Djelovanje 

zodijaka  i  elemenata  na  temelju 

rezultata  istraživanja  Marije Thun 
Z v i j e ž đ a  Z o d i j a k a  p r n o s e  važnosti.  Putuje  li  M j e s e c 
svoje  i m p u l s e  p r e k o  ispred  zviježđa  koje  pozi­
k l a s i č n i h  e l e m e n a t a  tivno  djeluje  na  korijen, 
( v o d a ,  zrak/svjetlo,  z e m l j a  taj  dan  o z n a č a v a m o  k a o 
i  t o p l i n a )  na  tlo  i  d a l j e  na  d a n  z a  korijen,  d a k l e 
biljke.  Po  tri  s a z v i j e ž đ a  kad  j e  M j e s e c  npr.  i s p r e d 
s e  dodjeljuju  j e d n o m  B i k a .  T e  d a n e  ć e m o 
e l e m e n t u .  K a k o  i m a m o  o d a b i r a t i  za  sjetvu, 
d v a n a e s t  p o d r u č j a  p r e s a đ i v a n j e ,  njegu  i 
Z o d i j a k a ,  n a s t a j u  četiri  b e r b u  b i l j a k a  korijena. 
s k u p i n e  koje  n a z i v a m o  N a  taj  n a č i n  p o s t i ž e m o 
t r i g o n i m a  (vidi  crtež,  najvišu  kvalitetu  i 
str.l.).  S v a k i  o d  četiriju  prinos,  a  p l o d o v i  se  u 
biljnih  d i j e l o v a  (korijen,  s k l a d i š t u  najbolje  d r ž e . 
list,  cvijet,  p l o d / s j e m e )  U  te  biljke  u b r a j a m o  npr. 
p r i p i s u j e m o  j e d n o m  mrkvu,  ciklu,  rotkvice. 
trigonu.  P o d r u č j e  L a v a  To  j e d n a k o  vrijedi  d a n e 
o s o b i t o  p o z i t i v n o  za  list,  d a n e  za  cvijet, 
djeluje  n a  s j e m e .  Z a  n a s  d a n e  z a  p l o d ,  o d n o s n o 
j e  p o l o ž a j  M j e s e c a  i s p r e d  plod/sjeme. 
tog  zviježđa  o d  p r e s u d n e 
Biološko-dinamička  metoda 

Dani  za  sjetvu 

Dani  za  presađivanje 

Dani  za  berbu 

Zagreb, 2009. 
 SADRŽAJ 
Predgovor  hrvatskom  izdanju  7  Analiza  tla  33 
Obrađivanje  tla  33 

Predgovor  8  Toplina  tla  36 

Zodijak  9  Malčiranje  37 

Povezanost  s  kozmosom  10  K o m p o s t  38 

Siderički  mjesec  12  Biljni  kompost  42 
Planeti  i  njihov  utjecaj  Kompost  od  korova  43 
na  Zemlju  15  Kompostiranje  trave  43 
Brzo  kompostiranje  tvari 
Sjetveni  kalendar  17  životinj.  podrijetla  44 

Sjetva  18  Kopriva  i  njena  primjena  45 

Biljke  koje  sijemo  u  dane  za  24-satni  ekstrakt  45 
korijen  18  Gnojnica  od  koprive  kao 
Biljke  koje  sijemo  u  dane  za  list  18  poticajno  sredstvo  46 
Biljke  koje  sijemo  u  dane  za  plod  19  Poticanje  rasta  biljaka  primjenom 
Biljke  koje  sijemo  u  dane  za  gnojnice  od  kopriva  47 
cvijet  20 
Sjeme  20  Gnojnica  od  raznog  bilja  48 

Okopavanje  23  Pripravci  gnoj  iz  roga  i 

kremen  iz  roga  49 
Presađivanje  25 
Pripravak  od  kravlje  b a l e g e 
Razmnožavanje  reznicama  27  po  M.Thun  52 

B e r b a  i  konzerviranje  28  K a m e n o  b r a š n o  55 

Doba  dana  31  Bazaltno  brašno  55 

Tlo  32  Z e l e n a  gnojidba  56 

Izmjenjivanje  usjeva  Luk  97 
i  plodored  58  Češnjak  98 
Krumpir  98 
Zalijevanje  66 
Kakvoća  vode  67  Biljke  lista  101 
Kupusnjače  102 
O p a s n o s t  od  kasnih  proljetnih  Kupus  102 
mrazeva  69  Korabica  102 
Cvjetača  102 
Veliki  petak,  Velika  subota  70  Salata  glavatica  103 
Matovilac  103 
Korov  71  Cikorija  103 
D8-koncentrat  za  suzbijanje  Špinat  103 
korova  71  Peršin  104 
Preventiva  75  Trava  104 
Gnojnica  od  korova  75 
Različiti  korovi  76  Biljke  cvijeta  106 
Cvijeće  za  rez  108 
Gljivične  bolesti  biljaka  78  Lukovičasto  cvijeće  108 
Preslica  79  Ljekovite  biljke  108 
Recept za suzbijanje  gljivičnih  Brokula  110 
oboljenja  80  Biljke za biološko-dinamičke 
Gljivične bolesti na različitim  pripravke  111 
biljkama  81 
Biljke  ploda  112 
Životinjske  štetočine  84  Grašak  i  grah  113 
Štetočine  na  kupusu  i  mrkvi  85  Leća  113 
Puževi  88  Rajčica  114 
Metode  smanjivanja  Jagoda  114 
prekobrojnih  štetočina  91  Voće  i  jagodičasto  voće  116 
Kazalo  121 
Biljke  korijena  95  Opaska urednice  123 
Mrkva  96 
Cikla  96 
Rotkvice  97 
Celer  97 
 PREDGOVOR 
HRVATSKOM  IZDANJU 
Knjiga  koju  držite  u  rukama  plod  je  štetočinama i  korovima, a sve uz pomoć 
dugogodišnjeg  iskustva  autorice,  koja  pripravaka  i  čajeva  od  ljekovitog  bilja, 
je  prije  40  godina  počela  istraživati  slijedeći  prirodne  sile  i  ritmove  koji  nas 
zašto  se  biljke  različito  "ponašaju"  za­ okružuju. 
visno  od  vremena sjetve.  Tijekom  svojih 
Uvjerena  sam  da  će  ovaj  prekrasni 
istraživanja došla je  do  brojnih  praktičnih 
priručnik  gospode  Marije  Thun  obrado­
saznanja  koja  nam  nesebično  poklanja  u 
vati  sve  korisnike  Mjesečevog  sjetvenog 
o v o m  priručniku  koji  će  postati  sastavni 
kalendara  diljem  Hrvatske,  a one  koji  do 
dio  kućne  biblioteke  svih  onih  kojima 
je  stalo  do  očuvanja  vlastitog  zdravlja,  sada  nisu  upoznali  prednosti  primjene 
zdravlja  svojih  bližnjih  i  opstanka  života  Kalendara  potaknuti  da  i  oni  počnu  ra­
na  zemlji.  diti  u  skladu  s  prirodom. 

Ova  knjiga  se  može  smatrati  sastavnim  Zato  sam  sretna  što  smo  uspjeli  pre­
dijelom  Mjesečevog  sjetvenog  kalen­ vesti  i  izdati  knjigu  koja  će  nam  svima 
dara,  koji  se  kod  nas  izdaje  već  četvrtu  upljepšati  i  olakšati  rad  u  vrtovima. 
godinu.  Kalendar  nas  upućuje  kada  je  Slijedeći  prirodne  ritmove  (prema  sav­
najbolje  posijati  ili  posaditi,  njegovati  i  jetima  iz  knjige)  postajemo  prijemčiviji 
ubrati  pojedinu  skupinu  biljaka  (korje-
za prirodu oko nas i postupno život post­
naste,  lisnate,  plodonosne  ili  cvjetne),  a 
aje  puniji  i  ljepši. 
ovaj  priručnik  daje  odgovor  na  pitanje 
kako  to  učiniti  na  najbolji  mogući 
način.  Hrvatsko  izdanje  knjige  izlazi  uoči  Dana 
planeta  Zamlja  1999.  i svojevrsni je pok­

Danas,  u  vrijeme  novih  opasnosti  od  lon svima  nama s  naputcima  kako  njego­
genetski  manipuliranog  sjemena  i  trans­ vati  i  čuvati  ovu  našu  jedinu  majčicu 
genic) biljaka( ranije smo se bojali  "samo"  Zemlju. 
pesticida  i  mineralnih  gnojiva),  autorica 
nas uči  kako  ćemo  uzgojiti  vlastito sjeme  Zlata  Nanić 
vrhunske  kakvoće,  kako  se  "nositi"  sa  Zagreb,  proljeće  1999. 
 PREDGOVOR 
Knjiga  koja je  pred  Vama  donosi  pregled 
dometa  naših  dosadašnjih  pokusa  i 
istraživanja.  Ti  rezultati  su  već  ranije 
objavljivani  u  raznim  časopisima  i  u  iz­
danjima  vlastite  naklade.  Iz  našeg  sveu­
kupnog  rada  teme  smo  birali  tako  da 
su  u  središtu  pozornosti  pitanja  koja  si 
vrtlar  postavlja  u  vezi  sjetve,  obrade  tla  i 
uzgoja  biljaka. 
Pokuse  smo  vršili  na  temelju  biološko-
dinamičkog  načina  gospodarenja.  Ta  je 
metoda  razvijena  i  unapređivana  prema 
preporukama  Rudolfa  Steinera  kako  ih 
je  on  iznio  u  svom  tečaju  za  poljodjelce 
i  vrtlare,  1924.  godine.  Takav  način 
rada  najstariji  je  u  današnjim  alterna­
tivnim  nastojanjima  u  poljoprivedi.  U 
mnogobrojnim  pokusima  uspoređivali 
smo  ga  s  drugim  biološkim  ili  konven­
cionalnim  metodama.  Pripravci  koji  se 
u  knjizi  na  raznim  mjestima  spominju 
također  su  izrađeni  prema  preporu­
kama  Rudolfa  Steinera,  kao  i  postupak 
za  spaljivanje  životinjskih  štetočina  i  ko­ S u r a d n i c a  k o d  p r o c j e n j i v a n j a 
ulja.  Različiti  p o s t u p c i 
rova.  Zahvaljujući  našim  dugogodišnjim  s  u l j a r i c a m a  o d r a ž a v a j u  se 
istraživanjima  mogli  smo  uočiti  ve­ na  k a k v o ć i  i  količini 
d o b i v e n o g  ulja. 
liku  raznovrsnost  kozmičkih  utjecaja. 
Time  smo  proširili  naše  spoznaje  glede 
značajne  povezanosti  biljnog  svijeta  s 
kozmičkim djelovanjem, što za praktičara 
može  biti  od  velike  koristi. 
 ZODIJAK 
Zodijak  se  sastoji  od  dvanaest  zviježđa  U  sadašnje  vrijeme  Sunce  stoji  ispred 
ispred  kojih,  tijekom  godine,  sa  Zemlje  ovih  zviježđa Zodijaka: 
doživljavamo  Sunce.  I  Mjesec  i  plan­
eti  kreću  se  samo  ispred  tih  zviježđa.  Ribe  od  11.  ožujka do  17.  travnja 
Prolazeći  ispred  tih  područja,  Mjesec 
Ovan  od  18.  travnja  do  12.  svibnja 
i  planeti  posreduju  impulse  na  Zem­
Bik  od  13.  svibnja  do  19.  lipnja 
lju  (vidi  crtež  na  prednjem  preklopu 
Blizanci  od  20.  lipnja  do  18.  srpnja 
ovitka).  Biljka  ima  sposobnost  u  svome 
liku  učiniti  vidljivim  djelovanja  koja  dol­ Rak od  19.  srpnja do 9.  kolovoza 
aze  s  tih  zviježđa.  I  u  stvaranju  hranjivih  Lav od  10.  kolovoza do  14.  rujna 
tvari  kao  što  su  npr.  bjelančevine,  masti,  Djevica od  15. rujna do 31. listopada Vaga 
ugljikohiđrati  i  soli,  ona  je  prijemljiva  za 
od  1.  studenoga  do  18.  studenoga 
utjecaj  kozmičkih  ritmova;  oni  potiču  i 
Škorpion od  19. studenoga do  18.  prosinca 
njen  rast. 
Strijelac  od  19.  prosinca  do  17.siječnja 
Granice,  odnosno  prijelaze  od  jednoga 
Jarac  od  18.  siječnja  do  13.  veljače 
zviježđa  do  drugoga,  ustanovili  smo 
tako  što  smo  mnoge  biljke  sijali  svakog  Vodenjak  od  14.  veljače  do  10.  ožujka 
sata.  Bio je to, doduše,  ogroman posao i 
utrošak  vremena,  ali  su  nam  biljke jasno 
i  nedvosmisleno  pokazale  put  pojedinih 
impulsa.  Međutim,  dolazilo je  do  odstu­
panja  kad  bi  se  Mjesec  na  svojoj  pu­
tanji  nalazio  u  perigeju  ( P g )  ili  apogeju 
( A g ) ,  odnosno  najbliže  Zemlji  ili  najviše 
udaljen  od  nje.  Te  pomake  treba  svake 
godine  iznova  utvrditi  kako  bismo  ih 
mogli  iskoristiti  za  naš  Mjesečev  sjetveni 
kalendar. 
 POVEZANOST 
S  KOZMOSOM 
Mala knjižica Ruclolfa Steinera "Praktično  potražiti  u  "vremenu".  Tako  su  počela 
izgrađivanje  mišljenja"  potaknula  nas  je  istraživanja  čije  rezultate  možete  naći  u 
prije  42  godine  da  počnemo  promatrati  ovoj  knjizi. 
biljke  na  način  koji  inače  nije  uobičajen. 
Vrlo  brzo  se  pokazalo  da je  unatoč  istim 
uvjetima  kod  obrade  zemlje,  kao  npr. 
C v j e t a č a :  K o z m i č k i  a s p e k t  d a n a 
predašnjeg  nasada  (usjeva),  gnojenja 
sjetve  p o k a z u j e  se  u  o b l i k o v a n j u , 
i  sjemena  dolazilo  do  znatnih  razlika.  stvaranju  p l o d a .  D e s n o  i  lijevo, 
Tako  je  često  jedna  gredica  imala  veći  cvjetača  p o s i j a n a  u  d a n e 
prinos  od  druge  gredice  iste  površine.  S  za  list,  s t v a r a  čvrste  p u p o l j k e , 
d o k  z a s i j a n a  u  d a n e 
obzirom  da  su  uvjeti  zasijavanja  bili  isti, 
za  cvijet  ( s r e d i n a )  ima 
razlozi  za  to  nisu  mogli  biti  u  "prostoru"  rastresitu  g l a v i c u 
-da to tako  nazovemo  - već ih je trebalo  i  b r z o  o d l a z i  u  cvijet. 
Znamo  da  se  svi  organski  procesi  na  (npr.  salata  glavatica  u  svojoj  glavi) 
Zemlji  ponavljaju  u  "vremenu".  Mnogi  impulse  koji  dolaze  od  planeta,  kao  i  od 
od  ovih  tijekova  uvijek  se  ponovno  Sunca  i  Mjeseca.  Sadržaj  bjelančevina, 
vraćaju  ustaljenim  ritmom.  Najpoznati­ masti,  ugljiko-hidrata  i  soli  također  je 
ji  primjer  je  ritam  dan-noć  koji  kod  ovisan  o  tim  impulsima. 
čovjeka  izaziva  vrlo  velike  razlike  u  Tijekom  naših  istraživanja  sve  je  očitiji 
svijesti  (budno  stanje,  san,  snovi).  Ri­ postajao  temeljni  zakon:  zviježđa  Zodi­
tam  dan-noć  nastaje  vrtnjom  naše  Zem­ jaka  su  od  velike  važnosti  za  rast  biljaka. 
lje  oko  vlastite  osi.  Na  strani  okrenutoj  Ona  djeluju  putem  Sunca,  Mjeseca  i  pla­
prema Suncu je  dan,  a  na  suprotnoj  noć.  neta,  a  ovi  svoje  snage  posreduju  biljka­
1  godišnji  tijek  ima  ritam  koji  se  uvi­ ma  preko  klasičnih  elemenata  topline, 
jek  iznova  ponavlja.  Zemlja  se  tijekom  svjetla/zraka,  vode  i zemlje. 
godine  jedanput  okrene  oko  Sunca.  Vrijeme  sjetve  -  dakle  kada  sjeme 
Početkom  siječnja  je  bliža  Suncu,  a  biva  predano  zemlji  -  djeluje  i  oblikuje 
početkom  srpnja  je  udaljenija  od  njega.  najjače.  Vrijeme  presađivanja  je  također 
Smjena  godišnjih  doba:  proljeće,  ljeto,  od  velikog  značenja.  Ono  može  pojačati 
jesen  i  zima  nastaju  zbog  nagiba  Zem- ili  oslabiti  impuls  sjetve. 
Ijine  osi.  Kako  ta  os  ne  stoji  okomito  Isto  tako je  važno  i  vrijeme  obrađivanja 
na  Zemljinu  putanju,  već  je  prema  njoj  tla  jer  pri  tome  zemlju  otvaramo  utjeca­
nagnuta  otprilike  66  stupnjeva,  na  po­ jima  i  poticajima  kozmosa.  A k o  je  tre­
lovima  se  izmjenjuju  potpuni  mrak  zimi  nutak  povoljno  odabran,  potičemo  rast. 
i  neprekidno  djelovanje  Sunčeva  sv­ Odlučujuće  je  i  doba  berbe.  Pobire-
jetla  ljeti.  Proljeće  i  jesen  su  umjerena  mo  li  npr.  u  nepovoljno  vrijeme  sjeme 
godišnja  doba,  medudoba.  Naprotiv,  na  ili  dijelove  biljaka  koji  će  poslužiti  za 
ekvatoru  dan  i  noć  traju  jednako  dugo  razmožavanje,  sljedeće godine bit će više 
tijekom  cijele  godine,  svaki  po  dvanaest  bolesnih  i  slabih  biljaka.  Plodovi  koje 
sati.  Osim  godišjnjih  doba  koja  su  uvje­ uskladišćujemo  brže  će  trunuti  ako  smo 
tovana  odnosom  Zemlje  spram  Sunca,  ih  pobirali  pod  nepovoljnim  kozmičkim 
na životne  procese  na Zemlji  djeluju još  i  impulsima.  Više  o  tim  povoljnim  tre­
ritmovi  planeta  i  Mjeseca.  Planeti  našeg  nucima  možete  pročitati  na  stranicama 
Sunčevog  sustava  su  Merkur,  Venera,  18-31  gdje  smo  saželi  rezultate  naših 
Mars,  Jupiter,  Saturn,  Uran,  Neptun  i  istraživanja  o  pojedinim  vrstama  biljaka. 
Pluton.  U  stvaranju  i  oblikovanju  "svoga  Ostale  rezultate  možete  naći  na  strani  95 
tijela",  biljke  su  u  stanju  učiniti  vidljivim  i  dalje. 
 Siderički  Mjesec 
L u k  i z  p r o š l o g o d i š n j e  b e r b e 
u  svibnju.  I z v a đ e n  na  d a n 
za  list  (na  slici  lijevo  Mjesec u 27.3 dana jedanput obiđe Zem­
s  o z n a k o m  A K )  trune. 
lju.  Za vrijeme  tog kruženja prolazi  mimo 
I z v a đ e n  n a  d a n  z a  p l o d 
i  d a n  za  cvijet 
svih  12  područja  Zodijaka.  Svaka  dva 
( o z n a k e  W K  i  L K )  p o č i n j e  do četiri  dana  dolazi  pred  novo zviježđe. 
tjerati.  S a m o  onaj  p o b r a n 
Mjesec  posreduje  na  našu  Zemlju  snage 
u  d a n e  za  korijen  o s t a j e  j e d a r , 
k a o  i  onaj  p o b r a n  u  rujnu 
onog  zviježđa  ispred  kojeg  putuje  i  to 
koji  o s t a j e  takav  s v e  d o  putem  klasičnih  elemenata  (toplina, 
s l j e d e ć e g  k o l o v o z a  ( o z n a k a  E K ) . 
zrak/svjetlo,  voda,  zemlja)  -  vidi  tabelu 
str.  13  i  crtež  na  prvom  preklopu  ovitka. 
Po  tri  zviježđa  uvijek  tvore  jedan  trigon. 
Dvanaest  zviježđa  Zodijaka  tvore  četiri 
trigona,  svaki  s  po  tri  zviježđa.  Svaki  od 
trigona  pripisujemo jednom  od  klasičnih 
elemenata  (vidi  tabelu  na  str  13  i  crtež 
na  str.  1). 
U  početku  smo  tek  usput  primjećivali  (vidi  tabelu,  npr.  nakon  dva  do  četiri 
da  je  i  promatranje  vremenskih  prilika  dana  voda  se  mijenja  u  toplinu). 
potrebno  za  naša  istraživanja  u  vezi  Približno  svakih  devet  dana  Mjesec 
biljaka.  N o ,  pri  tom  promatranju  se  vrlo  dolazi pred trigon  snaga jednog te  istog 
brzo  pokazalo  da  i  tu  postoje  zakoni­ tipa  i  onda  djeluje  isti  impuls.  Okopa­
tosti.  Tako  su  dani  što  su  donosili  dobar  vanjem  i  prskanjem  kremenom,  koje 
razvitak  lišća  pokazivali  veliku  sklonost  provodimo  u  ritmu  trigona,  ponovno 
vlazi.  Dani s najvećom vlagom  i s  najviše  potičemo  impuls  što ga je  sjeme  primi­
oborina  u  mjesecu,  uvijek  su  bili  ti  "dani  lo  za  sjetve. 
lista".  Iz  promatranja  vremena  također  Te  temeljne  zakonitosti,  međutim,  ne 
je  proizlazilo  da  klasične  elemente  treba  vrijede  uvijek.  Opozicije  planeta  mogu 
dodijeliti  određenom  biljnom  organu  te  impulse promijeniti,  položaji trigona 
(vidi  tabelu  dolje).  mogu  aktivirati  neki  drugi  element, 
Kao što smo  već spomenuli,  Mjesec dol­ a  ne  onaj  što  ga  Mjesec  toga  dana 
azi  svaka  dva  do  četiri  dana  pred  novo  posreduje.  Brojne  konjunkcije  djeluju 
zviježđe.  To  znači  da  se  svaka  dva  do  negativno. 
četiri  dana  pojedini  impulsi  mijenjaju 

Zakonitosti  koje  proizlaze  iz  pokusa  s  biljkama  i  iz  promatranja  vremenskih  prilika 
možemo  sažeti  u  sljedećoj  tabeli: 
 Lijevo:  N a  slici  p r i k a z a n i 
p o l o ž a j i  p l a n e t a  m o g u 
mijenjati  i m p u l s e  k o j e 
b i  zviježđe  p o s r e d s t v o m 
M j e s e c a  u  n o r m a l n i m 
uvjetima  i m a l o  na  biljku. 
( Z e m l j a  j e  uvijek 
p r i k a z a n a  u  sredini 
v a n j s k o g a  k r u g a ) . 

Lijevo  g o r e :  O p o z i c i j a 
M a r s a  (lijevo)  i  S u n c a 
( d e s n o ) . 
S r e d i n a  lijevo:  T r i g o n s k i 
položaj  M e r k u r a  (lijevo)  i 
J u p i t e r a  ( d e s n o ) . 
Lijevo  d o l j e :  K o n j u n k c i j a 
S a t u r n a  (lijevo)  i  V e n e r e 
( s r e d i n a ) . 

Negativna  djelovanja  donose  npr.  dani  U z  crtež  d e s n o  g o r e : 

kad  Mjesec  na  svojoj  uzlaznoj  ili  silaznoj  N e g a t i v n e  i m p u l s e  n a 

biljke  d o n o s e 
putanji  siječe  Zemljinu  putanju  (eklipti- npr.  dani  u  k o j i m a  se  dva 
ku).  Ta  se  djelovanja  još  pojačavaju  kad  p l a n e t a  s u s r e ć u  n a  k r i ž a n j i m a 

se  Mjesec  i  planeti  susreću  na  križanjima  svojih  p u t a n j a 

(tzv.  vrijeme  č v o r o v a ) .  To  stvara 
svojih  putanja,  tzv.  čvorovima.  (Vidi  p r e d u v j e t e  z a  p o m r č i n u . 
crtež desno  gore).  Na  taj  način  dolazi  do  U  te  d a n e  se  ne  p r e p o r u č a  sjetva. 

pomrčina i pokrivanja,  i planet bliži Zem­
lji  prekida  ili  mijenja  djelovanje  udaljeni­
jeg  planeta.  To  vrijeme  nije  pogodno 
ni  za  sjetvu  ni  za  berbu.  O v o  je  bio  tek 
kratak  uvid  u  način  proračunavanja. 
Nije  potrebno  poznavanje  astronomije 
da  bismo  vrtlarili  prema  preporukama 
knjižici  Mjesečev  sjetveni  kalendar,  koji 
za  sjetvu.  Sva  promijenjena  i  negativna 
svake  godine  pripremi  i  izdaje  naklada 
djelovanja  uzeli  smo  u  obzir  u  našoj 
M. Thun. 
Planeti  i  njihovo  o n o  se,  dapače,  može  prometnuti  u 
hladnoću.  Dode  li  Merkur  pred  vodeno 
djelovanje  na  Zemlju 
zviježđe  npr.  pred  Škorpiona,  onda  je 
moguće  da zbog djelovanja  topline  dođe 
Kako  bi  mogli  sudjelovati  u  stvaranju 
do  oborina. 
vremenskih  prilika,  planeti  se  isto,  baš 
Putuje li Venera ispred nekog zviježđa zra­
kao  i  Sunce  i  Mjesec,  služe  klasičnim 
ka/svjetla  kao  stoje  npr.  Vaga,  stvaraju  se 
elementima: toplinom, zemljom, zrakom/ 
preduvjeti  za  plavo  nebo  i  duga  sunčana 
svjetlom  i  v o d o m  kao  posrednicima  na 
razdoblja te bistro ozračje.  Međutim,  ako 
Zemlji. 
Venera  dode  pred  zemljano  zviježđe  kao 
Taj  poredak  je  prikazan  na  sljedećoj  ta­
npr.  pred  Djevicu,  ona  potiče  prohladne 
beli: 

Planeti  i  S u n c e  Element  Zviježđe  zodijaka 

Saturn,  Merkur,  Pluton  toplina  Ovan,  Lav,  Strijelac 

Sunce  zemlja  Bik,  Djevica,  Jarac 
Jupiter,  Venera,  Uran  zrak/svjetlo  Blizanci, Vaga.  Vodenjak 
Mars,  Mjesec,  Neptun  voda  Rak, Škorpion, Ribe 

Planet je  nebesko  tijelo  koje  se  kreće  oko  Sunca. 

Ako  klasični  planeti  stoje  ispred  zviježđa  noći  i  nastanak  magle.  Pred  vodenim 
s  kojima  imaju  isti  element  djelovan­ zviježđima,  Venerino  djelovanje  zrak/sv­
ja,  djelovanje  se  pojačava  (primjer:  jetlo  ne  dolazi  do  izražaja  niti  do  prevlas­
Merkur  ispred  O v n a ) .  Naprotiv,  dolazi  ti.  Putuju  li  Mjesec  i  planeti  koji  djeluju 
do  slabljenja  utjecaja,  ili  se  on  na  Zemlji  putem  elementa  vode  ispred  područja 
uopće  ne  ispoljava,  ako  planet  stoji  is­ Zodijaka,  koje  se  također  očituje  posred­
pred  zviježđa  koje  djeluje  s  drugačijim  stvom  elementa  vode,  moramo  računati 
elementom.  s  kišnim  odnosno  snježnim  razdobljima. 

