сукоба једи н ки и установити
хармонични односи м еђу саставним деловима нација, да ћ е се изра-
дити еф ек ти вн и ји и дем ократичнији систем уп рављ ањ а и раш ирити
његов утицај на односе м еђу н ацијам а”50). Судбина човечанства је, да-
кле, у р ук ам а етнолога ф ункционалиста.
Ч ап л и и К у н не при хватају, значи, антиисторизам Малиновског.
Они к а ж у да је њ ихова теорија и „ф ун кци онална” и „историска”. Али,
тај „историзам ” ам еричке ф ункцион алн е ш коле не сме и не м ож е нас
довести у заблуду, је р н и к ак ва историзма код њ и х нема. З а њ и х исто-
риски метод зн ачи само „кориш ћењ е времена као мере љ удски х од-
носа”. Ова тајанствена ф орм ула је празна, бесадрж ајна. Напомињемо
да је за Ч ап л и ја и К у н а историја процес све већег ком пликовањ а одно-
ФУНКЦИОНАЛНА Е Т Н О Л О Ш К А Ш К О Л А У СЛУЖ БИ Б РИ Т А Н . ИМ ПЕР. 185
са међу људима. Љ удска природа као основ ти х односа остаје неизме-

њена. Односи међу љ удима м ењ ају се под утицајем изм ене географ ске
средине, техничких открића, појаве тако вел и ки х личности као Х ри-
ста, Буде, А. Македонског, и на к р а ју под утицајем ратовањ а. И сторија
као природноисториски процес законитости р азви тк а др уш тва за њ их
не постоји. За њ их је историја збир врем енских периода чи је тр ајањ е
одређују најразличитији, случајни, изм иш љ ени ф актори, а врем е је
мера трајања овог или оног облика односа. Т акав „историзам ” много је
гори од антиисторизма М алиновског.
У Америци ф ункцион ална ш кол а не заузи м а тако видан полож ај
као у Енглеској. То је и разумљ иво. П ред ам еричким империјализмом
не стоје такви задаци, везан и с колонијалном управом, к ак в и стоје
пред енглеским империјализмом. О бјекти „посредног у п р ав љ ањ а” ам е-
ричког империјализма п остају сада саме ко.лонијалне држ аве. Н ајр ас-
прострањенија ш кол а ам еричке етнологије је психолош ка. А нализа
психолошке ш коле не у л ази у зад атак наш ег чланка. Сматрамо, ипак,
да укажемо на идетно и теориско сродство ти х дв еју ш кола.
У основи теописких система обеју ш кол а н ал ази се бехавиоризм,
психологија понаш ања. Р а зл и к а је у томе ш то ф ункц и о н ал н а ш кола,
особито њена енглеска варијанта, инсистира на к олекти вн ф психоло-
ги1и родовске заједнице, а психолош ка ш кол а на психологији јединке.
И поред тога, психолош ка ш кол а виш е воли да објаш њ ава психологију
психологијом, а за ф ун к ц и он ал н у ш ко л у она и зраста непосредно и з
биологије. Али и једн а и друга тр а ж е узрок е друш твени х сукоба. бообе
класа, ратова итд. у психологији, а и једн а и друга н ад ају се да пребро-
де савремену к р и зу кап и тал и зм а и зучавањ ем психологије, мењ ањ ем
психологије. и једна и друга врло савесно, колико то могу, сл ч ж е ne-
акционарној империјалистичко! политици. И једна и друга им ају за -
једничку судбину: нем ају н и к ак ве будућности.
Превео с руског
П етар Ш. В лаховић
П ревод прегледао и са о ри гин алом сравн ио
ЈМ и л о с ав П або в и ћ
НАПОМЕНЕ
') Оиееп: Can Sociologists face R eality, чл ан ак у часопису „Am erican Sociological
Peview”, Љебруар 1942. 5—6.
*1 Вопросн философии. 1947, № 1, стр. 271.
1 Man, јул—август 1946.
‘) ..Ја не знам да ли постоји иједан антрополог који би био функционалист у
r v y v крајњ е дефинш ш те ф ункционализм а М алиновског. Н адам се да је јасно
ла ’a такав нисам” („Мап” март—април 1946 г.). РатклиФ Б раун допушта овде
ir.BHO одрицање, из.1ављујући да он не позиате „такве” етнологе.
") Сталин И. Б.: М арксизм и националвно-колониалвнмИ вопрос, П артиздат 1934,
189—190.
’1 На нав. месту с. 190.
'1 Mair L. Р.: N ative policies in A frica, Lonđon 1936 269.
*) Malinowski: P ractical A nthropology, „A frica” II, № 1, 1929 год. У век где „anth-
ropologv” означава у енглеском тексту етнологију, ја преводим са „етноло-
гија”. (Писац).
*) Темељан реф ерат о погледима М алиновског прочитао ie ппоф. Д. А. Олдероге
на научном саветовањ у Института етнограФ ије АН СССР. К ратак садрж ај ре-
ферата објављен је у „Совјетској етнограф ији” бр. 1, за 1948 годину.
'°) S m u ts S.: Holism and Evolution, London 1936. Даље he ce стране означавати по
том издању. К ратку популарну садрж ину своје ф илозоф ије Сматс даје у пре-
давањ у ”The theory of holism ” одржаном 1927 године на Витватерсрандском
универзитету. П редавањ е је објављено у Зборнику Сматсових говора „Plans
for а b e tte r w orld”, London, Hodder and Stoughton 1942. Taj зборник je дсживео
три издањ а само у 1942 години.
“ ) Sm u ts S.: Holism and Evolution, стр. 8.
' ) S m u ts S.: нав. рад стр. 329. „Постоји блиска сродност међу централним иде-
јам а целине и монада” — пише Сматс. Он не прихвата у целини монаде Лајб-
ница, али његово неслагањ е с Лајбницом иде линијом одрицања оног малог
броја нејасних дијалектичких мисли које се налазе код последњег.
15) Л енин В. И.: Ф илософские тетради, П артиздат 1936, 79.
' “) Један од Сматсових биографа наводи ово место из његова необјављеног рада:
„У хемиском процесу асимилације било које форме ж ивота налази се мистична
сила, која одређује природу хемиских и механичких процеса, које одржавају
ж ивот”. Ту „мистичну силу”, додаје биограф, Сматс је назвао „холизмом". —
S arah G. M illin: G eneral Sm uts, London, F aber and Faber, ltd 1936.
") S m u ts S.: нав. рад стр. 258.
“ ) Исто 298.
") Исто 209.
16) Исто 293
■*) Brett: M akers of South Africa, London 1944, 147.
) Sm uts: P lans for a b e tte r w orld стр. 280.
) Sm uts: A frica and some w orld problem s, Oxforđ 1930, 78.
*!) Ha нав. месту.
" ј Sm uts: A frica and some w orld problem s, 75.
2<) Исто, 26.
25) K irk: The economic aspects of native segregation in South A frica, London, P. S.
King, a. son, Itd. 1929, 73—74.
2С) Brook.es: The history of native policy in South Africa, P reto ria 1927, 427.
27) Sm uts: A frica and some w orld problem s, стр. 97.
) M alinoivski: P ractical Anthropology „A frica” т. II, бр. 1, јануар 1929, 28.
2“) Sm uts: A frica and some w orld problem s, 87.
2°) Ha нав. месту стр. 86.
’■) „The A m erican A nthropologist”, бр. 37, 1935, 394—402.
” ) „Мап”, март—април 1946, 40.
за) Marmic: The Swazi, Cam bridge 1940.
a<) Исто, стр. XV.
“ ) Sm uts: A frica and some w orlđ problem s, 50.
ae) Исто, 51.
3I) Ч ланак Малиновског у Зборнику „M ethods of study of culture contact in Africa”,
London Oxford U niversity Press 1938, стр. XXXII.
sa) Sm uts: Holism and Evolution, стр. 103. Ту мисао Р аткл и ф Б раун излаж е овако:
„Неке од црта из социјалне структуре, например географска расподела јединки
или целих група, може се посматрати директно, али највећи део друштвених
односа, који у целини чине структуру, например односи оца и сина, купца и
продавца, владара и поданика, могу бити разјаш њ ени само у друштвеној де-
латности, у којима ти односи функциониш у. Отуд произилази да социјална
морфологија не мож е бити установљена независно од социјалне ф илозоф ије”
(The Concept of Function in Social Science, „Am erican A nthropologist”).
s°) M alinom ski: P ractical Anthropology, 26.
<п) Sm uts: Holism and Evolution, 133.
1■) Mair L.: The place of history in the study of culture contact, чланак у наведе-
ном зборнику „M ethods of study of culture contact in A frica”, 3.
<!) Исто, 11.
<s) M alinowski: навед. рад, 28, 33.
“ ) „Journal of th e Royal Anthropological In stitu te” т. LXX ч. 1, 1940, 11.
<г') R atcliff-B row n: Evolution, social or cultural? „Am erican A nthropologist” т. 49
бр. 1, 1947, 80.
'") Исто, 81.
,7i Chapple and Coon: Principles of Anthropology, New York 1942.
") Исто, стр. IV.
<0) Исто, V.
a°) Исто, 696.
ИГРАЊЕ, СВИРАЊЕ И ПЕВАЊЕ У НАРОДНИМ ПЕСМАМА
ЈУЖ НИХ СЛОВЕНА
Људи су од незап ам ћени х времена и зр а ж ав ал и своја осећањ а не

само у обичном ж ивоту већ и у својим песмама — играњ ем, свирањ ем
и певањем. Ми бисмо овде х тел и само да скренемо п аж њ у на грађу
ове врсте, која се н ал ази у песмама Ју ж н и х Словена, а могла би она
послужити као основа и потстицај за даљ а и страж ивањ а и проучавањ а.
I Игра
На игри ћемо се најм ањ е задрж ати , је р су нам сестре Ј а н к о -

в и ћ тако исцрпно и темељ но п ок азале ш та значи игра за духовни и
друштвени ж ивот човека да је теш ко о томе рећи неш то ново.1) Игром
се пре свега и зр аж ав а ж и вотн а радост м лади х љ уди у ритм ичком кре-
тању свога тела; у њој се трош и, прем а неш то једностраном учењ у
Х е р б е р т а С п е н с е р а , сувиш на енергија к о ја се нагом илава у
организму, а не утрош и се озбиљ ним радом. У поређењ у с песмом и
свирком, њој припада биолош ки приоритет. Н е смемо превидети и
њену улогу у ж и в о ту полова. Она п р у ж а м ладим љ удим а много при-
лике за љ убавне разговоре, договоре, ш ал е и задиркивањ а. Т ако у
једној Вуковој песми (књ. I, бр. 2642)) девојка к а ж е момку:
С утра ћемо у коло,

Не стој, драги, до мене,
Сад су љ уди ђаволи,
О свачем у говоре,
П онајвиш е о нама,
Да се двоје љубимо;
А нијесмо, драгане,
Него синоћ и јутрос
И дођи ми довече.
У једној македонској песми (ЈБ. и Д. Јанкови ћ, IV, 86 ) чини се да је

игра главни разлог ш то девојк а ж е л и да се уда за „ч ал гаџ и ју ” (сви-
рача): „Тој ће свирит, ја з ће играм, — ћ е се погодиме. “
У падљ иве су доста честе ш але у колу на рачун калуђера. Тако
се у једној македонској песми (В. Ђ орђевић, Ју ж н а Србија, бр. 175/6;
Шапкарев, бр. 65) к аж е к ако к ал уђер гледа оро пред манастиром,
188 ГЛАСНИК Е ТН О ГРА Ф С К О Г М У ЗЕ ЈА У БЕО ГРАДУ
збаци м антију и кам и лавку, па се у хвати у коло до младе девојке.

Ове и друге сличне песме постале су без сумњ е тако ш то се заиста
најви ш е играло на саборима поред манастира, а кад би несташни мом-
ци и девојке углед али к ал уђера на прозору њ егове ћелије, запевали
би ову или к оју другу сличну песму.
К ол и к у д р а ж има лепа девојка у колу за младог човека, показује
позната песма о малом Р адојици (Вук III, 51). Т у се он, да би се спасао
тамнице, учини мртвим. Н е в е р у ју му, па му л ож е ватру на грудима,
м ећу зм и ју у недра и у д ар ају клинц е под нокте, а он то све издржи и
не да зн ак а ж ивота. А ли кад скупе коло девојака и пред њима лепу
Х ајкуну, па оне заиграју, а Х ајк у н а га усто стане прескакати, он не
м ож е да се савлада, већ је „Л ијевијем оком погледује, Деснијем се
брком н асм ијава”. Н а ову нас донекле потсећа једн а Херманова пе-
сма (II, 57). У њ ој се М ујо Х рњ ица и Гојени Х али л склоне у пећину,
те бан од С крадина не м ож е да им учини ниш та. Онда бан доведе пред
п ећину тридесет девојака и К осу И вковића да играју. К оса стане до-
зи вати Х ал и л а да и зиђе да је види „ако је м уш ко”. Он истрчи, ухвати
се у коло до ње, уграби је и утекн е с њом у пећину. П ријатељ и расте-
р ају х ри ш ћане и ослободе Т урке. Моћ секса ретко је јаче изражена
него ш то је у овим двем а песмама.
Отмица девојке и з кола и иначе се често помиње у ускочким и
м услиманским песмама, напр. код В ук а VII, 3 и 4 и Х ерм ана II, 42.
Ч ак и К арађорђева сестра буде уграбљ ена и з кола у једној песми о
буни на д ах и је (Вук IV, 25; види и њ ену м услиманску варијанту, коју
је објавио А л и ј а Н а м е т а к у З Н Ж Ју ж н и х С лавена X X IX , св. 2,
стр. 201). А ли не само отмица већ и ослобођење ж е н е или девојке врши
се к атк ад за врем е играњ а. У словеначкој песми „К раљ М атјаж реши
својо невесто” (Ш трекељ I, 1— 8) Т урци заробе к р аљ еву ж ен у. Он се
п реруш и у Т урчина, оде у турску зем љ у и види како Т урци с њом
играју. П оигра и он с њом, метне је на коњ а и утекне.
И з В укове песме „М арко К раљ еви ћ и М ина од К остура” (II, 61)
могло би се наслути ти да и кал уђери н екипут играју. У њој се каж е
како се М арко преруш и у к ал уђера и игра „ситно к ал у ђ ер ски ”. Није
нам познато порекло овога и зраза. М ож да је он само licentia рое-
tica, а м ож да им а и каквог реалног основа. Н ије сасвим искључено
да би м лади кал уђер и к атк ад заи грали коло, разум е се дискретно и
„ситно”, да не би п ри вукли на себе п аж њ у стареш ина и профаног
света. Д а М арково играњ е н и је било баш тако „ситно”, види се по
томе ш то к ад он заигра, „сав се ч ардак из тем ељ а тресе”. Б и ло је
додуш е и јавног играњ а к ал у ђер а и свеш теника, иако га је црква
бранила и прогонила.3)
Да народ ве р у је д а и виле играју, п о к азу ју песме у којима се
помињу „ви линска и грали ш та” којим а обичан човек не сме прићи
(Ерлангенски рукопис, 181). У неким народним песмама, кад вила
ж ен и сина, доведе к авал џ и ју да свира сватовима (Сборник XXXV,
стр. 97, бр. 90).4) Н ародни певач не м ож е ч а к ни весељ е на небу да
замисли н еки п ут без игре. То лепо п ок азу је једн а В укова песма
(V, 233). К а д Х ристос васкрсне, у хвате се у коло анђели, свеци и
светице, а коловођа је Богородица. А кад Х риста у једној другој пе-
Ш -Р А Њ Е , С В И Р А Њ Е И П Е В А Њ Е У Н А Р . П Е С М А М А Ј У Ж . С Л О В Е Н А
сми крштавају, заи грају сунце, звезд е и р е к а Јо р д ан (П етрановић

I, 30, Вук V, 225). У збирци К осте Н. Р исти ћа (Српеке нар. песме, бр.
94) девојка сања да су ан ђели сиш ли с неба на зем љ у и у х вати л и се у
коло јер су се Срби (1804 год.) дигли на Т урке. Сунце игра од радости
и у Вуковој песми I, 661, а у њ еговој песми I, 235 м уњ а грома надигра-
ла. Све су ово наивни антропоморф изми, ал и они јасно говоре како је
наш народ навикао да радост и зр а ж а в а игром.
С удајом и ж енидбом игра већ губи много од свога зн ач ењ а у
животу човека. Зато се у једној В уковој песми (I, 441) и к аж е: „Да
играмо, да пјевамо, Д окле во јн а не им ам о”. Деси л и се за врем е весељ а
каква несрећа, онда се у народној песми коло окрене наопако, а песма
на „бугарку" (Вук I, 742, III, 78, VI, 63; Б. М. (Бранко М уш ицки), 56;
МХ V, додатак у з бр. 74, стр. 452 и 453; Н. Беговић, 120). Н и је јасно
зашто у једној бугарској песми (Сборник X X V II, стр. 264, бр. 129) кад
човек умре на печалби у Р ум унији, девојк е и гр ају коло. Да игра мо-
же донекле пруж ити и сл и к у социјалних п ри л и ка некога кр аја, по-
казује једна песма и з Ц рне Горе. У њој се к а ж е д а н а Ж а б љ а к у де-
војке играју коло без момака, је р су сви отиш ли у А м ери ку (З Н Ж
Јужних Славена X X X , стр. 203, бр. 67).
У извесним при л и кам а игра če см атрала за грех. Т ако у једној
словеначкој песми (Ш трекељ I, 290) к ад звона н а ц р к ви зазвоне, „ро-
мари” (ходочасници) стану играти. Х ристос, на за х тев Богородице,
двојицу убија громом. У једној бугарској песми (Сборник X X X V I,
стр. 13, бр. 11), чији ми садрж ај н и је сасвим јасан, човек сагради цркву,
па пошто се наједе и напије, позове госте д а и гр ају па се и сам у х вати у
коло до лепе девојке. Ц р к в а се запали. У Ш трекељ овој песми I, 81
девојка оде да игра иако је м ати одвраћа. „П оводњ и м о ж ” је однесе
собом. У истој збирци (I, 82) к ад дево јк а оде да игра, а претходно се
не прекрсти, однесе је ђаво. Све су ове песме свакако постале под ути -
цајем цркве, к о ја је каткад , не у в е к без разлога, народне игре и пе-
сме прогонила и забрањ ивала. Т ак ве су одлуке донош ене ч а к и на
великим црквеним саборима. И п ак не смемо заборавити да су свеш те-
ници и код нас и код д руги х европских народа играли в а ж н у улогу
у скупљању и б ел еж ењ у народних песама и обичаја.
Да напоменемо да се у неким песмама пом ињ е и игра ж ивотињ а.
Нарочитог помена је вредн а ј една бугарска песма (Сборник X X VII,
стр. 307, бр. 218), у којој С тојана обеде д а је х а јд у к и затворе га у
тамницу. Он поручи м ајци да му донесе к ав а л и доведе угича (овна).
Кад она то учини, С тојан стане свирати у кавал , а угич играти. И Т ур-
ци и Б угари к а ж у д а је С тојан хајдук, н е би научио овна д а тако
лепо игра и п усте га да иде к у ћ и .5)
П Свирање
У народним песмама Ј у ж н и х Словена помињу се углавном че-
тири инструмеита: гусле, тамбуре, свирала (ф рула) и кавал.
Гу сл е
У народним песмама гусле се ретко помињу, Срећемо и х к атк ад
у неким припевима, којим а п евач отпочињ е своју песму, напр.: „Гу-
сле моје, м оја давори јо”, и л и „Г усле моје, гусле јаворове, З а јеч и те
сада к а и к ад а” (Ш аулић, С рпске народне пјесм е стр. X XXVII и XL1I).

У Зб орнику М атице хрватске (V, 1) имамо н еку врсту оде гуслама, у
к о ј о ј певач доста реалистично сли ка с в о ј ж и в о т с њима, па у почет-
к у к аж е:
Теш ко оном тко се на вас храни,
Н а вас храни и ода зл а б р а н и . . .
а песму заврш ав а стиховима:
Ој гудало, м оја десна руко,
а ви длаке, мо]е бановање!
И стина ову је песму, нем а сумње, певао просјак, те се и з њ е не може
извести неки опш ти закљ учак.
К а тк ад у песмама и Јунаци п ев ају у з гусле. Лепу и оригиналну
слику таквог п евањ а п р у ж а јед н а песма из рукописне збирке Николе
К аш и кови ћа (САН, бр. 53). Ту се у Косову, код Грачанице цркве, са-
стану Југовићи. Б ош ко у з гусле пева о јунаш тви м а М арка Краље-
вића. Уто наиђе неки незнан ју н а к и слуш а га. К а д Бош ко заврши
песму, ју н а к га упита да л и би познао М арка к ад би га видео. Бошко
га погледа, па к ад му види бркове и сабљу, к а ж е браћи: „Прилика
je да је ово М арко”. Т у се изљ убе па сви оду у ц ркву на молитву. lle-
вањ е ју н а к а уз гусле имамо и у једној песми обЈављеној у Босанској
вили (XXVII, стр. 141). Ту оне њ ем у п ослуж е и као оружЈе. Турци на
превару у х вате Л азар а П ецирепа (изда га кум) и одведу га травнич-
ком везиру. К а д га везир види, учини му се неугледан и посумња
да је то заи ста чувени х а јд у к Л азар Пециреп. Онда Аџимановић
к а ж е везиру д а му да гусле у р у к е па ће видети ш та ће учинити.
Л азар зап ева у з гусле п а њ им а удари вези ра по глави и убије га. У
песми Ж у њ и ћ е в а рукопи са (САН, 1, 11) прича се како Т урци говоре да
је султан, к ад је униш тио српско царство, требао да учини још три
ствари: исећи ш љ иве, гусле и гусларе, је р се Срби искупе око каза-
нице и п ију рак и ју , а гуслар им пева о М илошу, М арку и Рељ и. Они
се онда одуш еве и уд ар ају на цареву војску, па ће отерати Т урке у
турско царство. У област м итологије води нас Б уш ети ћ ева песма бр. 1.
Ту м ати прокуне ћерку да се претвори у брекињ у. Слепци од њ ених
грана направе гусле и оду д а просе пред ку ћ у њ ен е м ајке. И з гусала
се ч у је глас: „Д аруј, мајко, К аранине р у к е ”. Овде уствари имамо
један међународни мотив прилагођен наш им приликама.
Т амбур а
Ч еш ће него гусле, особито у песмама наш и х муслимана, помиње
се тамбура. Она је у песмама углавном лирски, док су гусле епски
инструменат. К ао на гусле, и у њ у углавном свирају само муш карци.
Само се у једној песми (Вук V, 381) к а ж е да се А јк у н а „подилберила”
па „п и је” чибук и пева у з тамбуру. Љ убав момка према својој там-
бури (ш аргији) је толика, да ч а к и пред смрт мисли н а њ у и каж е:
Доста си ме пута нахранила,

А и ж е д н а вина напојила,
Д ивојака на м рак измамила.
ИГРА Њ Е, С В И Р А Њ Е И П Е В А Њ Е У Н А Р . П Е С М А М А Ј У Ж . С Л О В Е Н А 191
А у песми МХ VII, 196 момак м оли да, кад умре, с њ им зак о п ају и
његову тамбуру:
П ак ти м оје кости разговарај

К оја си ми срце веселила.
Слично овоме момак ж е л и да буде сахрањ ен заједн о са својом там-

буром у Вуковој песми V, 437, а у песми МХ V, 138 болан М ујо к аж е
да ће тамбуру поклонити своме „јаран у", И бри барјактару, како би га
пожалио и у песми опевао.
Ова љубав момка прем а својој тамбури лако је разум љ ива. Она
је везана за његове најм и л и је успомене, а к ад он у њ у свира, њ еним
чарима девојка теш ко м ож е да се одупре. У песми М Х VI, 58 она по-
ручује момку:
М аулићу и там бура твоја!
И ц рну би гору примамио,
А к ам ’ не би О мере дивојке!
Привлачна моћ тамбуре добро је и зр а ж ен а и у песми о заробљ еном

бану Зрињанину. Он удара у там ници у тамбуру. Ч у је га царева ћ ерка
и пошто јој он обећа да ће се њ оме ож енити, покупи очево благо,
изведе два коња па заједн о утекн у (Вук, рукопис САН, песма бр. 18;
Илирско коло VIII, стр. 64, бр. 7; М Х VI, 33 и 34). Јо ш ја ч е дејство,
готово магично, постиж е м омак свирком у неким м акедонским и бу-
гарским песмама. М емеда т у ж е да љ уби ж ен е и дево јк е и одведу га
окована кадији. Он зам оли да га о тк у ју па стане ударати у тамбуру.
Сви одмах стану играти, а к ад се уморе, девојке п ред лож е кади ји да
обуче Мемедово одело па да свира у њ егову там буру по сокацима.
Кадија их послуш а: на сваким је вратим а девојка, а на кадијиним обе
његове ћерке и ж ен а. К ад и ја онда пусти М емеда да иде к у ћ и (Сборник
II, стр. 88 , бр. 7, X X II— X X III, стр. 24, бр. 28; М иладиновци, 263). Да
тамбурање м ож е за човека бити опасно, види се и и з песме МХ VII,
192. У њој Т урци хоће да обесе там бурџију И ву „с там бурањ а и с
ашиковања”. Слично овоме у једној песми, забележ еној у П ећи (Ппнп
V, стр. 246, бр. 8 ) д ево јк а к а ж е момку да ће га Т урци обесити пред
џамијом. Он јој одговори: к ад би знао да је то истина, обесио бих своју
тамбуру о дрво да св ак з'на д а је с тамбуром погинуо: „Сас тамбуром
и с тебе, М арија”. Љ уб ав прем а тамбури и зр аж ен а је у песми и у
њеном опису: она је н аправљ ена од сувога зл ата, ж и ц е су јој косе
девојачке, а тер зи јан од соколова пера (Вук, I, 626; МХ VII, 12).
Свирком у там буру м ож е човек и зрази ти и свој бол. Т ако се у
једној бугарској песми (Сборник I, 34) момак, удар ају ћ и у тамбуру,
жали мајци да му се девојка удави л а у реци, па разби је од бола там-
б”оу. Због тесне вез.е с лирским песмама и љ убавним ж ивотом младог
човека (под прозор се иде драгој с тамбуром, ш аргијом, а не с гуслама),
тамбура је н ад ж и в ел а гусле као ш то с.у лирске песме н ад ж и вел е епске
и среће се још тамо где су се гусле давно изгубиле.
192 ГЛа с н и к етн о гра ф ск о г м у зе ја у бео граду
Свирала (фрула)
У падљ иво је и и зн ен ађује ш то се свирала у народним п е с м а м а

доста ретко помиње. Разговор момка с девојком кроз свиралу и м а м о
у познатој песми „Јово Р у ж у кроз свиралу зо ве”. У једној п е с м и
м омак к роз свиралу дозива д евојк у и к а ж е јој да јој је увенуо невен
у гори. Она му одговори п ев ају ћ и д а пом узе овце и да га залије. То
ч у је њ ен а снаха и к а ж е њ еном брату (своме м уж у) да иде у гору и
види ш та м у сестра ради. Он оде и види како му сестра д о ј и д е т е .
О на пође да беж и а он je зовне д а се врати и д а носи дете њиховој
м ајци да га негује. У неким вари јан там а дете однегује његова ж е н а ,
а он сестру у д а за њ еног драгана (Рајковић, 128). К ао тамбуром, м о м а к
и свирком у свиралу м ож е домамити д евојк у (МХ VI, 45), а у ј е д н о ј
Беговићевој народној песми (Ж ивот и обичаји Срба граничара, стр .
6 4 ) свира у свиралу, ч у в ају ћ и овце, ч а к и М арко К раљ евић. > Ј ед н оЈ
песми (Л убурић IX , 96) чобанин свира у зл атн у свиралу, а овце му се
саме враћаЈу. К роз свиралу дозове заробљ ени чобанин у једној п е с м и
своје п р и јатељ е те га ослободе (Вук, рукопис САН песма бр. 66 ; Кор-
дунаш , I, 8 ).
К авал
А ко се сви рала не помиње често у песмама Ју ж н и х Словена,

један други сродан инструменат, кавал, врло је омиљен. Момак га
готово свуда носи са собом и зато испиш е н а њ ем у л и к своје драге,
„д а је гледа и д а се р а д у је ” (Бончев, 107).
К ао тамбура, и он је првенствено лирски инструменат. Чим се
гора разви је, тј. чим дође пролеће, к а ж е се у једној бугарској песми,
д евојке и ду д а беру цвеће, а момци д а свирају у к авал (Стојин, Тимок-
Вита, 1871). К ао ш то м омак тамбуром или свиралом домами девојку
у северозападним крајевим а словенског Б ал кан а, тако је он у југо-
источним примами кавалом (Сборник II, стр. 41, бр. 6). У једно] бу-
гарској песми (Славејков, К нига н а песните, 171) м омак свира у кавал
и зове девојку себи у ђем ију. Она скочи у Д унав и потоне. Момах
скочи за њом, загрл и је п а се и он удави. С вирајући у к авал момах
се р азговара ч а к и с месецом и пита га да л и je видео њ егову драгу
(А нгелов-В акарелски, Л и ри к а 86 ).
А ли к ав а л н и је чисто ли рски инструм енат као свирала. Кроз
њ ега се у песмама воде и врло важ ни, к атк ад опасни разговори. Тако
у једној песми К аравел ова (Сочиненија I, I, 65) Ч авдару поцрка стадо,
а он кроз к а в а л позове другове д а и ду у „нову печалбу": кад им
Господ не да, даће им љ уди. К а в а л је уопш те омиљен инструменат
пастира. К ао ш то у поменутој песми заробљ ени овчар дозива своје
п р и јатељ е к роз свиралу д а га ослободе, он то још много чеш ће чини
кроз к ав а л (Ј. Срећковић, рукопис САН, песма бр. 70 и 281; Стоин,
Тимок-Вита, 3702). С овом песмом сродна је једн а друга, у којој за-
робљ ени чобанин к роз к ав а л дозове своје псе, те га ослободе разбој-
ника (Верковић, ж ., 281; Ш апкарев, 700). Свирком у к авал дозове
пастир, затворен у тамници, своје угиче, те они п откопају праг и р аз-
вале врата. К а д то види турски војвода, к а ж е да га пусте, је р он није
х ајд у к већ овчар (Славејков, К нига на песните, 197). А к ад Турци
И Г РА Њ Е , С В И Р А Њ Е И П Е В А Њ Е У Н А Р . П Е С М А М А Ј У Ж . С Л О В Е Н А 193
украду чобанину стадо и превезу га преко Д унава у В лаш ку, он стане

свирати у кавал и дозивати свога овна „к ар аџ у ”. Он скочи у реку,
а за њим стадо и врати се натраг (Сборник X III, стр. 47, бр. 1). П астир
се кроз кавал чак и Б огу ж а л и к ад м у зим и поцрка стадо, је р му
нестане хране, те му га Бог ож иви (Сборник X X X V III, стр. 96, бр. 151).
Видели смо раније како виле, кад ж е н е сина, зову к ав а л џ и ју да им
свира, а у неким песмама ни Б ог не м ож е да се провесели без к авал -
џије (Сборник XLII, стр. 141, бр. 108). У једној врло популарној песми
имамо такмичење у игри и свирци изм еђу човека и ви л е (самовиле,
самодиве). Ту се вила клади са чобанином ко he д у ж е и зд р ж ати , она
играјући или он свирајући. Он свира тако дуго да ви л а н ајзад падне
од умора и да му ћерку за ж е н у или сама пође за њ ега (Верковић, ж .,
28; Дозон, 4; Илиев 273; М иладиновци, 2).
Свирање у кавал помињ е се и у неким јун ачк и м песмама, иако
доста ретко. Јаничари пред бој сви рају у к ав а л (К аравелов, Сочине-
нија I, 29), а Стојан х а јд у к свира у к авал и моли гору да р азви је
широко лишће и учини х л ад њ еговим јунац им а (Чехларов, стр. 107,
бр. 96).
Као тамбура и к авал је инструм енат којим се сл у ж е само му-
шкарци. Стога девојка, п реруш ена у момка, к ад је одведу на трг да
je кушају, купи к авал а не преслицу, и тако остане неп озната (Сбор-
ник XXXI, стр. 231, бр. 22).
Остали инструменти
Сем досад пом енутих, други м узички инструменти, као дипле,

зурле, гајде, виолина, борије, тупани, бубњи и др., врло се ретко по-
мињу у народним песмама, а и к ад се то деси, њ ихова је улога обично
незнатна и споредна. В редне су нарочитог помена само н еке слове-
начке песме. У Ш трекељ евој песми I, 37 Т урци заробе ш панског
краља, а краљ ица се обуче као сиротица и сви рајући у цитру пође
да га тражи. Т урски цар је упи та к ак в у награду траж и. Она га замоли
да пусти суж њ а и з тамнице. Ц ар јој испуни ж ељ у. У неким песмама
краљ или светац сп асавају душ е свирањ ем пред паклом, ш то јако
потсећа на мотив О р ф еја и Е уриди ке (Ш трекељ I, 65, 419). Слична је
овима једна друга словеначка песма (Ш трекељ I, 673— 675). Т у де-
војка ж али ш то су јој родитељ и у паклу. Богородица јој к а ж е да
свира пред паклом и да као награду т р а ж и две душ е ш то се к у в ају
у котлу. Д евојка тако учини, ал и и х худоба не хтедне пустити. Онда
Богородица удари ногом у вр ата и ослободи их. Овде опет имамо један
од ретких сл уч ајева д а ж е н а свира у неки м узи чки инструменат, али
су то изузеци, њ ен домен је п евањ е и игра.
III Певање
Много чеш ће, него свирањ е и играње, помиње се у народним пе-

смама Ју ж н и х С ловена певањ е, било само за себе, било у вези с игра-
њем и свирањем. Њ и м е се обично и зр а ж ав а радост. Т ако у једној
бугарској песми (Сборник X X V II, стр. 69, бр. 201), к о ја је, нем а сумње,
варијанта В укове песме „ЈБуба х а јд у к В ук осава” (Вук, III, 49), де-
194 ГЛАСНИК ЕТН О ГРА ф СкО Г М У ЗЕ ЈА У БЕО ГРАДУ
во јк а преваром изведе из там нице евога вереника, да тамничарима

три грош а бакш иш а, па запева: „Где се је чуло видело, да девојка
откупи су ж њ а за једн у пару — три грош а”. Н и је ретко „припевање”
м омка и девојке у песми. Тако се у једној српској песми момак радује
ш то га драга п ев ајући помиње (Вук I, 315— 317), а у једној песми Ма-
тице х р в а тск е (V, 190) м омак пред смрт ж е л и да га девојке у колу
помињу. П рипевањ а момка и девојке имамо и у неким епским песмама
(МХ III, 22 стих 200 и 201). Н екипут је додуш е то припевањ е неже-
љ ено — онда к ад је заједљ иво и кад се њ им е м ож е одати тајна. Тако
у једној бугарској песми д евојк а к а ж е м ајц и да ће ићи у гору да
буде х ајд у ч к и војвода. М ати јој саветује да ћути, јер ако чују њене
две снахе, испеваће јој песму. Она на то одговори да ће и она с њима
„барабар” певати (Сборник X X X V I, стр. 89, бр. 300). Према девојачкој
песми ни к ал уђер није равнодуш ан, те кад ч у је к ако девојка пева
за гором, к а ж е пастиру:
Да је мени, као ш то је теби,

Продао бих овце у К арловце,
А јагањ ц е у м але Радинце,
Љ убио бих за гором девојку.
Н а то му пастир одговара:
Да је мени, као ш то је теби,

Све бих књ иге на ватри спалио,
К ам и л авк у низ Д унав пустио,
М антију бих о трн обесио,
В ројанице о црквен а врата,
А ципеле о дрво глогово,
Љ убио бих за гордам девојку (Вук V,608).
С овом је донекле сродна једн а бугарска иесма (Сборник XXXI, стр.

188, бр. 2). У њој кал уђер ч у је девојку к ако пева и ку н е је што није
зап евал а пре него ш то се он закалуђерио, је р онда не би то учинио.
Моћ песме добро је и зр а ж ен а и у словеначкој вари јан ти чувене хо-
лан дске баладе Х алевијн . У њој Јелен гар прелепом песмом примами
краљ еву ћ ер к у и одведе је. К ад дођу у поље, он јој п о к аж е седамнаест
обеш ених д евојака и к а ж е да ће и њ у обесити. Она се помоли Богу
те јој дође брат и обеси Је л е н гар ја (Ш трекељ I, 138; види и код Вука
I, 385). Jleno п евањ е м ож е, додуш е, бар у песмама, донети некипут
девојци р ет к у срећу, у д а ју за краљ еви ћа (Ш трекељ I, 297).
Повод певањ у м ож е бити врло различит. П ева се напр. да би
се растерао дрем еж . Т ако у песми о одласку м у ж а са ж еном у тазбину
(Вук VII, 28; М иладиновци, 114; Драганов, 42) м у ж н а п уту задрема
и к а ж е ж ен и д а запева. Она га послуш а, ал и је ч у је хајдук, њен
бивш и драган, и п окуш а да је отме, али без успеха, иако у неким
варијантам а, к ад дође до двобоја, она пом аж е свом бивш ем љ убав-
нику а не м у ж у 6). Н ајп озн ати ји пример певањ а ради растеривањ а
дрем еж а чини песма о М арку К раљ еви ћу и ви ли (Вук II, 37). Ту
ИГРАЊЕ, СВИРАЊЕ И ПЕВАЊ Е У НА Р. ilECM AM A ЈУ Ж . СЛОВЕНА 195
Марко задрема на коњ у и замоли М илош а О билића да запева. К ад

га он послуша, вила му стане отпевати, али је М илош ево „царско
грло” лепше. Вила га из зависти устрели. У једној бугарској песми
вила одузме девојци глас кад ч у је да пева, свакако опет и з зависти,
иако се то у песми изричито не к а ж е (Сборник, X X X V I, стр. 8, бр. 2).
Апсурдан облик има натпевањ е у једној бугарској песми (Сборник
XXVII, стр. 294, бр. 197). Ту се натп евају Б угарин и Турчин, ко буде
натпеван, мораће да промени веру. Б угари н изгуби опкладу и добије
име Хасан. После се ж а л и м ајци на своју несрећу. Н атпевају се у пе-
смама чак и девојка и славуј па га девојка натпева (Ерлангенски р у -
копис, 41; Дозон, 58), а у Ж ганчевој збирци к ајк ав ск и х песама (бр. 35)
такмиче се и птице међу собом у певањ у.
Као што се свира, тако се некипут и пева од ж алости и јада. У
песми МХ VII, 41 девојка пева да „дерте р азб и је”. В рло леп пример
певања од жалости п р у ж а једн а м акедонска песма (Дозон, 37). Турчин
гони робињу, бије је и натера да баци своје дете. Она веж е љ у љ к у од
павити између две јеле, заљ уљ а је па запева и заплаче:
Н ани ми нани, м ’ш ко детенце.

Тебе е м ајк а С тара П ланина,
До две елици — две м или сестри.
Д ухна ке ветрец, пољ уљ аке те,
Удри к е даж дец, окупаке те,
Д ок ке кош ута, подоике т е 7).
Сасвим је разум љ иво ш то и у народним песмама жалосном чо-

веку обично није стало до певањ а. Стога у В ерковићевој песми (Ж ен-
ске, 168) цар к аж е слузи да запева да му развесели госте. Он одговори
дато не може, јер му је син и з туђине јавио да се неће вратити кући.
К војници, кад пођу у рат, не п ев ају веселе песме, као ш то је то
обично случај у ум етничким патриотским песмама, већ жалосне. У
Хермановој песми у Џ ан ан-Б уљ убаш и (I, 2) кад Босанци пођу у рат,
одобаша Скејо запева:
Ви старице, наш е миле мајке,

Н адајте се сунцу и мјесецу,
А ли нам а нигда за вијека.
(Стихови 1256— 1258)
На то Џанан запева једн у ш аљ и ву песму да би војнике развеселио.

И у песми коју су објавили К е м у р а и Ћ о р о в и ћ (стр. 52) кад
Мемишага поведе јан и чаре на Србију, они запевају:
Н аш е м ајке не плачите,
Н аш е секе не ж а л и те нас,
Н аш е драге не чекајте,
Н аш е љ убе у дајте се,
Ми ћемо се иж енити
Под Лозницом у пољ у зелену.
ir
Поред тога ш то се у народним песмама пева од радости и жа-

лости, к атк ад се то чини из ината и пркоса. Тако у Хермановој песми
I, 6 к ад сватови прођу срећно кроз х ајд у ч к у заседу, чауш запева:
Проведосмо ли јеп у дјево јку

Н а срамоту Б а ју и Лимуну
И ђидији од М ораче В уку
И њ ихово до триста хајдука.
Н е смједош е нама ударити.
У вређени Ц рногорци навале на сватове и побију их.

Овде ћемо поменути и певањ е љ уди који су одлазили у смрт.
П озната је ствар да су к атк ад и обични разбојници на путу за стре-
љ ањ е и ли веш ањ е певали. Ми се на тим песмама, мада и оне могу
им ати извесног психолош ког интереса, не можемо задрж авати, јер
нам ни је познато да и х је неко забележ ио. А ли ћемо поменути два
случаја: један и з новије бугарске а један из српске историје. Садржај
бугарске песме (Сборник X X X V III, стр. 109, бр. 108) је овај: Састану
се четири д аск ал а (учитеља) и договоре се да дигну народ на устанак.
Н ек а ж е н а и х п рокаж е паш и, те он ухвати учитељ а И ванчу. Питају
га ко му је глава, а он одговори — народ. Онда га п и тају ко му је
војска, а он опет одговори — народ. П оведу га на веш ала, а он успут
пева. Н аж алост. у песми се не к аж е ш та је он певао, само се на крају
напомињ е да су сва лица, ко ја се у овој песми помињу, учествовала
у априлском устанку 1876 год.
Други је случај и з времена Х аџи-П роданове буне. После не-
срећне 1813 год., кад Х аџи-П родан 1814 год. дигне народ на Турке,
ови у хвате ђакона А вакум а, који се родио у Босни око 1794 год., па
je пребегао у Србију у м анастир Б лаговеш тењ е (М. М и л и ћ е в и ћ ,
К н еж еви н а Србија 17; Поменик, књ. I, 5) описује његов крај овако:
„Т урци и њ ега наум е ум орити оном смрћу којом су уморили његовог
духовн ика и учитељ а П ајсија, али им ж е љ а беш е да такв а инсана
(момак леп као уписан; доведу у ислам, па га у з пут, носећи зашиљен
колац, почну склањ ати да се потурчи, те да му поклоне ж ивот. „Уми-
ру л и Т урци?” упита он, па се грохотом насм еје и подвикне:
Н ема вере боље од риш ћанске!

Чинте, Турци, ш то је вам а драго;
Скоро ћете и ви долијати;
Е да Бога и њ егове правде.
Толиком ју н аш тву задиве се и сами џ елати и не набију га ж и ва на

колац, него га прободу нож ем кроз срце па га м ртва баце на колац.”
Посебну групу песама чине успаванке у којима м ати обично из-
р аж ав а ж е љ у да јој дете брзо заспи, да порасте па да се ожени, да
уроци утекн у од њ ега и др. А ли се у овим песмама ретко помиње
певање, као:
ИГРАЊЕ, СВИРАЊЕ И ПЕВАЊ Е У НА Р. ПЕСМАМА ЈУ Ж . СЛОВЕНА 197
Н инај, Јово, у бешици,

М ајка тебе п јеват хоће
Док ти санак очи склопи.
Ти си трудан и уморан.
Особито је популарна једна успаван ка (Вук I, 276) у којој м ати љ уљ а

сина и пева му да порасте па да отме цару царевину, је р је то њ егова
дедовина. Она је одломак једне д у ж е епске песме о детету претен-
денту на престо и вероватно је од њ е постала скраћивањ ем (Вук V,
715). Да се успаванка м ож е певати и у злој намери, п о к азу је тедна
бугарска песма објављ ена у К ол у (књ. IV, стр. 45, бр. 2). У њој Ја н к а
љуља брата и пева: „Нене, дете, нене, Н ене че не стан и “. Ч у је је мати
и прокуне да не роди док Д унав не проговори и риба не запева. У
једној словеначкој песми ж ен а ум ре н а порођају. С ахране је, а она
и у гробу пева и љ уљ а CBO.ie дете (Ш трекељ I, 338). В еровањ е у м а-
гичну моћ успаванке добро је израж ен о у једној песми о нероткињ и.
Жена нероткиња п овије камен, м етне га у љ у љ к у и пева. Зати м оде
на воду. Кад се врати, види у љ уљ ци ж иво дете (Сборник X L II, стр.
160, бр. 146). Чудотворна моћ песме и зр аж ен а је и у неким религи-
озним песмама. Тако док анђели у ц р к ви певају, све стане и слуш а
их, и гора, и вода, и стадо, само јаси к а трепери. Богородипа је поо-
куне да стално трепери и да нем а рода (МХ I, додатак у з бр. 1, стр.
169; рукопис непознатог скупљ ача, САН, X, 11).
Певањем се могу давати р азн а саопш тењ а к оја се не ж е л е или
не могу да к аж у обичним говором. Т ако у (едној бугарској песми де-
војка певајући к аж е ц ару Јасе н у да су му Т урци отели царство, убили
мајку, сина заробили а љ убу обљ убили (Сборник II, стр. 81, бр. 1).
Као свирком у кавал, тако м ож е песмом ју н а к v невољ и дозвати при-
јатеље у помоћ. К ад Т урци заробе П ејовића М ићу, он запева:
К укавицо, М ијат харамбаш о,

У текло ти ј ато голубова,
О днијеш е сивога сокола.
На ову потсећа донекле једна бугарска песма (К аравелов, Чтенија,

76). У њој се М уса К есеџ и ја споразум е с босанским хаџ и јам а да их
проведе кроз Р и лу планину. К ад дођу тамо, Муса запева:
Ј а и зл азте, кози, из грамади,

И хван ете пилци златокрилци!
Дотрче хајдуци, отму хаџи јам а благо и побију их.

Да због п евањ а у з гусле м ож е доћи и до свађе, особито ако међу
слушаоцима има припадника разли ч и те вере и народности, п о к азу је
једна Лубурићева народна песма (ркп. ДА V III, 466). Ту М ијат Томић
пева уз гусле у сватовима К опчић М урат-бега о изгубљ еном царству
на Косову. К опчић повиче:
К опиљ ане Томићу М ијате,

Зар си дош а из И гман планине,
Да сијечеш у з гугало Турке.
и потегне две м але п уш ке да га убије, ал и га промаш и. Мијат ш по-

сече и утекн е с девојком. Због сличних свађа турске власти су каткад
забрањ и вал е Србима певањ е у з гусле, па се у једној песми каже:
„Д а се гусле п јевати не смију, Ни се сјећи у з гудало Т урци” (Лубурић,
ркп. ДА V III, 479). А ли нису само Т урци к атк ад бранили свирање
и певањ е у з гусле. Ц рногорски је к н ез Н икола и з политичких разлога
завео неку врсту цен зуре народних песама, те су се сви рукописи,
пре ш там пањ а, м орали слати њ ем у на одобрење.
Н а јед ан необичан начин певањ а хтео бих овом приликом по-
себно да укаж ем . У већ поменутој песми о одласку м у ж а са женом
у тазбину (,,на п овратка”), к ад дођу у гору, м у ж задрем а и каж е жени
д а запева:
Ј а викни, либе, та з а п е ј., .

Дано ми дрем ка разнесеш
В ’в таја гора зелена!
Ж е н а га послуш а и запева:
Н из едно грло два гласа,

Н из една уста две думи.
С ичка е гора екн ала
От М илицини гласове.
(А нгелов-В акарелски, баладе, 87)
„Н из едно грло два гласа, низ една уста две дум и!” — Ми ову заго-
н етку нисмо у стањ у да реш имо, сем ако то није чист песнички украс,
д а би се нарочито у к азал о на необичну лепоту и снагу ж ениног гласа.
Н апомињ емо само толико да се у једној немачкој вари јан ти већ по-
м енуте холандске баладе ,,H alew ijn”, забележ еној код нас м еђу Нем-
цима у К очевју (Gottschee), к аж е:
Wie friih ist au f d er R ittersm ann!

