Balade Bosnjaka - 60 Najljepsih Balada

BALADE
V
BOSN J AKA
60 NAJLJEPŠIH BALADA
BOSNE I H E RC E GOVI NE
KOP E NHAGE N , DANMARK

LJ E TA 2 0 0 2
© 2002 BOSNAFOLK
B OS N A F OL K
6 0 N A J L J E P S I H B A L A D A B OS N J A K A
SADRŽAJ : 16. Vezak vezla Adem-kada, mlada nevj est a
1. U sv' j et u se naći ne mogaše 17. Maj ka Fat u r ano budi
2. Fer man dođe iz St ambola 18. Zlat no sedlo po vodi plivaše
3. Kad mor ij a Most ar mor ij aše 19. U sr id šeher a, u sr id Baj ne Luke
4. Klikovala pr ebij ela vila 20. Kol' ko cvili gor a Gar evina
5. Bol boluj e gondže 21. Pr ocvilila gor a šimšir ova
6. Oganj gor i u zelenoj gor i 22. Meho s maj kom po has-bašči hoda
7. Kolo igr a na sr ed Sar aj eva 23. Udaj e se Alibegovica
8. Knj igu piše sr pski knj aže 24. Husej in se u svat ove spr ema
9. Ali-beg se s lj ubom zavadio 25. U našega bega Ali-bega
10. Ur odila b' j elica šenica 29. Kad umr ij e sr ma I br ahime
11. Koliki j e J avor na planini 30. Pust a bolest u sv' j et udar ila
12. Dvij e kule na Zagor j u bile 28. Fali mi se Muj o momče mlado
13. Zbor se kupi na Kakanj pazar u 29. Zagr milo iznad Visokoga
14. Pot r esla se gor a od ist oka 30. U St ambolu akšam okuj iše
15. Falila se Mahmut pašinica 31. I z Šemboj a t opi udar iše
s t r a n a 1 o d 12 7
w w w . b o s n a f o l k . c o m b y M u h o Pa š a l i ć
© 2002
B OS N A F OL K
32. Sunce bi sj alo, ali ne može 48. Po gor i se zelen baj r ak vij e
33. Dvor e mela Alibegovica 49. Razbolj e se Havaliću Bego
34. Kad slavuj i t ići zapj evaše 50. Br at u sest r e konj a doj ahiva
35. Sar aj evo, št o si neveselo? 51. Vezak vezla Gabelkinj a Zlat a
36. Emina bole boluj e 52. Vezak vezla Zlat ij a đevoj ka
37. Budim gr adi beže Baj r am-beže 53. Šet ao se aga Hasan-aga
38. Št o ' no cvili u Glamoču gr adu? 54. Vezak vezla Dženet ića Diša
39. Muj o gleda Aj kunu dj evoj ku 55. Muj o gleda u mahali Zlat u
40. U kadune Hasanaginice 56. San usnila Hasanaginica
41. Knj igu piše sr pski knj aže 57. Sunce zasj a šeher Bij elj inu
42. Tužila se Ganibegovica 58. Kad j e kuga Most ar pohodila
43. Mr ak zat eče po gor i svat ove 59. Kad Mor iće pohvat aše
44. Sina r odi Sinanbegovica 60. Št o se b´ j eli u gor i zelenoj
45. Gledali se Muj o i Nizama
46. Kad Vilići seku udavaše
47. J a kakva j e sj aj na mj esečina
s t r a n a 2 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
1. U SV' J ET U SE N A ĆI N E MOGA ŠE mi lu kćer ku beg Fi li povića;
ot išli su po l' j epu dj evoj ku,
U sv' j et u se naći ne mogaše, sad se t voj i m svat ovima nadam."
št o Mehemed Fat u mi lovaše; Meho šut i, ništ a ne besj edi,
mi sli Fat a uzet će j e Meho, onda r eč e svoj oj mi loj maj ci:
hoće Meho, al' mu ne da maj ka: " Daj mi, maj ko, ač i k mint an mavi ,
Fat a svoj e r uho pr odavala. br zo mi ga na t el al a dala,
Mehemedu govor i la maj ka: br zo mi ga na dr ugom gledal a,
" O moj si ne, d' j et e Mehemede, uzdi sal a, Mehu spominj ala!"
t i se pr ođ i Smilj ani ća Fat e, Dade maj ka ač ik mint an mavi ,
Fat a ni j e r oda gospodskoga, ode Meho t i j esni m sokakom,
j er u Fat e b' j ela r uha nema! ispr ed dvor a plemeni t e Fat e.
T i si , si ne, r oda gospodskoga, Pr ed nj eg' ml ada išet ala Fat a:
neće t ' moći r oda dar ovat i . " Kamo, Meho, šećer i j abuke,
J a sam t ebi zlat o ispr osil a, št o si mene na t o nauč i o?"
sa Z agor j a Umi hanu ml adu, Meho šut i ništ a ne besj edi ,
s t r a n a 3 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
nj ega ml ada zaklinj aše Fat a: " Skini, Meho, sa konj a dj evoj ku!"
" Ž ivot a t i i t voga i moga, N eće Meho da skine dj evoj ke,
kaži meni, št o si neveseo!" al' da vidi š Mehemeda maj ke,
Meho kaza št o j e i kako j e, gdj e povadi doj ke i z nj edar a,
u t o dođe iz dvor a r obi nj a: poč e sina pr okli nj at i svoga.
" Haj de Meho, t ebe zove maj ka, A l' se Meho poboj ao klet ve,
došli su t i kićeni svat ovi , pa on skinu sa konj a dj evoj ku.
da t i skineš sa konj a dj evoj ku!" Kad j e bi lo več er po akšamu,
N e ht j e Meho da ot iđe dvor u, več er aše i akšam klanj aše.
A l' ga ml ada pr eklinj aše Fat a: Kad j e bio vakat od ložni ce,
" I di, Meho, oba t i svi j et a, dvoj e mlado u đer dek svedoše.
onoga svi j et a i ovog cvi j et a!" Da vidi t e gondže Mehemeda!
T ad j e M eho Fat u poslušao, On ne ski da duvak sa dj evoj ke,
pa on ode b' j elu dvor u svome, da dj evoj ci b' j elo li ce lj ubi ,
kad mu zl at o na konj u st aj aše. već on sj ede na šikli sanduke,
Ml adu Mehi govor i la maj ka: pa on uze sadef li t ambur u.
s t r a n a 4 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
Si t no kuca, t anko popij eva: T ada r eč e gondže Mehemede:
" Misl iš, Fat o, mi sliš, dušo moj a, " Čuj eš li me, lij epa dj evoj ko,
da dj evoj ci pul i duvak skidam; Ski ni malo pul i duvak s glave,
n' j esam, Fat o, ži vot a mi moga, Da t i vidi m lice i obr ve!"
ži vot a mi i moga i t voga! Kad dj evoj ka duvak podi gnula,
Mi sliš, Fat o, misliš, dušo moj a, si nu l ice kano žar ko sunce,
da dj evoj ci b' j elo lice lj ubim; a gr ' oce kano mj eseč i na.
n' j esam Fat o, t ebe ne želi o, T ada r eč e beže Mehemede:
već se j unak t obom oženio, " A Boga mi , pr i kladna dj evoj ko,
u džennet u, na pr vom konaku! i lj epša si i viša od Fat e,
Mi sliš, Fat o, misliš, dušo moj a, ali n' j esi mome sr cu dr aga!
da dj evoj ci r use kose mr si m; Selam ćeš mi maj ci uč ini t i,
n' j esam, Fat o, nesuđ eno zlat o. j a j oj hoću svij et pr om' j enit i !
Mi sliš, Fat o, misliš, dušo moj a, Kad u j ut r u bij el dan osvane,
da dj evoj ci cr ne oč i mut im; nek sakupi hodže i hadži j e,
n' j esam, Fat o, r umena j abuko!" nek me kuplj u od r uže đulsij om,
s t r a n a 5 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
nek mi pust e per č in ni z t enešir , št o j oj nema sina M ehemeda,
št o mi ga j e Fat a odgoj il a. pa se hvali l' j epi m dj evoj kama,
T r i j e f i ldiš č ešlj a salomil a, kako mu j e omil j elo zlat o.
t r i kut ij e j aga pot r ošila, I za t oga mnogo i ne pr ođe,
dok mi ga j e mlada odgoj ila. r asr di se nesmilj ena maj ka,
N ek me nose neženj eni momci, udr i nogom u boj ali vr at a,
nek ne i du dr umom šir okij em, odmah su se vr at a ot vor il a,
nek me nose uskij em sokacim, na golemo č udo udar il a:
ispr ed dvor a plemenit e Fat e!" do kolj ena u kr v ugazil a!
Pa dohvat i handžar s č i vi luka, A dj evoj ka st aše u budžaku,
handžar om se u pr sa udr i o, U budžaku, pod puli duvakom.
i na nj emu sr ce i zvadi o, Pr ogovar a lij epa dj evoj ka:
mr t av pade, žalosna mu maj ka! " Bog t ' e ubi o Mehemeda maj ko!
Kad u j ut r u zor a osvanula, Št o ga ženi nedr agom dj evoj kom,
osvanul a i sunce gr anul o, št o ga n' j esi Fat om oženi la,
č udi la se Mehemeda maj ka, j er umr i j e Meho od žalost i ,
s t r a n a 6 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
sve li j epu Fat u spomi nj ući. Kad pogleda plemeni t a Fat a,
Sel am t i j e Meho uč i ni o, veli ko j e č udo opazila:
da sakupiš hodže i hadžij e, napr ' j ed i du neženj eni momci ,
da ga kuplj u od r uže đulsij om, koj i nose gondže Mehemeda,
da mu pust e per č in ni z t enešir , a za nj ima hodže i hadžij e.
da ga nose neženj eni momci , Odmah se j e j adu dosj et il a,
da ga nose uski j em sokacim, da j e Meho, žal osna mu maj ka!
ispr ed dvor a plemenit e Fat e." Ona pade po sadef đer đ ef u,
Maj ka cur u dobr o saslušala, kako pade, više ne ust ade.
i sakupi hodže i hadžij e; Mi sli maj ka i zgubi se Fat a,
ponesoše gondže Mehemeda, al' se Fat a s dušom r ast avi la.
ispr ed dvor a plemenit e Fat e. T ad zakuka Fat i j i na maj ka:
Vezak vez la plemenit a Fat a, " St ant e, st ant e, hodže i hadžij e,
na č ar daku, na vi sokoj kuli; pr ič ekaj t e i ovog mej i t a!"
puhnu vihor s vi soki h plani na, Kad su bule Fat u opr emile
i odnekle mi r i s nanosaše. Ponesoše obadva mej it a:
s t r a n a 7 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
N apr i j ed nose Fat i mu dj evoj ku, da hvat aj u, da ih vežu,
a za nj ome gondže Mehemeda. da ih vežu i osude.
Mezar e i m blizu i skopaše, Sult anu su dodi j ali
A kr oz mezar r uke pr ot ur iše, po t užbama iz T r avni ka,
A u r uke met nuše j abuke, i z T r avni ka od vezir a:
Kad se pr enu, nek se poi gr aj u! da Mor ići , odmet ni ci ,
ne kabule ni sult ana,
2. FERMA N DOĐE I Z ST A MBOLA ni sult ana, ni vezir a,
nit i kaki gospodar a,
Fer man dođe i z St ambola, veće sami gospodar e,
buj r unt i j a i z T r avni ka, gospodar e kako hoće.
baš u šeher Sar aj evo, Kad vi di o Dizdar - aga,
a na r uke Di zdar - agi: št o mu kaže buj r unt ij a,
da hvat aj u dva Mor i ća, hr šum č ini hasker ij i,
dva Mor i ća, dva pašića, da hvat aj u dva Mor ića,
Mor ić I br u, Mor i ć Pašu; da hvat aj u, da ih vežu,
s t r a n a 8 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
da ih vežu, da ih vode okl agij u pr el omil a,
pr avo gr adu u t avnicu, zlat an ibr ik ulupi la,
gdj eno Di zdar br zo kr oj i: pa polet j e iz avli j e,
ko omr kne, ne osvane. bosonoga, gol oglava,
Uhvat iše dva Mor i ća, f iganj č ini , kose č upa,
uhvat iše, savezaše, vas Hat - mej dan r asplakal a.
savezaše, povedoše, Pa et o j e u Sar ač e:
baš kad maj ka pi t u suč e. " J azuk vama svi sar ač i ,
U r uci j oj oklagi j a, št o pust ist e dva Mor ića,
a u dr ugoj zlat an ibr ik. št o mi j ednog ne ot est e,
Haber dođ e st ar oj maj ci il i kako izmolist e?
da Mor iće uhvat iše, Ko će mene ut j ešit i?
u t avni cu povedoše. Ko l i st ar u pr i gledat i?"
Kad t o č ula st ar a maj ka, Pišći st ar a kao guj a,
sve j e j adna pobacala i sar ač i zaplakaše.
po avlij i, po kal dr mi : Ot len pođe uz Kovač e,
s t r a n a 9 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
r uke lomi , a govor i : pr ed nj i h pade, moli t st ade.
" J azuk vama svi kovač i, Lij epo moli st ar a maj ka:
št o pust i st e dva Mor i ća, " Bogom br at e, Di zdar - aga,
št o mi j ednog ne ot est e, pust i meni j ednog sina,
ili kako izmol ist e? pust i meni j ali I br u,
Ko će mene ut j ešit i? j ali I br u, j ali Pašu!
Ko li st ar u pr i gledat i ? I šći mala koliko ćeš!
T eško meni, j adnoj maj ci!" I l' č i f luka, ili kmet a?
Opet let i st ar a maj ka I li vol iš suha zlat a?
pr avo br du uz Kovač e, Samo j ednog daj mi sina!
dok j e st i gla Di zdar - agu, A ko li mi pust i t nećeš,
di j oj vodi oba sina, kunem t i se di nom moj i m,
oba sina savezana a i post om r amazanom,
sindžir ima debeli j em. zakli nj at ću nebo, zemlj u,
Bir ih st i že j adna maj ka, uč init ću t ešku dovu.
bir ih st iže, pr ed nj i h pade, N ikad mi r a bi t i neće
s t r a n a 10 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
ni sult anu ni vezi r u, opr ost i mi b' j ele r uke,
dok nad Bosnom oni budu, i dodaj mi t ambur icu,
a ni t ebi dobr a nij e!" da pogledam po Sar aj ' vu,
Kad t o č uo Di zdar - aga, ne bi li mi lakše bi lo!"
pr ogovar a st ar oj maj ci : Kad t o č uo Dizdar - aga,
" Vr at ' se nat r ag, st ar a maj ko, zaust avi j asakč i j e,
pust i t ću t i oba si na, naokolo nubeč ij e,
oba si na bez di nar a." opr ost i mu b' j ele r uke,
Pr evar i se st ar a maj ka, dodade mu t ambur i cu.
pr evar i se pa se vr at i. J a da vi di š Mor ić I br e!
Cič e halke u sindži r a, Kad se lat i t ambur i ce,
povedoše dva Mor ića. pr it egnu j oj t anke ži ce,
Kad su bi li na J ekovcu, pa zakuca i zapj eva.
pr ogovar a Mor ić I br o: Sit no kuca Mor i ć I br o,
" A bor a t i , Dizdar - aga, si t no kuca, j asno pj eva:
zast avi- der nubeč ij e, " Dunj aluč e, golem t i si!
s t r a n a 11 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
Sar aj evo, sehir t i si! " I zvedit e dva M or i ća,
Bašč ar šij o, gani t i si! donesi t e svi len gaj t an!"
Ćemalušo, duga t i si! I zvedoše dva Mor i ća,
Lat inluč e, r avan t i si ! donesoše svi len gaj t an,
T ašlihanu, šir ok li si ! udaviše Mor i ć Pašu.
Lj epa Mar o, l' j epa li si ! Sve t o gleda Mor i ć I br o.
Dost a si me napoj ila, Pr ogovar a Dizdar - aga:
od dušmana zakloni la, " A bor a t i , Mor i ć I br o,
vakat doš' o, valj a mr ij et i!" j e l' t i žao t voga br at a?"
Opet I br u savez aše, Pr ogovar a Mor i ć I br o:
savezaše, povedoše, " J es' mi žao moga br at a,
Mor ić I br u, Mor i ć Pašu, j oš žali j e st ar e maj ke!"
i u gr ad ih dovedoše, Udaviše dva Mor ića,
u t avni cu zat vor iše. pr ed kapi j u i zbaciše,
Kad j e bil o po akšamu, i dva t opa opališe.
pr ogovar a Di zdar - aga: Kad t o č ula st ar a maj ka,
s t r a n a 12 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
polet j ela st ar a maj ka; dvi j e seke pod bij elom kulom.
kad j e bil a na kapi j u, Kad st ar i j eg br at a ponesoše,
al' j oj leže oba si na, pr ed nj i m dobr a konj a povedoše;
oba si na udavlj ena: kada ml ađeg br at a ponesoše,
na nogama bukagi j e, pr ed nj i m zelen baj r ak r azavi še;
na r ukama lisič i ne, kad st ar ij u nevu ponesoše,
oko vr at a svilen gaj t an. pr ed nj om nose kut ij u pr st enj a;
Kad t o vidj e st ar a maj ka- kada ml ađu nevu ponesoše,
Od j ada j oj sr ce puklo. pr ed nj om nose od zlat a sini j u;
kada dvi j e seke ponesoše,
3. KA D MORI J A MOST A R MORI J A ŠE pr ed nj i m' nose or ahovu gr anu,
i na gr ani r uho dj evoj ač ko.
Kad mor ij a Most ar mor i j aše, Pr at i o ih ost ar io babo,
pomor i la di zdar eve dvor e: su dva šćapa na avl i nska vr at a.
do dva br at a na avli j i kuplj u, Ovako j e st ar i govor io:
dvij e neve u zelenoj bašč i , " Sr et an li sam, mil om Bogu f ala!
s t r a n a 13 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
Dva sam si na na voj sku spr emi o, A li išt eš od zemlj e voj nike?
Dvi j e neve u r od povr at io, A li moga agu, dizdar - agu?
Dvi j e šćer i svat i odvedoše, A li moga sina Đulber har a?
Kako babu oblazit i neće!" A l' A j kunu, ćer cu j edi nicu?"
T o izust i a dušicu pust i , Pr ogovor i pr ebi j el a vil a:
I umr i j e ost ar i o babo. " J a ne išt em od zeml j e har ač e,
nit i išt em od zemlj e voj ni ke,
4. KLI KOVA LA PREBI J ELA VI LA nit i išt em t voga gospodar a,
ni t voj ega si na Đulber har a,
Kli koval a pr ebij ela vil a, već A j kunu, l ij epu devoj ku."
kli koval a t r i bi j ela dana. T ek št o vila r ij eč izust i la,
N i ko j oj se ozvat ne smij aše, on' č as A j ku zabol j ela glava.
ko smij aše, ni on ne ht i j aše, Više nj e j e mila st r ina st al a,
pot lj e j edna dizdar - agi ni ca: viš' nj e st ala, ' vako govor ila:
" Št o t i hoćeš, pr ebij ela vi lo? " Bi li r ada, lij epa devoj ko,
A li išt eš od zemlj e har ač e? bi li r ada viđ et t voj u maj ku?"
s t r a n a 14 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
Pr ogovar a bolahna A j kuna: no ot i de N ovu bij elome.
" J a bi h r ada, mi la moj a, st r ina, T u mi sr et a novske kir idži j e:
r ada viđ et ost ar al u maj ku!" " O Bogu vi , novske kir idži j e,
St r i na sit nu knj i gu nakit il a, j e l i meni u život u A j ka?"
t e j e spr ema u Most ar u gr adu, Vele nj oj zi novske kir idžij e:
a na r uke kapet anovici : " O Bogu nam, kapet anovi ce,
" Mi la moj a, kapet anovice! r adi bi smo kazat dobr e glase,
Da si br že dvor u bi j elome, ne mor emo, već kakono j est e:
t voj a ćer ca na samr t i A j ka!" j uč er t voj a pr emi nula A j ka!"
Kad kaduna knj i gu pr ouč il a, T r kom t r č e kapet anovi ce,
t r kom t r č e u t ankoj košulj i , mr t va A j ka na č ar daku leži.
a za nj om su t r i t anke r obinj e: Vr h nj e maj ka bij ući se pade,
" St ani malo, kapet anovice! i ovake j ade j adikuj e:
Pr ipni peč u, pr igr ni f er edžu, " Cr ne oč i , št o me ne gledat e?
i poj aši konj a debeloga!" Hladne noge, št o me ne sr et at e?
Ona nema kade da pr i č eka, B' j ele r uke, št o me ne gr lit e?
s t r a n a 15 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
Medna ust a, št o me ne lj ubi t e?" nešt o j oj se dade pogledat i ,
T j ešio j e aga, dizdar - aga: pogledala na nove har eme,
" Snaho moj a, kapet anovice! na Mehi j e nur e ugl edala.
Da t ' j e A j ka na ot kupe bila, Fat a svoga babu dozivala:
t r i put bih j e ot kupio zlat om, " Vi di , babo, s nj i ma ne vi di o!
a č et i r put dr obnij em bi ser om!" Vidi nur a na našeme Mehi !
O neka t e, moj a maćehi ce,
5. BOL BOLUJ E GON DŽ E MEHEMEDE t voj a duša r aj a ne vidj ela,
kao št o ga ni vidj et i neće!"
Bol boluj e gondže M ehemede,
bol boluj e dva bi j ela dana, 6 . OGA N J GORI U J ELOVOJ GORI
t r eći danak dušu ispust io.
Opr emiše gondžu Mehemeda, Oganj gor i u j elovoj gor i ,
i u cr nu zemlj u zakopaše. ko l' ga loži , ko l' se kod nj eg gr ij e?
Kad j e več e po več er am bi lo, Vi le lože, a I br o se gr i j e,
j ami Fat a avdest uzimat i, j er su I br u r ane savladale.
s t r a n a 16 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
Br zo mu se lj ekar i nađ oše, 7 . KOLO I GRA N A SRED SA RA J EVA
sve lj ekar i vi le zagor ki nj e.
Čudo vi le za l ' j ek zaiskale: Kol o i gr a na sr ed Sar aj eva,
od babe mu ćur ak sa r amena, u t om kolu Fat a lj epot i cu.
a od maj ke r uku iz r amena, Svo j e kolo glavom nadvi sil a,
a od br at a konj a sa j asal a, a lj epot om kolo zač i ni la.
a od sest r e sadžbak j oj iz kosa, Gledala j e Hasanaginica,
a od lj ube đer dan od dukat a. gledaj ući t iho govor il a:
Dade babo ćur ak sa r amena, " Mi li Bože, č uda velikoga,
dade maj ka r uku iz r amena, j a kakva j e lj epot i cu Fat a,
dade br at ac konj a sa j asal a, za mogu bi Muhameda bila,
dade sest r a sadžbak j oj i z kosa, Muhameda, moj ega dj ever a!"
ne da lj uba đer dan od dukat a! Ona i de lj epot ici Fat i ,
N a t o su se r azlj ut i le vi le, pa od maj ke ispr osi dj evoj ku.
pa su I br i r ane povr ' j edil e, Pokupiše kit u i svat ove,
i umr i j e, žalosna mu maj ka! pa odoše po lij epu Fat u.
s t r a n a 17 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
T u i h oni l ij epo doč ekali, ona ode u gor nj e č ar dake.
sve svat ove u nove konake, Kad j e pr va vr at a ot vor i la,
a at ove u nove ahar e, obasj a j e sj aj na mj eseč i na;
j enđi bul e na gor nj e č ar dake. kad j e dr uga vr at a ot vor i la,
Več er aše i akšam klanj aše, nj u obasj a j ar ko sunašce;
t ad govor i Hasanaginice: kad j e t r eća vr at a ot vor i la,
" Pr ij o moj a, A li begovice, ali Fat a na dušeku spava,
izvedi nam Fat u lj epot i cu, dva j oj nur a na obr azu gor e.
da j e vidi m i da kr nu met nem." Skoč i Fat a na noge lagahne,
Pr ogovar a A libegovi ca: pa govor i Hasanaginici :
" Pr ij o moj a, Hasanagini ce, " Hodi , hodi , moj a j et r vice,
ne mogu t i Fat u i zvodit i , č uj eš sada št o hur ij e zbor e:
moj a Fat a odviše j e li j epa, ' Sad će nama naša Fat a doći!" '
ovdj e ima pr emnogo svi j et a, T o i zust i pa dušicu pust i,
već t i i di i kr nu j oj met ni ." i umr ij e, žalosna j oj maj ka.
Ot l en ode Hasanagi ni ce;
s t r a n a 18 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
8. KN J I GU PI ŠE SRPSKI KN J A Ž E a na r uke Sali h- paše:
" Salih- pašo, lalo naša,
Knj i gu piše sr pski knj aže, izdaj nama Hi mzi - bega,
a na r uke Sal ih- paše: i l' za sr ebr o, i l' za zl at o,
" Sali h- pašo, l alo naša, i l' za koj e dr ugo blago!"
izdaj nama Himzi - bega, Bor ozani zasvi r aše,
il' za sr ebr o, il' z a zlat o, Himzi - bega dovi kaše:
il' za koj e dr ugo bl ago!" " Hi mzi - beže, lalo naša,
Ot pisuj e Sali h- paša, t ebe zove Salih- paša,
sr pskom knj azu u N egot i n: da pokupiš t r i bulj uka:
" N e mogu vam Hi mz e dat i, dva bulj uka A r naut a,
Hi mze dat i ni pr odat i , t r eći bulj uk sve Bošnj aka,
j er za Himzu i car znade, pa da i deš baš na Rač u,
i car evi svi vezi r i , baš na Rač u, na St ar ač u!"
da j e Himzo j unak pr avi !" Kad j e bi o na po put a,
Opet piše sr pski knj aže, susr et e ga st ar a baba,
s t r a n a 19 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
i sa nj ome mlado Sr pč e, a sedmi ga pogodi o.
mlado Sr pč e gologlavo. Ranj en Hi mzo pr ogovar a,
" Vr at ' se nat r ag Himzi- beže, i dozi va I br ahima:
t i ćeš ludo poginut i! " I br ahi me, vj er na sl ugo,
Udar ila sva Sr bij a, evo uzmi b' j elog at a,
sva Sr bij a, šokadij a, pa ga vodi Banj aluci,
t i ćeš ludo izginut i !" mome br at u Must aj - begu,
Pr ogovar a Hi mzi - beže: neka gleda b' j elog at a,
" Evo t ebi žut i dukat , ni kad više svoga br at a!
idi dj eci kupi hlj eba, Evo t ebi zlat ni sahat ,
voli m muški poginut i , pa t i podaj moj oj maj ci,
neg' se ženski povr at i t i!" moj oj maj ci, Banj aluci,
Kad j e bi o baš na Rač u, nek' mi maj ka sahat gleda,
baš na Rač u, na St ar ač u, i nek' Himze ne pogleda!
kad j e bio kod Bist r ika, Evo t ebi br i t ka sablj a,
šest t opova osvoj i o, pa t i podaj mom dai dži ,
s t r a n a 2 0 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
mom dai dži, Der viš- begu, već za j edan sr ma j agl uk vezen.
nek' mi dai dža sablj u gl eda, Lj uba veli : " Dr aga t i ga dal a!"
neka Himze ne pogleda! A li - beg: " N i j e nego seka!"
Evo uzmi zlat ni pr st en, Opr ema se A libegovi ca,
pa t i podaj moj oj lj ubi , ona i de svoj oj zaovci ,
moj oj lj ubi , Banj al uci, zaovici, A li- bega seki.
nek' mi lj uba pr st en gleda, Z aovica sj edi na č ar daku,
a nek' Himze ne pogleda! ona lj ulj a si na u bešici,
N ek' se lj uba pr eudaj e, živu žel j u od sedam godina.
Hi mzo j oj se oženi o, Kad na vr at a A li begovica,
mr t vom glavom na Bi st r i ku!" nema kada nazvat i selama,
veće pit a svoj u zaovicu:
9. A LI - BEG SE S LJ UBOM Z A VA DI O " Ž iv t i bio sinak u bešici ,
j esi l' br at u vezen j agluk dala?"
A li- beg se s lj ubom zavadio, Pr emišlj a se mlada zaovica:
da j e za št o, ne bih ni žali o, žao maj ci sina u beši ci,
s t r a n a 2 1 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
žao br at a s lj ubom zavadi o, več er aše i akšam klanj aše,
pa govor i svoj oj nevj est i ci: pa pr ed kulom kolo uhvat iše.
" J esam br at u vezen j agl uk dala, Pr ed kolom j e A le Meuni ću.
ži v mi bi o si nak u bešici! " Gledala ga Vi lića Lej li j a,
Povr at i se A li begovica, gledal a j e i govor i la j e:
Ona ode svoj oj b' j el oj kuli, " Mi li Bože, j a har na j unaka!
A izdahnu č edo u bešici. Da Bog dade da mi suđen bude!"
Misli Lej l a da ni ko ne č uj e,
10 . URODI LA B' J ELI CA ŠEN I CA al' t o č uj e br at ac Must aj - beže,
pa j e Lej li t iho govor io:
Ur odi la b' j eli ca šenica, " Šut i , Lej l o, glave ne nosila,
od Ponor a do Vil ića dvor a. gdj e će ići pr vog bega kćer ka,
Ž elo j u j e t r ist a žet eli ca, za A l ij u, j ednoga f aki r ka!"
a vezal o dvj est a vezi oca, Kada seka br at a r azumi la,
i pr ed nj i ma A le Meuniću. ona i de u dr ugu odaj u,
Kad su bili dvor u na avli j u, pa ot var a saht i j an- sanduke,
s t r a n a 2 2 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
oblač i se št o god lj epše može, N a nj emu j e sedamnaest r ana:
pa ot i đe na l it i cu st ' j enu, sedam r ana od sedam pušaka,
zavi oč i , niz li t icu skoč i , osam r ana od osam sabalj a,
pade mr t va, žalosna j oj maj ka! dvi j e r ane od dva džef er dar a.
T ud nalazi A le Meuniću, Sve bi r ane lahko pr eboli o,
kad ugleda na zemlj i ci Lej lu, al' j e nj emu t eško pr ebolj et i,
damla ga j e u sr ce udr il a, gdj e se vlasi pr st ena igr aj u.

