dr ore Moravevi

Beograd, 2015.
 Zaeni prostori i tehnike gajenja rasada u organskoj proizvodnji povra

Zatieni prostori
i tehnike gajenja
rasada u organskoj
proizvodnji povra
 dr ore Moravevi

Autr
Dr ore Moravevi

Ova publikacija je pripremljena uz podrku Ministarstva poljoprivrede i

zatite ivotne sredine u okviru projekta UNAPREENjE ORGANSKE
POLjOPRIVREDNE PROIZVODNjE U ZAPADNOJ SRBIJI PUTEM EDUKACIJE
POLjOPRIVREDNIH PROIZVOAA.
 Zaeni prostori i tehnike gajenja rasada u organskoj proizvodnji povra

Sadraj
ZATIENI PROSTORI ZA GAJENJE BILJAKA 3
A. Pros oblici zaenog prostora 4
Proste zaene leje 4
Zatna zvona (kalpaci) 4
Zaena (topla) gnezda 5
Topli bankovi 6
Tople humke 6
B. Zaene (tople) leje 7
Podela leja prema obliku krova 8
Podela leja u odnosu na nivo terena 8
Podela leja prema toplotnom reimu 8
Podela leja prema stabilnos 9
Mesto za tople leje 9
Zagrevanje toplih leja 9
Zagrevanje leje sveim stajnjakom 10
C. Tuneli, plastenici i staklenici 13
OPREMA I MATERIJALI ZA PROIZVODNJU RASADA 14
Seme zakonski okvir 14
Odabir semena Logika 15
Supstra 16
Zemljino-ubrevite smee 16
Gotovi supstra 17
Kontejneri 19
PROIZVODNJA RASADA 22
Naini proizvodnje rasada 23
Proizvodnja rasada u leji 23
Kontejnerska proizvodnja rasada 24
Proizvodnja rasada u saksijama i tresetnim kockama 26
Potrebni uslovi za uspevanja rasada 28
Toplota 28
Svetlost 29
Relavna vlanost vazduha (RVV) 30
Nega 30
Kalemljenje 31
Pikiranje 32
Kaljenje 33
Zata rasada 33
Kvalitet rasada 33
Vizuelna dijagnoza nedostatka hraniva 34
Simptomi nedostatka pojedinih hranljivih elemenata (paradajz) 35
dr ore Moravevi
 Zaeni prostori i tehnike gajenja rasada u organskoj proizvodnji povra

Predgovor

Publikacija Zaeni prostori i tehnike gajenja rasada u organskoj proizvodnji

povra je namenjena pre svega proizvoaima, ali i drugim zainteresovanim
stranama, organizacijama i instucijama koje se bave organskom proizvodnjom
povra. U publikaciji je posebna panja posveena toplim lejama (pros oblici
zaenih prostora), pre svega zbog njihove jednostavne konstrukcije (pristupanost)
i energetske ekasnos (ekonominost). Ukoliko se za zagrevanje tople leje koris
stajnjak proizveden na farmi dobija se, nakon mineralizacije, organsko ubrivo
odlinog kvaliteta koje se moe koris u proizvodnji rasada, ali i za ubrenje biljaka
u polju. Reava se i potencijalni ekoloki problem koji moe nasta usled loeg
uvanja (lagerovanja) stajnjaka. Drugi deo publikacije posveen je tehnikama za
proizvodnju rasada. Istaknu su najvaniji potrebni uslovi za proizvodnju kvalitetnog
rasada, ali i momen u toj proizvodnji gde se prave i najee greke. Proizveden
ili kupljen rasad mora bi zdrav, dobro oiljen i sa odgovarajuim nadzemnim
delom (u zavisnos od biljne vrste). Samo od takvog rasada u organskoj proizvodnji
povra moemo dobi kvalitetan i bogat rod.
Ova publikacija je objavljena u okviru projekta UNAPREENjE ORGANSKE
POLjOPRIVREDNE PROIZVODNjE U ZAPADNOJ SRBIJI PUTEM EDUKACIJE
POLjOPRIVREDNIH PROIZVOAA, kojeg nansira Ministarstvo poljoprivrede i
zate ivotne sredine Republike Srbije.
Glavni cilj ovog projekta je promocija organske poljoprivredne proizvodnje u
brdsko-planinskom regionu zapadne Srbije pomou edukacije potencijalnih
proizvoaa, osnivanjem demonstracionih polja i izvoenjem ogleda na vie
vrsta useva pogodnih za gajenje u pomenum podrujima. Konkretni ciljevi
projekta su: upoznavanje proizvoaa sa savremenim standardima i principima
u organskoj proizvodnji i principima dobre poljoprivredne prakse; upoznavanje
sa novim tehnologijama gajenja biljaka i ivonja u sistemu organske proizvodnje
i organizovanjem organskih farmi; unapreenje poljoprivredne proizvodnje u
opnama zapadne Srbije i to proirenjem ponude na tritu, novih proizvoda
sa viom cenom i boljim kvalitetom; poveanje prihoda gazdinstva po jedinici
povrine i poboljanje socijalnog i ekonomskog ambijenta u navedenim sredinama;
razvoj preduzetnitva i reavanje nezaposlenos; poboljanje ekolokih uslova i
reavanje ekolokih problema nastalih primenom konvencionalnih metoda gajenja
biljaka u opnama zapadne Srbije.
dr ore Moravevi
 Zaeni prostori i tehnike gajenja rasada u organskoj proizvodnji povra

ZATIENI PROSTORI ZA GAJENJE BILJAKA

Zaeni prostor (ZP) omoguava kontrolu klimatskih faktora i ivotnih
uslova za gajene biljke tj. doprinosi smanjenju boles i tetoina, a samim
m i proizvodnju kvalitetnijeg proizvoda. Svetlost i temperatura su osnovni
limirajui faktori za celosezonsko gajenje biljaka u naim klimatskim
uslovima. U proizvodnji povra koriste se razlii oblici zaenih prostora
i to:
A. Pros oblici zaenog prostora
B. Zaene (tople) leje
C. Tuneli, plastenici, staklenici
Najsavreniji zaen prostor je staklenik, jer su uslovi za proizvodnju
biljaka (svetlost, toplota, vlanost) u njemu najbolji, kao i njihova kontrola.
Zahvaljujui tome i rizici u proizvodnji povra u staklenicima su najmanji.
Ipak i pored toga, za organsku proizvodnju povra, posebno u Evropi,
dominantno se koriste manje savreni sistemi zaenih prostora. To je
uslovljeno i razliim zakonskim akma, koji recimo zabranjuju upotrebu
PVC folije, hidroponskog uzgoja biljaka, geneki modikovanih organizama
(GMO), i idu u pravcu ouvanja ivotne sredine. S m u vezi za zagrevanje
zaenih prostora potrebno je koris sve pristupane alternavne
izvore energije. Na organskoj farmi stajnjak je najpristupaniji biotermiki
materijal, pa e o njegovom iskoriavanju bi i navie rei.

3
 dr ore Moravevi

A. Pros oblici zaenog prostora

Odlikuju se jednostavnom konstrukcijom i kao takvi dostupni su svim
proizvoaima povra. Na organskoj farmi, gde se obavlja ratarska, stoarska
i povrtarska proizvodnja, zahvaljujui pristupanos sveeg stajnjaka,
ovakvom organizacijom proizvodnje povra moe se ostvari znaajna
ranostasnost, dui period berbe povra sa otvorenog polja, a samim m
povea i ekonominost proizvodnje.