E r h eb t ein neues Liedlein an,
E in L iedlein m it d reierlei Stim m lein.
Ово певањ е у три гласа помиње се и у варијан ти исте песме забе-

л еж ен ој у Н асау. J o h n M e i e r у свом ком ентару у з ову песму
(Ballađen, e rste r Teil, стр. 133, L eipzig 1935) к аж е: „Ч удновата версија,
ко ја се н ал ази само у млађим нем ачким предањ има, у којој се помиње
„песма у три гл аса”, к оју заводник пева, м ож да је доцнији украс,
д а би се п евачу приписала изванредна способност, при чему „како”,
н и је објаш њ ено. Н ајстари је и најпрвобитније верси је не зн а ју ништа
о овој особини и говоре само о необично лепом певањ у. Да ни је стих
„три песмице на један гл ас” (drey liedlein au ff ein er stym m en), који
ce н ал ази у аугсбурш ком л етку (fliegender B latt) око 1570 год. пре-
л азн и облик (изм еђу обе версије ове песме)?”8)
Посебно ћемо се зад р ж ати и на једној словеначкој песми (Штре-
кељ , I, 306— 309) у којој је врло ж иво и зр аж ен а моћ певањ а. Н еки
стари к ал уђер помоли се Б огу да му дозволи да види к ако је на не-
ИГРАЊЕ, СВИРАЊ Е И П ЕВА Њ Е У Н А Р. ПЕСМАМА ЈУ Ж . СЛОВЕНА
бесима. Долети птичица и позове га у ш ум у да му пева. К ал у ђер оде

с њом и она му пева триста година, а њ ем у се чини д а је прош ло тек
три сата. Врати се натраг, ал и место старог види нов м анастир. Н ико
га не познаје. У питају га за име и кад он к аж е, одговоре му да је
пре триста година ту ж и вео к ал у ђер тога имена. Овде имамо познати
мотив о рајској птици, којим је врло лепо и зр аж ен а р аз л и к а изм еђу
субјективног и објективног времена, тј. изм еђу времена како га ми
доживљавамо и њ егова стварног трајањ а. Време испуњ ено пријатним
утисцима „лети” ; врем е испуњ ено досадним утисцима протиче врло
споро, па нам се н екипут часови могу учи нити „дуги као вечност".
Накрају, ево још неколико прим ера к о ји лепо п о к азу ју ш та
значи песма и свирка у ж и в о ту младог човека и девојке. У једној се
лесми каже да девојка л е ж и у там ници девет година, јер н еће да
љуби Турчина. М ајци к а ж е да јој дањ у и н и је тако теш ко, ал и јој
је врло мучно ноћу кад се сети да моме на седенки п евају, а момци
свирају у кавал (Сборник X X XV , стр. 122, бр. 125). П а и девојка, која
се драговољно потурчила, к а је се кад ч у је Б у гар ке к ако п ев ају у не-
дељу, док она мора да ради (Сборник X L II, стр. 147, бр. 179). Болестан
момак каж е м ајци пред смрт да не п л ач е и да не носи црно (кад он
умре), већ да зовне песнопојке и две к авал џ и је да п ев ају и свирају
кад га понесу на гробљ е (Сборник XXV, стр. 85, бр. 128). Слично овоме
и последња ж ељ а дево јк е је да јој, к ад умре, л у п а ју тупани, свирају
зурле и певају девојк е (Сборник X LI, стр. 405).
По неким песмама судећи љ уди ни у р а ју не могу без свирке
ипесме. Тако се у једној бугарској песми к а ж е да је м ати им ала девет
синова, али и х чум а све помори. Она се помоли Б огу да јој ож иви
једног сина. Бог пош љ е ан ђ ел а да га пусти и з раја. Син оде м ајци
и каже да не плаче; и у р а ју им а д евојака и момака, и тамо свирка
свира а девојке певају, у н едељ у ће да ж е н е „б ајч у ”. М ати му к аж е
да ће и она радо ићи с њ им н а свадбу. Он јој одговори да не сме
да је води са собом, је р јој још н и је дош ао ред (Сборник X X X I, стр.
224, бр. 12). П а ни сам Бог не м ож е, по схватањ у н ек и х певача, да се
провесели без песнопојки и к авал џ и ја, те пош љ е ју д у (вилу) да му
доведе три моме за песнопојке, тр и м омка за к авал џ и је и три ж ен е
за слушкиње. Она умори триста м ом ака и триста девојака, а деци се
и не зна број. Од суза потече р ек а (Сборник X LII, стр. 141, бр. 108).
Слична је с овом јед н а друга песма, у којој Господ к а ж е својој сестри
чуми да ће сл у ж и ти в е л и к у сл уж б у (славити) и за т р а ж и да му до-
веде три к авалџије, тр и песнопојке и три слуш кињ е, је р ћ е му доћи
свеци у госте. Она ум ори три ста момака, триста д ево јака и триста
невеста и одведе и х Богу. Он је прекори ш то и х је толико довела, а
она каж е да је н е „спугува”, је р ћ е у зети и њ ем у душ у. Господ се
поплаши: „Ч и са пудслуни пуд листо на гурчивијо л ап а т” (Сборник
XXXV, стр. 339, бр. 409). Све су ово, разум е се, наивни и врло при-
митивни антропом орф изм и, који с правом хриш ћанском религијом
немају ни какве везе, па ни са словенском митологијом уопш те, али
би било интересантно проучити да л и се и за тога не к р и је к ак ав
старији слој веровањ а, ч и ји су остаци сачувани у неким народним
песмама Ју ж н и х Словена, је р све прогласити за производ ф а н тази је
певача било би додуш е врло лако, али, чини нам се, и површ но, кад
се има на ум у к ако се упорно о д р ж ав ају прастара веровањ а вековима

па и хиљ адам а година у једном народу.
Ми смо овде говорили углавном засебно о игри, засебно о сви-
рањ у, засебно о певањ у, иако те ствари чине првобитно једну целину,
ко ја се те к у ток у времена диф еренцирала. Првобитно јединство је
и п ак добрим делом и данас сачувано. Узмимо например наше коло,
у коме се често истовремено и игра, и свира, и пева. Нама, који на-
родне песме познајем о поглавито из р азн и х ш там паних збирки, то
на први поглед и н и је тако јасно; али не заборавимо да их је доне-
давна народ познавао само сл уш ајући и х у з гхратњу гусала или каквог
другог инструмента, а готово и х никад није само рецитовао, већ их је
по п равилу истовремено и певао. Стога нам се и данас може десити
да нас п евач и ли певачица зачуђено погледају ако од њ и х затражимо
да р ец и ту ју н ек у епску песму без певањ а и свирањ а у з гусле или
л и р ск у без певањ а. Ову в езу изм еђу песме и мелодије врло је добро
осетио још В у к В р ч е в и ћ , п а у предговору својој збирци срп-
ски х народних песама из Х ерцеговине к аж е: „Ч итати ове пјесме из
књ ига бива исто као чи тати опере а не чути и х и не пјевати уз му-
зи ку; али чути момке и девојке к ад изм ијеш ани п јевају, то је сасвим
неш то д р у к ч и је.”9)
Б ранислав Крстић
НАПОМЕНЕ
’) Љ убица и Даница Јанковић, Народне игре, књ. I—VII, Београд.
) Песме које овде наводимо обично су забележ ене у разним крајевима и имају
виш е варијаната, чи ји број к аткад премаш а стотину, те их нисмо могли све
поменути. Римске циф ре иза имена скупљ ача означују редни број књиге до-
тичне збирке песама, а арапске редни број песме.
С к р а ћ е њ а . Вук — В ук К араџић, Српске народне пјесме, четврто државно
издањ е, Београд; М Х — Х рватске народне пјесме, скупила и издала Матица
хрватска, Загреб; Штрекељ — Словенске народне песми, Љ убљана; СЕЗ —
Српски етнографски зборник, Београд; САН — Српска академија наука; ЗНЖ
— Зборник за народни ж ивот и обичаје Ју ж н и х Словена; Сборник — Сборник
за народни умотворенија, наука и книж нина, Софија; П ппп — Прилози проу-
чавањ у народне поезије, Београд; ДА — Д рж авна архива у Београду.
’) Више о играњ у свеш теника и калуђера види Т. Ђорђевић, Српске народне
игре, Српски етнограф ски зборник, књ. IX (1907) стр. 38—41.
‘) О их’ри вила биће још речи у одељку о свирањ у у кавал.
’) К ад је овај рад био готов, сазнао сам да се у Етнографском м узеју у Београду
н алази грађа о играма у народним песмама, коју су скупиле Оливера Младе-
новић и Јелен а Поповић, али је било доцкан да се њоме користим.
“) З а кас је ова песма особито интересантна и стога што јако потсећа на песму
„Бановић С трахињ а”, па се поставља питање да ли међу њима не постоји
генетичка веза.
’) З а ж алосне песме постоје и данас у народу изрази „бугарка” или „бугарити”.
За песме дугога стиха, „бугарштице”, мислило се да та реч треба да значи
„бугарска песма”, тј. песма коју смо примили од Бугара, иако им код њих
нигде није нађен траг. Што ово миш љење и данас неки заступају, ваљ а до-
брим делом захвалити ауторитету В. Јагића. Међутим, у народним песмама
нема оно н и какве подлоге. У њима „бугарити” увек значи тужити, а „бугар-
к а ” значи ж алосна песма. Навеш ћемо за ово неколико примера. У збирци
Н. Беговића, песма бр. 120, младожењ ина мати отрује кума, а сватови одмах
окрену песму на „бугарку”. У зборнику МХ (V, додатак уз песму 74, стр. 452
и 453), кад девојка погине у сватовима каж е се:
ИГРАЊЕ, СВИРАЊЕ И ПЕВАЊ Е У НА Р. ПЕСМАМА ЈУЖ . СЛОВЕНА 201
Ви окренте коло наоколо (наопако?)

И лијепе пјесме на бугарке,
< )' ■' —
У песми М. Ш карића, из Лике (бр. 19, рукопис САН), ж ена пође мајци у го-
сте, али кад се приближи кући, чује „бугарку”. К ад тамо дође, затекне мртве
два брата и сестру. У једној муслиманској песми (МХ IV, 40), кад мати види
крваву ћерку: „Забугари а по Јел и паде”. У једној варијанти песме о Омеру
и Мерими (Д. Зорић, 17, ркп. САН) кад Омер изврш и самоубиство, његова
мати каже сватовима да окрену песму на „бугарку”. У истом смислу употребља-
вају се изрази „бугарке” и „бугарити” у збирци М. Кордунаш а (I, 13, и 23).
Најзад ћемо напоменути да је Н. Беговић у песми бр. 212 дао наслов „Ж ена
бугари за чојком”. То је кратка туж балица у којој ж ена туж и за умрлим
мужем. У Вукову Речнику „бугарење” значи „запијевањ е”, а „бугарити
„запијевати”. У Рјечнику Југославенске академије те речи имају слично
значење.
*) У дискусији је г. С. R ihtm an саопштио да се код неких сибирских племена
људи могу извежбати да певају у два гласа.
') Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за ш тампу приредио Вук
Стеф. Караџић, у Бечу у наклади Ане, удове В. С. Караџић, 1866 (уствари је
ове песме скупио и за њих написао предговор В ук Врчевић). Накнадно, после
скупштине на Бјелаш ници, могао сам узети у обзир и неке напомене и до-
пуне учињене у току дискусије. Онима који су их учинили, искрено зах в а-
љујем, исто тако захваљ ујем и онима са чијим се напоменама нисам могао
сложити, што, дабогме, не мора значити да они нису у праву.
LA DANSE, LA Mt)SIQUE INSTRUMENTALE ET VOCALE DANS LES POEMES

POPULAIRES DES SLAVES DU SUD
La danse
La danse, la m usique instrum entale e t vocale sont frequem m ent m entionnćes

dans les poemes populaires des Slaves du Sud. D ans ces poemes, a u ta n t que dans
la vie, 1 a d a n s e fo u rn it de nom breuses occasions aux colloques ато и геи х et
аих plaisanteries. On у plaisante non seulem ent su r le compte des danseurs mais
aussi sur celui des moines qui contem plent le „kolo” pres du m onastere et auquel,
parfois, ils prennent p a rt eux-m em es. Tres souvent, dans ces poemes il est question
de l’enlevement de ia jeune fille e t quelquefois aussi c’est une femme, q u ’on libere
tandis qu’elle danse. A la danse pren n en t p a rt non seulem ent les etres hum ains
mais aussi les fees et dans un poeme, lorsque le C hrist est ressuscite, la Vierge
elle-meme conduit le kolo; dans un autre, au m om ent du baptem e de Jesus-C hrist,
ce sont le soleil, les etoiles et le Jo rd an qui dansent. T out ceci dšm ontre que le
poete ne peut im aginer des rejouissances sans danse. P a r ailleurs, dans certains
poemes (slovenes) la đanse est consideree comme u n pechć. C’est pourquoi, pendant
(ju'elle đanse, la jeune fille est enlevee p a r un ondin ou le diable.
La m usique instrum entale

Les instrum ents de m usique dont on parle particuližrem ent dans les požmes
populaires sont au nom bre de q u a tre : la gusla, la tam boura, la svirala et le kaval.
A vrat dire la gusla (instrum ent m onocorde a archet) est assez rarem ent m entionnee,
C".cepto dans les introđuctions de certains poemes epiques. La tam boura est citee
bien plus frequem m ent. D ans les poemes m usulm ans plus specialem ent elle est
presaue inseparable du jeune homme. Dans certains d ’entre еих celui-ci exprim e,
avant de m ourir, le desir d ’etre en te rre avec sa tam boura (instrum ent a cordes
pincees). Les jeunes filles ne peuvent rfeiste r ž ses charm es e t l ’une d’elle dit au
jeune qu’en jouant de sa tam boura il sedcirait la „terre noire”, com m ent alors ne
reduirait-il pas une jeune fille. Au т о у е п de la tam boura, le jeune homme exprim e
aussi sa douleur e t lorsque sa bien-aim ee m eurt, il brise son instrum ent. P a r suite
de се ra p p o rt tres etroit avec l ’am our entre le jeune homme et la jeune fille, la
tam boura a survecu a la gusla, de m em e que les poemes lyriques ont survecu
aux poemes epiques dans de nom breuses regions. La svirala (instrum ent aerophone
du genre flutiau) n ’est pas m entionnee tres souvent pas plus que la gusla. Par la
svirala (frula) le jeune homme cause avec sa bien-aim ee; il se se rt de cet instrument
pour la conquerir comme avec la tam boura. D ans les regions du Sud-Est slave
des B alkans on -fn^ntionne tres frequem m ent un au tre instrum ent aerophone, le
kaval. A v rai dire, ce n ’est pas un instrum ent purem ent lyrique, mais dans les
poemes populaires lyriques sa fonction est bien plus im portante que dans les poemes
epiques. Comme par la svirala, le jeune homme s’en se rt pour a ttirer sa blen-
aimee. Le kaval est comme la svirala un instrum ent pastoral typique. Dans certains
pošmes le pasteur l ’utilise pour p rier Dieu. Le chanteur des regions du Sud-Est
peut difficilem ent im aginer une liesse sans joueur de kaval, e t non seulement les
fees, mais Dieu lui-m em e invite les joueurs de kaval pour egayer ses invites. Les
autres instrum ents de m usique sont rarem en t m entionnes dans les poemes popu-
laires des Slaves du Sud, c’est pourquoi nous n ’en n ’avons pas parle plus spe-
cialem ent.
La m usique vocale
Elle est bien plus souvent m entionnee que la m usique instrum entale dans
les poemes populaires. Elle se rt av an t to u t pour exprim er la joie, m ais parfois aussi
la douleur. Comme le jeu de la svirala, de la tam boura e t du kaval attire la jeune
fille, de m eme le chant de la jeune fille a ttire le jeune homme, meme le moine
n ’y reste pas indifferent. Les p retextes a chanter peuvent etre tres varies: outre
que pour exprim er la joie ou la douleur on chante pour chasser le sommeil, en-
dorm ir les enfants, on fa it des competitions pour voir qui chante le mieux, on
chante quand on p a rt au combat, p a r defi, p a r bravade. Meme des condamnes a
m ort ch antent en route pour le lieu du supplice et meme, dans certains poemes
bulgares, Dieu dem ande a sa soeur la peste de faire v enir des chanteurs et des
joueurs de kaval pour egayer ses hotes. P a r ra p p o rt a la musique instrumentale
et vocale, certains m otifs internationaux sont parvenus ju sq u ’aux Slaves du Sud,
ainsi celui de la gusla qui parle avec la voix de la jeune fille, parce que la jeune
fille a ete m etam orphosee en arb re du bois duquel la gusla a ete faite, le motif
du m oine e t de l ’oiseau du paradis, la ballade de H alewijn, l’ondin qui emporte
la jeune fille dans sa dem eure sous l ’eau, le m otif du cygne transform e en jeune
fille, d ’ Orphće et d ’Eurydice.
Bien que nous ayons parle separem ent de la danse et de la m usique instru-
m entale e t vocale, ces facteurs form ent originairem ent un tout et aujourd’hui cette
unite se m anifeste clairem ent pendant q u ’on danse le kolo. II у a surtout un
rap p o rt tres dtroit en tre le texte e t la melodie d ’un poeme, de sorte que le chanteur
populaire est em barrasse si vous lui demandez de reciter un poeme sans le chanter
ou, sans s ’accom pagner de la gusla ou de quelque autre instrum ent. Dejž Vuk
Vrčević l’avait observe quand il đisait: „Lire ces poemes dans un livre, c’est comme
lire un opera e t ne pas l ’entendre chante, accompagne de m usique; m ais entendre
des jeunes gens e t des jeunes filles chanter ensemble, c’est bien autre chose.”
DANCE, INSTRUMENTAL AND VOCAL MUSIC IN SOUTH SLAV FOLK SONGS
In the introductory p a rt of his w ork the a uthor points out the im portant
p a rt th a t dance as well as instrum ental and vocal m usic play in the popular
poetry of South Slav peoples. He particularly dwells on the „kolo” dance, which
is perform ed in alm ost all occasions of popular life, often accompanied by songs
and instrum ental music. From among various popular m usical instrum ents the
author m entions four of them , whose nam es appear m ost frequently in popular
poems, to w it: gusle, tam bura, svirala and kaval. The gusle is a monochord string
instrum ent, chiefly used as the accom panim ent of epic songs. The tam bura, a
guitarlike instrum ent, is refered to in a g reat num ber of lyric poems, as w ell as
ИГРАЊЕ, СВИРАЊ Е И П ЕВАЊ Е У Н А Р. ПЕСМАМА ЈУ Ж . СЛОВЕНА 203
the svirala, а kind of flute. The kaval, a typical pastoral instrum ent, is also very
often named in the popular poetry.
The singing appears still m ore frequently in folk songs th an the instrum ental
music. The song expresses not only јоу, b u t also the vvhole wide scale of hum an
teelings, such as sorrow, anger, scorn, spite etc.
Although the a uthor tre a ts of the dance and the instrum ental and vocal
music in separate sections of his w ork, these factors form ed originally a whole.
This unity manifeSts-. itself even in the present tim e in the „kolo” đance, usually
accompanied not only by the instrum ental music, b u t also by singing of the
participants. There is also a close connection betw een the te x t and th e m usic in
epic songs and a popular singer is usually em barasseđ w hen asked to recite a
song without playing the gusle.
B ranislav Krsfič
ТРАГОВИ А ВУ Н К УЛА ТА У ЈУЖНОСЛОВЕНСКО.Т
Н А РО ДН О Ј П О ЕЗИ ЈИ *
Авункулат'* је, као ш то је познато, опш тији назив за означава-

ње односа и узајам н и х обавеза изм еђу у ја к а и сестрића. Име је до-
шло од латинске речи avunkulus, ш то значи у јак, м ајчин брат.
У разним друш твеним епохама (м атријархат, например) у јако -
ва дужност била је да се у свему стара о сестрићу. Пошто сестрић
одрасте ујак му остављ а у наследство своје имање, сва п рава и ду-
жности које је он имао. К од плем ена Бем ба (Северна Р одезија) ј о ш
увек умрлог вођу плем ена н аслеђује или његов брат или сестрин син1).
Тај обичај био је познат код свих народа Европе, А зије, И ндијанаца
Северне Америке, а доскора се чувао код неки х заостали ји х племена
по Океанији, А ф рици и Ју ж н о ј Америци, добијајући р азн е видове код
разних народа. У И ндији је, например, сестрићу припадало виш е од
ујаковог имања него ујаковој рођеној деци. И сти је случај код Аме-
ричких Индијанаца. Н а А љасци, А л тају и А леутским острвима, деца
су ујаке пош товала као к ак в а бож анства. У Ју ж н о ј А мерици и О ке-
анији сестрић је располагао ујаковом имовином као својом, а код
Новокаледонаца сестрићи и ујац и били су у обавези да и зврш е кр в-
ну освету2).
Овај последњ и случај у вези са крвном осветом познат је још
код старих Германа. Германцу су, например, сестрина деца исто тако
драга као и њ егова рођена. Н еки ч а к д р ж е да је крвна веза између
ујака и сестрића и чврш ћа, и кад узи м ају таоце они нарочито бирају
сестриће: На тај ће начин им ати у рукам а и појединце и ц елу ф а -
милију3).
Дакле, у ја к је био обавезан да се стара о сестрићу, али је и се-
стрић, како се види из досада наведених примера, морао да заш тити
ујака када му њ егова помоћ затреба. Р ан и је је такв и х прим ера веро-
ватно било виш е, код свих народа, па и код Ју ж н и х Словена. И змеђу
* Сређивање овога прилога олакш ао ми је професор Др Бранислав Крстић.

Из његове личне, врло богате и одлично сређене библиографије наш их народних
песама, коју ми је свесрдо ставио на расположењ е, дошао сам лако до публико-
ваних и рукописних песама, заш то би иначе требало много труда и времена па
да опет посао не буде потпун. З а ту помоћ и савете које ми је пруж ио још на
почетку рада дугујем му искрену и свесрдну захвалност. П. Ш. В.
** Овај рад саопштен је у изводу на IV конгресу Савеза фолклориста Ју -
гославије у Вараж дину 30 августа 1957 године
осталог, бледе податке о тим односима изм еђу у ја к а и сестрића нала-

зимо и у поезији Ју ж н и х Словена4).
Мотив није усамл>ен нити је он карактеристи ка једног предела,
географ ске целине или етничке групе. Напротив, општи је и познат
је код свих народа и племена, па и код Ју ж н и х Словена. Током исто-
риског разви тк а друш тва, услед различитих узрока, нестајали су ти
л>удски односи. Слично је било са односом у ја к а и сестрића. Мењањем
друш твен их ф орм ација мењао се и њ ихов однос, тако да данас код
Ју ж н и х Словена имамо само ту и тамо очуване бледе успомене у обичај-
ном ж ивоту. Те успомене, к оје могу припомоћи да се однос ујака и се-
стрића правилније схвати, н ал азе се и у јуж нословенским народним пе-
смама. Например, у класичној наш ој песми „Ж енидба Душанова”,
М илош Војиновић пом аж е у ја к у и зл аж у ћ и чак и свој ж ивот смртној
опасности0). И звестан број јуж нословен ских песама опевао је како ју-
нак случајно, у каф ан и или на неком другом месту, убија Турчина.
Турци, сходно старом прави лу крвне освете: „Око за око, зуб за зуб”,
тр а ж е главу за главу. Јун ац и су у песмама обично замишљени. Не-
радо одлазе под турску сабљу. А ли сваки од њ и х има сестру која
брату нуди свога сина (ујаку сестрића) да би његовом смрћу искупила
ж и вот брата. Да ли је ово љ убаг сестре према брату или траг једног
ранијег схватањ а по коме су сестрићи били дуж н и да се у одређеном
моменту ж р т в у ју за ујака, данас је теш ко поуздано одговорити. На-
веш ћемо н еке примере пре него каж ем о било ш та о овом проблему.
Н ајран и је забележ ен мотив ове врсте код нас је вероватно и онај
који се н ал ази у „Ерлангенском рукопису”. Сестра Јел и ц а обећава
војводи Ја н к у да ће послати свога сина непријатељ им а само да спасе
брата. Сину В укосаву Јел и ц а саопш тава да га је у ја к (војвода Јанко)
позвао у сватове. Вукосав прихвата позив иако је уснио како:
„Дуну ветар с Велебит планине,
у ж е ж е ми косу на вр х главе
и сману ми зелен венац с главе.”
М ајка, такође, одлази са сином на Велебит. Тамо и х џелати пресрећу
речима: „М ож ел’ бити нећак за у ја к а ”? Џ елати веж у одмах Вукосава
и стављ ају на највеће муке, а м ајка се враћа да не чу је синовљев
вапај. Б ол Вукосављ ев био је велики, а вапај толико потресан да је
раж алостио вилу и она устрељ ује м ајку због њеног каменог срца0).
У Д алм ацији је такође забележ ена песма са сличним мотивом.
Ту м ајка, да би спасла брата, ш аљ е џелатим а најстари јег сина7), а ова-
ква песма позната је и у другим крајевим а Х рватске.
Песма „С арајлија Л азо и м ајка му М ара” описује да је Лазо
„двјем а секам брата погубио” па моли сестру да му у замену за њ е-
гову главу пош аљ е једнога од својих синова. Сестра ш аљ е најмла-
ђега — Ш ћепа, кога су осветници погубили уместо у ја к а 8). Сењанин
И вану сестра Јел и ц а п оклањ а најм лађег сина Јован-Б ега, који гине
зам ењ ујући у ја к а 0).
Од досада пом енутих р азл и к у је се песма забележ ен а у Грахову
(Херцеговина). По граховској варијанти ж ен а саветује С тјепана да
не иде „у јак у у сватове”. А ли С тјепан ж ен у не слуш а, већ одлази па
су га Турци погубили уместо у ја к а 10).
ТРАГОВИ АВУНКУЛАТА У ЈУЖ НОСЛОВЕНСКОЈ Н А Р. ПОЕЗИЈИ 207
Песме побележ ене на терену у ж е Србије р а з л и к у ју се од н аве-

дених јер су митолош ке садрж ине. Сунце за л а зи невесело је р је оду-
зело живот једном детету. Ц ар узи м а дете у заш ти ту и позива сунце
у војску. Сунчева сестра се са ж а љ е ва па ш аљ е у зам ен у сина Весе-
лина. Веселина на путу са ч ек у ју хајдуц и и у б и јају уместо ујака.
Због тога Веселин прокли њ е м ајк у : ,,К ад си зн ал а ш то си ме посла-
ла”11). Једна варијанта из С рбије описује к ако је сунце „убило” па-
шина сина, па му тр а ж е „главу у р азм ен у ”. Сунчевој сестри Јели ц и
жао је брата па обећава да ће послати у зам ену најм лађег сина Стеву.
А Стеви саопштава да га је у ја к позвао у сватове. М еђутим, Стева је
у међувремену сањао кобан сан па се просто од тога сна разболео.
Мајка храбри сина и моли га да пође је р he му у јн а дати свилену
кошуљу а ујак златн у челенку. Стево у в е зу је главу и одлази „у јак у
у сватове”, али га у гори пресрећу паш ини џ елати и у б и јају у замену
за ујака12).
Милош Ш карић, учитељ , забележ и о је у В аљ евској К олубари
(Рукопис у архиву САН) сличан мотив. Сунце крваво за л а зи а тамно
изгрева јер је с Т урцим а зам етнуло кавгу и убило јединца. Сунчева
сестра, да би спасла брата, одлучила је да уместо њ ега пош аљ е Т ур-
цима јединца сина. М илована на Ситници са ч ек у ју три девојке. П рва
би дала кошуљ у од свиле, друга од зл ата, а трећа му родила златн о-
руког сина само да се ју н а к к њ им а окрене. М илован се на те речи
обратио трећој и обећао да ће је узети за ж е н у чим се буде вратио
из ујакових сватова. А ли, на п уту га погубе те м ртва глава проклињ е
мајку која га је родила да личи на ујака.
У рукописној грађи Др Тихомира Р. 'Ворђевића (А рхив САН) н а-
лази се песма из П иротског округа по к о ј о ј М арко К р аљ еви ћ мора
погинути јер је изврш ио убиство. Сестра обећава М арку да ће га спа-
сти и да ће од својих девет синова послати у зам ену онога који нај-
више буде личио на ујака. Син се м ајци изговара да је болестан али
га она ипак ш аљ е. Н а п уту га са ч ек у ју пет љ уди и у б и јају га.
JI. Срећковић забележ и о је 1891 године у једном левачком селу
мотив сличан пом енутим а13). Ђ уро на градском бедему п рича сестри
како је синоћ у каф ан и , у кавзи , убио за вечером две цареве делије.
Зато му цар тр а ж и главу. Сестра обећава Ђ ури да ће у зам ену отићи
један од њ ених девет синова. Сестра ш аљ е свога сина „ђаче самоуче“,
кога на ујакову двору сач еку ју три јун ака, х в а тају га и погубе.
Јелена Л акочевић, у своме необјављ еном раду: Стањ е епске пе-
сме у Сурчину14) такође је за б ел еж и л а песму по којој м ајк а ж р т в у је
четвртог сина Симеона и приволева га да оде у „деврство” само да
би спасла брата. У пољ у га сретају Т урци и уби јају за у јака.
Овај је мотив познат и код Б уњ евац а. Б рат, по једној варијанти,
пошто је убио царевог сестрића, моли сестру да у зам ену пош аљ е јед -
нога од својих синова. Сестра ш аљ е најм лађег, Љ убомира. Љ убомир
је уснио сан да му у јн а поклањ а к р вав у кош уљ у, а у ја к исеченог ко-
ња, али ипак одлази. Р астављ ају ћ и се са душ ом, он прокли њ е м ајку
„која воли брату него д е те ту ”15). По другој буњ евачкој вар и јан ти бан
Маријан се возио лађом, свратио у к аф ан у , опио се, заметнуо кавгу
и убио Турчина. Т урци т р а ж е главу за главу. М аријан је невесео, али
га сестра теш и:
i0 8 ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ МУЗВЈА У ВЕОГРАДУ
Н е старај се мој брате рођени.

У сестрице гри им аде ранке.
Једнога h e пригорити м ајка,
Д ати сина за брата једнога.
С тарија два сина нису п ослуш ала м ајку. О тиш ао је трећи, Андрија,
кога су Т урци погубили у ујаковом двору. К асн и је м ајк а проклиње
себе ш то је д ал а сина за б р ата16).
По трећој буњ евачкој песм и17) брат моли сестру да прегори јед-
нога од својих синова и да на тај начин откупи братовљ еву главу код
м услиманке. М ајка разм и ш љ а о томе целу ноћ и у ју тр у ш аљ е нај-
м лађег сина под изговором д а иде „у јак у у сватове”. Забележ ена je
јо ш једн а песма код Б у њ е в а ц а 18) по к о ј о ј је Вид служ ио код Турака.
З а време служ бовањ а Вид је убио Т урчина. Ж е н а Турчинова не при-
стаје на откуп који В ид нуди, већ тр а ж и главу. К ад је Вид све то
саопш тио сестри, она ц ел у ноћ разм иш љ а и одл у ч у је да у замену за
брата пош аљ е „н еу к д и т е” ко је у ујако в у двору у би јају џелати.
Х ристо Ђ орђевић је забележ ио у околини Ђ евђели је (рукопис
у архи ву САН, песма бр. 18) како сестра шал>е м лађег сина да би ње-
говом смрћу и скуп и ла ж и вот брата.
*
Песме овакве садрж ине п ознате су и код н аш и х муслимана. Ха-

сан-ага убија царева сестрића. К ад цар тр а ж и главу за главу, сестра
Х асанова саж аљ ева се па уместо њ ега ш аљ е свога најм лађег сина
Османа. Осман, видевш и да не иде у ја к у у сватове, већ на губилиште,
п роклињ е м ајк у к о ја ви ш е воли „брату него оину“19). Мотив из Мо-
стара р а зл и к у је се утолико ш то су стари ја два сина чули договор
брата и сестре,, њ иховог у ја к а и м ајке, те не иду „у сватове” већ ша-
љ у најм лађег брата20). По једној песми брат тр аж и од сестрине „три
зл ат н е ја б у к е ” једн у којом ће откупити себе. М ајка облачи најмла-
ђем сину н ајлеп ш е одело, прип асује му о р у ж је и саветује га да тихо
прође поред двора паш е Н овљ анина, је р м ајк а нам ерава да га одатле
ож ени. М еђутим, све је ово учињ ено ради тога да би га паш ини ка-
вази л ак ш е погубили, је р је наиш ао уместо у јака. Видевш и да је пре-
варен, син п роклињ е м ајк у ш то га је послала брату „у деверство"21).
•
Песме овакве садрж ин е забележ ен е су и у Б угарској. Оне се по

садрж ини унеколико р а зл и к у ју од наш их, ш то је сасвим разумљиво,
с обзиром да су н астајал е у другој етничкој средини, али им и п ак сми-
сао остаје исти. Тако Богдан убија јединца С тојана па му џелати
т р а ж е главу за главу. Богданова сестра Је л и ц а има десет синова. Зато
јој Б огдан пиш е писмо и моли је да му пош аљ е најм лађег. Јелица
окупљ а синове на вечеру. Свакоме нали ва чаш у вина, а н ајм лађем пла-
чући прелива. Син је изненађен. М еђутим, м ајк а се правда да га је ујак
позвао у сватове, па јој је ж ао ш то га не м ож е послати због пољ ских
радова. Б огдан се р ад ује ујаковом позиву. Н апуш та одм ах рад и одлази
„у јак у у сватове”. А ли, усп ут џ елати су га погубили22). По једној песми
сестра нуди брату да изабере једнога од њ ених синова и да ж ртвова-
њ ем нећаковог ж и вота спасе свој. Н икола је изабрао најмлађег, И лију,
младо козарче. Сви се у кући старају да ш то боље опреме И ли ју у јаку
у сватове: браћа му коњ а седлају, снахе месе поклон, сестре га чеш љ ају.
Међутим, И лију на путу до у ја к о в е к у ћ е х в а т а ју ту р ск и сватови и уби-
ју га23). Напред поменутој сличНа је још јед н а бугарска песма. К ад
Илија стиже ујакову двору н ал о ж ен а је в ел и к а ватра. Око њ е посе-
дали Турци. Они И л и ју х в а т а ју и бац ају у ватру. З ато И л и ја
проклиње ујака да се н и к ад не ож ени и д а у јн у не доведе24). Јо ш једн а
бугарска песма говори к ак о сестра, под изговором д а ш аљ е сина „у јак у
у сватове”, уствари њ еговим ж ивотом и ск у п љ у је ж и вот брата25).
Из досада наведених прим ера види се д а је ово оп ш тији мотив,

распрострањен у свим к р ајеви м а Југосл ави је и Б угарске. Али, сви
ови наводи из литературе, као и сакупљ ене ал и необјављ ене ар х и в -
ске грађе, добијају јо ш ве ћ у вредност ако им додамо вар и јан те из
којих се види да још у в е к ж и в е у народу. З абележ и о сам две песме
ове садржине. Једн у сам записао од Ј у л к е Ж и ван ов, домаћице, и з
Вршца, старе 63 године (1954) к о ја од ш кол ске спреме им а само 4 р а -
зреда основне ш коле, а д ругу у селу Љ у б и ж д и код П ри зрен а 27.1.1955
године од неписмених ж е н а у породици зем љ орадника Б огољ уба Н и-
колића2“). Ове би се песме м огле посм атрати са р азн и х становиш та,
али је за нас у њ има н аји н тересан тн и ји однос сестре, њ енога сина и
брата, тј. у јака и сестрића. У том погледу м еђу песмама и наведеним
примерима нема н и к ак в е разл и к е, иако свака в ар и јан та им а нечега
специфичног. Те р а зл и к е и за јед н и ч к а м еста уочиће се најбољ е и з
самог текста. Песма и з В рш ц а гласи:
„С еја брата на вечеру звал а:

„Х ајде брате, са мном веч ер ати ”.
„Н емогу ти, сејо, вечерати;
К а д сам синоћ у м ехани био,
С Т урц им а сам рујн о вино пио,
Са Т урцим а кавгу завадио.
Т ргнем сабљ у д а развад и м кавгу,
П а погубих једно Т уре младо.
А ц ар неће ни сребро, н и злато,
В ећ он иш те у зам ену главу.
М ене нико зам ен ути нема,
П а ти сутра погинути морам ”.
О пет сеја брату беседила:
„Н е брини се, мој брате рођени.
С еја им а до три м ила сина:
Једнога ћ у ц ару поклонити,
П а ће тв о ју гл аву зам ен ути ”.
К а д у ју т р у ју тр о освануло,
Оде м а јк а горе на чардаке,
Д а пробуди н ајстар и јег сина.
„У стај, Радо, прво радовањ е,
Тебе у ја к у сватове зове,
Да м у будеш девер до девојке.
У јк а д аје коњ а и о р у ж је
ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ МУЗЕЈА У ВЕОГРАДУ
М ила у јн а свилену ко ш у љ у ”.
А л ’ беседи сине Радоване:
„ Б е ж од мене, м оја стара м ајко;
З а у јк у сам чудан сан уснио:
Н а у јк у је к р вав а долама,
С ш ега свлаче на мене облаче.
У сану м е заболела глава,
П а не могу у сватове ићи,
В ећ ти иди брату . М иловану”.
Оде м ајк а сину М иловану:
„У стај сине, м оје миловањ е:
Д а му будеш девер до девојке.
У ја к д а је коњ а и оруж је,
М ила у јн а свилену ко ш у љ у ”.
„ Б е ж од мене, м оја сл атка м ајко;
З а у јк у сам чудан сан уснио:
Н а у јк у је к рвава долама,
С њ ега свлаче на мене облаче.
У сану м е заболела глава,
П а н е могу у сватове ићи,
В ећ ти иди најм лађем у сину”.
Оде м ајк а најм лађем у сину:
„У стај Симо, мој н ајм лађи сине.
Д а м у будеш девер до девојке.
У јак д а је коњ а и оруж је,
М ила у јн а свилену кош уљ у
И још д а је ђердан испод врата,
Да ти веш аш себи око врата
И да дичиш у јк и н е сватове,
Н ек се знаде ког у јк а им аде”.
„Б е ж од мене, м оја сл атк а м ајко
З а у јк у сам чудан сан уснио,
П а не могу у сватове и ћ и ”.
„У стај Симо, синуло је сунце,
Да те у јк а у пољ у не ч ек а”.
У ста Симо ко да н и је болан,
О преми се оде у деверство.
К а д je стиго на сред пољ а равна,
Сукобио три Т урчина млада:
П рви вели: „Да л еп а јун ака,
К ако ће га п р еж ал и ти м а јк а ”?
Д руги ћ ути ниш та не говори:
Т р ж е сабљу, отсече му главу.
Р уса глава на траву је пала.
Р у са глава ’вако проговара:
„Збогом браћо, три Т урчина млади.
У зм ите ми моју русу главу,
М етите је коњ у у зобницу,
П ош љ ите је мојој старој мајци.
П ош љ ите joj зелену јабуку,

Н а к ри лу је расл а и порасла,
У зрела је у сред пољ а равна.
П оздравте ми м оју стару м ајку,
Да не ш аљ е сина у деверство,
У деверство, ујкино неверство”.
Призренска варијанта нем а потребну еп ску ш ирину као' ова пе-

сма из Вршца. Али je она зато архаичнија, иако је знатно краћа, те
због тога заслуж ује да буде публикована. Ево те песме и з села Љ у -
бижде код Призрена:
Н ам есила сестра бареницу,

Па ми зове брата на вечеру.
„Н емогу ти, сестро, да ти дођем.
Синоћ сам ти у к аф а н у био,
Са Т урцим а кавгу заметнуо.
Убио сам једи нца у м ајке,
П а цар неће ни благо, ни паре,
Већ он хоће у зам ену гл аву ”.
О пет сестра брата на вечеру:
„Х ајде брате, сестри на вечеру
Па ја имам до четири сина:
Једнога ћу цару поклонити”.
К ад у ју т р у јутро освануло,
К у к а м ајк а као кукавица,
К ог би сина ц ару поклонила:
„ Ј а да дадем сина Радована?
Радован је п рави радос’ м ајки.
Ј а да дадем сина М илована?
М илован је други м илос’ м ајки.
Ј а да дадем сина и Стевана?
Стеван ми је књ игу изучио.
Устај Симо, синуло је сунце.
У јка зове тебе у сватове,
Да му будеш девер у з д ево јк у ”.
У ста Сима, ж ал осн а му м ајка,
Па обуче свилу и кадиф у,
Па он ја н а коњ а ластавицу,
Па отиде кроз бијело поље.
О туд иду три Т урчина млади.
П рви виче: „ Ја лепа ју н а к а ”.
Други тада стаде беседити:
„К ак о ће га п реж ал и ти м а јк а ”?
Т рећи ћути ниш та не говори.
М ану сабљ у у десницу руку,
М ану сабљу, отсече му главу.
Глава паде, је зи к проговара:
Богом, браћо, три Т урчина млада,
Т урите је у коњ ску зобницу,
Носите ме мојој милој м ајке.
14’
212 i-Л А С Н ик е т Но г р а ф с к о г МУЗЕЈА у б е о г р а ДУ
Н ек ме види м оја м ила м ајка,

Н ек ме види, н ек ме јади ку је,
Н ек н е д а је сина у сватове,
З а деверство ујкино неверство”.
*
Песме ко је обрађују напред наведени мотив бележ ене су повре-

мено од Ерлангенског рукописа до наш ега доба. Оне су скоро исте па
ч а к и код оних етн и чки х група које, у ондаш њ им историским усло-
вима, нису могле врш ити утицај на суседне и л и удаљениЈ е, што значи
д а су те песме н астајал е често независно јед н а од друге. То је сасвим
м огуће ако су о д рж ав ал е један опш ти, зајед н и чки мотив, а он је из
њ ихове садрж ине јасан и јединствен.
К ако видимо, песма из В рш ца и ова и з Љ у б и ж д е код Призрена
толико су садрж аЈно блиске, као д а су настале на истом месту. Кат-
кад а се подудараЈу и у детаљ им а (имена синова, например), али ипак
носе м енталитет средине у којој се певају. У песми и з Вршца, мајка
теш и синове, који су предосетили несрећу, богатим и лепим ујниним
и ујаковим поклонима. И з врш ачк е песме ие осећамо л и к патријар-
халне, потиш тене сестре и м ајк е онако јасно као ш то је он изражен
у песми и з села Љ уби ж де. Те и друге р азл и к е овом приликом излазе
из оквира наш ег разм атрањ а. Али, битна је чињ еница д а у овим пе-
смама, исто онако као у свим оним ран и је наведеним примерима из
ли тературе и необјављ ене архи вске грађе, на ч и ју смо садржину по-
јединачно ук ази вал и , да би се л ак ш е схватио читав проблем, сретамо
Један необичан разлог: м ајка, пре него пош аљ е сина, у век наводи да
га је у ја к позвао у сватове „у деверство”. О туда се м ож е дубљим раз-
м атрањ ем одговорити да у овим песмама ниЈе само и стакнута љубав
сестре прем а брату, м ада и њ е има, в ећ се и за тога к р и ју и други
разлози.
С тарањ е у ја к а о сестриној деци, к ако је установио совјетски
етнолог Косвен, потиче још од м атри јархата27). К о д многих неевроп-
ских народа остаци из тога друш твеног уређењ а у коме ујац и и сестри-
ћи сачињ авају јединствену целину још у век су јасни. Међутим, код
нас су се очували фрагм ентарно, у народном ж и воту и умотворина-
ма. В еза изм еђу одиве (девојке ко ја се удаје) и њ енога рода никада се
ни је прекидала. До недавне прош лости, к ад а погибија м уш карца није
била тако ретка, вел и ки број удовица враћао се са децом у своја брат-
ства, па су тако на старој традици ји ож ивљ аван е секундарне nojaee
ав у н ку л ата28). У С анџаку и Доњем К олаш ину, по најновијим пода-
цима са терена, ако сестрићима ум ре отац и данас се о њ им а старају
у првом реду ујаци. О ни углавном подиж у м алолетне сестриће, жене
и х и и зд р ж а в ају донде док и х не уп уте у самосталан ж ивот. У око-
лини Л есковца прво у ја к ш иш а сестрића, к у п у је м у п рву капу, бира
д евојк у у време ж енидбе, мора м у бити стари сват у сватовима, при-
суствује к ад а се сестрићи деле. Ш тавиш е, он посини сестрића ако
нема своје деце. П онекад се и војводство преносило н а сестрића. У Ко-
тарим а и Б укови ц и сватовски војвода морао је да буде у ја к младо-
ж ењ и н или сестрић домаћинов, а у ЦрноЈ' Гори и Б о ки за старог свата
или првјенца већином узи м ају у јака. У Б оки је обичај, ако сестрић
умре, да му ујч еви н а на гроб донесе бар јак 29). Д евојачка родбина често
ТРАГОВИ АВУНКУЛАТА У ЈУЖ НОСЛОВЕНСКОЈ H A P. ПОЕЗИЈИ 213
жели да сестрић личи на ујаке. По народној песми и М арко К раљ еви ћ