Evo  još  nekoliko  primjera:  Ako  plan­ Postoje  još  i  drugi  brojni  utjecajni 

et  topline  poput  Merkura  prolazi  is­ čimbenici  kao  što  su  npr.  opozicije  pla­

pred  zviježđa  Ovna,  onda  se  njegovo  neta  međusobno  ili  prema  Suncu.  Takve 

djelovanje  pojačava,  međutim,  ako  je  konstelacije  najčešće  posreduju  snage 

ispred  područja  Bika.  ne  primjećuje  se  pospješivanja  rasta. 

ništa  od  njegova  toplinskog  djelovanja: 

 K o r a b i c a ,  s o r t a  "Bijeli  R o g g l i ' s 
Lijevo:  sjetva  u  d a n e  za  list 
d o n o s i  s p l j o š t e n o  o k r u g l a s t e , 
vrlo  nježne  k o r a b i c e . 
D r u g a  s  lijeva:  z a s i j a n e  u 
d a n e  z a  p l o d ,  izrastaju 
p r e v i š e  u  visinu  i  r a d o 
p o s t a j u  š u p l j i l i . i s t e .
T r e ć a  s  lijeva:  sjetva  u  d a n e 
z a  korijen  d o n o s i  k r a s t a v a 
mjesta  i  k o r a b i c e  koje  Iako 
p o s t a j u  d r v e n a s t e . 
D e s n o :  k o r a b i c e  p o s i j a n e  u 
d a n e  z a  cvijet  d o n o s e 
" p l o d o v e "  koji  u  sredini  n a g l o 
tjeraju  i  o d l a z e  u  cvijet. 

O v e  k o r a b i c e  s u  p o s i j a n e  u 
vrijeme  M j e s e č e v e  b l i z i n e 
Z e m l j i  ( P g ) .  O d  5 0 s a d n i c a 
p o l o v i c a  ih  je  razvila  o v a k v e 
" p l o d o v e " . 

Dok  se  kod  planeta  Urana  može  kod  Neptuna  je  to  magnetizam,  a  kod 
ustanoviti  povezanost  s  elektricitetom,  Plutona  povezanost s  vulkanizmom. 
 SJETVENI  KALENDAR 
Na osnovu  naših  iskustava  utvrdili smo da  izdajemo  Mjesečev  sjetveni  kalendar 
su  za  vrtlare  i  poljodjelce  od  odlučujućeg  gdje  možete  naći  navedene  povoljne  i 
značenja  djelovanje  planeta,  zviježđa  nepovoljne  dane  za  sjetvu,  presađivanje 
Zodijaka  i  drugih  činitelja  iz  područja  i  obradu  zemlje  kao  i  savjete  za  berbu, 
izvan  Zemljine  atmosfere.  Svake  godine  skladištenje  i  konzerviranje  plodova. 
 SJETVA 
Trenutak  kada  sjeme  predajemo  Zemlji  itd.  (vidi  i  crteže  na  stražnjem  preklopu 
najviše  utječe  na  rast,  zdravlje  i  urod.  ovitka).  U  slučaju  da  tamo  ne  nađete 
Da  bismo  pronašli  najpovoljniji  termin,  biljke  koje  tražite,  možete  i  sami  načiniti 
moramo  razmisliti  koji  dio  biljke,  koji  podjelu.  Jednostavno  razmislite  što želite 
biljni  organ  želimo  ubrati  u  svakom  ubrati  -taj  biljni  organ  je  odlučujući. 
pojedinom  slučaju.  Ako  je  riječ  o  sjetvi 
mrkve,  onda  je  korijen  o n o  što  želimo 
Biljke  koje  sijemo  u 
uzgojiti.  Sjetvu,  dakle,  treba  provesti  na 
dan  koji  pogoduje  korijenu  (vidi  i  tabelu  dane  za  korijen 
strana  13.).  Prema  našim  dugogodišnjim 
istraživanjima  i  pokusima  treba  razliko­ Ove  biljke donose  *'plod"  u  području  ko­
vati  četiri  skupine  biljaka:  biljke  korijena,  rijena.  U  tu  skupinu  spadaju:  celer,  repa, 
biljke  lista,  biljke  cvijeta  i  biljke  ploda.  mrkva,  pastrnjak,  rotkvica,  rotkva,  cikla, 
Za  sjetvu  biljaka  korijena  preporučuju  se  crni  korijen  i  peršinov  korijen.  Najveće 
dani  za  korijen,  za  biljke  lista  dani  za  list.  prinose  i  dobro  podnošenje  skladištenja 
postižemo  ako  sijemo  u  dane  za  korijen. 
Isto  vrijedi  i  za  krumpir,  luk  i  češnjak. 

Biljke  koje  sijemo  u 

dane  za  list 

U  ovu  skupinu  spada  većina  kupus-

njača,  ali  i  korabica  i  cvjetača dok  broku-
lu  ubrajamo  u  biljke  cvijeta.  Osim  toga, 
o v a m o  se  svrstava  salata,  matovilac, 
endivija,  cikorija,  špinat,  blitva,  šparoga, 
komorač  i  trava.  O v a m o  još  ubrajamo 
peršin  (list) i o n o začinsko i ljekovito bilje 
koje  ne  sadrži  eterička  ulja. 

S j e t v a  najviše  utječe  na  razvitak  biljke. 

K o š a r e  s a  š p i n a t o m : 
p r i n o s i  s u  o k o  3 0 %  viši 
a k o  s m o  s j e m e  sijali  u 
d a n e  za  list. 

M a h u n e  u b r a j a m o 
u  biljke  p l o d a . 

Biljke  koje  sijemo 

u  dane  za  plod 

U  ovu  skupinu  spadaju  sve  biljke  koje 

daju  plod  u  području  sjemena:  grah 
(mahune),  grašak,  leća,  soja,  kukuruz, 
rajčica  i  paprika,  zatim  sve  vrste  bunde­
va,  tikvice  i  krastavci,  sve  vrste  žitarica 
bilo ozime bilo jare. 
 Biljke  koje  sijemo  u 
dane  za  cvijet 

U  biljke  cvijeta  spada  cvijeće,  lukovičas-

to cvijeće, brokula, mnoge ljekovite biljke 
i  biljke  za  pripravke  od  kojih  pravimo 
biološko-dinamičke  pripravke  za  kom­
post  (vidi stranu 41.).  N o ,  ne samo zasi-
javanje,  već  i  presađivanje  i  njegu  biljaka 
cvijeta  treba  vršiti  u  dane  za  cvijet. 

Sjeme 

Nije  dovoljno  sjeme  samo  pokupiti.  Od 

presudne  je  važnosti  njegova  kvaliteta. 
Sjeme  mora  biti  u  stanju  biljci  omogućiti 
zdrav  rast  bez  napada  gljivica.  Osim 
toga,  sama  biljka  se  mora  razvijati  tako 
da  dolazi  do  stvaranja  ploda  i  sjemena. 
Međutim, kod naših korisnih biljaka (kul­
turnih)  često  se  prije  stvaranja  sjemena 
razvija  cjelovit  biljni  organ  koji  služi  za 
hranu.  U  tom  slučaju  uopće  ne  nasto­
jimo  da  d o d e  do  razvitka  sjemena. 
Primjer: Ako smo ubrali sjeme salate koja 
nije  stvorila  lijepu  glavicu,  tada  ni  biljke 
od  tog  sjemena  neće  moći  oblikovati 

A k o  ž e l i m o  d o b i t i  d o b r o  s j e m e , 
m o r a m o  voditi  r a č u n a 
d a  g a  s a k u p l j a m o 
o d  onih  b i l j a k a  koje  s u 
p o s e b n o  d o b r o  b i l e  razvile 
" p l o d " .  R o t k v i c a  u  cvatu  ( g o r e ) , 
b r o k u l a  u  cvatu  ( d o l j e ) . 
 1 )  S j e t v a  p o d  p o v o l j n i m 
i m p u l s i m a  u  d a n e  za  list. 
2 )  S v u  o b r a d u  i  n j e g u  v r š i m o 
u  d a n e  z a  list  s v e  d o k  s e 
ne  razvije  lijepa  velika  g l a v i c a 
3 )  K a d  j e  g l a v i c a  s a z r e l a  z a 
b e r b u ,  d a l j e  j e  n j e g u j e m o 
dobre  glavice.  Najpogodniji  dani  za  u  d a n e  za  p l o d  i  plod/sjeme 
k a k o  b i  biljci  o m o g u ć i l i 
sjetvu  i  njegu  salate su dani za  list.  Kada 
s t v a r a n j e  s n a ž n o g  s j e m e n a . 
se  razvila  čvrsta  glavica,  premještamo  4 )  S j e m e  p o b i r e m o  u  d a n e 
njegu  biljke  na  dan  za  plod,  ili  plod/  z a  list.  N a  taj  n a č i n  ć e  biljke 
koje  će  iz  t o g  s j e m e n a 
sjeme.  T i m e  biljci  p o m a ž e m o  u  raz­ izrasti  imati  v e ć u  s k l o n o s t 
vijanju  snažnog  i  dobrog  sjemena.  z a  "stvaranje  p l o d a " -  s a l a t n e 
g l a v i c e  s l j e d e ć e  g o d i n e . 
Sakupljanje  sjemena  ćemo,  međutim, 
 S J E T V A 

poduzeti  opet  u  dane  za  list  -  s  ciljem  da  korjenski  "plod"  u  sljedećoj.  Želimo 
od  tog  sjemena  uzgojimo  lijepe  čvrste  li  biljke  ploda,  kao  npr.  rajčicu  ili 
glavice.  Isto  vrijedi  za  cvjetaču  i  kora- krastavac,  zasijati  za  dobivanje  sjemena, 
bicu.  Mnoge  kupusnjače,  mrkva,  cikla,  preporučuje  se  sjetva  kod  impulsa  Lava, 
celer  i  stočna  repa  čuvaju  se  uskladištene  dakle  u  dane  za  plod/sjeme.  Daljnju 
preko  zime  kako  bismo  sljedeće  godine  njegu  provodimo  također u  dane  za  plod 
od  njih  dobili  sjeme.  U  proljeće  ih  treba  i  plod/sjeme.  Sakupljanje  sjemena  opet 
zasaditi  i  njegovati  u  dane za  plod  i  plod/  mora  uslijediti  u  dane  za  plod/sjeme  (im­
sjeme.  Međutim,  sjeme  sakupljamo  u  puls Lava). 
dane  koji  odgovaraju  "organima  ploda"  Ako  nije  moguće  sijati  u  pogodne  dane, 
za  sljedeću  godinu,  npr.  kod  mrkve  u  onda  svakako  treba  paziti  da  se  okopava 
dane  za  korijen.  u  pogodno  vrijeme. 
Ako  cikla,  celer  ili  repa  u  prvoj  godini  Time  ćemo  oslabiti  negativni  kozmički 
šiknu  u  vis  i  odu  u  cvijet,  ni  sjeme  od  te  impuls  koji  je  djelovao  u  času  sjetve. 
prve  godine  neće  donijeti  dobar 

i 
 OKOPAVANJE 
Pri  svakom  pokretanju  tla,  dakle  i  kod  Okopavanje  u  nepogodne  dane  slabi 
sjetve  i  kod  okopavanja,  kozmičke  snage  pozitivan  učinak  povoljno  odabranog 
mogu  ulaziti  u  zemlju  i  pri  tome  vršiti  trenutka  za  sjetvu  ili  presađivanje, 
pozitivan  ili  negativan  utjecaj  na  rast  bil-  Za  okopavanje  ćemo,  dakle,  birati  iste 
jaka.  Stoga  je  vrlo  važno  birati  pogodno  impulse  koji  su  djelovali  već  pri  sjetvi, 
vrijeme  za  pojedine  biljke.  Primjerice,  salatu  ćemo  i  sijati  i  okopava-
Ako  nas  je  loše  vrijeme  spriječilo  da  ti  u dane za  list  (vidi  i  crteže  na stražnjem 
iskoristimo  povoljne  termine,  treba  preklopu  ovitka), 
pričekati  da  Mjesec  otprilike  devet  dana  Okopavamo  otprilike  samo  tri  cm  dubo-
kasnije  ponovno  dode  pred  isti  trigon  ko,  ne  preporučujemo  da  to  bude  dublje, 
snaga.  Na  taj  način  u  tlo  unosimo zrak što  u  sebi 
ima  visoki  udio  dušika. 
Z a  o k o p a v a n j e  b i r a m o  u  pravilu 
iste  d a n e  k a o  i  za  sjetvu. 
Nakon  ispravne  obrade  tla  u  jesen  (vidi  Uspoređivanjem  okopavanja  došli  smo 
str.  33.)  u zemlji  će biti dovoljno bakterija  do  ovih  rezultata: 
koje  dušik  mogu  vezati  na zemlju.  Prema 
našim  iskustvima  takvim  okopavanjem  -  okopavanje  u  dane  za  korijen 
postižemo  lagani  učinak  gnojidbe.  pospješuje  povezivanje  s  dušikom 
I  doba  dana  nam  može  biti  od  koristi  pri  -  okopavanje  u  dane  za  list  pobuđuje 
okopavanju.  Ujutro  tlo  izdiše.  Okopa­ procese  kalcija 
vamo  li.  dakle,  jutrom,  previše  mokra  - okopavanje  u  dane  za  cvijet  povećava 
zemlja  može  izdahnuti,  otpustiti  vlagu.  aktivnost  kalija  i  fosfora, 
Navečer  tlo  udiše.  Stoga,  okopavamo  -  okopavanje  u  dane  za  plod  pobuđuje 
li  navečer,  presuho  tlo  može  iz  okoline  procese  sumpora. 
udahnuti  vlagu  i  unijeti  je  u  zemlju  (vidi 
u  vezi  toga str.  66.). 

L e d e n k a  s p a d a  m e d u 
biljke  lista. 
 PRESAĐIVANJE 
Ako  sadnice,  grmlje  ili  drugo  raslinje 
premještamo  s  jednog  staništa  u  zem­
lji  na  drugo,  govorimo  o  presađivanju. 
Za  presađivanje  ć e m o  birati  vrijeme  si­
laznog  Mjeseca  (to  se  nikako  ne  smije 
poistovjetiti s Mjesecom  u opadanju;  vidi 
crtež  na  str.  1.),  koje  nazivamo  razdoblje 
presadnje. 
A što je  to  vrijeme  silaznog  Mjeseca?  Ot­
prilike  u  27  dana  Mjesec  jedanput  obiđe 
Zemlju.  Od  najniže  točke  (u  području 
Strijelca)  imamo  Mjesec  koji  uzlazi,  a  od 
najviše  točke  do  najniže.  Mjesec  koji 
silazi. 
Za vrijeme silaznog Mjeseca Zemlja udiše, 
P r e s a đ u j e m o  uvijek  u 
snage  i  strujanje  sokova  se  usredotočuju  v r i j e m e  s i l a z n o g  M j e s e c a 
na  donji  dio  biljke.  Dolazi  do  boljeg  i  o b z i r o m  d a  o n d a  s n a g e  j a č e 
struje  u  d o n j e  biljne  dijelove. 
snažnijeg  rasta  korijena,  što  je  od  koristi 
To  p o s p j e š u j e  brži  i 
nakon  presađivanja.  Za  vrijeme  uzlaznog  snažniji  razvitak  korijena 
Mjeseca,  međutim.  Zemlja  izdiše  tako da  (vidi  i  crtež  na  str.  1.). 

se  snage  usredotočuju  na  gornje  biljne 

organe. 
Vrijeme  silaznog  Mjeseca  je,  osim  za 
presađivanje,  vrlo  povoljno  za  gnojenje 
livada  i  pašnjaka,  kao  i  za  sjetvu  mahu­
narki  za  zelenu  gnojidbu.  puis još jednom  pojačati.  Isto  vrijedi  i  za 
Na  južnoj  Zemljinoj  polutki  navedene  presađivanje  biljaka  korijena  u  dane  za 
prilike  djeluju  obrnuto.  korijen  (Djevica),  a za  krastavac  i  rajčicu 
Odaberu  li  se  za  presađivanje  biljaka  u  dane za plod /sjeme  ( L a v ) . 
lista,  za  vrijeme  silaznog  Mjeseca  (dakle  Za  sadnju  lukovičastog  cvijeća 
u  razdoblju  presadnje).  dani  za  list  (Raka  preporučuju  se  dani  za  cvijet  tijekom 
ili  Škorpiona),  moguće  je  pozitivan  im- razdoblja  presadnje  u  studenome. 
P R E S A Đ I V A N J E 

Tulipani  ( g o r e )  i  n a r c i s e 
( d o l j e )  s p a d a j u  u 
l u k o v i č a s t o  cvijeće. 
P r e p o r u č u j e  se  s a d n j a  u 
d a n e  za  cvijet  u  s t u d e n o m 
tijekom  r a z d o b l j a  p r e s a đ u j e 
(silazni  M j e s e c ) . 

i 
 RAZMNOŽAVANJE 
REZNICAMA 
Reznice  se  trebaju  što  brže  ukorijeniti,  u  vrijeme  Mjeseca  ispred  Blizanaca  u 
dakle,  za  stavljanje  u  zemlju  ili  vodu  dane  za  cvijet. 
odabrat  ćemo  vrijeme  silaznog  Mjeseca  Reznice  šiba  odrezat  ćemo  i  pohraniti 
(vidi  prethodno  poglavlje  Presađivanje).  u  hladnoj  prostoriji  za  vrijeme  uzlaznog 
Snage  idu  u  stvaranje  korijena  i  utječu  Mjeseca.  Možemo  ih  umotati  u  vlažni 
na  bolje  i  brže  zakorjenjivanje.  Osim  papir,  a  kasnije,  tijekom  razdoblja  pre-
toga,  treba  uzeti  u  obzir  tip  biljke  prema  sadnje,  zabosti  u  zemlju.  Kako  kod  reza­
tome  je  li  riječ  o  biljci  lista,  cvijeta  itd.  nja,  tako  i  kod  zabadanja,  preporuča  se 
Reznice  afričke  ljubičice,  biljke  cvijeta,  uzeti  u  obzir  i  "tip  ploda". 
cvale  su  najburnije  ako  su  bile  posađene 

R e z a n j e  i z d a n k a  fuksije 
 BERBA  I 
KONZERVIRANJE 
U  pravilu  su  najbolji  dani  za  berbu  oni  svježe  odrezano,  da  bismo  ga  odmah  u 
koji  su  najpovoljniji  i  za  sjetvu,  što  će  reći  kuhinji  obradili,  ne  moramo  se  obazirati 
da  ćemo  biljke  korijena  brati  u  dane  za  na  dan.  Temeljno  je  pravilo:  što  svježije 
korijen,  biljke  lista  u  dane  za  list,  biljke  -  to  bolje. 
cvijeta  u  dane  za  cvijet,  a  biljke  ploda  u  Za  berbu  voća  najpovoljniji  su  dani  za 
dane  za  plod.  plod  u vrijeme  uzlaznog Mjeseca.  Za kor-
Iznimku  čine  dani  za  list.  Uvijek  su,  jenasto  povrće  biramo  dane  za  korijen  za 
naime,  nepovoljni  za  berbu  povrća  koje  silaznog  Mjeseca.  To  smo  već  obrazložili 
želimo  uskladištiti.  Povrće  se  u  skladištu  u  prethodnom  poglavlju:  snage  i  sokovi 
ne  drži  dugo.  Da  bismo  to  donekle  iz­ struje  pri  silaznom  Mjesecu  prema  dolje, 
bjegli,  birat  ćemo  dane  za  cvijet  i  dane  a  pri  uzlaznom  prema  gore.  Jagode  se 
za  plod,  a  za  kupusnjače  samo  dane  za  posebno  isplati  ubirati  u  dane  za  cvijet  i 
cvijet.  dane  za  plod.  Tada  su  mnogo  ukusnije  i 
Na  o v o m e  mjestu  treba  još  jednom  na­ duže  ostaju  svježe. 
glasiti  da  to  vrijedi  samo  za  o n o  povrće  Glede  kuhinjskog  i  ljekovitog  bilja 
koje  ćemo  uskladištiti.  Ako  je  povrće  preporučujemo  sljedeće:  lisne  i  cvjetne 
dijelove  ć e m o  sakupljati  u  dane  za  cvijet, 
sjeme  i  divlje  plodove  u  dane  za  plod,  a 
korijenje  u  dane  za  korijen.  Pridržavamo 
li  se  ovoga  pravila,  bit  ćemo  nagrađeni 
dobrom  aromom.  Za  konzerviranje  tre­
ba  birati  dane  za  cvijet. 

Lijevo:  Z a  b e r b u  v o ć a 
b i r a m o  d a n e  z a  p l o d  u 
vrijeme  u z l a z n o g  M j e s e c a , 
k a d a  s n a g e  j a č e  struje  u 
g o r n j e  d i j e l o v e  b i l j a k a . 
V o ć e  tada  m n o g o  b o l j e 
p o d n o s i  u s k l a d i š t e n j e . 

D e s n o :  B e r b a  v o ć a . 
Prije  p o d n e  s n a g e  idu 
o d o z d o  p r e m a  g o r e . 
Z b o g  t o g a  j e  t o  povoljno 
vrijeme  z a  b e r b u  b i l j a k a 
lista. 
N a  slici  j e  k u p u s . 

Poslije  p o d n e  s n a g e  idu 
o d o z g o  p r e m a  dolje. 
To  je  p o v o l j n o  vrijeme  za 
b e r b u ,  o d n o s n o  v a đ e n j e 
k o r j e n a s t o g  p o v r ć a . 
N a  slici  j e  luk. 
Vrijeme  za  b e r b u 

Biljka  Vrijeme  za  b e r b u  N a p o m e n e 

Biljke  korijena  najbolje  u  dane  za  korijen  nikako  u  dane  za  list 
za zimnicu  pri  silaznom  Mjesecu 

Biljke  ploda  u  dane  za  plod  voće  za  skladištenje  za 

vrijeme  uzlaznog  Mjeseca 

Biljke  lista  za  skladištenje  u  dane  za  kupus  u  dane  za  cvijet 
cvijet  ili  plod.  vrijedi  i za bilje 
ili  dijelove  listova  za  čajeve, 
kao i za  kupus za kiseljenje 

Biljke  cvijeta  U  dane  za  cvijet 

Pobiremo  li  plodove  za  dnevnu  uporabu,  samo  se  po  sebi  razumije: 
što  svježije  -  to  bolje.  Beremo,  dakle,  neovisno  o  danu. 

Začinsko  bilje,  koje  ćemo  odmah  upotri­

D o b a  dana 
jebiti  u  spravljanju jela,  režemo,  naravno, 
svježe  -  neovisno  o  danu. 
Ujutro  i  prije  podne  snage  idu  odozdo 
Sve  o v o  što  smo  utvrdili  za  berbu  vrijedi 
prema  gore.  Salata  ubrana  u  to  vrijeme 
i  za  konzerviranje  bez  obzira  pravimo 
duže  ostaje  svježa. 
li  sok,  žele,  džem,  pekmez  ili  kiselimo  li 
Poslije  podne  i  navečer  snage  struje  pre­
kupus  ili  neko  drugo  povrće  (mliječno 
ma  dolje  u  područje  korijena.  Stoga  je  to 
kiselo  vrenje),  odnosno sušimo  li  voće. 
najpogodnije  vrijeme  za  berbu  kor-jen-
skih  plodova.  U  podne  uopće  ne  valja 
brati,  to  vrijeme je  nepovoljno. 
 TLO 
Osnovu  našeg  tla  čini  stijenje  koje  se  potrebne  i  organske  tvari.  Organizmi  u 
raspada  djelovanjem  elemenata  vode,  tlu prerađuju anorganske i organske sas­
zraka,  svjetla  i  topline.  O prvobitnom  sti­ tavnice  u  novu  cjelinu  te  nastaje  plodna 
jenju  ovisi  kakva  će  tla  iz  njega  nastajati,  zemlja. T l o je oživljeno. Pomoću životnih 
kakva  svojstva  će  imati  npr.  vapnenačko  snaga,  koje  potječu  iz  organske  tvari,  uz­
stijenje.  Raspadnuto  stijenje  čini  miner­ digli  smo  raspadnuti  kameni  dio  zemlje 
alni  ili  anorganski  dio  tla  u  našem  vrtu.  za  pola  životnog  stupnja  u  susret  biljci. 
Samo  s  takvom  zemljom  vrtlarstvo  i  pol­ Stijenje  označavamo  kao  temelj. 
jodjelstvo ne bi bilo  moguće, već su za to  Kad  se  o n o  raspadne  nastaje  "glina". 
"Život",  međutim,  dolazi  od  biljke.  Taj 
P o k u s i  s a  s u n c o k r e t i m a 
( s t r a g a )  i  l a n o m  ( s p r i j e d a )  već 
"život"  možemo  zadržati  pri  komposti-
g o d i n a m a  n a m  uvijek  i z n o v a  ranju.  Kompost  će  zatim  oživjeti  "glinu". 
p o t v r đ u j u  da  sjetva  u  d a n e 
Životinje  su  nagonska  bića.  Kad  životinja 
z a  p l o d  d o n o s i  najviši  p r i n o s 
s j e m e n a . 
 A N A L I Z A  T L A 

ugine,  duša  odlazi,  ali  nagonska  kompo­ izmjeriti  kad  smo  provodili  okopavanje 
nenta  ostaje  povezana  s  mrtvim  tijelom  pri  položaju Mjeseca ispred  Bika,  Djevice 
te  "istrune".  To  nagonsko  svojstvo  biva  i Jarca. 
pomoću  organizama  u  tlu  preobraženo 
u životne  i osjetilne  procese kod  kompo- Obrađivanje  tla 
stiranja.  Gnojimo  li  rogom,  kostima, 
kožom,  dlakom,  perjem,  vunom  ili  Kod  svakog  pokretanja  tla  kozmičke 
čekinjama,  a  da  proces  pretvaranja  nije  snage  struje  u  zemlju.  Stoga  svako 
išao  putem  komposta,  nagonsko  svojst­ okopavanje  treba  provoditi  samo  u  vri­
vo  prelazi  na  biljku  i  privlači  životinjske  jeme  povoljno  za  biljku.  Ti  povoljni  vre­
štetočine.  menski  termini  jednaki  su  onima  za 
Ta  tri  čimbenika:  "glina"  (iz  stijenja),  sjetvu.  Primjerice,  biljke  lista,  kao  što  je 
"život"  (iz  biljke)  i  "osjeti  i  osjećaji"  (od  salata,  sijemo  i  njegujemo  u  dane  za  list 
životinje)  osposobljavaju  tlo,  da  time  (vidi  crteže  na  stražnjem  preklopu  ovit­
što  ga  čovjek  obraduje  može  prihvatiti  ka).  Iznimke str.  101. 
kozmičke  snage.  Stoga  vrtlari  i  poljodjel­ Vrijeme  okopavanja  može  za  nas  imati 
ci moraju  iskorištavati povoljne  kozmičke  povoljan  utjecaj  i  na  klijanje  korova. 
utjecaje  (vidi  str.  23.)  kako  bi  mogle  rasti  Vidi  poglavlje  Korovi  str.  71.  i  str.  36. 
biljke  koje  čovjeku  omogućuju  zdravu  Obrađivanje  tla  u  podne  pokazalo  se 
prehranu.  nepovoljnim. 