Proste zaene leje

Ova leja je irine 150cm i prua se u pravcu istok-zapad. Duim stranama
leje formiraju se grebeni, sa severne strane visine oko 30cm, a sa june
oko 20cm. preko ovih grebena postavlja se neki pokrivni materijal (staklo,
PE folija, agroteksilna folija). Unutar leje, zahvaljujui sunevoj svetlos
stvaraju se povoljniji temperaturni uslovi u odnosu na spoljanju sredinu
to je dobro za ranu prolenu, odnosno kasnu jesenju proizvodnju. Ovako
se gaje vrste prohladne sezone, niskog rasta (salata, spana, rotkvica, mladi
luk, rukola). Korienjem ovog oblika ZP sezona gajenja povra se moe
pomeri za 10 do 20 dana.

Slika 1. Proste zaene leje

Zatna zvona (kalpaci)

Ekasan nain zate biljaka od niskih temperatura, naroito na malim
posedima i to kod vrsta koje zahtevaju vee vegetacione prostore, kao
4
 Zaeni prostori i tehnike gajenja rasada u organskoj proizvodnji povra

to su lubenica, dinja, krastavac, kvica. Pokrivaju se pojedinane biljke,

a sama zvona mogu razliite veliine i izraena su od razliitog materijala
(staklo, plaska, drvo, tkanina, harja). Ukoliko su materijali, od kog su
zvona napravljena, propusni za svetlost, takva mogu biljke i danu
i nou. Zvona od harje, slame i drugih neprozirnih materijala slue za
zatu biljaka od niskih temperatura samo tokom noi. Sezona gajenja
povra, upotrebom zvona, moe se pomeri za oko 10 dana. esto se zvona
kombinuju sa jo jednim oblikom prosh zaenih prostora, zaenim
gnezdima.

Slika 2. Zatna zvona (kalpaci) izraeni od razliih materijala

Zaena (topla) gnezda

To su iskopane ili ablonom napravljene kuice u zemlji, dimenzije
40x40x40cm, na ije se dno, pre sadnje, stavlja svei stajnjak (za zagrevanje)
u sloju 10-20cm, a preko njega zemljino ubrevita smea (u nju se sadi
rasad). Gnezda se prave najmanje 7 dana pre planiranje sadnje i za to
vreme se u njemu stabilizuje temperatura. Ovako se najee gaje biljke iz
familije Cucurbitacea (kve) i to lubenica, dinja, krastavac i kvica. Gnezda
se prekrivaju staklom ili folijom. Podizanjem pokrivke vri se provetravanje
(obavezna mera). U odnosu na njivsku proizvodnju pomenute vrste
dospevaju 2-3 nedelje ranije.

Slika 3. Zaena (topla) gnezda postupak izrade preko drvenog ablona

5
 dr ore Moravevi

Topli bankovi
Plugom se prave brazde dubine oko 30cm na ije se dno stavlja svei stajnjak.
Preko stajnjaka se stavlja zemlja u koju se seje ili sadi povre. U zavisnos
od vrste koja se gaji rastojanje izmeu brazdi je razliito (70-200cm). Ovo
je ekasan nain za ranu njivsku proizvodnju povra na veim povrinama.
ostvaruje se ranostasnost od 7 do 14 dana.

Tople humke
Na pripremljenom zemljitu formira se humka od sveeg stajnjaka prenika
i visine oko 30-40cm. Na stajnjak se stavlja sloj zemljita debiljine do
15cm, a zam se na vrhu humke pravi malo udubljenje u koje se seje ili
sadi povre. Ovaj nain proizvodnje zahteva dosta ljudskog rada i zato se
koris u manjoj meri u odnosu na ostale, gore spomenute naine.

6
 Zaeni prostori i tehnike gajenja rasada u organskoj proizvodnji povra

B. Zaene (tople) leje

Ovo su niski zaeni prostori. Po izgledu podseaju na mini staklenike,

jednostavne su konstrukcije i izgraene su od jeinih materijala. Osnova
im je izdueno pravougao, irine do 1,5m i visine, u zavisnos od pa,
maksimalno do 60cm. Pokrivene su prozorskim oknima, manjih dimenzija
(1x1,5m). Postavljaju se po duini u pravcu istok-zapad. Ovo su objek malih
zapremina i samim m su unutar njih izraena temperaturna kolebanja.
Koriste se uglavnom za proizvodnju ranog rasada, ali i za proizvodnju nalog
proizvoda. Prema konstrukciji, nainu postavljanja, stabilnos, zagrevanju
i drugim osobinama razlikujemo veliki broj razliih pova leja. U naoj
povrtarskoj praksi najzastupljenije su obine tople leje, kako nadzemne
(pariski p), tako i ukopane (ruski p).
Ukopana (ruska) leja se sastoji iz nekoliko osnovnih delova: trapa (rov,
jarak), rama ili okvira, prozora i asura.
Trap je ukopani deo leje u koji se smeta materijal za zagrevanje (svei
stajnjak) i zemljino ubrevita smea za gajenje biljaka. Sastvani je deo ruske
leje. Kod ovakve leje troi se manje stajnjaka za zagrevanje i temperaturni
reim leje je bolji u odnosu na druga konstrukciona reenja. Zbog iskopanog
trapa spada u stacionarne, nepomine leje.
Ram je uglavnom napravljen od amovih dasaka debljine 3 do 5cm. Duina
dasaka je do 4m. Daske su povezane preagama koje se nalaze na rastojanju
od 1m (irina prozora). Daska sa severne strane je ira i to doprinosi boljoj
osunanos leje, ali i lakem slivanju atmosferskih padavina s prozora.
Prozor se sastoji od drvenog okvira sa staklom, a debljina stakla je 2mm.
Svi drveni delovi se dodatno mogu za od propadanja potapanjem na
24h u vreli rastvor plavog kamena (5%). Umesto stakla moe se koris i
polielenska folija. Ipak za proizvodnju ranog rasada (setva tokom decembra
i januara) poeljna je pokrivka vee propusnos za svetlost (staklo). Za
proizvodnju kasnijeg rasada za pokrivanje leje se mogu koris i folije.
Zata leje od prekomernog hlaenja tokom noi obavlja se asurama.
Njima se pokriva leja. Najbolje su asure od raane slame, a za istu svrhu
moe poslui i druga vrsta slame, zam rogoz, trska. Polielenska folija

7
 dr ore Moravevi

ispunjena slamom (duek), takoe dobro leju od hlaenja. Tokom

kasnog prolea asurama se vri i senenje biljaka u leji.

Podela leja prema obliku krova

Slika 4. Jednostrane leje Slika 5. Dvostrane leje

(obine, jednokrilne, na jednu vodu) (holandski p, iroke leje)

Podela leja u odnosu na nivo terena

Slika 6. Ukopane leje (ruski p) Slika 7. Nadzemne leje (pariski p)

Podela leja prema toplotnom reimu

Slika 8. Topla leja (klijalite)

8
 Zaeni prostori i tehnike gajenja rasada u organskoj proizvodnji povra

Slika 9. Mlaka leja Slika 10. Hladna leja (sunana leja)

(rasadna leja, pikiralite)

Podela leja prema stabilnos

Na osnovu stabilnos postoje stalne i privremene leje. Prve su graene

od vrstog materijala, dugotrajne su, ali i skupe. Uglavnom se koriste
u cvearskoj proizvodnji. Privremene tople leje su izgraene od lakih
materijala (drvo) i ee se koriste za proizvodnju rasada povra. Nalaze
se neposredno uz povrtnjak.

Mesto za tople leje

Veoma je znaajno leju postavi na suvom, ocednom, ravnom ili ka jugu

blago nagnutom mestu izloenom suncu tokom celog dana. Ceo prostor
gde se leje nalaze treba ogradi i za od ivonja, ali i od jakog vetra
(ograda, kulisa). To mesto treba da bude uredno i da kao takvo ne reme
postojee ambijentalno ureenje bate ili dvorita. Ono treba da ga oplemeni.