се метнуо на ујака, „на у ја к а војводу М ом чила”. Т а ж е љ а да сестрићи
личе на ујаке лепо је и зр а ж ен а у једном свадбеном обичају и з Ц рне
Горе и Санџака. К ад сватови поодм акну на једно сто к о р ак а од куће,
брат зовне сестру (младу) крш теним именом. Зовн е је толико гласно да
ова мора да га чује. Она треба да се на тај позив окрене (и то преко де-
сног рамена). К аж у да се то чини да би деца л и чи л а на ујаке. П онеким
сватовима ово није драго. З ато и п а з е н а то и бране невести да се окре-
ће80). Једном речју, ујац и се у многим наш им к рајеви м а стар ају о
целокупном раду и ж и воту својих сестрића.
Сувише би било једнострано посм атрати само оне услуге к оје је
ујак чинио сестрићу, је р су у з њ и х м орале неминовно произаћи обаве-
зе сестрића према ујаку. З а то им а и си гурнијих доказа. У Д робњ аку,
например, постоји предањ е о крвној освети, исто онако као код ста-
рих Германа, по л инији сестрић у ја к . Сестрићи су једно врем е врш или
крвну освету, па и противу оца, је р су п рипадали м ајчиној сродничкој
групи31). Јемство се и код нас давало као код старих Германа по ли -
нији сестрић ујак. По народном предањ у, Озро, п редак дан аш њ и х
Озринића, оженио се као досељ еник ћерком стареш ине братства То-
љића. Сматрајући О зриниће сродницима Тољ ића, по л и н и ји сестрић
ујак, неки Дубровчанин узео је О зриниће као јем це да ћ е Тољ ићи ис-
пунити обавезу нап асањ а њ егове стоке32).
Медаковић, добар позн авалац црногорског народног ж ивота,
истиче да је барјактар у црногорским сватовима, у њ егово време,
обично био „сестрић од у ја к а ”83). Ш. К улиш ић, пак, осврћући се у
једној прилици на црногорске свадбене обичаје, у к а зу је н а то да су
нећаци ујаку или првенци, и ли барјакт.ари, или девери34). П а за р то
донекле не потврђују и наш и прим ери и з народне п оези је у којима
се често к аж е „у деверство, ујки н о неверство”.
Наведени прим ери јасно говоре да су узајам н е обавезе у ја к а и
сестрића биле чврсто везане. Уосталом, оне н о к азу ју та к в у сродничку
групу у којој сестрићи и у ја ц и ж и в е готово удруж ено, скоро н ераз-
двојно, као „чврст к руг к р вн и х сродника”. И з тога недвосмислено
излази: Када је у ја к имао обавезе прем а сестрићу, онда је сасвим ло-
гично да сестра пош аљ е у помоћ брату свога сина. Она је по народном
схватању донекле била обавезна д а то учини. Посебно је п итањ е да
ли је мајка слала сина онако једноставно к ако је то претстављ ено у
песмама, или на н ек и други начин. С вакако да је то чинила са доста
тугеи бола, али је м орала и несвесно да испуни једн у друш твену оба-
везу, макар јој син погинуо. Ж р тво вањ ем једнога м ајк а је спасавала
животе осталих је р су зајед н о са у јако м подлезали обичају крвне
освете.
На основу свега излож еног, нам а се чини да у овим примерима
треба у првом реду гледати траг авун кул ата, елеменат који у светло-
сти са другим чињ еницам а р азјаш њ а в а н ек е односе изм еђу у ја к а и
сестрића.
П етар Ш. В лаховић
НАПОМЕНЕ
’) Н ародн Аф рики, А. Н. СССР, Москва 1954, 441.
*) К освен М. О., Авункулат, Сов. Зтнографии, Москва 1948, св. 1, с. 3—4 и даље.
') Тацит, Германија (превео В. Чајкановић), Београд 1927, 16.
*) К ако овај исти мотив у словеначкој народној литератури обрађује Змага
Кумер, то овом приликом словеначки м атеријал није коришћен.
‘) К араџић В. Ст., Српске народне пјесме II, Београд 1895, песма бр. 28.
‘) Ерлангенски рукопис, 36. за историју, јези к и књижевност, прво оделење,
књ ига XII, Београд 1925, песма бр. 134.
’) H rvatske narodne pjesme, V, Z agreb 1909, 144.
‘) Босанска вила XII, с. 345.
') Исто VI, с. 218, бр. песме XX.
“ ) Исто IV, с. 372.
” ) Вила, књ. II (уредио Ст. Новаковић), Београд 1866, 435—436.
” ) Исто с. 661.
” ) С рећковић Л., Српске народне песме из Левча, св. 4, Архив САН.
” ) А рхивска грађа народних песама Етнографског м узеја у Београду бр. 15.
Види и М. Ђ. Ш карић, Ж и вот и обичаји „планинаца” под Фрушком Гором,
Српски етнографски зборник LIV, Београд 1939, 148—149, песма бр. V.
’*) Raić Blaž, N arodno blago I, Subotica 1923, 47.
” ) Исто c. 54—55.
” ) Исто c. 59—60.
” ) Исто c. 63—64.
” ) B eh ar X, S arajevo 1910/10 s. 126—127.
*") Босанска вила X II c. 203.
“ ) Исто IX, c. 352.
” ) Сборникљ за народни умотворенил, Н аука и книж нина II, Софин 1890, 73.
” ) Сборникљ IX, Софин 1893, 72—73.
“) „ XXI, Софин 1905, 41, песма бр. 12.
“ј „ XI, Софил 1894, 34.
**) Једну варијанту забележ ио сам у Прелогу (Вараждин) 1.1Х.1957 године од
М арије Довечер из Г. М ихаљевца старе око 50 година, али ми се не чини да је
та песма по типу слична досадаш њим примерима те је због тога не уносим.
") Совстскн.н Зтнографил, М осква 1948, св. 1, с. 1 и даље.
” ) KuliH ć S., О postanku i k a ra k te ru našega bratstva, Pregled sv. 2—3, Sarajevo
1957, 136.
” ) E neiklopeđija Jugoslavije, Zagreb 1955, kod reči avunkulat; Kulišić: nav. rad
134, 135.
**) Барјактаревић Др M., Свадбени обичаји у околини Берана (Иванграда), Збор-
ник Ф илозоф. ф акултета у Београду књ. III, Београд 1955, 240, 245.
*’) К ул и ш и ћ Ш., нав. рад с. 135—136.
**) Исто с. 137.
**) М едаковић М., Ж и вот и обичаји Црногораца, Нови Сад 1860, 40.
**) Kulišić S., Tragovi arhaične porodice u svadbenim običajim a Crne Gore i Boke
Kotorske, G lasnik Zem aljskog m uzeja Nova serija XI, Sarajevo 1956, 223, 225.
ТРАГОВИ АВУНКУЛАТА У ЈУЖ НОСЛОВЕНСКОЈ НА Р. ПОЕЗИЈИ 215
VESTIGES OF ТНЕ AVUNCULATE IN ТНЕ SOUTH SLAV FOLK POETRY
On the territory of the S outh Slav ethnical com m unity have been taken
đown many songs whose principal subject consists in the following: a sister
sacrifices her own son in order to save h e r b ro th er’s iife. A large num ber of these
songs have already been published, b u t th ere are still a few unpublished v ariants
to be found among the m aterials in the archives of the Serbian Academ y of Sciences
and the Ethnographical M useum in Beograd. All these publisheđ variants, fu rth er
those contained in m aterials of the above m entioned archives as w ell as the two
so far unrecorded songs w hich w ere tak e n dow n by th e a uthor of the present
article on his journeys through th e regions of B anat (in the no rth of th e PR of
Serbia) and of M etohija (in the southern p a rt of th e sam e People’s Republic)
represent precious m aterials fo r a b e tte r unđerstanđing and correcter in te rp reta -
tion of an obsolete social institution.
Among the South Slavs th ere w as a custom th a t the uncles (m other’s
biothers) shoulđ take care of th e ir nephews, p articularly if th e ir fa th e r fell in
battle. It occurred frequently đuring the w ars for national liberation, th a t a g reat
number of widows retu rn e d w ith th e ir children to th e ir m aiden fam ilies. On these
and similar occasions the uncles looked a fte r th eir nephews, educated them and
prepared them gradually for independent life. B ut the nephews, on th e ir part,
were also obliged to help th eir uncles w ith in th e lim its of th e ir possibilities. W ith
South Slavs the uncle takes p a te rn al care of his nephew s, he buys them th e first
cap, brings them up in th e sam e w ay as his own chilđren, m arries them , assists
at their weđđing and is usually p re sen t w hen the nephew s divide th e ir inheritance
between themselves. In one word, he looks a fte r them until he has enabled them
to leađ an inđepenđent life. Owing to all these m erits th e uncle had in bringing
up his sister’s progeny, it is easily com prehensible th a t such a sister w as willing
to sacrifice one of h e r sons in th e case w hen h e r b ro th er’s life w as a t stake. These
pionts, which the a u th o r đeals w ith circum stantially in his w ork, point out a t the
vestiges of the avunculate.
LES VESTIGES DE L’AVUNCULAT DANS LA POESIE POPULAIRE

DES SLAVES DU SUD
Les relations anciennes en tre l ’oncle e t ses neveux chez les Slaves du Sud
d&ignent les restes de l ’institution d ’avunculat. Cela se reflete aussi dans les
chants populaires de la com m unaute ethnique des Slaves du Sud, encore vivants
dans le peuple. D’un in te re t to u t p articu lier est le m otif selon lequel la soeur
sacrifie un de ses fils pour sauver la vie de son frere. Ce m otif est tra ite avec
force details đans le present trav a il comme une trace presque oblitdree qui indique
les vestiges de l ’avunculat chez les Slaves du Sud.
Petar S. Vlahović
ЈАНКОВИЋ СТОЈАН И ТРАВНИЧКИ ВЕЗИР
В ран за гр а ја н а виткој јелици,

В у к за в и ја у гору зелену,
Р ањ ен ју н а к под је л и к у јекну,
И овако ју н а к проговара:
„Уј, гавране, опала ти крила,
Н е ви јај се и знад мене ж ива!
А ко су м и ноге изломљ ене,
Зд раве су ми руке обадвије,
П уна м и је пуш ка џевердана,
А сигур’ми д ви је леденице;
У бићу те, преварити нећу!
Ој, гавране, тицо злогласницо,
Ти си добро пож елио меса,
Мој гавране, од добра јунака,
О жеднио к рви од 'ајд ука,
П а те молим немој данас на r/e
П од јеликом , тицо, нападати;
Него ћ у те, тицо, сјетовати
Да се дигнеш н а л аган а крила,
Мој гавране, у з Отрес планину.
Н а прве ћ еш н ал ећет’ богазе,
Т у ћеш н аћи тридесет леш ева,
Н и н а једној русе главе нема;
Све леш еви јесу од Т урака,
Немој панут’, немој починути,
Немој свога кљ ун а поганити,
Немој к р ви пити од Турчина,
Н ит’ се ’рани од Т урчина месом,
Но прелети у з Отрес планину,
До н а друге к ланце ј адиковце,
И т у н аћ ’еш четрдес’т леш ева,
Н и на једној русе главе нема,
И то, тицо, је су од Т урака;
Н и т у HeMojj вране, починути,
Немој свога кљ ун а поганити,
Но те молим к а ’ и брата свога,
Г ајрет себе и својем у крилу,
Ти и зл ети наврх од Отреса;
К ад избијеш на Дугу Пољану,
П огледаћеш здесна налијево
Ђ е ћеш ви ђет’ три тан ке јелике,

Д ви је суве, а једна сирова,
Под њ има је тридесет леш ева,
Од К отара м јеста хајдучкога,
Сви су Срби, а сви су сердари,
Н екад били па су изгинули,
Н и н а једном русе главе нема;
Т у ћеш , ’тицо, одморити крила,
Под јеликом. П рескачи јелике,
Немој редом, тицо, почињати,
И ако си много огладнио,
Да ти пијеш крви од сердара,
Све пресжачи тридесет леш ева
Док од тридес’т нађеш највиш ега,
То ће бити дијете Н икола;
Он је био од двадесет година
Од Н иколе н а’рани се меса
И напи’ се к рви од јунака.
Па, гавране, Богом побратиме,
Богом брате, од невоЈве љ уте,
П ослуш ај ме, нећеш се к а 1ати,
Н еј л и моје ране извидати,
К ад с’ нап и јеш крви од оердара,
Десне ћеш се прихватити руке,
Од хајд у к а сердара Николе,
Н аћи ћеш му прстен н а десници,
Н октима ћеш прстен при’ватити,
С њ ега скини, на себе натури,
П а се дигни на лагана крила,
Лети, вране, у ломне Котаре,
Танкој к у л и Јан кови ћ сердара,
Н а њ егову починућеш кулу,
Немој одмах, ’тицо, заграјати,
Ј е р би мого кри ла изгубити,
Мого би те сердар стријељ ати.
Но разм отри добро око куле,
П а ако би видио сердара,
Ти се добро 4yBai од Стојана,
Док би пошо у бијелу кулу,
П ак би онда мого заграјати.
Ако би ти срећа прискочила,
К а д би дошо сердаревој кули
Те угледаш сестру Стојанову,
Н ек би одма’, ’тицо, заграјао!
Ђ евојка би на ноге скочила.
К уп и л а би дрвљ е и камење.
Гонила те са бијеле куле,
М ож да би ти тако говорила:
„Злогласницо, гавран тицо црна,
Н ема ниђе одморити крила
У планине на витке јелике,
ЈАН КО ВИ Ћ СТОЈАН И ТРА ВН И ЧКИ ВЕЗИ Р
Д а ми кобиш брата јединога?"

Т и ћеш , ’тицо, спустит’ се низ кулу,
А н ал ети близу кр ај ђевојке,
С пуш ти с нокти бурму Н иколину
Н а ђ ево јк у или крај ђевојке,
К ако би је цура уграбила,
Онда, брате, б јеж и у з планину!“
К а д а тиц а р азум је х ајд у к а
Р аш енога у јел ову грању,
М латну крилом по виткој јелици,
Па полеће у з Отрес планину.
Два је к лан ц а ’тица прегазила,
Н ит’ падала, н и т’ је почивала,
Док и зл ећ е на врг од Отреса,
Н а пољ ану ’тица и злећела;
Т ри је л и к е одма’ угледала,
П од је л и к е тридесет леш ева.
Тица бира у тридест леш ева
Ђ е се м ож е крви напојити,
Ју н ач к и јем месом нахранити,
П отревио сердара Н иколу;
Н а н>’ га тица гладна напанула,
Н апила се к рви од сердара,
Па м у с р у к е прстен до’ватила,
Н а н ок ти је своје натурила,
Т ад се д и ж е на л агана крила,
Л ети право у ломне Котаре,
Б јел о ј к у л и Јан к о ви ћ сердара,
Н а к у л у је тица починуда,
С рећа м у ое добра притревила,
У ав л и ји под бијелом кулом
Сједи м лада сестра Стојанова.
У р у к е јој бијела кош уљ а,
Ш и је брату под к у л у кош уљ у.
Гавран ’ти ц а одмах заграјао,
А виђе га сестра Стојанова,
Б ац и м лада би јелу кош уљ у,
А уграби дрвљ е и камењ е,
О на ћера гавран ’тицу црну,
И овако њ ем у проговара:
„У ј, гавране, изгубио крила,
Н ема ниђе, ’тицо, починути,
Ни баксузне гласе испуш тити,
Но почину н а бијелу кулу,
Б р ата мога Јан ко ви ћ сердара,
Па га кобиш , искобио крила!”
К а к о ти ц а разум и ђевојку,
Он се спуш ти на лагана крила,
Н алетио бл и зу к рај ђевојке.
Н окти пруж и, уп уш ти прстена,
З в е к н у бурма у њ едра ђевојци.
Ђ евојка се томе зачудила

Чим је гађа гавран тица црна;
Десном руком бурму извадила,
Чим jie виђе, одма’ је познаде,
Н а њој име ди јеге Николе.
Од очи је воду упуш тила
И сузам а бурм у покапала;
Т рчи брату н а би јелу кулу,
А у руци носи бурму златну,
Д ава бурму свом брату Стојану;
Све му ш то је и к ако је к аж е:
К ак о дође гавран тица црна,
Испод к ри ла бурму испуш тила.
Сердар ви ђе бурму Николину,
Скочи одма’ на ноге јуначке,
А до’вати пуш ку џевердана,
О крену га низ вл аш ке Котаре.
Чим је п уш ка п укла Стојанова,
Скчпиш е се бпаћа Котарани.
П ред њ има је Комнен барјактаре
И њ егово ш ездеоет хајдука.
Ч им су дош ли Стојановој кули,
П ита Комнен Јанковић сердара:
„Запгго палиш пуш ку џевердана,
К акв а ти је голема невољ а?”
Све м у Стојан стаде каж евати,
А даде м у бупму Николину.
..Побратиме. Комнен баојактаре,
Отишо је Смиљ анић И лија.
И дијете сердаре Н икола,
О тиш ао М андупш ћу Вуче,
С њ им л е л и т Г ав^ан капетане
И н аш и је’ тридес’т К отарана;
В јеруј. брате. сви cv изгинули,
Зато палим п уш ку џевердана.
Сад 'ајдем о да и х потражимо
И л ’ рањ ене, или изгинуте!”
Чим је Комнен њ ега оазумио,
'А јдчцима Комнен говорио:
..А, напри 1'ед, M o ia браћо драга!"
С тојан n o i a на коњ а путаља,
З а њ им К ом ћен на своме сиваљу,
Ето момци на Отрес планину
Ђ е наћош е тридесет леш ева
Од њ и н и је’ тридес’т Котарана.
Н и н а једном главе не имаше.
В ’ома су и ’ нагрдили Турци,
Слабо кога познати могаше.
Док тијело позна Н иколино
И ју н а к а Гавоан капетана,
Грдном су се ја д у осјетили.
JAHKOBtlTi СТОЈАИ и ТРА ВНИ ЧКИ ВЕЗИ Р 221
К ад пребраш е и сваког познаш е,

А л ’ д ел и је ЦмиЈнанића нема.
Тада С тојан п али џ евердана
И о ваку р и је ч проговара:
„А ко буде и ђе у ж ивоту
У планини у јелову грањ у
Под ранам а Ц миљ анић И лија,
П ознаће ми п уш ку џеф ердана,
Он ће своју п уш ку опалити.”
К а к о п у ш ка пуче О гојанова,
Чуо м у је Ц миљ анић И лија,
Чим је чуо, одма’ је познао,
И л и ја се тада осјетио
Ђ е по пуш ци бистру џ еф ерд ан у
Њ ега тр аж и Јан к о ви ћ сердаре.
ЈБ уто су м у ране утуж и л е,
И он п али свога џеф ердана.
Глас м у чуо Јан ко ви ћ сердаре,
Н а глас пуш ци одма’ похитао,
П обратима Ц м иљ анића нађе.
О дма’ га је С тојан при ’ватио,
Р а в е m v ј е љ уте утегнуо.
П ита С тојан рањ ена И лију:
„Ш то је било, к ак о изгибосте,
К о ји су вас сал ећели Т урци
И л ’ од Л и к е и ј ш од Удбине,
И л ’ Босанци несретњ и јунаци;
К о посјече тридесет сердара?”
П реко је к е од љ у ти је’ рана
Ц миљ анић м у сердар проговара:
„Н а два мјеста, н а дви је засједе,
Силни су ме дочекали Турци;
Н а првој и ’ тридест погубисмо,
А н а другој четрдест Т урака.
К ад избисмо наврг од О треса
Д очека нас бег М устајбег лички;
Т у нас грдно Т урци дочекаш е,
Убиш е нам тридест Котарана,
Са све тридест откидош е главе;
Ј а у тек о х под љ утим ранама,
Б ег М устајбег к ад понесе главе,
О вако ое Т урчин продираш е
И Т урцим а браћи говораше:
„С ада главом ’оћу на Травника,
Да даривам травничког везира,
Да заки ти м бедем на Т равнику
Све главам а котарских сердара."
Оде Т урчин и однесе главе.
К а д И л и ју С тојан разумио,
Ч етири је зовнуо хајдука,
Под И л и ју џ иде потурише,
О днијеш е њ ега у Котаое.

С осталијем С тојан остануо,
П а овако њ има говорио:
„’0 ћ е т е л и мене послуш ати
Д а идемо, браћо, на Травника,
Да траж им о главе са сердара,
И л ’ ми, браћо, сви да изгинемо,
И л ’ сердаре, браћо, осветимо!”
Сви рекош е Јан кови ћ Стојану:
,,’А ј’мо, браћо, право у Травника,
Је р ћ е Т урци главе нагрдити.“
Да ви сада за Т урчина причам;
К а д М устајбег дође на Т равни ка
С тридест глава котарских сердара,
Добро га је веоир дочекао,
Господском га части угостио,
Обалио ш ен л у к и з тоиова.
Д ва заједно, четири уједно,
А двадесет један за другијем.
С купљ ају ое аге и бегови
К од вези ра турског господара,
Ч еститају са к аура главе,
А Турчину, личком М устајбегу,
П ригрћу м у ћу р к е и доламу,
Д авају му коњ е седленике,
Д аривају небројено благо:
„Б е аф ерим , л ички М устајбеж е,
Б а ш ју н а к а такога немамо,
Ч уваш наске добро од каура,
Добро ниш тиш њ ине поглавице.”
В гзир ra је добро даровао:
М уетајбегу цареве ниш ане,
Д арива му свијетло оруж је.
П ита вези р личког М устајбега:
„М устајбеж е, царски делибашо,
М оја десна и з рам ена руко,
Донесе ми главе са каура,
Р ад бих био, м оја узданице,
Да ми к аж еш којега сердара,
К оји сердар изгубио главу,
Да изјави м мојем у народу
К о ји сердар ђе је погинуо,
Д а се виш е не боје сердара.”
Р ече тадај л и ч к и М устајбеж е:
„П раво н е знам, драги господару,
Н иједног ти по имену к а за т ’,
С&м једнога Гавран к ап етана”.
Т ад кад и ја говори везиру:
„О везире, драги господаре,
Т и ћеш зато л ак о учинити,
П ознат’ главе са сваког сердара,
ЈА НКОВИ Ћ CTOJAH и ТРА ВН И Ч К И вези р
Т и у ’апсу им аш каурина,
Од к а ’ си га затворио ођен,
И ма пуно ш ест година дана,
К ау р и н а сењ ског капетана,
Спреми слуте доведи И вана,
С ваку гл аву И ван ћ е познати,
С вакога ти по им ену к а за т ’.”
В езир таде слуги наредио,
П ри’ватио од там нице кљ уче,
Те и звед е сењ ског капетана.
А к ак ав је су ж ањ необичан!
П ан у л а м у коса до појаса,
Н окти су му к а ’ и раоници.
К а д а И ван дође до везира,
По турски му ту р ски селам викну,
А везир м у оелам при’ватио
И т а к у м у р и јеч говорио:
„Деде, В лаш е, сењ ски капетане,
П ребирај ми главе донеш ене,
М ож ’ л и кога познати х ајд у к а? ”
К ад је И ван главе погледао
В ’ома су и ’ нагрдили Турци:
'А нџарим а л и ц а ош тетили,
О чи црне к рвц а заљ евала,
По брцима крви леденице,
М ртве главе искесиле зубе.
Т ада И ван говори везиру:
„О везире, зем љ и господаре,
В јеруј мене, а видиш очима,
Н и је л ак о н и ш естина дана,
А камо л и ш ест година дана
К а ’ ти л еж и м у твојој тамници,
В ид и з очи ја сам изгубио,
Ја не могу ниједног познати
П а н ајм л ађи д а сам у године,
Д а нијесам л е ж ’о у тамници
И да сам се ш њ им а растануо
У К отаре или у планину,
О вако и ’ н е могу познати,
А нџари су гл аве исијекли,
А к р в ц рна обалила главе.
Но ак о ћеш , драги господаре,
Д а понеког по им ену каж ем :
Дај ми воде и чиста сапуна,
И м арам у да отирем главе,
Да почиш ћам и препирам главе
С ваку редом, и да и познавам."
В ези р слуги ср к л ет учинио,
М лаку воду и чиста сапуна
Д онијеш е одм а’ пред И вана,
А бијело до’ватиш е платно
К оји јем ће отирати главе.

Стари И ван у зд а’нуо теш ко.
П рву гл аву довати у руке,
Водом препра и очисти главу,
И о ваку р и јеч проговара:
„О ва глава доброга сердара,
Са ју н а к а М андуш ића В ук а.“
П уш ти ону, а другу при’вати,
О пра гл аву и добро очисти,
С узди сајем говори везиру:
„Ова гл ава С траж арине Рада,
Турцима је дал а доста ја д а .“
Ону пуш ти, а трећу при’вати,
К а д је трећу очистио главу:
„О ва глава К р ж у љ и ц е П еја.”
О ну метну, опет другу прими
И овако говори везиру:
„Ово глава В учкулиновића.”
Ону м етну па још једн у прими.
„Господаре, травн ички везире,
Ово глава В лаховић М ихајла."
Ону м етну па још једн у примл,
Стаде м ладу м иловати главу:
„Ово глава м алог М илована,
М ила сина од Јаш ока Р ада.”
Ону м етну па још једну прими
О пра главу и к аж е везиру:
„Ово глава Ђ урђевић Н иколе.“
Ону м етну па још једну прими,
П ере главу, а уздиш е често.
К ад је добро очистио главу,
Од очију сузе упупггио
И оваку ријеч говорио:
„Господаре, травн ички везире,
Ово глава мог несретног сина,
Од Н иколе котарског сердара,
Н ем ах ви ш е но њ ега једнога.
И ако сам био у тамници,
Док је био мене у ж ивоту,
У њ ега сам имо узданицу.
Е ј, Н икола, мој несретни сине,
Н а зл у ти се м јесту састадосмо!”
П а у њ едра гл аву увијаш е,
П а вези ру старац говораше:
„О везире, земљ и господаре,
Ј а те свачим н а свијету кумим,
П ош то м и је момче погинуло,
И спуни ми моју ж ељ у стару,
Опрости м е и з ледне тамнице,
П оклони ми главу Н иколину,
Да је носим мојој пустој кули,
ЈАНКОВИЋ. ст о ја н и травнички вези р 225
Да се с м ртвом разговарам главом .”

В езир ш ути, н иш та не бесједи.
Јопет старац грозно заплакао,
П а говори везиревој кади:
„Ој, кадуна, вези рева љубо:
Самилуј се на овога старца,
Н а сирјака, љ утог несргтника,
М о јш з а м е т р а в н и ч к о г в е з и р а ,
Н ек м и дадне Н иколину главу,
И а к о м е пуш тит к у ћ и неће,
Н ек м и п уш ти главу у тамницу,
Да та к н у јем с Н иколином главом.
Ти, кадуно, вези рова љубо,
Ето д р ж и ш у н ар у ч ју своме
М уш ко чедо, к ’о зл ат н у јабуку,
Једно држ и ш , а друго крај себе,
Т е ти сједи) у з десно кољено,
Т и се см илуј те севап учини,
Р ади Б ога и севапа свога,
Р ад и зд р ављ а д в а посопца сина.“
И вану ј е добра срећа била
Ј е р к ад ун а бјеш е ослабила,
П а Ј ш ј е к а н аћ и н е могаше,
И ш л а свукуд, л и је к је траж и л а,
Н ајпосљ е се бјеш е ријеш ила,
И у ц р к ву в л а ш к у д а пош ета,
С рпске књ и ге д а l ој се читају,
Да попови д р ж е јој 'денија,
Н а И вана па се саж ал и л а
В езиру је турски бесидила:
„Господаре, вољ у ми учини,
П уш ти суж њ а, а даруј м у главу,
Н ек се вуч е к у ћ и к укајући ,
Д оста му је учињ ено јада:
Он тавн ов’о ш ест година дана,
П а јединц а изгубио сина,
М ргву главу д р ж и у н ар у ч ју .“
В езир та д а говоци И вану:
,,’Ајде, В лаш е, на ваш у крајину,
П а се х в а л и к ак о ти је било!”
С кочи И ван н а ноге лагане,
У м арам у завио је главу
Свога сина, д и јете Н иколе,
В ези ру је пољ убио ру к у
И под њ име свилену серџаду.
Оде И ван и з Т равн и ка града,
П раво сентом ’оће у Котаре.
К а д је био под п л анину пусту,
Т у ж и стари и грдно нариче,
У н ар у ч ју носи сина свога
М ртву гл аву у бијеЈге руке,
226 ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ МУЗЕЈА У БЕбГРАДУ
А кваси је водом из o h h iv ,
А бриш е ie старијем брцима,
П осуш ује својим пољупцима.
Д окле му се даде послуш ати,
Стоји тутањ низ планину пусту,
А старац ое јадан уплаш ио,
Д а нијесу агалари Турци
П олази ли у лов у планину,
П а га могу срести насред пута,
H ah’ у њ ега НиколИну главу.
Скиде торбу са својих рамена,
У њ у м етну Н иколину главу;
Л ако и де тан ки јем сокаком,
П ош тапљ е ое бијелом тојагом.
Даде му се неш то погледати,
Док угл ед а два добра коњ икд;
П рви бјеш е на коњ у путаљ у,
Они други на коњ у сиваљ у.
З а њ им пјеш ке ш ездесет момака.
Чим иг стари И ван угледао,
Одмах позна Јан кови ћ Стојана,
И дел и ју Комнен барјактара;
Л а к ’ полако док се сусретош е,
С тојан њ ем у Б о ж ју помоћ викну,
А И ван му при’ватио здрављ е:
„Здравоч био, незн ан а делијо!”
О ндај Стојан њ ем у проговара:
„О кле идеш, стара просјачино,
И де л и се овуд у Т равни ка?”
А И ван му тада проговара:
„О Стојане, Богом побратиме,
В аљ ада ме, брате, не познајеш ,
Н ије ти се, брате, ни чудити,
А није ме лако ни познати.”
Т ад се С тојан загледао у њ ’га;
Н и почем га познат’ н а могаше,
В ећ по оку и старом погледу.
Т ада С тојан скочи од путаљ а:
„Ти јеси ли, И ван капетане?”
К а ж е му се И ван по имену;
Р учиш е се и пољубиш е се,
Т ако исто Комнен барјактаре,
Н а састанку сви e s исплакаш е,
П а сједош е под зелену јелу.
П ита сердар И ван капетана
К ад ј ’ изиш ао из Травника града
И како се И ван избавио,
Је р од п лача и ж алости љ у те
Н е ум ије ни да му к аж ује,
Н о с рам ена торбу до’ватио,
А из торбе Н иколину главу,
ЈАНКОВИЂ. СТОЈАН и трав Н и ч к и ВЕЗМР
П а им тада стаде каж евати .

Сви хајдуц и главу приватиш е,
П а се с м ртвом главом изљ убиш е.
П ита С тојан И ван капетана:
„Мој И ване, драги побратиме,
К ако би ме, брате, сјетовао
Да уљ езем у Т равн ика града,
Да с бедема скинем русе главе
Са н аш и је’ тридест К отарана?”
И ван тада говори сердару:
„Добра ти се срећа придесила,
Ти ћеш н аш у браћу осветити,
С кинут’ њ ине главе са бедема
А ко Бог да и срећа јуначка,
И без ране и без м ртве главе.
В езирева обољ ела када,
Ево има ш ест година дана,
Л и јек везир тр аж и по крајини:
’О џе уче, а буле врачају,
А ећим и л и јекове дају;
Н иш та кади помоћи н е може.
Па јој скоро врачарица к аза
Да н е м ож е л и је к ниђе наћи,
Ш то се вези р риЈеш ити неће
Да је води у бијелу цркву,
Виш ’ Зенице села маленога;
Да сазове ссдам свеш теника,
А да к ад а у ц р к ву уљ езе,
Да ч и тају свето еванђељ е,
Д ванест глава светога Јована.
Д а 'ден и ја д р ж е за кадуне
У бијелој, православној цркви,
И кадуна да јој се поклони
К у ћ и Б о ж јо ј и бијелој цркви;
Свеци српски помоћ даће њ ојзи;
Д рукчије се и зЈш јечит’ неће.
Ј а сам чуо, Јан ко ви ћ сердаре,
О д првога вези рева слуге
Да се добар Турчин ријеш ио
У суботу која прва дође
Д а ће повест’ бијелу кадуну
Да у цркву д р ж и јој 'деш ца
У суботу уочи неђељ е,
У неђељ у сазват’ свјеш тенике
Да ч и тају свето еванђељ е,
Ти, Стојане, м или побратиме
С хајдуц им а немој пролазити
У Т равн ика града бијелога,
Него право х ајд е крај Зенице,
Чекај Т урке до свете неђељ е;
В иђет м ож еш пребијелу цркву,
К а д ће везир довести кадуну.

Н ек попови летурђи ју сл у ж е
У бијелој крај Зени де цркви;
Т и ее моли Б огу по закону
У зеленој ш ум и и планини,
Д а осветиш н аш у браћу милу;
Ти ћеш тако браћу осветити
И њ иове главе повратити
И без ран е и без м ртве главе.“
Н а томе се они растадош е.
П рође Стојан Б осни поноситој,
И ван оде у ломне К отаре
И однесе Н иколину главу.
П раво С тојан ви ш ’ Зенице дође
О кле гледа крај Зениц е цркву.
П етак прође, а субота дође,
К а д је прош ло било пола дана,
Стаде тутањ од Т равника града,
П о м о ј ш се вези р н а ђогату,
Око њ ега дванаест бегова,
На атим а и н а парипима,
Сви у чистој свили и кадиви.
А з а њ им а бијела кадуна,
Н а дорату коњ у великоме;
Зеленом се чо’ом замотала.
П рекрила је себе и дорина,
Н ад очи је м реж у натурила,
А пред собом на кри лу др ж аш е
Чедо м уш ко од године дана,
К оњ а воде двије вјерн е слуге,
А око њ е двије јенђибуле,
Т е јој скуте д р ж е и рукаве,
А з а њ им а дванаест Турака,
Под пусатом и под салтаметом;
Јед н и прате травничког везира,
Други прате везиреву каду.
К ад се близу везир примакнуо,
К рај Зенице до бијеле цркве,
Х ри ш ћанска и х р аја угледала,
У сретањ е њ им а пош етала,
А к ал уђер старац наређује
Ц рквеноме хи тру поклисару.
У то доба и тога времена,
Н а црквам а звона није било,
Но клеп ал а бјегу мјесто звона,
П а поклисар клепалим а туче
Р а д доласка травничког везира,
И кал уђер у м антије ш ета,
А ви јенац низ главу пуштио,
Срета старац травничког везира.
У то доба травни чки везире
ЈАН КО ВИ Ћ СТОЈАН И ТРА ВН И ЧКИ ВЕ ЗИ Р 229
Н а вратим а ц рквене авл и је;

Сусрео га старац калуђере,
Десну м у је пољ убио руку,
И та к в у м у р и јеч говорио:
„Добро дошо, зем љ и господаре!"
А р аја га у з е у наруче,
Љ уд и њ ега, а ж е н е кадуну,
У црквен у к у ћ у уведош е.
В езир сио и отпочинуо,
П а староме вел и кал уђеру:
„Је ли, В лаш е, старац калуђере,
’О ће л ’ доћи ваш и свјеш теници
З а к о је сам вам а наредио;
’Оће л ’ доћи н а ск у п у народа,
Д а у ц рк ве учине амине,
Д а зам оле Б ога по закону,
Да ни Б ог да к ад и добро здрављ е?"
А старац м у в е л и кал уђере:
„Све ie добро, зем љ и господару,
Ј а се надам у Б ога 1еднога,
И у н аш у православну ц ркву,
Б о ж ју к у ћ у ђе служ бе чинимо,
И Х ристови зако н при’ваћамо;
Сви су наш и дош ли свјеш теници,
О бучени у ц р к ви су редом,
Д а се м оле Б о гу по закон у
Р ади Б ога и н ап ретк а твога.
Н ек к адуна сад мало почине,
Па ће у љ е ћ ’ у би јелу цркву,
К а д сврш имо у ц р к ву вечерњ у,
Т ад ћем о јој читати молитву,
И 'денија д рж ати за здравЈве
А у ју т р у рано, ако Б ог да,
Н аш те срца дати јој печате,
П рије него' ш то к ав у потапе,
К а д се сврш и часн а л етурђија,
У вести је v би јелу цркву,
А ггред свете н ек а стане двери;
Све н ек стоји док се служ ба сврш и.
К а д се сврш и часна литурђија,
Т ад ћем о joi ч и тат’ јеванђељ е
И м асла јој свјеш тати у цркви
У н ад Б ога боље ће ioj бити.“
То говори старац калуђере,
А друго ое и за брда ваљ а.
С ердар С тојан у гори зеленој,
Б л и з у ц рк ве у равној Зеници.
С тојан тада рече хајдуц им а:
„Сад ш та ћемо, м о ја браћо драга?
Ено везир светој ц рк ви дође,
Српској ц рк ви и српским књ игама;
Он се виш е, браћо, обратио,

Ј е р м у К у р ан ниигта бол>е није,
Н ити ’оџе, ни шино учењ е
Учинио у турске џамије;
Сад је дош ’о светом јеванђељ у,
Н е би л и му када оздравила.
M or’o би се везир покајати
Он заш то је Србе нам рзио
К а д ie боЈва вјера у Србина,
К а д су свеци бољи помотш ици
Од њ ихова свеца М ухамеда.
Ако ћете мене послуш ати,
В јер у јт е ми, грдна је грјехота
Да на Б о ж ју к у ћ у ударимо
И да наш ој цркви гријешимо.
И још , браћо, од горе хајдуци,
А ко бисмо њ им а ударили.
Ј а се љ утој бојим сиротињи.
Сад можемо убити везира.
И њ егово двадесет Т урака,
И кад ун у у ’ватити ж иву,
П ред очи јој ж ал ост учинити,
П ресјећи јој чедо на рукама,
Но је и то вел и ка грјехота,
А код љ уди зазор и срамота,
Д а ми та к и спомен остављамо,
Да нас српска куне сиротиња.
К а д би о’ђ е тако учинили,
На везиру чудо и зврш или
П а ми пош ли у наш е К отаре,
Сва ће о аја о’ђе останути,
Срби м уке и патњ е ће трп.јет’
Од Т у р ак а наш иј е крвника,
Је р ће доста останут’ Т уоака,
А не могу скучити ускоке
Да освете својега везира,
Но на народ учињ ет’ освету;
Н а нама ће клетва останути,
Од ж алосне српске сиротиње.
Б раћо моја, ш ездесет хајдука,
Ви немоЈте данас помислити
Д а се јесам данас ппепануо,
Да се бојим ђ е ћ у погинути
И л ’ да ж ал и м травничког везира,
И л ’ к ад ун е везиреве љубе,
И његово тридесет Т уоака,
А не ж ал и м тридесет К отарана;
С рцу сам се затек ао своме
Њ и ’ове ћу избавити главе
И л ’ ћ у м оју данас изгубити.
Ј а бих р е к ’о, ако ви речете,
ЈАНКОВИ Ћ СТОЈАН И ТРА ВНИ ЧКИ ВЕЗИ Р 231
К ад вегчерње сврш е свјеш теници,

Ј а и Комнен д а ми прошетамо,
Ми без коњ а, пјеш ке, на опанке,
Са ор у ж јем у бијеле руке
Да идемо њ има на сијело,
Да преговор с везиром чинимо
Да нам главе врати из Травника,
Да му друго ниш та не чинимо.
А ви п а з’те, м оја браћо драга,
А ко би нас Т урци напанули,
Те с’ уп але п уш ке леденице,
Одма’ пођ’те те нам помозите."
С тојан рече, сви м у одобрише.
Док црквено удари к леп ал о
Н а вечерњ у народ улазио,
З а старијем газе калуђером :
П рви пошо травни чки везире,
А за њ им е бијела кадуна;
Носи к ад а у н аруч у сина,
Други Т урци сједе, испред цркве.
К а д у ц о к ву вези р улазио,
О вакву ie р и јеч говорио:
„Б о ж ја к ућо и света молитво,
Спаси м уке, а дадни ми здрављ е!
Ј а већ ви ђех у напгем К орану
Да ie боља ц рк ва од џамије,
А тврђа је в јер а у каура,
П а сам дош о да ти се поклоним,
П омози ми, n panrrai сагреш ењ а!"
Ч етири се п ута поклонио,
А ioui ви ш е би^ела кадуна;
Зар ед и л а у бијело! цркви,
ЈБуби к ад а к р сте и иконе.
Св 1'еш теници сврш иш е вечерњ у;
К ад и дође старац калуђере,
П реко главе петраиљ набачи,
А к р ст даде v десницу руку.
Ц елива га бијела кадуна,
М олитву joi к ал уђер читао,
А друп гје седам свјеш теника
К адун и су д р ж ал и 'денија.
К а д и зи ш л и и з бигјеле цркве,
П ита в ези р биј елу кадуцу:
„К ак о т и се ово допадаш е?“
А к ад ун а њ ем у одговара:
„Опрости ми, драги господаре,
О ткако сам постанула м лада
Н игда п етак није долазио,
Сваког петка у џ ам иј’ сам била,
П о турском е тврдоме адету,
Ш то к л а њ а ју у џам ију Турци,
Гр’оту чине и себе гријеш е;

В јеруј мене, драги господаре,
О ткако сам уљ егла у ц р к в у ,
Б ог н ек прости, света српска црква,
П ола ми је м уке нестануло.”
С вјеш теници дворе господара:
К у в а ју му ал в у v бакраче,
А п ек у м у с медом приганице,
З а пециво кољ у м у јагањ це,
Р азгл ав љ у ју ’ч ел у пријесједу,
Готове м у господску вечеру.
Редом сједе аге и бегови;
Т урски везир говори Турцима:
„Н емојте се који преварити,
HeMoi криво В л а’у учинити,
Је р смо дош ли на бож ’у м олитву.”
У то доба но!ца завл ад ал а
А Јан кови ћ из ш ум е скочио,
З а њ им ју н а к Комнен' барјактаре,
У пасу им п уш ке леденице,
О рам ена статни цевепдани,
А не воде друга ниједнога,
Н ити воде коњ е седленике,
П олако cv лош ли до Тчцака.
К ад на врата од к уће црквене,
Стојан једног дозва свјеш теника,
С вјеш теник се томе зачудио,
З а х ајд у к е ниш та не знаваш е
Но м иш љ аш е да сељ ак бијаш е.
К ад свјеш теник пред к у ћ у изађе,
Онда позна горскога хајдука;
Н е зн а koi је, а не зн а окле је,
Само види да х ајд у к бијаш е.
С вјеш теник се грдно уплаш ио,
З в е к е ћ у м у у вилици зуби,
П одрктују ж и л е под кољено,
К а ’ да га је у ’вати л а зима.
А Сто 1‘ан га стаде миловати:
„Духовниче, српски свјеш тениче,
Заш то си се тако уплаш ио?
Ти се не бој, втеру ти задавам,
Н иш та вам а учинит’ нећемо,
Н и везиру, ни њ егову друпггву,
Но ’ајд уђи, к а ж и ми везиру,
П а м у к а ж и за горског 'ајдука,
Јан кови ћа, котарског сердара,
Ј е л и в јер е да код њ ега дођем,
Д а с на B o h < J v вјер у састанемо,
В јер у дамо, д а се не варамо;
К аж и , попе, куни се законом,
Одиста га напанути нећу,
ЈА Н К О В И Ћ С Т О ЈА Н И Т Р А В Н И Ч К И В Е З И Р 233
Н о сам радиј изгубити главу

Н о н ев јер у њ ем у учинити.
Ј е р ако бих њ ега напануо,
Ј а бих против Biepe окренуо,
П а бих св о ју Biepy изгубио.”
Т ад поп њ ем у стад е говорити:
„О хајдуч е, Јан к о ви ћ Стојане,
Ј а те кум им Богом истинијем,
Немој народ српски изгорети,
HeMoi свету цркву запалити,
HeMo.i ноћас н ап ан ут’ везира,
А ј.а ћ у м у з а то каж евати ,
В јер у Б о ж ју њ ем у дати за те,
И све седам н аш е свјеш тгника."
Т о и зрече па се повратио,
П ред вези ра паде н а кољ ена,
О вако м у стаде говорити:
„Господаре, травн и чк и везире,
Сад ћ у тебе неш то ново к а за т ’,
Н е п л аш и се, зем љ и господаре,
З а д а јем ти Moiy вјер у тврду,
К у н ем ти се вјером и законом,
Светом прквом и BiepoM Христовом,
Biepal т и ie н ећеш погинути;
Сад изи д ох пред б ш ел у цркву,
Сусреш е м е од горе хајдуци,
Т р аж е в^еру да пред тебе дођу
Да просједе и к ав у nporoiiv,
Н иш та ником учи нити н еће.“
К ад ie в ези р попа разумио.
Од страха м у очи задрхташ е,
Н иш та вези р н е ум и је зборит’,
А л ’ к адуна на ноге скочила,
В икну слугу, воде донесоше,
У м и к ад а свога господара,
Д окле в е зи р до свијести доће,
К ад ун а му та к о говораш е:
„Заш то си се тако препануо?
Ваља знати Koie су хај'дуци,
Је р е им а и у гори љ уди
И ioin бољ е нб су на слободи.”
П опа в е зи р тада упитао:
„К аза л ’ ти се један по имену?"
Т ад м у попе за Стојана к аж е.
Онда вези р попу говорио:
,,А]'д’ м и зови Јан к о ви ћ сердара,
Т врђа м у ie в]'ера од камеНа.“
П оп изиде да зове сердара
А Т урцим а в ези р проговара:
„Н емојте се који препанути
Да с хајдуком зам етнете кавгу."
ГЛА СН И К Е Т Н О ГРА Ф С К О Г М У ЗЕ ЈА У БЕО ГРА ДУ
У то доба два добра х ајд у к а

Про п уш ак а добар вече вичу.
Много се су препанули Турци,
Н ије им се чуд и т’, побратиме!
П р у ж и р у к у травнички везире,
П руж и руку, ш н>има се рукова,
А та к у је р и јеч говоцио:
„Добро дош ли, два горска 'ајдука!
Д обру сте ми згоду у ’ватили,
А ли та к а од Б ога судбина.
Но се н адам добри сте јунаци,
А дал и смо Б о ж ’у вјер у тввду,
П реко B.i'epe свађе бити неће,
Него ми ie м ука, добри људи,
Н и ког знадем, ни кога познајем."
Т ад ое Сто]ан њ ем у п ве’стављ аш е:
„ Ј а сам главом Јан кови ћ Стојане.
А ово је К ом нен барјактаре.
Давам о ти Б о ж ’у вјеру тврду,
Ми нећем о почињ ати кавгу,
Н и’ ћемо ти покварити наду;
Но ако си дошао, везире,
Да затвориш српску богомољу,
Да из цркве покупиш наките,
Да обрћеш Србе за џамијом,
Много ћеш се за то огр’јеш и ти .“
Т ад m_v везир на то одговара:
„Добро дош ли, котавски јунаци,
Српско.]' цркви ја нијесам дош ’о,
Да ie кварим, да ie обаљујем,
Да цвијељ ам српску сиротињу,
Д а ми]'ењам Biepe и законе,
Но сам дош о v би]елу цркву
Да се молим Б огу по зако н у .“
П омиче се вези р по серџади,
М јеето гради добрим !унацима.
К а д им везир мјесто начинио,
Оба ciejui около везира.
Свако ш ути, ниш та ве говори,
Д окле поче Јан ко ви ћ сердаре:
„С вјеш тениии, ш то сте се препали,
Донесите пића за везира
И осталог његовога друш тва.
А ге Турци, нем ојте се плаш ит’,
Нас двол'ица, а вас има тцидест,
Ниј'есмо ви дошјги на бојиште,
Н а смо дош ли да с’ разговарамо,
Да зајед но ноћас вечерамо;
Ти, вези ре од Т равника града,
Ти р ат буди с бијелом кадуном;
Н иш та тебе учи нит’ нећемо,
ЈА Н К О В И Ћ С Т О ЈА Н И Т Р А В Н И Ч К И В Е З И Р 235
Н ити тгбе, нити твоме друш тву.

Ти си нам а вољ у учинјЈО,
З ато ћемо тебе показати,
П устио си И ван капетана,
А дао м у Н иколину главу,
Спремио га у наш е К отаре,
То ie доста дар а за јунаке.
А твогје су зорне буљ убаш е
Н ам а доста учи њ ели јада.
Ми смо дош ли до Т равн и ка града
Д а светим о браћу К отаране
И њ и ’ове избавлгамо главе,
П а виђесм о ђе си noui’o ’вамо;
Н ијесм о ти ш ћ ел и ударити
У Т равн и ка н а би јел у кулу:
М ило нам се с том састанути
Да' нагодбу с тобом учинимо,
Да нам п ред аш главе с К отарана,
И још дар а колико ти драго
З а н аш и је’ ш ездесет хајдук а,
Ш то су ноћае у ш ум и зеленој,
П а нећем о и ћ и н а Т равника.
Т и си своју сачувао главу
С русом главом сердара Н иколе,
К о ју дад е њ еговоме бабу.“
Т ад м у в>езир р и јеч проговара:
„О Стојане, котарски сердаре,
Л ако ћем о з а то учињ ети,
Н его сјед и да пијемо вино-,
Ј а ћ у тебе поклонити главе
И још ћ у ти дар и ват’ хајдук е.
Н а тв о ји јех ш ездесет хајд у к а,
Сваком м омку cy x v л и тру злата,
А за тебе и твог барјактара
Вал>а дати зд р аву оку зл ата."
Сједе, пију, р азго в ар ају се;
Господска се постави вечера.
К а д х ајд у ц и ш њ им а вечераш е,
О нда рече Јан ко ви ћ сердаре:
„Ти, в е зи р е од Т равн ика града,
К а д се дитнеш сју тр а од постеље,
П ош љ и једног кога ти ie драго
Н ек доћесе главе и з Т равника,
Н ек донесе даре за хајдука,
М ирно спавај, вј.еру ти задавам ,
Х ајд уц и ти у д ар и ти неће.
Т и кадуно, Б огу се поклони,
Св^етој ц р к ви и српском олтару,
В ези ру се немој препанути!"
В езир тада њ ем у проговара:
„С ве ће бити, Ја н к о в и ћ сердаре,
ГЛА СНИ К ЕТН ОГРАФ СКО Г М У ЗЕ ЈА У БЕО ГРА Д У
236
Само дај м и вјер у од х ајд ук а."

Јед ан другом тврду вјер у дају.
С ердар оде м еђу хајдуцим а,
Оста вези р н а м рку конаку;
Слабо спава, сан м у се не прима,
С трах га бјеш е горскијех хајдука.
Од и стока зора заруђела,
В'езир скочи, а Т урке лозива;
Т ри Т урчина посла на Травника.
О вако им p n ie n проговара:
„Н емојте се к о ји преварити,
Д а к аж ете коме у Т равнику
З а х ајд у к е и наш е састанке,
Донес’те м и главе с К отарана,
Донес’те ми злато з а хајдука!"
Т у р к е посла, а вези р остаде.
С вјеш теници v ц рк ву пођоше,
П а у љ езе везир и кадуна.
У то доба Јан к о ви ћ сердаре
И он пође v бијелу цркву,
П а се м оли Б о гу по закону.
К а д се света сврш и летургија,
Сердар дава зл ат а иконама.
К а д и зи ш л и и з би 1' е л е цркве.
А л’ ево ти тр и добра Турчина,
Н осе гл аве с браће К отарана,
А ћ ер а ју д аре з а хајдук а.
И м ало се вези р ослободи,
П а С тојану р и јеч проговара:
„ Дај, Стојане, да се упознамо
И, кауре, да смо побратими.
Јед ан другом к вар а не чинимо,
Ј а ћ у к а р а т’ м оје буљ убаш е,
Да не и ду често у К отаре."
Т ад м у С тојан р и јеч проговара:
„Немој рећи, травн и чки везире,
Ш то се с тобом побратити нећу:
Н и је ш ал а в јер а Стојанова!
Ј а к ад би се с тобом побратио,
Ј а бих р ад и ј’ изгубити гл аву
Него твоме н ан и јет’ обвазу,
Но не даду твоје буљ убаш е,
М орамо ое ш њ им а вазда св.ађат’,
П а рад њ и х се побратим ит’ нгћу.
Но ти каж ем , травнички везире,
А вјер у ј м и као да смо браћа,
Је р ш то к аж ем све м и је истина,
Немо] п рш ти т’ српске сиротиње,
Ни газити српскога закона,
Н и њ иове к вари ти адете,
Немој сл аву срп ску погазити
ЈА Н К О В И Т а С Т О ЈА Н И Т Р А В Н И Ч К И В Е З И Р 237
Т и се н е бој никога до Бога!