mrtav pade uz Lejlu djevojku. Hasan- aga kuca uz t ambur u,
si t no kuca, j asno popij eva:

11 . KOLI KI J E J A VOR N A PLA N I N I
" A Boga t i, zl at an Hamaj li ću,
kud će t voj i dvor i i ahar i?

Kol iki j e J avor na plani ni,
Kud će t voj a ost ar i la maj ka?
ni pt ica ga pr elet it ' ne može,
Kud će t voj a seka na udaj u?
si noć su ga sokolovi pr ešli ,
Kud će t voj a vj er eni ca lj uba?
i pr en' j eli r anj ena j unaka,
Kud će t voj i kmet i i t i mar i ?"
Hamaj li ća, od pet naest godina.
Govor io r anj en Hamaj li ću:
s t r a n a 2 3 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
" Moj i dvor i pr ahu i pepelu, i za b' j elu na Z agor j u kulu.
moj a maj ka j adu i č emer u, Hasan- aga lj ubi pr ogovar a:
moj a seka kud j e nj oj zi dr ago, " Ot r uj , lj ubo, br at a Muhameda,
moj a lj uba t ebi , Hasan- aga, a j a odoh u lov u pl aninu!"
moj i kmet i lj ubi od mi r aza, T ad se mi sli Hasanagi ni ca:
kad s' udade, nek i h t ebi dade!" " Št o ću sada od život a svoga,
I umr i j e, žalosna mu maj ka. kako ću ga ml ada ot r ovat i ?"
Ona ode u šikli odaj u,
12 . DVI J E KULE N A Z A GORJ U BI LE pa ot vor i saht i j an sepet a,
pa izvadi od zlat a mašt r af u,
Dvi j e kule na Z agor j u bile, i suviše sr mal i mahr amu,
u nj i ma se do dva br at a di le: pa r azmut i od meda šer bet a,
Hasan- aga s br at om Muhamedom. ona daj e dj ever Muhamedu:
Z a sve su se l' j epo pod' j elili , " Šer bet popi j , a mašt r af u r askuj ,
za j edan se di o zavadili , pa t i sakuj ćemer na dj evoj ku!"
a za j edan č i t l uk na Z agor j u, N j oj Muhamed t iho pr ogovar a:
s t r a n a 2 4 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
" O Boga t i, moj a nevj est i ce, da u or l a dr ugi br at ac ima
oklen t ebi od zlat a mašt r af a, gavr ani ga ne bi osvoj ili !"
ili si j e u dvor u zat ekla, N a t o se j e agi r ažali lo,
ili si j e od babe don' j ela?" pa j e đ ogu dvor u okr enuo.
" N ij esam j e u dvor u zat ekla, Kad se b' j el u pr imaknuo dvor u,
već j e j esam od babe doni j ela, pr eda nj t r č i vi j er na mu lj uba.
da j a poj im u dvor u dj ever a!" N j oj zi aga lj ut i t pr ogovar a:
" Hej af er im, moj a nevj est i ce, " Odst up' dalj e, vj er na lj ubo moj a,
na poklon t i č i t l uk na Z agor j u, pl ah j e đogo, da t e ne oč epi ,
na nj em' kula od sedam boj eva!" sr di t aga, da t e ne okar a,
Hasan- aga lovi u plani ni , j esi li mi br at a ot r ovala?"
on lovio lj et ni dan do podne. " Bogme n' j esam, aga Hasan- aga,
Dva gavr ana or la poćer ala, eno t i ga zdr ava i vesela!"
st ao aga, pa ih pogl edao; J a da vi diš age Hasan- age:
ispod age konj i c pr ogovar a: on poleće uz bij ele dvor e,
" A št a gledaš, nj i ma ne vi dio, u odaj i br at a nahodi o,
s t r a n a 2 5 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
i s nj i me se l' j epo halal io. " Mahni skelom, ot pale t i r uke,
da su moj e gdj e su t voj e r uke,
13 . Z BOR SE KUPI N A davno bi smo Bosnu pr ebr odili !"
KA KA N J - PA Z A RU T u bi j ahu u t om r azgovor u,
šaj ka i m se pr et ur i la lađa,
Z bor se kupi na Kakanj - pazar u, pot onuše po izbor j unaci:
do podne se der nek sakupi o, pet Džindi ća i pet Kaznač ića,
a od podne sit na kiša pođe, s Popr at nice Kalender - spahij a,
st ade mi se der nek r asi pat i. a i onaj Džindi ć Mehmed- aga.
U šaj ku se lađu uvezoše, Svi j unaci na kr aj i spli vaše,
uvezoše po izbor j unaci : al' ne može Džindi ć Mehmed- aga.
pet Dži ndića i pet Kaznač i ća, Dr ugovi mu vi č u sa obale:
s Popr at ni ce Kal ender - spahij a, " Desnom r ukom kabanicu mahni ,
s nj i ma j ošt e Osman skeledžij a. a lij evom pucet a r ašč upaj ,
Kad su bi li Bosni na mat icu, ne bi li t i Bog i sr eća dala,
pr ogovar a Dži ndi ć Mehmed- aga: da ispli vaš vodi na obalu!"
s t r a n a 2 6 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
Kad t o č uo Dži ndi ć Mehmed- aga, Ode maj ka j aci j u klanj at i,
desnom r ukom kabani cu sni ma, A j ka seka u Ći t ab gl edat i.
a li j evom pucad r askopč ava, U t o nj i ma kar a- haber dođ e,
t e t ako mu Bog i sr eća dade, kar a- haber , a u kar a- doba:
do obale vodi dopl ivao. da se nj i ma Meho ut opi o.
T aman šč aše skoč i t ' na obalu, Gdj e j e maj ka sj ela, ne ust ala,
Bog ubi o r i bu br odar icu, nego ona cr č e od žalost i .
pr ihvat i ga vodi u mat icu, A j ka seka kose odr ezala,
pa s' ut opi , žalosna mu maj ka! obj esi la na avlinska vr at a,
Maj ka ga j e s več er om č ekala, ko god pr ođ e, neka kose žal i:
i A j kuna, pod pr st enom seka. " Ove kose u devlet u r asle,
A j ka maj ci t i ho govor i la: u golemu j adu ot ki nut e!"
" Haj de, maj ko, da mi več er amo, Z aklel a se i ne udal a se.
sad nam Meho po Doboj u šeće,
i on gleda Doboj ke dj evoj ke!"
T u sj edoše pa i več er aše.
s t r a n a 2 7 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
14 . POT RESLA SE Z EMLJ A OD I ST OKA i znesi me na zelenu bašč u,
al' u bašč u, pod žut u nar anč u!"
Pot r esla se zemlj a od ist oka, Pa j e seka nj ega poslušala,
obor i la polu Dubr ovni ka, i znese ga u zelenu bašč u,
i bij ele po Lj ubi nj u kule: al' u bašč u, pod žut u nar anč u.
j edno kula Baki begovi ća, A da veli Fezlo, momč e mlado:
dr ugo kul a age Ser dar - age, " Ču li mene, moj a seko Haj ko,
t r eće kula paše Dur miš- paše. ost ala mi si ćašna t ambur a,
Dur miš- paše doma ne bij aše, a da mi j e hoćeš doni j et i!"
vet sin Fezle bole bolovaše, Pa j e seka nj ega poslušala,
više nj ega seka Haj ka st aše: pa se vr at i u kulu bij elu.
Fezlo momč e seku dozi vaše: A t ako j oj loša sr eća bil a,
" Ču li mene, moj a seko dr aga, od kule se ćošak ot i snuo,
bi la nam se naša kula t r ese, a Haj kune malo dohvat i o,
č ini mi se da će bit i sméće. po sr ed pasa, ukide j e s gl asa!
J ami mene na pleći j unač ke, A da vidiš Fezlo, momč e mlado,
s t r a n a 2 8 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
on mi zove hit r a knj i gonošu. baška uši, a baška menđuše,
Pa mu dođe hi t ar knj igonoša, baška kose, a baška sadžbage!
a Fezlo j e knj igu nakit i o, Viš' nj e babo sidu br adu gul i:
pa j e šalj e ka Most ar u gr adu, " Moj a Haj ko, žalost an t i babo,
svomu babi, paši Dur miš- paši. et o t ebi i z Bišća svat ova,
Hi t r o mu j e knj i ga dolazi la. dj ever ova od Paunovića!"
A da vi diš paše Dur miš- paše:
knj i gu gleda, suze pr oli j eva, 1 5. FA LI LA SE MA HMUT - PA ŠI N I CA
nema kade osedlat ' konj i ca,
na gola se konj a naval io! Fali la se Mahmut - pašini ca,
Hi t r o dođe ka Lj ubi nj u gr adu, na pilavu, među kadunama:
st ade zvat i mnoge nei mar e, " Kol' ko i ma uz mor e gr adova,
a da di že pr ebi j elu kulu. sedamdeset i č et i r i gr ada,
Ode dizat ' pr ebij el u kul u, u svakom sam bila j enđibula,
br zo svoj u nalazio Haj ku: samo ni sam Kadi imamovoj .
baška r uke, baška belenzuke, A ko Bog da, i nj oj ću j a bi t i ,
s t r a n a 2 9 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
noćas ću j e ići z apr osit i , Dan osvanu i sunašce gr ahnu,
za dj ever a, bega A hmet - bega!" č auš vi č e j edan do dr ugoga:
Z apr osi la, pa j e ispr osi la, " Hazur al la, kićeni svat ovi ,
pr st en daj e, svadbu ugovar a, ko na noge, ko na dobr e konj e,
ot a svadba za pet naest dana. a dj evoj ku u zl at nu koč i j u!"
Hi t r o pr ođe t o pet naest dana, Kad su sj eli na Bi ser - vodi cu,
i dođoše ki ćeni svat ovi , t u se sj eli svat i odmor i t i .
i dj evoj ke al- knu post aviše, Sj ela Kada avdest uzi mat i,
okniše j e i pr st enovaše. Sámo j oj se t ur be nač i ni lo.
I legoše ki ćeni svat ovi, Savi skut e pa ode u t ur be,
svi pospali kano i poklani, ost adoše svat i gledaj ući .
samo ni j e Mahmut - pašini ca,
ona ćut i po r aj u hur i j e:
" Raduj t e se po r aj u hur ij e,
sad će nama naša dr uga doći,
naša dr uga, Kada imamova!"
s t r a n a 3 0 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
16 . VEZ A K VEZ LA A DEM- KA DA " Eno t i j e u hal vat u, ne bi lo t i j e!
Ona lj ubi Omer - bega, br at a t voj ega!"
Vezak vez la A dem- kada, mlada nevj est a, Kad t o č uo Osman- beže ode na č ar dak,
na č ar daku, na vi soku džamli pendžer u, na č ar daku vj er na l j uba akšam kl anj aše.
sav j e đer đef pokapala gr ozni m suzama. " Br že, lj ubo, br že, dušo, akšam pr edaj i !"
N j oj dolazi Omer - beže, mladi dj ever e, Sablj a sj eknu, lj uba j eknu, č edo pr oplaka!
pa on pi t a mladu nevu, A dem- kadunu: Uzi ma ga beg Osman- beg na b' j el e r uke,
" Št a j e t ebi , A dem- kado, mlada nevj est o: pa ga nosi na avli j u, dade mat er i :
sav si đer đef pokapala gr oznim suzama?" " Evo, maj ko, gr ' j eha moga, moga i t voga!"
Odgovar a A dem- kada, ml ada nevj est a: Pa uzj aha dobr a konj a, ode u nevr at .
" Pr ođi me se, Omer - beže, mladi dj ever e!
T voj a maj ka, dobr a žena, al' zlo govor i : 1 7. MA J KA FA T U RA N O BUDI
da j a lj ubim t ebe mlada, svoga dj ever a,
a Bog znade, i t i znadeš, t o bit ' ne može!" Maj ka Fat u r ano budi :
U t o doba beg Osman- beg st iže na č ar dak, " Ust an' gor i , ne di gl a se,
mest ve ski da, maj ku pi t a: " Gdj e mi j e žena?" kamenom se kameni la,
s t r a n a 3 1 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
mr amor om se mr amor ila! nosi li j oj kamen vodu,
T voj e dr uge ur ani le, met e li j oj kamen dvor e?"
r umen r užu pot r gal e."
I ust ade li j epa Fat a, 1 8. Z LA T N O SEDLO PO VODI PLI VA ŠE
ona ide pod t u r užu.
T u se Fat a okameni , Z lat no sedlo po vodi plivaše,
mr amor om se omr amor i . Meho konj a po polj u i gr aše;
Kada nj i ma Baj r am dođe, beg Must aj - beg abdest uzi maše,
svaki br at ac i de seki , nevist a mu mahr amu dr žaše.
j adan Meho seke nema, Beg Must aj - beg nevi govor aše:
već on ide pr ežalost an " Li pa t i si , moj a nevj est ice!
svom kamenu mr amor nome. Da mi hoće t aka bi t i lj uba,
I z kamena suza t eč e, li vša bi mi od sveg svi t a bila,
nj emu kamen pr ogovar a: dr aža bi mi od sveg r oda bi la!"
" A bor a t i, br at e Meho, Z ast i di se ml ada nevi st ica,
upi t aj mi mi le maj ko, pa mu baci na r ame mahr amu,
s t r a n a 3 2 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
savi skut e, pobi že uz put e, 1 9. U SRI D ŠEHERA , U SRI D BA J N E LUKE
pa ut eč e u bi j ele dvor e.
Beg u kulu, a neva i z kule, U sr i d šeher a, u sr id Baj ne Luke,
ona sađ e na mer mer - avli j u, bili dvor i bega Omer - bega,
na st uden' se st inu naslonila, u nj ega j e sest r a Bi ser naza.
st uden- st i ni t iho govor i la: J a kakva j e, r adosna j oj maj ka,
" St uden- st i no, st udena t i li si, po šeher a N aza pr imami la,
j oš j e moj e sr ce st udenij e, a naj većma Kar apr ohi ć I br u.
št o mi r eč e di ver M ust aj - beže! T ome niko mani ne bij aše,
N emam maj ke, da j oj j ade kažem, do l' nevi st a, Omer begovi ca,
j adna mi j e na daleko maj ka, Ona kuha šeker li baklavu,
ni sest r ice, da j oj se pot užim, na nj u meće bošč aluk halj ina,
j adna mi j e na daleko seka! pa j e šalj e Kar apr ohić I br i ,
Da j a kažem begu Mehmed- begu, po Lej li j i , li j epoj r obi nj i.
među se se br aća zavadi t i , Ovako j e nj oj zi govor i la:
zavadit i , pa se omr azi t i!" " N osi ovo Kar apr ohić I br i,
s t r a n a 3 3 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
pa mu r eci da mu N aza šalj e. " St an' pr i č ekaj , dr aga sest r o moj a,
" Kad Lej l ij a bakl avu donil a, dok t i br at ac i z džamij e dođ e!"
na dućane Kar apr ohić I br i , Ode br at ac u N ovu džami j u,
t ude bio beže Omer - beže. N aza ode maj ki u č ar dake,
T o j e nj emu vr lo t eško bi lo, pa se valj a maj ci po kr i lašcu:
većma kalpak na oč i nat išće, " Št a ću sada, mil a maj ko moj a,
pa on i de svomu bi lom dvor u, ne smi m sada br at a doč ekat i ,
pa on pit a svoj e vir ne lj ube: doč ekat i i z N ove džami j e,
" Št o će naša kalaj li t ef sij a, na me br at ac pr st om popr i č uj e!"
na dućanu Kar apr ohi ć I br e?" St ar a maj ka kazaj e klanj ala,
Govor i la Omer begovi ca: st ar a maj ka govor i t ne može.
" Pit aj svoj e seke Bi ser naze." Skoč i la j e mlada Biser naza,
Podne biše, sal le zauč iše, ot vor i la sepet l i sanduke,
side Omer avdest uzimat i, uzimal a j edan ar šin plat na.
viš' nj eg N aza vezen peškir dr ži , Ona uze vidr e pozlaćene,
na nj u br at ac pr st om popr i č uj e: ona ode na Vr bas, na vodu.
s t r a n a 3 4 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
Vr bas vodu ' vako zaklinj ala: Kad opazi Kar apr ohi ć I br o,
" Vr bas vodo, ime plemeni t o, da se N aza dušom r ast avila,
ne nosi me dugo ni šir oko, ciknu I br o kao guj a lj ut a!
donesi me do Hot ića bent a!" T r že nože od mukadem pasa,
Z avi oč i pa u vodu skoč i . pa udar i sebe u sr dašce!
Ona mlil a da niko ne vi di , Kako se j e lahko udar i o,
al' t o vi di Kar apr ohić I br o, na nožu j e sr ce izvadio:
sa munar e ezan davaj ući , " Kada nij e moj e Biser naze,
pa on skoč i sa bile munar e, neka ni j e ni nj ezinog I br e!"
put em let i , a dol amu ski da,
dr ušt vo mli de da j e poludi o. 2 0. KOL' KO CVI LI GORA GA REVI N A
Pa upli va u Vr bas u vodu,
t r aži N azu po Vr bas po vodi , Kol' ko cvi li gor a Gar evi na,
ni gdj e N aze ne može pr onaći , ako cvi li i j est j oj nevolj a,
nađe N azu pod Hot ića bent om, j er j e u nj oj dost a pogi nulo:
iznese j e vodi na obalu. do dva br at a Sadikbegovi ća,
s t r a n a 3 5 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
i č et i r i A laj begovića, evo sablj a, evo moj a glava!
i dva br at a A r naut ovića, Pogi no j e Kuna Mehmed- aga,
i pr ed nj i ma Kuna Mehmed- aga. u zelenoj gor i Gar evini,
Koga žali maj ka, koga seka, pa j a žalim agu Mehmed- agu,
koga lj uba skor o dovedena, j er j e meni pr vi sevdah bio!"
Mehmed- agu niko ni od kuda, Govor i j oj aga Hasan- aga:
nj ega žali Hasanaginica: " Ž ali lj ubo i j a ću ga žali t ' ,
svu j e kul u u cr no zavi la, j er j e meni pr vi j ar an bi o!"
i sebe j e u cr no zavi la,
i r obi nj e u cr no zavi la. 2 1 . PROCVI LI LA GORA ŠI MŠI ROVA
T o za č udo agi Hasan- agi ,
pa on pit a svoj u mil u lj ubu: Pr ocvil ila gor a šimšir ova,
" A bor a t i , vj er na lj ubo moj a! šimšir ova i kar anf il ova:
Koga žal iš za ži vot a moga?" " J a ot kad sam gor a post anula,
Govor i mu vj er enica lj uba: nij e mene pt ica pr el et ila,
" A bor a mi , aga Hasan- aga, a danas me svat i , pr i hodiše,
s t r a n a 3 6 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
oni svat i st ar og Ćej van- age, ' Eno t i ga u pr vom alaj u,
č udni svat i , č udna i di voj ka, na al at u, vas u suhu zlat u,
ona ne zna svoga suđenoga. bile br ade do svi lena pasa!'
Ona pi t a svoj e j enđ ij i ce: Kad divoj ka r i č i r azumil a,
' J enđ ij i ce, po Bogu sest r i ce, mašila se r ukom u džepove,
kažit e mi suđen- đ uvegi j u!' i zvadi la nože okovane,
Sve j oj one po i st i ni kažu: pa udar i sebe u sr dašce!
' Eno t i ga u pr vom alaj u, Kako se j e lahko udar i la,
na alat u, vas u suhu zlat u, na nožu j e sr ce izvadila,
bi le br ade do svi lena pasa!' na kavzama cr ne džiger i ce,
Kad j e ona r i č i r azumila, mr t va pade na zelenu t r avu.
goni konj a do dr ugog al aj a, Z avi kaše kićeni č auši:
ona pi t a mlađ ahne di ver e: ' Z ast avi t e bubnj e i svi r ale,
' Oj diver i , moj a br aćo dr aga, mr t va pade sa konj a di voj ka!" '
kažit e mi suđen- đ uvegi j u!'
Sve j oj oni po ist i ni kažu:
s t r a n a 3 7 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
22 . MEHO S MA J KOM PO " Mi la maj ko, moj i si t ni zubi!"
HA S- BA ŠČI HODA Dovodi j e do kar a- kalema:
" Vi di , maj ko, i kar a- kalema!
Meho s maj kom po has- bašč i hoda, Vake su j oj oč i i obr ve,
mil u maj ku za r uč icu voda, u di voj ke, a u moj e, maj ko!"
dovodi j e bi lu đul behar u: " Muč i , Meho, voda j e odnila!"
" Vi di, maj ko, bi la đ ulbehar a! " Mi la maj ko, na me j e nani la!"
' vako mi j e lice u divoj ke, Govor i mu ost ar il a maj ka:
u divoj ke, a u moj e, maj ko!" " Ču li mene, Čelebi j a Meho,
N j emu veli ost ar i la maj ka: t ebi maj ka i spr osil a zlat o,
" Muč i, Meho, obisi la t i se!" i viša j e i lipša od Fat e,
" Mila, maj ko, o mom bil u vr at u!" bogat i j a, r uhom r uhat ij a,
" Vi di , maj ko, r umene r uži ce! i bolj eg j e r oda i plemena,
Vaki su mi đ uli u di voj ke, nego li j e N azul- bega Fat a."
u divoj ke, a u moj e, maj ko." Kad t o č uo Čelebij a Meho,
" Muč i, Meho, zmi j a j e uj ela!" on odšet a Fat i pod pendžer e,
s t r a n a 3 8 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
da on vi di znade l i mu Fat a. si de Meho u mor sku šćemli j u,
N j emu veli plemenit a Fat a: si t no kuca, t anko popi j eva,
" Haj de, M eho, bilu dvor u svome, a u svaku Fat u pr epij eva:
ski daj zlat o s konj a golemoga!" " Mni deš, Fat o, mni deš, dušo dr aga,
N j emu i no bit i ne mogaše, da di voj ci pulli duvak snimam!
ne mogaše, j er ne smi dij aše, N i sam, Fat o, t ebe ne želio,
baš od svoj e ost ar il e maj ke, već se j unak t obom oženi o,
i on ode bi lu dvor u svome. U džennet u, na onome svit u!"
On pr ed dvor e, a svat i pr ed dvor e, Meho baci sadef li t ambur u,
sni mi s k onj a lij epu divoj ku. pa govor i lij epoj di voj ci:
Kad j e bilo s več er po akšamu, " O di voj ko, t ako t i A ll aha,
po akšamu i č ak po j aci j i , di gni duvak sa bi j ela lica,
nj i mladi će u đ er dek svedoše. da j a vidi m t voj e bi lo lice!"
A l' da vi diš Čelebi j u Mehu! Di voj ka j e za Boga haj ala:
On ne ide u budžak di voj ci, diže duvak sa bij ela lica,
već on j amlj a sadef l i t ambur u, sinu lice, kao žar ko sunce,
s t r a n a 3 9 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
ispod gr la sj aj na mi seč i na. N ek me nose hodže i hadži j e,
N j oj zi veli Čelebi j a Meho: nek me nose kr oz t i sne sokake,
" O di voj ko, t ako mi A ll aha, i spr id dvor a N azul - bega Fat e,
i lipša si i viša od Fat e, ne bi li me ugl edala Fat a,
ali nisi mome sr cu dr aga, ne bi l' bi la sr ca žalovit a,
kao št o j e N azul- bega Fat a. ne bi li me malo požali la!"
O di voj ko, t ako t i i mana, Pa on j amlj a nože i handžar e,
uzmi abdest i z novog i br ika, handžar om se u sr ce udr io,
j ami Kur ' an iz novog dolaf a, kako se j e lahko udar i o,
uč i meni hat mu do sabaha! na handžar u sr ce izvadi o,
Selam ćeš mi moj oj mil oj maj ci, umr i Meho, žal osna mu maj ka!
nek me kuplj e od r uže đ ulsij om, Kad uj ut r u j ut r o osvanulo,
nek mi pušće per č i n niz nosi la, ur ani la Mehemmeda maj ka,
št o mi ga j e Fat a odgoj ila: ona mut i od meda šer bet a,
t r i j e zlat na č ešlj a oblomi la, ona šeće, a iz gr la vič e:
dok j e meni per č in odgoj i la. " Rabbum A ll ah, na svemu t i f ala,
s t r a n a 4 0 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
kako Mehe iz đer deka nema, št o mu ga j e Fat a odgoj i la:
kako mu j e omi lil o zl at o!" t r i j e zlat na č ešlj a oblomil a,
Više j oj se j adnoj dodij alo, dok j e nj emu per č in odgoj il a;
pa j e nogom u vr at a udr i la, da ga nose hodže i hadži j e,
od odaj e vr at a ot vor il a, da ga nose kr oz t i sne sokake,
do koli na u kr v ugazila, i spr id dvor a N azul - bega Fat e,
pa govor i li j epoj di voj ci: ne bi li ga ugledala Fat a,
" O di voj ko, vele j adna bi la, ne bi l' bi la sr ca žalovit a,
št a ur adi od moga j edinka?" ne bi li ga mal o poželi la."
N j oj zi veli lij epa di voj ka: Sve mu maj ka na mi st o donila,
" Bog t ' ubi o, Mehemmeda maj ko, št o j e Meho maj ci por uč io:
da si Mehu Fat om oženi la, nosiše ga hodže i hadži j e,
t i ga ne bi j ut r os poželi la! nosiše ga kr oz t i sne sokake,
Selam t i j e uč i ni o Meho, i spr id dvor a N azul- bega Fat e.
da ga kuplj eš od r uže đulsij om, Vezak vezla N azul- bega Fat a,
da mu pušćeš per č i n niz nosi la, a uz vezak pi snu zapi val a:
s t r a n a 4 1 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
" Rabbum A llah, na svemu t i f ala, " A Boga vam, hodže i hadži j e,
vihor niše, đul sij a mir iše, oklen mej i t , od koj e mahale,
bel i Meho i z đer deka ide, kako li se po i menu vi č e?"
kako ga j e naj agalo zlat o!" N j oj govor e hodže i hadžij e:
N ešt o j oj se dade pogledat i, " Ovo mej it od naše mahale,
pogledat i kuli sa pendžer a, po i menu Čelebij a Meho,
kad ugleda hodže i hadži j e, sinoć ga j e oženi la maj ka,
oni nose Čelebij u Mehu. a j ut r os ga poželi la mlada!"
Onda viknu N azul- bega Fat a: Kad t o č ula mlada Ummihana,
" Ummi hano, moj a seko dr aga, ona t r č i na visoku kul u,
haj de si đi pr ed obor na vr at a, pa kazuj e plemenit oj Fat i .
pa upit aj hodže i hadžij e, Kad t o č ula plemenit a Fat a,
oklen mej it , od koj e mahale, odmah cr č e, žalosna j oj maj ka!
kako li se po imenu vič e?" I zlazila mlada Ummi hana,
Si đe Hana pr ed obor na vr at a, pa govor i hodžam i hadžij am:
ona pi t a hodže i hadži j e: " A Boga vam, hodže i hadži j e,
s t r a n a 4 2 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
pr i č ekaj t e i ovog mej it a!" 2 3. UDA J E SE A LI BEGOVI CA
Hodže bj ehu, za Boga haj ahu,
pr i č ekaše dok j e opr emiše, Udaj e se A libegovi ca,
zaj edno i h ml ade ponesoše, od pomame, od devet si nova,
upor ed im mezar i skopaše: ost aj e j oj j edno č edo ludo.
kr oz mezar i m r uke sast aviše, Kad dij et e za mej t ef a bi lo,
a u r uke r umene j abuke, br aća br at a u mej t ef spr emala,
kad se pr enu, nek se poigr aj u. u mej t ef u za sedam godina.
Više Mehe lozu usadiše, On se moli mi loj br aći svoj oj :
više Fat e r umenu r užicu, " Đe j e kabur mi le naše maj ke,
nek se l oza oko r uže vi j a, mi loj maj ci da pr ouč i m J asin?"
kao Meho oko svoj e Fat e. N j emu br aća mi la govor ahu:
" N i j e naša pr eminula maj ka,
već se naša pr eudala maj ka!"
Moli i m se br at ac Muhamede:
" Da idemo maj ci u pohode!"
s t r a n a 4 3 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
St adoše se br aća opr emat i : U t o doba sve devet sinova,