Zagrevanje toplih leja

Za zagrevanje toplih leja koriste se prirodni i tehniki izvori toplote. U

organskoj proizvodnji poseban znaaj imaju organski materijali, koji usled
mikrobioloke akvnos, menjaju svoju strukturu (proces mineralizacije),
a pri tom procesu oslobaa se toplota koja se moe iskoris i u svrhu
zagrevanja biljaka u leji. Najvie se koris svei stajnjak, slama, ali i lie,
trava i drugi organski otpad sa farme ili iz industrije. Svi upotrebljeni
materijali moraju vodi poreklo iz organske (serkovane) proizvodnje.
U pojedinim delovima godine (mart-septembar) za zagrevanja zaenih
prostora dovoljna je samo suneva svetlost (sunana leja).
9
 dr ore Moravevi

Zagrevanje leje sveim stajnjakom

Najbolju toplotnu vrednost poseduje konjski stajnjak, koji se brzo zagreje

i oslobaa dosta toplote. Govei stajnjak sadri dosta vode, sabijen je i
zbog toga se sporo zagreva. Razvija umereniju (manju) temperaturu u
odnosu na konjski stajnjak. Meanjem ovog stajnjaka sa plevom, slamom
ili konjskim stajnjakom znaajno se poravljaju njegove osobine. Ostale vrste
stajnjaka (svinjski i oviji) se koriste samo u smei sa konjskim i goveim.
U Srbiji je najpristupaniji govei stajnjak. Toplotno dejstvo stajnjaka traje
40-60 dana.
Tabela 1. Potrebne koliine sveeg goveeg stajnjaka za zagrevanje tople leje

Vreme Debljina Koliina stajnjaka

Tip tople leje
pripreme leje stajnjaka [cm] kg m3
dec.-jan. 50-70 500-700 0,9-1,3
Ukopane
februar 40-50 400-500 0,7-0,9
(ruski p)
mart 30-40 300-400 0,5-0,7
dec.-jan. 50-70 800-1000 1,5-1,9
Nadzemne
februar 40-50 600-800 1,2-1,5
(pariski p)
mart 20-30 300-500 0,6-0,9

Prikupljanje i uvanje stajnjaka. Od kljunog znaaja je da se za zagrevanje

leje koris iskljuivo svei stajnjak, koji nije mineralizovan. Potrebno je
obezbedi dovoljne koliine sveeg stajnjaka pred poetak proizvodnje
rasada, pa se zbog toga ve tokom leta poinje sa njegovim prikupljanjem. Za
normalan rad mikroorganizama u procesu razlaganja stajnjaka neophodni su:
toplota, kiseonik (vazduh), vlaga, neutralna reakcija sredine. Mineralizaciju
stajnjaka tokom leta spreavamo njegovim suenjem. Po izbacivanju
iz staje stajnjak se razbacuje u tanke slojeve, sui, a zam tako osuen
pakuje na gomile 2-3m visine. Gomila osuenog stajnjaka se dobro sabije,
uva se pod nadsteicom ili se prekrije slojem zemlje do 20cm debljine.
Tokom kinog i hladnog dela godine (jesen, zima) zaustavljanje procesa
mineralizacije se ne moe uradi suenjem sveeg stajnjaka. Tada se
stajnjak po iznoenju iz staje slae u trake visine maksimalno do 50cm
(hlaenje). Pokriva se tankim slojem slame kako bi se spreilo njegovo
10
 Zaeni prostori i tehnike gajenja rasada u organskoj proizvodnji povra

smrzavanje. Smrznu stajnjak se teko se odmrzava, pa je tvrd i nezgodan

za manipulaciju. U prvom sluaju (leto) akvaciju mikrobiolokih procesa
(mineralizacija) spreavamo suenjem sveeg stajnjaka, a u drugom sluaju
(zima) hlaenjem stajnjaka.
Priprema stajnjaka. Stajnjak koji smo sakupljali akviramo 1-2 nedelje pre
planiranog podizanja leje. Ta akvacija (kondicioniranje) sauvanog stajnjaka
vri se njegovim meanjem sa sveim stajnjakom i dodavaljem potrebne
koliine vode. Topla voda bre akvira rad mikroorganizama. Ukoliko je
stajnjak prevlaen ili ima malo prosrke dodaje mu se slama. Posle nekoliko
dana gomila poinje intenzivno da se pui to je znak da su se pokrenuli
procesi razgradnje organske materije od strane mikroorganizama. Takav
stajnjak se koris za pravljenje tople leje, slae se u trap ili na mesto gde
e se formira nadzemna leja.

Slika 11. Tople leje grejane stajnjakom (priprema leje)

11
 dr ore Moravevi

Stajnjak u trapu treba ravnomerno sabi gaenjem (masom od 60 do 65kg

ili preko neke vee nagazne povrine), da bi se issnula odreena koliina
vazduha. U suprotnom, u previe rastresitoj gomili, doi e do burne reakcije,
pojave visoke temperature i brzog pregorevanja organske materije (kratak
period grejanja). Nasuprot ovome, jako sabijena gomila, usled nedostatka
vazduha, zaustavie mineralizaciju, a samim m i emitovanje toplote. Isto
e se dogodi i sa jako prevlaenim stajnjakom (voda isskuje vazduh).
Nakon sloenog stajnjaka odgovarajue debljine (Tabela 1) postavljaju
se ramovi i prozori. Tada se moe nasu i zemljino ubrevita smea
(supstrat) u kojoj e se proizvodi rasad (rasad golih ila). Tokom sledeih
nekoliko dana kontrolie se temperatura u leji. Tek posle stabilizacije njene
temperature pristupa se setvi semena.

12
 Zaeni prostori i tehnike gajenja rasada u organskoj proizvodnji povra

C. Tuneli, plastenici i staklenici

Ovo su savremeni zaeni prostori u kojima se uspeno moe proizvodi

i rasad i krajnji povrtarski proizvod. Tuneli i plastenici ne smeju bi
pokriveni PVC folijom (zabranjena u organskoj proizvodnji). Tuneli mogu
bi razliih dimenzija i jeinija su konstrukciona reenja u odnosu na
plastenike i staklenike. Kod tunela pokrivka se luno prua od podloge
(zemljita), sa jedne strane objekta, do podloge sa druge strane objekta.
Kod plastenika vidljivo su izdvojene bone strane i to nije sluaj. U Srbiji
se povre dominantno proizvodi u objekma tunelskog pa. Plastenici i
staklenici su najsavremeniji objek zaenog prostora. Uslovi sredine
unutar njih se mogu kontrolisa automatski, pa su i prinosi povra u njima
najvei. Ovakvih objekata u Srbiji ima relavno malo i pored svih prednos
koje pruaju u gajenju povra. Glavni razlog je njihova cena.

Vii objek zaenog prostora, sa veom kubikaom vazduha,

omoguavaju stvaranje boljih uslova za gajene biljke, a samim m
uu i na smanjenje pojave boles i tetoina. Ova injenica jeste
od presudnog znaaja za uspenu proizvodnju povra u tunelima,
plastenicima i staklenicima, posebno na organskim principima.