А ако би тако поч’о радит',
Да нам вјер у газиш и адете,
Јед н а м а јк а да нас је родила.
А н ек а ти да смо побратими,
Р адио бих д а ти скинем главу,
Да те виш е н а свијету нем а!“
Тада к ад а н а ноге скочила.
У десну га р.уку пољ убила;
„Ф ал а тебе, Јан к о ви ћ сердаое.
К ад си Србин, тврдо вјер у држ иш .
А вјер у је ш Б ога већ никога:
Н е за благо већ за вјер у тврду
Т и не ж а л и ш ју н а к ум ријети."
Т ад свилени бош чалук извади,
П а дарива Јан к о ви ћ сердара
И даде му токе позлаћене,
Ш то к ад ун а б ј е т е нам ’јен и ла
З а свог сина к ад а јој дорасте.
„О јуначе, сад токе обуци,
И ме твоје ум ри јети неће,
В јера ти је тврђа од кам ена."
С тојан главе и дар е при’вати,
С хајдуц и м а оде у з планину,
П раво здраво у ломне Котаре,
Те ie братске гл ав е саранио,
А браћи је спомен направио
Д аровима пгго ie од везира
Задобио код бијеЈге цркве.
В езир пошо у Т равн и ка града.
То је било к ад ’но се чинило,
Н а ч аст браћи, н а зд рављ е п је в а ч у !
*
У хајдучким и ускочким песмама има у в е к доста ж и во тн е ствар-

ности. Оне су н астаЈале убрзо после догађаја, је р је м еђу хајдуцим а
скоро увек било и добрих гуслара, к о ји су — к ад је борба заврш ена
— састављали песме. У овим песмама многобројним у Вуковим збир-
кама (III, VI, VII) као и у Х ермановим и другим теме су јун аш тво и
романтични дож и вљ аји . У народу скоро ниједан скуп ни село нису
прошли без х а јд у ч к и х и уск оч ки х песама. Ове песме су се добрим де-
лом очувале је р нису и з давн аш њ е прош лости, а певали су и х Срби и
муслимани оп евајући сваки од њ и х бојеве у којим а су однели победу.
Због тога ш то су и м услимани певали гусларске песме, оне нису за -
брањиване, те је и то допринело да се о чувају у ск оч ко -х ајд у чк е песме
и на терену Таре, Л им а и Јаво р а (старе границе Србије).
Ш тавиш е, песме су певаНе и по „касабам а". К ао ш то је био ч у -
вен Новак Т ерзи ћ и з П љ еваљ ског Поља, кога П етар Тошић, харам -
баша, око 1870 године истиче као одличног гуслара, и л и други гусла-
ри с истог терена: М ићо Глуш чевић, Јо ва н Б рајови ћ, поп Радосав
238 ГЛАСНИК ЕТН ОГРАФ С КО Г М У ЗЕ ЈА У БЕО ГРА ДУ
Рондовић, П авле Ју г и највећи м еђу њ им а М аринко Леовац — тако

су били чувени м услимански гуслари М екићи, М уш овићи и други
Н икш ићани и К олаш инци. По к ази вањ у Т анасија Вућића, познатог
гуслара, од кога сам записао песму о В уку Л опуш ини испевали су
је „грађани“ муслимани из Н икш ића.
П ознати су били м услимански гуслари и из других херцеговач-
к и х к рајева, чак и М ркојевићи из околине С кадра који .су поред
старих ју н а ч к и х песама о К осову и М арку К р аљ еви ћ у певали о
Сењу, Удбини и К отарим а, као и о бојевима са Ц рмничанима.1)
О ускочким и хајдуч ки м борбама певали су и гуслари Дроб-
њ ака, Пиве, Голије, Роваца, Мораче, као ш то су: Пињо Јанковић,
Н еђељ ко К екић, Ш уле и Н еш ко Џабасани, гуслари Алексићи с
М алинска, Ш уле Ја к ш и ћ -Р азу р ен , Јако в П отурак, гуслари Кара-
џићи из П етњ ице м еђу њ им а најбољ и Б ар јо К араџић, Глигорије
М учалица, Ф илип и А нтоније Срдановићи, Симо и Ш ћепан Пло-
ш ћићи, М ића Ш ибалија, Л азар Тончић, К е л е Луковац, Милован
А ндесилић, М илија Мумин, Ђ орђије К рстајић, М илош Грбовић, Мића
К овачевић, из Гацка, Трипко Б учалина, Ћ етко Голубовић, Продан,
Н икола и Л азар Ц вијовићи и з Б сљ ан и ћа крај П љ еваљ а, М итар Вуко-
сављ евић и многи други гуслари из ових и осталих кр ајева Херцего-
вине и Ц рне Горе. Да поменемо само још од ни к ш и ћ к е Ж у п е Чворо-
ви ће који су кроз генерације били чувени као гуслари. И зм еђу њих
н ајчувен ији су били М илован и М арко. Од њ ихова сам синовца Ми-
л ан а записао велики број песама. П реселио се у Србију у село Карг
срез јаблани чки. Гуслар А ндрија К араџ и ћ и з Л ијеве Ријеке, из
В асојевића, казао ми је такође неколико ускочки х песама.
У свим овим песмама, било да су певане од Срба православне,
или м уелим анске вере, ја в љ а ју се исти јун ац и и борбе, иста песничка
ризница, већином н а чистом херцеговачком говору, с понеким тур-
ским речима, само ш то су м услим анске развучен и је и ш то су они
заврш авали бојеве својом победом или осветом.
По „касабама", где су се још током целог X IX века чули гуслари
у „к авам а” (кафанама), певали су гуслари православни и муслимани
као ш то су и слуш аоци били и једни и други, меш тани и Срби који
су силази ли из планина на трж иш те.
Заним љ иво је да сам песму о С тојану Јанковићу, чувеном ускоч-
ком ју н а к у — к ак ав је био и његов отац Јан ко М итровић — чуо
у П љ евљ има од м услимана А лије П ијука, трговца ситном робом. Ж и -
вео је бл и зу пош те и куће Ђ ураш ковића, а радњ а му је била тако
м ала да с у се куп ац и трговац једва могли у њој обрнути. П ијуци су
старином од К олаш ина. У народним песмама се помињу као јунаци, али
и као вел и ке силеџије. Још постоји у Липову (у близини Колаш ина)
к у л а А лијина оца Сабит буљ убаш е. А лијина м ајк а је била право-
славна од З ечеви ћа испод Љ убиш њ е. Њ егов рођак М ека П и ју к би за
месец дана свакога дана певао по једну песму књ азу Н иколи, а када
Ч А ндрија Јовићевић: Црногорско Приморје, С. Ет. зб. XX III, 157

Јл н к о ви т> . c to ja h и травн и чки вези р 239
би се враћао чобанин је гонио за н>им тридесет оваца. То је била

Књажева награда — за сваку песму по једн а овца.
Када сам А лију око 1920 познао, било м у је преко седамдееет го-
дина, али се др ж ао добро. Био је средњ ег раста, прдв, дугог лика,
са шиљастом проседом брадом, а носио је старинско муслиманско
одело. Одмерен и озбиљан, имао је вел и ко памћењ е, познавао народ-
но предање и песме. К а к о је по чувењ у знао м оје старе и ценио их.
радо ми је казивао ш то је знао.
Било му је теш ко ш то н и је могао да ме угости к аф о м и д у ва-
ном, јер нисам пио ни пуш ио, али се привикао на то да одм ах после
поздрава пређемо н а ствар. А л и ја ј® ‘умро у деведеоет ш естој години
у Пљевљима (19. IX. 1956 г.). Од њ ега сам, поред песме „ Јан ко ви ћ Сто-
јан и травнички в ези р ” (1042 стиха) забележ и о још две песме: „Од-
метник Виш њић“ (око 100 стихова) и „Ж енидба А тлаги ћа Јована"
(око 500 стихова).
Песма „Јанковић Стојан и травн и чки в е зи р “ им а историски осло-
нац у херцеговачким борбама из 1688 год. где се Јан к о ви ћ истакао
јунаштвом — к ао ш то је две године ран и је 1686 ослободио Сињ од
Турака — а годину д ан а и за тога помогао д а се ослободи Л ика. Ди-
нара дели Д алм ацију од Т равничке области, па н и је искљ учено да
је Јанковић допирао са својим четам а до града где је ж и вео босански
везир. Борбе Стојанове у Х ерцеговини током 1688— 89 год. к ад је и
манастир М илеш ево попаљ ен од Т у р ак а могла је дати повода херце-
говачким гусларима д а оп евају њ егова ју н а ч к а дела.
Ова песма је заним љ ива по свом предм ету и по тенденцији. Не
опева ни борбу ни отмицу, већ изм ирењ е С тојаново с везиром, обо-
страним разумним попуш тањ ем . У њој се опева погибија К отарана,
с епским понављ ањ ем уобичајеним у јун ачк и м песмама, догод се не
дође до средиш њ ег проблема: да л и д а се и звр ш и или не изврш и
освета.
Погибија К отаран а и описивањ е раји н е покорности сведочи да
је песма у овој в ер зи ји м услиманског порекла. З ап л ет је реш ен, не
радњом него унутраш њ ом борбом, разм иш љ ањ ем Стојановим да ли
да освети и зги нулу чету, а тим е и зл о ж и цео к рај немилосрдној ту р -
ској казни, и ли д а тога пута прегори освету и учини н еко прим ирје
с везиром, изм оливш и главе К отаран а да и х пренесе и сахрани. Ве-
зирово попуш тањ е се јављ а због личног страха од у ск о к а и гход ути-
цајем њ егове ж е н е см елије и разм иш љ ени је од њега, к оја је уједно
под сугестијом да јој је у болеоги помогла „влаш ка ц р к в а“. И овај по-
датак у песми заснован је на стварности. М услимани су заи ста боле-
снике којима н и хоџ е ни хећи м и нису помогли водили у српске м ана-
стире. Познато је д а се зван и чн и протест против овога веровањ а испо-
љио крајем X V I века уклањ ањ ем тела светог Саве и з М илеш ева
и његовим спал>ивањем н а В рачару. Р еал н о је у песми опеван те ж а к
положај свеш тенства к оје је по невољ и из м оралних обзира било при-
нуђемо да доч ека болесну везирову ж ен у, а истовремено стрепело од
ускочке освете. П охлепу з а благом к оја је постојала код х ајд у к а и
ускока певач н и је ни овде прећутао, ал и је као основну побуду за
измирење н авео С тојанову бригу да народ не и зл о ж и опасности.
Главни је циљ певачу да истакне помирљивост и верску трпељ ивост,
п р аш тањ е С тојана Јан кови ћа, ш то се у хајд у ч ки м песмама ретко јавља,

је р је хајд у ш тв о и било засновано на н ач ел у непопггедне освете и
т е ж њ е з а ослобођењем.
Прашт,ање се р ет к о ја в љ а и у песмама о племићима (Бановић
С трахињ а), зато је још необичније у песми о хајдуцим а и ускоцима.
У В уковој песми са сличним предметом „Т равн и чки везир и ко-
тар ск и сер д ар и "2), С тојан у самој џам ији освети и згинуле сердаре, а
к ад уне одведе у ропство.
И у песми „О света тр и сердара” уместо праш тањ а је освета из-
ведена јун аш твом и довитљ ивош ћу. Став ускока је у овим двема пе-
смама сасвим у с к л а д у с осталим ускочким и х ајдучки м песмама:
освета браће, у б и ја њ е Т урака, задобијањ е ш ићара, ослобођење ро-
биње. П оступак прем а везировој к ад ун и је мотивисан, и она слично
поступа прем а робињ и к о ја јо ј j© искрена и одана. Србин гуслар, мо-
ж д а и сам х а јд у к и л и у ск о к последњ у песму завр ш ава припевом:
Х оће Срби, н а сл аву им било

И в а зд а се српско коло вило,
Амин, Б ож е, хоће ако бог да!
М еђутим, мирољ убивост и ш ироко човечанско осећањ г којим

је песма „С тојан Ја н к о в и ћ и травн и ч к и в е зи р “ н ад ах н у та могла је
н астати и одрж ати се неи зм ењ ена у овом облику само н а терену ре-
л ати вн е верск е трпељ ивости и т е ж њ е оних м услим ана к о ји су по-
зн авал и своје порекло да се отклони проливањ е крви. П есма се веро-
ватно ја в и л а у врем е док неп ри јатељ још н и је успео да расплам ти мр-
ж њ у м еђу браћом помоћу вер ск е подвојености, у средини „касабе",
где су и српске и м услим анске гусларе сл уш али исти слуш аоци, и
где се због тога морало водити рачуна о верској осетљ ивости да би се
и збегла за в ад а и погибија. У С анџаку је п остојала свест заједничког
п орекла и плем енске сродности, чуван а и н абрајан а кроз генерације
до заједн ичког п ретка к о ји је био родоначелник разрођене браће —
И л и је и А л и је — м еђу к ојим а су м ањ е ојтпорни прим или ислам,
нарочито у равницам а и непланинским крајевим а. Т уда је неприја-
тељ могао п ролазити и врш и ти одм азду без већ и х ж р т ав а и своје по-
гибије,ш то н и је био случај у планинским к рајеви м а где су се дизалн
х ајд у ц и и одметници. У тим к рајеви м а н и је н и било п р ави х Т урака
осим у војним експедицијам а. Зајед н и чк и м ж ивотом православних и
м услим ана очуван је и зајед н и чк и говор и стари н ске песме, а новије,
к ад је већ н естала верска разли к а, стварал е су се по у глед у н а старо
народно песниш тво и предањ е.
З ато Х ерм ан н и ја схватио, и л и м ож да н и је хтео разум ети, отку-
да старин ски српски обичаји у песмама к о је је он прикупљ ао. П а као
ш то је свесност о зајед н и ц и у прош лости доприносила помирљиво-
сти, одрођавањ е и п одвајањ е помоћу вере водило је међусобној
м рж њ и.
2) Вук: VI, 359—368, стихова 285

Ја н к о в и ћ . с т о ја н И ТРА В Н И Ч К И В ЕЗИ Р 2‘ 4 i
То су била средства непријател>а д а би у освојеним к рајеви м а
лакше управЈвао. Тиме је врш ен утицај и н а м лађу генерацију, док
је код старијих генерација постојала свесност о заједн и чком поре-
клу, а поред н>е стечено искуство д а се за свако зл о учињ ено „ р а ји ”
плаћало.
Песми „Јанковић С тојан и травн и чк и в ези р ” у наш ој верзи ји
највероватније је песник муслиман, ал и не и зр ази ти противник Срба
који никад не би ускоке и х ајд у к е п риказао у повољној светлости,
као што су овде приказани, в ећ м услиманин који је по породичном
предању био свестан свога порекла, а ж и в ећ и у меш овитој средини
сматрао да је за зајед н и чк и ж и в о т помирљ ивост најбољ е реш ењ е.
Лепота песме је у узвиш ености осећањ а, у изванредним описима и
снажном песничком јези ку.
Н овица Ш аули ћ
JANKOVIĆ STOJAN AND ТНЕ VIZIER OF TRAVNIK
The song about Janković S tojan and th e vizier of T ravnik, characterized by

sublime moral feelings and a conciliatory tendency, — n o t very freq u e n t in popular
songs about hajduks and uskoks, usually fuil of vindictiveness — containing m any
splendid psychological situations a n d exceptionally beautifui descriptions, w as taken
oown by the author in 1920, as sung by A lija P ijuk, Moslem of Plevlje.
Stojan Janković, a fam ous uskok hero from the X V IIth century, has been
praised in many popular songs. He lib erated th e tow n and fo rtress of Sm j from
ihe Turks, contributed to the deliverance of the region of L ika and m ade him self
prominent in H erzegovinian w ars. The principal event of this song is a rem im scence
of these fights of his. In the popular song „Servitude of Janković S to jan ”, he
forgives his wife h e r infidelity, a rriving from his long slavery in C onstantinople
exactly in the m om ent w hen she w as going to т а г г у an o th er m an, announcm g
bis return in a m ost discreet m anner by a n allegoric song; h e trea ts the wedding
guests of his wife also in a v ery hum ane way. Ву his nobie-m indedness he rem inus
of another Serbian hero, S trahinić Ban. The song pubiished here contains also
this note of generosity. S tojan is in th e dilem m a w hether to revenge his с о тр а п у
killed by the Turks, exposing th u s the w hoie region to the cruel TurKish punishm ent,
or to obtain by entreaties the heads of the sirdars, liis feliows, decapitated by the
Turks, in order to bury them in th e ir native country, K otary. In other versions,
contained in Vuk’s and Saulić’s collections, the instinct of revenge prevails; in the
present song, on the contrary, everything ends well, thanks to S to ja n s m oderateness
and the intiuence of th e vizier’s wife, w ho is convinced th a t nothing h a d cured
her of her long illness b u t a ргауег in the Serbian church.
According to the psychological developm ent of the song, since it w as taken
down by the au th o r from a Moslem, th e a u th o r concludes th a t the song came into
existence among th e Moslems, w ho w ere conscious of th e ir Serbian origm ; hence
тапу Serbian custom s in M oslem songs. Judging by th e w ay the singer represents
the uskoks, he w as n o t disinclined tow ards th e Serbs.
In the regions of Sandžak, ethnographical I-Ierzegovina and Montenegro,
Moslem gusle-piayers Mušović, Mekić, M rkojević a n d some others, sang, in the
same way, the sam e battles and heroes and drew th e ir topics from the sam e common
source as the S erbian ones. The only difference is th a t they em phasized th eir
own victories and th a t th e com position of th e ir songs is m ore draw n out. The
fact that the M oslems (Serbians who adopted th e Islam) also enjoyed the gusle-
songs, contributed to th e ir n ational m aintainance. In the course of the X IX th
century the Moslem gusle-players sang in ,,kava-s” (coffee-houses) in ,,kasaba”-s
(townlets) and th e ir audience w as composed both of O rthodox and Moslem Serbs.
These cases prove th a t the religious toleration w as ra th e r developed among them.
ГЛАСНИК Е Т Н О Г Р А Ф С К О Г ЈМ У З Е ЈА У БЕО ГРАДУ
242
Besides, th e Moslems w ere conscious of the fa ct th a t every wrong done to the

„гауа” (Christians) had to be requited and th a t harm ony a n d peace were the best
solution, if they had to live together.
This song, in addition to its exceptional poetic qualities, distinguishes itsell
by trea tin g a p a rticu la r social problem , w hereas the other songs about hajduks
and uskoks usually sing im placable struggles and m utual rapes. Hajduks and
uskoks often w ere them selves the b est gusle-players. R esting from their battles,
p articu larly hajduks in th e ir w interquarters, sang th eir own feats.
These songs, v ery attractiv e on account of th e ir rom antic adventures, were
very popular w ith the audience and by em phasizing the courage of hajduks, they
largely contributed to the prom otion of the people’s struggle against the conqueror
in th e beginning of th e X IX th century.
JANKOVIĆ STOJAN ET LE VIZIR DE TRAVNIK
L’a u te u r publie ici p our la prem iere fois la chanson populaire intitulee
„Janković S tojan e t le vizir de T ravnik” q u ’il a notee en 1920, d ’apres le chant
d’A lija P ijuk, joueur de guzla m usulm an de Plevlje. D ans ses commentaires il met
en relief toutes les caracteristiques de ce chant, qui le distinguent des autres chants
aux sujets sem blables, chantes p a r les joueurs de guzla Serbes. II arrive a la con-
clusion que les m usulm ans de Sandžak, Herzegovine et du M ontenegro (qui ne sont
au tre chose que les Serbes islamises) ont conserve, dans leurs chants populaires,
u n nom bre assez considerable de coutum es qui inđiquent le u r origine commune
avec leurs concitoyens orthodoxes. Q uant aux sujets de leurs chants respectifs,
les uns e t les au tres les puisaient ži la m em e source que represente l’histoire de
leurs com bats m utuels.
Novica Šaulić
ГУСЛАР САВО МАТОВ МАРТИНОВИЋ
О ВУКОВОЈ СМРТИ
I
Када је умро — 26 ја н у ар а 1864 године — В у к К ар аџ и ћ био је
„оплакан од целог српства и целог ученог словенског света”1). Н а вест
о смрти, Вук Врчевић писао је одм ах Мини: „Ово је први п у т у моме
животу да вам пишем, а к олико год је ве л и к а мој а част, то л и ка је
двострука моја ж ал ост ш то сад морам участн ик бити ж ал о сти благо-
родне душе ваш е за изгубитак неум рлог ваш ег оца а м ојега н ајве-
ћега пријатеља и незаборављ еног благодјетељ а”2).
„На погребу Вуковом, пиш е један сувременик, била је — разум е
се — сва омладина, а до гроба на Са!нкт-М арксовам гробљ у носили
су Вука ови омладинци: ф и л о зо ф А лександар Сандић и п ет медици-
нара: Ђура Бастић, И са С тојш ић, А лександар (Ш аца) Степановић, Ми-
лан Јовановић (Морски) и ј а ”3). Н а опелу одрж ао је дугачки говор
Александар Сандић, дугогодиш њ и В уков при јатељ и пом оћник у
раду4) а после опела, у грчкој капели, говорио је, тада јо ш бечки сту-
дент, Владан Ђ орђевић5).
Поводом В укове смрти објављ ене су и н еколике песме у тада-
шњим нашим листовима и часописима у зн а к свеопш те ж алости. Је д -
на је песма туж бал и ц а „ З а В уком Стеф. К араџићем , кои је 26 јан.
о.г. у 77-oj години у Б еч у Б огу на истину отишао, н ари ц ала Загорки -
ња вила, са врх гласовитог Д урм итора”6). Испод песме је забележ ено
да је испевана у Р исну (Котору) од „М ладог Србина”. У науци је ова
песма приписана В ук у В рч еви ћу7). К олико је то тачно? Да „М лади
Србин” заиста м ож е бити В рчевићев псеудоним, н ек и х вести имамо,
али из каснијих врем ена3). М еђутим, 1864, кад је В ук умро, В рчевић
није био више у Рисну, него у Требињ у, где је служ бовао као ц. кр.
аустриски консуларни агент9). П есму је испевао, судећи по њеном
аутографу, В ук Поповић, свеш теник и з Р и ена10), сарадник Вуков
кроз дуги низ година11). Н а аутограф у песме, испред стихова, стоји
забележено: „Т у М арице (?) били су код мене и з Дробњ ака од племена
Караџића, и к аза л и су ми к ад су чу л и с Ц етињ а за смрт Господина
Вука да су га сви за толико дана т у ж је л и и оплакали. И ово ме нагнало
те сам вјеш ту ж е н у у Рисну наш ао к о ја ми је за покојником нари-
цала”. Ту је песму В ук П оповић вероватно одмах послао М ини и она
се сачувала у В уковој заоставш тини. Н еких већи х отступањ а нема
између ове песме у ш тампаном и зд ањ у прем а препису В ука Поповића:
углавном су у препису стихови десетерачки, добијени саж им ањ ем :пре-
ма тексту стихова објављ ених у „М агазину србско-далм атинском ”, где
ихима и од већег броја слогова. Усто је ш там пани текст био пропраћен
с коментарима, к о ји х иначе нем а у оригиналу.
244 ГЛАСНИК Е Т Н О Г РА Ф С К О Г М У ЗЕ ЈА У БЕО ГРАДУ
Д руга песма потиче од Јован а Суботића. К ад је био преведен

опш ирни некролог В уку и з п ера Сигсррида К апера, тексту превода
додата je и песма С уоотићева који ј е надгробним словом у оагре-
б у у и м е С р б с т в а и Х р в а т с т в а и з Ј а в и о з а Ј е д н и ч к у н а ш у т у г у и за-
ј е д н и ч к о п р и з н а њ е в е л и к и х з а с л у г а х п о к о ј н и к о в и х ” 1" ] .
Поводом четрдесетодневног В укова парастоса и Л аза Костић
испевао је подуж у песму „Н а парастосу В у к а Стеф. Караџића”13).
О В уковој смрти постоји још једн а песма, за коју се до данас
није знало. У архи ву Српске академ ије н ау к а чува се десетерачка
песма гуслара Сава м а т о в а М артиновића11) „Смрт В ука Стефановића
К а р аџ и д а”1"). Т у песму Саво М артиновић вероватно није испевао са-
мо зато ш то је прем а В уку гајио искрене сим патије дивљења, већ и
стога ш то су се њ и х двоЈица лично знали. П рви п ут су се њ их двојица
видели у Зад р у ја н у ар а 1861 године, при В укову повратку из Дрне
Горе, к у д а је иш ао по изванредној м исији к н еза М ихаила”'). Одмах
затим уследиле су и блиске међусобне везе: Саво је слао Вуку многе
и евоје и чисто народне песм е1'), а и преписка је Оила доста жива18).
Савову песму о Вуковој смрти имамо сачувану у песникову вла-
ститом препису. Погођен веш ћу да му је при јатељ умро, Саво Марти-
новић је над уш ак испевао песму и одмах jy je послао у Беч, Вуковој
кћери Мини. М ина је на ту пош иљ ку одговорила неш то касниЈе, пи-
смом од 29 м арта 1864: „Х вала Вам на В аш а писма, х вала, велика хва-
л а и на оној красној пјесми, к оју сте незаборављ еноме оцу моме спје-
вали, и којом нас ту ж н е и ж алосне, колико би онда ико могао, обра-
довали! — Ј а ћу се постарати да се ова пЈесма В аш а по ж ељ и Вашој
што скорије наш там па, а гдје и како, то ћу Вам послије јави ти ”1").
Да л и је М ина и касни је писала Саву М артиновићу поводом ове
њ егове песме, н и је нам познато. А ли она ту песму н и је објавила. Као
леп прилог даљ ем и зуч авањ у самосталног песничког р ад а једнога гу-
слара, Савова песма, ко ја је безмало сто година била затурен а у Ву-
ковој заоставш тини, драгоцена је и као сликовита допуна досадашњим
песничким рем инисценцијам а поводом В укове смрти. Сам тај пода-
так, по свој прилици, н и је толико безначајан у сплету других чиње-
ница ко је овој песми д а ју потку занимљ ивости и веродостоЈности. Она
је типична, најзад, не само по хроничарској поузданости и реализму,
него и по стилу, тј. начину к ако искориш ћује старинске епске шеме.
П есма гласи:
С М РТ В У К А С Т Е Ф А Н О В И Ћ А К А Р А Џ И Ћ А
С анак снила српска удовица

В јерн а љ уба Вукомановића,
М ила ћерца В ука К араџића,
Н а сред Б еч а бијелога града,
У к р е в е т у н а п о с т е љ и м ек о Ј,
У кри лу јој м али Ја н к о спава,
Лудо чедо од љ ета четири.
У санку је виђела знамењ е,
Ђ е се спусти од неба звијезда,
Б а ш к оја се преодница зваш е.
Она сјаш е како и Даница,
ГУСЛАР СА ВО М А ТО В М А Р Т И Н О В И Ћ О В У К О ВО Ј СМ РТИ
Паде з в ’је зд а на сред Б еч а града,

Б аш на к у л у К ар аџ и ћ а Вука.
Чим панула, ти јем потамнела,
И В укову оцрнила кулу,
З в ’је зд а црне раенуш таш е зр аке
По к н еж и н ам ’ и по бановинам’,
По д р ж ав ам ’ и по краљ еви н ам ’,
Т е зауча зем љ а од уж аса,
П репаде се удовица млада,
Сави јој се зм и ја око врата,
И м алога разбуд и ла Јан ка,
У кревету с њ им се разговара,
В иш е јој ce спати не даваш е.
Д окле свану и огрија сунце
К њ о јзи стара дол азаш е м ајка,
Л а јој MaiKa ју тр о добро зваш е.
Удовица М ина одговара:
„Б ог ми с тобом, м оја м ила м ајко!”
П а је стара м ајк а запитала:
„Ћ ери М ина мало си ми спала,
„И м алога пробудила Јан ка,
„ З а дуго си с њ име говорила”.
Једин ица ћерца одговара:
„М ајко моја, да ти право каж ем ,
„З асп ах мало, па сан ви ђех грдан,
„Ђ е ј ’ с небеса п ан ул а звијезда,
„Ш то се она преодница зваш е,
„П уш таваш е к а ’ Д аница зраке,
„Н а наш у је к у л у починула,
„Ч им панула, тим је потамњ ела,
„И сву наш у к у л у оцрнила.
„ З в ’је зд а црне просипаш е зраке,
„По д р ж ав ам ’ и по бановинам’,
„По к н еж и н ам ’ и по краљ еви н ам ’,
„С ва зау ч а зем љ а од уж аса,
„Сави ми се зм и ја око врата.
„П репадох се ж алоснога гласа,
„В иш е ми се спати не даваш е,
„Н о се с м алим Јан ком разговарам,
„А на моја, м оја м ила мајко,
„Б и л и могла санак толковати?”
А стара јој м ајк а одговара:
„ Јао х ћерце, несретнога гласа!
„Л асно ти је санак толковати:
„Ш то но паде з в ’је зд а преодница
„И на н аш у к у л у починула,
„С тари ће ти прем инути бабо;
„Ш то је б’је л а потам њ ела кула,
„Ц рна ће му останути љ уба;
„Ш то л ’ је ц рне просипала зраке,
„По д р ж ав ам ’ и по бановинам’,
„По к н еж и н ам ’ и по краљ евинам ’,
246 ГЛАСНИК ЕТН ОГРАФ СКО Г М У ЗЕ ЈА У БЕО ГРА ДУ
„Ц рне ћемо растури ти гласе

„Н а В укове п ријатељ е старе;
„Ш то т ’ је зм и ја грло обавила,
„То је Ја н к о мило чедо твоје,
„Да га раниш до суђена д а н к а”.
Т рећи д ан ак преминуо В уче
Н а хи љ ад у и осме стотине
И ш есдесет четврте године,
Н а двадесет и ш ест јануара.
О х до Б ога ж алоснога гласа!
П рво нег’ се преставио Вуче,
Уредбу је та к у оставио
Н а њ егову вјерен у љ убовцу
И њ егову ћерцу јединицу:
„О бјавите ж ал ост на све стране
„Н ека зн а ју цари и краљ еви,
„И сва скупа лица изабрана,
„Јави т ће те од Б еч а ћесару,
„Он је био м ила м ајк а моја,
„К оји ме је даром обдарио,
„Заш то сам м у вазд а в јер ан био:
„ Ј а в и т ’ ће те у П етрову граду
„Н а Л есандра ц ар а великога,
„К оји ми је к рста поклонио
„С вете А не од другога реда
„ З а вјерности ко је сам чинио
„К роз народе ђе сам долазио:
„Н ека знаде сва Р уси ја равна,
„ Је р је В ук а изгубила старца;
„О бјавите и пруском е краљ у,
„И њ ем у сам вазда в јер ан био,
„З ато м е је с орлом обдарио;
„С ветим даром са колајном златном,
„Ш то јун ац и носе испод врата,
„У к о ју је в јер а и слобода,
„Њ и хове сам борбе пребројио
„И м егдане пером преводио
„Ж ал ост мо]'а, нисам довршио;
„П а јави те н а Х ерцеговину,
„Б аш на м оју праву ђедовину,
„Њ и хове сам ж ал б е споменуо
„Н а вел и ка царства обтавио;
„П а јави те у Босну поносну,
„То је наш а стара бановина,
„Њ и хове сам сузе пребројио,
„Н а вел и ка лица објавио;
„О бјавите зем љ и Далм атинској,
„Н а онога ви теза и бана,
„Н а барона М амулу Л азара,
„Ту сам и м а’ вазда пријатељ а,
„К ао синак свога родитељ а;
„Н ека ја в е у К отору граду,
ГУСЛАР СА ВО М А ТО В М А Р Т И Н О В И Ћ О В У К О В О Ј CM FTH 247
Сл. 1. Вукови посмрташ остаци у савдуку иа бечхом гробљу

1897 г., цре дреноса у Београд
„Н ека Срби и С лавјани знаду;

„П а јави те Дубровнику граду
„То су мени п ријатељ и били,
„Господа су вазд а од старине;
„О бјавите у зем љ у Х рватску
„Н а ви теза Ш окчевића бана,
„Н ека зн аде сва хрватска страна.”
Јо ш овако В уко говораше:
„ Ј а в и т ’ ће те у зем љ и Б анатској
„И М аџарској старој краљ евини,
„О бјавите зем љ и к аравлаш кој,
„К аравл аш к ој и карабогданској
„Да је старац приминуо Вуче;
„О бјавите и зем љ и Б угарској,
„И Србији мојој отачбини,
„Да сам м оје перо оставио,
„Ц рна зем љ а у њ едра ме зове;
„О бјавите М ихаилу К њ азу,
„Н ек њ егови Срби за то знаду,
„М алога м у преручујем Јан ка,
Сл. 2. Вукови поомртки остаци у сандуку ма бечком грсбљу 1897 г.
ГУСЛАР СА ВО M A TO B М А Р Т И Н О В И Ћ О В У К О ВО Ј СМ РТИ
„Да га у зм е за свога посинка,

„Т ако њ ем у подурало к њ аж тво,
„И тако м у здраво била глава,
„Тако њ ем у Господ срећу дао,
„И душ м ане са сабљом св(л)адао,
„И С рбију зем љ у прославио,
„Н акон себе спомен оставио;
„И још ми га добро поздравите,
„Да надгледи Д им итрију мога,
„К оји му је вјерн и кап етан е”.
Јо ш овако В уче изговара
И к њ егињ у Јулвд у поздрављ а:
„О стај с Богом, сви јетл а књ егињ о,
„Јо ш те молим, п ресв’је тл а госпојо,
„П реручујем м илу љ убу моју,
„И још м оју ћерц у јединицу,
„С ву н ад еж д у ја м оју постављ ам,
„Н а к њ егињ у обоје остављ ам
„Јо ш те молим, п ресв’је тл а госпојо;
„Н ајпотоњ у прим и сузу моју,
„Д а см илујеш м илосрђе твоје,
„И поп руж и м св’је тл е р у к е своје,
„И испуним те ж ал ости моје,
„Т ако тебе Господ срећу дао,
„И твој к њ а ж е душ м ане свладао,
„М илуј мога м аленога Јан к а,
„Да му м ањ е к у к а јадн а м ајк а.”
В уче та к в у р и јеч изговара,
И љ убовци својој приговара,
И њ еговој ћерци јединици:
„О бјавите н а све манаетире,
„Н а владике, врховне пастире,
„Ђ е се п оју бож ествени дари,
„Да би В ук у споменули д уш у.”
Пош то В уче наредбу преручи,
С узе лије, ж ал о ст га повуче,
Ћ ер и М ини тако изговара:
„М ино моја, мило чедо моје,
„Донеси ми драго д ’јете твоје,
„Да га љ убим у ’ве м уке моје,
„ Је р не могу душ ом изданути
„Њ егова ме ж ал ост за д р ж а је .”
П а пољ уби вјер н у љ убу своју,
П ољ убиш е с’ п ак се опростиш е;
О пет љ уби м илу ћерцу своју,
П ољубио с’ па је опростио.
Донесош е м аленога Јан ка,
П оставиш е код старога Вука,
С узе лио, п ак га пољубио,
И овако В уч е говорио:
„М или Јан ко, н ејак о сироче,
„Ж алосно је наш е растављ ањ е,
250 ГЛА СНИ К ЕТ Н О Г РА Ф С К О Г М У ЗЕ ЈА У БЕО ГРА ДУ
„Ти си био м оје м иловањ е

„У к њ еза сам тебе преручио,
„Н ајпотоњ у сузу положио,
„ Ј а се узд ам у Б ога милога,
„И твог стрица М ихаила к њ еза
„Д а м и н еће сузу забацити,
„Н ајпоследњ у ж е љ у испунити
„У њ ега сам сина преручио,
„У књ еги њ е м илу љ убу моју,
„И ж алосну, Јанко, м ајк у твоју,
„М ајку твоју, м илу ћерц у м оју.”
П ак се стари поисправи Вуче,
И часним се крстом прекрстио,
Самовиш њ ем Б огу помолио:
„П рими, Б ож е, грјеш ну д уш у м оју
„С милуј на м е благу вољ у тв о ју .”
С узе проли, срце ослабио,
Сузом м алог покропио Ја н к а
Око њ ега заклопи о руке,
П ри је р ’је ч и најпослијед рече:
„О стај с Богом, царства и краљ евства,
„Б ановине српске и славјанске,
„И Србија, м оја отачбина,
„С вуђ’ се зн аде к у д сам пролазио.”
Т о изусти, а д уш у испуш ти,
Очим стаде, Б огу д уш у даде,
Ж а л о сн а м у љ уба заку к ал а,
И њ егова ћерца јединица,
В у к а многа лица полазиш е
С узе л и ју, п ак га ж ал оваху,
Б р а ћ а Срби и браћа С лавјани,
И њ ем ач ка ли ц а изабрана,
Све одјело н а В ук а ставиш е
Н а прси м у зн ак е нанизаш е,
Ш то су њ ега обдарила царства
Су четири од к р аљ ева знака,
У десницу перо птице орла,
У л и јев у лист књ иге бијеле,
Носе В ук а преко Б еч а града,
П опрати га господа избрана,
У ж диш е му вош тане свијеће,
У д арају бубњи и свирале,
К а д слож иш е свирке свеколике
Т у у зд аш е ж ал ости велике,
С узе проли мало и велико.
До б’је л е га допратиш е цркве,
С араниш е С теванова Вука,
Ш то м нож ини бјеш е десна рука,
С араниш е њ ем у костурницу,
У њ егову ви теш ку гробницу,
Оде ж ал о ст по свиј ету јавно.
ГУСЛАР САВО М АТО В М А РТ И Н О В И Ћ О ВУ К О В О Ј СМ РТИ 251
Сл. 3. Вукова лубањ а са стране Сл. 4. Вукоња лубања с лица
Сва се српска зем љ а зап лакал а,

С рпска зем љ а и зем љ а С лавенска,
Од сињ ега до Ц рнога Мора,
Од ш ироке зем љ е Р ум ели је
До богате равне У нгарије,
С вуђ’ се многа лица заплакаш е,
И старога В ук а спомињаше,
Т у ж и Б осна и Х ерцеговина,
Б аш В укова п рава ђедовина
Од ж ал ости тако изговара:
„ Јао х Вуче, н аш а узданице,
„К о ће наш е ж а л б е оправити,
„Н аш е горке сузе приносити
„У в ел и к а царства престављ ати,
„С ва страдањ а наш а од некрсти,
„Ти си био десна р у к а наш а.”
Ж а л и В ук а српска Гора Црна,
С узе рони овако говори:
„Јао х Вуче, зл атн а перјанице,
„Од ц и је л а Српства и С лавјанства,
„М егдане си старе пребројио,
„И на тв о је перо преводио,
„И нове си борбе споменуо,
„А л нијеси с пером довршио,
„С удба бож а, а несрећа наша,
„С ад те н аш а уграбила м ајка,
„Д а те д р ж и до судњ ега дан ка.”
Ц рна Гора виш е изговара,
У ж ал о сти В у к у приговара:
„Аох Вуче, витеш ко уздањ е,
„К о ћ е и зд ат пјесне на све стране,
252 ГЛАСНИК ЕТН ОГРАФ СКО Г М У ЗЕ ЈА У БЕО ГРА ДУ
„И пробудит срца у јунаке!"

Ж а л е В ук а редом бановине,
Д алм ација и Б о к а Которска,
И л и јеп а земЈва Дубровачка,
П лачу њ ега хи три морепловци
И богати на мору трговци,
С Вуковом се пјесмом забављ аху,
К ад на мору валове виђаху,
Смрт гледаху, па се н е бојаху,
Ж а л е В ук а храбрени војници,
Је р њ ихове борбе спомињаше,
Јо ш га ж а л и сва зем љ а Х рватска
С лавонија и нова Србија,
Сва Б ан атск а и зем љ а М аџарска,
К а р ав л а ш к а и Карабогданска,
И Србија, њ ем у домовина,
Јо ш га ж а л и М ихаило к њ аж е,
Од Србије славни господаре,
Ж а л е ћ и га тако изговара:
„А ох Вуче, десно крило моје,
,,Ко ће мене често полазити,
„М јесто тебе, ф илософ ски бане,
„Ранио си м оје срце живо,
„Б ез тебе је мени сада криво.”
Све га ж ал и , мало и велико,
А н ајви ш е лица изабрана:
„Јао х В уче ф ил ософ ска главо,
„Ти нас виш е нећеш полазити,
„Н и љ убити два брата једнако,
„К ад си к нам а В уче долазио,
„Н е питаш е ко је к оје вјере,
„Но ђе наш е храбро срце к у ц а.”
Ж а л е В ук а ц ари под крунам а
И њ ихови министри избрани,
И остали храбри ђенерали,
Њ ега ж а л е славни манастири,
Све вл ади к е црковни пастири,
О бјавиш е у народе гласе,
Да долазе у бијеле цркве,
Да се поју бож ествени дари,
У ц ркве се народ сабираше,
Сви у једно Срби и С лавјани,
Т е В укову спомињ аху душ у,
Да му буде у р а ју насљеђе,
О сталијем здрављ е и весеље.
*
М артиновић Саво саставио

З а похвал у С теванова Вука,
З а њ егову храброст и пош тењ е
П ош тен био, ко је печатио!
ГУСЛЛР САВО М А ТО В м а р Т и н о в Ић о Ву К о В о ј СМ РТИ 253
II
Стихови, међутим, нису били једи н и и зр а з ж ал о сти суврем еника

поводом Вукове смрти. Д анас знамо и за н ек ол и ка прозна описа.
На неколико дана пош то је В ук умро, анонимни бечки дописник
новосадског „Србског д н евн и к а” и звеш тавао је читаоце о томе дога-
ђају: „У Бечу . . . 30 . . . (1864) До последњ ег свог часа радио је (Вук)
за свој народ. В ећ је д у ж е врем ена боловао, то јест, као ш то стари
људи обично болују, од слабости, право болестан не беше. Н икоме ни
на ум не паде (ко га је видио), да ће м у то последњ е боловањ е бити.
У недељу 26 цео је дан био ван постељ е, и увече око 6 сати започе
пету књигу песама, к о ју је приправио да је изда, у чи тањ у засп а —
на веки. Достојна смрт великој душ и њ еговој. У п онедељ ак у ју тр у
зачу се туж ан глас: деде В ук а нем а виш е!”20;. С личне п одатке о томе
како је В ук умро дао је и песни к О гњ еслав У тјеш еновић Остро-
жински21).
П римећујући да писац н ајоп сеж н и је м онограф и је о В уку, Љ у -
бомир Стојановић22), н и је имао при руци ниједно сведочанство сувре-
меника о Вуковој смрти, А ндра Г авриловић23) је скренуо п аж њ у на
два чланка А лександра С андића у којим а је д а т к раћи опис самога
догађаја24). М еђутим, остало је заборављ ено да је Сандић још једном,
по трећи пут, неш то ш и ре забележ ио своја сећањ а о томе к ако је В ук
умро. К ако је тај ф рагм ен ат непознат, наводимо га овде:
„Беш е недеља тај дан, године 1864. Ц ича зима, студен голема,
ал’ дан ведар и сунчан. С тарац Вук, оболео и невољ ан, устао је к ’о
обично; и не слутећи д а ће м у се истога дана, пред ноћ — с мрћи до
века! Назебао био на п уту у Ц рну Гору, и на повратку оне јесени
(1863) па се поболео; боловаш е, после све онако с ногу — до самрти. До
пред подне онај дан кад ће ум рети, к ази ваш е по свом обичају у перо
својему писару и чи тач у Т иролу 25) — док не дође у походе му болну
славни онај лекар, проф есор др. Ш кода. Распита се како му је, пре-
гледа га и нареди да се старац м ахне посла; н ек се мало зал о ж и чим,
па нек прилегне д а о тп о ч и н е. . . С тарина В у к послуш а лекара. У
постељи заспи, ш тоно к а ж у к ’о окупан. Око четири сата пред вече
тргне се и за сна ож еднео. „М ино соколе (тако зваш е од м илош те кћер
своју В илхелм ину), да ми је сад да се напијем воде са Корита Иван-
беговмх20): чини ми се, на м ах оздравио бих!” К ћ и му М ина чаш у воде
донесе. И спи у сласт. П огледа по соби: запе очима за красне гусле
jaeopoee, в р х постељ е своје с прочељ а о зиду. К лону главом на у з-
главље и, м ислиш , заспа а не — да је издахнуо. Т ако се лако старац
растануо с душ ом !”27).
Б оривоје М аринковић
254 ГЛАСМ ИК Е Т Н О ГРА Ф С кО Г М у з Е ЈА у ВЕОГРАДУ
НАПОМЕНЕ
‘) Стојановић Љубомир: Ж и вот и рад В ука Стеф. К араџића, Београд, 1924, 698.
“) В укова преписка: књ. VI, 743.
:‘) Станојевић д-р Лаза: Успомене из омладинског доба, Српски књижевни гла-
сник, Београд 1907, кн>. XV III, 587—589.
‘) Беседа на опелу Д-р. Вука Стеф. К араџића, Б еч 1864.
5 ) На грооу Д-р. r>yiva с те ф . К араџића, Б еч 1864.
“) М агазин Србско-Далматински, Задар 1864, 72—73.
') Ћ оруевић Тихомир: В ук Врчевић, Цетиње 1951, 95.
“) Ћ орђевић Тихомир: нав. дело, 37, 41; К неж евић М иливоје: Збирка наших
псевдонима, Библиотекар, Београд 1950, св. 1, 42.
’) Ћ орђевић Тихомир, нав. дело, 19.
' “) А рхив САН, В укова заоставш тина, бр. 8552/224, кути ја ХС/1.
1!) Букова преписка: кн». VII, 1—445.
“ ) Хрваћанин: В ук Стефановић Караџић, Гласоноша, Карловци, 27-Ш-1864, год.
IV, бр. 13.
“ ) Даница, Нови Сад, 20-111-1864.
") М еденица Рад.: Црногорски аед стотинаш Саво Матов Мартиновић, Прилози
проучавањ у народне поезије, Београд 1938, књ. V, св. 1, 1—29.
"') Архив САН, Букова заоставш тина, бр. 8552/224, кути ја ХС/1.
"') Стојановић Љ убомир, нав. дело, 697—698.
") М еденица Рад., нав. чланак, 8—20.
') Архив САН, бр. 8357/1—31 (Савова писма Вуку); бр. 8514 и Бож овић Петар М.:
Нз Вукове преписке, Венац, Београд 1927, кш. X II, св. 9—10, 740 (Вукова
писма Саву Мартиновићу).
' ”) Бож овић Петар М., нав. чланак, 741.
v”) Аноним: Дописи, Србски дневник, Нови Сад, 14-11-1864, год. X III, бр. 14.
■') Мисли о важности, правцу и средствима унапређивањ а књ ижевности србско-
хрватске, Биоград 1869, 55. У своме драгоценом, иначе још необјављеном,
мемоару „Златна књ ига породице Острожинског”, наш песник је с малим
допунама поновио своје наводе о Вуковој смрти.
“) Стојановић Љ убомир, нав. дело, 698.
,:1) О смрти и погребу В. С. К араџића, Венац, Београд 1928, књ. X III, св. 6, 466
—467.
“ ) Сандић Александар: Д -р В ук Стефановић Караџић, Глас народа, Нови Сад
1874, бр. 6, 43—44; Исти: 26 јан уара 1864: Помен Вуку Стеф. Караџићу, Јавор,
Нови Сад, 1884, бр. 6, 161—166.
“ ) „То је био академски сликар онда у Бечу, синовац књ иж евника Димитрија
II. Тирола”. Прим. А. Сандића.
“ ) „На Л овћену — најбољ а вода пи јаћа у Црној Гори”. Прим. А. Сандића.
*') Сандић Александар: Д -р Вук Стефановић Караџић, Глас народа, Нови Сад
XXIX, бр. 4, 7-1-1894; чланак је преш тампан у листу „Наше доба”, Нови Сад,
год. X, 12/24-1-1894, бр. 4. Могуће је да је исти овај чланак прештампан и
у другим ондашњим листовима, пошто је уредништво „Наш ег доба” пропра-
тило Сандићев напис следећом белешком: „Сл(авна) уредниш тва листова
српских, пош товачи успомене Вукове, надамо се да ће ово и л ’ прештампати,
и л ’ начином згодним огласити свак својима читаоцима”.
LE JOUEUJR DE GUZLA SAVO MATOV MAKTINOVlC SUR LA MORT

