Revolucionarna Tampa U Kraljevini Srba Hrvata I Slovenaca 1918 1929 Pisi

;WmSm
j .■^■«7!rgV.*,-<11* .-» * -,. i i■Hi—,1 ........ -•,, ■‘.u-ft ■■ IfrH&sSi;
'■■M ' | f l g |j
MHan Vesović
Revolucionarna n#aOQv/ iZ. ■
FT— ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Biblioteka
STUDIJE I MONOGRAFIJE
INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU — NARODNA KNJIGA

INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU
IRO NARODNA KNJIGA
Odgovorni urednik
Dr PERO DAMJANOVIĆ
Za izdavača
VIDAK PERIC
R ecenzenti
Dr BRANISLAV GLIGORIJEVIĆ
Dr TOMA M ILENKOVIĆ
U FINANSIRANJU OVE STUDIJE UČESTVOVALA JE I REPUBLIČKA

ZAJEDNICA NAUKE SRBIJE
D r M ilan Vesović
REVOLUCIONARNA
ŠTAMPA U KRALJEVINI
SRBA, HRVATA I SLOVENACA
1918-1929
INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU

IRO NARODNA KNJIGA
BEOGRAD
SADRŽAJ
PREDGOVOR — — — — — — — — — — — — — — 7
UVOD — — — — — — — — — — — — — — — — 13
Prva glava
REVOLUCIONARNA ŠTAMPA U LEGALNOM PERIODU RADNIČKOG
POKRETA I K PJ 1918—1920. — — — — — — — — — — 25
1. R evolucionarni radnički p o k re t i KPJ o zadacim a i ulozi
štam pe — — — — — — — — — — — — — — 27
2. R evolucionarna štam p a — — — — — — — — — — 37
3. Tiraž i uticaj štam pe n a ra d n ičk u klasu — — — — — — 64
4. O rganizacija izdavanja štam pe — — — — — — — —
a) F in an siran je i ra sp ro stra n je n o st štam pe — — — — — 71
b) R adničke štam p arije — — — — — — — — — — 78
Druga glava
BORBA REVOLUCIONARNOG RADNIČKOG POKRETA ZA LEGALNO
IZDAVANJE ŠTAMPE 1921— 1924. — — — — — —— — — 83
1. Š tam pa u izdavačkoj politici radničkog p o k re ta —— — — 86
2. Listovi i časopisi revolucionarne o rijen tac ije — —— — — 95
3. Tiraž revolucionarne štam pe — — — — —— — — 122
4. Uticaj štam pe n a rad n ič k u klasu — — — —— — — 127
5. M aterijalno-tehnička osnova štam pe — — — —— — — 131
Treća glava
ORIJENTACIJA K PJ I RADNIČKOG POKRETA NA ILEGALNO
IZDAVANJE ŠTAMPE 1925— 1929. — — — — — — — . 145
5
1. Nova o rije n ta c ija KPJ i SKOJ-a d izdavačkoj politici — — — 148
2. Legalna i ilegalna radnička glasila — — — — — — — 158
3. Tiraž i uticaj revolucionarne štam pe — — — — — — — 175
4. F in an siran je i širenje štam pe — — — — — — — — 180
Četvrta glava
SADRŽAJ I ULOGA REVOLUCIONARNE ŠTAMPE
I Listovi legalnog perioda (1918—1920)
1. Fizionom ija i uređivanje listova i izvori in fo rm acija — — — 191

2. Š irenje i sprovođenje ideja o organizacionoj izgradnji KPJ i glav
n i pravci p a rtijsk e aktivnosti — — — — — — — — 196
3. B o rba p rotiv političkog po retk a — — — — — — — — 201
II Legalna štam pa 1921—1929.
1. Fizionom ija listova, uređivanje i izvori in fo rm acija — — — 206

2. O draz id ejn ih i frakcijskih b orbi u radničkoj štam pi — — — 214
3. B orba p rotiv režim a — — — — — — — — — — 225
4. Š tam pa o m eđunarodnom radničkom p o k retu — — — — 232
5. V aspitno-obrazovna uloga štam pe — — — — — — — 237
II I Ilegalna štam pa
1. K arak teristik e ilegalnih glasila i specifičnosti njihovog
u ređ iv an ja — — — — — — — — — — — — — 240
2. S provođenje an tifrak cijsk e linije u KPJ — — — — — 243
Peta glava
REŽIM KRALJEVINE SHS I REVOLUCIONARNA ŠTAMPA
..............
I Štam pa pod udarom civilne i vojne cenzure
1. C enzura — — — •— — — —■ — ■ — —■ — ~ ' — 249

. 2. O m etanje ra s tu ra n ja š ta m p e — — — — — — 259
II Š tam pa pod režim om Obznane i Zakona o zaštiti države
1. Z abrane — — — — — — — — — — — — — 261
2. Progoni ured n ik a, kolportera i čitalaca — — — — — — 277
III S ta v buržoaske šta m p e prem a šta m p i revolucionarnog radničkog
p o k re ta — — — —- — — — — — — — — — — 281
IV Borba radničkog p okreta protiv zabrana i cenzure — — — — 288
ZAKLJUČAK — — — -------- — — — — — —— — 301

PE3IOME — — — — — — — — — — — — —— — 309
PREGLED REVOLUCIONARNE ŠTAMPE — — — — — — — 313
IZVORI I LITERATURA — — — — — — —— —— — : 317
REGISTAR LIČ N IH IMENA — 331
REGISTAR GEOGRAFSKIH IMENA — — —— , — —— —t 337
SKRAĆENICE — — — — — — — — — — — ^ — 340
6
PREDGOVOR
Is to rija revolucionarne štam pe neodvojivi je deo isto rije revolucionarnog

radničkog p o k reta. Kroz štam p u se ogleda složenost ukupne aktivnosti Ko
m u n ističk e p a rtije Jugoslavije i radničkog po k reta: njihov program , ideolo
gija, učešće u političkom životu; sagledavaju se akcije p ro leta rija ta , njegov
položaj, k u ltu rn a klim a, duhovni i politički uticaj. Po n jo j se m ože su d iti o
organizovanosti radničkog pokreta, njegovoj jačin i i stepenu uticaj a na ra d
ničku k lasu i šire narodne m ase. O tuda je ova štam pa danas nezaobilazni
isto rijsk i izvor ne sam o za isto riju radničkog p o k re ta već i za isto riju svoga
doba, p a je, utoliko, izučavanje revolucionarne štam pe višestruko značajno.
O štam p i kao isto rijsk o m izvoru m išljen ja su podeljena: tradicionalna
isto rio g rafija sm a tra štam pu sporednim isto rijsk im izvorom, izvorom drugog
reda; u novijoj istoriografiji ona sve više dobij a tre tm a n prim arnog izvora.
R adnička štam p a je prvorazredni izvor za sve tem e iz isto rije radničkog po
k re ta u slučajevim a kada je objavljivala program e, statu te, pravilnike, zapi
snike sa sednica p artijsk ih forum a, deklaracije, rezolucije, razne izveštaje i
druge zvanične dokum ente. P oređenja su pokazala da su m noga objavljena
d o k u m en ta u štam p i najčešće integralna i identična sa originalim a, a često
su i brižljivije u ra đ en a je r se znalo da će biti objavljena. N aravno, tretm an
p rim arn o g izvora ne m ogu uvek im ati svi izveštaji, kom entari, vesti, beleške,
rep o rtaže i slično.
R adnička štam pa, pa i druga, u odnosu n a arhivska dokum enta, k o ja su
često jednolična, im a posebnu draž. Dok su dokum enta usm erena u većini
slučajeva n a o dređeno p itan je ili g ru p u p itan ja, dotle štam p a u raznolikim
svojim nap isim a prikazuje gotovo čitav život, beleži i kom entariše sve bitne
događaje, dočarava atm osferu vrem ena. Ovome tre b a dodati da štam p a pod-
leže su d u šire jav nosti, i to u m om entu zbivanja događaja o kojim a piše, dok
je većina d o k u m en ata nam enjena užem krug u ljudi, ponekad i tendenciozno
nap isan a da bi istak la ili zam aglila pojedine događaje ili problem e. R azum e
se da ovakve pojave nisu retk e ni u radničkoj štam pi, p a je i u njenom ko-
rišćen ju p o treb n a opreznost i kritičnost.
7
Š tam p a kao v rsta izvora im a i tu p rednost što događaje beleži u konti
n u iran o m nizu, k atk ad iz dana u dan, za duži vrem enski period. Stoga se iz
n je zbivanja ili procesi m ogu sagledati u razvoju i celini. Izvesna p rednost
štam pe n ad arhivskim dokum entim a je i u tom e što su se pojedini događaji
prikazani u njoj m ogli dem antovati, korigovati ili p o tv rd iti u isto m ili d ru
gim listovim a i sam im tim učiniti istinitijim .
Kao svedolc svoga vrem ena i neiscrpno isto rijsk o vrelo, štam pa je po
služila za p isanje b ro jn ih radova iz novije istorije, a u nekim slučajevim a bila
je gotovo jed in i izvor.
Prvo značajno m etodološko p itan je naše tem e jeste šta je revolucionarna
rad n ičk a štam pa i koje vrednosti određenom listu d a ju a trib u t revolucio
narn o sti. Ovo p itan je nam je bilo utoliko teže budući da je diferencijacija
u radničkom pokretu, započeta krahom Druge internacionale n a početku
prvog svetskog rata, došla do punog izražaja posle pobede socijalističke
revolucije u Rusiji. Zbog toga nam se postavljalo p itan je: da li su revolucio
n arn e sam o one p artije, s tru je i pojedinci, kao i njihovi listovi, koji su po
zdravili pobedu okto b arsk e revolucije, osuđivali m inisterijalizam , socijalpat-
riotizam , Drugu internacionalu i bezrezervno prihvatali T reću internacionalu?
P ojedini listovi shodno sta n ju i pokretu, m enjali su o rijen taciju , prelazili
su s d esničarskih n a levičarske pozicije i obrnuto. Ta objektivna situacija
otežavala je naš rad. Ipak, u p ita n ju tretm an a štam pe rukovodili sm o se u
prvom red u njenom sadržinom : kakav stav zauzim a p rem a ra tu , oktobarskoj
revoluciji i Sovjetskoj R usiji, Drugoj, odnosno Trećoj internacionali, k ra j
n jim ciljevim a p ro le ta rija ta — revoluciji i m etodam a za njeno izvođenje i,
konačno, kakav joj je stav p rem a u jed in jen ju radničkih p o k re ta jugosloven
skih zem alja i platfo rm i u jed in jen ja. Sve je to, razum e se, bilo proizvod ideo
loške izgrađenosti i opredeljenosti p o k re ta i stru ja , čija su glasila bili poje
dini listovi. N ajzad, im ali sm o u vidu id ejn u o p redeljenost po k retača i u red
nik a listova i časopisa.
U ilegalnim uslovim a ra d a KPJ i revolucionarnog radničkog po k reta, kada
se nije sm elo na štam pi navoditi čiji je organ, ko su joj stvarni vlasnici i
urednici, a često se zbog cenzure m oralo pisati u zavijenoj form i i um erenijem
tonu, tak o đe nism o m ogli jednostavno odrediti p rip ad n o st, tj. revolucionar
nost listova. Trebalo je u tv rd iti ko sto ji iza listova, odnosno ko su njihovi
po k retači i urednici? D alje su nam poteškoće proisticale i usled p o sto jan ja
frak cija i frakcijskih borbi u n u ta r revolucionarnog radničkog po k reta, koje
su se prenosile i održavale n a štam pu, a često i vodile preko štam pe.
Drugo veom a značajno p itan je je kakvo je bilo m esto i uloga štam pe u
delovanju radničkog p o k reta? Radi sagledavanja tog p ita n ja m orali sm o poći
od zad atak a i ciljeva koje je radnički p o k ret postavljao štam pi u svojoj iz
davačkoj politici, n a jed n o j, i praktičnom spro vođen ju predviđenoj, na d ru
goj stran i. Zbog toga je bilo potrebno istražiti i analizirati program ska i
druga do k um enta o štam pi, ustanoviti način obezbeđivanja m aterijalno-teh-
ničke baze i u tv rd iti sve neophodne podatke za radničke listove i časopise
(vrem enski period izlaženja, urednike, tiraže i đr.). K onačno, trebalo je u tv r
diti rezu ltate koje je postizala svojim u ticajem na rad n ičk u klasu, kao i njenu
m obilizatorsku i organizatorsku ulogu u delovanju po k reta, u p o d stican ju i
vođenju revolucionarnih akcija.
Iako isto rija K om unističke p a rtije Jugoslavije i radničkog p o k re ta (1918—
— 1929), u celini nije dovoljno proučena, osobito za period od 1921. do 1929,
ipak n am je istoriografska lite ra tu ra pružila izvesne m ogućnosti da utvrdim o
listove i časopise koji su pripadali revolucionarnom radničkom pokretu. Re
zu ltati istraživanja radničkog p o k re ta koristili su nam , dakle, da dođem o do
većine naslova revolucionarne radničke štam pe. Do p o d atak a o politici KPJ
i radničkog p o k re ta p rem a štam pi, opisu, sadržini i ulozi listova i časopisa,
njihovoj m aterijalno-tehničkoj bazi, cenzuri, âčinu širen ja i uticaja, kao i
do novih, u lite ra tu ri nezabeleženih listova, došli sm o istraživanjem sam e
štam p e i arhivske građe radničkog porekla, kao i građe državnih i sudskih
organa K raljevine Srba, H rvata i Slovenaca.
In tereso v anje za štam p u do sada je pokazivano, p re svega, sa stanovišta
njenog k o rišćenja kao istorijskog izvora, a ne kao fenom ena vrednog poseb
nog ispitivanja. Ona je usled toga slabo proučena. M onografskih radova o
revolucionarnoj štam pi ovog perioda nem a. Pojedina p itan ja, bez kojih se ne
m ože u celini sagledati naša tem a, nisu gotovo ni doticana: finansiranje,
štam p arije, način širenja, novinarski asp ekt (uređivanje, fizionom ija listova,
žanrovi), sadržaj, uloga i uticaj štam pe, cenzura i slično.
I pored oskudnosti lite ratu re , nekoliko priloga vredni su pažnje, je r daju
celovitije osvrte n a radničku štam p u u pojedinim delovim a naše zem lje: o
Bosni i Hercegovini rad Nikole B abića1, o Crnoj Gori N ike S. M artinovića i
Đoke Pejovića2, o Makedonija B ore M okrova3, i o V ojvodini M ilenka Palića4.
N a žalost, u pom enutim krajevim a (današnjim republikam a, odnosno pokra
jini) revolucionarne štam pe je bilo m alo. Ovakvih radova o revolucionarnoj
štam p i u S rbiji, H rvatskoj i Sloveniji, gde je ona bila n a jb ro jn ija , gotovo i
da nem a. O štam pi KPJ u S rb iji u 1921. i 1922. jedino je pisao M iroslav
N ikolić5.
Nekoliko m an jih članaka o pojedinim listovim a, odnosno časopisim a ko
risno su nam poslužili. O sarajevskom „Glasu slobode” dosta iscrp an i dobar
ra d napisao je Ib rah im K arabegović.6 Dva m an ja priloga publikovana su o
b an jalu čk o m „N arodnom glasu”.7 Stanislava K oprivica-O štrić dala je korisne
osvrte n a prvi ilegalni list KPJ „K om unista” (1921) i zagrebačku „B orbu”.3
T eoretski časopis K PJ „K lasnu b o rb u ” detaljno je obradila N adežda Jovano-
vić.9 Dva priloga o cenzuri u Bosni i H ercegovini (1919— 1920) objavila je
K atica T adić,10 a objavljen je i ra d o borbi KPJ i radničke klase u S rbiji p ro
tiv cenzure od 1919. do 1928. godine.11
Š tam pa SKOJ-a, revolucionarnih sindikata, kao d m nogi značajni listo
vi (beogradske „R adničke novine” i „R adnik”) i časopis „B orba” nisu posebno
obrađivani.
1 Nikola Babić, Radnička štampa u Bosni i Hercegovini do 1941. godine kao

istorijski izvor, Prilozi, 1968, 4, str. 633—639.
2 IIhko C. MapTHHOBiih, OcBpT Ha HCTopujy nanpeAHe niTaMne y Upnoj Top«,
H c r o p u jc K U 3 an u cu , 1948, 3—4, cTp. 161— 185; Boko IlejoBHh, HanpeAHa niTan.via y
IJpHoj Topn 1918— 1941, M c ro p u jc tcu 3 an u cu , 1969, 2— 3, CTp. 271— 288.
I B o p o M o K p o B , H a n p e A H H O T n e n a T b o M a i c e A O H H j a n o M e r 'y A B e T e c b c t c k h B o j-
Pa3i/iedu, 1964, 2, cTp. 174— 187.
h h ,
4 Milenko Palić, O štampi revolucionarnog krila radničkog pokreta na jezicima
narodnosti u Vojvodini 1921—1929, ]ugoslovenski istorijski časopis, 1968, 3—4, str.
135—146. (Dalje M. Palić, O štampi.)
5 Miroslav Nikolić, Legalna štam pa KPJ u Srbiji u 1921. i 1922. godini, Novinar
stvo, 1976, 3—4, str. 22—43.
c Ibrahim Karabegović, „Glas slobode” 1909—1929. i njegov značaj za prouča
vanje istorije radničkog pokreta Bosne i Hercegovine, Prilozi, 1966, 2, str. 27—74;
Radnički pokret Bosne i Hercegovine između revolucionarne i reformističke ori
jentacije 1909—1929, Sarajevo, 1973. (Dalje: I. Karabegović, Radnički pokret BiH.)
7 Nusret Šehić, Trinaest brojeva banjalučkog socijalističkog lista „Narodni
glas", Prilozi, 1965, 1, str. 471—476; Miodrag Čanković, „Narodni glas" borbeni or
gan radničke klase Bosanske krajine, Bibliotekarstvo, 1966, 1, str. 29—43.
8 Stanislava Koprivica-Oštrić, O listu „Komnunista” i m ajskom spisu „Oslobo
đenje", Putovi revolucije, 1967, 9, str. 161—173; Pedeseta godišnjica „Borbe”, Za
greb, 19. II 1922 — 19. II 1972, Časopis za suvremenu povijest, 1972, 1, str. 131—139.
9 Nadežda Jovanović, „Klasna borba", teoretski časopis KPJ (1926—1934, 1937),
Prilozi za istoriju socijalizma, 1970, 7, str. 495—515.
10 Katica Tadić, Cenzura komunističke literature 1919. i 1920. godine u Bosni
i Hercegovini, Bibliotekarstvo, 1969, 3—4, str. 29—42; Prilog pitanju cenzure u BiH
1919—1920, Glasnik arhiva i Društva arhivskih radnika BiH, 1970—71, X—XI, str.
397—409.
II Milan Vesović, Borba KPJ i radničke klase u Srbiji protiv cenzure 1919—
1928, Novinarstvo, 1976, 3—4, str. 44—64.
9
T em atskih bibliografija takođe je m alo. N ajb o lje i vrlo precizne biblio
grafije za rad n ičk u štam p u u Sloveniji izradio je Jože .Munda.12 O naprednoj
štam pi u H rvatskoj p o sto ji sam o jed an bibliografski prilog.18 Za radničku
štam pu u S rb iji im a sam o jed n a sekundarna i n ep o tp u n a bibliografija.14
Publicistički radovi o ovoj tem i nisu ni b ro jn i n i dovoljno naučno za
snovani.15 To je donekle razum ljivo s obzirom n a n ed o stata k naučne lite ra
ture, k o ja tre b a da p re th o d i publicistici. M eđutim , kod nas publicistički ra
dovi najčešće n a sta ju p re istoriografskih.
N ep o stojanje p o tp u n ijih radova o revolucionarnoj štam p i sam o je deli-
m ično nak n adila lite ra tu ra posvećena isto riji revolucionarnog radničkog po
k reta, koja, p rirodno, o štam pi govori sam o onoliko koliko je potrebno da se
objasni sv estrana aktivnost radničkog p o k re ta i uslovi u kojim a je on delo-
vao. O štam pi SKOJ-a p o d atak a im a u stu d iji S lavoljuba Cvetkovića,16 o ra d
ničkoj štam pi u Sloveniji u knjizi F ranca K lopčiča,17 a o štam pi u Vojvodini
u m onografijam a Tom e M ilenkovića18 i Danila Kecića.19 B rojni podaci o štam
pi sadržani su i u stu d ijsk o m radu Ubavke V ujošević i Dragice Lazarević o
Moši Pijade.20
Izvori za našu tem u su vrlo raznovrsni, ali se uglavnom m ogu podeliti u
tri grupe: prvo, štam p a KPJ, SKOJ-a i revolucionarnih sindikata; drugo, ob
javljena i neobjavljena arhivska građa; i treće, izabrani spisi učesnika i ru
kovodilaca revolucionarnog radničkog p o k re ta i njihova publikovana i nepu-
blikovana sećanja.
R adi istraživ an ja štam pe pregledali sm o kataloge i fondove biblioteka
gotovo svih specijalizovanih in stitu ta za isto riju radničkog po k reta i SKJ.
Osim toga, korišćeni su katalozi i fondovi N arodne biblioteke SR S rbije u
B eogradu, Sveučilišne knjižnice u Zagrebu, N arodne in univerzitetne knjižice
u L jubljani, N arodne biblioteke SR Bosne i H ercegovine u S arajevu i Biblio
teke M atice srpske u Novom Sadu.
N aša istraživ an ja su pokazala da pojedini listovi nisu sačuvani. Od poje
dinih ne p o stoje svi brojevi, a i sačuvani se često nalaze u više institucija, tako
da je teško sastaviti kom plete. P rim erci ilegalnih izdanja u dosta slučajeva su
prava retk o st, osobito ona k o ja su izlazila u ino stran stv u . P reštam pana ili
re p rin t izdanja listova su m alobrojna.21
12 Jože Munda, Bibliografija delavskega socijalističnega tiska na Slovenskem

od 1868. do 11. aprila 1920. Prispevki za zgodovino delavskega gibanja, 1962, 1 (pri
log), str. 1—41; Bibliografija marksističnega tiska, 11. april 1920 — 26. marec 1941,
Ljubljana, 1969.
13 Vojo Rajčević, Prilog bibliografiji naprednih novina i časopisa između dva
rata (1918—1941), Putovi revolucije, 1964, 3—4, str. 530—552.
14 3opan IlaHajoTOBHh, IIpnAor 6H6AHorpađ>HjH paAHHMKe mTaivme y CpGnjii
(1919—1941), EuČAUOTeicap, 1969, 3, erp. 369—390.
15 Toma Milenković, Radnička štampa u jugoslovenskim zemljama od sredine
1917. do kraja 1920, Naša štampa, mart-oktobar 1969, 165—169; (dalje: T. Milen
ković, Radnička štam pa); Živomir Stanković, Povodom 50-godišnjice izlaska p r
vog broja „Komunista”, Komunist, 16. XII 1974 — 25. II 1975, 926—936; Petar
Stojanović, Bele novine, Rad, 21. IX — 21. XII 1963, 39—52; Niko Kadija, Pola sto-
leća „Borbe”, Zapisi o prvom periodu izlaženja lista 1922—1929, Borba, 29. I — 24.
II 1972, 27—53.
16 Slavoljub Cvetković, Napredni omladinski pokret u Jugoslaviji 1919—1928,
Beograd, 1966. (Dalje: S. Cvetković, Napredni omladinski pokret.)
17 France Klopčič, Velika razmejitev, Ljubljana, 1969.
18 Toma Milenković, Radnički pokret u Vojvodini 1918—1920, Beograd, 1968. (Da
lje: T. Milenković, Radnički pokret.)
19 Danilo Kecić, Revolucionarni radnički pokret u Vojvodini 1917—1921, Novi
Sad, 1972. (Dalje: D. Kecić, Revolucionarni radnički pokret.)
20 Ubavka Vujošević — Dragica Lazarević, Moša Pijade novinar, publicista i
prevodilac, Prilozi za istoriju socijalizma, 1967, 4, str. 179—298.
21 M cT o p u jc K ii a p x u e n a K oM yH ucTuincara n a p r u ja n a M aicedoH tija. Tom. I, kh».
1— 2, „CounjaAHCTHHKa 3opa” 1920, Ciconje, 1949 (AaA>e: H c r o p iijc K U a p x u e KtlM);
10
Od objav ljenih arhivskih izvora p o sto ji jedino zbirka dokum enata o
štam p i K PJ i SKOJ-a, koju je p riredio Žarko P rotić.22 Z birka sadrži sam o do
k u m en ta o štam pi koja se nalaze u Arhivu C entralnog kom iteta Saveza ko
m u n ista Jugoslavije. I ona su data bez napom ena i kom entara. Dosta poda
tak a o štam pi, a i dokum enata u celini, im a u objavljenim zbornicim a građe
iz isto rije radničkog p o k re ta i K PJ 23
A rhivskom građom koja se odnosi n a našu tem u n ajbogatiji je Arhiv
CK SKJ (ran ije Arhiv za radnički pokret). U n jem u se prevashodno čuvaju
d o k um enta p artijsk o g porekla: zapisnici sa p a rtijsk ih forum a, izveštaji u p u
ćeni K om interni, rezolucije, razni zaključci, re šen ja i odluke. O štam pi, dakle,
p o sto ji m an ji broj dokum enata u celini dok se frag m en tarn o n a n ju odnose
b ro jn i dokum enti. Zbog toga smo uglavnom m orali pregledati čitave fondove.
Osim toga, k o ristili sm o građu Arhiva In s titu ta za h isto riju radničkog po k re
ta H rvatske, Zgodovinskog arhiva C entralnog ko m iteja Zveze kom unistov
Slovenije, A rhiva Jugoslavije, Arhiva H rvatske, Državnog arhiva Slovenije i
Isto rijsk o g arh iva B eograda.
N ajveću teškoću pred stav lja n ed o statak dokum entacija red ak cija listo
va, k o ja je zaplenjena prilikom donošenja Obznane, a kasnije se nije sm ela
čuvati ili je p lenjena d uništavana od stra n e policije p rilikom raznih p rem e
tačina u p ro sto rija m a redakcija. O tud danas ne p o sto ji sačuvana kom pletna
arhiva nijednog revolucionarnog lista iz ovog perioda.
Izab ran i spisi istak n u tih revolucionara i vođa radničkog pokreta, koji su
istovrem eno bili i poznati teoretičari-m arksisti, sadrže dosta pod atak a o izda
vačkoj d elatn o sti K PJ i radničkog pokreta. O bjavljeni su spisi, govori i članci
Filipa Filipovića, Živka Jovanovića, Moše P ijade, A ugusta Cesarca, Ognjena
P riče i O tokara K eršovanija.24 U objavljenim sećanjim a pod atak a o štam pi
im a u zb o rn ik u Č etrdeset godina,'25 a u neobjavljenim , u zbirci M em oarske
građe u Arhivu CK SKJ.
Zbog složenosti tem e i obim nosti m aterije, oskudnosti lite ra tu re i raz
novrsnosti, kao i česta fragm etarnosti, izvora opredelili smo se da u ovom
ra d u prikažem o stavove KPJ i radničkog p o k re ta p re m a štam pi; utvrdim o
n astan a k i su d b inu revolucionarnih radničk ih listova a časopisa; ukažem o na
obim i dom ašaj, način fin an siran ja i širenja; rasvetlim o ulogu štam pe uz glo
b aln u an alizu n jen e sadržine; ocenim o uslove za izdavanje i odnos režim a
(cenzura) p re m a revolucionarnoj radničkoj štam pi.
U ovom ra d u izostala je iscrpna analiza sadržine štam pe, je r za to nije
bilo svih p o treb n ih preduslova. To su, p re svega, nedovoljna proučenost
Građa o djelatnosti Komunističke partije Jugoslavije u Bosni i Hercegovini (januar

1921 — april 1941). Listovi, proglasi i leci, Sarajevo, 1971 (Dalje: Građa o djelatnos
ti KPJ u BiH); Radničko jedinstvo, Organ Nezavisnih radničkih sindikata, Sarajevo,
1922—1923, Sarajevo, 1974; Borba 1922, Beograd, Zagreb, 1972; IUroMna. ,,PaAHH Ha-
poA”. „rAac IJpHe Tope". Tom I, kh>. 1, TnTorpaA, 1958. (Aaê: lUraMna).
22 Žarko Protić, Dokumenti KPJ i SKOJ-a, o štampi 1919—1941, Prvi deo: 1919—
1932, Novinarstvo, 1969, 3—4, str. 64—93.
23 HcTopujcKii apxue KoMynucTUHice napruje Jyzocnaouje. Tom II. IConrpecH ii
3eMaA.CKe Koiiêpenunje KIIJ 1919—1937, EeorpaA, 1949 (AaAê: HcTopujcicu apxu$
KnJ, II); A»BHa Aa6ya>, Tpaha 3a ucropujy padnumcoi noicpera u K nJ v Bojeodunu
1918—1929, CpeMCKH KapAOBHH, 1966 (AaA>e: A. Aa6ya>, tpaha); Danilo Ivecić —
Milenko Palić, Komunistička partija i revolucionarni radnički pokret u Vojvodini
M. Palić, Komunistička partija); Jovan R. Bojović, Izvori za istoriju radničkog pokre
ta i revolucije u Crnoj Gori (1918—1945). Serija I, knj. 1. (1918—1929), Titograd, 1971.
(Dalje: J. Bojović, Izvori za istoriju).
24 Filip Filipović, Izabrani spisi, knj. 1—2, Beograd 1962; Živko Jovanović, Član
ci i govori, Beograd, 1957; Moša Pijade, Izabrani spisi, knj. 1—5, Beograd, 1964—
1966; August Cesarec, Izbor članaka, Beograd, 1962; Ognjen Priča, Izbor članaka,
Beograd, 1960; Otokar Keršovani, Izbor članaka, Beograd, 1960.
25 Četrdeset godina, Knj. 1 : 1917—1929, Zbornik sećanja aktivista jugoslovenskog
revolucionarnog radničkog pokreta, Beograd, 1960. (Dalje: Četrdeset godina, knj. 1).
11
isto rije kom unističkog i revolucionarnog radničkog pokreta, idejnih s tru ja
n ja i frak cijsk ih borbi, kao i n edostatak radova i biliografija o radničkoj
štam pi. Uz sve to, b ro jn o st periodike ii raznovrsnost tem a sadržanih u njoj
zahtevali su interdisciplinarni pristup, a to je prevazilazilo okvire našeg rada.
Posebnu teškoću predstavljala je kom pozioija rada. Uzora nism o im ali,
pa se postavljalo p itan je kako izložiti ovu složenu i raznovrsnu m ateriju ?
Kako izbeći bibliografsko i enciklopedijsko izlaganje? M noštvo listova, časo
pisa, bibliografskih i drugih p odataka uvećavali su ove dileme.
S m atrali sm o da tre b a poći od n astan k a p ro lete rsk e štam pe, n jen ih teo
rijsk ih osnova, pojave i razvoja u jugoslovenskim zem ljam a do 1918. godine
i n a taj način u spostaviti vezu i sagledati k o n tin u itet sa kasnijom revolucio
narnom k o m unističkom štam pom . To sm o učinili u uvodnom delu rada. Os
novnu p ro b lem atik u izložili sm o u p et glava. Prve tri o buhvataju tri perioda
(1918— 1920, 1921— 1924, 1925— 1929) k a ra k te ristič n a po uslovim a i m ogućno
stim a delovanja revolucionarnog radničkog p o k re ta i shodno tom e njegovoj
politici p re m a štam pi. U njim a sm o prikazali stavove rukovodstva radničkog
p o k reta o ulozi i zadacim a štam pe, kao i njegove p ro g ram e i planove; zatim
listove i časopise, m aterijalno-tehničku bazu, tiraž i dom ašaj štam pe. Četvr
ta glava sadrži analizu osnovnih i najvažnijih tem a štam pe, bez koje se ne bi
moglo shvatiti svrha i uloga štam pe. Poslednja, p e ta glava prikazuje položaj
štam pe, cenzuru i progone — što bi treb alo d a om ogući da se shvate objek
tivni uslovi izdavanja i sudbine revolucionarne štam pe.
*
Ovaj ra d o d b ra n je n je kao d o k to rsk a d isertac ija pod naslovom Uloga

štam pe u delovanju revolucionarnog radničkog p o kreta u K raljevini Srba,
H rvata i Slovenaca 1918—1929. na F akultetu političkih nauka „Veljko Vlaho-
vić” u S arajevu 26. ju n a 1978, pred kom isijom k o ju su sačinjavali: prof. d r
Nedim Šarac, prof. d r M ate Oreč i d r N ikola Babić. Ovom prilikom zahvalju
jem članovim a kom isije n a korisnim prim ed b am a i sugestijam a. Zahvaljujem
i recenzentim a d r B ranislavu Gligorijeviću, naučnom savetniku, i d r Tom i
M ilenkoviću, višem naučnom saradniku, čiji su m i predloži bili vrlo korisni.
Izražavam zahvalnost i bibliotečkim i arhivskim radnicim a n a svesrdnim u slu
gam a, kao i m r M ilanu M atiću i d r Nikoli Popoviću n a stručnoj pom oći.
U Beogradu, M.V.
aprila 1979.
12
UVO D
P isana reč odigrala je veliku ulogu u razvoju ljudskog društva. Š tam pa

kao je d a n od oblika njenog p re n o šen ja je najefikasnije sredstvo inform isa-
n ja, p rosvećivanja i vaspitavanja. Ona je b itan i aktivan činilac u svim d ru š
tvenim k re ta n jim a; a istovrem eno je ogledalo života, odraz društveno-poli-
tičkih, ekonom skih i k u ltu rn ih procesa i stanja.
P olitička štam p a proizvod je buržoaskog društva. Služila je, u prvom
redu, kao sredstvo za vođenje politike, za širenje stran a čk e ideologije. Kao
n ajzn ačajn ije sredstvo za vođenje agitacije i propagande, štam p a je igrala
o grom nu ulogu u svim većim d ruštvenim pokretim a, osobito revolucijam a,
je r da bi se m ase pokrenule i istra ja le u revolucionarnoj b o rb i p o trebno je
bilo o b jasn iti ideju, politiku, ciljeve borbe i sredstva za njeno vođenje. Ona
je, n a jed n o j stran i, bila m oćno oru žje u ru k am a vladajućih klasa i p artija,
a n a d rugoj, snažno sredstvo klase, odnosno p a rtije koja se b o ri za prom enu
d ruštvenopolitičkog sistem a, tj. za o svajanje vlasti.
R ad n ičk a štam pa pojavila se sredinom 19. veka i najčešće je prethodila
organizovanju m odernog radničkog po k reta. Ona je postala snažno sredstvo
u ru k a m a rad n ičke klase, u njenoj borbi za ekonom sko i političko oslobođe
n je, bila je spona izm eđu vodstva p o k re ta i m asa, njegov oslonac i pom oćnik
u svakodnevnim naporim a za klasno prosvećivanje i m obilizaciju p ro leta ri
jata. R adnička štam pa posebno je im ala značajnu ulogu u specifičnim uslo-
vim a ilegalnog delovanja radničkog po k reta, kada je bila nezam enljivo sred
stvo in fo rm isan ja, usm eravanja i o k u p ljan ja. T ada nije bilo m ogućnosti ni za
p arla m en tarn e i izborne borbe, n iti za bilo koji drugi vid m asovnog o k u p lja
n ja i jav n e delatnosti. U takvim uslovim a m nogo je teže bilo organizovati
neki skup n a kom e bi se čula živa reč, nego od štam p ati letak, p lak at ili list.
Tako je štam p a p o stajala glavno, p a i jedino sredstvo kom uniciranja u n u ta r
p a rtije i p o k reta, te je tim e ra sta o kako n jen dnevnopolitički tako i opšte-
d ru štv en i i isto rijsk i značaj.
Od sam og n astanka, p ro lete rsk a štam p a pokazala je osobenosti i razlike
u odnosu n a b u ržoasku štam pu. One su u prvom re d u bile suštinske prirode:
u tem atici, u načinu pisanja i uređivanja, u dubljem i hum anijem odnosu
13
p rem a čoveku. Isto tako, ova štam pa n ije kao buržoaska im ala m oćne finan-
sijere, k atk ad i državne ustanove, b ro jn e plaćene dopisnike i agencije, širo
ke m reže prodavača, već se najčešće fin an sirala od dobrovoljnih priloga ra d
n ik a i seljaka. Deo inform acije je crp la iz radničkog života, a m eđu saradni-
cim a bilo je dosta radnika, koji su istovrem eno bili n jen i prodavci i popula-
rizatori. Za razliku od buržoaske, p ro lete rsk a štam p a n ije bila senzacionali-
stička, već objektivna i uvek klasno usm erena, i upravo stoga bila je privlač
n a za šire radne m ase, je r je zastupala njihove interese. Osobito je bila p ri
m am ljiva ilegalna štam pa. Ona je im ala svoju draž, draž zabranjenog. U njoj
su radnici očekivali i nalazili ono čega u drugoj štam pi n ije bilo, ono što je
bilo bliže istini.
Ulogu i k a ra k te r p ro lete rsk e štam pe razradili su i objasnili tvorci nauč
nog socijalizm a K arl M arks i F rid rih Engels. Oni su jo š sredinom 19. veka
dali teo rijsk e osnove revolucionarne kom unističke štam pe, a poznato je da su
i sam i p o k retali i uređivali radničke listove, i sarađivali u drugim p ro lete r
skim listovim a, osobito posle osnivanja Prve internacionale (1864), k ad a su se
pojavili zvanični organi n jen ih sekcija u više zem alja Evrope. Kao borci p ro
tiv o p o rtu n izm a u radničkom p o k re tu i radničkoj štam pi, odbijali su sarad-
n ju u p ro letersk im novinam a koje su sk retale u oportunizam .
M arks i Engels su zahtevali i borili se za slobodu štam pe istič u ćF da bez
slobodne štam pe nem a ni slobode. Oni su razradili principijelne stavove o
najvažnijim p itan jim a štam pe: ulozi štam pe u društvenopolitičkom životu,
p rin cip u p a rtijn o sti i idejnosti, zadacim a radničke p a rtijs k e štam pe, k arak
te ru žurnalističke delatnosti itd.
S obzirom da štam p a utiče na fo rm ira n je javnog m nenja, izražava osno
vne p o treb e klase, doprinosi izgradnji pogleda n a svet, M arks i Engels su
ukazivali da je štam pa n a ju b o jitije oružje u klasnoj borbi, bez koga nijedna
klasa, osobito radnička, ne m ože o stv ariti svoje in terese i ciljeve. Zbog toga
su in sistirali da p ro letersk e p a rtije m o raju im ati svoju štam pu, k o ja treb a
da razvija i štiti p o treb e svoje p artije, vodi b o rb u protiv n ep rija te lja , objedi
njava i organizuje p o k ret klase.
O stvarujući neprekidno uticaj n a život, p ro lete rsk a štam pa, isticali su
M arks i Engels, ne sm e se ograničiti sam o na zadatke o b jašn jav an ja i ube-
đivanja već m ora organizovati pokret. Engels je, osim toga, ukazivao n a neop
hod n o st dnevne radničke štam pe, je r se sam o pom oću n je m ože ostvariti
stalni u ticaj i svakodnevni k o n tak t sa p ro letarijato m .
U M arksovim i Engelsovim teo rijsk im postavkam a i radovim a našla su
m esta gotovo sva p ita n ja koja su se ticala p ro letersk e štam pe i žurnalistike
— počev od p lan ira n ja i organizacije ra d a redakcija, preko uređivanja, po
treb n ih p ro fila novinara do stila i jezika. P itan jim a u ređ iv an ja i p lan ira n ja
listova posvetili su n aro čitu pažnju, ukazujući da ona m o raju biti usm erena
n a to da obezbede prin cip ijeln o st lista, aktuelnost i raznovrsnost tem atike.
R ed ak to rsk a i publicistička delatnost M arksa i Engelsa uvek je bila
čvrsto povezana sa revolucionarnom borbom pro leteri ja ta i podređena zada
cim a te borbe. Oni su u svojim radovim a definisali stanovište da žurnalistika
m o ra b iti b orb en a i aktuelna, kako u dnevnopolitičkom sm islu, tako i u po
stizan ju dalekosežnih ciljeva radničke klase.1
T eorijske postavke osnivača naučnog socijalizm a o p artijn o sti i idejnoj
usm eren o sti radničke štam pe, njenoj ulozi u društvenom životu, zadacim a
p ro letersk e publicistike itd., u praksi je sprovodio i dalje razradio V ladim ir
Ilič Lenjin. Kao tvorac p ro letersk e p a rtije novog kom unističkog tipa, on je,
n a jed n o j strani, bio p ra k tič a r — p o k retač i u red n ik niza revolucionarnih
listova („Isk re”, „Zore”, „N apreda”, „P ro letera”, „P ravde” i dr.) i vodeći p u
blicista i strasn i polem ičar, a na drugoj teo re tič ar koji je nastavio razradu
uloge i zad ataka p ro letersk e štam pe u revolucionarnom p reo b ražaju društva
1 Više o to m e vid.: K. Mapitc — . EHreAC, O nenaru, MocKBa, 1963.
14
i izg radnji socijalizm a. U njegovim radovim a nalazi se i d o sta p raktičnih
saveta i m isli o p itan jim a uređivanja.
L enjin je još k ra je m 19. veka ukazao na neophodnost ilegalnog p a rtij
skog organa, bez koga organizacija radničkog p o k re ta u R usiji u širim raz-
m eram a n ije bila m oguća.
Ističu ći n eophodnost p o k re ta n ja političkog lista L enjin je u članku „Od
čega p o četi?”, m aja 1901, pisao: „Bez političkog organa nezam isliv je u sa-
vrem enoj E vropi p o k re t koji bi zasluživao naziv politički. Bez njega je ap
solutno neostvarljiv naš zadatak — ko n cen trisati sve elem ente političkog ne
zadovoljstva i p ro testa, oploditi n jim a revolucionarni p o k re t p ro le ta rija ta .”
U isto m član k u on takođe kaže: „ ( ...) Ali uloga lista ne ograničava se sam o
n a širen je ideja, n a političko vasp itan je i p rid o b ijan je političkih saveznika.
L ist je ne sam o kolektivni p ro p a g ato r i kolektivni ag itato r već i kolektivni
o rg an izato r.” I dalje: „ ( ...) Ako udružim o svoje snage u izdavanju opšteg
lista, takav će ra d osposobiti i istaći ne sam o n ajv eštije p ro p a g ato re već i n a j
isk u sn ije organizatore, najtalen to v an ije vođe p artije, sposobne da u datom
tre n u tk u pozovu u odlučujuću b itk u i da rukovode n jo m e.”2
Zalažući se za snažnu centralizovanu p a rtiju sposobnu d a rukovodi po
k re tim a n aro d n ih m asa, L enjin je shodno tom e in sistirao n a p o k re ta n ju cen
traln o g p artijsk o g organa, a kritikovao stav m esnih organizacija da treb a
ra d iti sam o n a lokalnim organim a. K asnije je ukazivao i n a p o tre b u legalnog
po p u larn o g p artijsk o g lista koji bi izlazio u R usiji i n a taj način brže dolazio
do čitalaca, za razliku od ilegalnih listova, najčešće štam p an ih u inostran-
stvu, k o ji su teže i sp o rije stizali do rad n ištv a i seljaštva.
Posle pobede ok to b arsk e revolucije, L enjin je u više svojih radova pi
sao o zadacim a štam pe u p erio d u p relask a od kapitalističkog d ru štv a u ko
m unističko. U članku „N aredni zadaci sovjetske v lasti” iz m a rta — aprila
1918, govoreći o organizaciji takm ičenja, on je naglašavao da tre b a ra d iti na
stv a ra n ju „takve štam pe koja ne bi zabavljala i ne bi zaglupljivala m ase p o
litičkim p ik an terijam a i triča rija m a , nego k o ja bi p red sud m asa iznosila
u p rav o svakodnevna ekonom ska p ita n ja i pom agala da se ona ozbiljno p ro u
čav aju ”3.
K ritik u ju ći štam p u zbog nedovoljnog v aspitavanja m asa n a živim, kon
k re tn im p rim erim a iz svih p o d ru č ja života, što je njen osnovni zadatak u
d oba p relask a od kapitalizm a ka kom unizm u, Lenjin je u članku „0 k arak
te ru n aših novina” (iz sep tem b ra 1918) isticao: „M anje političkog tru ćan ja.
M anje in telek tualističkih rezonovanja. Bliže životu. Više pažnje tom e kako
ra d n ič k a i seljačka m asa n a delu gradi nešto novo u svom svakodnevnom
rad u . Više p ro veravanja do koje m ere je to novo kom unističko.”4
K lasni prilaz po jm u slobode štam pe, princip p artijn o sti, p rincipijelnosti
i n ep o m irljiv o sti s idejnim protivnicim a, istinoljubivosti — to su k arak teri
stične crte štam pe k o ju je stvorio L enjin i koje je tražio od p ro letersk e štam
pe. Po njem u, štam p a tre b a da izražava osnovne in terese radnog naroda i da
b u d e čvrsto povezana sa m asam a preko b ro jn ih radničkih i seljačkih dopi
snika, da k o n ta k tira sa čitaocim a i da uvažava njihova m išljenja. Zahtevao
je od štam p e da piše istin u i o n ajsitn ijim pojedinostim a i da k ritik u je ne
d o statk e u svim oblastim a društvenog i privrednog života.
L enjin je pridavao veliku važnost stilu i jeziku. Mrzeo je bom baste fraze
sraču n ate n a efekat i senzaciju, a zahtevao da se piše jasn o i jednostavno.
Ali je, isto tako, bio p rotiv jednoličnosti i suvoparnosti, i tražio je raznovr
sn o st u izražavanju.5
T eorijske postavke M arksa, E ngelsa i L enjina o revolucionarnoj kom uni
stičkoj štam pi bile su zastupljene u program skim dokum entim a socijalde-
2 V. I. Lenjin, Dela, 4, Beograd, 1973, str. 352—354.

3 V. I. Lenjin, Dela, 28, str. 346.
4 V. I. Lenjin, Dela, 29, str. 248—249.
5 V iš e o t o m e v id .: Aenun o nenaru, M ocK B a, 1959.
15
m o k ratije jugoslovenskih zem alja i K om unističke p a rtije Jugoslavije od n je
nog osnivanja. S rpski socijalisti pridavali su izuzetan značaj štam pi. S m at
rali su da se bez p ro letersk ih listova ne može zam isliti delatnost radničkog
p o k reta n a m a kom po lju rad a i zbog toga su se još od 70-tih godina prošlog
veka borili za slobodu štam pe i p o k retah socijalističke listove. Koliko su oni
cenili značaj uloge štam pe najbolje pokazuje m išljen je D ušana Popovića. On
je pisao da je revolucionarnoj buržoaziji za ru še n je feudalnog d ruštva bila
p o treb n a m nogo veća sila od vojske, k o ja ide u ra t za novac bez oduševlje
nja. „Za u n išten je staroga režim a trebalo je m obilizovati narodne m ase, odu
ševiti ih i k re n u ti u krvave revolucionarne borbe. Tu najveću dužnost izvršila
je štam pa, k o ja je jednovrem eno sa b aru to m p ro n ađ en a i koja je, kao eho
koji m ilionim a p u ta odjekuje, raznosila kroz nezadovoljne m ase revolucionar
ne p arole i k re ta la ih u b o rb u ."6
Rukovodstvo m ladog kom unističkog p o k re ta u Jugoslaviji prihvatilo je
teo rijsk e postavke M arksa, Engelsa, L enjina i n aših socijalista o ulozi i zna
čaju štampe i dalo im izvestan teorijski doprinos. Prvi sekretar KPJ Filip Filipo-
vić je, prihvatajući Lenjinove stavove o ulozi i ciljevima partijske štampe, isticao
„da se bez proleterske štampe ne može zamisliti pravi proleterski pokret"; da
jedino dobro organizovana i uređivana štam pa može jačati taj pokret; da ona
treba da posluži kao sredstvo za širenje komunističke ideologije, za vaspitavanje
i pridobijanje većine radništva d seljaštva. Filipović navodi tri osnovna zadatka
radničke štam pe — n a kojim a je in sistirao Lenjin, a n a koje su ukazali
M arks i Engels — da „naše novine tre b a da b u d u ne sam o naš kolektivni p ro
p agandist i agitator, nego i naš kolektivni o rg an izato r”. On se, isto tako, za
lagao za dobre odnose u redakcijam a: „N aša rad n ičk a štam pa treb a da po
stane jedno kolektivno preduzeće, n aša borb en a organizacija, rad n a zajed
nica svih onih koji ih slažu, štam p aju i koji u njoj sarađ u ju ." Kao i Engels,
on je in sistirao na neophodnosti dnevnog lista, je r bez njega „naš radnički
p o kret ne može im ati većeg uticaja na naš politički život”.7
II
M arksistička m isao p ro d ire u jugoslovenske zem lje u drugoj polovini

19. veka s n a sta ja n je m radničke klase i socijalističkog pokreta. Za obrazova
n je i vaspitanje m asa, širen je socijalističkih id eja i m arksizm a štam p a je
bila n ajm oćnije sredstvo, čega su bili svesni prvi nosioci i propagatori soci
jalističke m isli. O tuda se već početkom 70-tih godina 19. veka na jugosloven-
skom tlu p o jav lju ju prvi socijalistički listovi i o b jav lju ju prva izdanja rad o
va klasika m arksizm a. Socijalistička i radnička štam p a je, dakle, prethodila
za više od dvadeset godina stv aran ju prvih socijalističkih radničkih stran a k a
u nas, a n astan k u revolucionarne kom unističke štam pe p rethodila je gotovo
pola stoleća. Ova bogata i duga trad ic ija im ala je veliki značaj za fo rm iran je
jedinstvene jugoslovenske radničke p artije, je r su neki listovi pok ren u ti u
ovom razdoblju, a obnovljeni krajem prvog svetskog ra ta , odigrali značajnu
ulogu u stv ara n ju S ocijalističke radničke p a rtije Jugoslavije — kom unista
(SRPJ-k).
N ajp lodniju izdavačku delatnost do 1918. godine im ao je socijalistički
i radnički p o k ret S rbije. To je svakako bila posledica idejne snage S rpske
so cijaldem okratske p a rtije (SSDP), u čijem vodstvu se nalazilo dosta inte
lektualaca vičnih peru. Uz to, u S rbiji je posle 1903. bilo više građanskih i po
litičkih sloboda nego u ostalim jugoslovenskim zem ljam a.
N ajzn ačajnija ličnost i svakako najzaslužniji za p ro d o r m arksističke i so
cijalističke m isli, p o k re ta n je prvih socijalističkih listova i izdavanje socija
1951, CTp. 229.

8 A v 11131* IIo n o B iih , H3a6pa.HU cn u cu , BeorpaA,
7 Filip Filipović, Izabrani spisi, II, Beograd, 1962, str. 483—484.
lističke lite ra tu re bio je Svetozar M arković. On je 1. ju n a 1871. pokrenuo prvi
socijalistički list n a B alkanu „R adenik” („R adnik", 1872). U njem u je ob
jav ljen u nastavcim a M arksov G rađanski rat u F rancuskoj i dva poglavlja iz
Kapitala. Iste godine, 1871, takođe u nastavcim a, objavljen je u građanskom
listu „Pančevac” M anifest K o m unističke pa rtije 1848, a zatim i kao posebna
bro šu ra. Ova izdanja sp adaju m eđu prve prevode M arksovih i Engelsovih
radova u svetu. U S rb iji je p okrenuto i više drugih socijalističkih listova,
kao što su: „Javnost” (1873—1874), „O slobođenje" (1875), „S taro oslobođe
n je ” (1875— 1876), „R adnik” (1881), „B orba” (1882— 1883), „S ocijal-dem okrat”
(1895— 1896) i dr.
7 Beorpuj, L JjHsga 1871. Tum i

3« orMM » a l i rt 1® ■»)*
M m a i jrropsaaov# i m p r a o i
■ e jG o r o u . »pet« tjt.
um t ct
Ctm)* . •» n j u ; . . . . . <50 ip. AjjtavtcrpMftjt.
«** . *1 IdJUIN . . . 3*) »
Orrnm>• jrp u n m y n<*~i
P A A E H H K . wy\m r. Mttd B u m o » » U
Hum amhu cmp«. s a a tr K iM iia o Bxaw<> m«o.:n, k o jb k o v iB ie j -u .tan.M 'H « a n ir ra .io « > a ko jb j e e r a o p a e • « • -
A<‘ r a ^ a -»paB R tr«) u m ; , a a s je]
4 |> * a» a o
B r . ,t . U H jo B I RKKfiKO n e 3 H S H 0 IA K P c v R a n
Ilo.t obu« <u<*Jktox b b jsh * evo .(a (a - a a r j 6b j b rr v fio a « — n o a ^ a a a a p a r t o a p a a a j a ,
ini<u<> n tacv axj.t,T a ja nam n a p o .* o.\
ontaT»M»o riw M.iaeurraje aa fimjv ipn- l o j a a a p o A t R aje A « Ja A* A»Be. A i o a a a BO-
< m i o .i R , o ro f ia T o č r n o * n n x . Ilcoaa V * o i b « n jT * x — a r r e « . s o j a a lie n o a a a
jra « Cp<S«jp. H* ruj saiitn aaa heao cba-
■ xa \«tt>n uperje.i o rone, raso jchbb h.ibi
w j a i _ v t m v i r vitiOBJn i'u nntnu A o n a r b b u b 6btb
r o r n o jia p pajio* a
tp r ,* o » - b aa
napo.ii bm fm Ha* caoiurrujii n a ft e buojm • k r a o B n.ta^B y s a c iwi»h»h> a p a i r o a p a a a j ; ;
Hapo.t, cate ry xy la t o jf, t u r onoimap.
a ».M H V T H n a j Ha npoeB'tr H a p o .ia y o so m I » o j c a a o 7|x '.'a R ota-iaT u i u n f t v .i a r . f k a t o ja
M arta, nvntB raortpakajB, dorate u r . .1.
i p a jv , o c o f is t o r ^ e nr ;o>ia n o r T o j u Beli AoG bt A a jr. n a fce o b a * o a a r a a * j k u h t b « a a
je.taoa pe»iB t j lieao operperata raa j a Ke r e r a a a a o A a ^ a . A t o r e t m o iiom r* * o a
san sa a o r napn.tnn. A .ta i'm onaj npe- o.\ aamo ro.iann. K*,\ r>* oMite iiJR e u rra je .
»ar oBAa lie a o a a a An »a»BTB ♦ ]> a R tt)n ie
T*t.\ fiao mro noTn\n«ja siojaao aauie do JU T R O S nor viTpaifc) nBcaita, b k s .ib mi B|vn.i(*Ta]«' OB.ta aajia
— — re F.B|<oBa rtjA e
npajaTp.be hj m rpsmuocTM ,ia u m mro c rtjjr t p a je a a . t o 6a aaa (in o t p a io n c i in a y p v a .ia ia .ia ra o ja a p a n o a jia T a . H t a a j a o a a -
v a r e p a ja j upa p n s a a a w -y iih ta h ^ ii n p r- ne:iRiuTB BBtDea BapoA? o no. upniBB 'tc r a r e
aniae aaaemtaja m i* v .
Naslovna stranica prvog socijalističkog lista u Srbiji i na Balkanu.
„R adničke novine”, pokrenute 1897, dva p u ta su zabranjivane, a od osni

van ja S rpske socijaldem okratske p a rtije i Glavnog radničkog saveza (2. avgu-
sta 1903) p ostale su njihov glavni organ. U njim a su se prvi p u t na jugoslo-
venskom tlu pojavila dva odlom ka iz poznatog Lenjinovog spisa Šta da se
radi, k rajem 1904. i početkom 1905. godine. O bustavljene su u ju lu 1915. go
dine. N ajzn ačajniji socijalistički časopis u S rb iji — „B orba”, organ socijalne
d em okratije, objavljivan je od 1910. do 1914. Klub u čitelja i učiteljica socijal
d em o k rata izdavao je svoj organ „U čiteljsku b o rb u ” od 1911. do 1914. Kao
organ žena socijaldem okrata, u B eogradu je od 1910. do 1912. i 1914. izlazio
list „Jed n ak o st”. Bilo je više sindikalnih listova, od kojih je najduže izlazio
„Tipografski glasnik” (1901—1903, 1905— 1914), kao i lokalnih radničkih listo
va (kragujevački „R adnik” 1903— 1914. i dr.).8
U Vojvodini se prvi socijalistički list „Jed n ak o st” pojavio 1872. u No
vom Sadu. Zatim je do prvog svetskog ra ta p o k ren u to još nekoliko listova
m eđu k o jim a su: „N arodni glas” (1901), „N arodna re č” (1902— 1904), „N arod
ni glas — N epszava — V olksstim m e” (1905— 1909) i dr. Jed an od postojanih
listova bila je „S loboda”, organ Srpskog agitacionog od b o ra S o c ijald em o k rat
ske stran k e u U garskoj. P okrenuta je 1910. u B udim pešti. Od 1911. do ju la
s V iš e o p e r io d i c i u S r b i j i d o 1914. g o d in e v id .: PaAOCAaB Ile p o B H h , Ilpunoz 6u-

ČAuoipacfiuju cpncicoi padnumcoi noicpera (do 1919), B e o rp a A , 1957; A iiA p n ja PaAe-
HHfi, ConHjaAHCTHMKH ahctobh h HaconHcn y CpSnjH 1871—1914, Eub/iuoTeicap, 1969,
4, CTp. 494—513; A. PaAeHH h, Coi\uja/mcvuH\zu nucroou u naconucu y Cpčuju 1871—
1914, KH,. 1: 1871—1895, B e o rp a A , 1977.
17
1914. /izlazila je u Novom Sadu, izuzev nekoliko brojeva iz 1914. koji su
štam pani u Šidu.9
Posle p o k u ša ja sa listovim a rukom pisanim iz 1869. i 1870. godine, u
H rvatskoj je prvi štam pani radnički list publikovan 1874. i 1875. u Zagrebu
na h rv atsk o srp sk o m i nem ačkom jeziku pod naslovom „Radnički p rijatelj
— Der A rb eiterfreu n d ”. Zatim su p o k re n u ta dva tipografska lista (1883. i
1884), a onda „R adnički glasnik” (1887— 1889).10 List „Sloboda” izlazio je od
1892. do 1902, a početkom 1902. p o k re n u ta je i „Nova sloboda”, k o ja je iz
davana upo redo sa „Slobodom ”. N akon istovrem ene zabrane ova dva lista,
u B udim pešti je p o k ren u ta „Crvena sloboda” (1902—1905), a u Z agrebu „Slo
bodna rije č ” (1902— 1914), koja je u početku štam pana dva p u ta m esečno,
potom nedeljno, da bi od 1909. p re rasla u dnevni list. Vredno je napom enu
ti da su p o jedini brojevi ovog lista od sredine 1908. do početka 1909. objav
ljivani kao glasilo radnog n aroda Bosne i Hercegovine pod 23 različita im ena
i da su ilegalno šireni po BiH. U 1906. i 1907. izlazio je socijalistički časopis
„R azredna b o rb a ”. P okretani su i drugi listovi, kao što su, na p rim er: „Pravo
n aro d a” u Zagrebu (1907— 1908) i Šidu (1908— 1911), „R adnička b o rb a ” (1909—
—1912), „N arodna volja” (1910—1911) itd .11
Prvi ra d n ičk i listovi u D alm aciji i Is tri javili su se \kra|jem osam de
setih godina X IX veka, a prvi socijalistički rad n ičk i list p o krenut je u Z adru
1898. pod naslovom : „II socialista-Socijalista”, zatim 1900. u Puli „II Prole-
tenio” („P ro leter”). Potom se do 1914. godine pojavilo više listova, m eđu
kojim a i: „Glas m alog p u k a” (1908— 1910), „II lav o rato re” („R adnik”) 1909.
i 1912, „Glas radnog n aro d a” (1910— 1911), „Crveni b a rja k ” (1912— 1913) i
d ru g i.12
U Sloveniji je prvi radnički socijalistički list „Novi čas” štam p an u L ju
b ljan i 1889. Sledeći, „Delavski list” (1890— 1891) izlazio je u T rstu. Zatim
„Delavec” (1893— 1898) u L jubljani, Zagrebu, Beču i T rstu, i „Svoboda” (1896—
—1898) u Beču. Organ Jugoslovenske socialdem okratske stran k e (osnovane
1896) „Rdeči p ra p o r” po k ren u t je 1898, a ugasio se 1911. godine.^ Ovaj list
je jedno vrem e objavljivan dnevno. Potom je p o k ren u t socijalistički dnevni
list „Z arja” (1911— 1915). U L jubljani je od 1902. do 1914. izlazio časopis „Naši
zapiski”, a u Id riji i L jubljani „N ap rej” (1903— 1911). U izdanju časopisa
„N ap rej” ob javljen je 1908. K om unistični m a n ifest M arksa i Engelsa. To je
istovrem eno bilo prvo posebno izdanje radova klasika m arksizm a na slove-
načkom jeziku. U ovom razdoblju u Sloveniji je p okrenuto i više strukovnih,
sindikalnih listova, kao što su: „Tobačni delavec”, „Železničar”, „R u d ar” itd .13
Prvi m akedonski listovi socijalističke o rijen tac ije pokrenuti su u Sofiji:
„R evolucija” (1895), kao organ m akedonskih revolucionara, i „Političeska svo
b o d a” (1898—1899), organ m akedonskih socijalista i revolucionara. N akon
toga, novi listovi jav ljaju se tek posle m lad o tu rsk e revolucije 1908. godine.
N ajp re „R abotničeska isk ra ” (1909—1911), k o ja je izlazila u B itolju, Solunu
i Sofiji, p otom „R abotničeski vestnik” (1909), organ solunske S ocijalističke
federacije, p a „S ocijalistička zora” (1910— 1912), kao organ već oform ljene
9 O tome više vid.: Radoslav Perović, n.d.; Šandor Mesaroš, Socijalistička štam
pa u Vojvodini između 1890—1918, Počeci socijalističke štampe na Balkanu, Beo
grad, 1974, str. 355—367.
10 Više o tome vid.: Vlado Oštrić, Prilozi pitanjim a početka radničke i socija
lističke štampe u sjevernoj Hrvatskoj (1869—1890), Počeci socijalističke štampe na
Balkanu, str. 45—84.
11 Više o tome vid.: Vitomir Korać, Povjest radničkog pokreta u Hrvatskoj i
Slavoniji, III, Zagreb, 1933, str. 169—192; Komunistički pokret i socijalistička re
volucija u Hrvatskoj, Zagreb, 1969.
12 Detaljnije o tome vid.: Dinko Foretić, Pregled socijalističke štampe u Dalma
ciji, Istri i Rijeci do 1919, Počeci socijalističke štampe na Balkanu, str. 293—314.
13 Više o tome vid.: Jože Munda, Bibliografija delavskega socijalističnega tiska
na slovenskem od 1868. do 11. aprila 1920, Prispevki za zgodovino delavskega giba•
nja, 1962, 1 (prilog), str. 1—41.
18
skopske socijal-dem okratske organizacije. Ovaj list je prvobitno štam p an u
B eogradu, a zatim u S koplju.14
U Bosni i Hercegovini je 1909. p o k ren u t „Glas slobode”, kao organ Soci
jald em o k ra tsk e stran k e BiH. On je u početku izlazio tri p u ta m esečno, a kas
nije češće, da bi na k ra ju p re rastao u dnevni list. P restao je da izlazi o k to b ra
1914.15 P ored „Glasa slobode”, u BiH je izlazio sindikalni list „Bosansko-her-
cegovačkih željezničar” (1910—1914).
S ocijalistička i radnička štam p a ovog perioda im ala je značajnu ulogu u
m eđusobnom upoznavanju radničkih p o k re ta jugoslovenskih zem alja. Preko
n je je u sp o stav ljana saradnja, ostvarivane su veze, odnosi i m eđusobni uti-
caji.16 K asnije je to svakako bilo od važnosti za u jed in jen je so cijaldem okrat
skih stra n a k a u jedinstvenu jugoslovensku radničku p artiju .
Početkom prvog svetskog ra ta (1914) zam rla je gotovo sva izdavačka a k
tivnost radničkog po k reta gotovo u svim jugoslovenskim zem ljam a. Većina
socijalističkih i radničkih listova o bustavljena je zbog zab ran a ili teških
ra tn ih uslova. Jedino su u Sloveniji za sve vrem e ra ta izlazili sindikalni li
stovi: „Tobačni delavec”, „Železničar” i „Delavec”. B eogradske „R adničke no
vine” izdavane su od o k tobra 1914. do ju la 1915. u Nišu, a od avgusta do po
četk a o k to b ra iste godine um esto n jih izlazio je novi organ SSDP dnevni
list „B u d u ćn o st”. U prvim godinam a ra ta bilo je nekih p o k u šaja izdavanja
rad n ičk ih listova, kao što su „Z a rja” u T rstu 1915. i „R azvitak” u S arajevu
1916, ali do p o k re ta n ja p o sto jan ijih listova dolazi sredinom 19.17, kada je
rad n ičk i p o k re t u pojedinim jugoslovenskim zem ljam a počeo da oživljava.
P rilikom o b navljanja radničkog p o k re ta prvi i gotovo najvažniji zada
ta k bio je o bnavljanje obustavljenih ili p o k re ta n je novih listova. U S arajevu
je 30. ju n a 1917. obnovljeno izlaženje „G lasa slobode”, organa Socijaldem o
k ra tsk e stra n k e Bosne i H ercegovine i Glavnog radničkog saveza. Do po
k re ta n ja ovog lista došlo je zahvaljujući težnji Zem aljske vlade za BiH da
sitn ijim u stu p cim a radničkoj klasi spreči ispoljavanje većih nezadovoljstava
n aro d n ih m asa, izazvanih ratnim teškoćam a. P rem a nekim istraživanjim a, iz
gleda d a je početkom 1917. bio donet i novi zakon o štam p i17 koji je bio
lib eraln iji od p redratnog. „Glas slobode” već od prvog b ro ja m enja svoju
ra n iju o rijen tac iju i ubrzo, pod u ticajem fe b ru arsk e i o k to b arsk e revolucije
u R usiji, p o staje jedini list revolucionarne o rijen tacije ne sam o u jugosloven
skim zem ljam a već i n a B alkanu.18
Z atim je u Zagrebu 17. ju la 1917. p o k re n u t socijalistički list „S loboda”.
L ist je, zbog p isan ja V itom ira K orača p rotiv Austro-Ugarske, posle petom e-
sečnog izlaženja, 14. decem bra iste godine zabranila ra tn a cenzura. Um esto
„S lobode”, već 24. decem bra 1917. p o k ren u t je novi socijalistički list „P ravda”,
koji je bio pod K oraćevim u ticajem do početka m a rta 1918. ikada u Akcionom
od b o ru za obnovu S ocijaldem okratske stran k e H rvatske i Slavonije levica
privrem eno odnosi prevagu i preuzim a list.19 V. K orać pokreće „Novo d ru
štv o ”, k oji ne dobij a podršku rad n ištv a i zbog toga se, posle četiri b ro ja
(jul—o k to b a r 1918) gasi. K ada se „P ravda” našla u ru k a m a levičara o n a je
p isala više i afirm ativnije o o k tobarskoj revoluciji i doprinela je širen ju ideja
14 D e t a l j n i j e o m a k e d o n s k o j s o c i j a l i s t i č k o j š t a m p i v id .: OpA aH H B anocK H , ,,P e -

BOAjYUHja" H „IlOAHTHHeCKa CBOđOAa" — npBH MaKeAOHCKH COUIHjaAHCTHVIKH Bec-
nHUH, Počeci socijalističke štampe na B alk anu, s t r . 205— 222; „ P a S o r a i m e c K H Bec-
th h k " — o p r a n n a coAyHCKa C o u n ja A H c m m c a (^ e A e p a m ija — 1909, isto, s t r . 223— 234;
M a n o A IlaHAeBCKH, CoimaAHCTHMKafl n p a S o n a H n e p n o A n ^ e c K a n ne<m> b Mai<e-
AOHHH b n e p n o A MAaAOTypeu[Koro npaBAeHHH (1908— 1912), isto, s t r . 425— 433.
15 Više ovom listu vid.: I Karabegović, R a d n ič k i pokret u B i H , str. 12—42.
16 Više o tome vid.: Stojan Kesić, O dn os i izm eđ u radnič kih pok re ta u ju goslo
ven sk im z e m lja m a do 1914, Beograd, 1976, str. 89—155.
17 Vladimir ICnaflič, Tr a k ta t o tisku, I, Ljubljana, 1930, str. 116.
18 I . Karabegović, R a d n ičk i p o k re t B i H , str. 32.
10 V. Korać, n. d., I, str. 246.
19
O ktobra. Zbog toga su desničari n asto jali i uspeli da je obustave, 14. no
v em b ra 1918.20 Već 21. novem bra 1918. pojavio se novi desničarski list „Slo
boda", k oji je n a čelu sa K oraćem vodio u p o rn u b o rb u p ro tiv svih levih snaga
u radničkom pokretu.
U O sijeku je prvi radnički list posle prvog svetskog ra ta p o k re n u t 20.
ja n u a ra 1918. pod naslovom „A provizacija”, a bio je „list socijaldem okratskog
ra d n ištv a za prom icanje interesa oko op sk rb e p u čan stv a”. Ugašen je posle
trećeg bro ja. Pozicije desnice u radničkom p o k retu H rvatske i Slavonije za
stu p ale su i „R adničke novine”, po k ren u te u O sijeku 20. ju n a 1918, sve do
sredine m a rta 1919. godine.21
Jugoslovenska socijaldem okratska stran k a u L jubljani pokrenula je 15.
ju la 1917. list „N ap rej” koji je bio n a pozicijam a desnice. Levo krilo ove
stran k e, takođe u L jubljani, počelo je u m a rtu 1918. da izdaje „socialističnu
re v iju ” „D em okraciju”, koja će, m eđutim , revolucionarnu o rijen tac iju ispo-
ljiti tek u svom poslednjem , avgustovskom b ro ju iz 1919.
Pokušaj o bnavljanja novosadske „Slobode” u drugoj polovini 1917. i po
četkom 1918. n ije uspeo, tako da je ona p o k re n u ta tek 2. o k to b ra 1918. I
ovaj list je bio na pozicijam a desnice.
Osim navedenih, u periodu od početka obnavljanja radničkog po k reta
sredinom 1917. do stv ara n ja K raljevine SHS, izlazilo je i nekoliko sindikalnih
listova u H rvatskoj i Sloveniji. Od ovih su levo o rijen tisan i bili: „H rvatski
tip o g raf”, obnovljen 27. m aja 1917, i „H rvatski željezničar”, p o k re n u t 15. ok
to b ra 1917.
U drugim jugoslovenskim zem ljam a u ovom p eriodu nije bilo ni poku
šaja p o k re ta n ja radničkih listova, je r za to nije bilo m ogućnosti. M eđutim ,
aktivnosti na ovom planu ispoljavali su članovi S rpske socijaldem okratske
p a rtije u Parizu, koji su tam o boravili u vrem e prvog svetskog ra ta . Tako je
odlukom K om iteta SSDP, R adničke kom ore i Opšteg sindikata srp sk ih ra d
n ika u F rancuskoj, 20. novem bra 1917, na godišnjicu sm rti D im itrija Tuco-
vića, fo rm iran fond za osnivanje štam p arije „Tucović”.22 Osim toga, u Parizu
je izlazio nedeljni list „B udućnost — L'Avenir” od 19. ja n u a ra do 22. ju n a
1918, kao organ K om iteta S rpske socijaldem okratske p a rtije i Opšteg sindi
kata srp sk ih rad n ik a u F rancuskoj 23
Od novem bra 1918. do m aja 1919. u Parizu je objavljeno sedam brojeva
„G lasnika jugoslovenske om ladine”, organa S redišnjeg odbora U druženja ju-
goslovenskih stu d en ata u Parizu. P ored članaka i priloga o životu i rad u ju
goslovenske om ladine, ovaj list je donosio i književne priloge i „bio trib in a
za iznošenje političkih pogleda jugoslovenskih stu d en ata u F ran cu sk o j”.21
B ro jn i Jugosloveni, uglavnom bivši au stro u g arsk i vojnici koji su pali u
ru sko zarobljeništvo u prvom svetskom ra tu , posle pobede okto b arsk e re
volucije, počeli su se politički organizovati i izdavati listove, knjige, brošure,
letke i plakate. Prvi list na srpskohrvatskom jeziku izlazio je od ja n u a ra do
m a rta 1918. u P etrogradu (Lenjingradu) pod naslovom „Zem lja i sloboda —
Zem lja i v olja” kao organ jugoslovenskog odeljenja N arodnog ko m esarijata
in o stran ih poslova. Glavni u red n ik lista bio je Mijo Radošević, a njegov za-
m enik Uroš Čonkić. P očetkom 1918. p o k ren u t je u K ijevu „Jugoslovjanski
rev o lju cio n er”, organ Jugoslovenskog revolucionarnog saveza. List je izlazio
k ratk o vrem e i nije bio kom unistički o rijentisan. U ređivao ga je S tjepan
Landikušić.
20 Zorica Stipetić, Uloga Augusta Cesarca i Miroslava Krleže u stvaranju KPJ,

1973, 3, str. 77.
Č a s o p is za s u v r e m e n u p o v ije s t ,
21 Lavoslav Kraus, Obnova radničkog pokreta u Osijeku iza prvog svjetskog
rata, Revija, 1969, 6, str. 61—62.
22 X p 0 H 0 A 0 t u ja padnuHKOZ n o icp era y C p d u ju , I, EeorpaA, 1969, CTp. 246.
23 R. Perović, n.d. str. 158, 159.
24 S. Cvetković, Napredni omladinski pokret, str. 38.
20
Sedište političkog ra d a m eđu Jugoslovenim a u S ovjetskoj R usiji u pro-
leće 1918. bilo je u Moskvi, gde je sredinom m aja fo rm iran a Jugoslovenska
k o m unistička grupa p ri R uskoj kom unističkoj p a rtiji — boljševika (RKP-b).
Jugosloveni su u M oskvi od 6. ap rila do 14. m aja 1918. izdali šest brojeva
lista „R evolucija”, koji od 8. ju n a te godine do sredine ja n u a ra 1919. izlazi
pod nazivom „V sem irnaja rev o lju cija”, kao organ Jugoslovenske grupe
RKP(b). U 1919. list ponovo m en ja naziv i p o staje „S vjetska revolucija”. Prvi
njegovi urednici bili su Ivan Ferenčak, S tjep an M arković i V ukašin Marko-
vić. Od sep tem b ra 1918. u red n ik slovenačkog dela je D ragotin Godina, a u
o k to b ru iste godine urednici p o sta ju Lazar Vukićević (za srp sk o h rv atsk i deo)
i Ivan Vuk (za slovenački deo). Posle odlaska u K raljevinu SHS velikog dela
jugoslovenskih kom unista iz Sovjetske Rusije, k ra je m 1918. i početkom 1919,
list je obustavljen, 11. ju la 1919.
P r o U it i r i s v iju u |p .
1 •• j i sviju
—~ W_! zcmlif, ij;ođina|tf' gel
te r e n i»Boiiitiiia.^Be^ppi51prt6nioitM. - ^'jslska fevolusijai. - Svetovoa revolucija,

O P rA H K O M M yS& O TO TECK O £ rP T U M (GoraeiujK«,H).
MOSKVA. & !- ni 1018. Oroj I.
iejny je cnacf v<v

.»•«> <t» < n u n
■' J>- '«

orjr.nii* » t r t r.- U« inu y »j«lo*k r, juj0ilo.»r»k«
. » ,,,
,
:e rr rxi j* - Ti■1 ii.'* a. parauMj. ' • tim ip m w « a n. ra * » *>*}- n*l « ,i> n» ;i»
r t^ it . u n a tjr & M 1 y IV ::.T; i c m , - i ,
u. n a mio e. . r X#- I » t c l i j « . V vj, j* lt.
% Lia t rm n f . i» . f t» . c . - t » * j v r » rto-.Sr ' M -j. i«, busi«. IJlM rit), v_er < j, đ <t, , l :
» i « * # « <?»» « j w .r i » « r v»- > **•««»> .>Vn ,»a a irc lc j ' 'A^rMutrr»,>r(
T*"'1 ** u t epa«« i?yim v ■r» u v »■ «.p* , ! ■ *.i lo '«;.*>*•»■ r r ic « M p 4 » h k i . 1. v i .
* •*» t . » . b* u i i u t K ■ »> »..a.-\ rtyi\i<Tn. >ij MI«ar(..»«ro « »*y«ia a e* »*,t> , „-Uor, » r< '
.«jw Mtmptt *.,3 i». * n -ij f n n « | « rutip-po- («>».;, U‘K: .,.k»i4 u»4, Vj
Ji-r e ■Uju.v f* »»m.t in •v-> >r j u oj: ’’*»• mi> . • •... »ij.. ,i, <•, „ t . <e
* * ■i r , ; I' •&- l b , » n » to liiiu « r t t» I . U i.\ n i, .,V>. _
........... -------------. , u j w ; i ' * f
i o n v- v*cdeci m "p°k I
i Upaerta 3 ćc rab« ,
i/ • •
^rpfA'- t r QaW.H'\0'Q 0*£fJU n ^ n ‘ rAH?U H AriTÛMH P0CCWW
t « i * i , K*U* j r M n *n *J» V
ItU'.mjr, Hi/a. ijesnik s e lja č k e I r a d n ič k e r e v o lu c io n e s t r a n k e H rv a ta , S r b a i S lo v e n a c a
V; •#•£•« jv• ;
W'1•
»IO”l'IIP. m .. . .
HAMJEČINITI? a g g g g sg tt^ j
.KOCCCOTOOIOCCC
• t^rrV
Revolucionarna glasila Jugoslovena u Sovjetskoj Rusiji.
Tokom 1920. u Sovjetskoj R usiji pojavila su se još dva jugoslovenska li

sta, na srpskohrvatskom i slovenačkom jeziku: „K om una” u Irk u tsk u (m art
— m aj), kao organ Jugoslovenske sekcije p ri gubernijskom ko m itetu RKP(b),
i „Crveni b arja k — Crvena zastava — Rdeči p ra p o r” (maj — novem bar) u
T aškentu, kao organ Jugoslovenske sekcije p ri gradskom k o m itetu RKP(b).
21
Prvi u red n ik „K om une” bio je Vilko M arion, a zatim Josip Pavišić — Verin.
Glavni u re d n ik „Crvenog b a rja k a ” bio je Ivan Vuk.
P ored spom enutih, bilo je i internacionalnih kom unističkih listova koji
su im ali ru b rik e u kojim a su objavljivani članci na srpskohrvatskom i slo-
venačkom jeziku. Ove ru b rik e su uređivali Jugosloveni. Od internacionalnih
listova su izlazili: „In tern acio n alist”, „La C om m une”, „III In te rn a tio n a l” i
„Svoboda naro d o v ”.25
U Sovjetskoj R usiji od 1918. do 1921. izdato je 65 knjiga i b ro šu ra na
srp sk o h rv atskom i slovenačkom jeziku. Ta izdanja nisu štam pana sam o za
p o treb e Jugoslovena u Sovjetskoj R usiji, već i za po treb e kom unističkog
p o k reta u Jugoslaviji. Već krajem 1918. i početkom 1919. m nogi povratnici u
zem lju p reneli su na desetine ovih bro šu ra. U planove izdanja za 1920. i 1921.
bile su u k ljučene i potrebe KPJ za revolucionarnom literaturom .
31. waja 1919. (Bp. 10.) npo/ieTepM c 8 Hjy 3eMa*a, yje**Hirre c«!
’iV t r r ^ i T r f i i r ' -^ ^ m n ji
R I J ] ) « i » » s r r j f i o t e > ,« p M lw q o «
M IKTIIIiauo* OpraH jyr0CJiaBeHCKe peB0j»yu»0- O c io G o lj « « * n p o M n p n n uopj j CIJ
« 3 S *pyiie X* 6 y»« UMOranor* npo.ianpN»T»
lli 'j f J j n t n ft p o j M HapHO-coMMjauMCTMHHe rpyne.
lili..* IH* ft. M |«\UU!U M'.lMK'MM »«'j-