A - niski tunel; B - visoki tunel; C jednobrodni plastenik; D - jednobrodni staklenik;

E - viebrodni plastenik; F - viebrodni staklenik; G viebrodni staklenik (Venlo p)
13
 dr ore Moravevi

OPREMA I MATERIJALI ZA PROIZVODNJU RASADA

 Seme
 Supstra
 Kontejneri
 Saksije, tresetne kocke i drugi tresetni program (kontejneri, saksije,
ploice)

Seme zakonski okvir

Seme, rasad i sadni materijal koji se upotrebljava u organskoj proizvodnji
mora bi proizveden metodama organske proizvodnje (serkovana
proizvodnja).
Ukoliko na tritu ne postoji serkovano seme mogue je, uz odobrenje
Ministarstva poljoprivrede, koris seme iz konvencionalne proizvodnje
koje nije hemijski trerano. Setveni i sadni materijal ne sme vodi poreklo
od genetski modikovanih biljaka. Prednost prilikom izbora imaju domae
autohtone sorte, prilagoene lokalnim agroekolokim uslovima, kao i
sorte tolerantne na prouzrokovae boles i tetoine. Da bi se dobilo
odobrenje Ministarstva poljoprivrede za korienje netreranog semena
iz konvencionalne proizvodnje, pre setve ili sadnje, potrebno je pripremi
sledeu dokumentaciju i dostavi je Ministarstvu:
 popunjen obrazac za svaku planiranu biljnu proizvodnju (obrazac se
moe preuze na sajtu Ministarstva);
 originalnu deklaraciju o kvalitetu reprodukcionog materijala (sa
raunom i otpremnicom);
 fotokopiju deklaracije o kvalitetu sa ambalae predmetnog
reprodukcionog materijala;
 izvetaj ovlaene laboratorije da reprodukcioni materijal nije treran.

Proizvoai koji su u periodu konverzije ne moraju da trae odobrenje

Ministarstva za korienje netreranog konvencionalnog semena.

14
 Zaeni prostori i tehnike gajenja rasada u organskoj proizvodnji povra

Odabir semena Logika

kad god je to mogue treba koris deklarisano i kvalitetno doraeno sortno
seme. Ukoliko se koris seme iz sopstvene proizvodnje, posebnu pa posve
doradi i dezinfekciji tog semena, kako bi spreili masovnu pojavu boles
koje se semenom mogu rairi. Domai (autohtoni) genopovi po pravilu
su prilagoeniji naim agroekolokim uslovima od onih introdukovanih
(uveenih). Posebnu panju pri odabiru h materijala za gajenje treba
obra njihovoj osetljivos na boles i tetoine. Osetljive genopove,
u organskoj ba, ne treba gaji na veim povrinama. Hibridno seme
dobija se posebnim nainom ukrtanja, komplikovanijim i duim u odnosu
na proizvodnju sortnog semena. Kao rezultat ovakvog ukrtanja javlja
se hibridna snaga, zahvaljujui kojoj su ove biljke bujnijeg porasta, vee
tolerantnos na boles i veeg potencijala za prinos od biljaka proizvedenih
iz sortnog semena. Jedna od osobenos hibrida jeste i da ove povoljne
osobine zadravaju samo u prvoj generaciji, te se zato hibridno seme mora
svake godine iznova obnavlja, tj. kupova. Hibridne sorte pored imena
nose oznaku F1.
Gajenje otpornih sor i hibrida. Gajenje otpornih genopova predstavlja
najopmalniji i najekonominiji metod borbe prov patogena i etetoina.
U povrtarskoj proizvodnji je od posebnog znaaja izbor otpornih sor
prema patogenima koji se teko suzbijaju. Pri kupovini semena posebnu
panju treba obra na koje je boles sorta otporna (selekcijom dobijena
tolerantnost).
Dezinfekcija semena Dezinfekcija semena
se obavlja u cilju unitavanja patogena
koji se nalaze na njegovoj povrini ili u
unutranjos. Termika dezinfekcija se
obavlja potapanjem semena u toplu vodu
ili njegovim izlaganjem toplom vazduhu.
Temperatura vode u koju se potapa seme
je 50-55oC, a vreme tretmana je 20-30
minuta (za veinu povrtarskih vrsta). Ovakvo
podgrevanje semena pospeuje klijanje,
ali se tako redukuju i patogeni sa povrine
semena (gljive i bakterije). Vrste povra ija

15
 dr ore Moravevi

semena imaju jaku semenjau (paprika, mrkva, perun, celer, lubenica,

dinja, kvica) mogu se trera i toplijom vodom (maksimalno do 60oC). to
je voda toplija, duina trajanja tretmana treba da je kraa. Za dezinfekciju
semena namenjenog organskoj proizvodnji mogu se koris, izmeu
ostalog, i aj od kamilice, hajduke trave, valerijane, rastavia, fermensani
ekstrakt koprive, kalijum-permanganat (2-3g/10 l vode).

Supstra

Zemljino-ubrevite smee
Potrebno je znanje i iskustvo da bi se napravila dobra supstratna smea.
Zbog veeg broja komponen kvalitet je teko konnuirano odra.
Najee se koriste pri proizvodnji rasada u klasinim toplim lejama.
Obino je to smea od zgorelog stajnjaka, zemlje i peska. Najei odnos
ovih komponen je 3:2:1. Stajnjak treba da je dobro zgoreo, prosejan.
Najee se koris stajnjak iz prethodne godine koji je sluio za zagrevanje
leje. Zemlja koja ulazi u smeu mora bi plodna i strukturna. Uzima se
povrinski sloj zemljita do 20cm dubine sa parcela na kojoj bar desetak
godina nije gajeno povre (prevenvno zbog boles).
Ovakve smee moraju se obavezno dezinkova. Pored nabrojanih
komponen za spravljanje smee se koris i kompost, glistenjak, treset.
Ekasan nain dezinfekcije napravljene smee je upotreba vodene pare.
Priprema i dezinfekcija supstrata
obavlja se znatno pre planirane
upotrebe do kada se uva u
gomilama. Ukoliko u leji planiramo
direktnu setvu semena, debljina
smee treba da je do 15cm. Ako
leju koristimo za saksijsku ili
kontejnersku proizvodnju rasada,
debljina zemljino ubrevite smee
treba da je oko 5cm. Za gajenje
debljina supstratne smee je znatno
vea (30cm) i zavisi od vrste povra
koju proizvodimo.

16
 Zaeni prostori i tehnike gajenja rasada u organskoj proizvodnji povra

Gotovi supstra
Najee predstavljaju meavinu belog i crnog treseta odreenog odnosa.
Razliite su granulacije i hranljive vrednos. Specijalizovani su za vrste, ali
i naine proizvodnje (koris supstrate za organsku proizvodnju). Zbog
specinos nastanka i eksploatacije trese su prirodno sterilni. Pored
hemijskih osobina znaajna je i granulacioja supstrata. Susptra nije
strukture, granulacije 0-5mm koriste se najee za setvu, oni granulacije
0-10mm za pikiranje, dok se za setvu krupnog semena (lubenica, dinja,
krastavac) koriste supstra sa granulacijom 0-20mm.

Slika 13. Ucaj razliih supstratnih smea na kvalitet

rasada paradajza, paprike i krastavca
17
 dr ore Moravevi

Beli treset (sfagnumski, visinski). Nastaje u vlanom i hladnom klimatu gde

se preteno formira pokriva sastavljen od bele mahovine (Sphagnum). To
su nie biljke, bez korena, koje rastu iskljuivo na raun atmosferskih voda
i mineralnih materija rastvorenih u njima. Hladna i vlana klima spreava
mineralizaciju (stvaranje humusa). Godinje se akumulira 1-2mm organske
materije. Ovi trese nastaju u severnim podrujima odakle ih uglavnom i
uvozimo. Svetle su boje, slabo razloeni (sadraj organske materije preko
95%), sa grubom strukturom. Veoma su kiseli, pH 3,5-4,5. Imaju visok
kapacitet za vodu (preko 600%), veliina vlakana varira od 3-16mm.

