06 Tiranija

ТИРАНИЈА
Праведник мре, а нико не мари: и побожни се људи узимају, а

нико се не сјећа да се пред зло узима праведник.
Књига пророка Исаије, гл. 57.
МАЛО УВОДА И КРАЈА
Зндови су бнлн зидови, у ствари најобичнији камен с ци -глом. Стајали су

дупке и били утврђени, а било је и нагнутих за поглед. Толико су били израсли
да им се пупољци нису могли угледати. О њихове литице разбијале су се
људима очи и мисли као сабље, и Палишума је доносио столицу не би ли био
виши. А налазили су се насред нашега града, као наро -чито. Само их је
Милан могао видети до под врх. Били су спокојнији од траве и није их се
тицало што се Иван н другм седи и неседи врзмају око њих, онемели. Расли
су брзо као болест. Као у слабима страх, стремећи до изнад облака. Њуди
нашега града, а вероватно и они из његове околине, нису могли без њих
колико ни без лажи и шале. Аћим је хтео да напише поему о њиховим
висинама, Палишума је наме -равао да их унесе у роман, Еранко ]е стално
гледао преда се а Ананије \е у песми рекао да су од неког ђавола који сам од
себе расте. Милан ни за тта није хтео да их узме сем за позадину слике. Ма
куда да су ишли, к њима су долазили и чекали неће ли се обурвати. И чекали
су данима и годи -нама, гложећи се што су им допустили раст. А зидови су
плавили град као вода. Живан /е читао црквене књиге и Биб
пПшР^*
Тиранија 161
лију и молио бога да му подари крила како би под табанима видео и град и
људе и сиве обале зидова. Бог није знао за њега колико ни за сликаре
завезаних усана, који му се нису молили, већ су о њему причали као о бојама.
Они су се пели по раменима ближњих не би ли. Зато су остајали неутешни,
умазани бојама и сами, као пеге светлости у помрчини. Ни корене тим
зидовима људи нашега града нису могли ишчу -пати, колико ни пепелу. Они
их и немају, говорили су некч. Имају, имају, само им леже закорењени у
мраку, одвраћали су други. И долазили су сви крај њих, сем Босе и Еве, и при
-чали приче. Палишума /е скидао цилиндар, крстио се и упо -ређивао их са
чудовиштима из бајки. Иван је рекао да то нису, већ мрак овога века.
Сликари су их цртали кад су то могли без уста и очију, али никако нису
могли да им ухвсле невидљиве пупољке на врховима. Песници су их опевали.
нарочито Фотије и Ананије, а убоги клели, Клели су и Мила -нов глас, сви
изузев Еве, којој се и у сну точио. Прилазили су им у стадима и најобичнијим
гомилама и дизали плач уз малтер: не би ли сузама поплавили камен. Чак ни
обични човек, онај Радоје Радојевић, није знао шта је с друге стране. Амбис,
рекла /е жена одоздо. Вода, рекао ;е муж одозго. И то црна, рекао је Бора с
лутком. И сви их заволеше од превелике туге, сем Милана, који рече да су
пакао и око себе. А зидови као зидови, камен као камен: били су неизбежни и
незагле -дани што око њих круже свакојаки људи, ткајући приче и сво/е
судбине . . .
СТАРАЦ НА ПОЧЕТКУ
Милан заобиђе Ивана. Био је то мален човек, готово дете, и с

брковима. Али то нису били бркови, већ обичне длаке, њих десетак или
стотинак с обе стране ноздрва, оду -вањене и криве, тако да су му у
паду оивичавале усне; и те усне нису се могле одшкринути и
растегнути од бркова, јер су били седи.
Милан га још једном заобиђе и при пролазу виде му очи: сузне су
биле, слепилом и старошћу замућене и готово без
11 Миодраг Булатовић-НаЈвећа тзјнз света
162 Миодраг Булатовић
зеница. Али ни оним другим старцима што су вилицама, штакама и

коленима опседали сто, нису биле светлије, већ још слепље, тамније и
уморније. Сви су имали ноге, сасвим обичне старачке ноге, криве и
докруњене, и на њима ципеле, изузев једног у каљачама. Седели су
тако старци са штакама уз дим лула и чибука и нешто се
споразумевали, подлакћи -вали и гуркали увршћеним коленима. Колена
су им била тру -ла и пуна воде. А како и да их не боле, кад су на њима
не -милост своју домолили.
Милан је ишао. Он замало не очепи једног из групе других
стараца. Они су пушили ћутке. Смешили су се и оба -рали столовима
браде, већ проређене и жуте од јадиковања и страха. Старчић прикупи
стопала од дрвета и строго од -мери Миланов ход. Милан је ишао брзо
и гледао изнад сто -лова. И није водио рачуна хоће ли неког згазити или
неће.
Иван се обрете испред њега и зину. Милан га погледа обично.
Старац нешто рече и побледе. Милан хитро крену улево, а старчић се
уви око своје штаке као дроњак и одмиле. још неки старци препречише
му пут. Он их одгурну и запита се: зашто ме стално заустављају?
Затим закључи: ни с ким више нећу да разговарам. Ни руковати се ни с
ким нећу, јер тако могу добити неку болест. Одсад ћу гледати изнад
њих. Јер бити с њима, значи сићи са своје висине. А сићи са своје
висине, значи не постојати. Треба их надвисити и пустити дл умиру и
труну без благослова уметности.
Неко га зовну. Он позна женски глас, али се не окрену. Видео је
лица људи и жена, позната и непозната, али обеше -на и чудна. Девојка
са лепом и засуканом усном запита га хоће ли да изради њен портрет.
Он јој рече да је на^обичније чудовиште и да ће јој почупати косу ако
се не изгуби. Преко њеног лица пролете блага и лепа сенка стида.
Људи су седели око столова и гледали га. Шта их више узбуђује:
моја појава или моје слике? Смешили су се на њ иако то није видео.
Шапат је почињао тек кад би прошао, Он није гледао никуда.
Зауставише га штакама и штаповима крај фуруне. Један од њих рече:
— Само неколико тренутака.
— Ни секунде, одврати он преко рамена.
Тирдни;а 163
— Хоћемо нешто важно да те питамо, рече старац с му -ком

растављајући вилице.
— Немам времена да водим разговор са шљамом и пиг
-мејима, рече Милан и хтеде да прескочи укрштене штапове и штаке.
— А зар смо ми шљам?
Њихова лица била су бледа, набрана и искривљена од беса.
— Ви сте најобичнији пигмеји и бескичмењаци.
Кад покуша да се врати, спази да је опкољен и да га строго
гледају.
— Пигмеји су кепеци, а ми смо људи, занесењаче.
— С каквим правом нас тако називаш? Ти си најобич -нији
балавац. Сви бисмо ти могли бити очеви.
Двојица су држали штаке у приправности. Најзад онај први поче
тихо:
— Опростићемо ти, јер си млад и још зелен, и неук та -кође, само
седи код нас и лажи нас мало.
Миланово лице ипак је било мирно. Он рече пошавши:
— Кад бих знао да ћете од тога имати користи, сео бих. Стајао је
два корака од њих и гледао изнад њихових
глава у дим.
— Онда ћемо ми сами да се лажемо.
Растужише га капи кише које стресе с ревера и рукава свог
искрпљеног капута. Накашља се и марамицом обриса оквашену
полеђину блока са цртежима. Између корица вири -ли су бели табаци
обршћених и мокрих ивица. Прстом врати лист што је хтео сам да
испадне и судари се с келнером. Био је то више младић но човек. Он га
одгурну од себе и на -глас опсова. Затим га запита зна ли с ким има
посла. Келнер рече да зна и стаде се извињавати. Милан га запита да ли
и остали знају ко је он. Келнер рече:
—Чуо сам да си велики уметник, а да ли то други зна -ју, није ми
познато.
—Ко те год буде за то питао, тако му реци, рече стро -го и додаде:
— Сад иди. Слободан си. Други пут пази како идеш. Келнер оде
увијајући се у ходу.
и*
Старци. Ишли су к њему, и то тако брзо да није имао времена да

их избегне нити да спусти блок на сто. Пред њима је ишао Иван, чудно
се мицао: подизао је штаку и сав се уз њу опружао, а када је гумени
врх дотицао под, лолшо се око ње и увијао. И лице му се при том
мењало: када се ди -зало уз штаку, било је затегнуто, а кад се спуштало
и окре -тало око ње, мрштило се и набирало и подсећало на разде -рану
крпену маску. Милану се чинило док га је гледао да му је корак
непоновљив. Али није било тако. Старчић се сме -шкао. Руке су му
биле танке и жилаве, с веносплетом око над -ланица. За њим је ишао
Живан. Он је имао на реверу од капута орден од хартије. Њих двојицу
следила су тројица, Њихово кретање више је личило на бауљање него
на људ -ски ход. Живан је стално застајао и пружао руке према Ива -ну.
Затим би се на Ивановом месту заустављао први од оне тројице и
освртао испружених руку.
Милан их спази покрај себе. Били су сврстани као вој -ници.
Милан им строго рече:
— Шта хоћете од мене?
— Да нас сликаш, рече Иван.
Живаново лице се преобрази и порумене. Он процеди стидљиво:
— Чекамо те од јутрос. Знали смо да ћеш доћи. Мене и Ивана
да сликаш.
— И најзад те дочекасмо, рече први од оне тројице.
— А шта ће радити они други ако вас будем сликао?
— Они ће да гледају, рече Живан и опет попрвене. Милан их 1е
гледао. Старци су се смешили као деца.
Милан гапе знао шта да им одговори. Тада Иван поче да гргољи, тихо и
попут воде:
— Видиш и сам да ћемо ускоро умрети. Статзи смо и
онемоћали. Навалиле су на нас године и болести. И послед -ња жеља
нам је да се сликамо.
— Молимо те, као бога на земљи, не одбијај нам жељу,
зацвиле Живан. Сликај нас.
Лица су им била мала и добра, и с једва приметним од -сјајем
жалости и среће у очима.
Тирлни/д 165
— Од свих сликара за које смо чули изабрали смо тебе, рече Иван.
Нити им се приближи, нити узмаче. Само стави блок с цртежима
на сто и запита их осорно:
—Па, кад сте већ на умору, шта ће вам слике? Сликају се обично
млађи људи.
—Ствар је баш у томе што смо стари, па хоћемо да се сликамо,
рече Иван. Хоћемо слику да поклонимо неком му -зеју. Нека будући
нараштаји знају да смо некад постојали на земљи, да смо волели своју
земљу и народ и борили се за њега на Брегалници и Кајмакчалану. Ми
смо гладни и боси ишли преко Албаније како бисмо пружили помоћ
Црно горцима.
—Музеји су пуни таквих маски, рече Милан. Живаново лице
се усука и позелене. Он рече тихо:
—То је наша последња жеља, уметниче.
—И моја последња одлука да с олошем прекинем сва -ку везу.
— Немој тако, сине, поче Иван. Немој тако . . .
—Ви сте излапели лакрдијаши и ништа више, рече Ми~ лан и
окрену им леђа.
Живан и Иван се погледаше. Лица су им била окамење -на и бледа,
с траговима страха и безизразности. Иван рече да су погрешили што му
одмах нису понудили новаца, јер су уметници увек без њих. Живан
рече да ће му после дати сву заједничку уштеђевину. Старцима су
пристизале жене. Иван је гледао Еву, која га је строго мотрила. Старци
су ћу -тали и гледали преда се.
Милан виде како га опкољава друга група стараца. Оста -ви их пре
но што му саопштише жеље. Удари кроз кафану и спази како Ева скочи
међу старце и сасу им у бркове:
— Не дам да вас слика, разбојници! РазбојнициЈ Ви сте
пробисвети и покварењаци! Оставите га, кад вам кажем!
Лице јој се кривило и набирало док је викала и претила руком
изнад главе. Образи су јој били упали, коса риђе обо -јена а очи
округле и згрануте.
Иван затрепта очима и запита је, гледајући значајно Жи вана у
очи:
-'••'•ПП]Г1[П||1|||1 ДОП^Т ПП 1П

— А ко ш ти, Ево, па да то забраниш? Ниси милициЈа, Ево,
ниси ...
— Ја сам заштитница уметности и свих уметника Бео -града
— одговори с још већом жестином, уносећи се старцу у лице.
Живан хтеде да јој положи руку на раме, али сам из -декламова:
— Платићемо му, женска главо, платићемо. Нисмо ми сиротиња...
Она оде галамећи. Старци јој стидљиво погледаше у хол.
— ШкорпиЈа, рече Иван.
— Видра, рече Живан.
— И баба, умеша се неко иза њихових леђа. Старци
остадоше усправно сневесељени.
ДИМ ИЛИ ПАУЧИНА
Стајао је насред кафане. Дим се преплитао с паучином, те се није

могло знати докле досеже једно а докле друго, и да ли људи не могу да
се макну због првог или другог. Није се могло знати да ли су због дима
или паучине она лица она -ко неутешна и оглодана. Дим и паучина све
више су расли од пода ка таваници и од зида к зиду, као магла или вода,
и нико, па ни сам Милан, није могао знати где се налази: под земљом
или у простору. А главе што су се нагињале јед -на другој изгледале су
у том чупавом мраку као у мреж^ похватане муве опалих крила; оне су
се примицале и одми -цале, усправљале се и падале, али никако нису
могле да по -лете изнад столова, мокре и крваве; неке су биле мале, а
неке велике, неке округле а неке четвртасте и пљоснате као шкољ -ке;
било је и ћосавих од браде па све до иза ушију, али |е Милан видео и
бркате, које нису могле да зборе. Негде у тој магли вирили су чуперци,
није се знало откуда ничу и коме припадају: лобањама или паучини,
диму или галами. Искри -ла су се стакла наочара, блештало је прсгење
у том заробље -ном и зидовима опседнутом мраку, куцкале су се штаке
јер ногу није било, шкргутале су вилице од лима и туђе кости.
Тирлни/а 167
Сјајиле су се негде очи, укочене и полуслепе, извађене или од стакла,

живе или полуживе очи над докруњеним телеси -ма; и белеле су се
видом заковане очи, што ни себе од таме и сопственог горукања нису
могле видети.
Све ]е било плаво у тој кафани што је више личила на рушевине

древног манастира, које само од себе расту зидо -вима и гомилама. И
човек би пре рекао да се ту састају ву -кодлаци, вампири и привиђења
но наши стари и добри људи, окићени ордењем, кокардама и ешарпама.
Чинило се да је све спремно да сваког тренутка прсне и одлети у
рушевине: и чаше с пићем и вином, и куле од пепела и жагорења на
цигаретама и чибуцима, и руке што су увршћено чекале на столовима и
коленима. Све је било загонетно, искривљено и крваво, развучено као
телећа кожа на плоту, и да није било сенки и уздисања Милан би
помислио да се налази у некој костурници, а не у нашем добром граду.
Све је било плесниво у тој јами: и погледи и очи тих сен -ки са
штакама и медаљама, и дах им, што је мучно прорастао кроз паучину,
говор и шапутање. И зидови су били плесниви и маглени те ноћи на
помолу, и сручили би се једни другима на рамена и гране да није било
таванице и крова; зјапили су напукли као вилице, а било је и рупа у
њима, кроз које су се могли провући чак и људи са штакама да су знали
где су; плесан је покривала нагнуте дуварове као маховина дрвеће у
јесен или у пролеће, и они који су је пипкали прстима гле -дали су како
се осипа и сама пада по лобањама и раме -нима им.
Стајао је тако Милан у углу те јаме и гледао људе како се мичу као
стоноге, како миле напред и натрашке, као ра -кови; гледао им је лица,
преситна и бескрвна, као у раноро -ђенчади, видео им је речи, или
њихове ожиљке, трагове и од -јеке, и чинило му се да се и сам заплиће у
плаве и плесниве мреже тог оседелог гласкања без краја и дна.
Одједном му се замрежише очи. Учини му се да у кафани, у том
зазиданом и окрвављеном мраку, постоји самх> он, да стоји на рушеви
-нама зидова сам, узаврео, загушен, али немоћан да преко -рачи
гргољење под собом с нарамком својих слика.
1ИЧЧЧ!1
У огледалима што су неизвесно висила по зидовима ви -део је

опипљиве одразе свог хода, своје дуговрато и умно -жено лице високог
чела, пијавичаво скројених обрва и уши -љене брадице. Видео је своје
очи испод просутах трепавица, и сувише сјајне и пуне да би се могле
упоредити са другим и туђим; гледао је како шибају по лобањама, од
огледала до огледала, од одраза себе и своје сенке у стаклу до
шкрбавих зидова иза леђа му. Он се у њих загледа, затим им се искеси.
Одвратише му стозубим осмехом. Још једном их замотри. Огледало
прели његово клаћење брадицом, оперважено суз -држаним смешком
суверених. Не примети како му се смешак прели у гримасу, у
самозадовољни мир око усана, које су, влажне и бледе, биле мало
одшкринуте. Накашља се и поми -лова свој образ. Прсти му дуго
остадоше на јами испод јабу -чице. Нико нема тако лепу браду,
помисли. Стоји ми лепо, као да сам рођен с њом. Сад ми је мало јасније
што ме многи не симпаташу. Свакако због браде.
Прсти му се раставише у миловању подбратка.
Ја сам уопште јако леп, али често тога нисам свестан, помисли. То
морам искористити. Да сам мало другачији, не би ваљало. Да су ми очи
плаве, личио бих на кретена. И нос да ми је мањи, не би ваљало.
Уопште: све је код мене дивно.
И опет помисли: што Љиљана стално бежи од мене? Да можда
није због тога што сам сувише леп? Девојке воле просечне људе.
Он се намршти на своју брадицу и погледа смеђе чу -перке косе
која му се расипала по челу. Пренерази га сећа— ње: пре неколико
дана сахрањивали су човека, неког дуго -ногог младића који је умро од
сушице или неке сличне бо -лести, што човеку последЈБу кап крви
исцеди. И тај младић који је мировао под плачом и нарицањем жена,
биле су му то стрине и бабе, а вероватно и сестре, имао је исту такву
брадицу, те је Милан сулудо пиљио у њу све док је нису заклоншш
поклопцем сандука. Ни сам није знао како му се отело из грла да је то
диван младић. Нико се није осврнуо. Отворио је блок и хтео да наслика
смрт под облацима, плач, подигнут и окамењен над сандуком од
чамовине. Хтео је да не заборави гломазни крст од храстовине са
искошеним и
мастиљавим словима имена, и старицу изгребених образа и почупане

косе. Ни то нико није приметио. Онда је опет тихо рекао:
„Вероватно је био уметник."
Само се Једна жена осврнула и наставила нарицање. Учинило му
се да га је погледала с прекором, с чуђењем, чак с мржњом. Милан се
тада наднео над сандук, по ком су па -дали груменови мокре земље и
помисли: Добро је што са со -бом односи браду.
Сви су га погледали кад је кинуо. Онда су му заплам -теле очи, у
утроби је осетио глад, задрхтали су му прсти. Про -шапутао је:
„Имао је дивну браду."
„Да ви нисте случајно Милан?" — запитао је човек у црнини.
„Јесам."
„Препознао сам вас", рекао је стари и невесели човек.
„А по чему сте ме препознали, молићу лепо?" — запи -тао је.
„По брадици, по причама. Син ми је о вама приповедао. И он је
био уметник. Био је сликар, али је поред тога ком -поновао и црквену
музику."
Грумење је задобошало по ковчегу. Милан је некуда од -јурио.
Сјатили су се облаци изнад кровова. Муње су осветли -ле младићев
неповрат и Миланов трк једним истим блеском. Од Земуна је
пристизала киша.
И после су га у предсну или непосредно после буђења мучили
жути младићеви табани и прсти помодрелих нокти -ју, што су
извиривали испод покривача. Тада му се чинило да не сахрањују
младићеву већ његову брадицу, и сан га после тих мисли није задуго
походио. ..
Он се стресе код огледала и спази Бранка. Обасјан пе -гама
светлости што се точила са таванице и зидова, и мало накривљен
удесно, изгледао је мали као нокат. Лице му је било ситно, готово
празно, а очице утекле у лобању као стар -цу. Рамена је имао преуска и
косу смеђу и болесну. Стајао је под неком сликом погнуте главе. Лице
му је уоквиравала бра -да, и људи што су се врзмали око њега питали су
се да ли је
поп или најобичнији занесењак — уметник. Милан га

позва строго и прекорно.
— Донео сам ти боја, рече сипљиво и закашља се.
Милан прихвати књигу и кутију с бојама, а Бранко
обе
руке притиште на груди. И док је кашљао, дроњци су
се на њему тресли. Милан му рече преко рамена,
шапатом:
— Свуд кашљеш, ђаволе болесни.
Бранко подиже главу. Лице му је било искривљено
и из -безумљено. Он промуца.
— Молим те, не грди ме. Донећу ти још боја.
—Не могу да гледам кад неко баца крв, рече
Милан. Јежим се.
—Нећеш ме дуго гледати да кашљем. До пролећа
нај -даље . ..
Речи су му биле испрекидане и једва су се чуле.
Руме -нила је нестајало из његових образа.
— Љут си на мене, рече Бранко.
— Љут сам на цео свет, одговори Милан.
—Води ме и даље са собом, поче Бранко. Слушаћу
те боље него досад. Чинићу што год будеш желео.
Страх ме је самог, страшно ме је страх.
Пре но што спусти шаку с груди, обрве му се
подигоше до насред чела. Милан је севао очима и
сиктао:
— Пигмеју! Кретену сентиментални/ Ситна душо,
не раз -ликујеш се од других за длаку, а хоћеш да
будеш уметник!
Миланове речи шиштале су и севале у огледалу
као варнице.
— Не говори тако гласно, прошапута Бранко.
— Завежи језик, мрцино! Завежи језик, лешино
трула' Неки људи стадоше иза њих. Нестаде их пре
осмеха.
Бранко обриса румене мрље са усана и наже се Милану
са шапатом:
—Преко мене те моле неки људи да их сликаш.
—Који људи? — запита Милан набусито и набра
обрве.
— Они старци, шапну Бранко. Њих двојица. Врло
су тужни.
Милан не одговори. Изгледало је да га није ни
слушао. Гледао је веносплет на својим рукама. Тада
Бранко додаде:
1Ц,
* ''Р ^Ч!!!*1
Тирдни/а 171
— Смешкају се на нас. Показују паре. Милан је

ћутао и миловао брадицу.
— Само ћу ти до првог пролећа досађивати, зацвиле Бранко.
Старци су се договарали. Милан је испод ока гледао како се и
осмехују на њ, сакато и немо. Видео је и Живана како шапуће. Бранко је
уморно трептао очима. Иван прозбори реч. Милан га наглас опсова.
Живан поче давати знак Бранку да дође.
Милан је стајао и мислио. Ни с ким нећу да имам послд. Ни с ким
ништа; хоћу да надвисим све људе; јер човек ако није у стању да
надвиси цео свет, није ништа друго него нула, получовек. Постаћу
своје осамљено острво.
Преко његових лепо скројених усана прели се смешак. Крај њега је
стајао Бранко и давао знак оком Живану. Ми -лан је даље мислио: и
људи ће због тога лудовати. Тражиће ме јер ћу им бити потребан, а ја
нећу силазити са свога престола.
Милан је шапутао сам са собом, тако да су људи вадили луле и

чибуке из уста и слушали га. Бранко је стајао. Одго -нили су дим
испред трепавица издисајима и трудили се да похватају његове речи.
Неке жене су вадиле из џепова и та -шни, или једноставно однекуда
испод скутова и хаљина, нао -чаре, дурбине, па чак и обична
увеличавајућа стакла и поку -шавале да га, повећаног и искренутог,
привуку к себи. Сме -шкале су се, женски, просто девојачки, просто
похлепно, а он није знао ни да постоји, а камоли да га гледају. Чак се и
на келнерима осећала промена: још издалека гледали су га и правили се
да ништа не виде. А Милан је шапутао сам са со -бом, мало искошен и
готово пресамићен преко стола. Бранко је гледао у Живана и слегао
раменима. Живан и Иван су гз молећиво гледали.
—Треба негде да седнемо, рече Бранко.
Милан је презриво мерио лица око себе. Поглед му паде на неког
човека који је седео сам за столом. Милан му приђе. Није то био човек,
већ кепец, с прстима на коленима. Милан је дуго посматрао то мало
чудовиште са ситном и болесном
израслином главе, што се једва држала на уврнутим жилама врата.