••i:«. 'frn\ v\ kthhjw mt
CaMpTHH Tp3ajN jyroojiaBeHCHe 6ypwoa3Mje. >i >i^ i}ii m.» Maja
l >»-4Itl/UKI" t1}KtHiM* 14'JBrV R.t
n-’.iK i!rit;ts\ u*»ranit tiv Ka (e
Hat .ly '• anjf i*<* hujujh«.* Ha.m:ritit\ <v na .mnnv rin»jn\ im u .vinu f. M ajoitio*
IV r l i n u U K ^ ta rH n i* Tm*i* » Mrjcn je m n i»n«*r •»•MH \mjwy wt '»pnu* Hromim ngkVKr raj»waT:
ri.MHUMHa • riiAitt H iijHM i-rjm - « ip y j;if.T j\ «n .> > » jMiam* U fa m y iit-.ija i
v ja ’iMM »(».i.VHHtiA .«t ruopM.i« jtr
V M.UUAM Mtl.MIUIir.t j v f O Y | > - «H «»|H 11 i ’H .lltu UH* I Kl V A !t~ lt.l* ifi’ FUtfll \ Tlljt* ,U l V -
X r+ M \ * K o ju at K |« it ic » tm p o .v t. 4 w o h .i h H it iM v im .n i jo tu n » i;« » - { ju n ,. (| n ^ »»j at« i .i vuiiH«*T{*<xia(La H l lp H H i.t n H.N IIJI j r u , T H » (M M H iriTII 0 0 «■» III f j w ’|-
s n |» a t it «*». iu ik .i fm m n a j.H « » n \ }ai.y*0|Hit!;it IV - yt»«, m n » j* i l i * ♦ « » • * »
Komunistički list jugoslovenskih revolucionara — učesnika Mađarske

Sovjetske Republike.
Izd an ja Jugoslovena kom unista im ala su veliki značaj za širen je kom u

nističke ideologije m eđu brojnim našim lju d im a koji su u ovo vrem e bili u
Sovjetskoj R usiji, a koji su po povratku u zem lju prenosili ovu ideologiju na
p ro le ta rija t i šire ra d n e m ase. Ta izdanja im ala su i neposredan uticaj m eđu
radništvom K raljevine SHS, je r su ih povratnici iz R usije donosili i tim e
om ogućavali njihovo širenje i čitanje. Sem toga, m nogi učesnici u izdavanju
i u ređ iv an ju listova i b ro šu ra sticali su iskustvo n a ovom polju rada, koje im
je koristilo posle p o v ratk a u zem lju.
N itša m an ja uloga nije bila jugoslovenskih b ro šu ra, letaka i lista „Crve
na zastava” u ,M a đ a rsk o j, za vrem e p o sto jan ja K om une (21. m art — 1. av-
gust 1919), je r su oni dobrim delom bila n am enjena p ro le ta rija tu u Jugo
slaviji. S obzirom da su izdavana u neposrednoj blizini, o n a su se m ogla re
lativno lako prenositi, ali isključivo ilegalnim putem .
25 Detaljnije o štampi Jugoslovena u Sovjetskoj Rusiji vid.: EoryMHA Xpa6aic,

I lp o n a r a n A a nyTeM uiTaMne JvrocA O B ena KOMyHHCTa y CoBjeTCKoj Periy6AHU[H 1918—
1921, McropujcKU 3anucu, 1967, 4, crp. 661—712; France Klopčič, Gradivo komunis-
tičnega tiska v Sovjetski Rusiji v letih 1918—1921, Prispevki za zgodovino delavskega
gibanja, 1968—1969, 1—2, str. 1—11 (prilog); Ivan Očak, U borbi za ideje Oktobra,
Zagreb, 1976, str. 26—27, 31, 73—79 i dr.
22
Jugosloveni, učesnici u M ađarskoj kom uni, izdavali su od 5. aprila do 26.
ju la 1919. u Pešti list „Crvena zastava”. Ovaj list je u početku bio organ Jugo-
slovenske revolucionarne socijalističke grupe, zatim organ Jugoslovenske k o
m u nističke frak cije i, na k raju , organ jugoslovenskih kom unista. „Crvena
zastav a” je izlazila naizm enično ćirilicom i latinicom . U kupno se pojavilo 18
brojeva. Glavni u red n ik lista je n ajp re sam bio F ranjo L juština, a potom za
jed n o sa Lazarom Vukićevićem. Prvi brojevi bili su, prvenstveno nam enjeni
Jugoslovenim a u M ađarskoj, a kasnije je listu izm enjen sadržaj — obogaćen
je jugoslovenskom problem atikom da bi služio p o treb am a revolucionarnog
radničkog p o k re ta u Jugoslaviji — pa je najveći deo tiraža slat u K raljevinu
SHS. Inače, list je u početku štam p an u visokom tiražu (25.000) da bi kasnije,
zbog fin an sijsk ih teškoća i nestašica h a rtije , njegov tiraž pao na 6.000 pri-
m eraka.26
Jugoslovenska kom unistička frak cija je za vrem e M ađarske Sovjetske
R epublike izdala 76 letaka (33 latinicom , 41 ćirilicom i 2 n a slovenačkom jezi
ku). Deo letaka bio je nam enjen p ro le ta rija tu u Jugoslaviji, koje je isk lju
čivo štam p ala Jugoslovenska kom unistička frakcija, a deo za propagandu
m eđu Jugoslovenim a u M ađarskoj. N jih je izdavao N arodni ko m esarijat za
p ro svetu.27 P ored letaka, izdato je desetak pop u larn ih b ro šu ra, koje su ta-
kođe širene m eđu radništvom i seljaštvom u našoj zem lji.
B ogata trad ic ija socijalističke i radničke štam pe u jugoslo venskim zem
ljam a (do 1918) im ala je pozitivno dejstvo n a razvoj revolucionarne štam pe u
K raljevini SHS. N jena uloga je bila veom a značajna u p rip re m a n ju u jed i
n je n ja jugoslovenskih radničkih pokreta. N ovostvorena jedinstvena P artija
je već na osnivačkom kongresu p rih v atila kao svoje organe sve radničke li
stove revolucionarne orijentacije. U tom e se, u prvom redu, i ogleda konti
n u itet revolucionarne štam pe kod naših naroda.
28 Više o tome vid.: Toma Milenković, Međusobne veze i uticaj Mađarske Sov
jetske Republike na radnički pokret u Vojvodini, Prilozi za istoriju socijalizma,
1967, 4, str. 10—11; I. Očak, n. d., str. 259—262.
27 Šandor Mesaroš, Mađarska Sovjetska Republika i revolucionarne perspekti
ve u Jugoslaviji, Zbornik Historijskog instituta Slavonije, 1970, 7—8, str. 59; Više o
lecima vid.: Josip Mirnić, Leci Jugoslovenske frakcije Međunarodne socijalističke
federacije u Mađarskoj komuni, Arhivist, 1962, 1, str. 11—50.
23
Prva glava
REVOLUCIONARNA ŠTAMPA U LEGALNOM PERIODU
RADNIČKOG POKRETA I KPJ 1918—1920.
R atne teškoće, socijalna beda, uticaj ok to b arsk e revolucije i revolucio

n arnog vren ja u E vropi izazvali su spontane seljačke, radničke i vojničke
n em ire i p o k rete još u toku prvog svetskog ra ta u većini jugoslovenskih ze
m alja, a naro čito u onim koje su bile pod Austro-U garskom . O bnavljanje
rad n ičk ih p o k re ta u pojedinim jugoslovenskim zem ljam a počelo je sredinom
1917. Taj proces je tra ja o sve do k ra ja rata, a nastavljen je i u novostvorenoj
jugoslovenskoj državi — K raljevini Srba, H rvata i Slovenaca. Osnovane su
rad n ičk e organizacije i u pojedinim jugoslovenskim zem ljam a u kojim a ih
ra n ije nije bilo.
In ic ija to r stv ara n ja jedinstvene revolucionarne radničke p a rtije bio je
Filip Filipović, koji je u novem bru 1918. u B udim pešti osnovao Jugoslovensku
ko m u n ističk u grupu, a posle p o v ratk a u zem lju (krajem decem bra iste go
dine) rad io je na fo rm ira n ju jugoslovenske kom unističke p artije. Na u jed i
n je n ju rad n ičk ih p o k re ta jugoslovenskih zem alja posebno su bili aktivni:
levo o rijen tisan e so cijaldem okratske p a rtije Bosne i H ercegovine i Srbije,
p ovratnici iz Sovjetske Rusije, revolucionarna inteligencija i levica Socijalde
m o k ratsk e stran k e H rvatske i Slavonije.
P riprem e za u jed in jen je tekle su kroz polarizaciju u radničkom pokretu
n a levicu i desnicu. Osnovna p ita n ja n a kojim a je vršena diferencijacija bila
su odnos p rem a ok to b arskoj revoluciji i Sovjetskoj R usiji, m inisterijalizm u i
Drugoj internacionali. Zahtevalo se da objedinjavanje bude p re svega n a re
volucionarnim osnovam a, na principim a nepom irljive klasne borbe. Taj p ro
ces je uglavnom završen do ap rila 1919. U tom vrem enu održani su zaključni
kongresi so cijald em o k ratskih stran ak a, izuzev slovenačke, i izvršene sve po
treb n e p rip rem e za stv aran je jedinstvene revolucionarne jugoslovenske ra d
ničke stran k e. Sličan proces prošle su i sindikalne organizacije. O rganizator
u je d in je n ja bila je S rp sk a socijaldem okratska p artija.
N a K ongresu u jed in jen ja jugoslovenskih so cijaldem okratskih stran a k a i
grupa, održanom od 20. do 23. ap rila 1919. u B eogradu, osnovana je Socija
lističk a rad n ičk a p a rtija Jugoslavije (kom unista). Tim e je organizaciono i
idejn o u jed in jen najveći deo radničke klase K raljevine SHS i usm eren na
25
p u t revolucionarne klasne borbe. Jedino slovenačka so cijaldem okratska stra n
ka u celini nije p ristu p ila jedinstvenoj jugoslovenskoj radničkoj p artiji. Već
na K ongresu ujedinjenje, SRPJ(k) je p ristu p ila K om unističkoj internacionali
i tim e se svrstala m eđu prve kom unističke p a rtije u E vropi koje su p ristupile
ovoj m eđunarodnoj kom unističkoj organizaciji.
Iako je SRPJ(k) počivala dobrim delom na kom prom isu sa reform ističkim
krilom u radničkom p okretu, na šta ukazuje i sam n je n naziv i osnovni do
kum enti usvojeni na Kongresu u jed in jen ja, istonijski značaj ovog K on
gresa je nesum njiv, je r je na njem u n astala jed in stv en a jugoslovenska ra d
nička p a rtija , koja je ra sk rstila sa Drugom internacionalom i m inisterijaliz-
mom, a p ro le ta rija t usm erila u pravcu nepom irljive klasne borbe i revolucio
narnog p reobražaja. Na Kongresu je, dakle, ipak pobedila revolucionarna ko
m unistička o rijen tacija.
Istovrem eno sa ujed in jen jem radničkih političkih stran ak a izvršeno je i
u jed in jen je sindikalnog p o k re ta i fo rm iran njegov cen traln i organ — C entral
no radničko sindikalno veće Jugoslavije (CRSVJ). Na K ongresu u jed in jen ja
obrazovan je i S e k re ta rija t žena — so cijalista (kom unista) Jugoslavije.
Jedinstvena kom unistička om ladinska organizacija osnovana je kasnije
(10. o k to b ra 1919) u Zagrebu, je r je SRPJ(k) u početku prihvatila stav socija-
d em o k ratije da nije potreb n o stvarati posebnu om ladinsku radničku organi
zaciju, pa su to učinile sam oinicijativno revolucionarne om ladinske organi
zacije i kom unistički orijentisani om ladinci. Prvi kongres SKOJ-a, na kom e
je prihvaćen njegov program (objavljen 15. ja n u a ra 1920), održan je u ju n u
1920. u B eogradu.
Period od Prvog do Drugog kongresa P artije protekao je u znaku uspo
na revolucionarnog radničkog pokreta, a istovrem eno u daljem diferenciranju
i ideološkom raščišćavanju sa reform istim a, tzv. ce n tristim a ili centrum ašim a,
koji su se sam o izjašnjavali za principe beskom prom isne klasne borbe, a u
suštini su bili za postupno reform isanje društva. U osnovi, ideološka neslaga
n ja u KPJ javila su se kao sukob starih nasleđenih sh vatanja u radničkom
p o k retu i novih pogleda o ulozi p a rtije p ro le ta rija ta , zasnovanih na Lenji-
novim sh vatanjim a klasne borbe i iskustvim a ok to b arsk e revolucije.
Na D rugom (V ukovarskom ) kongresu, održanom od 20. do 24. ju n a 1920.
SRPJ(k) m en ja naziv i p ostaje K om unistička p a rtija Jugoslavije i u svaja
prvi revolucionari P rogram i S tatu t. U P rogram u su izložene idejno-politič-
ke osnove i ciljevi K PJ, tem eljeni na m arksističkoj analizi kapitalizm a koji
je ušao u im p erijalističk u fazu razvitka i epohu pro leteresk ih revolucija. On
je sadržao osnovne program ske postavke K om unističke internacionale, za
snovane n a idejam a koje je Lenjin zastupao u m eđunarodnom radničkom po
kretu. V ukovarski program označio je definitivni rask id sa dopunjenim m ak
sim alnim program om socijaldem okratije, prihvaćenim n a K ongresu u jed i
njenja. Po novom S ta tu tu KPJ je postala centralizovana revolucionarna o r
ganizacija.
D iferencijacija u radničkom p o k retu Slovenije završena je u ap rilu 1920,
kada se njegovo revolucionarno krilo pripojilo SRPJ(k). Tako je sa Vukovar-
skim kongresom završeno definitivno o b jed in jav an je revolucionarnog dela
jugoslo venskog radničkog pokreta.
C entristi iz H rvatske, poraženi na V ukovarskom kongresu izdvajaju se iz
KPJ, dok su ce n tristi iz S rbije i BiH bili sam o p o tisn u ti iz rukovodstva P ar
tije i red ak cija n jenih glasila. M eđutim , tokom druge polovine 1920. oni su
otvoreno ustali protiv odluka drugog kongresa, a naročito su napali „21 uslov”
za p ristu p a n je K om unističkoj internacionali, zahtevajući da se ovaj doku-
m en at objavi i da se o njem u javno disku tu je. Oni su isto tako dokazivali
da u Jugoslaviji nem a uslova za revoluciju i da bi takav pokušaj odm ah p ro
pao. O k tobarsku revoluciju su ocenili kao utopiju, je r po njihovom m išljenju,
u R usiji n isu postojali nikakvi uslovi za socijalizam . Posle ovoga, u decem
bru 1920. ce n tristi su isključeni iz P artije. N jihovim isključenjem stvoreno
26
je sam o prividno jedinstvo u kom unističkom pokretu, koje će ubrzo posle
donošenja Obznane biti razbijeno i doći će do novog političkog razjedinjavanja.
Tako je sve vrem e tzv. legalnog perioda delovanja radničkog p o k re ta i
KPJ p ro teklo u ideološkim raspravam a i raščišćavanju u n u ta r P artije i ra d
ničkog p o k reta u celini i njegovoj organizacionoj izgradnji. U prkos tom e, po
stignuti su i značajni rezultati u brojnim ekonom skim akcijam a radničke kla
se (štrajkovim a i tarifn im pokretim a), na opštinskim i parlam en tarn im izbo
rim a i drugim akcijam a.
U vrem e V ukovarskog kongresa bilo je preko 60.000 članova P artije,
a u redovim a revolucionarnih sindikata 208.000 radnika. SKOJ je im ao 3.160
članova, a šest m eseci kasnije oko 8.000. K rajem 1920. KPJ se konsolidovala
i po stala snaga sa kojom je režim K raljevine SHS m orao računati. Ali se i
kap italistički sistem i nova država stabilizovala. U E vropi je nastupila oseka
revolucionarnog vrenja, što se odrazilo i na prilike u K raljevini SHS. Bur-
žoaska vlada prešla je u odlučniju ofanzivu protiv radničkog po k reta i sve je
više u p o treb ljav ala adm inistrativne m ere. N a jo štrija m era bila je O bznana
(29/30. d ecem bra 1920), kojom je suspendovan ra d KPJ i revolucionarnog
radničkog p okreta.
O bznana je iznenadila vodstvo P artije. Ono nije im alo sm elosti i snage
da pozove radištvo na odlučniji otpor. S m atraju ći Obznanu privrem enom
m erom , ono je računalo da će je ukinuti raznim p ro testim a i p arla m en tar
nim p u tem . Stoga je izostala p rava m era i akoija protiv ovog nezakonitog
akta.
Osnovni nedostaci p artijsk e politike u legalnom razdoblju delovanja bili
su, pored ostalog, i neadekvatna organizacija P artije, zasnovana n a socijal
dem o k ratsk o m principu terito rijaln ih organizacija. P artija nije im ala ni o r
ganizaciju po preduzećim a, ni ilegalne organzacije, a isuviše značaja je p ri
davala p arlam en tarn o m načinu borbe. S druge strane, prihvatajući u n ita ri
zam ona nije shvatila pravi značaj nacionalnog p ita n ja u višenacionalnoj
državi. Isto tako, ona nije posvetila dovoljnu pažnju agrarnom pitanju, već
je o stajala uglavnom p ri zahtevu za ukidanje feudalnih odnosa, ni seljaš
tvu kao savezniku radničke klase.
U vrem e o b jedinjavanja socijaldem okratskih stran ak a i sindikalnih or
ganizacija, a u uslovim a vrlo strogog režim a, revolucionarni radnički po k ret
je sa svim svojim organizacijam a nastavio ra n ije započetu izdavačku i žur-
n alističku delatnost, postavljajući joj nove zadatke i ciljeve.
1. REVOLUCIONARNI RADNIČKI POKRET I KPJ

O ZADACIMA I ULOZI ŠTAMPE
Proces ob n av ljan ja radničkog p o k reta nastavljen je u novoj jugoslo-

venskoj državi. Istovrem eno sa stvaranjem radničkih organizacija pokretani
su i ra d n ičk i listovi. Prvi list revolucionarne o rijen tac je u novonastaloj drža
vi pokrenuo je dalm atinski p ro le ta rija t u S plitu 7. decem bra 1918. godine pod
naslovom „R adničke novine”.
Članovi Glavne p a rtijsk e uprave S rpske so cijaldem okratske p a rtije čim
su se sastali u B eogradu da obnove upravu, odlučili su da izdaju „Radničke
novine", i to kao dnevni list, bez obzira što se nije im alo ni finansijskih sred
stava ni štam parskog m aterijala. Z ahvaljujući svesti radničke klase S rbije
novac je ubrzo sakupljen a list je počeo da izlazi 15. decem bra 1918.1
Jugosloveni-provratnici iz Sovjetske R usije su već u decem bru 1918. stvo
rili u Zagrebu ilegalnu kom unističku grupu; priprem ali su osnivanje kom u
nističke p a rtije i izdavanje ,,u n ajk raćem vrem enu vlastitog dnevnog lista,
koji će š tititi i širiti stvarnu slobodu, a koja se ra đ a pod okriljem ikomu-
1 M c ro p u jc K U a p x u o KT1J, III, CounjaAHCTHîKH noKpeT y Cpđnjn 1900—1919,

E e o rp a A , 1950, crp. 321.
27
nizm a (.. .)"2. Oni su, isto tako, zajedno sa levičarim a-intelektualcim a p rip re
m ali p o k re ta n je jednog časopisa.
Savez pelagićevaca, osnovan 9. m a rta 1919, nezadovoljan pisanjem soci
jalističk e štam pe, nastojao je da izdaje sam ostalni list i lite ra tu ru p a je u
tom cilju hteo da organizuju šta m p a riju i tražio je tehniku od R uske kom u
nističke p a rtije (boljševika).3
N a svim važnijim skupovim a radničkih organizacija početkom 1919. raz
m atra n a je m ogućnost izdavanja štam pe i drugih publikacija. Tako je n a so
cijalističkom kongresu u Subotici 24. m a rta 1919. prihvaćen predlog da se
u V ojvodini po k ren u tri socijalistička lista (na m ađarskom , nem ačkom i srp-
skoh rv atsk om jeziku), s tim da se p re th o d n o obezbede m aterijaln a sredstva.
Na ovom kongresu odlučeno je da socijalističke organizacije Vojvodine finan-
sijski pom ognu beogradske „R adničke novine”.4
I Č etvrti po k rajin sk i kongres p ro le ta rija ta u Splitu, ap rila 1919, ra sp rav
ljao je o štam p i i istakao p o treb u da se pokrene lokalni list, koji bi izlazio
dva p a ta sedm ično, sa stalnim urednikom , profesionalnim novinarom . O ulo
zi i značaju štam pe n a ovom kongresu je rečeno: „Š tam pa je sila nad silam a.
Država u državi. Ona kroji i stvara javno m nijenje. Popovi ra d ije u tem elju
ju novinu, nego crkvu. G ospodujuća klasa, pogotovo finansijski kapital, tro ši
m ilijard e godišnje da štam pa piše onako, kako njihovom in teresu godi (...).
Š tam p a je svem oćna (...). P roti ovoj svesili, koja služi zlu i nem oralu, koja
je m ezim če kapitalizm a (...) radništvo svih zem alja suprotstavlja, u koliko
može, svoju štam p u .” Na kongresu je jednoglasno usvojena rezolucija da se
odm ah izabere stalni u rednik „R adničkih novina”, da bi list m ogao da izlazi
dva p u ta sedm ično i da bi bio dobro uređivan.5
Na VI (zaključnom ) kongresu S o cijaldem okratske stran k e za B osnu i
Hercegovinu, održanom 17. aprila 1919. u S arajevu, bilo je govora i o štam pi:
pozitivno je ocenjena uloga „Glasa slobode” i ukazano da list izlazi uz po-
m oć d o brovoljnih priloga. Uz to je rečeno da je N aklada zadruga „N ap rijed ”
postala gotovo p artijsk o preduzeće, a da će uskoro sasvim preći u p a rtijsk e
ruke.6
Ceneći važnost štam pe, a oslanjajući se na bogatu trad ic iju izdavačke de-
latn o sti socijaldem okratskog perioda rad n ičk ih po k reta u zem ljam a Jugosla
vije, SRPJ(k) je uvrstila kao posebnu tačku dnevnog reda p itan je štam pe već
n a svom Osnivačkom kongresu i prih v atila je kao svoje organe sve listove
revolucionarne orijentacije.
Još u to k u p rip re m a za K ongres u jed in je n ja najavljeno je da će se na
n jem u ra sp ra v lja ti i o štam pi, tj. o izdavačkoj delatnosti buduće jedinstvene
jugoslovenske radničke p artije. B eogradske „R adničke novine” su 27. fe b ru
ara 1919. objavile poziv Uprave S rpske so cijaldem okratske p a rtije za saziv
K ongresa za sve socijaldem okratske p a rtije jugoslovenskih zem alja koje stoje
na poziciji nepom irljive klasne borbe i sve one koje se odriču m inisterija-
lizma. U pozivu je, pored ostalog, istak n u to da će kao punopravni učesnici
K ongresa b iti zastupljeni urednici svih socijaldem okratskih listova. Osim
toga, u njerhu su zam oljeni svi socijladem okratski listovi da poziv p renesu
više pu ta, zbog toga što neće biti posebnih poziva osim ovih preko štam pe.
„R adničke novine” su ponovile poziv 3. i 19. m a rta 1919. Predlog rezolucije
„ 0 organizaciji p a rtijsk e štam p e” objavljen je 17. aprila 1919. u „R adničkim
no v in am a”, i u njem u je izneto da će referen t o ovom p ita n ju b iti Jovo
Jakšić.
2 I. Očak, n.d., str. 206—207.

3 Isto, str. 225.
4 T. Milenković, Radnički pokret, str. 124—125.
5 Istorijski arhiv KPJ, IV, Socijalistički pokret u Hrvatskoj i Slavoniji, Dal
maciji i Istri 1892—1919, Beograd, 1950, str. 203—205.
6 H ct o p u jc K u a p x u e KT1J, VI, ConHjaAHCTHMKH noi<peT y Eochh, BojBOAHHH h
MaKeAOimjH, EeorpaA, 1951, erp. 109—110.
28
Na K ongresu u jed in jen ja posvećena je znatna p ažn ja izdavačkoj delat-
n o sti jedin stvene p a rtije kao značajnom činiocu za celokupni razvitak rad
ničkog p o k reta. Posebna, sedm a tačka dnevnog red a bila je o organizaciji
p a rtijsk e štam pe. Kako je i najavljeno, refere n t je bio Jovo Jakšić iz S ara
jeva, k oji je u re fera tu istakao p o treb u p o k re ta n ja centralnog p artijsk o g o r
gana i osnivanja Novinarskog biroa. Takođe je ukazao da će biti pokrenuta
i cen traln a p a rtijsk a biblioteka, a da će o p o k re ta n ju listova, redakcijam a,
n ačin u u ređ iv an ja i si. odlučivati P artijsk o veće. Na prigovore nekih delegata
d a se p a rtijs k a izdavačka delatnost isuviše centralizuje J. Jakšić je odgovorio
da je to sad a nužno, a kada se budem o „uzdigli, m odernizovali i sredili tada
m ožem o d ati inicijativu nekim organim a ili članovim a”.7
R ezolucija „O rganizacija p a rtijsk e štam p e”, usvojena na K ongresu u je
d in jen ja, bila je važeća za sve vrem e legalnog delovanja SRPJ(k), odnosno
KPJ, a kasn ije je bila osnova za gotovo sva dokum enta o kom unističkoj i re-
Filip Filipović, prvi sekretar KPJ,

pokretač i urednik komunističke štampe.
volucionarnoj štam pi. Ona je im ala tri dela. U prvom delu reč je o opštim
zadacim a p a rtijsk e štam pe, u drugom o njenoj organizaciji, a u trećem o oba
vezam a p a rtijsk ih organizacija p rem a štam pi.
U prvom delu rezolucije se kaže: „Zadatak p a rtijsk e štam pe je da bude
sredstvo radničke klase u njenoj oslobodilačkoj borbi na političkom i eko
nom skom polju. O tkrivajući klasne su p ro tn o sti u društvu, ona tre b a da b o r
b u rad n ičk e klase upravlja u pravcu koji jedino vodi njenom oslobođenju,
p a tako i oslobođenju celokupnog čovečanstva, u pravcu koji vodi ka oži-
v o tv o ren ju socijalizm a. S ocijalistička štam pa im a da izvrši grandiozan za
7 PaAHHHKe HOBHHe, 1. V 1919, 102, H3BemTaj ca Koiirpeca yjeAHH>eH>a.
29
datak: da od jed n e najniže društvene klase, koju je klasno društvo izlučilo
od uživanja k u ltu rn ih tekovina, stvori klasu koja im a da izvrši najveće delo
u isto riji: da čovečanstvo prevede iz p re isto rije u civilizaciju, iz carstva nuž
nosti u carstvo slobode. Da bi radnička klasa stekla sposobnosti za to ve
liko isto rijsk o delo, socijalistička štam pa tre b a da je oslobodi od svih re
ligioznih i nacionalnih trad ic ija i zabluda, da m aterijalističk i shvata istoriju,
da joj otvori oči koje će moći videti budućnost čovečanstva. Jednom rečju,
dužnost je socijalističke štam pe: da radničkoj klasi pribavi jasan , potpun
m aterijalistički pogled n a svet i naročitu socijalističku kultu ru , što će je sa
čuvati od opasnih m etafizičkih špekulacija buržoaske filozofije i štetnog
upliva lažne buržoaske kulture." Na k ra ju prvog dela rezolucije govori se i o
zadacim a socijalističke štam pe u nerazvijenim zem ljam a u „periodu svetske
socijalne revolucije”, čije radničke klase „im aju n ajp u n iji interes od propa-
sti današnjeg d ru štv a ”.
U drugom delu rezolucije istak n u ta je p o treb a da se osnuje N ovinarski
biro za ko ordinaciju celokupne p artijsk e štam pe, za uređivanje partijskog
časopisa i biblioteka i slične poslove, je r n ije bilo uslova da se odm ah po
krene cen tralni organ P artije koji bi davao sm ernice ostaloj p artijsk o j štam
pi. Postojeće radničke listove treb a održati u svim pokrajin sk im centrim a, a
ukoliko ne postoje tre b a pokren u ti nove. Svi listovi, prem a rezoluciji, idejno
i m aterijaln o stoje pod uplivom P artijskog veća, odnosno njegovog Izvršnog
odbora. Ovakav centralizam uslovljen je nedostatkom glavnog p artijsk o g o r
gana i tim e što do k ra ja nije sprovedena organizacija P artije. P artijsk o veće,
odnosno Izvršni o dbor im aju pravo da određuju: „kako će i gde pojedini
p artijsk i listovi izlaziti, kojim će jezikom , pism om i dijalektom biti štam
pani, koliko će im biti p re tp la ta itd., da postavlja i o tp u šta njihove čitave re
dakcije ili pojedine članove re d ak cije”. P artijsk a štam p a obavezna je, stajalo
je u rezoluciji, da objav lju je dopise centralne redakcije (Novinarskog biroa) i
da zastupa principijelna i taktička gledišta P artije. Ona je, dalje kao prvi i ne-
odložni zadatak P artijskog veća, odnosno njegovog Izvršnog odbora postavila
da se u n ajk raćem roku om ogući p o k retan je centralnog partijskog organa.
Sve što je predviđeno za štam pu odnosilo se i na časopise i p a rtijsk e bi
blioteke, tj. knjige i brošure. U rezoluciji je ukazano da p a rtijsk e organizacije
ne m ogu p o k re ta ti novine i časopise partijsko-političkog k arak tera bez p re t
hodnog o d o b ren ja P artijskog veća, odnosno njegovog Izvršnog odbora, što je
važilo i za p riv atn a izdanja socijalističke lite ra tu re od članova P artije.
U trećem delu rezolucije naglašeno je da su p a rtijsk e organizacije i njeni
članovi dužni da m oralno i m aterijaln o pom ažu p a rtijs k u štam pu. Isto tako,
obavezni su da najenergičnije i svim sredstvim a rad e na suzbijanju buržoa
ske štem pe i da u njoj politički ne sarađuju. I ne sam o to, već i „da svojim
odlučnim uplivom na p a rtijsk o vodstvo i (...) red ak cije p a rtijsk ih listova
(...) u k lan ja sve izbežive principijelne i taktičke razlike u njim a, da svojim
zdravim p roleterskim instiktom i svojom socijalističkom svešću stvori svega
jedno geldište i jed n u volju u svojoj P artiji, u svim a njenim vodstvim a i re
dakcijam a; da se što p re uništi kapitalizam i na njegovim ruševinam a sazida
socijalizam , i da takvu svoju p a rtijsk u štam p u podigne do nepogrešne vodi
teljice radničke klase na p utu oslobođenja čovečjeg ro d a ”.8
Kao što se vidi, štam pa KPJ organizovana je n a trad icijam a m arksistič
ki o rijen tisane štam pe i principim a koje su zastupali naši istak n u ti socija
listi. U rezoluciji je naglašena ideološka i p a rtijsk a u sm eren o st kom unističke
štam pe u cilju podizanja klasne svesti p ro le ta rija ta i njegove borbenosti. Me
đutim , u rezoluciji je težište stavljeno na ideološko-obrazovnu i vaspitnu ulo
gu štam pe, dok je njen a m obilizatorska i organizatorska uloga tek naznačena.
To je svakako bila posledica kom prom isnog raspoloženja jednog dela p a rtij
skog rukovodstva, opterećenog socijaldem okratskim shvatanjim a o p reo b ra
žaju društva.
8 H c T o p u jc K u apxue KIJJ, I I , C T p . 18— 2 1 .
30
Zahtevom za strogom centralizacijom p a rtijsk e štam pe prožet je ceo
drugi deo rezolucije. Na prvi pogled takav zahtev je isuviše nedem okratski.
Ali, u ovo vrem e, on je bio isto rijsk a nužnost, s obzirom da je od raznorod
nih so cijald em o k ratskih stran a k a nastala jed in stv en a p a rtija , koja je im ala
da se bo ri za o sv ajanje vlasti, za d ik ta tu ru p ro le trija ta . S troga centralizacija
treb alo je da obezbedi jedinstvo stavova svih re d ak cija o svim važnijim pi
tan jim a života i ra d a P artije. To je bila dužnost prevashodno N ovinarskog
biroa. Uloga članova ovog tela bila je veoma velika, je r su njihovi članci ob
javljivani u svim p artijsk im listovim a bez ikakvih izm ena.
K ongres u jed in je n ja je rezolucijom o štam pi odredio ciljeve i zadatke iz
davačke d elatnosti P artije, način p o k re ta n ja listova, časopisa i knjiga i fo
ru m a nadležnih za izdavačku delatnost i tim e u dario osnove ovoj značajnoj
aktivnosti SRPJ(k), odnosno KPJ.
Na osnovu ovlašćenja K ongresa ujed in jen ja, C entralno p artijsk o veće
im enovalo je N ovinarski biro i red ak ciju „R adničkih novina". U N ovinarski
biro su izabrani: Živko Topalović, Milica Đurić-Topalović, Jovo Jakšić i Ko
šta Novaković.9 Od svih članova N ovinarskog b iro a sam o će K ošta Novaković
o stati n a k om unističkim pozicijam a dok će ostali postupno preći na ce n tra
lističke pozicije, što će se nepovoljno odraziti i n a p isanje p a rtijsk e štam pe.
U red ak ciju „R adničkih novina” ušli su Života M ilojković i Miloš T rebinjac.10
K ongres u je d in je n ja usvojio je i „R ezoluciju o agrarnom p ita n ju ”, u ko
jo j se p o red ostalog govori da selo i odnose u selu tre b a proučavati i svako
p itan je iznositi u štam pi rad i uspešne agitacije i propagande.11
Istovrem eno sa K ongresom u jed in jen ja održana je i K onferencija jugo-
slovenskih žena socijalista (kom unista), na kojoj je, po red ostalog, rešeno
da se p o krene list „Jed n ak o st”, koji bi u krajevim a preko Save i Dunava iz
lazio latinicom a u S rb iji ćirilicom . Predviđeno je da u početku list izlazi dva
p u ta m esečno, a kasnije češće.12 To isto sadržao je i u S ta tu t žena socijalista,
(kom unista), tj. da C entralni se k re ta rija t tre b a odm ah da pokrene svoj list
,J e d n a k o s t”, koji bi uređivao redakcijski odbor, po o d o b ren ju P artijskog
veća. U drugom delu S ta tu ta , u vezi sa organizacijom m ladeži (dece) navede
no je da će list „Jed n ak o st” im ati dodatak „B udućnost”, koji će se baviti pi
tan jim a om ladinskog p o k re ta .13
N eposredno posle stv ara n ja jedinstvene P artije, većina p a rtijsk ih listova
naznačila je u podnaslovim a da su organi SRPJ(k). Osim toga, u podnaslovim a
je istak n u ato da su p a rtijsk i listovi istovrem eno i organi odgovarajućih sindi
kalnih organizacija. To je sasvim razum ljivo k ad a se zna da je neposredno
posle o d ržavanja Osnivančkog kongresa SR PJ(k),odnosno poslednjeg dana,
održan i sindikalni kongres u jed in jen ja i da je ra d P artije i C entralnog sin
dikalnog veća Jugoslavije bio tesno povezan.
Jedino novosadska „S loboda” nije odm ah prom enila podnaslov, nego tek
3. m aja 1919, ali je i tad a iz njega izostavila do d atak iz zagrada — „kom uni
sta ”, je r se ona nalazila u ru k am a socijaldem okrata koji se nisu slagali sa o d
lu k am a K ongresa u jed in jen a p a su k rajem m aja iste godine definitivno istu
pili iz revolucionarnog radničkog p o k re ta i zadržali list. Zbog toga je Izvršni
o d b o r SRPJ(k) prep oručio kom unistim a u V ojvodini da održe zajedničku
sednicu p artijsk o g i sindikalnog veća i, pored ostalog, reše p itan je štam pe u
ovoj p o k rajin i. Sednica, održana 13. ju n a 1919. u Novom Sadu, osudila je d r
žanje lju d i oko „S lobode” i odlučila da se od 1. ju la iste godine pokrene „Rad
nički lis t”, kao p o k rajin sk i organ SRPJ(k), koji bi izlazio dva p u ta nedeljno.14
B PaAHHHKe HOBHHe, 8. V 1919, 108, H3Bemraj c a K o H rp e c a vjeAnifceiba (V
ceAHHLia).
10 Isto.
11 HcTopujcicu apxue KIIJ, II, erp. 23.
12 PaAHHHKe HOBHiie, 13. V 1919, 113, H3BeuiTaj c a KoH^JepeHunje jyr0CAOBeHCKH.x
acena conujaAHCTa ( k o m yHHCTa) .
13 HCTopujcicu apxue KIIJ, II, CTp. 25—26.
14 T. Milenković, Radnički pokret, str. 179.
31
N ajviše instance P artije rešavale su gotovo sva p itan ja vezana za izda
vačku delatnost. Tako je C entralni izvršni odbor SRPJ(k) 26. avgusta 1919.
n a m olbu C entralnog izvršnog S e k re ta rija ta žena socijalista (kom unista) J u
goslavije odobrio pok retan je lista „Jednakost", ali kada se obezbede h a rtija
i štam p an je.15
C entralno p artijsk o i sindikalno veće su na sednicam a od 15. i 16. sep
tem b ra 1919. odlučili da se u CPV k o o p tiraju neki članovi i da se p ro širi No
v in arski biro. Pored starih članova Živka Topalovića i Milice Đurić-Topalović
(od m aja su u B itolju), Jove Jakšića (u zatvoru) i Koste Novakovića, u Biro
su ušli Živko Jovanović, Zdravko Todorović i Dragiša Lapčević. R edakcija
„R adničkih novina” ostala je ista — Života M ilojković i Miloš T rebinjac.10
Nove ličnosti u N ovinarskom birou pojačale su pozicije centrista, je r su sam o
K ošta Novaković i Živko Jovanović bili kom unistički orijentisani.
CPV je na sledećoj sednici (od 18. sep tem b ra 1919) odlučilo da „Nova
istin a ” p o stane dnevni list, a da realizaciju poveri P okrajinskom o d boru za
H rv atsk u i Slavoniju. Na istoj sednici zaključeno je da se u cilju v asp itan ja
naroda, što p re pokrene list za seljake u H rvatskoj i Slavoniji. Ovaj zadatak
tak o đ e je poveren P okrajinskom izvršnom odboru za H rvatsku i Slavoniju.
Sam o p et dana kasnije P okrajinski izvršni odbor održao je sednicu (23. sep
tem bra), a neposredno posle toga saopštio redakciji „Nove istin e” da od 1.
novem bra 1919. počne izlaziti kao dnevnik. N jenoj upravi i redakciji p re
pu šten o je i p o k retan je lista za seljake, s tim da se može izdavati kad se
prik u p i dovoljan broj p re tp la tn ik a.17
Na osnovu diskusija i razgovora na osnivačkoj konferenciji Saveza ko
m u nističke om ladine Jugoslavije (10. o k to b ra 1919), Privrem eni cen traln i od
b o r fo rm ulisao je 11. o k tobra zaključke u kojim a je, pored ostalog, rečeno:
da će u n ajsk o rije vrem e biti p o k ren u t list kao glasilo celokupne kom uni
stičke om ladine, i da će izlaziti dva p u ta m esečno. List bi se štam pao u Za
grebu latinicom i ćirilicom , „te slovenačkim d ijalektom ”. U zaključcim a je
apelovano n a kom unističku om ladinu Jugoslavije da odm ah započne sa sa
k u p ljan jem dobrovoljnih priloga za ovaj list.18 „Radničke novine” su 22. no
vem bra 1919. donele vest o obrazovanju SKOJ-a u Zagrebu i o skorom p o k re
tan ju lista „Crvena zastava”, organa ove organizacije.
P itan jem štam pe bavili su se i niži p a rtijsk i forum i, ali su njihove od
luke m orale biti odobrene od centralne p a rtijsk e instance. Na O kružnoj kon
ferenciji za K rajinu, odnosno za b anjalučki i bihaćki okrug, u B anja Luci
14. d ecem bra 1919, na dnevnom red u je bila i štam pa. Pošto je postojalo
(odobrenje za p o k retan je lista od C entralnog p artijsk o g veća u B eogradu i
P okrajinskog izvršnog odbora u S arajevu, odlučeno je da se pokrene nedeljni
list „Crvena K rajina , a da se obustavi „R adnička volja”, koja je sa dosta
uspeha izlazila u Drvaru. U rezoluciji usvojenoj na ovoj konferenciji, u vezi
sa agitacijom i propagandom rečeno je da bi trebalo odrediti jednog sekre-
Itara u B anja Luci, koji bi radio u rukovodstvu P artije oba okruga i bio
u red n ik „Crvene K rajin e”.19
Gotovo na svim važnijim skupovim a P artije razm atrano je i p itan je
štam pe. Tako je P okrajinska konferencija SRPJ(k) za S taru S rb iju i Ma
kedoniju, održana 7. i 8. ja n u a ra 1920. u Skoplju, donela rezoluciju, u kojoj
se u vezi sa izdavačkom delatnošću kaže da je konferencija rešila „da izdaje
p o k rajin sk i list u Skoplju koji bi podupirao p artijsk e akcije i unosio kom u
n ističke ideje u m ase”20.
15 PaAHHMKe HOBHHe, 3. IX 1919, 208, IIo K p e T a ib e „ Je A H a K o c ra".

10 PaAHimice HOBHHe, 21. IX 1919, 224.
17 Nova istina, 26. IX 1919, 5; Radnička straža, 5. X 1919, 14.
18 S. Cvetković, Napredni omladinski pokret, »tr. 59; Nova istina, 16. X 1919, 9.
18 Glas slobode, 13. I 1920, 7, Okružna konferencija našeg pokreta za Krajinu u
Banjoj Luci.
20 P a A H H m c e M O B H i ie , 24. I 1920, 19, Harna anunja y CTapoj CpSnjn h Ma-
K eA O H H JH .
32
Istovrem eno kad i P o k rajin sk a konferencija u Skoplju, 7. i 8. ja n u a ra
1920. održan je u Novom Sadu kongres p artijsk ih i sindikalnih organizacija
Vojvodine. Kako ova po k rajin a nije im ala nijednog p artijsk o g lista, o p ita n ju
štam p e vođena je vrlo živa diskusija. Zbog raznovrsnog etničkog sastava sta
novništva u p o k rajini, odlučeno je da se p okrenu dva lista: je d a n za S rbe i
(Bunjevce u Novom Sadu, drugi za M ađare i Nem ce u V elikom B ečkereku
(Z renjaninu) 21
Slovenačka Jugoslovenska socijaldem okratska stran k a nije, kao što je
napom enuto, p ristu p ila SRPJ(k). No i pored toga, tokom 1919. i početkom
1920. kom unističko krilo ove stran k e pokušavalo je da izdaje listove kom u
n ističke o rijen tacije. A 11. ap rila 1920. održan je u L jubljani osnivački kon
gres Delavske socijalistične stran k e za Sloveniju, na kojem je odlučeno da
stra n k a p ristu p i SRPJ(k). Na K ongresu je doneta i rezolucija o štam pi pod
naslovom „S tran k ino glasilo”, u kojoj je kao organ stran k e p lan iran list
„Rdeči p ra p o r”, koji bi izlazio tri p u ta nedeljno s podnaslovom „Glasilo So-
cialistične delavske stran k e Jugoslavije (kom unistov)”. Za glavnog u rednika
lista o d ređen je R udolf Golouh. U rezoluciji je istak n u ta p o treb a da se celo-
k u p n a izdavačka delatnost usm erava, p a je u tom cilju predviđeno da ru
kovodstvo P artije tre b a da fo rm ira poseban novinarski odsele koji bi bio
(odgovoran za sva p a rtijsk a izdanja. Odlučeno je da postojeći list „U jedi
n je n je ” izlazi i dalje, s tim što bi se bavio seljačkim p itan jem i kom unalnom
politikom i bio in fo rm ato r za sve stran k in e organizacije.22
U M ariboru je istog dana održan vanredni kongres Jugoslovenske socijal
dem o k ratsk e stran k e koji se takođe izjasnio za u jed in jen je sa SRPJ(k).
P redstavnici ova dva kongresa sastali su se u L jubljani 13. aprila 1920.
i izab rali uži odbor, koji je potpisao sporazum kojim se u k id a JSDS, a celo-
kupno članstvo se p rid ru ž u je SRPJ(k). Ovaj skup je u vezi sa izdavačkom
delatnošću zaključio: da se za glavne u rednike strankinog lista im enuju Go
louh i M linar i da strankino glasilo „N ap rej” izm eni naslov u „Rdeči p ra p o r”,
s podnaslovom Glasilo Socialistične delavske stran k e Jugoslavije (kom uni
stov).23
Predstavnici M ariborskog kongresa i ured n ištv a „N aprej a ” nisu prihva-
sa so cijald em o k ratskom o rijentacijom . Zbog toga se sastao o dbor lju b lja n
skog k ongresa 18. ap rila i odlučio da se pokrene novi list „Rdeči p ra p o r” kao
stra n k in organ, k oji bi u početku izlazio tri p u ta nedeljno, a kasnije svako
dnevno. Izlazio bi u tiražu od 10.000, a poseban kalportražni odsek bi orga-
nizovao d istrib u ciju lista po celoj Sloveniji.24
C entralno p artijsk o veće SRPJ(k) je n a sednici od 23. i 24. m aja 1920
u B eogradu rasp ravljalo o priznavanju odluka ljubljanskog kongresa i 1.
ju n a 1920. u p u tilo pism o u L ju b lja n u u kom e se pored ostalog ističe da CPV
SRPJ(k) p rizn aje „Rdeči p ra p o r” za glasilo SRPJ(k) za Sloveniju.25
Pošto SKOJ nije im ao osnivačkog kongresa, već je fo rm ira n na osnivač-
tili odluke sporazum a u L jubljani od 13. ap rila p a je list nastavio da izlazi
koj konferenciji, to je njegov Prvi kongres održan od 10. do 14. ju n a 1920.
u B eogradu. I ovaj kongres se bavio izdavačkom delatnošću. P ored k ritik e
sad ržaja štam p e zbog prevelikog b ro ja teo retsk ih članaka a slabe obrade
p ra k tič n ih p itan ja, na njem u je ukazano da štam pa m ora b iti centralizovana,
ali da se m ogu p o k retati p o k rajin sk i listovi s tim što m o ra ju nositi isti
naziv (verovatno podnaslov), a po sadržini u najvećem delu m oraju biti
21 T. Milenković, Radnički pokret, str. 203; D. Kecić, Revolucionarni radnički

pokret, str. 291.
22 JJstanovitev. Dokumenti ustanovnega kongresa Komunistične stranke v Slo
veniji 11. aprila 1920, Ljubljana, 1969, str. 42.
23 F. Klopčič, Velika razmejitev, str. 65.
24 Isto, str. 82.
26 Isto, str. 94; Pismo je objavljeno u „Rđečem praporu”, 11. VI 1920, 5.
33
isti.26 U S ta tu tu SKOJ-a, usvojenom n a ovom K ongresu, naglašeno je da je
glavni org an SKOJ „Crvena zastava", da kongres b ira re d ak ciju od pet članova
i da se „kroz saveznu štam p u sprovode kongresna rešenja, vrši agitacija, p ro
paganda, obaveštavanje i prosvećivanje u duhu i sm islu revolucionarnih ko
m u nističkih principa". S ta tu t je predvideo kao jed an od važnih zadataka
SKOJ-a „širenje kom unističkih ideja u n ajširim narodnim slojevim a: p rire
đivanjem zborova, konferencija, tečajeva, predavanja; osnivanjem biblioteka,
čitaonica, izdavanjem novina, b ro šu ra i letaka; osnivanjem um etničkih gru
p a ”.2?
Do Drugog kongresa KPJ nije bilo potpune centralizacije P artije, iako je
K ongres u jed in jen ja proglasio da je stvorio jedinstvenu p a rtiju a ne savez
p a rtija . Isto tako, nije bila strogo centralizovana ni izdavačka delatnost, kako
je to predviđala rezolucija o štam pi. P okrajinski odbori su bili veom a m oćni,
je r su se uglavnom i dalje sm atrali naslednicim a bivših sam ostalnih socijal
dem o k ratskih stran ak a. Drugi kongres je ukinuo p o k ra jin sk a rukovodstva i
centralizovao P a rtiju da bi je osposobio za veću b orbenu efikasnost i za izvo
đ enje m asovnih akcija. Ova centralizacija odnosila se i n a p a rtijsk u štam pu
i druga n jen a izdanja.
V ukovarski kongres nije im ao posebnu tačku dnevnog reda posvećenu
štam pi, kao što je im ao K ongres ujedinjenja, ali se u okviru Ostalih tačaka
dnevnog red a bavio problem om štam pe. Posao oko organizovanja p artijsk e
izdavačke delatnosti bio je uglavnom završen, pa je K ongres to sam o odobrio
i potvrdio, sa neznatnim izm enam a. Dvadeset i sedm i član S tatu ta, usvojenog
n a Drugom kongresu, odnosi se na štam pu. On je predviđao da „Radničke
novine” p o stan u centralni organ P artije, a da ostaje važeća rezolucija o p a r
tijsk o j štam pi usvojena na K ongresu ujed in jen ja, izuzev ustanove N ovinar
skog biroa. S tatu to m je predviđeno da C entralno p a rtijsk o veće b ira čla
nove svih redakcija, ured n ik e časopisa i biblioteka, ali po potrebi redakcija
u red n ik e privrem eno m ože da postavlja i Izvršni odbor CPV, s tim što o tom e
m o ra izvestiti na prvoj sednici CPV, koje im a pravo kontrole nad radom svih
red ak cija.28
U rezoluciji o organizaciji rad a u dečjoj grupi „B udućnost”, usvojenoj
n a V ukovarskom kongresu, izm eđu ostalog se kaže da dečji list „B udućnost”
P a rtija p rizn aje kao svoj, ostavljajući deci prihod od njega, zatim da su p a r
tijsk e organizacije dužne da se za dečji list zauzm u, k ak o u m oralnom tako i u
m aterijaln o m pogledu.29
Na sednici od 24. i 25. ju n a 1920. CPV KPJ je im enovalo redakcije p a rtij
skih listova. Za glavnog urednika „R adničkih novina” izabran je Života Mi-
lojković. Za članove redakcije određeni su K ošta Novaković, Živko Jovanović
i Jovo Jakšić. Miloš T rebinjac je izabran za saradnika, dok je ad m in istrato r
i dalje ostao Negoslav Ilić. Živko Jovanović im enovan je za u rednika časopisa
„B orba”, koji još nije bio pokrenut. Glavni u rednik „Nove istin e” postao je
Đ uro Cvijić, a članovi red ak cije V ladim ir B ornem isa i Gejza B rudnjak, kao
ad m in istrato r. Života M ilojković određen je da privrem eno rukovodi redak
cijom „Glasa slobode”, a sačinjavali su je Vaso S rzentić i S reten Jakšić. Za
u red n ik e „R adničkog lista ” im enovani su V lada M arković i M ilan Nedić, a za
u red n ik a „Rdečeg p ra p o ra ” Vladislav F abjančič.30
Već je ran ije ukazano da su u N ovinarskom b irou većinu članova činili
cen tristi. Sada, m eđutim , nisu ušli u redakcije centralnog i pokrajin sk ih li
stova ni D ragiša Lapčević, ni Živko i Milica Topalović, ni Mijo Radošević, ni
R udolf Golouh, ali su ostali Jovo i S reten Jakšić. U skoro su i ova dvojica
26 Crvena zastava, 1 . VII 1 9 2 0 , 14, Izveštaj sa I redovnog kongresa SKOJ-a (od

10— 1 4 . VI 1 9 20) .
27 Isto, Statut Saveza komunističke omladine Jugoslavije.
28 M c r o p u j c K U apxue KIIJ, II, C T p . 4 8 .
29 Isto, str. 5 2 .
30 PaAHHMKe H O B H H e , 3 . VII 1 9 2 0 , 158, K o H C T H T y H c a H > e Ilapraje.
34
napu stili red ak ciju ,.Glasa slobode”, odnosno „R adničkih novina”. Naime, na
poslednjoj sednici P okrajinskog izvršnog odbora za BiH i C rnu Goru, 7. ju la
1920. u S arajevu, oni su odbili da ostanu u red ak cijam a navedenih listova
s m otivacijom da ne m ogu prim iti te funkcije bez poverenja K ongresa i da
ne m ogu p red p ro leta rija to m snositi odgovornost za novostvorenu situaciju
u P artiji, sa kojom se oni ne slažu.31 Tada su za članove redakcije „Glasa
slobode” izabrani Vaso Srzentić i D ragan Golub, a za ad m in istrato ra S tjepan
Dušak. Glavni u red n ik je postao ran iji privrem eni rukovodilac redakcije —
Života Miloj ković.32
Sima Markovič, sekretar KPJ,

član uredništva i saradnik komunističke štampe.
Posle V ukovarskog kongresa nije došlo do p o k re ta n ja većeg b ro ja listo

va, je r su u svim m estim a u kojim a su postojali uslovi već izlazili kom uni
stički listovi, a vodstvo P artije je uvidelo da više listova im a i dosta slabosti:
nizak nivo u ređivanja, nedovoljnu inform isanost, niske tiraže i slabu perio
dičnost, finan sijsk e teškoće i dr. Stoga su preduzim ane m ere da se broj li
stova sm anji, a da im se poboljša kvalitet, poveća frekfencija izlaženja i tiiraž.
Posle ovog K ongresa listovi dobijaju ja sn iju kom unističku orijentaciju, je r
u red ak cije n isu b iran i ili su sam i istupili oni koji se nisu slagali sa odlukam a
Drugog kongresa.
P rem a zaključcim a V ukovarskog kongresa sva glasila P artije trebalo je
da uzm u n jeno im e i da se zovu organim a KPJ. Zbog toga svi listovi navode
31 Ibrahim Karabegović, Vukovarski kongres i pitanje daljnje izgradnje Partije

u BiH, Drugi kongres KPJ, Materijali sa simpozijuma održanog 22. i 23. VI 1970.
povodom 50-godišnjice Drugog (Vukovarskog) kongresa KPJ 1920, Slavonski Brod,
1972, str. 198; Rascjep u bosansko-hercegovačkom radničkom pokretu 1919—1921. i
posljedice rascjepa, Naučni skup: Radnička klasa i KPJ u borbi za socijalizam u
BIH, Sarajevo, 1970, str. 135; Glas slobode, 10. VII 1920, 144.
32 Glas slobode, 16. VII 1920, 148.
35
u podnaslovu da su organi KPJ. S kopska „S ocijalistička zora” je najavila da
će p ro m en iti naslov u „K om unistička zo ra”.33
N eposredno posle V ukovarskog kongresa počele su se sprovoditi n je
gove odluke, u prvom redu odluka o u k id an ju pokrajin sk ih rukovodstava i
cen tralizaciji celokupne p artijsk e im ovine. Gotovo svi p o k rajin sk i odbori
ubrzo su bili raspušteni. Jedino je P okrajinski izvršni odbor SRPJ(k) za
H rv atsk u i S lavoniju 30. ju n a 1920. odbio da se povinuje odlukam a V ukovar
skog k ongresa i nije hteo da p re d a svoje m andate i im ovinu Likvidacionom
odboru. Tako je on praktično odbacio odluke Drugog kongresa i poveo otvo
ren u b o rb u p rotiv KPJ. Glavno propagandno oruđe u ru k am a c e n trista bila
je „Nova istin a ”, k oju su uređivali V ladim ir B ornem isa, Mijo R adošević i
Gejza B ru d n jak , kao ad m in istrato r. P a rtija je bojkotovala „Novu istin u ”. U
tom e su vidnu ulogu odigrali p a rtijsk i organi, a naročito vukovarska „R ad
nička s tra ž a ”, k o ja je preuzela ulogu predvodnika u borbi protiv c e n trista u
H rvatskoj i Slavoniji.34
S p o r oko p a rtijsk e im ovine u H rvatskoj vođen je i tokom celog avgu-
sta 1920. G lavna godišnja sk upština M jesne organizacije KPJ u Z agrebu (29.
avgusta 1920) donela je rezoluciju čiji je zaključak: „M jesna organizacija
K om unističke p a rtije Jugoslavije u Zagrebu — kao m an d ato r volje celokup-
nog kom unističkog p ro le ta rija ta Jugoslavije, pozivlje gg. Gejzu B rudnjaka,
d ra M iju R adoševića i V ladim ira B ornem isu, da odm ah p red ad u p a rtijsk u
im ovinu: p ro sto rije, novac, arhiv i list „Novu istin u ” Likvidacionom odboru
K om unističke p a rtije Jugoslavije kao i o d b o ru M jesne organizacije K PJ u
Z agrebu ( ...) Ne pokore li se tro jic a navedenih volji celokupnog kom unistič
kog p ro le ta rija ta , članovi M jesne organizacije KPJ u Zagrebu naći će načina
da sam i sebi povrate ukradeni im novac i nasiljem prisvojenu im ovinu.”35
K ako pozvani nisu postupili p rem a zaključcim a M jesne organizacije u
Zagrebu, to je grupa kom unista, od ređ en a na godišnjoj skupštini, upala u
p ro sto rije „Nove istin e” 30. avgusta 1920. da preuzm e novac, arhiv i list. Me
đutim , p o licija je već bila obaveštena o ovom e i sud je izvršio sekvestraciju
p a rtijsk e im ovine na osnovu Bahovog p a te n ta iz 1852. godine.36 C entristi su
i p o red toga, uz dozvolu policije i dalje koristili ovu im ovinu i najverovat-
nije su sa ovim sredstvim a pokrenuli novi list — „Slobodnu rije č ”, je r je
p ro le ta rija t bojkotovao „Novu istin u ” i o n a je p restala da izlazi 27. avgusta
1920. Od „Slobodne riječ i” izašlo je sam o trin ae st brojeva (od 3. septem bra
do 26. n o v em bra 1920), je r je radnička klasa i n ju bojkotovala.
C entristi iz S rbije i Bosne ostali su u K PJ sve do decem bra 1920. Oni su
u jesen 1920. počeli otvoreno da istu p a ju i vode akcije protiv p a rtijsk e po
litike, a n aročito su ustali protiv ,,21-og uslova” za p rip ad n o st K om unističkoj
internacionali, prihvaćenog n a Drugom kongresu K l, jula-avgusta 1920. P rem a
ovim uslovim a, pored ostalog, sve članice ove m eđunarodne kom unističke o r
ganizacije bile su dužne da istak n u u svom nazivu da su sekcija K om unistič
ke in tern acionale i da o b jav lju ju sva važnija dokum enta Izvršnog kom iteta
K I. Zbog o tp o ra centrista, a i zbog sopstvenog oportunizm a, rukovodstvo P ar
tije je duže vrem e izbegavalo da javno govori da je KPJ sekcija Treće in te r
nacionale.
U p artijsk o j štam pi se, takođe, izvesno vrem e nije navodilo u podnaslo
vim a listova da je KPJ sekcija Treće internacionale. „R adničke novine” su to
prve učinile 20. o k to b ra 1920. i to više u p o rnošću Moše Pijade, koji je tad a
33 HcropujcKu apxue KTIM, t o m I, k h >. 1, C T p . 379. — Verovatno je uredništvo

„CoijnjaAHCTHHKe 3ope” shvatilo da treba menjati i naslove listova. Radilo se, me
đutim, samo o promeni podnaslova, odnosno isticanja u podnaslovu da je list or
gan KPJ.
85 Novi svijet, 31. VIII 1920, 20, Glavna godišnjica skupština Mjesne organizacije
KPJ u Zagrebu.
38 Isto, 4 IX 1920, 22, Izdajice izdali policiji u pohranu radnički novac.
36
bio u red ak ciji lista, nego čvrstom odlukom P artije.37 Posle „R adničkih no
vin a” i drugi p a rtijsk i listovi su naveli u podnaslovu da je K PJ sekcija Ko
m u n ističk e interhacionale: sarajevski „Glas slobode” učinio je to 25. oktobra
1920, sp litsk o „O slobođenje” 30. o ktobra, zagrebački „Novi sv ijet” 2. novem
bra, „R adnička straž a” iz V ukovara 4. novem bra i, najzad, „R adnički list” 'iz
Novog S ada 14. novem bra 1920. godine.
K rajem 1920. K PJ je n asto jala da reorganizuje izdavačku delatnost. Iako
je n a to u k azana p o treb a već n a Drugom kongresu, ipak se čekalo da prođu
izbori za U stavotvornu skupštinu, p a da se pređe na realizaciju. Radilo se,
zapravo, n a intenzivnijoj i kvalitetnijoj p artijsk o j izdavačkoj delatnosti. Neki
listovi su obustavljeni još u leto 1920, kao što su banjalučki „N arodni glas”
(24. jula) i „P ro letarac” iz Virovitice (15. avgusta). Zatim je bio privrem eno
o b u stav ljen novosadski „R adnički lis t” (9. decem bra) i „S ocijalistička zo ra”
iz S k o p lja (10. decem bra). Konačno, p rem a zaključcim a C entralnog veća KPJ
donetim na sednici od 9. do 12. decem bra 1920, k rajem istog m eseca trebalo
je da obustave izlaženje: „N arodna volja” (Požega), „R adnička rije č ” (Osi
jek) i „R adnička straž a” (Vukovar), a da „Novi sv ijet” od ja n u a ra 1921. p re
ra ste u dnevnik i da se bavi problem atikom iz svih krajeva Jugoslavije i do
nosi izveštaje iz sveta. Sem toga, p rem a zaključcim a CV, trebalo je d a se od
1. ja n u a ra 1921. p okrene list „K om unističko selo”, nam enjen seljaštvu, i to
dva izdanja: ćiriličko u B eogradu i latiničko u Zagrebu.38
R eorganizacija p a rtijsk e štam pe nije sprovedena u delo, je r je Obznana
p re d u h itrila P a rtiju i zabranila n jen u delatnost. M eđutim , iako je u p ro tek
lom p erio d u rukovodstvo P artije uočilo najvažnije nedostatke svojih izdanja,
u novonastaloj situaciji, osnovno p itan je u vezi sa štam pom bilo je u tom e
što P a rtija u legalnom periodu rada, p rem d a izložena strogoj cenzuri i teroru,
k o ji su povrem eno gotovo sasvim onem ogućavali izdavanje i širenje listova
i časopisa, n ije p lan irala ilegalno izdavanje. To joj se itekako osvetilo posle
do n o šen ja Obznane. Doduše, K PJ n ije im ala odgovarajuću organizaciju da
bi se dovoljno brzo m ogla p re o rije n tisa ti n a ilegalna izdanja. Ona nije im ala,
a nije čak ni predviđala, ilegalne organizacije i ilegalni ap arat, m ada je m eđu
članstvom i u rukovodstvu P artije bilo i takvih id eja i predloga.
2, REVOLUCIONARNA ŠTAMPA
U p erio d u od stv ara n ja K raljevine SHS do u jed in jen ja jugoslo venskog

radničkog p o k re ta p okrenuto je nekoliko revolucionarnih listova, a revolucio
n a rn a o rije n ta c ija bila je p rim etn a i u pojedinim ran ije p o k ren u tim socijali
stičkim novinam a.
37 M. Pijade u svojim sećanjima o tome kaže: „Jednoga dana dolazi Života Mi-
lojković u štam pariju i naređuje mi da ispod glave lista „Radničke novine", gde
piše „Organ Komunističke partije Jugoslavije”, stavim zagradu i da u zagradi ispi-
šem „Sekcija Treće Komunističke internacionale”. Ja sam se, razume se, obradovao
rešenju Izvršnog odbora. Ulazim u slagačnicu, svi slagači veseli, čitava jedna ma
nifestacija kuće. Mi udesimo lepo kako to treba da izgleda u listu. Posle toga ja
sam izašao iz sobe u kojoj smo to uradili. Nije prošlo ni pola sata, a evo ti Ži
vote Milojkovića: „Znate, ono nemojte da stavljate." Odgovorio sam da je to već
složeno i da sam ja odmah posle toga otišao iz sobe gde je to urađeno. On mi je
rekao da to treba da se izvadi, a ja sam mu odgovorio: „Bogami, ja živ ne idem
da to naredim, ja neću. Tu su ljudi skakali od radosti i sad da idem da to kvarim!”
Pošto je i dalje tražio da se to izbaci, ja sam mu rekao: „Ja ne idem, izvoli ti.” On
nije imao hrabrosti da ode. I tako je to ostalo (...)”. — (M. Pijade, Izabrani spisi,
5, Beograd, 1966, str. 822). O tome je M. Pijade 1922. pisao Kominterni (Arhiv Cen
tralnog kom iteta Saveza komunista Jugoslavije, Fond Kominterne (Dalje: A—CK
SKJ, Kl, 1922/36).
38 Novi svijet, 14. XII 1920, 65; Narodna volja, 18. X II 1920, 43; Glas slobode, 18.
X II 1920, 274; Radnička straža, 24. XII 1920, 53. — „Glas slobode” omaškom je na
veo da je ova sednica održana 9. novembra 1920.
37
SRPJ(k) je posle K ongresa u jed in jen ja, kao što je već rečeno, preuzela
sve ra n ije p o k ren u te revolucionarne socijalističke listove, tj. sve one koji su
u toku p rip re m a za K ongres podržale ideju u je d in je n ja radničkog p o k re ta ju-
goslovenskih zem alja na revolucionarnim osnovam a. P rem a beogradskim
„R adničkim novinam a” od 25. ap rila 1919, sledeći listovi bili su organi
SRPJ(k): „R adničke novine” u B eogradu, „R adničke novine” u Osijeku, „Rad
ničke novine” u Splitu, „Glas slobode” u S arajevu, „Sloboda” u Novom Sadu,
„Slobodna rije č ” u Zagrebu i „N arodna volja” u Slovenskoj Požegi. Osim
navedenih, revolucionarne orijen tacije bili su om ladinski list „Isk ra ” i na-
predni-književno-politički časopis „Plam en” u Zagrebu.
M eđu pom enutim listovim a nalazi se i „Slobodna rije č ”, koja se u stvari
n ije pojavila, je r njeno izdavanje nisu dozvolile vlasti. Naim e, inicijativa za
njeno p o k re ta n je potekla je posle definitivnog rascepa u S ocijaldem okratskoj
stran ci H rvatske i Slavonije, krajem ja n u a ra 1919, kada je n jen organ „Slo
bo d a” o stala u ru k am a desnice. Zbog toga je Đ uro Cvijić kao rukovodilac za
agitaciju u Akcionom odboru ujedinjene opozicije, ap rila 1919, pokušao da
izdaje novi list koji bi zastupao revolucionarnu o rijen tac iju .1
*
Prvi radnički list p o k re n u t još u toku prvog svetskog rata, bio je sara
jevski „Glas slobode”. On je izlazio i pre, od 1. m aja 1909. godine, a obnovljen
je 30. ju n a 1917. Posle obnavljanja n a jp re je izlazio jed a n p u t nedeljno, zatim
dva p u ta nedeljno, da bi od početka 1919. p re rastao u dnevni list. Prvi u re d
nik i nom inalni vlasnik lista bio je S reten Jakšić (od 30. ju n a 1917. do 29.
ap rila 1919), potom Bogdan K rstić (od 23. ju n a 1919. do 19. fe b ru ara 1920),
p a Vaso S rzentić (od 20. fe b ru ara do 29. decem bra 1920). N eposredno posle
obnav ljan ja list je izlazio kao organ S ocijaldem okratske stran k e Bosne i
Hercegovine; zatim , od 29. ap rila 1919. kao organ S ocijalističke radničke p a r
tije Jugoslavije (kom unista); i, na k raju , od 1. ju la 1920. kao organ K om uni
stičke p a rtije Jugoslavije. Ovom podnaslovu je od 25. o k to b ra iste godine
p rid o d ato u zagradam a: S ekcija K om unističke internacionale. Zaglavlje lista
štam pano je ćirilicom i latinicom , a članci naizm enično na oba pism a. U
1919. izašlo je 257 brojeva, a u 1920. 282 b ro ja. Poslednji b ro j pojavio se 29.
decem bra 1920. Dalje njegovo izlaženje onem ogućila je Obznana. K asnije su
ga preuzeli reform isti, tako da je od 14. m aja 1921. izlazio kao organ Socija
lističke rad ničke p a rtije Jugoslavije.2
List je bio izložen strogoj cenzuri, osobito u vrem e kad je bio organ KPJ.
Im ao je dva p rek id a u izlaženju. Prvi je usledio već posle prvog b ro ja (29.
ap rila 1919), koji je izašao kao organ SRPJ(k). Uoči Prvog m aja, naim e, u ce-
loj Bosni i Hercegovini, posebno u Sarajevu, došlo je do m asovnih h apšenja
rukovodilaca revolucionarnog radničkog p o k re ta i kom unista, je r su navodno
p rip rem ali prevrat. Z abranjena je bila i proslava Prvog m aja. Zbog ove za
b ran e P a rtija je organizovala p ro testn i š tra jk 30. aprila, što je vlastim a po
služilo kao razlog za ra sp u šta n je p a rtijsk ih i sindikalnih organizacija i za
b ra n u „Glasa slobode”.3 Uz odobrenje vlasti, obnovljen je 23. ju n a 1919. Drugi
p rek id bio je od 23. ju la do 6. avgusta 1919. zbog š tra jk a pom oćnog osoblja
u sarajevskim štam p arijam a.4
1 M atija Uradin, Prilog za biografiju Đure Cvijića, Putovi revolucije, 1966, 7—8,
str. 180. — U „Novoj istini” od 30. VI 1919, se kaže da je pokrenuta „Slobodna
riječ”, ali je bila „odmah ugašena, pa nije ni izašla".
2 Više o „Glasu slobode” vid.: I. Karabegović: Radnički pokret BiH, str. 7—73.
3 I. Karabegović, „Glas slobode” 1909—1929. i njegov značaj za proučavanje is
torije radničkog pokreta Bosne i Hercegovine, Prilozi, 1966, 2, str. 52.
4 Glas slobode, 6. V III 1919, 122.
38
„Glas slobode" odigrao je značajnu ulogu u p rip rem am a za K ongres
u jed in jen ja, u širen ju socijalističkih i kom unističkih ideja, prosvećivanju ra d
nika, vođenju nekih značajnih akcija, i, posebno, u in form isanju radničke
klase. Ali je list do Drugog (kongresa p ra k tič n o bio u ru k am a reform ista
braće Jakšić i to se znatno odražavalo n a njegovu o rijen tac iju i sadržinu.
Posle Vukovarslcog kongresa „Glas slobode” je bio izrazitije kom unističke
o rijen tacije. T ada su u redakciji lista bili Života M ilojković (glavni urednik),
Vaso Srzentić, D ragan Golub i S tjepan D ušak (adm inistrator).
p l f < w > m » o ffln n m .

{***•* - ......b —-*** «vf!u zematla, uledlntte ••! O m i b r o j ito fl 4 0 o
,ORGAN SOCIJALISTIČKE RADNIČKE PARTIJE JUGOSLAVIJE ( ISTA)

CuuTIi «••«« —.—-------------------------------
K a o ^ , Um*> h.-*. r*4un«i
S a r a je v o , a re d a 1 2 . n o v e m b ra 1 9 1 9 , OftMi m pu u r i
t • VtđsJtvm L*ue« 6♦. M l
Jrp f* o . 3 a rp d tetsa i o h i c h fP * A' i prc**fe, k«’<v1h je č ttfo Wto u sievne pobeđt Cnretui A m iU duguje
Put itsffitljp Mjsrtta' aoh*o ;« up# m* ho.iww m m o« t titAH&jaj i:osii, ooa je itvoriJ* in u J o o je rojata ko-
*! »C itra koji' kon iioiii* t*d tin u ez L T* *•>
gUv*io W tol ttkUd. AH fcoijicoa — *■*-
otg i ik U o vila od toga. On. aa Ofgaata*
vaB bn aoacioaalM K o a a a ia tM t Ltgioaa.
Sfmainje h P pje.)
. t ud nja da>a ft đ ob ttt rciatUia t u t e t o
, aJ i* h a tfk o g a gicdOt*. Planove ootrad}* t u - koji t a toOrio-rtU a rala prouva k w t m .
1« / i V r '< V i r k n ! • < • u >n " U k J * > proučava im k/og ti» 4 «*a*0 vatadocaia I aala a*t»'Ulaj<1 i a a Da • Ma. E l i i« C k aa-'* * 1"*" rM “ « “ * BtpOip»»Q«l Ut p*> te n * . TI k g lo a i aa p n lan lt < a a »
pMOHiir <!■«*. «M u« » 'iptut um«. TKO- H l l O I l i Ml - •'*’**• _____ K jalje I la a a podpatvall aocijalaa
»IMS «a i« .« .« m u i n t n u aoaalaaah'. 1 U <><»1«, O m a Vojtlca Saakt S o c ja - n r ^ ta o ta . Od oaobitt valaoau a« k o m « i.1
(UCU Itflo a i Khajaca, bdljaoaci.
fn v ll,
p n v M ^ x i« T > 9 n j t ,
t u t i v U i . pajM atciac.
- k u crno f naj- m-m - -------
{"SS g2S5
------- •• --------‘ '■ ‘------
o a a 4 d r a g * latobuk aarada koji aoaa
a a u p v p r o a j« oa iK ca v a c* n m n ejo^ aaua a » », 4 . r - Bu u i i IW a jta « b - » .« v ba M sja t r faoja i a p o s k d sjt itdu tak *.
ia U H U « CMifl* CMTV* • »CKAU,
KT<au, MLl K l IUM
> u C*-
» „ IsbUaU u m a komaiide. V ojatd plM tau aios ta p H lja lin u .
«pOM MM raMOM PvM ru^ Urw«j»t- ”««** <*»■ Kbt, aami a* kaJnjasajo, . Svaki koji p d i C m a a Vojvka ta»
Mafctoc*a, AfCTpaj«. w i u i M “ “ f*«* »“ r1« " * _ mrko l u b i u i b koouM* I iMUk aa baca k a o e a t t s u aa}v«£e dtio kol«k>
ilM k l J Tn * » . i » c. n c t i u i ) > « ■ < » dl Iboii ^ 4iadpUa» pOM a^ b raog« (m Q > Jcdaoga naroda kojt provodi
« A a « S f i m a I a Morili <ovt6u.wva. T«(
H mc r o m « Moc*rn<oM •'P*'1*" |M>onla k nov«, ivtioa I (v o đ u * M a H oaioMdM od uajtraaaoi-
«MT, «0i« MLM KU9 ■TTO 4V00T M0*» M S jp o a i. » ija ju m o i d u J » «o«i— n p iu u . 8 t » o l« '|a t*. o « » < r a v o it f u , arw -
ra ajađiajava avot« aadtnna m
™ i » M W đ O *O»*0 *CMf <*MpCVi» p K i T P t « ) I >(»•> • poštar « lila nova piartLa diaciptine t o j i M t e H
«6 O** CXC MM*« K*t» IÎIM Mo«u<puao>i *)fca H o w » o m — o n i E*- .jednoga novog duha i kote K n raja « m octog« poM Kaoca fovrian-tvfc
m fmt *porm% « i nrcM*«. p o n i o a p r .^ n . J frocM M j* r ju a A a u c ' oouom u vojaci, t t p t n j t n d r a g v a ta m t 6 a otrtavIMl tti-o la o o o a r d tat avtukoaa
tatVOmoMVL JoOpt»»*Ba j p*t s p o r u u o o o d u u a j a a i i aamopgfct- k aotu iom a I io p tiijtl'tia a I prata brauka
lto tp o r p iu . M ) l J0a f « » n a a m « « « »vovantem. raka klaaaaa t a a d ja in ic a -
U«nTM«ni tp ar fapo o p o v v p M fc 4 a r a m a a Kan i ; , J;wKaka, ita»—ai« ■ t i.1 Cnraoj Vojad vta* aM in M ia a govt Svaka oediitgarako poaaiuj«, traU o o ć tp * d a bM taacM Mla« a b b oago i da
p « n m U o j »>**■*>* t f i M i --------------- “ čuriaartanalatifa d ai* O a B » « avojor
w » «aua ta c m o — ■ntmo<aUn a in afa t a*ak* pogtcflui U val
krvf). H-Jaaan liiflra lala a actaaa la.
, W . f e m iS d b i ž a t i m a t ja aajadravip » .
VVJM« JU a— j , i . voifltk »« tetus}« u vo,»ke, to ie i . n i . AS kada t a a ) w a M doda I ■ » * « •
rr-ut^tk# y .}r>Mt<|IT •oCpCMO' n p narodna aobdarooi* a*»J<ao*h I p o tite n *
• [«oviety u nicôrvoio m t*iu logjeoj« t e p !
HlM OM U«, JU OM) NMTptM «0T«W

esy*6e»or OoorpMntt'f op*cft«poa. v%
Bisti Cntis Ts|i!ts.
__
HL
iiiiu iiv * 1 pfed*K OđiOvoiBOJ« i U -
i t t l i o i h vilo «i* k e. Oni »M »ja Wo
j crcmi ■ » i t o n pojiieâ. Bojeći t e M jie-
kao
icvoladoaaaa
tttu r*
a a ^ o iit o ^ g a d ^ u j
I a a .-m U J ^ * Idtala. Oraotoat b n w n « g j
ju o f ^ u to**« Mcr ■ jmOm
»— ■'IH Utf*KT*p. Fa.ttJ.Ctl.ri Ko»..I.ntkih i«“*• j t o m i u i C m i i Vojaka Saaka S ocja lt.
0 » a « i i i o m , « » « m >1 * 0 om,
« e m c• J rrooiii ili ■ « rF :r? :r» c,
P , , , # * OTti^T c P fjn jo mVtf« vojoicm* 'mislaf K>d*«Htu^ko S iS 'c m t«
Ittvolucijg, đa v a jp .u vi u vojmke n datorP* . K ^ a, oa. narn« vojjk t radoika _t « # * »
_ itomaaunf, đ< icraalia koj* I
Naslovna strana sarajevskog komunističkog lista „Glas slobode”.