Crni treset (nizijski). Uglavnom nastaje u renim dolinama gde biljni pokriva
ine i vie biljke (koriste hranljive materije iz zemljita). U dolinama klima
nije tako hladna, a jedan deo godine je i topao. Voda se tokom godine
povlai sa okolnog biljnog pokrivaa, pa vazduh prodire, to pospeuje
rad mikroorganizama. U ovakvim uslovima vei deo organske materije se
trasformie u humus (mineralizuje). Ovaj treset sadri 70-80% organske
materije. Ostali deo otpada na mineralnu komponentu koja poe od
podzemnih i poplavnih voda.

Vodne osobine su u direktnoj zavisnoso od stepena humiciranos. Vea

humiciranost- manji kapacitet za vodu. Vodni kapacitet crnog litvanskog
treseta je 200-300%.

Kiselost crnih treseta je po pravilu nia u odnosu na beli treset (blago kisela
reakcija, pH 5-6). Imaju visok stepen humikacije (50-60%). Od ukupnog
sadraja ugljenika 60% se nalazi u obliku huminskih (3/4) i fulvo kiselina
(1/4). Huminske kiseline imaju karakter smulatora rasta.

Razlikuju se dve vrste supstrata: setveni i uzgojni. Setveni supstra nalaze

primenu u proizvodnji sejanaca, a uzgojni slue kao podloga u koju se
pikiraju (presauju) sejanci. Setveni supstra su obino slabije hranljivos
i dobijaju se od nijih sirovina (treset, reni i jezerski mulj, perlit). Koriste
se u malim koliinama, dok se uzgojni supstra koriste u znatno veim
koliinama. Ovi drugi moraju bi hranljiviji, jer u njima rasad provodi
dosta vremena.

18
 Zaeni prostori i tehnike gajenja rasada u organskoj proizvodnji povra

Kontejneri
Postoji vei broj razlilih kontejnerskih sistema za gajenje biljaka. Njihova
zajednika odlika jeste da se u njima proizvodi rasad zaenog korenovog
sistema. Kod nas se u praksi najee koriste kontejneri od sropora ili
plaske sa razliim oblikom, dimenzijama i brojem otvora (rupa). Najee
su otvori konusnog oblika (lake vaenje biljaka).

Slika 14. Ucaj kontejnera sa loom drenaom na kvalitet rasada paradajza

Slika 15. Ucaj kontejnera sa dobrom drenaom na kvalitet rasada paradajza

Na tritu se najee nalaze kontejneri sa zapreminom pojedinanih

otvora (rupa) od 20 do 80 cm3, dimenzija 50-55 x 30-35cm. Zbog malih
zapremina kontejnerskih otvora supstrat kojim se oni pune mora bi
ne strukture i odgovarajue plodnos. Posebnu panju treba posve
navodnjavanju, jer zbog male zapremine supstrata njegovo suenje je bre.
Na kraju proizvodnog ciklusa specijalnim izbijaima mlade biljke se vade
iz kontejnerskih otvora zajedno sa supstratom, uz minimalna oteenja

19
 dr ore Moravevi

korena. Plasni kontejneri se lake peru, a za njihovo skladitenje je

potrebno znatno manje prostora u odnosu na sroporne kontejnere.

Saksije, tresetne kocke i drugi tresetni program (kontejneri, saksije, ploice)

Saksije se proizvode od plaske, gline, papira, kartona, treseta. Okruglog su
ili kvadratnog oblika, razliitog prenika. U proizvodnji rasada povrtarskih
vrsta najee se koriste plasne saksije prenika 6-12 cm i slue za setvu,
pikiranje i izgoj biljaka. Mogu bi univerzalne ili specijalizovane, izraene
od tanke ili tvrde plaske. Saksije od tanke plaske predstavljaju ustvari
kese, koje su najee crne boje. Treba da su na dnu perforirane zbog
mogunos drenae. Sporije se pune supstratnom smeom u odnosu na
saksije od tvrde plaske. U naoj proizvodnoj praksi uspeno se koriste
za proizvodnju svih biljaka iz porodice kvi (lubenica, dinja, krastavac).
Kao u saksijama od tvrde plaske i u njima se proizvodi rasad zaenog
korenovog sistema. Saksije od tvrde plaske su najrairenije i mogu bi,
u zavisnos od proizvoaa, od krute ili elasne plaske. Manipulacija
ovim saksijama je laka u odnosu na kese. Slue vei broj sezona. Lake se
peru i dezinkuju u odnosu na glinene saksije. Ukoliko biljke ostanu due
vreme u saksijama dolazi do uvijanja korenovog sistema, to se negavno
odraava na prijem i kvalitet biljke. Za manje proizvodnje kapacitete saksije
od harje predstavlaju najekonominije reenje. Kod ovih sakisja, kao i
kod tresetnih kocki, korenov sistem rasada e dra supstrat kompaktnim.

Slika 16. Saksije od plaske, gline, treseta i papira

20
 Zaeni prostori i tehnike gajenja rasada u organskoj proizvodnji povra

Slika 17. Dobra i loa saksija na osnovu drenanih otvora

Hranljive (tresetne) kocke predstavljaju smeu sabijenog hranljivog

supstrata, u koji se seje seme ili pikira mlada biljka (rasad). Kocke se prave
uz pomo kalupa (runi, noni, mainski). Za spravljanje tresetnih kocki
koriste se specijalizovane supstratne smee. Takoe se smea za kocku
moe napravi i na farmi. Postoje razliite recepture za te smee, a gotovo
sve sadre zemlju (ilovastu), treset, glistenjak, pesak. Od 1m3 supstratne
smee moe se napravi oko 13.000 kocki demenzija 4x4x4cm, oko 4.500
dimenzija 6x6x6cm, 2.500 dimenzija 7x7x7cm, oko 1.700 dimezija 8x8x8cm,
kao i oko 900 kocki dimenzija 10x10x10cm.

Slika 18. Runa presa Slika 19. Rasad paprike

za tresetne kocke u trestnim kockama

21
 dr ore Moravevi

Tresetni kontejneri, saksije i ploice. Napravljeni su od presovanog treseta i

slue za gajenje rasada sa zaenim korenovim sistemom. Rasad se rasauje
na stalno mesto sa posudom u kojoj je rastao. Na tritu se moe pronai
raznolika ponuda veeg broja proizvoaa. Pri proizvodnji biljaka u njima
posebnu panju treba obrat na zalivanje. Pri zalivanju supstrata gde
je mlada biljka vodi se rauna o tome da i posuda bude vlana. Presovan
treset kada se zasui jako teko upija vodu i stvara problem korenu koji tu
saksiju ne moe da probije (posebno dno koje je najdeblje).

PROIZVODNJA RASADA

Rasad predstavlja mladu biljku proizvedenu na manjem, ogranienom i

kontrolisanom prostoru, koja je namenjena daljoj proizvodnji, tj. rasaivanju
na stalnom mestu (zaeni prostor, otvoreno polje).
Prednos: ranije sazrevanje povra, racionalno korienje zemljita,
poveanje prinosa, ekasnija zata biljaka od boles i tetoina, manji
utroak semena.
Mane: povean utroak rada i materijala (izgradnja objekata za gajenje
rasada).
Rasad se moe proizvodi u svim oblicima zaenog prostora. U objekma
gde se vri grejanje vazduha i zemljita odgaja se rasad najboljeg kvaliteta.
Za proizvodnju u zaenom prostoru vreme setve se odreuje prema
cilju proizvodnje.