svaki nosi na ćaget u dibu, t u su bi li ci j el mj esec dana.
a Muhamed sedef li- bešiku, St adoše se đeca opr emat i ,
u č em ga j e ost avil a maj ka. pa pođoše svom bij elom dvor u.
Kad su bi li mat er i nu dvor u, Kad j e maj ka đecu ispr at i la,
t u su našli Kumr ij u r obinj u: pa se vr at i kul i na č ar dake,
" Haj de t r č i u bij ele dvor e, ona uze sr č ali dur bi na,
pa t i kaži na mušt uluk maj ci: ona gleda đece devet or o.
evo t ebi do devet si nova!" Kad i h ot e gor a i pl anina,
Kumr ij ica u dvor polećela: onda maj ka pj esmu zapj eval a:
" Daj mušt uluk, moj a gospođi ce, " Đeco moj a, do devet si nova,
evo t ebi do devet si nova!" vašu maj ku pr ešj enulo sunce!"
Ona hi t i ogr u sa đer dana: N ič i ce j e na zemlj u panula,
" N aj t o t ebi, moj a Kumr ij ice, mli dij ahu da se saonula,
da se meni više zadesi lo, a kaduna davno pr emi nula,
i bol j e bi t ebe dar oval a!" i umr ij e, žalosna j oj maj ka.
s t r a n a 4 4 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
24 . HUSEJ I N SE U SVA T OVE SPREMA " O vodi ce, po bor u sest r i ce,
nemoj vr ' j et i za godinu dana,
Husej i n se u svat ove spr ema, pomozi mi Husu okaj at i !"
đogu j aše, đogo mu igr aše, Pa govor i zelenoj gor ici :
sablj u paše, sablj a mu se sj aše. " O gor ice, po bor u sest r i ce,
Od br at a j e per j e zaiskao; nemoj li st at za godi nu dana,
br at bi dao, nevj est a ne dade. pomozi mi Husu okaj at i !"
T ada su se br aća zavadila, T o j e voda za Boga pr imil a,
sahani m' su bl ago pod' j el ila. nešće vr ´ j et i za godinu dana,
Više Husi sahan zapanuo, ni gor ica li st om poćer at i,
za sahan se br aća zavadi la, dok j e lj uba Husu okaj ala.
zavadil a, lj ut o i skr vil a:
t u pogi be mladi Husej ine.
Lj ut o kuka lj uba Husej ina;
ona ide za gor u na vodu,
pa govor i st udenoj vodici:
s t r a n a 4 5 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
25 . U N A ŠEGA BEGA A LI - BEGA Muhamedu t alki n pr ouč iše.
U našega bega A li - bega, 2 6. KA D UMRI J E SRMA I BRA HI ME
puno mala, a malo evlada:
sin Muhamed i šći Melećhana, Kad umr ij e sr ma I br ahi me,
Melećhanu svat i zapr osiše, u džami j i sabah klanj aj ući:
Muhameda glava zabolj ela; nit ' j e sklanj o, nit ' selama dao,
Melećhani knicu post aviše, već umr i j e, žal osna mu maj ka!
Muhameda mr t va okr enuše; N j ega žali i st ar o i mlado,
Melećhanu dvor u povedoše, i sokaci kud j e pr ol azi o,
Muhameda r aci ponesoše; i pendžer i đe j e dolazi o:
Melećhanu u dvor uvedoše, svi sokaci t r avicom por asli ,
Muhameda kod r ake spust iše; a pendžer i pr ahom popanul i.
Melećhanu u đ er dek spr at iše, Ponaj više gl avi t a dj evoj ka,
Muhameda u r aku spust iše; od žal ost i kose odr ezala
Melećhana j aci j u klanj aše, pa ih šalj e u Budim daidži.
s t r a n a 4 6 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
Daidža i h u zlat o met ao, 2 7. PUST A BOLEST U SV' J ET UDA RI LA
dai ni ca bi ser om ki t i la,
pa ih meću Budi mu na vr at a. Pust a bolest u sv' j et udar ila,
Ko god i de, sve se kosam č udi : mor i pust a i st ar o i ml ado,
" Mil i Bože, č uda golemoga! a r ast avlj a i mil o i dr ago,
Rašt a li su kose odr ezane? u bij ele ser dar eve dvor e.
I l' j e maj ka si na ukopala, N aj pr ij e se ser dar r azbolio,
il' sest r i ca br at a j edinoga?" r azboli o, pa i pr eboli o.
Pr ogovar a s gr ada nobeč ij a: Dva su mu se si na r azbolj ela,
" N ij e maj ka si na ukopala, dvi j e mu se šćer i r azbolj ele,
ni sest r ica br at a j edinoga, dvi j e mu se snahe r azbolj eše.
već dj evoj ka svoga zar uč nika!" Umr i j eše dva Ser dar evi ća,
i dvi j e šćer i st ar oga ser dar a,
i dvi j e snahe st ar oga ser dar a,
u danu j e sve t o pr eminulo.
St ar ij eg mu si na iznesoše,
s t r a n a 4 7 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
i dr ugog mu sina iznesoše, na đer def u vida suho zlat o,
i pr ed nj i ma konj e izvedoše, da j e pust u na vezi lj u daj u,
da ne muč e konj i u podr umu, da ne t amni u nj edr i ma zlat o.
da i h pust e na t el al a daj u. Z a nj i ma j e ser dar i zlazio,
Kad st ar ij u snahu iznesoše, o dva št apa na avli nska vr at a:
pr ed nj om nose bešu od mer džana, " A oh, si ne, gr dne r ane moj e,
u bešici pr emnej ako č edo, moj i si nci , dogovor i moj i,
ah, da č edo na doj ilj u dadu! snahe moj e, r azgovor i moj i ,
Kad mu ml ađu snahu iznesoše, šćer i moj e, posl ušnice moj e,
pr ed nj om nose kut i j u pr st enj a, j adan t i sam i za vas ost ao!"
da i h pust e na t el al a daj u. T o i zr eč e, a dušicu pust i .
Kad st ar i j u šćer cu iznesoše,
pr ed nj om nose sor guč od bi ser a,
da ga pust a na nizil j u daj u.
Kad mu ml adu šćer cu i znij eše,
pr ed nj om nose đ er def od mer džana,
s t r a n a 4 8 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
28 . FA LI MI SE MUJ O, MOMČE MLA DO " Pogledaj me, N azo, moj a dušo,
pogledaj me cr nij em oč i ma!"
Fali mi se Muj o, momč e mlado, Pr evar i se, uj ede j e guj a,
u mej hani među j ar ani ma: pogleda ga plavi j em oč i ma.
" Gledah N azu č et ir i godi ne, A l' j oj r eč e Muj o, momč e mlado:
mnogo sam j oj almaganj e dao: " Haj de, N azo, svom bi j elu dvor u,
dvij e dibe, č et ir i kadi f e, udaj i se, ne uzdaj se u me!"
i dva f esa biser om ki ćena, N aza nj emu l' j epo odgovar a:
dva ki ćena, a dva neki ćena, " A č uj eš me, Muj o, momč e mlado:
dvoj e mest ve zlat om sašivene, sad na t ebi zelena dolama,
a papuč e sr ebr om pot kovane; do dan, do dva, zel ena t r avica;
t o sve dadoh, oč i j u ne vi đoh!" sad na t ebi sar uk oko glave,
Ot klen skoč i Muj o, momč e ml ado, do dan, do dva, bi j eli nišani
pa on pođe pr ebij elom dvor u, sad na t ebi t anahna košulj a,
sr et e N azu u č ikme sokaku, do dan, do dva bi j el i ćef ini!"
pa j oj r eč e Muj o, momč e mlado: Pođe Muj o svom bij elu dvor u,
s t r a n a 4 9 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
idući ga zabolj el a glava, ona ide novome mezar u.
a na sr cu - umr ij et i hoće! Kada dođ e do nova mezar a,
I kad dođ e svom bij elu dvor u, ona st ar a nj emu pr ogovar a:
pr ogovar a ost ar j eloj maj ci: " Kako t i j e na konaku bi lo,
" St er i , maj ko, mekahne dušeke, j e li t ebi vič no i obič no,
nemoj st er at ' dugo ni šir oko, j e l' t i t eška j or gan, zemlj a cr na,
veće st er i kr at ko i uzahno, j esu l' t eške t aht e j avor ove,
j er t i neću dugo bolovat i : j e l ' t i t vr do pod glavom kamenj e?"
danas danak i sut r a do podne!" I z mezar a nešt o odgovar a:
Kad j e sut r a podne zauč i lo, " Lj epo mi j e na konaku bi lo,
dušu pust i Muj o, momč e mlado. nij e t eška j or gan zemlj a cr na,
Sazvali su hodže i hadžij e, nit ' su t eške t aht e j avor ove,
okupaše Muj u, momka mlada, već j e t eška klet va dj evoj ač ka.
odnesoše novome mezar u. Selam ćeš mi moj i m j ar ani ma,
Kad uj ut r o j ut r o osvanulo, št o gledaj u nek ne ost avlj aj u,
podr anil a Muj agina maj ka, pa da kunu j adne nevj er mce:
s t r a n a 5 0 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
kada kunu do Boga se č uj e, " O Mej r ušo, mi la kćer i moj a,
kad uzdahnu i Bogu j e žao!" gdj e j e t ebe voda i zbacila!
Kako će t e maj ka pr ebolj et i!
29 . Z A GRMI LO I Z N A D VI SOKOGA Kakve su t i r use plet eni ce,
ko da si i h j ut r os sapli t ala;
Z agr mi lo iznad Visokoga, kakvo t i j e li ce pr ebi j elo,
munj a meće i znad Sar aj eva, ko da si ga j ut r os umi vala;
kiša pada i znad Gr ač ani ce, kakva t i j e hehaz ant er ij a,
Gr ač ani cu voda zaplavila, ko da t i j e j ut r os donešena!
gr ač ani č ko gr eblj e odnij ela, J a da t i j e Mej r o, pogledat i,
mr t vu Mej r u na gr eb izbacila, Kako cvi li t voj a mi la maj ka,
pa j e ondi k voda ost avila. N ikad t ebe pr ebol j et ne mor e! "
T o j e č ula maj ka Mej r ušina,
pa dol azi maj ka Mej r ušina,
pa okr eće mil u kćer cu svoj u.
Lj ut o maj ka cvi li i nabr aj a:
s t r a n a 5 1 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
30 . U ST A MBOLU A KŠA M OKUJ I ŠE od onij eh di nski j eh dušmana!"
Misle oni, ni ko i h ne č uj e,
U St ambolu akšam okuj iše, al' ih č uj u car evi mur t at i ,
St ambolij e u džami j u hit e, ot r č aše, car u povi di še,
al' ne hi t i Dal- t aban vezi r e, i ovako car u govor iše:
već u ćošku abdest uzimaše, " O naš car e, sunce ogr i j ano!
ćehaj a mu mahr amu dr žaše. U St ambolu akšam okuj iše,
N j emu veli Dal- t aban vezir e: St amboli j e u džami j u hi t e,
" Pr va lalo, I br išim ćehaj o, al' ne hi t i Dal - t aban vezir e,
hoću t ebe car u povidi t i , već u ćošku r uj no vino pij e,
da t i car e agaluke dade, s kaur i ma i sa popovi ma
agaluke, j ali pašaluke!" pi j uć' vi no gr adove pokl anj a!"
N j emu vel i I br iši m ćehaj a: T o j e car u vr lo muč no bilo,
" N emoj mene car u povi dit i , t e on dozva dva hit r a džellat a,
dok ne uzmem nekol' ko gr adova, t e on nj i ma t iho pr ogovar a:
od Sr bij e i od Moskovi j e, " Dj eco moj a, dva hi t r a džel lat a,
s t r a n a 5 2 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
ot iđ i t e u nove ćoškove, dobr o pazi moj u j edinicu,
udavit e Dal- t aban vezi r a!" j edi ni cu, moj u mezimicu!
Ot r č aše dva hi t r a džellat a, Kad budet e blizu vode Save,
udaviše Dal- t aban vezir a, ako bude Sava voda došla,
na ser džadi , akšam klanj aj ući . piši meni list ak knj i ge b' j ele,
da t i šalj em or ahove lađe,
31 . I Z ŠEMBOJ A T OPI UDA RI ŠE i u l ađam vesl a šimšir ova."
Ot alen se svat i podigoše.
I z Šemboj a t opi udar iše, Kad su bi li hladnoj vodi Savi,
Šemboj u se vr at a ot vor iše, došla Sava od br ' j ega do br ' j ega,
iz Šemboj a svat i i zj ezdiše. ne da Sava na se ni gledat i ,
Čij i svat i, č ij a li dj evoj ka? kamo l' kome pr eko sebe pr oći !
Svat ovi su Rust anbegovi ća, Konj i plahi , a j unaci pj ani ,
a dj evoj ka I ht ij ar ovi ća. nat j er aše pr eko vode Save,
Pr ogovar a st ar i I ht i j ar e: sve pot onu malo i veli ko.
" Pr i j at elj u, Rust anbegoviću, Da j e kome st at i, pogledat i ,
s t r a n a 5 3 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
kako t one dj ever i nevj est a: " I ma l' ikoga od r oda moga?"
dj ever ovska divan- kabanica, Z a nj im i daše br at ac A li j a.
nevj est ina sr mali t kani ca; " A lij a, br at e, pazi mi dj ecu,
dj ever ovski kalpak i č el enka, pazi mi moj u, baš ko i svoj u:
nevj est ina kr mzli haspur li j a! kad svoj u dj ecu u mej t ef dadneš,
Svi svat ovi na dno pot onuše, A li j a, br at e, podaj i moj u!
a naj posl j e dj ever i nevj est a. Kad svoj oj dj eci sr ežeš halj ine,
A li j a, br at e, sr eži i moj oj ,
32 . SUN CE BI SJ A LO, A LI N E MOŽ E svoj oj cr vene, a moj oj mr ke,
nek se poznaj u da su si r ot e!"
Sunce bi sj alo, ali ne može,
kiša bi pal a, al i ne može, 3 3. DVORE MELA A LI BEGOVI CA
ni j edno neće od t eška j ada:
I br ahi m- bega svezana vode, Dvor e mela A li begovica,
svezana vode, da ga obj ese. dvor e mela, svoj e dvor e klel a:
I br ahi m- beg se nat r ag obzir e: " Dvor i moj i , ost ali mi pust i ,
s t r a n a 5 4 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
ot kad sam j a mlada dovedena, da su vala i obadva sina!"
j a ni j esam svoj e maj ke vi d' la!" Kad j e bila na dr ugom konaku,
T o mni j aše da ni ko ne č uj e, haber st iže i sićahna knj iga:
al' t o sluša beže A l i - beže, " Vr at ' se nat r ag, A li begovi ce,
pa govor i svoj oj vj er noj lj ubi : kuga t i se u dvor useli la,
" T i pokuhaj medene kolač e, oba t i se sina r azboli la!"
pa t i haj de maj ci u pohode!" " N e vr at i h se dok ne vi dim maj ke,
T o j e ona j edva doč ekala, da s' A li - beg glavom r azbol i o!"
pa pokuha medene kolač e, Kad j e bi la na t r ećem konaku,
ona ode maj ci u pohode. haber st iže i sićahna knj iga:
Kad j e bi la na pr vom konaku, " Vr at ' se nat r ag, A li begovi ce,
haber st i že i sićahna knj i ga: kuga t i se u dvor useli la,
" Vr at ' se nat r ag, A libegovi ce, A li - beg se glavom r azboli o!"
kuga t i se u dvor useli la, Kad t o č ula A libegovica,
obj e t i se kćer i r azbolj ele!" št o j e polj e od dvan' est sahat a,
" N e vr at ih se dok ne vidi m maj ke, ona ga j e za šest pr elet il a.
s t r a n a 5 5 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
Kad j e bi la bli zu b' j ela dvor a, 3 4. KA D SLA VUJ I T I ĆI Z A PJ EVA ŠE
dvij e kćer i u r aku spust iše,
a dva si na r aci donesoše, Kad sl avuj i t i ći zapj evaše,
A li - begu vodu nast aviše. Đur devu se danu veseliše,
Ona sj ela j ade j adovat i : svak se t ome danu veseli o,
" Dvij e kćer i , dvi j e košut ice, ne veseli Mehmed- age lj uba.
a dva si na, dva siva sokol a! Mehmed- aga o Đur đevu pođe,
A li- beže, sunce i za gor e, na č i f luke, na Dabar i zi đe,
ali t i me bj eše obasj alo, pa t u bude od Đur deva dana,
al' mi odmah za gor icu zađe, od Đur deva do Luč ina dana.
za gor icu, pod cr nu zemlj i cu!" Mehmed- aga na Dabar i ziđe,
U nj oj zi j e ži voj sr ce pukl o, pa on bi o do Luč i na dana.
i umr i j e, žalosna j oj maj ka! Kad j e više o Luč inu bil o,
opr ema se Šehi ć Mehmed- aga,
opr ema se b' j elom dvor u svome,
on dozivlj e Čet ka, slugu svoga:
s t r a n a 5 6 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
" Slugo Čet ko, vj er an hi zmećar u! N e boj im se St evan har ambaše,
I zvedi mi at a đogat ast a, na meni j e dova mat er i na,
da idemo bi j elome St ocu!" o vr at u mi vi si hamaj li j a!"
U mlađega pogovor a nema, Pa ot isnu at a đogat ast a,
si gur a mu at a đogat ast a, kud gođ i de, na Pr ' j evor ac dođe.
i uđaha Šehi ć Mehmed- aga, N a Pr ' j evor cu, u t i j esnu klancu,
i on pođ e dvor u bi j el ome. t u zasj eo St evan har ambaša
I zlazi la kmet ica Mi lica, oko nj ega osamnes' dr ugova.
pa j e nj emu govor i la mlada: St evan svome govor i o dr ušt vu:
" Mehmed- aga, mio gospodar u! " N emoj t e se koj i pr evar it i ,
N a Pr ' j evor ac nemoj udar at i, na Šehića pušku ispali t i,
č eka t ebe St evan har ambaša, j a ću nj emu pr vi pr ist upi t i!
su nj egovi h osamnes' dr ugova! Kad i h vi đe Šehić Mehmed- aga,
On se f at i niz bedr e, u džepe, dobr a konj a bakr ač lij om kr eće,
izvadi j oj žut u madžar i j u: dobar mu se đogat pomami o,
" N a t o t ebi , Mili ce, kmet i ce! ne da đogat ni gledat i u se,
s t r a n a 5 7 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
a kamo li sebi pr i st upit i ! dobar đ ogo uzô džem na zube,
Pr vi St evan pali na Šehi ća, pa on let i kano l ast avica,
al ' zaludu, f aj de ne imade, i odnese gospodar a svoga,
j er Šehića puška ne bij aše. donese ga dvor u bi j elome.
Svi skoč iše na noge laguhne, Sluge pod nj i m konj a pr if at ale,
i po j ednu pušku opališe. pr eda nj st ar a i zl azila maj ka,
Dok zavi ka St evan har ambaša: odmah se j e j adu dosj et ila,
" N e pali t e, ne t r ošit e pr aha, dok u sina svoga pogledal a,
j er Šehića kur šum ne pr obi j a, j er u li cu č ehr u pr om' j eni o.
već udr it e dr vl j em i kamenj em, Milu maj ku u r uku pol j ubi ,
ne bi li ga s konj em r ast avil i!" maj ka nj ega u č elo j unač ko.
A da vi diš Šehi ć Mehmed- age, Pa ga pit a ost ar j ela maj ka:
on sve pal i iz pušaka mali' , " Hai r - ol a, moj j edini sine!
i obr ani St evan har ambašu, Št o s' u licu č ehr u pr omj enio,
i ubi mu nekoliko dr uga. al' t e plaho zabolj ela glava,
Gonili ga dva puna sahat a, i l' t e kogod r ezil uč inio?"
s t r a n a 5 8 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
N j oj zi veli sine Mehmed- aga: Okr eću ga s desna na lij evo,
" N i j e mene zabol j ela glava, u t i j elu mu ne i ma kur šuma.
ni t me kogod r ezil uč i nio, Lj eč iše ga godi ni cu dana,
već uskoč ke puške izlomile!" l' j eč iše ga, dok ga izl' j eč iše.
Raspasi va mukadema pasa, I de maj ka u šikli odaj u,
a on sni ma mor ast u dolamu. pa ot var a saht i j an sanduke,
Kad on sni mi t anahnu košulj u, pa i zvadi dizi j u dukat a,
iz košulj e padahu kur šumi, na t oj dizi pest ot i n' dukat a,
u t ' j el o mu ni su ulazili , pa di j eli st ol ač koj f ukar i,
ali su ga plaho i zlomili . a za zdr avl j e si na Mehmed- age.
Spr ema maj ka slugu Husei na:
" Haj d' ot i đi u pazar - č ar šij u,
pa t i zovni dva hi t r a ber ber a!"
U mlađega pogovor a nema,
č askom spade u pazar - č ar šij u
i dovede dva hi t r a ber ber a.
s t r a n a 5 9 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
35 . SA RA J EVO, ŠT O SI N EVESELO Obuč e se št o god lj epše može,
na se udr i št o dr žat ' ne može.
Sar aj evo, št o si neveselo, Odvede j e kr oz si t ne sokake,
ali gor iš, al' t e kuga mor i, zavede j e si t ni j em sokakom,
al' t e J ovan haj duk por obio? zakla Hanu kao j anj e malo.
N i t i gor im, ni t ' me kuga mor i , Sa nj e ski da đ uzel odi j elo,
ni t ' me haj duk J ovan por obio; i sa glave bi ser i dukat e.
poginula ef endi na Hana. Kad j oj babo i z č ar šij e dođ e,
Dolazi lo momč e Sar aj evč e, Hanu vič e da mu ćur ak skine,
mladoj Hani pod demi r - pendžer e: Hane nema da mu ćur ak skine.
" Haj de, Hano, zove t ebe babo, Hanu vič e da mu č i zme svuč e,
obuci se št o god bolj e možeš, Hane nema da mu č i zme svuč e.
pr odaj e se har a na t elalu, T elal puč e po Sar aj ' vu gr adu,
hoće t i j e da kupuj e babo, t r ažio j e t r i bij el a dana;
pa t i vi di da t i ni j e kr at ka. kad č et vr t i danak nast anuo,
Pr evar i se, uj ede j e guj a! nađ oše j e mr t vu u sokaku.
s t r a n a 6 0 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
St oga nam j e j adno Sar aj evo! Kad su mi bi li kr oz bukve,
zape j oj gr ana bukova,
36 . EM I N A BOLE BOLUJ E za nj ena spuli duvaka.
Pr ileće d' j et e N asuf e,
Emina bole boluj e, da s' j eč e gr anu bukovu;
maj ka j oj r uho pr elaže. ne f at i gr ane bukove,
" Št o mi ga, j adna, pr elažeš, Eminu po pasu svilenu;
kad si me dala A hmedu? kol' ku j oj r anu nač i ni ,
J a sam mu, maj ko, devet a, dobr a bi st al a j abuka!
ni j edne dvor u ne svede!" Odmah j e nat r ag vr at iše.
U t o j oj doba svat ovi , Ha su j e u dvor vr at ili ,
Eminu mladu povedu. pr eminu mlada Emi na,
T r i su j e gor e susr ele: odoše nat r ag svat ovi.
j edna j oj gor a biser a,
dr uga j oj gor a j elova,
t r eća j oj gor a bukova.
s t r a n a 6 1 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
37 . BUDI M GRA DI BEŽ E BA J RA MBEŽ E r asplaka se Smaj o sir ot ica.
T j ešila ga mi lost ivna maj ka,
Budi m gr adi beže Baj r am- beže, ne smij e mu doj ke i zvadi t i
Budi m gr adi devet godi n' dana. već ga t j eši s r uku pr st enima,
Kad j e skor o Budim sagr adi o, nič i j em ga ut j ešit ne može.
ot išće se st i na od Budima, Razl j ut i se Mor i ću A laga,
izlet il a na N ovu č ar šij u, uze Smaj u po svilenu pasu,
i ubil a bega Baj r am- bega. pa ga baci bademu na gr anu.
Ost a ml ada Baj r ambegovi ca, I govor i Mor i ću A l aga:
sa j edi nkom Smaj om sir ot i com. " Spavaj , Smaj o, t ude do vij eka!"
Svi j oj bezi na pendžer dolaze, Kad su bil i na pr vom konaku,
naposlj et ku Mor i ću A l aga: govor i la Baj r ambegovica:
" Haj de, dušo, i povedi Smaj u!" " Vj et ar puše, moj i m Smaj om nj iše,
Pr i var i se Baj r ambegovica, mi sli Smaj o da ga li la maj ka!
ona pođe i povede Smaj u. T ude kuka pt ica kukavica,
Kad su bili na polj u zelenu, mi sli Smaj o da mu pj eva maj ka!"
s t r a n a 6 2 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
Kad su bi li na dr ugom konaku, 3 8. ŠT O ' N O CVI LI U GLA MOČU GRA DU?
govor ila Baj r ambegovi ca:
" Sad po Smaj i bij el behar pada, Št o ' no cvili u Glamoč u gr adu?
misli Smaj o pokr iva ga maj ka!" I l' j e vila, il' j e lj ut a guj a?
Kad su bi li na t r ećem konaku, N i t j e vil a, ni t j e lj ut a guj a,
govor ila Baj r ambegovi ca: već j e ono Emina dj evoj ka,
" Sad po Smaj i medna r osa pada, ako cvi li , j est j oj za nevolj u,
mi sli Smaj o da ga kupa maj ka! j er j e bane Emku zar obi o,
Badem dr vo, svi ni zemlj i gr ane, hoće bane da pr ekr st i Emku,
da mi Smaj u sunce ne opr ži!" a neće se Emka da pr ekr st i ,
T o izust i i dušicu pust i , voli skoč i t niz bi j el u kul u.
i umr i j e, žalosna j oj maj ka! Ona var a bana kaur i na:
" St an' , poč ekaj , bane kaur ine,
dok j a odem na gor nj e č ar dake!"
Ode Emka na gor nj e č ar dake;
ona gleda sa bi j ele kule,
s t r a n a 6 3 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
ugledala svoga babe dvor e, mr t vu bane Emku oblj ubi o!
i kod dvor a bij ele mej t ef e, Ukopao Emi nu dj evoj ku,
pa govor i Emina dj evoj ka: nad Emkom j e t ur be nač i nio,
" Babin dvor e, moj veliki j ade, po t ur bet u zlaćene j abuke.
moj mej t ef e, moj veli ki st r ahu, N ij e pr ošlo ni nedj elj u dana,
dost a t i sam st r aha podnij ela nad Emkom j e nur ak pr ogor io,
dok sam sit nu knj i gu nauč ila!" više glave nur ak pr ogor i o,
I savi la bi j elu ant er ij u, niže nogu nur ak pr ogor io.
zabor avi sadžbag u kosama, Gledala j e ost ar ila maj ka,
i skoč ila niz bij elu kul u; uze nože, ot r že si ndži r e,
zapeo j oj sadžbag za mušebak, pa udar a sebe u sr dašce,
obj esi se Emi na dj evoj ka. i umr ij e, žalosna j oj maj ka.
Vi sila j e nedj el j icu dana,
dok su Emki kose obagnj i le:
ona pade u zel enu t r avu;
skoč i o se bane kaur ine,
s t r a n a 6 4 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
39 . MUJ O GLEDA A J KUN U DJ EVOJ KU " O Boga t i , gi zdava dj evoj ko,
skin' der duvak sa bij ela l ica,
Muj o gleda A j kunu dj evoj ku, da j a vidim t voj e b' j elo lice,
Muj o gleda, al' mu maj ka ne da. j e l ' t i li ce ko u moj e A j ke!"
Maj ka hoće Z lat i j u dj evoj ku, Ski de duvak Z lat ij a dj evoj ka,
maj ka hoće, ali Muj o neće. si nu li ce baš ko j ar ko sunce.
Kupi maj ka ki t u i svat ove, Pr ogovar a Muj o, momč e mlado:
kupi maj ka, Muj e i ne pi t a: " O Boga t i , gi zdava dj evoj ko,
svat ' odoše, svat i dovedoše. i viša si i lj epša od A j ke,
N eće Muj o Z lat i u đer deke, ali ni si mome sr cu dr aga,