Aprila 1918. u Z agrebu je po k ren u t list „ Isk ra ”, lite rarn i poučni list za
om ladinu, koji je od o k to b ra iste godine nosio podnaslov: Đački b eletristički i
poučni list, a od novem bra: M jesečnik jugoslovenskog đaka. K asnije, od febru
ara do m aja 1919. „ Is k ra ” je bila organ C entralnog đačkog vijeća, inače so
cijalističke organizacije zagrebačkih srednjoškolaca. Zbog svoje slobodoum ne
i revolucionarne o rijen tac ije list je zabran jen posle svečanog prvom ajskog b ro
ja, istovrem eno sa zabranom rada C entralnog đačkog vijeća 20. m aja 1919. go
dine.5 „ Isk ra ” je izlazila jed an p u t m esečno, latinicom . U kupno se pojavilo de
set brojeva, od k ojih je jed an bio dvobroj. Glavni u re d n ik lista bio je Dragu
tin Barišec.
39
Prvi revolucionarni list koga je ugušio režim K raljevine SHS posle stva
ra n ja SRPJ(k) bile su osiječke „R adničke novine". Ovaj list p o k re n u t je 20.
ju n a 1918. kao Socijalističko glasilo. Izlazio je u početku dva p u ta m esečno,
a od 12-og b ro ja do p restan k a izlaženja 24. aprila 1919. je d an p u t nedeljno.
Urednici lista bili su: prvo, Ivan Galovac, a zatim Ladislav Kordić. P ojedini
članci u listu štam pani su na neam čkom jeziku. „R adničke novine" su se sve
do sred in e m a rta 1919. bavile pretežno sindikalnim problem im a i bile su na
pozicijam a desnice, kada prelaze na pozicije socijalističke levice i sve više
po čin ju da pišu o ideološko-političkim problem im a socijalističkog pokreta.
One su u p eriodu prip rem a K ongresa u je d in je n ja podržale ideju stv ara n ja
jed in stv en e radničke p a rtije na revolucionarnim osnovam a. P rekinule su iz-
laženje posle 17 brojeva, 24. ap rila 1919, zbog h ap šen ja kom unistički orijenti-
sanih ra d n ik a u O sijeku.6
U Novom Sadu je 2. novem bra 1918. p o k re n u t list „S loboda” s podna

slovom S o cijaldem okratski list. G rupa so cijalp atrio ta iz Vojvodine k o ja je
držala ovaj list, iako je prisustvovala K ongresu u jed in jen ja nije prihvatila
njegove odluke, p a je „Sloboda” i posle K ongresa nastavila da piše u re fo r
m ističkom duhu. P okrajinski izvršni o dbor za Vojvodinu nije odm ah pro-
m enio podnaslov listu, je r se plašio progona, nego je to učinjeno 3. m aja
1919. Od tad a se n a listu ističe da je organ S ocijalističke radničke p a rtije u
Vojvodini, ali bez obaveznog d odatka u zagradam a — „kom unista”. Iako sam o
form alno, pom enuti podnaslov „S loboda” je im ala do 29. m aja 1919, a već
31. m aja iste godine socijaldem okrati su u njoj objavili „M anifest drugovi
m a ”, k ojim su napali odluke K ongresa u jed in jen ja i definitivno se odvojili
od revolucionarnog radničkog p o k re ta Vojvodine. Kako su oni im ali većinu
u red ak ciji „Slobode”, ona je ostala u njihovim rukam a.7 Od ovog d atum a
list je Glasilo Jugoslovenske socijaldem okratske p artije, a od 1922. do 1925.
izlazio je kao organ Socijalističke p a rtije Jugoslavije.
U d u h u rezolucije o štam pi C entralno p artijsk o veće SRPJ(k) je 3. ju n a
1919. donelo odluku da pošalje K ostu N ovakovića u Novi Sad sa zadatkom da
uz pom oć novosadskih kom unista sm eni uredništvo „Slobode” i postavi novo,
sastavljeno od kom unista. Ali kako je list bio vlasništvo deoničarskog društva,
u kojem su većinu im ali reform isti, ova ak cija je propala.8
K asnije je (14. ju la 1919) grafičkim radnicim a Novog Sada upućen proglas,
u kom e se kaže: „Upozoravamo sve drugove tipografske radnike u Novom
S adu da su nekolicina lju d i okupljeni oko lista „Sloboda” odlukom Cen
traln o g p artijsk o g veća u B eogradu isključeni iz naše P artije. List „S loboda”
tak o đ e je b ojkotovan zbog konfuznog i izdajničkog p isanja protivu radničke
klase, te je dužnost drugova tipografa da taj list iz svojih ru k u izbace i da
više ni filera za ,Slobodu’ ne d aju .”9
Zbog ovakvog sta n ja u V ojvodini, a p re m a up u tstv im a Izvršnog odbora
SRPJ(k), od ržana je zajednička sednica p artijsk o g i sindikalnog veća 13. ju n a
1919. u Novom Sadu, koja je najenergičnije osudila držanje lju d i oko „Slo
b o d e” i odlučila da se 1. ju la iste godine pokrene „R adnički lis t”, koji bi bio
p o k ra jin sk i organ SRPJ(k) i izlazio dva p u ta nedeljno.10
P reduzim ane su i k o nkretne akcije u cilju izdavanja lista. P okrajinski
o d b o r SRPJ(k) za Vojvodinu je u „R adničkim novinam a” od 22. ju n a 1919.
tražio „dobrog pism enog dru g a” koji bi vršio dužnost sek retara m esne p a r
tijsk e organizacije u Novom Sadu i bio a d m in istra to r i eksp ed ito r „R adnič
6 Stanislava Koprivica, Radničke novine, Enciklopedija Jugoslavije, 7, Zagreb,

1968, str. 16.
7 Danilo Kecić, Klasne borbe u Vojvodini 1918—1941, Novi Sad, 1969, str. 76.
(Dalje: D. Kecić, Klasne borbe.)
8 T. Milenković, Radnička štampa, Naša štampa, april-maj, 1969, 166.
9 D. Kecić, M. Palić, Komunistčka partija, str. 61.
40
kog lis ta ”, k oji će biti po k ren u t 1. ju la 1919. Njegov izlazak najav ljen je i u
„G lasu slobode" 24. ju n a 1919. M eđutim , do toga nije došlo je r to vlasti nisu
dozvolile. „Veliki kapetan Novog S ada obavestio je 17. ju la 1919. m in istra
u n u tra šn jih dela da su kom unisti zatražili p re kratkog vrem ena, d a m ogu
izdavati kom unistički list u Novom Sadu, što im m in istar u n u tra šn jih dela,
n a predlog ove vlasti, nije odobrio, pošto ovde izlazi jed an socijalistički list
„S loboda” k oji tre tira radnička p itan ja i zastupa njihove in terese.”11
Tako je ova p o k ra jin a ostala bez ijednog kom unističkog lista. Da bi b a r
donekle ublažile ovaj nedostatak, beogradske „R adničke novine” su otvorile
od 1. avgusta 1919. novu ru b rik u „R adnički p o k ret u V ojvodini”.
Splitske „R adničke novine” p o k ren u te su 7. decem bra 1918. kao Glasilo
S ocijalno-dem okratske stran k e D alm acije. Izlazile su jed an p u t nedeljno. Prvi
odgovorni u red n ik bio je Dušan Jankov, a potom Jakov Siriščević. Odigrale
su zn ačajn u ulogu u p riprem i p ro le ta rija ta D alm acije za ulazak u jedinstve
n u jugoslovensku radničku p artiju . Bez obzira što je te ro r buržoazije u Dal
m aciji n ad radničkim pokretom bio veliki, „R adničke novine” nisu prekinule
izlaženje — 1. m aja 1919, posle 20 brojeva — rad i toga, već zbog odluke
K ongresa u jed in je n ja da ovaj list prom eni naziv zato što su tri glasila
SRPJ(k) izlazila pod istim naslovom („Radničke novine" u B eogradu i „Rad
ničke novine” u O sijeku).12 Osam dana kasnije od o b u stav ljan ja „R adničkih
novina”, u S plitu se pojavio novi p a rtijsk i organ pod naslovom „Oslobo
đ en je”.
B eogradske „Radničke novine” po k ren u te su još 1897. godine, a obnov

ljene 2. d ecem bra 1918. po starom , odnosno 15. decem bra po novom kalen
d aru. (One su po starom kalendaru d atiran e sve do 28. ja n u a ra 1919, a od
13. odnosno 26. decem bra 1918. navodile datum e i jednog i drugog kalen
dara). „R adničke novine” obnovljene su u izuzetno teškoj situaciji, kada su
u B eogradu radile sam o četiri štam p arije, a tek obnovljena S rpska socijal
d em o k ratsk a p a rtija bila bez ikakvih finansijskih sredstava. Uz to je vladala
velika nestašica h a rtije i drugog štam parskog m aterijala, bile loše saobraćaj
ne veze i stro ga cenzura. Ali, zahvaljujući dobrovoljnim prilozim a radništva,
„R adničkim novinam a” je om ogućeno svakodnevno izlaženje.13
Prvu, privrem enu redakciju lista činili su: Dragiša Lapčević, N edeljko
K ošanin i Živko Topalović. Na prvim brojevim a kao vlasnik i odgovorni
u red n ik navođen je Dragiša Lapčević, uskoro zatim Miloš Ilić (15/28. decem
b ra 1918 — 18. novem bra 1919), a potom Svetom ir Ignjatović (19. novem bar
1919 — 21. ju l 1920) i D ragoljub Petrović (22. ju l — 30. decem bar 1920). Po
sle K ongresa u jed in jen ja u redakciji su bili: Života M ilojković i Miloš Trebi-
njac. Ova re d ak cija pro širen a je posle V ukovarskog kongresa; tada u nju
ulaze K ošta Novaković, Živko Jovanović i Miloš T rebinjac (kao saradnik) i
Negoslav Ilić (kao adm inistrator). Glavni u red n ik je postao Života Miloj-
ković. K asnije su u njenom sastavu bili i Filip Filipović, V ladim ir ćopić,
Sim a M arković i Moša Pijade.
Posle o b navljanja „R adničke novine” izlaze s podnaslovom Organ Soci
jaln e dem o k ratije, od K ongresa u jed in jen ja p o staju Organ S ocijalističke ra d
ničke p a rtije (kom unista), a od 27. ju n a 1920. Organ K om unističke p a rtije
Jugoslavije, kojem se 20. o k to b ra iste godine p ridodaje u zagradam a dodatak
— Sekcije K om unističke internacionale.
Za sve vrem e izlaženja u ovom p eriodu „R adničke novine” su bile dnev
ni list; u k u p n o se pojavilo 646 brojeva. One su bile jed an od ređih revolucio
n a rn ih listova koji nisu im ali p rek id a u izlaženju, a u vrem e generalnog
štra jk a železničara (aprila 1920) izlazila su i dva izdanja dnevno (ju tarn je i
11 Citirano prema: T. Milenković, Radnički pokret, str. 179.

12 Oslobođenje, 8. V 1919, 1.
13 P a A iiH M K e HO BHHe, 19. XII 1919, 299.
41
večernje izdanje), m ada na sm anjenom b ro ju strana. Poslednji broj lista ob
javljen je 30. decem bra 1920. Dalje njegovo izlaženje onem ogućila je Obznana.
„R adničke novine" su se u početku nalazile u ru k a m a ljudi koji su bili
n a pozicijam a sta rih socijaldem okratskih shvatanja, p a se to, naravno, o d ra
žavalo i na sadržinu lista. Dolaskom Filipa Filipovića i Živka Jovanovića iz
tp o j i.
O P r A H C O I1H JA JIH E ilE M O K P A T IU E

^ « u ji t n#.
u p o j 20 r u ! \ \ a im .
• K l)iX K *O tU 1
l > li\
Pa^H H U H M a h C o u M ja iijje M O K p a ia M a .
O 'i u i j J . i a a U c u u k p jT iija y C p < 5 it|H o f t j a 8 . v y j t om> cmctf; c i a i t o H t i m n '
I.
C a e r c k i i p a r c a c h iim c n o j i m y w a c n i m a c j c r e o '* >1 iiycn>a*iiw >* n o M e i n u a n . « A iM Uao |>> k j » n o u iiH jM fc K -t
. i p y i u r w n o r t i o p c t x . i . 3 y n ] » « i u p e j y v . ' . k j k o m k v p c u k k i i i c v n p o t a o c n i k a n i i T M i K r n i k i n K U kM p a m m k .if f »y ».***■
TIIMKtl r o c i l o j a p n lla U e n iV .H ' CBOJIIM A p K a iU tt a HMIIfpilja.tUCTtl<<KC- UILVCUO.
Hajnoy.luniijo cpe:riu> npoinav nojaae pata. a t u ce o h »eh om otiK HajenrypeM|H iui.ih aa «c tkpaiu. jecic ikiki
MHp.VKxa macin upoJCTapiijm aapaheuiu Ap*aaa npuntsv KamuMiirnt kao cucTeue k<>K‘ paro*- npuy•!*■»»• » •*•>■*«
U.
I ' a r je v h i i h i i o i i p a a v n y c r u u i : n u k o c t t o J c a m i a a H » 0 |< x v w i a e o c ia * to B w w u ira a a a p a h o m i i j p a t a i u . J i p v i u » « i i V m i i i K i
a r p c h e n j c H a i i o p u u a 11 p a r n i m M y tc a u a v u a j a c h o j u e p « c j u m h u :i a p a » .v e M o . i v a t o c b c k i i h v a A p a * » r o i 'i i a . I ' i t a e n p tti ttM * . * u « i>
c e h « c o lio M K c a o . i y . o c k v . t n n v . m m u n t i u i c u i i i e . c a r p - K c y n o & u n a v h h i r a n i m H a p a iu ta p iH a o . i y * * j v a o m ' < 1 im v u i iib m o x y * n
u c n o K o j m i j i i n t'in o T . A \a T c p » i) x in i' * p r w iM K , k u j e c y y o a o a e p a r y n c .'a a - v 'u o tj m I i i m c . u r p o m i e c y . V n p * w i t u h e a e c y < H M ttc p a * < u*
T c p jija a H t 11 j v t o M f T e i o a m i c u M n n a n p o t i u m r e n e p a i u i H w » .'« » t n i v J ' m h s m u c y «■ t a u o c p i c t u a u u y a ' j » p c a a n t o u a n O n a j » i i u c
na * p a jy p a t a n p c n « iip t r e p o a i m m o m h p a c n a a .
( l o c a c j m u ' p a r a b e c t » p i o * y r o » c e H a m u k a o B a jc r p a iu iii ijH B M y * u B p m « C k * a a h e • m h c m h c « m>. J n m « « i t p K M I i m »*-
K O p a .i K i n n r x i ( i M o i t w » i u i ( « a o a i m p a t o u v i i “ r i i y t m o r p o m i i ' i ' 'f i t n y . n p o r e u H * c t i u « > |o u i a k j * b « V H p y c y m » M « i i i » i i
o a o ra r t f o i i j a ^ C i i sW i c 11 T y 6 c p k y A o a i . x . . J f K‘ 0 “ ‘ l>»* n p t r o o p a o y t n M j f « i i j y m w y h jo k Ik a » |v . i H » a , k |« . »
c t o a e h a h e T p a j a iH A h j ’ h t c t u H a l u i r p o m f t t e p .> r iic K p e a j i t v . q n j f h . ' t u a h a i b o n t n « T i a t * r n i ,w i c u c v M .< a y t> m a < a i > u •>*>• > -.u<
y m a c i n , n p i r r i i C K i i i u l n ' n a p o a e . y o p a o u p e a y n p o K r c p c k e i i m h h h c m iip o a c M p C K * a o u i o r c , » p 4 o i y r o . t v r a k o A p K J t t f y »y tu |
H c liit, i u i 6 o . a a i 11 H a ik u p H C H H iu « c o m i a c n a i K T i u .
O m j c c p a i c a c m m a i b c r u B iiw c r p a x o r a M a u c im u a t k r o v n n w iiiM p p « o y * a c iiim i K V .t f A i i t U 'u . o k . t j i i i i |< ,in i h i
H a ) p a j H k a .iH H ] i m n p to f ip a iK a jc M V k H M iu r u iip m u tilc CTI'ijHHC 11 U iK 'la H K a lb s* « i.y a c k o r a a p v m ta * im o f i t o a ? k < i4 0 ix » !tiM j. k » |U H 4 kK
c t j e jH H o M t - s a K p a ia n o rae itf tic a iin t.
III
[jpin 3 aK.».yH 4 K i H c i H i u j r c r a u n p a u o to m c jC K n ra *.< u*(uha(j pty aaji«cha <nitte'i«fii«a
l>;UBB4x.i k.l3ca jc o»ac JiitlfTc[K\oli-iUJ Kakau hc ftnrn dj’A.vlmyro«op 0 uapy cc M<>pj ctijiatH44 ' 1" 'i1*11‘Kinji-
JHieTH«iky iwTep«iaiiHOHa^y 11 ja f.pauH rckuuititv OHtnjjanci«‘ikin |k>*aiy#ii(.i. mip. *c*i*ipjriiiy n *n»nik ««u-invr tUAmi^k#
k.iacc m'npitiiikOM3;tx.i.yHciui oBor vruoopa 0 mipy. l.rma jcHy«iH> aa 111 kiH»rpcfy atip* CoiiKjuiKnKkj Umiiihuuho-
tiaaj y«tccTyje kao cauocr.viBa w ucuhiiciu crp.iiit>a. u xi y |xnuMiky uiitjB-i u iiHropaaanmuMoj iiiarnni h nntry|Uifcy pamrtM
03yc.i()BBo ywcryj* CmiAJfxajiia (lNTcpnaiutuaMa.
I * !u m iik a KJMCa a j i i f a a ju ce n p e ro a o p « u « i« p y jja ih i
IV
Haunomumo V K J H r t - i t c , 40 kora c y i i a a e c a c » a n x : a a i u t j e j o i u u ’ c t i u u K * •*hy***l*',*l,H* n p i u i i k J y i o * y p m M
a*UMjoi* op* m y r o * y para. Hi-anarHa jr uciia u » p e r o * . - * * * p i w h h o « o * c « to *t yc p u
a MHtanoM «oar<uKCTiiy. MaiuiutuaiH) V f iHihtite (hi rpc<u.w x* )c craap koji rt, ta« * y 6ypA0Jik0U oopetky, (»na no c r « p y t,
HaiuioaajiBo nnr,<«>c cc mct«<k kao jpyimmno thUMTHMkj norpc<»a npii hojjhii »tunu eOMnck« npoHaaoiH*. a-w yt'
kaa ekoMoMCkH HrpajioijeMMi Mapoa« oneiano oa rrpaiR- k^joh« wuiiix«mciiii#»u *pma»a. y <truy K ^ ^
noto ooTipaHV. Mchvrm* vnmuaot npfmaTue mojaiie m iiauvmm itannia.iiicw«£«ir aaw«u npuBMK>HX
Prvi broj „Radničkih novina”, obnovljenih posle prvog svetskog rata.

inostranstva, u n u ta r SSDP oform ljena je kom unistička grupa, koja je aktivno
sarađivala u listu, tako da je on početkom 1919. prom enio ra n iju o rijen tac iju
i počeo da piše u kom unističkom duhu.14 Ova pro m en a bila je veom a značaj
na, je r je SSDP bila m an d ato r za sazivanje i organizaciju Osnivačkog kongresa
nove, jed instvene p artije, a akcija za njeno stv aran je vođena je uglavnom
p reko „R adničkih novina". One su prve objavile poziv za K ongres u jed in jen ja
14 Sergije Dimitrijević, Velika oktobarska socijalistička revolucija i razvitak

klasne borbe i revolucionarnog pokreta na jugoslovenskim teritorijalna u toku pr
vog imperijalističkog rata i u novostvorenoj zajedničkoj državi, Prilozi za istori-
ju socijalizma, 1968, 5, str. 19.
42
i n ac rte osnovnih dokum enata buduće jedinstvene p artije, kao i izveštaje i
d okum ente K ongresa. Iako posle stv ara n ja SRPJ(k) nisu form alno bile njen
cen traln i organ, one su tu ulogu povrem eno vršile. Posle Vukovarskog kon
gresa „R adničke novine" su postale centralni organ P artije i preuzele ulogu
N ovinarskog biroa. T ada su one davale sm ernice za pisanje ostaloj revolucio
n arnoj i p artijsk o j štam pi, iz n jih su preuzim ani uvodnici, đirektivni članci,
razna obaveštenja i slično.
poiunese Čn i k za sve kulturne problemi
GPU. 4. B >C1 1.
5 A D R 7 A ::
A. Ccuuu v , v - 1 *i' 1 . t \ti! huV,Tl X
i it ■/ i ; H ’ ’ ' D.V. v\Vl 1 .-!!■ aCIJA jtb S i .hh
1 M. * •;>!•* , .Y . (> tsl. U N * -M S f' i
m <n a i • ./
Prvi revolucionarni časopis „Plamen”, pokrenut 1. januara 1919.
B udući da su, uz to, „R adničke novine” za sve vrem e legalnog delovanja

K PJ i radničkog p o k re ta izlazile kao dnevni list, da su im ale najveći tiraž od
svih rad n ičk ih i drugih listova, da su širene i čitane u većem delu zem lje i da
43
su dobro uređivane, one su nesum njivo bile najznačajniji p a rtijsk i organ
Danas one p re d sta v lja ju značajan isto rijsk i izvor.
Prvi revolucionarni časopis posle stv ara n ja K raljevine SHS pojavio se 1.

ja n u a ra 1919. u Zagrebu pod naslovom „P lam en”. Inicijativa za njegovo po
k re ta n je došla je decem bra 1918. od ilegalne kom unističke grupe u Zagrebu,
sastavljene od povratnika iz Sovjetske R usije (V ladim ira Ćopiča, Nikole Ko-
vačevića, F ran je Drobnog) i levičara intelektualca (F ranje L juštine, Sim e
M iljuša, A ugusta C esarca i M iroslava K rleže).15 Časopis je izlazio svakog 1. i
15. u m esecu na oko 40 strana, s podnaslovom Polum esečnik za sve k u ltu rn e
problem e. Odgovorni urednik „P lam ena” bio je M iroslav K rleža, a urednici
M. K rleža i August Cesarec, koji su istovrem eno bili i pisci većine članaka.
„P lam en” je tad a jedini časopis za k u ltu rn u problem atiku n a B alkanu čija je
p latfo rm a bila kom unistička. Izlazio je u veom a značajnom razdoblju, k ad a se
vodila b o rb a za ujed in jen je jugoslovenskog radničkog p o k re ta n a revolucio
n arn im osnovam a. Kako su levičari u ovo vrem e u H rvatskoj prak tičn o bili
bez svog glasila, politička uloga ovog časopisa bila je utoliko veća. Iako „Pla
m en ” n i posle K ongresa u jed in jen ja nije bio zvanični organ SRPJ(k), P a rtija
ga je novčano pom agala i im ala uticaj a na njegovu orijen taciju , a i sam i u re d
nici M. K rleža i A. Cesarec bili su istak n u ti članovi P artije.16 Njegovu fun
k ciju red ak cija „Istin e” karak teriše sledećim rečim a: „Časopis n ad o p u n ju je
u k u ltu rn o m pogledu ono što n a političkom zastupa „ Istin a”.1?
Z ab ran jen je istovrem eno sa „Istin o m ”, 8. avgusta 1919. posle 15 brojeva
(jedan je bio dvobroj), na osnovu banske naredbe od 27. ju la 1914. o iznim
nim m jera m a za slučaj rata, je r „se njihovim pisanjem ugrožavaju državni
in teresi i jav ni red i m ir”18.
Kao S ocijalističko glasilo u Slavonskoj Požegi je 4. ja n u a ra 1919. po k re

n u t n edeljni list „N arodna volja”. Od K ongresa ujed in jen ja, odnosno 26. ap
rila list m en ja podnaslov u Glasilo S ocijalističke radničke p a rtije Jugoslavije
(kom unista). U drugoj godini izlaženja podnaslov m u je S eljački i radnički
list S ocijalističke radničke p a rtije Jugoslavije (kom unista), a od 2. ju la 1920.
Glasilo K om unističke p artije Jugoslavije za seljački i radnički puk i, n a k ra
ju (od 14. o k to b ra 1920), Seljačko-radničko glasilo K om unističke p a rtije Ju
goslavije m jesn ih skupina: B roda, Požege, N. G radiške, Pakraca, D aruvara i
Okučana.
L ist je im ao duži prekid u izlaženju: od 24. m aja 1919, kada je bio ugu
šen zajedničkom akcijom vlasti i desničara,19 do 25. fe b ru ara 1920. Do zabrane
glavni i odgovorni u rednik lista bio je A leksandar Tajkov, a potom Josip
B unjevčević i M irko Vrančić. O bustavljen je 24. decem bra 1920. posle u k u p
no 65 brojeva.
„N arodna volja” se u početku kolebala izm eđu levice i desnice. Posle
K ongresa u jed in jen ja ona po staje list revolucionarne orijentacije.20 Iako je
ovaj list bio lokalni, on je im ao veći značaj, je r je bio nam enjen seljaštvu i
rad n ištv u , a takvih listova nije bilo u H rvatskoj i Slavoniji. K rajem 1920.
„N arodna v o lja” odlukom Oblasne konferencije K PJ po staje organ jednog
šireg regiona, što se vidi i iz njegovog poslednjeg podnaslova. Ona je odi
15 Zorica Stipetić, Uloga Augusta Cesaica i Miroslava Krleže u stvaranju Ko

munističke partije Jugoslavije, Časopis za suvremenu povijest, 1973, 3, str. 80—81.
16 Zorica Stipetić, Inteligencija u Hrvatskoj i komunistički pokret za vrijeme
legalnog djelovanja KPJ (1919—1921), Drugi kongres KPJ, Materijal sa simpoziju-
ma, Slavonski Brod, 1972, str. 361.
17 Istina, 26. VI 1919, 2.
18 Arhiv Hrvatske, Državno nadodvjetništvo, (dalje: AH, DN), R-34-1918/31, br.
874/1919, k. 81.
19 Srećko Ljubljanović, Radnički pokret u Požeškoj kotlini, I, 1873—1920, Sla
vonska Požega, 1961, str. 190.
20 Isto.
44
grala zn ačajn u ulogu ne sam o u Požegi i Požeškoj kotlini, već i u Slavoniji,
pa i u H rvatskoj.
Od svih ovih listova koji su bili p o k ren u ti p re osnivanja jedinstvene p ar

tije, a k o ji su u većini slučajeva postali organi SRPJ(k) posle njenog stva
ra n ja , jedino su beogradske „R adničke novine” posle K ongresa u jed in jen ja
nastavile m anje-više nesm etano izlaženje. Organi vlasti nisu dozvolili pokre
tan je „Slobodne rije č i” u Zagrebu i „R adničkog lista” u Novom Sadu, „Rad
ničke novine” u O sijeku su zabranjene, a „R adničke novine” iz S plita su obu
stavljene. P rivrem eno su prekinuli izlaženje sarajevski „Glas slobode” i „Na
ro d n a v o lja” iz Požege, dok je novosadska „Sloboda” ostala u ru k a m a des
ničara.
U prkos ovakvoj situaciji SRPJ(k) je odm ah na m esto ugašenih listova
izdavala nove, a pokrenuto je i nekoliko listova u m estim a u kojim a ih ran ije
n ije bilo. Tako se u V ukovaru 1. m aja 1919. pojavila „R adnička straž a”,
s podnaslovom Socijalističko glasilo. Već 11. m aja list m en ja podnaslov u
Glasilo rad n ičk e p a rtije Jugoslavije, zatim u Socijalističko glasilo ra d n itk e
p a rtije Jugoslavije (od 18. m aja), te Glasilo S ocijalističke radničke p a rtije
Jugoslavije (od 15. juna). Ovom poslednjem podnaslovu p rid o d at je dodatak
„k o m u n ista” 7. septem bra 1919. U 1920. list opet nekoliko p u ta m en ja pod
naslov: Glasilo Socijalističke radničke P artije Jugoslavije (kom unista) i rad.
sind. vijeća za V ukovar (od 21. februara), Glasilo K om unističke p a rtije Ju
goslavije i R adničkog sindikalnog vijeća za Vukovar (26. juna) i, na k ra ju , Gla
silo K om unističke p a rtije Jugoslavije (sekcije Treće K om unističke internacio-
nale), od 4. novem bra 1920. godine.
L ist je izlazio jednom nedeljno. Povrem eno je donosio članke i priloge
n a nem ačkom jeziku. Kako je pred stav ljao stalnu opasnost za vladajući re
žim zbog svojih otvorenih istu p a p rotiv p o stupaka buržoazije i zalaganja za
socijalne reform e, vlasti su već od sam og pojavljivanja n asto jale da ga uguše.
U V ukovaru su početkom ju n a 1919. pohapšeni kom unisti pod optužbom da
su p rip rem ali p rev rat i usp o stav ljan je sovjetske republike. M eđu uhapšenim a
našao se i N ikola Sm oljanović, glavni u rednik „R adničke straž e” i sek retar
p a rtijsk e organizacije. Kako ovim nije bio paralisan rad p a rtijsk e organiza
cije, a „R adnička straž a” je i dalje izlazila, uhapšena su i p reo stala dva u red
n ik a Ivan M alinar i P etar Tarle, kao i tipografski radnik koji je rad io na
slaganju lista. R adništvo V ukovara je organizovalo p ro testn i š tra jk o kom e
je „R adnička stra ž a ” 21. ju n a donela vest i istovrem eno obavestila radništvo
0 p re sta n k u svog izlaženja n a „neodređeno vrem e”, je r nem a ko da je u re
đu je.21 Posle skoro dva i po m eseca „R adnička straž a” je obnovljena (31.
avgusta 1919) pod uredništvom Nikole Tota. U 1920. godini k ra tk o vrem e je
odgovorni u re d n ik bio Pavao Šteininger (od 11. jan u ara), a potom P etar
T arle (od 25. janu ara).
„R adnička stra ž a ” je posle V ukovarskog kongresa preuzela ulogu p red
vodnika u b o rb i protiv cen tru m aša u H rvatskoj i Slavoniji. Vodila je akciju
za b o jk o to v an je „Nove istin e” — k oju su ovi bili uzurpirali, i za sprovođenje
1 p o štovanje odluka Drugog kongresa.22 O dlukom CPV KPJ, početkom decem
b ra 1920, „R adnička straž a” je treb alo da se ugasi krajem godine. O tom e je
ona u svom poslednjem b ro ju od 24. decem bra 1920. donela vest da „danas
p o sled n ji p u ta ” izlazi redovno, a ubuduće će povrem eno, je r će buržoaski
list „S rijem ” iz V ukovara verovatno p o k u šati da napadne predstavnike P artije.
Kako je posle ovoga usledila Obznana, „R adnička straž a” se više nije pojavila.
U kupno je izišlo 79 brojeva.
21 T. Milenković, Radnički pokret, str. 182; Radnička straža, 21. VI 1919, 8, Obu
stava našeg lista.
45
Istovrem eno sa „R adničkom stražom ”, 1. m aja 1919. u Šibeniku, o kupira
nom od Italije, pojavio se prvi i jedini broj kom unističkog lista „Crveni vi
je k ”. U redio ga je Ivo B aljkas. Zbog otvorenog istu p a protiv italijanskog
režim a, list je bio odm ah zabranjen.23
Urnesto ugašenih „R adničkih novina” (1. m aja 1919) u S plitu je već 8.

m aja p o k ren u t novi nedeljni list, „O slobođenje”. Prvi odgovorni urednik lista
NOVI SVIJET
glasilo komunističke partije ]U60slbvije
Zaglavlja partijske štampe iz Hrvatske, 1919—1920.
bio je Jakov Siriščević, a od 27. ju n a Ivo B aljkas. K asnije su, sam o za po

jed an b ro j, odgovorni urednici bili Duje Šore (1. m aja 1920) i Jakov S iriš
čević (29. m aja 1920), a od 30. o ktobra 1920. do k ra ja izlaženja Ivan M arić.
„O slobođenje” je n ajp re nosilo podnaslov: Glasilo S ocijalističke radničke
p a rtije Jugoslavije (kom unista), a od 30. o k to b ra 1920: Glasilo K om unističke
p artije Jugoslavije (sekcije K om unističke internacionale).
L ist je od sam og n astan k a bio izložen oštroj cenzuri i zbog toga je im ao
dva duža prekida. Prvi je tra ja o od 29. avgusta do 20. decem bra 1919, a drugi
od 29. m aja do 30. o ktobra 1920. Prilikom drugog obustavljanja, list je u b ro
ju od 29. m aja 1920. obavestio čitaoce da se p reth o d n i broj od 22. m aja nije
pojavio zbog sm etnji od cenzure i policije, a da ni ovaj broj ne bi izašao da
se red ak cija n ije osećala obaveznom da inform iše čitaoce o privrem enom p re
kidu izlaženja. Posle obnavljanja 30. o ktobra 1920, „O slobođenje” je štam p a
no dva p u ta sedm ično. O bustavljeno je 29. decem bra 1920. zbog Obznane.
Ukupno je izišlo 56 brojeva.
23 Oslobođenje, 8. V 1919, 1, Crveni vijek.

46
Posle zab ran e „R adničkih novina” (24. ap rila 1919) u O sijeku je, nakon
sam o dvadesetak dana, 16. m aja iste godine p o k re n u t novi list pod naslovom
„Male novine”. One su u početku objavljivane svakodnevno, ali pošto se nisu
m ogle ipdržati kao dnevni list, od 24. m aja nastavile su da fizlaze dva putia
nedeljno. Prvi b rojevi lista po svojoj sadržini bili su dosta neopredeljeni, ve-
rovatno iz tak tičk ih razloga da ga vlasti ne bi zabranile. Iz istih razloga „Ma
le novine” su u p očetku bile bez podnaslova, a od 18. ju n a 1919. izlaze s pod
naslovom R adničko glasilo. Sam naslov lista bio je neobojen i dosta neuobi
čajen za revolucionarne radničke listove ovog vrem ena, što takođe ide u
prilog p retp o stav ci da je njegovo oprezno p isan je u prvim brojevim a bilo
posledica bojazni od zabrane. Ubrzo „Male novine” n ap u štaju neutralno pi
sanje i p o staju list revolucionarnog radništva.24
V lasnik i odgovorni urednik lista bio je D ragutin Vencenc sve do po-
slednja dva b ro ja, kada ove funkcije preuzim a Josip Sukić. „Male novine”
zab ran jen e su 22. ju la 1919. posle 21 broja, a njihov vlasnik i odgovorni u re d
nik je uhapšen.
U m aju 1919. učinjen je pokušaj da se obnovi list „N arodni glas” u K ar
lovcu, o b ustavljen zbog ra tn ih p rilika 1914. godine. Iako je u m olbi za izda
v an ja lista bilo navedeno da će on biti v an stran ačk i i da će se u prvom redu
baviti kom unalnom politikom i „pitanjim a opće naše narodne politike”, G rad
sko poglavarstvo u K arlovcu uputilo je ovu m olbu P redsjedništvu Zem aljske
vlade u Z agrebu sa upozorenjem da su pokretači ovog lista kom unisti i da im
ne tre b a dozvoliti njegovo izdavanje. N aravno, P redsjedništvo je uvažilo o b ra
zloženje i nije dozvolio p o k retan je „N arodnog glasa” 25
Glavni grad H rv atske Zagreb, posle po k u šaja sa pok retan jem „Slobodne ri
ječi” u ap rilu 1919, ostao je bez p artijsk o g lista. U skladu sa rezolucijom o
štam pi da se u svim pokrajinskim centrim a, ukoliko ne postoje, pokrenu
p a rtijsk i listovi, na zajedničkoj sednici p artijsk o g i sindikalnog veća odlučeno
je da se izdaje zajednički organ P artije i sin d ik ata — „ Istin a”. List se pojavio
19. ju n a 1919. Vlasnik, nakladnik i odgovorni u red n ik bio je Slavko K aurić,
a glavni u red n ik Đ uro Cvijić. „ Istin a” je izlazila do 7. avgusta 1919, kada je
posle osm og b ro ja zabranjena u vezi s tzv. D ijam anštajnovom (Diamanste-
novom) aferom , a na osnovu banske n aredbe iz ju la 1914. godine. O bjavlji
vana je jed n o m nedeljno, s podnaslovom : Glasilo S ocijalističke radničke p a r
tije Jugoslavije (kom unista) i C entralnog radničkog sindikalnog vijeća za
H rv atsk u i Slavoniju.
N eposredno posle zabrane „Istin e”, Slavko K aurić p rijav lju je p o k retan je
novog lista pod naslovom „Nova istin a ”, navodeći u prijav i da će se list baviti
socijalnim , p riv red nim i k u ltu rn im p itan jim a.26 V lasti su odobrile njegovo iz
davanje i prvi bro j se pojavio 29. avgusta 1919. s novom num eracijom , ali sa
istim podnaslovom , koji je 7. m aja 1920. izm enjen u Glasilo Socijalističke
p a rtije Jugoslavije (kom unista). Vlasnik i u red n ik lista bio je, takođe, Slavko
K aurić, dok je glavni urednik postao d r Mijo Radošević (do o k to b ra 1919),
a kasn ije V ladim ir B ornem isa. „Nova istin a ” je izlazila nedeljno, a u vrem e
isk lju čen ja tip o g rafskih radnika iz zagrebačkih štam p arija, od 19. ja n u a ra
do 5. m a rta 1920, kao dnevni list, m ada je p rem a odlukam a centralnog i po
24 Vitomir Korać navodi da je pravac „Malih novina” bio „desničarski socija

lizam”. Međutim, on, takođe, navodi da im nije mogao utvrditi ni početak ni pre
stanak izlaženja, što znači da ih nije video, pa je zbog toga i izvukao pogrešan za
ključak (V. Korać, n.d., III, str. 177). — „PaAHUMKe h o b h h c " , 15. VII 1919, br. 166,
u rubrici Iz Partije preporučuju organe SRPJ(k) među kojima su i „Male novine”.
25 AH, Pokrajinsko ravnateljstvo Zemaljske vlade (dalje: PRZV), 3—3, 4699/1919,
k. 894.
2° AH, PRZV,3—2, 9596/1919.
47
k rajin sk o g p artijsk o g rukovodstva trebalo da p re raste u dnevnik od 1. no
vem bra 1919. godine.2?
Gotovo od sam og n astan k a „Nova istin a ” se nalazila u ru k a m a re fo r
m ista M ije Radoševića i V ladim ira Bornem ise, koji su otvoreno istupali p ro
tiv revolucionarne o rijentacije P artije u vrem e diskusija p red Drugi kongres.
Posle ovog kongresa oni nisu priznali njegove odluke, istupili su iz P artije
i zadržali list. Od 78. broja, štam panog 28. ju n a 1920, na listu je kao vlasnik,
n ak lad n ik i odgovorni u rednik navođen V ladim ir Bornem isa. Podnaslov nije
m enjan. B ojkotovana od KPJ i n jenih listova i radničke klase, „Nova istina"
se gasi 27. avgusta 1920. posle ukupno 90 brojeva.
I p o red toga što Jugoslovenska socijalnodem okratska stran k a u Sloveniji
nije p ristu p ila SRPJ(k) sve do ap rila 1920, tu je bilo po k u šaja p o k retan ja
ko m u n ističkih listova. Prva kom unistička periodična publikacija pojavila se
u L ju b ljan i 26. ju la 1919. pod nazivom „B aklja” i podnaslovom Socijalno po
litičn a revija. Ovaj prvi i jedini broj odm ah je zabranjen. „B aklju" su izdali i
ured ili Nino F urlan (izdavač i odgovorni urednik) i Jak a Žorga (urednik) uz
m o raln u p o tp o ru p rim orskih so cijalista i m aterijaln u pom oć M ađarske Sov
jetsk e R epublike.28 N ešto kasnije, u svom poslednjem avgustovskom b ro ju
(8—12 iz 1919) lju b ljan sk i časopis „D em okracija" pod uredništvom Alojzije
Š tabijeve p rihvatio je kom unističku o rijen taciju .29
C rna G ora do K ongresa u je d in je n ja n ije im ala razvijen radnički pokret,
pa, naravno, ni neku trad ic iju u izdavanju socijalističke štam pe. Tokom ap
rila i m aja 1919. priprem ano je p o k re ta n je organa SRPJ(k) za C rnu Goru
pod naslovom „R adnik", koji je trebalo da izlazi jed an p u t nedeljno. M eđu
tim , Povereništvo vlade na C etinju nije dalo dozvolu. V ladin poverenik je po
vodom toga izjavio da bi list m ogao da se izdaje sam o pod uslovom da im a
„so cijalp atriotsko obeležje", a da se od lista revolucionarne o rijen tac ije „neće
n ijed an p rim era k ra stu riti u Crnoj G ori".30
Drugi pokušaj učinila je k rajem ju la 1919. m esna organizacija SRPJ(k)
i sin d ik ata u K otoru. M esna organizacija je o tom e 28. ju la obavestila izvršne
odbore u Tivtu i Herceg-Novom. U obaveštenju je rečeno: „M jesno vijeće
odlučilo je da pokrene je d a n list koji bi dopunio rad splitskog „O slobođe
n ja" k oji ne odgovara dosad potpuno našim zahtjevim a, je r naše članke u
k o jim a donašam o naše p rilike i naše borbe, istupe i drugo tiska u velikom
zak ašn jen ju kad p re sta je svaka ak tu eln o st ili ih ne tiska uopće.” U ovom
d o k u m en tu se, dalje, kaže da će list, ukoliko se postigne saglasnost sa ru
kovodstvom P artije u Crnoj Gori, služiti i kao njihov organ. Na k ra ju je
naglašeno da će on objavljivati sve odluke C entralnog p artijsk o g i sindikalnog
veća u B eogradu i po k rajin sk ih rukovodstava u S plitu i S arajevu,31 što je
bilo u skladu sa rezolucijom o štam pi usvojenoj na K ongresu ujed in jen ja.
P o k retan je lista kom unističke o rijen tac ije „R adnika”, kako je bilo pred
viđeno da se ovaj list zove, vlasti nisu dozvolile, tako da je i ovaj pokušaj
propao. Posle ovoga, p artijsk o sindikalno rukovodstvo je i 1920. nastojalo
da p o k ren e list, ali vlasti opet nisu dale odobrenje. Tako je C rna Gora bila
jed in a p o k ra jin a u K raljevini SHS koja za sve vrem e legalnog delovanja KPJ
nije izdavala kom unističku štam pu. K om unistička agitacija je o tu d vršena
uglavnom p utem letaka i proglasa, a naravno, i preko cen traln e p a rtijsk e
štam pe, k o ja je širena i u Crnoj Gori.32
27 Nova istina, 26. IX 1919, 5.
28 France Klopčič, Zaton Slovenske socijalnodemokratske stranke 1919—1920,
Prispevki za zgodovino delavskega gibanja, 1960, 1, str. 64.
29 F. Klopčič, Velika razmejitev, str. 33 — Zagrebačka „Nova istina”, od 4.
IX 1919, br. 2, izveštava da je „Demokracija" u Ljubljani prešla u ruke komunista.
30 J. Bojović, Izvori za istoriju, str. 50. i 59.
31 Isto, str. 55—56.
32 H h k o C. M aprHH OBHh, O c b p t n a HCTopHjy n a n p eA H e m ra M n e y U p n o j T o p u ,
I i c r o p u jc K U 3 a n u cu , 1948, 3—4, CTp. 164.
48
U sep tem b ru 1919. obnovljena je „U čiteljska b o rb a ” u Svilajncu. Ovaj
časopis p o k ren u t je od stran e n ap red n ih učitelja-pristalica SRPJ(k). Uređivao
ga je D ragiša M. Mihailović. U kupno je izišlo 13 brojeva, i to: školske 1919/20.
deset i tri b ro ja za 1920/21 (septem bar, o k to b ar i novem bar 1920). Sam o prvi
broj je štam p an u Svilajncu, dok su ostali izdati u K ragujevcu. „U čiteljska
b o rb a ” o b u stavljena je zbog Obznane.
M ada „U čiteljska b o rb a” nije bila zvanični organ KPJ, njeno p isan je no
silo je obeležje neposrednog povezivanja i u k ljučivanja u akcije i zadatke
P artije. U njoj je sarađivalo oko sto tin u učitelja, p rofesora i drugih n ap red
nih intelektualaca. R edakcija časopisa se uporno zalagala za učiteljski sin
dikat, je r je sm atrala da učitelji p rip a d a ju klasi p ro le ta rija ta .33
K om unističko krilo radničkog p o k reta u Sloveniji nije uspelo da stvori
p o sto jan iji kom unistički list. Posle „B aklje” iz ju la 1919, učin jen je novi po
kušaj sa p o k retan jem kom unističkog lista „V stajenje”. Ovaj list pojavio se
11. o k to b ra 1919. u L jubljani, ali je i sad izašao sam o jed an b ro j.34 Izdavač
i odgovorni u red n ik lista bio je Šloser V iktor. „V stajenje” je u ovom jedinom
b ro ju apelovalo n a radnički p o k ret Slovenije da p ristu p i SRPJ(k). N edostatak
kom unističke štam pe u Sloveniji sam o delim ično je ublažavala zagrebačka
„Nova istin a ”, ko ja je povrem eno donosila članke i priloge iz Slovenije.35
U D rvaru se 20. novem bra 1919. pojavila „R adnička volja”, kao Glasilo
socijalističkog organizovanog ra d n ištv a u „Šum skom in d u strijsk o m predu-
zeću D o b rljin ”. Odgovorni u red n ik lista bio .je M ihailo Lesić. Izlazila je dva
p u ta m esečno (10. i 20. u m esecu). Članci su štam pani ćirilicom i latinicom ,
a zaglavlje naizm enično na oba pism a. Iako je vlasnik i izdavač bilo M jesno
radničko sindikalno veće u D rvaru, list se nije bavio sam o sindikalnim p ro
blem im a, već i p artijsk im . Zajedničkom akcijom „Zvonaša” i vlasti, krajem
d ecem b ra 1919. razbijena je organizacija SRPJ(k) u D rvaru, p a je i list posle
sam o tri b ro ja 20. decem bra iste godine prekinuo izlaženje.36 M ada je odluka
o o b u stav ljan ju „R adničke volje” doneta na Okružnoj p artijsk o j konferenciji
u B anja Luci 14. decem bra 1919,37 ona se verovatno nije sam o zbog toga uga
sila, već i zbog p rethodno navedenih razloga.
Na Osnivačkoj konferenciji SKOJ-a, o k to b ra 1919, pored ostalog, odlučeno
je da rukovodstvo kom unističke om ladine pokrene organ ove organizacije.
Posle nep u n a dva m eseca, u Zagrebu se 1. decem bra 1919. pojavio prvi broj
„Crvene zastave” s podnaslovom : Glasilo K om unističke om ladine Jugoslavije.
Na m estu gde se navodi odgovorni u red n ik stajalo je: „Pred buržoaskim su
dovim a odgovoran D ragutin B arišec”, a u b ro ju od 1. ja n u a ra 1920. on je
istican kao odgovorni urednik. List je štam p an latinicom i ćirilicom dva puta
m esečno. Posle izlaska trećeg b ro ja red ak cija „Crvene zastave” p rešla je iz
Z agreba u Beograd, gde se 15. ja n u a ra .1920. pojavio četvrti b ro j.38 Od ovog
b ro ja kao vlasnik i odgovorni u red n ik lista naznačavan je Časlav Gavrilović,
a sam o u poslednjem b ro ju (15. decem bra 1920) Filip Jovanović.
33 PaAe ByKO BHh, I Ip n A o r HCTopujH coijhjaahcthhkc neAaroniKe AHTepaType koa

nac OA 1870. Ao 1941. roAHHe, Eu6AuoTev:ap, 1969, 4, crp. 529—532.
34 France Klopčič, Zaton Slovenske socijalnodemokratske stranke 1919—1920,
Prispevki za zgodovino delavskega gibanja, 1960, 1, str. 64.
35 S. Dimitrijević, n.n., str. 69.
36 Miodrag Čanković, Komunistički list „Radnička volja” u Drvaru, Bibliotekar
stvo, 1964, 4, str. 41—48.
37 Glas slobode, 13. I 1920, 7.
38 U vezi sa prelaskom redakcije „Crvene zastave” u Beograd u objašnjenju
uredništva_ se navodi da su razlozi m aterijalne i tehničke prirode (Crvena zastava,
15. I 1920, 4). Slavoljub Cvetković u knjizi Napredni omladinski pokret (str. 83) kaže
da uredništvo u daljem tekstu ovog objašnjenja samo pobija ove razloge navodeći
da su se troškovi znatno povećali i da su prinuđeni da podignu cenu lista na 1 di
49
P o k retan je „Crvene zastave" im alo je veliki značaj za om ladinski po
k ret, je r on više nije zavisio od volje u red n ištv a ostale kom unističke štam pe.
Već od prvog b ro ja list je pozivao n a revolucionarnu borbu: „Vrem e je d a se
prenem o! ( ...) S tupim o i m i m ladenačkim idealizm om sa p ro leta rija to m ce-
loga sveta u b o rb u za n aše oslobođenje i za oslobođenje celoga čovečanstva!
(...)." Svojim revolucionarnim istupanjem „Crvena zastava” je vršila znatan
uticaj ne sam o n a om ladinu nego i na jugoslovenski p ro le ta rija t uopšte.39
„Crvena zastava” se od nastan k a borila sa finansijskim teškoćam a, a k ra
jem ju la 1920. m orala je biti obustavljena. Izvršni o d b o r SKOJ-a odlučio je
n a sednici od 28. ju la 1920. da obustavi list za izvesno vrem e, dok se ne p o
prave m aterijaln e prilike, je r nisu izvršeni obračuni i dobijene pare. U odluci
je stajalo da će list nastaviti izlaženje čim se p rik u p i novac, a dotle da se za
m ole ostali kom unistički listovi da obaveštavaju o om ladinskom p o k retu .40
Posle dva i po m eseca (1. o k to b ra 1920) pojavio se sledeći broj lista, a posled-
nji, 17-ti broj tek 15. decem bra 1920. Ovaj drugi p re k id nastao je usled an-
gažovanja re d a k to ra u izbornoj kam panji za U stavotvornu skupštinu i zau-
zetosti Š tam p arije „Tucović” oko štam p an ja izbornih p lak ata41 N ajčešće
je tre n u tn a politička akcija stim ulisala izdavačku delatnost, ali se dešavalo,
kao što je ovaj slučaj, da je i onem ogućava. Dalje izlaženje „Crvene zastave”
sprečila je Obznana.
Poslednji kom unistički list po k ren u t u 1919. godini bila je osiječka „Rad
nička rije č ”, čiji se prvi b ro j pojavio 18. decem bra 1919. Ovaj list je po k ren u t
um esto „M alih novina”.42 Kao prvi vlasnik i odgovorni u red n ik lista navođen
je Ilija Jagodić, ali je glavni posao oko njegovog u ređ iv an ja obavljao Adolf
Štum pf. Od 21. ju la 1920. vlasnik i odgovorni u re d n ik lista p ostaje Stevo
Klas. List je n a jp re izlazio jed an p u t nedeljno, a od 26. m aja 1920. dva puta.
O bjavljivao je i poneki članak na nem ačkom jeziku. U početku list je nosio
podnaslov: Glasilo Socijalističke radničke p a rtije Jugoslavije (kom unista) i
M jesnog radničkog sindikalnog vijeća za Osijek, a od 29. m aja 1920. sam o:
Glasilo S ocijalističke radničke p a rtije Jugoslavije (kom unista). Posle Vuko-
varskog kongresa, od 3. ju la 1920, p o staje Glasilo K om unističke p artije Jugo
slavije. „R adničku riječ" je ugušila O bznana 30. decem bra 1920. Ukupno je
izišlo 85 brojeva.
List je im ao značajnu ulogu i u o k u p ljan ju nap red n e om ladine Osijeka,
k o ja je u 1919. izdala „Savrem eni djački alm anah" i jed an broj časopisa „Naša
svijest” kao „Glasila dem okratskog kulturnog đ ak a”.43
P a rtija i SKOJ su k ra je m 1919. im ali ove organe: „R adničke novine” —
B eograd, „Glas slobode” — Sarajevo, „Nova istin a ” — Zagreb, „O slobođe
n je ” — Split, „R adnička straž a” — V ukovar, „R adnička riječ” — Osijek,
„Crvena zastava” — Zagreb i „U čiteljska b o rb a ” — K ragujevac. Od svih
listova jed ino su „R adničke novine” i „Glas slobode” izlazili kao dnevnici.
Početkom 1920. pojavilo se nekoliko novih kom unističkih listova, m eđu

k o jim a je bio prvi „P ro letarac” u Virovitici. Prvi njegov broj izašao je 8. ja
nar. „Nova istina”, 1. II 1920. u br. 35 saopštava da je četvrti broj „Crvene zastave”
štam pan u Beogradu zbog pokreta u zagrebačkim tiskarnam a, što je verovatno
tačno.
39 S. Cvetković, Napredni omladinski pokret, str. 82—83.
40 PadniiH K e n o e u n e , 4. VIII 1920, 184.
41 Padnumce noeune, 27. XI 1920, 283; „Glas slobode”, 30. XI 1920, 261; „Crvena
zastava”, 15. XII 1920, 17.
42 „Nova istina" je 23. decembra 1919. u br. 19. donela vest da „Radnička riječ”
u Osijeku nakon pet meseci opet izlazi. Verovatno se sm atralo da su to „Male no
vine” sa izmenjenim naslovom, što u suštini i jeste.
43 Lavoslav Kraus, Obnova radničkog pokreta u Osijeku iza prvog svjetskog
rata, Revija (Osijek), 1969, 6, str. 81—82.
50
n u ara 1920, s podnaslovom : Glasilo S ocijalističke radničke p a rtije Jugosla
vije (kom unista) i M jesnog radničkog sindikalnog vijeća za Viroviticu. Po
sle V ukovarskog kongresa (od 4. jula) m enja podnaslov u: Glasilo K om uni
stičke p a rtije Jugoslavije i M jesnog sindikalnog vijeća. Prvi odgovorni u re d
nik lista bio je R udolf Kokolj, a kasnije S tjep an Veles (od 20. m aja) i Anton
M ajtanić (od 11. jula). „P roletarac” je izlazio jed a n p u t nedeljno. O bustavljen
je 15. avgusta 1920. posle 33 broja.
O p re sta n k u njegovog izlaženja „Novi sv ijet” (26. avgusta 1920) je u form i
oglasa pod naslovom „P retplatnicim a ,P roletarca' ” obavestio da list, im ajući
u vidu cen tralizaciju p artijsk ih listova, fin an sijsk u situaciju i skupoću štam
p a n ja m alih listova, p re sta je da izlazi, a da će p retp latn ici dobijati „Novi svi
je t ”, koji će u b uduće pisati i o zbivanjim a u V irovitici i okolini.
K om unisti u Vojvodini su posle p o k u šaja sa p o k retan jem „R adničkog

lis ta ” (jula 1919), i dalje preduzim ali m ere za njegovo izdavanje, a vođena je
i akcija za p o k re ta n je lista na m ađarskom jeziku. Naim e, organizacija SRPJ(k)
iz Velikog B ečkereka (Zrenjanina) je u o k to b ru 1919. zatražila dozvolu za
p o k retan je lista n a m ađarskom jeziku „K ozakarat” („Opšta v o lja”) i dobila
je od M in istarstva u n u tra šn jih dela 29. novem bra 1919.44 Nešto kasnije, na
ponovnu m olbu P okrajinskog izvršnog od b o ra SRPJ(k) za V ojvodinu, Mini
starstv o u n u tra š n jih dela (odeljenje za B anat, B ačku i B aranju) dozvolilo je
(27. decem bra 1919) izdavanje političkog lista u Novom Sadu pod nazivom
„R adnički lis t”. U re šen ju o tom e je navedeno da će odgovorni u re d n ik lista
biti N ikola K rstić, a da je obavešten i gradski načelnik Novog Sada da mo-
lioce upozna sa n ared b am a br. 427/1919. i 2548/1919. ,,i upozori n a obavezno
vojno cenzurisanje listova”.45 K ongres p a rtijs k ih i sindikalnih organizacija
Vojvodine (7. i 8. ja n u a r 1920) odlučio je, takođe, da se p okrenu dva p a rtij
ska lista.
U Velikom B ečkereku se 18. ja n u a ra 1920. pojavio kom unistički dnevni
list na m ađ arsk o m jeziku „K ozakarat”. Na listu je kao odgovorni urednik
potpisivan K alm an Sisner. S redstva su obezbeđena od dobrovoljnih priloga
(3.000 kruna). List je naišao na povoljan p rijem kod p artijsk o g članstva m a
đarsk e n aro d n o sti, ali je zabranjen već posle šestog broja, 24. ja n u a ra 1920.
Još p re zab ran e lokalne vlasti su jednog od u re d n ik a lista, Đ erđ K una (Kun
Gyorgy), prisilno vozom prebacile u M ađarsku.46 List je zabranjen n a in ter
venciju grupe g rađana kod d r Jovana Bogdanova, velikog župana i vladinog
kom esara T orantalsko-tam iške županije, koji je u p u tio zahtev za zabranu li
sta M inistarstvu u n u tra šn jih dela (odseku za B anat, B ačku i B aranju). U iz-
v eštaju M inistarstvu Bogdanov je napisao da se list u re đ u je ,,u čisto boljše-
vičkom -kom unističkom d u h u ”, da huška p ro le ta rija t protiv današnjeg re
žima, da je p ro m ađ a rsk i orijentisan, da se n jim e u p rav lja više iz B udim pe
šte nego iz B eograda i da je sve to izazvalo uznem irenje kod stanovništva.
Na k ra ju izveštaja, veliki župan je predložio da se list zabrani ili podvrgne
strogoj cenzuri, a da se u m eđuvrem enu ovlasti državni tužilac da pokrene
parn icu p ro tiv u red n ištv a lista.47
U šifrovanom telegram u M inistarstvo u n u tra šn jih dela 24. ja n u a ra 1920.
javilo je B ogdanovu da se „K ozakarat” zab ran ju je. Istog dana izdato je i
n aređ en je o zabrani lista u kom e se kaže da su preduzete m ere da se povede
sudski p o stu p ak protiv urednika i izdavača „K ozakarata”. Izdavač „Koz-
a k a ra ta ” Jozef B inder uputio je p red stav k u M inistarstvu u n u tra šn jih dela
s m olbom da se zabrana povuče i pokrene redovni postupak.48 Odgovor na
p red stav k u nije stigao. Z abrana je ostala na snazi.
44 A- Aa6yaj, Fpaba, str. 25.

45 IsLo, str. 20.
46 PaAHHmce HOBHne, 4, II 1920, 26.
47 A- Aa6ya>, Fpaba, str. 22—23.
48 H c t o , str. 23—25.
51
PROLETERI t V I J U Z E M f t l J A . UJ E DI NI T E SSI
P A A H H H K H J I H C T
OPrAM COmiJAJIMCTMHKi: PAAHMMKE flAPTHJE jyroCJlABMJF. (KO.Uy»MCf A>
* i lp , t JUTtf.t ItflU . lik U M |KMT)t »

*y K »*'« . U 6 11« k li'HM C « . V ^ tH V T M a ■
19 $c6p 1*20. P iM f H « J « « ,
Ulađimlrlllć-Lenlln.
Kr«u čitav« dvc tfod#fc\ toK
takoul •
n»du C)rv'ani/**\tjli >«j voj-sk'o. !/»»'*•*■-!/.v«»fc»cj; u
p n »< l
Klen
i/
Û u U . k<-
U n ji i m o »tf pronosi finwn ce- lx»n* V i i votnkH.i i novJa<N» »»»• ^ cKđ sveta: p«»le>er>k*»tf *
kniđ s\fta IVjrJLuđiiiđ ya po- rajine I>*ii:km e i KoVake Ali i Ml » $ tc c «
minjt sa strahom. »i potišteni sve i/aU»d* Kpohn^krt so au a ■•i««*» iv. - \*\i >iafeh niskih dai-
I !u*IV s a div * V?l!« III 1 rUskmivi pft>U*l.’n?« a i ^:Ih o | h# : . I. k«»Ii > ‘-» V /.i •»JMNv'i-
poštovanjem I »oda. pns.e dvc lrt\o \an ie i f.M .r am M<*t» tu veiaî'Jva. 11 «!nnni l.enj«r
Mvćinc. potrebno ie U<» *v ui»e* Atvar naj/ad P " ,*edju>*: Id a n a v fv>/ fr«ti l/i* irPmletefs^.ll
kolik«) reći. i«v w itM » n<: one P4»s!e d*e *»• ’ u- l>ur/»*.» i tte\<»Uiciiu!
tfoâUiaje. koji >u p n.'.itcNiioi
ve/; v3 imenom Len.*n
i>!a »se do sada u iujrJ'm
^ n n novinama nismo {»»ati o
Lenjt.tu i T r o jo m ? K oloni*#
koliko niiskiti kleveta? C.«!" ki i t d
i L d. A &<» da reknemo lek o
tome. koliko su đo sad* puia
bift sahranjeni?
Druc Lciiiin ie čovek kojeua
mi pre rata (gotovo nismo mti
poznavali. No to ne zna*u da
je on ti naučnom »velu nepo-
mat. O n je pisao i radio nnK»* m»%o fm \ci»> •
jjo. Kao retko koji socijalistički
p isac- A li -X p o pririKji ■Ar<>-
■ rrvrn mio nikada hteo tvlicali
P o priznsnjt* '»'"'I* so<iiaU»lWkili
p rva ka, dnn! l.Cf»!in it l^ jb o jji
M K iiollsli^ki d h alektkar i lakti*
c a r. najbolji jv u n a v a la c eko-
r-omvkiti problem a.
A li o n o . .vi čim e !w* Leniin.
n a riK iio . nad s V t r a a b lk t , k-><r
n je g o v a MalnoM. mp-ikoUH'hi-
V05i. U naikritjfnijini nioiiHnii-
m a. k ad a -vtol« d.ihovl mataM u.
aom . \ u< *
lav ha • * U«*Hin i tv o jo jn BJTU*«« «»«:
£vr>!om vo ljo m , povlojaiv .scu
I u\ crtn jem . s » « ' “ •'Hiiaciju.
N ik nam naiiierti d * Ll o vom
r.f-c
tlan k u n o vo n m o opvi<i»o o - u -
m a lamama. k ro / k o ji K po»*»ta
lA rv k .v p r o k lt fv k a Ifevolocna.
I lo c c m o d a nastavim o âmo
jedno. i* h urio n/ifa cek>«a
iv t i a » k o iila k a o k d a « <-ovck
da k uguî P a da k « n w «»Movanjeni po.-mie
U ovkoi l>n)lcK-r.K<>| ».v o li-v M * .
1.*• !|QMT1!1«H w««i.
b u rio a z ija . m po lada. v e i ■*
u k o la b u r t o a / ik u p r t v o V • Jedna p o lHitlf*a»k« dr
la v a pi>imk vlu(Mli » pfcvo-
h Mrtst a «w11
im vnl'. koti ■* nazivaju radiU- tw v < ~ .
cim a i so citalivlim a I K * ^ w n i a m il. i Irv'ova i k c \ k . . iii U . -i.-im
I|.p«c« . •■«'* * ' ".**7^
C K M » . » T * v »'’ # , w ''1 " V*
U*eitredj» rtrttUt
dine I# V vK *da«<a#»a b n H *
K, iv rade i> d“ l^-' »on*. C A*vrt < rr » ~ «>i»Muuie
b o rb a na »ivo« i Mnrt- I'* *** 1
Mo v boK. k c n * * lalaM l»>v^ mna "**»*»*'?> » *" * *T«»
iHiK-diu <#«« i ‘* la 1 nju ailno M i* i'k r .1. i w l » "
p ro lo a n ia ia- ohak Ceo »v«I I.’ u planu-iK,. HM kV»f<.
jiw w n ^ . •CT>*«fc***
*
IS n rto aiij.i k o K ifa la . d a iid
U opa-MurvU K č il- i' i Ko <t no,.s . - nr «
ish o d a le lx>rf>» /avi-u pffm nic-
Uf*e* } < » * ■ n ,,.x'Ćy
r f v o njena pcM U h* ' c i o n o ^ L a iln t . cilti I«* '1
<Jui IM d llK ^ I'O 'l ltr i* ».faHiu d..n.«.nK. u
U u -Jio « " ^ „ p .r -^ f .k u ^ ia .>-nn.vl.ku.
ptJrfd op n rfci.»n ia<ac#l<H;.*s^t«. ske IN v k t t r « ' PcvofcviK >i‘
ri,H
k l« n d .ii> '
W-:t»K«<i|v Hl™'0 <rC> , «<>va fiK-fV'K'
(»rvkl duh.
-“‘V';’
' ' 1 'V!
If »u , ttfcK »»M ina ?vvf k.»j .'•»
IivIkKv d f/a v c slo Jn *. k n .'
rsam .rio. > »• ■
v U la n c . I « « v o fi»
' **' „
k čitave d v e « .« !« « . vo d ik l*>fU> U iivk.H : l h l ""
vo U o m m -A o «« ra d iv ^ a in
Naslovna sti'ana novosadskog „Radničkog lista” sa uvodnikom posvećenim

50-godišnjici života V. I. Lenjina.
52
Sam o desetak dana kasnije, 4. fe b ru ara 1920. u Novom S adu se pojavio
„R adnički list" kao glasilo SRPJ(k). Dok je „K ozakarat" bio više list lokal
nog k arak tera , „R adnički list” je bio organ svih vojvođanskih ko m u n ista i
ra d n ik a u k ljučenih u sindikalne organizacije. On je štam pan ćirilicom i lati
nicom i povrem eno je donosio priloge na m ađarskom , a ponekad i n a slova
čkom jeziku.
List je izlazio dva i tri p u ta nedeljno, a sam o k ratk o vrem e dnevno (od 21. do
24. a p rila i 11. do 16. m aja 1920). N om inalni u red n ik („Pred buržoaskim su d o
vim a odgovoran") bio je N ikola K rstić, dok je stvarni u red n ik bio V lada M ar
ko vić, sek retar Izvršnog odbora P okrajinskog p artijsk o g veća. Posle Vuko
varskog kongresa CPV je odlučilo da glavni u red n ik i dalje bude V lada Mar-
ković, a da M ilan Nedić, pro feso r iz B eograda, postane član redakcije, o dno
sno u red n ik .49 T ada je list prom enio podnaslov u — O rgan K PJ (4. ju la 1920),
a od 14. novem bra 1920. podnaslovu je prid o d ato u zagradam a — Sekcija
K om unističke internacionale.
„R adnički lis t” je od početka izlaženja bio izložen strogoj cenzuri, a bilo
je p o k u šaja da se sasvim zabrani, ali za to nije bilo dovoljno zakonske osnove.
Im ao je kraći p rek id od 14. do 21. ap rila 1920. zbog za tv a ran ja R adničkog
dom a u Novom Sadu u kom e su bile i njegove pro sto rije. List je 9. decem bra
1920. o b u stav ljen odlukom CPV (izišlo 79 brojeva). U poslednjem b ro ju ob
javljeno je obaveštenje da se list obustavlja do daljeg rešen ja C entralnog
p artijsk o g veća, a da radnici i organizacije organizuju p re tp la tu i ra stu ra n je
beogradskih „R adničkih novina”. K ako je posle ovoga usledila Obznana, „Rad
nički lis t” se više nije pojavio.
________ n p o n t m t p H C8 wj y j i m ce! ______
o t u jg __________________ c K o n n . c i m i r« v<m m >. r cu
C0UHJAJ1MCTMHKA 3 0 P A
10.1 \ i
OSLOBOĐEMJE
__ . »jggmirtg rt»TiK MBUMl litici# lisiiMtl iibmouiltl
Proleter i ie«
m alj«. u|«đlnUc_«k !
; #rtt N im n m j* W t fC*!!!CTl) j —»j T i T J T i ' _J ..».i . m i, i\ n. m | - ’J

iKUAStl H >»- » ■ 1 1
R a d n ic i i s e lja c il
CKODMHCKA OniUTMHA •
».um*«* msrpmn ?«• -rr-vic} **:• •<»»««'
lupu« **oo mt » * 4 V prim * , » n r ~ *<
------ -r „------ni <nyx> itf>» jt K*». Cv-: •>•««# » «i*-« • y
> I U.V.
♦ » « •*** •*•*»»»•• '•* rtt* n c«. P*4 . t—rrn
mUmm ..»pk k k rH ^ . I frm 1 .
X* ir> ^ <uity U'!- < <»• » >.«. I HtMt l )e* I đam <
« w i i w roto*o cm inp>1r+^ ■V' > ‘»»i v*
top . •—«kts B »I 1 MU » .» Ilr tr i p
_ _____^ k
A« y •*m- ru»U.J;» * “■- '.>;■»<:*«.*•I- ~*Tf» t M- iMu ; .t> Krn' I1'7*"! jf < I}*"*4 <<- “* "“i * M* I t. X
> j* &>p Rê** mt»- fl.137Z>x*x « *21 H *« m iifc W M. U ■
M15. « ja n w |J«v., t-.-« • • 'JC'TT’t r*u t*.' ••u -■ • >«*»*» *** " r ' J5f
msn^ w i M * v J » 1. » « c r . i» *» H P s* «
Zaglavlja partijske štampe iz Makedonije i Dalmacije, 1919—1920.
N a osnovu zaključaka već pom enute P okrajinske konferencije SRPJ(k)

za S ta ru S rb iju i M akedoniju, 1. fe b ru ara 1920. p o k re n u t je u S koplju list „So
cijalističk a zo ra” kao organ pokrajinskog rukovodstva SRPJ(k), odnosno
KPJ. List je u stvari bio obnovljeni istoim eni socijalistički list iz 1910. godine.
Kao vlasnik i odgovorni u red n ik na listu je navođen D ušan Čekić, koji ga je,
zajedno sa P etrom Georgijevićem i stvarno uređivao. Jed an od sarad n ik a na
u ređ iv an ju lista bio je i R ajko Jovanović. Prvi podnaslov „S ocijalističke zore”
bio je: Organ S ocijalističke radničke p a rtije Jugoslavije (kom unista), a posle
V ukovarskog kongresa — Organ KPJ. List je n a jp re izlazio dva p u ta nedeljno,
a u vrem e p rip re m a za opštinske i p arla m en tarn e izbore, od 16. avgusta 1920.
p re ra sta o je u dnevnik.
„S ocijalistička zora” je bila jed in i kom unistički list u M akedoniji i juž
nom delu S rbije. Bavila se društveno-političkim i k u ltu rn im problem im a ovo
ga k ra ja i to onim koji su se p re svega ticali radnog naroda. Zbog toga je
n jen a uloga bila velika u in fo rm isan ju , m obilizaciji i klasnom vaspitavanju
49 PaAHHMKe HOBHHe, 31. VII 1920, 81.
53
r » « t. AKH » PA^HHKA C H itjy 'AV.UKJbK — 3 A TPJH TK CT.i
3a6aB H O -noy>4H K n n c T flEI4E 0p raH W 30M H H x paflHHKa

.. ................... ................... (U*caa> • o^n»opwi W «
yp«*Miar»o « Ajuuorecrp*«*}« aaaas« fieorp**, I. OKTO<Jap ffiW. ^*8,^1^21^121
cc y M * p o * » o * floMjr — f i w f « • _______ _________ W
y f
f I
J ^ ^ ^ 7 ^ r 2 r 2 t ^ W ( f u u o a f c g M Jh
u K" v
** * ČA —Sf- si*,1. ' p
i* )*
KAA ce o b a j i^ h hpobvah .
( BMJIH B«C»y * * **•!
Br. I * v . n s V j
t|\- I’
Naslovna stranica dečjeg lista „Budućnost”.
rad n ištv a i seljaštva. Im ala je dopisnike u svim većim m estim a u M akedoniji

i južnoj S rbiji. O bustavljena je posle 130 brojeva, 10. decem bra 1920, po svoj
prilici, rešenjem plenum a CPV KPJ od 9. decem bra 1920. n a kom e je doneta
i odluka o p re sta n k u izlaženja „Radničkog lista” iz Novog Sada. N akon do
n ošenja Obznane p ro sto rije redakcije „Socijalističke zore” bile su zapečaćene,
a in v en tar i arhiva zapaljeni.
54
Istovrem eno sa „Socijalističkom zorom " u B eogradu je p o k ren u t kom u
nistički dečji list „B udućnost" sa podnaslovom : Zabavno poučni list dece or-
ganizovanih radnika. List je pokrenuo lek ar d r D ragutin Vladisavljević sop-
stvenim sredstvim a, ali je P artija na D rugom kongresu prihvatila list kao
svoj organ i obavezala p artijsk e organizacije da ga pom ažu. Vlasnik i odgo
vorni u red n ik lista bio je d r V ladisavljević. Izlazio je jednom m esečno, ćiri
licom i latinicom . Obznana je onem ogućila njegovo dalje izdavanje. Posled-
nji, 11-ti bro j pojavio se 1. decem bra 1920.
Organ žena so cijalista (kom unista) Jugoslavije „Jednakost” (Gleichheit

— L’figalite) pojavio se 1. m a rta 1920, iako je odluka o njegovom p o k re ta n ju
doneta još 26. avgusta 1919. List je izlazio u B eogradu dva p u ta m esečno, ći
rilicom i latinicom . Posle V ukovarskog kongresa nosio je podnaslov Organ
žena k o m u n ista Jugoslavije. List je n asto jao da privuče što veći broj žena-
-radnica u k om unistički pokret. Kao vlasnik lista naznačavan je Ivan Čo-
lović, a odgovorni u red n ik bio je B orivoje M arković. O bustavljen je 1. de
cem bra 1920. posle sam o 11 brojeva. Dalje njegovo izlaženje onem ogućeno
je Obznanom .
K om unističko krilo u radničkom p o k re tu Slovenije tokom 1919. nije u s

pelo da duže održi kom unistički list. Zato su početkom 1920. činjeni novi
pokušaji. N aim e, lju b ljan sk a p a rtijsk a organizacija odlučila je 2. m a rta 1920.
JE ilH A K O C T n D ie G leichheit — L’E galitć

OPrAH JKEHA COIUlJA/IliCTA (KOMyHHCTA) J>TOCMBHJE*
i— — .................... ............................................................................................................................................ — — ............ ■■
Toa. JI - 6poj 4. JE^HrtKOCI “
n u m » iu j i « tn « n . iiu i: « r . u , B c o rp a a , M a ja 1920. A ip « » : c i r , t i > ; i , « . » > » •:« .
i « 6 Mttfti* C, Hl 3 flt c t m * Ht f m a l r* ;
W EH A M flA H A U L JK jH H PBM M A J Kojo c t A«JO jk u b o t o uk nof!»Ay i Y n a * \ •> y l*y-

II Kdo pa.:iiiii;a, ijpo.iCTOpKa. K ovvaiicre, p. • ^ (0Ma',Kr‘j - ‘I’unCK<j, Mayap?Hoj i
iio.ivUUKiiaiiKa u Kao m u t u , cecrp a, Ctim'ina APVi'a- '■‘' “ JH " • TaieaiiM occl>«ji>M i.o ta n a c
pnua — :m a n a jtn iiiie r itUTcpPca Aa Aunairui.n * M a t' n ° A a a c ra n v u o if v iiiijiia .
llp u n Maj AO'iOKvio Kao cuoj lL ju i-liti llpm iiiiK . J p p K am irajiiauu Koja i joj* 6.-,n a :i:«hv K ia
auo tucaju, oimj jlp n n Maj j<> hccuiik im uoi- & n r v « 11 ' \ M 0 p*AU« A pvm rno, vfiacruîia o c v iirk t,
auT ei'pa.iu o r O biof'ol/'ii i. Ak<» Hjtvtari, onaj U p n u A <w tUKviKa. a<uo Kpuat:* p o a s;.i;* !
Maj nsAa v O Tiioporor xj>imn.a ii«M<ly\* I ’aA® cn T,,,* **upovia>ia udiihnho crn* kouvu ;•
u KauaTlUia, i'iirailTCKiix f>o\iCm na no6o,ty l ’n.ui CTfr,l,M\ cup A« ji'AHO » sajcAHO ca c.: j'>u
na,; K a m m u o ji II uhto iiito oa tc ii >>f 4ac iiai;itca uohojhco u p u c a n i nprucTi*pa.
IM U H O C J o C m t /C ll . i' II tfa r O iiito ja t \ n o u a ,ia <‘ u i l j } ’ r p .v - V * s v .v U l: l llp O .lt -
y .i( h t > y C o p r te n o p o .io n c u u o ,; » fo j/iv • i ,'.n o ca T c l ,ii U M o m cu o t « s& o p a h e co / u in c c u a a n u t ji* u o
C D o j ii M A p v r a iiiiu n , : i: < > u a u u u A n iia c a ::;> a n a u nK aA «:

A J J U i i o c T i i A a onaj najm»hii IIpaiimiR P « a > vuj. p it X.i««6a h ^C j o Uoap cnnisa ».ja p»A*'. ' l v i ' u e j a
o» CBoj npa.iuiiK u Aa ra najcnv’iaiit'ji* upocjaaa. I*eBojyn»ji»! 'Kuseo IJouvmiaan!
H p o . i o T < ‘p i : a , K o j a J iO K » j K J i i o v i p » .i > K u O A j v T p a _ w .
f lo M p a ta , o n a im a iip a u a A a k h o enoj n p a u n ^ a n
CMaTpa o n a j H.miiku IIp au n iK PaAa. PnA liuna, m h t i i NAŠI AKTUELNI ZAHTEVt

ii rftrrp a poA ouca a paanu'ji:«* J u a A fx n , oh « io oa i t i i j - . .
> ■ «« » M iu ia n p .u a A « : s a d o fg a n .z o ^ n i
n a i« o u u o fis a B o - .......... - ' p r o le ta r u a t Ć e o b u sta v o m 1 U .. .n « , ...
Majski broj „Jednakosti”, organa žena socijalista (komunista) Jugoslavije.
da istu p i iz Jugoslavenske socijaldem okratske stran k e i p ristu p i SRPJ(k).

Ova organizacija p o k ren u la je 13. m a rta 1920. list kom unističke o rijen tac iie
„U jedinjenje". Kao izdavač i odgovorni u red n ik lista navođen je Josip Pet-
55
rič, a stv arno ga je uređivao R udolf Golouh. List je izlazio dva p u ta nedeljno
u L jubljani, do 17. aprila 1920, kada je sa 8. b rojem obustavljen.50
Početkom 1920. godine pojavila su se u L jubljani i tri b ro ja obnovljenog
časopisa levičarske o rijen tac ije „Naši zapiski”. Časopis je uređivao M ilan Le-
mež.51 R evolucionarna kom unistička sh v atan ja bila su zastupljena i u tršća n
skom „D elu”, slovenačkom listu S ocijalističke stran k e Italije. U rednik je bio
Ivan Regent. „Delo” je pokrenuto 20. fe b ru ara 1920. kao Glasilo Socijalističke
zveze v Ju lijsk i Benečiji.
Od 15. m a rta do 25. o k to b ra 1919. u B eogradu je, kao potpuno nezavisan

politički i društveni dnevni list, izlazila „Slobodna re č ”. P okretač, vlasnik i
odgovorni u red n ik lista bio je M oša Pijade. Iako „Slobodna re č” n ije bila
o rgan SRPJ(k), ona je zbog svoje revolucionarne i slobodoum ne o rijen tacije
često cenzurisana i zabranjivana. U ovom e periodu izašlo je 180 brojeva ovoga
lista. K asnije je (13. novem bra 1921) odlukom Izvršnog odbora KPJ „Slobod
n a re č ” obnovljena.
U K ragujevcu je kao Organ S ocijalističke radničke p a rtije Jugoslavije

(kom unista), 8. ap rila 1920. p o k re n u t nedeljni list „R adnik”. Od 3. ju la 1920.
list je prom enio podnaslov u — Organ K om unističke p a rtije Jugoslavije. Vla
snik i odgovorni u rednik „R adnika” bio je Luka Vukm anović. Z abranila ga je
Obznana, 1. ja n u a ra 1921. posle ukupno 38 brojeva. To je bio poslednji ko
m unistički list u K raljevini SHS koga je ugušila Obznana.
Kao organ SRPJ(k), u B anja Luci je 10. aprila 1920. počeo da izlazi „Na
ro dni glas”. Vlasnik i odgovorni u red n ik lista bio je Dušan Spasojević, a u re d
nik Jakov L astrić.52 Izlazio je jednom nedeljno ćirilicom i latinicom . „N arod
ni glas” je p o k ren u t um esto ran ije najavljenog lista „Crvene K ra jin e”, o
čijem je p o k re ta n ju odluku donela okružna konferencija za K rajinu u B anja
Luci, 14. decem bra 1919. Od prvobitnog naslova se verovatno odustalo zbog
bojazni od zabrane, a svakako i zbog toga što je „N arodni glas” u prvom
red u bio nam enjen seljaštvu i poluproletarizovanim m asam a u B osanskoj
k rajin i. N aim e, jedan od ciljeva lista bio je da osirom ašenim seljacim a razvije
svest o njihovim zajedničkim interesim a s radnicim a ,,i o potrebi njihove za
jed n ičk e b o rb e za bolji život i potpuno oslobođenje”53.
L ist je obustavljen 24. ju la 1920. posle sam o 13 brojeva. O p rek id u izla-
ženja red ak cija „N arodnog glasa” obavestila je čitaoce u zagrebačkom „No
vom sv ijetu ” 31. ju la 1920. U ovom ob aveštenju je rečeno da se im a u vidu
p o treb a centralizacije kom unističkih listova u cilju povećanja njihovog tiraža,
zatim nestašica p ap ira i nepovoljni uslovi u B anja Luci, kao i skupoća štam
p an ja lokalnih listova i loša m aterijaln a situacija. P retplatnici će do isteka
p re tp la te d o b ijati „Novi sv ijet”, koji će ubuduće donositi vesti i iz B osanske
k rajin e, rečeno je n a k ra ju inform acije. P rem a drugom izvoru (autobiograf
skim beleškam a D ušana B alabana),54 „N arodni glas” je obustavljen zbog ra-
scepa u uređivačkom odboru i p a rtijsk o j organizaciji B anja Luke, koji su iza
zvali re fo rm isti posle V ukovarskog kongresa.