Шандор јс био замишљен као слепац и гледао је преда се. Очи су
му биле велике, као туђе, и без капака. Милан се сети да га зна.
Бранко донесе блок са сликама.
— Пријатељу, устани, рече Милан и ухвати га за раме -на. Драги
Шандоре, устани брзо и иди. Чека те пред вратима нека жена.
Шандорово лице се пренерази и набра. Он зацвиле:
— А чија ме то жена чека?
—Твоја жена, рече Милан. Она што те годинама воли потајно.
—Ја немам жене, збуни се Шандор и поцрвене. Ја никал нисам ни
имао жену. Само сам једном хтео, али ми . . .
— Устани и иди, чека те, брзо устани.
—Али ја никад нисам . . . није ми дала... али ја сам хтео . . .
— Маше ти руком, пожури. Баци јој се у загрљај.
— А хоће ли ми ова дати?
Човекови образи се зажарише. Он је био дроњав. Туће му очи
заколуташе и сузе их оросише. Одједном стаде дрхта -ти и
шапутати. Полете од стола, али пре него што стиже до врата,
неколико пута се осврну за собом. Бранко га је гледао. Иза њега
ништа није остајало сем траг, ожиљци његовог дрх -тања и слаби
блесак зајезерене сузе у трепавицама. И Милан је гледао за њим, јер
се саплитао, иако му нико није препре -чивао пут. Ломио је прсте,
доводио у ред дроњке одеће и зау -зимао позу одважности. Кад
стиже до врата, Мшган му до~ викну да се више не враћа. Милан
скалупи Шандоров капут и седе на њ. И рече наглас како је
препоручљиво што чепЉе имати нечији капут под собом. Бранко му
пружи тубицу боте. Тек што је беше узео, појави се Шандор и рече
му:
— Нема је.
Велике очи биле су му плачне и мирне.
—Вероватно се негде сакрила па те вреба. Можда је стид и страх
да ти приђе.
—Све сам претражио, рече Шандор шапатом. Тамо ни -кога нема

сем једног старог просјака и неких Шиптара.
ирГЧЦИЧ Ф т "и"
Тирдни/д 173
— Ниси ти то добро претражио, рече Милан преко рамена.

Шандор га још једном запита хоће ли му се опирати и шта треба да
ради. Милан му рече:
— Трчи и тражи је.
Шандор га запита куда да трчи. Милан рече:
— Куд те те твоје наказне очи воде.
Шандорово лице нагло се сневесели. Запита га хоће ли је стићи ако
буде трчао за њом. Милан рече да хоће.
— А шта да радим ако је не нађем?
— Скочи у воду и удави се, рече Милан.
— Нећу у воду, јер добро пливам, замуца Шандор. Шандор још
нешто промрмља, није се знало да ли пре кор
или жалбу. Милан га није слушао. Он није слушао ни Бранка, који је
тихо говорио. Шандорове усне саме су се мицале и састављале. Кад их
је раздвајао, између њих про -виривали су нарецкани рибљи зубићи.
Руке је држао испред себе. Изгледало је да су срасле. Он рече Милану
да је чуо за њега. Исприча му да говоре како је велики сликар, који има
натприродни дар за стварање и утицај на људе. Шандор се нечега сети
и појури ка вратима.
За столом су седели Аћим и Никифор. Пред њима су стајале флаше
с вином. Аћим је држао чибук. Никифор се смешкао. Обојица су били
седи и наборани. Они су разго -варали о Фотијевој смрти и о томе како
би ону Љубицу тре -бало умлатити или затворити, јер проноси вест
како су Фо -тија отровали његови другови, и то само да би њену
несрећу повећали. Аћимов смешак личио је на јежа.
Милан се направи као да их није видео, наже се Бранку и рече му
да су стигли.
Аћим мрдну раменима и рече Милану:
— Што си сео човеку на капут?
— Жеља ми је само на твој капут да седнем, рече Ми -лан не
осврћући се. Онда би ми срце било на месту.
— Вечерас ћемо се обрачунати, занесењаче, рече Ники -фор и
значајно подиже обрву.
БИО ЈЕ ПОГНУТ И УМОРАН
Тада се појави Палишума. Стајао је код врата. Носио је цилиндар

као да није знао да људи најрадије иду гологлави. Имао је и зулуфе,
који су му се спуштали чак до виличних костију. На себи је имао фрак
с репом и поцепаним скутом, који му се, док је ишао, заплитао између
колена. Он је био миран и никог није гледао. Фрак је стезао војничким
опаса -чем с излизаном брњицом. Људи што су се налазили око њега
махом су имали браде и бркове, али нико није имао зулуфе. Палишума
је имао по лицу красте. Прсти су му били танки и однеговани, као да
њима ништа не прихвата сем кашике.
Жмиркао је очима. То нису биле очи, већ две црне тач -ке, оцвале
као две крастице. Чим је оборио поглед и трепави -це, претешки очни
капци опружшда су се по њима, тако да их је могао подићи само грч
око обрва и јабучица.
Био је погаут и уморан. Руке су му биле толико дуге и опружене да

их је држао поред колена. Ноге је имао криве и танке а главу сасвим
обичну.
Он пође. Није требало ни да се макне с места па да оии око њега

схвате да је најшири у пасу.
Он је волео младе људе, поготову уметнике. И у шали, а и

озбиљно, звали су га стараоцем београдских бескућника и уметника.
Он се упути Милану. Знао га је добро. Гледао га је често како се вуче
улицама са Бранком и Коканом умо -ран, дроњав и готово бос. Знао је
да служећи зарађује хлеб. Палишума га је највише волео кад је био
горд и кад је мало забачене главе ишао по кафанама и гледао људима
изнад лобања. Запамтио га је удубљеног у шаренило својих слика, које
ни својим пријатељима ни обожаваоцима није показивао. Палишума је
целог свог века сажаљевао изгубљене и уметни -ке. Свуда је говорио да
су уметници, ти људи дугих перчина и ушиљених брадица, велики
несрећници које треба помоћи, ако ничим другим а оно лепом речју.
Помагао их је, нарочито пре рата, давао им остатке јела и прње које
послуга није хте -ла. Једном су нашли на његовом прагу мртвог
младића, неког песника Милојицу. У џеповима су му нашли хрпу
стихова,
ТираниЈа 175
посвећену Палишуми и његовој жени. Палишума га је са хранио.

Палишума је највише волео Милана. Милан је стално обећавао да
ће му једног дана израдити портрет какав нико никоме није израдио.
Само га је једном увредио, Бранко је томе био сведок. Милан му је
рекао да је најобичнији пигмеј и крастава жаба. Старац је био данима
љут и није долазио у кафану све док Милан није затражио опроштај.
Милана су знали и келнери. Знали су да никоме не до -звољава да
седи за оним столом насред кафане. Кад је сто био заузет, долазило је
до препирки и свађа, мешала се и ми -лиција. Зато су људи који су
познавали тог плахог младића са брадицом избегавали свађе и седали
постранце, закључу -јући да је луцкаст и да не треба трошити живце на
њега. Келнери га нису смели гледати у очи нити га питати шта жели да
наручи, већ су му, чим би сео, доносили воду и то обичну.
Палишума га је гледао и смешио му се.
Знала га је и Ева. Кад год је пролазио поред њеног сто -ла, дрхтале
су јој руке и прсти и усне. Срце јој се ледило и каменило кад је нестајао
у вртешци врата. Нагињала се Боси и питала је зашто никад неће да је
погледа, И Боса се прими -цала к њој и одговарала јој да неће зато што
је стара и што јој је коса офарбана. Тада се Ева љутила и говорила да је
и њој обојена. Боса је одвраћала да јесте, али да јој се то не примећује.
Ева је узимала дурбинчић и примицала Миланов лик себи, желећи тиме
да у Боси изазове завист. А Пали -шума је Еву увек гледао дуго и
чежњиво. Он је стајао крај фуруне и мислио се куда да пође, Еви или
Милану. Обе су га молиле да им доведе младог уметника. Он им је
одговарао да хоће ако му добро плате. Тада оне закључише да је љубо
-моран и да зато неће да им га доведе. Старац се свуда прав -дао како
није љубоморан и при том је првенео и дрхтао. Кад год је гледао Еву,
мислио је: Докле ћеш да се дружиш с том шкорпијом. Обе су му
наглашавале да је нарочито ружан када дуго гледа. Говорио је да је
хришћанин и да им прашта.
Затим је цела кафана дознала за писмо које је Ева по -слала Милану.
Прво му је описала свој живот, почевши од де
176 Мџодтгг Булатовић
тињства, проведеног по европским престоницама, и

младости, која јој је прошла у васпитању по
манастирима, а завршивши тиме да јој је муж трагично
изгубио живот одмах после осло -бођења и да је сама. И
она и покојник волели су уметност, уметнике поготово.
Ја и даиас живим да бих доживела и ви -дела нешто
лепо и била срећна. Хоћу ли имати част да будем с
вама? Додала је да жели да је он слика и да има новаца
ко -лико буде желео. Писмо је завршила реченицом: За
победу сам уметника над обичним светом.
Палишума је доцније много слушао о том писму.
При -чало се да је Ева звала Милана у стан и да му је
обећавала новац и мужевљева одела, и да је он
одговорио да не би легао с њом у постељу па да му
поклоне пола Београда. Фотијева Љубица свуда је
причала како је на Милану и данас покојни -ков веш.
Палишума је сузбијао те гласове, наглашавајућм како је
Ева озбиљна дама, која мисли на своју будућност и на
брак с њим. А у ствари Милан није ни добио то писмо,
јер је допало шака Боси и још неким женама, које су га
потдепале. Али су га претходно преписале и умножиле
у сто примерака. Људи су између димова тумачили
сваки ред понаособ. Сме -јали су се и шалили на рачун
тога док нису приметили да се Палишума љути и
шмркће. Онда су се исплеле нове приче и згоде.
Палишума је још стајао крај фуруне и питао се: Да

ли да идем њој или Милану?
ИЗРАСЛИНЕ И ТУГА
Милан се осврну. Били су чудни ти људи, мали и

гурави, седи и детињасти. Један је имао најобичнију
брадавицу уме -сто носа, а другоме је лице било
нагрђено израслинама, које су му висиле испод ушију и
подваљка. Израслине су биле ме -ке, млохаве и пуне
крви, тако да су се мицале док је човек говорио. Том
човеку је и нос био чудан, дуг и повијен, па онда
заврнут. Трећи човек није се могао упоредити са првом
двојицом јер су му из паучине штрчале само ноге. Глас
му је
11
Ч,
^ЧрјјЈрт^тчпрТ!?!!)1^ 1Г ) »ТЧЈТТИП -тгг1 Л^^ЧГТГЧИТ '"ЧЧТ ' ГГ"1
шуштао и тешко га је било разликовати од детињег. Он за -пита Милана

плашљиво:
— Је ли тачно да ће свет пропасти због уметности? Овог пута
Милан му не одговори.
— Одговори ми ако умеш и ако те није страх од мене, рече човек.
Милан га је гледао. Кад се човек опет гласну, Милан му сасу у
лице:
—Ти си најобичнији кретен и нећу с тобом да разго -варам.
—Да није вас уметника и ваших измишљотина, на зем -љи би
било много лепше, рече онај са брадавицом уме -сто носа.
Аћим и Никифор седели су и ћутали. Чекали су. Лица су им била
мирна и спремна.
Гурави човек с муком се окрену у столици и, не поди -жући главу,
рече:
— А што си сео на туђ капут?
—Вас уметнике треба похапсити и у логор отерати, поче онај
први.
—Држава од вас има само штете. Трујете народ. Учите младеж
нераду и неморалу.
Бранково ситно лице још више позелене и смањи се. Носати

старац запита Милана:
— Што водиш тог туберкулозног богаља са собом? Милан му
одговори:
— Да ме брани од таквих кретена и пигмеја.
Аћим и Никифор су се смешили и гледали презриво. Човек са
брадавицом замумла:
— Какав си ти уметник кад просиш?
Кад им Милан окрену леђа, наместивши се на Шан -доровом
капугићу, Бранко му се примаче и саопшти да до -лази Палишума.
Милан му рече да је старац постао несно -сан и да морају измислити
нешто како би га отерали. Бран -ко рече да га не треба вређати, јер има
новаца, којих се треба на леп начин домоћи. Милан додаде да је чуо
како је старац јуче продао ћилим.
12 Миодраг БулатовиБ Највећа тзјнз света
Палишума седе за њихов сто. На лицу му се

заискри крастав смешак. Столица под њим шкрипну.
Милан га за -пита строго:
— Шта хоћеш,
стари? Палишума се
искоси.
— Говори шта хоћеш, говори, жури нам се.
Старац се лено окрете Милану и поче тихо и топло:
— Нешто си ми ослабио, дечко. Образи су ти упали.
Да се ниси заљубио, дечко?
Милан осети жељу да му стегне гркљан. Бранко је
др -жао руку на прсима. Човек са брадавицом уместо
носа на -глас се смејао, пуштајући из себе чудне гласове,
сличне де -тињој писци. Глас му је био слаб, и Милан га
је једва чуо. Аћим довикну, седећи још увек:
— Слушај, Палишума, ти си поштен човек и не дај
да те пробисвеги и варалице лажу и варају.
Крај врата су се келнери расправљали са неким ста
-рим одрпанцем који је хтео да побегне не плативши.
Човек је био опкољен и говорио им је како већ три дана
није ништа јео зато што нема новаца, и да није у стању
да плати.
Палишуми се образи обесише, усне му засука грч.
Бран -ко спази у његовом оку малу сузу. Старац настави:
— Дошао сам да ти испричам своју велику туту.
Имао сам жену — анђела, и послао је у болницу.
Боловала је и бо -ловала две равне године. Данас је
педесети дан како сам је закопао. Кад сам ту скоро
отишао да из болнице донесем њене«.ствари, неко их
беше украо.
Његови очни капци сакрише му и трепавице и
зенице. Испод њих су извирале мале сузе и разливале се
по крастл -ма. Руке које је држао на столу биле су мале и
пегаве. Он поче да прича како му стално долази у сан и
зове га к себи: он се опире и говори јој да неће тамо још,
док не остави на земљи нешто значајно, по чему ће их се
људи сећати. Завр -ши како му је њена смрт преполовила
душу. Загрцну се.
Аћим довикну Милану:
— Уметниче, ништа не веруј том старом
покварењаку.
— Занима ме ко кога успева да надлаже, рече
Никифор.
(Ј ('ТтРчИИРИ^РРгЧрШЈШ Чт^тт^рир^гч^чт»ириш ^ир
Палишума се прво распаса, те брњица опасача лупи о под. Али

пре но што то учини, раскопча кожух, па онда ко шуљу и однекуд
извади смотуљак. Развеза га и показа слику обршћених ивица. Била је
то округла благост, а не женска глава. Имала је велике очи на образима
од земље. Осмех јој је био тужан и дужи од усана. Цело њено лице,
мало и црн -пурасто, чинило се да виси на дугим трепавицама.
— То је она, промуца Палишума.
— Зашто ми показујеш слику, кад сам је познавао?
—Хоћу да је пресликаш, рече Палишума. Да је увс -личаш.
Аћим се мало подиже од стола и рече:
— Ништа му не веруј. Вероватно је негде нашао ту сли -ку, па се
сад свакоме хвали.
Милан погледа старца без сажаљења и рече му да такве ствари не
ради и да за то постоје фотографи.
— А сећаш ли се кад сам те хранио и давао ти новаца кад си био
мали? Знаш ли кад сам те водио у школу? А? Се -ћаш ли се? Ваљао
сам ти, дечко. Учини ми. Можда ћу некад и ја теби затребати.
Милан рече да се сећа свега и да му је врло захвалан, али да тај
посао не ради. Старац из недара извади марамицу и обриса сузе.
Милан чу старчев глас:
— Полудећу без ње.
— Па полуди, одсече Милан. Само мене остави на миру.
Палишуми блеснуше очи. Он рече:
—Онда ми нађи човека, неког књижевника, који ће описати нашу
љубав.
—Ја ћу је описати, рече гануто Бранко.
— Зар си ти уметник, дечко? — запита старац. Бранко рече да
јесте и да ће написати причу о смрта
његове жене. Милан га запита колико има новаца.
— Немам сад ни динара, рече старац. Немам ни за ду -ван.
Већ два дана гладујем. Рачунам да би требало да ме мало причекате за
паре.
— А јеси ли продао ћилим?
— Јесам, дечко, продао сам га, и одмах вратио дугове, тако да
сам без динара. Управо без динара.
12*
-ј дф Миодраг Булсловић
— Лаже, лисац стари, лаже! — повика Аћим. Кладим се да му је

пун кожух пара.
Палишума их је сузно гледао. Није имао ништа више да каже. Руке
су му мировале на празном столу. Најзад запита:
— Како да јој се одужим, дечко?
—Тутуј за њом, исцери му се Милан. Тугуј јер немаш новаца.
Мало затим старац одгегуца Еви.
I
МАЛА ИСТОРИЈА
Ева није имала обрва, изгледа да их је сама почупала

оставивши главу без украса и облика, тако да су јој очи
изгледале веће но што су у ствари биле. Капци који су их
бранили били су намрешкани као вода и изукрштани
малим борама: били су плави и порозни ти капци, готово
шупљи -кави, млохави и тешки, као да су од најобичније
коже. Обра -зи су јој висили на виличним костима и били
набрани и рупичасти.
Корак или два иза ње стојао је
Ананије. Он је био ви -сок, готово
колико Сима, који се врзмао око
врата. Ананије је разговарао са
фотографом који није хтео да га
слика. Ана -није није имао новаца и
младић са береом на глави стално је
покушавао да му умакне. Ева је
гледала у фотографа. Фо -тограф је
гледао у Босу и чудио се у себи
опуштености ње -них старих образа.
Палишума је ишао и стезао опасач
око себе. Сви песници, изузев Аћима,
сматрали су да је Ева врло чудна
жена. Ананије, који је у огледалу
видео своју болесну и суву ногу,
тврдио је да је она отровала свога
мужа како би крај свог живота
провела као кад је била млада. У то је
ве -ровао и покојни Фотије. Ананије
је био блед и уплашенији него оног
дана на Фотитевој сахрани. Он је у
рупи држао свеску и искоса гледао
Еву. Сима, који се приближавао Па
-лишуми с неком намером, мислио је
да се њен муж сам отро -вао, пошто је
дошао до закључка да је на земљи све
глупо, смешно и искварено. Боса је
била омалена и дебељушкаста и
седела је покрај Еве. Њене очи биле
су непокретне и гото
тччввттвмпјјтгчтфм^тптп'
Тиранија ] 81
во мртве. Сима је тражио од Палишуме новаца. Палишума му је

одговарао да нема и узгред брисао сузе. Боса је при -чала и Ананију и
другам старцима како је Евин муж био по -штен човек, али га је Ева
натерала да попије отров. Додавала је да младићи њу више воле и цене,
иако нема новаца као Ева. Чак је поверила Фотију како има неког
студента, неког Македонца, који јој долази недељно једном. Ева је
гледала у младића са береом и фотографским апаратом. Ананије јој је
шапутао на уво своје најновије стихове. Сима је био толико дугачак да
му младић са береом није могао главом дотаћи раме. Ананијеви
стихови били су о мрачним Евиним рукама. Она му их је пружала и
гледала у Милана, који се мрштио.
Ананије прекиде песму негде при крају кад спази Пали -шуму и
реши да од њега тражи новаца за вечеру. Палишума је свуда говорио да
није тачно да је Ева крива за смрт свог мужа, и да су односи између
њега и ње сасвим нормални, пошто обоје мисле на будућност. Причао
је Ананију како је она врло љубоморна, али да то није лоше, јер је знак
љуба -ви. Сима, Аћим и Никифор хтели су да је удају за Фотија да није
било Љубице и Палишуме, који је пронео вест да је Фотије већ
годинама заражен.
Ананије јој рече да пристиже Палишума. Ева га виде и презриво
стисну усне. Тужног Ананија то обрадова и он зау -зе позу.
ИГРА ЉУБАВИ И ЉУБОМОРЕ
Палишуму сретоше старци. Он их заобиђе. Палишума је волео

само младе људе и уметнике. Иван га запита:
— Што пролазиш поред нас ћутке?
Палишума не хтеде да се осврне на њих, већ продужи. Старци му
препречише пут штакама.
— Имамо важан разговор с тобом, рече Иван. Палишума их
погледа сасвим обично. Тог тренутка је
држао руку у кожуху, негде крај срца. Испод цилиндра стро -го је
севао очима. Погледа их још једном.
— Није хтео да нас слика, рече Иван.