st ade Muj u pr eklinj at i maj ka: kao št o j e A j kuna dj evoj ka!
" Haj de, Muj o, ži vot a t i t voga, Već, Boga t i , gi zdava dj evoj ko,
har ami t ću mat er i no mli j eko!" nemoj r ano ot var at i vr at a,
Ode Muj o Z lat i u đ er deke. nek se moj a br aća navesele,
Kad on dođe Z lat i u odaj e, i sest r ice kola nai gr aj u!"
on govor i Z lat ij i dj evoj ki: Pa dohvat i sedef li t ambur u,
s t r a n a 6 5 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
sit no kuca, j asno popi j eva: da j a sada r use kose mr sim.
" Sada misli moj a mila A j ka, N e mr si m i h, ži vot a mi moga,
da j a sada b' j elo lice lj ubi m. nit ' ću, A j ko, za život a svoga!
N e lj ubim ga, ži vot a mi moga, N eću, A j ko, t i mi ži va bi la,
ni t ' ću, A j ko, za ži vot a svoga! i t ako mi t i suđ ena bi la,
N e lj ubi m ga, t i mi ži va bil a, u džennet u, na onome svij et u!"
i t ako mi t i suđena bila, Pa se maši noža i za pasa,
u džennet u, na onome svi j et u! pa udar i sebe u sr dašce,
Opet misli moj a mi la A j ka, kako se j e lahko udar i o,
da j a sada cr ne oč i mut i m. na nožu j e sr ce izvadio!
N e mut i m i h, ži vot a mi moga, Por ani la Muj agi na maj ka,
ni t ' ću, A j ko, za ži vot a svoga! por anil a đ er deku na vr at a,
N eću, A j ko, t i mi živa bil a, na veliko č udo udar i la,
i t ako mi t i suđena bila, do kolj ena u kr v ugazil a!
u džennet u, na onome svi j et u! Pa govor i Z l at i j i dj evoj ki:
Opet misli moj a mi la A j ka, " Oj Boga t i , Z lat ij a dj evoj ko,
s t r a n a 6 6 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
št o si meni umor i la Muj u?" đul mir iše - Muj agi na duša!
Pr ogovar a Z lat i j a dj evoj ka: Već, Boga t i , moj a mi la maj ko,
" Oj Boga mi , Muj agi na maj ko, st er i meni mekahne dušeke,
ni sam t ebi umor i la Muj u, j a t i neću dugo bolovat i!"
t ako biva svakoj st ar oj maj ci , T o i zust i i dušicu pust i .
št o r ast avlj a mi lo od dr agoga!" Kad povika A j kunina maj ka:
Li j epo Muj u opr emila maj ka. " Pr i č ekaj t e hodže i hadžij e,
N e nose ga kud se mej t i nose, pr ič ekaj t e mej t a j oš j ednoga!"
već ga nose šef t el i sokakom, Pr ič ekaše hodže i hadži j e.
ispr ed dvor a A f kune dj evoj ke. Upor edo nj i h su ukopali ,
Podr anil a A j kuna dj evoj k a, kr oz mezar i m r uke pr ot ur iše,
ona sj ela kr aj džamli pendžer a, i u r uke cr vene j abuke,
pr eko kr il a đer đ ef r ašir ila, kad se pr enu, nek se poigr aj u.
ona veze pr ebi j elo plat no, Više glave Muj e č elebi j e,
pa dozi va svoj u st ar u maj ku: ponikla j e vi nova lozica,
" Oj Boga t i , moj a mi la maj ko, viš' A j kune r umena r uži ca:
s t r a n a 6 7 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
sve se loza oko r uže vi j a, umr i j e t i br at e Muhamede!"
kô Muj ine r uke oko A j ke. Ona skoč i , k' o da se pomami ,
nešće mlada ni r uke umit i,
40 . U KA DUN E HA SA N A GI N I CE pa i zleće na mer mer avlij u.
Sr et ala j e na avlij i maj ka.
U kadune Hasanaginice " Mat i moj a, št a mi br at ac r adi ?"
dost a mal a, a malo evlada: " Lakše mu j e, mil a šćer i moj a."
sin Muhamed i šćer Melećhana. Melećhana ne vj er uj e maj ci .
Melećhanu svat i zapr osiše, Ona let i uz bi j elu kulu,
Muhameda zabolj ela glava. sr et ao j e na vr at ima babo.
Melećhani knicu post aviše, " A moj babo, št a mi br at ac r adi ?"
Muhamedu dušek pr ost r i j eše. " Dobr o t i j e, mi la šćer i moj a.
Melećhanu u kr nu met nuše, Eno t i ga uč i u Musaf u,
Muhamedu hodžu dovedoše. i kod nj ega dost i j abandžij a."
I zr eč e se Kumr i j a r obinj a: T ad se mlada nat r ag povr at i la.
" Mel ećhana, moj a gospoj i ce, Čauš vi knu, daulbana pisnu,
s t r a n a 6 8 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
Melećhanu svat i povedoše, da j e t ebi br at ac pr eminuo!"
Muhameda u mezar pon' j eše. Haber st i že Hasanagini ci:
Kad su bi li polj em zeleni j em, " Melećhana davno pr eminula!"
dok st adoše zi le i bor i j e,
saviše se alaj li baj r aci . 4 1. KN J I GU PI ŠE SRPSKI KN J A Ž E
T ad se ml ada j adu osj et i la:
s konj a pade u zelenu t r avu, Knj i gu piše sr pski knj aže,
kako pade, više ne ust ade! a na r uke Salih- paši,
Kad t o vi dj e j enđ i- kada mlada, Sali h- paši u Bj elinu,
da pr emi nu Melećhana ml ada, pa u knj i zi ' vako kaže:
nač i niše na kolj u nosi la, " Salih- paša, di ko naša,
odn' j eše j e svekr vinu dvor u, daj t i nama Hi vzi - bega,
odni j eše, pa j e ukopaše. Hivzi- bega Đumišića,
Haber st iže od Hasanaginice: i uz nj ega br it ku sabl j u,
" Šćer i moj a, Melećhana mlada! i nj egova b' j elog at a,
A l' ne č uj eš, al' ne haj eš bona, j a za sr ebr o, j a za zlat o,
s t r a n a 6 9 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
j a za koj e dr ugo blago! on se dr ži svoga j at a,
Sve ćemo t i opr emit i , i dai dže Der viš- paše;
k' o št o r eč eš i zdr avi t i , da t i pr odam Hivzi- bega,
da nam neće ništ ' ost at i!" bi la bi nam sr eća l oša."
Ot pisuj e Sali h- paša, T ako knj igu nač i ni o,
sr pskom knj azu u Bi ogr ad: pa j e odmah opr emio,
" Sr pski knj aže, zlat na kr uno, sr pskom knj azu u Bi ogr ad,
ne mogu t i Hivze dat i, sr pskom knj azu, zlat noj kr uni .
Hi vzi- bega Đumišića, I za t oga mal o pr ođ e,
ni za sr ebr o, ni za zlat o, dok na j ednoć vakat dođe,
ni za koj e dr ugo blago, di van č i ni Salih- paša,
j er za Hivzu i car znade, a na svoj e bor ozane:
i car evi svi vezi r i , " Bor ozani , dj eco moj a,
da j e Hivzo muška glava. zasvir aj t e Hivzi- bega,
U Hivze su do t r i br at a, Hivzi- bega Đumišića,
do t r i br at a na mej danu; zasvir aj t e, zapj evaj t e
s t r a n a 7 0 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
neka uzme dva bulj uka, zar si bolan poludi o,
A r naut a i Bošnj aka, i li pamet i zgubi o:
pa nek i de baš na Rač u, gdj e će ići dva bulj uka,
baš na Rač u, r ad t aj i na. dva bulj uka u Sr bij u!
Bor ozani zasvir aše, Sva j e Rač a posj ednut a,
Hi vzi- bega dozi vaše: napunj ena sr pskom voj skom!"
" Hivzi - beže, car ski si ne, Ot olen se Hi vzo vr at i ,
t ebe zove Sali h- paša, pa on i de svome dvor u,
da t i uzmeš dva bul j uka, svome dvor u bi j elome.
A r naut a i Bošnj aka, Pr i pasuj e br i t ku ćor du,
pa da ideš baš na Rač u, br i t ku ćor du dimiski j u,
baš na Rač u, r ad t aj i na!" pa uzj aha b' j elog at a,
Kad t o č uj e Hi vzi- beže, i on uze dva bulj uka,
on uniđe Sali h- paši, A r naut a i Bošnj aka,
pa ovako nj emu kaže: uput i se baš na Rač u,
" Sali h- paša, muko naša, baš na Rač u, r ad t aj ina.
s t r a n a 7 1 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
Kad j e bi o bli zu Rač e, Pr ogovar a Hivzi - beže:
susr et e ga st ar a baba, " Haj d' ot olen, st ar a babo,
i sa babom mlado Sr pč e, evo t ebi zlat an dukat ,
mlado Sr pč e gologlavo, pa t i haj de svoj oj kući,
pa j e nj emu govor i la, svoj oj kući , pa t i muč i!
Hi vzi- begu kazi val a: Voli m muški poginut i ,
" Hivzi - beže, car ski si ne, neg se ženski povr at it i !"
znaš li , beže, kuda ideš? On dozi va dv' j e j uzbaše,
T i ćeš ludo poginut i , dv' j e j uzbaše, dva bulj uka,
r usu glavu izgubit i ! pa j e s nj i ma govor i o,
Skupi la se silna voj ska, govor i o, hal ali o.
silna voj ska, sva Sr bi j a Pa udar i on na voj sku,
i bosanska vlašadij a, baš na voj sku od Sr bi j e,
svu su Rač u napuni li , svu j e vat r u pr et ur io,
i hendeke pot punil i, nij e r ane zadobi o.
nećeš pr oći da si t ica!" S Vlaj kovi ćem kad se t uknu,
s t r a n a 7 2 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
i s nj egovi m dobr ovolj cim' ; evo t ebi moga at a,
i t u beže sr et an bio, pa ga vodi Banj oj Luci ,
ni j e r ane zadobi o, Banj oj Luci , br at u mome,
svu j e vat r u pr egazi o. mome br at u Muhar emu,
T r eći put j e udar io, neka gleda b' j elog at a,
sve po sr ' j edi na t opove, a već nikad svoga br at a!"
svu eškij u pr ećer ao, Dalj e H ivzo pr ogovar a:
pr eko Dr i ne, hladne vode, " I br ahi me, dr agi br at e,
sedam t opa osvoj i o, ot paši mi br i t ku sablj u,
a osmi ga udar io, pa j e nosi Banj oj Luci ,
udar i o posr ed sr ca, Banj oj Luci, mome br at u,
gdj e j unač ko sr ce kuca. mome br at u Fehi m- agi,
Ranj en Hivzo pr ogovar a, neka paše br it ku sablj u,
I br ahi ma on dozi va, br i t ku sablj u dimiskij u,
pa j e nj emu govor i o: a već nikad svoga br at a!"
" I br ahi me, dr agi br at e, Opet Hi vzo govor io,
s t r a n a 7 3 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
i t r eći put zamoli o: nek ne gleda svog sest r i ća,
" I br ahi me, dr agi br at e, svog sest r ića, H ivzi- bega!"
hodi ski ni zlat an sahat , T o i zust i, dušu pust i.
pa ga nosi Banj oj Luci , Bog mu dao duši džennet ,
pa ga podaj br at u mome, Lahka zemlj a gdj eno leži !
br at u mome Must aj - begu,
neka gleda zlat an sahat , 4 2. T UŽ I LA SE GA N I BEGOVI CA
a već nikad br at a svoga,
br at a svoga H ivzi- bega!" T užila se Ganibegovi ca,
N aj posl ' j e j e govor io: svom dj ever u sj edeć uz kolj eno:
" I br ahi me, dr agi br at e, " Z naš, dj ever e, kad me dovedost e,
ski daj enam t i sa mene, s moj i m blagom kulu napr avist e,
pa ga nosi do T r avni ka, s moj i m blagom sest r e poudast e,
do T r avni ka, mom dai dži , s moj i m blagom br aću i ženist e!
mom dai dži Der viš-paši, Sad se ženi moj Gani- beg na me,
neka uč i zlat an enam, pa mi išće zlaćano pr st enj e,
s t r a n a 7 4 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
bi l' mu dal a, il' mu ne bih dal a?" " A h, j et r vo, Ganibegovi ce,
Pr ogovar a dj ever Omer - beže: da se ženi moj Omer - beg na me,
" Podaj , snaho, kaj at i se nećeš!" ko se ženi t voj Gani- beg na t e,
Kad t o č ul a Gani begovica, i zišla bih na put pr ed svat ove,
ona ski da zlat ne pr st enove sve bi svat e vodom polj evala,
pa ih daj e begu Gani - begu. a dj evoj ku živom žer avi com!"
Beg pokupi ki t u i svat ove: Ot pj eva j oj Gani begovi ca:
st ar og svat a, br at a A li - bega, " Oh, j et r vo, Omer begovice,
a dj ever a, br at a Omer - bega. lahko t i j e mladoj govor it i :
Svat i išli, pa na vr ' j eme došli. imaš sina, imaš zlat na kr il a,
Kad su svat i pokr aj dvor a bi li, imaš maj ku, imaš odgovor a,
kolo i gr a na mer mer avli j i , a j a mlada ni gdj e nikog nej mam,
a u kolu Ganibegovica, pot lj e Boga i nevj er nog dr uga!"
sve j e kolo gl avom nadhit i la, Sve t o sluša beže Gani - beže,
a lj epot om kolo z ač inil a. pa izi đe na dr um pr ed svat ove
Pj esmu pj eva Omer begovi ca: t e govor i br at u Omer - begu:
s t r a n a 7 5 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
" N a poklon t i lij epa dj evoj ka, pa odl' j eće šadr van vodici,
oknivena a neoblj ublj ena!" donese j oj st udene vodice.
Dok Muhamed vodu donosi o,
43 . MRA K Z A T EČE PO GORI SVA T OVE ona r odi pr enej ako č edo.
Kad se vi dj e j unak na nevolj i ,
Mr ak zat eč e po gor i svat ove, on odr eza svilene r ukave,
svi svat ovi kod livade b' j ahu, pa zavij a pr enej ako č edo,
Muhamed- beg s dj evoj kom pod j elom, i ot pasa mukadema pasa,
pod j el om j e č ador r azapeo. pa ut eže svoj u nevj est icu,
Pošt o su se odmor odmor ili , pa poval i pod j elove gr ane.
več er ali i kahvu popil i, U t o svanu i sunce ogr anu,
t ad zavi ka gl avi t a dj evoj ka: zavi kaše alaj li č auši:
" Čuj eš mene, br at e Muhamede! " Hazur al a, kit a i svat ovi !"
Lj ut o me j e zabolj ela glava, Kad se vi dj e dj ever Muhamede,
št o ću j adna od ži vot a svoga!" kad se vidj e j unak na nevolj i ,
Osj et i se dj ever M uhamede, uze č edo u bi j ele r uke,
s t r a n a 7 6 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
pa ga diže na j elove gr ane. " Odj aš' konj a, br at e Muhamede!"
Dovedoše od zlat a koč ij e " Čuj eš mene, moj br at e Z aj i me!
i pođoše ki t a i svat ovi: Hoćeš li me, br at e, poslušat i,
r azviše se al aj li baj r aci, kakvi smo mi govor uč inil i,
udar iše zile i bor i j e. da s dj evoj kom u ložni cu nećeš,
I pođ oše ki t a i svat ovi, dok ne bude č et er est danaka?"
povedoše li j epu dj evoj ku. N asmij a se br at ac mu Z ai me:
Obzir e se dj ever Muhamede, " N e budal i, br at e Muhamede!
obzir e se na j elove gr ane. Da si r eko i godinu dana,
I dođ oše bij elome dvor u. j a bih t ebe, br at e, poslušao,
Svi svat ovi konj e odj ahaše, odj aš' konj a, pa haj de u dvor e!"
izvedoše lij epu dj evoj ku, Opet veli br at ac M uhamede:
izvedoše iz zlat nih koč ij a. " J a ne mogu konj a odj ahat i ,
Svi svat ovi u dvor ulazili , već mi valj a u gor u zelenu,
ne ulazi dj ever Muhamede. j a sam zlat an t espi h i zgubi o,
Beg Z ai m- beg pr ed nj eg i zlazaše: kad sam ust o na ogr anku sunca,
s t r a n a 7 7 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
kad sam kl anj o vakat od sabaha, " N ut o, maj ko, moj ega šićar a,
na klanj anj u t espih izgubio." j a ne nađoh zlat noga t espiha,
Govor i mu br at ac Z aj im- beže: već j a nađ oh pr enej ako č edo!"
" Sj aši konj a, br at e Muhamede! Govor i mu ost ar j el a maj ka:
j a ću lj epši, bolj i nabavit i ." " Sad št a ćemo, sine Muhamede,
Govor i mu br at ac Muhamede: od ovoga č eda nej akoga,
" Bor me neću, br at e Z aj im- beže!" hoćemo l' ga doj i lj ama dat i ?"
Pa on ode pr eko polj a r avna, Govor i j oj dj ever Muhamede:
kao zv' j ezda pr eko neba vedr a. " Haj d' ne luduj , ost ar j ela maj ko!
I on dođe u gor u zelenu: J a ću č edo snahi pokloni t i ,
nađe č edo na j el ovoj gr ani , neka snaha oko č eda r adi !"
pa ga met ne pod pazuho svoj e, I za ovog na Ćabu ot išo,
i on ode u bij ele dvor e, al' na Ćabi nešt o pr ogovar a:
i on sj aha konj a od mej dana, " Št o će ovdj e dj ever Muhamede?
i uleće u bij ele dvor e. On j e davno Ćabu uč inio! "
On odlet i svoj oj st ar oj maj ci : N ekad bi lo, sad se spomi nj al o.
s t r a n a 7 8 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
44 . SI N A RODI SI N A N BEGOVI CA Sva j e kola glavom nat ki t i la,
a lj epot om kola zač i ni la.
Si na r odi Sinanbegovi ca, N išt a j e se nagledat ne može!
od r adost i veselj e č i ni la, N j u mi gleda malo i golemo,
t r i j oj kol a u dvor u i gr al a. t e govor i malo i golemo:
J edno kolo na visokoj kuli , " Medet , medet , li j epe dj evoj ke!
dr ugo kolo na mer mer avli j i, Blago maj ci koj a j e r odila,
t r eće kolo u zelenoj bašč i. a j unaku kome j e suđena!"
Koj e kolo na visokoj kul i, Ur oci j e mladu pr ekidoše:
ono kol o nevj est i ce mlade; u koj i se danak r azbolj ela,
koj e kolo na mer mer avli j i , u oni j e danak pr emi nul a,
ono kol o udovi ce ml ade; i umr ij e, žalosna j oj maj ka!
koj e kolo u zelenoj bašč i ,
ono kol o dj evoj č ice mlade.
Kolo vodi Si nanbega seka.
J a kakva j e, vesela j oj maj ka!
s t r a n a 7 9 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
45 . GLEDA LI SE MUJ O I N I Z A MA Uze Muj o t espi h od mer džana,
t espih mu se u r uci st opi o.
Gledali se Muj o i N i zama,
gledali se t r i godine dana. 4 6. KA D VI LI ĆI SEKU UDA VA ŠE
Kad č et vr t a nast ala godi na,
umr i j e Muj i lij epa N uama. Kad Vil ići seku udavaše,
Muj o j oj j e t ur be sagr adi o, t r i st a ovnov' kur ban uč iniše,
svako j ut r o mezar oblazio. t r i t ur bet a nova sagr adiše,
J edno j ut r o Muj o por ani o, t r i st a dj ece sunet uč iniše,
por anio mezar da obi đe, da im seka zdr avo gor u pr i j de.
kad N uama u t ur bet u kl anj a, Kad j e seka zdr avo gor u pr išla,
u r uci j oj t espih od mer džana. gor u pr išla, u polj e unišla,
" Daj , N uama, da t i l j ubi m li ce!" udar ila ki ša sušnj eži ca,
" N e l j ubi se li ce iz zeml j ice!" svi svat ovi nat r ag pobj egoše,
Pođe Muj o da N izamu lj ubi , ost a zlat o nasr ed pol j a sama.
ona mu se gaib uč i nila. N a zlat u j e devet kavadova
s t r a n a 8 0 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
i deset a svi lena košul j a. i znosi la č edo u nar amku,
Sve se devet za košulj u smr zl e, pa svom č edu ona govor ila:
t anka koša za bij elo t ij elo, " Pi t aj , dušo, j e l' ozebla st r i na?"
žut e č izme za kr nali noge, Kad t e r ij eč i mlada r azumj ela,
pr st enovi za bij el e r uke, mašila se r ukom u džepove,
a đer đani za bi j el o gr lo, i zvadil a j agluk sr mom vezen,
zlat na peč a za medena ust a. u j agluku hilj adu dukat a:
Ona ide đuveginu dvor u. " N ader t ebi, č edo pr enej ako,
Kad j e došla pr ed bij ele dvor e, j agluk der i , a st r inu spominj i!"
izlazi la st ar a svekr vi ca. Ona i de u gor nj e č ar dake,
N e veli j oj : J esi li ozebla? t er e pada na mehke dušeke.
N ego veli : Kako si nam li j epa. Oni ml idu da se pr enemože,
I zlazi la mlada zaovica. al' se zlat o i s dušom r ast ade.
N e veli j oj : J esi l' nam ozebla?
Već j oj gleda vezak ni z košulj u.
I zlazi la mlada j et r vica,
s t r a n a 8 1 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
47 . J A KA KVA J E SJ A J N A MJ ESEČI N A Pa se vr aća svom bij elom dvor u
i uzi ma klj uč e od sehar e,
J a kakva j e sj aj na mj eseč ina, pa uzi ma devet halj i ni ca
j oš j e lj epša I sabegovi ca! i obl ač i devet si r ot i ca;
Ona r odi devet dj evoj aka, sve devet i h maj ka svj et ovala:
i deset u nosi pod poj asom. " Kad vam babo dođe i z č ar šij e,
N j oj govor i beže I sa- beže: r edom st an' t e, r edom zaplač it e,
" A ko r odi š i deset u šćer ku, upit aj t e: gdj e j e naša maj ka?"
viš' kuće t i badem dr vo r ast e, Pa uzi ma svi lenu mahr amu,
ispod kuće Dr ina voda t eč e, ona i de Dr ini na obalu,
il' se vj ešaj , il' u Dr inu skač i !" sveza oč i pa u Dr inu skoč i .
Kada beže ode u č ar šij u, Kad j e beže doš' o iz č ar šij e,
ona r odi i deset u šćer ku, r edom st a' še devet si r ot ica,
pa j e povi u t anahnu svi lu, r edom st a' še, r edom zaplakaše:
pa j e baca u st udenu Dr i nu: " O naš babo, gdj e j e naša maj ka?"
" Haj de, šćer i, i maj ka će doći." " Ot išla j e r odu u pohode,
s t r a n a 8 2 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
i ost at će ovu hef t u dana." možeš li mi r ane pr ebolj et i,
Kada vidj e beže I sa- beže, da dovodim sa mor a ber ber a,
kada vi dj e št a j e uč i ni o, nek donosi svakakvih mehlema,
od žalost i sr ce mu j e pukl o. ne bi li mi r ane pr ebolio!"
Govor io r anj en Must aj - beže:
48 . PO GORI SE Z ELEN BA J RA K VI J E " Posest r i mo, zagor ki nj o vil o,
ne muč i se, ne t r aži mehlema,
Po gor i se zelen baj r ak vi j e, ne dovodi sa mor a ber ber a,
pod baj r akom r anj en Must aj - beže, j a ne mogu r ane pr ebolj et i!
na nj emu j e deset gr dnih r ana: Posest r i mo, zagor ki nj o vi lo,
devet r ana od devet sabalj a, odapni mi puce niz nj edar ce,
i deset a od handžar a noža. izvadi mi j agl uk iz nj edar a,
Viš' nj eg st oj i zagor ki nj a vil a, pa ga nosi moj oj st ar oj maj ci :
viš' nj eg st oj i , gr ozne suze r oni . neka u nj eg gr ozne suze lij e,
Ona pi t a r anj en Must aj - bega: j er j oj Muj e više nikad ni j e!
" Pobr at ime, r anj en Must aj - beže, I zvadi mi sahat i za pasa,
s t r a n a 8 3 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
pa ga nosi moj oj vj er noj lj ubi : Ot le ode maj ka i sest r i ca.
nek u sahat vj er na lj uba gleda, Kad su došle Havali ću Begi ,
neka mene više ne pogl eda!" za sve pi t a Havaliću Bego,
T o izust i, t esl im dušu pust i, a naj pr i j e za vi j er nu lj ubu:
i umr i j e, žalosna mu maj ka! " Mi la maj ko, kako mi j e lj uba?"
Havali ću maj ka govor il a:
49 . RA Z BOLJ E SE HA VA LI ĆU BEGO " Dr ago d' j et e, zdr avo t i j e lj uba,
selam t i j e lj uba uč i ni la."
Razbolj e se Havaliću Bego, Onda veli Havaliću Bego:
ni u put u, ni u Car i gr adu, " A Boga t i, moj a mi la maj ko,
već u N išu st r aže č uvaj ući . ako meni suđ en danak dođ e,
Oblazi ga maj ka i sest r i ca, suđen danak i umr l i sahat ,
vj er na lj uba od st i da ne može. a j a i mam do dv' j e seke svoj e:
Selam šal j e Havaliću Begi, st ar ' j oj seki t imar T i hor ica,
selam šalj e, za vr at a se kr i j e: mladoj seki Čoj luk selo r avno.
" Mila maj ko, selam ćeš mi Begi!" T ebi , maj ko, kul a na Z agor j u,
s t r a n a 8 4 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
oko kule hi lj adu di mova, 5 0. BRA T U SEST RE KON J A DOJ A HI VA
št o će t ebe, mil a maj ko moj a,
št o će t ebe do smr t i hr anit i . Br at u sest r e konj a doj ahiva,
Moj oj lj ubi đogo od nićaha, sest r a pod nj im konj a pr i hvat i la,
zećir pr st en sa desni ce r uke, pa se s br at om za zdr avlj e pi t ala:
i bij ela kula, u koj oj j e, " J esi l' br at e, zdr avo i veselo?"
i pod kulom zel ena li vada, " Z dr avo j esam, al' veseo ni sam,
po nj oj pase hi lj adu ovaca, j a sam bio u Most ar u gr adu,
i pod nj i ma hi lj adu j anj aca. r uj ni j em se opoj i o vi nom,
Moj oj lj ubi i od Boga kr i vo, dv' j ema sekam br at a pogubio.
ona nema od sr ca evlada!" N eće seke gr oša ni dukat a,
T o izust i Havali ću Bego, nego moj u sa r amena gl avu!"
t o i zust i, svoj u dušu pust i. N j emu seka t iho pr ogovar a:
" I ma seka t r i sokola sina,
j ednoga će pr egor j et i za t e!"
T o dva č uj u, a t r eći ne č uj e.
s t r a n a 8 5 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
Ode aga svome b' j elom dvor u, N aj mlađega dozi val a maj ka:
ona ost a na avl ij i sama, " Muhamede, moj oč i nj i vi de,
naj st ar ij eg' si na dozivala: ženi t i se na Z agor j u daj o,
" Moj Omer e, moj e d' j et e dr ago! t ebe zove u svat ove daj o,
ženi t i se na Z agor j u daj o, st ar u t voj u u j enđ iluk maj ku!"
t ebe zove u svat ove daj o, T o j e d' j et e j edva doč ekalo,
st ar u t voj u u j enđi luk maj ku!" da on i de u svat ove daj i ,
" Bogme, neću, ost ar j ela maj ko, oblač i se, žalosna mu maj ka,
j a ne i mam konj a ni halj ina!" oblač i se št o l j epše mogaše,
Sr ednj ega j e dozivala maj ka: i on ode s maj kom na Z agor j e.
" Moj Mehmede, moj e d' j et e dr ago, Gor om i de, gor e j eka st aše,
ženi t i se na Z agor j u daj o, polj em i de, t r ava žuber kaše.