Slika 20. Rasad golih ila Slika 21. Rasad zaenog korena
22
 Zaeni prostori i tehnike gajenja rasada u organskoj proizvodnji povra

Naini proizvodnje rasada

Proizvodnja rasada u leji
U zimskim mesecima proizvodnja se obavlja u toploj, u prolee u mlakoj,
le u hladnoj leji. Kod nas se najee koriste jednostrane (obine) u
odnosu na dvostrane (holandski p) tople leje. Seme se seje u markirane
redove runo ili mainski. Kada je u pitanju paradajz setvena norma je
6-8g/m2 sa pikiranjem (rana) i 1-1,2g/m2 bez pikiranja rasada (kasna
proizvodnja). Pikiranje se obavlja u leju na 10x10 ili 12x12cm ili u saksije
(rana proizvodnja), dok za se srednje ranu njivsku proizvodnju pikiranje
vri na razmak 6x6cm. Leja se tokom noi dodatno od hladnoe
pokrivanjem asurama ili nekim drugim izolacionim materijalom. Setvene
norme se razlikuju u odnosu na vrstu i vreme proizvodnje (Tabela 2).

Slika 22. Setva semena u Slika 23. Proizvodnja rasada u leji

markirane redove

Na ovaj nain se proizvodi, pre svega, upani rasad (golih ila) koji nije
namenjen ranoj proizvodnji (paradajz, paprika, plavi paradajz, kupus,
karol, brokoli, keleraba, kelj pupar, ratan, salata, cvekla). U ovakvim
objekma se moe organizova uspena proizvodnja i rasada sa zaenim
korenovim sistemom za ranu proizvodnju upotrebom kontejnera, saksija,
kesa, tresetnih kocki.
Ovaj vid proizvodnje je tradicionalan i kao takav zahteva dosta ljudskog
rada. Kontrola klimatskih uslova je oteana, a rizici u proizvodnji su vei.

23
 dr ore Moravevi

Tabela 2. Setvene norme i ostali pokazatelji u proizvodnji rasada (leja)

Duina proizvodnje
Setvena norma (g/m2) Broj biljaka po m2
(dana)
Vrsta
sa bez sa bez sa bez
pikiranjem pikiranja pikiranjem pikiranja pikiranjem pikiranja
Paradajz 6-8 1-1,2 80-120 300-500 60-70 35-50

Paprika 10-12 4-6 150-200 600-1000 60-70 45-55

Plavi
8-12 2-4 140-180 400-600 60-70 55-60
paradajz
Kupusnjae 8-10 2-4 250-400 700-1200 45-55 30-50

Kontejnerska proizvodnja rasada

U objekma sa grejanjem ili za kasnu jesenju proizvodnju rasad se moe

uspeno proizvodi i u kontejnerima. Koriste se kontejneri od sropora
ili plaske sa razliim prenikom i zapreminom otvora (rupa). Sroporni
kontejneri se preporuuju onim proizvoaima koji nemaju adekvatne uslove
za proizvodnju rasada, poto ovi kontejneri obezbeuju bolju toplotnu
izolaciju. Zbog malih zapremina otvora supstrat kojim se kontejneri pune
mora bi ne strukture i odgovarajue plodnos. Rani i srednje kasni
rasad se prvo seje u kontejnere sa manjim otvorim, kasnije pikira, dok se
za kasnu proizvodnju setva moe vri u kontejnere sa veim otvorima
i rasad se proizvodi bez pikiranja. Pikiranje se najee obavlja u saksije
prenika 6-11cm ili u kontejner sa otvorima vee zapremine. Specijalnim
izbijaima pred pikiranje biljke se vade iz kontejnera uz minimalno oteenje
korena. Na ovaj nain se proizvodi rasad zaenog korenovog sistema.

Slika 24. Kontejnerski rasad Slika 25. Kontejnerski rasad crnog

paradajza luka
24
 Zaeni prostori i tehnike gajenja rasada u organskoj proizvodnji povra

Ovakva proizvodnja rasada omoguava laku manipulaciju sa biljkama.

Takoe se u poetnim fazama smanjuje potrebna povrina za proizvodnju
(uteda energije za grejanje). Pikiranjem se podse bolji razvoj korena
i uspostavlja odgovarajui balans sa nadzemnom masom. Koren se ne
oteuje (zaen korenov sistem) pa su takve biljke ranostasnije.
Pitanje veliine kontejnera je od velikog znaaja kako za proizvoae rasada,
tako i za farmere. Postoji trend ka poveanju broja elija po kontejneru
pri emu se poveava broj proizvedenih biljaka po jedinici povrine. Ovim
poveanjem broja biljka redukuje se prostor za razvoj korena, a samim m
se dovodi u pitanje i to u kojoj meri takav rasad doprinosi intenziviranju
same proizvodnje. Potrebno je pronai pravu meru za broj biljaka po
jedinici povrine (proizvodnja rasada), kako bi se pozivni efekat rasada
sa zaenim korenovim sistemom pokazao i u samoj proizvodnji.

Tabela 3. Osnovne karakteriske sropornih kontejnera (primer)

Broj
Dimenzija (mm) Dimenzija rupe Zapremina
otvora Primena
DxxV (mm) rupe (ml)
(rupa)

24 537 x 328 x 65 72/54 x 60 182

40 530 x 310 x 60 53/33 x 55 78

60 532 x 323 x 60 46,4/23,4 x 55 52

84 530 x 323 x 55 38,5/27 x 50 44

104 524 x 315 x 50 33/23 x 50 32

160 522 x 324 x 50 27,4/21 x 45,5 23

170 515,5 x 303 x 60 22,8/22,8 x 55 21

209 515,5 x 303 x 60 22,8/22,8 x 55 21

25
 dr ore Moravevi

Kvalitet kontejnerskog rasada zavisi od biljne vrste, duine rasadnog

perioda, ali i od zapremine supstrata u kojem se razvija korenov sistem
mlade biljke. Ukoliko je rasadni period dui u elijama veih zapremina
dobijaju se krupnije i ranostasnije biljke.
Ukoliko se proizvodnja rasada obavlja samo u kontejnerima (bez pikiranja),
u zavisnos od vrste, koriste se najee kontejneri: za kupusnjae sa
160, 170 i 209 otvora, za salatu sa 160 otvora, za paradajz i papriku sa 84
i 104 otvora (za otvoreno polje), odnosno 60 otvora (za zaen prostor).
Krastavac, lubenica, dinja i kvica se gaje u kontejnerima sa 40 otvora.

Za gajanje rasada sa planiranim pikiranjem koriste se kontejneri

sa veim brojem otvora, od gore navedenih. Ovim postupkom se
pravi uteda energije (manja povrina se greje). pri pojavi prvih
pravih listova (paradajz, paprika, plavi paradajz) mladi sejanci se
premetaju (pikiraju) u kontejnere sa veom zapreminom otvora
ili u odgovarajue saksije.

Proizvodnja rasada u saksijama i tresetnim kockama

Koriste se saksije od plaske, keramike, papira, treseta, razliitog prenika
(6-12cm). Slue da se u njih pikira rasad, ali u ranoj zimsko prolenoj
proizvodnji moe se proizves i rasad bez pikiranja. Saksije se pune
supstratom grublje strukture. Ukoliko se pikira paradajz, paprika, plavi
paradajz, kupusnjae koriste se najee supstra granulacija 0-10mm.
Za setvu lubenice se mogu koris i supstra granulacije 0-20mm. Pri
punjenju saksija vodi rauna da se supstrat previe ne sabije to e
negavno uca na vodno-vazdune osobine podloge. rani paradajz se
pikira u saksije prenika 10-11cm, paprika u 9cm, a krastavac u saksije
prenika 7-9cm. Rasad ranog kupusa se uspeno odgaja u saksijama
prenika 4-6cm. U tresetne kocke seme se moe direktno seja (krastavac,
lubenica, dinja, salata). takoe se u kocke, na is nain kao i u saksije,
pikira rasad koji se na taj nain proizvodi. najveu zapreminu zahtevaju
kocke koje su namenjene proizvodnji rasada ranog paradajza (10x10x8cm),
dok je za salatu dovoljna dimenzija kocke 3x3x3cm. Formirane kocke se
postavljaju u objekat za proizvodnju (staklenik, plastenik...) na stolove ili
na tlo presvueno plasnom folijom (spreava se ukorenjavanje rasada

26
 Zaeni prostori i tehnike gajenja rasada u organskoj proizvodnji povra

u podlogu). poto sa strana kocke nisu zaene, suenje supstrata je

bre, pa zalivanje mora bi ee (jaa kontrola vlanos tresetne kocke.
Redukciju isparavanja vode moemo uradi posipanjem kocke peskom,
ekspandiranom glinom i smanjenjem razmaka izmeu susednih kocki.
Tokom proizvodnje rasada, kako se uveava lisna povrina biljaka, poveavamo
i vegetacioni prostor pravljenjem veih razmaka izmeu saksija, odnosno
tresetnih kocki. Najbolji je kvadratni oblik vegetacionog prostora.