—Није ми за вас, но ми је жао што није хтео моју
жену да слика, рече Палишума гледајући у Ананијев
смешак крај Еве.
—Твоја жена је умрла, шта имаш њу да сликаш, рече
Живан.
—О томе се баш и ради, рече Палишума. Да је жива,
не бих је ни сликао.
Живан и Иван су стајали један уз другог. Први је
био виши од другог за уво.
— Зашто није хтео да нас слика?
—Данас је нешто љут, рече Палишума и хтеде
да продужи.
—А је ли истина да је он највећи сликар? — запита
Иван.
Палишума рече да тако сви кажу. Живан се
нарогуши и важно накашља. Онда се примаче Палишуми
и шапну му на уво, заклонивши речи шаком:
— Слушај, ово што ћу ти рећи држи у највећој
тајности. Сам сам и несрећан, и немам жене. Никад је
нисам ни имао. Ева ми се много свиђа. С њом бих био
срећан. Реци јој да сам усамљен, да нема ко да ме негује и
храни. Питај је да ли би хтела поћи за мене. Ја не смем...
Палишума се одмаче, као да га је тај туђи глас
опекао. Крв му надође у очне капке и они му допола
сакрише бео -њаче. А старац с орденом додаде:
— И реци јој још да ми опрости оно — сетиће се
она... једном се догодило и више неће ...
Палишума се опет измаче, усне му задрхташе.
Чинило се да хоће да кине. Али он нагло засикта:
— Нема од тога ништа, безобразниче! Нема од. . . то
-га . .. ништа . ..
Иван и Живан се згледаше. Обојица запиташе:
— Зашто?
— Не мешај ми се у фамилију, одсече Палишума.
Живан у недоумици опипа орден од хартије и
затрепта
очима смуђа. Иван се накашља и обазре: да ко није
приметио пометњу. Палишума оде.
тТЈ^ч,
^^ЧМИИрИИ [ЛТСРрт|ТРТћ'|Ч11ћ^ ВЛГЧГ 1 [У рГС% Ч ? * гт Ј|Г II рт П П Т^Т * Ч^ТЈРПГТ
— Да нису верени? — запита слеђено Живан.

— Нису, не секирај се, рече Иван. Он би хтео, али она неће.
Гледа она на високо, драги мој.
ДОДАТАК ЗБОГ ЉУБАВИ И ЗАПЛЕТА
Било је ту још много стараца, кочоперних и већ докру -њених.

Било је ту и кљастих и сакатих, ћоравих и преокатих, слепих и са оба
ока. Могли су се видети и они што су се сами кретали, уз штап или
штаку, али је Миланово око наи -лазило и на непокретне, на оне што су
уз туђу помоћ милели улицама и с муком се увлачили у кафану. Било је
у том зазиданом диму и млађих, али су и они били на путу да по -беле.
Деца што су бауљала била су бледолика и наборана, уских груди и
преглавата.
Долазио је у ту кафану чудан свет, старци и момци, сре -довечни и
они што још људски не знају да говоре а већ про -се. Кретали су се
заједно стари са Солуна и млади са Козаре, осакаћено храбри ратници с
медаљама и они што су се пре -тварали да су то. Било је ту оних с
крстовима и оних са цр -веним звездама на капама и реверима, и оних
из клупа и оних са обала и лађа. Долазили су чак и Шиптари у ту
кафану, иако су знали да је зазидана; улазили су на прстима неопа
-жени, као да ступају у џамију а не у највеће свратиште гра -да на ушћу
пловних вода, и очима тражили муштерије: за појасевима носили су
секирице, на главама ћулафчиће. Нико није био у стању да их дуже од
неколико тренутака задржи међу зидовима. Док су милели око столова,
поздрављали су свакога дотичући прстима слепоочнице, окретали се на
нај -мањи шум или шапат, јер су били неповерљиви према сва -ком
живом створу који није говорио њиховим језиком. Нај -млађи од њих,
био је то момчић невеселих очију, угледа Палишуму и замисли се није
ли му он или неки сличан старац са чудним шеширом остао дужан сто
динара за тесте -рење дрва. Момчић се упути Палишуми, пажљиво
преска -чући штапове и штаке између столова.
На зидовима су висиле слике почађалих оквира, у ствари пејзажи

разних крајева земљине кугле: снегови и руже, по моранџе и борови,
животиње какве здрав човек ни у сну не би снио, голубови и китови,
морски пси и јаребице, јазавци и орангутани, стоноге, и кенгури с
пуним торбама младуна -ца: све уоквирено, у паучини, са словима на
неколико језика.
У ту кафану, највише су долазили песници и уметници уопште и
пензионери, јер је била и најјевтинија и највећа.
ПОТРЕБНО СЕЋАЊЕ
Старци се раздвојише. Живан удари улево, поред зида. Најзад се

укипи усред Евиног смеха. Да се смео окренути, видео би њено
насмешено лице с очима у дурбину. Милан јс говорио стојећи. Видео
би како полако забацује главу, као да је у кревету, како би ухватила
Миланов чуперак изнад слике. Живан искоса умотри како Ева спусти
доглед и побле -де од страха. Завуче руке у џепове и сети се. Једном, а
то је било пре неколико месеци, кад се окретао гологлав испол неба,
ишао је улицом што се топила од јаре, као да је цела асфалтна. Хтео је
да зађе у хлад великог стабла покрај пута, кадли чу речи у прашини и
врућини:
„Не смеш доћи код мене, не смеш ..."
Зауставио се и ослушнуо. Ништа се није чуло. Само 1е летела
жега као паучина, од земље до амбиса. Окретао се како би опет чуо
речи. Точило се сунце, липе су трептале лишћем. Толико је било топло
да се небо није видело. Желео је да чује онај глас и да заспи.
„Не смеш к мени ..."
Још једном се забелео женски глас у прашини и он га је запамтио

као несрећу. Најзад се окренуо и спазио Евину главу на прозору.
Смешила се. Позвала га је на кафу, а пре тога рекла је да у стану
никога нема нити ће бити до пред сам мрак. Опи -пао је орден и
запитао се: да ли да одем и одједном /о/ све кажем, или да продужим
пут и наставим да мучим себе . ,.
П? СГ]»11 » I I
Била је пресамићена преко стола. Вирила су јој колена. Гледао ју

је. Увијала се и дахтала крај кревета, ширећи и са -стављајући колена:
кад их је састављала, црни скут хаљинс потпуно их је сакривао, а кад
није, трептао је очима. Што ми је врућина, помислио је.
Листови и чукљеви били су јој голи и бели. Она је нешто рекла.
То је било вруће. Такве уздахе слушао је од сусетке, ноћу, с оне стране
зида.
Пришао јој је, али она није више хтела или није умела да пусти
онај уздах који је желео. Био се припремио да јој сасвим приђе.
Уздрхтао је. Засијале су му очи. Помислио је да ли ће смети и моћи.
Ставио је прст, затим и целу шаку, онда је завукао и обе руке под скут
псжривача.
Била је страшна жега и зној. Она је само јекнула као да ју је
заболело, а није, јер није имало шта да је боли, чим је лежала на
кревету сама. Запитао је није ли јој сувише вру -ће: ако јесте —
отвориће прозоре (није, рекла је, а и видеће свет), или тврдо: ако јесте
— донеће јастук (није, рекла је, по врућини је боље кад је тврдо).
Заколутала је очима. Препао се, јер је и његова сусетка тако
колутала кад се растајала с душом с оне стране зида. Попео се. Ева је
лежала. Хтео је нешто вруће да јој шапне, да јој да, у ствари, оно што
му се поодавно крушало и тало -жило око срца. Гледао ју је како лежи.
Опет је зажелео да јој нешто да. Рекла је:
„Замало не заспах."
„Ти си малопре рекла да не смем ући. Видиш, ушао сам."
Тиктакао је сат на зиду, мерећи. Она се мрштила и гле -дала га
презриво.
„То је због врућине", прошапутао је.
„То није због врућине", рекла је не кријући презир у гласу. „То је
због тебе. Зато што ниси мушкарац. Ниси могао."
Он је још желео да јој нешто да. Кад је изашао на улицу приметио
је да му у џепу нема млина за кафу. Она га \е украла. Била је толика
жега да је земља пуцала.
Живан чу Евин смех, искрзан и бео. Тако се и оног дана смејала.
Он хтеде да крене. Није могао с места. Ако се и даље
-[§6 Миодраг Булатовић
будеш смејала, тражићу да ми вратиш онај млин, Око његове главе

клобучао је Евин кикот и глас:
— Голубе, голубе, голупчићу мој ...
Старац се одједном отрже од пода и живну према свом другу са
штаком. Не&у да јој тражим млин. После ме неће ни погледати. Налазили
су се у диму и паучини.
НИСАМ ТЕ ДУГО ВИДЕО
Палишума је чучао крај стола. Једино га је видео Ана~ није, али није
хтео да каже Еви и Боси. Ева им рече како би желела да роди сина. Ананије
рече да је то племенита жеља, достојна поштовања. Боса се подругљиво
насмеја и њој и Ананију.
Ананијево лице, које се малопре беше мало развукло и насмешило,
опет се претвори у маску с болом око усана. Ева рече да ће свог сина
школовати док год буде могла и да ће га пустити у уметнике.
Палишума се блажено осмехну. Мило ми је што воли децу. И \а их
желим. Срце му је ударало у кожуху. Еви се обр -ве узвише. У очима јој
засја блесак.
Она опет рече Ананију да никад није родила и да због тога пати.
Ананије рече да ће о патњи нагтасати поему. Она му каза да је прави ужас
немати наследника, и да је Оља само због тога умрла.
Палишума је слушао. Познавао је и Ољу и њенога мужа, пошто су
становали у истој улици. Ананије је слушао Пали -шумин дах иза леђа, али
је ћутао и чекао.
Тада се Палишума накашља и исправи колико год је могао. Завали се у
наслоњачу до Еве, блед. Она га не погле -да. Боса се намршти.
— Ја седох и не питајући смем ли, поче слеђено. Нико му не одговори.
Ева се чак и измаче. Само се Ана није
насмеши.
— Нисам те дуго видео, Ево, рече Палишума.
Оне су гледале низ кафану. Милан је говорио машући рукама око себе.
Ананије је гледао преда се утучено. Људи су
.»тчррптчрч г
се скупљали и пиљили у сваку Миланову реч. Толико је света било око

њега да му је Ева видела само чуперак на темену. Боса је држала
цигарету у зубима. Милан је говорио тако гла -сно да је Ева чула готово
сваку његову реч.
— То је неки чудан младић, рече Ева усхићено.
—Уметник и пропалица, рече Палишума заједљиво. Стално му
дајем новаца. Просто га издржавам. Умро би да није мене. А болестан
је.
—Причао ми је Ананије о њему, рече Ева. Покојни Фо -тије га је
много волео и ценио. Хоћу да му позирам. Хоћу свакако.
—Лудак је то велики, Ево, рече Палишума. Боље ти је избегавај га.
—Баш ми се свиђа што је лудак, рече Ева осветнички и избечи се.
—Ко с лудацима има посла, и он је луд, рече Палишу -ма, једва
савладавши бес у себи. Зар није тако, Ананије?
Ананије је још читав тренутак играо прстима по столу. Најзад
значајно процеди:
—Уметност за своју историју има највише да захвали лудацима.
—Ја нећу да ме он слика, одједном плану Боса. Он је прост.
Погледај како је дроњав и бедан. Уметник мора бити елегантан.
Палишуми се на челу заискрише грашке зноја. Са усана му неста
разнеженог смешка. Онда поче тихо да набраја:
— Решио сам да се женим, да и ја једном будем срећан у животу.
Прву жену нисам волео и био сам срећан кад је умрла. Моја будућа
жена мора бити нарочита. Прво: мора бити млада, а не стара као вас
две, не сме бити ни риђа, ни седа, већ плава као анђео. Друго: да уме да
ме негује, јер имам болестан жуч и јетру, а и бубрези ми попуштају; да
ме негује и чува како бих могао наставити започети роман о свом
животу. Треће: да буде школована и писмена, како би ми могла читати
бајке и невеселе приче, где се ради о суза -ма и патњи, јер ја сам у
ствари врло тужан човек. А пара имам доста. Продао сам ћилим и имам
још један. Зваћу вас на свадбу. И тебе ћу позвати, Ананије. Само, за
мене ово
]§8 Миодраг Булатовић
државно венчавање у општини не важи. Ја ћу само у

цркви. А ови, данашњи, нека се региструју по општинама
колико хоће. Не марим ти јз много за данашњицу и нове
уредбе и прописе. Ја ти се управљам само по оном
нашем, старом. Али одем на састанак кад дођу да ме
зову. А сам никако нећу. Неки странац бацио је око на тај
мој други ћилим. Упи -сали су ме у некакву
организацију, али им чланарину за инат не дам. Све
избегавам. А тај ћилим донео сам из Азије.
Жене прснуше у смех. Ананије рече с лажном
учтиво -шћу да ће доћи на свадбу и да ће специјално за
ту прилику написати песму. Боса рече да ће до његове
свадбе много воде протећи Савом и Дунавом. Ананије
одговори да то не значи да се Палишума не може
оженити колико сутра. Ева се за~ кикота, затим га запита:
— Зашто нам то говориш? Нас то не занима.
— Говорим да примиш к знању, рече
одједном Па -лишума.
— А имаш ли још шта да ми кажеш? — рече Ева.
Ананије и Боса су га гледали. На његовом краставом
лицу грчио се бол. Глас му задрхта и замало се не
прекиде:
—Имам, али ме .. . срамота . . . то ћу ти рећи
насамо . . . Ева опет избечи око и нареди му:
—Иди и цмиздри на другом месту.
— Не љути се на моје сузе, Ево. Оне су добре, а ти
си за њих крива . . .
Ананије га је чудно гледао. Боса се сашаптавала с
Евом. Старац је марамицом брисао образ. Ева рече:
— Доведи ми оног уметника. Одмах га доведи.
—Хоћу, Ево. Хоћу. Све хоћу што ми ти кажеш.
Само ми ти нареди. Ја много волим кад ми ти заповедаш.
Ја сам, у ствари, врло послушно биће. И ако те ко увреди,
само ти мени реци.
Старчеве усне су дрхтале и добијале нестваран
облик. Ананије га је гледао са чуђењем. Боса је шапутала
Ананију на уво како је понекад врло занимљив.
— Иди, рече Ева.
И старац одгегуцка. Само ти мени нареди. Ја све
хоћу. Ананије га престиже и упути се Аћиму и
Никифору.
I
1 ГП^^Р^га^^Рр^ » М1 -, п ^ттгт^ ^тгг
Тирдни/а 189
ИГРА СА СТАРЦИМА. НОВАЦ
Старци се састадоше.
Ишли су између столова и то хитро, и нису пазили хоће ли кога
нагазити или претурити. Ход им је био нервозан и изломљен, готово
махнит. Неки људи, кад их спазише озно -јене и замишљене,
скрајнуше им се с пута. Иван а за њим Жи -ван. Људи су се чудили
што у рукама држе новчанице. Ана -није помисли да то чине да би
доказали свету како нису сиро -машни, ако су већ стари. Аћим рече
Никифору на уво да вероватно немају џепова. Бранко лактом додирну
Милана. Ева није могла да их види, јер је тог тренутка Ананије стајао
пред дурбином.
Стигоше до Милановог стола. Живан обриса зној са чела. Били су
бледи и уплашени. Иван одахну и замало се не сниза низ штаку.
Ананије је стајао постранце, тако да је Ева при -мицала к себи
Миланов чуперак. Старци су дрхтали. Бранко заусти питање, али му
говор пређе у кашаљ. Милан им речг строго:
— Одмакните се од мене.
Старци се измакоше за корак. Петстотинарке су држали покрај
лица. Ананије је привлачио уз штап болесну ногу и немо се чудио.
Аћим и Никифор су грдили Симу.
—Шта хоћете? — запита их Милан.
—Да разговарамо с тобом, рече Иван.
—И то о врло важним стварима, рече Живан.
—Прво дајте новац, рече Милан.
Старци спустише новчанице на сто. Руке су им биле бо -лесне и
дрхтале су. Бранко је кашљао и скупљао се у клупко. Мислио је тако
згрчен: биће новаца и за сутра; два дана нисмо ништа окусили.
— Испричаћу ти цео свој живот, поче Иван гласом који је дрхтао.
Од рођења сам несрећан и без престанка плачем. Никад ме нису
убрајали у људе.
Иваново лице изобличи се и заплака. Ананије га је слу -шао и
постајао све блеђи. Живан је климао главом, по -тврђујући.
190 Миодраг Ђулатовић
— Доживео сам највеће срамоте за које људи знају. Нај -већа

понижења. Решио сам да ме нацрта неки уметник пре но што одем на
онај свет. Или ћу одржати реч задату себи, или нећу постојати. Био сам
ратник и овакав сам јер сам три пута рањаван; а ниједан орден нисам
добио. Хоћу тако себи споменик да подигнем, јер нико други неће.
Сима довикну Милану да старац лаже и да је имао два ордена,
али да их је продао за ракију и вино. Он рече да зна човека који носи
његово ордење, и да верује да ће једног дана пропити и своју
сопствену душу ако не буде имао шта друго. Аћим рече старцу да је
погрешио што је дошао Милану и да би боље било да ону
петстотанарку попије. Никифор се сме -шио с висине. Старци су
дрхтали.
— И ја сам несрећан, али не колико он, рече Живан.
— Никад се нисмо раздвајали и зато хоћемо и на слици да
будемо заједно.
— Израдићеш нам по две слике, рече тихо Живан. По једну
хоћемо да поклонимо извесним особама.
— Којим особама? — запита Бранко.
— Неким особама које поштујемо као своје рођене се -стре,
рече и поцрвене од стида.
Милан је одмахивао главом. Аћим рече да су луђи од Милана и
да би их требало батинати. Али старци нису ски -дали очију с
Миланових.
Иван настави:
— Па зар не видиш до чега смо стигли? Чули смо да си велики
уметник. Погледај како смо дроњави. Како смо сами на свету, без иког
свог.
Бранку се стеже грло. Он умотри похлепни Евин поглед над
дурбином. Он ће Еву, а ја ћу Босу. Испразнићемо им иепове.
Оне приметише да их мотри и згледаше се.
— Зато нас насликај, рече Иван. Тако ћеш нам се оду~ жити за
људе на земљи. Ми смо за уметност све давали и да -нас све дајемо.
Ми и данас из заједничке уштеђевине издр -жавамо једног
композитора, једног младића. То је брат оног дугачког, оног што је
умро ту скоро. Кашље, сиромах, пс иео дан. Побегао је од куће још пре
три године и не жели
>'[1"|Ч[Г ц
Тирдни/л 191
да се види са својима. Компонује црквену музику, али не си -лази са

своје мансарде док се ово време не промени. Ови, данашњи, не
признају га и неће његову музику. А он каже да ће брзо рат и да ће се
све променити. јектичав је, сиро -мах. И пре рата издржавали смо неке
песнике. Међу њима био је неки што му се жена звала Оља. Па и
покојном Фо -тију давали смо пара ... Знаш, и ми смо некад хтели да бу
-демо уметници. Зар нас не жалиш?
— Жалим вас, замуца Бранко.
—Не жалим вас, рече Милан тврдо и прекорно погледа Бранка.
Аћим је викао да су најобичнији лажови и варалице, и да су пуни
пара, које би требало запленити и поделити сиро -машним писцима.
Ананије није ништа говорио. Палишума им се приближавао с намером
да их маршне и опсује, али тако вешто, као да разговара са оним
сликарима, да старац то не примети и заустави се. Стара лица била су
искривљена у очекивању.
— Ви сте најобичнији олош, рече Милан. Ви сте ругло овога
народа и треба вас подавити. Бежите ми с очију.
Старци се измакоше, покуњени. Милан се загледа у свој блок.
Бранко нелагодно затрепта очима. Иван се окрену Боси -ном
смеху. То се мени смеје. Одувек ми се смејала. Осве -тићу /о/ се, и то
страшно. Иван је дрхтао.
Живан некуд појури. Аћим је викао из свег гласа како им треба
запленити паре и разделити писцима. Ева је држала дурбин. Живан је
под пазухом носио ирквену књигу.
МАЛО ОСВЕТЕ
Свима ћу се осветити, помисли Иван. Тако ћу им сс осветити да ће

ме памтати док су живи. Они пре свега не знају ко сам и какав сам,
нити с ким имају посла. С њимз се дружим и смејем се, али увек имам
посебне планове и ми -сли. Живана ми је најжалије. Зато сад нико не
зна куд сам пошао и шта хоћу да урадим. Баш волим што немају појма.
192 Миодраг Буллтовмћ
Они ни о мојој златокосоЈ девојчици ништа не знају. Ми ћемо да се

узмемо. А шта ли ће Боса, та моја мучитељица, радити кад ме види
како руку под руку идем. с њом преко Теразија? Ако, нека изгуби
памет.
Најежи се пре но што крену.
Још помисли: и уметнику ћу се осветити, и то више но другама.
ПризнаЈем да и свуда причам да је велик и свемо -гућ, јер сам то чуо
од другах, а и види се по њему, али ие знам зашто није хтео да ме
слика. Не љутим се што нас је грдио, али ипак... Никоме на свету не
би пала на ум таква мисао сем мени, али не знам зашто није хтео да
ме слика. Јер, ако је он велик, ја сам паметан, бар толико да
доскочим и њему и целом свету. Отићи ћу код чесме и опрати руке
јер оно не смем урадити прљав. Никако. А они нека се после смеју
колико год хоће. Баш ме брига шта ће бити после.
Ева је гледала Милана.
Иван се закикота ситно и тихо. То видеше чак и Аћим и
Никифор. Милан окрену главу од његовог смеха. Он се још једном
зацену. Његово мало и оглодано лице покрише боре. Склони се
келнеру који је трчао с чашама на послу -жавнику, затим настави
свој богаљасти ход око штаке.
Ананије виде како се Боса насмеши и пружи му руку. Иван
побледе. Она га затим зовну с подсмехом у гласу:
— Куд си то кренуо, анђелчићу?
Иван се намршти и гадљиво искриви уста.
Ананије виде како му пружи и другу руку, као за загр -љај. Још
једном се насмеја и направи гримасу на лицу. Има -ла је нечега
начетог у гласу кад га запита:
— Реци, анђелчићу мој, реци. Докле ћеш бити стидљив? Куд си то
наумио?
Старчево лице задрхта, цело. Он се са штаком искоси према
њој. Затегнуте боре на његовом лицу прскоше.
— Ти си свирепа и бездушна.
Ананије виде кад Боса прикупи к себи руке и направи на лицу
израз чуђења. Аћим и Никифор су га гледали. Боса рече:
— Откад те знам, стидиш се и црвениш. Нећеш, ваљда, и на онај
свет такав?
ЈЧ|Ч|Р 1|П
Тирдни/д 193
Он је размину. Боса му довикну:

— Признај пред људима да никад ниси пипнуо жену. Пола ти се
опрашта ако признаш.
Старац пожури. И њој ћу се осветити, помисли кроз дрх -тавицу.
Сад са мном тера шегу и смеје ми се, а после ће ку -кати и вадити очи и
биће јој жао што јој никад нећу прићи. А онда, ено јој други. Заплакаће
кад увиди да сам био нај -поштенији, најбољи, а уз то и најумилнији.
Палишума је искоса мотрио гледа ли Ева Милана. Сима Је давао
знак оком Ананију. Ананије се мрштио на све око себе.
Боса га још нешто запита, али је он не чу добро. Јурио је. Тада му
она рече да стане, јер ће чељад погазити и пасти. Иван продужи,
махнито забадајући штаку у под.
Људи су се склањали. Уклони се и Ананије. Људи су се смешили,
јер су видели да хоће нешто да уради, да неко -ме нешто каже.
Освртали су се и запиткивали се што је она -ко блед и усплахирен и
што му сузне и сукрвичаве очи ко лутају у дупљама. Нико није знао на
кога је љут.
Хитао је ка чесми, као да га тамо очекује неко откриће. Окретао се
око штаке и сувише брзо за своју снагу, тако да су за њим бојажљиво
шапутали:
— Господе, грехоте ...
При корачању закрпа на ногавицама подизала се и људи су му
видели труло колено. Боса га зовну и рече му да хоће нешто да му
каже. Он осети жељу да је помилује, а онда стисне за грло. Што ме
зовеш, бестиднице. Жеља га напусти. Помаче се с места. Да се задржао
тренутак више слушајући Босин глас, Ананије и Палишума би
закључили да се предо -мишља да ли да јој се врати или не. Палишума
и Ананије се погледаше. Палишума размину Милана и помисли: за
инат нећу јој га довести. Рећи ћу да није хтео да дође.
Два добра корака од врата и улево налазила се чесма, где су људи
одлазили да пију кад нису имали пара за ракију, и кад им је било дуго
чекање келнера. Чесма је била сасвим обична и заграђена чаршавима.
На улегнутој жици висили су квадрати платна људске висине, правећи
чесми заклон ол света. Чаршави су били одмакнути од чесме за
растегљај,
13 Миодраг Булатовић НаЈвећа та)на света
тако да су се људи унутра могли и побити а да не буду примећени.