51 S. Dimitrijević, n. n., str. 71.
62 Prema autorizovanim beleškama Dušana Balabana odgovorni urednik „Na
rodnog glasa” bio je Dušan Spasojević, glavni urednik Panto Krekić, a članovi ure
đivačkog odbora su bili: Miladin Vukmanović, Jakov Lastrić, Dušan Balaban i Mi-
hailo Jovanović. (Ibrahim Ibrišagić, O nekim događajima iz razvitka radničkog
pokreta u Banjoj Luci u periodu 1918—1921, Glasnik arhiva i Društva arhivskih rad
nika Bil-I 1964/65, IV—V, str. 247.)
Glas slobode, 24. IV 1920, 88.
54 I. Ibrišagić, n.n., str. 248.
56
P o stav lja se p itan je koja je od ove dve verzije tačna? Mi sm o skloni
da poverujem o da je zvanično obaveštenje verodostojnije m ada je ono moglo
b iti sam o form a, a da su pravi razlozi sadržani u pom enutom rascepu u u re
đivačkom od b o ru lista. U lite ra tu ri o p re sta n k u izlaženja „N arodnog glasa”
p o sto je jo š dva različita m išljenja,55 k o ja se ne bi m ogla prihvatiti.
Prvi p a rtijsk i ilustrovani satiričko-hum oristički list „Crveni sm eh” po-

•kreoiut je 6. m aja 1920. u B eogradu. Kao njegov vlasnik navođen je Ivan
Čolović, a kao glavni urednik D ragom ir Radović. Jedan od p o k retača lista bio
je i M oša Pijade, koji je u njem u objavio više priloga i političkih k a rik a tu ra .56
Od sam og početka pokretači lista naišli su na b ro jn e tehničke teškoće, zbog
čega je drugi broj objavljen tek 29. m aja iste godine. Iz istih razloga „Crveni
sm eh” se ugasio 11. ju la 1920, posle sam o sedam brojeva. „R adničke novine”
su 5. ju la 1920. saopštile čitaocim a da će list biti obustavljen sam o za izvesno
vrem e, zbog nepredviđenih i neprem ostivih teškoća. M eđutim , list se više
nije pojavio.
Posle p ristu p a n ja revolucionarnog dela radničkog p o k re ta Slovenije je
dinstvenoj jugoslovenskoj radničkoj p a rtiji (aprila 1920), pojavio se i prvi
U to XV. P o S t n ln a p a v i a l l r o n a .
-v
V U u b l i a i J , 1 0 . Ju t lia 1 » 3 0 .
JLAi A u. u.
— GLASILO KOMUNISTlCNE STRANKE JUGOSLAVIJE.

14 £{«*• a ■ D »to o k ltl t « i.o jtb *4« *4 *• kC«TX^. I<4> MM
K O H U H IJT H tN A S T B ftN K ft J U C O S f V M E , t* k < k , Ifd»f Ni 0*0 UJM oi tud* H k**<Tt*
m »»« p ;«>V< j\ m f ik t r« prVKip K tf « kt#B
M i I *4 M tfcMta Vptlji uk vtfo« Mm 4 .***•*.. toJi u »4«
JAVEN DELA*JSKI SHOD dril « n.Ji lff
prai* « p»4>*ta-* fcmctj. « Jr-
oC- tsfrrrC. W M/4
r» awr«
da K*h-»4
r»Jt-Oi j » tn A ojt C
c*v«ont ,>•■ «•««*. * a* ■- a - »3 »«»iU U»if« D5 po kûrit jr d «r U «
oO 8. u. • iJ<«ir«v*A»T43 k».
I« s K -r Kvdn^- WUk»|( nj »e.x3 d«k4l» **4^wv
* VôiiiiIiI hon* r t i k M prva ujtdm|t**»oa tolo- nIkot Hfjafc# A.*a»!a»;* ikJr*U. di K »♦»a: thtr* <x$v*4-
*--------------*©«■ m.»i:<AC34 »r o to U f ilk l« <uso*UtrtJ«. i %e r* ?*•** <V «d<-v ^ |- < >* I« 114 M l«
1 dt-?«vr.;* * .3. k« IWD,Tfcal * * * •
*•*»:< »aM» V * •*
Strokovnl pftglad. U kcnU *J*a. ia )r |l \
hU PMaW4^ r«4 U -jr4- r
-» M iun< »M lck«-n Urti M M «« a* awi «*»ki
ifKU M J m Di Ir j i f k »Vfc »»»i *a«w
<M *u. W (Ua»*. u farfkrf M it
T#Jrvt.W* Km m m M K m ku-u C M > H m « *Sata-|»*
i .• f«- U*l*? • *W> p-*a'aj4. tta knHia« M«v4v ita-o. ta
lit d is c ip lin a ¥ K o m u n ls tK n l s tr a n k i. ^ > w t r ^ . i» * *■ i-t.v.rit** « Vaka.af %J r" V Or«<al- Atafal a« kor^-rw « u »*"*
tu* >fr*«k*«r<
* -;* «•******»«^*«.
«. **• r
*<**♦4fnuctuun9
•*•*»•♦•••*»M* , j . V M o *U>
*«4i-a »i
VNIm ^ I
»
Mi *
JtV,«W' »wk n lU i ĆV* * »fefctip paun«, k*>
■U»»ia«j» .-a Ut44«|f IhiivrK, • ft / (»•<•
w Mrart* . . * - Ut'4 kl,-U t« ft Ktl tk U m U • r r i ’ Vpi*
•H * l tl»4< r*4 ka «*.***%» « »U *• < »•*•*« . »k ■* fc <er*iaJ « « b>- »• u k«r«nr<4 O * {•«-. tfa t» Vk kariiri
» tU<cr.'< 4a«M. k* * «Ct"W a if^ c L « K >!;>*»«» K itiu t p a ,a ka t « **J»1 C*«ta*.
*— “ - ICifKrf'ti.v* ht •* H i«WtH» fcilt
*< H»cU m<ZM k«eew^'XiW » ir.ali JnrcUaOJa- K . » tr ^- u» U ik Jtf dv»- « Mir,. <V» • IM, k»k«a» «WI >*
| _________ l»t.ffc«a*. «XXJ n«
I wM>> r>ikuw'
r ^ v 1 »««8i ««ri, k< •«« «A I.» Ti ka^rjait 4tk<iln mi
Hc. ' j Kb f
K m t i k o lj u d s t v o in ft r '.»I*. •*»:»/ *»• U A M 4M 0^..-vi«O S l J I i M lI Vrtu U ia k ItMid * M m ja M » a t 4 i»* M
k o m u n ts tito « » Ir a n k a . JK-5II H M <a «a n«M u t
m j r -7 V *4>*i' s B«Wk/» <4 kte>.-»» » u -U M4I M< <<(■*>« UH ^ • k i» i a
t>X ;.> * K k*wA* * ar*- f l.’i i v VI# f • C O tp itlk H 1)1« % • Vr
*«. jr» «aii
rTr.» *%- - •’ f?.' tt »»kraô M u u h «**
t /»w» *aa
.
/»a/a N a u f ^ « CaaûU u |»
/.aia k* dri*««**
kr>'
.•a fcirw»» ■%ft* r / a 1
Slovenački komunistički list iz 1920.

53 Nusret Šehić u prilogu „Trinaest brojeva banjalučkog socijalističkog lista
„Narodni glas” (Prilozi, 1965, 1, str. 471) navodi da mu nije poznato zbog čega je
list prestao da izlazi, a pretpostavlja da je iz finansijskih razloga, dok Nikola Babić
u članku „Radnička štmpa u BiH do 1941. godine kao istorijski izvor” (Prilozi, 1968,
4, str. 637) sm atra da je list obustavio izlaženje pod pritiskom vlasti.
56 U. Vujošević — D. Lazarević, n.n., str. 201.
57
kom unistički list u Sloveniji, s podnaslovom Glasilo socijalistične delavske
stran k e Jugoslavije (kom unistov). Bio je to „Rdeči p rap o r". Njegov prvi broj
objavljen je 15. m aja 1920. u Ljubljani. Ovaj list nastavio je n um eraciju go
d išta istoim enog lista iz 1898, obustavljenog 1911. godine. List je u početku
štam p an jed an p u t nedeljno, od 17. ju n a dva p u ta nedeljno, a planirano je da
od ja n u a ra 1921. postane dnevnik. Odgovorni u re d n ik prvog b ro ja „Rdečeg
p ra p o ra ” bio je E rn e st B artulovič, a potom R ajko O sterc, dok je za u rednika
n a V ukovarskom kongresu im enovan Vladislav F abijančič.57 Posle Drugog
kongresa, 7. ju la list p o staje organ K om unističke stran k e Jugoslavije. List je
zabranila O bznana 31. decem bra 1920. Izišlo je 62 broja.
Ovaj list odigrao je značajnu ulogu u diskusiji p re d V ukovarski kongres
i uopšte je bio značajan list, je r je, pored ostalog, bio i jed in i tra jn iji kom u
nistički list u Sloveniji u ovom periodu. Povrem eno je donosio prilog „Mla-
dinski vestn ik”, u kom e je objavljen i pro g ram po k rajin sk e organizacije
SKOJ-a.
„Rdeči p ra p o r” je bio osam naesti po red u kom unistički list koji je iz
lazio u ovo vrem e. To je bio i najveći broj kom unističkih listova u legalnom
periodu ra d a KPJ. Ovoliki b ro j naslova štam pe je razum ljiv kad se zna da
su bile u toku prip rem e za Drugi kongres KPJ, p a je bio povećan intenzitet
p o k re ta n ja listova i izdavanja kom unističke literatu re.
U vrem e V ukovarskog kongresa izlazili su sledeći kom unistički listovi:
„R adničke novine”, „Glas slobode”, „Nova istin a ”, „R adnička riječ”, „R adnič
ka straž a”, „O slobođenje”, „R adnički lis t”, „S ocijalistička zo ra”, „P roletarac”,
„N arodna v o lja”, „N arodni glas”, „R adnik”, „Crvena zastava”, „Jednakost”,
„Crveni sm eli”, „U čiteljska b o rb a ”, „Rdeči p ra p o r” i „B udućnost”. N eposred
no posle K ongresa nije došlo do povećanja b ro ja listova. N aprotiv, taj se broj
sm anjivao, ali je, ipak, pokren u to i nekoliko novih listova, tako da je njihov
broj k rajem 1920. bio isti kao i pred Drugi kongres.
Posle V ukovarskog kongresa zbog prelaska „Nove istin e ” u ru k e cen tri

sta, u Zagrebu je 17. ju la 1920. p o k ren u t nov p a rtijsk i list „Novi svijet”. Izda
vač i odgovorni u red n ik bio je Đuro Cvijić, član redakcije August Cesarec, a
ad m in istrato r N ikola Pupavac.58 Kako su p a rtijsk a im ovina i finansijska
sredstva ostala u ru k am a c e n trista i uredništva „Nove istin e” to se novi list
borio sa velikim finansijskim teškoćam a. Z ahvaljujući akcijam a p ro leta rija ta
sak upljena su izvesna sredstva, koja su om ogućila njegovo izdavanje. „Novi
sv ijet” je izlazio s podnaslovom Glasilo K om unističke p a rtije Jugoslavije, a
od 2. novem bra 1920. podnaslovu je pridodato u zagradam a — Sekcije K om u
nističke internacionale. O bjavljivan je tri p u ta nedeljno, a bilo je predviđeno
da od ja n u a ra 1921. p re ra ste u dnevnik. M eđutim , kako je usledila Obznana,
list je obustavljen posle 71 b ro ja, 30. decem bra 1920.
„Novi sv ijet” je u početku bio prvenstveno usm eren na b orbu protiv raz
b ijača jed in stva P artije i bojkotovanje „Nove istin e”, a kasnije je donosio
vesti i izveštaje o svim važnijim zbivanjim a u zem lji i svetu. Odigrao je zna
čajn u ulogu u vrem e predizborne kam panje za U stavotvornu skupštinu.
P o k rajin ska konferencija SRPJ(k) u S koplju, 7. i 8. ja n u a ra 1920, donela

je odluku da se pokrene i list „Socijalistička zo ra” n a tu rsk o m jeziku, da bi
se moglo u ticati na ovu nacionalnu m an jin u u M akedoniji i Kosovu i M eto
hiji, inače nezadovoljnim postojećim političkim poretkom . Tek posle osam
m eseci od odluke, 10. sep tem b ra 1920. u S koplju se pojavio prvi broj „Soci
jalističke zore” (Socijalist Fedžri), pod uredništvom D ušana Čekića i F erita
B ajram a. Izlazila je jed a n p u t nedeljno. U kupno se pojavilo 12 brojeva, je r
je list bio zab ranjen u novem bru 1920. godine.

58 Novi svijet, 17. VII 1920, 1, Konstituisanje Partije.
58
„S ocijalistička zora” (na turskom jeziku) širena je ne sam o u Skoplju,
več i u drugim gradovim a M akedonije i Kosova i M etohije. Odigrala je zna
čajn u ulogu u agitaciji za parlam en tarn e izbore m eđu tu rsk im stanovništvom
i uo p šte je im ala pozitivan uticaj na b uđenje svesti radništva tu rsk e n aro d
nosti.59
„K o zak arat” i „Socijalistička zo ra” (na tu rsk o m jeziku) su bili jedina
dva lista objavljivana na jezicim a n aro d n o sti od stran e KPJ u periodu n je
nog legalnog delovanja.
U V ukovaru se 10. o k tobra 1920. pojavio satiričko-hum oristički tjed n ik

„T rn je”. V lasnik i odgovorni u red n ik lista bio je Pavao Steininger. Priprem e
za p o k re ta n je ovog lista vršene su još u leto 1920. U avgustu je prilikom je d
ne p rem etačin e kod Ivana Vitića u V ukovaru p ronađen jed an p rim erak lista
„T rn je”, pisanog na m ašini, sa konceptim a sadržaja.60 List je objavljivao sati
rične priloge isključivo o lokalnim problem im a. Poslednji njegov broj (12)
pojavio se 25. decem bra 1920, a zabranjen je n aredbom velikog župana Župa
nije srijem sk e i grada Zem una od 29. decem bra iste godine.61
U Vinkovcim a je 27. novem bra 1920. p o k re n u t još jed an organ K om u

nističke p a rtije Jugoslavije, nedeljm list „O rganizator”. Bio je kratkog veka:
ugasio se 24. decem bra 1920, kada se pojavio njegov peti i poslednji broj.
Dalje njegovo izdavanje sprečila je Obznana. Odgovorni u red n ik „O rganiza
to ra ” bio je N ikola Sm oljanović.
Tokom predizborne kam panje za U stavotvornu skupštinu u B eogradu je
k rajem o k to b ra ili početkom novem bra 1920. po k ren u t list „K om unističko
selo”, n am en jen seljaštvu. Ne zna se tačan d atu m početka izlaženja lista, jer,
p rem a našim istraživanjim a, ovaj list ne poseduje n ijedna biblioteka u SFRJ,
niti ga je registrovala bilo koja bibliografija. U isto rio g rafiji ovaj list prvi
p u t je po m en u t u Pregledu istorije Saveza kom unista Jugoslavije (str. 66),
ali bez preciznih podataka, već sam o da je p o k ren u t u vrem e predizborne
agitacije.
P rem a zaključcim a sednice C entralnog veća KPJ od 9. do 12. decem bra
1920. list „K om unističko selo” trebalo je da se pokrene od 1. ja n u a ra 1921,
u B eogradu ćiriličko, a u Zagrebu latiničko izdanje.62 N ešto kasnije, najav
ljeno je i izlaženje „K om unističkog sela” u Zagrebu od 1. fe b ru ara 1921. go
dine.63 Sudeći po tom e ispada da se nijedno izdanje lista nije pojavilo u
1920. M eđutim , ipak se njegovo beogradsko izdanje pojavilo i p re pom enute
sednice CV KPJ. „R adničke novine” su 9. o k to b ra 1920. saopštile da je zbog
bolesti u red n ik a odložen izlazak časopisa „B orba”, a da je izborna aktivnost
i u ređivanje novog lista za selo sprečila ostale drugove da ga zam ene. Isti
list je 14. novem bra 1920. obavestio p a rtijsk e organizacije da dele besplatno
59 L is t n i j e s a č u v a n . P o d a t k e o n j e m u u z e li s m o iz r a d a T A H ropa T oA opoB C K or:

BecHHLjH H a TypcKHOT je3H K Bo BpeM eTo OA 1919—1929. h vêcTBOTo Ha MycAHMa-
HHTe H a onmTHHCKHTe H 3đopH b o C K o n je 1920. roAHHa, Pa3inedu, 1961, 10, c r p . 1009.
O s im t o g a , o b j a v l j e n o j e i j e d n o s e ć a n j e o o v o m l i s t u ( F e r i t B a j r a m , „ S o c i j a l i s t i č k a
z o r a ” n a t u r s k o m , Četrdeset godina, I, s t r . 101) u k o m e j e k a o d a t u m p o č e t k a iz la
ž e n j a „ S o c ij a li s t i č k e z o r e ” (n a t u r s k o m ) n a v e d e n 10. o k t o b a r 1920, a i s t o im e n i lis t
( n a s r p s k o m ) n a j a v i o j e 6. s e p t e m b r a i z la z a k o v o g l i s t a z a 10. s e p t e m b a r 1920. (H c -
T opnjcK H apxH B n a KIIM, I, 2, CTp. 606.) P r e m a i s t o m i z v o r u , u t o k u 1920. i 1921.
iz iš lo j e 18 b r o j e v a o v o g lis ta .
00 AH, PRZV 6—14, 4119/1920, kut. 984.
61 Josip Cazi, Vukovar u klasnoj borbi, Zagreb, 1955, str. 190.
82 Novi svijet, 14. XII 1920, 65.
B;> Isto, 24. XII 1920, 69; — Radnik (Zagreb) 30. XII 1920. u broju 15 najavljuje
zagrebačko „Komunističko selo” za 1. II 1921. i saopštava da će list posvetiti naro
čitu pažnju našem selu i odnosima između radnika i seljaka i da će donositi ori
ginalne dopise sa sela.
isključivo seljacim a list „K om unističko selo". Prilikom jedne prem etačine
oko 20. novem bra 1920. od stran e policije u obućarskoj radionici M ihaila Jo-
cića u Subotici, pronađeno je, pored ostalog, 260 p rim era k a „K om unističkog
sela".64 I, najzad, „K om unistički k alen d ar B orba za 1921" (na 70 strani) p re
poručivao je p a rtijsk e organe m eđu kojim a i „K om unističko selo”, K om uni
stički organ za seljake, kao nedeljni list. P rem a jednom izvoru, u re d n ik lista
bio je Živko Jovanović.65
Na osnovu izloženog može se p retp o stav iti da je objavljeno sedam -osam
brojeva ovoga lista od k ra ja o k tobra do decem bra 1920, a da je njegovo dalje
izlaženje onem ogućila Obznana, kao i većini drugih kom unističkih listova.
P a rtija je od sam og osnivanja postavljala p itan je p o k re ta n ja jednog teo
retskog časopisa i tokom celog perioda njenog legalnog ra d a to p itan je je bilo
aktuelno, a preduzim ane su i konkretne akcije. P o k retan je časopisa „B orbe"
najavio je S im a M arković u jednom izveštaju K om interni od 26. m a rta 1920,
u kom e je rečeno da će P a rtija posle Drugog kongresa pok ren u ti „B orbu".66
Posle V ukovarskog kongresa, izlazak časopisa (1. avgusta 1920) najavio je
se k re ta r K PJ Filip Filipović, takođe u izveštaju K om unističkoj internacionali
od 7. ju la 1920.67 M eđutim , u predviđenom ro k u časopis n ije p o krenut. P rem a
p isan ju „R adničkih novina" od 5. septem bra, do toga n ije došlo zbog m ate
rijaln ih i tehničkih teškoća, pa je izdavanje „B orbe" pom ereno za 1. o k to
bar. Is tu vest doneo je i zagrebački „Novi sv ije t” 11. septem bra 1920. obave-
štavajući istovrem eno javnost da će se časopis pojaviti 1. oktobra, da će iz
laziti dva p u ta m esečno na dva tabaka, da se p re tp la te već vrše i da rukopise
treb a slati uredniku Živku Jovanoviću u B eograd. Ali ni ovog p u ta n ije došlo
do njegovog pok retan ja, zbog bolesti urednika, koga nije im ao ko da ga za-
m eni, je r je većina kom unista bila zauzeta poslovim a oko izborne borbe i oko
uređivanje novog lista za selo.68 N ajzad, 29. decem bra 1920. „R adničke novine"
u svom pretposlednjem b ro ju izvestile da je prvi broj „B orbe" gotov, da je
izašao na tri tab ak a velike osm ine i da će 1. ja n u a ra 1921. biti upućen p re t
platnicim a, a da će drugi broj izaći 15. ja n u a ra 1921. Kako je neposredno
posle ovog obaveštenja doneta Obznana, dugoočekivani časopis n ije stigao
do čitalaca.
P ored ak cija za pok retan je časopisa „B orba", tj. za obnavljanje istoim e

nog časopisa koji je u B eogradu izlazio do 1914, bilo je jo š inicijativa. U toku
1920. i u Slavonskom B rodu radilo se n a p o k re ta n ju p artijsk o g lista, koji bi,
p re svega, bio nam enjen seljaštvu Slavonije i severne Bosne. I ova inicijativa
nije ostv arena.69
N eposredno posle Obznane, p a rtijsk a organizacija u V ukovaru održala
je ko n feren ciju na kojoj je S tjepan S upanc predlagao da se osnuje ilegalni
revolucionarni odbor, koji bi organizovao o tp o r Obznani. U istom cilju S u
panc je predložio da se pokrene i ilegalni list pod veom a k arak terističn im
naslovom — „Juriš", kao organ M jesnog p artijsk o g odbora. Ova ak cija nije
uspela, je r je Supanc 1. ja n u a ra 1921. godine ubijen.70
64 PaAHHVJice HOBHHe, 23. XI 1920, 279. — P o j e d i n e b r o j e v e ,,KoMyHHCTHviKor c e A a ”

v e r o v a t n o p o s e d u j e d r S e r g i je D i m it r i je v i ć , n a u č n i s a v e t n i k u p e n z i j i u B e o g r a d u .
65 PaAHHK, 29. III 1923, 31, ^K hbko JoBanoBnh (HeicpoAor).
«« A-CK SKJ, Kl, 1920/2.
0? A-CK SKJ, Kl, 1920/10.
68 PaAHHMKe HOBHHe, 9. X 1920, 241.
09 Martin Kaminski, O odnosu KPJ prem a seljačkom pitanju do 1927. godine i
o tjedniku „Narodna volja” (Slavonski Brod), Zbornik Historijskog instituta Sla
vonije, 1967, V, str. 265.
70 Vlado Horvat, Život i revolucionarni rad Stjepana Supanca, Zbornik Histo
rijskog instituta Slavonije, 1965, 3, str. 239; Josip Cazi, Vukovar u klasnoj borbi, str.
166.
60
Pored beogradskog „K om unističkog sela", u lite ratu ri se p o m in ju još dva
lista za koje ne raspolažem o pouzdanim izvorim a.71
K rajem 1920. godine P artija i SKOJ su im ali 18 svojih organa. Iako je
p re d sto jala reorganizacija izdavačke delatnosti s ciljem da se broj listova
sm an ji a da im se poboljša k valitet i poveća tiraž, najveći broj ovih p a rtij
skih organa ugušila je Obznana.
P oslednji broj „U čiteljske b o rb e ” pojavio se za novem bar 1920. „Jedna
k ost" i „B u d u ćn o st” završili su se sa izlaženjem sa 11-tim brojem , 1. decem
b ra 1920. N ovosadski „Radnički lis t” privrem eno je obustavljen 9. decem bra
1920. posle 79 brojeva. Sam o dan kasnije, 10. decem bra izašao je 130-ti
i p o sled n ji b ro j „Socijalističke zore”. Poslednji broj (17) „Crvene zastave”
pojavio se 15. decem bra 1920. „R adnička stra ž a ”, „N arodna v o lja” i „O rgani
z a to r” p o sled n ji p u t se pojav lju ju 24. decem bra 1920. Dan kasnije obustavilo
je izlaženje i „T rn je” iz Vukovara.
Poffarlna plaćena.
„ P tn U h r i s v iju z e m a lja ,
Pojedini broj K 2. ii/n tlilitr . \ e !* '
tllEII ZflSTflfffl
Glasilo Komunističke A Omladine Jugoslavije
IZ L A Z I P O L U M E S F Č N O . PRETPLATA:
REDAKCIJA I A DM INISTRACIJA: en>'3B NA Č ETVR T GODINE . . . . K 10.
t i j } Z A 6R E B . ILICA B P O J 5 5 . II. k at NA POLA G O D I N E ........................K 2 0 .
Broj 3. Zagreb, I. januar 1920. Godina ii.
O M L A D IN E lU G O S L A V IJE
snovna odlika svih s to r iji poznalih druStava je cim a socijalni- deb iln o sti, p o s ta je n a jz a d č a ro b n ik .
O podela na klase i klasna borba. U d anašnjem ,

b u rio a sk o m druSlvu, — za razliku od ranijih
driiSi.iva. uproW ene su klasne razlike deoboiit d ru štv a u
n em o ćan da o b u zd a p o d zem n e sn a g e , k o je je sam
izazvao. P o jav a p riv re d n ih kriza u e k o n o m sk o m p o
j e d u , u čestali rev o lti n aro d n ih m a sa u p o litič k o m i.
dve klase. Na jednoj strani je m anjina. ;;-.iv>odar svih n ajzad fo rm iran je i u d ru ž iv a n je m e đ u n a ro d n o g p ro -
ek«n»inskih izvora dru šiv en o ^ život:-. s i rp so lu tito iu le ta 'ij 'ia potv rd -ij", da će b tirfo a v k o druS tvo sru šiti
političkom vlaSću, a na drugoj strani j« og ro m n a one sile , k'-je je o n o stv o rilo , n.'i k o jim a je o n o za-
,Crvena zastava”, organ SKOJ-a, pokrenuta u Zagrebu 1. decembra 1919.
71 Đorđe Pejanović je u svojoj Bibliografiji registrovao list „Budućnost” s pod

naslovom „Zabavno poučni list djece organizovanih radnika” koji je, navodno, iz
davala radnička organizacija u Derventi u toku 1920. i od koga je izašlo 10. broje
va. Pored ovoga, navedeno je da je i humoristički list „Crveni sm ijeh” takođe izla
zio u Derventi 1920, a izdavala ga je organizacija KPJ. (Đorđe Pejanović, Bibliogra
fija štampe Bosne i Hercegovine 1850—1941, Sarajevo, 1961, str. 107 d 207.) Đ. Peja
nović se poziva na sećanja objavljena u „Derventskom listu” 1953. godine, ne dajući
pri tome datum i broj lista. U napomeni bibliografske jedinice za „Crveni smijeh"
navedeno je: ,,U arhivi radničkog pokreta u Derventi prije i poslije prvog (vero-
vatno drugog) svjetskog rata nađena su dva broja ovoga lista, i to broj od 6. juna
1920. i broj 1. oktobra 1920.”
Iste podatke za oba lista dao je i Ljudevit Čermak (Pregled historije jugoslo-
61
Obznana je ugušila i „R adničke novine” (poslednji, 310-ti broj pojavio se
30. decem bra 1920), „Glas slobode” (29. decem bra 1920, 282), „O slobođenje”
(29. decem bra 1920, 56), „Novi sv ijet” (30. decem bra 1920, 71), „R adničku ri
je č ” (30. decem bra 1920, 83), „Rdeči p ra p o r” (31. decem bra 1920, 62), „R adnik”
(1. ja n u a ra 1921, 38) i „K om unističko selo”. Ona je sprečila i pojavu prvog
b ro ja časopisa „B orba”.
Pored listova koji su bili organi KPJ, od k o jih su većina istovrem eno bili
i sindikalni organi, i SKOJ-a, revolucionarna o rijen tac ija bila je zastupljena
i u jed n o m b ro ju listova sindikalnih saveza. Takvih listova, p rem a našim is
traživanjim a, u ovom periodu bilo je četrnaest.
N ajviše sindikalnih listova levo orijentisanih, bilo je u H rvatskoj. Među
n jim a je bio i „H rvatski tip o g raf”, po k ren u t još 1898. u Zagrebu, a posle p re
kida od 14. ju la 1914. do 27. m aja 1917. izlazio je do 15. decem bra 1920. Dalje
njegovo izdavanje onem ogućila je Obznana. List je im ao duži p rek id od 8.
novem bra 1919. do 10. ap rila 1920. Nosio je podnaslov Glasilo za interese ti
pografskih radnika do 1. avgusta 1920, kada je sam o reč tipografskih zam enje-
na sa grafičkih. Tokom 1919. i 1920. ukupno je izašlo 32 broja. Izdavači i u re d
nici u ovom periodu bili su V jekoslav Pšak-Kokolj, Ljudević ^Vieser i Josip
Ovčariček.
R evolucionarne o rijen tac ije bio je i „H rvatski željzničar”, p o k ren u t 15.
o k to b ra 1917. u Zagrebu, a izlazio je sa jednim dužim prekidom do 6. decem
b ra 1918. Od 5. ja n u a ra 1919. list je nastavio izlaženje pod naslovom „Željez
n ič a r”, kao Glasilo Saveza željzeničara SHS. Vlasnik i odgovorni u red n ik lista
n ajp re je bio V jekoslav Pšak-Kokolj, a od 17. m aja 1919. Slavko K aurić. U
1919. izašlo je 46 brojeva. O bustavljen je 30. decem bra 1919.
N a m esto ugašenog „Ž eljezničara”, već 10. ja n u a ra 1920. p okrenuto je
„U jedinjenje”, Organ Saveza S aobraćajnih i tran sp o rtn ih rad n ik a i službenika
Jugoslavije. Ovaj list je izlazio tri p u ta m esečno. Njegov vlasnik i odgovorni
u red n ik bio je Slavko K aurić do 20. decem bra 1920, a od 6. ja n u a ra do 20.
m a rta 1921. Bogdan Krekić, kada je „U jedinjenje” obustavljeno. (Izišlo u k u p
no 40 brojeva).
U Zagrebu je od 1. m arta 1919. izlazio sindikalni list „Glas”, M jesečnik
Saveza trgovačkih n am ještenika i privatnih činovnika Jugoslavije. Od 1. ja n u
a ra 1920. izlazio je s podnaslovom M jesečnik Saveza privatnih nam ještenika
Jugoslavije. V lasnik i odgovorni urednik „G lasa” bio je prvo Živko Cvijić, a
zatim V ladim ir Pfeifer (od 1. novem bra 1919). Prvih sedam brojeva lista nisu
sačuvani. Izlazio je do 1. novem bra 1920. Pojavilo se ukupno 17 brojeva, od
kojih je jed an bio četvorobroj (1. ju n a 1920, 3—6) i je d a n dvobroj (1. avgusta
1920, 7—8). Posle V ukovarskog kongresa ovaj list je zauzeo n eu tra lan stav
p rem a njegovim odlukam a.
Leva o rijen tac ija bila je zastupljena i u „V ijesniku Saveza svratištarskih,
k av anarskih i gostioničarskih nam ještenika i nam ještenica u K raljevstvu
S H S ”. Izlazio je u Zagrebu od 1. aprila 1919. do 26. fe b ru ara 1920. List je
jedno vrem e štam pan dva puta, a potom jed an p u t m esečno. Sačuvano je 17
njegovih brojeva, od kojih su dva bila dvobroja (13-14 iz 1919. i 1-2 iz 1920).
venskog novinarstva, Bosna i Hercegovina, Suvremeno novinarstvo, Zagreb, 1964,

str. 330) ne navodeći izvor, ali ih je verovatno preuzeo od Đ. Pejanovića. Kod drugih
autora koji su pisali o komunističkoj štampi u BiH nema ni pomena o ova dva
lista, tako da pre možemo verovati da se radi o zabuni, odnosno da su u pitanju
dečji list „EyAYhHocr” (potpuno su identični naslovi i podnaslovi) koji je izlazio u
Beogradu, a koji je svakako širen i u Derventi. Slična pretpostavka se može izneti i
za „Crveni smijeh”, tj. da je to beogradski „IIpBenn CMex”.
62
Odgovorni u red n ik „V ijesnika” n a jp re je bio Ivan Zwerger, a potom S tjepan
V unarić (od 15 novem bra 1919). „V ijesnik” nije izlazio u decem bru 1919. i
ja n u a ru 1920. zbog isključenja tipografskih rad n ik a iz zagrebačkih štam pa
rija. O bustavljen je verovatno zbog zaključka K ongresa u jed in jen ja kelner-
skih rad n ik a (feb ru ara 1920) da se pokrene jed an list za celu zem lju72.
Svakako je jed an od značajnijih listova revolucionarnih sin d ik ata u ovom
p erio d u bio zagrebački „R adnik”. Počeo je da izlazi 10. m aja 1920, kao S tru
kovno glasilo P okrajinskog radničkog sindikalnog vijeća, a od drugog b ro ja
(1. ju n a) s podnaslovom S trukovno glasilo saveza p rik lju čen ih P okrajinskom
rad n ičk o m sindikalnom vijeću. O bjavljivan je n a jp re povrem eno, a zatim dva
p u ta m esečno do 30. decem bra 1920, kada je obustavljen zbog Obznane. Izišlo
je 15 brojeva. To je jedini sindikalni list u ovom periodu koji je bio zajed
ničko glasilo više strukovnih saveza. Prvi odgovorni u red n ik bio je Josip
Ovčariček, a od 8. septem bra 1920. Slavko K aurić, koji ie istican i kao iz
davač lista.
Kao Glasilo drvodjelskih ra d n ik a Jugoslavije u Zagrebu je od 27. avgusta
do 24. decem bra 1920. izlazio list „D rvodjelac”. Posle prekida izlaženja zbog
Obznane, obnovljen je 22. aprila 1921. Od 6. m aja iste godine podnaslov lista
je: Glasilo Saveza drvodjelskih ra d n ik a Jugoslavije. Odgovorni u red n ik lista
sve vrem e je bio F ranjo Antolović. U prvom periodu pojavilo se devet, a u
drugom šest brojeva. Z abranjen je 22. ju la 1921, kada je usledila zabrana i
ostalih revolucionarnih sindikalnih listova, p o k ren u tih uglavnom u prvoj po
lovini i sredinom 1921. godine.
U B eogradu su u 1919. i 1920. duže ili kraće vrem e izlazila četiri sindi
kaln a lista. Prvi od n jih — „Tipografski glasnik” po k ren u t je 5. ap rila 1919.
kao organ D ružine tipografskih ra d n ik a u S rbiji. Š tam pan je ćirilicom . Vla
snik i odgovorni u re d n ik lista bio je Ivan Čolović. Od 13. decem bra iste godine
vlasnik lista p o staje D ragom ir M arjanović, a odgovorni u red n ik Velim ir K.
Janković. „T ipografski glasnik” je obustavljen 29. fe b ru ara 1920. M ada je na
listu naznačeno da izlazi dva p u ta m esečno, objavljivan je neredovno, tako
da se za skoro godinu dana izlaženja pojavilo sam o sedam brojeva.
Organ Saveza grafičkih ra d n ik a u Jugoslaviji „G rafički ra d n ik ” pokrenut
je 31. m a rta 1920. u B eogradu i izlazio je do 15. novem bra iste godine. Za
glavlje lista štam pano je latinicom , a tekstovi ćirilicom i latinicom . Vlasnik
i odgovorni u red n ik lista bio je D ragom ir M arjanović. Na listu je naznačeno
da se izdaje dva p u ta m esečno, ali je izlazio neredovno. Izišlo je sedam b ro
jeva.
Kao p an d an zagrebačkom „U jedinjenju” u B eogradu je od 6. m aja 1920.
izlazilo ćiriličko izdanje istoim enog lista, koji je, takođe, bio organ Saveza
sao b raćajn ih i tran sp o rtn ih ra d n ik a i službenika Jugoslavije. Vlasnik i od
govorni u red n ik „U jedinjenja” bio je prvo Lazar Petrović, zatim Milosav Ra-
dovanović (od 10. decem bra 1920), p a M ileta Jotić (15. ja n u a ra 1921). Izlazio
je tri p u ta i dva p u ta m esečno. Sačuvana su sam o tri njegova b ro ja. Posled
n ji je p eti od 15. ja n u a ra 1921. godine.
K rajem 1920. (verovatno od 1. novem bra) u B eogradu je p o k re n u t jo š je
d an sindikalni list — „M onopolski ra d n ik ”, ka.o organ Saveza radnika-ca m ono
p ola duvana i o stalih m onopolskih radionica u Jugoslaviji. V lasnik lista bio
je D ragom ir Stošić, a odgovorni u red n ik R ade Milenković. Sačuvan je sam o
njegov treći b ro j od 30. novem bra 1920. Izlazio je ćirilicom dva p u ta m esečno.
V erovatno su se pojavila sam o tri broja.
72 Vijesnik, 20. II 1920, 3.

63
U S arajevu je od 1. m arta do 15. novem bra 1919. izdato 12. brojeva „Že
ljezn ičara”, organa Saveza željezničarsko-poštanskog osoblja. List je im ao
u p oredni naslov ćirilicom i latinicom , a tekstovi su štam pani naizm enično na
oba pism a. Izlazio je dva puta m esečno pod odgovornim uredništvom Bog
dana K rekića.
Osim već pom enuta dva, izlazio je i treći list pod naslovom „Železničar”,
u L jubljani, kao Slovensko glasilo Saveza sao b raćajn ih i tran sp o rtn ih rad n ik a
i službenika za Jugoslavijo. M ada je ovaj list p o k ren u t još 1908, on je re
volucionarnu kom unističku o rijen tac iju zastupao u sam o dva b ro ja, od 12.
i 17. ap rila 1920. Izdavač i odgovorni u red n ik lista bio je Josip Petrič.
U m esto „Železničara” 5. ju n a 1920. p o k re n u t je list „U jedinjenje”, takođe
kao Slovensko glasilo Saveza saobraćajnih i tra n sp o rtn ih radnika i službenika
za Jugoslavijo. Izlazio je tri p u ta m esečno do 5. ja n u a ra 1921. U kupno se p o
javilo 22 b ro ja. Izdavač lista bio je Josip Petrič, a odgovorni u red n ik Josip
Urbančič. „U jedinjenje” je bilo treći list sa istim naslovom , a svi su bili organi
Saveza sao b raćajn ih i tran sp o rtn ih ra d n ik a i službenika Jugoslavije.
3. TIRAŽ I UTICAJ ŠTAMPE NA RADNIČKU KLASU
Većina listova revolucionarne o rijen tac ije nije izlazila u stalnom tiražu,
već se on m enjao zavisno od tren u tn ih prilika i potreba. Zapaža se da su ti
raži uglavnom povećavani, m ada se, ponekad, dešavalo i da opadaju. Stoga,
a i radi bolje preglednosti, k om paracija i sagledavanja koliko se štam p a širila
i čitala, p rikazujem o tiraže i uticaj štam pe u posebnom odeljku. Istina, za
sve listove u lite ra tu ri i izvorim a ne p o sto je podaci o visini tiraža za ceo pe
riod u kom e su izlazili, ali ipak, im a dovoljno pokazatelja na osnovu kojih
se mogu izneti približno realne pretpostavke.
Tiraž kom unističke štam pe kretao se većinom od 1.000 do 15.000 pri-
m eraka, a sam o izuzetno prelazio je ove granice. B eogradske „R adničke n o
vine” su u početku štam pane u 5.000, a k rajem 1919. njihov tiraž je p orastao
na 10.000 p rim erak a. Tada su „R adničke novine” najavile da će uskoro izlaziti
u 15.000 p rim era k a uprkos nezaposlenosti radnika, skupoći, valutnoj an a r
hiji, lošem sao b raćaju i drugim teškoćam a koje su om etale norm alno ra s tu
ran je lista.1 S plitske „Radničke novine” izlazile su u 3.500 p rim erak a,2 a
„O slobođenje” je n ajp re štam pano u tiražu od 4.000 prim eraka, ali je posle
dva m eseca njegov tiraž pao na 2.600, je r je P a rtija ukinula obavezu p rim a
n ja lista članovim a sindikata, koji su sada obavezno m orali uzim ati svoj stru č
ni list.3 Z agrebačka „ Istin a” izlazila je u 7.000 prim eraka, a „Nova istin a" u
8.000 — do k ra ja 1919, a već početkom 1920. u 9.000 prim eraka. Ali, u vrem e
kada je izlazila kao dnevnik (15. ja n u a r — 5. m a rt 1920), „Nova istin a ” je
štam p an a u 7.000, a petkom u 12.000 p rim erak a zbog p retp latn ik a.4 „R adnička
v olja” u D rvaru (novem bar — decem bar 1919) izlazila je u tiražu od 1.000 p r i
m eraka.5
N eposredno p red Kongres u je d in je n ja sarajevski „Glas slobode" izlazio
je u 5.000,° a k rajem 1919. u 4.000 p rim erak a, od kojih je 3.400 slato p re tp la t
1 PaAHHHKe HOBHHe, 19. XII 1919, 299.

2 Radničke novine (Split), 19. IV 1919, 19.
3 P a A in iM K e H O B H H e, 19. VI 1920, 147 — A O A a ra K , H 3 B e iu x a j o CTatt>y n a p r a jc i c o r
n o ic p e T a y A a A M a H H jH .
4 Nova istina, 30. VI 1920, 82, Izvješće o radu Partije u Hrvatskoj i Slavoniji.
5 Miodrag Čanković, Komunistički list „Radnička volja” u Drvaru, Bibliotekar
stvo, 1964, 4, str. 41—48.
®Glas slobode, 10. IV 1919, 82.
64
nicim a. Sam o u S arajevu je bilo 1.700 p re tp latn ik a, a u drugim m estim a BiH
1.200 dok je van n je bilo 500 p re tp latn ik a. Za p ro d a ju je o stajalo 600 prime-
raka. I po red toga, redakcija „Glasa slobode” je ukazivala da je potreb n o još
1.000 p re tp la tn ik a da bi list m ogao nesm etano izlaziti kao dnevnik.7 U febru
a ru 1920. „Glas slobode” je vodio akciju za p rik u p ljan je p re tp la te da bi mogao
da izlazi redovno na 4 strane. Da bi se to postiglo, redakcija je ukazivala da je
p o treb n o obezbediti p rodaju 6.000 prim eraka. Tada je bilo 3.537 pretp latn ik a,
a u k upno se ra stu ralo četiri do pet hiljada prim erak a.8 S arajevski sindikalni
list „Ž eljezničar” štam pan je u 6.500 p rim erak a.9
List na m ađarskom jeziku „K ozakarat” (jan u ar 1920) izlazio je u tiražu
od 2.800 p rim era k a i u celini je prodavan. P ostoji i podatak, objavljen u „Pan-
čevcu”, da je ovaj list štam pan u 18.000 prim eraka, m eđutim to n ije tačno.
Njegov tiraž prik azan je lažno da bi se ukazalo na opasnost od ovog lista, čiji
je cilj, navodno, bio da se bori za svrgavanje postojećeg režim a.10
Prvi b ro j dečjeg lista „B udućnost” (1. fe b ru ar 1920) štam p an je u 3.000
p rim era k a ali se odm ah pokazalo da je to nedovoljno p a je već od drugog
b ro ja tiraž povećan na 5.000, od kojih se najčešće prodavalo oko 4.300 p ri
m erak a.11
Glasilo slovenačkih kom unista „U jedinjenje” (m art — april 1920) publi-
kovano je u tiražu od 6.000 p rim era k a.12
B eogradske „Radničke novine” su početkom m arta 1920. dostigle tiraž
od 14.000 p rim erak a, a u vrem e generalnog š tra jk a železničara (april 1920) i
17.000, da bi posle toga izlazile u 15.000 p rim era k a.13 One su bile list sa n a j
većim tiražom i širene su gotovo u svim krajevim a K raljevine SHS, ali je
najveći deo tiraža prodavan u S rbiji, odnosno u Beogradu.
U celini gledano, kom unistička štam pa najviše je ra stu ra n a u m estim a u
k o jim a je p a rtijsk i rad bio razvijen i u kojim a je bilo dosta radništva. Na
p rim er: u Sm ederevskoj Palanci je početkom 1920. prodavano 50 p rim erak a
„R adničkih novina” i isto toliko „B udućnosti” i pet p rim erak a „Crvene za
stav e”. U č a č k u je bilo 200 p re tp la tn ik a „R adničkih novina”, 100 „Crvene za
stav e” i 50 „B udućnosti”.14
U prvoj polovini 1920. godine tiraž kom unističkih listova se m anje-više
ustalio, tako da kasnije nije bilo nekih većih oscilacija, kao što je bio slučaj
u to k u 1919. i početkom 1920. Iz ovog perioda sačuvano je nekoliko grupnih
pokazatelja tiraža celokupne kom unističke štam pe pa nam je njihov prikaz
znatno olakšan.
SRPJ(k) je povrem eno obaveštavala K om unističku internacionalu o svo
joj aktivnosti, pa, naravno i o aktivnosti na izdavačkom planu. U jed n o m pism u
Sim e M arkovića od 26. m arta 1920. upućenom Iliji Milkiću, predstavniku
SRPJ(k) u K om unističkoj internacionali u Moskvi, navedeni su b ro jn i podaci o
izdavačkoj delatnosti P artije15 koje ćemo, preglednosti radi, dati u vidu tabele:
7 Isto, 4. XII 1919, 218, Akcija za „Glas slobode”

s Isto, 6. III 1920, 49.
9 HcTopujcicu apxue KT1J, VI, crp. 310.
10 PaAHHHice HOBHHe, 4. II 1920, 26, UpHO>KYTa HHraHHja.
11 Isto, 19. VI 1920, 147 — dodatak, Izveštaj o radu dečje grupe „Budućnost”.
13 PaAHHMKe HOBHHe, 2. III 1920, 50; 17. VI 1920, 145 — AOAaTaK, H3BeuiTaj o paAY
CPIIJ(k).
“ Isto, 19. II 1920, 40; 25. II 1920, 45.
A-CK SKJ, Kl, 1920/2.
65
Naziv Mesto Tiraž Izlazi
1. Radničke novine Beograd 14.000 svakog dana
2. Glas slobode Sarajevo 5.000 ”
3. Socijalistička zora Skoplje 2.000 dva puta
(3.000) nedeljno
dva puta
4. Radnički list Nova Sad 6.000 nedeljno
(3.000) (jednom
nedeljno)
Zagreb 8.000 jednom
5. Nova istina nedeljno
6. Radnička riječ Osijek 2.000 „
7. Radnička straža Vukovar 2.000 99
8. Naradna volja Slavonska 1.000 ii

Požega
9. Proletarac Virovitica 1.000
ii
(Proleter)
10. Oslobođenje Split 4.000 ii
11. Narodni glas Banja Luka 3.000 99
12. Radnik Kragujevac 1.000 ii
(1.500) dva puta ned.
13. Crvena zastava Beograd 5.000 dva puta mes.
14. Jednakost Beograd 5.000 ii
15. Budućnost Beograd 5.000 dva puta mes.
(jednom mes.)
16. Učiteljska Kragujevac 3.000 jednom meseč.
borba
Kao što se vidi, u pism u je navedeno 16 naslova p a rtijsk e štam pe. Među
n jim a nalaze se i dva lista („N arodni glas" i „R adnik”) k o ja u ovo vrem e još
nisu bila p o krenuta. Zbog toga se postavlja p itan je da li je pism o bilo samo
d atiran o sa 26. m artom , a poslato p etn aestak dana kasnije, kada su se p o ja
vila i ova dva lista, a podaci o njim a naknadno uneti; ili su, pak, ovi naslovi
dati na osnovu već done te odluke C entralnog p artijskog veća o p o k re ta n ju
ovih listova. Verovatno je ovo drugo u p itan ju , je r je bilo izvesno da će se
listovi u sk o ro pojaviti, a želelo se K om interni pokazati da je kom unistički
p o k ret u K raljevini SHS u usponu.
U izveštaju Izvršnog odbora SRPJ(k) upućenom B irou Treće interna-
cionale, d atiranom takođe sa 26. m arto m 1920, pored opšteg prikaza stan ja
kom unističkog p o k reta u zem lji d at je i pregled kom unističkih listova i ne
kih posebnih izdanja.16 Pošto su u većini slučajeva podaci identični u oba do
kum enta, ukazaćem o sam o n a razlike u njim a. U ovom izveštaju navedeno je
trin ae st naslova listova i časopisa, m eđu kojim a i „Naši zapiski", koji se ne
p om inje u pism u Sim e M arkovića. Izostavljeni su: „R adnička rije č ” iz Osi
jek a, splitsko „O slobođenje”, „N arodni glas” iz B anja Luke i kragujevačka
„U čiteljska b o rb a ”. U oba izveštaja izostavljeno je lju b ljan sk o „U jedinjenje".
P ored toga, u izveštajim a postoje izvesne razlike za tiraž i tem po izlaženja
listova, a „P roletarac” iz V irovitice pogrešno je naveden kao „P roleter". Sve
ove razlike d ate su u tabeli u zagradam a.
19 A-CK SKJ, Kl, 1920/1.
66
K oji su i koliko su navedeni podaci tačni? Očigledno je da je prvi izve-
štaj p o tp u n iji, a i podaci navedeni u n jem u su tačniji.
N epotpune i neprecizne inform acije o štam pi rukovodstvo K PJ je slalo
K o m interni zato što nije uvek raspolagalo pouzdanim podacim a o ovoj delat-
nosti. Jer, iako je K ongres u jed in je n ja proglasio da je stvorio jedinstvenu
P artiju , a ne savez p artija, ipak stroge centralizacije nije bilo. Isto tako, cen
tralizacija p artijsk e štam pe, proklam ovana na K ongresu u jed in jen ja, nije po
štovana, pa o tu d a i dolazi do nep o tp u n ih inform acija. V erovatno je zbog toga
C entralni sek re ta rija t SRPJ(k) prek o „R adničkih novina” 23. m a ja 1920. upu
tio apel svim p artijsk im organizacijam a i redakcijam a da redovno šalju po
p et p rim era k a svih p a rtijsk ih izdanja (listova, časopisa, b ro šu ra, letaka i dr.)
i po dva p rim erk a svih n ep a rtijsk ih izdanja.17 Da bi ovaj apel stigao u sve
krajev e Jugoslavije C entralni se k re ta rija t je molio da ga p re šta m p a ju svi p a r
tijsk i listovi.
Što se tiče izveštaja p rip re m ljen ih za V ukovarski kongres, sam o jedan
dan p re kongresa „R adničke novine” su u dodatku 147 b ro ja (19. ju n a 1920),
donele pregled celokupne p a rtijsk e štam pe. Njega ćemo takođe prikazati u
tabeli.
Naziv Izlazi Tiraž

1 2 3
1. Radničke novine dnevno 15.000

2. Glas slobode }} 5.000 ( 6.000)
3. Nova istina nedeljno 8.000 (12.000)
4. Radnička riječ >P 2.000 ( 2.700)
5. Radnička straža >> 2.000 ( 1.200)
6. Oslobođenje }) 4.000 ( 2.600)
7. Radnički list dva puta nedeljno 4.000 ( 2.200)
8. Socijalistička zora nedeljno 2.000 ( 2.500)
9. Proletarac „ 1.000
10. Narodna volja 1.000 ( 1.500)
11. Narodni glas tt 3.000 ( 2.000)
12. Radnik >) 1.500 ( 1.000)
13. Jednakost dva puta nedeljno 5.000 ( 4.000)
14. Budućnost mesečno 5.000
15. Crvena zastava }) 5.000 ( 6.000)
16. Učiteljska borba jedanput mesečno 3.000
17. Crveni smeh nedeljno 10.000
In teresan tn o je da i ovaj p u t nisu pobrojani svi p a rtijsk i organi. Naime,

izostavljen je organ slovenačkih kom unista „Rdeči p ra p o r”, k o ji je u vre
m e V ukovarskog kongresa izlazio dva p u ta nedeljno u tiraž u od 4.500 do
5.000 p rim era k a.18 Osim toga, tiraži listova se u većini slučajeva ne slažu sa
izveštajim a p o k rajin sk ih odbora, prip rem ljen im za V ukovarski kongres. Ove
razlike navedene su u tabeli u zagradam a.
17 Misli se na izdanja knjiga i brošura članova Partije preko drugih izdavačkih

preduzeća.
18 A-CK SKJ, Kl, 1920/10, F. Filipović — I. Milkiću za Komunističku interna-
cionalu.
67
'
R azličiti podaci o tiražu p artijsk e štam pe izm eđu izveštaja p o k ra jin

skih od b o ra i onih koji su objavljeni u „R adničkim novinam a" su brojni.
Tako je, p rem a izveštaju P okrajinskog izvršnog odbora SRPJ(k) za S rb iju i
M akedoniju, tiraž „Socijalističke zore” 2.500, a u „R adničkim novinam a”
2.000 prim eraka; „R adnika” 1.000, a u „R adničkim novinam a” 1.500; „Jedna
k o sti” 4.000,19 a u „R adničkim novinam a” 5.000 prim eraka. Tiraž „Crvene za
stave” je, p rem a izveštaju SKOJ-a V ukovarskom kongresu, 6.000 p rim era
ka.20
U izveštaju P okrajinskog izvršnog odbora za BiH i C rnu Goru tiraž „Gla
sa slobode” iznosio je 6.000, a banjalučkog „N arodnog glasa” 2.000 prim e
rak a.21
Podaci o tiražu u izveštaju Pokrajinskog odbora za H rvatsku i Slavoniju
različiti su za sve listove, izuzev „P ro letarca”. U n jem u je navedeno da
„Nova istin a ” izlazi u 12.000, „R adnička rije č ” u 2.700, „R adnička stra ž a ” u
1.200 i „N arodna volja” u 1.500 prim eraka.22 S plitsko „O slobođenje”, prem a
izveštaju o ra d u SRPJ(k) u D alm aciji, izlazilo je u početku u 4.000 prim eraka,
a kasn ije je njegov tiraž spao na 2.600 p rim erak a.23 Ovaj list nije izlazio u
vrem e Vukovarslcog kongresa, je r je zbog p ritisk a vlasti privrem eno obu
stavljen 29. m aja 1920.
Đuro Cvijič, partijski radnik i publicista, Miroslav Krleža, urednik „Plamena” i

pokretač i urednik komunističkih „Književne republike”,
listova.
10 „PaAHHMKe HOBHHe” , 17. VI 1920, 145 — AOAaTaK, H 3 B e iu x a j o paAY CPIIJ(k)

y C p đ n j n h Mai<eAOHHjH oa K o n r p e c a yjeA H H .eiba ao K p a ja M a ja 1920. roAHHe. 3 a
„JeAHaKOCT” j e T iipa>K oa 4.000 H aBeAen h y H 3 B e iu T a jy C e ic p e r a p n ja T a >Kena ko-
MyHHCTa o CBOMe paAY („PaA H H m ce HOBHHe”, 19. VI 1920, 147 — AOAaTaic).
20 Isto, 19. VI 1920, 147 — dodatak, Izveštaj Saveza komunističke omladine.
21 Isto, 18. VI 1920, 146 — dodatak, Izveštaj Sekretarijata Pokrajinskog izvršnog
odbora SRPJ(k) za Bosnu, Hercegovinu i Crnu Goru.
22 „Nova istina”, 30. VI 1920, 82, Izvješće o radu Partije u Hrvatskoj i Slavoniji.
28 PaAHHHKe HOBHiie, 19. VI 1920, 147 — AOAaTaic, H3Beurraj o paAY CPIIJ( k ).
H3Bemraj o CTan>y naprajcicor noKpeTa y AaAMaLJHj pI-
68
U Vojvodini je izlazio sam o „R adnički lis t” sa tiražom do 2.200 prim e
raka. Da nije progona mogao bi se ra stu ra ti u 3 do 4.000 prim eraka, kaže se
u izveštaju Izvršnog odbora SRPJ(k) u Vojvodini. Posle Drugog kongresa
nužno b i bilo, ukazuje izveštaj, p o k ren u ti jed an list na m ađarskom i ne-
m ačkom jeziku, je r većina in d u strijsk o g radništva ne zna drugih jezika.'-4
Kao što se vidi razlika u tiražim a postoji za 12 listova, dok se sam o u
p et slučajeva slaže. Uz to, budući da je većina p o k rajin sk ih izveštaja objav
ljen a u „R adničkim novinam a” u tri uzastopna b ro ja (17— 19. ju n a 1920, br.
145— 147) i da je pregled celokupne p a rtijsk e štam pe objavljen u poslednjem
od ovih brojeva, b ar su ovi podaci mogli biti usaglašeni, ako se nije znalo
za najn o v ije po d atke iz Vojvodine, objavljene dan kasnije u „R adničkom
lis tu ”, ili iz H rvatske i Slavonije koji su objavljeni u „Novoj istin i” 30. ju n a
1920. godine. Po svem u sudeći, izgleda da je red ak cija „R adničkih novina”
isuviše bila angažovana oko prip rem e K ongresa, pa nije o b ratila dovoljnu
p ažn ju da svoj izveštaj, verovatno, ra n ije p rip rem ljen usaglasi sa izvešta-
jim a p o k rajin sk ih odbora.
Podaci navedeni u izveštaj im a p o k rajin sk ih izvršnih odbora svakako su
tačniji, je r su ovi im ali uvid u tren u tn o stan je tiraža p a rtijsk h listova, dok
je re d ak cija „R adničkih novina”, izgleda, raspolagala sa podacim a ranijeg
d atum a, verovatno onim sa kojim a je raspolagao i Sim a M arković koje je
naveo u pism u od 26. m a rta 1920. Na ovo upućuje i to što su razlike izm eđu
p o d atak a u ova dva pregleda p a rtijsk e štam pe (S. M arkovića i „R adničkih
novina”) neznatne, sam o za „R adničke novine”, „R adnički lis t” i „R adnik”.
Osim toga, budući da se tiraž listova često m enjao, i to je uslovljavalo raz
ličite p o d atk e u raznim dokum entim a.
U kupni m esečni tiraž 18 p a rtijsk ih listova koji su izlazili u vrem e Vu
kovarskog kongresa iznosio je oko 740.000 p rim erak a.25 To je za ovo vrem e
d o sta im pozantan b ro j, posebno kada se im a u vidu u kakvim je uslovim a
K PJ delovala, položaj radničke klase i opšte stan je u zem lji. Na osnovu
uvida u tiraže listova, njegove prom ene, kao i m aterijaln o stan je P artije,
m ože se verovati da su u većini slučajeva tiraži u celini prodavani. T iraž je
povećavan sam o kada se pouzdano znalo da je postojeći nedovoljan, a n aj
češće je p lan iran p rem a u n ap red obezbeđenim pretp latam a.
Što se tiče ra sp ro stran jen o sti i u tic a ja kom unističke štam pe na radničku
klasu i šire naro d ne m ase, broj listova i tiraži nisu za to jed in i pokazatelji,
je r jed an p rim era k lista najčešće nije čitao jed an čovek, već više ljudi. Pored
rad ničk ih dom ova i čitaonica, u većini javnih lokala n asto jalo se da budu
d o stupni p artijsk i i sindikalni listovi, koje su m ogli k o ristiti posetioci. Isto
tako, u slučajevim a kada su P a rtija i sindikati uočavali teškoće sa širenjem
štam pe, odm ah su tražena nova rešen ja i donošene odgovarajuće odluke.
Čim je na sednici p artijsk o g i sindikalnog veća u B eogradu 19. decem bra
1919. konstatovano da „R adničke novine” ne čita ni polovina organizovanih
radnika, o dm ah je doneta odluka da se sve sindikalne i p a rtijsk e organizacije
zauzm u za njihovo ra stu ra n je .26 S talna briga i n asto jan je rukovodstva ra d n ič
kog p o k re ta da štam pa dođe do čitalaca svakako je dala određene rezul
tate, p a se m ože reći da je štam pa dosta čitan a i da njen u ticaj na radničku
klasu i uo p šte n a rad n e m ase nije bio mali.
Ne posto je precizni podaci o tom e da li je štam pa stizala u sve k ra
jeve K raljevine SHS, ali p rem a raspoloživim , vidi se da je štam pe bilo u
većini delova zem lje, iako ne u svim vrem enskim periodim a. Tako je, na pri-
m er, sredinom 1920. od ukupnog tiraža „R adničkih novina” od 15.000, u
H rvatskoj i Slavoniji prodavano 175 prim eraka, u Bosni i Hercegovini, Crnoj
24 PaAHHqKH ahct, 20. VI 1920, 36, H3Beurraj H3Bpiimor OASopa CPIIJ( k) y Boj-
boahhh II KOHrpecy.
25 Pregled istorije Saveza komunista Jugoslavije, Beograd, 1963, str. 61.
26 PaAHHMKe HOBHne, 24. XII 1919, 303.
Gori i D alm aciji 205, u Vojvodini 385 p rim erak a. P reostali tiraž se ra sp ro
davao u S rb iji i M akedoniji.27
P a rtija je dosta problem a im ala sa izdavanjem svoje štam pe na jezicim a
n arodnosti, je r n ije uspevala da pokrene takve listove, a i kada joj je to
pošlo za rukom , oni su bili kratkog veka, kao što je bio slučaj sa listom
„K o zak arat”. N ešto duže izlazila je „S ocijalistička zo ra” (na tu rsk o m jeziku),
ali sam o u 800 prim eraka.28 O tuda je uticaj kom unističke štam pe n a ra d
ništvo n aro d n o sti koje nije znalo srp sk o h rv atsk i jezik bio gotovo neznatan.
Uticaj štam pe n a seljaštvo, takođe, nije bio zadovoljavajući, naročito
zbog n e p o sto jan ja lista specijalno nam enjenog selu. Jedini takav list, „Ko
m unističko selo”, kao što je rečeno, p o k re n u t je tek krajem 1920. godine.
S obzirom da se ovaj list delio besplatno seljacim a, njegov tiraž je svakako
iznosio dve do tri hiljade prim eraka. Listovi koji su bili nam enjeni rad n ištv u
i seljaštvu bili su m alobrojni i uglavnom lokalnog k a ra k te ra i sa niskim ti-
ražim a. V alja ukazati da ovi listovi n isu uvek nailazili na povoljan p rijem
i zbog toga što je dosta stanovništva bilo nepism eno, naročito n a selu. Uz
to, ono je bilo slabe platežne m oći i sa m alo slobodnog vrem ena.
P ojedine akcije P artije ukazuju da se razm išljalo o ra s tu ra n ju štam pe
n a selu i n asto jalo da se plasm an i čitan je štam pe poboljša u seoskim o r
ganizacijam a. Tako je, na prim er, M esna organizacija KPJ u B eogradu 22.
sep tem b ra 1920. odlučila da u puti apel rad n icim a koji ne čuvaju „R adničke
novine” za kom plete, da ih posle čitan ja d aju m esnoj organizaciji, kako bi
se one m ogle dostaviti u seoske organizacije.29 Tim e bi bilo om ogućeno bes
platno d eljen je centralnog p artijsk o g organa n a selu i stvoreno više uslova
za p rivlačenje seoske čitalačke publike. N a taj način bi jačao uticaj P artije
n a selu. U ovom slučaju „Radničke novine” ne bi sam o služile za dnev-
no-političke potrebe, već bi bile, da tako kažem o, literatu ra. Ovde se može
dodati i činjenica da je zagrebačkom „K om unističkom selu” bila predviđena
m inim alna cena od 0,25 p ara po b ro ju .30
Tiraži p a rtijsk ih listova u drugoj polovini 1920. ostali su m anje-više isti,
dok o novopokrenutim nem a podataka. Može se pretp o stav iti da je zagre
bački „Novi sv ijet” štam p an u oko deset hiljada, a vinkovački „O rganizator”
i vukovarsko „T rn je” u oko 1.000 p rim erak a. „R adničke novine” su, izgleda,
u vrem e predizborne kam panje za U stavotvornu sk u p štin u izlazile u 16.000
prim erak a, dok su u decem bru 1920, posle obustave „R adničkog lista ” u Voj
vodini (9. decem bra) i „Socijalističke zo re” u M akedoniji (10. decem bra),
s obzirom da su tad a bile gotovo jed in i kom unistički list širen u ovim k ra
jevim a zem lje, verovatno štam pane u tiražu od 20.000 prim eraka, koliko se
navodi u nekim napisim a.31
N esklad izm eđu planova i odluka i njihove realizacije u p ra k si bio je
osnovni n ed o stata k K PJ i radničkog p o k re ta u odnosu na štam pu. R ukovod
stvo P artije odlično je zapažalo potrebe, cenilo ulogu i poznavalo zadatke
p ro letersk e revolucionarne štam pe p a je shodno tom e donosilo odgovarajuće
odluke. U realizaciji predviđenog, ono n ije uvek bilo ažurno. Čak neke vrlo
značajne odluke nisu n a vrem e sprovedene u delo, kao što je bio slučaj sa
osnivanjem centralnog p artijsk o g organa. Trebalo je da prođe više od godinu
dana d a bi to postale beogradske „R adničke novine”. Teoretski časopis P ar
tija nije u spela da pokrene u ovom periodu, iako se za njim osećala velika
27 Isto, 17. VI 1920, 145 — dodatak.

28 Ferit Bajram, „Socijalistička zora” na turskom, četrdeset godina, I, Beograd,
1960, str. 101.
29 PaAHHmce hobhhc, 24. IX 1920, 228.
30 Radnik (Zagreb), 30. decembar 1920, 15.
31 Borba, 7. IV 1959, 82; Živomir Stanković, Povodom 50-godišnjice izlaska prvog
broja „Komunista”, Komunist, 6. I 1975, 929. — Ž. Stanković ističe da su „PaAHHM-
Ke H O B H H e " bile list sa najvećim tiražom u zemlji što je verovatno, jer je poznato
da je popularni list beogradska „Politika” izlazila u tiražu od 18.000 prim eraka.
70
po treb a. Isto tako, u pojedinim krajevim a zem lje listova n ije bilo duže
vrem e, a u nekim uopšte. List za selo p o k re n u t je dosta kasno, i to sam o za
jed an deo zem lje, dok su listovi n a jezicim a narodnosti bili k ratk o g veka,
je r su po red ostalog i vlasti bile strožije p re m a njim a.
P rem a našim istraživanjim a, desetak listova nije p okrenuto, a o tom e
su bile donete odluke. To su bili: „Slobodna rije č ” u Zagrebu, „Crvena K ra
jin a ” u B an ja Luci, časopis „B orba” u B eogradu, „K om unističko selo” u Za
grebu, „R adnik” na Cetinju, „R adnik” u H erceg Novom, „N arodni glas” u
K arlovcu. Takođe, nije došlo do izdavanja dnevnog lista u Zagrebu od s tra
ne p o v ratn ik a iz Sovjetske R usije, zatim sam ostalnog lista pelagićevaca iz
Vojvodine i lista za radništvo i seljaštvo u Slavonskom B rodu.
Razlozi za ovo su višestruki. Na jednoj strani, objektivni uslovi u ko
jim a je delovao radnički pokret: progoni, cenzura, nestašica fin an sijsk ih i
m aterijaln ih sredstava; a na drugoj: ideološki sukobi, neodgovarajuća or
ganizacija, nepoštovanje proklam ovanog dem okratskog centralizm a, nedovo
ljan b ro j novinarskog kadra, tre n u tn e političke akcije koje su odvlačile P ar
tiju od b itn ih zadataka, što se odražavalo i na n jen u izdavačku delatnost.
Pri svem u tom , uz već ra n ije izložene činjenice, jed an od pokazatelja
koji nas u p u ćuje na zaključak da je štam p a im ala znatan uticaj na radnič
ku klasu, pa i šire radne m ase, je su i vidni uspesi koje je K PJ postigla u
ovom perio d u na opštinskim i p arla m en tarn im izborim a, u m nogim eko
nom skim ak cijam a p ro letarijata, b o rb i protiv reform ista i u sv ajan ju revo
lucionarnog program a na Drugom p a rtijsk o m kongresu, popularizaciji ok
to b arsk e revolucije i prve zem lje socijalizm a itd. U tom e je štam p a ne
sum njivo igrala značajnu ulogu. Sam b ro j od 52 revolucionarna lista i ča
sopisa, m edu kojim a je bilo i dva dnevnika, vrlo je rečit. Uz to, „Radničke
novine” su, izgleda, bile list sa najvišim tiražom u zem lji. M eđutim , ne bi
treb alo zanem ariti da je većina listova izlazila kraće vrem e, od nekih se
pojavio sam o po jedan broj, a m nogi su izlazili vrlo kratk o , neredovno i
s niskim tiražim a. Ipak, sve u svem u bio je to period poleta revolucionarne
štam pe, n ajp lo d n iji u m eđuratnom razdoblju.
4. ORGANIZACIJA IZDAVANJA ŠTAMPE
a) F inansiranje i rasprostranjenost štam pe
P rib av ljan je novčanih sredstava za štam p u tesno je povezano sa popu

larizacijom i organizacijom njenog prodavanja. Bez obezbeđenja finansija
p u tem razn ih akcija nisu se m ogli o stv ariti planovi izdavačke delatnosti
K PJ i radničkog pokreta, je r P a rtija nije im ala sigurnih i staln ih finansijskih
izvora. N a drugoj strani, sam o do b ra organizacija distribucije štam pe om ogu
ćavala je n jen u p ro d a ju i na taj način je pribavljan najveći deo sredstava.
Što je jo š važnije, bez širenja štam pe u širim slojevim a radnog n aro d a ona ne
bi m ogla o d igrati svoju obrazovno-vaspitnu i m obilizatorsko-organizatorsku
ulogu.
Svesna teškoća vezanih za izdavačku delatnost, za k oju su bila p o treb n a
ne sam o novčana već i štam p arsk a i druga sredstva, SRPJ(k) je već na Kon
gresu u jed in jen ja u rezoluciji o štam pi predvidela obavezu da p a rtijsk e o r
ganizacije i članstvo pom ažu štam p u kako u m oralnom tako i u m aterijaln o m
pogledu. Zato je P artija m ogla s punim pravom da se o braća članstvu i o r
ganizacijam a da vode akcije za ra stu ra n je i m aterijaln o obezbeđenje štam pe.
P rilikom donošenja odluka o p o k re ta n ju listova obavezno se postav
ljalo p itan je obezbeđenja m aterijaln ih sredstava. Listovi su najčešće po k re
tan i tek onda kada su im bila obezbeđena sredstva. Tako je, n a prim er, u
odluci C entralnog izvršnog odbora SRPJ(k) od 26. avgusta 1919. o p o k re ta n ju
71
„Jed n ak o sti”, organa S ek re ta rijata žena socijalista (kom unista), rečeno da
se list m ože pojaviti tek kada m u se obezbedi h a rtija i štam panje, a do tada
da izvršni odbori i organizacije p rik u p ljaju dobrovoljne priloge i pošalju
izveštaje koliko će koja organizacija m oći da ra stu ri ovog lista.i Početkom
sep tem b ra iste godine za O rganizaciju prosvetnih rad n ik a socijalista-kom u-
n ista Jugoslavije n ajak tu eln ije p itan je bilo je izdavanje časopisa „U čitelj
ska b o rb a ”. Stoga je ova organizacija odlučila da odm ah otpočne sa p ri
k u p ljan jem p re tp la te .2 Na pokrajinskoj konferenciji za S ta ru S rb iju i Ma
ked o n iju (7. i 8. ja n u a ra 1920), pored odluke o p o k re ta n ju lista, rešeno je
da se svi članovi p artijsk ih organizacija obavežu da p rim aju list, zatim da
se o b razuje B orbeni fond, za koji bi organizacije odm ah počele sak u p ljati
dobrovoljne priloge i priređivati zabave u njegovu k o rist.3
S red stv a za izdavanje p artijsk e štam pe obezbeđivana su uglavnom od
p re tp la te i p ro d aje p artijsk ih izdanja, dobrovoljnih priloga, p rih o d a od za
bava, oglasa, pom oći iz in ostranstva i dr. Pored pretp late, najviše sredstava
obezbeđivano je od dobrovoljnih priloga.
SRPJ(k) je sredinom m aja 1919. fo rm irala C entralni borbeni fond P ar
tije 4 u cilju stv ara n ja sigurnijeg i stabilnijeg finansijskog izvora. Akcije za
p rik u p ljan je sredstava za ovaj fond vodile su p artijsk e organizacije. U „R ad
ničkim n o vinam a” je 24, 25. i 27. m aja 1919. sk ren u ta pažnja socijalističkim
organizacijam a da požure sa p rik u p ljan jem dobrovoljnih priloga za Cen
traln i b o rb eni fond, koji treb a da om ogući uspešnije vođenje p a rtijsk e agi
tacije.
U d o k um entim a p artijsk ih organizacija zabeležena je obaveza širen ja
p a rtijsk e štam pe. U „Pravilniku M esne organizacije SRPJ(k) u B eogradu”,
usvojenom 14. ju la 1919, pored ostalog sto ji da je dužnost sekcijskih uprava:
„ ( ...) g) da šire agitaciju za čitanje i kupovanje p a rtijsk ih organa (...); d)
da pom ažu p ro d a ju i širenje cele socijalističke štam pe a naročito da se sta
ra ju o dovoljnoj p rodaji novih izdanja P artije (...); ž) da vode spisak p re t
p latn ik a n a p artijsk e organe i njihovo k re ta n je — obnavljanje p re tp la te i
o tp ad an je — saopštavanju upravi m esne organizacije”.5 Istog sad ržaja bio
je i „Pravilnik M jesne organizacije SRPJ(k) u S arajevu”.®
P a rtija je krajem 1919. preduzim ala niz m era u cilju ra stu ra n ja kom uni
stičke štam p e i literatu re. Izvršni o d b o r SRPJ(k) je 30. o k to b ra 1919. uputio
cirk u larn o pism o svim m esnim organizacijam a u kom e je saopšteno da u
cilju socijalističkog vaspitanja i prosvećivanja sve organizacije tre b a d a ob
razu ju svoje knjižnice i čitaonice snabdevene sa što većim b rojem p a rtij
skih listova, brošura, časopisa i knjiga. U pism u je istak n u ta i uloga biblio
tek arsk o g osoblja, koje treb a ne sam o da nastoji da nabavi svu p a rtijsk u
lite ra tu ru , već i da tu lite ra tu ru p ro čita što veći broj članova organizacija.
Ukazano je i n a p o treb u poznavanja stepena obrazovanosti članstva da bi
m u se p o stu pno davala lite ratu ra , tj. prvo ona n ajp ristu p ačn ija. U n jem u je,
takođe, istak n u ta p o treb a vođenja evidencije o čitanju lite ratu re .7
U vezi sa osnivanjem i radom seoskih organizacija, Izvršni odbor SRPJ(k)
je 11. n ovem bra 1919. uputio cirkularno pism o m esnim organizacijam a da
osnivaju seoske organizacije ili povereništva tam o gde nem a uslova za o r
ganizacije. U pism u je ukazano na p o treb u osnivanja seoskih knjižnica i či
taonica, ra s tu ra n ja p a rtijsk e štam pe i literatu re. Sem toga, u n jem u je re
čeno da će „R adničke novine” štam p ati dodatak za seljake, čim se za to
1 PaČHUHKe H oeune, 3. IX 1919, 208.

2 Isto, 11. IX 1919, 215.
3 Isto, 24. 1 1920, 19.
^ Isto, 22. V 1919, 122.
« Isto, 20. VIII 1919, 196.
6 Glas slobode, 20. XI 1919, 207.
7 A-CK SKJ, Fond Centralni komitet (dalje: CK), 1919/5.
72
stv o ri m ogućnost, a isto tako da će se izdavati knjige i b ro šu re specijalno
n ap isan e za selo.8
R adi p rik u p ljan ja statističk ih pod atak a o radu organizacija Izvršni od
b o r SRPJ(k) je 23. decem bra 1919. uputio svim m esnim organizacijam a for-
m u lar za popunjavanje. U n jem u su, pored ostalog, traženi podaci: „6. Ko
liko se ra s tu ra „R adničkih novina” . . . 7. Postoji li čitaonica i knjižnica,
koliko im a listova: . . . knjiga: .. .9 Na žalost, nijedan ispunjeni fo rm u lar nije
sačuvan.
O tom e koliko je širena i čitan a radnička štam pa najčešće ne postoje
pouzdani podaci. Ali, pojedini p rim eri ukazuju da nije uvek dovoljno. Na
sednici beogradskog p artijsk o g i sindikalnog veća, održanoj 20. decem bra
1919, konstatovano je da „R adničke novine” nije čitala ni polovina organi-
zovanih rad n ik a u Beogradu. Zbog toga je na ovoj sednici odlučeno da se sve
p a rtijsk e i sindikalne organizacije zauzm u za čitanje „R adničkih novina”.10
Da bi se poboljšalo širenje p a rtijsk e štam pe, a tim e obezbedila i veća
sred stv a za njeno izdavanje, rukovodstvo P artije je u m a rtu 1920. predložio
da svaka organizacija odredi jed an stalan dan ili više dana u m esecu kao
agitacione dane za štam pu. Toga dana trebalo je držati p red av an ja o zna
čaju kom unističke štam pe i v ršiti agitaciju svuda i na svakom m estu: kafa-
n aina, p ekaram a, kućam a ra d n ik a i dr. U cilju širenja štam pe m eđu seoskim
stanovništvom , p artijsk i poverenici trebalo bi da na agitacioni dan za štam
pu odlaze u sela i tam o vrše p ro p ag an d u .11
U istom cilju preduzim ane su i druge akcije. Na zboru Saveza građe
vinskih rad n ik a 1. avgusta 1920, posle predavanja Vlade O stojića o značaju
socijalističke štam pe, doneta je rezolucija koja je obavezivala sve građe
vinske rad n ik e da se p re tp la ću ju na „Radničke novine”. Ovom rezolucijom
p redviđeno je da se sa p re tp la ta m a započne odm ah, a da se n asto ji kod
kafedžija, gostioničara, bakala, p iljara, m esara, pekara i svih onih koji do
laze u d o dir sa publikom da i oni izvrše p re tp la tu na „R adničke novine”.12
1 n a sk u p štin i m esne grupe Saveza šivačkih rad n ik a i radnica u Beogradu,
o držanoj početkom septem bra 1920, doneta je rezolucija po kojoj su svi
organizovani radnici „m oralno obavezni” da se p retp late na „R adničke no
vine”, je r one „nikad nisu bile skupe i neće biti skupe”13.
Obaveza širen ja kom unističke štam pe i kom unističkih izdanja uopšte,
predviđena je i u „Pravilniku m esnog sindikalnog veća”, usvojenom 15. sep
tem b ra 1920. na sednici C entralnog p artijsk o g veća K PJ.14
Sve su ovo bile m ere koje je P a rtija preduzim ala u cilju obezbeđenja fi-
n an sijsk ih sredstava za svoju izdavačku delatnost i u cilju širen ja svojih
izdanja, a na taj način i svoje ideologije.
Akcije za ra stu ra n je i čitan je p a rtijsk e štam pe često su vođene preko sa
m ih p a rtijsk ih listova putem prigodnih članaka, najavljivanjem p a rtijsk ih iz
d anja, objavljivanjem spiskova darodavaca priloga, isticanjem p aro la i slič
no. „R adničke novine” su 25. m aja 1919. u članku „Za našu šta m p u ” apelo-
vale n a članstvo p artijsk ih organizacija da čitaju i pom ažu širen je lista.
P očetkom ju n a iste godine više p u ta je objavljivan apel p o k rajin sk im izvr
šnim o d b o rim a i svim organizacijam a da se što svesrdnije zauzm u za ra stu
ra n je „R adničkih novina”. U apelu je isticano, da ovo treb a učiniti utoliko
pre, je r jo š nisu stvorene m ogućnosti da se pokrene cen traln i organ P ar
tije, p a se sve odluke, rešenja i akcije C entralnog izvršnog od b o ra objavljuju
u „R adničkim novinam a”.15
8 A-CK SKJ, CK, 1919/6.