DE VUK KARADZIC
A l ’epoque оп il p re p ara it sa m onographie sur V uk Karadžić, le sav an t serbe

Ljubom ir Stojanović ne possedait aucun ra p p o rt authentique su r la m ort de Vuk,
qui fiit redige p a r quelqu’un des eontem porains. P o u r com pleter le livre de Stoja-
nović, le prolesseur A ndra Gavrilović publia, en extraits, quelques souvenirs con-
cernant la m ort de Vuk; dans le present article l ’a u teu r appelle l’attention a un
article d ’A leksandar Sandić, reste presque inapergu jusque lž, qui donne la de-
scription la plus circonstanciee de cet evenement.
ГУСЛАР СА ВО М А ТО В М А Р Т И Н О В И Ћ О В У К О В О Ј С М РТ И 255
Un complement а tous ces divers renseignem ents offren t aussi les vers des
poetes serbes Vuk Popović, Laza Kostić e t Jo v an Subotić. M ais une des plus 'oelles
ehansons de ce genre est indubitablem ent celle d u fam eux jo u eu r de guzla m onte-
negrin, Savo Matov M artinović, laquelle n ’a pas ete jusque 1S publiće, quoiqu’elle
represente une contribution prćcieuse a l’ćtude de l’oeuvre poćtique de M artinović
d’une part et des descriptions existantes de la m ort de V uk K aradžić de l ’autre.
Cette chanson de M artinović, composć en vers de đix syllabes (deseterac), a ćtć
complćtement inconnue ju sq u ’a u jo u rd ’hui.
LES FIGURES
Fig. 1. Le sarcophage de Vuk (en 1897)

Fig. 2. La đćpouille m ortelle de V uk dans le sarcophage (en 1897) au cim etićre
de Vienne
Fig. 3. Le crane de Vuk (vu de profil)
Fig. 4. Le crane de Vuk (vu de face)
GUSLE-PLAYER SAVO MATOV MARTINOVIĆ ON THE DEATH

OF VUK KARADŽIĆ
In the present p ap er th e a u th o r calls the reađ ers’ a ttention to a so far

unknown article of A leksandar Sandić, w hich contains the m ost detaileđ description
of the death of Vuk K aradžić. One of the m ost beautiful songs đealing w ith the
same subject is the one, w ritte n by the fam ous M ontenegrin gusle-player Savo
Matov Martinović. This poem, composed in the ten-syllable verse (deseterac) is
published here for the firs t tim e.
B orivoje Marinkoivić
.
РИЈЕТКА ВРСТА НАДГРОБНИХ СПОМЕНИКА
У КУМАНОВСКОМ КРАЈУ
Овдје су у питањ у р и јетк и споменици1) који п р у ж а ју врло за -

нимљив материј.ал за проучавањ е, па бих овим чланком ж ел и о да н а
њих упозорим, затим д а дам н еколико основних података до који х
еам могао доћи пригодом једне к р а тк е посјете и да, у вези с тим, ис-
таквем неколико својих опаж ањ а.
Прије свега, напомињ ем да о таквим надгробним споменицима,
колико ми је познато, досад н и је ниш та писано осим у ч л ан ку д-ра
Миленка Ф илиповића: „Д ивљ ански ковчези ” који је објављ ен у
Гласнику Земаљ ског м у зеја у С арајеву.2) Овај мој ч л а н ак је н ек а
врста допуне подацима и и зл агањ у д -р а Ф илиповића.
•
Некропола на к о ју сам упозорен н ал ази се у селу П авлиш ен-

цима. Ако се иде цестом од К ум анова прем а Ш типу, па ое н а 27 км
скрене десно, н а удаљ ености од 1 км су П авлиш енци. Око 400 м исто-
чно од села, покрај пута, н а доста пространом а благом узви ш ењ у
смјештена је некропола са око 500 кам ен их надгробних спомени-
ка оријентираних по п равцу зап ад — исток (сл. 1). В ећина споме-
ника је у облику правоуглог паралелопипеда чи ја је доњ а база (на
којој лежи) неш то м ањ а од горње, због чега усправне стране нису
сасвим вертикалне него м ало закош ене. Споменик је, дакле, с доње
стране нешто суж ен. У Б осни и Х ерцеговини им а много средњ овјеков-
них надгробних споменика — стећ ака таквог облика и м и тај основ-
ни облик називам о сандуком, за р азл и к у од облика плоче и сљ еме-
њака. Због таквог облика је д -р Ф илиповић надгробне споменике
који се праве у сел у Дивљ у, а употребл>авају у неким селима Скоп-
ске Црне Горе, н азвао ковчезим а. Редовно горња страна п релази пре-
ко уеправних (бочних и чеоних) и тиме ствара ути сак поклопца на
сандуку. Споменици су, иначе, грађени од једног комада камена, мо-
нолити су, али су и зн у тр а ш упљ и, издубени и нем ају доње базе уоп-
нгге него л еж е ослоњ ени на ивице усправних страна. Измј-ерио сам
величину једног таквот спом еника к о ји м и се учинио д а им а про-
сјечне димензије: дужин.а 163 см, горњ а ш ирина 54 и доњ а 45 см, ви-
сина 40 см. Горњ а стијена је дебела 8 см, а п релазила је н а све стра-
не по 5 см. Дебљ ина зидова сандука износила је око 6 см. Н ек и сан-
дуци леж е на земљ и, а н ек и н а посебној плочи и л и на комадима пло-
ча. На тој некрополи им а малих, ал и и неш то већи х споменика. Ми-
слим да они м али п ри п ад ају дјец и .3) К од н еки х споменика је прелаз
17 Гласник х т х
258 ГЛАСНИК ЕТН ОГРАФ С КО Г м у зе ја у бео гра ДУ
I,
Сл. 1. Некропола у П авлиш екцима — поглгд

са југоиеточие стране
од гор њ е ка усправним стран ам а је д н о с т а в а н и онггар, а к од нек их

тај п р елаз и м а јед н у и л и д в и је ст еп ен и ц е и јш је благ, у в и ду лука.
Сви споменици им ају додатак у облику крста који је усађен код
покојникове главе, тј. у западном к р а ју горњ е стране. Крстови су
н ајчеш ће једноставни, приближ но једн аки х крако ва к о ји су понекад
незнаћно прош ирени при крајевим а. Д им ензије једног таквог про-
сјечног крста износе: ш ирин а 40 см, висина 40 см, дебљ ина 10 см
(сл. 2).
И звјестан број споменика у П авлиш енцима, м ож да десетак по-
сто, има пластичне или удубљ ене мотиве који су или орнаменти или
симболи, или п ак ф итуралн е претставе. Н ајчеш ће су то ф ризови на
усправним странама, одмах испод горње површине, у ви ду низа пла-
стичних а једнако в ел и ки х разноврсних троуглова, и ли само уреза-
них ц и к -ц ак лин ија. П онекад ум јесто таквог ф р и за видимо само не-
колико поређаних пластичних полујабука или испупчењ а у облику
коцки. Н а неким усправним странама су свега по 2 до 3 такве полу-
јабу к е и л и коцке, и л и п ак 2—3 пластична троугла чи је се доњ е стра-
нице стап ају у л ук, док на неким страницама опет видимо урезане
крстове (сл. 2 и 3).
И н ек е горњ е странице су украш ене. Т у се види бордура од
пластичНих равн окраки х троуглова или од у резан и х ц и к -ц ак ли-
н и ја (сл. 4). Осим тога, н а горњим странама има обичних и стили-
зованих крстова. Они су редовно врло пластични. Доњи усправни
к р ак им је много дуж и. К ракови стилизованих крстова се обично за-
вр ш авају прош ирењ ем у облику пуног и л и удубеног круга, односно
у облику круж н ог вијенца (сл. 5 и 6). Један такав кр ст има и попре-
чне кракове при завр ш етку доњ ег усправног к р ак а (сл. 7). Виш е пу-
та се н а горњој страни н ађе удубљ ењ е у облику округле посудице.
РИЈЕТКА В РС ТА Н А Д Г РО Б Н И Х СП О М ЕН И К А У К У М А Н О В С К О М К Р А Ј У 259
Сл. 2. Н еколико спомоника на некрополи у Павлишемцима
Сл. 3. У краси на усправним странама споменика у

Павлитпенцима
Знатан број крстова, као другог ди јел а споменика, има.1у тако-

ђе украсе. О ни су н ајч е ш ћ е н а западно ј, ш ирој, еграни крста. Оби •
чно је то у р езан а једноставна или двострука л и н и ја к о ја се пр.ужа
паралеЈшо с ивицам а к р ак о ва (сл. 8). Н еки крстови одозго и са стра-
на, а понекад и н а предњ ој страни, и м ају врло пластичне испусте у
облику јабу к е (сл. 9). Н а предњ ој, тј. западној страни крста, у њ его-
вом централном дијелу, и јш п ак у средини појединих кракова, поне-
кад видимо у р езаи е једноставне или стилизоване крстове (сл. 8, 9 и
10). У неколико сл у ч ајева у средини предњ е стране урезан а ie пра-
260 ГЛ А С Н И К ЕТ Н О ГРА Ф С К О Г М У ЗЕ ЈА У В ЕО ГРА Д У
воугаона нипха чије су ивице

пластичне (сл. 10 и 11). На
[једном к р сту ј.е та ниша у
облику аркаде, а на другом
су четири такве ниш е (сл. 11
и 12). Има и другачијих мо-
ти ва к а овим крстовима. Овд-
је истичем таква три интере-
сантна мотива. Један је у о-
бли ку пластичне осмокраке
зви језд е оивичене кружним
вијенцем који у горкием ди-
је л у има продуж ењ е у виду
м ањ е урезан е круж н и де (сл.
13). Други у доњем дијелу
претставл>а ур езан у биљну
сти ли зац и ју оа спиралама, а
у горњем ди јел у веома пот-
сјећа на претставу човјечијег
л и ц а (сл. 14). Т рећи крст има
јединствен мотив. То је, очи-
то, претстава чо в јек а — му-
ш кар ц а (сл. 15).
Р и јетки су ватписи на
оваквим споменицима. Они се
понекад н ађ у н а новијим споменицима. Само н а једноме, по моме
м и ш Ј в е њ у , старијем споменику, је р му постанак м јеш тани не памте,
наш ао с а м натпис. Он је био на западној страни крста. Писмо је ста-
Ол. 5. Обичаи пластичан крст у водоравном полож ају на горњој

страии споменика у Павлиш енцима; у средини крста је
округласто удубљењ е — чанак
РИЈЕТКА ВРСТА НАДГРОБНИХ СПОМЕНИКА У КУМАНОВСКОМ К РА ЈУ 261
рија ћирилица, а је зи к тог краја. Ч ита се овако: Покоината Парашка

Радева тука почива (сл. 10).
•
У Павлишенцима сам дознао да надгробних споменика оваквих

облика има и у Нагоричану, па сам и њ их прегледао.
У Младом Н агоричану постоје так в е д ви је некрополе, једн а је
код црвке св. П етке (наводно X V II вијек) са око 300 споменика, а дру-
га код цркве св. Ђ орђа (почетак XV вијека) са 500 споменика. Сви
ови споменици су и по облицима и по украсим а врло слични онима у
Павлишенцима, само с том разликом ш то је број ук раш ен и х прили-
чно мален.
У Старом Н агоричану око познате ц ркве св. Ђ орђа, задуж бине
краља Милутина, из почетка X IV вијека, см јеш тена је некропола
са 250 споменика истих особина (сл. бр. 16 п ри к азује поглед на ту
некрополу с југозападне стране). В аж н а и нова особина ове некро-
поле је у томе ш то она има виш е споменика чи је горње стране нису
равне него се састоје од четири неш то накош ена дијела, попут ку ћ е с
кровом на четири воде. К од н еки х је тај нагиб врло благ а кровне
ивице више или м ањ е наглаш ене (сл. 17). У односу н а украсе, некропо-
ла у Старом Н агоричану има н екол и ко споменика код којг& н а горњим
равним странама им ају мотиви правоугаоника ч и је су дви је ду ж е
супротне странице једН оставне линије, а д ви је к раће ци к-ц ак. Дру-
га врста мотива састоји се у томе ш то се једна к раћа страница право-
угаоника претворила у ненуну кр у ж н и ц у и у д в а лучно савијена
дијела са страна (сл. 18, 19 и 20).
Сл. 6. Стилизован крст на горњој страни споменика у

Павлишенцима
Н а све четири споменуте

некрополе изм еђу старих спо-
меника, и л и одм ах до њих, виде
се и новији надгробни спомени-
ц и так в и х истих облика. То се
за п аж а по изгледу и очуваности
м атеријала, по новијим натпи-
сима (напр. 1936 године) као и
по изјавам а оближ њ их станов-
ника. Н а н еким од ти х некро-
пола се и данас врш и сахрањива -
њ е и в а гробове постављ ају и-
сти такв и споменици, као напр.
у М ладом Нагоричану. У Ста-
ром Н агоричану нисам видио
најнови ји х споменика, а мје-
ш тани су м и р ек л и да су они
створили ново гробље, на дру-
гом мјесту, ал и да употребља-
в а ју исте такв е споменике. У
Сл. 7. П ластичан крст са два пара П авлиш енцима сам видио нових
попречних краковва у водоравном по- гробова без так в и х спомвника.
лож ају, на горњој страни споменика И наче, н ови ји споменици се
у Павлишенцима
л ако расп озн ају од старих по
томе ш то и м ају крстове високе,
од тврдог и бијелог каменд, или
од мрамора, нису једноставни него често и м ају барокне елем енте да
би виш е одговарали укусу савременог м ајстора и поручиоца.
Сл. 8. У резана бордура на крсту у Павлиш енцима

Сл. 9. К рстови у Павлиш енцима на којим а се виде

јабуке и стилизоваи крст
У много сл уч ајева сахрањ ивањ е покојника данас ое обавља у

старије гробне рак е и под старе надгробне споменике. ПричаЈШ су
ми да у једној таквој породичној гробници има по 20 до 30 па' и до 50
сахрањених покојника. Р ак е су им иначе дубоке 120 до 150 см.
Сл. 10. К рст у П авлиш енцима с претставом нише и крстова, ц

с натписом
Сл. 11. Претставе ниш а на крстовима у Павлиш енцима
М атеријал од кога су прављ ени наш и споменици је врло мекан

п јеш чар који се м ож е обрађивати и једноставНијим алатом. Технич-
к а обрада је н а приЈгичној висини. Облици су доста правилни, а по-
врш ине паж љ иво клесане, ч а к м и се чини да су н еке и глачане. Избор
и обрада у к раса и симбола су одраз степена у к у са и смисла за
ц ртеж , пропорцију и складност уопш те љ уди чи јем врем ену припа-
д а ју ови споменици. Они су, осим тога, одраз схватањ а, вјеровањ а
Сл. 12. П ретставе ниш а на једном Сл. 13. П ластичан моташ звијезде и
крсту у Павлиш енцима кр-ужног вијенца на једном крсту у
Повлишеетдима
Сл. 14. Претстава људског Јгика на крсту у Сл. 15. Претстава људске ф и-
П авлиш евцима гуре на крсту у Павлишенцима
и обичаја народних. Споменици су и зн утра грубо обрађени. Сигурно

је да су постојали љ уди к о ји су се бавили само израдом ових споме-
н и к а јер су у томе послу п о с т и г ј г и приличну вјеш тину. Р асп итујући
се о каменоломима и м ајсторим а који данас к леш у та к в е споменике,
дознао сам да становници Старог и М ладог Н агоричана споменике
Сл. 16. Дио некрополе у Старом Н агоричану — поглед са

југозападне стране; у позадини је црква св. Ђ орђа
Сл. 17. 1Трупа споменика — сл>емен=ака на некрополи у Старом

Нагоричану
п оручују и з села О рах Сух које се н ал ази око 6 км источно од Ста-

рог Н агоричана. Тамо се већ неколико генерација истих породица ба-
ве клесањ ем споменика. Данас се израда једног споменика наплаћује
од 5 до 8 хиљ ада дин ара не рач ун ајући у то и транспорт који обично
обавЈва сам поручилац.
К оли ко сам могао запазити, ове споменике народ н азива над-
гробним споменицима или само споменицима или каменовима. Нисам
могао чути да и х зову ковчезим а и л и дивљ анским ковчезим а (по д-ру
Ф иЈшповићу) нити п ак сандуцима, к ако ое зову стећци таквог облика
у Босни. У М ладом Н агоричану ковчегом н ази в ају дрвени сандук у
коме се љ еш спуш та у гробну раку. У истоме селу дознао сам да се
поред термина споменик за наш е надгробне споменике често употре-
бљ ава терм ин „преклоп", ал и м и нису зн али да објасне заш то се тако
зову. П одробнијим испитивањ ем и уз помоћ Јшнгвиста то би се могло
установити. Засада ми се чини да је o k o jih o c t ш то горњ а страна сли-
чи поклопцу, а још виш е o k o jih o c t ш то ie спомеНик ш упаљ , па се по-
к л а п а н а гроб, утиц ала н а постанак таквог назива.
*
К ум ановски преклопи у великој м јери потсјећају на стећке иако

ми се чини да с њ им а нем ају директне везе. Заиста, да преклопи ни-
су ш упљ и и да нем ају усађене крстове, им али би облик стећака које,
к ако сам већ н апри јед рекао, називам о сандуцима и л и тумбама. Пре-
клопи у Старом Нагоричану, који им ају косе кровне површине, уве-
лико п отсјећају на стећке који им ају сљеме, због чега су названи
РИЈЕТКА ВРСТА НАДГРОБНИХ СПОМЕНИКА У КУМАНОВСКОМ К РА ЈУ
|\ЛЛЛЛЛЛЛ/|
п
Сл. 18. Претстава мр- Сл. 19. Претстава људ- Сл. 20. П ретстава људ-
твачког покрова од ске ф игуре .на споме- ске ф игуре на споме-
тканине на горњој по- нику у Старом Наго- нику у Старом Наго-
вршини споменика у ричану ричану
Старом Нагормчану i.
сљемењацима или саркоф ази м а. По м иш љ ењ у н еки х научн и х рад-

ника стећци у облику сљ ем ењ ака п ретстављ ају „вјечн у к у ћ у “ как ву
су стари Словени правили од дрвета.4) П реклопи н а сљ еме такође
упућују н а т у традиц ију. Стећци ое често доводе у в е зу са проуча-
вањем такозваног „богумилског питањ а", а н ек и и х ч а к н ази вају
„богумилским надгробним споменицима" и „богумилском ум јетно-
шћу.“ Однос стећака и богумила јо ш н и је расви јетљ ен и на садаш њ ем
степену п роучавањ а о томе се не би могло ниш та сигурно рећи,
осим то д а нем а д о к аза да стећци не п рипадају богумилима, као и да
нема д о к аза да су то искљ учиво богумилски споменици. А ко усвоји-
мо теооију да је добар дио Б осанаца припадао такозван ој средњ овје-
k o b h o ] народној цркви, н и је вјероватно да је изм еђу ових и других
Босанаца (који су припадали „правој" цркви, који нису били „јере-
тици“ и „ш изм атици"), био т о ј ш к и раскол да се нису покопавали на
исте некрополе и л и д а су им али разли чите прописе и обичаје сахра-
њивања и обиљ еж авањ а својих гробова. Н апротив, има доста разло-
га за п ретпоставку д а су стећци били обичај свих средњ овјековних Б о -
санаца. У св јетл у разм атрањ а односа стећака и богумила, а досљед-
но томе и кум ановских преклопа и богумила, име села гдје се н ал а-
зи прва описана некропола на први поглед такође би могло неш то да
значи. ПавЈШ шенци у п у ћ у ју ч о в јек а на помисао о павЈш ћанима као
кршћанским јеретицим а. М еђутим, то питањ е тр а ж и засебан студиј
и то других стручњ ака. К а д би се зНало како је насталО' име, гд]е су
живјели павлићани, да л и су преклопи из тога доба и ку да су ое све
простицали, то би много значило у п роучавањ у питањ а које сам ов-
дје набацио. Засад а само знам о да преклопи не п ри п ад ају само П ав-
лишенцима и да немамо разлога да и х веж ем о за павЈтаћане. По оба-
вјеш тењ им а од проф. д -ра М. Ф илиповића и М итра В лаховића изгле-

д а да п реклоп а нема на десној страни В ардара, него да су они специ-
ф и чни за подручје око Куманова, за т.зв. ж еглиговску област, али и
то да не п рестају са данаш њ ом македонском границом, него да се
п р у ж а ју на сјевер, у Источну Србију, све до Свилајнца. То би, ра-
зумљ иво, било корисно ш то прије тачно утврдити.
Ови преклопи и по другим својим особинама им ају сличности
са босанско-херцеговачким стећцима. Они као и стећци често на гор-
њој страни имај у округласта удубљ ењ а која ми у Босни називамо
„воденица" и „кам еница“ и мислимо да је сл уж и л о као посуда за да-
ћу. Од м јеш тана у П авлиш енцима дознао сам да такво удубљење
сл у ж и за постављ ањ е свијеће и сакупљ ањ е воска при топљ ењ у сви-
јеће. Н а великом броју стећака видимо пластичне и урезане обичне
и ли стилизоваве крстове као и на преклопима, и то баш исте онаквз
као у П авлиш енцима н а слици 5 и 6. Крстови на стећцима и уопште
наш им старим надгробним споменицима су необично важ н а тема. На-
рочито је важ но питањ е појаве антропоморфног крста као народног
претхриш ћанског мотива. (На овоме м јесту упозоравам на етнограф-
ск у студију П етра Ж . П етровића к оја је р езу лтат њ егових дугого-
диш њ их проучавањ а мотива на јуж нословенским Надгробним споме-
ницима и која уноси доста нових момената и новог гледањ а н а проуча-
вањ е м отива етећака.)5)
П риказ зви језд е са к руж н и м вијенцем, који би се могао сма-
трати и приказом розете, на слици број 13, д јел у је декоративно, па
му посматрач у први м ах и п рилази као декоративном мотиву, али би
дубљ и студиј таквог мотива м ож да могао довести и до другачијих
закљ учака. Д а л и је то соларно-лунарни мотив који има првенствено
симболично значењ е? По П етровићу, то би могла бити претстава по-
којникове главе к о ја је престилизација мјесечевог круга који је у
још ранијој епоси био симболична претстава љ удске главе.6) И ли на
наш ој слици бр. 14 изгледа да је у питањ у биљ на сти лизација као
декоративни елеменат. Међутим, горњи дио прилично уочљ иво л е -
л у је као претстава човјечјег лица, са носом, очима и обрвама. То
ме у велико потсјећа на надгробне споменике у Студеници.7) Па и дру-
ги дио, ко.|и поред осталога има двије спирале, питањ е је да л и значи
само декорацију или неки вјерски симбол. М ож да ie то претстава чо-
вјек ови х руку? Све су то питањ а која ће )ош дуго времена траж ити
одговоре као и ш то ћ е и многа слична питањ а мотива стећака, као
напр.: да л и је карактеристичне мотиве Зап ад н е Босне, који често
и сп уњ авају чеоне стране сљ емењака, правилније третирати стилиза-
цијам а љиЈБана, и л и антропоморфним крстовима, односно претставама
покојника,8) или: да л и приказе ф антастичних ж ивотињ а третирати
хералдичким ознакам а и ли вјерским симболима, итд.? То је везано и
са огаптим погледом на мотиве надгробних споменика — да л и томе
приступамо само са становиш та ликовног, тј. да л и у њ има хоћемо да
видимо само ум јетност, или само ж ивотн у ф и л о зо ф ш у , и ј ш пак мо-
рамо н а ствар гледати комплексно. Досадаш њ и обрађивачи стећака
су, чини ми се, у мотивима стећака виш е гледали декорације или н а-
турали стичке и реалистичке при казе и з ж ивота покојника, а мање
и зр аз унутарњ ег ж и в о та оНдашњих људи.
РИЈЕТКА ВРСТА Н а ДГРОБНИХ СПОМЕНИКА У К у МАНОВСКОМ К РА ЈУ 269
Хтио бих само још неколи ко опаж ањ а о мотивима преклопа да

кажем. На слици бр. 15 је претстава човјека, мислим м уш карца, јер
би хаљина ж ене, к ако се она обично при казује, сезала до глеж ањ а.
Руке су опружене, па не бих рекао да се односи н а как ав вјерски
обичај, него је то прије покуш ај портретирањ а покојника. А ли је
портрет, као и многи други н а таквим споменицима, ш аблонизован.
Уз то је још и доста архаичан рад. Д етаљ и се не распознају уопш те.
То је само идеограм. Т ак ви х претстава има и н а стећцима, али је по-
знато да се сличне претставе н ал а зе и н а каснијим надгробним спо-
меницима.9)
Нише на вертикалним крстовима мислим да им ају везе са вјер -
ским обичајима послије сахране, са даћам а. М ож да је то м јесто гдје
се паЈШ свијећа и л и остављ а јело? (По П етровићу би се те ниш е мо-
гле објашњавати симболичним претставам а к оје су н астале по моти-
ву стола на коме се покојницима д а ју даће, а који по облику сличи
покојнику у м ртвачком повоју.10) И ако је на први поглед ово врло
смјело гледање, и п ак ми се чини доста увјерљ ивим, јер, заиста, чему
аркаде на крсту, ако оне им ају неког смисла на усправним странама
сљемењака или сандука?). У вези с овим, ипак, напомињ ем да сам
на неким стећцима наш ао „воденицу“ на вертикалним странама, ш то
је јасно да је она ту изгуби ла своју првобитну ф ункционалност и
претворила се у декорацију. Р ади тога н и је сасвим искљ учена ни мо-
гућност да су аркаде преш ле у декоративан елеменат, па се такве
појавиле и гдје им ран и је н и је било мјесто.
Ваљало би н аћ и и објаш њ ењ е појаве јабук а и коцки, за што ја
данас немам претпоставке. Ја б у к е се ја в љ ају и н а стећцима најкасн и -
јег периода, вјероватно под утицајем м уелим анских ниш ана, ј.ер
су јабуке чест елем енат н ајстар и ји х ниш ана. Ћ урчић мисли да ја -
буке на ниш анима зн аче ознаку војничког рода (топчије), ал и ми се
чини та претпоставка одвећ произвољ ном.11)
Свакако је заним љ ива појава м отива н а горњим странама пре-
клопа у Ст. Н агоричану (сл. 18, 19 и 20). Д рж им да п рва претстављ а
ткани м ртвачки покров, а друга и трећа самога покојника. Т рансф ор-
мација краће странице правоугаоника у гл аву и руке, баш на зап ад-
ној страни, гдје је глава покојникова, прилично јасно у п у ћ у је н а ми-
сао о претстави човјека. З а та два мотива досад нисам наш ао ана-
логија.
Било би веома важ н о д а се преклопи временски одреде и да се
установи њ ихово поријекло. Д -р М. Ф илиповић није могао ниш та си-
гурно рећи у погледу датирањ а дивљ анских ковчега у Скопској Ц р-
ној Гори. Ни сада то није могуће учинити, јер су елементи з а то врло
оскудни. К ад би стари ји преклопи им али натписе, па м акар и без
ознаке године, облици слова, је зи к и имена покојника, а онда анало-
гије украса, били би вел и ка помоћ у одређивањ у хронологије прекло-
па. Нажалост, код преклопа у ранијем периоду, као и код стећака,
није био обичај стављ ањ а натписа. Н ајвјероватни је је да натписа ни-
је било због м алог броја писм ених мајстора. У оваквој си туацији би
претраживање гробова могло пруж и ти м атеријала за л ак ш е датира-
ње. По особинама које су зајед н и чк е и другим нај стариј им надгроб-
ним споменицима добија се ути сак као да преклопи воде своје пори-
јекло из Средњег ви јека. Н а та к в у претпоставку м огла би донекле
уп у ћи вати и околност к о ју је навео д -р Ф илиповић — да су се у

турском гробљу на Г ази -Б аби у Скопљ у н ал ази л и комади преклопа
као једин и остаци н екадаш њ ег хриш ћанског гробљ а н а томе мје-
сту.1-) М еђутим, потребно је д а имамо н а ум у д а у М акедонији и у
Б осни и Х ерцеговини има веома много стари ји х муслиманских над-
гробних споменика истог облика као ш то су преклопи, само с том
разли ком ш то м услим анеки нису од једног ком ада кам ена него од
неколико добро в е зан и х кам ени х плоча. У м јеето крста код ових је на
истом м јесту усађен ниш ан. И м услимански сандуци и м ају украсе у
виду ја б у к а и коцки као и преклопи. А ко у М акедонији или у Срби-
ји, па и у Б угарској, нем а средњ овјековн их надгробних споменика
који би м огли бити узор преклопима, требало би испитати везу пре-
клопа с м услиманским споменицима. М ож да су преклопи настали
под ути ц ајем м услим анских споменика? Т аква претпоставка ми се
чини највјероватнијом .
Данас се као сигурно м ож е рећи једино то да преклопи имају
своју д угачк у традицију. И ма много такв и х споменика за к оје се не
зн а коме припадају, н ал азе се у напуш теним гробљима (Старо Наго-
ричано), н а њ им а је уочљ ива вел и ка старост, очеви и дједови дана-
ш њ и х н ајстар и ји х љ уди (у П авлиш енцим а Напр.) п ричали су да су
преклопи били п ри је њ иховог рођењ а, итд. По многим околностима
м ож е ое тврдити да су се преклопи употребљ авали у X IX и XVIII
вјеку, а вјероватно је д а су они у своме подручју карактеристични
и з а неш то ран и ји период.
*
У сваком случај у ови преклопи су заним љ иви надгробни спо-

меници. Они су не само р и јетк и облици, него свим својим особинама
п р у ж а ју драгоц јен м атери јал за проучавањ е. Због тога ш то су многи
напуш тени и изл ож ен и разноврсном рапидном униш тавањ у, мислим
д а би и х ш то п ри је требало евидентирати, а дјелом ично и заш титиги.
У вјерен сам д а ћ е се научни радници к оји х се то тиче заинтересова-
ти за проучавањ е ове врсте споменика. У том погледу би требало
п роучавањ е прош ирити и на начин сахрањ ивањ а, арх и текту р у гро-
бова, испитивањ е гробних прилога, је р ћ е све то дати в аж н е податке
з а упозн авањ е наш е нароДне прош лости у периоду којем припада-
ју преклопи.
Ш еф и к Беш лагић
НАПОМЕНЕ
’) У прољеће 1957 године био сам у Скопљу ради обављања неких службених
конзерваторских послова. Том приликом сам упозорен на појаву камених
надгробних споменика у једном селу близу Куманова који по облицима и
украсима личе босанско-херцеговачким стећцима. Сусретљивошћу Завода
за заш титу и проучавањ е споменика културе Н Р М акедоније и Завичајног
м узеја у Ш типу имао сам могућност да те споменике видим.
*) Ф илиповић д-р М иленко С., Дивљански ковчези — Гласник Земаљског му-
зеја, Сарајево XLI-1929 год., II свеска, 109—113.
") Код проучавањ а стећака у Босни и Херцеговини установио сам на неколико
мјеста да мали стећци припадају покопаној дјеци.
*) Скарић Владим ир. Један узор босанских мраморова — Гласник Земаљског
музеја, Сарајево 1928, 141—144.
MiJETkA b p c Ta И а Дг р о б И и х с п о Ме н и к а у К у Ма Но в С К о М К р а ј У
‘) Петровић Петар Ж ., Мотиви на босанско-херцеговачким стећцима — ЗОорник

Матице српске, серија друш твених наука, Нови Сад, 1955, бр. 10, 15—32.
') Петровић Петар Ж ., тамо, стр. 21 и 25.
’) Каталог Изложбе српских надгробних споменика у Етнографском музеју у
Београду, 1955-56 год., сл. бр. 9 и 11.
‘) Бешлагић Ш., Купрес, Сарајево 1954 год., 163—168.
*) Види каталог Изложбе српских надгробних споменика, Београд 1955—1956 год.
“) Петровић Петар Ж ., тамо, стр. 26—27.
“) Ћурчић В., Рукопис о стећцима који се налази у Библиотеци Земаљског му-
зеја у Сарајеву.
") Филиповић д-р М., тамо, стр. 112.
AN UNUSUAL УЛНИ ТУ OF TOMBSTONES IN THE REGION OF KUMANOVO
His attention having been called to som e ra ie types of tom bstones in the
region of Kumanovo (Macedonia), the author, who is usuaily occupied w ith the
study of medieval tom bstones in Bosnia and Herzegovina, has been given an op-
portunity to visit such necropoles in the viilages of Pavlišenci and Staro and Mlado
Nagoričane. These necropoles contain several hundreds of tom bstones in form of
rectangular parallelepipeds whose top side overhangs a little the perpendicular ones,
or rises in the shape of a roof. The tom bstones are concave in th e inside and they
overlie the tomb. T hey a re m onolithic and oriented in the direction w est-east. A
cross is inserted on th e ir w estern side. Such tom bstones are called „preklopi”. Some
of these tombstones, b u t not v ery m any, have sym bolic or ornam ental, plastic or
engraved motifs, w hich rem ind of standing tom bstones (stećak) of Bosnia and
Herzegovina. These are: friezes in form of zigzag lines or lined up isosceles triangles,
ln the shape of apple-halves or cubes. On the upper, flat, surface a re to be seen
common or conventionalized crosses. rosettes and round vessels. A t Staro Nagoričane
several tombstones have on these sides a schem aticai representation of the deceased,
covered with cloth shrouds. The inserted crosses, too, have sym bolic and ornam ental
elements in form of apples, incised crosses, conventionalized plants and portraits
of the deceased. On some crosses a re engraved niches in form of arcade'45!4A
according to some authors, symbolize the table for the b u rial re p ast (daća), in the
shape of the corpse w rapped up in a w inding sheet.
The author has found several characteristics of „preklopi” sim ilar to those
of standing tombstones. However, he does not conclude th a t they a re directly
connected, but presum es th a t „preklopi” could have originated u nder the influence
of older Moslem tom bstones of the sam e form , b u t constituted of several plates.
It is certain th a t „preklopi” w ere used in the X V IIIth and X IX th centuries,
but there is, so 'fa r, no evidence th a t they had existed previously to this period.
UNE VARIETE RARE DE PIERRES TOMBALES DANS LA REGION DE

KUMANOVO
Dans le present article l ’a u te u r appelle l’attention aux ćtranges p ierres tom -

bales, d’une form e tre s rare, lesquelles n ’ont pas ete ćtudiees jusque Ić e t que l ’on
rencontre dans la rćgion de Kum anovo (en Macćdoine). Ces m onum ents rappellent,
par leurs formes e t m otifs sym boliques e t ornem entaux, les stčles m ćdićvales en
Bosnie et Herzćgovine ainsi que les anciens m onum ents m usulm ans que l’on trouve
dans les deux provinces sus-m entionnćes ainsi q u ’en Macćdoine.
Ces pierres tom bales sont appelćes „preklopi” p a r les h abitants de la rćgion.
Selon l’auteur, ces m onum ents se sont form es sous l ’influence des pierres
tombales musulmanes sem blables e t d a te n t indubitablem ent du X V IIle e t du X IX '
siecles, mais il n ’exclue pas la possibilitć q u ’ils soient encore plus anciens.
Sefik Bešlagić
272 ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ МУЗЕЈА У ЕЕОГРАДУ'
LIST OF FIGURES
Fig. 1. Necropolis a t Pavliženci — view from the south-east
Fig. 2. Several tom bstones in the necropolis a t Pavlišenci
Fig. 3. O rnam ents on vertical sides of the tom bstone a t Pavlišenci
Fig. 4. O rnam ent on the upper side of the tom bstone a t Pavlišenci
Fig. 5. Sim ple plastic cross in the horizontal position on the upper side of the
tom bstone a t Pavlišenci. In the very m iddle of the cross there is a roundish
hollow called „čanak” (platter).
Fig. 6. Conventionaii/.ed cross on the upper side of the tom bstone a t Pavlišenci
Fig. 7. Plastic cross w ith two p airs of transverse shanks, in horizontal position, on
th e u p p e r side of the tom bstone a t Pavlišenci
Fig. 8. Engraved border on the cross a t Pavlišenci
Fig. 9. Crosšes a t Pavlišenci w ith ornam ents in shape of apples and a conventio-
nalized crpss
Fig. 10. Crosš a t Pavlišenci w ith a niche and severai crosses bearing inscriptions,
represented on it
Fig. 11. R epresentation of niches on crosses a t Pavlišenci
Fig. 12. R epresentation of niches on a cross a t Pavlišenci
Fig. 13. Plastic m otifs representing stars and round garlands on a cross a t Pavlišenci
Fig. 14. H um an face represented on a cross a t Pavlišenci
Fig. 15. H um an figure represented on a cross a t Pavlišenci
Fig. 16. A p a rt of the necropolis a t Staro N agoričane — view from the south-west.
In the background St. George’s Church
Fig. 17. G roup of ridge-roofed tom bstones in the necropolis a t S taro Nagoričane
Fig. 18. R epresentation of the shroud of cloth on the other surface of th e tombstone
a t S taro N agoričane
Fig. 19. R epresentation of the hum an figure on the tom bstone a t Staro Nagoričane
Fig. 20. R epresentation of th e num an figure on the tom bstone a t Staro Nagoričane
РЕЗАЊЕ МЕРМЕРА У СТУДЕНИЦИ И ЧЕМЕРНОМ
Студенички мермер, кам ен ванредне лепоте, одувек је цењ ен у

ерпским крајевима. О његовој лепоти, изгледу и употребљ ивости пи-
шу с истом топлином сви посетиоци Студенице: калуђери, археолози,
дипломати, геолози, путописци и сви осгали, закљ учн о с каменоре-
сцима и трговачким корисницима овог чувеног кам ена. То је „добро-
зрачни мрамор" К арловач ког и „прекрасни двообразни мрамор, бели
и гвозденообразни” Тронош ког летописа (Гласник СУД 1853, 30), или
„мармур бели и гл ад ки ја к о ж е л е д “ (Споменик САН V, 29) и з неког
писма с краја X V II века. З а диплом ату Б орхграва (1883 г. стр. 144
његове књиге) м ерм ер из Студенице је „велике лепоте, који је готово
исти као и карарски ”, а геолог Зонгаг пореди га са мермерима код
Jlaac-a у Јуж ном Тиролу. Н и је јед ан вајар, кам енорезац или грађе-
винар долазио у С туденицу да нађе оеби одговарајући камен. А ли
због беспућа м ерм ерних леж и ш та, примитивно отворених каменоло-
ма и тектонске ош тећености кам ена, мермери нису досад, и зван ма-
настира Студенице и јо ш н ек ол и ки х средњ овековних грађевина, на-
шли неку ш иру примену, и зу зев код и зраде надгробних каменова.
Бела боја м грм ера с н ијансам а у ж у ћ к асто или модро, и ситно-
зрна, кристаласта, за обраду „питома" стена одувек су п ривлачиле па-
жњу посматрача, поготову склонога да од кам ена л и к направи, или
на њему слика, ш ара, пиш е. Н атписи и ш аре, зарезан и у студенички
мермер остају видљ иви вековима, ш то н и је случај с другим стенама,
особито еруптивним. Н а студеничком м ермеру су од к р а ја X II века
па до наш их д ан а в ајар и и обични резачи кам ена уобличавали своје
замисли. П рви су овековечили себе и студенички мермер у Бого-
родичиној ц ркви м анастира Студенице, као и црквам а суседнога Граца.
и далеких Сопоћана. Други су у ш ирокој области изм еђу Лима, Дри-
не, Саве, М ораве и Ш ар-П ланине оставили плодове својих ж у љ еви -
тих руку у снеж нобелим надгробним споменицима, углавном хри-
шћанским, али и м услиманским.
Студеница је богата мермером. П рве појаве н ал азе се на југу,
код села Трнаве. О давде се мермерни прјас протеж е према северу
преко 20 км, п релази р ек у Студеницу, па чак и било Чемерна. Али
продуктивних м ерм ерних маса, к оје су пронеле славу студеничком
камену, има само на источним и североисточним падинам а планине
Радочела, у великом л у к у р ек е Студенице, изм еђу села В рха и Б р е-
зове. Ту су чувени м ајдани мермера, на ко.јима се кам ен ломи непре-
кидно скоро осам векова, ако не и виш е.
г Ља с н и к етнограф ског м у зе ја у БЕОГРАДУ
Камепорезачка насеља и каменоломи
Кам& норезачка наоељ а у С туденици су село Врх са засеоком

Гобеља, село Д олац са заееоцим а В рањ ево и Б ач к у љ е и Брезова
са Годовићем и Гуш терицама.
Годовић■ — Ово је највиш е, н ајбројније и н ајстар и је каменоре-
зач к о оело у Студеници. Н ал ази се на североисточним падинама Кри-
ваче (к. 1643) на висини 1040 — 1060 м. Од н ајбл и ж ег каменолома уда-
љ ено је јед ва килом етар и по. Н асељ е је несумњ иво условљено про-
изводњ ом камена. То се најбољ е види по к ућам а К ундовића, изграђе-
ним н а стрмом обронку, гдг се насељ е обично не подиж е. Село има
20 кућа, од к оји х 16 раде н а кам ену. Н ајвиш е је кам енорезаца из по-
родице Д угали ћа (9), зати м К ундовића (5). Обе су староседелачке.
Д угалићи су нај многоброј ниј а кам ен орезачка породица. Од 47
к у ћ а у Студеници и Б ресн ику (село н а северним падинам а Чемерна),
ко је се баве резањ гм кам ена, 19 су Д угалићи. Н ајвиш е их ie у Годо-
ви ћу (9 кућа), зати м у Б р есн и к у (7) и Долцу (3). П рвв половинз про-
ш лога в е к а у Годовићу су само две к уће Д угалића радиле н а камену.
У истом оелу ж и в и (1957) н ајстар и ји кам енорезац Студенице Јован
Дугалић, рођен 1871 год. По предањ у Д угалићи су ж и в ел и ниж е у
Студеници, бли ж е реци, па су и х Н ем ањ ићи отуда иоелили, а њихове
зем љ е дал и манастиру. Н еки су се потом насели ли п» Д олцу и Годо-
ви ћу а једн а породица преш ла је Ч ем ерно и настан и ла се у Бре-
снику. Од њ е потичу бреснички кам еноресци Дугалићи.
У породици К ундовића обрада м ерм ера м ож е се п ратити до ше-
здеоетих година осамнаестог века. З а н ат је 200 година, ако н е и више,
п релази о с оца н а сина. Н ајстари ји кам енорезац за кога се зн а био је
В у к К ундовић. Н а годовићком гробљу нем а споменика, али му по-
томци najre свећу о задуш ницам а на одређеном м?есту, где сматрају
д а м у је гроб. С В ук а је зан ат преш ао на сица М ирка, чији ie гроб обе-
лежзен вели ким мермерним крстом, без натписа, с уклесаном главом,
вели ким брковим а и другим ш арам а. Од М ирка ie наследио зан ат син
М ладен (1819 — 1884), чи ји је гроб означен раскош но исклесаним
крстом. И списан је лепим, правилним , ш тампаним словима. Зан ат је
даљ е преузео други по рођењ у М ладенов син Т ривун (1856—-1933),
новатор у и зради студеничких споменика. П омињ е се као најбољ и
студенички мајстор свога времена. Т ривунов син М илош (рођен 1885)
пренео је педесетогодиш њ им радом зан ат н а сина Радомира, (рођен
1907), сада камеН аресца на гласу, а овај га преноси н а н ајстар и јег сина
М омчила (рођен 1930). Н едавно су по једна к у ћ а Д угали ћа и К ундо-
ви ћа нап усти л е кам енорезачко занимањ е.
Годовићки кам еноломи су око 1,5 км југозападно од села, с обе
стране Годовићког Потока. Отворени су у м ермерним пласама, н а ви-
синама од 1280— 1380 м. Н а десној страни потока су каменоломи зва-
ни „П од В лаш ком ”. Овде им а 4 копа од к оји х ia н ајвећ и „Тривунов
М ајдан”, с кога се ломи кам ен преко 110 год. Досада је откопано око
1000 м 8 м ерм ерне масе. У кам еноломим а „Под В лаш ком " рађено .ie ре-
лативно мало.
Н ајвећи каменоломи су у мгрмерној пласи на лево.ј страни по-
тока. То су Годовићки М ајдан, Стари М ајдан и Сечина, најпростра-
РЕЗАЊ Е М ЕРМ ЕРА У СТУДЕНИЦИ И ЧЕМЕРМОМ 275
кији и најпродуктивнији кам еноломи Студенице. Копови се прости-

ру на километар дуж и н е. У прош лом и п рвих годица н аш ег века,
док су за надгробне спом енике тр аж ен и тан ки крстови, кам ен је ва -
ђен по билу гребена, је р су там о танкоплочасте м ерм ерне масе. Сва-
ки каменорезац имао ј е свој коп, а главно оруђе з а вађењ е кам ена
био је будак. К асн и је се тр а ж е т е ж и споменици, па се копови с била
померају у н и ж е области м ерм ерне маое, где им а банковитих и м а-
сивних стена. В ађењ е к ам ен а постаје слож ен ије, скупљ е. У потребљ а-
вају се друга оруђа а рад и се н а л итицам а високим п реко 20 м. К р у п -
нијих блокова доб и ја се мало, п а се много ради у јаловини. У з м уко-
трпан рад на руш еш у ли ти ц а сад се јед ва извади 5— 10% кам ена упо-
требљивог за спом енике.Раније, у периоду тесањ а м ерм ерних крсто-
ет. док се радило н а билу, проценат корисног кам ена у копу износио
је 20-25% .
Идући за каменом, годовићки кам еноресци отворили су још не-
колико мермерних л е ж и ш та н а Б елој Стени, О кругли ц и и А ле-
сендровици — Зм ајевц у. Ово последњ е н ал ази ш те м ерм ера је н а ви-
сини од 1640 м и н ајви ш е је у области Студенице. Н а њ ем у им а много
мањих копова из периода рад а крстова. Јо ш и сад се там о понекад
вади камење за ограду грсбова.
Годовићки м ерм ери су ситнозрне стене, лепих, п р и јатн и х боја:
беле, модре, ж ућк асте. Б лаги м тоновима боје слоноваче особито се
одликују мермерне м асе А леоендровице — З м аје в ц а и О круглице.
Стене су овде једнобојне. В ел и ки недостатак им је ш кри љ авост и
прслине разн и х праваца. М ермери с годовићких кам енолома употре-
бљавани су дос.ад и скљ учиво з а надгробве споменике (с оградом и
плочама на гробовима) и зи д ањ е ц р к ве у Студеници. Студенички
каменоргсци см атрају да је одавде и звађен о н ајви ш е м ерм ера з а зи да-
ње Богородичине цркве.
На каменоломима н и је остало тратова средњ овековнога рада јер
се овде напрекидно ломи кам ен од к р а ја X II века. Од стари х ал ата
нађен је само гвоздени клин, к о ји су кам еноресци искористили до
краја. На Средњ и век, односно доба грађењ а Студенице, могли би
указивати остаци насељ а на месту С ечина (надморска висина 1360 м),
у кршевитој челен ци Годовићког П отока, испуњ еној блоковима
мермера, од к о ји х су м ноги са кварцним ж ицам а. Og насељ а је остало
још 7 рупа ок р у ж ен и х са свих страна ломљ еним каменом. И м ају ти-
пичан изглед н ап уш тен и х зем уница — бусака Јед н е су пространије,
друге мале. Грађене су од ломљ еног мермера, набацаног без реда, као
што се праве и од зем љ е. У страни, и зн ад ових рупа, има заравњ еног
земљишта, ко је опомиње н а закоп и н е зграда.
Камене зем унице н ал а зи л е су се једн а у з другу. У близини је
извор а изнад њ и х кам енолом. С вуда около виде се лом љ ени комади
најплеменитијег м ерм ера. И згледа да је ово насељ е каменорезаца.
Сточари га у оваквом к р ш у и н а овом м есту не би н и к ад подигли.
А други н и је и м ао ко. И зн ад насељ а, н а чуки, као д а је било н еко у тв р -
ђено склониш те. Јо ш се л еп о позН аје ров који је онем огућа-
вао слободан при ступ склониш ту. М ож да је овим утврђењ ем осигу-
равана непрекидна производњ а мермера, док се градио м анастир у
Студеници. П а и сам н ази в С ечина у п у ћ у је н а Средњ и век. Овде су
с каменолома свлачени м ерм ерни блокови и сечени н а комаде од-
18*
276 ГЈ1АСНИК ЕТНОГРАФСКОГ МУЗЕЈА У 6ЕОГРАДУ
ређене величине, па су одатле транспортовани даље. Н азив може по-