Палишума му препречи пут и запита га:
— Шта је то с тобом?
— Ништа, ништа ...
То рече не могавши издржати Палишумин поглед. Збу -њено поче
увртати прстима крајичак скута.
— Шта ти је данас, човече? — рече Палишума. Нешто си накриво
насађен. Шта ти је? Реци ми.
У стисци гласова препозна Босин. Ти си бестидница. Бо -син глас
био је крт и влажан. Палишума му опет рече:
— Кажи ми, куд си то пожурио?
— Идем да нешто урадим, рече Иван и насмеши се.
— Не задржавај се дуго, јер ће Милан, изгледа, пристати да
нас слика.
— Морам, решио сам, рече Иван тихо.
— Можда ћемо га преварити да нас слика џабе, рече Па
лишума.
— И то хоћу одмах да урадим, рече Иван.
— А ако не буде хтео џабе — платићемо му.
— Измислио сам најлепшу освету. Видећете.
— Зашто сте му малопре дали онај новац?
— Нико на свету не зна моју намеру.
Иван и Палишума се погледаше. Палишума рече:
— Ако вам опет буде искао пара, не дајте му. То је нај -обичнија
пропалица, варалица и пробисвет. Он отима поште -ним људима жене.
— Чик погоди шта хоћу да урадим, рече Иван.
—Ради што год хоћеш, само се не задржавај много. Мо -рамо
бити на окупу.
Палишума одгегуцка, а старчић са штаком осети љубав према
гласу који га је звао. Палишума се поврати и шапну му да је и Боса
пропалица и проститутка поред свега. Испри -ча му како стално иде по
кафанама и лови младе људе за новац, и да онај младић који код ње
долази није ни студент, ни Македонац, већ најобичнији Шиптар
тестераш. Додаде да би пре себи пресекао гркљан но што би њу
загрлио и пољу -био. На крају шапну:
Г1Ц1ИМЈТ1ЧТ«"
— Бежи од ње. Чуо сам да има некакву заразу. Кажу да су јој леђа
крастава и да се жива распада.
Иван поцрвене и укипи се. Затим се обрете међу чар -шавима.
Како сам срећан, помисли. Како је овде пусто и лепо.
Видео је зид и поле платна како висе. У њиховим са -ставцима
сивели се паучина и дим. Видео је таваницу, прова -љену и чађаву и с
лустерима који су лебдели у диму, и под доле, расквашен и труо, начет
и црн, који се угибао под његовим табанима. Видео је и славину, налик
на кључ, на Ананијеву ногу, на недокрајчену реч, и беле капи које су се
с ње откидале. Под славином се црнело корито, округло као трбух.
Вода је била ледна у њему и он ју је осећао под прсти -ма, масну и
меку као прашину. И људски мозак овако \е мастан. Али ја не волим
људски мозак. Ја више волим ракију шљивовицу.
Зид је био нагнут и пукотина што је по њему вијугала губила се
негде крај корита. Он осети љубав према гласу што га је малопре звао.
Да, признајем ти, признајем ти да никад нисам пипнуо жену, па ни
моју златокосу девојчицу. Сви су говорили да ме ниједна неће. А ја сам
био поштен. Стајао је уз штаку. Учини му се да она чучи иза корита и
слуша га. Само ако ме још једном зовнеш, нећу урадити оно, помисли.
Крај корита ничега није било сем влаге и црног смрада. Корито је
било готово срасло са зидом. У њему је вода била мирна, као да не
постоји, и он у њој угледа одраз свог лица и руку с крајичком учкура.
Зашто није хтео да ме слика? Запита се и суза му окваси
трепавице. Можда га је она наговорила да ме не слика.
Чаршави су висили као зид и одвајали га од целог света, од
уметника и уметности, од љубави и ње. Чаршави су били прљави, с
цветићима и по рубовима мокри.
Висећи на штаци слушао је комешање гласова са друге стране
платна.
— Ко је унутра?
— Онај стари.
— Па шта оволико чини?
— Не зна се. И ми чекамо да изађе.
13*
] 96 Миодраг Булатоеић
— Да му није позлило?
— Ни то се не зна. Можда јесте, а можда није. Ивана
обли зној. Прислони се уз корито. Затресоше му
се ногавице. Заиграше му прсти. Нешто ледено прође ње
-говим слабинама и заглави му се у потиљку. Шта ми је ово
данас? Што дрхтим? Гледао је у корито с водом која се
црнела.
— Хеј, стари, изађи већ једном.
Стајао је уз славину и шапутао:
— Не улазите сад, молим вас. Бар за неколико минута,
бар за неколико ... молим вас ...
— Пусти нас, стари. Што си завезао платно?
— Завезао сам га да ме не гледате, одговори им кроз
дрхтавицу.
— Можемо унутра и тројица.
— Не можемо никако, не можемо, рече Иван. Хоћу
свс да урадим сам.
— Ко каже да не могу двојица? Малопре нас је било
тројица. Лаже старац.
— Варате се, људи, може само један, зацвиле Иван.
— Не можемо више да издржимо жеђ, стари.
— Пићете после до миле воље, рече Иван. Пићете до
краја живота.
— А шта то тамо радиш?
— Видећете после, рече Иван.
— А зар не можемо сад?
Гласови су гргољили. Он одврну славину. Вода узбуча и
покваси му образ. Гласови су гргољили као вода.
Ананије је гледао пометњу сасвим мирно. Гласови су се
пенили, и они одмах до платна, и они око Милана, који је не
-коме подвикивао. Аћим је стајао на ногама и нешто набрајао
гледајући у Милана. Сима је прилазио чаршавима. Палишу
-ма се мислио да ли да одведе Милана Еви.
Иван је ћутао. Крв је у његовим жилама бучала као вода
у кориту. Прст његове руке био је крив као славина. Њихали
су се и набирали зидови од платна. Нагињале су се санте
зидова. Окретала се таваница као небо. Старац је дрхтао уз
штаку као сенка.
?ЦТ 1
тис^(г«^"~
Тирани/а 197
Зину и насмеши се, али тако тихо да се ни вода у кориту не би

намрешкала да Је мировала. Помисли: све ћу им на -писати и
об/аснити. После мене нека се напију.
Људи су говорили. Сима рече Ананију да се догађа нешто код
чесме. Обојица кренуше барабар. Иван задрхта. Нико није власник мог
живота и моје судбине. И \а могу да радим са собом што год хоћу.
Живим да бих владао собом као на\'eeáč÷íčĽčě предметом.
Он раскопча панталоне, извади оловку и помокри се у корито.
Затим, стежући учкур, исписа реченицу крај славине.
ТИРАНИЈА СЛИКА
Милан оста читав тренутак загледан преда се. Али кад се гомила
ускомеша, кад се дигоше руке изнад столова и глава, он подиже очне
капке само толико да су му се између лепо подврнутих трепавица могле
назрети зенице, црвене жи -лице на беоњачама и оне кафеносмеђе пеге
што су се пре -плитале по дужицама као огњем спржена трава.
Не хтеде да се макне с места ни кад неко опсова, спо -менувши

његово име. Само трепавицама умрси вид. Пеге, на -лик на жилице
траве, блеснуше. То нико не примети.
Палишума га је гледао. Они што су седели одмах иза његових леђа
помислише да ће устати и окренути им се. Па -лишума је искоса
мотрио на Еву, а онда враћао поглед Ми лану. Запита се да ли да јој га
одведе. Тада неки човек устадс и шапну Милану иза ува:
— Чуо сам да ниси уметник, већ хохштаплер.
Онда се диже још један човек и шапну на оно исто место:
— И ја сам чуо.
Милан је ћутао. Само му се рука сама спусти на плочу стола.
Палишума није чуо шапат оне двојице иако је шаком заклањао уво.
Људи заграјаше. Милан их није гледао. Ева је држала дурбин у рукама а
Боса најобичније стакло. Аћим и Ники
фор севали су очима. Грбави човек окрену се у столици и рече, не подижући

главу са груди.
— Ти лажеш цео свет.
Човек са брадавицом уместо носа седео је до жене, Па -лишума је
смишљао подвалу. Неки бледи човечуљак једва изговори:
— Ми ћемо те разоткрити.
Милан је био миран. Било је нечега тамног и лудог што се мутило по
дну његових очију. Лица су гледала и гледала. И чекала су да се нешто збије.
Палишума је само ћутао. Било је нечега обичног у додиривању лактова и
колена. Жи -ван је држао црквену књигу. Бијаше човјек у земљи Узу по
имену Јов; и тај човјек 6и\аше добар и праведан, и бојаше се Бога, и
уклањаше се ода зла. И роди му се седам синова и три кћери. Живан је
дрхтао. Људи су чекали. Било је нечега скривеног у рукама и забрављеног на
њиховим уснама. Ана -није је такође чекао. Живан је гледао у слова.
Додијао /е дуиш мојој живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу
у јаду душе своје. Рећи ћу Богу: немој ме осудити; кажи ми зашто се преш
са мном. Је ли ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дјело руку својих и
савјет безбожнички обасјаваш?
Аћим и Никифор су се договарали: лица су им била бле -да и озбиљна.
Иван је исписивао реченицу крај славине: он је био заграђен чаршавом и
чинило му се да не стоји на мо -кром поду, већ да је у простору. Људи су
чекали. Неко рече:
— Ти ниси никакав уметаик, ти си најобичнија хуља. Други човек рече:
— Гадан си. Задовољаваш се грђењем других, а не ви -диш себе.
Ананије их је гледао. Њему се чинило да ће људи поју -рити на
Милана. Иванове штаке већ су лежале на поду: он је био сасвим миран и
леден и налазио се испод слова своје реченице — он није ни о чему мислио.
Палишума реши да не води Милана Еви. Човек са брадавицом уместо носа
му -цао је.
Живанова књига била је отворена. О да би се добро из -мјерили јади моји, и
заједно се невоља моја метнула иа мје -рила! Претегла би пијесак морски; за
то ми и ријечи не
р
јрртпчрН^™
ТирдниЈД 199
достсце. Јер су стријеле Свемогућега у мени, отров њихов ис -пија ми дух,

страхоте Божи/е ударају на ме.
Човек са брадавицом уместо носа најзад прослови:
— Не дозвољавамо да нас грдиш. Какви смо да смо, добри
смо. Ми не улазимо у ситнице. Будеш ли тако наста -вио,
каменоваћемо те, посућемо те гасом и запалити! Раш -черечићемо те.
— Будеш ли нас и даље грдио, спалићемо и твоје слике. И
пепео ћемо изнети на ветар да га однесе. Нећемо допу -стити да твоје
слике икад више сиђу међу нас.
Два гласа. Гомила брадавичавих и згурених повика. Диже се чељад
за узвицима, али не може даље од својих сенки и столица. Ври галама у
стисци. Палишума пипа красту на под -братку и мисли како да подвали
Еви и Боси. Неко каже да хоће, а неко да неће, неко да треба да се види,
а неко да не. Да се донесе ватра, неко каже. Рано је још, после ћемо, гле
-дајмо га прво, одговара глас. Најбоље би било протерати га из нашег
места, па нека се о јаду позабаве други, каже неко. Сметаће нам ма где
био, одговара глас. Живан је читао црк -вену књигу. Глас: Израдићемо
му пасош за неку државу, грех је убити га. Ни/е ли човјек на војсци на
земљи? а дани његови нијесу ли као дани надничарски? Као што слуга
уз -дише за сјеном и као што надничар чека да сврши, тако су мени
дати у нашљедство мјесеци залудни и ноћи мучне од -ређене ми. Тијело
је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.
Дани моји бржи бише од чун -ка и прођоше без надања. Други глас:
Даћемо му пасош за онај свет. Живан је ћутећи гледао у Палишуму,
који се мрштио.
Милан се не помаче. Затим лагано подиже руку до стола и тихо

рече:
— Треба вас надвисити.
Он усне тихо развуче у презир. Аћим се намести за од -говор.
Сима се питао што ли је Палишума намрштен и за -мишљен.
— Немогуће нас је надвисити.
— Надвисићу вас.
— Не дозвољавамо да нас ико надвиси, а најмање ти, рече човек с

грбом.
Ананије виде како однекуд измиле ситан и слеп човек. Био је
сив и трбушаст као гуштер. Он рече уплашено:
— Враг нека носи и тебе и твоје слике. Због уметности болести
владају светом.
Ананије виде како се човек опет некуд завуче без трага. Нити се
зачуди нити запита куд се изгуби. Милан рече:
— Шта бисте ви, наказе људске, да није мојих слика? Човек
налик на гуштера однекуд промоли главу и изјави:
— Живели бисмо.
Тада Милан устаде. Бранко је пажљиво могрио на Па -лишуму,
који му је намигивао. Милан рече:
— Полудели бисте. Цео свет би полудео да није мојих слика.
— Ми ћемо једино полудети ако тебе и твоје слике и даље
будемо трпели, рече човек са брадавицом уместо носа.
— Због мојих слика, због моје уметности и постоји свет.
Земља је створена да буде слика.
— Земља нам је дата да на њој животаримо, рече човек налик
на гуштера. Створена је да се на њој помало једе и пије и све буде
умерено и мирно. И да се на крају легне у при -крајак, склопе очи и
занавек заспи. Земља није за лудорије и грех је играти се по њој, јер
она је добра и кротка као мајчица рођена, као вода.
— Зато што је таква, треба с ње такву губу требити, ре -че
Милан.
Човеку се сузише и оросише очи. Он се театрално изгу -би.

Милан га је гледао. Бранко је гледао Еву и Босу, које су их мериле.
Иван је мировао. Живан је читао црквену књигу. Још је тужњава
моја одмет? а невоља /е моја тежа од уздаха. О кад бих знао како
бих нашао Бога! Живан се запита: Где ми је Иван? Милан рече:
— Земља је створена да се на њој умире. Да моје слике на њој
живе.
— Сметају нам твоје слике, рече човек с израслинама на лицу.
Боље би било кад би за тим столом седео неки наш
^ГТ 1'
Тирани/л 201
човек. Од твојих слика никуд не можемо. А хоћемо свој кратки век да

протаворимо у тишини.
— Ја се са својим сликама борим против смрти и суд -бине, рече
Милан.
Неки старчић сасвим испијених образа и слепих очију окрену се
према Милановом гласу и закркља:
—Ако у том смислу можеш за нас шта да урадиш, не -ћемо те
прогонити. Ево, помози мени. Сви кажу да ћу брзо умрети. Спречи то,
па ћу ти поклонити пола инвалиде.
—Земља се окреће без тебе и без твојих слика, рече човек са
брадавицом уместо носа.
—Моје слике су исправка и опомена. Исправка света и овог века.
Моје слике ће вас вратити међу људе, међу жи -ве. Шта бисте да није
мене, који ћу вас овековечити и оста -вити историји?
Узгаламише. Он опет устаде. Ананије виде како из дима измиле

човек налик на гуштера. Човек поче:
—Множина од нас не разуме твоје речи. Ми не знамо о чему то
збориш. Није нам јасно шта хоћеш са сликама, све -том и нама. И
најбоље је да нас не дираш и не спомињеш, са својим сликама и
фантазијама чини шта хоћеш. Нити нам требаш ти, ни твоје слике.
Нити ми теби.
—И те како сте ми потребни, рече Милан. Шта друго да
измислим?
—Измисли ђавола ако хоћеш, само нас не дирај. Хоће -мо мир.
Кокан је шапутао са Бранком. Распитивао се за писмо које је Ева
послала Милану. Бранко се чудио. Кокан рече да би је требалсу
опљачкати. Његово лице било је жуто, лепо и са брадицом. Палишума
га је звао прстом врло тајанствено. Аћим је ћутао. Кокан рече да би био
срећан кад би се у њега заљубила нека старка.
—Ми се бојимо твојих слика, рече човек са брадавицом уместо
носа.
—Какав нам крај спремаш? — запита женски глас. Ве -шала или
гиљотину?
—Ништа вам не сремам, рече Милан. Нула се родила — нула

остаје. Нулу нико не може уништити. Ништа вам не спремам, сем што
ћу вас насликати и раскринкати.
— Не дозвољавамо да нас исмејаваш, рече женски глас. Реци,
шта ће бити с нама?
— Неће бити ништа.
Омалена и црна жена стајала је иза Ананија, којему је било
нелагодно што је у близини. Она је гледала забри -нуто и лукаво.
— Сећаш ли се шта смо ти малопре рекли? Знаш ли шта ће бити с
тобом ако нас будеш грдио? Знаш ли?
Повик са песницама. Глас: Морамо га што пре истерати одавде.
Живан је мислио на Ивана и гледао тупо у слова. Да бих се надао, гроб
ће ми бити кућа-, у тами ћу простријети постељу себи, гробу вичем:
ти си отац мој; црвима: ти си мати моја, ти си сестра моја. И гдје је
сада надање моје? моје надање ко ће видјети? у гроб ће сићи, починуће
са мном. Други глас: Биће како сам рекао. Милан је гледао у зид из -над
Евине главе. Глас: Постаје све смелији. Докле ће? Други глас: Биће како
сам рекао.
Жена рече Ананију:
— Чудан неки младић.
Ананије поцрвене и направи се да је није чуо. Жена рече:
— Вечито ће постојати лудаци који ће узбуђивати свет.
— Пристајем и тај да будем, рече Милан.
— Али такви брзо заврше, рече гурави човек. Свака ти -ранија
је кратког века.
— Тиранија мојих слика биће вечита.
— Не дамо тиранији к нама, рече човек са брадавицом уместо
носа. Добро нам је и овако. Нити шта имамо, нити шта желимо.
— Онда се селите са кугле земљине, рече Милан. Ви сте отров
и нечист. Трулеж и стрвине. Лешеви.
— Боље ће бити да се ти одселиш, рече жена што је стајала уз
Ананија.
— Одселићу се кад моје слике освоје свет. Онда заиста неће
бити потребно да постојим.
Тирани/д 209
Ананије је видео на његовом лицу слабу румен. Жена јс гледала

како му руке дрхте. Презриво је гледао изнад лобања.
Бранко се зацени. Крваве мрље зацрвенеше се на њего -вим
прстама. Ананије скупи усне. Сима климну Никифору. Боса рече Еви
да није више млада и да јој не помажу паре, Јер младићи не воле жене
које имају више од педесет година. Ева јој одговори да се не брине и да
би боље било кад би имала дурбин кроз који би могла гледати свог
Шиптара. Боса је гледала кроз стакло и видела Бранка како кашље.
— Покажи нам своје слике, рече жена.
— Не, нека не показује, рече грбави. Страх ме те. Глас: —
Ни ја не бих смео у њих завирити. Живан је мислио на Ивана.
Други глас: — Биће како сам рекао. Иван је
мировао уз корито.
Ананије виде како се крај Евиног стола нешто догоди. Аћим прсну
у смех.
МЕЂУ КОЛЕНИМА
Све се то догоди пре но што грбави човек добауља до оног са

брадавицом уместо носа. Тог тренутка Сима је до -шапнуо најновију
верзију оне приче о Евином писму. Кокан је рекао Бранку по десети пут
како би био срећан кад би наишао на неку старку с парама. Бранко се
зачудио. Онда му је Кокан објаснио како би и даље волео Ољу. Тада се
и Ана -није наместио покрај зида и видео Еву и Босу. Ананије поче да
схвата што се Ева мршти, а Палишума задрхта под сто -лом. Видео је
крајеве Евиних ногу. Ева је окретала котур на дурбину. Он још једном
задрхта од среће. Схвати да су Еви -на колена неупоредиво лепша но
Босина и помисли: само нека мирује, овако ћу дуго ћутати и патити и
трпети, јер ништа није лепше но бити доле, под столом или било под
чим; нико то не види, нико ти ништа не говори, свак зна где си а не
дира те; најлепше је све посматрати из неког свог угла; ја највише
волим да гледам одоздо, испод стола
Он састави браду с коленима и образе с листовима Еви -них ногу.