Slika 26. Paradajz u tresetnim Slika 27. Paradajz u plasnim

kockama saksijama

27
 dr ore Moravevi

Potrebni uslovi za uspevanja rasada

Toplota

Jedan od najznaajnih inilaca u proizvodnji kvalitetnog rasada je toplota.

Potrebno je napravi objekte u kojima se ona moe kontrolisa. Najei
uzronik proizvodnje nekvalitetnog rasada jeste loa kontrola temperaturnih
uslova. Na primer, paradajz spada u takozvane toploljubive vrste, to znai
da su mu i zahtevi za toplotom vei u odnosu na useve prohladne sezone
(salata, spana, kupusnjae, lukovi). U toploljubivo povre spada i paprika,
krastavac, plavi paradajz, lubenica, dinja.
Tabela 4. Opmalne temperature vazduha za pojedine povrtarske vrste u fazi
rasada

Ukoliko se u ovom periodu, posle nicanja biljaka, naprave greke oko

temperature vazduha, posledice se kasnije teko mogu ispravi i dobie
se rasad loijeg kvaliteta, to e uca i na konaan uspeh u proizvodnji.
Paradajz (primer). Za nicanje paradajza potrebno je odrava temperatura
vazduha od 22 do 25oC, a temperaturu zemljita oko 22oC. Za 6-8 dana
nastupa nicanje. Kada izniknu biljke (faza koledonih listova) vri se
tkz. hladni tretman u trajanju maksimalno do 5 dana. U tom periodu
temperatura se sputa nekoliko stepeni ispod opmalnih vrednos, pri
28
 Zaeni prostori i tehnike gajenja rasada u organskoj proizvodnji povra

emu se usporava vegetavni porast biljke (izduivanje), a potencira razvoj

korena. Posle ovog perioda temperatura se vraa u opmalne granice.

Pored temperature vazduha znaajna je i temperatura podloge (supstrata).

Ona se obezbeuje postavljanjem grejanja ili nekog izolacionog materijala
ispod rasada. Kontrola temperaturnih uslova vazduha i supstrata vri se
termometrima.

Tabela 5. Opmalne temperature supstrata i zalivne norme za rasad

Temperatura zemljita (C) Zalivanje

Vrsta Prve 2 nedelje Posle 2 nedelje

Posle
broj l/m
setve
no dan no dan

Paradajz 22-25 15 18-20 12-14 18-20 3-5 20

Paprika 25-30 17 20-22 15 20-22 4-5 20

Plavi paradajz 25-30 17 20-22 15 20-22 4-5 20

Krastavac 25-30 15 18-20 12-14 18-20 3-5 20

Kupusnjae 18-20 12 15-17 10 14-16 3-4 10-15

Salata 18-20 12 15-17 10 14-16 2-3 10-15

Svetlost
Pri proizvodnji rasada u zimskim mesecima (decembar-februar) intenzitet
suneve svetlos je jako nizak (3.000-8.000 luksa), a duina dana kratka
(7-8 asova).
Za paradajz u fazi rasada donja granica intenziteta svetlos je 5.000 luksa,
a duina dana 12h. Paradajz u fazi plodonoenja zahteva jo vie svetlos
i donja granica intenziteta svetlos je 10.000 luksa, a duina dana 14h.
Nedostatak svetlos pri proizvodnji rasada dovodi kasnije do redukcije
prinosa (ranog), dok njen nedostatak u fazi intenzivnog plodonoenja
paradajza redukuje broj cvetnih grana i cvetova na njima, a samim m
i prinos. Ispunjavanje ovih svetlosnih zahteva obavlja se dopunskim
osvetljenjem. Za dopunsko osvetljenje treba koris iskljuivo namenske,
horkulturne sijalice.
29
 dr ore Moravevi

Ukoliko proizvodnju (setvu) rasada zapoinjemo krajem januara meseca

moemo dobi kvalitetan rasad i bez dopunskog osvetljenja. Potrebno
je da objek u kojima se rasad proizvodi budu maksimalno propusni za
sunevu svetlost od svitanja do zalaska sunca (kod toplih leja treba asure
skinu odmah po svitanja). Staklo bolje proputa svetlost od folija. Dupla
folija redukuje svetlost za oko 10% u odnosu na jednostruku, ali i smanjuje
toplotne gubitke za oko 35%. Najosetljivija vrsta na nedostatak svetlos
u fazi rasada je paradajz.

Relavna vlanost vazduha (RVV)

Relavnu vlanost vazduha treba prilagodi vrs koju gajimo. Najniu RVV
zahtevaju mlade biljke paradajza (50-60%), zam paprika i kupusnjae
(60-70%), salate (70-80%) i najviu krastavci (80-85%). Regulisanje RVV
se vri provetravanjem i zalivanjem.

Nega
Provetravanjem je potrebno odrava temperaturu i RVV u opmalnim
granicama. U klasinoj toploj leji (grejanje sa stajnjakom) javljaju se tetni
gasovi i vodena para. Visoka RVV i kolebanje temperature u rasadniku
odgovara biljnim bolesma. Iz tog razloga rasadnik se mora svakodnevno
provetrava, bez obzira kakvi su vremenski uslovi napolju. Kada su dani
hladni, vetrovi, kiovi, rasadnik se kratkotrajno provetrava u najtoplijem
delu dana. U toplijim danima (sunani dan) provetravanje je jae i due.
Za kontrolu RVV i temperature potrebno je u rasadnik stavi termometar
i higrometar.

Zalivanje vri obilnije i ree, kako bi voda sgla do donjeg dela supstrata
(10-15 l/m2). kada su dani hladniji zalivanje se obavlja u jutarnjim sama
(10h), dok se toplijih dana rasad zaliva popodne (16h). Voda mora bi
bioloki ista, bez soli i primesa, temperature oko 20oC. Ukoliko se leje
u toku noi pokrivaju asurama potrebno ih je pred izlazak sunca skinu.
Prihranjivanje (proizvodnja u leji) se obavlja dva puta i to ukoliko je rasad
primetno slab i svetlozelen. Prihranjivanje preko lista (folijarno) se moe
obavlja tenim ubrivima na svakih 10-14 dana. Svakodnevno se vodi
30
 Zaeni prostori i tehnike gajenja rasada u organskoj proizvodnji povra

rauna o pojavi boles i tetoina koje se zbog povoljnih uslova i gustog

sklopa biljaka mogu brzo rairi i za kratko vreme nane znaajnu tetu
rasadu.