тицати само и з доба грађен>а манастира, у првом реду Студенице, јер
је кам ењ е за облагањ е сечено од к руп нијих блокова. После зидања
манастира, односно доласка Т урака, кам ен н и је виш е сечен, већ су
откопаване само плочасте партиј е мермера за израду споменика. На
билу и знад Сечине, тамо где претпостављ амо да је било утврђење,
нађене су око 1900 год. четири зл атн е паре. Д ругих предмета mqe
налаж ено.
Годовић је најмногобројније кам енорезачко село у целом овом
к р а ју (43% кам ен орезачких к у ћ а у Студеници). К араван и с њиховим
споменицима допирали су најдаљ е. П а и сад они им ају највиш е веза
с н асељ им а и ван Студенице. К ам ењ е продају ч а к по Косову. Рашка
им j'e читаво столеће главно трж и ш те споменика.
Брезова. — И ово је село стари х кам енорезаца. Годовићани, по-
м ало горди на своје кам енорезачке традиције, п ри зн ају да се и у
Б резови р е ж е кам ен о тк ад и у Годовићу. Само је овде мањ е камено-
резаца иако је село н еколико пута веће од Годовића. Б резова има
питомо, од ветрова заклоњ ен о тле, к о је се обилно натаи а водом са
ееверних падина К риваче. Добро роди воће, жито, псврће, па зато
м еш тани мало раде с каменом. Половином прош лога века овде су
радили познати каменоресци С аватије и М илоје Б ал ги ћ и из засеока
Раиндола, М иле и Р адован Ђ орићи и Радован М атовић из Бре-зове
и Ђ оковић и з Гуш терица. П очетком наш ег века у Гуш терицама било
је четири кам енорезачке куће, а од Б алкан ског рата (1912 г.) само
једна. Сад се у овом селу споменици ви ш е н е раде. К р ајгм прошлог
века у Б резови су биле четири кам енорезачке куће, док су сад само
три из рода Ж и вкови ћа. Оне р еж у кам ен од осамдесетих година про-
ш лога века.
М ермер ваде на Б елој Стени, К ули, Белом К рш у, Бабљ ем Кр-
ш у, Пећини, Дамњановом и Гушт&ричком К рш у, и отскора у Дубо-
ком П отоку, близу рек е Студенице у Гуш терицама. Н ајстари ји је ка-
менолом н а Б влом К рш у. О творен је у сочиву крупнозрног мермера,
сасвим различитог од онога у Годовићу. То је стари каменолом, отво-
рен н а дуж и н и од око 100 м. У копини се виде два погребена хори-
зонта отпадака од тесаног камена, ш то у к а зу је на разли чи те пери-
оде рада. И зм еђу њ их је 1,5 м земљ е. Овај каменолом је био отворен
з а врем е зидањ а Студенице. Од њ ега су и зр езан и они ви тки стубови
у облику завртњ а на ју ж н и м вратим а и понеки комад кам ена за
облагањ е цркве.
Н а Б абљ ем К рш у радило са само у доба и зраде мерм ерних кр-
стова. Н ови каменоломи су на Дамњановом и Гуш теричком Кршу
као и Дубоком Потоку. Крупним блоковима кам ена одли кује се по-
следњ и каменолом. О вде се у подини мермерног хоризонта налази
„банак“ од 4 м дебљ ине веома здравог, крупнозрног камена. Удаљен
је непуни х 500 м од реке Студенице, односно од новопројектованог
пута.
Н еки Б резовчан и раде споменике у Б ргснику, н а северним па-
динама Чемерна, од мерм ера из рисовачких каменолома. Тамо имају
своја им ањ а у планини и ч увајући стоку као пастири теш у узгред
споменике.
РЕЗАЊ Е М ЕРМ ЕРА У СТУДЕНИЦИ И ЧЕМЕРНОМ
Долац• — У овом селу осам породица обрађује кам ен. П ет су

Вачкуље а три Дугалићи. Т еш у споменике од осамдесетих година
прошлога века. П рви кам ен орезац је био К рсм ан Б ач ку љ а. Д олачани
имају само један каменолом у границама свога села. Н ал ази се под
Бучком Стеном, у истом хоризонту м ермера, и з кога о тко п авају ка-
мен у Врху. О творили су га уочи Другог еветског рата. Каменом се
снабдевају из Врха. Јо ш две породице у В рањ еву, засеоку Долца,
баве се тесањем камена. П очели су те к после П рвог светског рата.
Врх. — Каменоломи села В рха су на ју ж н и м падинам а Б у ч к е
Стене, на месту званом Д раш ковац. Н ајви ш и је н а 1150 м а најн и ж и
на 1050 м. О кренути су према југу, па им се копине од снеж нобелих
мермера виде с десетине килом етара даљ ине. О творени су поново по-
ловином прошлог века. Овде је било и старога рада. К ао н ајстар и ји
каменорезац помиње се М илоје К овачевић. О самдесегих година X IX
века споменике су р езал е две к уће: С аватија К овачеви ћа и М илана
Радовановића. Сад, поред горњ их д в еју кућа, сбрадом кам ена баве се
по једна кућа кућа Б ел ак ови ћа и Д рагојловића.
Каменоресци у С туденици см атрају да су врш к и мермери н ај-
лепши и најбољи за обраду. К ам ен је ,.питом ији“ од свих осталих у
Студеници: боље се ргж е, теш е, глача. Б о је је беле и модре, ситнога
зрна као шећер. Особито плем ениту врсту претстављ ају мермери с
модросивим пругама v основној мермерној м аси беле 6o'i©. П оједине
траке модрог кам ена дебеле су 2— 10 мм. Н ајлепш и су вар и јетети с
по 4 траке на 12 см ш ирине. Н аж ал ост овакве мермерне п ар ти је нису
никад дебље од 60 см. П ругастих ва ри јетета мерм ера им а и на оста-
лим каменоломима Студенице, али нигде нису тако леп и као у Врху.
У засеоку Гобељи, на меету званом К отлине, н ал ази се такође
стари каменолом Студенице. Д атиран је плочама пругастог мермера
на зидовима Богородичине цркве. У котлинам а им а ост.атака старога
рада. То су руп е од клинова или ћускија, ископане у стени, да би се
камен могао одвалити. Е ило је тако вел и ки х руп а да ,ie у њ и х могла
стати нога. У кам енолому је од старог ал ата н ађен чекић, т е ж а к 7 кг.
с једне стране хшгљат, и к л и н од впло чврстог гвожђа.
Још се за п а ж а 1у с м еста на место остаци пута који је од кам е-
нолома водио манастиру, н ајп р е долином Реке, затим п реко Гобеље
и Врањева. М естимично су се очували остаци подзиде пута. Испод
Обарка 1едно место н ази ва ое В арњ ача, По поедањ у овде се варило
ieno ?а возапе K o in cv в у к л и кам ен манастиру. Каменолом у К отли-
нама поново i© отворен осамдесетих или деведесетих година пооцхлог
века. С њега се сад снаблева^у каменом три к у ћ е Б о ж и ћ а и з Гобеље
и ieiTHa и з В пањ ева. У новгпе лоба мермер и з К отлина и звож ен ie
за Кпагутеватт, Клушеватх и Београд.
Око 300 м гтоавом линитом од К отлина поема северу. под Про-
сечениттом. н ал ази о? v истот области м е р м е т стаои. запуш тени к а-
меволом за коти н ико н е знч кац ie палио. Н а н-емот има вииге сто-
тина п р о с т о р н и х м етаоа отпадака ломљ еног кам еча. У тарчж ици по-
пед каменолома има тгоста поломљ ених. недоврш ених м услиманских
споменика-нишана К ао да cv овде рађени само турски споменици,
нема астатака ол хоиш ћанских.
Booi кам енопезачких к ч ћ а v селима Студенице износио ie за
последњих сто година по раздобљима:
278 ГЛАСЦИЈС ЕТЛОГРАФСКОГ МУЗЕЈА У БЕОГРАДУ
Половином Ско 1900 г,

XIX b. 1957
Гуштерице 1 4 _
Брезова 3 4 3
Годовић 3 14 16
Долац — 2 8
Врх 1 4 4
Гобеља _ 2 4
Врањево — — 2
Обрада камена
- Р езањ е мермера у Студеници је права дом аћа радиност. Камен

ум еју д а обрађују скоро сви м уш карци. У кам енорезачким кућама
обично се само један посвећује обради камена, док га остали укућани
помаж у, као ш то се и он, за време пољ ских радова, опет враћа по-
љ опривреди. Зем љ орадњ а и сточарство остају главно занимањ е, а ка-
м енорезачки посао апсорбује онај сувиш ак радне снаге, к оје има на-
п ретек по планинским местима.
Р ад на обради кам ена у каменорезачко!' кући Студенице орга-
низован је од пам тивека na исти начин. П ример нам п р у ж а савреме-
на породица М илош а К ундовића и з Годовића. М илош је почео ра-
дити кам ен у 18 година а престао у 60. У право не ради виш е тешке
кам енорезачке послове као ш то је вађењ е камена, тесањ е и ли бру-
ш ењ е. А ли још и сад, у 73 години, к ад је потреба, ,,исписује“ споме-
нике. ЈБуди слабијег имовног стањ а раде споменике и до 70 и више
година. М илош ев син Радомир је сад главни кам енорезац у кући. На
кам енолому поипрема кам ен у з помоћ синова, али код к у ћ е ради
углавном сам. К а д им а виш е госла, пом аж е м у у тесањ у старији син
а м лађи само глача камен.
М укотрпан је посао студеничких кам енорезаца био одувек, а ни
данас н и је лакш и. Т руд се н и кад није исплаћивао. Могло се живети
само у з зем љ орадњ у и сточарство. Н ема ни ј едне к у ћ е која се ма кад
обогатила правећи споменике. У каменолому се ради од зоре до но-
ћи, а код к у ћ е на обради и ноћу, pam rje при светлости луча, сад пе-
тролејке. „П ре ш есет година", прича стари кам енорезац Јован Дуга-
Ј ш ћ , ,,ја и мој брат Соетен тесали смо и брусили споменике у кући
често до зоре. К а д нас и зд а снага, спуш тамо уморне главе на камење
к о је смо радили, и спавамо без простирача и покривача." И сад го-
довићки кам еноресци раде ноћу, и не само зими већ и лети, у ду-
ге дане.
Н а к ам ену обично почињ у радити млади, од 12— 13 година. Не-
ки и завр ш е ж и вот с тараком — чекићем — у руци- Зан ат почињу
стругањ ем кам ена, раније тараком а сад брусом. Радни ж и вот каме-
норесци за в р ш ав ају писањ ем слова, псјшто им за друте послове није
остало снаге. С тари Јован Д угалић почео је да теш е кам ен у 16 го-
дини а престао у 78. Њ егов брат Сретен радио ie н а кам ену до 75 го-
дина. У инокосним кам енорезачким породицама ни ж е н е ниеу пош те ■
ђене. Оне у каменоломима избацују отпадак камена. А к ад су се у
прош лом веку притгремали каравани с надгробним споменицима на
пут, оне су зајед н о с децом стругале и глачале камен.
РЕЗАЊ Е MEPMEFA у студеници и ч е м е р .н о м 279
Много се врем ена губи на вађењ у камена. Просечно се ради 3— 4

пута више у каменолому него на обради камена. У драш ковачким к а-
меноломима проведе се некад и по месец дана на тр аж ењ у погодног
камена, па се откопи сруш е а да ни је добијен ни комад употребљ иве
стене. Ретко се наиђе н а толико к ам ен а да се На једном е копу м ож е
радити годину или две без темељног чиш ћењ а. У каменоломима се
ради с великом опаснош ћу по ж ивот, особито драш ковачким , где је
изнад продуктивне мерм ерне м асе 3— 4 м дебео слој сипке стене,
која сваког часа м ож е да се сручи н а копаче. Горке резигнације има
у разговору двојице Врш ана, чији синови раде у каменоломима:
„Шта ћемо, Јоване, ако нам дјец у затр п ају обале? — Н иш та, А ндри-
ја, узећемо кадионицу, окадити клечје, па и х н ек а тамо-“ К леком је
сорасла падина на којој су каменоломи, па и оне приликом руш ењ а
заједно с каменом дробином пропадају у копове мермера.
При вађењ у кам ена за споменике велика количина стеновиге
масе иде у отпадак. Н а Годовићким каменоломима преко 90%, па и
осталих 10% не претстављ а у век добар камен. О пш ти кедостатак
студеничких м ерм гра је ш криљ авост. К амен се при обради љ у ска и
одваја по равнима ш криљ авости или ди јаклазам а, котих такође има
много. Дешава се да се бацају и отесани комади камена, је р је код
последњег ударца ч ек и ћа дош ло до изваљ и вањ а и п рскањ а стене.
Камен се у век обрађивао примитивним алаткам а. Р ади се само
P V 4 H O . З а резањ е или глачањ е кам ена нигде ни је кориш ћена вода,
иако је има у обиљу, особито у Студеници. Р ан и је су за тесањ е и
брушење споменика уп отргбљ авали само т а р а к е , гвож ђе у облику
чекића, с једне стране ш иљ ато, с друге затупасто и назубљ ено, у сре-
дини пробушено за држ аљ е. У гломер нису користили све доскора.
Тривун Кундовић ј е први почео цепати кам ен клиновима. П ре тога
се цепао великим чекићем , ш иљ атим с једне стране. Б ар у т се н а сту-
деничким каменоломима користи тек од к р а ја прош лог века.
Студенички кам еноресци им ају своју терминологију к о ја је н е-
ке називе позајм ила савременој науци. Т ако например, кречну стену
овде зову к р е ч њ а к о м , док ое у осталим к рајеви м а С рбије чеш ће
чује реч кречар. О дувек се у Студеници употребљ ава реч м е р м е р
а ве мрамор. Два последњ а н ази ва на савременим војним картам а ју -
жно од Студенице унета су произвољ но. Ј е д н о р у д н и м се овде н а-
зивају једнобојни мермери. П р е с е к а је прслина у камену, обично
скривена, к о ја се п ојављ ује при тесањ у или глач ањ у кам ена. Р с к о р
ie ситан отпадак кам ена пои тесањ у у радионици. С тарији какгеноре-
сци зову овакав отпадак к и п и н . Р в о љ је ситнији отпадак при
ломљењу кам ена у каменолому. Г р о т је крупније, за каменоресце
неупотребљиво кам ењ е на коповима мермера. Још се ч у је реч к у -
њ е р а за рупе, ископане v камену, у к оје се стављ ају клинови.
П е р г е љ .ie стари ји н ази в за ш естар, а ђ у н и ј а за угломер. П и-
о д а или л о г е р су и зр а зи за слој евитост.
З а последњ их 50 година споменици су се м ењ али како по обли-
ку тако и по теж ини. Н ајстари ји су били лаки, у облику крста, који
се стављао чело главе. К од ногу је обично пободена тесана плоча,
доле уж а горе ш ира, зван а доњ ак. Затим ое крстовима п овећавала
тежина, али не прелазећи, сем изузетно, 150 кг, Н а прекретници ве-
к о в а п о ја в Ј Б у ју с е с п о м е н и ц и у о б л и к у п л о ч а , с к р с т о м н а в р х у , а за -
тим кам ен ови зв ан и Ј ,п и р а м и д е “ , р е ђ е к в а д р а т н и о б ел и сц и . С авр ем е-
ни већ и сп ом ен и ц и теш к и су од 180— 500 к г. С а ст о је с е о д т р и дел а:
п и р ам и де, ст о п е и п одл оге. П рва д в а к ом ада с у глачана.
Сем хриш ћанских, у С туденици су рађени и мухам едански спо-
меници. Т урски х спом еника-ниш ана, поломЈвених при обради има осо-
бито много н а кам енолому испод Просеченице, у селу Гобељи. Ме-
ш тан и у вер авају да и х им а на стотине. Н а другим каменоломима ни-
су н алаж ени , сем понеки на суседним К отлинам а. К ао да су само под
П росеченицом рађени м услим ански споменици. М ермерних спомени-
к а било ie и н а овдаш њ им турски м гробљима. Један се донедавно на-
л ази о у сел у Гуш терицам а, бли зу садаш њ ег гробља. Д руги је још и
сад к р ај пута у селу К руш евици. Т урске ,,ниш ане“ радили су наши
м ајстори у прош лом и почетком наш ег века. П родавали су и х преко
И вањ ице за околину Сјенице, а преко Р аш к е за Н ови П азар и Косов-
ску М итровицу. Јо ш и сад се у С туденици и зради по који муслиман-
ски споменик.
Све до 1954 године студенички кам еноресци правно нису сма-
тран и занатЈгија. Т ек тада су м орали д а вад е довволе за рад. Дотле
н ису ни п л аћ ал и порез на заним ањ е. О ко 1890' покуш ало се у Студе-
ници с увођењ ем пореза на кам енорезачки посао. али се одустало.
Историска употреба камена
Употреба студеничког мкрмера позната н ам је у основним лини-

јам а од X II в е к а па даљ е. Н и је м еђутим искљ учено да је овај камен
кориш ћен и пре тога, иако нисам имао прилике да видим по Студе-
ници и околини н ек у ф и гуру или плочу м ерм ера с писмом и ли ш а-
ром и з античког доба.
Л епота и обиље кам ела одлучили су Стевана Н ем ањ у да своју
зад у ж б и н у подигне баш ту, у долини Студенице, где су налазиш та
м епм ера била удаљ ена н ајви ш е 4 км ваздуш ном линијом од намера-
ваног градилиш та. М ермер из С туденице је свакако и пре тога за не-
ш то употребљ аван, м ак ар и у незнатним количинам а, ш то је и усло-
вило избор м еста за манастир.
Н ајви ш е м ерм ера употребљ ено ie досад за зидањ е Богородичи-
не цркве. Б и рао се претеж но пругасти вар и јетет кам ена. К ак о је ово-
га веома м ало у добром квалитету, узим ао се сваки пругасти мермер,
где год се наш ао, ч а к и тамо где је ш криљ ав, као ш то jie случај при
п р ел а зу м ерм ерних бан ака (блокова) у ш кри љ ц е подине или повлатз
(горњи слој). Ш арене м ерм ерне п зн тш е цепане cv ч а к и по ш кри љ а-
вости, па су стављ ане на зи д као листови отворене књиге. Сви су пор-
тали, сем оног на припрати, грађени од пругастог мермера. Н а север-
ним врати м а н а л а зи се комад мермера с бораним пругама. Т аквих
им а још н екол и ко у спољ њ ем зиду цркве. У зети су сигурно и з ка-
менолома у Д раш ковцу. Н а јуж ном порталу су од овог м ерм ера чак
и ваљ к асти стубови, док је прекрасна бифора, рем екдело резбарства
Богородичине цркве, и склесана и з белог кам ена. Од истог ситнозр-
ног, једнобојног м ерм ера је и она пенуш ава резбарија, ш то се надне-
л а на ју ж н и портал, к ао и витки, преко 3 м дуги ваљ касти стубови
РБЗА Њ Е МЕРМЕРА У СТУДЕНИЦИ И ЧЕМЕРНОМ 281
главног, западног портала. То је н ајп лем енитија врста студеничких

мермера и потиче с кам енолома у К отлинам а, Д раш ковцу и ли Годо-
вићу. Оваквог једнобојног кам ена нем а ни 10% у спољ аш њ ем зиду
цркве.
Нешто мало м ерм ера употребљ ено је за у к раш ав ањ е оних не-
колико ц рквица-капелица по Студеници. П одови су им у век од мер-
мерних плоча а неким а су врата и прозори опточени мермером.
Мермер се користио и изван С туденице за у к раш ав ањ е других
цркава. У суседном Грацу, задуж би н и Је л е н е А н ж ујске, од мермера
су оба саркофата и веома л епа крстионипа, затим портали, прозор-
ска облога и плоче н а поду. К ам ен ie из В рха. Б и р ан је углавном
бели, али има и понеки ком ад пругастог. У м алој католичкој црквици
средњовековног рударског трга П лане, к о ја jie у руш евинам а, има
мермерНих комада и плоча за под. Т о исто вреди и за суседне цркве
у Ковачима и Боћам а, кар и за Н ову П авлицу код Б рвен и ка. М ер-
мер из Студенице употргбљ аван је и при градњ и ц ркве Н икољ аче на
Ибру, 3 км узводно од Р аш ке.
Студенички мерм ер у средиш ном делу средњ овековне Србије
био је украсни кам ен цркава. Н е знам колико је кориш ћен при зи -
дању Ж иче. П ортали су недавно поново грађени, а првобитни не знам
од каквог су кам ена. А ли студеничког мерм ера има н а малој цркви -
ци, у двориш ту манастира. Н еколиким мермерним плочама и з Студе-
нице дато је почасно место н а поду пред олтаром м анастира Љ убо-
стиње. Остали део ц ркве поплочан је пеш чаром.
Мермером из Студенице ук раш ен и су Сопоћани, иако су, сада-
шњим путем, удаљ ени од кам гнолом а 80 км. П реко планине, куда је
камен ношен и вож ен, пут је био доста краћи, али се и п ак потрош и-
ло много љ удског труд а и сточне снаге да би се ова зн атн а количина
камена пренела из д а л ек е Студенице до градилипгга. У Сопоћанима
има доста мермера: њ им е је поплочана црква и отпочени сви отвори.
Врата и прозори облож ени су глачаним мермером, белим и пруга-
стим, v нешто мањ им комадима него у Студеници.
Студеничког мерм ера било је вероватно и по другим дрквам а.
Било би интересантно утврдити сбим распострањ ењ а студеничког
мермеоа у црквеним грађевинам а Средњ ега века.
Н ајш ипу употребу наш ао i e студенички кам ен у прављ ењ у над-
гробних споменика. Н ема v Србији н иједне врст.е кам ена која је ве-
ковима више кориш ћена за надгробне споменике. То i e и разумљ иво
с обзиром на начин појављ ивањ а камена. Он се најчеш ћ е н алази у
плочама KOie м огу бити у израђеним споменицима дебеле једва 2— 3
см. Захваљ ујући томе, он се веома лако вадио на камгнолому, још
лакше обраћивао и најприм итивнијим алатим а и разносио, углавном
коњима, десетине килом етара далеко од л еж иш та. Б аш зато ш то се
јавља v плочама, студенички м ерм ери кориш ћени су у уж ој око-
лини као надгробни споменини откад i e уоппгге почело обележ авањ е
гробова каменом. Н а свим старим гробљима Студенице је искљ учиво
мермер.
У С р з д њ е м ве к у мермер се, изван у ж е области Стуценице, вео-
ма мало употоебљ авао за и зрад у надгвобних споменика. Н а гробљи-
ма околних аутентични х средњ овековних насељ а скоро и нема мер-
мерних плоча. У Сасама под Голијом био је само један „мермер" —
спомгник, па j© и он н ек уд однет. Гробље средњовековног трга Ко-

вачи, близу П лане, н ајвеће које сам досад видео у Срезу студенич-
ком (око пола х ек тар а под споменицима), са бројним споменицима
н ајчеш ће од речних вал у так а или локалног камгна, има само један
кам ен из Студенице пободен поред гранодиоритског облутка.
М ермерних споменика наш ао сам у старом гробљу засеока Чо-
маге, код Још ан и ч ке Бан>е. Тамо су споменици од речних валутака
изм еш ани с мермером. Сматрам да су истовремени. Н а мермерним
п лочам а има цртан их ликова. Н а једној је л и к чак и рељ ефно урезан,
ш то претстављ а и званредну реткост м еђу студеничким споменици-
ма. Старо гробљ е у П лани има такође м еш аних споменика мермер-
н и х с локалним каменом.
Посебно место у р езањ у студеничког мерм ера им ају споменици
с главам а сачувани само на гробљу села И вањ а. Б ило их је три па је
јед ан недавћо пренет у Е тн ограф ски м узеј у Београду. Осим тога,
једна м ерм ерна глава сачувана ie у лучном олтарском зиду цркве
села В рхе. О вај тип надгробних спом еника н ал ази се у околини не-
к ад аш њ их средњ овековних насељ а (Ивањ е код Саса и В рх код Сту-
денице). Споменици су свакако и з доба ум етничког резањ а камена,
односно градњ е м анастира Граца, Сопоћана или кога другог. Они су
резани разноврсним и бољим алатим а нгго обични споменици.
У метничко р езањ е кам ена v Студеници тпатало ie свакако до
ту р ске најезде. П осле тога ггрестаје градњ а цркава. Уметници у ре-
зањ у кам ена у ступ ају место обичним каменоресцима. У ХУП веку
на мермерима се пиш е ioin веома лепим словима. А ли после Прве
сеобе Срба 1690 г. кам енорезачки посао ie сасвим назадовао. Камен
се истина и даљ е вади, али се уобличава нат.оим итивгоцом алатком
(тапаком) и стављ а на гробове без потписа. чак и без ш ара. У Студе-
ници нисам наш ао ни један надгробни споменик писан у X VIII веку.
П а и сад Студеница не познаје ум етнике v м ермеоу већ трудбенике
котима ово заним ањ е доноси само хлеб, па н и њ ега у век довољно.
Твадици]'а о ум етничком р езањ у кам ена давно се изгубила. Савре-
мени студенички каменоресци cehaiv ое само својих блиских предака,
M a ic rro p a надгробних споменика. К ао најбољ и стари ш каменоресци из
друге половике X IX века помињу се Т ривун К ундовић и Сретен Ду-
галић и з Го(повића, Б ош ко Д рагојловић и М илан Радовановић-Ђ аур
и Саватите К овачевић из Врха.
С туденички м ерм ери користе се сад у разноврсне сврхе, али
помало. Њ и м а се зида као обичним каменом, плочама се покривају
ста)е, поплочава 1‘ч зграде, дворцш та итд. Од њ и х се пече к р еч (са
виш е д рва него од обичног кречњ ака). Од мермера се праве и домаће
посуде. Од њ ега ое праве грударице, округле. мало издубене плоче
као лопари, на ко(е се стављ а груда од усиреног м лека. Зати м се граде
м ала корита, посуде за ц веће и др.
И зузм ем о л и надгробне споменике, мало ie студеничког мерме-
ра било у савременој употреби. У прво]' половини прош лога века пло-
че из С туденице нонгене cv у К рагујевац за поплочавањ е н ек е др-
ж а в н е зграде и купатила. Само једном приликом пренето ie 100 ко-
мада. Њ и м а ie к р ајем прош лог века поплочана и 1' едн а друм ска ме-
хача. И зм ећч 1900— 1903 год. извесна количина меом ера одвезена .ie
у К руш евац за зград у окруж ног начелства. Око 1908 год. неш то к а-
РБЗА Њ Е МЕРМЕРА У СТУДЕНИЦИ И ЧЕМЕРНОМ
283
мена одвезено је за К рагујевац . У 1932 год. по кази вањ у кам енорезаца

пренето је за Б еоград 105 м3 м ерм ерних блокова, нијим је плочама
обложена зграда бивш е Б еоградске берзе и још н еке грађевине. И з-
међу два прош ла рата мерм ерне блокове из Студенице возили су ка-
мшоресци из Веограда, Новог Сада, Ч ачка и друтих места, ал и у м а-
лим количинама. До изградњ е и бареке пруге кам ен се до К раљ ева
возио колима.
Далеко и одвајкад а је познат студенички мермер као надгробни
камен. Ореол распрострањ ењ а м у ie заиста велики. Н а ееверу доди-
рује Дунав од Б еограда до В еликог Градипгга. Н а и стоку је преш ао
Мораву (Ресава), ч а к и М лаву (Петровац). Н а ју гу се распростро по
Косову, а на зап ад у је допро до У ж ица, П љ еваљ а чак и Б и јелог По-
ља. Говори се да га има и око Пећи. П реко Р о ж аја доп р а i'e у долину
Лима чак до А ндријевице.
Још је у ж ивом сећањ у н ајстари ји х студеничких кам енорезаца
трговина надгробним споменицима. Ја к о в Д угалић је ж и в и сведок
ове трговине, која је ц ветал а у другој половини X IX века, а свакако
и раније. Е тнограф ски м узеј у Б еограду има м ерм ерни споменик с
краја XVIII века, нађен н а старом гробљ у у Београду. У то време
Студеница је била уствари вел и ка радионица мецмерних каменова.
Из кам енорезачких села кретал и су м али кар аван и од 5 до 15 коњ а
натоварених споменицима. М есто конопаца кам ењ е је н а самарима
било везано дивљ ом лозом. Н еки су преко товара стављ али и по коју
цепку луча, којим су сбично п л аћ ал и преноћиш те за себе и коње.
У трговину су и ш л и н ајч е ш ћ е ситни каменови, од 4 — 10 па и
више у товару. То су уствари бшие 2—4 см дебеле мермерне плоче,
у ко)има су били изрезан и крстови. Само по поруџбини нош ени су и
крупнији комади, ал и н е те ж и од 50— 60 кг, је р cv такв а два комада
товарена на коња. Н а зап ад у су студеничке кириџ ије са споменици-
ма посећивале И вањ и цу и У ж ице. Н а ју гу су долази ли само до Р а-
шке. У Т урску нису прелазили, ал и су зато од Новог П азара и Ми-
тровице долази ли купц и у Р аш к у и t v се снабдевали камењ ем. Због
тога је Р аш ка од свог оснивањ а (1846) поетала кОмисион студеничких
споменика. К араван и с кам ењ ем иш ли су у Ж у п у и Топлицу. Про-
купље и К у р ш у м л ш а су такође били тргови студеничког мермера.
Кпстове из С туденице пром атрао сам код ц рк ве н а гробљу у селу
Штаве, у и звори ш ту Топлице, а исто тако и у селу К астрату, у до-
тини Косанице, ју ж н о од К урш ум лије.
Н ајвиш е надгробних споменика иш ло ie и з Студенице према
северу и североистоку, у Ш ум адију, Стиг и М лаву. К ам ен ie прода-
ван у К раљ еву, К рагујевц у, А ранђеловцу, Јагодини, Свилајнцу, Сте-
њевцу, П етровцу на М лави, П ож аревцу, Великом Градиш ту. К а р а-
вани са споменицима к он ачивали су, н а путу и з С туденице у П олу-
миру, К раљ еву, К р а гу јев ц у (или Честину, Слепаку), Баточини, Сви-
лајнцу, Ж абарим а, П ож аревцу.
Камењ е је продавано трговцима и л и љ удим а разн ога занима-
ња, који су га исписивали и препродавали. У П ож аревц у је спомени-
ке куповао бакали н Н икола П етровић а у У ж ицу подрумџиј.а Дими-
трије А врамовић, звани Ч и ки рез (тако су се звал и исписивачи спо-
меника). Товар споменика продавао се од 9— 20 динара. Обично се
добијао дукат. М илош К ундовић ie за три товара споменика прода-
ти х у П ож аревц у 1902 год. донео кући 100 ки ла соли и 12 динара у

готову. Н еш то м ало новца потрош ио је у з пут хранећи себе и коње.
П ри п овратку к ући Студеничани су обично куповали к у ку р у з у Сви-
лајнц у, је р је тамо био најјевти нији. Зати м су доносили со, обућу,
вино, чак и ри бу за посне јесеиве славе.
Н ајваж ни.|е тр ж и ш те надгробних споменика била је и до дана-
ш ш ег дана остала Р аш ка. П ре пола века било је овде пазарним да-
ном и по 100 надгробних споменика. Оно ш то се тога дана н е би про-
дало, враћало се у црквену порту, која је сл у ж и л а као складиште.
П а и сад сваког пазарног дана С туденичани продају споменике, само
их је знатно мање.
О бласт распрострањ ењ а студеничких споменика сад ое знатно
сузила. И з долине Запад не М ораве студенички мермер истиснуо је
ф л и ш н и пеш чар, стена внома погодна за обраду чак и крупних спо-
меника. Беловодски пеш чар видео сам на гробљима око Још аничке Б а-
ше. У долини М оравице пеш чар потискује мермер, а у долини Ибра
озбиљно га је угрозио андезит. Сад је главни потрош ач студеничких
споменика ш ира околина каменолома — крај изм еђу Р аш к е и Ива-
шице. Н еш то м ало надгробних споменика продаје се и н а Косову.
П оследњ е три године цене споменика су опале скоро за поло-
вину, па је њ ихова и зрада постала сасвим нерентабилна. Каменоре-
сци ое ж а л е да за 16 часова рада не м огу зарадити ви ш е од 300 дин.
У н овије време плаћа.ју порез, који, по њ ихову м иш љ ењ у, није у
сразм ери са зарадом. Ц ене споменика исте величине к ретале су се
по раздобљима:
С редњ е величин е М али

1900— 1914 год. 15 дин. 2 — 3 дин.
1930— 1933 год. 120— 150 дин. 4 0 — 50 дин.
1957 год. 2000 — 2500 дин. 500 — 700 дин.
Споменик средњ е величине м ож е да се истеш е и за два дана

(не наднице) ак о је кам ен припремљ ен. П исањ е слова плаћа се одво-
јено, до 10 динара слово. Ц ене споменика крећу се сад изм еђу 500 и
30.000 динара, ш то зависи од величине и начина израде. Н ајвиш е се
т р а ж е споменици од 5000— 10.000 динара.
Т еш ко је утврдити производњ у споменика у Студеници. То је
искљ учиво дом аћа радиност и уп рављ а се према траж њ и . Због тога
је производњ а колебљ ива. У прош лом веку прављ ено је знатно виш е
споменика иако се маш и број к ућа бавио овим послом. У то време
рађени су ситни комади од плоча које су ое лако н ал ази л е н а кам е-
ноломима. Сад се рад е к руп н и ји комади, ч и ја и зр ада тр а ж и знатно
виш е врем ена а и кам ен се те ж е налази, је р су каменоломи засути
и залом љ ени. Сад свака ком енорезачка кућа произведе просечно и з-
м еђу 15 и 20 споменика годишње. Могло би се произвести и виш е кад
би било трж и ш та. П очетком овога века свака к у ћ а производила је
поосечно 50— 60 комада годишње. Б ило је к у ћ а к оје су у прошлом
веку правиле и по 20 споменика мееечно, кад је било довољно купаца.
М З А Њ Е М ЕРМ ЕРА V СТУДЕНИЦИ И ЧЕМЕРНОМ 285
Пиоање надгробних споменика
Н ајстарији познати писани надгробни споменик н а студеничком

мермеру је свакако онај и з 1427 ш д. којим је обележ ено место смрти
деспота Стевана ЈХазаревића код А ранђеловца. Д а л и и з овога доба
има још који запис ове врсте на студеничком м ерм еру ни је ми по-
знато. Из XV II века је је д а н „мермер” и з П етрове Ц ркве код Новог
Пазара по усменом саопш тењ у П .Ж . П етровића као и мермерне
плоче са студеничких гробаљ а у П лани и Ковачима. И з X V III века
позната су два спОменика, јед ан у Груж и, а други у Б еограду (Гласн.
Етн. м. у Београду X V II, 38, 146).
На гробљима по Студеници нисам нал ази о натписе старије од
XIX века. П а и у првој половини овога стол ећа м ало се писало. На.ј -
старије писање је и з 1805 године н а споменику у И вањ у („М илић кнез
лега от триста”) и 1812 у порти м ан асти ра Студенице. И з тридесетих
година наш ао сам тр и натписа: јед ан код испоснице св. Саве (1833),
други у гробљу сгла Б резове (1832) и трећи у гробљу села Засада
(1838). Четрдесетих година пиш е се неш то виш е, а писменост се огра-
ничила на непосредну сколину м анастира и његове испоснице. И з
педесетих година прочитао сам 18 натписа. Ш ездесетих година писа-
ње се распрострло по целој Студеници. Оно се особито за п аж а на
великом гробљу кам енорезачког села Б резове, где и з педесетих
година има два писана споменика а из ш ездесетих 9. Седамдесетих
година урезивањ е слова се одомаћило на свима гробљима Студенице
и околине.
Писање спомеиика у X IX в е к у потекло је несумњ иво и з м ана-
стира Студенице. М онаси су невеш том руком урези вал и прва слова
у камен. На једној надгробној плочи у манастирској порти забеле-
жено је да ју је писао монах. К асније су слова почели урезивати
каменоресци иако нису били писмени. По кази вањ у М илош а Кундо-
вића, његов дед М ладен није био писмен али је слова урезивао по
„шаблону”. П оручилац споменика донео му је на х ар ти ји натпис који
је он брижљиво пренео н а кам ен к ао св ак у д ругу ш ару. Tol се уоста-
лом јасно за п аж а на свима споменицима педесетих и ш ездесетих
па и седамдесетих година.
Порад примитивног, самоучног писма или у р ези вањ а слова без
познавања писмености, запази о сам на гробљима Студенице, низ-
водно од Испоснице, неколико лепо исписаних кам енова црквено-
словенским словима. Т акви х споменика има у Испосници од 1833,
1852 и 1854 ш д. и у Г уш терицам а од 1854, Б резови 1855, Лесковицама
1859 и Ђ акову 1852. О вакав тип писањ а није допро ни до манастира
Студенице. П исањ е је очигледно пстекло из Испоснице, од неког мо-
наха, писменог и веома в:ш то г резач а слова. После 1859 године нема
оваквог писања.
У сећањ у Годовићана сачувака су имена двојице пионира кам е-
норезачког писањ а у Студеници: М ладена К ундовића (1819—-1884) и
Јакова Дугалића (1825— 1890). Оба су били неписмени а први су од
каменорезаца у Студеници почели урезивати слова у камен, и то у
зрелијим годинама. Лепим, ш тампаним словима исписује споменике
у овоме к рају први Т ривун К ундовић из Годовића (1856— 1933). К а д му
је било 20 година, да би избегао војну обавезу, склонио ое у Уж ице,
где је две године провео у служ би код Д им итрија Аврамовића. Ту је

научио д а у р е зу је к њ и ш к а слова. Т ривун се вратио у Годовић 1878
године, управо у врем е к ад се н а спомекинима појавл>ују лепа, штам-
пана слова. Тип Т ривунових слова ј асно се уочава н а споменицима
С туденице из осамдесетих и деведесетих година прош лога века.
Потискивање мермерних споменика андезитским
С туденички мермери им али су до недавно превагу н а гробљима

не само Студенице већ и Старог В лаха, Д еж еве и Ибра. Андезит је
тек отскора унхао у употребу. И ма ваљ да пола век а к ак о су на ушћу
Б рвен ице у И бар (9 км низводно од Раш ке) почели сећи надгробне
споменике. Они су се теш ко пробили, н ајп р е путевим а д у ж Ибра и
Р аш ке, а затим у з Б рвеницу, у правцу Студенице.
Недавно, приликом траж ењ а декоративног кам ена по западном
делу С р еза студеничког, проматрао сам нддгробне споменике по
гробљима од села Тлачине н а ју гу до р ек е Студенице на северу.
А ндезит је у ову област продро тек после Првог светског рата. Нај-
старији споменици од андезита подигнути су лицим а настрадалим за
време Првог светског рата. А ндезит ј е уш ао у поменута гробљ а нај-
пре, у облику ивичњ ака. По гробљ има ју ж н о од Р у дц а скоро сви
споменици подигнути после 1918 год., уколико и м ају и вичњ аке или
плоче н а гробовима, све су од андезита.
А ндезитских споменика има на гробљу оела Т лачине 2, Ивања
8, Грабовика 1, Б и н и ћа 2, Р ж ан е 6, Л ука 1, Граца 7, К о тр аж е 4, Кру-
ш евицз 1, Рудног 2, Д раж и нића 1- У гробљима Студенице још и х нема,
ал и је и п ак андезит продро унутра. У гробљу кам енорезачког села
Д олца једн а гробница је од андезита. Још по једн а је у студеничким
селима П ал еж у и Чорбићима. Н а Рудном су андезитски споменици
од 1918 и 1920 год. Сви каснији су опет од мермера. У Тлачину,
Р ж ан у, Л уке и К руш еви цу аднезит је продро те к после Другог свет-
ског рата.
А ндезитски споменици су је в ти к и ји од м ерм ерних за 30— 40“Д
И зр ађу ју се само у облику пирам ида или комбиНовани с другим каме-
њем, па су знатно те ж и од мермерних. Због тога н е продиру у брдо-
ви та места.
Копови мермера у Рисовцу под Чемерном
П оток Рисовац истиче испод саме Гусарице (к. 1535), другог по

висини врха на Чемерном. Каменоломи су овде отворени н а уској
планинској коси, званој Самар, к оја л еж и изм еђу потока Великог и
М алог Рисовца. Н а десној страни Вгликог Рисовца кам ен се ломи из
мермерног простора, чија дебљ ина не прелази 15 м. М ермерно сочиво
откривено по д у ж и н и 1,5 км л еж и у амфиболитским и гнајсоликим
ш криљ цим а. Н а њ ем у су отворена три каменолома: Ш уманка, Рисо-
вац и Самоков. Н ајгл авн и ји је рисовачки. О творен је н а дуж и н и од
око 100 м с виш е м ањ их копова у подинском и повлатном слоју мер-
М13АЊЕ МЕРМЕРА У СТУДЕНИЦИ И ЧЕМЕРНОМ 287
мера. Надморска висина н ал ази ш та 1120 м. Од каменолома до уш ћа

Дубочице у Ибар путује ое пеш ке 3 часа, а колима натовареним к а-
меном двапут толико, и ако терет не прел ази 500 кг. К аменолом за -
иста лежи у беспућу.
Сл. 1. К арта Студзнице с каменоломима

(l) гробљ а, (2) ц р к в и ц е -к а п е л и ц е , п о р у ш ен е
и (3) п о л у п о р у ш ен е
Камен се вади у Рисовцу дозлабога примитивно. И ако се овде,

по природи самога посла, колективни рад пр.етпоставља индивидуал-
ном (појединци ч а к и не могу вадити камен), нигде ни је м ањ е колек-
тивне свести него овде. Б ресничани, јсдини корисници овога камена,
не могу никако да се договоре да зајед н и чки отворе најбољ и део
мермерне масе, па да там о ваде кам ен за споменике. К ако су кам е-
288 ГЈГАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ м у зе ја у београду
ноломи залом љ ени и засути, вађен>е кам ена је тегобно и скупо. Због
примитивног откопавањ а упропаш ћују се најбољ и и најкрупнији
комади камена. Н еки копачи су и теш ко настрадали при оваквом
раду.
Р исовачки мермери су крупнога зрна, бели или у нијансама
м одрикасти, сиви, ж ућкасти . М огу се добити ком ади и од 4 м дужине,
но њ ихова дебљ ина не прел ази 60 см. К ам ен се доста добро цепа и
обрађује.
О вдаш њ и кам ен и скори ш ћавају само ж и тељ и села Бресника,
поглавито из засеока Јовар. К ам ен се ради одавно. Бресничани веле
да је први почео р езати мерм ер К осто Јованоеи ћ п ре једног века.
H erd er међутим зн а з а рисовачке м ерм ере (1835), ш то значи да су
пре тога откопавани. А ли кам енорезачки зан ат је знатно млађи него
у Студеници. У Б реснику сад 10 к у ћ а праве споменике. Од тога је 7
и з породине Дугалића, а остала три су К арџовићи и Јовановићи.
Б ресничани продају надгробне споменике по околним селима и
у К раљ еву. Р ан и је су их, као и Студеничани, носили далеко на се-
вер: у А ранђеловац, В ели ку П лану, О раш је, Јагодину. Обично су
товарили н а коњ а два споменика и товар су продавали за дукат.
Нису, као Студеничани, радили ситне споменике, је р у Рисовцу нема
плочастих мермера. С поменике су носили са гк> 2— 3 коњ а у групи.
У згред су носили и помало луча. Н атраг су доносили жито, со и винз.
А. А лексић (1879) п уту ју ћ и чамцем низ И бар 1871 год. пише:
,,Ш тета је ш го се ова водена снага не употреби за прераду лепог,
белог мермера, који бресничани сада с муком теш у и кроје на крстаче
и столовске плоче.” К ам ен и з Рисовца у непрерађеном сгањ у није
досад нигде извож ен.
Р исовачке мермере радили су ран и је и каменоресци и з села
Р асти ш та у Студеници, н а левој страни реке. Расти ш тан и су давна-
ш њ и каменоресци. Сем надгробНих споменика они р е ж у воденичко
кам ењ е и ж рвњ еве од силиф икованих ст :н а. М ермер за споменике
вадили су н а рисовачким коиовима, н ајви ш е н а Ш умаки. У Расти-
нггу се споменици н е рад е од деведесетих година прош лога века.
П оследњ и кам енорезац био је М аксим Ракић.
Д-р В. СимиН
НАПОМЕНЕ
А лексић А., Ибар од Р аш ке до К арановца — Годишњица Чупићева 1879, Ш
Borchgrave Е., La Serbie adm inistrative, economique et commercielle. 1883, Bruxel-
les e t Belgrade
В лаховић M. C., O гробљима и надгробним споменицима etc., E x tra it des comptes
rendus du IV congres des geographes e t des ethnographes slave. Sofia 1936
Д ворииковић B., Три старинска гробља у студеничком крају, Гласник Етнограф-
ског м узеја у Београду XVII, Београд 1954
Петковић В., М анастир Студеница, Београд 1924
Протић Љ., Р азв и так индустрије и промет добара у Србији за време прве владе
кнеза Милоша, Београд 1953
Симић В., Геолошке прилике у области Студенице — Весник Геол. завода у
Београду, св. XII, 1956
Szontagh. Th. v. Iglo, B ericht uber die im H erbst 1916 im m ittleren und westlichen
Teil Serbiens unternom m ene geologische O rientierungsreise. Anhang z. Jah res-
bericht d. kgl. ungarischen geol. Reićhsanstalt, 1916, B udapest 1917
РЕЗАЊ Е М ЕРМ ЕРА У СТУДЕНИЦИ И ЧЕМЕРНОМ
289
DIE VERAKBEITUNG DES MARMORS Ш STUDENICAGEBIET (SERBIEN)

In der Umgebung des K losters Studenica (150 K m sudlich von Beograd) tre -
ten ausgedehnte M arm orm assen auf, die ununterbrochen vom X II. Ja h rh u n d e rt an
bis heute ausgebeutet w urden. D er Studenica-M orm or ist weiss, graulich oder elfen-
beinfarbig. Ausser den einfarbigen tre te n auch gestreifte M arm ore m it grauen und
weissen Streifen auf; diese w u rd en im w esentlichen zum B au der M uttergottes-
Kirche herangezogen. Die K orngrosse des M arm ors ist verschieđen, jedoch tiber-
wiegen Gesteine von m ittle re r K orngrosse. Die grossten Steinblocke konnen n u r aus
grobkornigem M arm or gew onnen w erden.
Das Gestein w ird auf seh r prim itive Weise gebrochen und bearbeitet. Teils
wegen der tektonischen Beschadigung, teils w egen d e r p rim itiven A usbeute en tfallt
ungefahr 90°/o auf Abfall, obwohl zur H erstellung von G rabsteinen auch kleine Stiicke
ihre Verwendung finden konnen. In d e r U m gebung der M arm orlager bestehen aus-
giebige W asserkrafte, jedoch w erden sie w eder zum Schneiden noch zum Schleifen
des Gesteins genutzt.
Zuerst w urde dieser M arm or Ende des X II. Ja h rh u n đ erts zum B au der nahe-
itegenden M uttergottes-K irche des K losters Studenica verw endet. Bis zur Z eit des
Einfalies der T iirken w urde M arm or als D ekorations-S tein fiir alle naheliegenden
Kirchen beniitzt. Im M ittelalter w ird e r n u r w enig fiir G rabsteine verw endet. S pa-
ter jedoch w ird der M arm or ausschliesslich auf Friedhofen verw endet, als G rab-
steine, Einfriedigung und G rabplatten. In dieser H insicht ist đieser M arm or in S er-
bien unubertroffen. D er V erbreitungskreis der M arm orgrabsteine von Studenica
erreicht einen Radius von 200—300 Km.
Im Studenicagebiet beschaftigen sich auch heute 47 Fam ilien m it der H erstel-
lung von Grabsteinen. Das H andw erk w irđ vom V ater auf den Sohn libertragen.
Bei manchen Fam ilien kann m an das Steinm etzgew erbe 200 J a h re zuriickverfolgen.
Die Herstellung von G rabsteinen ist eine N ebenbeschaftigung, denn die Steinm etze
sind in erster Linie A ckerbauer. In einer Fam ilie b earbeiten m ehrere F am ilienm it-
glieđer das Gestein, jedoch n u r einer ist der M eister. F riih er w urden ausser c hrist-
liche auch m oham edanische G rabsteine ausgearbeitet. Um die M itte des vorigen
Jahrhunderts gingen aus dem G ebiete von Studenica Pferdekaraw anen, m it M ar-
morsteinen beladen nach den nordlichen, getreidereichen G ebieten Serbiens. A uf ein
Pferd wurden 2 bis 8 G rabsteine aufgeladen. Ende des vorigen Ja h rh u n d erts w urde
tine solche L adung gew ohnlich fiir einen D ukaten (12 Dinar) verkauft. H eute ist
die Ausdehnung der G rabsteine aus Studenica-M arm or bedeutend beschrankter.
Im Norden w urden sie von G rabsteinen aus Flyschsandstein, im Ib a rta l vom A nde-
sitgrabsteine verdrangt.
MARBLE EXTRACTION AND DRESSING IN TIIE REGION OF STUDENICA