Ева је гледала поред Ананија, али се њему чинило да њега посматра и
скупљао је усне у гримасу. Боса је видела скутове Палишуминог фрака
и превелике ђонове његових војничких цокула. Палишума је ћутао.
Видео је изгажене опушке у прашини, на поду, и једину ногу стола,
која је ста -јала чврсто као стуб уз Евине глежњеве. Не&у одавде да из
-лазим зато што /е она горе. На стопалима је имала ципеле од црног
антилопа и кратке чарапе беле боје. Ананије га је гледао како се миче и
гнезди. Није се чудио, јер га је још једном видео у таквом положају. То
је било оне вечери у крчми поред Саве. Ева се распитивала за неког
младог музи -чара. Кад се овај изгубио, исплазивши јој језик, она је
рекла Ананију да су сликари најзанимљивији уметници и да је одавно
запазила Кокана. А Кокан је сликао лице неког лађа -ра. Жика и Војкан
видели су Палишуму испод Евиног стола. Старац је признао Ананију
да је свет најлепши кад се гледа из низине и из свог угла. Ананије се те
ноћи толико чудио и није веровао да се Палишума налази испод стола
док га није опипао. Тада је Жика обећао да ће о старцу написати кратку
причу. Војкан је био тако велики да су сви гледали за њим док је
излазио. Ева је рекла да је и он занимљив, и да жели да га упозна.
Ананије је гледао келнера који се примицао Евином сто -лу и
мислио о Жики, Војкану и Кокану. Аћим му је рекао да се Војкан опет
вратио на лађу и да је Жика побегао у село, оцу, исплакавши се за
Ољом. Келнер је стајао крај стола. Ева га је гледала, држећи дурбин на
крилу. Боса се смешила кроз стакло. Келнер рече:
— Шта је по жељи, молићу лепо?
— Мени донесите црну кафу, рече Ева.
— А мени белу, рече Боса.
Палишума је држао образ уз Евину ногу. Да сам горе, ја бих те
частио. Видео је беле конце на ногавицама келнерових панталона.
— Морате одмах платити, јер добијам смену, рече келнер.
Палишума прикупи к себи ноге и узнемири се. Слушао је бројање

и рачунање. Келнер јс помињао старе дугове. Боса је наглас понављала
келнеру како не чашћава младиће ничим, као Ева, тако да је Ананије
чуо сваку њену реч. Ананије виде како келнер стави новчаник у бели
џеп.
— Господин Палишума није платио, рече келнер. Пла -тићете ви.
Ева одмахну главом.
— Нека плати он сам, рече Боса пакосно.
— Нема га, рече келнер. Не видим га, а малопре је био ту. Тада Ева
рече да је под столом. Келнер избечи очи и за пита
шта ће доле. Боса рече:
— Не знамо.
— Он се врло често тако завлачи, рече Ева. Каже да му је уживање
да посматра људе из свог угла, непримећен.
Палишуми појури крв у образ. Ева је осећала његово убрзано
дисање уз своју ногу. Ананије је размишљао шта ће бити с Миланом.
Бранко је кашљао. Грбави човек и онај са брадавицом уместо носа били
су загрљени: причали су наглас како је било дивно кад су чували
јагњад.
—Изиђите испод стола да платите, рече келнер учтиво.
—Нећу да изиђем, рече старац набусито.
—Одмах морате изићи да платите, рече келнер. Доби -јам смену.
Палишума виде како се келнер премести с ноге на ногу. Он рече:
—Нећу да изиђем. Не узнемиравај ме, балавче. Од да -нашње
дечурлије не може човек на миру да остане. Ја сам пре педесет година
овој кафани темељ ударао, а ти сад до -шао с млеком око усана да ме из
ње тераш. У овој кафани живот свој сам претурио.
—Морате платити, рече келнер. Зваћу милицију.
— Милицију, него како, рече Боса и погледа кроз стакло. Али
Кокана није било. Она га заправо није видела, јер је
држао за рамена Бранка, који је кашљао. Она га је гледала кроз стакло и
сећала се његових лепих и тужних очију.
— Ипак немојте милицију, рече Ева. Схватите га, стар је човек.
Платиће ...
Боса виде како Палишума одоздо пружи руку с новча -ницом.

Ананије умотри како се рука сама врати доле. Пали -шума задрхта од
среће. Ева је мрдала глежњевима. Боса јс гледала како келнер одлази,
увијајући се у ходу.
Пре но што се Палишума сасвим помоли одоздо, руком
придржавајући улубљени цилиндар на лобањи, Еве нестаде под
столом. Само јој се за тренутак забелеше прсти на плочи стола, па и
њих неста доле. Палишума се присети искривље -них црта њеног лица
док се спуштала: очи су јој биле иско -лачене а усне засукане; на
образу је имала малу сенку, и он није схватао откуда јој. Боса је
гледала како се његово лице мршти, зурећи у место у ком је висила
Евина глава са грчом око уста. Ни горе ни/е лоте. Његово лице
заплами се око краста. Хтелл /е к мени. Ананије никад није видео
блаженији осмех на Палишумином лицу. Старац са гађењем одмери Бо
-су, која га је гледала кроз стакло.
Ева је гледала у Палишумине цокуле. Не схватам шта значи
гледати из свог угла. Видела је људе над собом. Мо -трила их је како се
гурају и чепају. Шаренео се дим од ша -путања. Видела је половину
Ананијевог лица с оком које је трептало, не могавши да поверује. Ева
је ћутала и мислила на Милана, који је говорио гомили око себе.
Видела је само његову руку кад ју је подизао.
Палишума се брзином детета завуче под сто. Посматра -ћемо
свет зсцедно. Доле спази њене руке. Он помисли: При -чаћемо доле
једно другом приче.
Чим га нестаде из Босиних очију, Ева изрони одоздо. Чим се он
опет помоли одоздо, она се сакри. Ананије виде како се игра понови
неколико пута.
Дође други келнер и покупи са стола тацне, чаше и шо -ље. Он се
ничему не зачуди. Аћим га зовну и келнер отрча.
Палишума хтеде нешто да јој каже, али само зину, јер осети на
кожи њене прсте. Била је хладна Палишумина кожа, жута и
намрешкана као смрзла дивљака, и њој се чинило да се круни и осипа.
Палишуми заиграше очи, чудна топлина проструја му слабинама.
Он осети да му се дах крати а свет око столова
Тирдни/а 207
ближи и расплињуЈе пред очима; и тај свет, што га је опседао као

тврђава, изгледао му је тог тренутка топлији и дражи; људска лица су
се гужвала и мрешкала, као вода, као њего -ва кожа, растапала и
маглила кад је лагано саплитао трепави -це. Гласови нису били рески и
опори као кад је био насред кафане, већ житки и благи: они су му се
точили на теме. Он хтеде неког да загрли испруженим рукама. Чинило
му се да су зидови топли као Евина шака.
Зачу над собом Евин глас:
— Шта је рекао уметаик?
— Хоће, промумла не отварајући очи.
— А шта хоће? — запита Ева.
— Да те слика, Ево, да те слика. Ништа више.
— А кад? — рече Ева. Што га ниси питао кад ће?
Заиграше му боре око очију: он сасвим зажмури. Ана -није је
бечио очи. Боса се смешила пакосно и гледала старца кроз стакло.
Ватра се разли по старчевим беоњачама, које одједном посташе
дубље и порозније. Нешто му сину између колена. Севање се разли по
његовим жилама и венама. Он раздвоји колена и испружи ноге. Ева је
била над њим. Сви су га гле -дали пресамићеног преко столице. Ева се
опет наже к њему. Он осети другу гомилу њених прстију на кожи с
доње стра -не. Таваница се окретала око његове главе и спуштала тако
ниско да је могао пребројати све пукотине на њој. Лустер се клатио,
сам и осуђен да виси. Могао је загристи у њ да је хтео. Лустер се возио
по путу своје дужине и неповрата, по површини његове коже која се
растапала. Он је дрхтао. Боса је гледала како се грчи, опружа и опет
скупља у прстен као шкорпија. Ананије је гледао како безубим
вилицама гризе усне, модре и рањаве.
Палишума је видео над собом само њена уста. Ох, што је добро
овако, Њене усне биле су велике и длакаве. Овде /е готово као из мог
угла. Он задрхта.
Ева га повуче за прст. Његова се шака отвори као шкољ -ка. Прст
му се исправи. Она га још једном повуче за вену.
Палишума зину. Његове зенице плануше и спљоштише се, просто

их нестаде. И трепавице му задрхташе, на њих се пренесе ватра с
беоњача. Његове очи заколуташе и нестаде их у дупљама испод обрва, а
капци, преврели и изукрштани жилицама и борама, прекрилише му
трепавице.
Ананије виде како Босине образе скупи злоба.
ЈА САМ ПРАПОЧЕТАК СВЕТА
Милан ]е био опкољен сликарима, мнозином. Видели би како их

презриво мери да им није било очију. Чули би како их речима сасеца да
им није било ушију. Полетели би к ње -му и растргли га, али се нису
могли маћи од руку. Били су сами и жути. Вилице су им се мицале и по
томе се знало да хоће да се кажу, али нису могли, безусти. Примицали
су па -трљке руку главама, тим заокругљеним и голим облуцима од
кости и коже. Ни поцрвенети нису могли од Миланових речи, јер нису
имали образа. Ћутали су. Држали су пред собом бло -кове и оловке,
картоне и пера за туш, платна на наслонима и тубице боја, иако нису
знали шта ће са свим тим. Седели су крај свог алата, трептали и
мировали, као да су на дну језера. Милан их је гледао.
Корак иза њих седео је Радоје Радојевић, професор сли -карске
академије. Био је то сасвим обичан човек, крупне гла -ве и просед. Он
је пушио. Био је присебан и миран. Стари Раша гледао га је искоса и
скањивао се да му приђе и започ -не разговор о савременсш сликарству
и Пикасу, којег је сма -трао шарлатаном. Радоје је гледао у Милана.
Стари Раша био је висок и сед и с великим и правим перчином на
потиљку. Он је хтео да каже професору како у целокупном светском
сликарству цени и обожава само Ђу -ру, Предића и Пају Јовановића.
Миланов глас је постајао све усијанији:
— Ви излажете своје слике, добијате награде и прослав -љате се, а,
у ствари, ни појма немате о лепом сну уметности. Ви, тобожњи
сликари, злостављате и себе и друге својим мр -љама, а нисте у стању
да схватите шта уметност треба да
Тирдни/а 209
уради од овог света и века! Не знате ви то, нити ћете икад сазнати, јер
сте само пузава недоношчад овога запаљеног доба, овог срамног доба
ћифти и малограђана! Не рађате се живи! Има ли ишта страшније од
тога? Родити се полумр -тав, гњилог пупка и још трулијег мозга а тек
се у двадесетој одвојити од мајчине сисе, ћосав! Могу ли такви да
сањају сан уметности?
Грбави човек га прекиде повиком, али он настави:
—Земља ће пропасти и све живо на њој ако је ви и даље будете
газили. Зато вас треба повешати.
—Ти то говориш јер се бојиш за свој опстанак, рече неко из
гомиле.
—Ничега се не бојим, рече Милан, јер ће иза мене оста -ти моје
слике.
— Покажи нам твоје слике и твоју уметност.
—Нећете је задуго видети, рече Милан. А кад је будете видели,
сви ћете бита уништени.
Ананије је познавао РадоЈа Радојевића. Виђао га је на изложбама.
Први пут га је видео на Лубардиној изложби на Теразијама. Лубарда се
с њим дуго руковао и смејао. Ана -није је гледао старог Рашу који се
двоумио да ли да приђе Радоју Радојевићу. Хтео је да му каже да
ниједна рука до -сад није створила већу лепоту и трагику од старе руке
Паје Јовановића у „Сеоби Србаља". Аћим и Никифор правили су се да
не виде Радоја. Неко повика Милану:
— Убићемо те због увреде части!
— Али не можете убити моје слике/ рече Милан.
— Обесићемо те.'
—Висићу на вешалима исплажена језика и ругати вам се и мртав!
И висећи — надвисићу вас.
— Неће бити баш тако. Ми ћемо ти изабрати смрт.
—Ако вам то икад успе, захтевам да ме затрпате мојим сликама.
Хоћу с њима да напустим земљу.
Радоје Радојевић му се насмеши. Милан погледа презри -во поврх
њега. Стари Раша даде знак Ананију кажипрстом. Ева се осмехну кроз
дурбин. На њеном догледу висиле су врп -це црвене и жуте боје, које
су се завршавале китама. Пали
14
Миодраг Булатовић НаЈвећа таЈна света
шума ништа није мислио. Човек налик на гуштера повика на Милана:

— Не фантазирај! Покажи нам твоје слике. Никад их нисмо
видели.
— Хоћемо да видимо с ким имамо посла, рече жена.
— То ће историја показати, рече Милан.
Аћим и Никифор су стајали. Сима се смешио с висине, седећи.
Радоје Радојевић гледао их је мирно. Аћим рече Милану:
— Само због тебе почећу да пишем прозу. Бићеш ми про~
тотип за роман.
— Ја сам прототип свих личности свих времена, рече Милан.
— Нисам те схватио, понови, рече Никифор.
— Ја сам прапочетак света, рече Милан.
— И шта си још? — запита Сима седећи.
— Ја сам прапочетак света, рече Милан.
— И шта си још? — запита Аћим.
— Отац свих слика на земљи и њихов бранилац.
— А да ниси случајно синтеза свих хохштаплераја и ло
-повлука свих векова? — запита Аћим.
Милан се окрену сликарима и косимице их одмери. Они су ћутали.

Између њих гмизао је човек налик на гуштера. Он их је молио да га
сликају. Сликари су гледали у Милана. Ста -ри Раша је прилазио Радоју
Радојевићу и смешио му се. Милан настави:
— Мучно ми је с вама, јер нисте људи. И шта онда да вам
кажем? Осећам да сваког тренутка постајете све нељуд -скији и
нестварнији. И чини ми се да се полако претварате у животиње, да вам
са чела ничу рогови, да вам се уста за -тварају, да добијате шкрге.
Понекад ме обузме страх од вас таквих. Више не личите на људе. Не
знам шта сте: утваре, привиђења, полуљуди. Реците ми: шта сте?
— Утваре смо које ће ти по ледини просути мозак, рече човек

налик на гуштера.
— Привиђења смо која ће се напити твоје крви, рече чо -век
са брадавицом уместо носа.
Тирлни/д 211
— Полуљуди смо који ће те разапети као Христа, рече грбави.

— Бојим се да се не угушите у мојој крви, рече Милан. Аћим крочи
од стола и рече Милану:
—Чувај ти ту своју усијану главицу, а за уметност се не брини.
—Ја сам вас питао: шта сте? — рече Милан. То ми реците.
— Ми смо уметници, а ти то ниси, рече Аћим.
—А задатак нам је да се боримо против таквих лудака, рече
Никифор.
Радоје Радојевић одбијао је колутове дима од свог лица. Иза њега
стајао је стари Раша и смешио се у паучину. Ана -није га је гледао.
—Страшни сте, рече Милан. Просто сте ужасни. Али сам помало
срећан што вас знам. Јер ма колико имао фантазије, не бих вас могао
измислити.
—А да тебе није било, не бих могао написати роман о манијаку
који је бранио уметност од правих стваралаца, рече Аћим с осмехом
испред зуба.
Насмејаше се чак и безусти. Смејали су се образима и борама.
Милан им рече:
— Заиста, једино вам још остаје да се смејете.
—А теби остаје да и даље лудујеш и тако докрајчиш свој сулуди и
мрачни век, рече Аћим.
Ананије виде како се крај Милана обрете жена с мужем. Они не
дођоше као остала чељад, већ га она донесе. Муж је био мали, ногу
које би се увиле и поломиле да се на њих одупро: висиле су поред
њених скутова. Муж је био угојен, те се није знало где му почиње врат
а где глава. Коса му је за -клањала пола лица. Она је била висока и
широких плећа. Нико није знао шта ће јој увојци око врата кад јој је
глава велика и спљоштена у слепоочницама, нити што ће јој вилице кад
нема ни зуба.
Жена га не хтеде спустити, иако јој то стари Раша рече, већ се
ослони руком на сто. Другом руком припрти га на леђа. Гледала је
Милана изгубљено, просто побожно, као икону.
14*
212 Миодраг Булатовнћ
Гледала га је не трепћући, не мичући се, иако је муж махао ручицама

око себе. Она дуго оста скамењена и нема. Нај -зад рече:
— О теби се прича да си генијалан, па смо дошли да од тебе
тражимо благослов?
— Од мене благослов? — запита Милан. Од мене?
— Од тебе, рече жена.
— Он је најобичнија битанга која нам смета, и нема пра -ва да
даје благослове, рече Аћим.
— Благослов тражи од нас, рече Никифор стојећи. Женино лице се
наружи и искриви, као да хоће да кине.
Ананије је посматрао мужа који се смејао. Аћим ју је грдио и звао к
себи. Никифор јој је говорио да дође к њему макар била и без динара.
Сима јој се смешио.
— За благословом смо дошли, рече жена не осврћући се на
гласове. Ми се потајно бавимо уметношћу. За то зна само сусетка и
Ољин муж, онај из Карађорђеве улице, који нас много грди. Ананије
нас није грдио. Он каже да нас воли и да никога не мрзи.
— Ја компонујем валцере, рече муж одозго.
— Од првог почињемо да сликамо, рече жена.
— До подне ћу ја њу, а од подне ће она мене, рече муж. Милан им
не одговори, само спази како Ананије црвени
слушајући их. Жена запита, тупо гледајући у Милана:
—Много те волимо и ценимо и реци нам: шта да ради -мо од
среће?
— Котите се, рече Милан тихо.
—Кажи јој да ми после ручка не брани да компонујем, зацвиле
муж. Она ме стално тера да спавам. Каже да се од тога расте и гоји.
— Котићемо се, рече жена престрашено и измаче.
—Првом сину наденућемо твоје име, рече муж. Другом ћемо
Ананијево. Деветоме ћемо опет твоје а десетом опет моје.
Аћим и Никифор су се гласно смејали. Ева је гледала без дурбина. Боса
је кроз стакло назирала Коканово лице. Ко -кан је седео крај Бранка и
шапутао му како ће насликати мужа и жену. Бранко му је обећавао да ће
га упознати са Бо
сом, али да није сигуран има ли доста пара. Кокан га је грлио и молио
да о томе ништа не говори његовој девојци и коле -гиници Ољи.
Ананије је црвенео. Ананије виде како жена некуд побеже с мужем.
МАЛИ МОМАК И ВЕЛИКИ ПАКАО
Момак што ступи пред Милана звао се Бора. Глава му је била

црвена и мека. На њој је имао болесну ћубицу косе с машницом. Очи
су му играле на образима тако живо да Ананије није могао знати кога
гледа: Милана или Радоја Радојевића, или просто зури. Милан га
строго одмери и реши да га не гледа. Бора се помери с великом лутком
у наручју и праћком под пазухом. С муком проговори:
— Решио сам да постанем уметник. Глас му је
био танак и начет.
— Прво ми реци: јеси ли ти мушко или женско? — рече
Милан загледајући га.
— Мушко сам, рече Бора. Ипак сам мушко.
— А јеси ли срећан што си дебео?
— Јесам, рече Бора крештаво.
— Па шта онда хоћеш?
— Да постанем сликар, рече Бора.
— Остави ту жељу, није то за свакога. Изгубићеш и лутку и
праћку.
Борино лице тупо се смешило. Он рече:
— А шта ћемо ако ја желим да будем несрећан, молим? Момак оде
без одговора. Ананије му се уклони с пута.
Ева спази лутку и гурну Босу лактом. Обе прснуше у смех. Палишума
их радознало погледа. Бора оде према излазу.
Милан је гледао за својом руком. Око врата видео је људе. Кретали су
се између столова, између четири неизбе -жна зида, милели по
празнини кафане и махали рукама. Кре -вељили су се и зборили,
увлачили и истезали вратове. Лииа су им била расечена и насмејана.
Клањали су се, кашљуцали, показивали једни друтама зубе иза осмеха,
и песнице које су се расцветавале на крајевима њихових руку.
Шапутали су је
214 Миодраг Булдтовић
дни другима око ушију, вратови су им тада постајали жила -вији:

истицале су се јабучице у поткожном бежању од под -брадака према
крагнама кошуља. И очи су им у тим плавим тренуцима лагања и
надлагивања постајале окатије: оне су биле модре као дим, као паучина
која се плела од таванице до њихових лобања.
Било је ту људи који се нису кретали, јер нису могли. Они су били
заваљени у столицама, или су просто лежали, беспомоћно и остављено.
Они што нису видели своја лица, оглодана и унакажена иза огледала,
нису били весели, јер како и да буду. Они што су лежали били су
безбрижнији, јер су од себе видели само руке. Они што су лежали доле,
на поду, чак су се и смешкали. Вртешка је избацивала људе из својих
крила као метке и остављала их саме у диму: били су збуњени и дуго су
стајали крај ње, не знајући где су, на поду или на својим ногама, на
таванипи и наопако пободени, или негде у простору, обезглављени.
Видело се да је тако, јер нису никуд гледали нити су шта видели.
Стајали су мирно, као да нису живи, прекраћених руку и поткраћених
ногу, и бледи. Кад би неко од њих пустио од себе реч и глас, она се
негде и пре времена губила: сви су пуштали речи и оне се нису чуле;
нису то биле људске речи, већ најобичније шиштање и гласкање да у
тим дремовним телесима постоји душе, огња и мрака; били су то
гласови новорођенчади која се тек из утробе помолила, уздаси,
нарецкани и танки, извитоперенм и крвави. Милану је било и смешно и
тужно гледајући их како зуре у дим и једни у друге не видећи се.
Били су и слепи срећни. Да су се могли видети не би мировали.
Растужиле би их сопствене руке без ноктију, огу -љене и црвене.
Сневеселила би их вртешка са својим жуто -крилим избацивањем без
престанка и милости. Видели би многе како ћуте на поду и не могу да
се дигну па бауљају Замутило би им очи и вид тек проклијало плакање
оних без -ногих што постранце леже између штака. И да су видели,
никуд не би могли од истурених у наслоњачима и разапетих над
столовима.
Ананије је гледао у вртешку и мислио се како о њој да напише

песму и да ли да буде римована или не. Он није чуо разговор Милана са
сликарима.
— А која је твоја тема? — запита један од њих.
— Људски пакао, рече Милан. Ви богаљи. Болест људ -ских
мозгова.
— Лепше нам то објасни, рече Аћим који се однекуд појави.
— Хоћу да насликам вашу болест, рече Милан. Хоћу да
преврнем и суновратим ваше мрачне утробе и да их по -кажем
историји. Хоћу да овековечим ваше слепило.' Да вас цела земљина
кугла зна преко мене, сулуде и изгубљене Хоћу да насликам утваре,
полуљуде а полуживотиње. Вас да насликам.
— Имаш ли још нешто да кажеш?
— Хоћу да кажем да је све око мене болесно. Да помр -чине
освајају људске главе, да је свуда мрак, те се ништа под небом не види.
Милан нагло умекша глас.
— Хоћу да кажем да и сама земља губи своје лице. Дд градови
тону са живим људима, да реке пресушују. Да деца, рођена кљаста и
саката, урастају и претварају се у привиђ<»-ња. То хоћу да кажем.
— Болест је у твојо] глави, а не међу нама, рече Аћим. Међу
нама је сасвим обично: до ноћи дан, а од ноћи мрак. И ништа више. У
зорењу неко се помоли на свет, а око су -мрака други га оставља. Тако
без престанка откако постоје небо и вода и ми људи.
Милан му не одговори. Примети како се Ева сме1е.
— Па шта ако је око нас тама? — запита НикисБор. Ва -жно је
да се ми у њот видимо, а да ли је око нас бело или црно заиста нема
никакве важности.
— Хоћу да моје слике осветле свим људима циљ, рече Милан.
— Ни1'е потребно, занесењаче, ничије осветљење. Сва -ком
живом створу пут и циљ сам се и отвара и затвара.
— Пустите ме да будем визионар.' — рече Милан.
—Дозволићеш прво да те обесимо. Онда те можемо про -гласити

визионаром.
— Али пре тога морамо видети твоје слике, рече Сима
смешећи се лењо. Да их видимо, а затим да их запалимо.
— Неће изгорети, кажем вам, јер су вечите, рече Милан. Аћим
занеме. Радоје Радојевић задржа поглед на Ана нију,
затим извади из џепа лулу. Милану се учини да сли -кари долазе к
себи. Нису знали шта пре да ураде: да се на -смеју или да проплачу —
а то је било готово исто, јер смејање је врста плача и заборава — гогга
су могли да схвате куда ће: да ли натраг својим платнима и наслонима,
да ли у свет па све до зидова. Да ли у дим или к чесми, заграђеној
чаршавима, који су као непроходни и прљави бедеми чували старца са
штаком и његову освету.
Живан је мислио на Ивана и гледао у обршћену страницу црквене
књиге. Ето, вичем на неправду, али се не слушам; вапијем али нема
суда. Заградио је пут мој да не могу про -ћи; на стазе моје метнуо је
мрак. Свукао је с мене славу моју и скинуо вијенац с главе моје.
Поружио ме }г од свуда да ие нема; и као дрво ишчупао је надање
моје. Да би пошао према вратима или к чесми, морао је прескочити
преврнуте сто -лице и сто. Где ми /е Иван? Кад прође поред зида,
Милан мр -зовољно окрену главу.
К Милану дође Бранко и шапну му:
— Дала нам је пара она риђа баба, она с дурбином. Пуна ми је
шака. Рекла је да ће дати још кад слика буде готова. И пита да ли смо
гладни и да ли хоћемо да за нас наручи вина или ракије. Само испод
слике да напишемо:
НЕСРЕЋНА И УЦВЕЉЕНА УДОВИЦА ЕВА.
Кокан запита:
— А да ли би она до ње хтела да је сликам?
— Каже да хоће, али тек првог, кад прими инвалиду, рече
Бранко.
Милан их не погледа. Хтео је да одговори Аћиму. И ви -део је
пламен испод гомиле својих слика које ватра неће.
МАЛО ПОТЕРЕ С ТИШИНОМ
— Где ми је друг? — запита старац с орденом.