t ebe zove u svat ove daj o, Kad sa j el e vr an gavr an zagr akt a,
st ar u t voj u u j enđi luk maj ku!" Muhamed j e maj ci besj edi o:
" Bogme, neću, ost ar j ela maj ko, " Mi la maj ko, j adna doglasnika!"
j oš j a nisam Musaf pr euč i o!" Maj ka muč i, ništ a ne govor i,
s t r a n a 8 6 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
već ni z lice gr ohne suze r oni , " Mahni bolan, osj eci mu gl avu,
u t o doba na Z agor j e r avno. kad ga ni j e žao svoj oj maj ci,
Kad se b' j elom pr i maknuli dvor u, a št o će ga nama dželat ima?"
Muhamed j e maj ci govor i o: Čet vr t i mu osi j eč e glavu.
" Kud me vodiš, ost ar j ela maj ko? Kuka maj ka kano kukavi ca,
Kad se ženi daj o Hasan- aga, a t j eši j e br at ac Hasan- aga,
št o su nj emu zat vor ena vr at a, " Muč ' , ne vi č i , moj a seko dr aga!"
kamo nj emu kolo i devoj ke, N j emu vel i A dem- begovi ca:
đe li su mu bubnj i i svi r ale?" " A moj br at e, aga Hasan- aga,
U t om zbor u u dvor ulj egoše, žao seki br at a pr egor j et i,
kad na ' vl ij i č et i r i dželat a. j oš žali j e od sr ca evlada!"
J edan dželat t i ho pr ogovar a: Pr evr ćući sina Muhameda,
" Lij ep t i si, žalosna t i maj ka!" i ona j e svi j et pr om' j enil a.
A dr ugi mu dželat pr ogovar a:
" Kako t e j e pr egor j ela maj ka?"
T r eći dželat j unak pr ogovar a:
s t r a n a 8 7 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
51 . VEZ A K VEZ LA GA BELKI N J A Z LA T A nit ' su ovce, ni t i su t r govci ,
a ni t i su iz gor e haj duci,
Vezak vezla Gabelki nj a Z lat a, već su ono od Senj a kaur i .
u č ar daku, na vi sokoj kuli, Oni idu Gabelu da r obe,
na šilj t et u, kr aj džaml i pendžer a. i z Gabele r oblj e da i zvode.
Ona veze sr mom po kumašu, Sedamput su Gabel u r obili ,
sr mom veze, a biser om puni. i z Gabele r oblj e i zvodi li .
Vezući j e ni z pol j e gledala, Sad su č ul i od Senj a kaur i ,
al' se nešt o polj e zamagli lo. da t i babe u Gabeli nema,
Ona zove svoj u mil u maj ku: ni babi ni h sedam baj r akt ar a,
" Hod' da vi diš, moj a mi la maj ko, pa j e pošo od Senj a I vane,
št o se ono polj e zamaglil o, da t e vodi , moj a šćer i dr aga,
al' su ovce, al i su t r govci, da t e vodi u zemlj u kaur sku."
al' su ono i z gor e haj duci?" Kad t o č ula lj epot i ca Z lat a,
Govor i la ost ar j el a maj ka: ono pr oli suze od oč i j u,
" Luda t i si, moj a kćer i dr aga, pa uzima t ur ski abdest na se,
s t r a n a 8 8 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
i uzi ma Kur ' an- hamaj li j u. pa se kaur nat r ag povr at io,
Ona ide bij elom meći t u, pa on ide bi j elu meći t u.
obnese ga Kur ' an- hamaj li j om, Halkom kuca na bi j ela vr at a:
oko sebe mećit zat vor i la. " Ot vor ' vr at a, l j epot i ce Z lat o,
T u j e bila lj et ni dan do podne, kunem t i se Bogom i zakli nj em,
dok kaur i Gabelu r obiše, nećeš bit i u Senj u vlahi nj a,
por obiše, pa j e zapališe, već ćeš bit i u Senj u t ur ki nj a,
iz Gabele r oblj e povedoše, dvor it će t e dvan' est r obinj i ca!"
ne nađoše l j epot i cu Z lat u. Z lat a šut i , ništ a ne govor i .
Kad su bi li na sr ed polj a r avna, Opet veli od Senj a kaur e:
pj esmu pj eva ovč ar č obani ne: " Ot vor ' vr at a, l j epot i ce Z lat o,
" Mi li Bože, na svač em t i hvala, Kunem t i se Bogom j edinij em,
a danas t i ponaj bolj e hvala nećeš bit i u Senj u vlahi nj a,
ost a Z lat a u b' j elu meći t u!" već ćeš bit i u Senj u t ur ki nj a,
Čoban mi sli da niko ne č uj e, dvor it će t e dvan' est r obinj i ca!
al' t o č uj e od Senj a I vone, A ko nećeš ot vor i t i vr at a,
s t r a n a 8 9 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
j a ću meći t vat r om zapali t i , pa j e lice kr vi umi vala,
izgor j et ćeš u b' j elu meći t u." ne bi li se vlahu omr azila.
Z lat a šut i, ništ a ne govor i, Kad j e vi dj e od Senj a I vane,
nego uč i Kur ' an- hamaj l ij u, uze Z lat u za bij elu r uku,
Kur ' an uč i , a suze pr ol' j eva. i zvede j e kaur i z meći t a,
Kada vidj e od Senj a kaur e, pa j e baci za se na đ ogat a,
da mu neće meći t ot vor i t i , i pobj eže od bj ela meći t a.
bi mu žao meći t zapal it i , Kad su bili kod vode Cr vač a,
da izgor i li j epa dj evoj ka, st ade kaur r obl j e odmar at i ,
već on uze per na buzdohana, st ade Z lat a abdest uzi mat i ,
t r i put udr i u mećit na vr at a; si nu l ice kano žar ko sunce.
č et vr t i put vr at a pokleknuše, Govor i j oj od Senj a kaur e:
pa uniđe u mećit bi j eli. " Uzmi , Z lat o, t ur ski abdest na se,
Z lat a sj edi u kr aj u mećit a, kod mene ga uzi mat i nećeš:
ona uč i Kur ' an- hamaj li j u, N ećeš bit i u Senj u t ur kinj a,
sve j e li ce iglom i zbocal a, već ćeš bit i u Senj u vlahinj a;
s t r a n a 9 0 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
dvor it će t e dvan' est r obi nj i ca, i z magl e se konj i pomol iše,
r obi nj ica i z t ur ske kr aj i ne, oni nose mnoge ot kupove.
polazit ćeš cr kve, manast ir e!" Kad su došli do vlaške or di j e,
Govor i mu lj epot i ca Z l at a: pr ed nj i ha j e kaur izlazi o.
" Šut ' , ne l uduj , od Senj a kaur e, Govor e mu t r i konj i ka ml ada:
neće bit i kako kaur mi sli , " Evo t ebi mnogi ot kupovi ,
već će bi t i kako Bog nar edi ! ot kupovi bl ago nebr oj eno,
Sad će doći za me ot kupovi , povr at i nam lj epot icu Z lat u!"
ot kupovi , blago nebr oj eno: Govor i i m od Senj a kaur e:
j edan ot kup od mi le maj č ice, " Ludi li st e, hećabil i ml adi ,
dr ugi ot kup od daidže moga, j a imadem žut ij eh dukat a,
od dai dže, bega A dem- bega, ne dam vama Z lat e povr at it i ,
t r eći ot kup od dr agoga moga, dok j e moj e na r amenu glave!"
od dr agoga, bega Lj ubovića!" Vr at iše se hećabi li mladi .
U r ij eč i, u koj oj bi j ahu, Kad t o vi dj e lj epot i ca Z lat a,
zeleni se luzi zamagliše, u nj oj zi j e ži vo sr ce puklo.
s t r a n a 9 1 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
A kad vi dj e od Senj a kaur e, Dolet il a sej a Muj agi na,
da umr ij e lj epot ica Z lat a, u cr nu se svilu zamot al a,
on zavi ka hećabile mlade: baci la t i na pendžer j abuku!"
" Povr at ' t e se do t r i hećabi la, Kad j e Z lat a r ij eč r azumi la,
umr ij e vam lj epot ica Z lat a!" đer đef pade, Z lat a ne ust ade,
već umr ij e u bi j el u dvor u.
52 . VEZ A K VEZ LA Z LA T I J A ĐEVOJ KA U t o doba Muj u pr onij el i,
a Z l at ij u opr emil a maj ka.
Vezak vezla Z lat i j a devoj ka, Odnesoše Z lat u i M uj agu,
na đer đef u, u bi j elu dvor u. do mezar a u zelenoj bašč i.
Dok doleće zelena j abuka, Kad su bil i si t ni j em sokakom,
t e j e Z l at i u kr i lo panul a. sj aj e sokak na č et ir i st r ane:
Gleda Z lat a: okl en j e j abuka? na Muj agi č oha okićena,
Dok zavi ka t anahna r obi nj a: sedamdeset i sedam mahr ama,
" A o, Z lat o, žalosna t i maj ka, a na Z lat i ni br oj a im nema.
umr ij e t i t voj mil i Muj aga! Kad su bil i Begovoj džami j i ,
s t r a n a 9 2 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
r oni suze mal o i veli ko; 5 3. ŠET A O SE A GA HA SA N - A GA
kad su bil i vj eč nome mezar u,
govor il e age Sar aj l ij e: Šet ao se aga Hasan- aga,
" Poski daj t e sa mej i t a zlat o!" i spr ed dvor a udovi ce Z ibe.
Sa Muj age ski daj u mahr ame, Gledala ga udovica Z iba,
sve skidoše, j ednu ne mogoše, sa č ar daka, s dvj ema zaovama,
št o j e Z lat a na pr st enu dala, gledal a ga, pa j e govor il a:
kad j e Muj i lice obećala. " Hodt e, vi dt e, dv' j e zaove ml ade,
Ukopaše Z lat u i M uj agu. hodt e, vi dt e, agu H asan- agu,
I z mezar a cv' j eće pr oni calo, al j e li j ep aga Hasan- aga!
pr oni cal o pa se savij alo, J oš bi aga puno lj epši bio,
sa mezar a j ednog do dr ugoga. da ne l j ubi ner ot kinj e Kade."
Ona misli da ni ko ne č uj e,
al' t o č uj e aga Hasan- aga,
pa se nat r ag b' j el om dvor u vr at i ,
pa govor i br at u Muhamedu:
s t r a n a 9 3 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
" Muhamede, moj br at e r ođ eni , ne sj eci me po bi j elu vr at u,
uzmi snahu za bi j elu r uku, već me sj eci po svi lenu pasu,
pa j e vodi u zel enu bašč u, da t i vi diš št a bi č edo bilo:
mahni ćor dom, odsj eci j oj glavu!" i l' j e muško il' od Boga žensko?"
Hoće br at ac br at a poslušat i , Govor i j oj dj ever Muhamede:
uze snahu za bi j el u r uku, " J e l ' ist i na, moj a snaho dr aga?"
pa j e vodi u zel enu bašč u. " J est ist i na, dj ever Muhamede!"
Vazdan j u j e po đul - bašč i vodô, Podukr ad j e u kul u uvede,
ne mer e j oj gl avi kidi sat i. podukr ad j oj j elo donosi o.
Dovede j e ner odci j abuci , N ij e pr ošla ni nedj elj a dana,
pa govor i svoj oj snahi mladoj : a u kuli č edo zaplakal o.
" Vi di , snaho, ner ot ke j abuke, Z a t o č uo aga Hasan- aga,
bi l' j e bilo hakom posj eknut i?" pa on pi t a br at a Muhameda:
N amah se j e snaha dosj et il a, " Muhamede, moj br at e r ođeni,
pa govor i dj ever Muhamedu: č i j u j ' kul u sunce ogr ij al o?"
" Moj dj ever e, od zl at a pr st ene, " Bogme t voj u, moj pr emil i br at e!"
s t r a n a 9 4 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
Kad t o č uo aga Hasan- aga, nisi mi o kô si do sad bi o!"
on se f at i r ukom u džepove,
pa izvadi st ot i nu dukat a, 5 4. VEZ A K VEZ LA DŽ EN ET I ĆA DI ŠA
pa ih daj e br at u Muhamedu:
" N a t i br at e mušt uluk od mene!" Vezak vezla Dženet ića Diša,
Pa odlet i u visoku kul u, u Bi st r iku, na bi j elu ćošku.
ot vor i o od odaj e vr at a, Vezući j e igl u izgubil a,
kad mu lj uba č edo pr i daj al a. mr t vač ki j e sanak pr evar i o,
Govor i j oj aga Hasan- aga: na san j oj j e A zr ail došao,
" Št a j e, lj ubo, moj oč inj i vidu: i ovako nj oj zi besj edi o:
il' j e muško i l' od Boga žensko?" " Sei sej za, ne sakuplj aj ćei za!
Ona muč i, ništ a ne govor i. J a sam t ebi ćei z sakupio:
N agoni se aga H asan- aga, pet ar šina bij ela ćef ina,
nagoni se t r i- č et i r i put a. met ar zemlj e i zel ene t r ave!"
Ona mu j e t i ho govor i la: Kad t o č ula Dženet i ća Diša,
" Muško t i j e, ži vo t i ne bilo, od sebe j e đer đef oćušnul a,
s t r a n a 9 5 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
kol' ko ga j e l ahko oćušnula, 5 5. MUJ O GLEDA U MA HA LI Z LA T U
sve č et i r i noge polomi la.
Ona ode u t anahnu kulu Muj o gleda u mahali Z lat u,
i odvr će sedef l i sanduke, li j epu kćer ku bega Lj ubovića,
i povadi r uho dj evoj ač ko, Muj o gleda, al' mu maj ka ne da;
sam' ost avi vezenu mahr amu, hoće maj ka T r avanj ku dj evoj ku,
pa iznese na mer mer avli j u, j edinicu Osman A laj bega;
pa zapali r uho dj evoj ač ko. Muj o neće T r avanj ke dj evoj ke.
N ek' se svi la ispod neba vij a, Maj ka pr osi T r avanj ku dj evoj ku,
nek' se zl at o u t opove zbi j a. maj ka pr osi i ne pit a Muj e,
Pa se vr at i svoj oj miloj maj ci: pr st en dade, a ne kaže Muj i;
" Halali mi, moj a mi la maj ko!" maj ka posla ki t u i svat ove,
za t o Muj o ništ a i ne znade,
već on ode Z lat i pod pendžer e,
ašikuj e t r i bi j ela dana.
Dođe ki t a, dođoše svat ovi ,
s t r a n a 9 6 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
dovedoše T r avanj ku dj evoj ku, " Haj de Muj o, t ebe zove maj ka,
lij epu kćer cu Osman A laj bega; dovel a t i T r avanj ku dj evoj ku,
nej ma Muj e da ski ne dj evoj ku, da j e ski neš s konj a u avli j i ,
da j e skine s konj a u avli j i . da j e skineš sa dor at a svoga."
T ad zavi ka Muj agina maj ka: Muj o neće, a šalj e ga Z lat a:
" A h, bor a vam, Muj ini j ar ani , " Haj de, Muj o, j a t i ži va bi la,
vi haj det e Z lat i pod pendžer e, neće r eći t voj a mi la maj ka,
ondj e ćet e moga Muj u naći , neće r eći : ' N ehće doći Muj o' ,
t er vi r ec' t e Čelebij i Muj i : već će r eći : ' N e dade mu Z l at a." '
' Haj de Muj o t ebe zove maj ka, Pođe Muj o svome bi j elu dvor u
dovela t i T r avanj ku dj evoj ku, pođe Muj o pa j oj se povr at i .
da j e skineš s konj a u avlij i, I zvadi j oj pr st en i j abuku:
da j e ski neš sa dor at a svoga!" ' " N aj t i ovo, dr aža od oč ij u,
Odm' odoše Muj ini j ar ani , ovo sam t i bio ost avio,
pr avo i du Z lat i pod pendžer e, č i me ću t e ispr osi t i, dušo,
pak govor e Čelebij i Muj i : al' mi ne bi od Boga suđeno!"
s t r a n a 9 7 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
Pođe Muj o, povr at i ga Z lat a, Pođe Muj o, povr at i ga Z lat a,
dade nj emu vezena j agluka, dade nj emu bošč aluk halj ina:
na j agluku pt i ca paunica, " Ovo sam t i bila ost avila,
u klj unu j oj zr no j adikovo, št o bi t ebi pr vo j ut r o dala,
ko št o Muj o j aduj e za Z lat om: ne bi meni od Boga suđeno,
" N aj t i ovo, Muj o dušo moj a! već suđeno T r avanj ki dj evoj ki."
Ovo sam t i bi la ost avi la, Ode Muj o svome bij elu dvor u,
št o bi t ebi uz pr st en don' j ela, al' skinut a sa konj a dj evoj ka.
ne bi meni od Boga suđeno, Kad j e več er po j acij i bi lo,
već suđeno T r avanj ki dj evoj ki !" neće Muj o u đ er dek dj evoj ci ,
Pođe Muj o, pa se opet vr at i , neće Muj o, a šalj e ga maj ka,
izvadi j oj zlat ne belenzuke: i zvadi mu doj ke iz nj edar a,
" N aj t i ovo, Z lat o, dušo moj a, pa j e nj emu vako govor i la:
ovo sam t i bi o ost avi o, " Pr oklet o t i moj e mli j eko bilo,
št o ću t ebi pr vo j ut r o dat i , A k' ne odeš u đer dek dj evoj ci!"
ne bi meni od Boga suđeno." Z at o Muj i ino ne bij aše,
s t r a n a 9 8 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
pr epade se mat er i ne klet ve, N j emu vel i T r avanka dj evoj ka:
već on ode u đer dek dj evoj ci. " A h, bor a mi, beže Must aj beže!
Sj ede Muj o na mehke dušeke, J esi lj epši i mnogo od A hme,
a dj evoj ka na svoj e sanduke. ama nisi na mom sr cu A hmo,
Govor i o Čelebi j a M uj o: ko št o mi j e moj A hmed- beg dr agi,
" A h, bor a t i, T r avanj ko dj evoj ko! dao mi j e zlat an pr st en s r uke,
Podi gni der pul i duvak s lica, da ga č ekam godi ni cu dana,
da j a vi di m kakvo t i j e li ce!" č ekala bi i devet godina,
Ona diže puli duvak s li ca, da me ni j e t ebi dala maj ka."
sinu li ce kao žar ko sunce, N j oj zi vel i Čelebi j a Muj o:
a gr ' oce kano mj eseč ina. " A h, bor a mi , T r avanj ko dj evoj ko!
Govor i j oj Čelebi j a Muj o: T i ćeš opet A hmed- bega naći ,
" A h, bor a mi , T r avanj ko dj evoj ko! a j a ni kad za ži vot a Z lat e!"
I lj epša si i viša od Z lat e, Pa uzi mlj e sedef l i t ambur u,
al i nij esi na mom sr cu Z lat a, si t no kuca, a j asno popj eva:
ko št o mi j e moj a dr aga Z l at a!" " Sada mi sli dr aža od oč i j u,
s t r a n a 9 9 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
sada mi sli moj a li j epa Z lat a, nek' me kupa đ ulsi j om vodi com
da j a skidam duvak sa dj evoj ke; Ćabe j agom nek namažu br ke,
ah ne ski dam, t i mi živa bi la! nek' mi pust e t r i t ur e per č i na,
Sada mi sli dr ažj a od oč ij u, št o mi ga j e odgoj ila Z l at a,
da j a lj ubi m T r avanj ku dj evoj ku; niz nosi la, žalosna j oj maj ka!
ah ne l j ubim, t i mi ži va bil a!" Pokr ij t e me vezeni m j aglukom,
On ost avi sedef li t ambur u, št o mi ga j e dala moj a Z lat a,
pa govor i T r avanj ki dj evoj ci : vezla ga j e t r i godi ne dana
" N emoj r ano ot var at i vr at a, da j a nosim, a ona se smi j e.
dok ne svane i ogr ane sunce, N ek' me nose ispr ed Z l at e dvor a,
nek' se moj a izveseli maj ka, nek' me vi di dr ažj a od oč ij u,
nek' se moj a br aća napj evaj u, nek' me vi di pa nek' se ne nada,
mi le seke kol a naigr aj u! da će nj oj zi ikad Muj o doći .
Selam ćeš mi moj oj mil oj maj ci Moj a Z lat o, r ano nepr ebona,
nek' dovede neženj ene momke, umr i j et ću, pr ebolj et t e neću!"
da me nose s hodžam i hadžij am, Sam j e sebe nožem udar i o,
s t r a n a 10 0 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
posr ed sr ca gdj e mu duša kuca, Z emlj a će t i kost i i zmet at i,
umr i Muj o, žalosna mu maj ka. a bi j eli svi j et pr oklinj at i!
Kad uj ut r o bi o dan svanuo, Selam t i j e Muj o uč i ni o."
halkom kuca Muj agi na maj ka, Sve j oj kaza št o j e nar edi o.
halkom kuca, Muj agu dozi va: Kad j e st ar a r azumj ela r ij eč i,
" Ot vor ' vr at a, Čelebij a Muj o: ona zove hodže i hadžij e,
št o j e dr ago mor e omr znut i ona kupi neženj ene momke,
št o j e mr sko mor e odr ažat i opr emaj u Čelebi j u Muj u,
omr znula lj epot i ca Z lat a, kupaj u ga đulsi j om vodi com,
odr ažal a T r avanj ka dj evoj ka!" Ćabe j agom namazaše br ke,
Ot vor i j oj T r avanj ka dj evoj ka. pust iše mu t r i t ur e per č i na,
Kad uni đe u odaj u maj ka, niz nosi la, žalosna mu maj ka.
do kolj ena u kr v ugazi la. Pokr iše ga vezeni m j aglukom,
N j oj zi veli T r avanj ka dj evoj ka: št o mu ga j e dar oval a Z lat a,
" Bog t ' ubi o, Muj agi na maj ko! ponesoše hodže i hadži j e,
št o ga n' j esi Z lat om sast avila? ponesoše Čelebi j u Muj u.
s t r a n a 10 1 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
N apr i j ed i du neženj ene momci, Misli maj ka da j e u nesvij est i
a za nj i ma svi ost ali T ur ci , al' se Z lat a s dušom r ast anula.
nose Muj u ispr ed Z lat e dvor a. Odmah viknu ost ar j ela maj ka.
Ugleda ga Z lat i na nevj est a, " St an' t e, st an' t e, hodže i hadži j e,
t e dozi vlj e svoj u zaovi cu: dok dovedem bule i kadune,
" K meni , k meni , lj epot i ce Z l at o, da opr emi m i ovog mej i t a!"
si noć Muj o u đer deke neće, T u st adoše hodže i hadži j e,
evo j ut r os ode u puni ce, dovedoše bule i kadune,
u puni ce, u zemlj i cu cr nu." opr emiše lj epot icu Z lat u.
Kad dot r č a plemenit a Z l at a, N apr i j ed nose gr anu j or govana,
i ugleda svoga Must aj bega, a za gr anom Čelebij u Muj u,
gdj e ga nose hodže i hadžij e, a za Muj om plememt u Z l at u.
pust i li mu per č in ni z nosil a, Por edo i m r ake iskopaše,
št o mu ga j e ona odgoj il a, kr oz r ake im r uke pr ot ur iše,
ona vr isnu kano l j ut a guj a, a u r uke met nuše j abuke,
pa se složi po novom č ar daku. kad se pr enu, nek se poigr aj u.
s t r a n a 10 2 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
Kad u j ut r o bi o dan osvano, " Cr kni, pukni, Muj agina maj ko,
ur ani le dvi j e kukavi ce, sinoć smo se amo sast anul i,
dvij e maj ke, dvij e nesr et ni ce, u džennet u, na pr vom konaku!"
one i du dj eci na mezar e.
A l' da vi diš č udo nevi đeno! 5 6. SA N USN I LA HA SA N A GI N I CA
Gdj e j e nikla r umena r užica
iz mezar a lj epot ice Z lat e, San usni la Hasanagi nica:
a u Muj e vinova lozi ca, puhnu vihar s vi soke planine
među nj i ma cr na t r novi na, i odnese al em sa džami j e,
da se ne da nj i ma sast anut i, Hasan- agi divan kabani cu,
al' t o ni j e moglo zapr ij eč it i : svekr vi j oj bi j el č ember s glave.
obvila se l oza ok o r uže, Kako snil a, t ako se pr enul a,
baš ko br šlj an oko t anke gr ane. od zemlj e j e na noge skoč i la,
Kad t o vi de Muj agi na maj ka, na odžaku vat r u nal oži la,
sj ede č upat ' i lozu i r užu. a uz vat r u kahvu pr i st avi la.
Dok i z zemlj e nešt o pr ogovar a: Ona uze kalaj li i br i ke,
s t r a n a 10 3 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
i uzi ma t ur ski abdest na se, A vel i j oj Hasanagi nica:
pa dozi vlj e kadunu svekr vu: " N emoj t ako, mi la mat i moj a,
" Mat i moj a, A li begovi ce, vego samo na hai r okr eni !"
kakav sam t i č udan san usni la!" Malo vr ' j eme, dugo ne t r aj al o,
" Kaž i meni , mi la snaho moj a!" donesoše mr t va Hasan- agu!
Sve j oj kaže št o j e i kako j e:
" Svekr vi ce, mil a mat i moj a, 5 7. SUN CE Z A SJ A ŠEHER BI J ELJ I N U
puhnu vihar s vi sok e planine
i odnese alem sa džamij e, Sunce zasj a šeher Bi j elj i nu,
Hasan- agi di van kabanicu, samo nij e dvor a i mamova:
t ebi , maj ko, bij el č ember s gl ave!" u t om dvor u zabun- hast a ima,
T o kaduni vr lo mr sko bilo, zabun- hast a, i mamova Fat a.
pa kaduna ' vako govor i la: Viš nj e sj edi t et a begovi ca,
" Haj r inšala, mila snaho moj a, niže nogu Hanka dr ugar i ca,
gdj e se sni lo, t u se ne koli lo, s desne st r ane ost ar j eli babo,
već u t voj e br aće A t lagića!" a s lij eve ost ar j ela maj ka,
s t r a n a 10 4 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
pr olj evaj u suze niz obr aze. već j a žali m svoj e t anke koše!
N j u upit a t et a begovica: Vezla sam j e devet godi nica,
" A Boga t i , Fat i mo dj evoj ko, j a j e vezla, mene maj ka klela:
il' t i žal iš ost ar j ele maj ke, ' Vezi, kćer i , ne izder ala j e!'
ili svoga ost ar j elog babe, Et o, maj ko, ne i zder ah t i j e!
ili mene t et u begovi cu, Pokr ij t e me nj ome do mezar a,
ili svoj u Hanku dr ugar i cu, od mezar a podaj t e j e Hanki,
ili svoga naj pr vog aši ka, nek' j e der e, a mene spomi nj e:
ili t i j e žao umr i j et i?" ' Ovo mi j e dr ugar i ca dala!" '
Pr ogovar a iz post el j e Fat a: T o i zust i, a dušicu pust i,
" T et o moj a, A libegovi ce! i umr ij e, žalosna j oj maj ka!
J a ne žali m ost ar j ele maj ke,
ni t ' j a žali m svoga milog babe,
ni t i t ebe, t et o begovice,
a ni svoj e Hanke dr ugar ice,
ni t i svoga naj pr vog ašika,
s t r a n a 10 5 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
58 . KA D J E KUGA MOST A R POHODI LA dao bi h mu st ot inu dukat a!"
U t o doba Kumr ij a r obi nj a,
Kad j e kuga Most ar pohodil a, u t o doba, na bašt enska vr at a.
j edno mlado r opč e umor i la, " J am' t ambur u, Baht i j ar eviću,
gospoj a mu smr cu zat aj ala, j am' t ambur u, ost al a t i pust a,
u svoj ga j e haj at pokopal a. kano đer đ ef A j ke Sef er ove,
A l' se smr ca zat aj at ' ne može: A j ku t i j e svij et pr om' j enila!"
r azbolj e se A j ka Sef er ova, T o j e nj emu vr lo muč no bi lo,
j aukl ij a Baht ij ar evi ću. t ambur om j e o t le udar i o,
Kad t o č uo Baht ij ar evi ću, pa se spr ema A j ki na dženazu.
on uzima sedef li t ambur u, St aše A j ku u mezar spušćat i,
pa on ode A j ki pod pendžer e. zavikaše hodže i hadžij e:
Si t no kuca Baht i j ar eviću, " Ko j e A j ki pr vi ašik bio,
sit no kuca, j asno popi j eva: nek j e dođ e u mezar spust i t i!"