Analiza  tla  Jesen 

U  jesen  kad  smo  sve  biljke  pobrali, 
Analize  uzoraka  tla  bile  su  različite  možemo  početi  s  predradnjama  za 
ovisno  o  položaju  Sunca  u  odnosu  na  sljedeću  godinu.  U  slučaju  da  preostane 
neko  zviježđe.  Stoga  se  pokusi  mogu  još  dovoljno  vremena,  dobro  je  nakon 
međusobno  uspoređivati  samo  ako  su  plitke  obrade  posijati  biljke  za  zelenu 
uzorci  tla  uzeti  u  istom  vremenskom  gnojidbu  koje  nadopunjavaju  kulturne 
razdoblju  tijekom  nekoliko  godina.  Na  biljke  (vidi  str.  58.).  Poželjno je  najmanje 
sjevernoj  Zemljinoj  polutki  dolazi  do  svake  treće  godine  ostaviti  naše  gredice 
najvećeg  povezivanja  dušika  s  tlom  kada  tijekom  zime  otvorene,  u  gruboj  brazdi. 
Sunce  stoji  ispred  Bika  i  Djevice,  napro­ Na  taj  način  zemlja  može  zimi  primiti 
tiv,  na  južnoj  polutki  kada  Sunce  stoji  kozmičke  snage.  Na  Sveučilištu  Giessen, 
ispred Jarca.  pod  vodstvom  prof,  von  Boguslawskog 

I  Mjesec  utječe  na  količinu  dušika.  i  doktora  Debruck-a,  tijekom  23  godine 

Najveću  sadržinu  dušika  bilo  je  moguće  provođeni  su  pokusi  različitim  meto-
 T L O 

dama  obrađivanja  tla.  Pokazalo  se  da  Proljeće 

zimsko  zaoravanje  (zimska  brazda)  u  U  proljeće,  kad  se  zemlja  dovoljno 
usporedbi  s  drugim  metodama  donosi  osušila,  započinjemo  s  obrađivanjem. 
najbolje  rezultate.  I  u  prirodi,  uostalom,  Tlo  za  sjetvu  treba  dobro  pripremiti.  Ako 
možemo  naći  primjer  za  pozitivne  im­ je  gredica  bila  puna  korova,  isplati  se 
pulse  otvorenog  tla  zimi.  Kad  za  toplih  obrada  u  vrijeme  Mjeseca  ispred  Lava. 
zima  vlaga  u  tlu  nizinskih  livada  post­ Time  korove  potičemo  na  klijanje.  Pus­
ane  prevelika,  krtice  pretvaraju  livadu  timo  zemlju  neka  počiva  10-14  dana 
u  brežuljkasti  krajolik.  Tako  zemlja  biva  i  čekamo  na  povoljnu  konstelaciju  za 
izložena  pozitivnim  zimskim  kozmičkim  predviđenu  sjetvu  (npr.  dan  za  korijen  za 
snagama.  Svaki  seljak  i  vrtlar  poznaje  sjetvu  korjenastog  povrća).  Prethodno 
dobra  svojstva  zemlje  od  krtičnjaka  i  još  jednom  prekopamo  tlo  i  ukopamo 
rado  je  uzima  za  sijanje  ili  za  gnojidbu  isklijale  korove.  Tek  onda  sijemo.  Poka­
livada.  zalo  se  da  na  tako  pripremljenim  gredic-
ama  korov  više  ne  predstavlja  problem 
(vidi  crtež  str.  36.).  U  proljeće  ne  gno-
Z i m s k a  b r a z d a :  d e s e t l j e ć i m a 
s m o  pri  u s p o r e đ i v a n j u  m o g l i  jimo.  Ustanovili  smo,  naime,  da  učinak 
ustanoviti  da  je  kvaliteta  tla  gnojidbe  u  proljeće  navlači  bolesti  i 
n a j b o l j a  u  p r o l j e ć e  n a k o n 
štetočine.  Zato  gnojimo  u jesen. 
i s p r a v n o g  z i m s k o g  o r a n j a 
( z i m s k e  b r a z d e ) . 
 O B R A Đ I V A N J E  T L A 

Z e m l j a  iz  krtićnjaka 
p o s e b n o  j e  p l o d n a  z a t o  š t o 
j e  b i l a  i z l o ž e n a  p o z i t i v n i m 
z i m s k i m  s n a g a m a . 

Dubina  obrade  tla 

Ako  je  prije  sjetve  tlo  bilo  obrađeno  do  Okopavanjem  mijenjamo  odnose 
najmanje  10  cm  dubine,  kozmički  će  im-  dušika,  vapna,  kalija,  fosfora  i  mangana, 
pulsi  djelovati  najjače.  kao  i  raznih  elemenata  u  tragovima.  Sve 
Okopavati,  međutim,  treba  samo  3  cm  to  nećemo  postići  ako  ne  okopavamo  i 
duboko.  Time  u  tlo  d o v o d i m o  zrak  pa  redovito  ne  malčiramo  tlo. 
kozmičke  snage  mogu  prodirati. 
Toplina  tla  O b r a d a  u  p r o l j e ć e  kod  j a k o 
z a k o r o v l j e n i h  g r e d i c a . 

Vrijeme  u  kojem  dolazi  do  zagrijavanja 

Lijevo:  U  vrijeme  M j e s e c a 
tla od presudne je važnosti.  Kad element  ispred  L a v a  p r o s u š e n u  ć e m o 
topline  postane  djelatan,  dolazi  do  vlas­ zemlju  u  p r o l j e ć e  d o b r o 
o b r a d i t i .  O v a  n e b e s k a 
tite  aktivnosti  u  području  mineralnog  i 
k o n s t e l a c i j a  p o t i č e  m n o g e 
tek  tada  rast  bilja  napreduje  bez  zastoja.  k o r o v e  na  klijanje. 
Svake godine u našem  Mjesečevom sjet-
S r e d i n a :  N a k o n  toga 
venom  kalendaru  navodimo  taj  termin; 
o s t a v i m o  tlo  d a  miruje 
ovisno o kozmičkim utjecajima, on može  10-14  d a n a  i  k o d  p o v o l j n e 
biti  već  krajem  ožujka  ili  tek  sredinom  k o n s t e l a c i j e  z a  p r e d v i đ e n u 
sjetvu  z e m l j u  j o š  j e d n o m 
svibnja. 
o b r a d i m o ,  a  proklijali  k o r o v 
u k o p a m o . 

D e s n o :  S a d a  j e  sve  s p r e m n o 
za  sjetvu  ili  p r e s a đ i v a n j e . 
N a  crtežu:  s a d n j a  s a l a t e 
u  d a n e  lista  za  s i l a z n o g 
M j e s e c a . 
 MALČIRANJE 
Pod  malčiranjem  podrazumijevamo  nedostatke. Pokrov, naime, služi mnogim 
pokrivanje  tla  organskim  (lišćem  ili  uve­ štetočinama,  posebice  puževima,  kao 
lom  travom)  ili  anorganskim  materijali­ dobrodošlo  skrovište  i  leglo  tako  da  je 
ma  (folijom).  Ovdje će biti  riječi  samo o  uvijek  dobro  prethodno  razmisliti  što 
malčiranju  organskim  tvarima.  pokrivanjem  tla  zapravo  želimo  postići. 
Prednost  pokrivanja  tla  jest  potiskivan­ Mi  naša  tla  nikada  ne  pokrivamo  jer  su 
je  rasta  korova,  a  u  sušno  doba  se  tlo  nedostaci te  metode previše veliki. 
na  taj  način  štiti  od  daljnjeg  isušivanja. 
Međutim,  taj  postupak  ima  i  znatne 
 KOMPOST 

O v a k a v  način  k o m p o s t i r a n j a 
p r i m j e n j u j e m o  v e ć  d e s e t l j e ć i m a : 
ćetiri  k o l c a  za  r a j č i c e  z a b i j e m o  u 
z e m l j u  u  u g l o v e  č e t v e r o k u t a . 
U d a l j e n o s t  k o l a c a  iznosi  o k o  1  rri. 
V a ž n o  j e  d a  m j e s t o  b u d e  sjenovito. 
Z a t i m  p o l o ž i m o  k r o v n e  letve  ( d a s k e ) 
od  1.25  m  d u ž i n e  u ž o m  s t r a n o m 
i z m e đ u  k o l a c a . 

N e š t o  s t a r o g  k o m p o s t a  s t a v i m o 
n a  z e m l j u  k a o  najdonji  sloj,  zatim 
d o l a z e  d o b r o  izmiješani  o r g a n s k i 
o t p a c i  koje  uvijek  o d m a h  p o k r i v a m o . 
S  v r e m e n a  na  vrijeme  p r e k o  te  hrpe 
p o s i p a m o  p o  š a k u  b r a š n a  o d  kostiju 
ili  r o g a ,  ili  g u a n a . 
K a k o  h u m a k  raste,  t a k o  s  letvama 
p o v i s u j e m o  v a n j s k e  z i d o v e .  Truljenje 
O v a k o  k o d  n a s  n a  g o s ­
s e  u b r z a v a  a k o  j e d a n p u t  m j e s e č n o 
p o d a r s t v u  i z g l e d a j u 
s v e  p r e l i j e m o  p r i p r a v k o m  o d  kravlje 
okviri  za  k o m p o s t .  b a l e g e  p o  M . T h u n  ( F l a d e n ) . 
K a d  j e  k o m p o s t n i  h u m a k  d o s e g a o 
visinu  o d  p o l a  metra,  d o d a j e m o  prip­
Na  sreću,  spravljanje  komposta  nailazi  r a v k e  za  k o m p o s t . 
O d  v e l i k e  j e  važnosti  d a  j e  h u m a k 
na  sve  veći  odziv,  ima  sve  više  prijatelja  uvijek  d o b r o  n a v l a ž e n . 
i  nisu  tek  prazne  riječi  da  je  kompost 
"zlato  vrta".  Mnogo  je  raznih  postupaka 
koji  se  preporučuju  za  dobivanje  kom­
posta.  Jednom  je  to  prethodno  kom-
postiranje  otpadaka,  zatim  dodavanje 
glista,  konačno  se  nude  skupe  posude 
za  njegovu  pripravu.  Mi  već  godinama 
primjenjujemo  vrlo  jeftin  postupak  koji 
se  pokazao  prikladnim  i  praktičnim.  na  sjenovitom  mjestu  u  vrtu.  Od  letava 
Potrebna  su  nam četiri  kolca  (za  rajčice)  i  napravimo  ogradu  tako  da  ih  unutar 
neimpregnirane  letve  za  krovišta  dužine  četvorine  u  parovima  slažemo  u  križ.  Na 
1.25  m  (ako  su  duže  od  2.5m,  treba  ih  zemlju  treba  staviti  nešto  staroga  kom­
raspiliti).  Kolce  ćemo  zabiti  u  četverokut  posta  kako  bi  se  proces  truljenja  ubrzao. 
 K O M P O S T 

Dnevni  organski  otpaci  slažu  se  u  dosegao  visinu  od  pola  metra.  Vrtlar 
četverokut  u  slojevima  i  vlaže.  Svaki  može  ove  pripravke  nabavitf  i  primijeniti 
put  ih  pokrijemo  prostirkom  od  slame  ih prema priloženoj  uputi  (vidi str.  124). 
ili  rogoza,  ili  komadom  tepiha.  S  vre­ Pokusi  su  pokazali  da  se  truljenje  ubrza­
mena  na  vrijeme  gore  možemo  nabaciti  va,  a  gubitak  supstancij  jako  smanjuje 
i  šaku  brašna  od  roga,  kostiju  ili  guana.  ako kompostni  humak dovoljno vlažimo, 
Važno  je  da  je  sve  dobro  navlaženo.  primjenjujemo  pripravke  za  komposti­
Proces  truljenja  možemo  pospješiti  tako  ranje,  a  sam  kompost  okružimo  tankim 
da  hrpu  jedanput  mjesečno  prelijemo  slojem  treseta.  Tako  pripravljeni  kom­
pripravkom  od  kravlje  balege  (po  Mariji  post  pogodan  je  za  upotrebu  nakon  go­
Thun).  Biodinamičari dodaju  i pripravke  dine  dana. 
za  kompost  kad  je  kompostni  humak  Za  kompostiranje  ne  preporučujemo 
dodavanje  određenih  tvari:  kuhanih 
kuhinjskih  otpadaka,  kao  ni  korice  li­
muna,  naranče,  grejpa  ili  banane  koji 
ne  potječu  iz  bioloških  nasada.  Korice 
spljesnive  i  stvaraju  antibiotike,  što 
ometa  mikroorganizme  zadužene  za 
truljenje.  Korice  možemo  pustiti  da  pre-
vriju  u  poklopljenoj  posudi s vodom  i  tek 
tada  ih  dodati  kompostu.  Nakon  toga 
više  ne  ometaju  proces  truljenja.  Korovi 
koji  se  lako  razmožavaju  vegetativnim 
putem,  npr.  izdanci  korijena,  vrlo  se  do­
bro  osjećaju  u  kompostu. 

Lijevo  g o r e :  p r v o  r a z g r a đ i v a n j e  n a 
k o m p o s t u  o d  s t a j s k o g  g n o j a  vrše 
gljive  g n o j i š t a r k e .  P o t r e b n o  im  je 
svjetlo,  i  r a s t u  izvana  na  k o m p o s t u 
a k o  j e  d o v o l j n o  v l a ž a n . 

Lijevo  d o l j e :  drugi  stupanj  nasta­

j a n j a  gljivica  s e  o d i g r a v a  unutra, 
u  k o m p o s t u .  O v d j e  su  pri  razgrad­
nji  d j e l a t n e  gljivice  iz  p o r o d i c e 
p e č u r a k a . 
 K O M P O S T 

N a k o n  p o č e t n o g  s t v a r a n j a  rast  korova  na  gredicama.  To  se  može 

h u m k a ,  v r t n o m  s e  k o m p o s t u 
dogoditi  ako  se  s  kompostom  pogrešno 
d o d a j u  razni  p r i p r a v c i  k a k o  b i 
d o š l o  d o  s k l a d n o g  truljenja.  postupa.  Bacimo  li  na  kompost  korove 
P r i p r a v c i  o d  stolisnika,  u  cvatu  ili  takve  koji  su  već  zametnuli 
k a m i l i c e ,  koprive,  h r a s t o v e 
sjeme,  moramo  voditi  računa  da  sjeme 
kore  i  m a s l a č k a  stavljaju  se  u 
k o m p o s t  p r e m a  uputi  u  m a l e  svakako  i  nikne  prije  no  što  kompost  do­
r u p e .  Z a d n j i  p r i p r a v a k  koji  s e  spije  na  gredice.  Održavamo  li  kompost 
spravlja  o d  v a l e r i j a n e  p r e l i j e m o 
dovoljno  vlažnim,  sjeme  će  isklijati,  no 
k a n t o m  z a  p o l i j e v a n j e  p r e k o 
c i j e l o g  k o m p o s t n o g  h u m k a .  kako nema dovoljno uvjeta za život, brzo 
će  i  uvenuti. 
Sva  gnojiva  i  sve  organske  otpatke  treba 
Veselo  se  razmnožavaju  te  bi  sa  zrelim  kompostirati.  Dospiju  li  tvari životinjskog 
kompostom  opet  dospjeli  na  gredice,  podrijetla  (čekinje,  otpaci  roga  ili  kostiju) 
Stoga  pustimo  korove  da  istrunu  u  vodi  u  tlo  bez  prethodnog  komposti-ranja, 
prije  no  što  ih  dodamo  kompostu.  To  su  dolazi  do  jačeg  napada  štetočina  i 
npr.  pirika  (Agropyron  repens)  i jarčevac  gljivica. 
(Aegopodium)  -  vidi  str.75.  Cesto  nam 
se  žale  da  kompost  uzrokuje  povećani 
Na  kraju,  spomenimo  još  prednost  zre­ Biljni  kompost 
log  komposta  pred  svježim  stajskim 
gnojem  (nekompostiranim).  Sa  100  Vršili  smo  pokuse  s  kompostima  koji 
metričkih  centi  zrelog  komposta  po  hek­ nisu  sadržavali  nikakve  životinjske  tvari  i 
taru  postižemo  jednaki  učinak  kao  s  400  pri  tome  došli  do  zapanjujućih  rezultata. 
metričkih  centi  sa  svježim  gnojem  po  Pozitivnom  se  može  ocijeniti  činjenica 
hektaru.  I  nadalje,  brojni  pokusi  su  po­ da  su  se  biljke  dobro  razvijale  i  nije  bilo 
kazali  da  se  organske  tvari  mogu  brinuti  napada  štetočina.  Štoviše,  primjećivali 
za  dobru  izgradnju  tla  i  zdravi  razvitak  smo  da  se  štetočine  sa  susjednih  gredica, 
biljaka  tek  pošto  su  prošle  kroz  proces  koje  su  bile  drugačije  pognojene,  nisu 
truljenja  i  razgradnje.  premještale  na  ove  površine.  Međutim, 
negativna  strana  takvog  postupka  se 
tijekom  godina  pokazala  u  sve  većem 
P o g l e d  n a  n a š a  p o k u s n a  smanjivanju  sposobnosti  tako  uzgojenih 
polja.  Š p i n a t  zasijan  u  d a n e  lista  biljaka  da  stvaraju  za  njih  karakteristične 
najbolje  raste  ( s p r i j e d a ) .  B i l j k e 
organe,  primjerice  cvjetača  i  salata  gla­
iz  sjetve,  k a d  je  M j e s e c  najbliži 
Z e m l j i  su  m a l e  i  p u n e  ušiju  vatica. 
( s r e d i n a ) .  Š p i n a t  z a s i j a n  u  d a n e 
p l o d a  (iza  l u k a )  v e ć  ide  u  s j e m e . 
 S a l a t a  g l a v a t i c a  npr. 
g u b i  s p o s o b n o s t 
stvaranja  p l o d a , 
tj.lijepe  g l a v i c e ,  a k o  j e 
dulji  niz  g o d i n a  g n o j e n a 
k o m p o s t o m  k o j e m u 
nisu  d o d a v a n e 
životinjske  tvari. 

Kompost  od  korova 

Ako  imamo  velike  količine  korova  sa 

sjemenom,  pravimo  poseban  kompost. 
Biljke  stavimo  na  hrpu  i  vodimo  brigu  da 
je  sve  dovoljno  navlaženo.  Da  bi  što  brže 
nastupio  proces  rastvaranja,  preporučuje  Analize  su  pokazale  da  kompost  od 
se  dodavanje  nešto  zrelog  komposta.  korova  sadrži  visoki  postotak  dušika, 
Korov  će  uslijed  ugrijavanja  proklijati  često  znatno  viši  nego  što je  u  kompostu 
već  nakon  kratkog  vremena.  Biljke  se,  dobivenom  od  drugih  biljnih  otpadaka. 
međutim,  u  ovim  uvjetima  ne  mogu 
potpuno  razviti;  one  usahnu  i  truljenjem  Kompostiranje  trave 
se  pretvore  u  dragocjene  tvari  za  našu 
vrtnu  zemlju.  Od  velike je  važnosti  da  ot­ Iz pokošene trave  možemo napraviti  do­
prilike  nakon  dva  tjedna  gornjih  10  cm  bru  kompostnu  zemlju.  Na  hrpu  ćemo 
preokrenemo,  jer  samo  uz  površinu  ima  složiti  travu  pomiješanu  s  nešto  zemlje, 
dovoljno  svjetla  i  kisika  za  klijanje.  Na­ staroga  komposta  ili  lišća,  što  će  spriječiti 
kon  isklijavanja  hrpu  pokrijemo  travom  da  se  sastojci  za  kompost  ne  ukisele. 
ili  slamom,  neprekidno  pazeći  da  kom­ Travu  ćemo  prethodno  ostaviti  da  malo 
post  bude  dovoljno  vlažan.  Za  suha  vre­ uvene,  a  to  će  kasnije  ubrzati  pretvor­
mena  dobro  ga  je  jedanput  tjedno  zaliti.  bu  u  kompostnoj  hrpi.  Preporučuje  se 
Kompost  smijemo  upotrijebiti  tek  kada  zaprašivanje  pokošene  trave  gašenim 
se  potpuno  pretvorio  u zemlju,  dakle,  ot­ vapnom  (1  kg  vapna  na  1  m 3  trave). 
prilike  nakon  godine  dana. 
 K O M P O S T 

Brzo  kompostiranje  tvari  pretvorbe  je  završen  nakon  5-6  tjedana, 

životinjskog  podrijetla  što  se vidi  na  humku  po  bijelom  oblogu. 
Sada  možemo  upotrijebiti  posebno 
gnojivo.  Nakon  primjene,  gljivice  vidno 

Ako  upotrijebimo  tvari  životinjskog  po­ slabije  napadaju  biljke  (vidi  str.79.). 

drijetla,  kao  što  su  npr.  brašno  od  roga, 

koštano  brašno,  čekinje,  vunu,  perje  ili 
guano  za  specijalno  gnojivo  (uglavnom 
za  sjemenske  brazde  ili  za  rupe  za  sad­
nice), postoji mogućnost da se posebnim  B r z o  k o m p o s t i r a n j e  tvari 
postupkom  ubrza  proces  raspadanja.  ž i v o t i n j s k o g  p o d r i j e t l a . 

Ipak,  ovaj  postupak  nije  idealan.  Bolja je 

U z m e m o  8 0 %  z r e l o g 
potpuna  pretvorba  u  kompostnom  hum- biljno g  k o m p o s t a  i  2 0 % 
ku.  Za brzo truljenje pomiješa se 80% zre­ životinjskih  s u p s t a n c i . 
D o b r o  p r o m i j e š a m o  i 
log  biljnog  komposta  s  20%  životinjskih 
n a p r a v i m o  m a l e  h u m k e 
supstanci  i  naprave  se  mali  humci.  Treba  koje  j a k o  n a v l a ž i m o . 

ih  dobro  navlažiti,  zatim  prekriti  slamom  Z a t i m  p o k r i j e m o  s l a m o m 

i  j o š  j e d n o m  z a l i j e m o . 
i na kraju još jednom zaliti.  Ako  nemamo  N a k o n  5-6  t j e d a n a  na 
na  raspolaganju  slamu,  možemo  u  nuždi  h u m c i m a  s e  stvori  bijeli 
o b l o g  (crtež,  s r e d i n a ) . 
uzeti  grubo  platno  ili  deku.  Prvi  stupanj 
P o s e b n o  g n o j i v o  j e  s a d a 
s p r e m n o  z a  u p o r a b u . 
 KOPRIVA  I  NJENA 
PRIMJENA 

Kopriva  (Urtica  dioica)  ima  mnogo  do­

brih  svojstava.  Nakon  posebnog  pred-
kompostiranja  od  nje  se  spravlja  jedan 
od  pripravaka  koji  dodajemo  biološko-
dinamičkom  kompostu. 
Zemlja dobivena od  koprivina  komposta 
naročito  je  pogodna  za  uzgoj  nježnih, 
osjetljvih  kultura  te  njegu  ruža  i  jagoda. 
Slične  odlike  pokazuje još  samo  vrlo  us­
pjeli  kompost  od  smrekinih  iglica. 
Kopriva  može  poslužiti  i  za  suzbijanje 
štetočina  na  prirodan  način,  ali  i  kao 
sredstvo  za  pospješivanje  rasta.  Kod  opi­
sa recepata što slijede,  obratite pozornost 
na  to  da  nikada  ne  poduzimamo  više  od 
3  postupka  bez  obzira  koje  vrste  oni  bili. 
Veći  broj  postupaka  može  loše  utjecati 
na  dobro  podnošenje  skladištenja  i 
smanjiti  klijavost.  Do  istih  negativnih 
učinaka  dolazi  ako  gnojnicu  pripravljenu 
od  koprive primijenimo  u  većoj  koncen­
traciji  nego  što  preporučujemo  u  našim  V e l i k a  kopriva  ( U r t i c a  d i o i c a )  p o s j e d u j e 
receptima.  m n o g a  d o b r a  svojstva  koja  s u  n a m  o d 
velike  koristi  pri  r a d u  u  vrtu. 

24-satni  ekstrakt 
Koprive stavimo u drvenu, glinenu ili po-
Za  dobivanje  o v o g  ekstrakta  narežemo  cakljenu  posudu  i  nalijemo  101  hladne  ili 
jedan  kilogram  svježe  koprive  (uzimamo  mlake  vode.  Pustimo  da  odstoji  24  sata 
cijelu  nadzemnu  biljku).  Ne  smeta  ako  i  onda  pažljivo  procijedimo.  Ekstrakt 
su  biljke  u  cvatu,  ali  ne  smiju  biti  već  u  pomaže  kod  napada  ličinki,  ali  i  gusjen­
stadiju  stvaranja  sjemena.  ica.  Tretiramo  tri  puta  uzastopce  unutar 
 K O P R I V A 

nekoliko  sati,  prskajući  napadnute  biljke  smije  biti  u  stadiju  stvaranja  sjemena) 
finim  raspršivačem.  prelijemo  s  10  I  hladne  ili  mlake  vode. 
Posuda  neka  bude  od  drva,  gline  ili  po-
Gnojnica  od  koprive  kao  cakljena  (emajlirana).  Ostavimo  da  stoji 
poticajno  sredstvo  dok  lišće  ne  istrune.  Vrijeme  raspadanja 
ovisi  o  izvanjskoj  temperaturi.  Gnojnica 
1  kg  svježe  koprive  (uzima  se  cijela  će  nastati  nakon  8  dana,  ili  možda  tek 
nadzemna  stabljika,  smije  cvasti,  ali  ne  nakon  4  tjedna. 
 P O T I C A N J E  R A S T A  B I L J A K A 

Gnojnica  od  kopriva  vrlo  snažno  Poticanje  rasta 

pospješuje  klijanje  i  rast  pa  se  smije  prim­ biljaka  primjenom 
jenjivati  samo  u  razrijeđenom  obliku.  gnojnice  od  koprive 
Ako  želimo  prskati  tlo,  razrijedit  ćemo 
je  uzimajući  1  1  gnojnice  na  9  1  vode.  Gnojnicu  pripremimo  kao  što  je 
Tekućinu  fino  raspršujemo.  Za  zalijevan­ prethodno  opisano. 
je uzimamo  1  litru gnojnice na 40 1 vode. 
Razrjedivanje je,  međutim,  drugačije.  1/4 
Protiv  zastoja  u  rastu  biljaka  zbog  hladna 
1  gnojnice pomiješamo s  10 I vode  i  tom 
vremena  i  protiv  napada  ušiju  možemo 
otopinom  možemo zalijevati  npr.  rajčice, 
se  boriti  zalijevanjem  ili  prskanjem  kopri-
krastavce,  špinat  i  kupus.  Za  vrijeme 
vinom  gnojnicom.  Postupak  provodimo 
vegetacije  to  provodimo  tri  puta.  Želimo 
rano  ujutro  ili  navečer.  Nakon  toga  je 
li  prskati,  1/2  1  temeljne  sup-stance  raz­
potrebno  dodatno  zalijevanje.  Tretirajući 
rijedit  ćemo  s  10  1  vode.  Prskamo  vrlo 
ruže,  grmove  jagodičastog  voća  i  voćke 
finim  raspršivačem.  Krumpir  će  nam  biti 
tri  večeri  uzastopce,  ustanovili  smo  da  su 
osobito  zahvalan  za  ovakav  postupak, 
nestale  uši,  a  često  i  gljivice. 
a  isto  tako  i  grmovi  jagodičastog  voća. 
Njih,  međutim,  prskamo tek nakon  berbe. 
 GNOJNICA  OD 
RAZNOG  BILJA 
Gnojnica  se  ne  radi  samo  od  kopriva  10 1 v o d e .  Dobivenu gnojnicu rabimo za 
(vidi  str.  45.),  već  su  i  neke  druge  biljke  zalijevanje  u  omjeru  1  I  gnojnice  na  40 
za  to  pogodne,  kao  npr.  čičak,  sinja  kri- 1  vode.  Koncentracija  ne  bi  smjela  biti 
jica  (Soluchus  oleraceus),  gavez  i  miš- veća.  Ostatke  kompostiramo. 
jakinja  (Stellaria  media).  Ali  i  bilje  koje 
upotrebljavamo  u  domaćinstvu  možemo 
pretvoriti  u  gnojnicu  za  zalijevanje. 
Imamo  li,  dakle,  ostataka  pelina,  kami­ O d  g a v e z a  ( S y m p h y t u m 

lice,  lavande,  stolisnika  ili  matičnjaka,  officinale,  lijevo)  i  p r a v e 

k a m i l i c e  ( d e s n o )  m o ž e m o 
možemo  ih  preliti  vodom  i  pustiti  da  t a k o đ e r  pripraviti  g n o j n i c e 
istrunu.  Na  1  kg  svježeg  bilja  dolazi  p o g o d n e  z a  g n o j i d b u  b i l j a k a . 
PRIPRAVCI  GNOJ  IZ  ROGA 
I  KREMEN  IZ ROGA 