Људи што су стајали једни уз друге као статуе нису знали да му
одговоре. Они су га гледали. Гледао га је и Ана -није. Људима су руке
биле састављене и повезане. Главе им се нису виделе, јер су их крили
од света иза фуруне. Све око њих лежало је у тишини. Чак су и столови,
увршћени као најобичнији сандуци, мировали.
— Да није овуда прошао?
Живан се стресао мада је био без одговора. Нешто <~е десило,
Руке није могао да спусти и оне су, полузгрчене и преломљене у
лактовима, дрхтале. Хтео је још да их пита, али се свезани људи
сакрише иза фуруне.
Ева је гуркала Босу лактом и подсмешљиво шапутала. Ананије је у
себи понављао стихове тек срочене песме. Била је то песма о вртешци
и о трагици људи које она избацује.
Живан изби на други крај кафане. Зид је био проваљен. Старац је
дрхтао и бојао се да Ивана није неко гурнуо у рупу, у којој је клокотала
вода. Неки женски глас закикота се и зовну га по имену. Он продужи.
Срете га Бора иза Аћимових леђа. Запита га невесело:
— Што си се узнемирио, стари?
— Јеси ли ми га видео? — рече Живан.
— А кога то, стари?
— Мога друга, Ивана. Мога брата. Онога са штакама.
— А јеси ли ти видео моју мајку, стари?
— Нисам, рече Живан.
— Ни ја твог друга, рече Бора.
Живан је унезверено гледао око себе и тихо цвилео. Црквену
књигу држао је под пазухом. Ананије се није чудио што старац плаче.
— Не умем да изађем из кафане, рече Бора.
— Онда и не излази, рече Живан.
—Изведи ме одавде, стари, заплака Бора. Добро ћу ти платити. Не
смем овде да останем.
Пођоше барабар. Бора је био виши од Живана за главу и врат. Бора

је плакао, држећи праћку под пазухом. Луткине очи гледале су
косимице у под.
— Не знам куд га је враг однео, рече старац. Бојим сг да му се што
не догоди. Има слабо срце и велики притисак.
Живан је говорио и усне су му дрхтале. Он настави:
—Плашим се, пашће негде па неће моћи да се дигне. А никад се
нисмо раздвајали.
— Малопре је плакао, рече Бора.
—Плакао је целог јутра, рече Живан. Откад смо уста -ли, није
сушио образа. Не знам шта му је. У последње време много пати.
Гледали су око себе, старац не би ли угледао Ивана, а момак врата.
Разлучише се. Момак удари удесно, али врата нигде није било. Само је
испред себе видео дим, лустере како на њему плове и слепе изразе
невидљивих прозора. Он живн/.
Уплакан и погурен, Живан у трку опкрочи жену и мужа. Они су
ћутали.
— Куд си похитао, стари? — запита жена.
— Да ми нисте видели друга? — рече Живан.
— Видео сам га малопре, рече муж одозго.
— А где је сад? — запита Живан.
— Отишао је да се убије, рече муж.
—Откуд то знаш, обешењаче? — намршти се старац и погледа
горе.
— Прочитао сам му на челу, исцери се муж.
Жена крочи ка старцу и састави велика и боса стопала. Затим рече:
— Стари, где је излаз одавде? Хоћемо да изађемо.
— Сви нам кажу да га нема, рече муж смејући се. Живан потрча и
одједном се укипи пред Евом. Палишума
извири испод стола и накашља се значајно. Живан се насме -ши, чак се
и закикота. Затим прстима опипа орден. Исправи се и руке опружи низ
бедра. Ева му се смејала наглас поред дурбина. Он је дрхтао и мислио и
на њу и на Ивана. Боса је брисала стакло марамицом и чудила се
необичном старцу.
Тирдни/а 219
Ананије и Радоје Радојевић видеше како се Палишума нарогуши и

пође Живану. Али кад Живан пође вратима и чесми, Палишума се опет
завуче под сто.
ОН ЊОЈ НА КРАЈУ
Ева Је седела као малопре, мало растављених колена и прстију на

рукама, с једва осетним смешком испред зуба. Гледала је. Миланово
лице никад није било оштрије и леп~ ше: он је говорио смешећи се
победнички, самоуверено и сви -репо и држао руке у висини лица.
Евин поглед био је мален, готово провидан и прав: било је нечега меког
и хоризонтал -ног у њему, као у речи при издисају. Бранко се тихо
смејао са Коканом.
Палишума осети Евин поглед као додир руке, као меко -ту длана и
би готов да заплаче, да зажмури и тако заспи под њим. Али одједном се
узврпољи под столом. Тек се био наместио, и хтео да опружи руке и
исправи ноге, кад му паде на памет: можда гледа неког другог.
Старац се осврну. Евин поглед прелете преко његовог цилиндра.
Милан је стајао на столици и био за пола раста виши од Аћима и
Никифора, који су га псовали и претили му. Кроз сузу, што није хтела
да се одрони са трепавица, Палишума је видео своје краставе прсте,
Евин подбрадак и Миланов чуперак на темену.
— Сликари су пропалице, заусти Палишума.
— Ипак ради њих постоји свет, рече Ева значајно.
—То су пропалице и неизлечиве скитнице, рече Пали -шума.
Никад немају новаца.
Старац поцрвене од стида и прошапута:
—Имам ја пара, Ево, имам ја пара одавно. Само кријем. Само ти
реци колико ти треба. После ћу ти рећи откуд ми паре.
— Не требају ми твоје паре, рече Ева.
Боса се смејала. Ананије га је искоса гледао, стојећи уза зид.
Палишуми се стеже грло. Ни заплакати није могао Ева је гледала преко
његовог цилиндра.
—А да ли бих и ја могао постати сликар, Ево?

— Да, али тек на оном свету.
— Волео бих да сам уметник и да те само ја сликам.
— Као стеница си досадан. Схваташ ли ти то? Ананије се
насмеши. Боса виде како Палишума принесе
марамицу очима.
— Не гледај га, молим те, рече Палишума. Он је нај -обичнији
одрпанац и хохштаплер. Он је, знаш... он је ко -пиле ... Мајка му се
обесила још пре него што је узео четвр -ту годину. А отац му је био
неки Црногорац, исто некакав уметник. Знаш, уметници су већином
пропалице, а ми обич -ни људи питомији смо и племенитији. Они су
дивљи и језиви. Погледај само овога ђавола. Како можеш тако лепо да
га гледаш? Ево, он је копиле, зар ти то није страшно? Издр -жавали смо
га ми, бивши трговци и богаташи. Не гледај га, он /е копиле. Ја сам га
пет година издржавао и школовао...
Ева је гледала поред Палишуме, који је тихо сузио. Ми -лан се
надносио изнад блока. При том је дизао и спуштао обрве, час једну час
другу, од очних капака па до зализака. Савијао се око стола готово у
прстен, као шкорпија, пиљећи у заврзене линије на хартији. Постајао је
час мали као ка -мен на путу, час дужи од свог раста. Гледао је Еву. Она
му је, док се скупљао, видела само леђа и лактове и изломљене црте
лепог лика кад се нагло појављивао одоздо. Гледала је како
прижмуркује, мери и премерава нешто, опкрачући сто. Осећала је да јој
се дах крати. Слика ме, слика ме. Подизала је главу, окрећући му час
врат с огрлицом разних боја и ве -личина, час профил, успијала уснама
и стезала кесе на образима.
Радоје Радојевић се смешио на њега. Милан није хтсо ни да га
гледа.
— Знаш, Ево, његова мајка била је проститутка. Код свих нас је
долазила и спавала и ми смо јој давали новаца за то. Хранили смо је.
Неколико пута је с Милановим оцем бежала у свет и враћала се у
Београд. Били су и у Паризу. Кад се она обесила, он је секао вене за
њом и изгубио се. Нико ни данас не зна жив ли је — мртав ли је... Не
гледај га, он тебе презире и свуд прича ружне ствари о теби. И мај
ка му Је била туберкулозна. Заразиће те. Он хоће да ти из -мами паре,

варалица је то ..
АнаниЈе је слушао како Палишума шушти крај стола. Аћим и
Никифор стајали су на столицама и говорили, претећи песницама.
Људи су слушали Миланов глас:
— Не признајем ниједног живог ствараоца! Какав Пика -со и
Утрило! Какав Лубарда и Челебоновић! Какви Богојс -вићи и
Јараковићи! Сви они само гомилају боје без икаквог смисла за
суштину, комплекс и идеју! А ваша имена и пре -зимена толико су ми
смешна да не могу да се отмем дојму да сте ужари или јорганџије. Сви
сте смешни и жалосни да ме хвата туга док вас гледам. Сви ви потичете
из јорганџиј -ског рода, од ћифтинске лозе, немате у себи ничега пусто
-ловног, визионарског и великог.
Живан је унезверено гледао око себе. Стари Раша се сме -шио
Радоју Радојевићу који га није примећивао. Палишума је шапутао крај
стола:
— Волећу те и чувати. И слушаћу те као дете, само га не гледај.
Куповаћу ти хаљине, хранићу те најскупљим је -лима, бићу ти
заштитник и слуга ...
Ева га није слушала. Дурбин је држала на крилу, а лиие окретала
Милану. Бора је плакао насред кафане, држећи лут -ку у наручју. Аћим
повика:
— Па покажи нам већ једном те своје велике и генијал -не слике.'
Дај да их видимоГ
Милан је мерио и проматрао Евин лик. Глас: Не, нека их не
показује, страх ме је. Живан је гледао у гомилу око чар -шава. Други
глас: Биће како сам рекао.
Ананије виде како се крај Евиног стола нешто догоди. Палишума
погледа око себе и натаче цилиндар до ушију. Онда завуче руке под сто
и ухвати је.
Ева задрхта пре но што јој шакама обујми колена. Она се нагну
тако да се листови њених ногу подигоше до његових лактова. Поле
њеног капута саме се раздвојише. Пешеви кли -знуше с колена.
Палишума примаче главу. Њене ноге биле су накриве и потанке, с
израслинама глежњева и стопала. Пешеви се ди' гоше изнад ње као
цвет. Он је помилова. Милан се чудио
куд се дела. Ева се измаче. Палишумини прсти напипаше само лакат и

бедро.
Ева помоли главу испод стола и обуЈми очима Миланова рамена и
врат с јабучицом. Заокруглише се ћеле и побегоше с лобање. Слика ме.
Ускипе смех и негде се преточи, те под таваницом оста само дим. Све
&у му дати. Лица се распа -доше, као да су била од крпе и земље, а не
од кости и коже. Прскоше огледала. Руштање поломљених чаша и
штака по -меша се са смехом и тутњавом што се чула с друге стране
зидова. Волим те. Цео тај урнебес сручи се у њене очи и по -плави их
болом. Да ли хоћеш? Ева је гледала. Милан је из~ влачио потезе по
хартији. Палишума је шапутао:
— Реци ми да ли си икад волела? Реци ми ... Он је бо -лесно
копиле, мани се ти њега. Он ће да оде, као и његов отац, а ја ћу да
останем с тобом до последњег часа . ..
Куљао је дим и паучина се уткивала у Евине трепавице Она опет
отвори очи. Миланова уста обиграше главу и сама се завезаше иза
ушију. Влажни брод што је пловио уоквире -ним плавилом воде полако
се распадао и тонуо између оквира у Палишумин шапат.
Палишума се саже. Његов цилиндар улуби се под столом. Топлина
цурком потече низ шкољку његовог длана. Шапу -тао је:
— Увек ћемо овако да се јадамо једно другом ... јер смо обоје
несрећни и остављени. Ми смо страшно стари. Про -дао сам ћилим.
Продаћу и онај други. Ко ми год тражи пара, кажем да га нисам продао.
А оно што сам малопре рекао о женидби није истина. Лагао сам. Ја
често лажем. Како бих ја тебе оставио?
— Их, врат ти је сав у крастама, рече Ева и одгурну га од себе.
Палишуми се лице искриви. Његове очи засузише. Он стидљиво
погледа преда се.
Ева умотри Миланово лице у диму. Његове очи биле су црне и
севале су.
Живан је на образу имао гримасу: било је у њој и страха и зависти.
Он притрча Евином столу и запита:
— Да ми нисте видели друга?
Тирдни/д 223
Палишума му довикну
— Не тражи друга овуда око нас, будало излапела.' Бу -деш ли
још једном овуда наишао пребићу те.
— Морам га тражити, рече Живан снисходљиво, гледа -Јући
испред себе. Ми смо браћа, у ствари једно биће ... ви то не схватате...
Палишума пође к њему са стиснутом песницом. Ева по -мисли:
волела бих да се иоби/у, и зацерека се. Неко подиже руку уз повик и
Живан се стрмоглави ка чесми.
ЉУБАВНИ ДОДАТАК
После Палишуме Милана је најбоље познавао Ананије. У његовоЈ

мансарди у Карађорђевој улици провео је пуне три године. И Ананије и
Палишума знали су да се Милан мрштио пролазећи поред жена.
Палишума је рекао да тако подиже себи цену. Ананије је одговорио да
то није тако, већ да је Милан још непробуђен мушкарац. Милан је дизао
главу про -лазећи поред жена како би им доказао да су нуле и најобич
-нија привиђења.
Стари Раша често га је виђао у Душановој улици, око ганазије.
Старац је одмах дознао да је тамо одлазио да види неку ученицу.
Обично је стајао пред главним излазом, чека -јући да се заврше часови.
Затим је дуго ишао за Љиљаном, неопажен. Док ју је пратио,
размишљао је како ће овекове -чити њен лик. Љиљанине другарице
дознале су да се зауста -вио пред њом на углу Душанове и Француске
улице. Хтео је нешто да јој каже, али се збунио и показао јој блок са
слика -ма. Она се препала од његове брадице, пребледела и побегла у
мрак. Док је бежала, чинило му се да ће пасти и просути по асфалту
ђачке књиге и свеске. Нестала је у гомили света, а у њему се рађао
страх да ће је прегазити трамвај. Тако је почело.
Готово сваког дана долазио је пред гимназију. Њене другарице чудно су
га загледале и смејале му се. Он је гле
дао изнад њих. Сачекивао ју је испред школе, на ћошкови -ма, чак и

пред капијом куће у којој је становала. Увек је хтео да каже исто. Бојао
се да чуЈе њен глас.
Пратио је како се удаљује од њега по мраку ситним к болесним
ходом. Тада га је увек обузимала мисао да је више неће видети. Сањао
је како је умрла и како на гробљу нема никога сем њега, Бранка и
Кокана: они копају гроб и праве крст од украдених тараба, а он
приноси раки мало и мло -хаво тело.
Никад јој није рекао да жели да је наслика и тако над -маши бледе
и површне боје Монализе. Љиљана је бежала кад год би га видела. У
сну му се приказивала блеђа но што је била: с рукама над главом, и
згрчен у мраку своје мансарде, чекао је да се појави и не погледа га.
Изгледала му је чудна. Једна њена другарица рекла му је да је
Љиљана увек невесела и потиштена. Он је схватио да је то зато што
нема да се обуче и наједе као друге. Ананије и Палишума дознали су
од старог Раше да је сачекује, али нису знали зашто.
Он је стално киснуо пред школом и бојао се да чује њен глас.
ЛЕПИ ВЕНАЦ ЉУДСКИХ ЛОБАЊА
— Тако ћу и урадити, рече Милан и лице му се искоси и заоштри.

Повући ћу потез и на њега нанизати много ваших лобања. Обојићу их
црно, налепићу им рогове, нацртаћу им уши неке животиње, рецимо
слепог миша, али морам на -правити и отвор кроз који ће се моћи
видети да у лобањама звони мрак. Свет мора видети да у њима нема
ништа сем празнине, ужаса и кости.
Он прижмури, као да посматра већ готову слику.
— У први план долазе вилице. Кезе се једна на другу. У позадини:
празно. Доле: пакао. Горе: исто пакао. Свуда пакао људских лобања.
Направићу венац оглоданих људских глава. Слику ћу назвати пакао. И
нећу ставити своје име, па
нека трагају за аутором. Нека се цео свет да у потеру за мном! А ја ћу

негде из прикрајка гледати људску мизерију у трчању. Писци ће писати
књиге о њој, сликари ће ме по -дражавати, бићу славан, а никад се неће
дознати ко јој је ау -тор. Сви ћете се видети у њој. Сва мудрост, сва
туга и ужас овога века биће на тим лобањама. Наћи ће у њој свој лик
човек, изгубљен под небом и међу зидовима, несрећан што нема у шта
да се нада, што нема за шта да се ухвати, ужа -сан и несрећан што није
уметник. Ха, нећу заборавити ни ло -бању оне риђе бабе из угла.
—Само не заборави да и своју лобању на тај венац на -нижеш,
рече Аћим.
—Ту твоју запаљену главицу са брадицом, рече Ни -кифор.
—Ја стварам и изнад свега сам, рече Милан. Ја надах -њујем и
готово сам невидљив.
—И назначи која је твоја лобања, да не трагамо за ау -тором, рече
Сима.
Милан им се опет окрену и изазовно насмеши.
—И бићете срећни што сте ме знали. Ићи ћете по свету да
приповедате како сте познавали уметника који је обесмр -тио
несрећног човека и његову судбину. Бићете славни и чу -вени због
тога. Говорићете како сте знали сликара са бради -цом који је насликао
ужас атомске данашњице. И опет ћете бити смртни, гинућете од
атомских бомби, од болести: опег на мој венац — лобања до лобање!
Мудрост свих вековаЈ Најобичније празне тикве. Решење загонетки и
крајева од постанка света. Исходи дуговеког тумарања за циљем, трбу
-хом и благом. Целог века окретање око себе по кругу од своје крви и
својих табана и на крају: на моје платно раз -јапљених чељусти!
—Није тачно да се вртимо у круг рече Аћим. Ми имамо своје
циљеве и своје одгонетке света и себе.
—Долетеће твоја лобања на странице моје најновије књиге, рече
Никифор.
—Зацрнеће се твоја главица са брадицом на нашим плат -нима,
рече неко од сликара.
1$ Миодраг Булатовић На)већа та)на света
Милан рече тихо, спуштаЈући руку поред себе:

— Срећан сам што нисте у стању да ме схватите.
— Мислио си на свој хаос? — рече Аћим.
— Мислио сам на своју усамљеничку срећу и тугу, рече
Милан.
— Мислио си на своју болесну и измишљену славу? -рече
Аћим.
— Мислио сам на своје висине, рече Милан.
— А мислиш ли кадгод на своју мајку која је била про
-ститутка? — рече Сима. Или на свог сулудог оца, оног Црно -горца,
који се без трага и гласа изгубио? А?
— Не мислим на њих, јер нисам дете, рече Милан. До -ста
сам о њима мислио. Оставимо то. Хоћу да вам кажем да ме ви у ствари
и не видкте. Зар не осећате да летим? Ви сте ми под табанима. Мали
сте као скакавци, као ровци, и гала -мите као попци.
— Чувај лобању, рече Аћим. Горе се немаш за шта ухва -тити.
Горе је све празно.
— Јавите ми кад ме сасвим изгубите из вида, рече Милан,
Аћим скочи к њему. Милан се намршти. Анагапе је гле -дао како
Аћим стеже песнице. Ева је гледала Милана без дурбина.
— Ипак ћемо се схватити, рече Аћим. Наћи ће се неко да нас
помири. Наћи ћемо одгонетку и без твојих слика.
Аћим иронично изговори последње две речи. Радоје Ра -дојевић
слушао је расправу и смешкао се. Он је седео. Једино дим изнад његове
проседе главе није мировао.
Однекуд изби Шандор. Био је уплакан и изгребен по лицу.
— Шта хоћеш? — запита га Милан строго.
— Трчао сам цео сат, а ње нигде нема, рече Шандор.
— Па шта хоћеш од мене? Што си дошао? — рече Милан.
— Врати му капут, копилане, рече Аћим.
— Дошао сам да ти кажем како је нигде нема, рече Шандор
снисходљиво. Шта сада да радим? Реци ми.
— Трчи и даље, рече Милан и одгурну га руком од себе
— Хоћу, али дај капут, рече Шандор.
Тирани/д 227
Био је покисао, с рукава му се цедила вода. Бранко и Кокан питали