" Ko mi pr vi na mušt uluk dođe, Pr i mač e se Baht i j ar eviću:
da j e A j ku boli pr eboli la, i spade mu sr ma j agluk vezen.
s t r a n a 10 6 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
Pr ogovar a Baht ij ar eviću: Maj ka ci č i , kose č upa.
" T r uhni, vehni , moj vezen j agluč e, Sve sar ač e r asplakala.
t r uhnu r uke koj e su t e vezle, Kad j e bila pr ed I mar e,
sit ni zubi št o konce t r gahu, lj ut o ci č i Mor ić maj ka,
medna ust a št o žice br oj ahu!" r use kose maj ka č upa,
oko sebe r azbacuj e.
59 . KA D MORI ĆE POHVA T A ŠE Sve I mar e r asplakala.
Kad j e bila pr ed kapij u,
Kad Mor i će pohvat aše moli la se kapidži j i:
uz Kovač e povedoše, " Bogom br at e, kapi dži j a,
uz Kovač e, nad Kovač e, pr opust i me kolćehaj i ."
a odat le na J ekovac. T ur č in bj eše kapidžij a,
U ič kalu zat vor iše, pr opust i o Mor i ć maj ku
u zindan i h pobacaše. Kad j e bi la kol ćehaj i ,
Kad t o č ula Mor i ć maj ka, mol ila se Mor i ć maj ka:
polet j ela kr oz Sar ač e. " Bogom br at e, kolćehaj a,
s t r a n a 10 7 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
pust i meni j ednog si na: daćemo mu st o dukat a."
j ali I br u, j ali Pašu, T elal vič e t r i mj eseca,
na poklon t i dva č if l uka, nit ko nj emu ne kazuj e.
i bij eli moj i dvor i!" J ednoć vi knu na Bašč ar šij ' ,
Sažal i se kolćehaj i , kod nj eg st ade j edna cur a,
pust i nj oj zi oba sina. j edna cur a mal odobna.
Z a t o č uše ami dži ći , Govor ila t el al - agi:
ami dži ći i daj džići " Daj t i meni st o dukat a,
digoše se kol ćehaj i: kazaću t i za Mor i će.
" Št o nam pušća dva haj duka, Eno nj ih na A t - mej danu,
dva haj duka, dva Mor i ća!" u T uli ća b' j elu dvor u,
Govor i o kolćehaj a: zat vor eni t r i mj eseca."
" Pr evar i me Mor i ć maj ka." Kad t o č uo t el al - aga,
Pa on pušća t elal- agu, on j e vodi kolćehaj i .
t elal vič e po č ar šij i : On j oj dade st o dukat a.
" Ko nam kaže za Mor i će, I on posla č ohadar e,
s t r a n a 10 8 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
T ul ić- dvor e bast isaše, J elko moj a, di lber t i si!
na ležeće povezaše, Puno put me napoj i la
do dva br at a, dva Mor ića. i mezet om nahr ani la!
N a A t - mej dan povedoše, Sut r a ću t i umr i j et i !"
a ot ale na Lat inluk. Odat le i h povedoše,
Kad su bi li kr oz Lat inluk, uz Kovač e navedoše.
t ad zapj eva Mor ić I br o: Kad su bili pod T abi j u
" Lat i nl uč e, mr ač an t i si , zamoli se Mor ić I br o:
A nđ o moj a, dil ber t i si! " Bogom br aćo, č ohadar i ,
Dost a put me napoj ila, zast av' t e se pod T abi j om,
i mezet om nahr ani la! da j a vidi m svo Sar aj ' vo:
Sut r a ću t i umr ij et i!" u Sar aj ' vu moj e dvor e,
Odat le ih povedoše, u dvor ima st ar u maj ku,
uz Var oš ih navedoše, spominj e l i svoga Pašu
a zapj eva Mor i ć Pašo: i mlađega si na I br u!"
" Oj Var oši r avna t i si, Odat le i h povedoše,
s t r a n a 10 9 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
u ič kalu zat vor iše, I zun dođ e kolćehaj i,
t eško gvožde navali še, da s' udave dva Mnr i ća.
u zindan i h pobacaše. Dva hamala dovedoše,
Haber dođ e st ar oj maj ci , t anak t enef j oglaj saše,
u poslu se pr idesil a, i t amni cu ot vor iše.
st ar a maj ka pi t u kuha, Govor ili č ohadar i:
u r uci j oj zlat an i br ik, " Haj de, buj r um, Mor i ć Pašo,
a u dr ugoj okl agi j a. vakt i - sahat t ebi doš' o,
Maj ka let i , lj ut o cvi li, valj a, Pašo, umir at i!"
t eško kune č ar šilij e, Lahko Mor i ć Pašo skač e,
št o dadoše dva j unaka, t eške si ndžir - hal ke zveč e.
dva j unaka dva Mor i ća, Kad j e bio na T abi j i,
ona let i na Kovač e. moli o se Mor ić Pašo:
Kad j e bi la pr ed i č kal u, " O Boga vam, č ohadar i ,
nađe vr at a zat vor i t a. daj t e i zun Mor ić Paši,
T u se maj ka baj li sal a. da j a uzmem avdest na se,
s t r a n a 110 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
da j a klanj am dva r ećat a!" r ahmet dade svome br at u.
Dopust iše Mor ić Paši, I on mol i č ohadar e,
uze avdest , klanj a Pašo. da on uzme avdest na se,
T ad ga t ur ski posadiše, i da klanj a dva r ećat a.
na nj eg t enef namet nuše, I zun daše č ohadar i .
a hamali pr i t egoše... Kada klanj a Mor ić I br o,
T op mu puč e na T abij i , i nj eg t ur ski posadi še,
udaviše Mor i ć Pašu. j agli t enef namet nuše,
Čohadar i s' povr at iše, a hamali pr it egnuše...
Mor ić I br i govor iše: Kada t enef popust iše,
" Haj de, buj r um, Mor i ć I br o!" I br o oč i iskolač i ...
I br o skač e, hal ke zveč e. Opet t enef pr i t egnuše,
Kad izi đe na T abi j u a kad opet popust iše,
i ugleda br at a Pašu, I br o oč i iskolač i ...
udavlj ena na T abi j i , Opet t enef pr i t egoše,
pr ol i suze Mor ić I br o, a kad opet popust iše,
s t r a n a 111 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
govor io Mor i ć I br o: više ni j e ni ust ala.
" Donesi t e demi skij u,
izvadit e hamaj li j u, 60. Žalost na Pj esanca Plemenit e Hasanaginice
iz desnice r uke moj e!" Skupio Abat e Alber t o For t is
Donesoše, izvadiše. ( Viaggio in Dalmayia, volume pr imo,
j agli- t enef pr it egoše. Venezia, 1774, pagine 98- 105)
T op mu puč e na T abij i , [sa For t is' or t ogr af ij om]
udaviše Mor i ć I br u.
T ad i m maj ku r azt r i zniše. Sct o se bj eli u gor j e zelenoj ?
Mor ić maj ka ulet j ela Al-su snj ezi, al-su labut ove?
u ič kalu, na T abij u. Da su snj ezi vech-bi okopnuli;
Kada vi dj e udavlj ena Labut ove vech-bi polet j eli.
oba si na, dva M or ića, Ni-su snj ezi, nit -su Labut ove; 5
t ad zacvili i zavr išća: Nego sciat or Agie Asan-Aghe.
" Rano, r ano, dva Mor i ća!" On bolu-j e u r anami gliut imi.
Kako na nj i h maj ka pal a, Oblaziga mat er , i sest r iza;
s t r a n a 112 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
A Gliubovza od st ida ne mogla. Da! moj br at e, velike sr amot e! 25
Kad li-muj e r anam' boglie bilo, 10 Gdi-me saglie od pet er o dize!
Ter por uça vj er noi Gliubi svoj oj : Bexe muçi: ne govor i nist a.
Neçekai-me u dvor u bj elomu, Vech-se mâscia u xepe svione,
Ni u dvor u, ni u r odu momu. I vadi-gnoj Kgnigu opr oschienj a,
Kad kaduna r j eci r azumj ela, Da uzimglie podpunno viençanj e, 30
J osc-j e j adna u t oj misli st ala. 15 Da gr e s' gnime maj ci u zat r aghe.
J eka st ade kogna oko dvor a: Kad Kaduna Kgnigu pr ouçila,
I pobj exe Asan-Aghiniza Dva-j e sîna u çelo gliubila,
Da vr ât lomi kule niz penxer e. a due chier e u r umena liza:
Za gnom t er çu dve chier e dj evoike: A s' malahnim u besicj e sinkom 35
Vr at i-nam-se, mila maj ko nascia, 20 Odj elit i nikako ne mogla.
Ni-j e ovo babo Asan-Ago, Vech-j e br at az za r uke uzeo,
Vech daix a Pint or ovich Bex e. i j edva-j e sinkom r azt avio:
I vr ât ise Asan Aghiniza, Ter -j e mechie K' sebi na Kogniza,
Ter se vj escia br at u oko vr ât a. S' gnome gr ede u dvor u bj elomu. 40
s t r a n a 113 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
U r odu-j e malo vr j eme st âla, „A u Kgnizi lj epo t e mogliasce,
Malo vr j eme, ne nedj egliu dana, „Kad pokupisc Gospodu Svat ove
Dobr a Kado, i od r oda dobr a, „Dugh podkliuvaz nosi na dj evoj ku;
Dobr u Kadu pr ose sa svî st r ana; „Kadà bude Aghi mimo dvor a, 60
Da maj vechie I moski Kadia. 45 „Neg-ne vidî sir ot ize svoj e.”
Kaduna-se br at u svomu moli: Kad Kadii bj ela Kgniga doge
Aj , t ako t e ne xelila, br at zo! Gospodu-j e Svat e pokupio.
Ne moi mene davat za nikoga, Svat e kuppi gr ede po dj evoiku.
Da ne puza j adno ser ze moj e Dobr o Svat i dosli do dj evoike, 65
Gledaj uchi sir ot ize svoj e. 50 i zdr avo-se povr at ili s' gnome.
Ali Bex e ne haj asce nist a, A kad bili Aghi mimo dvor a,
Vech-gnu daj e I moskomu Kadii. Dve-j e chier ze s' penxer e gledaj u,
J osc kaduna br at u-se mogliasce, A dva sîna pr id-gnu izhogiaj u,
Da gnoj pisce list ak bj ele Knighe, Ter e svoj oi maj çi govor iaj u. 70
Da-j e saglie I moskomu Kadii. 55 Vr at i-nam-se, mila maj ko nascia,
„Dj evoika t e lj epo pozdr avgliasce, Da mi t ebe uxinat i damo.
s t r a n a 114 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
Kad t o çula Asan-Aghiniza, Kad t o çula Asan Aghiniza,
St ar iscini Svat ov govor ila: Bj elim liçem u zemgliu udar ila; 90
Bogom, br at e Svat ov St ar iscina, 75 U pût -se-j e s' duscj om r azt avila
Ust avimi Kogne uza dvor a, Od xalost i gledaj uch sir ot a.
Da davuj em sir ot ize moj e.
Ust avise Kogne uza dvor a. 6 0 I . ŠT O SE B' J ELI U GORI Z ELEN OJ ?
Svoj u dizu lj epo dar ovala. Muni b Maglaj lić
Svakom' sinku nozve pozlachene, 80 Št o se bj eli u gor i zelenoj ?
Svakoj chier i çohu da pogliane; A l' su snj ezi , al' su labudovi?
A malome u besicj e sinku Da su snj ezi, već bi okopnuli ,
Gnemu saglie uboske hagline. labudovi , već bi polet j eli ;
A t o gleda J unak Asan-Ago; nit ' su snj ezi , ni t ' su labudovi,
Ter dozivglie do dva sîna svoj a: 85 nego šat or age Hasan- age:
Hodt e amo, sir ot ize moj e, on boluj e u r anami lj ut im.
Kad-se nechie milovat i na vas Oblazi ga mat er i sest r i ca,
Maj ko vascia, ser za ar giaskoga. a lj ubovca od st ida ne mogla.
s t r a n a 115 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
Kad li mu j e r anam' bolj e bilo, gdi me šalj e od pet er o dice!"
t er por uč a vj er noj lj ubi svoj oj : Beže muč i , ne govor i ništ a,
" N e č ekaj me u dvor u b' j elomu, već se maša u džepe svione,
ni u dvor u, ni u r odu momu!" i vadi nj oj knj igu opr ošćenj a,
Kad kaduna r ' j eč i r azumj ela, da uzimlj e pot puno vj enč anj e,
j oš j e j adna u t oj misli st ala, da gr e s nj ime maj ci uzat r age.
j eka st ade konj a oko dvor a, Kad kaduna knj igu pr ouč i la,
i pobj eže Hasanaginica, dva j e sina u č elo lj ubil a,
da vr at l omi kuli ni z pendžer e. a dv' j e ćer i u r umena li ca;
Z a nj om t r č u dvi ćer i dj evoj ke: a s malahni m u bešici sinkom,
" Vr at i nam se, mil a maj ko naša, od' j el it i nikako ne mogla,
ni j e ovo babo Hasan- aga, već j e br at ac za r uke uzeo,
već dai dža, Pint or ović beže!" i j edva j e si nkom r ast avi o,
I vr at i se Hasanagi ni ca, t er j e meće k sebi na konj ica,
t er se vj eša br at u oko vr at a. s nj ome gr ede dvor u bij elomu.
" Da, moj br at e, vel ike sr amot e, U r odu j e mal o vr ' j eme st ala,
s t r a n a 116 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
malo vr ' j eme, ni nedj elj u dana, kad pokupiš gospodu svat ove,
dobr a kada i od r oda dobr a, dug pul duvak nosi na dj evoj ku,
dobr u kadu pr ose sa svih st r ana, kada bude agi mi mo dvor a,
da naj veće imoski kadi j i . nek' ne vidi si r ot ice svoj e!"
Kaduna se br at u svomu mol i: Kad kadi j i b' j ela knj i ga dođe,
" A h, t ako t e ne želi la, br aco! gospodu j e svat e pokupi o,
N emoj mene davat za ni koga, svat e kupi , gr ede po dj evoj ku.
da ne puca j adno sr ce moj e, Dobr o svat i došli do dj evoj ke,
gledaj ući si r ot i ce svoj e!" i zdr avo se povr at il i s nj ome.
A li beže ne haj aše ništ a, A kad bi li agi mi mo dvor a,
već nj u daj e i moskom kadij i . dvi j e ćer ce s pendžer a gledahu,
J oš kaduna br at u se molj aše, a dva sina pr id nj u i zhožđahu:
da nj oj piše list ak b' j ele knj i ge, t er e svoj oj maj ci govor ahu:
da j e šalj e imoskom kadi j i: " Svr at i nam se, mil a maj ko naša,
" Dj evoj ka t e l ' j epo pozdr avlj aše, da mi t ebi uži nat i damo!"
a u knj i zi l' j epo t e molj aše, Kad t o č ula Hasanaginica,
s t r a n a 117 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
st ar išini svat ov' govor il a: b' j elim li cem u zeml j u udr i la,
" Bogom br at e, svat ov' st ar išina, uput se j e s dušom r ast avi la,
ust avi mi konj e uza dvor a, od žal ost i , gledaj uć' si r ot a!
da dar uj em si r ot i ce moj e!"
Ust aviše konj e uza dvor a.
Svoj u dicu l ' j epo dar ovala:
svakom sinku nože pozlaćene,
svakoj ćer i č ohu do polj ane;
a mal omu u bešici sinku,
nj emu šalj e u bošč i halj i ne.
A t o gleda j unak Hasan- aga,
t er dozivl j e do dva sina svoj a:
" Hod' t e amo, si r ot ice moj e,
kad se neće smi lovat i na vas,
maj ka vaša sr ca ar đ askoga!"
Kad t o č ul a Hasanagi nica,
s t r a n a 118 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
60 I I . ŠT O SE B' J ELI U GORI Z ELEN OJ ? J oš j e, j adna, u t oj misli st ala,
A li j a I saković J eka st ade konj a oko dvor a:
Št o se b' j eli u gor i zelenoj ? I pobj eže Hasanaginica
Al' su sn' j ezi al' su labut ovi? Da vr at lomi kule niz pendžer e,
Da su sn' j ezi već bi okopnuli, Za nj om t r ću dv' j e ćer e dj evoj ke:
Labut ovi već bi polet j eli. "Vr at i nam se, mila maj ko naša!
Nit su sn' j ezi, nit su labut ovi, Nij e ovo babo Hasan-aga,
Nego šat or age Hasan-age. Već daidža Pint or ović beže."
On boluj e u r anama lj ut im. I vr at i se Hasanaginica,
Oblazi ga mat er i sest r ica, Te se vj eša br at u oko vr at a:
A lj ubovca od st ida ne mogla. "Da, moj br at e, velike sr amot e,
Kad li mu j e r anam' bolj e bilo. Gdi me šalj e od pet er o dice ! "
Ter por uča vj er noj lj ubi svoj oj Beže muč i, ne govor i ništ a,
"Ne čekaj me u dvor u b' j elomu, Već se maša u džepe svione
Ni u dvor u, ni u r odu momu ! " I vadi nj oj knj igu opr ošćenj a,
Kad kaduna r ' j eč i r azumj ela, Da uzimlj e pot puno vj enč anj e,
s t r a n a 119 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
Da gr e s nj ime maj ci uzat r age. "Aj t ako t e želila, br aco!
Kad kaduna knj igu pr ouč ila, Nemoj mene davat za nikoga,
Dva j e sina u čelo lj ubila, Da ne puca j adno sr ce moj e
A dv' j e ćer e u r umena lica, Gledaj ući sir ot ice svoj e."
A s malahnim u bešici sinkom Ali beže ne haj aše ništ a,
Od' j elit i nikako ne mogla, Već nj u daj e imoskom kadij i.
Već j e br at ac za r uke uzeo, J oš kaduna br at u se molj aše
I j edva j e s' sinkom r ast avio, Da nj oj piše list ak b' j ele knj ige,
Ter j e meće k sebi na konj ica, Da j e šalj e imoskom kadij i:
S nj ome gr ede dvor u bij elomu. "Dj evoj ka t e l' j epo pozdr avlj aše,
U r odu j e malo vr ' j eme st ala, A u knj izi l' j epo t e molj aše,
Malo vr ' j eme, ni nedj elj u dana, Kad pokupiš gospodu svat ove,
Dobr a kada, i od r oda dobr a, Dug pul' duvak nosi na dj evoj ku:
Dobr u kadu pr ose sa svih st r ana, Kada bude agi mimo dvor a,
A naj veće imoski kadij a. Nek ne vidi sir ot ice svoj e."
Kaduna se br at u svome moli: Kad kadij i b' j ela knj iga dođe,
s t r a n a 12 0 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
Gospodu j e svat e pokupio, Svoj u dicu l' j epo dar ovala,
Svat e kupi gr ede po dj evoj ku. Svakom sinku nazve pozlaćene,
Dobr o svat i došli do dj evoj ke Svakoj ćer i č ohu do polj ane;
I zdr avo se povr at ili s nj ome. A malomu u bešici sinku
A kad bili agi mimo dvor a, Nj emu šalj e u bošći halj ine.
Dv' j e j e ćer ce s pendžer a gledahu A t o gleda j unak Hasan-aga,
A dva sina pr id nj u ishođahu, Ter dozivlj e do dva sina svoj a:
Ter e svoj oj maj ci govor ahu: "Hod' t e amo, sir ot ice moj e,
"Vr at i nam se, mila maj ko naša, Kad se neće smilovat i na vas
Da mi t ebi užinat i damo!" Maj ka vaša sr ca r đavskoga!"
Kad t o č ula Hasanaginica, Kad t o č ula Hasanaginica,
St ar išini svat ov govor ila: B' j elim licem u zemlj u ud' r ila
"Bogom br at e, svat ov st ar išina, Uput se j e s dušom r ast avila
Ust avi mi konj e uza dvor a. Od žalost i gledaj ući sir ot â.
Da dar uj em sir ot ice moj e."
Ust aviše konj e uza dvor a.
s t r a n a 12 1 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
I Z VORI : 5. Bol boluj e gondže Mehemede Rukopisna zbir ka Osmana
1. U sv' j et u se naći ne mogaše A. Đikića: Her cegovač ki biser . Sr pske muslimanske nar odne
Behar , 3/ 1902-03, 7, 110-111. ženske pj esme iz Her cegovine, pj esma br . XXXVI I I .
2. Fer man dođe iz St ambola 6. Oganj gor i u zelenoj gor i
Nar odne pj esme, po Her ceg-Bosni sabr ao i ur edio: I van J . Gaj r et , 4/ 1911, 9, 140, pod naslovom Oganj gor i. Zabilj ežio:
Mar unović, Zadar 1906, st r . 9-14. Mar unovićev naslov: Muhar em Hilmi Kur t agić.
Pj esma o pogibij i br aće Mor ića. Pj esma j e zabilj ežena od 7. Kolo igr a na sr ed Sar aj eva
Muhar ema Por č e iz Sar aj eva. Behar , 4/ 1903-04, 14, 220, pod naslovom Lj epot ica Fat a.
3. Kad mor ij a Most ar mor ij aše Zabilj ežio I br ahim Daut ović.
Biser , 2/ 1913, 12, 275. Zbir ka Fehima H. Bašč auševića. 8. Knj igu piše sr pski knj aže
4. Klikovala pr ebij ela vila Pj evao Hamza Šilj ak iz Tešnj a. Zabilj ežio Muhamed Bego
Vuk S. Kar adžić, Sr pske nar odne pj esme iz Her cegovine Gr adaščević iz Gr adačca.
(ženske), Beč 1866, br . 22. Zbir ka Vuka Vr č evića. 9. Ali-beg se s lj ubom zavadio
Vr čevićev naslov: Vila i đevoj ka. Rukopisna zbir ka Sukej ne Žige pod naslovom: 100 sevdalinki
i dr ugih nar . pj esama, br . 93, st r . 82-83.
s t r a n a 12 2 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
10. Ur odila b' j elica šenica 16. Vezak vezla Adem-kada, mlada nevj est a
Rukopisna zbir ka I vana Zovke, sv. I I I , br . 74, st r . 155. Lj ubavne nar odne pj esme iz Bosne i Her cegovine. I zbor i
11. Koliki j e J avor na planini r edakcij a Hamid Dizdar , Sar aj evo 1953, st r . 123-124.
Gaj r et , 4/ 1911, 12, 190. Zabilj ežio: Behluli Must af a, Tuzla. 17. Maj ka Fat u r ano budi
12. Dvij e kule na Zagor j u bile Novi behar , 3/ 1929-30, 8, 131.
Behar , 1/ 1900-01, 20, 320, Pod naslovom Dva br at a. 18. Zlat no sedlo po vodi plivaše
Pr ibilj ežio M. B. KURT, br . 47, st r . 107.
13. Zbor se kupi na Kakanj pazar u 19. U sr id šeher a, u sr id Baj ne Luke
Rukopisna zbir ka Must af e A. Mulalića, sv. I I , br . 451. Novi behar , 2/ 1928-29, 3, 34-35. Zabilj ežio I br ahim
14. Pot r esla se gor a od ist oka Džaf č ić.
Rukopisna zbir ka Vinka Vice Palunka, ppesma br . 9, st r . 40- 20. Kol' ko cvili gor a Gar evina
41. Palunkov naslov: Tr ešnj a u Lj ubinj u. Biser , 3/ 1918, 3/ 4, 54-55. I z zbir ke: "Har emske r uže".
15. Falila se Mahmut pašinica Sabr ao: Biser džik.
Alij a Namet ak, Od bešike do mot ike. 21. Pr ocvilila gor a šimšir ova
Nar odne lir ske i pr ipovij edne pj esme bosansko-her cego- Novi behar , 3/ 1929-30, 17/ 18, 287. Zabilj ežio nepoznat i
vač kih muslimana, Sar aj evo 1970, st r . 190-191. sar adnik pod pseudonimom Džem-bu-ni.
s t r a n a 12 3 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
22. Meho s maj kom po has-bašči hoda 29. Zagr milo iznad Visokoga
KURT, br . 5, st r . 29-35, pod naslovom Meho i Fat a. Rukopisna zbir ka Mir ka Šest ića, br . 5.
23. Udaj e se Alibegovica 30. U St ambolu akšam okuj iše
Bosanska vila, 17/ 1902, 18/ 19, 349. Behar , 6/ 1905-06, 9, 138-139. I z zbir ke: Hadže- Zade.
24. Husej in se u svat ove spr ema 31. I z Šemboj a t opi udar iše
ZOVKO, sv. I V, br . 157. Rukopisna zbir ka I vam Znvke. Obj avlj eno u knj izi H.
25. U našega bega Ali-bega Kr nj ević, Usmene balade Bosne i Her cegovine, Sar aj evo
Rukopisna zbir ka Fehima H. Bašč auševića, br . 26. 27. 28. 1973, st r . 400.
26. Kad umr ij e sr ma I br ahime 32. Sunce bi sj alo, ali ne može
Bosanska vila, 11/ 1896, 18, 292. Mar unović, st r . 19, pod naslovom Zadnj a želj a (Sar aj evo).
27. Pust a bolest u sv' j et udar ila 33. Dvor e mela Alibegovica
Bosanska vila, 1/ 1886, 5, 79. Behar , 5/ 1904-05, 1, 12. Zabilj ežio Must af a Kur t agić.
28. Fali mi se Muj o momč e mlado 34. Kad slavuj i t ići zapj evaše
Gaj r et , 6/ 1913, 10/ 11, 207-208, pod naslovom Dj evoj ačka ĐI KI Ć, br . XXI X.
klet va. Zabilj ežio: Avdo Cir ić. 35. Sar aj evo, št o si neveselo?
Bosanska vila, 17/ 1902, 10, 195.
s t r a n a 12 4 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
36. Emina bole boluj e Pj esma Hivzi bega Đumišića, koj i j e poginuo kod Rač e 1292.
Bosanska vila, 9/ 1894, 7, 106. Zabilj ežio St . R. Delić. ili 1876. godine, bij ući se sa Sr bima za svoj u domovinu.
37. Budim gr adi beže Baj r am-beže 42. Tužila se Ganibegovica
Smail Balić, Die Kult ur der Bosniaken. Die muslimische Bosanska vila, 12/ 1897, 4, 59. Zabilj ežio Omer -beg
Komponent e, Wien 1973, st r . 36-37. Sulej manpašić.
38. Št o ' no cvili u Glamoč u gr adu? 43. Mr ak zat eče po gor i svat ove
Vuk S. Kar adžić, Sr pske nar odne pj esme, knj . I , Beogr ad Behar , 9/ 1908-09, 1, 12-13.
1953, br . 651. Kar adžićev naslov: Opet t vr đa u vj er i. 44. Sina r odi Sinanbegovica
39. Muj o gleda Aj kunu dj evoj ku Novi behar , 1/ 1927-28, 3, 12, pod naslovom Sinanbegovica.
Pj evao Selim Salihović (1910-1986), pj evač i sazlij a iz 45. Gledali se Muj o i Nizama
J anj e kod Bij elj ine. M. Maglaj lić, Muslimanska usmena balada, Sar aj evo 1985,
40. U kadune Hasanaginice .st r . 65-66. Pj evao Selim Salihović iz J anj e kod Bij elj ine.
Bosanska vila, 10/ 1895, 8, 123-124. I z zbir ke St . R. Delića. 46. Kad Vilići seku udavaše
41. Knj igu piše sr pski knj aže Nikola Tor dinac, Hr vat ske nar odne pj esme i pr ipoviedke iz
I st očno blago. Sabr ao i pr eveo Mehmed-beg Kapet anović Bosne, Vukovar 1883, br . 5. st r . 18-19.
Lj ubušak, svezak I I , Sar aj evo 1897. Lj ubušakov naslov:
s t r a n a 12 5 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
47. J a kakva j e sj aj na mj eseč ina 53. Šet ao se aga Hasan-aga
Rukopisna zbir ka Alij e Bej t ića, br . 246. Biser , 2/ 1913-14, 14, 221, pod naslovom Hasanaginica.
48. Po gor i se zelen baj r ak vij e 54. Vezak vezla Dženet ića Diša
Gaj r et , 9/ 1925, 16, 255, pod naslovom Por uka Novi behar , 6/ 1932-33, 14/ 15, 197. Zabilj ežio: Muhamed
Must aj begova. Hadžij ahić.
49. Razbolj e se Havaliću Bego 55. Muj o gleda u mahali Zlat u
Behar , 6/ 1905-06, 7, 108. I z zbir ke: Osman Sabr ij e. Nar odno blago. Sakupio i izdao Mehmed beg Kapet anović
50. Br at u sest r e konj a doj ahiva Lj ubušak po Bosni, Her cegovim i susj ednim kr aj evima,
Bosanska vila, 12/ 1897, 13, 203. Her cegovke. Sr pske nar . Sar aj evo 1887 st r . 339-345. Lj ubušakov naslov: Gr ozna
ženske pj esme iz Most ar a. Nur udin I bnul-Hadžer . lj ubav Čelebij e Muj e.