» A-CK SKJ, CK, 1919/7.
10 PaAHiMice HOBHHe, 24. XII 1919, 303.
“ Isto, 23. III 1920, 69.
12 Isto, 6. VIII 1920, 186.
“ Isto, 10. IX 1920, 216.
14 Isto. 26. IX 1920, 230.
15 Isto, 5, 6. i 7. VI 1919, 133—135.
73
P artijsk i listovi su gotovo redovno preporučivali pojedine p a rtijsk e o r
gane, a u više n av rata preporučivani su svi listovi istovrem eno. „R adničke
novine” u ru b rici „Iz P a rtije ” 15. ju la 1919. preporučile su sledeće organe
SRPJ(k): „R adničke novine”, „Glas slobode”, „ Istin u ”, „O slobođenje”, „Rad
n ik ” (Cetinje) „Male novine”, „N arodnu volju”, i „R adnički lis t” (Novi Sad).
R edakcija „R adničkih novina” u ovom oglasu je najavljivala i listove ko ji
jo š nisu bili pokrenuti, m ada su o tom e bile donete odluke i preduzete od
govarajuće m ere. Takav je slučaj bio sa novosadskim „R adničkim listom ”
i cetin jsk im „R adnikom ”. Isto tako je n ajavljena „N arodna volja” iz Sla
vonske Požege, iako je ona bila zabranjena još 24. m aja 1919. godine. Devet
dana kasnije, 24. ju la 1919, u ponovljenom oglasu „R adničke novine” isprav
lja ju grešku i izostavljaju „R adnički list” i „R adnik”.
Z agrebačka „Istin a ” je 17. ju la 1919. takođe preporučivala organe
SRPJ(k): „ Istin u ”, „R adničke novine”, „Glas slobode”, „O slobođenje”, „Male
novine” i „R adnik”. Pored organa SRPJ(k), n a posebnom m estu p re p o ru
čeni su i časopis „Plam en” iz Zagreba i beogradski list „Slobodna re č”.
U želji da se što više jav n ih in stitu cija p re tp la ću je n a list, „Glas slo
b o d e” je 25. novem bra 1919. u jednoj notici, u form i oglasa, apelovao na
rad n ik e da b o jk o tu ju ustanove koje ne k u p u ju ovaj list. U ovom napisu se
kaže: „Radnici i radnice! ne k u p u jte u dućanim a i ne posećujte gostionice,
kafane i brijačnice, koje nisu pretplaćene na vaš list „Glas slobode” ! Ne os
tav ljajte ni pare kod onih koji ne drže našu štam pu! Ko nas prezire, prezi-
rim o i m i n jeg a!”
Sličnu p rep o ru k u dala je red ak cija „R adničkih novina” (26. ju n a 1920),
kad a je u beogradskom „P o k retu ”, sam ozvanom „organu za n atlija”, pročitala
odluku skupa K afansko-m ehansko-botelijerskog u d ru žen ja u B eogradu, po
kojoj svi ugostitelji tre b a da izbace iz Svojih ra d n ji „R adničke novine” zato
što su se navodno služile neistinam a pom ažući kelnerske štrajkače.
I „R adnička rije č ” iz O sijeka, apelujući da se sak u p ljaju p re tp latn ici i
dobrovoljni prilozi, ukazivala je rad n ištv u na ovaj način bo rb e protiv onih
koji je ne k upuju, rečim a: „B ojkotujte stoga svakog onog b irta ša ili brijača,
koji neće držati „R adničku rije č ”.”16
Prilikom vođenja većih akcija za p ro d a ju štam pe i p rik u p ljan je dobro
voljnih priloga, kao što su tzv. Crvene nedelje, u kom unističkoj štam pi su
se pojavljivali obim niji članci o značaju štam pe, koji su isticali da o n a im a
veliku ulogu u vođenju klasne borbe. „R adničke novine” su 19. septem bra
1920, u vrem e Crvene nedelje, pored ostalog pisale da „svaki član naših
organizacija tre b a da neprekidno živi klasnom m išlju i osećanjim a, da sva
kodnevno pojačava svoju ljubav i privrženost p rem a p okretu, svoje revolu
cionarno osećanje, svoju borbenu gotovost, a to će m oći ako redovno ne
prekidno p ra ti svoju kom unističku-socijalističku štam pu, svoje „R adničke
novine”, knjige i b ro šu re ”.
Pored ovih napisa, sva kom unistička štam pa je gotovo redovno dono
sila spiskove davalaca dobrovoljnih priloga. U n jim a se jav lja ju pored poje
dinaca pojedina udruženja, p a rtijsk e i sindikalne organizacije. Uz spiskove
darodavaca često je isticana i p o koja parola, ikao na prim er: „U gledajte se na
prilagače”, „Oni su stubovi našeg p o k re ta ” i si. Cilj ovih spiskova bio je po
re d zahvalnosti, da se i druge organizacije i radnici po d stak n u na davanje do
brovoljnih priloga. Teško se može precizno reći koliki je bio njihov stvarni
erekat, ali se, ipak, m ože konstatovati da prilozi nisu bili ni m ali ni retki.
Š tam pa je popularisana i raznim predavanjim a n a radničkim skupovim a
i zborovim a. N ije redak slučaj bio da su skupovi i zborovi zakazivani sam o
rad i tih predavanja. „R adničke novine” su 21. ju n a 1919. godine donele vest
da će socijalistička organizacija „V račar” u B eogradu održati sledećeg dana
u kafani „Mala M oskva” zbor s dnevnim redom : „ 0 štam p i”. U S arajevu je
10 Radnička riječ, 31. VII 1920, 41.
74
B ogdan K rekić 11. novem bra 1919. održao predavanje „0 ulozi socijalističke
štam pe u klasnoj b o rb i”.17 Zbor građevinskih rad n ik a u B eogradu zakazan je
za 4. ja n u a r 1920. u kafani „H ercegovina" sa dnevnim redom : „ 0 značaju
socijalističke štam p e”.18 S e k re ta rija t žena socijalista-kom unista sazvao je
ko n feren ciju za 11. m a rt 1920. sa dnevnim redom : „1. O značaju socijalistič
ke štam pe. 2. Ženski list, „Jednakost.”19 Članovi u d ru žen ja kom unističke om
ladine u B eogradu održali su konferenciju 7. ju la 1920. na čijem je dnevnom
red u bio re fera t „0 značaju kom unističke štam p e”.20
U nekim slučajevim a prilikom objavljivanja poziva za ovakve skupove
istovrem eno je apelovano n a rad n ičk u klasu da sak u p lja p re tp la tu i do
brovoljne priloge. Tako je O blasni sek re ta rija t SKOJ-a za BiH, upućujući
poziv za sastan ak 31. o k to b ra 1920. na kom e će se održati re fe ra t o značaju
o m ladinske štam pe, podsticao om ladinu da vrši p re tp la te i sak u p lja dobro
voljne priloge za organ SKOJ-a „Crvenu zastavu”.21
P a rtija je ko ristila razne oblike rad a u cilju ra sp ro stra n je n o sti štam pe i
p rib av ljan ja sred stav a za svoja izdanja. Jedan o d tih bio je organizovanje C r
venih nedelja, u vrem e kojih je vršena agitacija za širenje i pom aganje štam
pe, sak u p ljan ja p re tp la ta i dobrovoljni prilozi, održavani koncerti i p rired
be, čiji je p rihod išao u k o rist p a rtijsk e štam pe.
Svi listovi su uz saglasnost P artije određivali vrem e održavanja Crvenih
nedelja. Tako je u Zenici 17. avgusta 1919. održana Crvena nedelja za „Glas
slobode”. Tom prilikom javilo se 60 novih p re tp la tn ik a i sakupljeno 1.000
k ru n a dobrovoljnih priloga.22 U m a rtu 1920. je takođe održana Crvena ne
d elja za „Glas slobode” u svim m estim a BiH i Crne Gore 23
Izvršni odbor P artije odlučio je da se 14. m a rta 1920. u celoj Vojvodini
održi Crvena n ed elja za „R adnički list”. Prilikom njenog održavanja samo
u Novom Sadu upisano je 200 novih p re tp la tn ik a.24
Crvene nedelje držane su i u drugim krajevim a i m estim a i im ale s u do
sta uspeha. U B eogradu je, n a p rim er, održana od 19. do 26. sep tem b ra 1920,
a bila je nam en jen a „R adničkim novinam a” i drugoj kom unističkoj štam pi.25
Koliki su stv arn i efekti bili od raznih akcija sam o je u sp u t navođeno,
je r se u preglednoj dokum entaciji ne d aju uvek precizni podaci. M eđutim ,
prem a raspoloživim izvorim a, p rik u p ljen a sredstva od akcije za štam pu k re
tala su se od sim boličnih do zam ašnih svota. Sekcija „S pom enik” socijali
stičke organizacije „V račar” u B eogradu priložila je, na p rim er, za „R adnič
ke novine” 300 k ru n a od p rihoda k o ncerta održanog 5. ju la 1919. godine.2«
Na om ladinskoj p rired b i u S arajevu 5. ja n u a ra 1920. sakupljeno je^.OOO k ru
n a za „Crvenu zastavu”.27 U Slavonskoj Požegi je .11. ju la 1920. održana skup
ština, n a kojoj se saznalo za izdajničko držanje Mije Radoševića, V ladim ira
B ornem ise i Gejze B ruđnjaka, koji su prigrabili „Novu istin u ”, p a je odm ah
sakupljeno 410 k ru n a i poslato u Zagreb K am ilu H orvatinu kao pom oć za
p o k re ta n je novog p artijsk o g lista.28
Osim navedenih, bilo je i drugih izuzetno uspešnih akcija. To najbolje
pokazuje p rim er „Crvene zastave”, čiji je šesti — m artovski broj 1920. bio
zaplenjen u štam p ariji i n an eta joj šteta od 8.000 kruna, a nadoknađena je
17 Glas slobode, 18. XI 1919, 205.

16 PaAHHrace HOBHHe, 2. I 1920, 2.
19 Glas slobode, 10. III 1920, 52.
20 PaAHH^Ke HOBHHe, 7. VII 1920, 161.
21 Glas slobode, 16. X 1920, 224.
22 Isto, 20. VIII 1919, 133.
2®Isto, 20. III 1920, 61.
24 PaAHHHKH ahct, 4. III 1920, 9; 21. III 1920, 14.
25 PaAHHMKe HOBHHe, 17. i 19. IX 1920, 222 i 224.
2° Isto, 11. VII 1919, 163.
27 Crvena zastava, 15. II 1920, 5.
28 Padnumce noeune, 20. VII 1920, 171.
75
od dobrovoljnih priloga sakupljenih sam o u jednom danu.29 No kako se list
i inače borio sa velikim finansijskim teškoćam a, u avgustu 1920. u toku
Crvene om ladinske nedelje organizovane su p rire d b e i sakupljani dobrovolj
ni prilozi u Osijeku, Vukovaru, Slavonskom B rodu, Zem unu, K reki, Ku-
m anovu, Ć upriji i Valjevu.30
K ada su cen tristi iz Zagreba odbili da se povinuju odlukam a Drugog

kongresa K PJ i zadržali „Novu istinu" u svojim rukam a, kao i svu p a rtijsk u
im ovinu, k o ja je sam o u gotovom novcu iznosila 300 h iljad a kruna, P a rtija je
ostala bez svoga organa u ovom delu zem lje, ali i bez sredstava da bi m ogla
da pokrene novi. Zbog toga su organizovane akcije u H rvatskoj i Slavoniji
za p rik u p ljan je dobrovoljnih priloga i za k ra tk o vrem e je p o k re n u t novi
organ K PJ „Novi sv ijet”. Ovom listu je kao prvu pom oć, Jugoslovenski kom u
n istički savez iz SAD poslao 500 dolara.31
F in an sijska pom oć iz inostranstva povrem eno je stizala i drugim kom u
n ističkim listovim a. R edakcija „Glasa slobode” 14. o k to b ra 1920. saopštila je
da joj je dobro došla novčana pom oć od naših rad n ik a iz SAD, je r su posled-
n ji progoni o štetili list za skoro 100 h iljad a kruna.
K ada je reč o do b ijan ju novčane pom oći iz in o stran stv a za štam p u KPJ,
p rik u p ljan je su organizovali naši radnici u SAD, K anadi, F rancuskoj i dr.
Deo sred stava dobijan je i od M ađarske Sovjetske Republike, u vrem e n je
nog p o sto jan ja (21. m a rt — 1. avgust 1919), i K om interne, odnosno S ovjetske
R usije.32 Pom oć od K om unističke internacionale, o kojoj nem a dovoljno po
dataka, davana je u ovo vrem e KPJ u cilju pom aganja svetskog kom unistič
kog p o k re ta i sm atrala se norm alnom pojavom , sastavnim delom in tern acio
nalne p ro letersk e solidarnosti.
N ajzad, deo p rihoda ostvarivan je od oglasa u štam pi, ali to nisu bila
zam ašna sred stv a s obzirom da su oglasi bili dosta jevtini, je r su reklam irani
sam o proizvodi zanatskog radništva, lokali koji su bili stecišta organizovanih
rad n ik a i si.
U celini gledano u ovom periodu KPJ se perm anentno m orala b o riti za
plasm an svojih izdanja i obezbeđenje finansijskih sredstava. Bilo je dosta ob
jek tiv n ih teškoća koje su P artiji onem ogućavale da tra jn o reši p itan je širenja
štam pe i njene finansijske podloge. Tu su, p re svega, bile stalne zabrane
štam pe, koje su pričinjavale veliku m aterijaln u štetu P artiji. U n u trašn je p ri
like u zem lji, takođe, nisu pogodovale norm alnom ra stu ra n ju kom unističkih
izdanja: težak m aterijaln i položaj radništva, nezaposlenost, loš saobraćaj,
valutna an a rh ija, n edostatak štam parskog m aterijala. Isto tako, treb alo bi
im ati u vidu da je deo radnika bio nepism en, d a nije znao oba pism a, a ra d
ništvo nacionalnih m anjina nije uvek poznavalo srpskohrvatski jezik, n a ko
jem je izlazio najveći broj listova.
29 A-CK SKJ, Fond Komunističke omladinske internacionale (dalje: KOI), 1920/3.

30 U Osijeku je sakupljeno 1.257 kruna, Vukovaru 371, SI. Brodu 521, Zemunu
282 i u Kreki 823 krune; u Kumanovu 400 dinara, Ćupriji 100 i u Valjevu 1.000 di
nara (S. Cvetković, Napredni omladinski pokret, str. 105).
31 Mati ja Uradin, O radu članova KPJ u emigraciji u međuratnom razdoblju
(1918—1941), Putovi revolucije, 1967, 9, str. 87; „Novi svijet”, 28. IX 1920, 31.
32 U takozvanoj Dijamanštajnovoj aferi ili procesu mnogi komunisti su optu
ženi da su primali novac iz Sovjetske Rusije i Mađarske, koji su koristili za ko
munističku propagandu u Kraljevini SHS. Tako je Filip Filipović terećen da je pre
Kongresa ujedinjenja primio iz Mađarske 1,000.000 kruna za boljševičku propa
gandu; Sima Miljuš 115.000 kruna, od kojih je dao redakciji „Plamena” 20.000 kru
na, a redakciji „Istine” najpre 30.000, a potom još 10.000 kruna. Osim navedenih,
tuženi su i Vladimir ćopić, Nikola Kovačević (20.000 kruna) i Mihailo Todorović
(da je doneo 10.000 rubalja iz Sovjetske Rusije) i dr. Optuženi nisu priznali da su
primali i donosili novac, jer su to za ono vreme bile veoma teške optužbe, ali iz
nekih kasnijih sećanja se vidi da je to uglavnom bilo tačno (I. Očak, n.d., str.
312—313).
76
Sve je to uslovljavalo hroničnu n estašicu finansijskih sredstava. Neki li
stovi su zbog toga prekinuli izlaženje, neki su privrem eno obustavljeni, a po
jed in i su najavljivali da ne m ogu više finansijski izdržati, posebno zbog šteta
od progona. Većina planova u vezi sa povećanjem tem pa izlaženja nije ostva
rena, iako su dva lista pokušala da izlaze čak i kao dnevnici.
llPBfcHH CAMl \
EpoJ 5. Georpaa, nefiema, 20. jy»a 1920. fo*. I.
KOHrPEC y ByKOBAPy
> o 'o p k t HOBOM o m u ’

il n j i'.t n o n ,iy jia / t u H K it c p a o k .
t flKMtp.
Komunistički humoristički list „Crveni smeh”.
No i po red svega, zahvaljujući svesti radničke klase i akcijam a P artije,

l'inansijska i m aterijaln a sredstva obezbeđivana su u dovoljnoj m eri da su
77
štam p a i druge publikacije KPJ mogle da izlaze manje-više nesm etano. Orga
nizacija p ro d a je listova i drugih izdanja i pored izvesnih ned o statak a om ogu
ćavala je ra stu ra n je najvećeg dela tiraža, a dešavalo se da neke publikacije
dožive i po dva izdanja.
Najzad, posebno pitanje čine cene p artijsk ih izdanja i njihovo odraža

vanje na ra sp ro stran jen o st i uticaj štam pe. Zbog stalnog p o ra sta cena štam
parskog m aterijala i troškova štam p an ja, p artijsk i listovi su više p u ta bili
prin u đ en i da podižu cene. Ilu strac ije rad i ukazaćem o sam o na cene i njihove
prom ene kod nekih listova. Cena jednog b ro ja sarajevskog „Glasa slobode”
1. ja n u a ra 1919. bila je 30 helera, 1. o k to b ra iste godine 60 helera, 1. aprila
1920. godine 1. kruna (ili 25 para), 1. ju la iste godine 1,50 kruna, a decem bra
1920. godine 1,50 i 2 krune. Prvi broj splitskog „O slobođenja” (8. m aj 1919)
koštao je 0,50 kruna, a u novem bru iste godine cena jednog b ro ja iznosila je
1 kru n u . Cena b ro ja zagrebačke „ Istin e” u ju n u 1919. bila je 70 filira, vuko-
varske „R adničke straže” (septem bra 1919) 60 filira, a „Nove istin e ” u m aju
1920. godine 2 krune. „Crvena zastava” i „Crveni sm eh” su u 1920. koštali 1
dinar, „S ocijalistička zora” 0,30 dinara, „Novi svijet” 1. k ru n u u ju lu 1920, a
od o k to b ra iste godine 2 krune. B eogradske „Radničke novine” su takođe
m enjale cene, tako da su krajem 1920. koštale 0,50 dinara ili 2 krune.
Kao što se vidi, cene listova su bile d o sta pristupačne, tako da one nisu
b itn o u ticale n a njihovu p rodaju. U prilog ovome ide i činjenica da p itan je
cena p a rtijsk e štam pe nije postavljeno kao problem ni na jednom p artijsk o m
forum u, n iti je, pak, bilo žalbi od stran e rad n ištv a na njihove iznose.
b) R ad n ičke štam parije
Pored neophodnosti obezbeđenja finansijskih sredstava za izdavačku de-

latnost, rukovodstvo P artije je odm ah po njenom stv aran ju n asto jalo da os
nu je sopstvene štam parije, je r su štam p arsk e usluge i m aterijali bili dosta
skupi. Uz to se nije moglo lako obezbediti ažurno štam p an je p a rtijsk ih izda
nja, naro čito u hitnim slučajevim a. Zbog toga je razum ljivo što je ono pre-
duzim alo m ere za form iranje p a rtijsk ih štam p arija.
Prva ak cija za osnivanje radničke štam p arije potekla je od sindikalnih
rad n ičk ih organizacija u D alm aciji početkom avgusta 1919. One su se bavile
m išlju da o sn u ju „Radnički štam p arsk i zavod” u Splitu. U tom cilju predu-
zim ane su i konkretne m ere. Upućen je apel radnicim a da k u p u ju deonice
radničke štam parije, u kom e je pored ostalog rečeno: „U teškoj našoj borbi
u kojoj se toliko m oram o bo riti da naš radnički po k ret održim o na visini
m oderne p ro letersk e organizacije, n ajp re šn ije je naše borbeno sredstvo
šta m p a ’’™. O osnivanju štam p arije rasp rav ljan o je i na godišnjoj skupštini
SRPJ(k) u S plitu 3. avgusta 1919, na kojoj je kao posebna tačka dnevnog reda
bio izveštaj o štam pi. S kupština je p re p o ru čila da se povede ak cija za stva
ra n je rad n ičke štam parije, a d a list „O slobođenje” izlazi dva p u ta nedeljno.34
Tokom avgusta 1919. vlasnici šta m p a rija u S plitu su se dogovorili da
b o jk o tu ju jedini kom unistički list u D alm aciji i tim e m u onem oguće izlaže-
nje. Zbog toga je užurbana akcija za p rik u p ljan je finansijskih sred stav a za
osnivanje štam parije. U „O slobođenju” je 29. avgusta 1919. objavljen poziv
za upisivanje deonica za „Socijalistički štam p arsk i zavod O slobođenje” u
Splitu. U n jem u je naglašeno da će deonice upisivati od 1. sep tem b ra do 31.
decem bra 1919. Deonička glavnica trebalo je da iznosi 500.000 kruna, a svaka
deonica 50 k r u n a .35 u predviđenom ro k u sredstva nisu sakupljena, je r je
33 Oslobođenje, 2. VIII 1919, 13.

M Isto, 8. VIII 1919, 14.
35 A-CK SKJ, Zbirka Memoarske građe (dalje: MG), 2061, Vicko Jelaska i dr.,
str. 19.
78
„O slobođenje” bilo prinuđeno da privrem eno prekine izlaženje i tim e je ova
ak cija bila znatno usporena.
„O slobođenje” je obnovljeno 20. decem bra 1919, a apeli za p rik u p ljan je
deonica i p riređ iv an ja zabava u k o rist štam parskog zavoda upućeni su p re
ko lista tek 7. fe b ru ara 1920. Od tad a je gotovo u svakom b ro ju apelovano n a
rad n ič k u klasu da uplaćuje deonice. Poslednji poziv („Druže! Jesi li kupio
dionicu za štam p ariju ?”) objavljen je u „O slobođenju” 29. m aja 1920, kada
je list ponovo ugašen zbog p ritisk a režim a.
P redviđena svota ni do ovog vrem ena nije bila prikupljena, a policija se
već bila p o b rin u la da ne dozvoli korišćenje prispelog novca. Uvidevši da je
cela ova ak cija ugrožena, P a rtija uspeva da izvuče novac iz banke i da ga
v rati vlasnicim a, koji su najveći deo ovih sredstava darovali kao prilog za
žrtve reak cije.36 Tako je ova ak cija završena neuspešno, u prvom red u zbog
žestokog te ro ra koji je vršen nad radničkim pokretom u D alm aciji od stran e
o rgana vlasti.
D ruga značajna akcija vođena je za stvaranje jedne ce n traln e p artijsk e
štam p arije, a potekla je od izvršnih o dbora C entralnog sindikalnog i P a rtij
skog veća SRPJ(k) u Beogradu. U proglasu „Jugoslovenskom p ro le ta rija tu ”
o b javljenom u „R adničkim novinam a” 7. septem bra, a u „Glasu slobode” 10.
sep tem b ra 1919, istaknuto je da novina, časopisa, b ro šu ra i knjiga nem a do
voljno zbog n ed o statk a finansijskih sred stav a i n ep o sto jan je p a rtijsk e štam
p arije. Zbog toga je p rik u p ljan je dobrovoljnih priloga za jugoslovensku ra d
n ičku so cijalističk u štam p ariju i izdavačko društvo „Tucović” neophodno.
P o treb e za štam pom , časopisim a i knjigam a su ogrom ne, štam p arsk e usluge
su vrlo skupe, a s obzirom na skoro p o k re ta n je centralnog organa i časopisa,
ova ak cija je jo š aktuelnija. U proglasu je dalje saopšteno da su izvršni od
bo ri C entralnog sindikalnog i P artijsk o g veća SRPJ(k) n a svojoj sednici od
2. sep tem b ra 1919. odlučili da se 28. septem bra u svim m estim a Jugoslavije
organizuju koncerti, priredbe i zabave u ko rist štam p arije i izdavačkog d ru
štva. Proglasom su, takođe, pozvani i po k rajin sk i izvršni odbori da i oni ot
počnu sa p rik u p ljan jem dobrovoljnih priloga i da vode agitaciju za prvu p ro
letersk u jugoslovensku Crvenu nedelju. U njem u je upućen i apel jugosloven-
skim rad n icim a u Americi da p rik u p lja ju i šalju dobrovoljne priloge.
„R adničke novine” 9. sep tem b ra 1919. objavljuju u posebnom odeljku —
„Prilozi za S ocijalističku šta m p a riju i izdavačko društvo Tucović”, im ena da
valaca dobrovoljnih priloga. Osim toga, objavljeno je i više drugih prigodnih
napisa o značaju ove akcije. U jed n o m od n jih se kaže: „Prosvećivanje i kla
sno obrazovanje radničke klase biće čv rst i neprobojan bedem o koji će se
razb iti svaki napad kapitalističke klase.”37
P ored akcije vođene preko „R adničkih novina” i druge kom unističke
štam pe, Izvršni o dbor SRPJ(k) je 17. septem bra 1919. upu tio cirk u larn o pi
sm o svim organizacijam a sa apelom da se povodom Crvene nedelje (28. sep
tem bra) sak u p ljaju dobrovoljni prilozi za što skorije osnivanje p a rtijsk e štam
p a rije i izdavačkog d ruštva „Tucović”. U njem u je naglašeno, „da ćem o na
taj n ačin ne sam o zadovoljiti jed n u od naših najprečih po treb a, već ćem o u
isto vrem e pokazati klasnom p rotivniku buržoaziji šta je danas jugosloven-
ski p ro le ta rija t u stan ju u čin iti”.38
Još u to k u Crvene nedelje, u „R adničkim novinam a” (2. o k to b ra 1919)
upućen je poziv „Za našu š ta m p a riju ” pokrajinskim izvršnim odborim a i o r
ganizacijam a da što p re pošalju p rik u p ljen e dobrovoljne priloge i spiskove
prilagača sa napom enom da se, ukoliko akcija nije dovršena, naknadni p ri
lozi p o šalju kasnije, a sve što je prik u p ljen o odm ah, je r ,,i jed an dan p ro p u
stiti, znači izgubiti mnogo, zbog toga, drugovi, na posao!” U apelu je skrenuta
36 Isto.
13. IX 1919, 217, Harna
37 P a A H H M K e H O B HH e, u iT a M n a .
38 A-CK SKJ, CK, 1919/4.
79
p ažn ja i jugoslovenskim radnicim a u Americi da požure sa pošiljkam a, s ob
zirom da je Izvršni odbor CPV obavio sve priprem e za nabavku štam parije.
Da bi se pođstakla i ubrzala akcija sak u p ljan ja dobrovoljnih priloga,
spiskovi darodavaca objavljivani su skoro u svakom b ro ju „R adničkih no
vina”, sa p ro p ratn im tekstom : „Drugovi i drugarice! U gledajte se na prila-
gače i požurite sa vašim prilozim a! Od njih zavisi hoće li se n aša socijali
stička, kom unistička reč čuti u svakom m estu, u najzabačenijem k u tu naše
zem lje, hoće li naš radnički po k ret dobiti u punoj m eri ono što m u je n a j
po trebnije: socijalističko obrazovanje.''39
Akcija Crvene nedelje sprovedena je dosta uspešno. U B eogradu su 27. i
28. sep tem b ra 1919. u S ocijalističkom narodnom dom u održana dva veoma
uspela k o ncerta pred prepunom salom i ostvaren je čist p rihod od 10 hiljada
k ru n a.40 U istom cilju p a rtijsk a organizacija na Čukarici, p rire d ila je 5. okto
b ra 1919. koncert sa igrankom .41 Istog dana održana je zabava u Sarajevu,
koja je u m oralnom i m aterijalnom pogledu im ala dosta uspeha. P artijsk o i
sindikalno veće u M ostaru uspešno je proslavilo „Tucovićev d a n ” 28. septem
b ra iste godine.42
Živko Jovanović, publicista, član redak- Vladimir Ćopič, publicista, član redak
cija i saradnik revolucionarnih glasila, cija i saradnik revolucionarne štampe.
Neke organizacije su nešto kasnije održale prigodne zabave u ko rist so

cijalističke štam parije. Dečja grupa „B udućnost” p rired ila je ko n cert sa ig
rankom 12. oktobra 1919. u S ocijalističkom narodnom dom u u B eogradu.43
P a rtijsk a organizacija i sindikalno veće u Valjevu održali su, takođe, koncert
sa igrankom , 26. o ktobra.44 U Sm ederevu je 30. novem bra 1919. Pododbor
m etalaca p riredio zabavu u korist štam p arije, a su trad a n p re podne je o d r
žan zbor, kom e je prisustvovao veliki broj stanovništva Sm edereva.45
3n PaAHHmce HOBHHe, 16. X 1919, 244.

40 Isto, 10. X 1919, 239.
41 Isto, 5. X 1919, 236.
« Glas slobode, 7. X 1919, 171.
13 PaAHHHKe HOBHHe, 12. X 1919, 241.
" Isto, 21. X 1919, 248.
« Isto, 7. XII 1919, 289.
80
Z ahvaljujući ovim akcijam a k rajem 1919. za S ocijalističku šta m p a riju i
izdavačko društvo „Tucović” prik u p ljen o je 45.439,80 d in ara i 11.489,10 k ru
na.46 P artija je ovim sredstvim a kupila š ta m p a rija a d a bi se om ogućio njen
nesm etani ra d p a rtijsk o i sindikalno veće u-'B eogradu je n a sednici od 24.
d ecem bra 1919. odlučilo da se snabde sa što većom količinom h artije. Da bi
se to ostvarilo preporučeno je sindikalnim centralam a d a od o b re pozajm icu
novca.47*
Početkom 1920. rukovodstvo P artije je užurbano radilo n a definitivnim
p rip rem am a za početak rad a p a rtijsk e štam parije. U B eogradu su u februaru
održana još dva koncerta čiji je prihod nam enjen šta m p a riji.48 „Radničke
novine” su (22. fe b ru ara 1920) u uvodniku „Za našu reč '- ^ za našu štam pa
riju ”, ukazujući na značaj kom unističke štam pe i osnivanja štam parije, p i
sale: „Mi m oram o im ati svoje štam p arije; mi m oram o im ati svoje listove koji
će stići svukuda kuda otrovna buržoaska štam pa dolazi i u n ištiti njeno kob
no dejstvo na mase. Mi m oram o preplaviti zem lju našim b ro šu ra m a u kojim a
ćem o izneti naše ideje, naš cilj, naše m etode borbe za o stv are n je toga cilja.”
Socijalistička štam p arija „Tucović” počela je sa radom 1. m a rta 1920, a
prvi broj „R adničkih novina” štam p an u njoj pojavio se 2. m arta . O ovom
značajnom uspehu rukovodstvo SRPJ(k) je preko ovog b ro ja „R adničkih no
v in a”, u uvodniku „Početak velikog d ela”, saopštilo da je, zahvaljujući svesti
radničke klase iz cele Jugoslavije i naših radn ika u Americi i F rancuskoj, sa
kupljeno, m ada još sve pošiljke nisu stigle, 50.000 d in ara i 12.000 kruna. Sa
prisp elim prilozim a kupljena je štam p arija u vrednosti od 60.000 dinara sa
dve velike m ašine i dve ručne (tigla). Tim e je u d aren a osnova n a kojoj će se
podići velika štam p arija za p o treb e radničkog p o k reta cele zem lje.
Isti broj „R adničkih novina”, u članku „N eposredni zad atak naše štam
p e”, po red ostalog ističe da je zadatak kom unističke štam pe „da se, na što
očigledniji i p lastičniji način, prikaže, u m arksističkoj svetlosti, proces ras
p ad a n ja kapitalističkog društva; da se na m nogobrojnim p ita n jim a iz svako
dnevnog života pokaže n ajširim slojevim a radnog n aro d a da su buržoasko
dru štv o i buržoaska država već po sam om svom sklopu nesposobni da reše
m a i jedno od gorućih p ita n ja današnjeg vrem ena onako kako to interesi
radnog naro d a zahtevaju; da se radnom narodu i u varoši i na selu pokaže da
je jed in i izlaz iz današnje očajne situacije Sovjetska R epublika: vladavina
rad ničkih, seljačkih i vojničkih veća”.
Osnivanje Socijalističke štam p arije „Tucović” je bio nesum njivo jedan
od značajnih preduslova za izdavačku delatnost KPJ. Jer, do njenog osniva
n ja, nije sam o problem bio u skupoći štam p arsk ih m aterijala i usluga, već
je često bio veći problem u štam p an ju p artijsk ih izdanja n a vrem e. Pored
obezbeđenja ažurnosti i svakako daleko jevtinijeg izdavanja listova, knjiga,
b ro šu ra, letaka i dr., dobijeno je mnogo i u m oralnom pogledu.
Akcije za sk u pljanje sredstava za Š tam p ariju nastavljene su i posle n je
nog osnivanja, tako da je do 15. ju n a 1920. od dobrovoljnih priloga prispelo
88.148,82 dinara.49 Od ovih sred stav a utrošeno je 56.000 za nabavku m ašina,
20.000 za prevoz od Novog Sada, m ontažu i druge m aterijale. H a rtija je kup
ljen a od pozajm ica od sindikalnih centrala. Za prva tri i po m eseca (1. m art
— 15. ju n i 1920) o b rt štam p arije bio je 170.489,60 dinara. Tako je štam p arija
u sam om početku rad a ostvarila i izvestan prihod.50
« Isto, 20. XII 1919, 300.

47 Isto, 24. XII 1919, 303.
« Isto, 19.11 1920, 40.
49 U Bosni i Hercegovini je prikupljeno 18.227 kruna; u Hrvatskoj i Slavoniji
2.041 kruna; u Vojvodini 1.622 krune; u Dalmaciji 5.169 kruna; u Srbiji 78.173,32
dinara. Od jugoslovenskih radnika u Parizu stiglo je 341,50, a iz Amerike 3.870 di
nara (PaAHumce HOBHHe, 19. VI 1920, 147 — AOAaTaic).
30 Isto.
81’
Š ta m p arija je rad ila do k ra ja 1920. godine i u njoj su štam pani svi ko
m unistički i sindikalni listovi koji su izlazili u B eogradu, kao i većina p a rtij
skih posebnih izdanja (knjiga i brošura) i više proglasa i letaka. Posle Obzna
ne, socijalisti su u ju lu 1921. pored ostale p a rtijsk e im ovine preuzeli i štam
p ariju .
Osim Socijalističke štam p arije „Tucović" u B eogradu, postojala je R ad
nička štam p arija u Osijeku, čiji je upravnik u ovo vrem e bio Adolf Štum pf,
ko m unista i jed an od u rednika „R adničke rije č i”, i Š tam p arija A leksandra
Taj kova u Slavonskoj Požegi, koji je, takođe, bio istak n u ti p artijsk i ra d n ik i
glavni u red n ik „N arodne volje”. K om unistički listovi i izdanja u drugim m e
stim a štam p ani su uglavnom u privatnim štam p arijam a.
82
Druga glava
BORBA REVOLUCIONARNOG RADNIČKOG POKRETA

ZA LEGALNO IZDAVANJE ŠTAMPE 1921— 1924.
O bznanom je režim K raljevine SHS poveo odlučnu b o rb u protiv revolu

cionarnog radničkog pokreta. Izglasavanjem U stava (28. ju n a 1921) vlast je
ozakonila m on arh iju, centralistički sistem i prevlast srpske buržoazije. Ubrzo
potom , iskoristivši kao povod aten ta te na regenta A leksandra i m in istra Mi-
lorada D raškovića (juna i ju la 1921), S kupština je 1. avgusta 1921. izglasala
već ra n ije p rip rem ani Zakon o zaštiti javne bezbednosti i p o re tk a u državi
(Zakon o zaštiti države), kojim je zab ran jen a KPJ, a kom unistička delatnost
tre tira n a kao zločinačka. T eror režim a se posle toga nastavio te se najveći
deo p artijsk o g rukovodstva našao u zatvoru.
Na taj opšti napad na radnički po k ret rukovodstvo P a rtije nije odgo
vorilo adekvatnom protivm erom . Ono nije pokrenulo p ro le te rija t n a otpor,
već se orijen tisalo na p ro teste i p arlam en tarn i način borbe preko K luba ko
m u n ističk ih n arodnih poslanika, koji je koristeći se poslaničkim im unitetom
svojih članova vodio borbu za u k id an je Obznane.
M eđutim , KPJ je ipak preduzim ala izvesne m ere u cilju prilagođavanja
novonastaloj situaciji. Do sredine 1921. održana su dva plenum a CPV (aprilski
i junski) n a k o jim a su u tom cilju doneta odgovarajuća uputstva. Na junskom
plenum u obrazovan je Zam enički izvršni odbor CPV, koji je posle h apšenja ru
kovodstva P artije po Zakonu o zaštiti države, rukovodio p o k reto m u zemlji.
M ada Obznanom nije izričito bila zabranjena delatnost revolucionarnih
sindikata, ipak je rad ovih radničkih organizacija bio obustavljen. Vlada je u
m aju 1921. dozvolila rad revolucionarnim sindikatim a pod uslovoin p artijsk e
n eu traln o sti, tj. da se ne vezuje ni za jed n u političku stran k u . C entralno ra d
ničko sindikalno veće Jugoslavije je prihvatilo uslove vlade i obnovilo rad
sin d ikata, m eđutim , nakon donošenja Zakona o zaštiti države ponovo je za
b ra n je n njihov rad.
Zbog toga Zam enički izvršni o dbor pokreće akciju za obnavljanje sindi
kata, da bi im ao b a r jed n u organizaciju koje bi okupljala i organizovala p ro
le ta rija t i prek o koje bi P artije m ogle delovati legalno. S redinom septem bra
1921. obrazovan je M eđusavezni sindikalni odbor n eu tra ln ih radničkih sin
d ik ata Jugoslavije (MSO). Iako su sindikati uzeli n eu tra lan naziv, oni su u
83
stvari bili legalni naslednik CRSVJ. Ja n u a ra 1923. MSO m enja im e u C entral
ni rad n ičk i sindikalni odbor Jugoslavije (CRSOJ), ali je u staljen i naziv za ovu
organizaciju od osnivanja bio Nezavisni sindikati. Oni su bili, s obzirom na us-
love, prilično m asovna organizacija: Jfrajem 1922. im ali su o k o 30.000 članova.
R ad P a rtije otežavalo je i p o sto jan je dva p a rtijsk a rukovodstva, koja su
često im ala potpuno različita gledišta o p ita n ju p artijsk e politike. N aim e, po
red Zam eničkog centralnog izvršnog o dbora u B eogradu, u Beču je jugosloven
ska kom u n istička em igracija, septem bra 1921, osnovala Izvršni o dbor KPJ u
em igraciji, k oji je nešto kasnije na in sistira n je Zam eničkog CIO zam enjen sa
tzv. Zagraničnim kom itetom . Osnovna razm im oilaženja ova dva rukovodeća
tela bila su u pitanjim a: da li tre b a analizirati uzroke poraza P a rtije i iz
n jih izvući odgovarajuće pouke i da li tre b a izgrađivati KPJ na ilegalnim
p rincipim a.
Period od Obznane do šesto jan u arsk e d ik tatu re pred stav lja posebnu fazu
u razvitku KPJ, koju karak teriše proces reorganizacije P artije u uslovim a
ilegalnosti i progona, a istovrem eno ideoloških i frakcijskih trv en ja oko
izgrađivanja stavova o najvažnijim p itan jim a daljeg razvoja kom unističkog
po k reta: odnosu legalne i ilegalne p artije, P artije i Nezavisnih sindikata, sa
veznika revolucije (seljaštvo i ugnjetene nacije) itd.
Oko raščišćavanja ovih p ita n ja p ro tek le su i prve tri p a rtijsk e konferen
cije. Prva zem aljska konferencija KPJ, o d ržana u Beču od 3. do 17. ju la 1922,
bavila se vitalnim problem im a kom unističkog pokreta, kao što su organizacio
no, sindikalno, nacionalno i seljačko pitanje. O p ita n ju poraza P artije nakon
Obznane i Z akona o zaštiti države pojavila su se dva su p ro tn a gledišta. Desni
ca je prav d ala poraz i nije bila za analizu njegovih uzroka. Ona n ije bila ni
za stv ara n je ilegalnih organizacija za koje se zalagala levica. N asuprot des
nici, levica je sm atrala da je poraz KPJ bio potp u n i da bi iz toga trebalo
izvući pouke i organizovati P artiju na novim , boljševičkim principim a.
P ojedini članovi SKOJ-a, nezadovoljni politikom p artijsk o g rukovodstva
posle Obznane, kao i pasivizacijom dela p artijsk o g i skojevskog članstva,
pokušavali su da individualnim „crvenim ” tero ro m odgovore n a buržoaski
„beli” tero r. Takva politika bila je pogrešna i nanela je velike štete kom u
nističkom i radničkom p o k retu u celini. Tek krajem 1921. obnovljeno je
cen traln o rukovodstvo SKOJ-a, a tokom 1922. i p o k rajin sk a rukovodstva, i
organizacije. Za d alji rad i razvitak SKOJ-a veom a je značajna njegova kon
ferencija, od ržana od 20. do 22. avgusta 1922. u L jubljani, koja je po svo
jim o d lukam a im ala značaj kongresa. N a njoj je osuđena pojava terorizm a,
lik v id ato rstv a i oportunizm a, a ista k n u ta p o treb a izgradnje ilegalnog ap a
rata. Na drugoj strani, ukazano je n a p o tre b u stv aran ja jedne legalne om
ladinske organizacije u kojoj bi SKOJ im ao rukovodeću ulogu. Na osnovu-
odluke ove konferencije osnovan je Savez radničke om ladine Jugoslavije
(SROJ), k oji je do fe b ru ara 1924. organizaciono bio povezan sa Nezavisnim
sindikatim a. Ovaj Savez, zbog različitog zakonodavstva u zem lji, n ije for
m iran kao jed in stv en a organizacija, već je egzistirao pod različitim nazi
vim a u pojed inim krajevim a države.
U cilju stv ara n ja većih m ogućnosti za legalno delovanje i ra d i oživ
ljav an ja rad ničkog p o k reta u celini, K PJ je u drugoj polovini 1922. p rip re
m ala osnivanje jedne legalne radničke p a rtije . Ove priprem e obavio je beo
gradski p ro le ta rija t i već u ja n u a ru 1923. osnovana je Nezavisna radnička
p a rtija Jugoslavije (NRPJ).
Tako je revolucionarni radnički p o k re t pored Nezavisnih sin d ik ata i
SROJ-a, dobio još jed n u legalnu radn ičk u organizaciju preko koje je dćlo'-
vala KPJ.
D ruga zem aljska konferencija K PJ (9— 12. m aj 1923, Beč) p ro tek la je. u-
idejnim sporovim a levice i desnice oko značajnih problem a p a rtijsk e poli
tike, posebno oko organizacionog i nacionalnog pitanja. U vezi sa organi-!
zacionim p itan jem izraženo je m išljen je da m u treb a posvetiti p u n u pažn ju
84
u cilju iznalaženja najpogodnijih form i ra d a u uslovim a progona i ilegalno
sti. Ukazano je, takođe, na p o tre b u jed in stv a sindikata, u k o jim a treb a stva
ra ti kom unističke frakcije.
Što se tiče nacionalnog p itan ja, KPJ je prvi p u t n a ovoj konferenciji
n ap u stila stav o „nacionalnom je d in stv u ”, m ada se još govorilo o „plem eni
m a” i „plem enskom p ita n ju ”. O dluka konferencije da se o nacionalnom pi
ta n ju vodi jav n a diskusija u p a rtijsk o j štam pi bila je veom a značajna.
Id e jn e b orbe u KPJ nastavljene su i posle Druge konferencije, a bilo
je i p o jav a avangardizm a u redovim a kom unističke om ladine. M eđutim , u
osnovi je i dalje zadržan jed in stv en stav rukovodstva SKOJ-a — da se spo
rovi u KPJ obustave — što je došlo do izražaja i na njegovom Drugom kon
gresu, ju n a 1923. Kongres je, osim toga, insistirao na k o m p ak tn im ilegal
nim organizacijam a, na jednoj, a centralizaciji SROJ-a, n a d ru g o j“ strani.
Na n jem u je ukazano i na p o treb u ekonom ske borbe om ladine, što je do
tad a rukovodstvo kom unističke om ladine zanem arivalo.
T reća zem aljska konferencija K PJ (1—4. ja n u a r 1924. u B eogradu) im a
la je veliki značaj za dalji razvoj kom unističkog pokreta, je r su u njenim
rezolucijam a, koje je sastavila levica, zauzeti m arksistički stavovi o n aj
važnijim p itan jim a strateg ije i tak tik e P artije. Posle šire disk u sije u KPJ
tokom 1923, na ovoj k onferenciji usvojen je znatno pravilniji stav prem a
nacionalnom pitanju: istak n u to je pravo svih nacija n a sam oopredeljenje
do o tcep ljen ja, federativni oblik državnog u ređ en ja na bazi dobrovoljnosti,
rav n o p rav n o st nacionalnih m an jin a itd. Ali, m akedonska i crnogorska na
cija n isu priznate, a uz to je prihvaćena i nerealna p aro la stv a ra n ja fede
rativ n ih radničko-seljačkih rep u b lik a na B alkanu i Podunavlju.
Pored u sv ajan ja više rezolucija (o nacionalnom , agrarnom , sindikalnom ,
m akedonskom i trak ijsk o m p itan ju , p ita n ju fašizm a i dr.), posebno je zna
č a jn a 'o d lu k a Treće konferencije o reorganizaciji P artije n a boljševičkim
p rin cip im a — stvaranjem ilegalnih organizacija po fabrikam a. Ovom odlu
kom treb alo je da se KPJ definitivno oslobodi socijaldem okratskog nasleđa
te rito rija ln e organizacione s tru k tu re i tako omogući njeno efikasnije delo-
,vanje u ilegalnosti.
Režim je budno p ra tio sve akcije NRPJ, odnosno KPJ. N jem u je po
sebno p ala u oči rezolucija o nacionalnom pitan ju , k o ja je o b jav ljen a u ra d
ničkoj štam pi. Zbog toga vlada odlukom m inistarskog saveta od 11. jula
1924, saopštenom dan kasnije, z a b ran ju je rad NRPJ, SROJ-a i Nezavisnih
sindikata. K rajem istog m eseca, kada je došla nova Davidovićeva vlada, do
zvoljen je ra d sindikatim a, dok su N RPJ i SROJ nastavili ra d polulegalno
tam o gde se moglo. N jihova d elatn o st tra ja la je uglavnom do k ra ja 1924.
godine.
N R PJ je u vrem e julske zabrane im ala oko 4.700 članova, dok je broj
članova KPJ iznosio sam o oko 1.000. K rajem 1924. n ajb o lji i n ajak tiv n iji čla
novi N R PJ p o staju članovi K PJ, tako da je broj p artijsk o g članstva n aras
tao na oko 2.400. Uz b ro jn o jačan je, P a rtija se p rip rem ala za prelazak u
p o tp u n u ilegalnost.
U zaista izuzetno teškim uslovim a KPJ je od 1921. do 1924. postigla i
d o sta u sp eh a u akcijam a internacionalne proleterske solidarnosti, b o rb i p ro
tiv belog tero ra, ekonom skim akcijam a itd. P artija je evoluirala u stavu
p rem a nacionalnom i organizacionom p itan ju . M eđutim , taj je proces išao
d o sta sporo, tako da su tek u 1924. zauzeta ispravni ja gledišta o ovim i
.drugim pitan jim a.
F rak cijsk e borbe, započete u ovom vrem enskom razdoblju, usporavale
su organizacionu izgradnju P a rtije n a lenjinističkim principim a. Levica je
uglavnom bila za revolucionarna rešen ja i borila se za o tk la n ja n je opo rtu
nističkog socijaldem okratskog nasleđa. Ona je uočila značaj jedinstva ra d
ničke klase i važnost saveznika p ro leta rija ta ; zalagala se za izgradnju KPJ
n a p rin cip im a dem okratskog centralizm a, za stvaranje ćelija po preduze-
ćim a, za jača n je Nezavisnih sin d ik ata i za veći i n eposredniji uticaj P artije
85
n a rad n ičk u klasu, seljaštvo i ugnjetene nacije. N asuprot tom e, desnica je
zastu p ala socijaldem okratska sh v atan ja o izgradnji P artije i p ita n ju savez
nika rad n ičke klase; potcenjivala je seljaštvo i rad m eđu ugnjetenim n acija
m a; i im ala nepravilno gledište o nacionalnom pitanju. Osim ovih razm im oi-
laženja, u rukovodstvu P artije su još bile jak e tendencije legalnog rada. Stoga
je i veća p ažnja posvećena borbi za legalizovanje p a rtijsk e delatnosti nego
n jenom prilagođavanju ilegalnim uslovim a rada.
U ovim znatno izm enjenim i otežanim uslovim a radnički p o k re t je kroz
b o rb u za legalizovanje svoga ra d a vodio i b orbu za legalno izdavanje svo
jih glasila.
1. ŠTAMPA U IZDAVAČKOJ POLITICI RADNIČKOG POKRETA
Obznanom su zabranjeni svi listovi KPJ, kao i svi drugi vidovi legalne
p ropagande. KPJ je nesprem na dočekala Obznanu. Lišena svojih b ro jn ih gla
sila, dom ova, štam p arija i svih legalnih veza sa m asam a ona se pokazala ne
doraslom takvoj situaciji. P artija nije im ala ni ilegalnih organizacija ni ile
galnog ap a rata, a Obznanu je sm atrala privrem enom m erom , pa je sve svoje
snage u sm erila na borbu za dobijanje prava za legalno delovanje. Glavno
u p o rište ove aktivnosti bio je Klub kom unističkih naro d n ih poslanika u Be
ogradu, k oji je osnovan sredinom decem bra 1920. godine.
Ceneći značaj i ulogu radničke štam pe i literatu re, P a rtija je bez obzira
na neuporedivo težu situaciju u odnosu n a prethodni period n asto jala da ob
novi i nastavi ovu značajnu aktivnost. Na plenarnoj sednici C entralnog veća
od 1. do 6. ap rila 1921, pored ostalog raspravljano je i o štam pi. U rezoluciji
0 političkoj situaciji, donetoj na ovoj sednici, kao jed an od važnijih zadataka
naveden je i ovaj: „R aditi svim silam a na obnavljanju i širen ju štam pe i
kom unističke literature, vodeći računa o uslovim a pod kojim a je K PJ p rin u
đena da ra d i.”1
K om unistički poslanici su 5 ju n a 1921. podneli vladi p red stav k u u kojoj
su pored ostalog tražili da se povuče Obznana, da se otvori S ocijalistička
šta m p a rija i K njižara „Tucović” i p re d a P a rtiji na rukovanje.2 Vlada ne sam o
da nije usvojila ovu predstavku, već je 9. ju la 1921. svu im ovinu p re d ala cen-
tru m ašim a, koji su još 27. m arta 1921. obrazovali Socijalističku ra d n ičk u p ar
tiju Jugoslavije. K rajem ju la zatvoren je i Klub kom unističkih poslanika i
tako je P a rtija ostala bez svog poslednjeg legalnog oslonca.
~ P a rtija je n a jednoj stran i ulagala napore da povrati stan je kakvo je bilo
p re Obznane, a na drugoj je pokušavala da se prilagodi novonastaloj situaciji
1 iznađe nove m ogućnosti za delovanje. Na sednici C entralnog veća od 19.
ju n a 1921. doneta su U putstva za izgradnju p artijsk e organizacije pod reži
m om Obznane. U njim a je konstatovano da je P artija od Drugog kongresa
izvršila veliku propagandu kom unističkih ideja i postigla dobre rezultate.
Ali sa u spesim a propagande i agitacije nije išao uporedo i organizacioni raz
vitak, je r su u to vrem e p rim ljeni m nogi novi neiskusni članovi, koji se zbog
n ed o statk a knjiga, b ro šu ra i revija nisu mogli obrazovati za k ra tk o vrem e.
Zbog toga je na ovoj sednici ukazano n a p o treb u organizacije P artije na no
vim principim a, kako bi se u ilegalnosti moglo raditi, pored ostalog, n a ši
re n ju kom unističkih knjiga i novina.3
N a istoj sednici usvojen je P ravilnik za rad m esnih organizacija, Pravil
nik za ra d p artijsk ih poverenika u preduzećim a i kom unističkih frak cija u
sin d ik atim a i Pravilnik o rad u kom unističke ćelije. U svim ovim pravilnicim a
1 A-CK SKJ, CK, 1921/4, Rezolucija o političkoj situaciji.

2 Triša Kaclerović, Komunistički klub poslanika Ustavotvorne skupštine, Četr-
deset godina, I, str. 136.
3 A-CK SKJ, Kl, 1921/9, Uputstvo CPV KPJ.
86
vidna je težnja da se nastavi izdavanje p artijsk e štam pe, ikao i n jeno širenje
m eđu članstvo P artije i sin d ik ata i m eđu radnike uopšte.4
K ako je O bznanom bio za b ran jen i ra d SKOJ-a i njegov organ „Crvena
zastav a”, i kom unistička om ladina je razm atrala p itan je izdavanja štam pe u
novim uslovim a rada. U jed n o m pism u K om unističkoj om ladinskoj dntema-
cionali iz m aja 1921. ukazano je n a p otrebu p o k re ta n ja b ilte n a kao što je
bila „Crvena zastava”, ali da su za to p o treb n a velika sredstva. Osim toga,
u n jem u je dalje rečeno da letke tre b a redovno izdavati, kao i po jed n u b ro
šu ru m esečno. Da bi se ovo realizovalo, u pism u je naglašeno da je potrebno
k u p iti pisaću i d ru k m ašinu.5
Z akonom a zaštiti države predviđene su surove kazne za kom unističku
d elatn o st, pa čak i sm rtna. K PJ je bila prinuđena d a se povuče u potpunu
ilegalnost i da pronalazi nove form e legalnog delovanja. K ako je centralno
p a rtijsk o rukovodstvo uglavnom bilo uhapšeno, ovu ulogu preuzeo je Zame-
nički izvršni o d bor KPJ. On je radio n a stv aran ju N ezavisnih sindikata, je r
je rascep u sin d ikatu bio očigledan i nije se moglo više ra ču n ati na obnovu
CRSVJ i njegovih organizacija. Tako je 14. septem bra 1921. osnovan Među-
savezni sindikalni odbor. On je već n a drugoj svojoj sednici, 27. oktobra
1921. odlučio da pokrene cen traln i organ Nezavisnih sindikata, m ada se to
im alo u vidu već od fo rm ira n ja MSO.
K rajem decem bra 1921. usvojen je Privrem eni pravilnik MSO n eu tral
nih sin d ik ata Jugoslavije, u kom e su kao zadaci O dbora navedeni i sledeći:
„Izdavanje originalnih i prevedenih b ro šu ra radi upoznavanja ra d n ik a sa sin
dikalnom borbom ; izdavanje svoga organa rad i ra sp ra v lja n ja i odbrane eko
n o m skih in teresa i prava rad n ičk e klase.”6
K PJ nije napustila b o rb u za legalizovanje svoje delatnosti, ali je ipak
n asto jala da se prilagodi novonastaloj situaciji i tražila je odgovarajuća reše-
nja. U „Tezam a o političkoj situ aciji i zadacim a K P J” od 20. o k to b ra 1921.
naglašeno je da politička situ acija nalaže dva vida delovanja P artije: legalni
i ilegalni. U n jim a se o p ita n ju izdavačke delatnosti kaže d a bi P a rtija trebalo
d a ra d i legalno u sindikalnoj štam pi, zatim u političkoj štam p i za borbu p ro
tiv režim a, belog tero ra i za legalizaciju P artije. U oblast ilegalnog rada, p re
m a tezam a, dolazi, pored ostalog, „O rganizovanje kom unističke štam pe, i to:
a) cen traln i organ P artije, b) teo rijsk a biblioteka, c) agitaciona biblioteka,
d) leci i e) internacionalna inform ativna služba”.7
G rupa članova KPJ u Beču je već početkom 1921. godine izdavala štam
p u i lite ra tu ru preko Jugoslovenskog odeljenja R adničke knjižare, koju je
ilegalnim kanalim a slala u Jugoslaviju. U septem bru iste godine u Beču je od
članova KPJ koji su se nalazili u em igraciji, form iran već p om enuti Izvršni
o d b o r KPJ u em igraciji. R ukovodstvo KPJ (Zamenički CIO) n ije priznalo ovaj
rukovodeći organ KPJ u em igraciji i zahtevalo je da se on ukine, a d a se
u m esto njega fo rm ira K om itet za internacionalnu propagandu, za veze sa
K om internom i za izdavanje štam pe i literatu re. Tako d a je ubrzo došlo do
osn iv an ja Zagraničnog kom iteta, čiji su rad u početku znatno om etali pojedini
bivši članovi Izvršnog o dbora KPJ u em igraciji (S. M arković i Ilija Milkić),
Dok je centralno p a rtijsk o rukovodstvo u zem lji posle O bznane bilo ori-
jen tisan o sam o n a legalno izdavanje štam pe, dotle su, n a drugoj strani, lo
kaln a rukovodstva pokušavala da pokrenu ilegalne listove. O blasno rukovod
stvo K PJ u Zagrebu je neposredno posle donošenja O bznane održalo sastanak
sa pred stav n icim a p artijsk ih , sindikalnih i skojevskih organizacija i donelo
od luku da se bez obzira n a progone i hap šen ja nastavi sa ra d o m . U vezi sa
štam p o m prvobitno se m islilo n a obnavljanje „Novog sv ijeta” pod drugim
4 Isto.
« A-CK SKJ, KOI, 1921/2, Pismo KOI (dat. 12. V 1921).
8 OpraHii3onami paAHHK, 29. X II 1921, 17.
7 A-CK SKJ, K l 1921/12.
87
im enom , ali s obzirom d a vlasti nisu dozvolile izdavanje ovog lista, odlučeno
je da se pokrene ilegalni list „K om unista”. R ukovodstvo SKOJ-a u Zagrebu
je takođe iniciralo izdavanje ilegalnih listova.
v. P rva zem aljska konferencija KPJ (Beč, 3—>17. jul 1922), pored ostalih
p itan ja, d osta je. rasp rav ljala o izdavačkoj delatnosti P artije. Posebno je bilo
žučnih d isk usija u vezi sa pok retan jem lista „B orba” izm eđu K am ila Hor-
vatina, jednog od njenih pokretača, i Slavka K aurića, pok retača i urednika
sindikalnog lista „Š tam p a”. U izveštaju CK KPJ, koji je podneo K ošta Nova-
ković, rečeno je da je dejstvo kom unističke štam pe na radnički p o k ret bilo
vrlo povoljno i da je ona bila na visini svojih zadataka. Ali privrem eno obu
stav ljan je p a rtijsk ih organa „Slobodne reči” (Beograd) i „B orbe” (Zagreb)
p re d sta v lja grešku, s obzirom „da u n u tra šn ja p a rtijsk a situ a c ija ”, n ije bila
tak o lo ša .s'
0 štam pi je na konferenciji govorio i Sim a M arković. On je naglasio da
sa organizacijom p a rtijsk e štam pe nije zadovoljan, da bi ona m orala biti stro
go centralizovana i da njene redakcije treb a da od ređ u je C entralni kom itet.
Uz to je ukazao da nije bilo političkih direktiva za pisanje i da su zbog toga
u štam pi činjene greške, posebno u „Delavskim novicam a” a bilo je p ro p u sta
i u „O rganizovanom ra d n ik u ” i „Š tam pi”.9
Na petoj sednici kritikovani su „Slobodna reč” i „B orba”, a posebna kri
tik a upućena je listu „ S u tra ”, zbog toga što nije donosio nikakva politička
u p utstva. Ovaj list, istak n u to je, p o k ren u t je zbog Vidovdanskog procesa, a
p restao je da izlazi iako proces nije bio završen. B udući da je bio dnevni list,
utoliko je bilo važnije da nastavi sa izlaženjem . Dalje je rečeno da štam pa
nije bila d o rasla političkoj situaciji i da su m nogi m om enti ostali neisko-
rišćeni.10 . ......,1 v
U odlukam a o izveštajim a Prve zem aljske konferencije je pored ostalog
konstatovanO: „Da je Zakon o zaštiti države zatekao našu P a rtiju nedovoljno
duhovno i organizaciono p rip rav n u za rad pod režim om legalizovanog belog
tero ra ( . .. ) ”. Zatim da je jed an od uzroka što je P a rtija došla u relativno te
žak položaj bio je i taj „što se na ilegalan ra d (izgrađivanje ilegalnih organi
zacija, ilegalne štam pe i dr.) nije obratilo dovoljno pažnje pre kao i posle
O bznane.”11
U „Tezam a o političkoj situaciji i zadacim a K P J” usvojenim na ovoj kon
feren ciji, navedeno je da oblasti ilegalnog ra d a p rip ad a i organizovanje kom u
nističke štam pe. M eđu ovim poslovim a su: ,,a) centralni organ P artije, b)
teo rijsk a biblioteka, c) agitaciona biblioteka, d) leci, e) obaveštavanje in ter
nacionalne štam p e”.12 „Rezolucija o političkoj situaciji i najbližim zadacim a
P a rtijć ” u vezi sa izdavačkom delatnošću naglasila je da K PJ pored ilegalne
p a rtijsk e i sindikalne štam pe, teoretske i agitacione biblioteke tre b a da iz
d aje i ilegalne političke i sindikalne listove i druge p ublikacije.13
Prva zem aljska konferencija SKOJ-a (20—22. avgusta 1922. u Ljubljani),
đonela je posebnu „R ezoluciju o štam pi SKOJ-a” u kojoj je rečeno da SKOJ
m o ra im ati ilegalnu štam p u čiji će zadatak biti da obaveštava članstvo: o
m eđunarodnom kom unističkom pokretu, prvenstveno om ladinskom ; o u n u
tra šn jo j situaciji u zem lji i neposrednim zadacim a kom unističke om ladine'
da piše o svim drugim p itan jim a koje in tere su ju om ladinu, a o kojim a se
ne može p isati javno. ‘ -
8 A-CK SKJ, Kl, 1922/16-1-a, Materijali I konferencije. Zapisnik sa I sednice od

3. VII 1922. ;
- 9 A-CK SKJ, Kl, 1922/16-1-D, Materijali I konferencije. Zapisnik sa IV sednice ođ
6. VII 1922.
10 A-CK SKJ, Kl, 1922/16-1-E, Materijali I konferencije. Zapisnik sa V sednice od
7. VII 1922. '■
11 A-CK SKJ, Kl, 1922/16-^5, Odluka I zemaljske konferencije KPJ 0 izveštajima.
12 A-CK SKJ, Kl, 1922/16—10.
13 A-CK SKJ, Kl, 1922/16—11. ‘ * ............V , f r '-k <
S obzirom da se ilegalna štam p a ne može dovoljno širiti u m asam a to
SKOJ, p rem a rezoluciji; m ora im ati i legalnu štam pu, čiji će zadatak biti: da
u b rza i populariše organizaciono u jed in jen je om ladine u granicam a legalno-
sti, da bude in stru m en t ekonom ske borbe m ladih radnika, da klasno vaspi-
tava i k u ltu rn o uzdiže radničku om ladinu i dr. Zem aljska konferencija je
odlučila da SKOJ pokrene centralni organ „Crvenu zastavu”, u m estu gde
Izvršni odbor odredi; da list bude deljen svim članovim a SKOJ-a; a njegovo
u ređ iv an je da obavlja Izvršni odbor. Oblasni sek re ta rija ti m ogu izdavati ko
p iju centralnog organa na svim jezicim a, s tim što su obavezni da šalju Iz
vršnom odboru p et p rim erak a radi kontrole.
U rezoluciji je dalje navedeno da se ilegalna štam pa ne može ra stu ra ti u
širim slojevim a om ladine pa je zato potrebno p o k ren u ti legalni organ SKOJ-a
u B eogradu „Mladi ra d n ik ”*/ kao centralni organ Saveza radničke om ladine,
a u Sloveniji „P roletarsku m lad in u ”. Redigovanje ovih listova obavlja će le
galne organizacije zajedno sa ilegalnim Izvršnim odborom .14
Na osnivačkoj konferenciji Nezavisne radničke p a rtije Jugoslavije (13. i
14. ja n u a ra 1923. u Beogradu) na dnevnom redu bila je i štam pa. R eferenti su
bili Đ u ro Cvijić i M oša P ijade.15 Na ovoj konferenciji usvojen je i S tatut. U
n jem u je u vezi sa izdavačkom delatnošću predviđeno da C entralni odbor
NRPJ u n ajsk o rije vrem e pokrene centralni organ, a da P a rtija može im ati i
druge organe u pojedinim m estim a, kao i svoje časopise. Zem aljsko veće,
kao glavni upravni, nadzorni i izvršni organ, prem a S ta tu tu , b ira članove re
d akcije svih p artijsk ih organa, kao i urednike časopisa i p a rtijsk e biblioteke.
S ta tu t je, takođe, predvideo da C entralni o dbor Zem aljskog veća, u slučaju
potrebe, može privrem eno postavljati redakcije, o čem u definitivno odlučuje
Z em aljsko veće na svojoj prvoj sednici.16 Stroga centralizacija p artijsk e izda
vačke delatnosti bila je, dakle, i ovaj put predviđena.
Prva zem aljska konferencija Nezavisnih sindikata (27—29. jan u ara 1923.
u Beogradu) rasp rav ljala je i o izdavačkoj delatnosti i donela je Rezoluciju
0 štam pi. U njoj se, pored ostalog, kaže: „0 izdavanju sindikalnih listova i
njihovom u k id anju donosi Izvršni odbor CRSOJ odluku koja je izvršna.
C elokupna sindikalna štam pa sto ji pod kontrolom Izvršnog odbora CRSOJ
1 dela po njegovim direktivam a. Svaki pokušaj p o k re ta n ja sindikalnih listova
od stran e saveza, m esnih veća, pojedinih organizacija ili članova u sastavu
CRSOJ, a bez o do b ren ja Izvršnog odbora ili izvan njegovih direktiva, sma-
traće se za odm etništvo od sindikalnog p o k re ta i im a se najenergičnije
su zb ijati.”17
I u ovoj rezoluciji se in sistira na strogoj centralizaciji. Razlozi su višestru
ki, a m eđu njim a: finansijska sredstva za štam pu bila su nedovoljna, a ne
d o stajalo je i stručnog k a d ra za u red jiv an je listova, i posebno, centralizaci
jo m se htelo obezbediti jedinstvo stavova svih re d ak cija o najvažnijim p ita
n jim a p a rtijsk e i sindikalne politike, je r se pojedini forum i nisu uvek sla
gali sa odlukam a cen traln ih rukovodstava.
N a ovoj konferenciji je odlučeno da se odm ah pokrene m esečni sindi
kalni bilten za teo re tsk a i p ra k tič n a p itan ja sindikalne politike, nam enjen p r
venstveno in fo rm isanju i obrazovanju sindikalnih funkcionera.18
O p artijsk o j štam pi bilo je dosta govora i na Drugoj zem aljskoj konfe
ren ciji KPJ, održanoj u Beču od 9. do 12. m a ja -1923. Iako štam pi nije bila
posvećena posebna tačka dnevnog reda, o njoj se detaljn o raspravljalo i do-
neto je više zaključaka i odluka, koje su obuhvaćene rezolucijam a konferen
cije. U rezoluciji „O rganizacioni problem i naše P a rtije ” bilo je predviđeno
da se osnuje O deljenje za štam pu, koje bi pisalo članke o svim važnijim pi
tan jim a i slalo ih svim redakcijam a. Time bi se izbegli ra n iji propusti, ikoji
14 Žarko Protić, n.n., str. 72—73; A-CK SKJ, KOI, 1922/4—7." V .
15 PaAHHK, 31. I, 1923, 10. Y- « "a
16 HcropujcKU apxue KIIJ, II, crp. 288. ,
17 Oprann30BaHH p &ahhk, 15. II 1923, 13.
18 H c t o . ■ ' ■ ..i-*. * Si
89
su p ro isticali iz nedovoljne obaveštenosti i nepravilne orijen tacije pojedinih
redakcija. Da bi O deljenje odgovorilo ovom zadatku u rezoluciji se in sistiralo
da ono bude dobro organizovano i obavešteno, a trebalo je da p rim a izveštaje
iz cele zem lje. U ređivanje lokalnog dela, p rem a rezoluciji, ostavljalo se re
dakcijam a, s tim što bi ih kontrolisalo O deljenje za štam pu, k o je tre b a da
bude u stalnom ko n tak tu sa Izvršnim odborom P artije.19
„U putstvo za rad organizacija K P J”, takođe doneto na Drugoj konferen
ciji, govori i o odnosu izm eđu ilegalne (KPJ) i legalne p a rtije (NRPJ) i u k a
zuje da legalna štam pa m ora biti potpuno u ru k am a ilegalne p artije. U Uput-
stvu je ista k n u ta i potreba za p o k retan jem legalne revije (časopisa) i lista
n a nem ačkom jeziku. Organizaciju raspodele i izdavanja štam pe i lite ra tu re
trebalo bi — predviđalo je U putstvo — izvršiti tako da ni u kojem slučaju ne
može b iti ugušena, dok bi urednici i u slučaju progona bili dužni da nastave
svoj rad :20
P o treb u da se pokrene revija u kojoj bi se „m ogla tre tira ti razna p rin
cipijelna, teo retsk a i taktička p ita n ja ”, isticala je i „Rezolucija o u n u tra šn jim
sporovim a u K P J”.21
Rezolucijom „Politička situacija i neposredni zadaci K P J” predviđeno je
da sve snage tre b a u sred sred iti „na organizovanje, štam p an je i ra stu ra n je
ilegalne lite ra tu re i centralnog p artijsk o g ilegalnog organa” i započeti siste
m atsko izdavanje legalne p artijsk e i sindikalne lite ra tu re 22
U posebnoj „Rezoluciji o p itan ju poslednjih događaja u radničkom po
k re tu u Sloveniji” rečeno je da je u L jubljani potrebno p o k re n u ti p a rtij
ski dnevni list i list n a nem ačkom jeziku nam enjen nem ačkoj nacionalnoj m a
n jin i u celoj Jugoslaviji. U njoj je ukazano i na p o treb u da p a rtijs k i i sin
dikalni funkcioneri stalno p rate pisanje slovenačke p artijsk e štam pe 23
N eposredno posle Druge p a rtijsk e k onferencije održana je p len arn a sed-
nica CPV (13— 16. m aja 1923), koja je p ita n ja rasp rav ljan a n a konferenciji u
vezi sa izdavačkom delatnošću precizirala i donela odgovarajuće odluke. Na
sednici su određeni urednici listova, i to: „B orbe” — Đuro Cvijić, „G lasa slo
bode” — Ivan Vuk, „R adnika” — Vaso Srzentić i Moša Pijade. Osim toga,
razm atran a je i m ogućnost p re ra sta n ja „R adnika” u dnevni list, ali je kon-
statovano da je to nerealno i da list prvo treb a da se stabilizuje kao nedelj-
nik. U vezi sa listom na nem ačkom jeziku predloženo je da se izdaje u Slo
veniji, s obzirom da se u Vojvodini ne bi m ogao održati zbog cenzure, ali da
bude n am en jen radnicim a nem ačke n aro d n o sti u celoj K raljevini SHS. U tom
cilju treb alo bi u Vojvodini fo rm irati podredakciju. Iznošeni su i predloži da
ovaj list bude istovrem eno i sindikalni organ, ali oni nisu usvojeni. Tako je
prihvaćeno da list bude organ KPJ. Za njegovog glavnog ured n ik a određen je
G m ainer iz L jubljane.
Na sednici je odlučeno da se legalna revija pokrene latinicom n a 32 stra
ne u ro k u od dva m eseca (m islilo se n a časopis „B orba”), a ilegalni ciklosti-
lirani b ilten odm ah, je r za ilegalnu re v iju tren u tn o nije bilo nikakvih uslova.24
P itan jem štam pe bavila se i sednica Izvršnog o dbora KPJ od 8. ju la
1923, n a kojoj je predloženo da se u H rvatskoj i Dalm aciji pokrene list za
seljake. Užem Izvršnom odboru sednica je naložila da čim dobije sredstva
reorganizuje štam pu, poveže se sa svim red ak cijam a i direktno im d aje uput-
stva za p isanje. U slučaju da redakcije ne p o štu ju preporuke, uži Izvršni od
b o r o tom m o ra da obavesti širi Izvršni odbor.25
19 A-CK SKJ, Kl, 1923/29—3, Zapisnici sa Druge zemaljske konferencije.

20 A-CK SKJ, Kl, 1923/29—5.
21 A-CK SKJ, Kl, 1923/29—6.
22 A-CK SKJ, Kl, 1923/29—7.
2S A-CK SKJ, Kl, 1923/29—13.
24 A-CK, SKJ, Kl 1923/30, Zapisnik sa plenarne sednice CPV KPJ.
25 A-CK SKJ, Kl, 1923/42, Zapisnici sednice.
90
O organizaciji p artijsk e štam pe raspravljalo je i P ok rajin sk o p artijsk o
veće za Sloveniju na sednici od 22. ju la 1923. U usvojenoj rezoluciji o stran-
kinem tisku se kaže da p a rtijsk a štam p a sto ji na slabim nogam a. „Glas svo-
bode" i „S trokovna b o rb a ” izlaze u prem alom tiražu, iz dva razloga: prvo,
zbog fin ansijske krize i, drugo, što nisu n a takvoj visini, ni po sadržini ni
obliku, da bi m ogli zainteresovati radničku klasu. „Glas svobode” u posled-
n je vrem e p o staje zanim ljiviji, je r se otresao prevelikih lite ra rn ih podlistaka.
N a sednici je kao važan zadatak istak n u ta p o treb a da se radnici p rid o b iju za
dopisnike, kao i da se energičnije vodi akcije za širenje štam pe.26
U p ro je k tu rezolucije „O pšta situacija u zem lji i naši najbliži zadaci” s
k ra ja 1923, pripem ljenom za zem aljsku konferenciju NRPJ, kao najvažniji
zadaci su istaknuti: organizacija štam pe i njeno ra stu ran je; izdavanje o ri
ginalnih i prevodnih b ro šu ra sa propagandističkim i akcionim karakterom ;
izdavanje letaka o n ajak tu eln ijim p itanjim a; posebna pažnja da se posveti
om ladinskoj štam pi. U p ro je k tu rezolucije je konstatovano da ned o statak
socijalističkog znanja i v asp itan ja postoji kako kod radničkih m asa tako i kod
p a rtijsk ih funkcionera. Zato zadatak P artije m ora da bude osposobljavanje
p ro le ta rija ta za teoretsko i p rak tičn o vođenje klasne borbe.27
S e k re ta rija t žena NRPJ je u novem bru 1923. usvojio P rivrem eni pravil
nik o radu, u kom e je m eđu zadatke S ek re ta rijata uvršćeno da nastoji da u
n ajsk o rije vrem e pokrene svoj organ „Jednakost” 28 K asnije, u 1924, u je d
nom d okum entu se kaže da S e k re ta rija t žena kom unista obnavlja svoj rad
i da će u skoro uz pom oć Izvršnog odbora P artije ponovo p o k ren u ti svoj o r
gan „Jed n ak o st”.29
T reća zem aljska konferencija KPJ ( 1— 4. ja n u a ra 1924. u Beogradu) po
svetila je posebnu tačku dnevnog red a p artijsk o j štam pi. Osim toga, u više
rezolucija razm atrano je i p itan je štam pe. U Rezoluciji o organizacionom
p ita n ju istak n u to je da bi treb alo fo rm ira ti specijalne odbore za najvažnije
oblasti p a rtijsk e delatnosti, m eđu kojim a i za agitaciju i propagandu, štam
pu i d r.30 U Rezoluciji o izveštaju konstatovano je da je p a rtijsk a štam pa bila
p reviše ap stra k tn a , da nije vodila dovoljno računa o širokim m asam a, usled
čega je zapela u duboku finansijsku krizu, dok se n jen duhovni uticaj sveo
n a n a jm an ju m eru.31 U Rezoluciji o finansijskom sta n ju P a rtije predviđeno
je da nedeljni p artijsk i listovi m ogu im ati sam o jednog plaćenog urednika
i jed n o g ad m in istrato ra, a ukoliko izlaze više od je d a n p u t nedeljno, ali ne i
svaki dan, m ogu im ati najviše dva urednika. Za u red n ik a časopisa „B orba”
rečeno je da ne sm e biti stalni, već honorani.32
U Rezoluciji o agrarnom* p ita n ju ukazano je da će P a rtija izdavati p opu
larn e b ro šu re za seljake, da će n a sto ja ti da pokrene posebne p a rtijsk e listove
za seljake, a u ostaloj štam pi će ustanoviti posebne ru b rik e nam enjene pro-
blelim a sela.33 U Rezoluciji o političkoj situaciji naglašeno je da je jedan od
zad atak a P artije „da se svom energijom baci n a izgradnju, šire n je i obezbe-
đ enje štam pe i lite ratu re u cilju podizanja um nog i duhovnog nivoa pojedi
n aca i organizacija.”34 Na p o treb u p o k re ta n ja jednog legalnog neutralnog li
sta koji bi kritikovao današnji režim i iznosio negativne stran e državne u p ra
ve, posebno vojske i vojne uprave, ukazala je R ezolucija o antim ilitarizm u.35
28 Ž. Protić, n.n., str. 73—74.