Ispitivali  s m o  u t j e c a j e  k o z m i č k i h  blje  presadnje.  Naime,  pripravak  gnoj  iz 

r i t m o v a  i  p r i m j e n u  p r i p r a v a k a  na 
roga  umanjuje  nepovoljan  impuls  tre­
rotkvice.  R a z l i k a  u  p r i n o s u  iznosi  i 
do  4 0 % .  nutka  neprikladnog za sadnju. 
Na  biološko-dinamičkim  gospodarstvima 
u  listopadu  se  kravlji  rog  napuni  kravljom 
balegom  i  zakopa  u  zemlju  gdje  će 
Pripravak  gnoj  iz  roga  (pripravak  500)  i  prezimiti.  Rog  crpi  snage  iz  zimskog  tla 
pripravak  kremen  iz  roga  (kremeni  prip­ i  povezuje  ih  s  balegom.  U  proljeće  rog 
ravak  501)  nezaobilazni  su  u  biološko- vadimo  iz  zemlje.  Njegov  sadržaj  pre-si-
dinamičkom  načinu  uzgoja  biljaka.  pamo  u  staklenu  posudu  i  zatvorimo  je 
Pripravak  gnoj  iz  roga  se  spravlja  od  staklenim  poklopcem  ili  čepom  od  pluta. 
kravlje  balege.  On  uspostavlja  dobar  Do  uporabe ga  držimo  u  tresetu.  Trajnost 
odnos  biljke  prema  snagama  Zemlje.  mu  je  dvije  godine. 
Prskamo  li  ga  pri  sjetvi,  biljke  će  razvi­ Za  potrebe  naših  poljoprivrednih 
jati  više  korijena  i  tako  bolje  opskrbljivati  površina  umiješamo  30  g  pripravka  gnoj 
nadzemni  dio  biljke.  Primjenjujemo  ga  i  iz  roga  u  10  1  vode.  Pri  spravljanju  prip­
kod  presađivanja;  to  je  posebno  važno  ravka  vrlo  je  važno  miješati  od  vanjskog 
onda  kad  ne  možemo  iskoristiti  razdo­ ruba  posude  prema  unutra  tako  da  u 
sredini  nastaje  lijevak  (točna  uputa  na  str.  mrkve  postižemo  ako  zadnje  prskanje 
51.).  Samo  jedna  osoba  smije  miješati.  kremenom  vršimo  u  vrijeme  Mjeseca 
Ova  količina  dostatna  je  za  prskanje  ispred  Ovna  ili  ispred  Vage,  i  to  poslije 
2500  m2  tla.  Vrtlari  trebaju  srazmjerno  podne,  kratko  prije  berbe.  Tabela  koja 
manje,  ovisno  o  veličini  površine.  Prip­ slijedi  još jednom  će  nam  objasniti  prim­
ravak  gnoj  iz  roga  prskamo  prije  sjetve  tri  jenu  pripravaka. 
puta  u  razmacima  od  desetak  minuta.  Za  spravljanje  pripravka  kremen  iz  roga 
Pripravak  kremen  iz  roga  djeluje  zajedno  treba  nam  prozirni  gorski  kristal,  koji 
s  kozmičkim  snagama  i  stoga  ga  treba  po  mogućnosti  nije  onečišćen  drugim 
prskati  u  dane  kad  je  za  pojedinu  biljku  tvarima.  U  industriji  takav  kristal  služi  za 
povoljno  vrijeme  za  sjetvu.  To  znači  da  proizvodnju povećala i leća. Promotrimo 
biljke  lista  poput  salate  prskamo  u  dane  leću.  Padne  li  sunčano  svjetlo  kroz  nju, 
lista.  papir ispod njega se  može zapaliti i  izgor­
Naši  pokusi  su  u  pojedinim  slučajevima  jeti.  Leća,  dakle,  povećava  utjecaj  sv­
dali još  neke  zanimljive  rezultate.  Vrlo je  jetla  i  topline.  To  svojstvo  iskorištavamo 
povoljno  za  kvalitetu  uskladištenih  plo­ kod  uzgoja  biljaka.  Fino  usitnjeni  gor­
dova  ako  smo  zadnje  prskanje  kupusa  ski  kristal  stavimo  u  kravlji  rog.  Oblik 
pripravkom  kremen  iz  roga  obavili  prije  i  sklonost  kravljeg  roga  da  stvara  spi­
berbe  u  dane  za  cvijet.Bolju  kvalitetu  rale  ima  vrlo  koncentrirano  djelovanje 

Primjena  kremenog  pripravka 

Biljke  Vrijeme  prskanja  s  pripravkom  kremen  iz  roga 

Biljke  korijena  U  dane  za  korijen:  tri  puta  tijekom  jednog  mjeseca 
(što  znači  otprilike  svakih  devet  dana  jedanput)  ujutro 
nakon  izlaska  Sunca 
Biljke  lista  U  dane  za  list:  tri  puta  tijekom  jednog  mjeseca;  ujutro 
nakon  izlaska  Sunca 
Biljke  cvijeta  U  dane  za  cvijet:  tri  puta  tijekom jednog  mjeseca; 
nakon  izlaska  Sunca 
Biljke  za  plod/sjeme  U  dane  za  plod/sjeme: 
tri  puta  tijekom jednog  mjeseca;  nakon  izlaska  Sunca 
na  biološki  proces,  kako  to  proizlazi h ukopamo  u  zemlju.  On  koncentrira  u 
duhovno-znanstvenih  istraživanja  Ru- kremenom  pripravku  sunčano  djelovan­
dolfa  Steinera.  je  ljeta. 
Kravlji  rog  sa  zdrobljenim  kristalom  ljeti  Uzmemo  0.5  g pripravka  kremen  iz  roga 
i  miješamo ga jedan  sat u 4-5 1  vode.  To 
K o d  m i j e š a n j a  p r i p r a v k a , 
dostaje  za  1000  m2  zasađenih  površina. 
npr.  d r v e n i m  š t a p o m  ili 
š t a p o m  o d  b a m b u s a ,  vrlo  Za  100  m2  trebamo  oko  0.5  1.  Vrlo  je 
j e  v a ž n o  miješati  tako  d a  važno  miješati  tako  da  nastane  dobar  li­
nastaje  lijevak.  P o č i n j e m o 
jevak.  Miješanje  (vidi  i  susjedni  crtež  te 
o d  v a n j s k o g  r u b a  p o s u d e 
p a  i d e m o  p r e m a  unutra,  opis  postupka!)  mora  početi  od  vanjskog 
č i m e  p r i v l a č i m o  s n a g e  i z 
ruba  glinene  ili  drvene  posude  i  napre­
o k o l i n e .  M i j e š a t i  s m i j e 
s a m o  j e d n a  o s o b a .  K a d  dovati  prema  unutra,  prema  sredini,  ali 
n a s t a n e  d o b a r  lijevak,  nikako  od  sredine  prema  van!  Struja 
i z v u č e m o  š t a p  i  p u s t i m o 
nastala  vrtnjom  privlači  snage  iz  okružja 
t e k u ć i n u  d a  s e  j o š  m a l o 
vrti.  T a d a  m i j e š a m o  ponov­ i  koncentrira  ih  u  središtu.  Miješanjem 
no,  ali  s a d a  u  o b r n u t o m  od  sredine  prema  van  raspršujemo 
s m j e r u  i  o p e t  stvarajući 
lijevak. 
snage.  Umiješani  pripravak  treba  primi­
jeniti  unutar  sljedeća  3-4  sata  s  obzirom 
da  nakon  tog  vremena  brzo  gubi  djelot­
vornost.  Osim  toga,  vrlo  je  važno  da 
miješanje  provodi  samo  jedna  osoba, 
nikako  više  njih. 

Oba  ova  pripravka  spravljamo  sami  u 

našoj  pokusnoj  stanici.  Za  one  koji  se 
vrtlarstvom  bave tek kao  hobijem,  bilo bi 
preveliko  opterećenje  i  utrošak  vremena 
da  sami  izrađuju  te  pripravke.  Oni  mogu 
nakon  odgovarajućeg  savjetovanja 
nabaviti  pripravke  (vidi str.  121.).  Uz pri­
pravke  će  dobiti  i  uputu  kako  se  spravlja 
tekućina  za  prskanje. 
 PRIPRAVAK  OD 
KRAVLJE  BALEGE 
Nažalost,  nije  sasvim  jednostavno  se  da  krave  pre-dhodno  nekoliko  dana 
nabaviti  ovaj  pripravak  ako  ga  sami  ne  dobivaju  grubo  krmivo  kako  bi  balega 
želimo  ili  ne znamo spraviti.  bila  dobro  oblikovana.  I  ljuske  od jaja  bi 
Kravlja  balega  je  temeljni  materijal  prip­ trebale  potje-cati  od  kokoši  s  biološko-
ravka  kao  nositelj  za  tri  vida  djelovanja:  dinamičkih  gospodarstava. 
ljuske  od jajeta,  bazalta  i  kom-postnih  pri­ Uzmemo  pet  10-litrenih  kablića  balege. 
pravaka.  Dakle,  da  bismo  napravili  ovaj  100  g  suhe,  fino  usitnjene  ljuske  od  jaja  i 
pripravak,  potrebna  nam  je  kravlja  bale­ 500  g  bazaltnog  pijeska  (zrnatosti  0.2  do 
ga,  po  mogućnosti  od  krava  s  biološko- 0.5  mm)  i  sve  stavimo  u  drvenu  kacu. 
dinamićkog  gospodarstva.  Preporučuje  Smjesu lopatom prekapamo i pokrećemo 
jedan  sat:  to  je  dinamiziranje. 
Zatim  prvu  polovicu  smjese  stavimo  u 
staru  drvenu  bačvu  bez  dna!  -  ukopanu 
40-50  cm  duboko  u  tlo.  Iskopanu  zemlju 
nabacamo  oko  bačve.  U  tu  prvu  polo­
vicu  smjese  sada  dodamo  pola  količine 
predviđenih  kompostnih  pripravaka  (vidi 
kompost str.  41.)  pojedinačno poredanih 
kao  u  kompostnom  humku.  Potom  dru­
ga  polovica  smje.se  dolazi  u  bačvu,  a 
zatim  i  druga  polovica  količine  kompost­
nih  pripravaka  pojedinačno  poredanih. 
Slijedi  priprema  vode  od  valerijane. 
Postupamo  ovako:  pet  kapi  pripravka 
od  valerijane  miješamo  deset  minuta  u 

P r i p r a v a k  o d  kravlje  b a l e g e :  o p i s a n i 
p o s t u p c i  su  z a v r š e n i  i  p r i p r a v a k  je 
s p r e m a n  z a  u p o r a b u . 
 P R I P R A V A K  O D  B A L E G E 

S p r a v l j a n j e  p r i p r a v k a  o d  krav­
lje  b a l e g e 

Pet  10-litrenih  k a b l i ć a  g o v e đ e 
b a l e g e ,  100  g  s u h i h ,  fino 
usitnjenih  l j u s a k a  od  j a j a  i  5 0 0 
g  b a z a l t n o g  p i j e s k a  ( z r n a t o s t 
0.2  -  0.5  m m )  p r e k a p a m o  u 
1  I  vode.  Prelijemo preko  sadržaja  bačve 
d r v e n o j  kaci  j e d a n  s a t . 
Z a t i m  s t a v i m o  m j e š a v i n u  i  i  poklopimo drvenim  poklopcem  ili  das­
k o m p o s t n e  p r i p r a v k e  -  k a k o  je  kama. 
u  t e k s t u  o p i s a n o  -  u  u k o p a n u 
U  našim  poljoprivrednim  pokusima 
b a č v u  b e z  d n a  i  o s t a v i m o  d a 
miruje  4  tjedna.  L o p a t o m  j o š  miješamo  20  minuta  60  g  pripravka  od 
j e d n o m  p r e k o p a m o .  N a k o n  kravlje  balege  u  10  1  vode  (miješa jedna 
daljnja  četiri  t j e d n a  m i r o v a n j a , 
osoba  počinjući  od  ruba  posude  prema 
p r i p r a v a k  m o ž e m o  "razrijediti' 
i  u p o r a b i t i  (vidi  tekst  str.  5 4 . ) .  unutra  kako  bi  nastao  duboki  lijevak  -
 P R I P R A V A K  O D  B A L E G E 

vidi  str.  51.).  Ova  količina  dostaje  za  pr­ iznosimo  gnoj  ili  kompost  (ali  samo  po 
skanje  2500  m2.  Vrtlari  trebaju,  ovisno  jedno  prskanje).  Prskamo  i  pri  jesens­
o  veličini  obradjene  površine,  mnogo  kom  zaoravanju  (jedanput). 
manje  vode,  a  i  manje  samog  pripravka.  Pripravak  od  kravlje  balege  po  M.  Thun 
Najbolje  rezultate  postižemo  ako  prip­ primjenjuje  se  u  svim  zemljama  gdje 
ravkom  od  kravlje  balege  prskamo  tri  se  provodi  biološko-dinamički  način 
dana  uzastopce  (tri  do  pet  dana  prije  obrađivanja  zemlje  i  vrta.  Danas  (1994. 
sjetve).  Isti  pripravak  je  pogodan  za  pr­ godine)  još  ne  možemo  reći  da  li  se 
skanje  još  dva  do  tri  dana;  poslije  više  kao  temeljna  supstancija  umjesto  krav­
nije  djelotvoran.  Prskamo  predvečer.  lje  balege  može  upotrijebiti  gnoj  drugih 
Pripravak  od  kravlje  balege  aktivira  životinja.  Pretpostavljamo  da  bi  to  even­
pretvorbu  u  tlu,  potiče  organizme  da  tualno  mogao  biti  i  izmet  ovaca,  koza, 
se  pobrinu  za  bolju  strukturu  tla  i  bržu  konja,  kokošiju  i  kunića.  Za  nekoliko  go­
razgradnju  anorganskih  i  organskih  tvari.  dina  moći  ćemo  izvijestiti  o  rezultatima 
Preporučljivo je  prskanje  i  onda  kad  u  tlo  brojnih  pokusa  koji  su  sada  u  tijeku. 
unosimo  zelenu  gnojidbu  ili  na  polje 

Pripravke  gnoj  iz  roga,  kremen  iz  roga,  i  pripravak  od  kravlje  b a l e g e 
m o r a m o  prije  prskanja  procijediti  kroz  vrlo  fino  sito.  N a j b o l j e  će  poslužiti 
dvostruka  najlonska  čarapa.  Prskalica  se  tada  neće  čepiti. 
 KAMENO  BRAŠNO 
Kameno  brašno  možemo  primjenjivati  Bazaltno  brašno 
kod  gnojenja  biljaka.  Međutim,  najbolje 
je  to  učiniti  putem  komposta.  Pojedine  Ovdje  ćemo  posebno  istaknuti  bazaltno 
vrste  kamenog  brašna  dodajemo  kom­ brašno.  Bazalt  je  geološki  relativno  mla­
postu  u  malim  količinama.  Te  tvari  do­ do  stijenje  koje  je  prošlo  kroz  toplinski 
prinose  kvaliteti  komposta  budući  da  proces,  ali  nije  izgorjelo.  U  našem  radu 
one  u  tlu  potiču  stvaranje  gline.  bazaltno  brašno  predstavlja  lijek,  pa  ga 
se  samo  u  malim  količinama,  smije  do­
davati  zemlji  putem  komposta.  Ljeko-
vi  ne  djeluju  ako  se  uzimaju  u  većim 
količinama  u  kakvima  se  uzima  hrana. 
B e r b a  j a g o d i č a s t o g  v o ć a 
 ZELENA  GNOJIDBA 
Pod zelenom gnojidbom podrazumijeva­ -  mahunarke  (leguminoze)  -  mogu  na 
mo  ozelenjivanje  tla  određenim  biljkama  sebe  vezati  dušik  iz  zraka  i  unositi  ga  u 
-  biljkama  za  zelenu  gnojidbu.  Biljke  os­ tlo.  Ukopavanjem  raslinja  opskrbljujemo 
taju  na  gredici  kraće  (nekoliko  tjedana)  zemlju  organskim  tvarima,  što  potiče 
ili  duže  vrijeme  (preko  zime)  i  u  pravilu  život  u  tlu. 
se  pokose  još  zelene,  a  zatim  ukopaju  u  Analizirajući  tlo,  ustanovili  smo  da  se 
tlo.  To  bilje djelomično služi  i  kao stočna  nakon  zasijavanja  različkom.  facelijom 
hrana.  Zelena  gnojidba  ima  mnoge  (Phacelia)  i  kukoljem  povećava  sadržaj 
prednosti.  Zaštićuje tlo  i  omogućuje  izm­ fosfora  u  tlu.  Nakon  facelije  i  kukolja, 
jenu  usjeva  zasađenih  na  istoj  površini.  ustanovili  smo  porast  vrijednosti  kalija, 
Određene  biljke  za  zelenu  gnojidbu  a  nakon  graška  i  lupine,  porast  kalcija. 
Vrijeme  sjetve  biljaka  za  zelenu  gnojidbu 
ovisi  o  namjeni.  Trebamo  li  mnogo  lis­
nate  mase  za  stočno  krmivo,  sijemo  u 
dane  za  list.  Mahunarke  koje  za  saku­
pljanje  dušika  trebaju  što  više  razvijati 
kvržice  (gomoljčiće) sijat ćemo u dane za 
korijen.  Termin  za  košnju  i  unošenje  bil­
jaka  za  zelenu  gnojidbu  u  tlo  birat  ćemo 
u  vrijeme  silaznog  Mjeseca  (razdoblje 
presadnje).  Tada  se  snage  usredotočuju 
prema  dolje,  što  potiče  pretvorbu  u  tlu. 
Preporučuje  se  dodatno  prskanje  pri­
pravkom  od  kravlje  balege;  to  će  pret­
vorbu  još  ubrzati. 

L u p i n u  ( v u č i k a  žuta)  p o s e b n o 
p r e p o r u č u j e m o  k a o  biljku  z a 
z e l e n u  g n o j i d b u 
Daljnje  vrlo  korisne  biljke  za  zelenu  gno­
jidbu  u  vrtu  su:  perzijska  djetelina,  lupi­
na,  facelija,  livadni  grahor,  raž. 

B i l j k a  z a  z e l e n u  g n o j i d b u , 
facelija  ( P h a c e l i a ) ,  m e d o n o s n a 
je  biljka,  privlači  p č e l e  i 
p o b o l j š a v a  tlo  ( g o r e ) . 

B i l j k e  z a  z e l e n u  g n o j i d b u 
( o v d j e  r a ž )  t r e b a  u k o p a v a t i 
u  z e m l j u  u  vrijeme  s i l a z n o g 
M j e s e c a  ( r a z d o b l j e  p r e s a d n j e ) . 
R a ž  j e  p o g o d n a  z a  u k o p a v a n j e 
u  j e s e n .  U  p r o l j e ć e  b i s m o  je 
m o r a l i  u k o p a v a t i  m n o g o  ranije, 
d o k  s u  biljke  j o š  m a n j e  ( d o l j e ) . 
 IZMJENJIVANJE  USJEVA 
I  PLODORED 
Na  istoj  gredici  sijemo  i  sadimo  razne  kako  ne  bi  dolazilo  do  jednostranog  is­
vrste  biljaka.  Od  velike  je  važnosti  da  to  crpljivanja  hranjivih  sastojaka  u  zemlji  i 
izmjenjivanje  kultura  provodimo  smis­ nagomilavanja  biljnih  izlučevina  u  tlu,  a 
leno  i  planski.  Potreban  je  višegodišnji  time i pojave bolesti. Npr. kupus ne valja 
prekid  sijanja  vrsta  iz  iste  porodice  saditi  nakon  cvjetače. 
Dakle,  iskorištavamo  li  tlo  jednostra­
no  time  što  uzgajamo  iste  ili  srodne 
K a d a  p l a n i r a m o  p l o d o r e d 
m o r a m o  uzeti  u  o b z i r  i  biljke  vrste  biljaka  u  prekratkom  vremenskom 
z a  z e l e n u  g n o j i d b u  koje  s e 
u k l a p a j u  u  r e d o s l i j e d . 
N p r .  g o r u š i c a  s p a d a  u  krstašice, 
p o r o d i c u  u  koju  se 
u b r a j a j u  i  k u p u s n j a č e . 
B i l j k a  proživljava 
p e t e r o č l a n o s t  -korijen/list/ 
cvijet/sjeme/plod  -te  tijekom 
g o d i n a  nastoji  proći  sve 
o v e  faze  s v o g a  razvitka.  U 
praksi,  m e đ u t i m ,  d o l a z i m o  d o 
č e t v e r o č l a n e  p o d j e l e :  kori­
jen,  list,  cvijet,  plod/sjeme. 
O b j a s n i t  ć e m o  t o  o v d j e  n a 
p r i m j e r u  k r s t a š i c a :  rotkvice 
u s r e d o t o č u j u  s n a g e  u  korijenu 
( g o r e  lijevo).  O n e  k r s t a š i c e 
koje  razvijaju  g l a v i c e ,  kao 
npr.  crveni  k u p u s ,  z a d r ž a v a j u 
s n a g e  u  p o d r u č j u  lista  (dolje 
lijevo).  K o n a č n o ,  cvjetača  n a m 
d a r u j e  svoj  p u p o l j a k  n e u s p o r e ­
diva  o k u s a  ( g o r e  d e s n o ) .  K a k o 
u  vrtu  n e m a m o  k r s t a š i c u  koju 
b i s m o  uzgajali  z b o g  s j e m e n a , 
tu  p r a z n i n u  m o ž e  npr.  ispuniti 
k o r o v r u s o m a č a .  M o ž e m o 
zasijati  i  r e p i c u  koja  u  poljo­
privredi  služi  za  d o b i v a n j e  ulja 
( d o l j e  d e s n o ) . 
razmaku,  ili  uopće  bez  stanke,  na  istoj  redu  obolijevale,  moralo  ih  se  tretirati, 
gredici,  najprije  dolazi  do  pomanjkanja  a  kvaliteta  je  bila  slabija.  Da  bismo  os­
određenih  hranjivih  tvari,  zatim  slijede  tvarili  smisleni  plodored,  treba  uzimati  u 
bolesti  i  štetočine.  Primjenom  biljnih  obzir biljne porodice. 
zaštitnih  sredstava,  biljku,  doduše,  Objasnit  ćemo  to  na  primjeru  hernije  na 
možemo  održati,  no  kvaliteta  uroda  je  kupusu.  Kupusna  hernija  je  određeno 
trajno  oštećena,  što  više  ne  možemo  bujanje  korijena  izazvano  gljivicom 
ispraviti.  Međutim,  ako  primjenjujemo  što  živi  u  zemlji.  Ona  napada  korijenje 
pravilan  plodored,  svi  ovi  nedostaci  se  kupusnjača  i  krstašica.  Ne  napada  samo 
uopće neće pojaviti.  kupus  i  korabicu,  već  i  repicu,  gorušicu, 
Za  vrtlara  koji  se  vrtlarstvom  bavi  iz  rotkvice  itd.,  dakle,  biljke  koje  spadaju 
hobija  pravi  je  plodored  teško  izvediv.  u  porodicu  krstašica.  Čak  i  kod  zelene 
Na  raspolaganju  mu  stoje  samo  male  gnojidbe  npr.  gorušicom,  treba  voditi 
površine,  a  za  određenim  vrstama  računa  o  plodoredu.  U  o v o m  slučaju 
povrća  vlada  stalna potražnja.  Zbog  toga  opredijelit  ćemo  se  za  drugu  biljku,  npr. 
je  važno  početkom  godine  isplanirati  face  I  iju.  Preporučujemo  da  se  tijekom 
dobar  plodored  i  zapisati  kada  ćemo  što  5  godina  na  istu  gredicu  ne  siju  biljke  iz 
sijati, odnosno saditi. Ako to ne učinimo, 
slijed  sijanja  nam  brzo  postaje  nepregle­
dan,  a  to  onda  dovodi  do  gore  opisan­
ih  posljedica.  Razne  knjige  i  časopisi 
preporučuju  izmjenjivanje  usjeva  ovim 
redom:  prvo  one  koji  jako  iscrpljuju  tlo, 
zatim  one  manje  zahtjevne  i  konačno 
mahunarke.  Mi  smo,  međutim,  ustano­
vili  da  je  nakon  kraćeg  vremena  ipak 
potrebno  primjenjivati  biljna  zaštitna 
sredstva.  Biljke  su  pri  takvom  plodo-

Primjer  p l o d o r e d a  z a  koji  s m o 
utvrdili  d a  o p r a v d a v a  n a š a 
o č e k i v a n j a :  c v j e t a č a  prve  g o d i n e 
(lijevo  g o r e ) ,  c i k l a  d r u g e  g o d i n e 
(lijevo  d o l j e ) ,  n i s k e  m a h u n e  treće 
g o d i n e  ( d e s n o  g o r e ) ,  k r u m p i r 
četvrte  g o d i n e  ( d e s n o  d o l j e ) , 
zatim  j a g o d e  t i j e k o m  s l j e d e ć i h 
g o d i n a  ( s a s v i m  d e s n o ) . 
iste  porodice.  Osim  toga  moramo  imati  da  gredicu  na  kojoj  je  prve  godine  rasla 
u  vidu  i  stvaranje  "biljnih  organa".  Biljka  neka  biljka  lista,  sljedeće  godine  zasa­
proživljava  peteročlanost  i  želi  tijekom  dimo  biljkama  koje  zadebljavaju  korijen. 
godina  doživljavati  razne  mogućnosti  Treće  godine  biramo  biljke  u  koje  će  tlo 
razvijanja  "ploda":  korijen  -list  -  cvijet  moći,  prethodno  koncentrirane  snage 
-  sjeme  -  plod.  Ovdje  se  opet  uspostav­ u  donjem  dijelu  biljke  (korijen),  slati  u 
lja  veza  s  već  opisivanim  kozmičkim  im­ gornje  područje  biljke  (sjeme  ili  plod). 
pulsima  koji  uvažavaju  upravo  tih  "pet  Kao  što  i  mi  ljudi  uvijek  iznova  moramo 
članova"  (vidi str. 13.).  Njih  treba uzimati  pravilno  izdahnuti,  mora  to  moći  učiniti 
u  obzir  pri  planiranju  plodoreda.  i  tlo  -  a  to  omogućuje  treća  godina.  U 
Pokušat  ćemo  to  razjasniti  na  prim­ četvrtoj  godini  na  istome  tlu  rastu  biljke 
jeru  porodice  krstašica.  U  nju  spadaju  i  cvijeta.  Sada  ne  šiklja  više  suvišak  sje­
kupusnjače.  Rotkva  i  rotkvica  koncentri­ menskih  snaga  jer  ga  se  tlo  prethodne 
raju  snage  u  korijenu,  one  odebljaju  u  godine  već  oslobodilo.  Tako  kod  bilja­
području  vrata  korijena  i  ondje  donose  ka  cvijeta  ne  može  doći  do  neželjenog 
plod.  Kupusnjače  zadržavaju  snage  pe­ stvaranja  sjemena. 
teljki  u  području  lista  i  omataju  list  po  Ako  se  uz  izmjenu  biljnih  porodica  oba-
list jedan  oko  drugoga  sve  dok  se  proces  ziremo  i  na  peteročlanost.  odnosno 
ne  završi  zrelošću  za  berbu.  Korabica  za- četveročlanost  biljaka  kod  planiranja 
debljava  peteljku  i  tu  razvija  svoj  plod.  plodoreda  (vidi  tumačenje  u  pretho'd-
Cvjetača  konačno  preobražava  svoje  nom  odlomku),  onda  stvaramo  najbolje 
srce  da  bi  nam  predstavila  svoj  pupoljak  preduvjete  za  tlo  i  za  rast  biljaka.  U 
neusporediva  okusa.  sljedećim  primjerima  o  plodoredu 
U  vrtu  nema  krstašica  koje  bismo  uzga­ počinjemo  izlaskom  iz  jedne  ustajale 
jali  zbog  sjemena,  no  u  poljoprivredi  je  gredice  s jagodama.  Uzgajat  ćemo  ih  na 
to  uljana  repica.  U  vrtu  bi  poneki  ko­ drugome  mjestu.  Nakon  što  smo  pobrali 
rovi,  kao  rusomača  i  poljski  mašnjak,  posljednje  jagode,  pokosit  ćemo  preo­
mogli  ispuniti  tu  prazninu  tako  da  bi  stale  zelene  dijelove  i  kompostirati  ih. 
putem  biljke  došlo  do  pune  razmjene  Gredicu  zatim  prekopamo  i posijemo raž 
s  tlom.  Tako  postaje  jasno  da  sljedeće  i  lupinu.  Pokazalo  se  to  vrlo  pogodnim 
godine  ne  treba  uzgajati  samo  neku  jer  je  potrebno  da  na  tlu  s  vremena  na 
drugu  biljnu  porodicu,  već  da  tu  treba  vrijeme  raste  trava.  Osim  toga  raž  pušta 
rasti  i  drugačiji  biljni  organ.  U  praksi  uzi­ duboko  korijenje  i  tako  razrahljuje  i 
mamo  u  obzir  organe  korijen,  list,  cvijet  donje  slojeve.  Lupina,  kao  mahunarka, 
i  plod/sjeme  -  dobivamo,  dakle,  prikuplja  dušik,  što  poboljšava  sastav 
četveročlanu  podjelu.  Preporučujemo  tla.  U  proljeće  ć e m o  izrasle  biljke 
pokositi  za  zelenu  gnojidbu  i  ukopati  ih.  gredicu  istovremeno  zasijati  i  lupinom. 
To  nam  je  dobra  početna  priprema  za  Pri  okopavanju  ne  moramo  o  njoj 
sjetvu  krstašica,  odnosno  za  razne  vrste  posebno  voditi  računa.  Kad  se  na  lupini 
kupusnjača.  pojave  pupoljci,  odrežemo  ih,  što  rezul­
U  tabeli  donosimo  neke  primjere  plo­ tira  bočnim  izdancima  i  povećava  lis­
doreda.  Iz  toga  svatko  može  sastaviti  natu  masu.  Na  taj  način  postižemo 
vlastiti  plodoredni  sustav  koji  će  od­ povećanu  tvorbu  kvržica  i  nakupljanje 
govarati  zemljištu  i  klimi  određenog  dušika  na  korijenju  lupine. 
područja.  Naša  iskustva  s  takvim  plo- -  Kad  se  u jesen  poberu  rajčice  i  krastav­
doredom  su  bila  vrlo  dobra.  Biljke  su  ci,  možemo  zasijati  grahoricu. 
bile  i  ostajale  zdrave,  a  prinosi  više  nego  Evo  nekoliko  primjera  koji  će  objasniti 
zadovoljavajući.  zašto  predlažemo  gore  navedeni  plo-
Jagode  ostaju  pet  do  osam  godina  na  dored:  lisnati  kelj  i  raštika  trebaju  snage 
istoj  gredici,  zatim  redoslijed  zasijavanja  za  rahli  nepovezani  razvitak  listova  i  pe­
počinje  opet  ispočetka.  teljki.  Luk,  što  ga  sljedeće  godine  sadimo 
Još  nekoliko  savjeta:  na  gredicu,  lako  će  oblikovati  svoju  gla­

-  Umjesto  krumpira  možemo  uzgajati  vicu,  a  da  pri  tome  nema  potrebu  raz­

cvijeće  za  rezanje.  vijanja  peteljki.  Korabica  usredotočuje 

-  Kada  sadimo  krumpir,  možemo  snage  na  bujanje  područja  stabljike. 