The region surrounding the m edieval m onastery of Studenica (150 km to the
south of Beograd) has been renow ned for its m arble q u arries since th e X IIth
century. The stone extracted from these q u a rrie s is either one-coloured, w hite, grey
and ivory, or striped w ith w hite and grey streaks.
The extraction a n d dressing of m arble is effectuated in a v ery prim itive
fashion, so th a t alm ost 90 p.c. of the w hole exctracted q u a n tity become w aste
products. The m arble from these q u a rrie s w as used a lreađy in th e X IIth century
for the construction of the Holy V irgin Church, belonging to th e neighbouring
monastery of Studenica, as w ell as ornam ental stone for all o th er m edieval churches
in the vicinity. A fte r th e T urkish conquest the building of new churches w as
stopped and the m arble of Stuđenica was, since th a t tim e, used exclusively for
tombstones.
Among th e in h ab itan ts of th is region th ere a re still 47 fam ilies who оссиру
themselves w ith tom bstone m anufacture. The trad e is tran sm itted from generation
to generation in these fam ilies, so th a t in some of them it can be traced back 200
and more years. B u t it is usually only a seconđary profession, for m ost of those
craftsmen are chiefly peasants. In th e m iddle of la st century, the caravans of
horses, loaded usually w ith 2 to 8 tom bstones, w ent from this region into the
neighbouring ones. These loads w ere sold a t a ducat each. This trad e is actually
declining.
V. S im ić
19 Г ласн вк XIX
0 НАДГРОБНИМ СПОМЕНИЦИМА И КАМЕНОРЕСЦИМА
У ВЛАСОТИНЦУ И ОКОЛИНИ
У августу 1955 г. врш ио сам испитивањ е гробаљ а и надгробних

сгоменика у Власотинцу, Горњем Д ејану, Златићевој Мали, Борном
Долу, К руш евици и Б ољ арима. У Власотинцу сам наш ао три кар акте-
ристична кам ена надгробна споменика к оје сам пренео у Е тнограф ски
музеј у Б еограду за и зл ож б у Српски надгробни споменици. Други пут
сам био у Власотинцу к рајем септембра 1956 г. и допунио испитивањ а.
Гробља
У В ласотинцу данас постоје два гробља. Једно је у црквеној

порти, „на црквеном ”, у којем се виш е не сахрањ ује, а друго је ново
гробље у „Д олини” на северозападној страни варош и поред р ек е В ла-
сине. У гробљу у Долини сахрањ ивањ е је почело тек 1945 г., али је
било доста ретко све до 1950 г. или боље речено све док ни је престало
сахрањивање у данас разруш еном гробљ у у „С трањ у”. К ао ш то се
види, постојало је још једно гробље. Оно је било на југоисточном
крају варош и поред пута за село Б резови цу и имало је дом инирајући
Сл. 1. Спсменик из Власотинца са гробља у Стран>у
положај и знад рек е В ласине и самог Власотинца. Ово треће гробље

порушено је од 1950 до 1953 г. Део споменика и посмртних остатака
новијег датум а пренет је у ново гробљ е у Долини, старији споменици
су повађени и излом љ ени и употребиће се као грађевински м атеријал
за парк који на том м есту треба да се направи. Н а месту разруш еног
Сл. 2. Споменик на напуш теном гробљу у Стрању
гробљ а у С трањ у остало је пет стари ји х к арактери сти чн и х споменика,

а јед ан је пренет у Е тнограф ски м узеј у Б еограду (Инв. бр. 23193)
(сл. 1).
П рем а кази вањ у м еш тана, н ајстарије гробље је у црквеној пор-
ти, иако су н ајстари ји споменици код цркве и з половине прошлог
века, а насупрот томе, судећи по годинама које се н ал азе на спомени-
цима, у С трањ у има старијих, као напр. споменик и з 1826 г. (на-
лази се м еђу пет неизвађених споменика) (сл. 2). По томе би требало
да буде старије гробље у Страњ у. М еђутим, неколико стари ји х људи
веле да пам те да су им њ ихови старији причали да су ти споменици
пресељ ени са „црквеног” кад је престало сахрањ ивањ е у црквеној
порти (око 1880 г.).
Гробља стари ји х сеоских насељ а н ал азе се н а узвиш ењ им а или
странама (Г. Д ејан, З л ати ћ ева М ала), као ш то су уосталом и сама на-
сеља. И у насељ има у долини Власине те ж и се за тим да се гробље
н ал а зи на узвиш еном и оцедитом месту.
Сва гробљ а у пет наведених села врло су запуш тена, зар асла у
коров и трњ е, с много извађених и сломљ ених споменика. Н а гробљи-
ма ко ја сам обишао гробови заузи м ају правац исток-запад. Обично
се и зд в ајају групе гробова које припадају појединим породицама, а
гробови нем ају н ек и правилан међусобни распоред. Дубина раке је
разли чита, н е п рел ази дубину од 1,5 м, ал и ретко се копа плиће од
1 м. З а ж е н е се не копа дубљ е него за м уш карц е као у неким другим
крајевим а. П равило је да се самоубице и некрш тена деца еахрањ ују
и зван гробља. Н емам података да су још неки покојници сахрањ ива-
ни издвојено (напр. воденичари).
О НАДГРОБНИМ СПОМЕНИЦИМА И КАМЕНОРЕСЦИМА У ВЛАСОТИНЦУ 293
Споменици
У Власотинцу на гробљ у код ц рк ве има већи број надгробних
плоча (ширине око 70 см, д уж и н е до 2 м) и неколико кам ених гробова
сблика саркофага и зрезан и х од једног комада кам ена (ш ирина и ду-
жина им је као и к о д плоча, а висина j'e око 60 см). К ам ен и х плоча и
камених гробова било је и у разруш еном гробљ у у Стрању- Н а сеоским
гробљима нема кам ених гробова, а плоче су доста ретке.
Сл. 3. Сломеник-ковчег од једног камеиа
Камени гробови су облика четвртастог сандука чи ја горњ а по-

вршина има истурен обод (сл. 3). Н аправљ ени су у век од једног ко-
мада камена и с једн е стране дубени да би били лакш и. Н а гроб се
постављају тако да им је отвор издубљ ене стране окренут земљ и. К а -
мени гробови и плоче ређе су орнаментисани а ретки су и натписи. У
каменим гробовима и шгочама чело главе ископа се рупа или урез у
који се углављ ује крст. Обично је мањ и у поређењ у са споменицима
који немају плоча и кам ених гробова.
Стојећих споменика им а неколико ва-
ријанти који не отступају много од основ-
них типова. С удећи по старости споменика,
најстарији облик је усправна кам ена плоча
изрезана у облику крста. Овом облику при-
падају споменик у В ласотинцу из 1826 г. (сл.
2) и два споменика у Е тнографском м узеју.
Споменик број 1 (сл. 1) резан је од меког зе-
ленкасто-беличастог кам ена у облику крста.
С предње стране рељ еф н о је и зрезан крст
преко два концентрична круга с трозубим
шарама н а ивицама. Н а рељ.ефном крсту је
урезано пет м ањ и х крстова у правилном ра •
спореду. Споменик је с натписом: „Усопши
Пера Ц екићева раба бож а 1824 г.“ (или 1874
г.?) Вероватнији је новији да-тум јер ј>е н ат-
пис писан новим правописом.
Споменик је ископан у С трањ у а слом-
љен је на три комада приликом транспорта.
Дужина споменика 2 ,5 м, хпирина (распон) 4 Споменик из Вла_
крста 1 м, двољинз. око 23 см (W hb. орој сотинца, гробљс ,,на
23193). црквеном”
Сл. 5. К рст код записа (заветине) у Златићевој М ахали
Споменик број 2 (сл. 4) резан је од истог кам ена као и први, обли-
к а је четвороугаоне плоче чи ја је једн а страна ш ира. Н а горњој ивици
споменика су три обла испуста а такође и на наглаш еним краковима
крста. На левом и десном горњем испусту у р езан је орваменат сличан
слову X. Н а средњ ем испусту је урезан крст. Н а испусту на десном
к р ак у крста урезан је полукруг (вероватно полумесец), а на левом
испусту је круг с орнаментом X. У средини споменика у р езан је крст,
и спод њ ега су два орнамента с.унца и један орнаменат сличан стаблу.
Н а споменику је натпис: „Усоппп раб г бож и Мглица ш ина на 1860”.
Споменик је извађен из гробља код цркве у Власотинпу. Висина
1,70 м, ш ирина 64 см, дебљ ина 11 до 15 см (Инв. бр. 23192).
В рло су распрострањ ени споменици као споменик бр. 2 (сл. 4).
Они п ретстављ ају главни облик стари јих надгробних споменика на
г о о б љ и м а K o ia сам обишао- Док су у В ласотинцу редовно с натписом,
на сеоским гробљима обично нем ају натписа.
Други облик стари ји х споменика има у горњем делу и зрезан круг
с крстом у средини и на врху и с облим испустима на ивици; овај круг
сигурно симболично претстављ а сунце. К рст у кругу добио се проре-
зивањ ем а н а врху резањ ем . Слични овим надгробним споменицима су
крстови који се н ал азе код записа (храстова) у Г. Д ејану и Златићевој
М али (сл. 5 и 6). Овом облику припадају и споменици с крстовима на
бочним странама круга који су зам енили обле испусте. Т акав је спо-
м еник број 3 (сл. 7) у Е тнограф ском м узеју. К лесан је од истог камена
као и два описана споменика. О блика је усправног каменог крста с
кругом око кракова крста. Са страна и на врху круга је исклесан по
један мањ и крст. Н а доњој страни круга урезани су орнаменти слични
Сл. 6. К рст код записа (заветине) у Горшем Дејану
слову X. На крсту на горњој ивици круга урезан а су два м ањ а крста,

орнаменат у облику стабла и орнам енат сунца. Н а левом к рсту је уре-
зан круг а на десном полукруг и круг са зракастим испустом надоле.
Испод круга су три орнам ента стабла. Н а к ругу и на крсту у к ругу је
натпис: „Усопши рабт> боли М арко М ита н а 1853“.
Споменик је извађен из гробљ а код ц ркве у В ласотинцу. Висина
2,5 м, распон кракова крста 1,1 м, п речник 65 см, дебљ ина 23 до 27 см,
распон крстова на к ругу 45 см (Инв. бр. 23194).
Занимљиво је да је зн атан број старији х споменика већ и х р аз-
мера и теж ине (висине преко 2,5 м, ш ирине преко 1 м, теж и н е преко
500 кг); ово се у првом реду односи на гробљ е код ц ркве и на споменике
у Стрању у Власотинцу. Споменици рађени до осамдесетих година про-
шлог века често су много већи од оних к о ји су прављ ени после тог вре-
мена. Иако велики, ти старији споменици рађени су с пуно смисла за
меру и лепо, им ају складне л и није к о је су им дале снаж не р у к е м ај-
стора. Нема много разл и ч и ти х облика, али је теш ко н аћи два иста
споменика. Има се ути сак да су мајстори теж и л и да сваком споменику
дају неко ново обележ је. М еђутим, нови споменици су много м ањ и у
поређењу са старијим (висине 1 до 1,2 м а дебљ ине око 5 см), занем а-
рени су старији облици и начин ук раш авањ а (орнаментика).
На споменицима су урезан и симболи и украси, и то увек н а страни
окренутој западу. П осле друге деценије наш ег века све се у р езу је на
источној страни, тако се и данас ради. Н а украш еној страни н ал ази се
натпис, уколико га има. Н ајч еш ће се у р езу ју сунце, месец, звезда, ор-
наменти слични четинарском и листопадном стаблу, затим круг, криве
и изломљене л и н ије као и обавезни симбол крст. П равило је да се к р -
стови у р езу ју у горњем и средиш њ ем делу споменика, док остали ор-

наменти нем ају стално, одређено место. А ли се орнаменти стабла могу
н ајчеш ће видети испод свих орнамената и натписа; месец, сунце и зве-
зда обично се н ал азе на краковим а крста. О зн ач ају орнаментике и ње-
Сл. 7. К рст из Власотинца, гробље

„на црквеном”
ној симболици данаш њ и мајстори као и остали народ овога к р аја ни-
ш та не зн ају. Н еки само претпоетављ ају да су месец и звезда урезивани
због Т урак а тј., да Т урци не би дирали споменике. Ово је свакако про-
извољ но м иш љ ење. Вероватниј г је да су сунце, м есец и звезд а симболи
пореклом из п рехри ш ћанске религије.
Н атписи су све до осамдесетих година X IX в. писани правописом
пре В укове реф орме. Н атпис је врло оскудан подацима, обично је уре-
зано име покојника, очево име, презиме, кад је преминуо и врло ретко
се нађе неки податак о заним ањ у или чем у другом. Слова и украси
О НАДГРОБНИМ СПОМЕНИЦИМА И КАМЕНОРЕСЦИМ А У ВЛАСОТИНЦУ 297
били су бојени земљ аним бојама, црвеном и зеленом, к оје су се купо-

вале у трговинама најви ш е у Л есковцу и В ласотинцу. Б о ја се до данас
одржала само у дубљ е урезани м словима и орнаментима где је мањ е
залазила атм осф ерска вода. Б ило је бојењ а и „златн ом ” бојом, само до-
ста ређе. Вероватно је била скупљ а од обичних боја као и данас, па
су ie употребљ авали за им ућније покојнике.
Каменоресци
Поред друм а који спаја М оравску долину с Л уж ницом, 10 км

источно од В ласотинца, н ал ази се м ала К ам ењ ари од десетину кућа,
а припада селу Д ејан. Сви м уш карци овог насељ а баве се кам еноре-
зачким послом, п а је отуда дош ло име насељ а и становника „К ам е-
њари”. У долину В ласине доселили су се из Горњег Д ејана удаљ еног
неколико стотина метара. О туда су се у прош лости повремено спу-
штали да „ р е ж у ” кам ен за надгробне споменике, па су се временом
поједини и стално настањ ивали јер су све чеш ће р езал и надгробне
споменике.
Н ајетарији прим ерак рад а К ам ењ ара с урезаном годином за који
сам сазнао на терен у je споменик и з Власотинца из 1826 г. Судећи по
овом споменику К ам ењ ари су свакако морали да се баве клесарским
послом пре означеног времена, зато ш то се на поменутом споменику
већ осећа р у к а веш тог и искусног м ајстора. Ш тета је ш то су м ајстори
који данас раде релативно м лађи љ уди и мало пам те к ако се радило
у прошлом веку и ш та се поред споменика најви ш е израђивало. Сем
тога, код њ и х је уопш те тради ц и ја слабо развијена.
Данас К ам ењ ари и зр а ђ у ју корита за стоку (појила). То је главни
производ. Зати м раде споменике (мале и једноставне плочасте кр -
стове), кам ењ е за степениш та, ограде за бунаре, кам ењ е за обележ а-
вање килом етраж е на путевим а и др. П оред клесањ а кам ена баве се
још земљ орадњом и м ало сточарством као допунским занимањ има,
јер немају довољно зем љ е нити је она тако плодна.
Дечаци од своје седме године, а неки и раније, почињ у да по-
мажу старијим а и да постепено у ч е занат. С ваки деч ак старији од
десет година в ећ зн а да к леш е све оно ш то је научио од старијих,
само не тако веш то и складно. Т ако се зан ат преноси с оца на сина.
У „радњ ам а” направљ еним од чатм е или даске, а уствари мало
чвршћим настреш ницам а ограђеним с две или три стране, обрађује
се камен. У нутраш њ и изглед ових радионица је једноставан и без
много ствари. Т у су тронош ци, пијуци, секире, м етлица од корова,
камен за гл ачањ е и длета. Тронош ци су обичне столичице к а којима
се седи. П и јуц и им ају к р атк е дрш ке, а сам п и ју к (гвоздени део) ш и-
љат је на обе стране. Њ и м а се кам ен грубо обрађује и ко п ају уду-
бљења. С екире су исте као и за тесањ е дрвета и с истом наменом,
наиме, њ има се теш е кам ен и отк л ањ ају неравнине; м орају свако-
дневно да се ош тре је р се о кам ен брзо иступе. М етлица од корова
служи да се њоме чисти кам ен за време обраде. К ам ен з а глачањ е
неправилног је облика, а само му име говори да сл у ж и за добијањ е
глатких површ ина. Н ајзад , длета су за пробијањ е рупа, урезивањ е
Сл. 8. „Влачег” пред радњом каменоресца Ж и ван а М ладеновића
слова и орнамената. Истим или врло сличним алатом морало се радити

и у прош лом веку. З а то налазим о потврде у траговима обраде на
старим споменицима и у једноставности данаш њ их алатки.
З ато ш то се м ањ е п родају предм ети к о је и зр ађу ју Камењ ари,
особито је опао интерес за надгробне споменике, данас м лађи m v -
ш кар ц и одлазе у печалбу. Н ајвећи број одлази на сезонске радове
у ц и глане у Власотинце и Л есковац. Н реко зим е они се в р аћ ају кући,
где к л е ш у кам ен са својим старијим укућаним а под задимљеним
настреш ницам а — у радњ ам а. Т ако се припреме нови производи који
ће се продавати од пролећа до јесени, у врем е када се м ањ е клеш е
а ви ш е тргује. Своје производе К ам ењ ари превозе н а колим а до
Л есковца, П усте Р еке, П ирота, Д имитровграда па и даљ е — да и х
замене за ж ито или п родају за новац. Једно корито д у ж и н е 80 до 90 см
продавали су 1955 г. за 30 кг ж и т а или за око 1000 дин. Ц ена једног
надгробног споменика без натписа к р етал а се од 300 до 800 динара.
према величини.
М ајдан где ваде кам ен за обраду н ал ази се и зн ад данаш њ ег н а-
сељ а удаљ ен 300 до 400 метара. У м ајдану сваки м ајстор има свој
део где вади камен. Н еобрађене комаде кам ена сп уш тају до својих
радњ и, где и х обрађују.
П осм атрајући највеће споменике у овом к р ају разм иш љ ао сам
како су пренош ени тако вел и ки и теш ки комади кам ена без добрих
техн и чких средстава у данаш њ ем смислу. К ам ен је л ако ломљ ив а
теж ак, зато се морало им ати саобраћајно средство к о је ће моћи да
задовољ и ове особине а у за све да се м ож е кретати и по беспућу.
Т у се прибегло једној једноставној направи „влач егу”. Н аправљ ен је
од две дуж е дрвене облице спојене попреко постављ еним краћим

отесаним гредицама које су при чврш ћен е дрвеним клиновим а (сл. 8).
Влачег се везује за предњ и „тр ап ” (део) к ола у ко ја се у п р еж у во-
лови, један, два или виш е пари, ш то ве'ћ зависи од теж и н е камена,
од пута којим се вуче, од теж и н е и нагиба пута. Д анас влачег служ и
првенствено за довож ењ е кам ена из м ајдана. Н а влачег се терет лакш е
товари, стабилнији је од кола и терет на њ ем у м ањ е отскаче. О вакав
начин транспорта свакако је био врло теж ак и врло спор.
У Власотинцу раде два кам еноресца који и зр а ђ у ју надгробне
споменике. П раве и х од цем ента помеш аног с м левеним мермером и
ретко од самог мермера. Јед ан је досељ ен и з Л есковца а други је из
самог Власотинца. Ови кам еноресци повремено к у п у ју готове споме-
нике од К ам ењ ара па на њ им а у р езу ју слова и орнам енте и боје их.
Иако је посао К ам ењ ара врло т е ж а к а производи вар о ш ки х за-
натлија и индустрије све виш е освајају тр ж и ш те као јевти н и ји , они
још клешу и труде се да производе оно ш то се у одређено време нај-
више тражи у њ ихову к рају.
Н икола Ч. П антелић
GRAVE-YARDS AND TOMBSTONES IN THE SURROUNDINGS OF VLASOTINCE
The present article is đivided into th ree parts. The first p a rt gives a descrip-
tion of grave-yards in the tow nlet of Vlasotince and in the neighbouring villages
in South-East Serbia. It sets forth in w hat sites the churchyards are m ost frequently
located, how the graves are disposed and oriented and w hat th eir aspect is. The
tombstones are m ade of stone, in form of crosses and of com paratively v ast dim en-
sions; they are described in the second part. Besides such tom bstones there are
to be found on some graves a t Vlasotince parallelepiped-shaped m onoliths, concave
on their lower side. In ađđition to these, on some o ther graves appear also stone
plates. In tbis section are described symbols, ornam ents and inscriptions w hich
are usually situated on the w estern side. The a u th o r presents here also three
tombstones which are kept in the E thnographical M useum in Beograd. The tliird
part deals with craftsm en who m ade these tom bstones. T hey inhabit the ham let
of Kamenjari, 10 km to the east of Vlasotince. The ham let owes its nam e (kam en
in Serbian m eans stone) to the occupation of its inhabitants. This section trea ts
of the quarry, w orkshops and tools. I t m entions also the w ay this c raft is taught,
different processes of dressing stone and tells w hich products are chiefly m ade
nowadays (watering troughs of stone, for cattle) as the dem and for tom bstones
has greatly diminished.
CIMETIERES ET PIERRES TOMBALES AUX ENVIRONS DE VLASOTINCE
Dans son article, divise en trois parties, l’a u teu r donne une description des
cimetieres et des p ierres tom bales dans le bourg de Vlasotince et aux viliages
environnants dans la Serbie du Sud-est. La prem iere partie contient, en outre,
lertaines đonnees sur l’em placem ent des cim etieres, la disposition, l’orientation et
l’aspect des tom beaux. La deuxiem e p a rtie enum ere les differentes form es de pierres
tombales: croix, m onolithes-parallelepipedes e t plaques e t decrit differents symboies.
ornements et inscriptions qui o rnent les pierres tombales. La troisiem e partie s’oc-
cupe đ’artisans qui fab riq u en t се.ч m onum ents, de carriere d'ou l ’on e x tra it la pierre,
d’ateliers et d ’outillage q u ’on emploie pour la fabrication des pierres tombales.
N. C. Pantelić
LIST OF FIGURES
Fig. 1. Tom bstone № 1 from Vlasotince, tran sp o rted from the grave-yard a t Stranje
Fig. 2. Tom bstone on th e deserted grav e-y ard a t S tra n je
Fig. 3. Stone grave hew n of a single block of stone
Fig. 4. Tom bstone № 2 from Vlasotince, tran sp o rted from the grave-yarđ „оп the
church site”
Fig. 5. Cross n e ar the votive inscription (zavetina) a t Z latićeva Mala
Fig. 6. Cross n e a r th e votive inscription (zavetina) a t G ornje D ejane
Fig. 7. Tom bstone № 3 from Vlasotince, transported from th e grave-yard „оп the
church site”
Fig. 8. „Vlačeg” in fro n t of th e w orkshop of the stone-cutter Zivan Mlađenović
МИШЉЕЊА О ТЕРМИНИМА ЕТНОЛОГИЈА, ЕТНОГРАФИЈА
И ФОЛКЛОР
Доносимо1) м иш љ ењ а стручњ ака и јавн и х радн и ка о терминима:

етнологија, етнограф ија и ф олклор. У и злагањ у ти х м иш љ ењ а ићи
ћемо оним редом к ако су она и публикована. Због економ ије у про-
стору доносићемо само нај главни је мисли појединаца о тим питањ има.
А. Radić: Е тнограф ија је описивањ е народа и његовог ж ивота.
Етнологија је упоређивањ е елем ената и з ж и вота појединих народа
да би се тако и зн аш л и опш ти закони по којим а љ уди ж и в е и мисле.
Фолклор је грађа, није наука, ал и се та грађа, р азу м и је се, м ож е
научно да обрађује (Osnovi za sa b ira n je i pro u čav an je g rađ e o n aro d -
nom životu — Z bornik za n aro d n i život i običaje Ju ž n ih Slavena, II,
Zagreb 1897, 8, 10, 13).
Тихомир P. Ђорђевић: Ф олклор проучава поједине народе са
свим њиховим особинама (обичаји, начин ж ивота, медицина, право ...) .
Отуда и термини: српски, м аџарски и ли који други ф олклор (Српски
фолклор — К араџић, свеска за ф ебруар—март, А лексинац 1900, 29, 36).
Рајмунд Ф ридрих Кајндл: У преводу К ајн д ло ва чл ан ка и допу-
нама које су томе преводу учињ ене говори се о ф о л к ло р у као о на-
ционалној етнологији (Ф олклор, њ егов зн ачај, циљ еви и методе. С
немачког превео и допунио Тихомир Р. Ђ орђевић — Дело, књ . 29,
св. за новембар— децембар 1903, Београд, 325).
Јован Ердељановић: Е тнологија је н ау к а ко ја проучава произ-
воде љ удскога д уха а које називам о етничким појдвама.
Е тнограф ија је описивањ е етн ичких појава.
Ф олклор прибира грађу ко ја се код народа о д р ж ал а и з ранијих,
нижих културн и х ступњ ева (Етнологија, етн ограф и ја и сродне им
науке — Дело, октобар, Београд 1906, 5, 6).
Тихомир Р. Ђорђевић: Е тнологија је н ау к а к о ја и зн алази основне
законе постанка и р азви тк а свих љ удских м аниф естац и ја у духовној
и материјалној к у л т у р и м аса (не појединаца). То је упоредна наука.
Е тнограф ија је сабирањ е грађе и описивањ е појединих тековина
људских. То је описна н аука.
’) Потребно је да се питањ а односа и значењ а назива етнологије, етногра-

фије и ф олклора проуче и претресу. Зато овде истичемо ш та су о томе досада
рекли неки научници и јавни радници. Уредништво позива стручњаке да ш аљу
своја мишљења нашем часопису ради објављивања. После тога ће се, надамо се,
моћи дати и одређенији закљ учци и дефиниције свих тих појмова.
Уредн.
Ф олклор стоји прем а етнологији као посебна историја према оп-

ш тој. О туда се и к а ж е српски, турски или који други фолклор. То је,
дакле, национална етнологија, али и пак грана етнологије (О етнологији
— Српски к њ и ж евн и гласник књ . X V III, Београд 1906, 5, 6, 10, 13).
L. Е.: Е тнологија је н ау к а о к у л ту р и прим итивних неписмених
народа, заправо то је ку лту р н а историја прим итивних народа.
Е тн ограф и ја је дескриптивни дио етнологије (Razvoj etnologije
in n je n e m etode v za d n iih d esetletjih — E tnolog III, L ju b ljan a 1929,
114, 115)
Milovan Gavazzi: У анали зовањ у појединих елемената из живота
Х р вата употребљ аЕа се и зр а з етнограф ија и онда кад се дескриптивно,
компаративно или генетички говори о појединим п ојавам а из народног
ж и вота очигледно зато ш то је у питањ у јед ан ограничен „етнографски
индивидуум ” : Х рвати (K u ltu rn a analiza H rv a ta — N arodna starin a VII,
Z ag reb 1930, 115— 116).
Јован Ердељановић: Етнологија je н ау к а o народима и свим њи-
ховим етничким карактеристикам а.
Е тн ограф и ја је непотребан термин, јер све оно ш то спада у етно-
гр аф и ју уствари је дио етнологије (Етнологија, Београд 1932, 3).
Едмунд Шневајс: Е тнограф и ја, ф ол клор и ли народна култура
једно су исто. Б ал кан ск и ф о л к лор има доста зајед н и ч к и х елемената
и з два разлога: једно ш то су балкански народи често помеш ани, а
друго ш то су сви они дуго били под Т урцим а (Опш ти поглед на бал-
кан ски ф о л к лор — К њ и га о Б ал к а н у I, Београд 1936, 267— 278).
Јован Ердељановић: Упорно д о к азу је да је једино исправно упо-
требљ авати само терм ин етнологија. Непотребно је, ч а к и погрешно,
употребљ авати термине етн ограф и ја и ф ол клор је р се тиме само прави
забуна у схватањ им а о етнологији као науци (О почецима вере и дру-
гим етнолош ким проблемима, издањ е С рпске академ и је н аука, Бео-
град 1938, 231— 233).
Јован Ердељановић: И стиче да је за јед н у н ау к у довољ ан и
један термин. З а н аук у о народима тај термин је већ сасвим оф ор-
мљен, а то је етнологија. Све оно ш то хоће да се уброји у ф олклор
у основи је предм ет етнологије. Исто тако је и с термином етногра-
ф и ја . Зато термине ф ол клор и етн ограф и ја треба напустити као не-
потребне и изли ш н е (Етнологија као н аука — Гласник Етнографског
м у зеја у Б еограду 13, Београд 1938, 13).
Јован Ердељановић: У другом изд ањ у средњ ош колског уџбеника
етнологије и не спомињ е терм ин етнограф и ја већ само опш та и по-
себна етнологија (Основе етнологије, Београд 1939, 3).
Milovan Gavazzi: З а потпуни је упознавањ е ж и вота једног народа
потребно је им ати пред собом не само садаш њ е стањ е његово, већ треба
знати и прош лост. Сем тога, ваљ а поједине елем енте и упоређивати
са сличним појавам а код других народа.
„П ронаћи и схватити т е везе, узрок е и њ ихове последице, у љ уд-
ској к у л ту р и уопће, проникнути у прош лост к у лту р н и х добара, и-
справно и сбјективно схватити њ ихову садаш њ ост и н а томе знати ство-
рити свој суд и о будућности њ иховој — ма у којега народа, то је циљ
сваког народознанственог студија и настојањ а” (Pregled etnografije
О ТЕРМИНИМА ЕТНОЛОГИЈА, ЕТНОГРАФИЈА И ФОЛКЛОРА 303
Hrvata, Zagreb 1940, I, 6, 7). К ако видимо, Гаваци у овоме спису упо-
требљава термине и етнологија, и етнограф ија, и народознанство.
Vid Balenović: О пће народознанство н азива се и етнологијом
или културном антропологијом.
Етнографија је описно народознанство.
Опис европских народа н ази ва се ф ол клори сти ка (N arodoznan-
stvo, Zagreb 1941, 3).
Rajko Loiar: П роучавањ ем и описивањ ем једног народа бави се
етнографија или народописје, али се често у з те термине употребљ ава
и израз етнологија. Е тнологија п ак проучава првенствено преостатке
старине који данас н естају (N arodopisje Slovencev I, L ju b lja n a 1944,
7, 13, 16).
Мирко Барјактаровић: Под ф олклором ваљ а разу м јети све у м јет-
ничке творевине народне: народну књ иж евност, народну игру, му-
зику, глуму, сликарство, вајарство, орнам ентику, као и ум јетничко у
народној архитектури (О ф о л к л о р у — Н ародна омладина бр. 5, Б ео-
град 1951, 59).
Владимир Дворниковић: Е тн ограф и ја је описивањ е и кл аси ф и -
ковање материјала, а етнологија је компаративно и генетичко проуча-
вање, проналаж ењ е закон а и постављ ањ е теорија — р азу м и је се на
основи м атеријала (Етнслош ке м аргиналије — Г ласник Етнографског
музеја у Београду, књ . 17, Б еоград 1954, 286).
Бранислав Русић: З а л а ж е се за терм ин етнологија као н аји слрав-
нији и као онај који најбољ е и одговара за н аук у о народима. Про-
тиван је имену етн ограф и ја ко је зн ачи техн и ку прибирањ а грађо
(Етнологија или етнограф и ја — Зборник радова М атице српске књ.
VIII, Нови Сад, 56—65).
Milenko Filipović: Етнологији као науци ко ја п роучава све по-
јаве и процесе у њ иховој динамици код појединих народа подређено
је свако прибирањ е грађе (Etnološki ra d u Bosni i H ercegovini —- P re -
gled br. 10, S arajevo 1955, 213). У новије ври јем е Ф илиповић често
употребљава упоредно терм ине етнологија и етнограф и ја (стављ ајући
један у загради).
Прије д ви је-три године у Б еограду се доста дискутовало у и звје-

сним институцијама о ф о л к л о р у и његовоме м јесту у савременом
животу. K njiževne novine од 18 III 1956 дон ијеле су и неколико ми-
шљења и и зјава и звјесн и х н аш и х јавн и х радника и ум јетника. У тим
изјавама углавном е се истиче да ф о л к лор треба неговати (али н е и
вулгаризовати) и искориш ћавати. Ту се н аглаш ава да ми често тр -
чимо за страним узорим а, к атк ад сумњ ивим и проблематичним, док
су наши домаћи узори ту, поред нас.
Добрица Ћосић, књ и ж ев н и к, тад а је казао да под ф олклором
сматра народну ум јетност. Т у ум јетност треба култивисати и опле-
мењивати ако је сирова. „О брадом” ту ум јетност треба подизати на
виши (уметнички) ниво.
Пеђа М илосављевић, сликар, исто тако је тада рекао да под ф о л -
клором сматра народну умјетност, ал и која пред индустријализацијом
и цивилизацијом уступа и нестаје.
Vilko Novak: И справно је употребљ авати терм ин етнологија,

ал и се м ож е, гдје за то им а потребе, употребљ авати и који други
термин као ш то је етнограф ија (О b iv stv u etn o g rafije in n jen i metodi
— Slovenski etn o g raf IX , L ju b ljan a 1956, 9— 10).
Branim ir Bratanić : Д оказује д а je неопходно прим јењ ивати за
националну, европску и опш ту н ау к у о народима само им е етнологија.
А ли допуш та д а се употребљ авају и локалн а и национална имена (ако
су она већ постала традиционална код појединих народа), као и име
етнограф ија. Ово последњ е само за описни дио знаности, за сабирање
научног м атеријала.
Ф олклор је дио етнологије ко ји означава „дио традиционалне
духовне к у л т у р е “ и за тај дио етнологије допуш та терм ин ф олклори-
стика (K egionalna ili n acionalna i opća etnologija — S lovenski etnograf
X, L ju b lja n a 1957, 11, 12).
М еђународни конгреси последњ их година у Ш токхолм у (1951),
Б еч у (1952), А рнхем у (1955) и Ф и л ад ел ф и ји (1956) п репоручују све
ви ш е употребљ авањ е терм ина етнологија за н ау к у о народима. Међу-
н ародна р ев и ја „L A O S”, к о ју је издао CIA P у П аризу, за термин етно-
гр аф и ја или европска етнологија стављ а као поднаслов „регионална
етнологија“ (Novak, 9; B ratanić, 11 код напомене 9; Гласник Етно-
граф ског ин ститута САН I, 1— 2, 575).
Закљ учак
П ослије ових и зл агањ а чини нам се да су се појмови у погледу

терм ина етнологија, етнограф и ја и ф ол клор доиста искристализовали
и раш чи стили да је већ једном к р ајњ е вријем е да почнемо све тер-
мине правилно схватати и употребљ авати и и зван оквира стручних
кругова. Н аиме:
а) Е т н о л о г и ј а је н ау к а к о ја проучава елем енте и појаве из
љ удске културе. Она и зн ал ази у зр о к е тим појавам а и закон е њ ихова
н астајањ а и развоја, п а и х упоредно посм атра и и стр аж у је, постављ а
теорије и н астоји да на основи прош лог и садаш њ ег стањ а евентуално
предвиди к ак о ће се одређени елем енти и етничке п ојаве и даљ е
кретати;
б) Е т н о г р а ф и ј а је претходни, технички, припремни посао
који се састоји од прибирањ а, класи ф и к овањ а и давањ а грађе (мате-
ријала) којим етнологија као н ау к а и оперише. Само се по себи ра-
зу м и је да голо сабирањ е и саопш тавањ е грађе н и је и не м ож е бити
н аука;
в) Ф о л к л о р је терм ин за народно ум ењ е и л и ум јетност (књ и-
ж евност, игра, м узика, сликарство, вајарство, орнаментика, глума).
А ли, к ак о су и све гране народне ум јетности етничке или народносне
одлике и к арактеристике, природно је ш то етнологија проучава и те
појаве и ш то етнолози см атрају да је ф о л к лор само дио етнологије.
М. Р. Барјактаровић
О ТЕРМИНИМА ЕТНОЛОГИЈА, ЕТНОГРАФИЈА И ФОЛКЛОРА 305
DIFFERENT OPINIONS ABOIJT TIIE TERMS ETHNOLOGY,

ETHNOGRAPHY AND FOLKLORE IN THE YTJGOSLAV SCIENCE
After having expounđed opinions of various YugosIav scientists on th e aforesaid
subject, the author of the present article states th a t the notions related to th e term s:
ethnology, ethnography and folklore have been sufficiently crystalized and cleared
up and that it is high tim e these term s w ere to be apprehended and used correctly
even outside the scientific circles. They can be, according to the author, defined as
follows:
a) Ethnology is the science studying the elem ents and phenom ena of the
human culture. It finds out the causes of these phenom ena and the law s of their
beginning and development, exam ines and investigates them in comparison w ith each
other, lays down the theories and endeavours to foresee, on the base of th e form er
and of the actual state, fu rth e r m otion of determ ined elem ents and ethnical phe-
nomena.
b) Ethnographg represents a prelim inary, technical, prep arato ry w ork w hich
consists in collecting, classifying and supplying of m aterials which ethnology as a
scietice utilizes in its investigating activity. It goes w ithout saying th a t plain collecting
and communicating of m aterials is and can be no science.
c) Folklore is a term denoting popular skill and a rt (literature, dance, music,
painting, sculpture, ornam enting and acting). B ut as all branches of popular a rt rep re-
sent at the same tim e ethnical or popular characteristics, it is only n a tu ra l th a t
elhnology should study also these phenom ena and th a t the ethnologists consider
folklore as being a constituent p a rt of th e ir own science, i.e. ethnology.
DIFFERENTES OPINIONS SUR LES TERMES D’ETHNOGRAPHIE,

D’ETHNOLOGIE ET DE FOLKLORE DANS LA SCIENCE YOUGOSLAVE
L'auteur donne, dans le presen t article, u n aperpu d ’opinions de diffšrents
savants yougoslaves au sujet de l’emploi des term es: ethnologie, ethnographie et
folklore et propose ses propres definitions.
M irko B arjaktarević
20 XIX Гласник
MARIJANA GUŠIĆ: T UM A Č IZLOZEN E GRAĐE
Einografski muzej — Zagreb 1955
M arijana Gušić: In terpretation of the E xhibiteđ M aterials Ethnographical
M useum — Zagreh 1955
Под овим скромним насловом добили смо уствари опш иран етнолошки рад
мимо који убудуће неће моћи проћи ниједан наш етнолог. У уводу аутор износи
побуде које су га руководиле на писање овог „водича”. Пошто је усмено обја-
ш њењ е излож ене грађе у музејским збиркама краткотрајно, к аж е аутор, и брзо
се заборављ а, „штампано слово има трајну вриједност па тако надж ивљ ује пред-
мет свог разлагањ а. То нас је понукало да објаш њ ењ е о излож еној грађи не
дамо на начин уобичајеног музејског „водича”, јер „познаваоцу обичан је му-
зејски водич сувишан, а код осталих посјетилаца, а ти су у већини, низање
специф ичних назива и сухопарних података изазивљ е суморан дојам мало ко-
рисног, ч а к сувишног посла” и даље: „Овај наш тумач настоји задовољити обје
стране, па широким распоном обухвата понека занимљ ива питањ а из наш е кул-
турне баштине, но без намјере да даде систематски приказ етнографске грађе
или да се претопи у неке врсти етнографски п ри р у ч н и к . . . И по начину, којим
су ова питањ а обрађена, обраћамо се ширем кругу посјетилаца, па је научни
апарат сведен на најм ањ у м јеру” (стр. 7). — Мислим, одмах да каж ем, да у овој
својој написаној ж ељ и и намери аутор није успео. Овај Тумач ни својим садр-
ж ајем , ни својим обимом, а поготово не својим начином излагањ а (обилује стра-
ним изразима), није за ш ири круг м узејских посетилаца. Он је виш е обрада а
мањ е тумач излож ене грађе, а добрим делом и оне неизлож ене која је с њоме у
вези. А ли изгледа да је Тумач само формално одређен „ширем кругу музејских
посјетилаца”, а стварно је намењен стручњацима етнолозима. Он се нигде не
мож е наћи у продаји, па чак га ни посетиоци Етнографског м узеја у Загребу не
могу добити, осим стручњ ака. Њ им е се углавном врш и размена са стручним и
научним установама нашим и иностраним.
У уводу аутор одговара и на питањ а: ш та је етнограф ска грађа и коју
улогу треба да врш е етнографски музеји у нашој средини. Гледиште које се овде
и злаж е није ауторова „новина” (стр. 9), већ је од наш их музеолога усвојено као
савремено. Оно се после ослобођења формирало и пречистило стручним распра-
вама и дискусијама. Ново схватањ е о улози м узеја уопште није виш е чак ни за
наш у јавност ново и непознато. Она се с њиме упознала преко штампе, јавних
предавањ а и нових поставки м узејских излож аба. Стога је неоправдана и нера-
зумљива ауторова бојазан од неких крупнијих приговора овом схватањ у (стр. 9).
И ако аутор вели: „да при је него ш то се ф олклор пребацује у садашњи
умјетнички рад, треба познавати елементе ф олклора, његов стил и законе њ е-
гова обликовања. Задаћа је овог тумача да ово посљедње освијетли, протумачи
и објасни” и да „о питањ у етнографске грађе и ф олклорне баштине треба у нашој
средини говорити јасним језиком ” (стр. 10), ип ак се не види како и да ли аутор
разл и кује ф олклор од етнографије. А то је сзакако требало учинити с обзиром
на различита схватањ а појма ф олклора код нас и н а страни. У Тумачу, на-
пример, често сусрећемо и зраз „ф олклорни костим”. Да л и народно одело треба
да им а извесне особине па да буде „фолклорно”, или је свако народно одело
фолклорно? — И згледа да је у Тумачу „ф олклорно” изједначено с појмом на-
родне уметности, али то нигде није јасно речено.
Грађа коју Тумач објаш њ ава излож ена је делом у Загребачком етнограф -
ском музеју, а делом се н алази у његовим депоима. Аутор ју је распоредио
П РИ К А ЗИ 307
„према регионалном простирању етнограф ских типолош ких области” (стр. 11):
„Панонска низина”, „Јадранско приморје” и „Динарске планине”. Немогуће је
у краћем приказу дати критичку слику целокупне садрж ине Тумача, jep се
односи на велику територију састављену из разноликих етничких ш ирих и
ужих области с мноштвом приказаних предмета. Има ту обиље података који
могу послужити као потстицај за упоредне студије и синтезе. Тумач ће веро-
ватно изазвати дискусију, јер у њему, поред извесних нетачности, има доста
хипотеза, као и смелих, недовољно поткрепљ ених тврђењ а, например: подела
на типолошке области (стр. 11); посредовање „Панонске низине” за размену
„високих производа Средоземља” и сировина средње Европе „већ од неолита”
(стр. 17); порекло рубаче из омотача (стр. £6); област „прастарог црвеног руха”
од северне Хрватске до Волге (стр. 32); рухо и оглављ е из Братине доводи „до
помисли, да се у оба случаја ради о остацима, одржаним у забити удаљених
периферних закутака пространог културног подручја, некад јединственог ма-
теријалног обликовања” (стр. 34); претпоставка о постојању „пендуле” (стр. 50);
у динарским пределима „преслице показују поријекло у плосној одужој даски
са дугачким држ алом” (стр. 105); смисао и оправданост сувишне кованице „Ди-
нариди” (стр. 151, 174); наш а се средњ овековна ф еудална класа до турског удара
толико осилила „да је могла избрисати даљ њ и опстанак сточарских племенских
заједница” (стр. 155); „уграђени орман” (ваљда долаф) у оријенталној кући је
пореклом са запада (стр. 158) итд. итд.
Аутор нам је показао своје богато етнографско искуство и дао досад н а ј-
већу синтезу сачуване хрватске етнографске грађе. Није претерано сматрати
Тумач његовим животним делом. Међутим, поред свега реченог и у овом случају
се појављује оно већ стереотипно „али”. А то није ни чудо кад се има у виду
обилна и разноврсна садрж ина Тумача. Познаваоци појединих крајева и етно-
графских проблема можда ће казати своја запаж ањ а. Било би корисно да их
изнесу, како позитиЕна тако и она негативна. Н аш а би етнологија тиме само
добила. Циљ је овог наш ег и сувише кратког и непотпуног приказа да скрене
пажњу, особито наш их млађих стручњака, на потребну критичност приликом
његовог читања. Биће речи о стварима које се тичу Босне и Херцеговине, и то
само неким, и о упадљиво негативном ставу аутора Тумача према Србима уопште.
Ни у погледу целокупне садрж ине која се односи на поједине крајеве
Босне и Херцеговине не могу дати подробнију критику, пошто наш а Реп.ублика
није још цела етнографски испитана и обрађена, па су многе ствари непознате.
Извесне појединости у Тумачу показују да ни аутор не познаје довољно оне
њене области о којима говори. Тако, например, у Тумачу стоји да се зубун у
Босни зове „садак” (стр. 139), а таква генерализација није тачна. Само у неким
крајевима Босне за зубун к а ж у садак и то искључиво православни Срби (напр.
на Купресу, па око Гламоча и Травника). Иначе у Босни се већином каж е зубун,
ређе бенлук (Хрвати код Добоја), а у Херцеговини превладавају називи ћурдија
и долама. — З а планинске области Босне и Херцеговине не мож е се рећи да је
полуномадско сточарење престало (стр. 152), него оно ту још и данас постоји
(Види: Т в р т к о К а н а е т , П одвележ је и Подвелеш ци — Научно друштво
НР БиХ — Дјела, књ. V I/5 — Сарајево 1955; Ц в . П о п о в и ћ — 3. М а р к о -
вић, Сточари „балије” код Чапљ ине и Љ убуш ког — Гласник Земаљског му-
зеја, св. X — Сарајево 1955). — Несумњиво је претерано рећи да је ж ивот у
пасивним динарским крајевим а данас крочио толико напред као „ни у којем
крају читаве Југославије” (стр. 154). — Непознато ми је да се наш е метално
посуђе прави од легуре коситра и сребра (стр. 159). У Босни оно се прави нскљу-
чиво од бакра, а калајем се само окалајиш е. И тепсија демирлија је такође од
бакра а не од гвож ђа. Она се зове демирлија не зато „што је искована од гвожђа,
како јој турско име к а ж е ” (стр. 159), већ што се при постављањ у метне на по-
себне ниске гвоздене ногаре, зване демири (Види: Х а м д и ј а К р е ш е в љ а -
к о в и ћ , К азанџијски обрт у Босни и Херцеговини — Гласник Земаљ. музеја,
ов. VI — Сарајево 1951). — У босанским градовима и њиховој околини не носе
само католкиње црне димије (стр. 162) већ и православне. — Опис муслиманске
женске ношње (стр. 161—162) је непотпун и у извесним стварима нетачан: не
наводи се разлика између зара и фереџе, као ни да те ношње нису више у
употреби од 1950 године; зар се уопш те не описује; код фереџе се не спомиње
и душеме; за печу се не к аж е да се носила само у неким крајевима; ћембер
није од једноставног платна већ од врло финог густог белог платна итд. — З а
„свијетло оруж је” Тумач к аж е да је оно данас у Динарским планинама „задр-
20*
308 ГЛАСНИК ЕТН ОГРА Ф СКО Г М У ЗЕ ЈА У БЕО ГРА ДУ
ж ало само важ ност скупоцјеног накита, без којег добро одјевен мушкарац не
и злази у друштво” (стр. 170 — Подвукао Цв. П.). Босанска раја никад није
смела носити оруж је, а још Омерпаша Латас га је одузео многим агама и бего-
вима. С аустроугарском окупацијом престаје и јавно ношење оружја, сем у
изузетним случајевима. — У опису одеће девојка из Ш уице код Ливна (стр. 182)
нејасна стилизација може изазвати погрешан појам о димијама. Требало је на-
гласити да се изузетно око Ш уице ж енске ш ироке гаће зову димије, јер се
иначе, као што је познато, под димијама у целој Босни зове сасвим други део
ж енске одеће. — Од само ступане непредене вуне не праве се једино шиитарска
кечета (стр. 189). На тај прастари начин данас се праве и друге врсте капа, а
ж ене неких наш их сточара праве тако чобанске „кукуљ ице” (види: М и т а р
В л а х о в и ћ , О најстаријој капи код Југословена — Зборник Етнографског му-
зеја у Београду 1901—1951; Ц в . П о п о в и ћ — 3. М а р к о в и ћ , Сточари „ба-
л и је” код Чапљине и Љ убушког — Гл. Земаљ. музеја, св. X — Сарајево 1955).
За недовољно познавањ е наш их крајева очигледно говори ауторово смештање
Имљана у Змијањ е (стр. 187), док су то два и географски и етнографски разли-
чита краја, насељена искључиво православним Србима.
О вакве и сличне ствари могле су се лако избећи да је аутор при изради
Тумача консултовао новије етнографске радове из Босне и Херцеговине и да
се није олако упуш тао у генералисања. Уопште, недовољно познавање етнограф-
ске грађе динарских предела Босне и Херцеговине осећа се у целом овом одељку.
Тако, место да лички црни биљац упореди са белим крајиш ким биљцем, он се
упоређује са ливањ ским ћебетом (стр. 156), а црвена кабаница се не помиње
и у Босни иако је ту и данас у употреби. О врло карактеристичном лончарству
динарске области говори се у непуних 10 редака (стр. 177). Оно што је ту речено
о лончарству средишње Босне, наиме. да су „оријентални облици уронули у
припросту обраду земљ аних предмета, што се очитује у њиховим облицима, и
у — ма да веома поједноставњеном, — украш ивањ у бојом”, није тачно (види:
А н т е К а л м е т а , О сељачком лончарству у Западној и Средњој Босни —
Гл. Земаљ. музеја, св. IX, Историја и етнографија — Сарајево 1954; Ц в е т к о
Ђ. П о п о в и ћ, Лончарство у Босни и Херцеговини — Гл. Земаљ. музеја, св.
XI, Истор. и етнографија — Сарајево 1956). — Чудно је да се у Тумачу уопште
не говори о струци, иако је она карактеристична за извесне динарске пределе
и врло интересантна с етничког гледишта, а Етнографски музеј у Загребу по-
седује примерке струке из Црне Горе и Херцеговине (види: П е р с и д а Т о -
м и ћ, Струка као део народне ношње — Зборник Етнографског музеја у Бео-
граду 1901—1951 — Београд 1953).
Чудно је ауторово схватањ е о улози Аустрије у погледу етничке границе
на Сави. Граница Славоније „на Сави, ма да је од Карловачког мира даље била
политичком међом Аустрије и Турске, није ни тада као ни раније претстављала
етничку границу. Тек у 19. стољ., кад аустријска окупација строго одваја Босну
и Херцеговину од осталих наш их земаља стварајући безбројне умјетне препреке
њиховом зближ авањ у, тада ријека Сава поприма све више значењ е границе
између Босне и Х рватске” (стр. 59). Пре ће бити да је стварно баш обратно.
Такође не одговара историској стварности у односу на Босну и Херцего-
вину тврђењ е да је „Аустрија покуш ала да новом привредом надомјести нека-
дашње, сад већ саевим оронуло сточарство. Пошумљавањем појединих предјела
и чувањем младих забрани, па увођењем нових биљних култура, од којих је
духан најваж нији, покуш ало се помоћи овој земљи” (стр. 154). Босанци и Х ер-
цеговци сасвим су друкчије осетили и запамтили „културтрегерску” мисију
Аустроугарске.
Има једна ствар коју ће запазити сваки паж љ ив читалац Тумача који
познаје наш е крајеве. Говори се о етнографији крајева у којима су Хрвати
измеш ани са Србима или чак у којима су Срби у већини, али се Срби никако не
помињу. Једино се за Цетињску К рајину к аж е да у њој хрватско и српско
становништво има исту народну ношњу (стр. 183). Могло би се помислити да
у осталим крајевима Срби немају заједничких употребних предмета са Х рва-
тима или да у Загребачком етнографском м узеју нема излож ених предмета
српског становништва, па да се зато у Тумачу не говори о Србима. И једно
и друго јасно побија излож ена грађа и тумачење етнографије Динарских пла-
нина. Ово изостављање помена Срба још виш е пада у очи што се у Тумачу, поред
Хрвата, говори о Власима, Ускоцима, пребеглицама, народу из јуж н их крајева,
безименом позадинском народу у нашим јуж ним крајевима, а очито је да су
П РИ К А ЗИ 309
ту обично у питању Срби. Ч ак и приликом Сеобе народа јуж но од Х рвата нису