су га зашто је трчао по киши. Он их нијо чуо. Милан му рече да иде.
Шандор се саже те му замало не испадоше очи. Он обу -че
капутић и запита:
— Да ли да трчим истим путем?
— Трчи, рече Милан, и руком му показа излаз.
Не могавши оварисати где су врата, Шандор се зауста -ви крај
слепог изреза прозора. Ту се заплака, јер то су и остали чинили.
Ананије је гледао како се с њега цеди вода. Дрхтао је, а велике и туђе
очи колутале су му.
— Врти ми се у глави, рече Бранко и поглед му се укочи. Опет
ме хвата, Милане.
— Говорио сам ти да се не вучеш за мном, рече Ми -лан
строго.
— Ишао сам да ти донесем боје.
Бранко скочи са седишта и заклати се. Његово лице побледе и
искриви се. Он стиште длановима слепоочнице. Цео тренутак оста
разјапљених вилица, искренут, као у лету окамењен. Он виде како
кафану испунише четвороножни амбиси испретураних столова. Чуо је
гласове преко њихања лустера и клецавих нагињања зидова. Пао би да
га Кокан не придржа.
— О књижевниче, шта је то с тобом? — запита Аћим подругљиво.
Бранко је гледао како људи, обешени за своје руке, висе око
лустера. Неки су узлетали таваници, па онда падали поред зида као
камење. Други су се одозго враћали, глава окренутих надоле, и некуда
пропадали без трага и шума. Бо -са га је гледала и дрхтала. Играли су
тако људи по празнини кафане и његових очних дупљи као лутке, све
више се зао -грћући димом и паучином.
— Како љубав, књижевниче? — запита Аћим.
—Нема љубави, не да ми струја, замуца Бранко, преса -мићен
преко стола, тако да је шакама додиривао под.
—А како свемир, књижевниче? — рече Никифор. Како уметност?
Како твоје тужне приче?
Кокан виде Симу како се кикоће заваљен у столици.
15*
Бранкове очи биле су преврнуте и укочене. Труну атоми — земља

пропада — људи се више не рађају живи — ипак ћу ја спасти свет.
Млатарао је рукама и шкргутао зубима.
— Да не умре, закука Кокан.
— Диван си тако изврнут, књижевниче, рече Никифор.
— Хуље, не смејте се болесном човеку! — викну Милан.
—Болеснији си од њега хиљаду пута, рече Аћим. Теби има по
коме доћи лудило. Сети се само свог оца и своје мај -ке, којој смо
давали новац као свим осталим проституткама.
Бранко се клатио. За рамена га је придржавао бледоли -ки Кокан.
Боса и Ева су се гледале и дрхтале. Ананије је обја -шњавао Палишуми
да не пише романе и да није у стању да опише ничију срећу. Бранко је
исколаченим очима гледао у таваницу и зид. Кокан га је водио излазу.
Заобиђоше упла -каног Шандора, који није смео да улети у вртешку.
Бранко је мрмљао:
— Ипак сам ја пронашао угаљ ... људи се рађају мрт -ви ... нико ми
ништа не може ... ја сам проналазач ..
Главу је у ходу забацио иза рамена, и Милану се чинило да ће му
се сваког тренутка откинути и откотрљати низ леђа.
— Ја могу све, шапутао је посрћући.
Није требало да га водим са собом, помисли Милан. Сам се
натурио за мном, као псето.
Милан спази читаву гунгулу крај чесме. Живан је
трчао.
ПОСЛЕДИЦЕ ИВАНОВЕ ОСВЕТЕ
—Хеј, стари, зар се још ниси напио? — узвикну Бора с лутком у

наручју.
— Пијеш већ пола сата, рече муж одозго.
— Пресушићеш чесму, рече жена одоздо. Палишума обриса зној
са чела рукавом. Он рече Бори
и мужу:
— Ни малопре није никога пуштао к себи.
— Завезао је платно, рече жена. Зашто то?
— Можда се убио, па с нама тера шегу, рече муж.
Црвено и меко Борино лице пренерази се и побледе. Он зацвиле:

— Водите ме одавде.
Гледали су се, бледи. Жена је стално окретала очи горе. Муж се
мрштио и махао главом. Палишума је мрмљао, не испуштајући из вида
Еву.
— Треба неко да размакне платно, рече жена одоздо.
— Не смем тамо да гледам, зацвиле Бора.
— Не плачи, још увек ништа нисмо видели, зацерека се муж
одозго.
— Старац се прави луд, рече жена, с муком окрбнувши главу к
мужу. Хоће да нас намагарчи: ми да очекујемо нешто важно, а он да се
појави насмејан. Старци се из досаде шегаче.
— Познато ми је да је увек волео шалу, рече Палишума. Затим се
примаче платну и ослушну: исто, клокотање
воде и црно.
Палишума викну:
— Хеј, комшија, јеси ли жив?
—Одазови нам се! — гласну се муж одозго. Не шали се с нама.
Озбиљни смо људи. Одазови се, ниси дете!
—Жедни смо, човече божји! подвикну жена. Излази већ једном,
хоћемо да пијемо.
Згледаше се још једном, поплашени. Ананије виде како међу њих
бану Живан; он запита:
— Јесте ли ми видели друга? Је ли ми још жив?
—Видећемо шта је с њим, рече Палишума, попреко гле -дајући
Живана, и сниза платно низ жицу.
Штака је поребарке лежала на поду, штап преко ње, сам и крив.
Старчић је висио поред корита, с чвором учкура под брадом. Био је
исплажен и већ модар и личио је на лутку од земље и крпе. Сува нога
додиривала је прстићима колено здраве. Руке су му биле опружене и
неизбежне и необично их је било видети без штака и штапа. Изгледао је
мањи но кад је ишао. На зиду крат славине писало те:
ОСВЕТИО САМ СЕ. КРИВ ЈЕ УМЕТНИК, УМЕТНОСТ И ОНА, ИМО -ВИНУ СВОЈУ
ЗАВЕШТАВАМ БУДУЋЕМ ВЕЛЕЛЕПНОМ ХРАМУ
УМЕТНОСТИ.
Ананије је све гледао. Није се чудио. Њега су изнена -ђивале само

пријатне ствари. Боса се завуче под сто. Бора побеже плачући. Муж
задрхта жени на раменима и ужа -снуто рече:
—Је ли тачно да ја и ти никад нећемо умрети, пошто смо
уметници?
— Нећемо, рече жена још слеђеније.
— Јер кад умремо, остаће наша дела иза нас. Је л' тако<
— Тако је, не дрхти. Не бој се.
—Не бојим се, али хоћу да једем, рече муж. Страшно сам гладан.
Зима ми је. Носи ме одавде. Хоћу нешто кисело да поједем. Већ ми се
повраћа. . . Шта је ово са мном? Где сам ја ово? Нешто кисело . . .
Палишума скиде цилиндар и прекрсти се. Живан се уки -пи. Иако
му се лице искриви, не заплака. Лице му поста твр -до, чак оштро:
истакоше му се виличне кости, поглед му се искоси и поплаши. Али
зину. И рашири руке. И тако рас -корачен и готово разапет дуго оста.
Ништа се на њему није мицало. Па чак ни штап који је држао изнад
главе. Образи му побледеше, затим их прекри жутило. Тупо је гледао
свог друга на гатњику. Он опипа сву дугмад на капуту и прслуку. Осети
хладан зној иза ушију. Штап спусти крај себе. Узда^ му поремети дах:
био је сипљив тај дах, начет и готово бо -лестан. Он принесе шаку к
лицу те поглади бркове, као да се спрема да седне и одмори се, а не да
заплаче. Кад скиде ше -шир, забеле се прамичак његове труле косе на
лобањи. Иван је био ћелавији, а и глава му је била округлија; то се
видело јер је био непомичан и гологлав. Живан се најзад прекрсти, усна
му задрхта. И ништа више не уради.
Ни сам ђаво није могао погодити о чему је мислио Пали -шума.
Ананије није знао да ли му је лице спокојно или није Његови образи су
висили као и обично, а зенице вириле испод капака као врхови чиода.
Руке су му биле опружене и мало одмакнуте од тела, као да се креће,
мада је био раскорачен и миран.
Ева је гледала без дурбина и уплашено.
Тада муж рече:
— Је ли ти га жао, стари?
Тек тада се Живан стресе и заплака. Под мишком је држао црквену

књигу. Муцао је:
— Шта ћу сад, шта ћу сад? Људи моји добри, реците ми,
научите ме. Куд ћу сад сам? Шта ћу ја сад на свету? За кога да живим?
— Ако ти га је баш толико жао, иди за њим, рече муж
уплашено.
— Како да ми га није жао, сине добри, муцао је старац. Никад
се нисмо раздвајали. А заклели смо се један другом да ћемо и на онај
свет заједно. Браћо по Христу, реците ми куд ћу сад сам?
Живан је плакао тихо. Његове сузе биле су добре и мале, и једва су
се примећивале на жутој и збрчканој кожи обра -за: откидале су се
лагано и падале једна за другом.
Човек налик на гуштера водио је грбавог. Они су при -чали и
крстили се. Аћим и Никифор стајали су на столицама и гледали гомилу
крај чесме. Два милиционара крстарила су између столова. Бора је
плакао и молио да га изведу. Анани -је му рече да престане. Бора још
јаче зарида. Ананије му рече да никад не треба плакати, јер то ремети
лепоту и мир туге. Бора се заустави крај жене која је носила мужа. Жена
такође рече да нема разлога за плакање. Муж рече да се до -годило како
је предвидео. Бора се сакри иза њих и спази да се Сима тромо смеје и
даје му знак да дође к њему. Бора се сакри иза Палишуминих леђа.
Човек налик на гуштера рече грбавом да нема ништа глупље но себи
одузети живот. Грбави рече да ће о томе тек размислити. Аћим гурну
Никифора. Ева је стискала руку Боси, која је дрхтала под столом и го
-ворила:
— Нисам то смела допустити, није требало . . . Ананије виде како

се Палишума још једном прекрсти
и скиде Ивана са славине. Док га је носио, Иванова уста су се сама
отварала, као да хоће нешто да каже. Палишума је гледао у њих: од
тескобе под грлом зајезери му се око сузом. Док је корачао, Иванови
дроњци уплитали су му се у ход; тада је Палишума дизао лице горе и
зевао као риба на пржини. Иванова рамена стално су се спуштала, као
да у њима никад није ни било костију: падала су, прво
једно, па онда друго; а глава, та мајушна и огуљена глава

са брковима боје сребра, висила је на предугом врату као
гајка на нечему; глава се клатила без престанка, час
додиру -јући једно, а час друго раме.
Палишума га спусти на под. Иван се сам испружи.
Руке су му биле испружене, једна према Еви а друга према
Боси. Боса је наглас плакала.
Радоје Радојевић, који је мирно седео, познаде
мужевљев глас:
— Зашто ти га је толико жао, стари?
Ева се тресла. Прсте је саплитала и ломила и
завлачила их у недра, мада није било студено покрај стола.
Извијала јс врат, пућила усне и крадимице погледала
Милана, који је по зраку и белини извлачио линије. Он је
гранао рукама. Лице му је било строго и намрштено.
Живан још једном одмери Ивана на поду и стаде
бежати од стола столу. Ананије га је гледао како се
саплиће, како друге гурка, обара и гази као да је слеп.
Палишума и Бора изгубише га из вида. Нико се не за
-пита куда је наумио. Живан се обрете на другом крају ка
-фане, где је прокишњавало и било хладно, те никога није
било. Он примаче два сточића, но плочама почожи штап и
седе пода њ. Књига се отвори на средини.
У кафани није било ни дашка да разгали краставе крпе
дима, што су се виле око лустера и по зидовима. Ветрића
није било да их бар, згужване и мокре, одагна од његових
усана и лица. Тешке су биле те крпе, искаишане и модре, и
падале су му на очне капке чим би оборио поглед. Оне су
се заплитале у његове трепавице као конци: паучина је
била лепљива и кужна, заносила је на чађ, на опрљено
живо месо, на поган. Паучина је била пуна нељудских
гласова, || који су се с муком порађали из душника и са
стењањем из летали
између вилица. Људи су се смејали, мокро и краставо, и
тај смех био је толико крештав, неартикулисан и туђ да
није припадао, рекло би се, двоногом соју: био је танак,
пау -чинаст, готово као и шиштање под земљом, налик на
гла -скање детета које напушта суновраћену материну
утробу. И он га је слушао, скупљен у старачку крљу
бескрвног меса,
ТирлниЈД 233
згучен као дете још неодрезаног пупка, са челом на коленима, и чинило

му се да ће се сваког тренутка зидови сурвати на њ и просути му мозак
по рукама, које је држао на лицу.
Слушао је ускипели Миланов глас, који је допирао до зидова:
— Руке су вам поткресане, те с њима ништа сем вешала не можете
дохватити! Ноге су вам одсечене, те вас могу одвести само до раке! Очи
су вам слепе, те с њима можете једино угледати своје слепило и своју
смрт! Реците ми, имате ли оправдања за свој ход по земљи? Реците ми,
чиме оправ -давате свој говор, свој плач и смех? Реците ми, зашто сте
дошли на овај свет? Имате ли оправдања за своје битисање?
Књига је била отворена крај Живанових колена. По њој су падале
капи кише, која се црнела иза стакла. Опомени се да је живот мој
вјетар, да око моје неће више видјети добра, нити ће ме вид)ети око
ко/е ме ;е виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити. Као
што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб неће изаћи.
Живан је гледао и дрхтао.
Људи су се ваљали око столова, подизали се за својим звуцима кад
су то могли, смејали се паучинасто и сиво, викали и ударали главама о
зидове не би ли докрајчили и себе и мрак, који им се увлачио у говор,
смех и мисли. Цео тај урнебес, цео тај људски колеж, испресецан
женским нарицањем (неко је крај чесме запомагао), растапао се у диму
и обливао старчево лице, пресипао му се у очи, пунио му ушне шкољке,
оглувеле.
Иван је мировао на поду крај чесме.
Живан се стресе. Учини му се да су му руке огромне, готово
нестварне, необрезаних и искрзаних ноктију, с венама што су се
гранале по њима; и питао се, онако мали и савијен у котур страха и
смрти, како може имати онолике руке. То су туђе руке. Бојао их се,
плашио се да их неће моћи покре -нути, обливао га је страх и зној при
помисли да ће се оне саме подићи к лицу, к врату, и докрајчити га. То
су његове руке, Видео је своје нестварне шаке, искаишане на прсте, што
су се грчили и пружали према црквеној књизи, распали и гнојави, и
људе како беже од њих, али не могу Да им
утекну, но се распадају под њима као инсекти, крваре и раз -мазују се

по поду. Видео је самог себе, преумањеног и пре -бледог, како се грчи,
савија и испружа врат својим рукама, тим рукама које воли као онај
штап над главом, као Иванову штаку. То су Иванове руке. Видео је у
њима узицу гатњика, крајичак те умокрене и обршћене дретвице, што
се без бо -лова гужвала око њега као змија; чинило му се да ће се с
њом, прљавом и толико танком да се могла прекинути, дићи у небеса,
мрачна и без звезда, студена и надземаљска.
Не&е се више вратити куЈш својој, нити &е га више ио -знати
мјссто његово. Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи
духа својега, нарицати у јаду душе своје , . Те душа моја воли бити
удављена, воли смрт него кости моје Додијало ми \е-, нећу до вијека
живјети; прођи ме се-, јер су дани моји таштина. Шта је човјек да га
много цијениш и да мариш за њ?
Још јаче је чуо Миланов глас:
— Немате! Немате оправдања за своје постојање! Ре -ците ми: куд
ћете кад устанете? Докле вас ваш сулуди мозак може довести? Шта
ћете учинити за добро људи? Не можете се оправдати, јер сте
измишљени! И ништа на овом свету нема оправдања ако не стоји под
мојом сликом! Ни небо -тичници с темељима од људских патњи и
глине, ни улице, пуне човековог ништавила! Ни људи што се
преображавају у привиђења и животиње, са својим справама што зује v
плаше плитке мозгове, а не могу даље од првог зида! Ни небо с
облацима изнад нас нема оправдања за свој вечити и болесни мир ако
није слика. Ни земља под нама нема оправдања за своје окретање ако
није позадина моје велике и црне слике о човековом паклу?
Живан је ћутао под штапом. Вене су му се умодриле и огранале
безброј бескрвних образа, њему исцерених. Ђе -чито су ме исмејавали.
Гледао је како му се расплињавају по рукама, израстају једна из друге
као краци полипа. Руке му се саме подигоше, мршаве и квргаве, и саме
се саставише. Гатњик се сам завеза и натаче. Смејте се, смејте се.
Нико не виде како се опружи његово мало и спарушено тело: оно се
неколико пута праћакну и умири. Згужва се и уви дретвица
гатњика и сасвим затеже, као да на њој виси тег. Спасите ме. Орден се
преломи и откиде. Био сам ратник, али ми нису признали храброст. С
ордена одлетеше слова, већ истрвена и избледела. Над њих се наднесе
дим, помрачи их и охлади Живан је био миран.
Миланов глас горео је:
— И зато, омче на грла! Дерите своје сопствене коже и од њих
правите вешала! Убијајте се једни за другима, у чо -порима и
буљуцима, јер ћете једино тиме оправдати своју мисију на земљи.
Уништавајте се и кољите, јер ћете једино тако бити доследни сами
себе! Јер ћете једино тако заслу -жити поштовање вечите уметности и
мене!
Живану дотрча Палишума са гомилом. Мало тело зате -зало је
умокрени учкур до пуцања. Живаново лице било је скупљено и
смешно, те се готово није могло видети ни где су му уста, ни очи.
Његова капа лежала је крај отворене црквене књиге, сама и празна.
Ананије је дрхтао. Аћим и Никифор су се тупо гледали Сима је
слушао како стари Раша запиткује Радоја Радојевића, који се није
мицао. Ева је дрхтала под столом. Боса јој је стезала руку и тешила је,
стално понављајући да још нису старе, чим се због њмх вешају.
Палишума не хтеде да се прекрсти. Он помисли: Баш ми је мило
што }е ово урадио. Тако пролази сваки онај ко мути другоме срећу. Да
ово није урадио сам, ја бих га убио.
Бора је седео на поду с лутком на крилу и плакао. ср Шандора се
цедила вода правећи крај његових ногу локву.
Палишума нагло измаче сто те Живанова глава удари о под. Капци
му се ни тада не отворише: само се горња усна одвоји од вилице и
лица. Живан затим лагано зину. Пали -шума претресе његове џепове.
Однекуд извади цедуљицу на којој је писало:
Све што имам даћу њој, Ој, црш

животе мој. . .
Слова су била жута и стара, а хартија обршћена. На -редну реченицу

Палишума није могао да прочита. Муж заплака. Жена рече:
—Коме то оставља имовину?

— Изгледа, уметности, рече Аћим.
— А је ли жењен? — запита Сима.
— Није, одсече Палишума. Није жењен.
— Можда има љубавницу? — рече Сима.
— (Ниједна га није хтела, а свима се удварао, рече Палишума.
— Па коме то онда оставља имовину? — запита Сима
озбиљно.
Пронеше га поред Милана. Стари Раша разговарао је са Радојем
Радојевићем, који је нетремице мотрио Миланов блок. Палишума у
пролазу рече нешто Милану. Милан се не помаче, нити их погледа, док
се не одмакоше од њега. Онда спази како Палишума и Аћим потрбушке
положише Живана по Ивану. Нису могли да се загрле. Само су се до
-диривали челичним костима као да леже у кревету. Између њих
стајала је црквена књига.
Ева и Боса извирише за часак испод стола, али их не -стаде чим
Аћим изговори њихова имена. Бора је плакао на поду.
— Зашто су их онако наместили? — запита муж плачући
— Зато што се никад нису раздвајали, рече жена слеђено.
— А хоће ли и нас тако? — рече муж одозго.
— Хоће, али иза нас остају наша дела, рече жена одоздо.
— А јесу ли се и они волели као ово ти и ја? — запига муж.
— Изгледа да је то посреди, рече Палишума гласно.
Поред Аћима и Никифора протрча Шандор. За њим оде Бора.

Обојица се упутише Милану, који је говорио.
Палишума натуче цилиндар до ушију и завуче се под сто. Иван и

Живан остадоше сами крај откривене чесме, са црквеном књигом
између себе. Стари Раша рече Радоју Ра -дојевићу да су Пикасо и
Лубарда највећи шарлатани и да су његовог поштовања достојни
једино Ђура, Урош и Паја Јова -новић од српских, и Леонардо и
Микеланђело од страних сликара. Радоје Радојевић мотрио је Миланов
блок.
Тирдни/а 237
МАЛО КРАЈА
Милан задрхта. Заиграше му усне. Он се цео узнемири. Из руке му

испаде оловка и откотрља се до ногу Радоја Ра -дојевића, који је осећао
да ће му успети оно што је наумио.
Аћим виде како се Миланове обрве у чуђењу подигоше. Милан се
окрену око себе. Поглед му је био унезверен и упла -шен. Аћим га је
виђао често, готово свакодневно, по кафа -ницама и обалским
бурдељима, али га никад није видео тако унезвереног. Аћим се сећао да
је само једном био тако упла -шен. Било је то у крчмици на крају
Карађорђеве улице. Све у крчмици кључало је и било пијано. Људи су
се тукли, па онда грлили, псовали, па затим хвалили, бусали се у прса и
вукли за бркове. Милан је тада полетео између столова. Аћим је, добро
се сећао те ноћи, отрчао за њим не би ли му бар у трку завирио у блок.
Стигао га је тек крај врата. Запитао га је зашто је трчао и кога је видео.
Милан је ћутао, а усне су му играле. Аћим се тада осврнуо и видео на
улици девој -чицу шеснаестих година. Имала је младеж крај ока, који
јој је чак и трепавице плавио. Она је лагано ишла. Ананије је тада рекао
да не вреди ни луле дувана и да се чуди Мила -новом укусу. Милан је
још више побледео, а девојчица је, спазивши га, побегла у мрак.
И овог тренутка Аћим је осећао да ће се нешто дого -дити, и то
нешто важно, јер је Милана обузимао немир чудно, лагано и изнутра.
Било је нечега чежњивог и прелом -љеног у његовим очима, нечега
помирљивог и злог у исти мах, што је тињало, да би на миг, на реч,
плануло и изго -рело. Аћим га никад није видео тако искошеног, с
телом на једној а рукама и очима на сасвим другој страни, тако срва
-ног да је заслуживао милостињу, поглед и реч. Никад његово лице није
било тако оштро, тврдо и изровано борама.
Радоје Радојевић пребаци ногу преко ноге и схвати да ће му успети
оно што је желео. Стари Раша запита га шта мисли о надреалистима.
Човек не одговори. Тада стари Раша рече да су надреалисти и сви
такозвани модерни уметници најобичније незналице. Човек опет не
одговори. Милан не примети како му се Аћим примаче за корак.
Никифор је
гледао у Миланов блок који ]е стајао пред њим, на столу, затворен и

тајанствен.
Милану јс тихо висила реч у рукама. Да их је могао подићи,
пружио би их ка вратима. Још до њега не беху сгагли Шандор и Бора,
кад он појури излазу. Он изговори њено име и окамени се крај стола.
Усне су му шапутале. Нико није знао чије то име капље с њих у дим.
Љиљана. Стајала је крај вртешке врата, збуњена као и људи око ње, као
и мла -дић што ју је држао за руку. Њене очи биле су магленије од
паучине. Ева га је гледала испод стола. Љиљана је била мала, готово
дете, и у кецељици од сатина. Од косе није јој се могло видети пола
чела и слепоочнице. Није могла да се насмеје, јер јој је младић говорио
крај ува.
Он опет изговори њено име. Глас му се прекиде, а речи
зауставише у грлу. Кашаљ га загуши. Он сави руке и прити -ште их на
прса. Прокрвари. Палишума рече Еви како је Милан од мајке наследио
туберкулозу а од оца болестан мозак. Ева заплака. Кад га виде
пресамићеног преко стола, Љиљана се приви уз младића.
Ананије је гледао како Милан, хрипљући, покушава да изговори
нечије име. Љиљана се још једном осврну. Младић виде како Милан
подиже руку. Љиљана и младић улетеше у вртешку. Нестајући у диму,
она му показа своју ситну и лепу главу с младежом испод ока.
Шандор загрли Бору и рече да му је хладно, јер је цео сат киснуо

на улици. Бора га запита зашто је киснуо. Аћим притрча, зграби
Миланов блок са цртежима и стресе се. Ра -доје Радојевић устаде,
оставивши старог Рашу без иједног одговора. Стари Раша је гледао
како Аћимови прсти играју и дрхте као да држе ватру а не сликарев
блок. Стари Раша пође за Радојем Радојевићем. Уз Аћима се пободе
Ананије. Човек налик на гуштера држао је за руку грбавог. Жена ]е
пузала ка човеку са брадавицом уместо носа. Милиционер је крстарио.
Испред жене лежале су штаке и штапови и она се мислила да ли да се
провуче испод њих или да их прескочи. Човек налик на гуштера рече
јој да се губи.
Аћим је дрхтао. Радоје Радојевић му рече строго:
— Отвори блок.
Тирдни/д 239
— Не смем, не смем, зацвиле Аћим.