Ishodišno  stanje:  zelena  gnojidba  s  raži  i  lupinom  nakon  nasada  j a g o d a 

1.  god.  2.  god.  3.  god.  4.  god.  5.  god. 

kupus  mrkva  grašak  krumpir  jagode 

crveni  kupus  pastrnjak  bob  krumpir  jagode 
kelj  crni  korijen  grašak  šećerac  krumpir  jagode 
cvjetača  cikla  niski  grah  krumpir  jagode 
kelj  lisnati,  raštika  luk  kukuruz  šećerac  krumpir  jagode 
kelj  pupčar  celer  visoki  grah  čičoka  jagode 
korabica  poriluk  paprika  čičoka  jagode 
žuta  repa  blitva  krastavac  čičoka  jagode 
rotkvica  peršin  rajčica  čičoka  jagode 
rotkva  razno bilje  - krastavac  cvijeće  jagode 
Stoga je  ona  kao  prethodni  nasad  ideal­ - Špinat  i  matovilac  sijemo  uz  rub  gredi 
na za  poriluk s obzirom  da bi  mu prejake  ca  s  krastavcima.  Oni  štite  i  pokrivaju 
snage stabljike  iz tla  ometale oblikovanje  tlo,  no  već  su  pobrani  kad  krastavcima 
lisnatog  ovoja.  Ovako  on  može  množiti  treba  više  mjesta. 
svoje  lisne  ovoje  i  tijesno  ih  slagati jedan  -  Salatu  i  špinat  možemo  u  proljeće 
uz  drugi  kako  bi  postigao  najljepši  oblik.  uzgajati  kao  međuusjev  na  gredicama, 
Ova  razmatranja  bi  mogla  ispuniti  još  gdje  će  kasnije  (od  svibnja  na  dalje)  biti 
brojne  stranice!  Važno  je,  međutim,  da  glavna  kultura. 
svakoga  potaknu  na  razmišljanje  i  na  -  Salata,  špinat  i  endivija  se  mogu  zasi 
razvijanje  vlastitih  opažanja.  jati  i  na  gredice  s  kojih  smo  već  pobrali 
Još  ponešto  o  biljkama  koje  su  na  ta­ rani  kupus,  niski  grah  i  rani  krumpir. 
beli  izostavljene,  a  kojima  za  sazrijevanje  Do sada  nismo  mogli  ustanoviti  nikakve 
nije  potreban  cijeli  vegetacijski  period.  neželjene  posljedice  po  plodored  uzgo­
Tu  je  riječ  o  omiljenom  povrću  kao  što  jem  ovih  međuusjeva. 
je  špinat,  salata  glavatica,  matovilac,  Jedino  kod  krstašica  valja  biti  oprezan. 
endi-vija  i  salata  za  rez.  S  ovim  biljkama  Rotkvice,  razne  vrste  rotkvi  ili  sjetvena 
postupamo ovako:  grbica  (Leidum sativum)  s kratkim vege-
- Salatu sijemo između mrkve kao oznaku.  tacijskim  periodom  smiju  rasti  samo  na 
(Nasad  kao  oznaka:  mrkva  treba  dugo  gredicama  kupusa.  Tamo  ih  možemo 
za  klijanje,  zato  sijemo  salatu  koja  isklija  npr.  staviti  na rubove.  Nikada  ih  ne smi­
brzo i omogućava nam da pri okopavan­ jemo  uzgajati  na  gredicama  gdje  rastu 
ju  dobro  i  na vrijeme  uočavamo  redove  biljke  iz  drugih  porodica  s  obzirom  da 
nasada.  Mlade  sadnice  salate  se  kasnije  se  onda  željeni  razmak  od  pet  godina  u 
presađuju  na  gredice  s  kupusom.  Mrkvi- plodoredu više ne bi mogao održati  (vidi 
ca  je  tada  već  porasla  i  treba  mjesta.  i tekst str. 61., četvrti odlomak). 
Prije  nego  što  kupus postane  prevelik, 
salatu  smo  već  odavno  pobrali.  Tako  se 
obje  kulture  mogu  razvijati.) 
K o r a b i c a  ( d e s n o )  j e  idealni 
p r e t h o d n i  usjev  z a  p o r i l u k 
( d o l j e ) .  K o r a b i c a  u s r e d o t o č u j e 
s n a g e  u  p o d r u č j u  s t a b l j i k e 
t e  j e  z a d e b l j a  d a  b i  stvorila 
p l o d .  T a k o  s u  s e  p r e j a k e  s n a g e 
stabljike  iz  tla  i s c r p i l e  i  ne 
o m e t a j u  p o r i l u k :  on  m o ž e  u 
g u s t i m  o v o j i m a  razvijati  čvrste 
listove  u  svoj  p r e k r a s n i  p l o d . 
 ZALIJEVANJE 
Začudit  će  vas,  no  mi  svoje  nasade  Želimo  li  "vodu"  spremiti  u  zemlju, 
ne  zalijevamo  izuzev  jedanput  nakon  okopavamo  navečer  tako  da  tlo  udiše 
presađivanja,  kod  sijanja  trave  (jer  sjeme  vlagu  iz  okružja.  Ako  je  pak  zemlja  pre-
leži  gore)  te  u  stakleniku.  I  u  sušnim  go­ vlažna,  okopavamo  ujutro,  budući  da  tlo 
dinama  imamo  dobre  prinose  budući  sada  vlagu  izdiše. 
da  poštujemo  neke  temeljne  zakone  Prekopavati  treba  samo  3  gornja  centi­
prirode.  metra  tla.  Tako.  naime,  nastaje  rahli  sloj 
Prije  podne  tlo  izdiše,  poslije  podne  koji  djeluje  kao  regulator  vlage. 
udiše.  Ujutro  su  snage  usmjerene  prema 
gore  (prema  gornjim  dijelovima  biljke).  N e  z a l i j e v a m o  n a š e  n a s a d e  n i k a d a  o s i m 
Poslije  podne  i  navečer  usredotočuju  se  j e d a n p u t  p o s l i j e  p r e s a đ i v a n j a  i  k o d  sijanja 
trave.  To,  n a r a v n o ,  ne  vrijedi  za  staklenik. 
na  donje  dijelove  biljaka  i  teže  u  zemlju.  O v d j e  z a l i j e v a m o  p r e m a  p o t r e b i ,  ljeti, 
Ove  činjenice,  dakle,  možemo  iskoristiti.  d a p a č e ,  i  do  dva  puta  na  d a n . 
Ako biljke  naviknemo  na zalijevanje,  one 
ne  puštaju  korijenje  duboko  u  zemlju.  Prije  p o d n e  tlo  izdiše  (lijevo), 
p o s l i j e  p o d n e  u d i š e  ( d e s n o ) . 
Kad nastane suša ovisne su o umjetnom 
navodnjavanju.  Mi  smo,  međutim,  već 
ubrali  mrkvu  i  pastrnjak  čije  je  usisno  ko­ str.49.)  ili  pripravkom  od  kravlje  balege 
rijenje  bilo  i  do  1.20  m  dugo,  a  kod  luka  (vidi  str.  52.). 
je  bilo  80  cm.  Osim  toga  smo  ustanovili 
da  se  ponavljanjem  zalijevanja  uništava  Kakvoća  vode 
struktura  tla.  Postaje  tvrdo  i  raspucava  se 
kad je suša. Za sušnih razdoblja možemo  Naravno  da  nije  svejedno  kakvom  vo­
gredice  malčirati.  Međutim,  nakon  obil  dom  zalijevamo.  Mi  zalijevamo  samo 
nije  kiše  pokrove  treba  odmah  odstrani­ jedanput  nakon  presađivanja  i  u  stakle­
ti, jer pokriveno tlo  inače postaje  idealno  niku.  Theodor  Schwenk,  istraživač  vode 
gnjezdište  i  leglo za  puževe.  te  utemeljitelj  i  dugogodišnji  predstojnik 
Za sušna vremena okopavamo predvečer  Instituta  u  Herrichried-u,  koji  izučava 
u  dane  za  list  i  korijen.  Osim  toga,  vodena  strujanja  i  tokove,  tvrdi  da  bi 
noćnu  vlagu  i  stvaranje  rose  možemo  se  kakvoća  vode  u  mnogome  mogla 
pospješivati  i  potpomagati  ako  okolne  poboljšati  kad  bi  naši  potoci  i  rijeke 
puteve  i  travnate  površine  predvečer  ponovno  smjeli  teči  u  svojim  prirodnim 
prskamo  pripravkom  gnoja  iz  roga  (vidi  koritima. 
Rezultati  ovih  istraživanja  potakli  su  en­ U  svezi  kakvoće  vode,  mnoga  pitanja 
gleskog  kipara  John-a  Wilkes-a  da  obli­ ostaju  otvorena.  U  budućnosti  se  moraju 
kuje  i  stvori  posude  u  kojima  voda  može  provoditi  još  mnoga  ispitivanja  i  pokusi 
slijediti  svoje  vlastite  potrebe  kretanja.  na  tom  području,  uzimajući  u  obzir  i 
Sproveli  smo  sljedeći  pokus:  postavili  problem  napajanja  stoke  kao  i  naše  pitke 
smo  36  takvih  posuda  između  naša  dva  vode.  Iako  su  istraživanja  na  mnogim 
jezerca  koja  ne  leže  na  istoj  razini.  Za­ privatnim  i  državnim  institutima  u  tijeku, 
lijevali  smo  naše  nasade  u  stakleniku  ipak  još  nema  nikakvih  konačnih  izjava 
tjedan  dana  v o d o m  što  je  tekla  kroz  te  ni  preporuka  u  svezi  tog  problema. 
posude.  Nakon  što  su  sadnice  presađene 
van  na  otvoreno,  postupali  smo  s  njima 
jednako  kao  i  s  drugima,  dakle,  nismo  V r t l o ž n i k  -  p r o t o k o m  k r o z  o v e 
p o s u d e  v o d a  d o b i v a  s n a g u 
ih  zalijevali.  Biljke  su  znatno  bolje  rasle. 
p o s p j e š i v a n j a  r a s t a . 
Ipak,  ta  voda  nije  prikladna  za  pripremu  O v a k v e  p o s u d e  s u  p r v e n s t v e n o 
pripravaka.  n a m i j e n j e n e  z a  o ž i v l j a v a n j e 
o t p a d n i h  v o d a . 
OPASNOST  OD  KASNIH 
PROLJETNIH  MRAZEVA 
Naše  biljke  u  svibnju  često  ugrožava  kas­
ni  mraz  koji  može  nasadima  nanijeti  ve­
liku  štetu.  Osjetljive  kulture  ćemo  zaštititi 
npr.  tunelom od folije  ili kakvom drugom 
pomičnom krovnom konstrukcijom. Ako 
je  mraz  ipak  oštetio  biljke,  valja  ih  ujutro 
poprskati  v o d o m  od  valerijane.  U  jednu 
litru vode stavimo jednu  kap soka od  cvi­
jeta  valerijane  (vidi  str. 121.)  i  miješamo 
15  minuta.  Tom  tekućinom  poprskamo 
oštećene  biljke.  Nakon  jednog  sata  valja 
ih dobro zaliti v o d o m . 

O d  cvjetova  v a l e r i j a n e  ( o d o l j e n a ) 
s p r a v l j a  s e  ekstrakt  (vidi  str.121.) 
R a z r i j e d i m o  g a  k a k o  j e  g o r e  opi­
s a n o  i  ujutro  p o p r s k a m o  m r a z o m 
o š t e ć e n e  biljke. 
 VELIKI  PETAK, 
VELIKA  SUBOTA 
Još  u  pokusima  prije  25  i  30  godina  jaju  na Zemlji svake godine svoje  tragove 
višekratno  smo  ustanovili  da  Veliki  petak  Biljke  to  opažaju  svojom  osjetljivošću. 
i  Velika  subota  nisu  pogodni  dani  ni  za 
sjetvu  ni  za  presađivanje.  Posijano  sjeme 
slabo  je  klijalo,  presađene  sadnice  su 
bile  kržljave,  ponekad  su  i  odumirale. 
Ovi  za  biljku  nepovoljni  utjecaji  počinju 
rano  ujutro  na  Veliki  petak,  a  prestaju  na 
Uskrs  prije  izlaska  Sunca.  Lijevo:  k o r a b i c a ,  biljka  lista 

Zastoje  to  tako?  Događaji  koji  su  se  prije 

D o l j e :  I  c r v e n a  blitva,  je 
2000  godina  odigrali  na  Golgoti  ostavl­ biljka  lista. 
 KOROV 

Korov  može postati  velikim  problemom,  sijati.  Na  taj  način  se  poboljšava  i  kvalite­
naročito u poljoprivredi.  Rad si  možemo  ta  tla  (vidi  str.  35.  i  36.).  Međutim,  ako 
olakšati  uvažavanjem  nekih  temeljnih  se  kod  obrade  tla  Mjesec  nalazi  ispred 
pravila.  Kod  jednog  pokusa  su  se  po­ zviježđa  Jarca,  isklijat  će  vrlo  malo  ko­
kazali  začudni  rezultati  u  vezi  rasta  ko­ rova.  Stoga je  taj  termin  vrlo  povoljan  za 
rova.  Jedno  polje  smo  podijelili  na  više  zadnje  obrađivanje  i  okopavanje  krum­
parcela.  Unutar  4  tjedna  obrađivali  smo  pira  i  korjenastog  povrća.  U  pokusima 
svakog  drugog  dana  drugu  parcelu.  Pre­ smo  imali  dobre  rezultate  prskanjem 
thodno  obavljena  analiza  tla  pokazala  D8-koncentratom  spravljenim  od  pepela 
je  da  nije  bilo  nikakvih  razlika  u  sastavu  sjemena  ili  pak  posipavanjem  pepelom 
tla  na  čitavom  polju.  A  onda  smo  kod  od  korova.  Jasno  se  pokazalo  da  je  na 
obrađivanja  gredice  ustanovili  da  je  vri­ tim  površinama  poslije  takvih  postupaka 
jeme bilo odlučujuće za nicanje pojedinih  raslo  mnogo  manje  korova. 
korova.  Na  prvoj  parceli je  niknula jedna 
vrsta  korova,  a  ne  više  njih.  Na  drugoj  - D8-koncentrat  za 
pripremljenoj  za  sjetvu  dva  dana  kasnije  suzbijanje  korova 
-  isklijao  je  uglavnom  neki  sasvim  drugi 
korov.  Tako  smo  došli  do  zaključka  da  D8-koncentrat  pripravljamo  tako  da  u 
nije  niti  tlo,  niti  zasađena  biljka,  mogla  vrijeme  Mjeseca  ispred  Lava  na  žeravici 
biti  odgovorna  za  to.  već  samo  vrijeme,  od  drva  spalimo  mnoge  vrste  sjemena 
što  znači  utjecaj  kozmičkih  impulsa  kod  korova.  U  tu  svrhu  nam  može  poslužiti  i 
obrađivanja.  Nastavili smo i dalje s našim  gril  na  drveni  ugljen,  kao  stoje  prikazano 
promatranjima  i  ona  su  nam  pokazala  na  crtežu  (str.72.).  Od  opeka  sagradimo 
put  za  optimalno  suzbijanje  korova.  malu  pećicu  sa  zaštitnim  krovićem  od 
Kad Mjesec dolazi pred zviježđe Lava svi  lima. 
korovi dobro klijaju. Stoga u to vrijeme, u 
Najbolje  je  sjeme  staviti  u  papirnatu 
proljeće  preporučujemo  obradu  tla  prije 
vrećicu i tako položiti na vatru od drva, ali 
pripremanja  gredice  za  sjetvu.  Korov  će 
tek  nakon  što  je  nastala  dobra  žeravica. 
isklijati  i  nakon  10-14  dana  ukopat  ćemo 
Sjeme  će  do  kraja  izgorjeti  samo  na 
ga  u  zemlju  i  tek  nakon  tog  postupka 
crveno  užarenoj  žeravici.  Preko  opeka 
 S p r a v l j a n j e  D 8 - k o n c e n t r a t a  o d 
s p a l j e n i h  s j e m e n k i  k o r o v a  u 
svrhu  s u z b i j a n j a  k o r o v a 

1.  U  vrijeme  M j e s e c a  i s p r e d 
L a v a  s p a l i m o  m n o g o  raznih 
s j e m e n k i  k o r o v a .  P r e t h o d n o 
ih  s t a v i m o  u  p a p i r n a t u  v r e ć i c u 
i  s p a l i m o  na  žeravici  od  d r v a . 
2.  P e p e o  od  s j e m e n k i  k o r o v a  i 
drva  t r e b a  rastrljavati  1  sat  (to 
vrši  j e d n a  o s o b a ) . 
treba  odmah  staviti  lim  za  pečenje  jer  3 .  O d  o v o g  d i n a m i z i r a n o g  pe­
sjemenke  poput  kokica  od  kukuruza  p e l a  r a z r j e d i v a n j e m  s p r a v l j a m o 
D 8 - k o n c e n t r a t  (vidi  t e k s t  na 
pri  spaljivanju  prskaju  naokolo.  Kad  je 
str.  7 1 .  i  d a l j e  do  str.  7 4 . ) . 
sjeme  potpuno  izgorijelo  pepeo  se  ohla­
dio,  taremo  ga  1  sat  u  porculanskom 
mužaru  i  time dinamiziramo.  To treba ra­
diti  ista  osoba.  Ako je  riječ  o  korovu  koji 
se  razmnožava  i  korijenom,  potrebno 
je  sa  sjemenom  spaliti  i  nešto  korijena.  vode.  Nakon  svakog  dolijevanja  vode 
Tako  smo  dobili  koncentrat  D2.  Za  tresemo  po  3  minute.  Od  D3-koncentra-
koncentrat  D3  moramo  dodati  900  ml  ta  do  D4-koncentrata  može  se  3  minute 
vode.  Za  D4-koncentrat  daljnjih  9  I  i  miješati. 
Vrijeme  spaljivanja  i  posipavanja  pepelom  u  svrhu  suzbijanja  korova  uko­
liko  ne  postoji  namjera  pripravljanja  homeopatskih  potencija. 

Mjesec  ispred 
zviježđa  Zodijaka  Biljka  za  spaljivanje 

Ribe  Ptičja  grahorica  (Vicia  cracca) 

Ovan  Poljska  gorušica  (Sinapsis  arvensis), 
Divlja  rotkva  (Raphanus  raphanistrum), 
Crvena  mrtva  kopriva  (Lamium  purpureum) 
Bik  Jarčevac  (Aegopodium  podagraria), 
Krabljica  (Chaerophvllum  hirsutum), 
Priljepača,  Bročika  ljepuša  (Galium  aparine) 
Blizanci  Divlja zob (Avena fatua), Trave (Gramineae), 
Mišjakinja  (Stellaria  media), 
Obična  slakoperka  (Apera  spica-venti) 
Rak  Zlatica  (žabljak ljutić)  (Ranunculus)  i 
korovi  s  viticama 
Lav  Mala kiselica  (Rumex) 
Djevica  Poljski  osjak  (Cirsium  arvense), 
Podbjel  (Tussilago  farfara), 
Poljska  preslica  (Equisetum  arvense), 
Obični  slak  (Convolvulus  arvensis) 
Vaga  Obična  konica  (Galinsoga  parviflora). 
Sinja  krijica  (Soluchus  oleraceus) 
Škorpion  Obična  crna  pomoćnica  (Solanum  nigrum) 
Strijelac  Obična loboda (Atriplex), 
Pirika  (Agropyron repens) 
Jarac  pod  ovim  znakom  isklijava  vrlo  malo  korova 
Vodenjak  Poljski  mošnjak  (Thlaspi  arvense), 
Obična  rusomača  (Capsella  bursa-pastoris), 
Poljski  vijušac  (Polygonum) 

S  obzirom  da  bismo  na  ovaj  način  pri  četvrte  decimalne  potencije,  započeti 
D8-koncentratu  došli  do  100.000  1  opet s manjim  količinama.  Uzmemo,  da­
vode,  najbolje  je  nakon  D4,  dakle  kle,  1  ml  D4-koncentrata  i  dolijemo 9 ml 
 djelotvorno  sredstvo  za  suzbijanje  koro­
va. Želimo li smanjiti količinu određenog 
korova  treba  uvažavati  Mjesečeve  rit­
move  za  pojedine  biljke  (vidi  tabelu  na 
str.  73.).  U  tom  slučaju spalimo sjeme baš 
te  vrste.  Općenito  protiv  korova  uzima­
mo  mješavinu  sjemena  korova,  spalimo 
je u vrijeme  Mjeseca  ispred  Lava  i  pepeo 
posipamo  po zakorovljenim  površinama. 
Prema  savjetu  Rudolfa  Steinera  postu­
pamo  kao  da  sipamo  papar  po  jelu,  i  to 
jedanput  kod  obrađivanja  tla  za  sjetvu. 

Preventiva 

Uvijek  smo  iznova  opažali  da  nekompo-

stirani  dijelovi  životinjskih  tijela,  kao  što 
su  rogovi,  kosti,  čekinje,  perje,  vuna,  krv 
ili  brašno  dobiveno  od  životinja,  potiču 
rast  korova.  Stoga je  vrlo  važno  da  takve 
M i š j a k i n j a  ( S t e l l a r i a  m e d i a ) 
tvari,  ako  ih  želimo  uporabiti za  gnojenje 
ili  poboljšanje  sastava  tla,  prethodno 
kompostiramo. 

vode, tresemo 3  minute  i dobivamo D5-

Gnojnica  od  korova 
koncentrat.  Zatim  dodajemo  90  ml  vode 
i  opet  tresemo  3  minute.  Kad  je  nastao 
Gnojnica  dobivena  od  određenih  koro­
D6-koncentrat,  dolijemo  900  ml  vode  i 
va  uspješno  se  primjenjuje  u  suzbijanju 
opet protresamo 3  minute  da bismo  došli 
tih  istih  korova.  Imamo  dobra  iskustva 
do D7.  Na kraju dolijemo 9 litara vode te 
s  gnojnicom  od  puzavica  i  vitičastih  ko­
tresemo  ili  miješamo  3  minute.  Sada  je 
rova  koje  ionako  ne  treba  stavljati  na 
nastao  D8-koncetrat.  Potrebno  je  nekih 
kompostni  humak  (vidi  str.  40.). 
0.5  1  D8-koncentrata  za  površinu  od 
100  m 2 .  Prskamo  tri  puta  u  razmaku  od 
nekoliko  sati. 
Mnogi  praktičari  rabe  i  nedinamizirani 
i  nepotencirani  pepeo  od  sjemena  kao 
 možemo  postići  da  korovi  ondje  potpu­
Recept 
no nestanu. Kod kupusnjača, krastavaca 
Uzmemo vitice i dijelove korijena, prim­
i  rajčica,  gnojnica  može  poslužiti  i  kao 
jerice  od  čička, jarčevca,  zlatice,  podbje-
pospješivač  rasta,  no  prethodno  je  treba 
la,  raznih  vrsta  metvice,  kao  i  cijelu  biljku 
jako razrijediti (1 1 na 10 1 v o d e ) . 
od  mišjakinje,  i  stavimo  ih  u  bačvu  s vo­
I  kompost  možemo  poboljšati.  On  jače 
dom.  U  dane  za  list  kratko  promiješamo. 
potiče  rast  ako  smo  mu  dodali  gnojnicu 
Kad  su  dijelovi  biljaka  potpuno  istrunuli, 
od  korova. 
prskamo  procijeđenom  gnojnicom  u  vri­
jeme  Mjeseca  ispred  Raka.  Već  smo  na  drugom  mjestu  spominjali 

Prskamo  tri  večeri  za  redom  na  onim  kako  spraviti  kompost  od  korova  (vidi 

mjestima gdje  su  biljke  rasle.  Na taj  način  str. 43.). 

K a k o  m o ž e m o  s a m i  pripraviti 
g n o j n i c u  o d  k o r o v a . 

1.  Vrijcžc  i  d i j e l o v e  k o r i j e n a 
korova  s t a v i m o  u  b a č v u  s 
v o d o m .  U  d a n e  z a  list 
kratko  p r o m i j e š a m o . 
2 .  K a d  dijelovi  b i l j a k a  pot 
p u n o  istrunu,  p r s k a m o  p r o 
c i j e d e n o m  g n o j n i c o m  u  vri 
j e m e  M j e s e c a  i s p r e d  R a k a 
o n a  m j e s t a  u  vrtu  g d j e 
ž e l i m o  uništiti  korov.  N a 
koji  n a č i n  i  k a k o  č e s t o  to 
p o n a v l j a m o ,  p r o č i t a j t e  g o r e 
u  tekstu. 
 K O R O V 

Različiti  korovi  zbijamo  režemo  li  je  više  puta  u  vri­

jeme  kad  je  Mjesec  ispred  Strijelca  ili 

U  sljedećim  ćemo  odlomcima  pobliže  Vodenjaka.  Biljku  možemo  sprečavati 

govoriti  o  pojedinim  korovima  budući  u  razmnožavanju  i  tako  da  napravimo 

da  smo  u  našim  istraživanjima  ustanovili  pripravak  od  njena  sjemena.  Pepeo  od 

kod  njih  neke  posebnosti.  sjemena  ili  D8-koncentrat  spravit  ćemo  i 

primijeniti  kada  Sunce  i  Mjesec  stoje  is­
pred  zviježđa  Lava. 
Poljski  osjak  (Cirsium  arvense) 
Taj  se  korov  često  pojavljuje  na  mjestima 
gdje je  zemlja  vrlo  zbita  ili je  takva  od  ra­ Preslica,  obični  slak  i  podbjel 
nije.  Poljski  osjak  možemo  pokositi  kad  Ova tri  korjenasta  korova:  preslica  (Aqui-
se Mjesec nalazi ispred Strijelca  ili Voden­ setum  arvense),  obični  slak  (Convolvu­
jaka.  On  pri  tome gubi jako  mnogo  soka.  lus  arvensis)  i  podbjel  (Tussilago  farfara) 
Ako  zatim  pazimo  da  ga  kosimo  uvijek  rastu  na  tlima  gdje  postoje  podzemne 
ponovno  za  vrijeme  uzlaznog  Mjeseca,  stajaće  vode.  Teško  da  ćemo  ih  se  moći 
lišće  više  neće  biti  u  stanju  opskrbljivati  riješiti  ako  drenažom  ne  uspijemo  postići 
korijen  i  biljka  će  uvenuti.  da  voda  oteče.  U  slučaju  da  se  voda 
nakuplja  na  nepropusnim  glinenim  slo­

Konjska  kiselica  (Rumex acetosa)  jevima,  pomoći  ćemo  si  dodavanjem 

komposta,  što  će  utjecati  na  smanjivanje 
Uslijed  kiselih  kiša  ova  se  biljna  vrsta 
brojnosti  korova. 
kod  nas  jako  raširila.  Uspješno  je  su­
 R A Z L I Č I T I  K O R O V I 

P r e s l i c a  j e  korjenasti  k o r o v 
koji  n e  v i đ a m o  r a d o  n a 
n a š i m  g r e d i c a m a . 
M e đ u t i m ,  vrlo  je  k o r i s n a  u 
zaštiti  b i l j a k a . 