*7 A-CK SKJ, Kl, 1923/69.
28 PaAHHK, 18. XI 1923, 92.
29 A-CK SKJ, Kl, 1924/33—2, Izveštaj o stanju i radu NRPJ.
30 A-CK SKJ, Kl, 1924/1—2.
31 A-CK SKJ, Kl, 1924/1—4.
32 A-CK SKJ, Kl, 1924/1—3.
33 HcropujcKu apxue KT1J, II, CTp. 80.
34 A-CK SKJ, Kl, 1924/1—5.
35 A-CK SKJ, Kl, 1924/1—9.
91
K onferencija je za glavnog u re d n ik a centralnog organa „R adnika” odre
dila K ostu Novakovića, a za u re d n ik a časopisa „B orba” Životu Miloj kovića.30
N ezavisni sindikati su takođe na sastancim a svojih forum a raspravljali
o štam p i i donosili odgovarajuće zaključke. Nakon godinu dana od Prve ze
m aljske konferencije Nezavisnih sindikata, koja je donela posebnu rezolu-
ciuj o štam pi, na plenarnoj sednici CRSOJ od 27. do 29. ja n u a ra 1924, us
vojena je odluka o izm enam a i dopunam a ove rezolucije. Ona se sasto jala u
sledećem : da se „Organizovani ra d n ik ” u B eogradu štam p a ćirilicom i latini
com, a da se prem a m aterijalnim m ogućnostim a izdaje i list pod istim im e
nom n a m ađarskom i nem ačkom jeziku. Isto tako, da se izdaje list na slo-
venačkom jeziku i jedan latinicom za H rvatsku i Slavoniju. P o k retan je ovih
listova odobravaće Izvršni o d b o r sam o u slučaju ako b udu osigurana dovolj
n a m a terijaln a sredstva da bi listovi mogli uredno izlaziti b a r je d n a p u t ne
deljno. U drugim pok rajin am a sindikalni listovi se m ogu p o k re ta ti sam o po
o d o b ren ju IO CRSOJ, ako se proceni da je sindikalni p o k re t u n jim a dovolj
no razvijen i, naravno, ako su obezbeđena finansijska sredstva.37
Košta Novaković, partijski radnik i publicista,

urednik i saradnik komunističke štampe
Prvi kongres SROJ-a (10. fe b ru ara 1924) doneo je R ezoluciju o štam pi

ko ja je kao glavni zadatak om ladinske štam pe istakla bu đ en je klasne svesti
kod širokih m asa proleterske om ladine. K ritikujući štam p u zbog p isanja
teškim , i za radnike nedovoljno razum ljivim stilom , bez k o n k retn ih p rim e ra iz
života radničke i seoske om ladine, u rezoluciji je ukazano na p o treb u izrade
jedinstvenog program a za sve om ladinske listove. Ista k n u ta je i p o treb a po
k re ta n ja om ladinskog časopisa ukoliko se obezbede uslovi.38
38 A-CK SKJ, Kl, 1924/4, Izveštaj Komunističkoj internacionali. \

37 OpraHH30BaHH paAHHK, 20. III 1924, 19. ■ . >- •
38 A-CK SKJ, KOI, 1924/4—6. V •> s!'v..
92
P a rtija je i u toku 1924. u više nav rata diskutovala o izdavačkoj delatno-
sti i preduzim ala niz k o n k retn ih m era i akcija. Na sednici Izvršnog odbora
CPV K PJ od 17. do 19. m a rta 1924. pored analize s ta n ja štam pe doneto je i
više odluka. Rešeno je da prosvetni o d b o r izradi d etaljan plan po kom e će se
izdavati dela za p rak tičan prosvetni rad u p artijsk o j školi, da se prihvati os
tav k a u red n ik a „B orbe" i im enuje Ivo B aljkas za novog urednika. Odlučeno
je da se odm ah pokrene list na nem ačkom jeziku i da se ubrza ak cija za p ri
k u p ljan je p retp late, naročito u Sloveniji.39
N a ovoj sednici bilo je govora i o obnavljanju lista u S arajevu. Zaklju
čeno je da se sam o nabave sred stv a za štam panje, a kasnije d a se odluči o
njegovom izdavanju u sporazum u sa Izvršnim odborom . Do pojave lista p red
viđeno je da Izvršni o d b o r obezbedi za svaki broj „R adnika” i „B orbe" po
dva-tri stupca o delovanju radničkog p o k reta u Bosni i H ercegovini.40
P lenarna sednica CPV KPJ održana od 11. do 13. ap rila 1924, raspravljala
je i o aktuelnim zadacim a izdavačke delatnosti. K onstatovano je da se listovi
ne u re đ u ju dobro i da posluju sa deficitom , uglavnom zbog zaplena. U vezi
sa nekim prigovorim a da se ne pokreće list na nem ačkom jeziku, podvučeno
je da se neće ni izdavati sve dok se ne obave p o trebne priprem e, je r pokrenu
ti list p a da se pojave sam o jed an ili dva b ro ja nem a nikakvog sm isla. Time
bi kom prom itovali i sebe i list. Isto m išljenje izneto i u vezi sa izdavanjem
„B ilten a” i letaka.41 U Rezoluciji o izveštajim a, usvojenoj na ovoj sednici,
rečeno je da su redakcije u provinciji dužne da traže u p u tstv a za uređivanje
i da cen traln i organ „R adnik” tre b a da daje osnovne sm ernice ovim li
stovim a.42
N a plenarnoj sednici Zem aljskog veća NRPJ održanoj 13. i 14. ap rila 1924.
u B eogradu, raspravljalo se o organizaciji P artije. R eferat o štam pi i prosvet-
nom ra d u podneo je Filip Filipović. Sednica je za u red n ik a „Glasa svobode”
im enovala Cirila Štukelja, a za u red n ik a lista „B orba” V ladim ira ćopića.43
K ošta Novaković određen je za U rednika „R adnika”, a Filip Filipović za
u re d n ik a časopisa „B orba” i M arksističke biblioteke.44 Na sednici je usvo
jen o više rezolucija, m eđu kojim a i Rezolucija o štam pi k oju je sastavio Filip
Filipović.
Ova Rezolucija u prvom članku ističe: ,,1. Bez političke štam pe ne da
se ni zam isliti u savrem enoj E vropi nijedan p o k ret koji bi se m ogao nazva
ti p o ltičkim pokretom . Bez dobro uređivane radničke štam pe mi ne može
m o da koncentrišem o sve elem ente političkog nezadovoljstva i p ro testa u
zem lji i da pom oću n jih snažim o borbeni po k ret p ro le ta rija ta .” Dalje je
rečeno da štam pa nije sam o pro p ag an d ist i ag itato r već i kolektivni organi
zator. Članovi P artije pored bav ljen ja ra sp ro stran jen o šću štam pe, m oraju
da se jav ljaju i kao dopisnici. U svim novinam a treb a da se uvedu rubrike
iz radničkog života i dopisi iz u n u trašn jo sti. Agitaciju za štam p u treb a po
jačati, kao i b o rb u protiv kapitalističke i socijalreform ističke štam pe. U Re
zoluciji je naglašeno da „bez svakodnevnog organa P a rtija ne može im ati ni
kakav veći uticaj na naš politički život”. Već p o k ren u tu ak ciju za form iranje
F onda „R adnik” kao dnevni list, tre b a zato dovesti do k raja. U tom cilju
38 A-CK SKJ, Kl, 1924/16—1 i 2, Zapisnik sednice IO održane od 17. do 19. III
1924.
40 A-CK SKJ, Kl, 1924/16—5, Zapisnik sednice IO održane od 17. do 19. III 1924,
Izveštaj Oblasnog sekretarijata BiH.
41 A-CK SKJ, Kl, 1924/22—1, Zapisnik sa sednice Plenuma CPV KPJ od 11. do 13.
aprila 1924. godine.
42 A-CK SKJ, Kl, 1924/22—2, Zapisnik sa sednice Plenuma CPV KPJ od 11. do 13.
aprila 1924.
43 Borba, 24. IV 1924, 19, Prva sjednica Zemaljskog vijeća NRPJ.
44 MnpocAaB H hkoah H, AeAaTHocT H PnJ nocAe Tpehe 3eMaA>cKe Konêpenimje
y BeorpaAY, roduuihbav: zpada Eeoipada, 1964, IX—X, ctp. 554.
93
organizovati N edelju za radničku štam p u i u to vrem e d ržati konferencije,
zborove, p red av an ja i sak u p ljati dobrovoljne priloge.
U vezi sa radom u sindikalnoj štam pi u Rezoluciji se kaže: „P artija im a
preko svojih članova u sindikatim a staviti pod svoj pun uticaj pisanje sin
dikalne štam pe. U svim a važnijim p itan jim a P artija je dužna preko svojih
član o v a.d a organizuje jedinstvenu i plansku akciju kroz celokupnu političku
i sindikalnu štam p u .”
Časopis „B orbu” i M arksističku biblioteku dužni su da čitaju u prvom
red u p artijsk i i sindikalni funkcioneri, kaže se u Rezoluciji, je r „jedna p ro
letersk a p a rtija se ne može nazvati revolucionarnom ako n išta ne rad i na iz
g rad n ji i p rim en jiv an ju m arksističke te o rije ”. Da bi se olakšao ra d pro p a
g andistim a i agitatorim a potrebno je, pored teo rijsk e M arksističke biblio
teke, što p re pokrenuti i Agitacionu biblioteku. U njoj bi se objavljivale po
p u larn e agitacione brošure, u kojim a bi se rasp rav ljalo o aktuelnim p itan ji
m a iz svakodnevnog života i popularne objašnjavale p aro le proklam ovane u
p artijsk im rezolucijam a.45
Jed an izveštaj o stan ju u P artiji iz m aja 1924. upućen K om interni ukazi
vao je da celokupnom p artijsk o m štam pom rukovode kom unisti. Navedeno
je da se i sindikalna štam pa nalazi u ru k am a članova KPJ, m ada P a rtija nije
uspela da je u potpunosti podvrgne svojoj kontroli u pogledu uređivanja.
Ipak, osnovna linija ove štam pe je kom unistička.46
P a rtija je im ala velikih problem a oko p o k re ta n ja listova na jezicim a na
rodnosti. In icijativa i odluka je bilo dosta, ali u p rak si n išta nije učinjeno.
KPJ je, uglavnom , p o treb u za ovim listovim a uočila pravovrem eno i sm a
trala je da su oni veom a važni za delovanje radničkog pokreta. 0 tom e je u
jed n o m dok um entu rečeno da teškoće oko izdavanja i uticaj a štam pe dolaze
i zbog razlika u jeziku i pism u. „Uticaj naše štam pe bio bi tek tad a potpun,
kada bi P a rtija im ala svoje organe i lite ra tu ru za sve naro d n o sti n a njihovim
jezicim a. Da li ćemo uspeti u skoroj budućnosti da postignem o ovaj cilj?”47
O bjašnjavajući zbog čega je P a rtija u periodu od 1924. gotovo isključivo
bila o rijen tisan a na legalno izdavanje štam pe i knjiga, s izuzetkom nekoliko
letak a i proglasa i izdanja u inostranstvu, u istom dokum entu je naglašeno
da KPJ nije bila u sta n ju d a organizuje ilegalnu izdavačku delatnost, je r nije
im ala ni dovoljan ni pouzdan organizacioni ap a rat.48
O rijen tacija KPJ n a intenzivniju legalnu izdavačku delatnost tokom
1923. i do sredine 1924. bila je svakako uslovljena p o sto jan jem njene legalne
NRPJ, zatim legalnog SROJ-a i N ezavisnih sindikata. N aravno, realizacija je
zao stajala u odnosu na program i odluke kako zbog finansijskih i kadrovskih
m ogućnosti tako i zbog progona štam pe. Osim toga, rukovodstvo P artije o
m nogim p itan jim a nije uvek im alo jedinstveno m išljenje, tako da je i to um
nogom e onem ogućavalo ostvarivanje odluka P artije i u vezi sa izdavačkom
delatnošću.
Ilegalno izdavanje štam pe, sa m alim izuzecima, bilo je gotovo sasvim za
postavljeno, je r kao što je već rečeno, P artija nije im ala ni odgovarajuću o r
ganizacionu stru k tu ru ni d o b ar ilegalni aparat. Tek tokom 1924. ukazivalo
se n a neophodnost m en jan ja njene organizacije, tj. p re la sk a sa terito rija l
nog p rin cip a na sistem fabričkih i radioničkih organizacija (ćelija) i na izgra
đivanje ilegalnog aparata. P a rtija je uviđala p o treb u izdavanja ilegalne štam
pe, to p itan je je razm atrano na p artijsk im forum im a i donošene su odgova
raju će odluke, ali nije bilo dovoljno odlučnosti d a se to sprovede i u praksi.
Od sredine 1924. m ogućnosti legalnog delovanja KPJ su znatno sm anjene, je r
je n aredbom m in istra u n u tra šn jih dela od 12. ju la 1924. zab ran jen rad NRPJ,
45 PaAHHK, 1. V 1924, 116, Pe30AyUHja o inraMriH.

46 A-CK SKJ, Kl, 1924/33—1, Izveštaj o stanju u Partiji.
47 Isto.
48 Isto.
94
Nezavisnih sin d ik ata i Saveza radničke om ladine Jugoslavije. Tom prilikom
je privrem eno o b u stav ljen a i štam pa ovih organizacija. K rajem ju la iste go
dine o dobren je ra d Nezavisnih sindikata, izuzev u Sloveniji i Bosni i H ercego
vini. Svi p o k u šaji legalizacije NRPJ i SROJ-a o stali su bezuspešni. K rajem go
dine, 13. decem bra 1924. M inistarstvo u n u tra šn jih dela poslalo je uputstvo
policijskim vlastim a u celoj državi da odm ah izvrši ju lsk u n ared b u o zabrani
NRPJ i SROJ-a. Tako su ove organizacije definitivno zabranjene.
No P a rtija je i dalje pokušavala da izdaje legalne listove. Na plenum u
CK KPJ održanom od 20. do 26. novem bra 1924. u B eogradu, odlučeno je da
se u B eogradu pokrene dnevni list, zatim da se preduzm u m ere u cilju što
skorijeg izdavanja listova na m ađarskom i nem ačkom jeziku, kao i lista za
selo. Za u red n ik e listova im enovani su Petrović u B eogradu, B altić u Zagrebu
i M arko u L jubljani. N a sednici je konstatovano da od ukupno 18 sindikalnih
listova (od k o jih dva n a nem ačkom i jed an na m ađarskom jeziku), sam o tri
p rip a d a ju kom unističkim sindikatim a. M eđutim , po svoj prilici je na ovom
p lenum u doneta i odluka o p o k re ta n ju prvog centralnog ilegalnog partijskog
o rgana49, o čem u će reči b iti kasnije.
2. LISTOVI I ČASOPISI REVOLUCIONARNE O R IJENTA CIJE
N eposredno posle donošenja Obznane, u p rk o s žestokom te ro ru nad ko

m u n istim a i radničkom klasom , KPJ je, u težnji da održi veze s radnim m a
sam a, pokušala d a pokrene dva legalna lista.
Prvi pokušaj s p o k re ta n jem legalnog lista posle O bznane učinjen je već
2. ja n u a ra 1921. T ada je u B eogradu d at u štam p u prvi broj dnevnog lista
„R adnički p o k re t”. Još u toku štam p an ja prvog b ro ja p olicija Uprave grada
B eograda u pala je u štam p ariju , ra stu rila slog i zauvek zabranila njegovo iz
laženje zbog članka „H ero stratsk i podvig”, u kom e je osuđeno donošenje
Obznane. Tako se „R adnički p o k re t” nije pojavio u javnosti. List je trebalo
da bude organ C entralnog izvršnog odbora KPJ, ali se to u ovim uslovim a
n ije sm elo nap isati n a njem u. Kao vlasnik i odgovorni u re d n ik lista naveden
je Života M ilojković, kom unistički narodni poslanik.1
Drugi, takođe legalni list u B eogradu bio je „B ilten K luba kom unističkih
n aro d n ih p o slanika”. N jega je u im e S e k re ta rija ta K luba kom unističkih n a
ro d n ih poslanika, jedinog legalnog u p o rišta KPJ posle donošenja Obznane,
20. ja n u a ra 1921. pokrenuo K ošta Novaković, kom unistički narodni poslanik,
istak n u ti p a rtijsk i aktivista i novinar. On je na listu naznačavan kao vlasnik
i odgovorni urednik. „B ilten” je doživeo istu sudbinu kao i „R adnički p o k re t” :
policija ga je, pozivajući se na Obznanu, zaplenila jo š u to k u štam p an ja i tako
sprečila njegovo izlaženje.2
U B eogradu je od 19. fe b ru ara do 13. m a rta ,1921. objavljeno 20 brojeva

lista „Slobodna šta m p a ”, koji je nosio podnaslov — N ezavisni politički dnev
nik. Kao vlasnik lista naznačen je Vojislav J. Jovanović, kao glavni urednik
d r Stevan Jantolek, a kao odgovorni u rednik A leksandar Komić. M ada nije
poznato da je ovaj list p o k re n u t od stran e KPJ, niti da li je ona učestvovala u
fo rm ira n ju fizionom ije lista, kom unisti su sarađivali u n jem u i uticali na n je
govo pisanje. „Slobodna šta m p a ” je napadala Obznanu, cen triste, buržoasku
49 U. Vujošević — D. Lazarević, n.n., str. 228; A-CK SKJ, Kl, 1924/74.

1 MnpocAaB HmcoAHh, O paAY K A y6a k o m y h h c t h h k h x HapoAHHX nocAaH HKa o a
053HaHe Ao aTeHTaTa Ha pereHTa AAeiccaHApa, Toicoeu peeo/iyiiuje, BeorpaA, 1971,
VI, CTp. 195; U Vujošević — D. Lazarević, n.n., str. 207. — List se čuva u Arhivu
grada Beograda.
2 Isto.
95
štam p u i režim zbog obespravljivanja radničke klase. List je afirm ativno pi
sao o o k to b arsk o j revoluciji u Sovjetskoj Rusiji. Sve je to, razum e se, činje
no u jednoj dosta zavijenoj form i, ali dovoljno jasno da je list bio „zapažen1'
od vlasti, koje su ga zabranile čim su saznale da u njem u sarađ u ju k o m u n isti/5
Početkom 1921. godine u Z agrebu je Oblasno rukovodstvo K PJ radilo
na p o k re ta n ju legalnog lista um esto zabranjenog „Novog sv ijeta”, ali vlasti
njsu dozvolile. Sačuvani dokum enti u kazuju na dva p o kušaja p o k re ta n ja li
stova. K raljevsko redarstveno povjereništvo u Zagrebu u jednom obaveštenju
od 1. fe b ru ara 1921. saopštava da je kro jačk i pom oćnik Ilija E ro r podneo p ri
javu K raljevskom državnom odvjetništvu u Zagrebu kojom je najavio izda
vanje lista „Naša b o rb a”, koji bi se bavio „općom gospodarskom i socijalnom
po litik o m ”. Dozvola m u nije data, kaže se u obaveštenju, je r je on istaknuti
k o m u n ista, a i iz koncepta prvog b ro ja lista vidi se da m u je sm er
kom unistički.4 •• •• ;
■ Po v i j o s t i n - koje etiSu iz I t ' l i j c . t no r.: vođi rri£u5cni fr.dJ.-noUi

r - t 1 Zincdju rcvoluciJon~rnog p r o l e t ' r i j - .t - i r k e i j b n - r n i h burSo .skih
f l i l ' . Cl-.vni oslon bur2o'ZiJo u tono r tu -u •.tr.Sirti- .k e j: vi d- o 5 i-
-glcđnc por,-?.c, T' r' zboJniSk-. b-nđ~ ,n'oru2~n-. pu3k~fir i ruSnin £T~n'd..»
jar.,p^.Xi,rr zbi Jr i ru5i r-đniCke tir.k r . i domove ;n'.ord~ i ubij' r M n i-
Ckc VodJo.Jok v i - . t i nirno i t o j c po ■t r ni i f.lcd’-ju n- u?itkon n? r-.z-
bojstv* t i h evoJih p i - ž e n i k - . U I t - l i J i , k * o i kod h ;:,vl-d- bjeloruk 5ki
t o r o r , sr.ro Sto t-.J t :rcr prov-dj- bur2o . k vl' i~ u ,’uijoj 1 -v i j i otvore
no preko s v o j i h p o l i t i č k i h org-n- ,dok u Jt- l i j i burSor^ck* t l i j - o s k - n
■vl~dr. prpvndjr. prikriveno pr ko - pc v i - J i or^-nizov-nih bjeloruk-5Vih
t e r o r i s t i č k i h grup- - ' l - ' i - v ~';.ljk *C u tonc.Tto z' sve progone i
b j e l i teror n-*o vl^de pl-£-Ju s r n i Ju<*onir\vencki r nnici i o l i : c i , n e
posredno u vidu o r r e m ih pcr.~.z-,dok b .i.li teror u I t * l i j i f i n “.ncir.~. r.* -
bc. bur£o‘.z i J ^ ., d J u ć i b .Jor.lovm sumo - f istiC kiB ’’ erj'niz'usi'J'B" . K*.ko
ogronne cubvcncijc đ: Jc bur2o z ij-.tirsV br.nditir.-. r.o5o oa z-klJuC iti
već pc to n e ,2 t o cv”.!:i Sl-n ta r?-zfcoJpi?kv "faSistiCke" orgr n iz r e ije priisr
20 l i r r dnevnico, asin drugih p r i v i l e g i j - ôjc in pruS'. bur?e- ;k' vl-d*
keo n** pr. slofepd. oruRi.- i ^t.d.
„Komunista” — prvi ilegalni list KPJ, umnožen u Zagrebu m arta 1921.
3 A-CK SKJ, Kl, 1921/7, Izvršnom komitetu Komunističke internacionale.

4 AH, PRZV, 3—2, 2262/1921, kut. 1038. — List „Naša borba” pomenut je prvi
put u protestnoj izjavi grupe novinara i urednika komunističkih i naprednih gra
đanskih listova na Osnivačkom kongresu Jugoslovenskog novinarskog udruženja,
održanog u Sarajevu od 27. do 29. m arta 1921, među 30 listova koje je ugušila Ob
znana. Skoro celu ovu izjavu objavile su U. Vujošević i D. Lazarević (n.n.,. str. 208);
ona je prvobitno bila štampana u „Novinaru” (31. jula 1921, 1). U Vujošević je u ko
m entaru ukazala da o pokretanju ovog lista nema nikakvih podataka i iznela pret
postavku da je verovatno zaplenjen u toku štampanja.
96
P o stajala je i druga p rijav a za štam p an je lista. K raljevsko redarstveno
p ovjereništvo u Z agrebu obavestilo je K raljevsko državno odvjetništvo „da
je ra sp u šte n a K om unistička p a rtija Jugoslavije pokušala ponovo da prodre
sa izdavanjem svoga glasila (...) N aim e 11. fe b ru ara 1921. najavio je Rudolf
Kelem eničić, obućarski radnik, koji je ovdje poznat kao gorljivi p ristaša Ko
m u nističke p artije, izlazak povrem enog tiskopisa pod naslovom ,,1921”. Dalje
je rečeno da p rijav a nije bila sačinjena po propisu Zakona o porobi tiska, pa
n ije ni uzeta u razm atran je.5
P ošto se nije uspelo sa p o k retan jem legalnog lista oblasno rukovodstvo

P artije u Zagrebu odlučilo je da pokrene ilegalni organ. U m a rtu 1921. u Za
g rebu se pojavio prvi ilegalni kom unistički list u K raljevini SH S, pod naslo
vom „K om unista" i podnaslovom — Sva vlast sovjetim a. N aravno, m esto iz
laženja na listu nije bilo naznačeno, već sam o m esec, godina i b ro j. Od m arta
do ju n a 1921. pojavila su se četiri b ro ja lista: dva u m artu , jed an u aprilu
(nije sačuvan) i četvrti, poslednji broj u junu. List je um nožavan n a ciklo
stilu u ilegalnoj p artijsk o j štam p ariji (tehnici) u Zagrebu. N a n jem u je ra
dilo više istak n u tih kom unista. Uređivao ga je August Cesarec, a štam pao
Đ orđe Selaković. „K om unista” je, prem a novijim istraživanjim a, bio organ
Oblasnog veća KPJ u Zagrebu,6 dok se ra n ije sm atralo da je bio prvi cent
raln i ilegalni organ K PJ.7
Istovrem eno sa izlaženjem „K om unista” pojavila su se u Zagrebu i dva

skojevska ilegalna lista: „V esnik kom unističke om ladine” i „M lada g ard a”.
Ovi listovi um nožavani su u ilegalnoj štam p ariji kao i „K om unista” i bili su
k ratk o g veka, je r je početkom m aja nestalo štam parskog m aterijala, a neke
p rim erk e listova o tk rila je po štan sk a cenzura pa se tako doznalo za ilegalnu
štam p ariju . Posle toga su usledila h ap šen ja skojevaca, zbog čega su i listovi
p rek in u li izlaženje. S obzirom da nije sačuvan n ijedan p rim era k ovih listova,
ne zna se pouzdano koliko je uku p n o izašlo njihovih brojeva.8 Poznato je sam o
da je „Vesnik kom unističke om ladine” izlazio u aprilu, a „M lada g ard a” ne
što kasnije.
In o stra n a g rupa KPJ na čelu sa Ilijo m M ilkićem izdavala je u Beču

list „O slobođenje rad n ik a je delo sam ih ra d n ik a ”, koji je treb alo da zam eni
zab ran jen i cen tralni organ K PJ „R adničke novine”.9 List je štam p an ćirili
com. Prvi broj pojavio se 3. ap rila 1921, a treći i poslednji broj 1. m aja 1921.
Ovaj bro j je im ao nadnaslov M ajski spis 1921. Kao vlasnik i odgovorni u rednik
lista navođen je A leksandar M aćašek, a saradnici su bili Lazar Vukićević, Pav-
le Pavlović, ICosta Novaković, S im a M arković, Života Miloj ković, August Ce
sarec i d r.10 Kao zvanični izdavač, na listu je isticano Jugoslovensko odelje
n je R adničke knjižare u Beču.
5 AH, PRZV, 3—2, 2262—2507/1971. — U literaturi i drugim izvorima o inicijativi

za pokretanje ovog lista nismo našli traga.
0 Više o tome vid.: Stanislava Koprivica-Oštrić, O listu „Komunista” i majskom
spisu „Oslobođenje”, Putovi revolucije, 1967, 9, str. 164.
7 Flpeuied ucTopuje Caee3a icoMymiCTCi Jyzocmeuje, Beograd, 1963, str. 77.
8 S. Cvetković u knjizi Napredni omladinski pokret (str. 120) navodi da je izaš
lo samo dva broja „Mlade garde” pozivajući se na sećanje Franje Puškarića, dok U.
Vujošević i D. Lazarević (n.n., str. 206) ukazuju da je od ovog lista izašlo šest bro
jeva pozivajući se na „Novosti” (8. jula 1921, br. 182).
9 A-CK SKJ, Kl, 1921/7 Izvršnom komitetu Komunističke internacionale.
10 S. Korpivica-Oštrić, O listu „Komunista”, str. 161—173.
97
U in o stran stv u je izdavan i list „N aša sloga” s podnaslovom — Jugoslo-
venski list. Izlazio je u Beču od 1919. do 1921. godine. U rednik lista bio je Mi-
lan O buljen. Lavoslav K raus u svojim sećanjim a iznosi da je u Beču 1920.
O buljen izdavao list „N ašu slogu” i slao ga u Jugoslaviju i ističe da su u njem u
sarađivali članovi K luba stu d en ata socijalista iz Jugoslavije. K raus navodi
da ne zna ni k a ra k te r lista ni pobude njegovog vlasnika.11
r. I. *1. I M A ) A f.
6P O J 1. : rO .U IH A I
. .O S L O B O P J E N JE -
»I3/SA3H fttPHOAHHHO
ItOjfMHHII R P O J
sasa I .1H1IAP. oooo
y«4H HUn® l> I! JUMMHIICTH.

W1CK. VIII. ALSERSTR. 09.
O C J I G B O M M **■«>! irđr- b; C M II»S D tU lK t
paahhkA je a u n o ćam h x p a a h h k a
MMuvitpa — n r .tic y *f poj« o *.n jm x y «rpa-c*a>UJi'. — c m

i antctr.Ti* »amnai li»« o?j*n.r. ^parait« <c ofc* uap«;n*«a * let*«
t: w*j» y< * < n .i a m '» ra y ^ T O O t t ijii.
k'ACtft J t»> '» rpjTK. *MTCTfV,> tllL T U !'Ml t Kl Cm«U-
ra-tr*\ fkka. CHcu»ajy < jatrat«« ce y tf.v> pajttor tu p u* c«u<y ra KK>
njr«na UpvtMpajir u<r^% y »p* j
t €ipa: ‘j/k . ipat* •tjl.« Pp« t a n M a^Cfptr. l**W K.Uht MMK.pc o tati*'« Kt j* Tp<<*4
K *>*««>* CMjrntn
k r fv v t p f r e r j m . R*ipirfx> tara. n n t« .:*«* v««$tp » *.
urvKij)* ce ra* i w « t t ; r icra anV.u. i* c Tjrfjr«*«* kao c.k -
w * « « j J F / v j* t» u :t c n A J, Aa 03f ? * t K npxi<*C»r ft * a rU K t <* <*o)e imicp*<v.
r j c m y , ajrmjjjr C ,0 5 * 9 * 0«* y py«u» «►*> c * ' * * r * « w c o * . c t e tm< * ju <f fv*
M in i« ha jr cttf* p*avijM)<. ra«* je t»pi.> a tt*.X-«awa p r i : Rp.ifc<* »apoia.
» l*p*0 ■ »'i.’.h O t« K>*-. tucu t e i<aj <Ap->v>x.
•* * ' * » **IfJ*Tv «:>*»,a. fi.UtO* <e »JHVIjJ

e 1 % • »•• - . . -u%» /;. >•. *« > r V ‘ > ’ •**< -***»* »uar»|
' * ’ • '» ' * > »|S •* (I f v n M At(MKMMM t*

■»*>»'•* ■ Uit r> • * > * * * > > * » j » ✓ ..! MP;< t a « » ■».•*«» j i »> ) u « k
i« * f c !f'i .» J < ‘I . / « «»W ««fMM < < * « » ’
Majski broj ilegalnog lista KPJ „Oslobođenje" (Beč).
11 Dr Lavoslav Kraus, Marksistički klubovi jugoslovenskih studenata u Beču, i

Pragu, Četrdeset godina, 1, str. 111.
98
Ovaj list počeo je da izlazi verovatno krajem sep tem b ra 1919. U početku
nije bio kom unistički o rijen tisan , što se vidi iz članaka i priloga u njem u. Jed
no vrem e zvao se „Jugoslovenski list — Naša sloga” (od 18. ap rila 1920), a po
tom , (od 10. novem bra 1920) sam o „N aša sloga”, bez podnaslova. Po svoj prilici
je tek od 1. novem bra 1920. postao kom unistički list, je r je u ovom b ro ju da-
to obaveštenje čitaocim a da s „današnjim b rojem preuzim a uredništvo Naše
sloge” grupa socijalističke om ladine u B eču”. List od tad a piše više i afirm a-
livnije o Sovjetskoj R usiji, Lenjinu, napada centrum aše i njihov „M anifest”,
ap elu je na KPJ da bude odlučnija prem a centrum u i slično. Na listu je i dalje
navođen kao odgovorni u red n ik M ilan Obuljen. Š tam pan je latinicom , a izla
zio je jednom nedeljno. Poslednji nam a poznati broj je jedanaesti, od 26.
m a rta 1921. U 1920. godini izašao je 41 broj. K om plet lista ne postoji u jugo
slovenskim bibliotekam a, pa ne znam o kada je ugašen.
Moguće je da je i posle 26. m a rta list izlazio, je r se iz policijskih doku
m en ata vidi da se upozoravaju lokalne policijske vlasti da je „N aša sloga”
kom unsitički list i da širi m ržn ju i nep rijateljstv o p re m a K raljevini SHS,
a da m u je M inistarstvo u n u tra šn jih dela zabranilo ulazak u zem lju.12 Ovo
p o tv rđ u je i obaveštenje M inistarstva u n u tra šn jih dela (O deljenje za Banat,
B ačku i B aranju) velikim županim a i gradskim načelnicim a sa županskim
pravim a od 26. avgusta 1921. o ra d u jugoslovenskih ko m u n ista u Beču. U oba-
v ešten ju se, na osnovu izveštaja agenata od 24. m a rta i 25. ap rila 1921. iz Beča,
kaže da je u glavnom o d boru kom unističke organizacije u Beču „glavni” Mi
lan O buljen iz Šibenika, da im a prodavnicu n o ta i svoju šta m p a riju u kojoj
se štam p a i list „N aša sloga”. Ova organizacija raspolaže novcem koji dobija
iz R usije. U listu sarađ u je dosta kom unista iz S rbije, koji se šalje i u Beograd
ek spres lađam a, a prenose ga i stu d en ti.13 Još jed an d okum enat ukazuje da
je „N aša sloga” izlazila i sredinom 1921. Naime, P redsjedništvo Zem aljske
vlade u Zagrebu dostavilo je D ržavnom nadodvjetništvu u Zagrebu prepis okru
žnice kojom su obaveštavane podređene oblasti o sastanku, održanom posle
ate n ta ta na prestolonaslednika, u redakciji hrvatskog kom unističkog lista „Ju
goslavija” u B udim pešti, a na kom e su prisustvovali M ilan O buljen, urednik
lista, Milenko Ilić i F ranc V rtancl.14
N ije nam poznato da je u B udim pešti izlazio bilo koji kom unistički list
pod nazivom „Jugoslavija”, a teško je poverovati da se u ovo vrem e njegova
red ak cija nalazila u B udim pešti. S obzirom da se M ilan O buljen pom inje kao
u red n ik lista, može se p re tp o stav iti da se m islilo n a „N ašu slogu”, koja je
jedno vrem e, kao što je već rečeno, nosila naziv „Jugoslovenski lis t”, a da je
om aškom navedeno sedište red ak cije B udim pešta, um esto Beč.
K om unistička em igracija u B ugarskoj pokrenula je 1. m aja 1920. list

„O svoboždenie” kao organ m akedonskih, trak ijsk ih i dobrudžanskih kom uni
stičkih grupa u B ugarskoj. Izlazio je u Sofiji dva p u ta m esečno pod rukovod
stvom C entralne kom unističke em igrantske kom isije p ri B ugarskoj kom uni
stičkoj p artiji. U rednik lista bio je Dimo Hadži Dimov, a jed an od glavnih sa-
ra d n ik a Vasil Glavinov. U kupno je izdato 135 brojeva. List je prvenstveno
pisao protiv velikobugarskih reakcionarnih krugova i protiv velikobugarskog
neovrhovizm a. M eđutim , on je to činio sa uskoklasnih pozicija, budući da je
dem ask iran je buržoazije sm atrao glavnim pitanjem . Drugi njegov nedostatak
bila je izolovanost od nacionalnih revolucionarnih pokreta. Isto tako, njegovi
napisi su bili opšti i ap stra k tn i, usm ereni uglavnom p re m a nekoj dalekoj p er
spektivi. List je o bustavljen 6. ju n a 1923, a potom je avgusta iste godine ras
12 AH, DN, R2-1914/364, br. 162/1921, kut. 98.

18 A- Aa6yaj, Tpaha, cxp. 185.
“ AH, DN, R 20-1919/78, br. 847/1921, kut. 108.
99
tu ren i E m igrantski kom unistički savez na inicijativu svog vođe Dime Hadži
Dimova.15
Van granica K raljevina SHS izlazio je i kom unistički list „Delo”. List
je p o k renuo Ivan Regent, koji je bio izdavač i odgovorni urednik, u T rstu
20. fe b ru ara 1920. kao Glasilo S ocijalistične zveze v Ju lijsk i Benečiji. Zatim
je od 3. fe b ru ara 1921. „Delo” izlazilo s podnaslovom Glasilo K om unistične
zveze Ju lijsk e Benečije, a od 11. m aja iste godine kao Glasilo K om unistične
stran k e Italije. List je štam pan u početku nedeljno, od 1921. jedno vrem e
tri p u ta nedeljno, a od novem bra iste godine opet nedeljno. Kao odgovorni
u rednici u listu su navođeni: Josip T untar, Egidio G ennari, Anselmo Mara-
bini, Am brogio Belloni, Giuseppe Belone, Vekoslav Rovan, Vekoslav Mokole.
Bez obzira ko je n a listu figurirao kao urednik, „Delo” je sve do zabrane (12.
avgusta 1926) stvarno uređivao njegov p o kretač Ivan Regent, pom agali su
m u V ladim ir M artelanc, Jože Pahor, Jože P ertot i Vekoslav Rovan, a sarad-
nici su bili poznati slovenački kom unisti. Dok ga italijan sk i fašisti nisu za
branili, u k upno je izišlo 275 brojeva.
August Cesarec, književnik i publicista, Ivan Regent, partijski radnik, pokretač

urednik revolucionarnih glasila. i urednik „Dela” (Trst).
P očetkom 1927. „Delo” je obnovljeno, ali sada kao ilegalno Glasilo Ko
m u nistične stran k e Italije, nam enjeno slovenačkoj m anjini. Sačuvano je sam o
nekoliko brojeva. Um nožavano je na R afutu (danas Pristava) u Gorici, zatim
n a Solkanu. U ovo vrem e urednici su bili D arko Ušaj, S tane V ilhar i Albin
Vodopivec.
K asnije, od 1929. „Delo” je um nožavano ilegalno u L jubljani, od 1930. do
1935. u Parizu, a sam o jed n o vrem e u B eču (1933). Izlazilo je do m aja 1940.
15 Hcropuja MatcedoHcicoi uapoda, III, EeorpaA, 1970, str. 163—164; Bopo Mo-
KpoB, BuČAnorpa^nja na BecHHim h cnHcanHja 3a MaiceAOHHja bo nepHOAOT ao
1941. roAHna, TAacHHK HHCTHTyTa 3a iiauHOHaAHa HCTopnja, 1965, 2, CTp. 270.
100
U ovom perio du urednici su bili Ivan Regent, S tane V ilhar i Lovro K uhar
(Prežihov V oranc).16
*
Prvi sindikalni list p o k ren u t posle Obznane,17 s podnaslovom Centralni

organ radničkog sindikalnog p o k reta u Jugoslaviji, pojavio se u Beogradu
11. ju n a 1921. pod nazivom „Sindikalni p o k re t”. V lasnik lista bio je Lazar
Bajčević, a odgovorni u red n ik Gavra Predojević. List je trebalo da izlazi dva
p u ta nedeljno, ali je odm ah po štam p an ju prvog b ro ja za b ran jen .18
Sam o ned elju dana kasnije, 17. ju n a 1921. p o k re n u t je novi list, „Radnički
sin d ik ati”, takođe kao C entralni organ radničkog sindikalnog p o k reta u Ju
goslaviji, pod vlasništvom i uredništvom M ilorada B arajevića. Izlazio je ćiri
licom dva p u ta nedeljno. List je često zabranjivan, a već 22. ju la 1921. defi
nitivno je ugušen. U kupno je izišlo 10 brojeva.
U ovo vrem e u Zagrebu se pojavio „R adnički lis t” kao C entralni organ

radničkog strukovnog p o k reta u Jugoslaviji. List je izlazio jed n o m nedeljno
od 16. ju n a do 22. ju la 1921. U kupno je štam pano šest brojeva. Izdavač i u red
nik „R adničkog lista ” bio je S tjep an Magić.
T reći list sa istim podnaslovom bilo je lju b ljan sk o „Delo”, koje je po
k ren u to 9. ju la 1921. kao C entralno glasilo u jedinjenega strokovno organizi-
ranega delavstva Jugoslavije. Izlazilo je je d a n p u t nedeljno, do 23. ju la 1921,
pod u redništvom A leksandra K oblera. Pojavila su se sam o tri broja.
Osim „Dela”, u L jubljani je od 15. ju n a do 30. ju la 1921. publikovan

„Novi železničar”, s podnaslovom Glasilo Splošne železničarske organizacije
za Jugoslavijo. Njegov izdavač bio je Josip Petrič, a odgovorni u red n ik Josip
U rbančič. List je izlazio tri p u ta m esečno. Pojavila su se takođe svega tri
bro ja.
Ova četiri sindikalna list ugušena su gotovo istovrem eno, je r je krajem
ju la 1921, zab ran jen ra d CRSVJ zbog a te n ta ta n a m in istra M. D raškovića, a
tek obnovljene sindikalne organizacije su rasfo rm iran e pod m otivacijom da
su kom unističke. Z ajedno sa n jim a obustavljen je i list „D rvodjelac”. On
je izlazio i u legalnom periodu, a posle Obznane obnovljen je 22. aprila 1921.
Posle zab rane pom enutih, novi sindikalni listovi pojavili su se u jesen
1921. n akon o b n av ljan ja rad a revolucionarnih sindikata. Kao prvi organ Ne
zavisnih sin d ikata u Z agrebu je 10. o k to b ra 1921. p o k re n u t list „Š tam pa”. Prvi
broj lista bio je o p o rtu n ističk i u ređen i negativno je delovao n a m ase. Zbog
toga je k ritikovan n a Prvoj zem aljskoj konferenciji KPJ. Slavko K aurić, po
k re ta č lista, b ranio se da je to učinjeno sam o zato da list ne bi bio zaplenjen.10
M eđutim , Zam enički izvršni o dbor je u jesen 1921. zahtevao od Slavka Kauri-
ća, k oji je u to vrem e rukovodio P artijom u H rvatskoj, da pokrene politički
16 Detaljnije bibliografske i druge podatke vid.: J. Munda, n,d., str. 11—14; Ivan
Regent, Naše „Delo”, Četrdeset godina, I, str. 319—320; I. Regent, „Delo”, Enciklo
pedija Jugoslavije, 1956, II, str. 686; Venčeslav Ušaj, Novi brojevi „Dela”, Četrdeset
godina, I, str. 320.
17 U jednom izveštaju o radu revolucionarnih sindikata postoji podatak da je
15. januara 1921. pokrenut list „Sindikalni pregled” koji je policija zaplenila u toku
štam panja prvog broja (A-CK SKJ, Kl, 1925/23). To je, za sada, i jedini trag o ovom
listu, mada se može pretpostaviti da je sastavljač izveštaja mislio na „PaAHH^KH no-
Kper” od 2. januara 1921.
18 M. Pijade n.d., 2, str. 806.
A-CK SKJ, Kl, 1922/16-1-B; A. CK SKJ, Kl, 1922/16-1-C.
101
organ K PJ u Zagrebu. Ali, on to n ije prihvatio i pokrenuo je sindikalni organ
„Š tam pu".20
„Š tam p a” u početku nije im ala podnaslov, verovatno iz pom enutih raz
loga, a k asnije je štam pana s podnaslovom Radničke novine, i — organ Me-
đusaveznog sindikalnog od b o ra Jugoslavije. Od 14. ja n u a ra 1922. list je pro-
m enio naziv u „R adnička štam pa", a od 5. ja n u a ra .1924. pa sve do zabrane
10. ja n u a ra 1929. izlazio je kao „Organizovani radnik" s podnaslovom Organ
C entralnog radničkog sindikalnog o d b o ra Jugoslavije. List je objavljivan ne
deljno. Kao izdavači i odgovorni urednici u listu su navođeni: S tjep an Magić,
Ivan Potočki, Rade M ihajlović, G abrijel K ranjec, Ivan B enjak i D ragutin
A41inarić. S tvarni urednici bili su prvo Slavko Kaurić, zatim Ante Ciliga, a od
lukom jun skog plenum a CRSOJ 1927. urednik je postao Ivan K rndelj, koji
tu dužnost i ran ije obavljao.21 „Organizovani ra d n ik ” je bio n ajp o sto jan iji re
volucionarni list u K raljevini SHS u periodu do šesto jan u arsk e d ik tatu re. Za
nep u n ih osam godina, ukupno se pojavilo 344 broja.
U L ju bljani se 28. o k to b ra 1921. pojavio prvi slovenački legalni organ KPJ
posle Obznane pod nazivom „Delavske novice”. Politički ga je vodio Lovro
K lem enčič, dok su urednici bili Ciril Š tukelj, a od jeseni 1922. Vladislav Fa-
bjančič. „Delavske novice” su obustavljene 28. m arta 1923. Od sam og nastan
ka ovaj list nije dosledno sprovodio politiku KPJ. Zalagao se za stvaranje
jedinstvenog fro n ta ne sam o u okviru revolucionarnog dela radničkog po
k reta, već i sa socijalpatriotim a. K asnije, ja n u a ra 1923, bojkotovao je Osni
vačku konferenciju N RPJ obm an ju ju ći slovenački p ro le ta rija t da je vlada
zab ran ila stvaranje ove p artije. Zajedno sa socijalistim a oko lista „Z arja” i
i m arib o rsk ih listova „E n a k o st” i „V olksstim m e” K lem enčič i F abijančič su
osnovali S ocijalističnu stra n k u delavskega ljudstva. Ova stra n k a je postoja
la od 21. ja n u a ra do 15. ap rila 1923, kada je konferencija u L jubljani odlučila
da stra n k a u celini p ristu p i NRPJ. Fabjančič i K lem enčič su isključeni iz
P artije. Posle sedam m eseci oni su obnovili „Delavske novice” (od 26. oktob
ra 1923. do 28. m arta 1924) koje više nisu im ale kom unistički k a ra k te r.22
„Delavske novice” su izlazile jed n o m nedeljno. U kupno se pojavilo 97
brojeva. Od toga je 75 brojeva bilo iz vrem ena kada je list bio kom unistički
o rijen tisan . U prvom periodu kao odgovorni urednici su naznačavani Em il D.
Stefanović, koji je u početku figurirao i kao vlasnik lista, i Anton Sušteršič.
O k tobra 1921. po k ren u t je n ap red n i prosvetno-školski časopis „U čitelj

ska is k ra ”. On je izlazio do decem bra 1928. u K ragujevcu i B eogradu (od sep
tem b ra 1928). Ukupno se pojavilo 74 b ro ja na oko 2.680 strana. U rednici su
bili D ragiša M. M ihajlović (do ju n a 1925), Đorđe S. M ilenković (do ju n a 1928)
i D ušan Vitorović. Iako je ovaj časopis bio n astavljač „U čiteljske b o rb e”,
nezvaničnog organa KPJ, a m eđu njegovim urednicim a i saradnicim a bilo ne
sam o n ap red n ih učitelja već i kom unista, on se isključivo bavio školskim pi
ta n jim a i nije imao d irek tn ih i staln ih veza sa P artijo m .23 M eđutim , časopis
je bio napredno orijentisan, pisao je dosta o prosveti u Sovjetskoj R usiji,
20 Miroslav Nikolić, Pokretanje „Borbe” u Zagrebu, Borba, 20. II 1972, 49.

21 OpraHH30BaiiH paAHHK, 23. VI 1927, 46.
22 Dušan Kermavner, Delavske novice, Enciklopedija Jugoslavije, II, 1956, str.
680—681.
23 M h ao h i B. JaHKOBuh, Coi{uja/iucrumai nedaiouiicu naconucu y CpOuju, Eeo-
rpaA, 1953, crp. 28—42. — U Partijskim dokumentima ovaj časopis se ne pominje.
Jedino je spomenut u pismu Živote Milojkovića i Laze Stefanovića IO KPJ od 12. ap
rila 1924. u vezi sa partijskom zabranom izdavanja Biblioteke socijalističke kulture,
koju su oni pokrenuli. Žaleći se na zabranu biblioteke, oni su istakli da se drugim
članovima KPJ dozvoljava izdavanje časopisa koji nisu u suprotnostima sa intere
sima Partije i među prim ere naveli Dragišu Mihajlovića i „Vnure/bCKV ucicpv”
(A-CK SKJ, Kl, 1924/21).
102
objavljivao je radove N adežde K rupske, A. V. Lunačarskog i drugih sovjet
skih pedagoga i pisaca.24
Na osnovu odluka M eđusaveznog sindikalnog o d b o ra od 27. o k to b ra 1921.

p o k re n u t je u B eogradu list „O rganizovani ra d n ik ” kao organ N ezavisnih sin
d ik ata Jugoslavije. Jed an od p o k retača lista bio je i M oša P ijade, koji ga je
i uređivao od n astan k a do p roleća 1923. godine.25 List je izlazio dva piita
nedeljno, od 4. novem bra 1921. do .13. ja n u a ra 1929. N jegov vlasnik bio je
Jovan Vuković, a urednici: Jovan Vuković, M ilorad B arajević (od 24. no
v em b ra 1921), N em anja Lazarević (od 16. m a rta 1922), Pavle Popović (od
24. ap rila 1923), Cvetin M ihailović (od 26. avgusta 1923), N ikola Đorđević (od
19. m a rta 1925) i M ihailo Todorović (od 23. avgusta 1925).
B eogradski „O rganizovani ra d n ik ” je više p u ta m enjao podnaslove. Tako
je od 10. m a rta 1922. nosio podnaslov Organ N ezavisnih ra d n ičk ih sindikata,
zatim C entralni organ N ezavisnih radničkih sin d ik ata Jugoslavije (od 13. ap
rila 1922), C entralni organ M eđusaveznog sindikalnog odbora Jugoslavije (od
18. m aja 1922), Organ C entralnog radničkog sindikalnog o d b o ra Jugoslavije
(od 4. fe b ru ara 1923). Od 1. ja n u a ra 1925. uvodi u zaglavlje ćirilički, latinički
i slovenački naslov (OpranH30i3aiiH pa.AHHK — Organizovani ra d n ik — Organi
zovani delavec), i od tad a nosi podnaslov Glavni organ C entralnog radničkog
sindikalnog od b ora Jugoslavije. Za nešto više od sedam godina pojavilo se
ukup n o 71b brojeva. „O rganizovani ra d n ik ” je od svih revolucionarnih listova
im ao najviše objavljenih brojeva.
U isto rio g rafiji je m alo poznato da su „O rganizovani ra d n ik ” od 26. jula
do 9. o k to b ra 1925. izdavali i uređivali k ra jn ji desničari, p ristalice reform is
tičkih sindikata; zatim da su od 23. avgusta do 9. o k to b ra iste godine u Beo
g rad u istovrem eno izlazila dva „O rganizovana ra d n ik a ”. N aim e, prilikom p re
govora o sindikalnom u je d in je n ju izm eđu CRSOJ (instanca N ezavisnih sin
dikati) i Glavnog radničkog saveza Jugoslavije (instanca reform ističkih sin
dikata) 20. i 21. ju la 1925. došlo je do cepanja Izvršnog o d b o ra CRSOJ. Četiri
člana IO na čelu sa S tojanom Stankovićem , koji su p rih v atili reform ističke
uslove za dalje pregovore o u jed in jen ju sindikata, p risvojili su pečat sindi
kalnog rukovodstva, preuzeli „O rganizovani ra d n ik ”, sm enili ured n ik a i one
m ogućili sek re ta rija tu CRSOJ da se koristi listom . U to vrem e na listu je
kao vlasnik navođen S to jan Stanković, a kao odgovorni u re d n ik M ilan Grojić.
Ostavši bez svog glasila, Izvršni odbor CRSOJ je n a plen u m u 16. i 17. av
g u sta 1925. odlučio da nastavi izdavanje „Organizovanog ra d n ik a ” i 23. avgu
sta produženo je njegovo izlaženje pod uredništvom M ihaila Todorovića, a
vlasnik je i dalje ostao Jovan Vuković. Tako su do 9. o k to b ra 1925. štam pana
dva lista pod istim im enom , ali različite usm erenosti.26
Pojava dva istoim ena glasila u B eogradu sa istim naslovom i različitom
o rijen tacijo m izazvala je u jav n o sti nejasnoće. Zagrebački „O rganizovani ra d
n ik ” (6. avgust 1925) saopštio je da beogradski „O rganizovani ra d n ik ” nije
više u ru k am a CRSOJ već četvorice članova iz Izvršnog o d b o ra i da glasilom
sad a rukovodi Života Miloj ković.
M ada je ovakva situ acija unela zabunu m eđu radničke m ase, ipak je
p ro le ta rija t bojkotovao Stankovićev „Organizovani ra d n ik ”. Upućen je po
ziv S to jan u Stankoviću, vlasniku reform ističkog „O rganizovanog ra d n ik a” da
dođe u red ak ciju pravog „Organizovanog ra d n ik a ” i prim i p ak e te sa prim er-
cim a svog lista, koje je vratio p ro le ta rija t iz cele zem lje (45 rnesta).27 S tan
kovićev „Organizovani ra d n ik ” 18. septem bra 1925. saopštava da broj od 11.
sep tem b ra nije o bjavljen zbog zahteva grupe šivačkih ra d n ik a da se obustave
24 PaAe ByKOBHh, ripiiAor HCTopnjn conujaAHCTHMKe neAaromice AHTepaType koa

Hac OA 1870. Ao 1941, Eud/iuoTeKap, 1969, 4, ctp. 533—536.
25 U Vujošević — D. Lazarević, n.n., str. 214.
20 Centralni radnički sindikalni odbor Jugoslavije: Izveštaj za 1923—1927, Beo
grad, 1927, str. 37.
27 0praiiH3OBaHH paAHHK, 13. IX 1925, 58.
103
oba lista dok se ne resi sp o r sukobljenih delova Izvršnog odbora CRSOJ. Po
četkom o k to b ra 1925. tzv. Stankovićev „Organizovani ra d n ik ” se gasi posle
sam o 10 brojeva, a centralni organ N ezavisnih sindikata pod istim im enom i
t iw w m > iw i»m h m r r o r o t m
HJ1UA lf. BPOJ 4. JEAAH flH H IIP 4. ACuejiđpt 1S
aoEop
im
r* .
H E3A B M C A H n O J IM T M M K M H Z lP y L il T B E H M J1H C T
nPOrfACT PErpyTA y AÊAHKJH ! lOÂBPllJETKV

HCTF'An-:. A t C. //. — 3ArPP.BAMKA3 lfPECyflA P. j. pycKE
y jyrocnA iw iJH . r. k . /i h h h a c i o b o m . iii. •*.
- IiO. IIl I HMKH i ir[-'l VIK/1:
Oko pcKOHCTyKiiMj« KaCmiCTa. — y .icmy
ta n -.’nniMKiiM npon- uiMa. A1. - C.a Kom peca pfeiiy6/ntKaiiCke‘ crpaiie. P.
./. — H3 PA.HHMMKOr >KIlIiOTA; Noaowaj pajtHMKa y Boemi. !. Al. —
HAUIH I.A’ Ui * iiurCHiije M. KoripuH. — Joiu jeân jafl. l^Mii.iiij.in
fJoMKult i.Koi ii i.ViCKO-fp^HA! ICHCKM I1PEFVIE/1: Or.vcTaaa n.ia-
'i.iii.c no. p • ,!« ,!>! ,na. P. f - • MI- uVHAPO;iHW riPEr/lE/U llpca
■ iiii-Hoa!;, o ' ■; p.tiona I Busaci'KO-i}'paHuycKH cyKo6. A. S. KP03
( < i.-..) '.I ) TiH). .JaKon o aaiuiiiTe .ip.Kano. III. '/'. /{.
ai'.’-'iiri ; li .f. Ii- l: lloaoaaij yM<mmKa,y huuicm Apvuimv. /V/.
<: //. i i . *. > ' :ii'AMi 1E M c, n
C J I O B C a ilA P E 'J H 3 J I A 3 H CBAKK

K/.A<.jihk ii m utim « m . a . t t t k j t j l u l ?.r..
nPf ernnf l TA 4 amhapa mkimh >.
|P«a/w«*a w‘AW»Ariw/ v « cuaMMu-t*** ■, i -
Naslovna strana legalnog komunističkog lista „Slobodna reč".

104
uredništvom M. Todorovića n astavlja izlaženje do 13. ja n u a ra 1929, ali je go
tovo sve vrem e bio oruđe desne frakcije u revolucionarnom radničkom
pokretu.
Posle aten ta n a na regenta A leksandra 29. ju n a 1921. p o k re n u ta je čitava
h a jk a protiv kom unista, a naročito je bila aktivna buržoaska štam pa. Zbog
toga je Zam enički izvršni odbor KPJ već početkom avgusta 1921. postavio
zadatak Moši P ijade da pokrene list u kom e bi bila iznošena istina o isleđi-
vanju i su đ en ju optuženim kom unistim a.28 M. P ijade je tek 13. novem bra
1921. pokreno list „Slobodna re č”, s podnaslovom Nezavisni politički i d ru
štveni list. Bio je to u stvari jedan od prvih legalnih organa KPJ. V lasnik i od
govorni u red n ik lista bio je M. Pijade, a kasnije su kao odgovorni urednici
navođeni M ilan B ojanović (od k ra ja novem bra 1921) i R ajko Jovanović (od
p očetka ja n u a ra 1922). „Slobodna re č” p re sta la je sa izlaženjem 30. aprila
1922. godine posle 25 brojeva.
O razlozim a p re sta n k a izlaženja lista postoje tri verzije. Prvo, prem a
p isan ju Moše Pijade, „Slobodna re č ” je o b ustavljena posle sedam uzastop
nih zabrana. Drugo, u izveštaju Triše Kaclerovića K om interni iz 1922. nave
deni su fin ansijski razlozi. I, treće, prem a izveštaju C entralnog izvršnog od
b o ra KPJ na p lenum u 1922, list je ugašen pošto je dobro obavio svoju ulogu.
U. V ujošević sm atra da je prva verzija n ajverodostojnija, ali da ne tre b a ni
d rugu sasvim odbaciti, je r je KPJ bila u teškoj finansijskoj situaciji, a sam e
zabrane listova nanosile su P artiji veliku m aterijaln u štetu.29
R edakcija lista je u poslednjem b ro ju (od 30. ap rila 1922), u članku „Sve
b ešn ja re ak cija”, obavestila čitaoce da od „danas više nije u stan ju da sve
teškoće savlađuje i zbog toga ovim brojem „Slobodna re č” p re sta je izlaziti”.
P rem a tom e, i re d ak cija ne navodi sam o jed an razlog za obustavljanje lista, pa
je svakako vero d o stojno da je list obustavljen i zbog zabrana i zbog finan
sijskih teškoća.30
KPJ je, takođe, u vezi sa V idovdanskim procesom — su đenju kom unis
tim a zbog aten ta n a n a regenta A leksandra — inicirala p o k retan je dnevnog
lista, pa se 22. d ecem bra 1921. pojavio u B eogradu dnevni list „S u tra ”, bez
podnaslova. Kao vlasnik i d irek to r lista naznačavan je d r Svetom ir Ristić, a
kao odgovorni u red n ik Živojin Pavlović. List je prekinuo izlaženje 2. feb ru ara
1922, posle ukupno 32 broja. U poslednjem b ro ju lista red ak cija je saopšti-
la da se list p rivrem eno obustavlja zbog tehničkih teškoća, ali da će se re
d ak cija založiti da se što pre obnovi i štam pa u sopstvenoj štam pariji.
M eđutim , videli sm o da je na Prvoj zem aljskoj konferenciji KPJ oštro
k ritikovan ovaj list što je ugašen usred V idovdanskog procesa (25. ja n u a r —
23. fe b ru ar 1922) rad i koga je bio i pokrenut; posebno što je on bio dnevnik,
koji je treb alo da svakodnevno upoznaje jav n o st o suđenju kom unistim a.31
Inače, dnevni list „ S u tra ” se u lite ratu ri n ije sm atrao organom P artije, niti
dovodio u bilo kakvu vezu sa KPJ. Čak ga nije registrovala nijedna biblio
g rafija nap red n e štam pe. To je verovatno stoga što je red ak cija lista kriti-
kovala režim u u m erenijem tonu nego list „Slobodna re č” i drugi, je r se na
stojalo da se list što duže održi, da ga ne zabrane organi vlasti. U n jem u su
sarađivali M oša Pijade, R ajko Jovanović, M ihailo Todorović i drugi kom unisti.
Prvi list u 1922. godini, a istovrem eno prvi u Bosni i Hercegovini posle
Obznane, bio je org an N ezavisnih radničkih sin d ik ata „R adničko jedinstvo”.
P o k ren u t je uz saglasnost K PJ.32 3. fe b ru ara 1922. i izlazilo je do 15. ju n a
28 M. Pijade, n.d., 1, str. 447.

30 Na Prvoj zemaljskoj konferenciji KPJ kritikovano je obustavljanje „CaoSoa-
H e pe'tffl”, jer se sm atralo da za to nije bilo dovoljno osnova (A-CK SKJ, Kl,
1922/16-1-a).
81 A-CK SKJ, Kl, 1922/16-1-e.
32 A-CK SKJ, Kl, 1922/10.
105
1923. To je bio nedeljni list, ali je izdavan neredovno, p re svega, zbog finan
sijsk ih iteškoća. Tako je, n a p rim er, prvi broj u 1923. izašao 5. jan u ara, a
drugi tek 1. m arta iste godine. U ovom b ro ju je saopšteno da je p rek id na
stao zbog m aterijalnih teškoća, j e r pretplatnici nisu izvršili svoje obaveze.
„R adničko jedinstvo" je posle Zem aljske konferencije Nezavisnih sindi
kata, ja n u a ra 1923, prom enilo podnaslov i postalo Organ C entralnog radnič
kog sindikalnog odbora Jugoslavije. List je štam pan ćirilicom i latinicom .
Odgovorni urednik lista bio je Danilo Ponjarac. U prvoj godini izlaženja po
javilo se 45 brojeva, a u drugoj sam o 16 (ukupno 61 broj). Posle zabrane (juna
1923), bilo je pokušaja da se list obnovi.33 Njegovo obnavljanje bilo je u to
liko važnije što je on u ovo vrem e, bio jedini list revolucionarne o rijen tacije
u BiH.
Posle neuspelih po k u šaja početkom 1921, da se u Zagrebu pokrenu le

galni kom unistički listovi, nakon godinu dana ponovo je pokušano. Dobije-
no je odo b renje od vlasti i izvršene ostale priprem e, p a se 19. fe b ru a ra 1922.
pojavio prvi broj lista „B orba”, s neu traln im podnaslovom — Nezavisni poli
tički i dru štveni list. To je bio legalni organ ilegalne KPJ. „B orba” je širena
po celoj K raljevini SHS i bila je n a jd u g o tra jn iji kom unistički list u ovom
vrem enskom razdoblju.
O n astan k u „B orbe” isto ričari su pronašli dosta d okum enata i izneli svoje
sudove. Početkom decem bra 1921. vratili su se iz Beča Đ uro Cvijić i Kamilo
H orvatin i zajedno sa A ugustom C esarcem radili na p o k re ta n ju legalnog ko
m unističkog lista. P rem a dosadašnjim istraživanjim a, inicijativa za izdavanje
lista potek la je iz O sijeka, od E dm unda Ivanya i Josipa K erina, a odobrenje
za njegovo pokretanje dobio je F ran jo Saletto, koji je p rijav u podneo u
dogovoru sa Đ urom Cvijićem. M olba je upućena K raljevskom državnom od
v jetn ištv u u Zagrebu 11. ja n u a ra 1922, a odobrena je već 14. jan u ara. Sred
stva su obezbedena delom privatno, delom od dobrovoljnih priloga, a deo
sred stav a je dobijen od jugoslovenskih kom unističkih organizacija iz SAD i,
verovatno, od K om interne.34 List je, p rem a jednom dokum entu, p o k re n u t bez
zn an ja p artijsk ih forum a, ali ga je P a rtija kasnije prih v atila i izdavala kao
svoj.35
Da se u decem bru 1921. i u ja n u a ru 1922. priprem alo p o k re ta n je legalnog
političkog lista svedoči i pism o Đ ure Cvijića, objavljeno u zagrebačkom opo
zicionom listu „Slobodna trib u n a ” 6. fe b ru ara 1922. U n jem u Cvijić kaže da
je shodno Zakonu o štam pi iz 1875. podneo zagrebačkom re d arstv u prijavu
za p o k retan je lista pod naslovom „Novi svijet” i podnaslovom Nezavisan
politički i društveni list, ali m u je 31. ja n u a ra 1922. odgovoreno, bez ikakvog
obrazloženja, da se izdavanje lista ne dozvoljava. Po Cvijićevom m išljenju,
obrazloženje nije dato stoga što se organi vlasti nisu m ogli pozvati ni na
Obznanu, ni na Ustav, ni na Zakon o zaštiti države, budući da je bio prijav
ljen kao nezavisan list, a o njegovom sadržaju se nije m oglo suditi p re nego
što se pojavi. Dalje u pism u Cvijić navodi da je, da se vlasti ne bi dvoum ile
oko naslova lista, prijavio drugi, pod naslovom „ Istin a”, ali su i njega za
branili, m ada još o tom e nije dobio rešen je.36
N a prvi pogled Cvijićevo pism o je nesaglasno sa p reth o d n im m išljenjem
o p o k re ta n ju „B orbe”. N ejasno je, n a p rim er, zbog čega je Cvijić podnosio
d rugu p rijavu, kada je već F ran jo S aletto im ao odobrenje za p o k re ta n je lista
jo š 14. ja n u a ra 1922. M eđutim , ne isk lju ču je se m ogućnost, s obzirom na
33 Više o ovom listu vid.: Veselin Mitrašević, Predgovor, Radničko jedinstvo,

Sarajevo 1922—1923, (Faksimilno izdanje), Sarajevo, 1974, str. VII—XII.
34 Detaljnije o pokretanju „Borbe” vid.: Stanislava Koprivica-Oštrić, Pedeseta
godišnjica „Borbe”, Časopis za suvremenu povijest, 1972, 1, str. 131—139; S. Kopri-
vica, Borba 1922, Reprint izdanje, Beograd, Zagreb, 1972. — Pogovor.
35 A-CK SKJ, Kl, 1922/10, Izveštaj CIO KPJ plenumu.
36 Miroslav Nikolić, Pokretanje „Borbe” u Zagrebu, Borba 20. II 1972, 49.
106
stro g o st režim a, da se pokušavalo pribaviti odobrenje po dve linije, je r
je Cvijić bio poznati kom unista, pa se moglo očekivati da m u se m olba od
bije, kako su to obično vlasti činile kada su bili u p ita n ju kom unisti.
U početku izlaženja „B orbe" Cvijiću i H orvatinu su pravljene razne in
trige, i to od pojedinaca kom unista, počev od toga da list ne piše u kom u
nističkom duhu, pa do toga da su urednici u dosluhu sa policijom . S druge
stran e, Josip K erin i E dm und Ivany su isticali da su pokrenuli list sa svojini
sredstvim a, a da su im ga Cvijić i H orvatin oduzeli posle petog broja; uz to
su prigovarali da list nije popularan, naročito kod om ladine.37
4 P ......
: ,1!BU0T
%
Pojedini broj stoji D 1*-
BORBA
P r t p U U U n sJa do I. m aj« D ia. IO"—
Fe$rarins jtUfoa a gstovom
P o fa fo d U n je D ia. 24’— . Z a inotemstvo
»'romeoa ukU*n»e »\!h
m ta*£no Din. 1 — v ile. — Redakcija i
r**kclorumUi TOrra i l/nlmu h r.atu.a.
adm inistracija K u m tfk'tva u l 6 prizemno bfcoii I ro b ijt u* %u
J aaipmv po rrhr, l» t« *. enli«
ixtoxi svako« četvrtka Nezavisan politički i društveni list tM*4 od raaola.
•r o j t. l a g r a b , n a d je lja 19 . fe b ru a ra
ia
lesto Bfođflila
pottt-ki jf.InoK H iti ka<>
Propast zemlje ili p r m režima «'U tl»»|
laj rei»*u u *
aftti IrJatP' •-.>:•......
h-r *»•••!j«MM, -
1* * ........ • k*.#- r
j*.tuho. i t r
t
u » y »Borba« u lu v ij najvećim Jelom U novijoj političkoj historiji naJ«> uiii većinu opozitije - i ona jc bila
satroTaaoj iitnialblicl ..trtaU vc* icraljo in u mnogo crnih dana, ali ne- nklonjnna. Tn-UUo jc kumuowtiui.n pre »vtjM hi~y\ nar •••! u • :* i*o
''Jjtrn*, on b ilasi lek d a n u . Da «■ at va, ko,. jr • t' »>.• ., .« ' • ,e
nije javio ranije, krivnja nije oa nam :,
m u n ji vo ko 90. decembar 1920., .Ion
kada je »Obznanom« naAa zt-rnlja l«a*
jurtijtt, koja jo k-v> najvtva i nsjMluć*
u(ja opi »žirija kojotu DC»niiiji*noa btitioanja ks.)a , 11.;»• • u.
oegu u reakcionarnom relimn koji Je ten * u mrak reakcije i 1. *ugu<t 1!rj 1.. svđkidnevnoai kritik*««% n kkort*« :v*U j ’ ti1 ».♦ -,,'M
ia k I preko samih svojih reakcionarnih svima aktneinim pitajijitna aa*•,< jar- stićka halkat'ja «. 'ti(a<<ilt
dan, kada e zakonom o zaltitl đriave
n'jtf itvota jKistala ojiavnom rwliem», ikteVr^* »lui'l* «ir*f.*.r« »».
H M t l o itaaapi MH-mopićaTao vcc kgalizovan retiro brloga terora^ dik
kvata nee|»>Mâ.ti to .1*1 a
1 tta o aaia U U t s a K a pravit 0* tom tature jaln og a naMInoga rt*li ma, dva natoćito po»i« izbora ra koa^tvanta, *ij«oju*:iU. t;iilift* tw* -aftf-
capeeka, remTatnu, i nadalje. No lu ) najem Jj* dana. Od 80. decembra 1920. jirigoliti -• i ona j<* »Obznano«* biU
prigušen*. Kad j** k«»nttjfuan»i od«s*yi da naAa kjpitaJoiisk* kla utr *!•»
a lak roj shoariji. kad. jedan naalirl počinje crno dob* nate novije hlutori- •obna friit* jata/> na« •*u V r t U
M i n ima puno r a ilr ^ s da «e boji «1» je, koje ćo kasnijim generacijama Mu suverenon, nametnuo >>j jc«Un râk •tva rf* ga vilr K«H^v»a%a
baiue i otvorene re«, u i eearo as V.-- ftHi kao primjer divlje nlartljlrosU i r ionaran ^»-»kivnik, velika vttćia« Ut- *^go na rHtlm d*0'»b » t«ni-;
ritf artma silama (U « i pod cnr)n fu- nesposobnosti je<lne vladajuće k la ^ . vat«kug i slovenskog drla na*y oaxo- jurt^Kifurjra krasta. Il«v'**,»*»t)v»*tCk. rn.
tlaraa. jde rtastodr >1 Uo6e da slobo Ne*to sfitaa moći će naći « m o u hi« da izgurao i* rada na Cstavu. komam- traU't>a» a*«a% »rj ** * k-,,1.1.-U •
d a ttaaipr vim e aavi-tsoM od svoje mi- slorVjf carističke Kuaije i Horthjr-eve stićka partija prignjećio >Obzn*#**»«, tvmkih Ugtava, « hp ih r»4«
l<»d, tufa rvi pnotts’.avbi i proiuia Mad jarak«. U SOO mUjona dinara kapni gla»ove ijjb »>!/'}»»»a*s hrvat*«, i « ^ « l 'i-
kočilo a a uguiaje. 80. deeembr* 1020. zacario se otvo ly>«an-*kih l*egova i tako u jult»oj kr-
ujt.j kobfttituanti dooor» reakri.iaaraa
.
ven^ktflf ^ ia km *g »a* -la .ifintk) y
)m
Ml amo nveretii da •» »Borba« aa reno a naloj zemlji reiim, koji ne po* brvatsk«* pitAajf, ta k»>r 4a**a>i,j
ituje no umo o*tftovne principe bur* hegemoniMićko-ccotralii'fićkt lr^tav rriim '-4>riô»» ur»fnm4+ju đa *a f *
arojoa objektimom, DopristtsrHKn ali
ftoaeke <fcmokr*clj«% kad jffri istina donekle uMalen I izmenrn jr>d t kojega »*o Mka-U st e*■au Uel.«
I nnamoljlvom analUotn » otvorenon jîtukom i'puztcijr ali ijuk rrak‘K»fta
i amatraHrou borbom protiv nv<>> ma se to fini potrebno, prelazi i prrko ft ta>ia«> M ba^«*r»t* a Ura/ a
svo^b vlattitib zakona i propisa. On ran — rrtim je uialio da je «vf**> *!«•> aar>»li>og *. M» i a* ^ r t
u l i koja usta temljn p iV 1 aal ilvot svoj glavni posao. On j* zalioravin đa
traju. I aa H>UaltoWu iv>jUi re^ti i ra- radi 4fo ma nalai«* partijski I lićnl h»* sr gt*lu* »»>a 4r|a»*. ^t*. y
tercv ajerovih predstavnika, volja xa «e na tako aaeUaa oaîu u«uvna t^r- «l»vr4» vao iak'M.* ra*b* »k« !la».t. i «
fonoaeija ta irifa područja politi'vko$, ba ne moi« zavr*iti, negn đa ^
socijalnog. ekoiv/mekoK i kulturno*, odrtanjem na vlami pod ivaku j* je. iUfi »ra **«v ?
aiiovita mrtnja prema nvtma politić napfutiv mora f>s r^«jMnn <lr» U-t« JjjrraJa^rlMl %JSV'U i % \ >«»»
aaieg i InternacionaL livots, odaiah su
S
itom! puno poserenj« featitn itialaMie kim protivnicima, »trah zbog nećtste
Mveftti i jedna do krajno*U razvijena
je zaHora vio. da boda «a rrv»z*jm l*a
tava mora bid to odlučnija, iV» je «a
Uk C*l t«->Ua «%
đa kr*/t
i*
<*fâ« r* -,-
» %* ra
publikr .viju slojeva. Ml amo isto tako vile naailja t’ttav bio d<^»e*en. Oa >a trtm+i* « »<»1«
Legalni komunistički list „Borba”, pokrenut 19. februara 1922. u Zagrebu.
I na Prvoj zem aljskoj konferenciji KPJ bila je veom a o štra rasprava u

vezi sa p o k retan jem „B orbe” izm eđu K am ila H orvatina i Đ ure Cvijića, na
jed n o j, i Slavka K aurića na drugoj strani. N aim e, H orvatin je kritikovao
sindikalni organ „Š tam p u ” zbog oportunističkog p isan ja koje je negativno
delovalo na m ase; a u vezi s „B orbom ” rekao je da su je pokrenuli Cvijić i
on, i da je, p rem a izjavi Cvijića, za to postojalo o d obrenje CK KPJ.38 U
svom odgovoru Slavko K aurić je priznao da je prvi broj „Š tam p e” bio opor
tunistički, ali sam o zato da ne bi bio zaplenjen od vlasti; dok je u vezi s
p o k retan jem „B orbe” tvrdio da Cvijić nije dobio nalog od CK da je pokrene,
već da m u je naloženo da sarađ u je u „Š tam pi”, a da je kasnije intrigam a
dobio odobrenje od vlasti za izdavanje lista. Osim toga, K aurić je rekao da
37 Arhiv Instituta za historiju radničkog pokreta Hrvatske (dalje: A-IHRPH),

Štampa, XVIII/1922. .
38 A-CK SKJ, Kl, 1922/16-1-b, Materijali I konferencije. Zapisnik sa II seđmce od
4. VII 1922.
107
„B o rb a” nije bila dobro p rim ljen a od rad n ik a zbog redigovanja Cvijića i
H orvatina.39
No bez obzira na to da li je za izdavnje „B orbe” bilo dobijeno odobre
n je od P artije, činjenica je da je ona prihvaćena od K PJ i d a je za sve vre
m e izlaženja sprovodila p a rtijs k u politiku i da su je uređivali istak n u ti čla
novi i rukovodioci P artije. N esporazum i oko njenog n astan k a u stvari su
bili više odraz sta n ja u sam oj P artiji, je r u osnovi tu nem a n išta nejasno.
N a p o k re ta n ju legalnog kom unističkog lista, kako je rečeno, radilo se još
početkom 1921, zatim je u jesen 1921. d at nalog K auriću da pokrene politički
list, što on nije učinio, i, napokon, grupe istak n u tih ko m u n ista uspela je da
pokrene svoje glasilo, koje je odigralo, značajnu ulogu u razvoju kom unistič
kog i radničkog p o k reta u celoj K raljevini SHS.
„B orba” je sam o posle sedam brojeva m orala b iti obustavljena zbog
h ap šen ja u red n ik a Đ. Cvijića i K. H orvatina i ad m in istra to ra S tjepana Cvi
jića. To se dogodilo kad je n a njenom sedm om broju, 29. ap rila 1922, um e
sto F ran je S aletta kao izdavač i odgovorni u red n ik naveden Đ uro Cvijić.
Đ. Cvijić je, inače, još od prvog b ro ja bio u red n ik zajedno sa K am ilom Hor-
vatinom , a A. Cesarec je bio član uredništva.
Posle sedam meseci, 1. decem bra 1922. „B orba” je obnovljena, sa osm im
b rojem , i sada je pored starih u red n ik a — Cvijića i H orvatina, uređivao i Simo
M iljuš. Inače, list je u toku sedm ogodišnjeg izlaženja više p u ta m enjao pod
naslove, a jedno vrem e bio m u je izm enjen i naslov. Od 5. ap rila 1923. do 10.
ju la 1924. „B orba” je izlazila kao organ Nezavisne rad n ičk e p a rtije Jugo
slavije za H rvatsku i Slavoniju. Posle zabrane NRPJ izlazila je pod naslo
vom „R adnička b o rb a ”, od 11. septem bra 1924. do 4. fe b ru a ra 1926, a od 13.
fe b ru ara iste godine 1926. p a do zabrane, 13. ja n u a ra 1929, list je nosio p r
vobitni naslov, „B orba”, s podnaslovom R adničko-seljačke novine. Š tam pan
je je d a n p u t nedeljno, a od 5. m aja 1928. do zabrane dva p u ta nedeljno.
List je, isto tako, često m enjao nom inalne urednike, tzv. „urednike za
zatv o r”, m ada su neki od navođenih to stvarno i bili. Tako se kao urednici
„B orbe” jav ljaju : F ranjo S aletto (19. fe b ru ar — 20. ap ril 1922), Đ uro Cvi
jić (29. ap ril 1922 — 6. m a rta 1924), M ahm ut B asarić (do 29. m aja 1925), Mi
h ajlo V raneš (do 29. ja n u a ra 1927), A ndrija Car (do 1. o k to b ra 1927), Đ uro
Cvijić (do 16. m aja 1928) i Blaž Valjin (od 16. m aja .1928. do 13. ja n u a ra
1929).
S tvarni u rednici („urednici u senci”) i članovi u re d n ištv a bili su: Đuro
Cvijić, V ladim ir ćopić, K am ilo Horvat.in, August Cesarec, Sim o M iljuš, Ivo
B aljkas, Ante Ciliga i O gnjen Priča. Kao ad m in istrato ri u red ak ciji „B orbe”
su radili: Josip K raš, S tjep an Cvijić, Janko Mišić, A ndrija Žaja, Lucija Pavić
i dr. N aravno, oni se nisu bavili sam o adm in istrativ n im poslovim a, već i
ra stu ran jem lista i nizom drugih.
„B o rb a” je za sve vrem e izlaženja bila izložena o štro j cenzuri. Z abranje
n a je nakon zavođenja šesto jan u arsk e d ik tatu re, 13. ja n u a ra 1929. U kupno je
izišlo 368 brojeva.
KPJ je povrem eno izveštavala K om internu o sta n ju radničkog p o k re ta u

zem lji. Gotovo u svim izveštajim a bilo je govora i o izdavačkoj delatnosti
P artije. U jed nom izveštaju od 6. ju n a 1922. kaže se: „Š tam pa se sa uspehom
širi, zahvaljujući požrtvovanju svih drugova, koji n asto je da je po svaku
cenu prim aju . U svim privrednim i politički važnijim c e n trim a zem lje jav ljaju
se sada naši organi (4 sindikalna i 2 politička), i to: u B eogradu (2), Zagrebu
(2), L ju bljani (1), S arajevu (l).”40 U ovom vrem e u B eogradu je izlazio sam o
39 A-CK SKJ, Kl, 1922/16-1-c, M aterijal I konferencije — Zapisnik sa III sednice

od 5. VII 1922.
40 A-CK SKJ, Kl, br. 1922/12, Izveštaj Zajedničkog kom iteta KPJ, Pavla Pavlo-
vića i Jakova Lastarića — Egzekutivi Kl.
108
„Organizovani rad n ik ", u Zagrebu „B orba” i „R adnička šta m p a ”, u L jublja
ni „Delavske novice”, a u S arajevu „R adničko jed in stv o ”. V erovatno se kao
drugi beogradski list podrazum evala „Slobodna re č ”, iako je ona obustavlje
n a 30. ap rila 1922. godine.
Kao što se iz predhodnog izveštaja vidi, SKOJ u ovo vrem e nije im ao
nijednog lista, iako su o tom e donošene odluke. Jed in o su početkom 1921. kra
će vrem e izlazila dva skojevska ilegalna lista u Zagrebu.
Prvi skojevski legalni list posle Obznane pojavio se u L jubljani, 1. sep
tem b ra 1922. P otreba za om ladinskom lite ratu ro m u Sloveniji, posebno za li
stom , bila je velika, je r je k rajem ap rila 1922. bila u k in u ta om ladinska ru
b rik a u „Delavskim novicam a” tako da se o skojevskom i om ladinskom po
k re tu gotovo nigde n išta nije moglo p ro čitati.41 Tek 1. septem bra 1922, na
osnovu odluke Prve zem aljske konferencije SKOJ-a, p o k re n u t je list „Pro-
letarsk a m lad in a” kao glasilo prosvetno-ekonom ske om ladinske organizacije
„ Is k ra ”, k o ja je osnovana krajem m aja 1922. godine. Od početka 1923. list je
izlazio bez podnaslova. Kao vlasnici lista navođeni su prvo Rudolf Vavpotič,
a zatim M atija Kosi, koji je u 1923. bio i odgovorni urednik. Prvi je odgovo
rn i u red n ik bio Alojz Kusold. U rednik lista bio je Ciril Štukelj. „P roletarska
m lad in a” je izlazila 14-dnevno, do zabrane 15. o k to b ra 1923. Ukupno se po
javio 21 bro j. Z ab ran jen a je zato što „piše v takem duhu, iz katerega je jasno
razvidno, da m u je glavni sm oter ra zširjan je in p ro p ag iran je kom unstične
ideje.”42
„Mladi ra d n ik ” je p o k ren u t 3. sep tem b ra 1922. u B eogradu, takođe na

osnovu odluke Prve zem aljske konferencije SKOJ-a, i to prvo kao dodatak
„Organizovanog ra d n ik a ”, a od 5. o k to b ra iste godine izlazio je kao poseban
list.43 B rojevi iz 1922. godine nisu sačuvani, tako da nam nije poznato ni ka
kav m u je bio podnaslov ni koliko se brojeva pojavilo u ovoj godini. S ob
zirom da je bio m esečni list, verovatno su u 1922. izdata četiri broja. Od 26.
ja n u a ra 1923 (br. 1) nosio je podnaslov Organ Saveza radničke om ladine, a
od 18. novem bra iste godine C entralni organ Saveza radničke om ladine Ju
goslavije. Poslednji nam a poznati broj je 13, od 4. fe b ru ara 1924, ikoji je im ao
tro jn i naslov „MAaAH paAHHK — Mladi rad n ik — M ladinski delavec”. Ovaj broj
je štam pan bez podnaslova.
List je, inače, štam p an ćirilicom i latinicom . Izašlo je oko 17 brojeva.
V lasnik lista bio je M ilan Ristić, građevinski radnik, a odgovorni u red n ik
Cvetin M ihailović, stolarski rad n ik i sam o jednom b ro ju — M ilijan Danilo-
vić. O p re sta n k u izlaženja lista postoje dve verzije. Po jednoj „Mladi ra d
n ik ” je o b u stav ljen usled ned o statk a finansijskih sredstava,44 a po drugoj ga
je zabranila policija.45 U oba slučaja se navodi da je list ugašen 1. m aja 1924,
sa petim brojem . M eđutim , kao što sm o već rekli „Mladi ra d n ik ” je p riv re
m eno obu stav ljen 4. fe b ru ara 1924. sa 13. brojem , i to zbog ned o statk a finan
sijsk ih sredstava. Svi kasniji pokušaji da se pribave sredstva i obnovi list
ostali su bez uspeha.
P a rtija je tokom 1922. rad ila na osnivanju jed n e legalne proleterske p a r

tije pod rukovodstvom KPJ. Jedan od prvih zad atak a na ovom planu bilo je
41 A-CK SKJ, Kl, 1922/9, Izveštaj CIO KPJ — Komunističkoj internacionali od