51. Vezak vezla Gabelkinj a Zlat a 56. San usnila Hasanaginica
Behar , 6/ 1905-06, 9, 140-141, pod naslovom Gabelkinj a Bosanska vila, 10/ 1895, 8, 124.
Zlat a. 57. Sunce zasj a šeher Bij elj inu
52. Vezak vezla Zlat ij a đevoj ka Novi behar , 4/ 1930-31, 2/ 3, 46-47. Po kazivanj u r ahm.
Novi behar , 1/ 1927-28, 19, 307. Emke Kr aj inović iz Omer begovač e zabilj ežio: Sakib-Seid
s t r a n a 12 6 o d 12 7
© 2002
B OS N A F OL K
Agić. Pj esma j e pr vi put obj avlj ena u č asopisu Gaj r et , Munib Maglaj lić pr oč it ao i dr uga ver zij a pj esma br oj 60 I I ;
11/ 1924, 8, 129, ali j e t ekst iz Novog behar a č ist ij i. onako kako j e For t isov t ekst balade pr oč it ao Alij a
58. Kad j e kuga Most ar pohodila I saković.
ŽI GA, br . 58, st r . 52-53. Pr oblem č it anj a XALOSTNE PJ ESANZE… j e det alj no
59. Kad Mor iće pohvat aše analizir an kod M. Maglaj lić, Od zbilj e do pj esme. Ogledi o
Rukopisna zbir ka Muhameda Fej zi-bega Kulinovića iz usmenom pj esništ vu, Banj a Luka 1983, st r . 107-111).
Sar aj eva. Pj esma j e pr vi put obj avlj ena u knj izi Đenane O Hasanaginici j e pisao i Par r y Milman u “Ćor Huso”- st udij i
But ur ović, Mor ići. Od st var nost i do usmene pr edaj e, o pj esmama J užnih Slavena. Pogledaj na
Sar aj evo 1983, st r . 207-211. ht t p:/ / her kos.ar t sf ac.csuohio.edu/ huso/ t ext s/ menu_has.h
60. Št o se b´ j eli u gor i zelenoj t ml- edicij a David E. Bynum Colombo 1998.
Alber t o For t is, Viaggio in Dalmazia, Volume Pr imo, Venezia
1774, st r . 98-105. Tekst u izvor nika, uz koj i j e napor edo
donesen pr ij evod na t alij anski j ezik, For t is j e dao naslov
XALOSTNA PJ ESANZA PLEMENI TE ASAN-AGHI NI ZE.
Ovdj e j e doneseno t umač enj e For t isova t ekst a balade u
dvij e ver zij e: pr va pj esma br oj 60 I ; onako kako j u j e
s t r a n a 12 7 o d 12 7
© 2002