P o d b j e l  ( T u s s i l a g o  farfara) 
 GLJIVIČNE  BOLESTI 
BILJAKA 
Zadaća  gljivica  u  prirodi  je,  općenito  počinile  štetu  i  navode  ljude  da  sjeme 
uzevši,  razgradivanje  onoga  što  odumire.  zaštićuju  otrovnim  ovojem?  Je  li  ovdje 
Ako  ljeti  na  starim  panjevima  naidemo  posvuda  riječ  o  težnji  prema  smrti? 
na  panjevčice  ili  grmačice,  znamo  da  je  Rudolf  Steiner  nam  u  svojoj  knjizi  Pol­
ovdje  započeo  prirodni  proces  razgradn­ joprivredni  tečaj  priopćuje  da  gljiv­
je.  Pečurke  koje  rastu  na  konjskoj  ili  krav­ ice  napuštaju  svoju  prirodnu  razinu, 
ljoj  balegi  mijenjaju  sastav  tvari  koje  se  površinu  zemlje,  kad  Mjesečeve  snage 
tamo  nalaze.  Gljivice  spadaju  u  najgornji  počinju  u  zemlji  previše  snažno  djelo­
sloj  tla  pa  je  prirodno  da  tamo  obavl­ vati.  Mjesečeve  snage  djeluju  u  području 
jaju  i  svoju  zadaću.  Zašto  se,  međutim,  vodenoga  te  mogu  postati  prejake  ako je 
događa  da  gljivice  napuste  svoje  prirod­ suviše  kišilo. 
no  stanište  i  penju  se  na  biljku?  Zašto  Primjenom  čaja  od  poljske  preslice 
se  naseljavaju  na  sjemenke  da  bi  tamo  (Equisetum  arvense)  možemo  gljivice 

M o g l i  s m o  primijetiti  d a  d o l a z i  d o 
p o j a č a n o g  n a p a d a  gljivica  n a  biljke 
z a  p u n o g  M j e s e c a  u  vrijeme  k a d  s e 
on  na  svojoj  putanji  n a l a z i  n a j b l i ž e 
Zemlji ( P g ) . 
ponovno  dovesti  na  razinu  zemlje.  T l o 
ćemo  prskati  čajem  tamo  gdje  napad­
nute  biljke  rastu. 
Već  duže  vremena  opažamo  da 
Mjesečeve  snage  u  tlu  postaju  prejake  u 
godinama  s  obilnim  oborinama.  Osim 
toga,  treba  računati  s  jakim  Mjesečevim 
snagama  i  u  onim  godinama  u  kojima 
puni  Mjesec  pada  u  vrijeme  kad  se  Mje­
sec  na  svojoj  putanji  nalazi  najbliže  Zem­
lji.  Tada  dolazi  do  pojačanog  napada 
gljivica  na  kulturne  biljke.  Najbolja  pre­
ventiva  je  primjena  čaja  od  preslice.  Na 
temelju  naših  dugogodišnjih  opažanja 
možemo  navesti  tri  razloga  koji  dovode 
do  pojačanog  napada  gljivica  na  biljke. 
Ako  se  držimo  sljedećih  savjeta,  prema 
našim  su  iskustvima  sve  mjere  za  suzbi­
janje  suvišne. 
1) Mjesečeve  snage  su  prejake,  primjeri  P r e s l i c a  ( E q u i s e t u m  a r v e n s e )  je  u 
ce,  u  godinama  s  preobilnim  oborina  stanju  gljivice  k o j e  s u  " u s p u z a l e " 

ma.  Pomaže  okopavanje  prije  podne  n a  biljku  o p e t  dovesti  dolje  n a 

r a z i n u  z e m l j e . 
kako  bi  tlo  moglo  vlagu  izdisati. 
2)  Odmaže  pogrešna  gnojidba,  npr. 
nezrelim  organskim  gnojivom  ili  dijelovi­
ma  životinjskih  organizama  koj 
prethodno  nisu  bili  kompostirani. 
Preslica 
Najbolje  ćemo  spriječiti  napad  gljivica 
Preslica  (Equisetum  arvense)  može 
iznošenjem  zrelog  komposta  na 
gljivice,  koje  su  rastom  biljke  dospjele  u 
obradive  površine  u  jesen. 
vis,  ponovno  dovesti  natrag  na  njihovu 
3)  Iz  sjemena  biljaka  pobranih  u  vrijeme 
prirodnu  razinu,  dakle  na  tlo.  Zašto  ona 
nepovoljnih  kozmičkih  impulsa  sljedeće 
to  može? 
će  godine  izrasti  biljke  neotporne  na 
Pogledajmo  najprije  močvarnu  preslicu. 
napad  gljivica. 
Prvo  izrasta  zelena  biljka  koja  kasnije 
na  vrhu  nosi  tamne  šeširiće.  U  njima  se 
razvijaju  spore  kojima  se  močvarna 
preslica  razmnaža  -  gljivice  se  također  R e c e p t  z a  suzbijanje 
razmnažaju  na  sličan  način.  gljivičnih  o b o l j e n j a 
Poljska  preslica  raste  drugačije.  U 
rano  proljeće  istjera  malu  stabljiku  sa  10  g  sušene  poljske  preslice  pristavimo 
smeđkastim  šeširićima.  Odavde  spore  u  2  1  hladne  vode  i  pustimo  da  uzavrije. 
dospijevaju  u  okolinu  i  tako  se  biljka  Mora  kuhati  20  minuta.  U  ohlađeni  čaj 
razmnaža.  Tek  kasnije,  izraste  zelena  bilj­ dodamo  8  1  vode  i  10  minuta  dobro 
ka  bez šeširića,  ali  s visokim  udjelom  kre- miješamo. 
mena.  Ona je  prevladala  stupanj  gljivice. 
Ocijeđeni  čaj  navečer  prskamo  ispod  na­
Stoga  preslica  može  gljivicu  dovesti 
padnutih  biljaka  (10  1  na  100  m 2 ) .  T l o 
natrag  na  njenu  razinu,  dakle  na  tlo. 
možemo  prskati  i  preventivno. 
Dode  li  do  pojave  gljivica  i  na  drveću, 
treba  prskati  deblo  i  debele  grane.  U 
tvrdokornim  slučajevima  provodit  ćemo 
postupak  tri  večeri  za  redom. 

Gljivične  b o l e s t i  na 
različitim  b i l j k a m a 

Ovdje  ćemo  iznijeti  neka  opažanja  i  sav­

jete  kod  napada  gljivica  na  određene 
vrste  povrća  i  voća. 

Krumpir 
Krumpir  se  ne  smije  okopavati  ili  ogrtati 
u  dane  za  list.  Isto  vrijedi  i  za  dane  kad 
se  Mjesec  nalazi  najbliže  Zemlji  ( P g ) . 
K u p u s n a  hernija  ( n a  korijenju)  s p a d a  u  o n e 
Obrada  u  te  dane  često  dovodi  do  po­ b o l e s t i  kojih  s e  n a  n a š i m  k u p u s n j a č a m a 
jave  gljivica,  što  uzrokuje  trulež  lista  i  najviše  b o j i m o . 

gomolja. 

Kupus 
Bolest  koje  se  kod  kupusnjača  najviše 
plašimo  je  kupusna  hernija.  Izaziva  je 
gljivica  Plasmodiosphora  brassicae.  Be­ pozornost.  Ona  raste  u  blizini razine  gljiv­
zuvjetno  je  potrebno  dosljedno  prim­ ica,  tek  malo  iznad  zemljine  površine. 
jenjivati  plodored  tako  da  tek  nakon  5  Većinom  mora  izaći  na  kraj  s  velikim 
godina  ista  biljka  dođe  na  istu  gredicu  obrocima  gnojiva,  što  u  biljci  uzrokuje 
(vidi  str.  61.).  I  druge  krstašice,  kao  repi­ sklonost  nakupljanju  vode.  Po  svojoj 
ca,  rusomača  i  gorušica  (za  zelenu  gno­ prirodi,  jagoda,  međutim,  voli  kamenje 
jidbu),  obolijevaju  od  te  bolesti.  To  treba  i  toplinu  (šumska  jagoda  raste  potpuno 
uzimati  u  obzir  kod  plodoreda.  Osim  zdrava  na  kamenitim  obroncima).  Ve­
toga,  valja  voditi  računa  o  dovoljnoj  like  količine  gnojiva  pogoduju  napadu 
količini  kalcija  u  tlu.  Preniska  vrijednost  gljivica. 
pH  pogoduje  širenju  bolesti.  Sto,  dakle,  možemo  učiniti  za  našu  vrtnu 
miljenicu? 
Jagoda  U  prvom  je  redu  smijemo  gnojiti  samo 
Vrtna  jagoda  iziskuje  našu  posebnu  zrelim  kompostom. 
 G L J I V I Č N E  B O L E S T I  B I L J A K A 

Voćke 
Kad  odabiremo,  sadimo  i  njegujemo 
voće,  pokušajmo  se  sjetiti  i  predočiti  si 
što  su  radili  naši  djedovi  i  bake.  To  će 
nam  pomoći  da  d o đ e m o  do  nekih  do­
brih  savjeta  za  ispravan  postupak.  Danas 
se  uglavnom  nude  i  hvale  samo  još  sad­
nice  niskorastućih  voćaka.  Kod  takvih 
sadnica  je  krošnja  drveta  jako  približena 
površini  zemlje,  dakle,  blizini  područja 
djelovanja  gljivica.  Ustanovilo  se  da  je 
visoko  ili  više  drveće  često  zdravije  od 
niskog. 
Nekad se  deblo  pažljivo  njegovalo.  Tako 
npr. u časopisu Tehnološki prijatelj mladih 
iz  godine  1820.  (Techonologischer  Ju-
gendfreund)  možemo  pročitati  recept 
za  rijetku  kašu  pripravljenu  od  goveđe 
balege,  ilovače, drvenog pepela, goveđe 
dlake  i  sirutke.  Time  su  se  premazivala 
debla  voćaka.  (Goveđu  dlaku  je  bilo 
lako  sakupiti  jer  su  seljaci  goveda  četkali 
J a g o d e  zahtijevaju  n a š u  p o s e b n u  po­ po  dva  puta  na  dan.  Nekada  je  bilo  ne­
z o r n o s t . 
zamislivo  da  krave  kao  danas  šeću  nao­
kolo  uprljane  vlastitom  balegom.) 
U  današnje  je  vrijeme  u  voćnjacima 
uobičajeno  stavljati  ispod  rubova 
krošanja  ili,  dapače,  i  ispod  cijele  krošnje 
Osim  toga  je  treba  saditi  i  okopa­ uz  samo  deblo,  nekompostirani  gnoj 
vati  isključivo  u  dane  za  plod.  Od  ve­ koji  gljivice  tek  trebaju  razgraditi.  U  tom 
likog  je  značenja  i  vrijeme  berbe.  Tu  slučaju  one  mogu  napustiti  prirodnu 
preporučujemo  dane  za  cvijet  ili  plod.  razinu  svoga  djelovanja,  površinu  tla,  te 
Jagode  se  smiju  brati  tek  kad  biljke  više  napadati deblo,  lišće  i  plodove. 
nisu  mokre  od  rose.  Pročitajte  i  upute  na  Mlade  sadnice  treba  uzgajati  i  njegovati 
str.  114.  pod  povoljnim  kozmičkim  impulsima. 
 G L J I V I Č N E  B O L E S T I  N A  R A Z L I Č I T I M  B I L J K A M A 

Ako  prethodno  opisana  sredstva  za  pred  Rakom).  Cijeli  postupak  treba  po­
sprečavanje  širenja  gljivica  nisu  dostat­ noviti  još  dva  puta  u  razmaku  od  četiri 
na,  postoji  još  mogućnost  prskanja  pri­ tjedna. 
pravkom  od  gnojnice  dobivenom  od  Da  bismo  drveće  oslobodili  krastavosti 
napadnutog  lišća.  i  napada  monilije,  preporučujemo  još  i 
sljedeći  postupak: 
Recept  za  suzbijanje  napada  Šaku  oboljelih  plodova  koji  leže  ispod 
gljivica  na  voćke  drveta  očistimo  od  sjemenki  (važno!) 
i  spalimo  na  vatri  od  drva  kad  se  Mje­
Sakupimo  otprilike  šaku  lišća  napadnu­ sec  nalazi  ispred  Škorpiona.  Iz  dobive­
tog  gljivicama,  stavimo  ga  u  glinenu  po­ nog  pepela  pripravimo  D8-koncentrat. 
sudu  i  prelijemo  s  10  1 v o d e .  Lišće  mora  Točne  ćete  upute  naći  na  str.  91.  Tri 
potpuno  istrunuti.  Ocijeđenu  tekućinu  dana  uzastopce  prskamo  deblo,  krošnju 
prskamo  sitno  raspršujući  po  deblima,  i tlo.  Postupak treba ponoviti  nakon  četiri 
krošnji  i  tlu  ispod  drveća  (kad  je  Mjesec  tjedna. 
 ŽIVOTINJSKE 
ŠTETOČINE 
Životinje  koje  nam  ugrožavaju  urod,  Pojava  lisnih  uši  na  kulturnim  biljkama 
primjerice  voća  ili  povrća,  nazivamo  izaziva  u  nama  neraspoloženje,  dok mra­
štetočinama.  Ipak,  treba  uzeti  u  obzir da  vi  drže  te  životinjice  kao  krave  muzare. 
je  to  sasvim  subjektivna  ocjena.  Paze  ih,  njeguju  i  brane  od  neprijatelja 
Miševi se, primjerice, ubrajaju u štetočine,  da  bi  mogli  uživati  u  njihovim  slatkim 
budući  da  jednako  rado  jedu  žitarice  izlučevinama. 
kao  i  mi.  Mačka,  međutim,  doživljava  Kod  napada  insekata  često  pomaže  za­
miša  sasvim  drugačije.  Ona  toliko  "voli"  lijevanje  navečer,  ispod  biljaka,  čajem 
tu  malu  životinju  da  je,  nakon  što  se  s  od  koprive  ili  vrlo  razrijeđenom  gnojni­
njom  do  mile  volje  poigrala,  konačno  i  com  od  koprive  (vidi  str.  45.).  Kopriva 
pojede.  omogućuje  biljci  da  sokovi  opet  počnu 
normalno  strujati,  a  time  štetočine 
nestaju.  Opazili  smo  da  topla  kiša  ima 
isti  učinak.  Za  razmnožavanje  životinja 
je,  osim  kozmičkih  ritmova,  naravno, 
odlučujuća  i  ponuda  hrane.  Npr.  škanjci 
(mišari)  u  godinama  kad  ljeti  vlada 
najezda  miševa,  legu  više  jaja  nego 
inače.  Divlje  svinje  imaju  brojniji  pod-
mladak  u  godinama  kad  hrastovi  obilno 
rode žirom. 
S  druge  strane  možemo  u  prirodi  opaziti 
da  se životinje same  ubijaju  ukoliko  prev­
eliko  razmnožavanje  ugrožava  vrstu.  U 
pojedinim  godinama  na  tisuće  norveških 
štakora  (leminga)  odlaze  u  more  da bi  se 
tamo  utopili. 

K u ć n i  miš  j e  z a  n a s  š t e t o č i n a , 
ali  za  m a č k u  ne. 
J a k o  g a  voli,  " z a  p o ž d e r a t i " . 
Kad  čovjek  razmišlja  o  suzbijanju 
štetočina,  trebao  bi  pri  tome  imati  uvi­
jek  na  umu  da  tek  velika  brojnost  čini 
životinje  štetočinama.  U  vrtu  koji  njegu­
jemo  na  najbolji  način  jedva  da  će  doći 
do  prevelikog  razmnožavanja.  Stoga  vri­
jedi  pravilo:  ako  ipak  dode  do  prevelik­
og  razmnožavanja,  treba  razmisliti  gdje 
smo  pogriješili  te  potražiti  uzrok.  Valja 
upoznati  životinjske  navike.  Tako  ćemo 
moći dokučiti  na  koji  način  ograničiti  nji­
hov  broj  kako  ne  bi  došlo  do  štete  na 
biljkama.  U  idućim  primjerima  uzeli  smo 
sve  ove  aspekte  u  obzir. 

Štetočine  na  G u s j e n i c e  k u p u s o v o g  b i j e l c a  m o g u 
nanijeti  veliku  štetu  n a  n a s a d i m a 
k u p u s u  i  mrkvi  k u p u s a . 

Kod  kupusnjača  se  uglavnom  moramo 

boriti  s  tri  vrste  štetočina:  s  kupusovim  kako  je  opisano  na  str.  45.  Procijeđenu 
bijelcem,  kupusovom  pipom  i  kupus- tekućinu  istoga  ćemo  dana  nerazri-
o v o m muhom  (mušicom).  Kod mrkve je  jeđenu  vrlo  sitno  raspršivati  po  biljkama 
to  osobito  mrkvina  muha.  tri  puta  unutar  nekoliko  sati. 

Kupusov  bijelac  Kupusna  pipa 

Svaki  vrtlar  pozna  kupusovog  bijelca.  Te  Kupusovu  pipu  možemo  jednostavno 
lijepe  leptire  ljeti  vidimo  kako  lepršaju  protjerati.  Ona  za  odlaganje  jaja  u  svib­
po  vrtu.  Ako  nam  počnu  praviti  štetu,  nju  traži  one  gredice  sa  sadnicama  kupu­
poslužit  će  nam  čaj  od  pelina  ili  24-satni  sa  gdje  pojedine  biljke  nemaju  dovoljno 
ekstrakt  koprive.  mjesta.  Druge  gredice  izbjegava.  Dodat­
Posadimo  li  nekoliko  grmića  rajčica  no  možemo  za  majskih  dana,  kad  Sunce 
medu  sadnice  kupusa,  kupusov  bijelac  i  Mjesec stoje  ispred  Bika,  zaštititi  gredice 
će  otići.  M o ž e m o  također  otkinute  mrežicom  protiv  povrtnih  mušica. 
mlade  zaperke  rajčice  staviti  medu  Mrežice  ćete  nabaviti  u  specijaliziranim 
redove  kupusa.  trgovinama  za  vrtlarstvo.  Štetočina  će 
Od  koprive  napravimo  24-satni  ekstrakt  tada  potražiti  druge  nasade. 
Kupusova  muha  (mušica) 
Kupusova  muha  se  u  našem  vrtu  po­
javljuje  u  travnju  i  svibnju,  kad  Sunce  i 
Mjesec  stoje  ispred  Ovna.  i  traži  pogod­
na  mjesta  za  odlaganje  jajašaca.  Ličinke 
koje  se  izlegu  izgrizu  vrat  korijena  biljke 
i  njeno  korijenje.  Mlade  sadnice  ranoga 
kupusa  ne  smijemo  posaditi  u  zemlju 
dublje  nego  što  su  prethodno  rasle  na 
sjetvenoj  gredici,  niti  smijemo  biljke  ogr-
tati.  I  jedno  i  drugo  pogoduje  napadu 
kupusove  muhe. 
N o , ako dode do napada muhe,  izlijemo 
čajnu  žličicu  nerazrijedenog  ohlađenog 
čaja  od  pelina  direktno  na  vrat  biljke  tri 
puta  u  razmaku  od  nekoliko  sati. 

Mrkvina  muha 
Ako  mrkvu  sijemo  i  njegujemo  prema 
njenim  potrebama,  možemo  biti  gotovo 
sigurni  da  će  mrkvina  muha  poštedjeti 
biljke.  Mrkva  voli  zrela  tla  koja  dvije  go­
dine  nisu  bila  pognojena. 
Ovdje ona  može dovesti  bjelančevine do 
sazrijevanja  i  stvoriti  visoki  udio  šećera. 
Naknadnim  gnojenjem  kvarimo  okus 
mrkve  za  naš  osjet,  ali  ne  i  za  mrkvinu 
muhu.  Naprotiv,  njoj  mrkva  sasvim 

G o r e :  L i č i n k a  k u p u s o v e  p i p e  n a  stabljici 
k u p u s a 

Lijevo:  O d  p e l i n a  m o ž e m o  napraviti  čaj 

koji,  p o l i v e n  n e p o s r e d n o  na  vrat  biljke, 
p o m a ž e  protiv  ličinki  k u p o s o v e  m u h e . 
 D e s n o :  N e  m o r a m o  s e 
bojati  m r k v i n e  m u h e  a k o 
m r k v u  u z g a j a m o  k a k o 
o d g o v a r a  njenim 
p o t r e b a m a . 

D e s n o  d o l j e :  K a d  mrkvin 
vrat  nije  p o k r i v e n  z e m l j o m , 
p o p r i m a  z e l e n u  b o j u . 
M r k v a  postaje  g o r k a , 
što  p o s e b i c e  o d g o v a r a 
z a  l e g l o  mrkvinoj  sovici 
p o z e m l j u š i . 

odgovara  kao  leglo.  Stoga  i  traži  takve 

nasade  mrkve  da  bi  na  korijenju  odla-
gala  jajašca.  Još  više  voli  tlo  kojemu  je 
dodan  treset  jer  tada  mnogo  lakše  do­
spije  do  korijenja. 

Sovica  pozemljuša 
Mrkvinu  sovicu  nije  teško  otjerati.  Ona 
voli  mrkvu  čiji  je  vrat  ogoljen  i  stoga  ze­
lene  boje.  Mrkva  poprima  aromu  lista. 
Za  nas  takve  mrkve  imaju  gorak  okus, 
no čini  se da  gusjenice sovice  pozemljuše 
baš  to  vole.  Pobrinemo  li  se  da  vrat 
mrkve  bude  uvijek  pokriven  zemljom, 
šteta  će  biti  daleko  manja. 
Puževi  ih  preliju  kipućom v o d o m . To su  metode 
kojih  se  laćamo  u  velikoj  srdžbi,  ali  koje 
Puževi  su  na  nekim  mjestima  postali  se  ne  mogu  tolerirati.  Osim  toga  nisu 
prava  napast.  Nije  mali  broj  onih  ljudi  ni  smislene  jer,  u  stvari,  takvi  postupci 
koji  već  rano  ujutro  oboružani  noževima  samo privlače puževe  iz okoline koji žele 
stoje  u  zasjedi  da  bi  ubili  omraženog  pomoći  da  se  ozračje  groblja  ukloni.  A 
štetočinu  koji  nam  preotima  hranu.  onda  je  često  potrebno  mnogo  godina 
Poneki  i  love  te  životinje  s  namjerom  da  da  bi  se  u  prirodi  opet  uspostavio  stari 
sklad  s  malim  brojem  puževa. 
Morali  bismo  se  pozabaviti  sa  životnim 
navikama  puževa  i  tako  pronalaziti  više 
mogućnosti  u  svođenju  njihova  broja  na 
normalnu  razinu.  Tim  više  što  nikome 
ne  bi  trebalo  biti  u  interesu  da  se  puževi 
sasvim  protjeraju.  Oni  ispunjavaju  važne 
zadaće  u  održavanju  sklada  u  prirodi. 
Većina  poljoprivrednika  zna  kako  je  iz­
vanredno  plodonosna  puževa  sluz. 
Ali.  pozabavimo se najprije pitanjem gdje 
i  zbog  čega  se  puževi  pojavljuju  u  većem 
broju.  Oni  npr.  vole  kad  se  u  "nepravo 
vrijeme"  umjetno  zalijeva.  Za  njihov  je 
razvitak  od  velike  koristi  i  pokrivanje  tla. 
Ispod  vlažnog  pokrova  naći  će  oni  ide­
alne  uvjete  za  razmnožavanje,  što  poseb­
no  dobro  opažaju.  Osim  toga.  ustanovili 
smo  da  do  velikog  razmnožavanja  dolazi 
i  uslijed  prevelike  količine  kalcija  iz alga, 
ali  i  tamo gdje  u  tlu  ima  nekompostiranih 

G o r e  lijevo:  P u ž e v i  s u  d v o s p o l c i . 
O v d j e  se  u z a j a m n o  o p l o đ u j u  i 
izmjenjuju  s j e m e . 

Lijevo:  P u ž  g o l a ć  pri  o d l a g a n j u 
j a j a š c a . 
životinjskih  dijelova  (vuna,  kosti,  itd.). 
Zato  posebno  preporučujemo  da  se  na 
gredice  stavljaju  samo zreli  komposti,  već 
pretvoreni u zemlju. Nadalje, moramo se 
pobrinuti da na tlo i u tlo dopire i svjetlo i 
zrak.  Malčiranje  valja  primjenjivati  samo 
za  sušnih  perioda.  Nakon  obilnijih  kiša, 
pokrove  treba  odmah  odstraniti.  Mi  za­
lijevamo,  kao  što  smo  već  napomenuli, 
samo  jedanput,  i  to  pri  presađivanju. 
Inače  prepuštamo  nebu  da  se  brine 
za  potrebnu  vodu.  Samo  za  sušnih 
razdoblja  nastojimo  biljke  potpomagati 
prikladnim  sredstvima  (vidi  str.  66.). 
Kako  su  puževi  za ježeve,  žabe  krastače, 
sljepice,  daždevnjake,  kokoši,  patke,  pa 
i  druge  ptičje  vrste  prava  poslastica,  bilo 
bi  korisno  o v e  životinje  pokušati  naseliti 
u  vlastiti  vrt.  Brzo  će  se  pokazati  da  više 
Ježevi  s u  n a m  o d  p o m o ć i 
ne  dolazi  do  njihovog  prekomjernog 
u  s u z b i j a n j u  p u ž e v a . 
razmnožavanja.  Primjenom  pripravka  O v i  s u  njihova  o m i l j e n a 
kremen  iz  roga  moguće  je  puževsku  po­ h r a n a . 

koru  svesti  u  granice. 

Osim  toga  smo  ustanovili  da  dolazi  do 
velikog  razmnožavanja  puževa  kada 
planet  Mars  putuje  ispred  zviježđa  čije 
snage  na  Zemlji  posreduje  element  voda 
(Ribe,  Rak  i  Škorpion). 