Slika 28. Pravilno zalivanje rasada Slika 29. Kontrola temperature

zemljita

Slika 30. Proizvodnja u kojoj je sve loe

Kalemljenje
Ovo je mera koja se primenjuje kod povra i sprovodi se u fazi rasada. Svakako
je svima poznato da se lubenica moe kalemi, ali pored nje kalemljenje se
pokazalo dobrim i kod dinje, krastavca, paradajza, paprike, plavog paradajza,
kupusa. U prvom redu kalemljene biljke imaju snaniji korenov sistem koji
biljci omoguava da se lake snabdeva vodom i mineralnim materijama
iz zemljita. Takve biljke su tolerantnije na boles, to je od posebnog
znaaja u organskoj proizvodnji. Kod kalemljenih biljaka produene su i
31
 dr ore Moravevi

berbe, to znaajno ue na prinos, odnosno ekonominost proizvodnje.

Sve ovo opravdava dodatno uloena sredstva u opremu, materijal i rad
potreban za proces kalemljenja.

Slika 31. Kalem paradajza Slika 32. Kalem lubenice

(dve grane)

Pikiranje

Mera kojom se regulie i omoguava odgovarajui vegetacioni prostor za

normalan i nesmetan rast i razvoj biljaka. Faza razvijenih koledonih lisa i
zaetaka prvih pravih listova je period kada treba zapoe pikiranje rasada
(paradajz, paprika, plavi paradajz). Pikiranje se vri u leje, kontejnere, saksije
ili tresetne kocke. Pre pikiranja rasad treba zali (posebno proizveden u
leji), lagano izvadi iz supstrata sa dosta zemlje, kako bi se korenov sistem
to manje oteo. Pikiranje u leju se izvodi pod prst ili malom sadiljkom.
Zemlja se zam malo sabije i zalije. Posle pikiranja vlanost vazduha u
rasadniku se poveava na 90%, a temperatura se sputa na 16-18oC.

Slika 33. Faza paradajza pred Slika 34. Pikiranje paprike u leju
pikiranje
32
 Zaeni prostori i tehnike gajenja rasada u organskoj proizvodnji povra

Kaljenje

Rasad se pre rasaivanja postepeno privikava na nove ivotne uslove

u kojima e nastavi rast i razvie. Ova mera je posebno znaajna kod
proizvodnje rasada za otvoreno polje ili zaene prostore bez dodatnog
zagrevanja.
Kaljenje poinje 2 nedelje pred rasaivanje postepenim, pa zam sve
jaim provetravanjem i sniavanjem temperature supstrata i vazduha.
Prihranjivanje kalijumovim organskim ubrivima pojaae se otpornost
biljke na nepovoljne uslove, posebno niske temperature. Dobro okaljen
i odnegovan rasad rasauje se na stalno mesto gde se lake prilagoava
novonastalim ivotnim uslovima. Rasad koji nije dobro pripremljen (okaljen)
kalie se na mestu gde je rasaen. To kaljenje e traja znatno due od 2
nedelje. U toj fazi kaljenja biljka je u stalnom stresu i tada je veoma podlona
napadu boles i tetoina. Iz tog razloga znatno se oteava proizvodnja i
rdukuju prinosi i kvalitet proizvoda.

Zata rasada

U organskoj proizvodnji rasada od presudnog je znaaja da se sprei pojava

boles. To se najekasnije ostvaruje ukoliko biljke rastu u opmalnim
uslovima. Da bi biljkama te uslove stvorili, potrebno je poznava njihove
potrebe. Merama provetravanja, prihranjivanja i zate rasada te uslove
emo im i obezbedi. Za prihranjivanje se mogu koris razliita organska
ubriva, kao i raznoliki pripravci od biljaka (kopriva i maslaka, beli
luk). Ekasno prov poleganja rasada moemo koris biofungicide,
mikrobioloka sredstva, bakarne preparate i pripravke od koprive, pelina,
maslaka, belog luka.

Kvalitet rasada

Nakon proizvodnje rasada ili u procesu kupovine istog potrebno je done

ocenu o tome da li je rasad kvalitetan ili nije?!

33
 dr ore Moravevi

Tabela 6. Karakteriske standardnog rasada najvanijih povrtarskih vrsta

Visina biljke Masa biljke
Vrsta Starost (dana) Broj listova
(cm) bez korena (g)
Paradajz rani 60 7-9 30-35 12-15
Paradajz kasni 40-50 5-6 20-25 10-16
Krastavac 20-25 3-5 15-20 10-12
Paprika 55-65 6-8 15-25 8-10
Kupus kasni 35-45 4-5 15-20 8-10
Salata 30-35 4-5 10-12 3-6
Celer 50-60 4-6 10-12 5-7

Pored svih ovih morfolokih parametara posebnu panju pri odreivanju

kvaliteta rasada treba posve oceni korenovog sistema. Koren mora da
je dobro razvijen, bele boje, dobro distribuiran kroz ceo supstrat, bez
vidljivih znakova uvijanja na dnu saksije.

Vizuelna dijagnoza nedostatka hraniva

 Done odluku da li je simptom nastao usled boles ili nedostatka
nekog elementa?
 Da li se simptomi nalaze na mlaem ili starijem liu?
 Da li su simptomi hlorone pege ili nekroze?

Tabela 7. Principi vizuelne dijagnoze nedostatka hraniva

34
 Zaeni prostori i tehnike gajenja rasada u organskoj proizvodnji povra

Pokretljivost hranljivih elemenata u biljci

Dobra pokretljivost: N, P, K, Mg, Cl, Mn
Loa pokretljivost: Ca, S, Fe, Cu, Zn, B, Mo

Simptomi nedostatka pojedinih hranljivih elemenata (paradajz)

Azot. Usporen razvoj, vretenast izgled biljke, listovi utozelene boje,
kasnije poute i stabla, biljke su sitne i sa ljubiastom nervaturom (ilama)
na naliju, plodovi sitni.
Fosfor. Biljke slabo razvijene, stablo tanko, listovi sitni, grubi, okrenu
prema dole, plavozeleni (gornja strana) i ljubias (donja strana), ukljuujui
i nervaturu, staro lie brzo izumire i pokriveno je beliasm pegama.
Kalijum. Sitni listovi, ivice starijih listova se uvru i dobijaju utu boju, kod
pojedinih sorata (hibrida) na hloronim (um) mesma javljaju se sitne
suve pege sa smeim ivicama, plodovi neujednaeno zriju.

Slika 35. Nedostatak fosfora Slika 36. Nedostatak magnezijuma

Slika 37. Nedostatak kalijuma Slika 38. Nedostatak gvoa

35
 dr ore Moravevi

Magnezijum. Ivice starijih listova poute, a kasnije poute i ostali delovi

(osim nervature), ulo se iri od osnove ka vrhu lista, na um (ponekad
su narandas) delovima javljaju se beliaste pege, stare biljke potpuno
poute, a donje lie brzo izumire, slabiji simptomi nemaju jak ucaj na
prinos.
Kalcijum. Koren se slabo razvija i smee je boje, vrno lie je sitnije, gornja
strana mu je tamnozelena, sa bledim ivicama, a gornja je ljubiasta, temeni
pupoljak stabla izumire, plodovi imaju simptome vrne trulei.
Gvoe. Bledilo vrnog lia, nervatura neko vreme ostaje zelena, a kasnije
ceo list pou, gotovo pobeli, simptomi se ire od mlaeg prema starijem
liu, biljka se sporo razvija.
Bor. Manifestuju se pojavom uh pega na listovima ogranienih okolnim
lisnim nervima. Ivice liske se uvijaju, a vrh nekrora i propada.
Mangan. Izaziva hlorozu vrnog lia, zelena boja se zadrava samo oko
najnijih nerava. Obolele liske su istanjene.

Slika 39. Oteenje stabla paradajza nastalo loim vezivanjem

Slika 40.Oteenje stabla paprike

(oegona nastala od loe postavljene PE mal folije)
36