Balade Bosnjaka - 60 Najljepsih Balada

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Balade Bosnjaka - 60 Najljepsih Balada

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

BALADE

KOP E NHAGE N , DANMARK

1. U sv' j et u se naći ne mogaše 17. Maj ka Fat u r ano budi

2. Fer man dođe iz St ambola 18. Zlat no sedlo po vodi plivaše

3. Kad mor ij a Most ar mor ij aše 19. U sr id šeher a, u sr id Baj ne Luke

5. Bol boluj e gondže 21. Pr ocvilila gor a šimšir ova

7. Kolo igr a na sr ed Sar aj eva 23. Udaj e se Alibegovica

9. Ali-beg se s lj ubom zavadio 25. U našega bega Ali-bega

10. Ur odila b' j elica šenica 29. Kad umr ij e sr ma I br ahime

15. Falila se Mahmut pašinica 31. I z Šemboj a t opi udar iše

33. Dvor e mela Alibegovica 49. Razbolj e se Havaliću Bego

35. Sar aj evo, št o si neveselo? 51. Vezak vezla Gabelkinj a Zlat a

36. Emina bole boluj e 52. Vezak vezla Zlat ij a đevoj ka

40. U kadune Hasanaginice 56. San usnila Hasanaginica

42. Tužila se Ganibegovica 58. Kad j e kuga Most ar pohodila

44. Sina r odi Sinanbegovica 60. Št o se b´ j eli u gor i zelenoj

45. Gledali se Muj o i Nizama

46. Kad Vilići seku udavaše

47. J a kakva j e sj aj na mj esečina

ot išli su po l' j epu dj evoj ku,

U sv' j et u se naći ne mogaše, sad se t voj i m svat ovima nadam."

št o Mehemed Fat u mi lovaše; Meho šut i, ništ a ne besj edi,

mi sli Fat a uzet će j e Meho, onda r eč e svoj oj mi loj maj ci:

Fat a svoj e r uho pr odavala. br zo mi ga na t el al a dala,

Mehemedu govor i la maj ka: br zo mi ga na dr ugom gledal a,

t i se pr ođ i Smilj ani ća Fat e, Dade maj ka ač ik mint an mavi ,

Fat a ni j e r oda gospodskoga, ode Meho t i j esni m sokakom,

j er u Fat e b' j ela r uha nema! ispr ed dvor a plemeni t e Fat e.

T i si , si ne, r oda gospodskoga, Pr ed nj eg' ml ada išet ala Fat a:

J a sam t ebi zlat o ispr osil a, št o si mene na t o nauč i o?"

sa Z agor j a Umi hanu ml adu, Meho šut i ništ a ne besj edi ,

" Ž ivot a t i i t voga i moga, N eće Meho da skine dj evoj ke,

kaži meni, št o si neveseo!" al' da vidi š Mehemeda maj ke,

Meho kaza št o j e i kako j e, gdj e povadi doj ke i z nj edar a,

u t o dođe iz dvor a r obi nj a: poč e sina pr okli nj at i svoga.

došli su t i kićeni svat ovi , pa on skinu sa konj a dj evoj ku.

da t i skineš sa konj a dj evoj ku!" Kad j e bi lo več er po akšamu,

N e ht j e Meho da ot iđe dvor u, več er aše i akšam klanj aše.

onoga svi j et a i ovog cvi j et a!" Da vidi t e gondže Mehemeda!

T ad j e M eho Fat u poslušao, On ne ski da duvak sa dj evoj ke,

pa on ode b' j elu dvor u svome, da dj evoj ci b' j elo li ce lj ubi ,

kad mu zl at o na konj u st aj aše. već on sj ede na šikli sanduke,

Ml adu Mehi govor i la maj ka: pa on uze sadef li t ambur u.

da dj evoj ci pul i duvak skidam; Ski ni malo pul i duvak s glave,

n' j esam, Fat o, ži vot a mi moga, Da t i vidi m lice i obr ve!"

ži vot a mi i moga i t voga! Kad dj evoj ka duvak podi gnula,

Mi sliš, Fat o, misliš, dušo moj a, si nu l ice kano žar ko sunce,

n' j esam Fat o, t ebe ne želi o, T ada r eč e beže Mehemede:

već se j unak t obom oženio, " A Boga mi , pr i kladna dj evoj ko,

u džennet u, na pr vom konaku! i lj epša si i viša od Fat e,

da dj evoj ci r use kose mr si m; Selam ćeš mi maj ci uč ini t i,

Mi sliš, Fat o, misliš, dušo moj a, Kad u j ut r u bij el dan osvane,

da dj evoj ci cr ne oč i mut im; nek sakupi hodže i hadži j e,

št o mi ga j e Fat a odgoj il a. pa se hvali l' j epi m dj evoj kama,

T r i j e f i ldiš č ešlj a salomil a, kako mu j e omil j elo zlat o.

t r i kut ij e j aga pot r ošila, I za t oga mnogo i ne pr ođe,

dok mi ga j e mlada odgoj ila. r asr di se nesmilj ena maj ka,

N ek me nose neženj eni momci, udr i nogom u boj ali vr at a,

nek ne i du dr umom šir okij em, odmah su se vr at a ot vor il a,

nek me nose uskij em sokacim, na golemo č udo udar il a:

ispr ed dvor a plemenit e Fat e!" do kolj ena u kr v ugazil a!

Pa dohvat i handžar s č i vi luka, A dj evoj ka st aše u budžaku,

handžar om se u pr sa udr i o, U budžaku, pod puli duvakom.