Gnojnica  od  puževa 

Ako  sve  do  sada  opisane  mjere  ne  po­ Raka  stavimo  ih  u  kablić  s  poklopcem  u 
mognu,  možemo  protiv  najezde  puževa  koji nalijemo vodu.  Pričekamo da Mjesec 
prijeći  na  direktnu  primjenu  gnojnice  od  p o n o v o  dođe  pred  zviježđe  Raka.  Sada 
puževa.  Spravljamo  je  ovako:  sakupimo  su  puževi  već  istrunuli.  Zatim  gnojnicu, 
50-60  puževa  i  u  vrijeme  Mjeseca  ispred  procijeđenu  preko  finog  cjedila,  sitno 
P r i p r e m a  g n o j n i c e  o d  p u ž e v a 
raspršimo  po  tlu  u  vrtu.  Posebno  dobro 
G o r e :  U  vrijeme  M j e s e c a  ispred 
R a k a  s t a v i m o  50-60  p u ž e v a  u  i  gusto  treba  prskati  rubove  okolnih 
k a b l i ć  koji  s e  m o ž e  d o b r o  zatvoriti  travnjaka.  Nakon  toga  možemo  sve 
p o k l o p c e m .  N a l i j e m o  v o d e  d o 
r u b a ,  čvrsto  z a t v o r i m o  t a k o  d a 
pripremiti  za  spravljanje  nove  gnojnice 
ne  o s t a n e  z r a k a  u  k a b l i ć u .  D o l j e :  i  ponovo  prskati  iste  površine.  Postu­
K a d  M j e s e c  putuje  i s p r e d  R a k a , 
pak  ponavljamo  tri  puta  u  vremenskim 
g n o j n i c u  ć e m o  s i t n o  raspršiti  p o 
g r e d i c a m a  (vidi  i  t e k s t  od  str.  8 9 .  razmacima  od  4  tjedna. 
n a d a l j e ,  desni  s t u p a c ) .  Ovaj  način  suzbijanja  puževa  manje  je 
okrutan  nego  puževe  zasipavati  solju, 
kuhati  ih  ili  rezati jer  ćemo  ovako  uništiti 
samo  50-60  komada. 
Metode  smanjivanja  konstelacije  (vidi  tabelu  str.  94.).  Pepeo 

prekobrojnih  štetočina  nastao  od  drva  i  štetočina  se  tare  u  por­

culanskoj  posudi  1  sat  (to  radi  jedna  te 

Ako  unatoč  svim  prethodno  opisanim  ista  osoba),  dakle,  dinamizira  se.  Zatim 

mjerama  ipak  dode  do  problema  sa  treba  iz  dinamiziranog  pepela  pripraviti 

štetočinama,  postoji još jedna  mogućnost  D8-koncentrat:  uzmemo  1  gr  mješavine 

obrane.  U  tom  slučaju  se  moramo  post­ pepela  i  s  9  ml  vode  stavimo  u  dobro 

aviti  između  životinja  i  njima  nadređenog  zatvorenu  bocu.  Ritmički  protresamo 

nadosjetilnog  bića.  Spaljivanjem  ma­ 3  min.  Time  smo  dobili  Dl-koncentrat. 

log  broja  životinja  i  iznošenjem  pepela  Zatim  dodamo  90  ml  vode  i  ritmički 

kod  odgovarajuće  zvijezdane  konstel­ tre-semo  3  min  kako  bi  nastao  D2-

acije,  obraćamo  se  toj  "nevidljivoj  ruci"  koncen-trat.  Za  dobivanje  koncentrata 

s  molbom  da  množenje  životinja  svede  D3  potrebno  je  daljnjih  900  ml  vode  i 

na  podnošljivu  mjeru.  O v o  zbivanje  si  pro-tresanje  od  3  min.  Nastavljamo  tako 

možemo  predočiti  na  primjeru  leminga  dalje  da  bismo  proizveli  D8-koncentrat. 

(norveških  štakora)  koje  "nevidljiva  Međutim,  od  četvrte decimalne  potenci­

ruka"  vodi  do  samouništenja  utapljan- je  započinjemo  opet  s  malom  količinom 

jem  kad je zbog  prevelikog  razmožavanja  jer  bismo  inače  morali  tresti  ili  miješati 

ugrožen  opstanak  vrste.  100.000  1  tekućine  da  bismo  dobili  D8 

Od  velike  je  važnosti  da  to  spaljivanje  (vidi o tome još i str.  71.  - tamo je opisan 

ne  provodimo  u  srdžbi jer  će  nam  u  tom  cijeli  postupak). 

slučaju  posao  biti  uzaludan.  Moramo  se  Ustanovili  smo  da  je  djelovanje  poseb­
pokušati  uklopiti  u  velike  zakone  bitka.  no  učinkovito  ako  prskamo  u  tri  uzas­
Priroda  će  tada  uslišati  našu  molbu.  U  topne  večeri  vrlo  finom  prskalicom  (po 
sljedećem  odlomku  želimo  prikazati  ho- biljkama  ako  su  one  napadnute,  a  po 
meopatsku  metodu  koja  se  u  praksi  po­ tlu,  ako  se  radi  o  štetočinama  na  tlu). 
kazala  uspješnom.  Naših  se  naputaka  i  Na  taj  način  smo  kod  različitih  štetočina 
savjeta  treba  strogo  pridržavati.  postigli  očito  smanjenje  razmnožavanja. 
Ako  se  pokaže  potrebnim,  možemo  na­
kon  4  tjedna,  u  vrijeme  istog  položaja 
Uputa 
Mjeseca,  (vidi  tabelu  str.  94.)  uzeti  od 
Priskrbimo  50-60  štetočina  i  stavimo  ih 
D4-koncentrata  od  prvotnog  pripravka 
u  kartonsku  kutiju  za  jaja.  Spalimo  ih  na 
(uporabiv  je  dvije  godine)  i,  kako  je 
vatri  od  drva.  Spaljivanje  i  prskanje  se 
gore  opisano,  napraviti  D8-koncentrat. 
mora  provesti  kod  primjerene  zvjezdane 
Prskamo  opet  tri  puta  za  redom  finim 
raspršivačem. 
 Pripravljanje  D 8 - k o n c e n t r a t a 
Da bi se smanjilo razmnožavanje puževa, 
z a  s u z b i j a n j e  š t e t o č i n a  s p a l j i v a n j e m 
potrebno  je  provoditi  prskanje  tla  pos­ 1. S t a v i m o  5 0 - 6 0  p r i m j e r a k a 
vuda  po  vrtu,  tri  večeri  za  redom.  Ako  o n e  vrste  š t e t o č i n a  koje  ž e l i m o 
suzbijati  u  k a r t o n s k u 
se  radi  o  miševima,  štakorima  i  drugim 
kutiju  z a  j a j a .  S p a l i m o  n a  vatri  o d 
glodavcima,  ali  i  pticama,  naći  ćete  ter­ d r v a . 
mine  za  spaljivanje  u  našim  godišnjim  2.  P e p e o  n a s t a o  od  š t e t o č i n a  i 
d r v a  j e d a n  s a t  t a r e m o  u 
izdanjima  Mjesečevog  sjetve-nog  kalen­
p o r c u l a n s k o m  m u ž a r u 
dara.  U  tim slučajevima se  spaljuje  krzno  (vrši  j e d n a  o s o b a ) . 
ili perje pojedinih životinja. Za kraj ćemo  3 .  N a k o n  t o g a  o d  d i n a m i z i r a n o g 
p e p e l a  r a z r j e d i v a n j e m  s p r a v l j a m o 
još  posebno  naglasiti  da  spaljivati  treba 
D 8 - k o n c e n t r a t  (vidi  tekst  od 
samo  one  životinje  koje  zaista  prave  str.  9 1 .  g o r e  i  od  7 1 .  str.  d o l j e ) . 
štetu  na gospodarstvu  ili  u  vrtu. 
Prema  iskustvima znanstvenika, životinje 
koje  se  u  svrhu  znanstvenih  istraživanja 
umjetno  uzgajaju  u  laboratoriju  ne  daju 
jednake  rezultate. 
L i s n e  uši  se  ubrajaju  u 
n a j p o z n a t i j e  š t e t o č i n e  n a 
n a š i m  b i l j k a m a . 

K r u m p i r o v a  z l a t i c a 
K a d a  spaljivati  štetočine  i  kada  spravljati  pepeo  od  štetočina  te  izrađivati 
koncentrat  D8  i  njime  prskati 

Štetočina  Vrijeme 

Danji  leptiri  kao  kupusov  bijelac,  Sunce  i  Mjesec  ispred  Blizanaca, 

vrste  muha  i  mušica,  bijela  muha  Venera  i  Mjesec  ispred  Blizanaca 

Noćni  leptiri  i vrste  moljaca  Sunce  i  Mjesec  ispred  Ovna, 

Merkur  ispred  Ovna 

Krumpirova zlatica,  Varroa  Sunce  i  Mjesec  ispred  Bika 

(štetočina  na  pčelama),  kupusna  pipa, 
svi  štetni  kukci 

Sovica  pozemljuša,  rovac  Sunce  ispred  Bika  i 

Mjesec  ispred  Škorpiona 

Štitaste  uši  i  puževi  Mjesec  ispred  Raka, 

Mjesec  i  Mars  ispred  Raka 

Uši  Mjesec  ispred  Blizanaca, 

Venera  ispred  Blizanaca 
Cvjetač  (jabukov,  kruškov)  Mjesec  i  Venera  ispred  Blizanaca 

Grinje  (rastoči)  i  prelogrinja,  crveni  pauk  Venera  ili  Mjesec  ispred  Vodenjaka 
 BILJKE  KORIJENA 
U  biljke  korijena  ubrajamo  sve  one  rotkvice  celer 
biljke  koje  svoj  plod  razvijaju  u  području  rotkva  žuta  repa 
korijena.  Njih  sijemo,  okopavamo,  nje  (podzemna koraba) 
gujemo,  beremo  i  konzerviramo  u  dane  cikla  peršin  (korijen) 
za  korijen  (vidi  crtež  na  unutarnjoj  crni  korijen  luk 
stranici  stražnjeg  ovitka).  Iznimke  od 
ovih  pravila  naći  ćete  u  daljnjim  opisima 
pojedinih  biljaka.  Lijevo:  P a s t r n j a k  se  u b r a j a  u  biljke 
U  biljke  korijena  spadaju:  k o r i j e n a 

krumpir  mrkva 
D o l j e :  G o m o l j a s t i  celer,  biljka 
češnjak  pastrnjak  korijena 
 Lijevo:  M r k v a  s i j a n a  i  njego­
v a n a  u  d a n e  za  korijen  u s p i j e v a 
o p t i m a l n o  s  o b z i r o m  na  o b l i k , 
prinos,  o k u s  i  kvalitetu. 

Lijevo  d o l j e :  M r k v a  p o s i j a n a  u 
d a n e  z a  list  p o k a z u j e  s k l o n o s t 
razvijanju  r a č v a s t o g  korijenja, 
što  o t e ž a v a  č i š č e n j e  k o d  pri­
p r e m e  z a  j e l o . 

Mrkva 

O v o  povrće  ne  smijemo  vaditi  pre­

rano  budući  da  tada  još  sadrži  nezrelu 
bjelančevinu.  Kvalitetan  šećer se  također 
razvija  tek  relativno  kasno.  Postizali  smo 
poboljšanje  kvalitete  kad  smo  tri  do  četiri 
tjedna  prije  berbe,  poslije  podne,  prskali 
pripravkom  kremen  iz  roga  za  Mjeseca 
ispred  zviježđa  Ovna  i  Vage. 
Mrkva  pobrana  u  dane  za  list  rado  trune 
u  skladištu.  Stoga  svakako  treba  izbjega­
vati  ovaj  termin. 

Cikla 

Za  o v o  povrće  vrijedi  sve  o n o  što je  već 

rečeno  o  mrkvi  (vidi  tekst  gore).  Ciklu, 
osim  u  dane  za  korijen,  možemo  sijati  i 
I  krumpir  ćemo  uvrstiti  u  biljke  korijena  u dane za  list.  Nismo  mogli  ustanoviti  ni­
premda  njegov gomolj  nije  pravi  korijen,  kakav  negativan  učinak  na  prinos.  Pred­
no  vrlo jasno  u  svome  rastu  i  prinosu  re­ nost  sijanja  u  dane  za  list  je  brz  razvitak 
agira  na dane za korijen.  Osim toga,  i  luk  sadnica  koje  u  tom  slučaju  mogu  nad­
i  češnjak  izrazito  pozitivno  reagiraju  na  visiti  korove. 
dane  za  korijen,  iako  u  stvari  pripadaju  N o ,  za  okopavanje,  primjenu  pripravka 
u  biljke  lista.  Pojedine  biljne  vrste  zahti­ kremen  iz  roga  i  berbu  svakako  ćemo 
jevaju  poseban  postupak,  pa  e v o  neko­ birati  dane  za  korijen.  Ako  ciklu  okopa­
liko  savjeta.  vamo  u  dane  za  korijen,  listovi  pokazuju 
izrazito  povišene  vrijednosti  nitrata.  sijati  s  obzirom  da  će  biljka  tada  vjero­
Međutim,  kako  listovi  završavaju  u  kom­ jatno  prenaglo  šiknuti  u  vis. 
postu,  u  tom  slučaju  povišene  su  vrijed­
nosti čak dobro došle.  Želimo li kod cikle  Luk 
postići  veću  količinu  suhe  tvari,  izbjega­
vat  ćemo  dane  za  list.  Uzgajamo  li  ciklu  Luk zasijan  i  okopavan  u  dane za  list daje 
za  dobivanje  soka,  preporučuje  se  sjetva  otprilike isti prinos kao i luk nakon sjetve i 
u  dane  za  korijen,  a  obrada  i  njega  u  okopavanja  u  dane  za  korijen.  Međutim, 
dane  za  list.  kod  uskladištenja  razlike  su  vrlo  velike. 
Vršili  smo  mnoge  pokuse.  Zasijavali  smo 
Rotkvice  i  u  dane  za  cvijet.  Luk  uzgajan  u  dane  za 
list  trune  već  prije  zime.  Onaj  iz  dana  za 
Rotkvice  koje  sadimo  za  dobivanje  sje­ cvijet  i  plod  počinje  tjerati  oko  Božića. 
mena  treba  posijati  kad  je  Mjesec  ispred  Samo  luk  posijan  i  njegovan  u  dane  za 
zviježđa  Ovna.  To  se  pozitivno  odražava  korijen,  te  pobran  u  razdoblju  presadnje, 
na  kvalitetu  sjemena  pa  tako  i  na  urod  drži  se  ukladišten 
sljedeće  godine. 

Celer 
R o t k v i c e :  p o j e d i n e  k o n s t e l a c i j e 
p l a n e t a  prekrivaju  z o d i j a k a l n e 
Celer  sijemo  u  ožujku,  kad  je  Sunce  is­ M j e s e č e v e  i m p u l s e  p a  p l a n e t i  di­
r e k t n o  utječu  n a  biljke.  Vršili  s m o 
pred  Riba  te,  osim  toga,  u  dane  za  ko­
p o k u s e  t a k o  d a  s m o  sijali  s v a k o g a 
rijen.  Dok  se  Sunce  još  nalazi  ispred  s a t a ;  na  taj  n a č i n  s m o  m o g l i  ustano­
Vodenjaka,  ne  bismo  nipošto  smjeli  viti  v r e m e n s k a  r a z g r a n i č e n j a . 
 padu,  kad se Sunce nalazi  ispred  Djevice. 
dobro  i  dugo,  dapače,  do  kolovoza  Njegu  biljaka  preporučujemo  provoditi  u 
sljedeće  godine.  Lišće  potjera  tek  kad  je  dane  za  korijen,  što  donosi  najbolji  pri­
Sunce  ispred  područja  Lava.  nos  i  češnjak  se  najduže  drži. 
Osim  toga,  skladištenje  u  sijenu  ili  slami 
pridonosi  da  se  luk  dugo  i  dobro  drži.  K r u m p i r 
Bolje  ga  je  gnojiti  biljnim  kompostom 
nego  kompostom  od  gnoja  (balege).  Krumpir  najljepše  raste  i  najzdraviji  je 
Ustanovili  smo  da  tako  biljke  ostaju  ako  smo  površine  u  jesen  pognojili  zre­
zdravije.  Kompost  od  gnoja,  naime,  lim  kompostom.  Nikako  nije  poželjno 
privlači  lukovu  muhu  pa  dolazi  do  na­ primjenjivati  gnojiva  koja  pospješuju 
pada  ličinki.  rast  i  sadrže  mnogo  dušika. 

v
Najbolje  rezultate  smo  postizali  kad  smo 

Češnjak  krumpir  sadili  u  dane  za  korijen,  tri  puta 

okopavali  i  tri  puta  prskali  kremenim 

Kao  najpovoljnije  vrijeme  za  sadnju  pripravkom.  Ako  nadzemna  stabljika 

češnjaka  izabrat  ć e m o  dane  za  korijen.  previše  naraste,  ne  smijemo  je  pokositi. 

Jesenji  nasad  uspijeva  bolje  od  proljet­ Radije  ćemo  prskati  kremenim  prip­

noga.  Posebno  su  povoljni  dani  u  listo­ ravkom  jedanput,  poslije  podne,  u  dane 
L i j e v o  g o r e :  L u k  -  n e o p h o d a n  u  kuhinji 

G o r e :  Č e š n j a k  -  biljka  korijena 

Lijevo  dolje:  v a đ e n j e  k r u m p i r a  u  d a n e 
za  korijen 

za  plod.  Krumpir  je  sazrio  i  vadimo  ga 

tek  onda  kad  je  nadzemna  biljka  uvela. 
Za  berbu  biramo  dane  za  korijen  u 
razdoblju  presadnje.  Gomolji  se  onda 
ne  smežuraju.  Valja  izbjegavati  vađenje 
krumpira  u  dane  za  list  u  razdoblju  pre­
sadnje  budući  da  onda  u  skladištu  rado 
trune. 
Krumpir  koji  uzgajamo  za  dobivanje  sje­
mena  posadit  ćemo  kad je  Mjesec  ispred 
Ovna.  Nakon  berbe  ga  u  skladištu 
posipamo drvenim pepelom, što pridon­ Ovna.  Okanca  ćemo  izrezati  (kao  kad 
osi  da  krumpir ostaje zdrav.  Za  dobivan­ gulimo  krumpir)  i  posaditi  u  razmaku  od 
je  sjemenskog  krumpira  možemo  iz­ 10  cm.  Razmak  ne  bi  smio  biti  veći  jer 
rezati  okanca  iz  srednjeg  dijela  gomolja  gomolji  tada  nisu  prikladni  za  sjemenski 
i  posaditi  kad Sunce  i  Mjesec stoje  ispred  krumpir;  postaju  preveliki. 

O d  k r u m p i r a  m o ž e m o  izrezati 
s a m o  s r e d n j a  o k a n c a 
g o m o l j a  i  p o s a d i t i  za 
d o b i v a n j e  s j e m e n s k o g  k r u m p i r a . 
 BILJKE  LISTA 
U  biljke  lista  se  ubrajaju  sve  one  biljke  Mnogi  pokusi  su  pokazali  da  brokula 
koje  donose  "plod"  u  području  lista.  To  najbolje  uspijeva  pri  konstelacijama  pod 
su:  čijim  utjecajima  su  dani  za  cvijet  (vidi 
peršin  za  list,  str.110.). 
cikorija,  U  pravilu,  biljke  lista  sijemo,  sadimo, 
komorač,  okopavamo  i  njegujemo  u  dane  za  list 
većina  kupusnjača,  (vidi  crtež  na  unutarnoj  stranici  prednjeg 
korabica  i  cvjetača,  ali  ne  brokula,  preklopa  ovitka).  N o ,  važno je  znati  da 
blitva,  dani  za  list  uopće  nisu  pogodni  za  berbu 
sve  vrste  salata,  endivija  i  matovilac,  "plodova"  koje  ćemo  uskladištiti,  pa  niti 
šparoga,  onda  kad  se  radi  o  biljkama  lista.  Kao 
špinat,  alternativu  ćemo  uzeti  dane  za  cvijet  ili 
trava  plod,  a  kod  kupusnjača  dane  za  cvijet. 

Kelj  s p a d a  u  k u p u s n j a č e 
 B I L J K E  L I S T A 

Neke  biljke  kao  luk,  kravsku  repu  i  ciklu  Cvjetača 

možemo  sijati  u  dane  za  korijen  i  dane 
za  list.  U  oba  su  slučaja  prinosi  približno  Mnogi  su  nam  pokusi  pokazali  da  su  za 
jednaki.  Cikla posijana  u dane za  list ima  cvjetaču  dani  za  list  optimalna  konstel­
tu  prednost da  raste  brže  od  korova,  dok  acija.  Biljke  posađene  u  dane  za  cvijet  i 
luk  zasijan  u  dane  za  list  vrlo  slabo  pod­ u  dane  za  plod  brzo  odlaze  u  cvijet  i  to 
nosi  uskladištenje.  Trune.  prije  nego  što  su  zaista  sazrele  za  berbu. 
Niže dolje donosimo savjete za pojedine  I  prinosi  su  manji,  dok  okus,  međutim, 
vrste  povrća  koji  djelomično  odstupaju  malo  podsjeća  na  orah.  Ako  smo  biljke 
od  opće važećih  temeljnih  pravila.  sijali  u  dane  za  korijen,  cvijet  brzo  trune 
tako  da  nerijetko  vrlo  malo  ostaje  za 
K u p u s n j a č e  naš  stol.  Cvjetaču  namijenjenu  za  duže 
čuvanje  u  hladnom  skladištu,  svakako 
Za  sve  vrste  kupusnjača  vrijedi  pravilo  da  valja  brati  u  dane  za  cvijet. 
zadnje  okopavanje,  zadnje  prskanje  kre-
menom  i  berbu  povrća  za  uskladištenje 
treba  provoditi  u  dane za cvijet. 
K o d  sjetve  u  d a n e  za  korijen  i  u  d a n e  k a d 
j e  M j e s e c  n a j b l i ž e  Z e m l j i ,  p u p o l j c i  cvjetače 
K u p u s  r a d o  trunu. 

Kupus  predviđen  za  kiseljenje  treba  brati 

u  dane  za  cvijet,  dok  za  sjetvu,  okopa­
vanje  i  ostalu  njegu  preporučujemo 
dane  za  list. 

K o r a b i c a 

Sjetva  i  njega  u  dane  za  list  donosi 

najviše  prinose  i  korabice  plosnato-
okrugla  oblika.  Izbjegavat  ćemo  dane 
za  korijen  jer  u  tom  slučaju  nisu  lijepo 
oblikovane,  a  djelomično  su  i  krastave. 
Oštra  su  okusa. 
Namjeravamo  li  ih  držati  duže  vremena 
u  hladnom  skladištu,  dobro ćemo učiniti 
beremo li  ih  u dane za cvijet.. 
 Š P I N A T 

S a l a t a  glavatica 

I  za  sjetvu  i  za  njegu  salate  birat  ćemo 

dane  za  list jer  pod  tim  uvjetima  najbolje 
uspijeva.  Impuls za  list povećava  prinos  i 
daje  osjetno  bolju  kvalitetu. 

M a t o v i l a c 

Matovilac  treba  sijati  u  proljeće  i  ljeto, 

uvijek  u  dane  za  list.  Biljke  tada  gotovo 
nikada  ne  šiknu  u  vis  budući  da  svu  svo­
ju  snagu  ulažu  u  razvitak  lišća.  Iz  samo 
jedne sjemenke  mogli  smo pobrati  grmić 
matovilca  veličine  glavice  salate,  a  lišće 
je  bilo  mekano  i  vrlo  ukusno.  Za  berbu 
zimi i u proljeće sijat ćemo ga u kolovozu 
ili  rujnu  u  dane  za  list. 

Cikorija  M a t o v i l a c 

Cikoriju,  doduše,  sijemo  u  dane  za  list,  V 

ali je  njegujemo u dane za korijen.  Na  taj 

Š p i n a t 
način  se  postiže  razvitak  snažna  korijena. 
Špinat  posebno  dobro  raste  ako  smo 
Pobiremo  je  u  dane  za  list  i  spremimo. 
prethodne jeseni  tlo  pognojili  s  1  kg zre­
Kasnije  korijen  dolazi  u  zemlju  u  dane 
log  komposta  na  1  m 2 ,  a  zasijali  ga  u 
za  list  koji  padaju  u  razdoblje  pre-sadnje. 
proljeće.  Najpovoljnije  vrijeme  za  sjetvu 
Želimo  li  brzu  berbu,  birat  ćemo  dane 
je  kada  Sunce  stoji  ispred  zviježđa  Riba. 
Mjeseca  ispred  Riba.  Ako  ćemo brati  tek 
a  Mjesec  ispred  Riba,  Raka  ili Škorpiona 
u  proljeće,  preporučujemo  dane  kad  je 
(impuls  za  list).  Vani,  na  otvorenom 
Mjesec  ispred  Raka  ili Škorpiona. 
okopavamo  prvi  put  otprilike  tri  tjedna 
nakon  sjetve.  U  stakleniku je  prvi  termin 
za  okopavanje  već  9  dana  nakon  sjetve. 
Za okopavanje  i  prskanje  koristimo dane 
za  list.  Biljke  tada  najbolje  uspijevaju. 
Okopavamo li u dane za korijen, 
 B I L J K E  L I S T A 

sadržaj  nitrata  je  veći.  Impuls  za  list  kod 

sjetve  i  obrade  daje,  naprotiv,  niže  vri­
jednosti  nitrata,  dok  su  vrijednosti  šećera 
i željeza visoke.  Impuls za list, dakle, ned­ Trava 
vojbeno  pridonosi  poboljšanju  kvalitete. 
Travu  treba  sijati  u  dane  za  list.  Zem­
Peršin  lju  prethodno  pognojimo  zrelim  kom­
postom.  Sjeme  trave  treba  malo  uga­
Za  peršin  su  kod  sjetve  i  njege  dani  za  ziti  da  bi  se  uspostavio  dobar  dodir  sa 
list optimalna  konstelacija,  a za  konzervi­ zemljom  i  tako  omogućilo  klijanje.  T l o 
ranje  ćemo  ga  brati  i  prerađivati  u  dane  treba  održavati  vlažnim.  Zalijevamo 
za  cvijet.  pred večer. 
Prvu  košnju  preporučujemo  kad  Mjesec 
stoji  ispred  Raka,  što  omogućava  da  se 
razrahljeno  korijenje  opet  brzo  učvrsti. 
Time  se  pospješuje  dobar  i  gust  rast  po­
jedinih  biljaka.  Nakon  košnje  prskamo 
razrijeđenom  gnojnicom  od  koprive 
 T R A V A 

(1  1 gnojnice  na 40 1 vode, vidi str. 45.).  nemamo  dosta  vremena  na  raspolag­

Travu  gnojimo  kompostom  kad  je  Mje­ anju,  birat  ćemo  dane  za  cvijet,  no,  ako 
sec  ispred  Raka,  ili  Škorpiona.  želimo  postići  da  trava  bude  gusta,  kosi­
Za  košnju  imamo dvije  mogućnosti.  Ako  mo  u  dane  za  list.  U  tom  slučaju  morat 
ne  želimo  kositi  prečesto,  recimo  ćemo  kositi  češće  jer  trava  brže  raste. 

Ž e l i m o  li  da  trava  raste 

b r z o  i  gusto,  k o s i m o  u  d a n e 
za  list  ( l i j e v o ) . 
M e đ u t i m ,  ž e l i m o  li  se  m a n j e 
o p t e r e ć i v a t i  u p o r a b o m  kosilice, 
k o s i m o  u  d a n e  za  cvijet  ( d e s n o ) . 
 BILJKE  CVIJETA 
U  biljke  cvijeta  ubrajamo  raslinje  kod  ljekovito  bilje  od  kojeg  upotrebljavamo 
kojeg  želimo  postići  bujan  cvat,  ali  i  du­ cvijet,  brokulu,  cvijeće,  cvijeće  za  rez  i 
gotrajno  cvjetanje  pojedinačnih  cvjetova  suho  cvijeće,  cvjetne  lukovice  i  biljke 
na  biljkama.  od  kojih  spravljamo  biološko-dinamičke 
Sjetvu  i  njegu  treba  u  pravilu  provoditi  pripravke  za  kompost  (vidi  str.41.) 
u  dane  za  cvijet,  što  vrijedi  i  za  termin 
ubiranja  cvijeća  (vidi  crtež  na  unutarnjoj 
stranici  stražnjeg preklopa ovitka).  U  ovu 
skupinu  ubrajamo:  Polje  s u n c o k r e t a  u  cvatu  uvijek  n a s 
ushićuje  i  o p a j a . 
Uljarice  kao  npr.  suncokret  ili  repica  na  R u ž i n  g r m  na  n a š o j  kući 
koja  j e  o d  r u b a  u l i c e  u d a l j e n a 
izvjestan  način  također  pripadaju  medu 
s v e g a  5 0  c m .  U  j e s e n  g a 
biljke  cvijeta.  Najveći  prinos  u  sjemenu  p o g n o j i m o  s  dva  k a b l i ć a 
dobivamo,  doduše,  kod  sjetve  u  dane za  i s t r u n u l o g  k o m p o s t a  i  j e d a n p u t 
p r s k a m o  p r i p r a v k o m 
plod  i  dane  za  sjeme,  ali  najviši  sadržaj  od  kravlje  b a l e g e .  U  p r o l j e ć e 
ulja  dobit  ćemo  ako  okopavamo  i  pr­ p r s k a m o  j e d a n p u t  p r i p r a v k o m 
gnoj  iz  r o g a .  N a k o n  š t o  je  g r m 
skamo  pripravkom  kremen  iz  roga  rano 
p r o l i s t a o ,  p r s k a m o  p o  lišću 
ujutro  u  dane  za  cvijet.  Isto  vrijedi  i  za  p r i p r a v k o m  k r e m e n  iz  r o g a 
berbu  plodova.  tri  p u t a ,  r a n o  ujutro, 
u  d a n e  za  cvijet. 
Evo  još  nekih  savjeta  o  posebnim 
postupcima  s  pojedinim  biljkama  iz  o v e 
skupine. 
 B I L J K E  C V I J E T A 

L a n e n o  ulje:  velike  razlike  u 

boji  i  količini  ulja  n a s t a j u  p o d 
utjecajem  raznih  k o z m i č k i h 
djelovanj a  pri  u p o r a b i 
p r i p r a v k a  k r e m e n  iz  r o g a . 