13. V 1922. — U dokumentu se kaže da je omladinska rubrika ukinuta iz nepoznatih
razloga i da Partija pokušava da piše o omladini u sindikalnim a polulegalnim
listovima.
42 Arhiv Jugoslavije, Ministarstvo unutrašnjih dela (dalje: AJ, MUD), f. 46; A-CK
SKJ, KOI, 1923/3.
43 0pranH3OBaHH paAHHK, 3. IX 1922, 88; 1. X 1922, 100; A-CK SKJ, KOI, 1922/4,
Izveštaj o stanju SKOJ-a za III kongres KOI.
44 S. Cvetković, Zbornik građe za istoriju SKOJ-a 1919—1928 (Rukopis u Insti
tutu za savremenu istoriju u Beogradu), str. 563.
15 B. AparoBiih, Cpncica uiraMna U 3M ehy dea para, BeorpaA, 1956, cTp. 103.
109
p o k re ta n je legalnog lista preko koga bi se popularisala ova ideja kod rad
nika. Zbog toga je u sep tem b ru 1922. kupljen „Beogradski dnevnik”.40 U ime
O pran CftBfl i a P m h h m k * O M .i& n u ti«
M n p e n o <bmx n p en p en a
M m T S eM O n o f i e A M T t f !
Revolucionarni omladinski list „Mladi radnik”.
46 MnpocAaB HhkoahH, A ârnocT He3aBHCHe paAHHMKe napraje JyrocAaBHje y

BeorpaAY o a o c iin B a H t a a o icpaja 1923, Fodumrbaic zpada Eeoipača, 1960, VII, cxp.
396. — „BeorpaACKH a h c b h h k ” , Organ javnog mišljenja, pokrenuli su 1. oktobra 1919.
Dušan Paranos i Krsta Cicvarić. U br. 24 od 15. septembra 1922. vlasnik lista Dušan
Paranos obavestio je čitaoce da se od danas list predaje u „ruke ljudim a koji su za
svoje ideje uvek pripravni da idu u tamnice”.
110
C entralnog izvršnog od b o ra KPJ otkupili su ga M oša P ijade i R ajko Jova
nović.47 Od 17. sep tem b ra 1922. izlazio je dnevno sa podnaslovom Nezavisan
politički list, a od 15. o k to b ra prom enio je naziv u „R adnički dnevnik”. U re
đivali su ga T riša Kaclerović, R ajko Jovanović, M oša P ijade i M ilorad Bara-
jević, koji je bio i nom inalni vlasnik lista. Zbog čestih policijskih zabrana
koje su m u nanosile velike finansijske štete, obustavljen je 19. novem bra
1922. U poslednjem b ro ju red ak cija je saopštila da se list obustavlja zbog
nesavladivih teškoća, a da će ubuduće um esto dnevno izlaziti nedeljno pod
naslovom „R adnik”.
„B eogradski dnevnik”, odnosno „R adnički dnevnik” je odigrao značajnu
ulogu u političkoj p riprem i p ro le ta rija ta za osnivanje legalne političke p a r
tije. M ada njegov p rvobitni naziv, preuzet od ra n ijih izdavača, upućuje na
to da je list bio više lokalnog k arak tera, on je u stvari bio cen traln i p artijsk i
organ. Zbog toga je nakon m esec dana i prom enio naslov u „R adnički dnev
n ik ”. U periodu kada su list izdavali kom unisti, ukupno je objavljeno 54
bro ja.
S podnaslovom — P etnaestodnevni, nezavisni socijalni list pojavio se 15.

o k to b ra 1922. u B eogradu prvi broj „P roletera”. Vlasnik lista bio je Josip
Štefanac, a odgovorni u red n ik S to jan N. M aksimović. U p artijsk im doku
m en tim a i lite ratu ri nigde se ne pom inje ovaj list, ali po naslovu, spoljnim
oznakam a (nadnaslov: P roleteri sviju zem alja u jed in ite se!, m oto: Oslobođe
n je radnika, delo je sam ih radnika), a naročito po sadržaju, bio je na liniji
KPJ. U uvodnom članku prvog b ro ja se kaže: „P ro leter” se pojavljuje pred
p ro letere u danim a, kada im je n ajp o treb n iji. On će pokušati da dostojno
posluži njihovim in teresim a za puno u jed in jen je proleterskog fro n ta .” „Pro
le te r” napada Glavni radnički savez i S ocijalističku p a rtiju Jugoslavije i zala
že se za jedinstvo radničkog pokreta. Pored toga, on p re p o ru ču je „Mladi r a d
n ik ” i knjige objavljene u Biblioteci M eđusaveznog sindikalnog odbora. D ru
gi i poslednji broj „P ro letera” objavljen je 1. novem bra 1922. godine.
Ovaj list je sam oinicijativno pokrenula grupa kom unistički o rijentisanih
grafičkih rad n ik a sa ciljem da preko njega rad i na u je d in je n ju celokupnog
jugoslovenskog p ro leta rija ta . Slagali su ga štam p arsk i radnici u slobodnom
vrem enu i uspeli da izdaju sam o dva broja, je r ga niko nije m aterijaln o po
m agao. Njegovu pojavu nije pozdravila ni revolucionarna ni reform istička
štam pa. N aprotiv, reform ističke „R adničke novine” su ga otvoreno napale,48
a Glavni radnički savez Jugoslavije zabranio je grafičarim a ra d na listu u
slobodnom vrem enu, te se on m orao ugasiti.49
U L jubljani je 23. o k to b ra 1922. po k ren u ta „S trokovna b o rb a ” s podna

slovom Neodvisen strokovni list, a od 10. m aja 1924. kao Glasilo Centralne-
ga delavskega strokovnega odbora Jugoslavije. Izlazila je 14-dnevno, zatim
nedeljno i tri p u ta m esečno. Odgovorni urednici bili su Ivan Baznik, Hinko
Pavlič (dva puta), Anton šu šteršič, Anton Vergelj i Ivan Vuk. U rednik lista
bio je A lbert Hlebec.50 P restala je sa izlaženjem 7. ju n a 1924, je r je O rjuna

48 U jednoj belešci ,,PaAHHMKHx HOBima” pod naslovom „Nov Mesija!” u rubrici
Hronika ovako je prokom entarisana pojava prvog broja: ,,A otkuda dolazi taj novi
Mesija? Tačno se zna, ali pomalo miriše na već poznatu komunističku kujnu. Pa
šta hoće on? Hoće dostojno da posluži proleterima da se ujedine u jedan front.”
Dalje je u belešci rečeno da „Proleter” očekuje da radnička klasa poleti k njemu,
ali, kom entator upozorava da bi se to možda i desilo „kada mu se ne bi viđele ko
munističke uši!" (PaAHHHKe h o b h h c , 20. X 1922, 84). I drugi broj IIpoAeTepa” i njegov
urednik Stojan Maksimović napadnuti su od ,,PaAHHHKnx noBima” (10. XI 1922, 88).
49 Grafički radnik, 30. XII 1922, 50, Lazar Lazić, Akcija našeg saveza za ujedi
njenje jugoslovenskog proletarijata.
50 J. Munda, n.d., str. 22.
111
zapretila štam p arijam a da je ne sm eju štam pati, a 10. ju la iste godine list
je zab ran jen i zvanično.51 O bjavljen je ukupno 71 broj.
Posle obustave „R adničkog dnevnika”, KPJ je sam o nedelju dana kas

nije, kao što je bilo i najavljeno, 26. novem bra 1922, p o krenula legalni ne-
deljni list „R adnik”, koji je u početku izlazio bez podnaslova, a od 29. m arta
1923. kao C entralni organ Nezavisne radničke p a rtije Jugoslavije. Naslov lista
štam p an je ćirilicom , latinicom i slovenačkim jezikom (PaAHHK — R adnik
Delavec). Odigrao je značajnu ulogu oko osnivanja Nezavisne radničke p a r
tije Jugoslavije. N om inalni vlasnik lista bio je M ilorad B arajević, a zvanični
urednici su bili: M ehm ed Žunjić, zatim Lazar Jančić, F ran jo R ancinger, Ga-
vra Predojević, D ragutin R ajković i Pera M arković. Kao sek retar redakcije
naznačavan je Moša Pijade, m eđutim , on je bio stvarni u red n ik lista 1922. i
1923. godine. Od sredine m aja 1923. u red n ik je bio i Vaso Srzentić, dok je od
ja n u a ra 1924. u rednik postao K ošta Novaković.52 List je uglavnom izlazio je
d an p u t nedeljno, ali je povrem eno izlazio dva p u ta nedeljno, a u feb ru aru i
m a rtu 1923. čak tri p u ta nedeljno. Često je zabranjivan, a 13. ju la 1924. posle
zabrane ra d a NRPJ, N ezavisnih sindikata i SROJ-a privrem eno je obustavljen.
O bnovljen je 3. avgusta 1924. Od tada je štam p an u Zem unu i tajno je p re
bacivan u Beograd. Policija ga je plenila, ali je povrem eno izlazio do 25. ok
to b ra 1924, kada se pojavio njegov poslednji, 142. b roj. Dalje izlaženje m u je
onem ogućeno zbog staln ih policijskih zabrana.53
Prem a podacim a Bibliografije Đ orđa Pejanovića u Tuzli je krajem

1922. i 1923. izdavan ilegalni list kom unističke om ladine Bosne i Hercego
vine pod naslovom „B ilten”, kao Organ Saveza radničke om ladine Jugosla
vije. „B ilten” Je izlazio „periodično”, ćirilicom i latinicom , na ciklostilu, a
uređivao ga je Blagoje Parović.54 Drugih p o dataka o „B iltenu” nem a, a nije
sačuvan nijedan njegov broj.
Sredinom 1922. n a inicijativu T odora Š optrojanova i Laze B ogdana p a r

tijsk a organizacija u Velesu pokrenula je svoj ilegalni organ „ Isk ru ”, koji je
um nožavan n a hektografu. „ Is k ra ” je obustavljena sam o posle tri-četiri b ro
ja, verovatno zbog h ap še n ja Laze Bogdana. Inače, list je objavljivan na go
vornom m akedonskom jeziku veleškog kraja, š ire n je m eđu članovim a
P artije i SKOJ-a i m eđu sim patizerim a kom unističkog pokreta, ne sam o u
Velesu već i u S koplju, K avadaru, Š tipu i P rilepu.55 „ Is k ra ” spada m eđu prve
ilegalne kom unističke listove u K raljevini SHS, a p rv i je revolucionarni list
u M akedoniji posle Obznane.
Kao i u periodu 1918— 1920, inicijativa za p o k re ta n je listova pripadnika

nacionalnih m anjina bilo je i u ilegalnom periodu delovanja radničkog pokre
ta i KPJ. Tokom 1922. vršene su priprem e. P rem a re še n ju C entralnog M eđusa
veznog sindikalnog o d b o ra Jugoslavije 30 .decem bra 1922, trebalo je da se
pokrene sindikalni list n a m ađarskom i nem ačkom jeziku.56 List se pojavio
6. ja n u a ra 1923. u B eogradu, pod naslovom „Szervezett M unkas" (Organizova
ni radnik) kao pandan centralnom glasilu Nezavisnih sindikata. List je u po
A-IHRPH, Štampa, XVIII, 1924.
53 PaAHHK, 25. X 1924, 142.
54 Đorđe Pejanović, n.d., str. 205. Ovaj list spominje i Ljudevit Čermak u: Pre
gled historije jugoslavenskog novinarstva, Bosna i Hercegovina, Suvremeno novi
narstvo, Zagreb, 1964, str. 332.
55 T o a o p T. 3orpa4>CKH — A. 3orpa<J)CKH, KIJJ u BMPG (o d ed u H era ) eo
Bapdapcica Maicedonuja eo nepuodor 1920— 1930, CKonje, 1974, crp. 53; Hcropuja
MaKedoHCKOi napoda, III, CTp. 40. h 126.
56 Oprai!H30BaHH paAHHK, 24. XII 1922, 121.
112
četku donosio vesti i druge priloge na nem ačkom jeziku, da bi b a r donekle
nadom estio n ep o sto jan je lista za radništvo nem ačke nacionalnosti. Od 10.
m a rta 1923. im ao je poseban dodatak „O rganisierter A rbeiter" — nam enjen
rad n ištv u nem ačke nacionalnosti. Izlazio je je d a n p u t nedeljno. Uređivali su
ga N em anja Lazarević i Pavle Pavlović. N ajviše se bavio problem im a ra d
ništva Vojvodine, a i većina radništva m ađarske i nem ačke nacionalnosti
_ n p o n iT W I o * u y y » n n ttn T i a t
OCAOBOfcEttE
^ A A K M K PAAHHKA JE
JLEAOCAMHX
RADNIK-DELAVEC
lieHTpanNM O p ra n Hcmbhcnc P ianmmk « llapTaii« inrocnaa w|a
PAHHHKA-
r»MM4 u i*? *) l»K<>f P A .I Hi i• u m MjVAi* )9 0 1
ot i « l t v C.fOC*K*. Z 'ip itttJ,

npnttmtps*** * ’ttrtMfa m w (*i ,t a < ;«
• 4n » M »J*;* *
1 0 . J 9pH*»px <ra*(. «• *• .!> « . f s jn m k * O u*f*

num*i m / //»«•» * »in »
— K a m i ( i , P a i , 4 ubk' i v ji . m t i . i t j <J r x «*»* tutma** j u n *
CmrJ r VUtr. 4 l«» ‘■'Ml «4
Mj n p r i i - 1 U P C « . •» jrp-jmtrtM r * I t4UM r t> ;.u»m rt iipcun «M4 * P \ ta-tii *, y 1 44 ♦ «'4
unrli f'4jm» j u »p: RpU tM lHIII *. J .U1a*.y ta* I CUSJIIKif4 H4ljp4»ll11* ti » th m
4*»»
•»41 fcvp.
|M • MMCMtH *•**«•b*** *"
iUrt' c IM’ • I V<f
)f ttmuta vM« l«p .l-r w<*il
14 np4» *jr r . vy5<**>..
/Vjjv^ h A
*,Kt »tt*
i»*. or»^*pc
tonprn-v. tit. nr y iK->ut«w > - k U '+ m « U p l i v i J i i bvpv *yi»i» 44 V) ipMtt'ttu

ti* 14 ) * u*n**m tip m a u iM I r .p«fM y u uirpi|v*HKy u H H l** jTr 4 « » A
Hun 4 A m» v r r n .- j lu n m ..* n p H iy , y«t%i
6 # ■/ - .**«» %/•<••! H rf'UiHttX j
k jp. mnif« KA44« .*t*H **•
6 «
j*.tei«i4. M U H
« p r i 4 .'.tM 4 A* i r « o t » nujt-tn v
\u h p jm u H uCMOetr tu« c » 4 f4 M < » x m f a ‘uN v ii|vn.m*.i
*j»?4 vp4jjr .*ie*y;jr 4
« •« jC4MUt«l> -mi
w cw»-
14*4 r « y»4W * ■ H4np«4 4«»*cCt-
Iptiim*:" u KOI* ma •’# <Y v/r iH * c » r K»4^»*cifc cMiy4 i r y i»p».»4 v u j HV ^llpH laM »■ k 14 k r M4 IM «
M jp a n j«. ..MH iurtttv. n * » y iiiji yp4K>MrtN4 m y r »juna «>« %p:- nHMi n p iK fy m m i n p cnm qm % * « 44 i t x
a |H'»JV 11 HM -Jr:uM*e*v4 tA 4 c «
um m « • iK‘fc)»iuiw iy a t •'rtjaait: r io r **CTn t<ii4 tfciu |*» <n ./* . C4l*4MKV.k».< ».*»p<t
* 1 4 1«»I4K»* tpr& l 4* rtjfiC. J'-iV Hf.O HajBUMLHHjr, (rtM llp t.V đ « Ili M4I4»A
mo ■ftf'Vf ( » po 1> * ni fiy je s v u on » itui’4 o p r «4 npi).H*rcpc«ii« iw prHj; 4 n L*4CM« jr |4 (t |u N » < 4 u ia W K»a |T4*
Mjjptu> u n r t « tumo »<* •'aiaosnr upf u^.t > rt»-|^ nHv.M > r 0»K w K yjy h *. 1 Ct- > IH plc iKMOk A t r .P C »ti|444.y|y.* o r f are v>; I Xt9**
mi fipMNflHilM »14 «m’U*4 Cr VJCJMM rtU* UC.lHtUinKM « napU tnjuM J HM (U . u , n Cđ AUCtUipjUMOM. U•■*. * * /* ■ ; » » '* < .« I
f fil:r ♦%
^ » * v i t » . i i k i i npt- n>> tur«* i‘M .1,1KH* HY*if t r vjBjr.MvtC'* m a tr j J*KOW4 C lW » 44f*» IMl" 14 **#4,. 4 C
irtftUIH) npvl*4»' pM H4 .I4)v IHHMHI* C4* O J I .K ’CL/M f T f l H 'VMUtltHKMt IWpfU’l/.l' iy iw * t*eKr( h cf<>« l ( m p tu H « t*.;«V p
Mv »um* ii> lufft Apyr«» are (4 iu trp a n u u jH**4 A%h 44. 4-t» f4 |r u r a • » j> a » >»i<• •* p. iw «-vt p *t
A4lTc%-*u« 44 »c ihn turtic ciiopasjrM np* • x«* H cn y « 4 » j cfcop-* vpa «K-mpi«M<c m i c tp 4 ti4 ir .a h yaa • » « n iiy
«pm%* p » . L i i i r « M>ja |r y tMjjuH.y m tc « 4 T*1 tt«|r HMIMT4 Jpy‘ *» BU 4 . .4 p i Ha C0H«a v*ctMj*kMX i •’m ’
py»y HyA«i * 4 i A m >.*».• c** ,oui f>*r u 10 t a m a * * <a t « * O n di- npuxM M4i«o« m m , n p o r ) i4 ■mt
JU y Uj-mtuHih:* » 'j c T. P. C. j 4 wcth*ivp lla p t v jt n ttc u r ifmrpMUUi* a*.: H4t»«»»vr -»cn .-iyiii i a
t «*•»* nsK*)r mm«* » . u *•. y T<um<} uM4.tr o j * »«> m ro np.n*i-<»M y*4UT«*
^ p p « ! A4 *'MM NMHC HT 144(1 »M»V*«C U* IVA« T P. C n o * «»a i*«ra cr^»»- C»«>» M tap. O r i ” ? r P . C . »P4j
lipUHUMin* »C lU M H.ttk««« *Wi*. »ItUIV« 14 i« yjv4«M4^Mr V-MMHK414 , r i » |4t f 44 c l HM M4 HpMHUMJV R)MC
r yr J^*r. yc.>4tv ^ j« vc « « u y u np»- K i«» Kiptma y .«»*« jrfejuo^mc p u n u i* i t i'anii2k4i4 «*4 c tp 4 «r
\ iLiM V o n <1 travu *y »*»* 4.14CC yt»*n*ircM. A v o j^ •MOu« 0-»rw>« .MI4M«** • PI4J4. H4 )TA4a >Ô.HWa >M
^<?an.VCM»l. U tU l ic * « ’*4T€ v C f »»» |:T * * T * u »*4 TO 14 C f l»P » ttp tllK 4 *M ;»’• r 4* * o n • |4C4*I a ru n t r r i fjt
44 KU.«•»■ |v i!h )p 4 4 t1 O l f f * H th».WK.. A 'H < » .r CBHl»>4f4 t « jc f u /M rt«« y -1 4 * a r h. r c a a i « K i r 4 44 »»
p n e u ,H ylr tpW4it>i I* P . C 4 4 r i4 . n c e : 41il 1*44. 14 H4 T4| IM^mu •.«.»»)*,« ts •* J»«Jfffr»»C4M4- y|r4MM^tK# VMMIH« .1
CM i«;> pa<y* v«piUM n •m ru c< e ra y«Vp\a ■ yjriwi(x-r up .im p c n i tup* t^>r n p r : i n p c « 4 C « o a <4aKTan»>.«| Itn- ;jfis (ia lennki
«K A* cr p44ri*4pl « U$'«*'04p.1 r » j . . T y « 4 H t A « io » ? a »f * «.i.ir. *«« t • to uit*» « t»p«*
Ona »opi i y 44 va‘»| MHirprtîttK*M»vui k *4 y i« i© t * * r ca n in k a r a trna c tw > j ^ C « l f | p ’ » m >i v 4* a jc ip yti*a
Beogradski „Radnik”, centralni organ NRPJ.
nalazila se u ovom regionu, pa je on prak tičn o i bio glasilo N ezavisnih sin

d ik ata u Vojvodini. Zbog poskupljenja štam p arsk ih troškova i nedostatka
fin ansijskih sred stav a privrem eno je obustavljen 10. ju n a 1923, posle 22
b ro ja.57
„Szervezett M unkas” je posle dve godine obnovljen 21. ju n a 1925. u
Beogradu. Od sep tem b ra 1925. do 13. ja n u a ra 1929. izlazio je u Subotici. Prvi
u rednik bio je N ikola Đorđević, a kasnije su kao urednici navođeni Domany
Janos, H eidrich Karoly, P etar Francišković i Hegediis Josip. Izlazio je ne
deljno. U ovom p eriodu objavljeno je 186 brojeva, tako da je ukupno izašlo
208 brojeva.
57 D. Kecić, Klasne borbe, str. 132—133. — 0praHH3OBanH paAHHK" od 15. juna

1923, u br. 46 saopštava da je „Szervezett Munkas” privremeno obustavio izlaženje
zbog smetnji beogradske policije. Međutim, u jednom izveštaju s kraja 1923. navodi
se da je obustavljen iz finansijskih razloga (A-CK SKJ, Kl, 1923/86).
113
D alm atinski p ro le ta rija t od Obznane do početka 1923. godine nije imao
ni sindikalnog ni p artijsk o g lista, je r režim nije dozvolio radničkoj klasi ove
p o k rajin e da se sindikalno organizuje. Posebno je režim bio strog u Splitu.
Zbog toga je 27. fe b ru ara 1923. p o k ren u t u Šibeniku list pod naslovom „Fa
b rik a i n jiv a” i podnaslovom List za političku i socijalističku nauku. Kako
je list bio na pozicijam a p ro g ram a i akcionog program a N R PJ,58 policija je
zaplenila već njegov prvi b ro j. Zaplenu je potvrdio K raljevski okružni sud
u Šibeniku i trajn o je zabranio ra stu ra n je tog b ro ja.59 Zaplenjeni su takođe
drugi i četv rti broj, tako da su danas sačuvana sam o dva broja. Zbog policij
skog te ro ra list je obustavljen sa petim brojem , 14. m a rta 1923. Izlazio je
jednom nedeljno. Kao vlasnik, izdavač i odgovorni u red n ik n a listu se potpi
sivao Ivo B aljkas, koji ga je i stvarno uređivao.
U M akedoniji je bila slična situ acija kao u D alm aciji. Prvi pokušaj da
se izdaje legalni list učinjen je, verovatno, sredinom fe b ru ara 1923. R aspo
lažem o, naim e, sam o podatkom da je 11. m art 1923. u S koplju izašao drugi
b ro j „R adničke zore” kao organa N R PJ,00 dok nam n ije poznat tačan datum
pojave prvog broja. N a osnovu jed n e indicije, „R adnička zora” je svakako
p o k re n u ta p re 17. fe b ru ara iste godine. Naime, 17. fe b ru ara 1923. Lazar Bog-
danović (verovatno ista ličnost sa ra n ije pom enutim Laze Bogdanom ) p u tu
ju ći vozom iz Skoplja za Veles nosio je sobom nekoliko p rim era k a „R adnič
ke zo re” i dao je jed an p rim era k putnicim a da čitaju, m eđu kojim a se našao
i jed an žandarm , koji je odm ah reagovao i odveo Bogdanovića u žandarm e-
rijsk i kupe. Potom je B ogdanović optužen po Zakonu o zaštiti države i uh ap
šen, je r je navodno delio besplatno list i tim e vršio kom unističku propagandu.01
List je p o k ren u t um esto „S ocijalističke zore”, zabranjene Obznanom . Kao
vlasnik lista istican je Dušan Čekić, koji ga je u stvari i uređivao. N om inalni
odgovorni u rednik bio je V asilije S. Vasiljević, bravar. Š tam pan je ćirilicom
n a srp sk o h rvatskom jeziku, u Leskovcu. Na listu je naznačeno da izlazi je
d an p u t nedeljno. Vlasti su ga zabranile posle drugog b ro ja .02
Osim ovog lista, u Sofiji su m akedonski kom unisti-em igranti 8. m arta

1923. po k renuli list „Sovetska M akedonija”, kao Nezavisni ideen list. Njegov
u red n ik bio je Ivan Serafim ov Agovski iz debarskog k ra ja . Za dva meseca
izlaženja pojavilo se šest brojeva, od kojih je sačuvan sam o prvi b ro j. List se
borio za nezavisnu autonom nu sovjetsku M akedoniju, što se vidi kako iz sa
d ržaja prvog b ro ja tako i iz sam og naslova lista. Inače, list je im ao am blem
— p eto k ra k u sa srpom i čekićem , a m oto m u je bio: „M akedonci od site
k ra išta obedinuvajte se.”
„Sovetska M akedonija” se pojavila u vrem e krize u E m igrantskom ko
m unističkom savezu, kada su njegovi rukovodioci, m eđu kojim a i Vasil Gla-
vinov i Ivan Klinčarov, razm išljali o njegovoj reorganizaciji i fo rm ira n ju Ma
k edonske revolucionarne kom unističke p a rtije kao sekcije B alkanske ko
m u nističke federacije, p a je i ovaj list pre pojave tre tira n kao organ nove
ss PaAHHK, 18. II 1923, 16.

59 Fabrika i njiva, 7. III 1923, 3.
60 O v a j l i s t n a v o d i BAaAO A. HBaHOBCKH: rip H A o r k o h 6H 6A H orpa4>H jaTa 3 a h c -
T o p n ja -ra n a MaiceAOHHja M o r y a b c t c c b c t o b h h b o j h h (K feS op o a nanpeAHHGT n e n a T ),
r/iacHwc na H h c t u ^ t o t 3a HaniioHanna ucTopuja, 1966, 2— 3, n o c e S a n npnAor, s t r .
7. P r e g l e d a v š i b i b l i o g r a f i j u u s t a n o v i l i s m o d a s u iz „PaAHHMice 3 o p e ” b r . 2. o d 11.
m a r t a 1923. u n e t a t r i p r i lo g a . D v a s u s e o d n o s i l a n a p r e d s t o j e ć e i z b o r e z a N a r o d n u
s k u p š t i n u . S a č u v a n j e s a m o d r u g i b r o j l i s t a i n a la z i s e u I n s t i t u t u z a n a c i o n a l n u is
t o r ij u u S k o p lju .
61 PaAHHK, 9. III 1923, 24, HacHA>e MaKeAOHcice noAHanje.
62 Hcropuja MaKedoHCKOi napoda, III, c rp . 124.
114
p artije. M eđutim , sam podnaslov lista je ovo dem antovao, a prem a nekim
k om en tarim a u prvom b ro ju vidi se da se on zalaže za posebnu m akedonsku
kom unističku p a rtiju i to u sam oj M akedoniji.63
*
Slovenija je posle o b u stav ljan ja „Delavskih novica” (29. m a rta 1923) i is
k lju čen ja n jen ih u red n ik a Lovre Klem nečiča >i V ladislava F abjančiča iz P ar
tije, o stala bez p artijsk o g lista. No već 21. aprila 1923. pojavio se novi list,
„Glas svobode”, kao glasilo Nezavisne delavske stran k e Jugoslavije. Odgovorni
u red n ik lista bio je Anton šu šteršič, a urednici Ivan Vuk (od sredine m aja 1923)
i Ciril Štukelj (od ap rila 1924). O bjavljivan je jed an p u t nedeljno do 30. m aja
1924, kada m u je O rjuna onem ogućila dalje izlaženje svojim terorističkim
p re tn ja m a štam p arijam a u L jubljani da ga ne sm eju štam p ati.64 Zvanično je
z a b ran jen 10. ju la 1924. godine.65 Ukupno se pojavio 61 broj.
J’. s -i..« itro A u i I (M l
GLASILO NEZAVISNE DELAVSKE STRANKE JUGOSI.AVIIE

^ l«>- - lin-dinilvo m i^w«i\nrvtM : I u. iu iti trij ii. 3 , {» .t lk ir — NanCtano: no m n o 4 llin, i rlitW-h>> t ’ l>in. - v rw*
* r> t. 1 PLBUIANA. subota 21. aprila H ? l. trto t
Manifest proletarijatu Slovenije.

V . i - .!» odt»»t h u >c te ^ n cd clto . * * • l i tikj I I
'r r H K .i ‘ t.-.fnlm ih /.iut>n*<r> 1/ rr-tc S |o » rfin c \ h iiN m n i. đ.i ( . ' r t u * e o uirdir>Kn«i in /r e đ n o /ti\r<inr<»u in .4 rt.itiw tn ' + . v r m ir ,
c if. < * b tlr Hk>< •*!«» « *
NcodvUal D«Uv«ki stranki )ugo»Uvt}*.
Vv d c lo \» k i //lu ira k i v> » vk lrn tb. <i-i » r im .i to u ic d m irn K t / ' f ' i h r.«-nv.Kk>m<i, k c r »oIm 1.1/ re d n o /o v r d n ih m .« v M m c n ili
* d a tr *iin«-» c đ m o \« < x h t« n d D r la \ s k a S h u n k .1 |uQo>U\ti<\ k o trri h o frto o n a ie cd irvi zakon itu prcdjtovTttrn p r m itn r |wo-
r o M * * m sK trn c u p r o lr t o n id ia n.} po fi k <>Mob«m-niii i/ p o d i.irtna ()t < r.r m ir k o n t rt r ru <1 «kWmki d o i/d o nn-
•irrtiH
M ANIFEST.
f Ročni io duievni delavcl Slovenije' Proletere! mest tn ve»l.
Ljubljanski list „Glas svobode”, organ NRPJ.

Jedini p ro letersk i dečji list u Jugoslaviji „B udućnost” p o k ren u t je 1.
m aja 1923. u B eogradu, s podnaslovom Zabavno poučni list za m lade, a zatim
— Dečji list za zabavu i pouku. P okrenuo ga je D ragutin T. Vladisavljević,
03
EaHe tlaAHKOBCKH, BecnuicoT „CoBeTCKa MaiceAOHHja” — HAejno rAacHAo Ha
MaKeAOHCKH k o m y h h c t h — eMHrpaiiTH bo EyrapHja, E e 3 6 e d n o c T , 1967, 5, cxp.
rp y n a
500—503.
84 Dušan Kermavner, Glas svobode, Enciklopedija Jugoslavije III, 1958, str. 470;
A-CK SKJ, Kl 1924/74—1, Zapisnik sednice plenuma Partije od 20. do 26. XI 1924.
115
koji je bio izdavač i vlasnik ovog lista u legalnom p erio d u delovanja KPJ.
List je izlazio m esečno. V lasnik lista je u jednom izveštaju K om interni 1924.
pisao da se list izdržava isključivo od pro d aje i p re tp la te i da m u policija ne
pravi nikakve sm etnje.06 K asnije je list, prem a p isan ju „Organizovanog ra d
n ik a”, došao u veliku fin an sijsk u krizu, p a je upućivan apel za p retp late i
dobrovoljne priloge da se ne bi ugasio.67 „B udućnost” je preživela finansijsku
krizu i izlazila do 1. decem bra 1928. M eđutim , tokom 1925. ovaj list počeo je
da m enja političku o rijen tac iju , a njegov izdavač je isključen iz P artije zbog
toga što je bio uz Životu M ilojkovića, k rajn jeg desničara isključenog iz KPJ
krajem 1924. U 1926. p re p o ru ču ju ga reform ističke „R adničke novine”, ta
ko da je u ovo vrem e sasvim prešao na njihove pozicije.68 Inače, naslov lista
je štam p an uporedo ćirilicom i latinicom , a tekstovi naizm enično n a oba pi
sm a. U kupno je izašlo 68 brojeva.
Prvoga m aja 1923. godine u Zagrebu se pojavila „O m ladinska b o rb a”.

List je p o k renula d isid en tsk a grupa SKOJ-a na čelu sa M ilanom D urm anom ,
GOD. I. ZAGREB, I. MAJA 1923. BR. 1.
Prvi Maj!
P rvi M aj, veliki praznik in tern acio n al Ovogodišnja smotra proleterske armije,
nog proletarijata, d olari i o v e g o d in e ju g o održana prigodom martovskih izbora za par-
slavenskom radnom n arodu, b a š u vrem e lamenat, dala je takodjer slabe rezultate.
Revolucionarni omladinski list „Omladinska borba” iz Zagreba.
S tankom Dragićem i A ntunom M avrakom , koji su se izjasnili za izdvajanje

SROJ-a od CRSOJ u posebnu organizaciju. Još p re p o k re ta n ja lista, zagre
bačka „B orba” se ogradila od njega s obzirom da n ije im ao odobrenje nad
ležnih forum a. To isto je učinio i P okrajinski rad n ičk i sindikalni odbor za
•« A-CK SKJ, Kl, 1924/93.

67 O p ia H H 3 0 B a H H p a A H H K , 15. I. 1925, 4.
68 PaAHHK, 20. V 1923, 45.
116
H rvatsku i Slaveniju u izjavi objavljenoj u „R adničkoj štam pi" (28. april
1923), u kojoj je istakao da grupa stu d en ata i m ladih rad n ik a koja će 1.
m aja 1923. p o k ren u ti „O m ladinsku b orbu" pokušava da stvori poseban Savez
radničke om ladine izvan CRSOJ i odbija da se podvrgne opštoj disciplini.
Posle p o k re ta n ja „O m ladinska borba" je bila žestoko n ap a d n u ta i od stran e
beogradskog „R adnika”.
U ju n u 1923. su sređeni odnosi u SKOJ-u u Z agrebu i „O m ladinska b o r
b a ” je prihvaćena kao zvanični organ SKOJ-a, odnosno SROJ-a60 „Omla
dinska borba" od 18. ju la 1923. nosi podnaslov Glasilo Saveza radničke om
ladine (CRSOJ). V lasnik lista bio je A ndrija Žaja, a glavni i odgovorni u re d
nik Antun M avrak, izuzev poslednjeg b ro ja, kada to p o staje M ilan D urm an.
List je izlazio dva p u ta m esečno. Ukupno se pojavilo 17 brojeva. Iako je
„O m ladinska b o rb a" bila u velikoj finansijskoj krizi k rajem 1923. i počet
kom 1924. godine, tako da nije izlazila 40 d an a70, ona je obustavljena zbog
policijske zabrane, 15. ja n u a ra 1924.7*
U ovom p erio d u su retko izdavani listovi u m an jim m estim a. Do toga

će doći znatno kasnije. Pored lista „F abrike i n jiv e” u Šibeniku, koji je
bila k ratk o g veka, u K ragujevcu se pojavio 14. ju la 1923. list „K ragujevački
ra d n ik ” kao Organ m esnog radničkog pokreta. List je p o k re n u t na inicijativu
M esne organizacije N RPJ i Mesnog sindikalnog veća. Odgovorni u red n ik i
vlasnik lista bio je u početku Ilija Kiković, a zatim M iladin Adamović (vlasnik)
i M ilan V ukm anović (odgovorni urednik). Posle 20 brojeva list je obustav
ljen 26. novem bra 1923, odlukom M esne organizacije N R PJ od 19. novem bra
iste godine, da bi se poboljšao plasm an beogradskog „R adnika”.72
Na p o treb u za teoretskim časopisom K PJ je ukazivala jo š od svoga os

nivanja. Videli sm o da je Obznana osujetila izlazak časopisa „B orba”. Odluku
o p o k re ta n ju časopisa kao teoretskog organa N R PJ donela je Druga zem alj
ska k onferencija KPJ, m aja 1923.73 Časopis „B orba” pojavio se 1. avgusta
1923. u B eogradu, s podnaslovom — M arksistički časopis. U rednik časopisa
je u početku bio T riša Kaclerović, a kasnije Života M ilojković (od jan u ara
1924) i Filip Filipović (od aprila 1924). U njegovoj redakciji su bili: Triša
Kaclerović, M ihailo Todorović, Vaso Srzentić i M oša Pijade, a k rajem 1923, po
odluci C entralnog od b o ra izvršena je p o puna red ak cije sa Životom Miloj-
kovićem, Filipom Filipovićem i Kostom N ovakovićem .74 Časopis je štam pan la
tinicom , a izlazio je jednom m esečno. Poslednji broj se pojavio ju n a 1924.
godine. Dalje izlaženje časopisa onem ogućeno je zabranom N R PJ ju la 1924.
Za n epunu godinu dana pojavilo se 11 brojeva „B orbe” u 10 svezaka, na
ukupno 627 stran a. N om inalni vlasnik časopisa bio je prvo Ilija Lazarević, a
od trećeg b ro ja 1923. Josip Štefanac. Kao odgovorni u re d n ik figurirao je
Rade M. M ilinković.
Časopis „B o rba” se pojavio u vrem e k ad a se u redovim a KPJ vodila
bo rb a za m ark sističk e stavove o osnovnim p itan jim a politike kom unističkog
pokreta, kao što su organizaciono, nacionalno, seljačko, sindikalno i druga.
U svem u tom e njegova uloga je bila nesum njivo vrlo značajna.
I
„K njiževna re p u b lik a” je bila prvi časopis m arksističke revolucionarne
o rijen tacije u Z agrebu posle „P lam ena” iz 1919. Ovaj časopis se pojavio 1.
novem bra 1923. s podnaslovom M esečnik za sve k u ltu rn e problem e. U red
80 Radničko jedinstvo, 15. VI 1923, 16; Borba, 23. VI 1923, 25.

70 Omladinska borba, 15. I 1924, 1—2.
71 S. Cvetković, Zbornik građa, str. 563—564; Mladen Iveković, Hrvatska lijeva
inteligencija, 1, Zagreb, 1970, str. 136; Borba 24.1 1924, 1.
72 K p a r v j e n a ^ K H paA H H K , 26. XI 1923, 20.
7®A-CK SKJ, Kl, 1923/30, Zapisnik sa Plenuma CPV KPJ.
74 P a A H H K , 2. X II 1923, 94.
117
n ik je bio M iroslav Krleža. Pored Krleže glavni sarad n ik u časopisu bio je
August Cesarec. Časopis je odigrao značajnu ulogu u p ro p ag iran ju m arksiz
m a, kako prevodim a m arksističke lite ra tu re tako i m arksističkim in terp re
tacijam a raznih pojava iz savrem enog kulturnog i političkog života. Štam pan
je u Koprivnici, a zab ran jen je ju la m eseca 1927. godine posle 29 svezaka,
od k o jih su četiri bile dvobroji, tako da je svega izišlo 33 b ro ja (u ukupno
oko 1.500 stranica). „K njiževna republika" je im ala dva p rek id a u izlaženju:

od fe b ru ara do ju la 1925. iz ad m in istrativ n ih razloga75 i od ja n u a ra do aprila
1926. Bila je idejno na višem nivou od svog p redhodnika „P lam ena”.78 Ča
sopis je kao saradnike okupljao napredne jugoslovenske književnike, a ob
javio je neke prevode Lenjinovih dela, zatim više afirm ativnih članaka o Ok
to b ru , L enjinu i niz eseja i stu d ija progresivnih m islilaca. Koliko je „K nji
ževna rep u b lika" bila u vezi sa KPJ najb o lje nam može posvedočiti jed an iz
veštaj o sta n ju u P artiji iz m aja 1924, upućen K om interni, u kojem je rečeno
da kao sim patizer sa jasn o m kom unističkom tendencijom u Zagrebu izlazi
„K njiževna re p u b lik a”.77
Iako je P artija posvetila dosta pažnje svojoj štam pi, u prvoj polovini
1924. godine nije p o k ren u t nijedan p a rtijsk i list. Jedino je SKOJ u Zagrebu,
posle o b u stav ljan ja „O m ladinske b o rb e” (15. ja n u a ra 1924), pokrenuo 1.
m a rta 1924. novi list, „ Isk ru ”, s podnaslovom — Novine m ladih rad n ik a i se
ljaka. In teresan tn o je da je ovo bio prvi list posle Obznane koji je istakao
75 Književna republika, juli 1925, 7, str. 329.

76 Vice Zaninović, August Cesarec, Zagreb, 1964, str. 100.
77 A-CK SKJ, Kl, 1924/33—1.
118
i KNJIŽEVNA
REPUBLIKA MESEĆNIK ZA SVE KULTURNE
PROBLEME
GOD. II. MAJ 1924. BR. 5.-6.

SADRŽA):
1. M. PHILIPS: B r e s t-L lto v a k .
2. LENJIN: N a jn o v ija r e v o l u c ij a u p r ir o d n im a a o k a m a I ili© '
tto fsk l I d c a tU e m . »
Dva prave« u savremenoj fizici I nemački Idealiram.
Dva pravca u savremenoj fiilcl I frtmceskl Idealitam.
3. ANRI GILBO: S v a j c a r a k e n a p o m e n e .
4. A. CESAREC: Do»tojer*kl-Lenjin. (Dva poU niskoga anttmperijalteM).
5. E. JAROSLAVSKIJ: Ž lv o f V. L L en jin « .
6. S a v r e m e n lc l o L en jln u .
7. LENJIN g. 1905: S o c ij a l iz a m i r e lig ij a .
8. LENJIN: Slokbolmska konferencija.
9. KRLEŽA: Domobrani Oebei i Bentina raigo varaju ae o lenjlnu.
Napomena o Kristoval« Kolonu.
10. CESAREC: Nekoliko neposrednih dojmova o Leajteau
11. SASA NELOIN: Prlkax knjige Filipa FlUpovića.
Uprtt e MESTROVIĆ: Lenjin. (Sadra.)

JOZA KLJAKOVIĆ: Lenjin. (CrteL)
LJUBO BABIC: Crvene zastave. (CrteL)
Lenjin g. 1887. (Fotografija.)
U s lo g « :
ALTMAN: Leajin. [Crfei.|
Cena pojedinom broju Dinara 25*-
UREDNI K m. k r l e ž a zaorbb.
Naslovna strana „Književne republike”, revolucionarnog časopisa

za probleme kulture.
ovakav podnaslov. Ali, već od 1. m aja iste godine m enja podnaslov u — Gla
silo Saveza radničke om ladine Jugoslavije. „ Isk ra ” je izlazila petnaestodnev
no. V lasnik lista bio je Tom o Takač, a odgovorni u red n ik Tom o B eštak.
P restala je sa izlaženjem sam o posle devet brojeva 1. sep tem b ra 1924. zbog
fin ansijskih teškoća.78
U B eogradu je 15. m aja 1924. pokrenut „B ilten Saveza radničke om ladine

Jugoslavije”, nam enjen om ladinskim funkcionerim a i aktivistim a, s podna
slovom — Za teo riju i p ra k su om ladinskog po k reta .On je p okrenut pored
ostalog i zbog o b u stav ljan ja „Mladog ra d n ik a ”. Zbog toga je u prvom b ro ju
„B iltena” i rečeno da će on izlaziti svakog 1. i 15. u m esecu dok se ne obnovi
„Mladi ra d n ik ”. „B ilten” je um nožavan na šapirografu latinicom , a izašla su
sam o tri b ro ja: 15. m aja, 1. i 15. ju n a 1924. godine.79
B alkanska kom unistička federacija pokrenula je 15. ju la 1924. u Beču

,,La F ederation B alkanique” kao organ narodnih m an jin a i potlačenih naroda
Balkana. List je izlazio dva p u ta m esečno na francuskom , nem ačkom , srpsko
hrvatskom , slovenačkom , bugarskom , rum unskom , albanskom , grčkom i tur-
kom jeziku. Sirio je ideju balkanske federacije. U n jem u su sarađivali i m nogi
jugoslovenski kom unisti. U rednici za Jugoslaviju bili su D im itar Vlahov,
Pavle B astajić i V ladim ir M artelanc (urednik za Sloveniju), a ad m in istrato r
je bio Salam on Levi.80 U u redništvu i ad m in istraciji lista radio je i B ratko
K reft.81 R astu ran je ilegalno u svim krajevim a Jugoslavije. O tom e svedoči
jed an spisak koji je viliki župan Beogradske oblasti 23. o k to b ra 1925. uputio
podžupanu u Velikom B ečkereku da proveri da li su lica koja p rim aju ovaj
list kom unistički o rijen tisan a.82
List je im ao k o n tin u iran u paginaciju i brojeve. Do 15. ja n u a ra 1929. izi
šlo je 108 brojeva. Od 1. o k to b ra 1930. izlazila su dva balkanska izdanja:
jedno, dva p u ta m esečno n a bugarskom i h rvatskosrpskom , i drugo, jedan
p u t m esečno na albanskom i tu rsk o m jeziku.83 K asnije je od 5. aprila 1931.
(od br. 151/52) obustavljeno srpskohrvatsko i bugarsko izdanje. U 1931. se-
dište lista p rem ešteno je u F rankfurt.
Slovenija je posle događaja u Trbovlju od 1. ju n a 1924. ostala bez ko
m unističke štam pe. Zbog toga je 21. avgusta iste godine na m esto uguše
nog „Glasa svobode” (30. m aja 1924) p o krenut u L jubljani „Delavsko-kmet-
ski lis t”, koji je štam p an u Kočevju. Izlazio je jednom nedeljno. Odgovorni
urednici lista su bili: Josip Pezdir, zatim A leksander K obler i Albert Hlebec,
a urednici: Ciril Š tukelj, A lbert Hlebec, Alojz Sedej, A leksander K obler i
F rance Klopčič.84 Z ab ran jen je 22. aprila 1926. godine, posle ukupno 83
b ro ja.85
Izvršni odbor KPJ je 24. avgusta 1924. pokrenuo u B eogradu list „Oko
vani ra d n ik ” bez označavanja čiji je organ. N om inalni /vlasnik lista bio je
T riša Kaclerović, a zatim N ikola K rstić. Kao odgovorni urednik figurirao
je D ragutin Rajković, dok je stvarni urednik bio M oša P ijade.86 List je izla
78 S. Cvetković (Zbornik građe, str. 569) navodi da je „Iskra” zabranjena septem

bra 1924. godine. Međutim, „Radnička borba” (19. XII 1924, br. 15) objavljuje oba
veštenje adm inistracije „Iskre” u kome se kaže da je list prestao da izlazi zato
što nije mogao da izmiri dug štampariji.
79 Sačuvana su sva tri broja „Biltena”. Nalaze se u A-CK SKJ, KOI, 1924/13—15.
80 Matija Uradin, O radu članova KPJ u emigraciji u međunarodnom razdoblju
(1918—1941), Putovi revolucije, 1967, 9, str. 87.
81 Bitka, kakor življenje dolga, Ljublajna, 1975, str. 39.
82 A- Aa6ya>, Tpaba, str. 334—335.
83 La Federation Balkanique, 5. VIII 1930, 138/139.
84 Bitka, kakor življenje dolga, str. 37.
85 Dušan Kermavner, Delavsko kmetski list, Enciklopedija Jugoslavije, II, 1956,
str. 681; J. Munda, n.d., str. 27.
120
zio jednom nedeljno, a od 20. novem bra dva p u ta nedeljno. Kao nezvanični
organ zab ran jen e NRPJ, „Okovani ra d n ik ” je od sam og početka pom agao
napore KPJ za uk idanje zabrane NRPJ i SKOJ-a i zalagao se za veću slo
bodu rad a N ezavisnih sindikata. Zbog toga je često plenjen i zabranjivan, da
bi definitivno bio ugušen sa 21. brojem , 4. decem bra 1924.87
C entralni organ NRPJ „R adnik” je sam o privrem eno bio obustavljen, o
čem u je već bilo reči, a obnovljen je 3. avgusta 1924. i izlazio je uporedo sa
„Okovanim rad n ik o m ” do 25. o k to b ra 1924.88 U prvom b ro ju „Okovanog ra d
n ik a” je rečeno da se on pokreće zbog toga što su poslednja tri b ro ja „Rad
n ik a” zab ran jen a i da sada nem a m ogućnosti da on redovno izlazi, pa da ne
bi p ro le ta rija t ostao bez svog glasila po k ren u t je i „Okovani ra d n ik ”, čiji na
ziv u p o tp u n o sti odgovara situaciji u kojoj se danas nalazi radnička klasa.
Istovrem eno sa „Okovanim rad n ik o m ” u B eogradu je Savez radničke

om ladine, 24. avgusta 1924, pokrenuo „M ladu g ard u ”, s podnaslovom — List
m ladih rad n ik a i seljaka, i nadnaslovom — „P roleteri sviju zem alja, šta
čekate!” List je izlazio jednom nedeljno. Policija ga je često zabranjivala.
Početkom sep tem b ra 1924. policija je uhapsila glavnog ured n ik a Stevana
T intora, ali je list nastavio sa izlaženjem , a novi u red n ik postao je Cvetin Mi-
hailović. Tom p rilikom zam enjen je i vlasnik lista. S ada je um esto Nikole
Petkovića kao vlasnika navođen Anđelko G oati.89 Zbog cenzure i hapšenja
ured n ik a Cvetine M ihailovića „Mlada g ard a” je obustavljena 7. novem bra
1924, posle 7 brojeva.
V ojvodina je od Obznane bila bez revolucionarne štam pe, izuzim ajući

sindikalni list „Szervezett M unkas.” Zbog toga je tokom avgusta i septem
b ra 1924. p rip rem an o izdavanje jednog lista na srpskohrvatskom i jednog na
m ađarskom jeziku. List na srpskohrvatskom jeziku trebalo je da bude na
m enjen vojvođanskom selu, a njegov p o k retač m esna organizacija NRPJ u
Pančevu, ali se n ije pojavio.90
Izdavanje lista na m ađarskom jeziku p rip rem ala je m esna organizacija
NRP u Novom Sadu. C entralni odbor NRPJ je ovom listu pridavao veliki
značaj i obećao novčanu pomoć. Već je bilo dogovoreno da list nosi naslov
„Lelencolt M unkas” („Okovani ra d n ik ”) i određen je njegov urednik. Čak je
bila ku p ljen a i jed n a pisaća m ašina za redakciju. C entralni odbor je oba-
vestio organizacije da će list izaći sredinom septem bra 1924, ali kako nisu
bila obezbeđena dovoljna finansijska sredstva on se nije pojavio.91 Naime,
C entralni odbor N RPJ je uputio pism o m esnoj organizaciji u Novom Sadu
17. sep tem b ra 1924. u kom e kaže da za list ne može dati m aterijalne garan
cije, ali se nada da će uskoro biti u stanju, pa zbog toga i dalje treb a vršiti
p rip rem e za njegovo p o k retan je.92
U sep tem b ru 1924. je sek retar novosadske organizacije SROJ-a V iktor
Š tark pokušao sa sekretarom subotičke organizacije Alfredom V ajsom da
zajedničkim snagam a pokrenu list SROJ-a na m ađarskom jeziku. M eđutim ,
policija je u subotičkoj pošti zaplenila Š tarkovo pism o upućeno V ajsu u
kom e je pisano u ciljevim a lista i obojicu uhapsila. Tim e su obustavljene p ri
prem e za njegovo p o k retan je.93
87 OKOBanH paAHHK, 4. XII 1924, 21.

88 Pojedini autori navode da je „OKOBaiiH paAHHK” pokrenut umesto „PaAHHKa”
(D. Kecić, Klasne borbe, str. 142).
80 S. Cvetković, Napredni omladinski pokret, str. 210—211.
80 M H A e ii K O I l a A H h , H e a 3 B H C H a p a A i n M K a n a p r a j a y B o j B O A H H H , T o k o o u p e e o A y -
i\uje, 3 6 o p r i H K H c r o p H j c k h x p a A O B a , B e o r p a A , 1970, V , c T p . 250. — A u t o r n a v o d i d a
n e r a s p o la ž e p o d a c im a z b o g č e g a lis t n ije p o k r e n u t .
91 Isto.
92 D. Kecić — M. Palić, Komunistička partija, str. 267.
93 M. Palić, O štampi, str. 141.
121
K rajem 1924. i početkom 1925. ponovo se pokušalo izdavanje lista na m a
đ arskom jeziku u Vojvodini. P lanirano je da se list pojavi u predizbornoj
kam p an ji za parlam en tarn e izbore 8. fe b ru ara 1925. i da nosi naziv „M unkas
U jsag” (Radničke novine). U pism u sek retara Mesne organizacije NRPJ u No
vom Sadu C entralnom odboru u B eogradu od 18. decem bra 1924. se kaže:
„Kako se 8. feb ru ar svakog dana sve više prim iče, to sm atram o za dužnost
da vas podselim o na vaše obećanje koje ste nam u više m ahova dali, a koje
se odnosi na izdavanje našeg lista na m ađarskom jeziku „M unkaš U jšag”.94
C entralno rukovodstvo zabranjene NRPJ nije imalo finansdjskih sredstava da
pom ogne ovu akciju, a dobrovoljni prilozi sakupljeni u Vojvodini nisu bili
dovoljni, tako da je i ovaj pokušaj propao.95
U Zagrebu se u o k to b ru 1924. pojavio sam o jed an broj lista „In te rn a

cionalna radnička pom oć”, bez podnaslova i bez oznake godišta izlaženja i
bro ja. List je bio organ Privrem enog odbora Internacionalne radničke pom oći
u Zagrebu, a uređivao ga je Ivan K rndelj.
Uviđajući nem ogućnost daljeg legalnog rad a K PJ se k rajem 1924. p ri

prem ala za prelazak na ilegalnu izdavačku delatnost. Ali se nije odustajalo
ni od legalnih izdanja. Na plenarnoj sednici CO KPJ od 20. do 26. novem bra
1924. odlučeno je da se pokrene legalni dnevni list. U to k u d iskusije iskazi
vana je bojazan da je rizično pokrenuti dnevni list bez dovoljno finansijskih
sredstava, ali je, ipak, konstatovano da se može izdavati, ako se bude štam
pao sam o na dve strane.96 Dvadeset dana od odluke p o k re n u t je u Beogradu
16. decem bra 1924. dnevni list „Naši d an i”. Novi legalni organ KPJ je nastavio
političku liniju P artije, pa je stoga, počev od 23. decem bra, bio izložen
svakodnevnim zaplenam a. Zbog toga je obustavljen (sa 14. brojem ) 31. de
cem bra 1924. na osnovu odluke K PJ.97 „Naši dani” su izlazili s podnaslovom
Nezavisan politički dnevnik. Kao vlasnik lista naznačavan je R adom ir Velj-
ković, a odgovorni urednik je bio d r Oton K rstanović. Š tam pan je ćirilicom .
K rajem 1924. izlazilo je sedam listova i časopisa K PJ i Nezavisnih sin
dikata, — u Beogradu: „O rganizovani ra d n ik ”, „B udućnost” i Naši d an i”; u
Zagrebu: „Organizovani ra d n ik ”, „B orba” i „K njiževna re p u b lik a”; u L jub
ljani: „Delavsko km etski list”. Kao što se vidi, SKOJ nije im ao nijednog
lista kao ni mnogi značajni cen tri K raljevine SHS.
3. TIRAŽ REVOLUCIONARNE ŠTAMPE
Ne raspolažem o podacim a o tiražim a za sve listove iz ovog perioda, je r

ih u korišcenoj lite ratu ri i dokum entim a nem a. Posebno ne postoje podaci
o tiražim a listova pok ren u tim neposredno posle Obznane i tokom 1921. go
dine. Uzroci su razum ljivi kad se zna da je većina ovih listova ugušena u
sam om začetku ili je izlazila vrlo k ra tk o vrem e. Ali, na osnovu tiraža ostalih
listova o kojim a im a podataka, a to su u većini slučajeva bili tra jn iji i zna
čajn iji listovi, može se dobiti približna slika o visini tiraža gotovo svih listova.
Im aju ći u vidu da tiraži listova nisu bili konstantni, i ovom prilikom pri-
kazaćem o ih posebno, koristeći se tabelam a. S obzirom da je sada b ro jn o st
listova veća i da su m eđu n jim a približno jednako zastupljeni p artijsk i, sko-
jevski i sindikalni listovi, prikazaćem o ih u tri posebne tabele.
94 D. Kecić — M. Palić, Komunistička partija, str. 295.

D K e r ir (l&svip horhp
7 str 13^
96 A-CK SKJ, Kl, 1924/74—1, Zapisnik sednice plenuma Partije od 20. do 26.
XI 1924.
97 MnpocAaB H hkoahH, AeAaraocT HPIJJ nocAe Tpehe 3eMaA>CKe KOHêpeHunje
y EeorpaAY, Toduuitbaic ipada Beoipada, 1964, IX—X, crp. 580.
122
Štam pa KPJ i N RPJ
Tabela 1.
Naziv 1921. 1922. 1923. 1924.
1 2 3 4 5
1. Delavske novače 2.5001 2.500 2.500
4.5004
2. Borba 3.000 4.0003 4.0005
4.OOO2 5.0006
3.600*
2.5007 4.80010
3.5008 3.50011
3. Radnik 4.70012
5.00013
4. Borba (časopis) 2.00014 2.000
3.00010
5. Glas svobode 3.00015 1.50017
2.50018
6. Književna 4.000 4.00019
republika
Kao što se iz tabele vidi, tiraži su bili niski i kretali su se izm eđu 2.000 i
5.000 p rim erak a. Osim toga, zapaža se oscilacija tiraža kod značajnijih li
stova („B orbe”, „R adnika’', „Glasa svobode"), i to naročito u 1924. godini.
Uzroci ovome su progoni i žestoka cenzura, zatim m ale m aterijaln e m oguć
nosti P artije, m alo b ro jn o st p artijsk o g članstva i slaba organizacija popu-
larisan ja i .širen ja štam pe.
Za 16 naslova kom unističke štam pe koja je izlazila u zem lji ne raspola
žemo podacim a o tiražu, a to su: „R adnički p o k re t”, „B ilten K luba kom u
n ističkih n aro d n ih po slan ik a”, „Slobodna štam p a”, „K om unista”, „U čitelj
ski p o k re t”, „Slobodna re č ”, „R adnički dnevnik”, „P ro leter”, „ S u tra ” „Rad
nička zo ra”, „F abrika i n jiv a”, „K ragujevački ra d n ik ”, „D elavsko-km etski
lis t”, „Okovani ra d n ik ”, „Internacionalna radnička pom oć” i „Naši dani”.
Za ilegalni list „ Is k ru ” (Veles), u sećanjim a se navodi tiraž od 50 do 100
p rim erak a.20
1 A-CK SKJ, Kl, Mikrofilm (dalje: MF) 183/706, snimak 171.

2 A-CK SKJ, MG, 2009, Izjava druga Begića.
a A-CK SKJ, Kl, 1923/42; PaAHHK, 20. I 1924, 102.
4 Borba, 28. II 1924, 6.
5 A-CK SKJ, Kl, 1924/78.
« A-CK SKJ, Kl, 1924/33-1.
' A-CK SKJ, Kl, 1923/42.
s PaAHHK, 18. XI 1923, 92.
» Isto, 20. I 1924,102.
10 A-CK SKJ, Kl, 1924/33-1.
11 A-CK SKJ, Kl, 1924/78.
12 A-CK SKJ, Kl, 1924/22-1.
i« A-CK SKJ, Kl, 1924/40.
14 PaAHHK, 23. IX 1923, 80; 20. I 1924, 102.
15 A-CK SKJ, Kl, 1923/31. — Tiraži prvih brojeva „Glas svobode” bili su znatno
viši: br. 1 : 5.500, br. 2 : 7.000, br. 3 : 6.800 prim eraka (A-CK SKJ, Kl, 1923/29-1).
i® PaAHHK, 20. I 1924, 102.
17 Glas svobode, 30. V 1924, 23—24.
18 A-CK SKJ, Kl, 1924/78.
i« A-CK SKJ, Kl, 1924/33-1.
20 T. 3 o r p a 4 > C K H — A- 3 o rp a < |> C K H , u.d., str. 53.
123
O K O B A H M P A A H H K
i m tm n e p M p v c to . c»«aja»e mpTMjCK<*
_m .ut ■jCo«tawoj»
■ o t U M M i o r n o tp e r a y jr a * y »Uf)»Ty m JCN.UM, y k o jo j n ju loaNKo 1M.A1 aa ic 6 -?
C A a s a 4HM HTpHjy T ^ u o B id iy ! • K iw r « y u e » « y — t o c y r m t a a c *y re
muiiH Mfywp*m jpym «a nnjo) jtcoomtmn
C « K l« CC KaMi CM TgiJJMN iMUlpMN IKrJ» «
a.) TO KpniM o ao n y xr, kojn cy nc o j jrcriM»«y. * u r \ T » iy njm *«J
C * * y j« o »W«xn*n*i npittepy. bMU-e llOlMH> AtLV*JA K ip o ^ o n lupa
H p jjrf.ii y*eK y civam N npo.VTcp<«ce Ma C a ^ i u kmjmn k jk o >t titula nm .u "H U -
ce. *op«ctnno ce O ootnn mckjtctno« KOje (jm»u Manpr^jMA! Caa <« aooo« mc*ioj
m t Jt IMOllU jratlUKT tKlllHO. !W» km W'hu ne npN«ajy kn y Kaicao y
.t.yjMO pj*fK a.v.K o Apyujib.j, mnim n« c*
Cmta A iM irT p M jy T y i* * M h y * A y u ia H y r**rpu»jjy Hane*ocHKM no.*âjH, a Kamo
n « n o « *yl IM MNMMCiapCIUI.
>K»«eu MCtlOMNp.VMH K.ttCMft p rti! CeKa« c t »kKaa <Sw Kpa-u. nNj>hN nt
fuauirMfto Ka»t y iiptKO JClaKa, r**p.l-ao Na
.V* ihtk* .iu p jip a« X K jk o cn nv noraHKO
flonoBHky
4 y u ia H y N .TrlHl )Vcf» Mil>(MrMTN MtI< | M>y <ptKK««\
nHoMity iiito ce c*eje“. k Uaapa KOjM <y m»m*» oim J Tn n»

jcm.mt. 4 •«•110 n Ma o n jj c*c r, mc h<xc*.m
Mmw»oj Xpy**H Kp>Mc ca co&jN. A u iia w 6n caoa ptKao
MJIUt.J .;cNOKpj!MjN, «'»»« -mTJIN
U Jtct je n)H*x ioomh* Kavo tu i c •» * * >C tut'MN 4*aKH^*., £k (DOJMN ftONata«OINa
ca x « . w . I(a j t n b « ce jn n .* j n m * «»» |-{«<f)NN Xi fap CKNMy Na
ra i t i t K M nmoto m n w * o c iu p H , aa 'j « ' n j M? ca HNkiNa k.*.u i * * ycra».
•rp«Ai«» iona im KN4oy ac6 r.i> »*.a«» | r * » * u
mm npoioM U 6e o rp a*> * no.»fttMje, y o,m M*ipao » n i v i i l N K 4i*/> ae.uoco era-
r« ,u i**jp \a>iufOKa m nporonciKa p <aw pMMCKO K»iL»ar Lipa\M**Mt»a Lana, r a %mn
Ka. u Koja je A in * n a p e r ila knôu > MHiaTM. IkfO . NMN, K.iaO CN njfa«, TN On
Marnoj «ujum C f6m)», nr< *f «<x\*/V»V- <*pcnyo aa *-mm lauoeifl omsko Kao oiro
IM< A ja mtiun topa .u To»tt)f x a p w ;y , je u (,tpax»iHMh Lan i:Hca*i A !— Ty Cm ce
i .ma HMKaKO 44 MM Jlftnjc. ja iO tM IIMluN «H}VIUM*» O 1JKIMK> N cpNMi;HltC JTNOKpa
t’4V ) KpHKO IMCSMU* iNje.
Mmn (ii ( t onpucnio fl*«r c*eia m riauin- .Li 1 0 m^m NNp»K^ h hyTN. mu 1N moj Kaa
K '.w x uim ij)K) y <V»U0My — i«pr<5ttiu o TM ce JKN'auM -• i v i i u <«a »iyaa n o*e
r.UI HhK'KBJ B* in u ) UHO if tpKCMC IM >Kv IvOpN,C •C<Hltlja.VX1NMKMt»
Hpui:*wia:. .t.yfu» (NpMOitU'KK), KJJX»*<<>> NK.U*NtCf*| KJ'ai J t e U f « , TN fU.yHN Ô
r a * \ kmn ('u ^ u u m h ) w i 04 v .Jm « ja jt •M'u M>p*.c> acfc Mecn v>
i f « > -ie 134 cmpotnka. Kao u>i*» ca» n»- Ul.>Ki<4Ke :U -> j^M M-? .* NX M !• MO CTM 1 «e
n ^ jiu ) cnimo *e oripajotKi >. Te »Mm* cy Ak»i tONv-paaaui -a to^ rij pa^n
•>m m nn»i Ko <«.\i» J a n a * i»cr*t(»i h)pa HTMa ttoTpef* PaoMKa.TH ce <np«Lijy ja
1ta m Janath u t v HnfcM ik w - i C-vju- tm !KNtta.i>y y rtocny mhotc o t h:iiinx :py.
TMOsc H n k o H j jtr. HaJkU. (Sno ;o- • rwj|. ce MHC.tKM, JKO 6 llt j ) 1-0
«. m .«*»• — rKTMHi NpTVt« — O- i.jao, uiia* fM\ iN noMeo 3 HaN. m^pehi «
JpAH npOOONej O XpMU)ta*.KOj ia MvMatil aMNCKOf \anyta. t*»a) ^
*••.» Mj t i « .1 I (<-*.<* r r s K / jHm«^cfCKM
aHMM ju i u cm lu !jpamo - i«a KejvvM-
fHIM ♦ .« HM KJMrM 11.1 M< '
•> t*n i*Mi«to iN o»«r»*< m io iN f j ^
lijM r - J j <jm (U.»ywro m» »•♦jr paûCT m,
r»*• >K;a«‘ k o Kv-mai. Kaa ce -hmm-k m:h
jcKM cm i« K3KO » r Je <f>:» Kj4 p(-K<<u« Xi f Enf r tij./i.iv*. k j(.) i «<m , hitn.1 Vv.rpt-je
CK * A J i 1 NO v rrft«l». M yMp\ M .u ic .N > i.u n - j- o i — moac iUfiaiM n n«*
c.ijun > iy <5c.» n *ia a KJ4 cjm nu * o iv«. > *' .m a .»i ne " A < < J a im a»n noj .»im
H-* » «i- UITi> m « » * e rtjp Mr* <• .* ".ari) i P<«iuir> f*x ja o«»ei Na*>'
iftur i r '<3apM xpHtuha>KKM« ««**'*•»• t-H.lit* .«MN> M TO Mtf Noiy.
;ti* 1> *M tloiMi.»ukm aieniH ) Kpam. J a
A.pt. <mm> y £a*»r w Hf iuintm »p-ae im oiri.tiiNN NrMMtje, iu 4a n t ^>K*ce< ir^v»'
MMKUKa* UKOH, J ( V . * ^ V>^< .U VKpc > :> v6 t»r 1#UN J,: > 10 i e NOPyj»*M I MM C M
np«' fOTvu je hj <;c
CJ*-. HtVtt**J T>A'... ii UKU Tf HM*1* **• K N<M>hr J j MMt tM. rtpare, a.voKa«
r* t f i <pe* K <• MalUM HlU^JlUtM JiVluflM. HMIM C4N
HN,r » ‘ *-a-* UKUMAfiM 04 >«ptz r O f *
i-nr vnni*<T»<v»iej j > M) *h« jf turnus ) (> m K<»vy mtW»U» MM KjpiM CJ. MllIM
»••im, »OT-i fM >7 viN itpf.a.caHHK M MUM yp«*i» Si OC«)-
> v Cpn- h«k y o-UMM nkk*«* 6r»N*
e Ibrr.ije !**M i* vfc’r * <Jr »-u fL» j-*ui n fJ.l paa^f paaMMKj J a . j j . hh^mn, th ce My-
<„ •« «?« ■-T> I itm k ja ro KaattN. L, )p ra tm je , apaiM
vfrTM 1 o rvtin > NOJ, MCIO .U ntVTM1UjC(4tMja.T»KTC UlTO M
1 .TM1K1MJ Onp*K TU •'MMMCTapiKa Kaca aa đyp*.«ujM jy.
1eno i<*«cmu(>Km-im j» Km^HiU. MMUITa TN »v N«iy ao ocn t
vKy im (aNo Moje to ix», MCKpvaaA«-
,-Mh* Om ;< n » '> > » lipo tjHhv r * o j
iu y v r i ,. >u f^KUKk m ft m H »ja H*K*fr>po$*v
r^v K-upNjara »pumi »>
•«» > ?avt

»jy 1 >»,•*
*«mm ihipfii'M« je* TyuoBnfe 11 H am ioaajiH o n iT a & e
'*•*' - * W niaiv Ik-IM Kiw ra apyfj TviK>»MKa. .C p ««/ « * A t
.>4n NMjy •!<««>« t m i e «n M iy oce - .1 K,,j«.j c a m m n«»tYMrM
M t*MU»j4 Kojoj npM;u.-* ty n i»«ch 'N-*N iipNMK.*« H p * ^ ia f ia
«■ CNpiN Kpil.tr »*IKi;\«XOKMIH;V J>» **»• <* AjA immjn m je^My *u>na».VMr\
Ar W (Nt{N«9«T^1M n.N\<<«U« m e JI v «f*CMTnf«fty .V> A <M .âsvsNX rt\p.
J«5» *-*M. A* .. »I I, K**;e f j IHtMMl^lie T* *MKO V«V
r m *mman
n»u i^K'Na <Vi »a»«*,N« Mapo N»a. K . « a
r'f f k N «*• i;.«v
H^pMM yl0 •<^VWlu M Apricuaijl K » M N KIN Hl » I
jma ea*» o.fvlMrHO r v a N a ie p o - n
•11 " i*N ) .H *• »I*.•
•Hi r»Mkptl\, » « NapMr-r «ap».cM.»«4 »>a H.,- w .o n * i 1 uraiKe
tr y CIWK«j iptVlH MfKi *1 N r>rf>r ^K TN iie. .,M I l a n KO/#«
KKI l||%M m iM-p .‘T i# «'. 4uJ*a«<i0 P^ iriar^/ai » * P a , »
**♦ r tu >;v»icT»paja » ie .#**• i iAc* /a » A j k .
». M - . A*p »ta%»Np, jrp iuro o*e
’M..« Mca« »K*»'NN . (p :k >N n p oirra f«-
? it Mojati « u * fe * e ru»a>KK < p*ra
a *»m« Ki.i v« mnj« r > i t >ihm« k r«Kt
» «m.m*n pr»»C!N>«up n «a|N>rMcr>, « - i H ' « M ilVlVfN tUN ^nriM I« ^
«. j m «r .« <ww>.„ ^ W
4|(, M
. f u i - « - ( »p. r
N*M>r\l^ rNSK *
iV ^ M -. je N H
MM1MT imtMMK^ K«(Ke.
-«».M
-<I*N M
u M Cf ta KtNitr »fVAI 1‘‘,fc**«eran-^nb «kuahm>Mne
PM M VNINSK« K’ t K M CMVJ II« » * ,
--- c.îMiaa«« rv-'vtMâ, f\» -ue.^« k i k i , «e«i n h m i a> cinick« M
**** >JyAK»;y+kM r* i N c m h i p v m namam.
».».»• » M mi MMTV«rVNi|M)0*« ---- - <y
I W|«4(M NcrMTaMS HMnkMjt
.■ V 2 ^ S—*5?* *** P»*»î»NtanKa K -.
Naslovna strana „Okovanog radnika”, posvećenog 10 godišnjici smrti
Dimitrija Tucovića.
124
U p eriodu od 1921. do 1924. ukupno je, dakle, bilo 23 naslova kom unistič
ke štam pe, a od toga su bila sam o dva ilegalna lista („K om unista" i „ Is k ra ”).
S obzirom na uslove u kojim a je KP.T delovala, ovo je prilično velik broj.
M eđutim , k ad se im a u vidu koliko su vrem ena izlazili, dobij a se druga
slika. Listovi k oji su izlazili u Beogradu, n a p rim er, u stvari su sam o p rodu
žeci preth o d n ih : „Slobodna re č ” (13. novem bar 1921 — 30. april 1922), „Rad
nički dnevnik" (17. sep tem b ar — 19. novem bar 1922), „R adnik" (26. novem
b a r 1922 — 25. o k to b ar 1924), „Naši d an i” (16 — 31. decem bar 1924). Sličan
je slučaj sa lju b ljan sk im listovim a: na „Delavske novice” (28. o k to b ar 1921 —
19. m a rt 1923), n astav lja se „Glas slobode” (21. april 1923 — 30. m aj 1924),
na njega „D elavsko-km etski list" (21. avgust 1924 — 22. april 1926).
Isto tako, više listova štam pano je sam o u po nekoliko brojeva. Izišao
je sam o po jed an broj „Radničkog p o k re ta ”, „B iltena K luba kom unističkih
naro dn ih p o slan ik a”, „Internacionalne radničke pom oći"; po dva b ro ja „Pro
letera" i „R adničke zore”; četiri b ro ja „K om uniste” i „Iskre"; pet brojeva
„F abrike i n jiv e” itd.
N ajzn ačajn iji p a rtijsk i listovi u ovo vrem e bili su zagrebačka „B orba"
i beogradski „R adnik”. To su istovrem eno bili i listovi sa najvišim tiražom ,
— on se k retao od 2.500 do 5.000 prim eraka. Ako pođem o od ove činjenice
možem o p re tp o stav iti da su se i tiraži listova o kojim a nem a podataka k re
tali u ovim okvirim a, a može se verovati da su bili i niži: od 1.000 do 3.000.
Štam pa SKOJ-a i SROJ-a Tabela 2.
Naziv 1922. 1923. 1924.
1 2 3 4
1. Mladi radnik 1.50021 3.OOO22 3.OOO23 2.000-4 1.50025
2. Proleterska 1.00026 1.50027

mladina
3. Iskra 2.50028
4. Budućnost 3.000 3.OOO28
Od skojevskih listova, ne raspolažem o podacim a o tiražu za ilegalne li

stove „Vesnik kom unističke om ladine” i „M ladu g a rd u ”, zatim za legalne:
„O m ladinsku b o rb u ”, „B ilten SROJ-a”, „M ladu g ard u ”, i „B ilten SROJ-a" u
Tuzli, o kom e nem a ni drugih pouzdanih podataka. Dakle, u periodu od 1921.
do 1924. izlazilo je ukupno devet listova SKOJ-a, odnosno SROJ-a ne raču
najući dečji list „B udućnost".
Im aju ći u vidu uslove u kojim a je SKOJ delovao moglo bi se reći da
je p o k ren u to d o sta listova. M eđutim , i ovde je sličan slučaj kao kod listova
21 Položaj radničke klase u Jugoslaviji, Beograd, 1922, str. 81.

22 A-CK SKJ, KOI, 1922/4.
23 S. Cvetković, Zbornik građe, str. 176—177.
24 A-CK SKJ, KOI, 1923/2.
2« A-CK SKJ, Kl, 1924/33-1.
28 Položaj radničke klase u Jugoslaviji, str. 81.
27 A-CK SKJ, Kl, 1923/38.
2®A-CK SKJ, KOI, 1924/12.
28 A-CK SKJ, Kl, 1924/31-1.
125
KPJ, tj. i oni su bili k ra tk o tra jn i i novi su pokretani n a m esto ugušenih. U
B eogradu je um esto „Mladog radnika" (3. septem bar 1922. — 4. fe b ru ar 1924),
p o k re n u t „B ilten SROJ-a" (15. m aj — 15. ju n i 1924), a zatim „M lada garda"
(24. avgust — 7. novem bar 1924). Um esto zagrebačke „O m ladinske borbe"
(1. m aj 1923 — 15 ja n u a r 1924) p o k re n u ta je „Isk ra" (1. m a rt — 1. septem
b a r 1924). K rajem 1924. godine nije bilo nijednog skojevskog lista.
Šest legalnih skojevskih listova izišlo je u svega 74 broja. P retpostavlja
ju ći da je izišlo još nekoliko ilegalnih brojeva, to bi iznosilo negde oko 80,
što je približno jednoipogodišnjem redovnom izlaženju jednog nedeljnog lis
ta. Osim toga, ako se im aju u vidu dosta niski tiraži (od 1.000 do 3.000), koji
svakako nisu bili veći ni za listove za koje nem a pod atak a o tiražu, onda je
očigledno da SKOJ u ovom periodu nije im ao dovoljan broj listova za šire
n je svoje ideologije i vršenje agitacije i propagande, pa naravno ni za vođenje
zam ašnijih akcija.
Uzroci za to su, pored tero ra i progona štam pe, slaba m aterijaln a osnova
za izdavačku delatnost. SKOJ se neprestano borio za p rib av ljan je finansij
skih sredstava. Zbog p o m an jk an ja sredstava listovi su neuredno izlazili, a
u nekoliko slučajeva m orali su biti obustavljeni. O rganizacija p ro d aje i ši
re n ja štam pe nije bila dobro organizovana, a posebno se teško obezbeđivalo
u red n o plaćanje p re tp la te i izm irenja dugova poverenika. To je delom bilo
uslovljeno i slabom kupovnom m oći glavnih potencijalnih kupaca: šegrta,
đaka, stud enata, čije su m aterijaln e m ogućnosti bile vrlo m ale.
Štam pa revolucionarnih sindikata Tabela 3.
Naziv 1921. 1922. 1923. 1924.
1 2 3 4 5
1. Organizovani 6.OOO30 4.80031 4.50032
radnik 5.OOO33
2. Organizovani
radnik — Zagreb 4.00034 3.OOO35
(Radnička
štampa)
3. Strokovna 5.OOO36 5.20037 6.00039
borba 7.00038 2.00040
4. Radničko 3.OOO41 3.000
jedinstvo
5. Sz"rn'f*^t 1.30042
M uukus
30 OpraiiH30BaHH paAHHK, 17. XI 1921, 5.

31 Položaj radničke klase u Jugoslaviji, str. 104— 105.
32 A-CK SKJ, Kl, 1923/66.
33 A-CK SKJ, Kl, 1923/86.
34 Položaj radničke klase u Jugoslaviji, str. 104— 105.
35 A-CK SKJ, Kl, 1923/86.
36 Položaj radničke klase u Jugoslaviji, str. 104—105.
37 A-CK SKJ, Kl, 1923/66.
38 A-CK SKJ, Kl, 1923/86.
39 A-CK SKJ, Kl, 1924/22-1.
40 Isto.
41 Polažaj radničke klase u Jugoslaviji, 104—105; A-CK SKJ, Kl, 1923/86.
42 A-CK SKJ, Kl, 1923/86.
126
Š tam p a N ezavisnih sindikata im ala je veći tiraž i od štam pe SKOJ-a i od
štam pe KF'J. To je shvatljivo kad se zna da su Nezavisni sindikati u ovom
relativno k ratk o m vrem enskom razdoblju bili gotovo sve vrem e legalna or
ganizacija (iako ne u celoj zem lji), a istovrem eno i najm asovnija. Prem da
ni štam p a sin d ik ata nije bila pošteđena od cenzure, ova je, ipak, p rem a njoj
bila to leran tn i ja. Kao što se iz tabele vidi, najviši tiraž, 7.000 p rim erak a, do
stigla je „Strokovna bo rb a" k ra je m 1923. godine, ali je zato k rajem 1924. njen
tiraž naglo pao na dve hiljade. Tiraži ostalih listova kretali su se od 3.000 do
5.000 p rim erak a.
Tiraži za „Sindikalni p o k re t”, „R adničke sin d ik ate”, „R adnički list”,
„Delo”, „Novi železničar” i „D rvodjelac” nisu poznati. To su bili k ra tk o tra jn i
listovi p o k ren u ti u prvoj polovini 1921. godine, p re nego što su osnovani Neza
visni sindikati. Može se p retp o stav iti da su im se tiraži k retali izm eđu dve
i tri h iljad e p rim eraka.
U ovom p erio du ukupno je izlazilo 11 listova revolucionarnih sindikata,
a od toga su dva po vrem enu izlaženja i objavljenim brojevim a bili daleko iz
n ad ostale revolucionarne štam pe: beogradski i zagrebački „Organizovani
ra d n ik ”, koji su izdavani od k ra ja 1921. do zavođenja šesto jan u arsk e dikta
tu re 1929. godine.
Od štam pe k o ju su naši kom unisti izdavali u inostranstvu, ne raspolaže
m o podacim a o tiražu „Naše sloge” i „O slobođenja ra d n ik a ”. Za tršćansko
„Delo” p o sto ji p o d atak a da je izlazilo od 1920. do 1924. u tiražu od 16 do 18
h iljad a prim erak a, a kasnije m u je tiraž pao na 6.000 p rim erak a.43 To je bio
n ajtiraž n iji kom unistički list u ovom periodu. Širen je po Sloveniji, Is tri i
m eđu slovenačkom m anjinom u Italiji. Od listova m eđunarodnog k arak tera
koji su šireni po K raljevini SHS, raspolažem o podatkom da je sofijsko ,,Os-
voboždenie” izlazilo u tiražu od 4.850 p rim erak a.44 Za „Sovetsku Makedo-
d o n iju ” p o d atak a o tiražu nem a. O organu BKF „La F ederation B alkanique”,
takođe nem a podataka, m ada se može p retpostaviti da je im ao visok tiraž s
obzirom na p o d ručje kojem je bio nam enjen i činjenicu da je deljen i
besplatno.45
4. UTICAJ ŠTAMPE NA RADNIČKU KLASU

U prvoj polovini 1921. godine većina listova je bila ugušena u sam om
začetku tako da i nije mogla im ati neki veći uticaj na p ro le ta rija t i ostala
je tako reći nezapažena. Pojava listova revolucionarne o rijen tac ije krajem
1921. i početkom 1922. naišla je na vrlo dobar prijem kod radnika, je r posle
dužeg vrem ena do radništva stižu glasila koja se bave radničkim problem i
m a, b o re se za p oboljšanje njihovog položaja, za njihova prava, napadaju
te ro r režim a i slično. To najb o lje ilu stru ju dopisi objavljeni u beogradskom
„O rganizovanom ra d n ik u ” (13. XI 1921), m eđu kojim a je i dopis trojice rad
n ik a iz T rstenika, u kom e se kaže: „Dragi drugovi sretn i sm o, je r srno saz
nali da je opet jedno radničko glasilo ugledalo sveta, m i Vas pozdravljam o,
sa željom da list Nezavisnih radničkih sindikata uskoro p o stane dnevnik.”
Sledeći broj „Organizovanog ra d n ik a ” (17. novem bra) o b jav lju je dopis iz
Aranđelovca, k oji ističe: „O vdašnje celokupno radništvo pozdravlja sa n aj
većim ponosom svesne beogradske radnike koji su pokrenuli naš radnički
list.” U dopisu se dalje naglašava da pet p rim erak a „S ocijalističkih radnič
kih novina” koje stižu u Aranđelovac, niko ne čita, dok se 30 p rim erak a „Or
ganizovanog ra d n ik a ” razgrabi.
43 Ivan Regent, Naše „Delo”, Četrdeset godina, I, str. 320.