— Отвори, немаш чега да се бојиш, рече Радоје Радо -Јевић.
— Ко зна шта се крије унутра. Он је, изгледа, генијалан.
— Дај мени блок, рече Радоје Радојевић. Ја ћу видети. И
дошао сам да видим колико }е тежак.
— Не, не, ја ћу да га отворим, поче Аћим. Ја ћу да откријем
макар то била и моја смрт.
Милан је кашљао. Сима се смешио. Аћим окрену ко~ рице. Тог
тренутка око његових руку и рамена начетише се главе сликара. Над
столом се отеже дуг низ зачуђених гла -сова:
— Ооо ...
Радоје Радојевић нареди Аћиму да окрене и други лист. Аћим
послуша.
Блок је био сасвим празан, сасвим бео.
Лице Радоја Радојевића, које је до малопре изражавало само
будност, полако се промени и засука да Аћим зину. Ананије виде како
се човек неколико пута загледа у белину и замисли, затварајући очи.
Човек то понови више пута, с намером да се увери сања ли или не.
Радоје Радојевић проговори тихо:
— Ово је ужасно. Гола празнина. А мислио сам да бар нешто
постоји на том несрећном блоку.
— Кажеш ли ти то озбиљно? — запита Аћим. Реци ми истину,
јер ти се ја не разумем миого у слике, ја сам песник. Је ли генијалан или
није?
Радоје Радојевић је ћутао. Аћим поче дршћући:
— Кажи ми шта му не ваља, па да га нападам. Само ми то објасни
просто, јер ти ја не волим много паметне речи. Ако није генијалан,
убићемо га.
Ананије и Сима видеше како се Радоје Радојевић удаљи без речи.
Стари Раша му довикну да је и он шарлатан, иако је професор
сликарске академије. Аћим зграби блок са црте -жима и стаде да виче:
— Открио сам( Открио сам неуспех! Он нема појма о уметности!
Он уопште није сликар? Његов блок је сасвим бео и празан! И
безопасан према томе! Нема више опасности
за нас! Ми смо једини и највећи умови данашњице! Дика и понос и

част Србије и Југославије ... Ја, ја сам лично утвр -дио! Погледајте,
најобичнија белина! Беда! Ужас! Мрак! Ја сам проналазач! Открио сам.
највећу напаст нашега града! Открио сам наше зло, људи!
Ананије је гледао како се бели Миланови листови вију изнад
столова. Људи су их хватали као летке, завиривали у њих, окретали их
косимице, па онда опет наопако, чудили се, крстили и дрхтали од
страха. Једни су бежали од њих као од ватре, други су их цепали на
комадиће и газили петама и штакама. Трећи су их натицали на тојаге,
мачуге и штаке, и тада их пљували. А било је многих који су се јагмили
око њих, брижљиво отирали глиб с њихових ивица и, ска -лупљене,
стављали у недра као амајлију. Човек налик на гу -штера плакао је
држећи лист у рукама: није имао снаге ни да га држи, ни да га баци.
Човек са брадавицом био је на -такао велики бели лист на главу и с
њим је ишао од стола до стола, од зида зиду: лист се сам окретао око
његове главе и човек није знао како да га се лиши, те је ћутао и дрхтао.
Аћим је летео, крстарио по кафани као гласоноша. На -гињао се
људима, викао и подносио им под нос хартије. Пена му је ударала на
уста. Ананије је трептао очима и тресао се крај стола за којим је седео
Радоје Радојевић. Стари Раша викао је за Радојем Радојевићем да га не
признаје и да је варалица као и Милан, као и сви други, почев од
Лубарце па до Пикаса, тог занесењака. Радоје Радојевић нестајао је у
диму. Лице му је било мирно а очи велике и уморне.
Милан је стајао крај стола и гледао како пламен обузима његове
беле и празне листове. Видео је Аћима у пламену, раскораченог и
ћелавог, како сулудо кричи:
— Све ћу да спалим! Све! И њега и његове слике! И све слике на
свету! Погледајте ме, ја сам открио да је варалица! Ја сам проналазач!
Убићу се ако ме не погледате!
Крај Милана који је кашљао, крвавећи плочу стола, обрете се
Шандор са Бором. Шандор рече да не уме да по -годи излаз и да ће се
убити ако не стигне ону жену. Бора рече, плачући, да је већ набавио сав
прибор за сликање сем наслона, али да хоће хитан благослов. Милан
их је гледао
Тирдни/д 241
кроз сузе и сумаглицу која му је мрежила очи. Човек налик на гуштера

није могао да испусти велики лист и молио га је да га узме. Милан га је
тупо гледао. Човек са брадавицом уместо носа псовао га је и наређивао
му да скине велики лист с његовог врата.
Милан није ништа схватао. Видео је Аћима у пламену. Руке
којима је махао постајале су све веће; његове очи упли -тале су се у
дим; као две варнице, узлетеле су до таванице. Стари Раша викао је за
Радојем Радојевићем, који се прибли -жавао вртешци врата.
Пламен се ширио и лизао таваницу. Пепео је слетао љу -дима на
рамена. Руља се упути Милану. Аћим први подиже столицу. Милан
пође вратима. Од њих не могаде даље. Онда појури прозору. И једва му
и приђе од оних што су лежали полумртви и слепи. Није знао шта се
црни иза стакла: пакао или вода, бездан или обична човекова ноћ.
Гледао је у по -дигнуту столицу помирљиво. Ананије га никад није
видео таквог. Милан није више био леп. Његово лице било је мало,
осушено и крваво, коса чупава и болесна. А како и да буде леп, кад су
му усне биле готово срасле, руке спљоштене и сраслих врхова. Ударао
је тим пачјим израслинама руку по столу, прво песницама а онда и
длановима, косимице.
Само вода цурком потече с обе стране стакла. Он у њу огрезну до
колена. Опет стаде ударати ногама, лактовима и раменима. Само му
крв обилатије шикну из уста. Укипи се с рукама над главом.
Он оком потражи излаз. Из вртешке су непрестано ио падали
људи, кљастији и убогији од оних што су се око ње -гових ногу
кретали. Било их је много да су се морали збијаги у гомиле и сами
слагати као рибе: ређали су се једни на друге, задњи наслањали онима
испред себе главе на рамена, а ови онима на почетку руке на плећа. И
све тако до тава -нице. Црнео се пред њим рој човеков, узљућен и
пљоснат, рој који је врио и таложио се као песак замућеног вира.
Надвисићу вас. Гледао је како се гурају, кољу и надгорњују: слабији су
падали, преко њих су газили јачи. Тако се гомила крунила, нарастала и
опет се распадала као живи песак пу -стиње. Гледао је једне како хрле к
њему с мачугама и друге
16 Миодраг Булатовић Највећа тзјнз света
како беже, погнути и стари, и завлаче под столове само главе и

рамена. Аћим је викао у пламену:
— Људи, на њега! На њега! Каменујмо варалицу!
— НемоЈте! Немојте! — кричала је Боса испод стола. Па
видите и сами да није генијалан! Немојте га!
— Нема злу међу нама места! — викао је човек налик на
гуштера.
— Убићемо зло још у корену! — пенио је човек са бра
-давицом уместо носа, не могући да се лиши великог и белог
листа.
Шандор и Бора плакали су загрљени. Они су обигравали
гомилу која се увећавала и промукло понављала:
— Треба га убити, јер је седео на туђем капуту! Лагао је
поштене људе!
Иван и Живан су мировали. Из славине је вода капала у
корито. Слова на зиду била су крива и невешта. Иза корита
црнео се зјап јаме. Ева је обигравала столове и јурила за Аћи
-мом, који се једва назирао у диму. Гребала је своје образе
наричући:
— Немојте га, људи, немојте га! Он је уметник! Не- I
мојте .. |
Крв је цурила из огреботина и коса јој се у њој лепила. Ј
Ударала се песницама у груди вичући: 1
— Хоћу портрет! Хоћу портрет! Немојте га, браћо по Христу,
немојте .. где је портрет? Платила сам . . . дала са<и |'
паре... ||
За њом је трчао Палишума и шапутао јој да не плаче /
за портретом, јер ће он колико сутра наћи правог сликара |
да је слика. Његови крастави образи висили су. Његов шапат 1
капао је: I
—
Не плачи, драга, не плачи за њим. Видиш и сама да (
је пропалица, и пробисвет, и преварант. Знаш, његова мајка »
била је проститутка, и .. чак је и са мном спавала за паре. \ Не
плачи, Ево ... Погледај ме.
— И Еву под гомилу, браћо! — повика Аћим из дима. И
њу, курву стару. Јер ко год њега жали, наш је заједнички
непријатељ. Она му је давала пара, хранила га је!
Тирдни/д 243
— А њен новац предајте мени! — гласну се Сима, који је

стајао одмах иза старог Раше.
— Обесите је, људи, за пример! — повика Аћим. Она је крива
за Живанову смрт! Она је њега мучила и злостав -љала, а на другој
страни врбовала младиће. Обесите је! И ону другу исто тако? Она је
крива за Иванову смрт!
Палишума је плакао:
— Није то тачно, браћо. Није... Немојте да је дирате. Она је
сирота и без заштите, удовица... Боље мене обесите, само њој немојте
ништа ... она је, ипак, дама...
— Обоје ћемо под гомилу, и тебе и њу! — рече Никифор,
носећи столицу изнад главе.
Ананије је ћутао и гледао како Боса дрхти под сголом и нариче.
Старци су били модри у лицу.
Милана обгомилише. Стари Раша, стојећи покрај Ники -фора и
Симе, псовао је Радоја Радојевића, који није хтео да му одговори ни на
једно питање. Милан обујми зидове. Били су необични и плесниви. И
паучина их је китила, непре -гледне. Гласови су досезали до ње,
надимали је и растезали, и она их је обмотавала као плен. Тада је горе
настајала пу -стош и празнина. Затутња с оне стране стакла, лину вода.
Нагнуше се зидови, заброди и заталаса се паучина са гласо -вима.
Милану се замрежи поглед у трепавицама. Заједрише његове беле
слике, као муње извише се линије. Окрену се кафана наопачке. Над
водом што је шикљала с обе стране стакла, квасећи га, плану ватра.
Затим све покри пепео.
Излетеше столице, рекло би се да се саме отеше земљи, јер се руке што
су их бацале нису виделе. Прво полете једна, а онда друга, за трећом
пета, а за шестом ко зна која. У че -твороножном лету сударале су се,
извртале главачке и ду -биле по тренутак свака на својим раменима.
Звечало је дрво као да није то, већ кост. Столице су се окретале једна
око друге, а све саме око себе. Препречивали су се штапови, скупоцени
и натскупљи, јевтини, и они налевтиниш кош у ствари, више нису били
штапови већ најобичнши криватти, преламали су се у лету, мигољили
један иза другог и правили крст над Милановом главом. Испод пазуха
истрзале су се болесне штаке и, не одлетевши ни на загрљај даљине,
распа
16*
дале се. Косили су се комади прслих огледала, одражавајући гомилу

пободену на главу. Шириле су се прње, висиле су поле, скутови и
рукави. Изнад њих кључали су гласови, му -тни и неартикулисани, као
да не извиру из проваљених и за -гнојених људских утроба, већ из саме
земље и зидова.
Бора баци лутку и она се још у лету растрже; ноге не -коме
падоше на рамена, а руке потонуше у вику. А глава, она округла и
скамењена, врати се натраг момку, и он је виде пред својим коленима,
прекршеног грла, испалих очију и од -лепљене косе. Бора се од нечега
препаде, кмекну као рано -рођенче и баци луткину главу на гомилу.
Муж скочи са жениних рамена, али не могаде далеко, па се, главе
окренуте надоле, сручи гомили на вику и леђа. Жена заплака за њим,
обигра гомилу и стаде сулудо да кричи, као птица за својим
младунчетом.
Палишума, који се ту био затекао са онесвешћеном Евом, уграби
тренутак и баци према Милану цилиндар, те оста без ичега на лобањи.
Кроз дим се чуо Аћимов глас:
— Нож ми дајте! Хоћу да закољем копилана! Да преко -љем
гркљан курвином сину!
Све око Милана горело је у пламену очију, све је зау -дарало на
паучину, мемлу и поган. Сликари су се тискали, гурали и провлачили
главе једни другима испод пазуха не би ли га видели пораженог.
Провиривале су њихове главе једна за другом, као псовке, и све су биле
пакосно заокруг -љене и обле.
Ни да је имао времена, не би могао погодити ко се како смеје и
куда: око очију, које су просто искакале из дупљи; око уста, која су се
једва примећивала на кожама; иза ушију или око врата. Све је било
насмејано, разјарено и запаљено тог тренутка, и он није могао видети
ниједног дроњка који се није тресао.
Било је нечега болесног у ваздуху, нечега што је зауда -рало и било
искаишано проклијалом галамом. Било је лица која се нису мицала већ
су мировала, натакнута на вратове и осуђена да тако протаворе свој
спарушени, дуги век; није се могло погодити шта је на њима било
окамењеније: погледи
*»
Тирдни/а 245
из ураслих изданака очију, кожа што се пијавичаво припијала уз

лобању и кости вилица, или онаЈ вечити немир, исклијао још пре
рођења око усана, или страх, усађен пре вида у очне дупље.
Све је летело, превртало се и показивало и с лица и с на -личја: и
људи, и гласови, и тутањ. Али нико није знао нити је могао видети на
шта се баца, на шта урла и надире. Го -мила је почињала готово испред
очију, дубећи се сама у земљу, израстајући наопако, и нико јој није
могао сагледати обале. Људи су само испружали руке, за њима пуштали
гла -сове, а гомила је постајала све дубља, већа и даља.
Негде на дну те гомиле стајао је Милан и био мали као мрља, као
прегршт његових линија са хартије. Скрушен и згучен као дете које су
изненада бацили у збрку из које не уме да изађе па збуњено ћути,
гледао је у тај дим што се окретао око њега, с таваницом, и држао главу
дубоко међу раменима. Није се мицао, јер куд би. Само је руке саставио
изнад главе да примају ударце пре темена. Надвисићу вас не бранећи се
Није никуд ни могао, јер је гомила била прг -дубока и многоглава. Руке
су му биле танке и могле су отпасти.
Ћутао је тако у том паклу што се пушио на све стране, у том паклу
стешњеном земљом, таваницом и зидовима. Њс -гове усне биле су
намрскане да су се могле откинути. Можда би и проговорио, ако ништа
друго а оно да им каже како је срећан што ће их надвисити, да му није
било њих, огуљених и завезаних: на њима се видео мали смешак, налик
на бол, на грч.
Његово лице било је упало и добро, као у детета: било је толико
мало и насмешено то лице са брадицом, да га је човек могао згужвати и
у шаку покупити; оно је било меко и добро и све је слушало, и лака
румен појављивала се на њему: можда би и задрхтало да им је било
ближе. Али из -међу њих зјапио је понор и амбис преко ког нису могле
уштапљене и богаљасте ноге обичних. Можда би им и одго -ворио да
се могло чути оно што би им рекао.
И очи је имао на том лицу, и оне нису хтеле све да обујме: у њима
је тињала тиха и претиха сета, и нека добра
246 Миодраг Ђулатовић
смиреност, непротивљење ванземаљских и Христових, и некз чудна и

дубоко аветињска помирљивост са свим на свету, са дубином гомиле у
којој ]е био, са зидовима што су све опседали сем њега, са туђим
гнојавим месом што га је са свих страна притискивало.
Стајао је сасвим сам, на растегљај или два даљине од Аћима са
ножем, и осећао тежину таванице на раменима, тескобу од људских
гласова. Осећао је бол удараца што су пљуштали по њему и жељу своје
утробе да се суноврати и подигне изнад Аћимове каме. Ананије је
гледао како крв лагано тече низ празне Миланове образе, како капље са
бра -дице и слива му се око лактова и колена. Крв му је као ватра
пунила очне дупље, упијала му се у сунђерасте шупљине мозга и
плавила лук руку над главом. Сад сам највећи, јер страдам. Осећао ју
је густу и лепљиву на уснама, и чинило му се да се окреће и гиба и он и
прљави под над њим. Чинило му се да се некуда креће, да се диже и
пропада, и да израста из своје крви као велики споменик себи.
Изгледало му је дз се људски пакао, изврнут и црн, и с великим ножем
у нечи -јим рукама, окреће сам око себе између кафанских зидова,
израслих до мрачног неба, готово до његове ненасликане слике.

06 Tiranija

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

06 Tiranija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ТИРАНИЈА

Праведник мре, а нико не мари: и побожни се људи узимају, а

Књига пророка Исаије, гл. 57.

МАЛО УВОДА И КРАЈА

Зндови су бнлн зидови, у ствари најобичнији камен с ци -глом. Стајали су

Милан заобиђе Ивана. Био је то мален човек, готово дете, и с

зеница. Али ни оним другим старцима што су вилицама, штакама и

— Хоћемо нешто важно да те питамо, рече старац с му -ком

Старци. Ишли су к њему, и то тако брзо да није имао времена да

166 Миодраг Булатовић

Стајао је насред кафане. Дим се преплитао с паучином, те се није

Сјајиле су се негде очи, укочене и полуслепе, извађене или од стакла,

Све ]е било плаво у тој кафани што је више личила на рушевине

У огледалима што су неизвесно висила по зидовима ви -део је

мастиљавим словима имена, и старицу изгребених образа и почупане

поп или најобичнији занесењак — уметник. Милан га

— Смешкају се на нас. Показују паре. Милан је

Милан је шапутао сам са собом, тако да су људи вадили луле и

израслином главе, што се једва држала на уврнутим жилама врата.

—Све сам претражио, рече Шандор шапатом. Тамо ни -кога нема

— Ниси ти то добро претражио, рече Милан преко рамена.

БИО ЈЕ ПОГНУТ И УМОРАН

Тада се појави Палишума. Стајао је код врата. Носио је цилиндар

Био је погаут и уморан. Руке су му биле толико дуге и опружене да

Он пође. Није требало ни да се макне с места па да оии око њега

Он је волео младе људе, поготову уметнике. И у шали, а и

посвећену Палишуми и његовој жени. Палишума га је са хранио.

тињства, проведеног по европским престоницама, и

Палишума је још стајао крај фуруне и питао се: Да

Милан се осврну. Били су чудни ти људи, мали и

шуштао и тешко га је било разликовати од детињег. Он за -пита Милана

Бранково ситно лице још више позелене и смањи се. Носати

Палишума седе за њихов сто. На лицу му се

Палишума се прво распаса, те брњица опасача лупи о под. Али

— Лаже, лисац стари, лаже! — повика Аћим. Кладим се да му је

Ева није имала обрва, изгледа да их је сама почупала

во мртве. Сима је тражио од Палишуме новаца. Палишума му је

Палишуму сретоше старци. Он их заобиђе. Палишума је волео

— Није хтео да нас слика, рече Иван.

— Да нису верени? — запита слеђено Живан.

Било је ту још много стараца, кочоперних и већ докру -њених.

На зидовима су висиле слике почађалих оквира, у ствари пејзажи

Старци се раздвојише. Живан удари улево, поред зида. Најзад се

Још једном се забелео женски глас у прашини и он га је запамтио

Била је пресамићена преко стола. Вирила су јој колена. Гледао ју

будеш смејала, тражићу да ми вратиш онај млин, Око његове главе

НИСАМ ТЕ ДУГО ВИДЕО

се скупљали и пиљили у сваку Миланову реч. Толико је света било око

државно венчавање у општини не важи. Ја ћу само у

ИГРА СА СТАРЦИМА. НОВАЦ

— Доживео сам највеће срамоте за које људи знају. Нај -већа

да се види са својима. Компонује црквену музику, али не си -лази са

Свима ћу се осветити, помисли Иван. Тако ћу им сс осветити да ће

Они ни о мојој златокосоЈ девојчици ништа не знају. Ми ћемо да се

Он је размину. Боса му довикну:

тако да су се људи унутра могли и побити а да не буду примећени.

Зину и насмеши се, али тако тихо да се ни вода у кориту не би

Не хтеде да се макне с места ни кад неко опсова, спо -менувши

фор севали су очима. Грбави човек окрену се у столици и рече, не подижући

достсце. Јер су стријеле Свемогућега у мени, отров њихов ис -пија ми дух,

Милан се не помаче. Затим лагано подиже руку до стола и тихо

— Не дозвољавамо да нас ико надвиси, а најмање ти, рече човек с

Човеку се сузише и оросише очи. Он се театрално изгу -би.