Cvijeće  za  rez  ubrani  u  dane  za  cvijet  dugo  zadržavaju 

svu  izvornu  čaroliju  boje  i  svjetla,  dok 
Za  presađivanje  i  pikiranje  biramo  dane  oni  ubrani  u  druge  dane  brzo  gube  boju, 
za  cvijet  unutar  razdoblja  presadnje.  I  blijede. 
berbu,  dakle,  rezanje  cvijeća,  provodimo 
u  dane  za  cvijet.  Miris  je  onda  najjači,  a  L u k o v i č a s t o  cvijeće 
cvijeće  ostaje  vrlo  dugo  lijepo  i  svježe. 
Preostalo  cvijeće  na  gredici  postrance  Najbolje  je  lukovice  posaditi  u  prvoj  po­
tjera  mnoge  nove  izdanke.  Na  taj  način  lovici  studenoga  i  to  u  dane  za  cvijet. 
se  postiže  više  generacija  cvjetanja  i  veći 
prinos.  Ljekovite  biljke 
Međutim,  ako  cvijeće  odrežemo  u  dane 
za  plod.  također  dolazi  do  obnove  cvat­ Cvjetove,  koje  ćemo  rabiti  za  čajeve  ili 
nje  na  preostaloj  biljci,  ali  cvjetovi  us­ slično,  brat  ć e m o  u  dane  za  cvijet,  dakle 
koro  stvaraju  sjeme  što  je,  naravno,  u  vrijeme  Mjeseca  ispred  Blizanaca, 
nepoželjno.  Vage  ili  Vodenjaka. 
Kod suhog cvijeća smo opazili ela cvjetovi  Cvjetove  sušimo  na  papiru  na  sjenovitu 
 L J E K O V I T O  BILJE 

mjestu.  I  lišće  biljaka  koje  uzgajamo  zbog 

C v i j e ć e  z a  rez  r e ž e m o 
njihova  eteričnog  ulja  (ovamo  se,  među 
u  d a n e  za  cvijet. 
Na  taj  n a č i n  će  u  vazi  n a j d u ž e  inima,  ubrajaju  metvica  i  matičnjak)  za 
ostati  svježe,  a  m i r i s  intenzivan.  sušenje  beremo  u  dane  za  cvijet  (vidi  i 
O s i m  toga,  b i l j k a  koja  j e 
poglavlje  Berba,  str.  28.). 
o s t a l a  n a  g r e d i c i  p o s t r a n c e 
tjera  n o v e  i z d a n k e . 
Tako,  eto,  p o s t i ž e m o  i  veći 
" p r i n o s "  cvijeća. 
B r o k u l a  s p a d a  u  biljke  cvijeta  b u d u ć i  d a 
o č i t o  p o z i t i v n o  r e a g i r a  n a  d a n e  z a  cvijet. 

B r o k u l a  dijelu  ovitka),  mogli  smo  ubirati  lije­

pe  čvrste  glavice.  Sjetva  u  dane  za  list 
U  mnogim  se  pokusima  jasno  pokazalo  donosila je  biljke  koje  su  svu  svoju  snagu 
da  brokula  želi  da  se  s  njome  postupa  utrošile  u  razvitak  lišća,  a  nakon  sjetve  u 
kao  s  biljkom  cvijeta.  Uvijek  kad  su  im-  dane za plod,  razvijali  su  se  samo  mnogi 
  m a l i
pulsi  svjetla  bili  djelatni  kod  sjetve  (vidi   pupoljci, 
str.  13.  i  crtež  na  prednjem  unutarnjem 
Biljke  za  b i o l o š k o - Beremo li kasnije,  cvjetovi već pomalo 
d i n a m i č k e  pripravke  odlaze  u  sjeme  i  u  toj  fazi  od  njih  više 
nije  moguće  napraviti  djelotvoran 
Za  sjetvu  i  berbu  biljaka  od  kojih  se  pripravak  od  kamilice. 
spravljaju  biološko-dinamički  pripravci  Kad  se  kod  koprive  počnu  stvarati  prvi 
vrijedi  preporučiti  sljedeće:  cvjetići,  vrijeme  je  za  berbu.  U  dane  za 
Maslačak  beremo  ujutro,  u  dane  za  cvi­ cvijet  porežemo  cijelu  nadzemnu  biljku 
jet,  čim  se  je  rastvorio.  Sredina  glavice,  koja  nam  služi  za  dobivanje  pripravka 
međutim,  mora još  biti  zatvorena.  od koprive. 
Kamilicu  valja  brati  u  dane  za  cvijet  Cvjetove  valerijane  (odoljena)  ubiremo 
neposredno  prije  Ivanja  (24.  lipnja).  oko  Ivanja  u  dane  za  cvijet. 

O d  m a s l a č k a  ( T a r a x a c u m  officinale) 
s e  pripravlja  j e d a n  o d  b i o l o š k o -
d i n a m i č k i h  p r i p r a v a k a  z a  k o m p o s t . 
 BILJKE  PLODA 
U  biljke  ploda  ubrajamo  sve  one  biljke  Kod  biljaka  ploda  koje  uzgajamo  za 
koje,  u  pravilu,  pozitivno  reagiraju  na  sjeme,  sjetva,  njega  i  berba  u  dane  za 
sjetvu,  njegu  i  berbu  u  dane  za  plod.  plod/sjeme  (zviježđe  Lava,  vidi  str. 13.) 
O v a m o  spadaju:  omogućuje  još  bolju  kvalitetu  sjemena 
- grah,  grašak,  leća,  slanutak,  za  sjetvu  nego  u  ostale  dane  za  plod. 
- buče,  krastavci,  dinje,  lubenice,  Dani  za  plod  su,  osim  toga,  posebno 
- paprika,  rajčica,  patliđan,  povoljni  za  pravljenje  mlječnih  proiz­
- kukuruz,  sve žitarice  i  riža,  voda,  kiselog  kupusa  i  drugog  prirodno 
- jagode  i jagodićasto voće.  kiseljenog povrća  (mljeČno vrenje), kao i 
za  pečenje  kruha. 

Polje  s a  p š e n i c o m : 
p o p u t  d r u g i h  žitarica, 
i  p š e n i c a  s p a d a  u  biljke  p l o d a . 
O v d j e  v i d i m o  p o k u s n o  p o l j e  s a 
p š e n i c o m  n a  n a š e m  imanju. 
 L E Ć A 

I  g r a š a k  s p a d a  u  biljke 
p l o d a . 

U  nastavku donosimo nekoliko posebnih  manji prinos u plodovima, ali biljke razvi­
uputa  za  pojedine  vrste  povrća  i  voća.  jaju  veliko  mnoštvo  kvržica.  Stoga  ćemo 
mahunarke  za  zelenu  gnojidbu  svakako 
G r a š a k  i  grah  sijati  u  dane  za  korijen. 

Obje  biljke  donose  najveće  prinose  ako  L e ć a 

se  siju,  njeguju  i  pobiru  u  dane  za  plod 
ili plod/sjeme.  Za  leću  vrijedi  isto  što  smo  već  rekli  za 
Obje  o v e  vrste  povrća  spadaju  u  porod­ grašak  i  grah.  U  našim  smo  pokusima 
icu  mahunarki  (leguminoza)  koje  u  svo­ nedvojbeno  mogli  ustanoviti  da  okopa­
jim  kvržicama  na  korijenju  nakupljaju  vanje  i  prskanje  pripravkom  kremen  iz 
dušik.  A k o  ih  sijemo  i  njegujemo  u  dane  roga  u  dane  za  plod  osjetno  povećava 
za  korijen,  dobivamo,  doduše,  nešto  prinose. 
 R a j č i c e  sijemo,  o k o p a v a m o  i 
n j e g u j e m o  u  d a n e  za  p l o d . 

Rajčica  J a g o d a 

Rajčice  treba,  u  svakom  slučaju,  sijati,  P r o m o t r i m o  malo  šumsku  j a g o d u . 

okopavati  i  njegovati  u  dane  za  plod.  Ustanovit  ćemo  da  cvate  u  proljeće,  ali 
Otkinemo  li  npr.  zaperke  u  dane  za  list,  da  pri  tom  slabo  razvija  lišće.  Kad  sazri-
gotovo  sigurno  će  uslijediti  napad  gljivi­ ju plodovi,  a zatim i sjemenke na njima,  i 
ca.  Da bismo  to  izbjegli,  za  otkidanje za- kad  konačno otpadnu,  počinje rasti  lišće. 
peraka  birat  ćemo  dane  za  cvijet.  Sjetvu  Sada  se  zameću  i  cvjetovi  za  sljedeću 
je  najbolje  provoditi  u  dane  za  plod  godinu.  U  jesen  lišće  pocrveni,  a  preko 
kad  se  Sunce  nalazi  ispred  zviježđa  zime uvene. 
Vodenjaka.  To isto možemo opaziti i kod naših vrtnih 
jagoda.  Da  bismo  mogli  ubrati  zdrave 
i  aromatične  jagode,  moramo  biljci 
 J A G O D A 

J a g o d e  n a j b o l j e  uspijevaju 
k a d  k o d  s a d e n j a  S u n c e  i 
M j e s e c  stoje  i s p r e d  L a v a . 

pružiti  ispravnu  njegu.  To  znači  da  od­

mah  nakon  berbe  moramo  započeti  s 
njegom  za  sljedeću  godinu.  N a  n a š e m  i m a n j u  u  blizini  š u m e 
m o r a m o  z r e l e  j a g o d e  m r e ž a m a 
Vriježe  p o l o ž i m o  natrag  u  r e d o v e  i 
braniti  o d  ptica. 
između  redova  rastresemo  zreli  kompost 
 B I L J K E  P L O D A 

već  pretvoren  u  zemlju  (pozor:  ne  na  V o ć e  i  j a g o d i č a s t o  voće 

biljke).  Na  10  m 2  površine  stavljamo 
2  kablića  od  10  1  komposta  i  lagano  Za sadenje voćaka i grmova jagodiča-stog 
umiješamo  u  tlo.  To  treba  sprovesti  u  voća  preporučujemo  mjesece  listopad  i 
dane za plod  u vrijeme  silaznog  Mjeseca,  studeni,  kad  je  već  otpalo  lišće.  I  ovdje 
dakle  u  razdoblju  presadnje.  U  daljnjem  vodimo  računa  o  stvaranju  ploda,  što 
tijeku  uzgoja,  okopavamo  još  dva  do  tri  znači  da  treba  saditi  u  dane  za  plod  un­
puta  u  dane  za  plod.  utar  razdoblja  presadnje.  Mjesec  studeni 
Biološko-dinamički  vrtlari  prskaju  pri­ je  pogodan  i  za  gnojidbu.  Nanijet  ćemo 
pravkom  gnoj  iz  roga  jedanput  nakon  zreli  kompost  pod  rubove  krošnji.  Orga­
berbe,  prilikom  okopavanja  (u  dane  za  nizmi  u  tlu  su  u  o v o m  mjesecu još djelat­
plod), i to predvečer. U vrijeme sljedećih  ni  te  prerađuju  organske  tvari.  Važno  je 
dana  za  plod,  dakle  devet  dana  kasnije,  kompost  rastresti  u  razdoblju  presadnje 
prskaju  ujutro  pripravkom  kremen  iz  (silazni  Mjesec).  Nikako  ne  valja upotri­
roga.  Nakon  daljnjih  devet  dana,  dakle  jebiti  nezreli  kompost  budući  da  to  po­
opet  u  dane  za  plod,  ponovno  ujutro  goduje  napadu  gljivica  i  štetočina. 
prskaju  pripravkom  kremen  iz  roga.  Vrijeme  od  sredine  veljače  do  sredine 
Konačno,  prskaju  pripravkom  kremen  iz  ožujka  pogodno  je  za  rezanje  cjepova. 
roga  još  jedanput,  devet  dana  kasnije,  i  Biramo  dane  uzlaznog  Mjeseca  i  dane 
sada  također  u  dane  za  plod,  ali  poslije  za  plod. 
podne.  Na  taj  način se  biljke dobro devi-
Cjepove  treba čuvati  u  hladnim  prostori­
taliziraju.  Sljedećeg  proljeća  potrebno  ih 
jama  umotane  u  vlažne  krpe  sve  do  časa 
je  samo  oplijeviti  i  ništa  više. 
cijepljenja  (kalemljenja).  U  tu  svrhu  su 
Jagode  je  najbolje  brati  u  dane  za  plod 
pogodni  hladni  podrumi.  Kraj  travnja  ili 
ili  dane  za  cvijet.  S  obzirom  da  rastu  vrlo 
početak  svibnja,  najpovoljnije  je  vrijeme 
blizu  razine  djelovanja  gljivica,  smijemo 
da  obavimo  cijepljenje.  U  tom  periodu 
ih  saditi  samo  u  dane  za  plod.  Tada  su 
biramo  dane  uzlaznog  Mjeseca,  posebi­
manje  prijemljive  za  napad  gljivica. 
ce dane za plod  .  Reznice  jagodičastog 
Lišće  jagoda  ni  u  kom  slučaju  ne  smi­
jemo  pokositi  kako  to  neki  preporučuju. 
To,  naime,  dovodi  do  truljenja  plodova. 
Ako  se  svega  ovoga  pridržavamo,  biljke 
će  nas  nagraditi  svojim  miomirisnim  i 
zdravim plodovima. 
G o r e  lijevo:  o g r o z d  -  b i l j k a  p l o d a 
G o r e  d e s n o :  crni  ribiz 
D o l j e  lijevo:  j a b u k e  s e  u b r a j a j u 
u  biljke  p l o d a 
D o l j e  d e s n o :  k r u š k e 
V O Ć E  1  J A G O D I Č A S T O  V O Ć E 
voća  ćemo  također  uzimati  za  vrijeme  C j e p o v i  v o ć a k a  s e  r e ž u  o d  s r e d i n e  veljače 
d o  s r e d i n e  o ž u j k a  z a  u z l a z n o g  M j e s e c a . 
uzlaznog  Mjeseca  u  dane  za  plod.  K a o 
P r e p o r u č u j u  s e  dani  z a  p l o d 
što to činimo i s cjepovima, umotat ćemo 
ih  u vlažne  krpe  i  držati do ožujka  u  hlad­
noj  prostoriji.  Zabadat  ćemo  ih  u  zemlju 
u  razdoblju  presadnje.  (Za  vrbine  reznice 
biramo  dane  za  cvijet).  Vrijeme  od 
siječnja  do  ožujka  p o g o d n o  je  za  obrezi- stabala. To je  najbolje  izvesti  u studenom 
vanje  voćaka.  Biramo  dane  za  plod  iz  u  razdoblju  presadnje.  Uzmemo  jednake 
razdoblja  presadnje.  Ako  nam  dani  za  dijelove  kravlje  balege,  gline  ili  ilovače 
plod  nisu  bili  dostatni,  obrezivat  ć e m o  i  i  d o d a m o  sirutke.  Dobro  izmiješamo. 
u  dane  za  cvijet.  Poželjno  je  da  gustoća  bude  poput  ljepi­
Za  berbu  voća  su  pogodni  dani  za  plod  la,  prikladna  za  razmazivanje.  (Sirutku  je 
za  uzlaznog  Mjeseca,  što  omogućuje  da  moguće  nabaviti  u  većim  mljekarama). 
plodovi  ostaju  dugo  svježi  i  sočni.  Debla  stabala  i  deblje  grane  očistimo 
Voće  za  čuvanje  najbolje  je  brati  u  dane  žičanom  četkom,  a  premaz  zatim  na-
za  plod  ili  za  cvijet.  Dane  za  list  treba  nesemo  četkom  za  ličenje.  Ako  smo 
svakako  izbjegavati  jer  će  se  plodovi  u  propustili  mjesec  studeni  za  taj  posao, 
skladištu  slabo  držati.  Najbolje  je  v o ć e  premazivanje  možemo  obaviti  naknadno 
pospremiti  u  sijeno  ili  slamu.  Tako  se  u  veljači  ili  ožujku. 
duže  drži.  Nakon  što  smo  voće  pobrali, 
dolazi  pravi  trenutak  za  premazivanje 
 Cvjetne  lukovice,  Jagoda  28.  60.  62-63.  81-82. 
K a z a l o 
sadenje  25  112.114-116  115 
Jež  89 
V 

Bazaltno  brašno  55  C a j  od koprive 84 

Berba  6.  28-31  Češnjak  18. 95-96, 98, 99  K a m e n o  brašno  55 
Berba,  doba  dana  31  Čičak  48  Kamilica 48.  111 
Bijela  muha  94  Čičoka  63  Kelj  101 
Bilje,  lisnato  19 
Kelj  lisnati;  raštika  64 
Bilje,  razno 48 
Kiseli  kupus 31.  102,  113 
Biljke  cvijeta  18,  106-111  D ani za list 18 
Kiselica velika  (konjska)  76 
Biljke  koje  jako  iscrpljuju  Dani za cvijet  20 
Komorač, povrće  18.  101 
tlo 61  Dani  za  korijen  18 
Kompost  38-44.  55 
Biljke  koje  slabo  iscrpljuju  Dani  za  plod  19 
Kompost  od koprive 45 
tlo 61  Dragušac  64 
Kompost  od  korova 43 
Biljke  korijena  18,  95-100  Dušik  56 
Kompost  od  stajskog  gnoja  40 
Biljke  lista  18.  101  Dušik,  sadržaj  dušika 33 
Kompost  od  trave 43 
Biljke  ploda  18,  22,  112- Kompost.  biljni 42 
120  Džem  31  Kompost.  spravljanje  38,  39 
Biljke  za  pripravke  20,  107,  Kompost. zreli 42 
111  Kompostni  pripravak  40-41,  111 
Biljke  za  zelenu  gnojidbu  Endivija  19.64.  101 
Konzerviranje  28-31 
56-57  Eterično ulje  109 
Konzerviranje  31 
Biološko-dinamićki način  Konjunkcija  14 
gospodarenja  8  Facelija  56,  57  Kopriva 45-47.  111 
Blitva  101  Kopriva  velika 45 
Brokula  18.  20.  20.  106.  Korabica  16.  18. 22  , 59, 62. 
110.  110  G a v e z  48.48 
64. 65, 101-102 
Bundeve  19.  112  Gljivice78 
Korovi 33,  35,41.  71-77 
Gljivične bolesti i  njihovo 
Korovi, pepeo od sjemena 71 
suzbijanje  78-83.  80 
C e l e r 22.  95,  97  Korovi,  suzbijanje  71.  74 
Gnojidba  85,  55 
Cijepljenje  120  Korovi,  suzbijanje  koncentratom 
Gnojnica  od  kopriva 46,  84 
Cikla  18.  22,  60,  95-96.  D8 71-74, 72 
Gnojnica  od  korova  75-76,75 
102  Gnojnica  od  puževa  89-90,90  Krastavac  19,  22,  54.  112 
Cikorija  19,  101,  103  Gnojnica  za  polijevanje  48  Krastavost  83 
Cjepovi  116,  118,  Godišnja  doba  11  Krstašice 58, 59,61-62 
Crni  korijen  18.  95  Gorski  kristal  50  Krumpir  18,  60,  63,  64,  81,  95. 
Crni  ribiz  117  Gorušica  58,  61  99, 99-100 
Grah  19,  19,  112-113  Krumpirova  zlatica 93,  94 
Crveni  kupus  59 
Grah,  niski  60.  64  Kruška  117 
Crveni  pauk  94 
Grašak  19.56,  112-113.  Kukolj  56 
Cvijeće  20,  106 
113  Kukuruz  19,  112 
Cvijeće za rez  108.  109 
Kupus  18,  232,  28.  58,  61-63. 
Cvijeće,  suho  108 
Cvjetača  10,  18.  22,  59,  Grinje,  rastoč 94  81.  101,  102 
60. 62. 101-103  Kupus  30 
Cvjetač  (jabukov  .  kruškov  i  dr.)  Kupus  u  glavicama  62.  102 
Impuls  13  Kupusna  hernija  61,  81,  81 
94 
Kupusna  pipa  85.  86,  94 
Cvjetne  lukovice 20.  106,  Kupusov  bijelac 85.  85,  94 
Izmjena  usjeva 56.  58-65 
108 

Jabuka  117 
 K A Z A L O 

Kupusova  muha  86  Okviri  za  kompostne  humke  38 

Rajčica  19.  22.  64,  112.  114. 
Kvržice  na  korijenju  56  Organizmi  u  tlu 32-33,  54 
114 
Rast.  pospješivanje  47 
Lavanda  48  Paprika  10,  112  Rast.  zaustavljen  47 
Leća  19,  113  Pastrnjak  18, 95.95  Različak  56 
Leguminoze 56, 61,  113  Pelin  48,  86  Razmnožavanje  11 
Lisna  uš 84,  93  Peršin  za  korijen  18,  95  Razvijanje  biljnih  organa  61 
Livadni  grahov 57  Peršin za  list  101  Raž  57.  57.  62 
Luk 12. 18, 30, 95-96. 98- Perzijska  djetelina  57  Repa  22 
99,  102  Peteroćlanost 59,  62  Repa  stočna,  kravska  22,  102 
Lupina  (vućika žuta)  56-57,  Phacelia  (facelija) 56-57,  Repa.  žuta.  podzemna  korabica 
56.63  57.  61  18,95 
Planet 9,  15  Reznice drveća i grmlja 
Planetarne opozicije 14  (čuvanje  i  sadnja)  27 
Ljekovita  biljka  20,  106,  108  Planeti,  njihovo djelovanje  Reznice  grmova  jagodičastog 
Ljekovito bilje  28  15  voća  120 
Plodored 58-65  Reznice lista 27 
Mahunarke,  leguminoze 56.  Plodored, planiranje 62  Reznice šiba  27 
113  Plodored.  primjer 60 62-63  Ritam 1 1 
Malčiranje  37  Plodovi za  skladištenje  11  Ritmovi planeta i Mjeseca 11 
Maslačak  111.  Podbjel  76.  77  Riža  112 
Matičnjak  48  Poljski  osjak  76  Rotkva (povrtnica)  18. 62. 64. 95 
Matovilac  18. 64.  101.  103,  Pomično krovište 69  Rotkvice  18.  20. 49, 59. 62. 
Miševi  84  Poriluk 64.  65  64.  95.  97.  97 
Mjesec 9.  13.  15  Pospješivanje  truljenja  40  Rovac  94 
Mjesec, siderički 1,  12  Povrće  za  skladištenje  28.  Ruže  107 
Mjesec, silazni 25  102 
Mjesec, uzlazni 25  Prelogrinja  94 
Moljci  94  Sadnja.  25-26 
Premazivanje  debla  120 
Monilija  83  Sadnja,  razdoblje  presadnje 
Presađivanje  25 
Mravi  84  25 
Preslica  poljska  (čaj)  79-81 
Salata  20.  23,  101 
Mraz  (kasni,  svibanjski)  69  Preslica,  poljska  76.  77,  79, 
Salata glavatica 21,  43, 64,  103 
Mrkva  18.  22,  64,  95-96.96  79 
Salata  za  rez  64 
Mrkvina  muha  86.  87  Pripravak  500  49 
Sinja  krijica  48 
Muhe 94  Pripravak gnoj  iz roga 48-
Sjeme  20 
Mušice 94  Pripravak  kremen  iz  roga  49-51. 
Sjeme  za  sjetvu  20 
89 
Sjeme,  dobivanje  20-22 
Pripravak  od  kravlje  balege  40, 
Nagonsko  svojstvo  33  Sjetva  16,  18-23.  21,35 
52-54, 52. 53, 57, 67 
Napad gljivica  79  Soja  19 
Pripravak  od  kremena  501  49 
Napad gljivica  na voćkama,  Sok 31 
Pripravak  od  kremena,  primjena 
njihovo  suzbijanje  83  Sovica pozemljuša  87,  94 
50 
Narcisa  26  Steiner  Rudolf  8.  10 
Pripravci,  spravljanje  i  miješanje 
Slijenje  32 
51 
Stolisnik  (hajdučka  trava)  48 
Obična  mišjakinja  48.  74  Prirodno ukiseljeno povrće 31 
Stvaranje  sjemena  20 
Obični  slak  76  Pšenica  112 
Sunce  9,15 
Ogrozd  117  Puž 88-90. 88, 94 
Sunce u zviježđu Zodijaka 9 
Okopavanje  23-24  23,  33 
Suncokret 32,  106,  107 
Okopavanje,  doba  dana  24 
Sušno  doba  67 
 K A Z A L O 

Svjetlo  11.  15  Trigon ploda 1  Vremenske prilike  13,  15 

Trigonski položaj  14  Vrijeme čvorova  14 
Trigonski ritam  13  Vrijeme  za  berbu  31 
Šparoga  19,  101 
Tulipan  26  Vrijeme  za  sjetvu  11 
Špinat  19.  19.  42,  64,  101, 
Tunel od  folije "69  Vrtložnik  68 
103-104 
Štetočine  84-94 
Štetočine,  suzbijanje  46.  85,  Uljarice  107  Zalijevanje  66-68 
91-92,  92  Ulje.  ocjenjivanje  8  Zelena  gnojidba  34,  54.  56-57. 
Štitaste uši 94  Usjev  kao oznaka  na  57.  61,63 
gredici  64  Zemlja  11.  15 
Uši  94  Zemlja  iz  krtičnjaka  34,  35 
Tijek godine  11 
Uljana repica  59,  62  Zimska brazda 34,  34.  54 
Tikvice  19.  112 
Zodijak 9 Zrak  11,  15 
Tlo 32-36. 56 
Zviježđa,  područja 9 
Tlo. analiza 33  Valerijana  (odoljen)  69.111 
Zviježđe  9,  12-13 
Tlo, dubina obrade 35  Varroa  grinja  94 
Zviježđe Zodijaka  11 
Tlo, obrađivanje  11, 33-36,  Velika  subota  70 
Začinsko  i  ljekovito  bilje,  berba 
36,71  Veliki  petak  70 
28 
Tlo.  ozelenjavanje 56  Voće  (sa  stabala)  116-120 
Tlo.  razrahljivanje  71  Voće  112 
Tlo,  struktura  54  Voće  za  skladištenje  120,  31  Ž e l e  31 
Tlo. toplina 36  Voće  za  sušenje  Žitarice  19,  112 
Toplina 11,  15  Voće,  berba 28,  29.  120 
Trava  19.  101,  101-105,  Voće. jagodičasto  116-120 
Trigon  12  Voćka 82 
Trigon cvijeta  1  V o d a l i , 15 
Trigon korijena  1  Voda  od  valerijane  69 
Trigon lista 1  Voda,  kakvoća  67-68 

Opaska  urednice 
Navršilo  se  upravo  10  godina  od  prvog  izdanja  ove  knjige.  Potražnja  i  potreba  se 
javljala  cijelo  vrijeme  otkako je  prvo  izdanje  prodano  u  vrlo  kratkom  vremenu. 
Zahvaljujući  napretku  tehnologije  odlučila  sam  se  za  o v o  skenirano  izdanje,  jer  su  u 
tiskari  zagubljeni  materijali  za  reprint. 
Nadam  se  da  eventualno  neznatno  odstupanje  od  uobičajene  tiskarske  kvalitete 
neće  nimalo  umanjiti  praktičnu  vrijednost  i  primjenjivost  o v o g  priručnika  u  vašim 
vrtovima  i  na  poljima. 

Zagreb,  09.04.2009. 
Zlata Nanić