се населили Срби већ Славени (стр. 90). Тако ће неупућени читалац, а нарочито
странац који буде читао ово дело, било на нашем било на енглеском језику,
стећи погрешан појам да у етнографском м атеријалу који се овде обрађује нема
и таквог који припада и Србима. Зато је сасвим разумљиво што је један странац
приметио да је ово дело требало назвати културна историја и етнографија Х р-
вата ( L e o p o l d K r e t z e n b a c h e r : Гушић, М аријана, Тумач излож ене грађе
— Siidost — Forschungen, B and XV, 1956, S. 613—614 — R. Oldenburg, Munchen).
Овакав ауторов став према свему изгледа није исправан и то је оно
што се данас тешко може разумети. После тачне констатације да „у географ-
ском смислу земље јуж но од Купе и Саве припадају Балканском полуотоку”,
мало даље аутор настављ а: „крајеви, који у западном дијелу овог сјеверног,
континенталног балканског блока чине залеђе Јадранског приморја, и на које
се у ширем или уж ем значењ у односи назив јуж пих хрватских земаља” [у овом
Тумачу]. Ову специфичну географску средину иначе „данас зовемо комплексним
казивом тсрас” (стр. 86 — Подвл. Цв. П.). И још јасније: „К роз четири стољећа
стално миграционо струјањ е избацује становништво из централних балканских'
области испред Т урака на сјевер и сјеверозапад. На мјесто ранијег становни-
штва, које се повлачи на сјевер у Панонске крајеве, Динарску планинску област
насељују пастирски В ласи” (стр. 106 — Подв. Цв. ГГ:). Тако аутор Тумача, а
Цвијић за ту миграциону струју каж е да су је чинили Срби из Црне Горе, Хер-
цеговине и Санџака (Ј. Ц в и ј и ћ, Балканско Полуострво, књ. I — М етанаста-
зичка кретања, стр. 161—182 — Београд 1922), а да и не говорим о Србима старо-
седеоцима. Па и у конкретном карактеристичном случају П ероја у Истри, само
се каже да су његови становници дош ли из Црмнице (стр. 106), без података о
њиховој народности, али зато није пропуштено споменути потпуно сувишан
податак, да по Дукљаниновом, историски хипотетичном, називу Ц рвена Х рват-
ска „данас одговара јези ч н и остатак у имену Црмница” (стр. 86 — Подв. Цв. П.),
што никако не може бити тачно, јер поп Дукљанин у свом летопису наводи да
је Црмница била ж упа у Црвеној Хрватској, односно у њеној покрајини Зети
(Д-р В л. М о ш и н, Љ етопис попа Дукљанина, стр. 75 — Мат. Хрватска, Загреб
1950). Дакле, оба су назива једновремено постојала, па се не може једно изводити
из другог. — Могло би се навести још много места у Тумачу где се конзеквентно
избегава помињање Срба иако су они у питању. Разуме се да је стцар ауторова
схватања и личног миш љењ а што залеђе Јадранског Приморја и наш крас зове
хрватским земљама, а све Србе у њима прогласи пастирским Власима. Али је
чињеница да у тим земљама ж иве и Срби. Откад? О томе се још може диску-
товати, али да ж иве уназад најмањ е 200 година и да су ту и данас, то више
не може бити ствар произвољног мишљења. А предмети материјалне културе
тих Срба из динарских области излож ени су у Загребачком етнографском му-
зеју, Тумач о њима говори, али не као и српским.
Исту појаву у односу на Србе имамо и у употребљеној литератури. Од 116
цитираних места из дела разних аутора свега су два из дела чији су аутори
Срби (види нап. 85 и 98). Међутим, сваком је стручњ аку јасно да се данас не
може озбиљно расправљ ати о пореклу и имену Буњ еваца (стр. 91 и д.) без узи-
мања у обзир темељне студије Ердељановића од читавих 408 страна (д-р Ј о в а н
Е р д е љ а н о в и ћ, О пореклу Буњ еваца — СКА, пос. изд., књ. LXXIX — Бео-
град 1930). Или, зар је могуће говорити о етнографији Херцеговине без ослонца
на радове Ј. Дедијера (Билећке Рудине — Срп. етн. зборник, V — 1903; Херце-
говина — Срп. етн. зб., X II — Београд 1909) и Томе Братића (Народна ношња
у Херцеговини — Гласник Земаљ. музеја, XV III — Сарајево 1906), него се место
тога позивати на податке странца Лудвига Салиатора (стр. 145, нап. 97)! — Го-
ворити о сточарским становима на босанско-херцеговачким планинама (стр. 163
—165), а не споменути Јову Поповића, који је те станове обрадио на 18 наших
највећих планина (Гласник Земаљ. музеја, XL—LI, 1928—1939 — Сарајево) у
најмању руку је отсуство дуж не паж њ е према претходницима на истом послу.
— Зар у решавању порекла проклетиске звонолике сукњ е „ж гун” (стр. 189) не
би кличевачки идол (М и х а и л о В а л т р о з н ћ , Земљ ани преисториски кип
из Кличевца — Старинар, 7, бр. 3 — Београд 1890) могао за нас више да к аж е
од ликова у пећинама Пиринеја, тим пре што је његова ношња већ упоређивана
с ношњом албанских Климената и К астрата (Dr. F r a n z B a r o n N o p c s a ,
Beitrage zur Vorgeschichte und Ethnologie Nordalbaniens, S. 218—220, Wiss. Mitt.
aus B.u.d.H. — B. X II — Wien, 1912; M. Г а р а ш а н и н — J. К о в а ч е в и ћ ,
310 ГЛАСНИК ЕТН ОГРАФ СКО Г М У ЗЕ ЈА У БЕО ГГАДУ
Преглед материјалне културе Јуж н и х Словена — М узејски приручник, 3—5,

Београд 1950). Истина, аутор на другом месту спомиње идол из Кличевца као
доказ везе балканског залеђа с Егејом (стр. 88), али где је тај Кличевац и ко је
објавио и обрадио његов идол, о томе нестручни читаоци — а таквим је намењен
овај Тумач — остају необавештени. — Наведени примери довољно илуструју
или непознавање српске етнолошке литературе или ауторов чудан став
према њој.
Овоме приказу могло би се приговорити да говори само о недостацима
Тумача а не и о његовим иозитивним странама, које свакако има. Међутим, треба
имати на уму да строго узев ово и није приказ, јер се већина наведених напо-
мена односи на врло мали део садржине. Потпун приказ позитивних и нега-
тивних особина целокупне садрж ине Тумача захтевао би читаво мало дело. Баш
с обзиром на то да је Тумач врло богат разноврсним градивом протумаченим
ш ироким захватом у дубину и научним речником, он може код необавештеног
читаоца створити слику да је у њему све на свом месту. А, бар што се тиче
динарских области Босне и Херцеговине, видели смо да није тако. И то је оно
што сам сматрао потребиим да се к аж е читаоцу уз овако једно угледно дело
да би се избегла неправилна схватањ а која оио може да сугерише. Зато тек
кад се критички претресе целокупна садрж ина Тумача, онда ће се моћи добити
слика праве његове вредности. Тада ће се видети у којој ће мери моћи послу-
ж ити макар и као непотпун етнографски приручник за крајеве о којима говори.
Т ехничка опрема Тумача је врло добра, као и слике, што није тако чест
случај код наш их издањ а. То не делује само естетски и културно, него и знатно
доприноси бољем и лакш ем разумевањ у садржине.
Цв. Ђ. Поповић
IVAN IVANČAN: NARODNl PLESOVI HRVATSKE, I
Zagreb 1956, str. 160, izd. Savez m uzičkih d ru štav a H rv atsk e

Iv a n Ivančan: Folk Dances of Croatia, I
Zagreb 1956, pp. 160. P ublished by th e Union of M usical Societies of Croatia
За све који ce баве радом на народним играма, било практичним било

теориским, недостатак литературе за кореограф ска подручја Х рватске прет-
ставља озбиљан проблем, јер је од К ухача до данас мало ш та од веће вредности
у том правцу учињено, мада у етнолошкој грађи, објављеној у часописима и
посебним издањима, има много драгоцених података о орској традицији Хрвата.
Данас је тај недостатак готово несхватљ ив кад се зн а да је у Х рватској више
него у другим нашим републикама, захваљ ујући активности „Сељачке слоге",
постигнуто у погледу чувањ а и правилног неговања народних игара, песама
и ношње. Додуше, после ослобођења у виш е махова наговеш тавана је појава
књиге о хрватским народним играма из пера људи који в аж е као особити по-
знаваоци народног играчког предањ а у Х рватској. Та су очекивањ а изневерена,
али је једно дело без претходног најављ ивањ а, готово изненада, угледало свет
у лето 1957 године. Б ојаж љ иви издавачи ш там пали су га у свега 500 примерака.
Интересовање је, међутим, толико да ће, по свој прилици, ускоро изаћи и друго
издање. То само илуструје колико је добродошла књ ига коју је инж. Иван
Иванчан, асистент Института за народну умјетност у Загребу, објавио под на-
словом Народни плесови Хрватске, I.
Иван И ванчан је своју књ игу схватио као практичан уџбеник намењен у
првом реду кореографима ф олклорних група; њима је такође посветио уводни
чланак „Нека питања сценске обраде ф олклора”, на коме се овом приликом не
могу задржавати ма колико био интересантан и погодан као подлога за диску-
сију, пошто ж елим да излож им садрж ај саме књ иге и њ ену вредност за проу-
чавање народних игара.
У Иванчаниновој књ изи описана је 21 народна игра из Б арањ е и Славо-
није. Поред музичких записа игара (за 13 се зн а да су И. Иванчана, а за остале
се то може аналогно претпоставити) дат је опис сваке игре, и то на три начина,
од којих Иванчан скромно у предговору помиње два, а трећи — свој — сматра
само допуном првог. „Схематска кореограф ија” — како је д -р В Ж ганец назвао
свој систем записивањ а (H rvatske narodne pjesm e i plesovi, Загреб 1951, стр. 156)
— заснована је на принципу партитуре, односно запис корака синхронизован
је са записом мелодије и ритмичком шемом, а састоји се од нотних знакова
везаних за једну линију („плесни запис”). Други по реду систем описивања
игара наслања се на први, и то је Иванчанинов опис речима, местимично допу-
њен цртежима играчевих ногу од стопала до к у к а („плесна слика”). Н ајзад, по
трећи пут свака игра је забележ ен а у посебном делу књ иге Лабановом кинето-
графијом (први пут код нас употребљеном у сврху бележ ењ а народних игара).
Сама чињеница да аутор није употребио један систем описивања игара, било
д-ра Жганца било Р. Лабана, наводи на мисао да их ни он сам не сматра до-
вољним и сасвим поузданим за бележ ењ е наш их народних игара, те је морао
прибећи, и поред њих, своме опширном тумачењ у сваке игре. Међутим, његовим
описима недостаје прегледност и систематичност, на коју смо научили у књ и -
гама сестара Јанковић (Народне игре, I—VII, Београд 1934—1952). Овако, без
типских образаца и кореограф ских анализа, излож ених на такав начин да чи -
талац без муке уђе у структуру игре, теш ко је, с једне стране, уочити каракте-
ГЛАСНИК ЕТН ОГРАФ С КО Г М У ЗЕ ЈА У БЕО ГРАДУ
ристичне црте (број и правац корака) које даје типски образац, и, с друге стране,
запазити оне ф ин е разлике које и две игре истога типа чине различитим, а
које се виде из кореографске анализе дате на једноставан и јасан начин. Могло
би се, стога, рећи да И ванчанинова књ ига не показује к ак в а је нека игра, него
само како се она учи, што не мож е бити довољно, па ма какву сврху описи
игара имали. И пак, лепа је ауторова упорна теж њ а да што видније истакне све
техничке и стилске одлике играњ а; у томе би, вероватно, још више успеха имао
да је овом важ ном питању посветио посебан чланак или, бар, посебне параграфе,
а не да своја зап аж ањ а о стилу умеша у сам опис. Разбијеност и непрегледност
карактериш у и два кратка написа „Плесови Б арањ е” и „Плесови Славоније”,
који су, осим тога, добили место иза описа свих игара датих у једном низу, па
читаоцу остаје да погађа да ли игра Жита из Х абјановаца припада барањском
или славонском подручју. Бољ и распоред грађе, — у којем би случају чланци
о кореографским областима дош ли пре описа игара, а описи били ослобођени
баласта и дати прегледније, — даће могућности читаоцу да боље упозна пози-
тивне стране књ иге и да се њоме лакш е служи.
Ма как в у намену имала књ ига И. Иванчана, она претставља аутентичан
податак о савременом начину играњ а у двема кореографски богатим областима,
пошто су игре бележене, с малим изузецима, у току 1950 године од старијих
лица и огранака „Сељачке слоге”, што је у сваком посебном случају наведено
(с мноштвом неваж них појединости, напр. на стр. 42 „играле дјевојке у кући
Ђ уре Веочића, рођеног око 1900 год.”!). Како је у књ игу уш ло свега двадесетак
игара из двеју области, није речено по ком критеријуму одабраних —, добили
смо неку врсту антологије игара и мелодија, а не целовиту област. Свакако,
овакав метод неће се допасти студиозном читаоцу, који му претпоставља истра-
ж ивањ е, трагањ е за играма и њиховим варијантама заједно с компонентама,
затим испитивање и упоређивање, а за све се то не може рећи да је наодмет
кореографима, него, баш напротив, може им бити од неоцењиве користи. Даље,
изненађује штурост података које аутор даје о извесним старијим играма, не-
кима од њ их обредног порекла, кад се упореди с ауторитативним тврђењем да,
например, К оло из Х абјановаца „својом сличношћу, неким основним простор-
ним рјеш ењ има и организиранош ћу цјелине (свирка, поскочице, прекидања
плеса пјесмом и двостиховима) с неким старим колима брдског Б ал кан а (Босна,
Лика, Далмација, Грчка), те готово никаквом сличношћу с колима осталих
Славенских народа, ук азује на то да је претпоставка о старобалканском (пред-
славенском) поријеклу овог кола доста вјероватна” (стр. 32).
Један од видних недостатака ове књиге је немарност у цитирању других
писаца и дела, која се не може правдати практичним циљевима књиге јер су
у питањ у подаци из литературе који и кореографу практичару могу итекако за-
требати. Н ије довољно рећи „Јосип Ловретић у грађи из Отока („Зборник за
народни ж ивот и обичаје јуж н их Славена”)”, када се зна да је изишло досада
39 књ ига Зборника, а да је Ловретић свој рад „Оток” штампао у II, III и IV
књ изи; или „К ухач у својој III књ изи „Народних попијевака” ” ; или — тек! —
„сестре Јанковић у својим теоретским радовима”, а не каж е се ни које дело,
акамоли страна итд.! Насупрот овоме, дат је минуциозан попис свих музичких
записа барањ ских и славонских игара који се чувају у рукопису у Институту
за народну умјетност у Загребу. Даље, ни једном речи није споменута књига
Хрватски плесови од Ватрослава Крчелића (из 1944 год.) с описима 22 игре, од
којих су неке описане и у Иванчаниновој књизи. Чињеница да је Крчелићева
књ ига изиш ла за време НДХ не може анулирати њено постојање, без обзира на
њену вредност (можда би њ у требало једнога дана подврћи стручној оцени!).
Затим, кад су већ траж ене и налаж ене паралеле — макар по називу —, требало
је поменути да игре А јд на лево и Небеско коло постоје и у Србији (прва игра
је нарочито распрострањена) и да су описане у првој књ изи Народних игара
од Љ. и Д. С. Јанковић (бр. 30 и 51), што је аутору без сумње познато. Најзад,
цитати текста су често нетачни (упор. Иванчана, стр. 51, с Ловретићем, Зборник
V, стр. 102).
Б ез обзира на све замерке које се могу чинити књ изи Ивана Иванчана,
и које се морају чинити, јер јој претходи читав низ књ ига о истој теми, она је
значајна као грађа за упознавањ е орске народне игре у два интересантна под-
ручја, у којима су повољни економски услови, поред других чинилаца, дали
игри и песми печат раздраганости, понекад необуздане силине и чак ласцивно-
сти, против којих су немоћни остајали и црква и рационалистички писци у про-
313
шлости. За овом, првом Иванчаниновом књигом доћи ће и друге, свакако зре-

лије и сређеније. То је у целини велики подухват, али писац, као кореограф и
мелограф, има потребне услове да ra с успехом изврши.
Осим Иванчаниновог текста у књ изи Народни плесови Хрватске Стјепан
Степанов дао је за 13 игара м узичку обраду за тамбураш ки оркестар, док је
акад. сликар Ж . К љ аковић израдио ликовни прилог у 15 ц ртеж а који претстав-
љају облике и држ ањ е играча, а овлаш је назначена и народна нош ња краја
из кога је игра.
Књига је лепо опремљена, али је у њој неопростиво много ш тампарских
погрешака.
О. М ладеновић
РА С ТКО П ЕТРО ВИ Ћ : А Ф РИ К А
Београд, 1955 (издањ е „П росвете”), с. 233
R astko Petrović: A frica
Beograd, 1955 (Publisheđ by „Prosveta”), pp. 233
Нашој читалачкој публици, којој се иначе путописне литературе мало

пруж а, добро дошао је сваки прилог ове врсте. И, Просвета је добро урадила
што је издала овај Петровићев путопис (ово је друго издање).
У овој књ изи има доиста занимљ ивих података о једном дијелу А ф рике и
њеног становниш тва у коме је извјесно вријеме провео Растко Петровић (прије
двијетри деценије). Поред података те врсте има и знатан број појединости, а
к атк ад а и опширности, личне природе као што су припреме за пут, чекањ е неке
особе итд.
Но, да најприје наведемо неколико детаљ а из овог путописа, према којима
ће се видјети колико је занимљ ива и корисна ова књига.
Тетовирањ е кож е код црнаца је доста развијено и оно може да има виш е
значењ а (функција). Н а ф ризуре и ш минку ж ене брижљиво пазе. Ушна ш кољ ка
им је избушена и у тим рупама носе накит. Дјеци се глава, док још расте и око-
ш тава, деформиш е и даје јој се дугуљаст облик (с. 146). У црначким селима че-
сте су колибе за госте. Код њ их се јављ а и гостинска обљуба (с. 20, 76). Нема ли
човјек са ж еном дјеце, он у томе траж и помоћ од сусједа. И, сусјед је дуж ан да
му ту помоћ укаж е (с. 152). Петровић наговеш тава и црначке обреде приликом
којих настаје једно безобзирно и опште полно општење (с. 179). Млади муш кар-
ци обично еу учлањ ени у муш ка (или тајна) друш тва код којих се јављ а и оби-
чај једењ а људскога меса (с. 80). Помиње и обреде иницијација, обреде уз које
се м ладеж прима и уводи у зреле. Наводи и један колико драстичан толико и
одвратан обичај из те групе обреда: кандидат се веж е за убијенога човјека па
их обојицу спусте у јам у гдје тако везани остану три до четири дана. Послије
тога обојицу изваде и тај млади човјек мора да игра и једе меса од овога
мртвога (с. 89).
Код Петровића има података и о антрополошким особинама црнаца, о томе
да се њ ихова историја састоји од традиције, о ш кољ кама као новцу, о кућама
на кољу, о маскама, играма, амајлијама итд. Али су то виш е фрагменти и н а-
говеш таји него и детаљ нији подаци.
Поред све занимљивости и корисности ове књ иге ипак би се очекивало ви-
ш е података о људима и земљи у којој је Петровић м акар и извјесно вријеме
боравио. Писац је очигледно имао најљ еш пе намјере, али се по свему види да он
није имао прилике да у А ф рици дуж е борави нити да прође виш е њ ених к р а-
јева. Корисна су и тачна мјестимична објаш њ ењ а појединих појава из ж ивота
црнаца. Истина је и то да је Растко Петровић ову књ игу написао са пуно то-
плине, разум ијевањ а и љубави према црнцима.
Просвета је књ игу укусно опремила, само није уз њ у дала никаквих илу-
страција. А то заиста није било тешко.
М. Р. Барјактаровић
Е ТН О ГРА Ф С К И М У ЗЕ Ј У РИ М У
E th n o g ra p h ic a l M u se u m in R om e (N a tio n a l M u s e u m o f P o p u la r A r ts
a n d T ra d ilio n s )
У Риму препуном културно-историским споменицима на сваком кораку

има мноштво музеја, галерија, приватних уметничких збирки, а само два етно-
графска музеја.
Preistorico Etnografico Pigorini је стари и веома богати музеј у коме се у
изложбеним збиркама излаж е чини нам се све богатство предмета којима Музеј
располаже. У првом одељењу преисториске етнографије примењени су неки од.
савременијих музејских принципа у самом почетку да би се одмах затим, у низу
зидних и средишних витрина, излож ило обиље истих и сличних предмета. Ви-
трине збијене једна до друге и у њима нагомилано мноштво предмета врло брзп
заморе посетиоце и онеспособе да уж и вају у појединим ретким и лепим пример-
цима. Па ипак, и поред старинског начина излагањ а, Музеј веома много користи
својим лепим збиркама с америчког континента, из А ф рике и Азије. У М узеју
се мора тражити да се оно што је излож ено види, а за оно што је виђено треба
доста труда да би се издвојило из мноштва предмета и запамтило.
Упоређујући овај Музеј с недавно отвореним Националним музејом на-
родне уметности и традиције (Museo Nazionale delle A rti e Tradizioni Popolari)
можемо видети колико je далеко отишла савремена музеологија и какви су ре-
зултати кад се она примени. Ово је музеј светлости, укуса и мере који је по-
стављен тако да сваки предмет зове, заинтересује, одушеви и траж и од посети-
оца да га сигурно заувек упамти. З а њега се може рећи да је музеј у коме се
ново на специфичан начин дож ивљ ава и остаје у сећању као незаборавна слика.
Национални музеј народне уметности и традиције налази се у „Новом
Риму” широких булевара, високих палата и пространих тргова, у крају који је
зидан с намером да буде искљ учиви центар политичког и културног живота
Италије. Отуда није ни чудо што се прилазећи од станице подземне ж елезнице
к Музеју просто предосећа да ће се видети нешто ново и лепо. И збиља, овде
смо имали прилике да видимо најмодернији етнографски музеј И талије а можда
и један од најмодернијих европских музеја.
Музеј је смештен у посебној згради зиданој у модерном стилу надахнутом
античком монументалном архитектуром.
У приземљу, у улазној дворани, смештене су благајне, гардероба, продав-
ница књига и план излож бених просторија у Музеју. Унутрашњост зграде, од-
носно дела који служ и за излагањ е, чини десет великих дворана које су за наш е
појмове врло високе и пуне светлости, обојене светлом бојом а без икаквих ар-
хитектонских украса. Обилаж ење је круж но и лако.
У првој сали налази се биста Ламберта Лорија (1835—1913), оснивача овога
Музеја, једна легенда општег карактера и две витрине у којима су интересантни
култни колачи и предмети који се употребљавају у циклусима годишњих
празника.
У другој бали нарочиту паж њ у привлаче разноврсне карневалске маске и
други предмети који се употребљ авају при овим свечаностима.
У једној витрини треће сале приказани су симболи човечјих имена, љ уд-
ски век у народној сликарској уметности, неколико резбарених штапова из Абру-
ца. На врло интересантан начин приказана је ф асада приморске куће у природ-
ној величини.
316 ГЛАСНИК Е Т Н О ГРА Ф С К О Г М У ЗЕ ЈА У БЕО ГРА Д У
У четвртој сали је ванредно оживљена унутраш њост сеоске крчме пре-

пуне распеваних људи. За разлику од манекена који служ е за излагањ е ношње
и чије је лице шематски обрађено, лице манекена у крчми има антрополошке
црте сељака, рибара и морнара који се у крчми веселе. Али не само да су ф и -
гуре лепо и ж иво постављене, него је и осветљење изванредно подешено а у
витрину уграђени уређај за озвучавањ е омогућава посетиоцима да само једним
притиском на дугме чује једну, две или више сетних или ж ивих љубавних пе-
сама као и грају и буку у крчми.
Да бисмо дош ли до пете сале, морамо проћи поред свадбене поворке при-
казане на упечатљив начин. У веома дугачкој плакар-витрини постављени су
сватови-манекени у природној величини. Свадбена поворка је приказана тако
да посетиоцу који наилази као да она иде усусрет. На челу поворке је ж ена која
у корпи носи свадбене дарове, затим следују званице са младом да би на крају
поворку заврш или отац младин и младожења. И поред ове витрине налази се
уграђен магнетофон који посетиоцу омогућава да чује свадбене песме.
К ући и покућанству није поклоњена посебна паж њ а ни одређена сала,
него су међупростори који везују сале искоришћени да се помоћу ф отографија
и цртеж а посетилац упозна с разним типовима кућа у Италији. Занимљиво је
како је приказана кућа на спрат у природној величини. Циркулација у музеју
је подешена тако да се обилазећи музеј долази до куће, улази у приземље, где
је приказано огњиште Северне И талије и степеницама се пење на спрат где је
спаваћа соба с балконом а силази се другим степеницама са стране куће.
Следећа сала приказује ж ивот пастира и земљорадника. Поред пољоприв-
редних справа и пољопривредних зграда (дубећак) ту се налазе оригинална кола
са пуним точковима од једног комада и запрегом са Сардиније, пресе за цеђење
грожђа, кош аре за брање маслина, пресе за цеђење уља, типови јармова, кола с
породицом која полази на рад. Ту је и овога пута привукла нашу паж њ у витрина
која приказује радове на пољу, а том приликом смо са магнетофона слушали
неке песме које се за време рада певају.
П релаз између сеоског и градског ж ивота приказан је неким детаљима из
ж ивота морепловаца и рибара. Особито су лепо изложене разне врсте једара на
покретном стубу, тако да посетилац може руком да их покреће и листа као ли-
стове у књизи.
Градски ж ивот је приказан у најопштијим потезима. У сценама са улице
највернији је мали продавац пића. Градско занатство и покућанство заступљено
је предметима од дрвета, кости, метала. Ту се може видети ж ута керамика Кам-
паније с пуно пластичних украса, карактеристично глеђосање разливеном ж у-
том и зеленом бојом с Калабрије, сицилијанска бела керамика с плавозеленим
ш арама и црно глеђосана керамика из Тоскане. Предмете ситне занатске ради-
ности излаж у у обртним витринама тако да се поједини детаљи могу видети са
сваке стране.
У осмој сали приказане су народне игре, песме и инструменти. У плакар-
витрини лостављена је група која игра тарантелу. Помоћу специјалних направа
омогућено је посетиоцу да поред тога што види може по вољи и да чује звук
појединих инструмената ако притисне на одређено дугме.
Девета сала је највећа. У њој су у стакленим централним витринама из-
ложени разни типови народних ношњи готово искључиво на манекенима при-
родне величине. Поједине варијанте или еволуцију ношње приказују ношњом
на малим манекенима величине око 25 сантиметара. Особито су лепо приказани
начини чеш љ ањ а и повезивања главе у специјалним витринама, које се окрећу.
На крају, у последњој, десетој сали, приказани су религија и обичаји.
Особита се паж њ а посвећује вотивима разних облика као и вотивима у облику
слика на којима је приказан догађај због кога је дотична особа дала да се изради
захвални дар у облику слике. Посебан угао приказује инструменте и остале пред-
мете који се употребљавају у народној медицини.
У оваквом начину излагањ а има извесних нелогичности. Ми бисмо оче-
кивали више систематског у излагањ у, с јасно одређеним темама и целинама.
Међутим, овде се мало тога може наћи. Често се разни елементи преплићу уме-
сто да иду упоредо па има и понављања и враћањ а (народна архитектура). По-
мало чудно делује што се у првим салама излаж у предмети претежно духовне
културе и култни предмети и обичаји, а тек се од средине почне с реалним сва-
кидашњим животом, с привредом, домаћом радиношћу и ношњом.
П РИ КА ЗИ 317
Али је зато начин излагањ а достигао врло високи степен. У великим са-
лама излагачи су се држ али тога да добију још виш е простора не на стари начин
постављањем преградних паноа, већ асиметричним распоредом целина. У једној
сали (изузев девете сале, где је и злож ена ношња) ретко се н ал ази виш е од две
витрине и једна плакар-витрина к о ја зах в ата читав зид (свадбена поворка, рад
на пољу, игра). Мањи предмети излож ени су у особитим обртним витринам а чији
је пресек основе у облику трокраке звезде, — три петоугла која се додирују
једним теменом. Ове витрине су врло погодне за излагањ е м ањ их предмета (по-
везивање глава, предмети уметничке обраде). В елики и гломазни предмети које
је у малим салама немогуће излож ити, као типове кола са запрегом, у М узеју
излажу слободно, на постаментима. У пространој и високој сали има довољно
места за кола са пуним точковима са Сардиније, за ш арене чезе, каруц е и дили-
жанс, и све то изгледа као у природи, а није притеш њ ено зградом и зидовима.
Ентеријери делују ж иво и весело, јер је у њ има успела реконструкција и
оживљавање атмосфере (крчма). Специфично обележ је овоме начину излагањ а
дају колективни народни обичаји (моба, свадба, игра) к оји су п ри казани на ве-
ран начин. Томе је много допринело уметнички постављено осветљењ е и већ
споменути уграђени магнетофони крај витрина. Натписи су рађени на стаклу
и одликују се краткоћом.
Сребрица К неж евић
РА Д НА О СН И ВА Њ У ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ОДБОРА
ЗА ЕТНО ЛОШ КИ ФИЛМ
A ctivity on Establishing YugosIav Committee for Ethnclogical Film
М еђународни савез филмских архива (Federation International des Archives

d u Film — „FIA F”), чије je седиште у Паризу, одрж ао је свој Дванаести конгрес
у Дубровнику од деветог до шеснаестог септембра 1956 г. Последња четири дана
је заседао Одбор етнолошког филма (Comitd du Film Ethnographique), који je
дописни члан Савеза. И зврш ни одбор Савеза је позвао и неке своје чланове из
Југославије, а Управа Југословенске кинотеке, као стални члан Савеза и до-
маћин Конгреса, упутила је са своје стране позив неколицини радника на етно-
логији и етнолошким филмовима. Управе Савеза и Кинотеке су заједнички из-
разиле ж ељ у да се за време рада Конгреса нађу на окупу и у сарадњи етнолози-
сниматељи етнолош ких филмова и да се том приликом „у заједници са најистак-
нутијим југословенским етнолозима оснује Југословенски комитет етнографског
ф и л м а ”, како пише Владимир Погачић, директор Југословенске кинотеке, у по-
зиву југословенским стручњацима. Од страних радника на етнолошким филмо-
вима су присуствовали главни секретар Међународног одбора етнолошког филма
Ж ан Руш (Rouch), члан одбора Ана Филип, и службеник Кинотеке етнолошких
ф илм ова М узеја човека (Musee de l’Homme), сви из Париза. Из Југославије је
н а Конгресу или на једноме делу његову суделовало само неколико етнолога
или лица из сродних струка, радника на етнолошким филмовима и службеника
етнолош ких музеја: професор универзитета у Загребу д-р Милован Гаваци
<Gavazzi), директор Етнографског музеја у Београду Митар Влаховић, директор
Војвођанског музеја у Новом Саду Рајко Николић, доцент универзитета у Ско-
пљ у д-р Бранислав Русић, директор Етнолошког музеја у Скопљу Вера Кличкова
и кустос Етнолошког музеја у Скопљу Зоја Личеноска. Присутан је био и ди-
ректор Етнографског музеја у Дубровнику Анте Калмета. Било би боље да је
Управа Кинотеке поклонила мало паж њ е домаћим стручњацима за етнолошке
ф илм ове и да је и сама омогућила веће учествовањ е на Конгресу тих својих
сарадника (за које, поред осталог, још необично звуче речи у позиву: „Повласти-
це које дајемо иностраним учесницима не можемо, из разумљ ивих разлога, да
протегнемо и на учеснике из Југославије”). Зато су југословенски учесници од-
лучили да до ширег састанка и оснивања Одбора за етнолошке филмове у земљи
буде њихов претставник и веза са Савезом и Одбором у П аризу д-р Милован
Гаваци. Измена мисли и искустава између страних и домаћих стручњ ака о раду
на многим питањима око снимања етнолош ких филмова је била од велике ко-
ристи и за југословенске учеснике, с обзиром на знатне могућности рада у т о ј
области у нашој земљи. Ж ан Руш , који је непосредно дошао са Међународног
конгреса етнолога и антрополога у Ф иладелфији, одржаног првих дана септембра
1956, известио је да се тамо расправљ ало и закљ учило и о задацима на пољу
снимања етнолош ких филмова уопште. Том приликом је саопштио да се одлучило
о што тешњој сарадњи међу научним установама у разним земљама, о помоћи у
опреми и о размени етнолош ких филмова. Стављено је у задатак етнолозима да
се у свима земљама Света почне са снимањем споразумевања помоћу покрета де-
лова тела (главе, лица, очију, руку), то јест „говора гестовима”. На крају тих раз-
говора и у току наредних дана су били приказани етнолошки или полуетнолошки
филмови. Ж ан Руш је приказао своје филмове у боји које је на широкој или
уској траци снимио у земљама изван Европе, например о посмртним обичајима у
Судану, о Л анкину рађањ у (поштовању Сиве у Индији), о полинезиским риба-
рима, о ж ивоту у Конгу. Професор Гаваци је приказао на једној уској траци
П РИ КА ЗИ 319
шест низова призора из ж ивота и обичаја у широј Хрватској: израду лонаца у

Далмацији (извлачење облика лонаца у Потрављу и печење на гомили у Велом
Ижу), плетење женске капе „јалбе” у Тргу код Озља, рибарење „шабаком” у
Пашманском Каналу, кувањ е „јам уж е” врућим камењем у околини Ливна,
„звончаре” о покладама у околини К аства и саонице по суву за погреб у Тргу
код Озља. На широкој траци је био ф илм „Азот” (западни део Бабуне у М аке-
донији), који је режирао Ацо Петровски а снимио Кочо Нетков по тексту Вере
Кличкове и уз помоћ асистента Етнолошког музеја у Скопљу Милице Огњанове.
Може се још поменути филм „Птице долазе” („Птиците довађаат”, о рибарењу
на Дојранском Језеру) и донекле „У сенци магије” (о надрилекарству у Источној
Србији).
Вреди да се дода да је на Конгресу Међународног савеза филмских архи-
ва у Дубровнику суделовао велики број чланова из разних земаља изван Југо-
славије: по једно лице из Аустрије, Белгије, Бразилије, Египта, Израела, Ма-
џарске, Норвешке, Португалије, Ф инске и Холадније; по двојица из Данске, Де-
мократске и Савезне Републике Немачке, Кине, Чехословачке и Ш вајцарске;
по тројица из Италије, Јапана и Пољске; осморо из Ф ранцуске (са троје наве-
дених за етнолошке филмове). Поред великог броја значајних миш љења у вези
еа радом кинотека или ф илмских архива појединих земаља, најзанимљ ивија и
најкориснија заједничка одлука је била о чувањ у филмова од уништења. Ре-
шено је да се преко Организације Уједињ ених народа за образовање, науку и
културу (United Nations Eđucational, Scientific and C ultural O rganisation, —
,,UNESCO”-a) упути молба свим писцима, сценаристима и произвођачима или
власницима филмова да сачувају своје филмове, и у случајевима кад из разних
узрока нису за јавно приказивање, и да допусте да се сместе у кинотеке своје
земље, одакле би се по потреби могли умножити и мењати с филмовима дру-
гих држава.
Б. Русић
И З Л О Ж Б А С Т У Д Е Н А Т А Е Т Н О Л О Г И ЈЕ
Exhibition of the Students of Ethnology
Поводом прославе педесет година рада катедре за етнологију на Ф илозоф-

ском ф акултету Универзитета у Београду, Савез студената етнолош ке групе уз
помоћ катедре, Етнографског и ЈН А м узеја приредио је излож бу развоја и рада
Етнолошког семинара у Друштвеном клубу Савеза студената Ф илозофског ф а -
култета у К нез М ихаиловој ул. 40/IV од 2 до 12 априла 1956 г.
И злож ба је била смештена у три просторије. Ж елело се да се у основним
цртама даду контуре рада на науци о народу и припремању стручних кадрова
за овај позив на Универзитету.
У првој соби на зидовима су биле укусно написане легенде а у витринама
дела која нас упознају са првим радницима на прикупљ ањ у народних усмених
предањ а и описивачима народног ж ивота, тј. с Вуком К араџићем и његовим
следбеницима. У овој соби излагањ е се заврш ава одабраним делима Јована Ц ви-
јића, организатора иауке о народу и Етнолош ке катедре на Београдском уни-
верзитету.
У другој соби приказан је развој и рад Етнолошког семинара од оснивања
1906 г. до 1941 r. Нека важ н и ја дела професора Јована Ердељановића и проф е-
сора Тихомира Ђ орђевића илуструју, м акар и делимично, богату научну, кул -
турну и просветну делатност семинара. Година 1944 трагична је за Етнографски
семинар, умрла су оба професора који су предавали на катедри преко три де-
ценије и изгорела је целокупна имовина семинара. Ово је било показано наго-
релом легендом, остацима једне угљенисане књ иге и посмртном листом профе-
сора Тихорима Ђорђевића.
Н ајвећа просторија била је посвећена обнови и раду семинара, од осло-
бођења Београда до дана прославе. Картама, ф отографијама, легендама, семинар-
ским и дипломским радовима студената као и радовима садаш њих професора и
асистената приказан је разноврстан педагош ки и научни рад семинара. И з изло-
ж еног м атеријала се види да су студенти са својим професорима извели већи
број екскурзија у земљи и иностранству ради упознавањ а м узеја или ради испи-
тивањ а народног ж ивота. Резултат ових екскурзија је неколико колективних
радова студената старијих година, управо монографија народног ж ивота и оби-
чаја краја који је испитиван. Поред легенди, ф отограф ија и списа наставника и
студената, ш то је документовало рад семинара, ради разноврсности и веће п а-
ж њ е посетилаца било је излож ено неколико предмета народне радиности и умет-
ности, затим неколико модела наш их народних к ућа и др. (Ови предмети су били
позајмљени од Етнографског м узеја у Београду, а витрине и постаменти од му-
зеја Етнографског и ЈНА).
З а време трајањ а излож бе преношена је народна музика преко звучника,
а деж урни студенти су давали ближ а обавеш тења посетиоцима. Овај труд није
остао незапаж ен. И поред извесних слабости, недостатка материјалних сред-
става и др. са задовољством можемо рећи да је излож ба успела и скренула п а -
ж њ у већег броја наставника Ф илозофског ф акултета и београдских студената.
Најзад, то нам потврђује и књ ига утисака. Две студенткиње су написале: „Ви
волите свој народ. То сте нам показали”. Не изостају ни друге сличне похвале.
На к рају наглаш авамо да су све радове око припреме излож бе урадили сами
студенти, посебно истичемо Љ убу Рељића, студента IV године, који је скоро сам
извео постављањ е изложбе.
Н. Ч. Пантелић

ГЕМ, књ. 19, 1956

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

ГЕМ, књ. 19, 1956

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ЛАСНИК

ЕТНОГРАФСКОГ МУЗЕЈА У БЕОГтДУ

ULLETIN DU MUSEE ETHNOGRAPHIQUE

Издањ е Етнографског м узеја у Београду

Musee Ethnographique Beograd

Ш тампа Графичко предузеће „Бранко Ђоновић”, Београд

Б р а н и с л а в Р у с и ћ : Старији обичаји код одређивања земљиш них међа

Од старих времена је и у К и чевији у М акедонији остала на-

Границе изм еђу насељ а су од давнина биле око средине расто-

стране скретао п аж њ у на м еђу и зн акове на тај начин ш то и х је по

тако да справе за орањ е бацају зем љ у од к р аја унутра, чиме би оста-

страну. Косе бразде и коси јаркови су се делили м еђу суеедима по

закл ети да је прав и руком ће узим ати зем љ у и сипати је по међи

Сл. 1. „П луж ица”

у р аки „појести" зем љ у: њ егов гроб ће се спустити, а плоча над њим

На тај је начин од старине цело земљ иш но подручје К и чевије

сваке врсте зрневљ а к о је рађа у околини („од сите ж и ћ а “ : пше-

делова стављали целу плуж ицу чело огњишта. Те вечери се к у в а ке-

поједу, а неколико других делова и све мрве баци у бразду у з ж ељ у

би и усев био бео, а никако у споЈвашњи дрн и део, д а не би пшг-

Сл. 2. М лаћењ е („чукањ е”) раж и

трудна ж ена. Н а сејањ е иде сам домаћин и н ајчеш ће са собом понесе

па се трипут прекрсти у з речи „Господе, пом ож и“. Потом руком ископа

узимају „сукалке" (за развијањ е кора за питу) и њ им а у д а р ају o кућн а

„В бније темни зандани,

5) Рам нина, пладнина,

З а њ им а следују и друге летњ е песме које нису непосредно везане за

или другу сличну:

12) Ш то је она п б друм нгтб врвит?

или ту исту са друкчијим почетком:

15) Ага ле, црвен трендаф ил,

А када к рену кући, п ев ају и ове пееме:

16) Л еле м£јко, лбле,

17) СЗлнце добрб MOje, вчбра зарбн зајде.

13) Р ази гралб се јабзлко,

19) Маре ле, мило, добро ле,

20) Д евојче бе'ло, црвено,

21) Ја н о ле, убавино ле,

„Мнбзина беја, не познав;

На к рају свакога дневнога рад а се последњ е две пож њ евене ру •

камењето, на домаћинот ж итото. А и рл и ја н ек а је !“ Уместо девојке

крај гумна и направи „копа“, а коњ опет пусти на „грулањ е негру-

Сл. 3. Окићен стожер (на слободном гумну се суши грах у махунама)

Раж се већином тресе ударањ ем палицом по к л а сју преко иско-

Н а заврш етку врш идбе стож ер се окити сламом од последњега

(„чатали"). Наводњава се само увече да би преко ноћи једрао („да ое

24) С Злнцето се заостало

25) С блнцето бјит, заоји т

До ослобођења и уј'здињ ењ а у К ичевији ни је било много eoha.

OLD CUSTOMS CONCERNING ТНЕ DELIMITATION OF ESTATES

Лан и конопља им али су у ж и в о ту наш ега народа, све до пред

Цар Сгсфан Душан А рханђелову м анастиру код П ризрена за-

Конопља ое први пут помиње као дом аћа ку лту р н а биљ ка у

По обалним пределим а југословенског приморја, од И стре до

Н а задарским и ш ибенским острвима док су били сточари, се-

Некад је свакидашње одело Црногораца било пртене гаће или

снаге, па ггреко Врања, Бујановца, П реш ева до Гњ илана. К онопљ а је

Лан је биљ ка ко ја т р а ж и брдске м окрије крајеве и вели ки је

лан грубљи; масно и плодно зем љ иш те (за пш еницу погодно) није

Кад лан сазри у Босни почупа се и веж е у руковети. Р уковети

Скоро свака кућа у наш ој зем љ и има на свом им ањ у нарочити

Србија 11.000 ха Словенија 100 ха

зима и крајевим а њ ива. У Л евчу и Т ем нићу конопљ а се сеје под мо-

корени виде. Да не би тако зденуте конопљ е закислге, покри ју се