44 Bopo Moi<poB, EnSAHorpacjpuja Ha BecHHim h cnncaHHja 3a MaKeAOHnjy bo
n e p n o A O T A o 1941. ro A H H a, TnacnuK MHM, 1965, 2, e r p . 270.
« AJ, MUD, f. 24.
127
Sarajevsko „R adničko jed in stv o ” u početku je takođe naišlo na dobar
prijem i šireno je po celoj Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i jednom delu
Dalm acije. U prvoj polovini 1922. godine bilo je sam o u S arajevu 750 p re t
platnika, a u sep tem b ru iste godine u celoj BiH oko 2.000.46
Pojava zagrebačke „B orbe” im ala je veći značaj, je r je širena gotovo po
svim krajevim a K raljevine SHS i vršila je veliki uticaj na radne m ase u
sm islu njihove m obilizacije.
Tiraži revolucionarne radničke štam pe u većini slučajeva rasprodavani
su u celini. Prvi skojevski list „P roletarska m lad in a” prodavan je u 1.300 od
ukupno 1.500 p rim erak a.47 B eogradskog „R adnika” se krajem i923. i počet-
Piolatar) r r i h
U K E D M iT V O I u p r a v a na
l a z i 8 E U Z A G R EB U , IU C A
m L R A T (8 A V E Z O BADF.VI-
O R G A N IZO V A N I PO JED IN I BRO J j j o DINARA
IH ET P LA T A IZNAŠA ZA TB -
ZEH8TVO I T O : KJK8KĆNO
R A D N IK
N A B 8 M H R A D N IK A JU O O v
a u n j E ) — R U K on si s e n e DINARA, PO UJOO DttJM *
V R A Ć A JU . — S V I 8 E O G L A S I 98.— DINARA, A OOOUWJE
N A P L A Ć U JU PO NAROČITOM I t — DINARA. — ZA 1N O Z U -
C JE N IK U feTVO PLACA S E ZA 8V A A I
B R O J M PA R A VISE. HUfT-
I Z L A Z I 8 V A K I CETRTAK
oku t o m PSMifroG shdikaikog odborajugosuvme PLATU PRIMA LUKAVA
O o d. V L Z a g r e b , 1. J u l a 1 0 3 « ,
• m i »7.
K et u je d in je n ju u)«ovi. naišla a i.-mp pitanju na mi* |njenj« vev da re aaći I (ormn \ iukWv
nu svili aiiUitioiunih i»irn|ik*- da tdiupi i povetc *ve ^naae. at raM
ta, jer ra«lik> bi « • u n*jprcč«*w. o jt*-
• i irva n iim ani K ad nik . .»I 2«. jun* jrlak" rindikalno jedinstvo. AH daru* din»itv«» simllkAU.
itlin tifni1)1MkM Vrt mS
jt .s d i a ii .. odbtkr k*>nf. rrnrip- au* to R" »luljr nuMti rad na »jrdlnjtnjii ujrdflM c< i( rada i v tt H h m -iuiU t
A li »ii ••• i)mk indam-i iU t* ovojpi “ p * « • * ! M « M i n I u tr U
...nomnih > w r u u jnlno ni ^lauk« jrr jr danaj ujrdnjrnje porjrpa- jmta vm U lvo l ’K > S J p«ci pulrm koji
p«J »oin .Ip a k « lu c č c .... 1 dok »iiidik#ln<ig pokreta Juguabvijr rlijra da n k^r da •» potljtar m«
mu nalaiu interrei njegovvg fop'tve- dikalao u jH ia jrfljr.
izct*-.l.« *la *r la j na-lo v ihv.- |>.»ka- i i.t.nvljatijc cvrodronir hrdcai* ujr- oog i U m iv a , I bitrreai (>ra k o tifrm rija n» . t i . artatl
U t l trtoj la'.vl^fa. l>*. |«-l lu .linj.Mii.jr »indikalttoif pokreta nam l>rolofari]au, i«* jrdna rplroda po-bjr ko jf i r »f»-
u U -H '.' i-v -i a n j a pf.+'*••>• iro! kapitala preko |in- điii^tva. Mi nar\H-i!o n.ntamn i!t ć-* v ik l ratk i, vr^ kaawa irsr)]aft
»*i>, m u , pu riig. U fa o « .1« aii tlalj" t r<d«ta. I u tu mi <xllu*n». bei I ova koĐft m icija ujtdinjt-nja WU na vrtlkojr dM a jrđim tva, boihr I iH h
ti p u . 'ruu u *ai»iikafu»u« i»*.|-*vinij, ikakvih ladnjih namjera. 1 « ikakvog i»ioi dvojili zadataka i vitini irenai* u lo H l « « ro. Naročito ova hiial.
M i u '. II- ■|.,i - li t i 'j tiurt.— ti »>■ Ii Iinimvikaiij.1 , otvoreno i ja*no iija. - ka, i da «armi na uao] uuiniffv nnH ja trrba da Irtidr po^Mjk jrrfar
■■javan..* | . « / | o v . . ' M iidikatn"* |-> mi poiifravljaino i ova iniri- faci^ w čtr o su ti, v ti' da ee o v a ma* »Irokr akrij« koja f r t* pitan*- ujmJI
k r r ia I'' k 'l ij ra lu. kla»“ » n a r jativu i ovu platformu u to fto i ona lU faiariju oteti kat> polarnu ta^ku za n> «ja ►i»tttt»ta utalaaatl I vkukva
i... ka'a-tr<!a!t>o i t i -k.-r itna cilj <la »tvori lotu ia jt^lin- \* liko djelo: A «|4 |aa|a iv f t u u p m tHi najUrr p io h m v k r a u v i njihov*
tvin*a 1:1.;,-C. -I. I* »l* * na ]..»111i[ •• •« I ’ .iv.. »imlikata. koji- j.- prvi pn^lmkiv aindlkalaa j^ ia s tv o i sa n jad attfca oriran iurijr. A na toaM ptnlu a prvlat
S J ("••!<• ima Li — |""li-*»** n <!|-..piiui< kLi-n.if koarontti'aiija b9t%9 protiv jurila k a fiia S ita . Mi r H o i is a bit rr , kao I do u d a . m»i
l lu. i i .-I vi* I ■ k.ai:(ik mili ima!pr..|.-l.irijaia, prvi pmln.ldv u.pjniuc laroîto nadamo «!a o va konferencija iK ârital viodikaJl!
1 1 . * . i - . - m ! I i - ’ i »i a h * f » h H “ »
‘ odluaH. ikI jiiri>a kapilallMa. Zato r.’ ne*le »amo »a riječima raditi na ujedi- Zlvjrk, fifldikabio w.lm.n«,l
l.jrSnja ..fan»i»a »a na-Ini.'.-. I'iv.. -u i «lr|.-î. ija I K 'l IJ i tlafi na uvu kon*
•|.>tli u p a l i H r la v . p o - l - l a v r a u I- (.rriM -ijii i t u iij*ij i i j a v h i « v o ju (t"
« n « k ;«, n..lni-ll»ia -a '»'* .. .,,M ,la ii.i plalf-.raii nj.-ituj l»>ri
[jrf-l.in. " '.l&iranta. /-»lim t*' d-Mv u Mn.likalao jrJiu«lvo.
Ali tu k<~l .Irtanja t'li^J a nijf
Velika skupština osječkog proletarijati
.Irvar.ka i-l-i-*ri>a 'i Ifc—«»i. V n e d c iju ii. ju n a u d r ia lo j»* M. R. konoM bor** (U pretije h i«n a tvia i
«lrrar«k> n ..lv r i." r M * -l •** »luk pitanja ovr koiiforrnrije. 1'‘r J<*
SI-,. V.
I. u
»I <I u ij« 4 u j a v n u ^ k u p ^ in u , k oju iHjVRkUtia koji b r r r <ta •!* ‘ -i* K |»lk ;
W*r radni* k -;: | - l M ^ rrdnkrija m .talili i iJitftii rad in.iavui.ih »mlika- jr o tv o r io d m jf F ra n jo J r la v k 1 u IU im p - r ija lu i^ k o j t a r t o a a i^ I
.lara »i ‘ »J’ *’” rr u I«.tnat i m«|»lo ■■ naprr.1 inati Mti i dr*et minula. I ako nnarbni naataje »»*«» lako »'■“
k»*a»»-ia«jr;
• '- r ' * <« > «r y
»»•lili. a i a !•••*■< onim* k..,i « i njihovo drlanj-. Zoak Htanja )«• ko.1 »olikati nbu hnaii od marta ove kiki: d**lr iak>«i.
— tali n p— l'i. I I— I.— I'i;i |M«i ka*» n,.lik..ta oko l ltSSj. » IISSI j.» diiv- av o je ja v n e » k u p itin e u.«lijed p»>- Jiw> »»itrijim r»jr< in u ^ lv is a ta
l r t i > l r \ *-!;• I- i • njim.« »luk ..v.- r.'t"Vr pU. too, nij.’ >lao U- in tj-k ih u b r a n a , *J«or ) r l | a k , j^reko k ritir l M M ijilnn i jedili« Km rr^ k »i|a *
v» » u n / r n ' na liu. *- -ada **■ |.»t|«r*— j.ivm .Ia ii rtj tia koufpfriH-iju i il<H-i. » v a lo v a »Ht-kivanja. sja jn o «^|«t^ •**>• J u g o t l a u j i . U m * M ‘ i u \ t . i i
to* jiiitfi i a m i ... k»- radnik. u /-ajfrr a j... inaiij.* -Ia li ^ |4atf'irm.'tn Ia J foval-k in a HHa j e d u p k o m j.*ma. nih p rim jrf^ I k a l^ , 4 a *a r < a \ l rtđ
»4. k..;‘i u (.i»W a V ri lr » f - .u''.wnii.il. -imllkata -l-it". lUii-tuii
Rad V oivaratHj *ovrA ptvdioihj u n k i ju v d A ta v a k i i jn a k * ii^ » .i
Zagrebački „Organizovani radnik", organ Nezavisnih sindiakta.
kom 1924. u B eogradu prodavalo sam o 600 p rim erak a, a već u m a rtu 1924.
1.300 p rim eraka. U ovo vrem e prodavano je u D alm aciji 700 prim erak a za
grebačke „B orbe”, a časopisa „B orba” u Sloveniji sam o 50 prim eraka.48 Ti-
raž skojevske „ Isk re ” (2.500 prim eraka) rasp ro d av an je gotovo u celosti (od
2.300 do 2.400)«
Sam o visina tiraža i njegova p ro d a ja nisu, naravno, jedino m erilo po
kom e se može suditi koliko je štam pa čitana, je r je jed an prim erak često
čitalo više ljudi. To je, uostalom , bila i obaveza kom unista i organizovanih
46 Uroš Nedimović, Nezavisni sindikati u Bosni i Hercegovini u periodu 1921. do
1924. godine, Prilozi, 1971, 7, str. 86.
47 A-CK SKJ, Kl, 1923/38.
A-CK SIC SKJ, Kl, 1924/16-1.
128
rad n ik a da p ro čitan e brojeve štam pe šire dalje. Osim toga, bilo je i javnih
lokala u ko jim a se nalazila radnička štam pa, m ada ne u onoj m eri kao u le
galnom perio du ra d a P artije.
O tom e, kako je jed an p rim erak lista čitalo više lju d i vredno je pom ena
sećanja Novice Pavlovića, seljaka iz Donje Rače kod K ragujevca, inače ko
m uniste, koji je davao na čitanje beogradsku „Slobodnu reč", uz potpis, se
ljacim a iz cele okoline Rače.50 Ovaj p rim er pokazuje da je kom unistička
štam p a povrem eno dopirala i u sela u pojedinim krajevim a zem lje i, p riro d
no, vršila izvestan uticaj na seljaštvo.
Š irenje i čitan je štam pe zavisilo je p re svega od stepena organizovanosti
radničkog p o k re ta i od njegovih m era i ak cija preduzim anih u cilju pobolj
šan ja plasm ana svojih izdanja. Zbog slabe p ro d aje i č itan ja radničke štam pe
bilo je i k ritik a n a nekim skupovim a, kao na skupštini železničara u Nišu,
m rta 1924, kada je njihova Uprava istakla nezadovoljstvo što se sam o 171
p rim erak „O rganizovanog ra d n ik a” ra s tu ra i što se štam p a neuredno čita i
plaća. Tu n em arn o st prem a štam pi, U prava je kvalifikovala kao dokaz slabe
klasne svesti.51
Što se tiče ra sp ro stran jen o sti revolucionarne štam pe, p rim era radi, počet
kom 1924. godine organizacija NRPJ u Velesu ra stu ra la je 60 p rim erak a „R ad
n ik a”, 10 „O rganizovanog ra d n ik a”, isto toliko „B orbe”, časopisa „B orbe” 15
p rim erak a i 200 raznih knjiga. U M ladenovcu je prodavano po 15 prim eraka
„R adnika” i „Organizovanog ra d n ik a ”, 5 p rim era k a časopisa „B orba” i sam o
[jp 'f C ^ T u j a i i rV >•;•'tunu:** c r ' bPOJ M f * o r p X 3 . IIPBM M AJ 1 9 2 S IO H V > u>n" a P t* * * ..!
OPrflHlOOBflHH PflflHHK
O RG ANIZO VANI RADNIK = O R G A N IZ IR A N I DELAVEC
O A «o p
I .M H I I I I <>IM X II II I I I I I M .1 I I O I I ' A jI I I M H K O I ' C »1 I li lM K A .1 II O l O .ll,O P A j y f O C flA B H JE
nKMrro* anjv » u j u j i y r p i w n cft
II}*« I4 M NjM »«a \|.iH titr a « > - H a rrp o C A a jB y I l p a o r a M a j a ! i

i• *i:ti»«t\ v <m«}«4i i<
\ *•« '*"»4 »« •«* Hj* < l«f.»p :|;jf.» MitKti’ * j> - » * > i» »•» w » I M ! lh »>CT»n
i }«• ' i*.■♦tuiij*. ii «•* m u m - t a iiu n .iiir n m * * «<$•»«-
i* »♦•«.• <• < * »„ta* K. ii | » i I ymr . i aauj r .
tv.<
UK r t .4 »*.{*»(!•» lt \ .tt> U‘ HUII \ Mtt»H HM ms {ltM.i
jm i >. U i|«»'*'. <
pm Vi’ l.ttMntiut
U u n iv u
M aja
> *n jr v tin tn v
V»«r T»*ra Ht*
V
H ^ H B e o n p B H M a j!
j i « r$j»M j- rm tlt i V HaH»«’ M ♦Hllit H*M * UH Utka I * i * . BITI« }.I4 - J p y r o » H ! ilp y r a p H u e f
jv| " * "/*♦ •<«« M !i|*ii i.« Mi •Ii V«*M4Vlwm U ll.il |MUL)' je.im na > * * m i* iti-urvctic rrmne panf mtfir ft ^ n r a K i i t pet lo nro, a »>«y
H o p . * * * . <-.je , a <**}«Vm<H4 • ie «M * ta . MijH 6 n y > - <WtnK«i*CKiiK w , m o i w o x Hrfr» nrrv je Orno npe para m
;Ht■«> V •»'•»ii. ir.«{»M l*JK4Htl >*AHIt\ t »lafa. jnftf 4ttTaW i»4u fcpautu ti)«lout « rtrj>.
fuftfK«' lt (Vt IttltU.t . U Wt»>n* Mtf/K- K«4tH-fwjM«a«c ocie K m « tu cwjm\ iKiKMMiutre r* je tiv iu n -i
»ti* I*- «• r . J.J jv I «t'-thitlw« M jt'.llllllk a t»»UU4 r«Mi* o.tii«T*. tMXKTu«a \ir«>Ksn)>fvH c.v<V».i> po.s«*«i<r
4 »|»V«4 • !(.* •, jv tU i. la j«‘ «4Mo | m iV.IIUt VttMMftlU« TH I H * I f a h Tflrf« H iMtjvf«
/!•*'» M r li u i m . i.« ii> m h h ii,.i i i i « t . u w l l i o t . i M a j k u « n n-jafca .u Kf^tu k .h * »ipMmtKjir \*tiA.je u xH.uif
>t|‘J‘ H .liJMH U « ll«m «.it IM> «^M H I|II\. U vjm iflbrtM *
tfM.ieiefcKM^ un «V<»nc tniu yrprrA>B» i\\<*nHe >hk9>
KA*«* roiUj\>vM fU.M«Kr »40 > U'inK) ćkjy. -i .ti Jpiai* paTIM v
Ml i. 14* H«» ilJU N M * nU|«M£lHrit l| »3 *i mu*«« £\jo>««urM ttt •xV:*Vhvjr f'
4 rg.UTteM t < ut\l«jTMir:i |vi» l t » U * ' w .1S- *>* m h j . fM <Wvit<x.»«f> y t la » u n »i <Vi> yiM**4tv. mm npy*a
;t " 4 * « $ u Vm*\ |km na|ft.iHn\ u c*ti* chh.ui- }' »*nt y kojtti <Va Cmfr u *n*uu*j rJhof* n ta
m . 1 1 'I*i> r lt *>«n»:«M.i i«*4 kftii(4U|i«i<r>i k T | ra BJ.-U4jjrhr »MpoatUjiM <V>jnM (fpatiMno« »iwn»:<ni, a »»f« 2
:X<at«;i> ii -t*.«* < <!«• 14^*14 j v M * V » V M u m vuniia.Ttt<tUHH* n » * i cn» nrpe*tn >* u\*aat\ <V p»najHp mmm« u ***»n fu.imekj r«K rukv*
^ * 4 tij* 4 »iMkT rHM.uua.int* iioui u a a tr n i. & » - Piti****! r*jMMW
Cr •
»— W . i im i **»i<« t tf.tari*- r^M ^ N flr.u ii{(U P T i|i« *
k«>m w J»MW P*»mr<tk\ k» k > V j n m nfi'PT T u u « y .r j . t t -
a r«. . « vM iiM i.i« v y »»V s u r .*» r « j » CTfMUK*
i« nfrrfK* »cHprû KtKr W
m nntttai j u t u «•* «.%*(■ *n 4.»ut m > . uihi- iii» » . »eK h
> ‘— ' - ti__
notpHV m ojvrn Vimutok yzfm* pa.^-T«
Beogradski „Organizovani radnik”, centralni organ Nezavisnih sindikata.
jed an p rim era k dečjeg lista B udućnost”.52 U proleće 1924. u N išu je ra sp ro d a

vano 200 p rim e ra k a „R adnika” i oko 50 p rim era k a zagrebačke „B orbe”.53
50 M. Nikolić, Legalna štampa KPJ u Srbiji u 1921. i 1922, Novinarstvo, 1976,

3—4, str. 32.
61 0praHH3OBaHH paAHHK, 6. IV 1924, 24.
52 PaAHHK, 6. IV 1924, 113.
63 Isto, 29. V 1924, 122.
129
Od sredine 1924. godine štam pa NRPJ, SROJ-a, pa i N ezavisnih sindi
k ata našla se u još nepovoljnijoj situaciji, zbog ju lsk e zabrane, pa je u to
vrem e i n jeno širenje bilo znatno otežano. Na novem barskom plenum u CPV
1924. izneti su neki od uzroka ove situacije, kao na p rim er, da u Sloveniji ni
jed n a šta m p a rija nije htela da štam pa p a rtijsk i list. I pored toga, rečeno jc
da „D elavsko-km etski list” u Trbovlju im a 700 p re tp latn ik a, a da se „Orga
nizovani ra d n ik ” ra stu ra u B eogradu od 3.500 do 4.000 prim eraka:, m ada se
ne navodi njegov ukupan tiraž. Osim toga, na plenum u je konstatovano da
kom unistički sindikati im aju tri glasila, dok ukupno im a 18 sindikalnih li
stova, od toga su dva na nem ačkom i jed an na m ađarskom jeziku.54
Ostala radnička štam pa, koja nije bila n a revolucionarnim , kom unistič
kim pozicijam a, sam o je delim ično onem ogućavalo širen je i uticaj kom u
nističkih listova, bez obzira što je bila um nogom e pošteđena od cenzure. U
jednom izveštaju o položaju N ezavisnih sindikata s k ra ja 1923. kaže se da
osam listova revolucionarnih sindikata (u računata tri om ladinska, i „Rad
ničko jed in stv o ” i „Szervezet M unkas”, koji u ovo vrem e nisu izlazili) treb a
da vodi b o rb u protiv 24 socijalistička i so cijalp atrio tsk a lista (arnsterdam -
ska, klerikalna, šovinistička i dr.). Sedam listova ne p rip ad a nijednoj sin d i
kalnoj centrali, nisu ni protiv nas ni za nas — kaže se u izveštaju.55
Početkom 1924. godine izlazili su sledeći organi Socijalističke p a rtije
Jugoslavije: „R adničke novine” u B eogradu — u 1.500 prim eraka, „Glas slo
b o d e” u S arajevu — u 1.200 prim eraka, „S loboda” u Novom Sadu — u 2.500
prim erak a, a u Sloveniji. „N apred”, ,,W orw artz”, „S ocijalist”, „V olksstim m e”,
„Z arja” i „P ro d u k cija”.56 Uočljivo je da su tiraži socijalističke štam pe znat
no niži od kom unističke, što je takođe jed an od pokazatelja da je n jen u ti
caj n a m ase bio m anji od kom unističke štam pe.
Pri o cenjivanju ra sp ro stran jen o sti i u ticaja štam pe uvek se m ora im a
ti u vidu stroga cenzura, progoni ured n ik a i kolportera, pa i čitalaca. K ada
se tom e doda da gotovo i nije bilo dnevnih listova, da su tiraži bili niski, da
su m nogi listovi izlazili neuredno, kao i da je bilo niz slabosti u organizaciji
širen ja, o nda se može konstatovati da štam p a KPJ, SKOJ-a i N ezavisnih sin
d ik ata n ije m ogla im ati zn atn iji uticaj na šire narodne mase.
U prilog ovome ide i jed an izveštaj koji je Izvršnom kom itetu Komin-
tern e u p u tila tzv. opozicija u KPJ, iz decem bra 1924. M eđutim , ocene iz
ovoga izveštaja treb a uzeti sa velikom rezervom , je r su ih dali bivši članovi
P artije. Jed an od potpisnika izveštaja je Života M ilojković, koji je sa još
četvoricom članova opozicije isključen iz KPJ na novem barskom plenum u
1924. godine. No u izveštaju im a i nekih p ita n ja koja su, čini se, d osta ob
jektivno prikazana.
Osnovne teze tog izveštaja su: Život oba tipa p a rtije (misli se na KPJ
i NRPJ) ispoljava se isključivo u nekoliko loše uređivanih nedeljnih listova,
koji n em aju apsolutno nikakav uticaj n a m ase. C entralni organ „R adnik”
štam p a se u 3.500 prim eraka, ali se m alo čita, a još m anje plaća. M esečni de
ficit lista je oko 20.000 dinara, što je prak tičn o nom inalna cena jednog ne-
deljnog lista. Duhovni uticaj štam pe, ap stra k tn im pisanjem i šem atskim vo
đenjem politike, sveden je na n a jm an ju m eru. Isto se ovo odnosi i na p a rtij
sku lite ra tu ru , kojoj se u poslednje vrem e nije posvećivala gotovo nikakva
pažnja. Osim zaključaka naših i internacionalnih p artijsk ih i sindikalnih
kongresa, n isu se objavljivale nikakva druga dela. Mase, čije m arksističko
obrazovanje ionako nije na potrebnom nivou, sve više pad aju pod uticaj
građanske štam pe, a zahvaćene su u velikoj m eri nacionalističkom psihozom .57
Š ta se od ovoga može p rih v atiti da je objektivna ocena? Tačno je da su
n ajzn ačajn iji listovi „R adnik” i „B orba” izlazili najduže kao nedeljni listovi,
61 A-CK SKJ, IĆI, 1924/74-1.

65 A-CK SKJ, Kl, 1923/86.
56 A-CK SKJ, Kl, 1924/33-2.
” A-CK SKJ, Kl, 1924/88.
130
m ada su povrem eno štam pani i dva i tri p u ta nedeljno, ali stalno su vođene
i akcije za njihovo češće izlaženje i ukazivano je na p o treb u dnevnog lista.
T akođe je istin a da je štam p a poslovala sa deficitom , ali uzrok tom e nisu
bili sam o niski tiraži već i gubici od zaplena. „R adnik” je, na p rim er, sredi
nom 1923. ra stu ra n u 2.500 p rim erak a, što m u nije obezbeđivalo dovoljno
sred stav a da p o k rije sam o troškove štam p an ja, a trebalo je im ati sredstva i
za p ro sto rije i rad redakcije, tako da je im ao veliki deficit.58
Bilo je i drugih objektivnih okolnosti koje su onem ogućavale češće izla
ženje listova i dobro uređivanje. U jednom izveštaju o ra d u P artije i sindi
k ata nastalo m početkom 1923. rečeno je da su uzroci slabom u ređivanju i
tem p u izlaženja listova ne sam o stalne zabrane, nego i teškoće oko kom
p le tira n ja red akcije usled neprekidnih progona.59 N aravno, bilo je i slabosti
u ra d u P artije. Povrem eno se nije znao čak ni tačna broj p artijsk o g članstva
ni bro j p re tp la tn ik a p a rtijsk e štam pe, p a je K om interna rukovodstvu P artije
naložila da p rik u p i i saopšti tačne cifre. Izgleda da je i in icijativa za p re
ra sta n je beogradskog „R adnika” u dnevni list došla takođe od K om interne60
i da se tek posle toga pristu p ilo stv ara n ju Fonda za dnevni list.
M eđutim , ipak se ne može p rih v atiti ocena Živote M ilojkovića da štam
pa nije im ala gotovo nikakav uticaj n a m ase, je r i iz navedenih dopisa se, iz
m eđu ostalog, vidi da je ona bila p rih v atan a i sa oduševljenjem ; sem toga
tiraži, bez obzira koliko bili niski, u većini slučajeva u celini su rasprodavani,
štam p a je čitana i utoliko je m orala im ati izvestan uticaj b a r n a organizova
ni deo rad n ičke klase, ako ne i n a šire rad n e m ase.
N ajzad, u Jugoslaviju je stizala i kom unistička štam p a m eđunarodnih
rad n ičk ih organizacija i kom unističkih p a rtija drugih zem alja, p a je i ona
k orišćena za obaveštavanje jugoslovenskog p ro le ta rija ta o zbivanjim a u m e
đu n aro d n o m radničkom p o k re tu i svetu. U Vojvodinu su u prvoj polovini
1921. ilegalno dolazili „P ro leter”, koji je izlazio u Pečuju kao glasilo Treće
internacionale; zatim ,,Az ifju g arad o ” („M lada g ard a”), glasilo Om ladinske
kom unističke internacionale u M ađarskoj; list „Ifju m u n k as in tern acio n al”,
tak o đ e list O m ladinske kom unističke internacionale, koji je izlazio u Beču.61
Gotovo redovno stizali su i druge m eđunarodne kom unističke publikacije
(„K om unističeskij in ternacional”, „In tern atio n al Press C orrespondence”, ,,Bi-
lletin d er K om m unistischen B alkan — fo d eratio n ” i dr.) Isto tako, dobijena
je so vjetska štam pa. Ovu štam p u koristile su najviše red ak cije p a rtijsk ih li
stova, koje su prenosile zn ačajnije članke i dokum enata. U jednom pism u
Izvršnog od b ora KPJ Đ uri Cvijiću u Beč od 29. avgusta 1924. traži se kom
p let „ In p re k o ra ”; zatim da se uredno šalju „P ravda”, „Izvestija”, „B ednota”,
kao i odluke V kongresa K om interne; pored toga, tražena je lite ra tu ra o se
ljačkom p itan ju , naročito kako je ono rešeno u Sovjetskoj R usiji i d r.62 U
K raljevini SHS dolazilo je dosta kom unističkih i radničkih p ublikacija ju
goslovenskih rad n ik a iz SAD. O tom e svedoče i m noge zab ran e ulaska u
zem lju ovih izdanja.
4. MATERIJALNO — TEHNIČKA OSNOVA ŠTAMPE
P rib av ljanje finansijskih sredstava za izdavačku delatnost radničkog po

k re ta i KPJ u uslovim a ilegalnosti nije bilo ni lako ni jednostavno. Problem
fin an sijsk ih sredstava bio je utoliko teži što nisu postojali uslovi za vođenje
češćih i m asovnijih akcija za njihovo obezbeđenje, kako je to činjeno u legal
nom perio d u ra d a P artije. O sobito je bilo teško obezbediti početni kapital za
p o k re ta n je listova, a kasnije su prihodi b a r delim ično obezbeđivani od p re t
58 A-CK SKJ, Kl, 1923/42.

A-CK SKJ, Kl, 1923/11.
60 A-CK SKJ, Kl, 1923/16.
61 D. Kecić, Revolucionarni radnički pokret, str. 414.
62 A-CK SKJ, Kl, 1924/50, Pismo Vladetiću (Đ. Cvijiću).
131
p lata i p rodaje. R azum e se, oni najčešće nisu bili dovoljni za njihovo izdrža
vanje pa su, kao i ranije, preko sam e štam pe vođene akcije za p rik u p ljan je
dobrovoljnih priloga, p re tp la ta i dr.
K ada se još im a u vidu da je kom pletna p a rtijs k a im ovina zaplenjena
posle donošenja Obznane, a d a KPJ i p re toga n ije im ala stalne i sigurne iz
vore finan siranja, onda se m ože shvatiti sa kakvim je i kolikim sredstvim a
raspolagala P artija. Jedinu stalnu novčanu pom oć K PJ je prim ala od Iz
vršnog k o m iteta K om unističke internacionale1, ali ta sred stv a nisu bila na-
m enjena sam o za n jen u izdavačku delatnost, već za celokupni rad P artije,
tako da su 011a delom tro šen a za p a rtijsk a izdanja. Novac od K om interne do-
b ijan je preko Beča, gde je posrednik prvo bio Izvršni o dbor KPJ u em i
graciji, a zatim Zagranični kom itet. M eđutim , razm im oilaženja izm eđu dva
rukovodeća tela u P a rtiji (u zem lji i inostranstvu) o m etala su redovno dostav
ljan je novca u zem lju, a bilo je i nekih zloupotreba. To je konstatovano i n a
septem barskoj sednici Izvršnog odbora KPJ 1922. godine. Tom prilikom je re
čeno da je do nestašice finansijskih sredstava došlo kako zbog spora u P artiji
tak o i zbog iluzije da se od K om interne može dobiti onoliko sredstava koliko
je po treb n o P artiji.2
SKOJ je prim io izvesna sredstva od K om unističke om ladinske in te r
nacionale. Ona nisu ured n o dobijana i u većini slučajeva bila su nedovoljna.
O tom e nem a posebnih dokum enata, ali se iz p o sred n ih izvora vidi da je
novac više p u ta tražen i dobijan. U jednom pism u upućenom KOI, m aja
1921, rukovodstvo SKOJ-a saopštava da im a n am eru da pokrene jed an bilten
sličan ran ijem organu SKOJ-a „Crvenoj zastavi” i da izdaje letke i brošure,
a da je za sve to p o treb n o 9.000 d in ara za kupovinu pisaće i d ru k m ašine.3
K asnije, u drugom d o k um entu iz m a rta 1924, C entralna u p rava SKOJ-a jav
lja KOI da neuredno p rim a novac i da zbog toga n ije u stan ju da pokrene
legalni list.4
Zbog toga su traženi i drugi izvori finansiranja. Tu su, n ajpre, bile akcije
u zem lji za p rik u p lja n je dobrovoljnih priloga, zatim su dobrovoljni prilozi
sk u pljani od naših ra d n ik a i kom unističkih organizacija u SAD, A ustraliji i
pojedinim zem ljam a Evrope. Naravno, deo prihoda, ponekad i najveći, obez-
beđivan je od pro d aje, p re tp la ta i oglasa. M eđutim , stalne zaplene kom unis
tičke štam pe nanosile su joj m aterijaln e štete, tako da se ona nije uvek m o
gla izdržavati od ovih prihoda.
Kad se te okolnosti im aju u vidu shvatljivo je zašto su p artijsk i, skojev-
ski i sindikalni forum i prilikom odlučivanja o p o k re ta n ju listova i izdavanja
k njiga insistirali i uslovljavali da se m ogu pokren u ti, odnosno izdati sam o
pod uslovom da im se p rethodno obezbede dovoljna finansijska sredstva.
N eretko se dešavalo da se po m eraju rokovi šta m p a n ja određenih publika
cija zbog nedovoljnih sredstava, a u nekim slučajevim a zbog toga su obu
stavljani već p o k re n u ti listovi.
Za pojedine listove sred stv a su obezbeđivana isključivo od dobrovoljnih
priloga. Takav je slučaj bio sa sindikalnim organom beogradskim „Organizo-
vanim ra d n ik o m ”. S redstva u iznosu od 2.525 d in ara za njega su prikupili sin
1 0 dobijanju finansijskih sredstava od Kominterne nema dovoljno podataka,

ali prema raspoloživim vidi se da su redovno dobij ana (A-CK SKJ, Kl, 1922/28).
I prema pojedinim sećanjima sredstva su takođe redovno dobijana (M. Pijade,
n.d., 5, str. 856). Zatim se iz prepiske vidi da su tražena sredstva za štampanje knjiga
Sime Markovića i protestovano je što još nisu dobijena (A-CK SKJ, Kl, 1923/52).
Osim toga, iz nekih policijskih dokumenata se vidi da je novac za štampanje „Naše
sloge" u Beču dobijan iz Rusije (A- A a 6 y a >, Tpaha, C Tp. 185), kao i za izdavanje li
sta „La Federation Balkanique” (AJ, MUD, f. 24).
2 A-CK SKJ, Kl, 1922/28-lc.
a A-CK SKJ, KOI, 1921/2.
4 A-CK SKJ, SKOJ, 1924/6.
132
dikalni savezi.5 Ovaj list je od sam og početka objavljivao spiskove dobrovoljnih
davalaca, kako organizacije tako i pojedinaca. U svom 5. b ro ju (od 17. novem
b ra 1921) re d ak cija lista je saopštila da sa dobrovoljnim prilozim a i p ro d a
jom od 6.000 p rim erak a, koliko je tad a štam pano, list pokriva sve troškove i
d a će i ubu d u će nesm etano izlaziti ako prilozi b u d u redovno pristizali, a u
istoj srazm eri se povećavao broj čitalaca.
Ovako povoljno stan je nije dugo trajalo . Već sredinom 1922. godine do
b rovoljni prilozi su bili nedovoljni da p o k riju troškove štam p an ja.6 U jesen
iste godine red ak cija „Organizovanog ra d n ik a ” u k azu ju d a je potrebno list
izdavati svakodnevno i podići m u tiraž n a 10.000 p rim era k a da bi se mogao
izdržavati sam ostalno.7 Ju n a 1923. zbog finansijske krize list u uvodniku „Za
naš cen traln i o rg a n ” (7. ju n a 1923) apeluje za p ro d a ju , p re tp la tu i dobrovolj
ne priloge. Tokom 1924. za list su p ristizali dobrovoljni prilozi i iz inostran-
stva: Am erike 2.570 i A rgentine 2.917,50 din.® P riređeni su i neki koncerti u
B eogradu, čiji je p rih o d bio nam enjen listu.9 M eđutim , 25. decem bra 1924.
ad m in istracija lista je saopštila da poverenici duguju više desetina hiljada
„O rganizovanom ra d n ik u ”.
U „O rganizovanom ra d n ik u ” i drugoj revolucionarnoj štam pi često su se
m ogla naći upo zo renja poverenicim a i organizacijam a, da ne izm iru ju dugo
ve na vrem e. P onekad su objavljivana njihova im ena, ali su češće isticani po
zitivni p rim cri, da bi se i ostali ugledali n a njih. „Organizovani ra d n ik ” je
21. fe b ru ara 1924. naveo p rim ere ažurnosti organizacija iz Uba, Obrenovca,
B ajine Bašte. Posebno je istak n u t p rim er kožaraca iz Aranđelovća, koji su
već bili poslali porudžbenice i novac za M ajski spis i ra stu ra li „Organizovani
ra d n ik ” bez pro centa, a platili ga unapred. „N eka se sve organizacije ugledaju
i pođu p rim ero m Aranđelovća, pa je u speh više nego sig u ran ” — pisala je
red ak cija lista.
Z agrebačka „B orba” p o k re n u ta je sa sredstvim a obezbeđenim od do
b rovoljnih priloga koje su dali pojedinci i organizacije. Osim toga, „B orba”
se izdržavala i od priloga naših kom unista iz SAD, pom oći od K om interne,
p ro d a je i p retp late. Za njeno p o k re ta n je U prava m esne organizacije iz Del
nica dala je 8.000 d in ara pozajm ice, a kasnije je pozajm ljeni novac ostavila
kao prilog listu .16 Za p o k re ta n je „B orbe” priloge su dali i drvoseče i seljaci
Gorskog k o tara, koji su tom prilikom napisali redakciji: „M akar nam slali
i četiri prazne stran ice sa kojih je cenzura skinula sav tek st, m i ćemo biti
zadovoljni da dobijam o sam o naslov lista „B orbe”, je r znam o da je ona naša,
a da je s nam a.”11
Još u p o četk u izlaženja „B orba” je im ala finansijskih problem a, p a je
zbog toga m o rala b iti obustavljena od 23. m a rta do 20. ap rila 1922.12 Zahva
lju ju ći dobrovoljnim prilozim a list je nastavio izlaženje. In trig e protiv po
k retača „B orbe”, odrazile su se i n a p rik u p lja n je sredstava. Čak su bili oba-
vešteni naši rad n ici — kom unisti u SAD, koji su skupljali dobrovoljne p ri
6 Za pokretanje lista priloge su dali: Savez kelnerskih radnika i Savez fabrič

kih i nekvalifikovanih radnika po 500 dinara; Pododbor trgovačkih pomoćnika 300
dinara; Akcioni odbor metalskih radnika 500 din.; kelnerski radnici 275 dinara; Po
dodbor berberskih radnika 200 dinara; Pododbor drvodeljaca u Beogradu 250 dina
ra {PpiaHU3oea.Hu padnuK, 4. XI 1921, 1).
6 0pranH3OBaHH paAHHK, 22. VI 1922, 66.
7 Isto, 3. II 1924, 6; 15. X 1922, 100.
8 Isto, 10. V III 1924, 55.
9 Isto, 11. X 1924, 75.
10 Stanislava Koprivica-Oštrić, Pedesetogodišnjica „Borbe", Časopis za suvre
menu povijest, 1972, 1, str. 133.
11 Niko Kadija, Pola stoleća „Borbe", Borba, 24. II 1972, 53; MapjaH Cthahho-
BHft, Eop6a — OpraH KIIJ, Kanendap Ta &ohoz odčopa Caee3a cunduicara Cpduje
1949, EeorpaA 1948, cTp. 48. o
« Borba, 20. IV 1922, 6.
133
loge za „B orbu", da se ona nalazi u ru k a m a „nekom unista”. Oni su o tom e
pisali Izvršnom o d boru K PJ.13
Zbog stalne neizvesnosti o p ritican ju sred stav a C entralni odbor NRPJ je
20. ju n a 1923. odlučio da se na zem aljskoj konferenciji donese pravilnik za
B orbeni fond P artije, a u m eđuvrem enu da p a rtijsk e organizacije i sekcije
n ap laću ju uz članski ulog i po jed an d in ar od svakog člana koji plaća ulog
tri dinara, dva d in ara od člana koji plaća p et d in ara i tri od člana koji pla
ća deset d in ara .14 Ali, ovaj Fond, p rem a sao p šten ju redakcije lista, nije po
stigao veći uspeh, je r su neredovno naplaćivani prilozi i nisu uredno do
stavljani F ondu.15
K rajem ju n a 1923. C entralni odbor NRPJ je zbog slabog ra s tu ra n ja cen
tralnog o rgana „R adnika" doneo odluku da svaki član P artije m ora p rim ati
i čitati p a rtijsk i organ.16 K rajem iste godine obustavljen je „K ragujevački
ra d n ik ” da bi se poboljšala p ro d aja beogradskom „R adnika”.
U cilju obezbeđenja sigurnijih i tra jn ih sred stav a za izdavanje „B orbe”
Oblasno vijeće NRPJ za H rvatsku i S lavoniju u Zagrebu je fe b ru ara 1924.
zaključilo da bi za redovno izlaženje lista bilo potreb n o fo rm irati fond u vi
sini od 50.000 dinara, a tiraž podići od 4.500 na 6.000 prim eraka. U tom cilju
trebalo je u svim m estim a osnovati odbore, koji bi organizovali p rik u p ljan je
dobrovoljnih priloga i p rired b e i zabave u k o rist ovog fonda. Preko „B orbe”
je upućen apel jugoslovenskom p ro le ta rija tu i jugoslovenskim radnicim a u
Americi za sak u p ljan je dobrovoljnih priloga. U n jem u je istaknuto da i da
lje tre b a sprovoditi već započetu akciju za Fond „R adnika” kao dnevnog
lista.17
I u Sloveniji su preduzim ane m ere za stv aran je sigurnije m aterijaln e
baze za p a rtijsk u štam pu. U jednoj okružnici P okrajinskog tajn ištv a Neza
visne delavske stran k e u L jubljani iz m aja 1923, pored ostalog je rečeno da
je svaki član organizacije obavezan da bude p re tp la tn ik „Glasa svobode”.
Osim toga, članovi su dužni da šire list i p rik u p lja ju p re tp latn ik e i da n asto
je da „Glas svobode” bude zastupljen u svim javnim lokalim a. Sve te akcije,
p rem a okružnici, trebalo bi da obezbede češće izlaženje lista, a ne sam o
jed an p u t n edeljno.18
Ova okružnica upućena je zato što je „Glas svobode” bio u finansijskoj
krizi i što je p o sto jala opasnost da bude obustavljen ako se ne obezbede nova
i veća sredstva. U ovom vrem e i sindikalni organ „S trokovna b o rb a ” im ala
je veliki deficit (10.153,72 dinara).19
Akcije C rvenih nedelja, često p raktikovane u legalnom p eriodu rada
KPJ, nisu ni sada bile zanem arene. „Glas svobode” od 30. m aja 1924. isticao
je da se u toku p redstojeće Crvene nedelje m o ra isk o ristiti p rilika za p ro p a
g iran je lista ,,v vlaku, tram vaju, gostilni, kavarni, brivnici, na trgu, povsod!
Od 1. do 8. ju n ija m oraš biti zlasti na m estu !” D alje je u njem u ukazano da
ako bi se obczbedilo novih 1.000 p re tp la tn ik a, što um nogom e zavisi od ove
akcije, tiraž „G lasa svobode” m ogao bi se povećati na 2.500 prim eraka.
Sarajevski sindikalni list „Radničko jed in stv o ” izdržavao se od dobro
voljnih priloga, p rih o d a od zabava, p retp late, p ro d a je i potpore od MSO,20
“ A-CK SKJ, Kl, 1922/28-lc.

“ PaAHHK, 24. VI 1923, 55.
« Isto, 6. IV 1924, 113.
16 Isto, 28. VI 1923, 36.
17 Borba, 28. II 1924, 6.
“ A-CK SKJ, NRPJ, 106/1923.
19 A-CK SKJ, Kl, 1923/43.
20 Prema bilansu poslovanja „Radničkog jedinstva” od 1. februara 1922. do 1.
januara 1923. najviše prihoda ostvareno je od zabava i koncerata (28.851. din. i 15
para), zatim od zajmova i potpora (23.095 din.), pretplate (17.184 din.), dobrovoljnih
priloga (12.571 din), a od prodaje (7.663 din. i 95 para). On ukupno 89.365 din. i 10
para prihoda najveći deo je utrošen za štam panje — 57.502 din. i 25 para (Radničko
jedinstvo, 1. III 1923, 2).
134
ali sve to nije bilo dovoljno, tako da je zbog ned o statk a finansijskih sre d sta
va im ao p rekide u izlaženju. Posle o b u stav ljan ja (15. ju n a 1923) radnici iz
S arajeva su tražili od Oblasnog se k re ta rija ta KPJ da se pokrene novi p a rtij
ski organ. O tom e je diskutovano n a sednici Izvršnog odbora CPV KPJ (m ar
ta 1924) i rešeno je da se sam o p rip re m a m aterijaln o obezbeđenje lista, a
potom da se odlučuje o njegovom izdavanju u sporazum u sa Izvršnim odbo
rom P artije.21
K rajem 1923. vođena je ak cija i za p o k re ta n je p artijsk o g lista na ne
m ačkom jeziku, je r je C entralni o dbor NRPJ na predlog organizacija zaklju
čio da treb a p o k ren u ti ovaj list. Ali, zbog finansijskih teškoća, predloženo je
da se sam o pozovu sve organizacije i radnici da n a račun p re tp la te u p laćuju
n ajm an je po 10 d in ara i šalju ad m in istraciji „R adnika” u B eograd.22 Na sed
nici IO KPJ od 17. do 19. m a rta 1924. odlučeno je da se list n a nem ačkom je
ziku p o krene odm ah i da se u b rza akcija za p rik u p ljan je sredstava, naročito
u Sloveniji.23
„Radničko jedinstvo” (Sarajevo) i „Strokovna borba" (Ljubljana), organi

revolucionarnih sindikata.
Jedini list n a jezicim a n aro d n o sti „Szervezett M unkas”, p o k re n u t je po

četkom 1923, a zbog finansijskih teškoća obustavljen već u ju n u iste godine.
Ali su neposredno po p rekidu izlaženja, nastavljene akcije za p rik u p ljan je
dobrovoljnih priloga za njegovo obnavljanje.24 Kako je bilo i više m olbi od
rad n ik a iz Vojvodine, naročito iz Subotice, da se list obnovi,2!> preduzim ane
su izvesne m ere, koje su uglavnom vođene preko beogradskog „Organizova-
nog ra d n ik a ”. On je objavljivao im ena darodavaca za ovaj list, a povrem eno
je podsticao da se akcija ubrza, kao u b ro ju 47 od 29. ju n a 1924, u kom e je
rečeno: „N eka se sa prilozim a požure zainteresovani drugovi da bi fond
dostigao sum u od 20.000 dinara, bez kojih se (list) ne može p o k re n u ti”. Do
tada je bilo sakupljeno sam o 6.804. dinara. I kasnije je „O rganizovani ra d
n ik ” (14. avgust 1924) isticao da će redovno izlaženje „Szervezett M unkasa”
zavisiti od urednog p ritican ja sredstava.
Š tam p a SKOJ-a se takođe n ep restan o borila za finansijska sredstva, je r
je zbog n jih često bila prin u đ en a da p rek id a izlaženje. Z agrebačka „Omla
A-CK SKJ, Kl, 1924/16-5, Zapisnik IO od 17. do 19. III 1924, Izveštaj Oblasnog
sekretarijata za BiH.
22 PaAHHK, 14. X 1923, 83.
23 A-CK SKJ, Kl, 1924/16-2.
24 M. Palić, O štampi, str. 136—137.
25 OpraHH30BaHH paAHHK, 30. IX 1923, 77.
135
dinska b o rba", za čije je p o k re ta n je dobijena, preko p a rtijsk ih veza, sum a od
40.000 d in ara iz SAD,26 u svom poslednjem b ro ju od 15. ja n u a ra 1924. saop-
štila da n ije izlazila od 6. decem bra 1923. zbog n ed o statk a finansijskih sred
stava, nastalih zbog neurednog plaćanja i slabe efikasnosti u rasparčava-
nju . Apelujući n a p o treb u urednog p laćan ja i širen ja lista red ak cija „Omla
dinske b o rb e” je u pom enutom b ro ju ukazivala: „U današnje vrem e, kada
nam beli te ro r onem ogućava da radim o toliko na organizatornom polju i u s
m enoj agitaciji, ostaje nam jedino naša štam pa, kao sredstvo za propagira
n je n aših načela i b o rb u sa krvožednim k ap italo m ”.
Početkom 1924. i beogradski „Mladi ra d n ik ” nije izlazio dva m eseca zbog
n ed o statk a finansijskih sredstava. C entralni odbor za štam p u p ri Izvršnom
o d b o ru SROJ uputio je apel za organizovanje Crvene nedelje u celoj zem lji
od 7. do 14. aprila.27 Ova akcija, prem a pisan ju „B iltena SRO J”, nije uspela
iz dva razloga: prvo, zbog nesposobnosti om ladinskih organizacija za akciju
(zadržan socijaldem okratski princip), i, drugo, zbog n eshvatanja dužnosti
članova SROJ-a.2** Akcija je n astav ljen a i tokom ap rila i m aja. U B eogradu
je odražno četiri 'p red av an ja, izdato je oko 5.000 letaka i sakupljeno nešto
preko 1.300 dinara. U D erventi je obezbeđeno 18 p re tp la tn ik a i skupljeno oko
200 d in ara priloga.29 Sve je to bilo nedovoljno, privrem eno obustavljeni „Mla
di ra d n ik ” (4. fe b ru ara 1924) više se nije pojavio, a um esto njega p o k ren u t je
„B ilten SROJ-a”, čiji su p re tp la tn ici m orali biti svi funkcioneri.30
Već sm o govorili da poverenici, organizacije i p re tp la tn ici nisu uredno
dostavljali novac, pa je i to um nogom e otežavalo redovno izlaženje štam pe.
Z agrebački om ladinski list „ Is k ra ” je 1. sep tem b ra 1924. obustavljen zbog
toga što m u poverenici nisu poslali novac p a nije m ogao da izm iri dug štam
p ariji. Stoga je re d ak cija apelovala da se za list izvrše obračuni i pošalje
novac. Dugovi listu su bili toliki, isticano je u apelu, da bi se od n jih ne sam o
m ogao isp iatiti dug štam p ariji već bi se m oglo obezbediti štam p an je „ Isk re ”
jo š pola godine.31
Ovakvi slučajevi nisu bili retki. Zbog toga su preduzim ane odgovarajuće
m ere da se spreči ova nem arnost, koja je nanosila dosta štete revolucionar
noj štam pi. U tom cilju potpisivane su i obaveze da će se redovno, svakog
prvog otplaćivati dugovanja za „B orbu”, „O m ladinsku b o rb u ”, „O rganizo
vani ra d n ik ”.32
C entralni organ N RPJ „R adnik” k rajem 1923. bio je u finansijskoj krizi
p a je izlazio, um esto dva p u ta, jed an p u t nedeljno. Zbog toga je povedena ak
cija za obezbeđenje finansijskih sredstava za njegovo redovno izlaženje i
p re ra sta n je u dnevni list. C entralni odbor NRPJ je 20. novem bra 1923. od
lučio da „R adnik” od 1. ja n u a ra 1924. p re raste u dnevnik i da se u tu svrhu
fo rm ira Fond „R adnika”. Da bi se to uspelo potreb n o je bilo obezbediti
150.000 dinara. Zato je C entralni odbor apelovao n a sve članove P artije i
sindikata, kao i na sim patizere da ulažu n ajm an je po 100 d in ara priloga, da
o rgnizuju koncerte, p red av an ja i slično, gde bi se agitovalo za sakupljanje
priloga.33
Tokom decem bra u B eogradu su održane dve konferencije sa predava
n jim a i jedno drugarsko veče, a u „R adniku” je više p u ta ponavljan apel za
p rik u p ljan je dobrovoljnih priloga. Sve je to bilo nedovoljno i C entralni od
b o r je 28. decem bra 1923. obavestio da nije sak u p ljen a dovoljna sum a novca
26 S. Cvetković, Zbornik građe, str. 563.

27 PaAHHK, 24. III 1924, 112.
28 Bilten SROJ, 15. V 1924, 1, str. 5—6.
2» Isto, 1. VI 1924, 2, str. 6; A-CK SKJ, KOI, 1924/18.
3» Isto, 15 V 1924, 1.
31 Radnička borba, 19. XII 1924, 15.
32 A-CK SKJ, NRPJ, 1924/15.
33 PaAHHK, 25. XI 1923, 93.
136
i da se p re ra sta n je „R adnika” u dnevni list odlaže za izvesno vrem e, a da se
n astav lja p rik u p ljan je sredstava.34
Početkom 1924. ak cija je nastavljena. Planirano je da „R adnik” od 1.
m aja 1924. počne izlaziti kao dnevni list, ali ni ovog p u ta n ije obezbeđena
predviđena sum a, već sam o 130.000 dinara. No, s obzirom n a poskupljenja
štam p arsk ih troškova, koja su usledila u m eđuvrem enu, prvobitno predvi
đena sum a od 150.000 nije bila dovoljna, pa je po novom p ro raču n u trebalo
sak u p iti 180.000 d in ara.85
U F ondu se sredinom 1924. nalazilo preko 130.000 dinara, a naveli sm o
da je po p ro raču n u trebalo još 50.000 dinara. M eđutim , došlo je, s jedne s tra
ne, do zabrane ra d a NRPJ, a s druge, do sukoba u sam oj P artiji. Naime, tzv.
opozicija u P a rtiji n a čelu sa životom M ilojkovićem nap ala je osnovnu poli
tičk u lin iju NRPJ, a kako je Fond bio u njihovim ru k am a to ga nisu hteli
p re d ati P artiji n a raspolaganje. U vezi sa diskusijom o sp o ru u P artiji 18.
ju la 1924, u „Završnoj reči C entralnog odbora N R P J” je konstatovano da
je došlo do fo rm ira n ja jednog socijaldem okratskog k rila u NRPJ, koje ne
p reza ni od čega i ide direk tn o na rušenje osnova na kojim a P artija počiva.
„Fond za dnevni list „ R adnik” koji se nalazi u rukam a blagajnika bivšeg CO
Partije, a sadašnjeg adm inistratora „Organizovanog radnika” D im itrija Alim-
pijevića, vodstvo opozicije odbija da preda CO na raspolaganje i tim e one
m ogućuje izlaženje dnevnog p a rtijskog organa" ™
I po red svega navedenog, ova akcija nije prek in u ta. U avgustu je zaklju
čeno da se realizuje ra n ija odluka o p re ra s ta n ju „R adnika” u dnevnik, i to
od 15. sep tem b ra 1924, s tim što su se sada m orala obezbediti još veća sred
stva, je r se m oralo raču n ati i sa gubicim a od zaplena.37
Istovrem eno je nastavljena bo rb a za preuzim anje Fonda od tzv. opozici
je. O ovome je rasp rav ljan o i na sednici proširenog Izvršnog odbora KPJ od
16. i 17. sep tem b ra 1924. i tom prilikom je D. Olim pijević isključen iz P artije.38
Kako je zadržavanje Fonda bilo kvalifikovano kao pronevera,30 Alimpije-
vić je o k to b ra m eseca iste godine uputio pism o „Svim organizacijam a i čla
novim a N R P J” u kom e je tvrdio da je Fond n etak n u t, ali da neće da ga preda
P artiji zbog opasnosti njegove zloupotrebe u svrhu p artijsk o g obračunavanja.40
Ipak, Fond je vraćen P artiji k rajem o k to b ra 1924. C entralni o d b o r NRPJ oba-
vestio je preko „R adničke b o rb e ” da je 29. o k to b ra 1924. D im itrije Alimpije-
vić, a d m in istrato r „Organizovanog ra d n ik a ”, vratio celokupan Fond „R adnika”
od 137.218,80 d in ara u ispravnom stanju. Alim pijević je do sada zadržao Fond
zbog u n u ta rn je p a rtijsk e bo rb e — stajalo je u obaveštenju.41
S redstvim a ovog Fonda p o k re n u t je novi p a rtijsk i list „N aši dani”, koji
je izlazio kao dnevnik, ali vrlo k ra tk o vrem e. Novac je verovatno upotrebljen
i za organizaciju ilegalne p a rtijsk e štam p arije k o ja je osnovana krajem 1924.
godine. Izgleda da su ova sredstva vrlo brzo potrošena, je r se u jednom do
k u m en tu iz sredine decem bra 1924. navodi da je finansijsko stan je P artije
očajno, da su p rilik e takve da nem a m ogućnosti za sak u p ljan je dobrovoljnih
priloga i da „P artija nem a ni p et p ara ni za najobičnije p o treb e .”42
*
54 Isto, 30. XII 1923, 98.

35 Isto, 1. V 1924, 116.
36 McTopujcKU apxue KIIJ, II, erp. 323—324.
37 A-CK SKJ, Kl, 1924/51.
38 A-CK SKJ, Kl, 1924/52, Zapisnik šire sednice IO, 16—17. IX 1924.
39 A-CK SKJ, Kl, 1924/58, Vladetdć (Đ. Cvijić) Presidijumu BKF.
40 A-CK SKJ, Kl, 1924/65.
41 Radnička borba, 8. XI 1924, 9, K sporu u Partiji.
42 A-CK SKJ, Kl, 1924/83.
137
Iako se KPJ dugo nije prilagodila ilegalnim uslovim a rada, ona je, ipak,
ubrzo po p relasku u ilegalnost preduzim ala određene m ere u cilju širen ja i
p o p u larisan ja svojih izdanja. Na sednici C entralnog veća KPJ od 19. ju n a 1921.
doneta su U putstva za izgradnju p artijsk ih organizacija pod režim om Obzna
ne. Usvojeno je i više pravilnika u kojim a su predviđene obaveze i zadaci ve
zani za širen je p a rtijsk e literature. U P ravilniku o ra d u m esnih organizacija
kao zadaci ra d n ih grupa navedeni su: d eljenje letaka, lepljenje plakata, p ro
daja lite ra tu re i dr. Pravilnikom za ra d p a rtijsk ih poverenika u preduzećim a
i kom unističkih frak cija u sindikatim a predviđeno je širenje p a rtijsk e lite ra
tu re m eđu radnicim a u preduzeću. Isti pravilnik obavezivao je p a rtijsk e se
k retare da „svaku p a rtijsk u publikaciju (brošuru, letak, novine, cirk u lare)”
m o raju odm ah podeliti sekcijskim sek retarim a, a oni desetarim a sekcija, koji
je dele p artijsk o m članstvu, a ovi dalje, ukoliko su publikacije nam enjene ši
rim m asam a.43
P o p ularisanje štam pe preko sam ih listova vršeno je i u ovom p eriodu p ri
godnim člancim a, koji su isticali zadatke i ulogu revolucionarne štam pe i tim e
pom agali n jeno širenje. „Organizovani ra d n ik ” je 9. fe b ru ara 1922. u članku
„Naša šta m p a ” pisao: „Z adatak radničke štam pe je: da radničku klasu kul
turno uzdiže i vaspitava, da je osposobljava za vođenje širih akcija za po
pravku socijalno-ekonom skog položaja, da vodi b o rb u za zaštitu in teresa ra d
ničke klase, p rotiv n a srta ja na njena prava, m a od koje stran e oni dolazili i
m a od koga oni bili inspirisani; da sve ono što se u odsustvu žive reči ne
može postići, postigne i uradi; da radničku klasu osposobi za ostvarenje svoga
k rajn jeg cilja”.
U cilju bolje organizacije širen ja štam pe bilo je i k ritik a postojećeg na
čina rad a i davanja u p u tstav a za budući rad. In sistiran o je da posao oko ra s
tu ra n ja štam pe: obezbeđivanja pretp latn ik a, uplaćivanja dugovanja, sak u p lja
n ja priloga, preuzm u na sebe p artijsk e organizacije i povereništva i „da ga tako
dobro o rganizuju i postave na tako solidnu osnovu da bude zagarantovan m ak
sim um u sp eh a”. O tud je predlagano da se fo rm ira n aročiti odbor za širenje
štam pe, koji bi vodio evidenciju o pretplatnicim a, prodaji, p rik u p lja n ju p ri
loga i slično.44
Neke sindikalne organizacije donele su odluke kojim a su obavezivale svoje
članove da p rim a ju štam pu. Kongres nezavisnih Saveza rudarskih ra d n ik a za
Sloveniju, d ecem bra 1922, odlučio je da „S trokovna b o rb a ” postane organ Sa
veza i da kao takva bude obavezna za sve članove. Na K ongresu je izražena
želja i n ad a da će list kupovati svi savezi nezavisnog sindikalnog p o k reta.45
Sličnu odluku doneo je zbor drvodeljskih ra d n ik a u Beogradu, održan
3. ju n a 1923, po kojoj ubuduće svaki član drvodeljaca m ora prilikom uplate
članskog uloga da se p re tp la ti i na „Organizovani ra d n ik ”.46
Gotovo istu odluku doneo je i C entralni o dbor NRPJ 12. ju n a 1923. go
dine, tj. da je svaki član p a rtije obavezan da p rim a p a rtijsk i organ. Zatim , da
se p ri m esnim organizacijam a i sekcijam a osnivaju odbori za štam p u od tri
člana, „čija je dužnost da u sporazum u sa upravam a m esnih organizacija i
sekcija p red u zim aju sve potrebne m ere za ra sp ro stira n je i m aterijalno obez-
beđenje p a rtijsk e štam pe, putem predavanja, k u p ljen ja pretp late, dobrovoljnih
priloga i sa ra d n je ”. Osim toga, kao dužnost p a rtijsk ih organizacija predviđe
no je održavanje jednog predavanja m esečno o značaju p artijsk e štam pe i
odgovornost za m aterijaln e obaveze revizora, dok je svaki član P a rtije bio
obavezan da nađe jednog p re tp latn ik a.47
« A-CK SKJ, Kl, 1921/9, Uputstvo CPV KPJ.

44 PaAHHK, 8. IV 1923, 34, 3 a H a u iy n iT a M n y .
45 0pisiHU3O6aHu padHUK, 24. XII 1922, 121.
4« Isto, 10. VI 1923, 45.
4'' PaAHHK, 17. VI 1923, 53.
138
I P ravilnik Mesnog veća N ezavisnih radničkih sindikalnih organizacija
Jugoslavije, obavezivao je m esna veća da svakom članu svoga m esta obezbede
redovno p rim an je radničke štam pe.48
SKOJ je, takođe, preduzim ao razne akcije i donosio odluke u cilju po
b o ljšan ja p lasm ana svoje štam pe i obezbeđivanja p ritican ja sredstava. U ok
viru ovih ak cija raspisan je i jed an konkurs za p rik u p ljan je 1.500 p re tp la t
nika za „M ladi ra d n ik ”. U predviđenom ro k u planirani broj nije obezbeđen,
pa je k o n k u rs produžen do 15. fe b ru ara 1924.40
Prvi kongres SROJ-a (10. fe b ru ara 1924) zaključio je da za ra stu ra n je
štam pe tre b a fo rm irati odbore direk tn o podređene Izvršnom odboru SROJ-a.
K ongres je, takođe, odlučio da se od ra b a ta koje prikupe odbori organizuje
C entralni fond za m aterijalno pom aganje om ladinskih listova i izdavanje b ro
šura. N ovoizabrani Izvršni odbor SROJ-a trebalo je da izradi posebne pravil
nike za odbore za ra stu ra n je štam pe.50
Posle K ongresa Izvršni odbor je uputio cirk u lare svim organizacijam a tra
žeći fo rm ira n je odbora za rasp arčav an je štam pe i literatu re, čiji je zadatak
bio višestruk. Oni bi pored agitacije za čitan je štam pe, vodili i diskusije po
radionicam a o njenom sadržaju, a posebno bi se starali o p ro d aji, uzrocim a
njenog o p ad an ja ili p o rasta i slično. U ovo vrem e bio je osnovan i C entralni
fond za štam p u .51
K ongres Saveza kožarsko-prerađivačkih radnika-ca Jugoslavije, održan od
27. do 29. ap rila 1924, im ao je posebnu tačku dnevnog reda posvećenu štam pi.
R eferent je bio prof. Mihailo Todorović koji je pored ostalog istakao da „bez
snažne, dobro uređene i ra sp ro stran jen e borbene štam pe ne m ogu naši sa
vezi n ap red o v ati niti voditi uspešnu klasnu b o rb u ”. Na K ongresu je predlo
ženo da svaka uprava pododbora odredi jednog ili dva člana koji bi se sta
rali o ra sp ro stra n je n o sti radničkih listova.52
Š iren je p a rtijsk e štam pe u uslovim a o štre cenzure tražilo je izuzetnu
sp re tn o st i dovitljivost, je r je policija redovno konfiskovala celokupan tiraž
zab ran jen ih brojeva. Da bi se to izbeglo i da bi b ar deo tiraža stigao do čita
laca, red ak cija zagrebačke „B orbe” je istovrem eno sa slanjem p rim erak a na
cenzuru, ra ču n aju ći da broj može biti zabranjen, deo tiraža slala preko om
ladinca S tje p an a — Štefeka Cvijića i rad n ik a Pere B arića, N ikole Šlivonje i
drugih, najčešće železničarim a — kom unistim a na zagrebački Zapadni kolo
dvor. Oni su p rek o drugih veza ilegalno slali ove pakete širom zem lje.53 Usleđ
toga je policija u dosta slučajeva zaplenjivala sam o deo tiraža zabranjenih
brojeva.
O rganizacija širen ja ilegalnih listova i knjiga, bilo da su štam pani u
zem lji ili u in o stranstvu, bila je neuporedivo teža, tim više što su za kom u
nističk u p ro p ag andu bile predviđene veom a stroge kazne. Zbog toga su pre-
duzim ane m ere stroge konspiracije kako bi se osigurala m aksim alna bezbed-
n o st učesnika u ra stu ra n ju štam pe.
Prvi ilegalni listovi štam pani u Zagrebu 1921. šireni su ne sam o u ovom
grad u već i ostalim krajevim a zem lje. Čim su vlasti saznale za njih, P redsjed
ništvo Z em aljske vlade u Zagrebu poslalo je okružnicu podređenim vlastim a,
u kojoj se kaže da su kom unisti počeli ilegalno u litografskoj tehnici izdavati
list „K o m u n ista” i širiti ga preko pošte po celoj K raljevini SHS. Na isti n a
čin slali su i „Vesnik kom unističke om ladine”. Na om otim a p ak e ta obično su
naznačavali da je u njim a „pisaći p a p ir” ili „pisaći p rib o r”. O kružnicom je n a
48 0 p r a n H 3 O B a H H p a A H H K , 8. VII 1923, 53.

49 MAaAH paAHHK, 4. II 1924, 13.
so A-CK SKJ, KOI, 1924/4—6.
51 A-CK SKJ, KOI, 1924/18; Bilten SROJ, 1. VI 1924, 2, str. 6.
52 Opraiiii30BaHH paAHHK, 25. V 1924, 37.
53 Niko Kadija, Pola stoleća „Borbe”, Borba, 30. I 1972, 28.
139
ređeno da sva lica k o ja su učestvovala u litografisanju ili ra stu ra n ju ovih
listova tre b a p ritv o riti.54
Š tam pa i kom unistička lite ra tu ra stizala je u zem lju iz in o stran stv a na
više načina, ali je u prvo vrem e najčešće doprem ana rečnim brodovim a. P re
m a sećanjim a Moše Pijade, list „O slobođenje rad n ik a je delo sam ih ra d n ik a ”
iz prve polovine 1921. prebacivan iz Beča u B eograd brodom . Jednom prilikom
policija je o tk rila list i zbog toga jednog službenika b ro d a ubila i bacila u
Savu.55 Iz jednog se dokum enta vidi da je lite ra tu ra iz Beča i u kasnijem pe
riodu slata šlepovim a.56
O problem u slanja lite ra tu re iz B ača u zem lju ra sp rav ljan o je n a Prvoj
zem aljskoj konferenciji KPJ (jul 1922). U diskusiji je rečeno da je ra d na p re
bacivanju lite ra tu re bio rđavo organizovan i da su činjene zloupotrebe sa
sredstvim a nam enjenim u tu svrhu. Posle im enovanja novih članova u p a rtij
ski tehnički ap arat, koji je pored ostalog bio zadužen i za tran sp o rto v a n je li
te ra tu re , stvari se nisu bitno izmenile. Tako su do K onferencije pojedini m a
terijali ležali na granici. Na K onferenciji je isto tako konstatovano da su zbog
neagilnosti Inostranog ko m iteta i još nekih kom unista m nogi poslovi koštali
skuplje, a neki, započeti p re više m eseci, još nisu z a v rše n i57
U vezi sa širenjem lite ra tu re štam pane u in o stran stv u bilo je i drugih
problem a. Na Petoj konferenciji B alkanske kom unističke federacije (održa
noj u M oskvi od 8. do 12. decem bra 1922), prilikom u sv ajan ja rezolucija p re t
hodne (Četvrte) konferencije učinjene su izvesne izm ene koje su se odnosile
n a pro p ag an du i širenje kom unističke literatu re. Naim e, K onferencija je izme-
nila stav da svaka p a rtija (KPJ i BKP) ra stu ra lite ra tu ru n a svom terenu, je r
je sm atrala da KPJ nije sposobna da organizuje d istrib u ciju lite ra tu re u M ake
doniji, već da to m o ra da rad i B ugarska kom unistička p artija. P redstavnici
KPJ na K onferenciji K ošta Novaković i Pavle Pavlović su bili protiv ove odlu
ke. Oni su naglasili da je m akedonskom stanovništvu p o treb n a lite ra tu ra d n a
b ugarskom i na srpskohrvatskom jeziku, ali da i jed n u i drugu tre b a da ra stu
ra ju organizacije KPJ.58
Na p lenarnoj sednici CPV KPJ, održanoj od 13. do 16. m aja 1923, u vezi
sa prebacivanjem lite ra tu re iz in o stran stv a u zem lju, zaključeno je da treba
im enovati jedno lice koje bi bilo odgovorno za doprem anje lite ra tu re do gra
nice, a da za njeno dalje širen je po zem lji odgovornost preuzm u slovenački
k o m u n is ti59
Sam o odlukam a se, naravno, nisu mogli rešiti problem i prebacivanja li
te ra tu re u zem lju. U p rak si je to bilo daleko teže. D osta kom unističke lite
ra tu re ostajalo je u inostranstvu. Zbog toga je n a sednici Izvršnog o dbora KPJ,
održanoj 18. i 19. ju n a 1923, odlučeno da se obustavi štam p an je knjiga i b ro
šu ra u in o stran stv u sve dok se ne obezbedi njihovo d ostavljanje u zem lju i
dok se ne prenesu već odštam pane iz A ustrije i B ugarske 60
Izgleda da je u ovo vrem e k o n tro la na granici bila izuzetno stroga, a o r
ganizacija prebacivanja lite ra tu re dosta slaba. I po red toga, nastojalo se da
se ona d ostavlja u zem lju. In te re sa n ta n je slučaj dalm atinskih kom unista koji
su prisustvovali Drugoj konferenciji K PJ u B eču (m aja 1923): oni su kom u
n ističk u lite ra tu ru poslali u D alm aciju u pećim a koje su specijalno rad i toga
kupili u Beču.61
54 AH, DN, R 20-1919/54, br. 528/1921, kut. 108. — Ove dokumente objavila je Sta-
nislava Koprivica-Oštrić: O listu „Komunista” i majskom spisu „Oslobođenje”, Pu
tovi revolucije, 1967, 9, str. 171—172.
55 M. Pijade, n.d., 4, str. 299—300.
58 A-CK SKJ, Kl, 1924/24, Pismo Simića (Sime Miljuša) Stojanoviću (Adolfu
Strumfu). ,«
57 A-CK SKJ, Kl, 1922/16-1-2.
58 A-CK SKJ, Kl, 1923/7, Izveštaj Petrovića (K. Novakovića) i Stanića (P. Pavlo-
vića) CIO KPJ od 15. II 1923.
59 A-CK SKJ, Kl, 1923/30.
80 A-CK SKJ Kl 1923/34.
81 A-CK SKJ, MG, 1950/1, Sećanja Mihaila Todorovića.
140
U ovakvim uslovim a zaista je trebalo im ati puno duha i sm isliti najefikas
n ije načine kam uflaže pošiljki kom unističke štam pe iz in o stran stv a u zem lju
i njenog daljeg ra sp ro stra n je n ja. P rim era radi, jugoslovenski kom unistički list
„N aša sloga” slat je iz Beča u zem lju u om otim a na ikojima je pisalo „H rvatska
filh arm o n ija”.62
Još je k a rak terističn iji p rim e r kam ufliranog prebacivanja štam pe iz Beča
u Jugoslaviju organa B alkanske kom unističke federacije ,,La F ederation Bal-
k an iq u e”. Kako je bilo zabranjeno unošenje ovog lista u n ašu zem lju, to su
ga jugoslovenski kom unisti lepili n a poleđinu drugih in o stran ih listova koji
su se m ogli nesm etano širiti u K raljevini SHS i tako ga slali preko granice.
P ošiljke lista stizale su u om otu „Neue Freie P resse” na razne adrese, osobito
u ju žn u S rb iju i M akedoniju. Da bi se još više zavarale vlasti ,,La Federation
B alkanique” je prenošen u Ita liju i otuda dostavljan u K raljevinu SHS za-
lep ljen na poleđinu nekog italijanskog lista, najčešće „Gazzeta di Venesia.”63
N ajveći deo štam pe i lite ra tu re iz Beča u zem lju je stizao prek o Slovenije.
Posao oko p reuzim anja i daljeg širen ja ovih izdanja organizovao je P okrajin
ski k o m itet KPJ za Sloveniju. P unkt ze predavanje štam pe i ilegalnih izdanja
slovenačkim kom unistim a bio je n a au strijsk o j g ra n ic i64 Zbog stroge kon
tro le ponekad su se pošiljke m orale prenositi pešice preko granice. M ilan Vin-
ković V olner je, n a p rim er, jednom prilikom p ak e t od 20 kilogram a sa listom
,,La F ederation B alkanique” preneo preko planinskog vrha od 2.000 m etara na
jugoslovensku te rito riju kod D ravograda i predao ga A lfredu B ergm anu.65
Što se tiče cena listova, one nisu bile visoke i nisu bitno u ticale na njihovu
p ro d a ju i ra sp ro stran jen o st. I u ovom periodu pokazivala se tendencija po
ra s ta cena, ali je to bilo u skladu sa njihovim opštim porastom . Cena jednog
b ro ja beogradskog „R adnika” bila je 1 i 1,5 dinar, zagrebačke „B orbe” 1 i 2 di
nara. S indikalnim listovim a cena je bila slična: zagrebački „Organizovani ra d
n ik ” koštao je 1 i 1,5 dinar, beogradski „Organizovani ra d n ik ” 0,50 do 1,5 dinar,
sarajevsko „R adničko jed in stv o ” 1 dinar. Približno iste cene su bile i skojev-
skih listova.
U kasnijem periodu (posle 1924) cene su tek neznatno porasle. Tako je,
n a prim er, cena jednog b ro ja zagrebačkog „O rganizovanog ra d n ik a ” u 1928.
godini bila 2 dinara.
N ajzad, nekoliko reči o štam p arijam a u ovom periodu, odnosno tehnikam a
sa ko jim a je P a rtija raspolagala za štam panje, tj. um nožavanje svojih ilegal
nih izdanja. N aravno, KPJ u prvim godinam a ilegalnog ra d a n ije uspela da os
n u je neku veću i m oderniju šta m p a riju p a je koristila razne tehnike (ciklostil,
h ek to g raf — šapirograf), kojim a su najčešće um nožavani leci, plakati, ilegalni
listovi (1921. i 1922) i neke bro šu re.
Prva ilegalna šta m p a rija (tehnika) nastala je u Z agrebu početkom 1921, a
k asn ije je K arlo Š ta jn e r osnovao takođe ilegalnu štam p ariju , koja je radila
k ra tk o vrem e. On je potom otvorio legalnu štam p ariju , koja je d anju radila
za razna preduzeća, a noću je štam pala ilegalni p a rtijsk i m aterijal.66
K rajem 1924. postojale su ilegalne štam p arije u B eogradu, Zagrebu, L jub
ljan i i S koplju.67 Osini toga, od 1924. do 1929. p o sto jala je u Velesu u kući Traj-
k a Božjakovskog, ilegalna šta m p a rija koja je um nožavala uglavnom letke i
proglase.68 U početku ra d a ova štam p arija je raspolagala prim itivnim tehnič
AH, DN, R 2-1914/407, br. 422/1921, kut. 98.
63 AJ, MUD, f. 24a. — Neki od primalaca ovoga lista predali su pošiljke vlasti-
m a s obrazloženjem da ga nisu naručili, što, verovatno, znači da je ponekad upu
ćivan i ljudima koji nisu bili ni simpatizeri komunističkog pokreta.
64 Bitka, kakor življenje đolga, Ljubljana, 1975, str. 46.
05 A-CK SKJ, MG, 2262, Sećanja Milana Volnera, str. 18.
66 Karlo Štajner, Prva „ilegalka” u Zagrebu, Četrdeset godina I, str. 307—308.
67 A-CK SKJ, Kl, 1924/83.
68 Trajko Božjakovski, Ilegalna štam parija u Velesu, Četrdeset godina, I, str.
314—315.
141
kim sredstvim a za um nožavanje, a u 1925. nabavljena je i jedna štam p arsk a
m ašina (tigl).69
C entralna p a rtijs k a štam p arija osnovana je početkom decem bra 1924. u
Beogradu. O snivanje štam p arije CK je poverio Moši Pijade, koji je već im ao
veliko novinarsko iskustvo. Ni ova šta m p a rija nije to bila u pravom sm islu
reči: im ala je sam o geštetner, m atrice i obična štam p arsk a slova. Ali je M. Pi
jade, koji je izgleda bio i jedini štam parski radnik, vešto kom binovao šta m p a r
ska slova na m atricam a i izvlačio ih na geštetneru, tako da su leci i list „K om u
nist", um nožavani u ovoj tehnici, izgledali tako dobro kao da su otisn u ti u
nekoj m odernoj štam p ariji.79 U njoj su um nožena četiri letka i tri b ro ja cen
tralnog ilegalnog organa KPJ „K om unista”. Dva letka su objavljena u drugoj
polovini d ecem bra 1924, jed an protiv p a rtijsk e opozicije i jed an protiv Can-
kova u vrem e njegovog boravka u B eogradu („Dole krvavi Cankov! Dole ubi-
Moša Pijade, revolucionar i publicista, po

kretač i urednik revolucionarnih glasila.
ca bugarskih rad n ik a i seljaka!"), a dva početkom 1925. godine. Prvi u 1925.

objavljen je 2. ja n u a ra i bio je uperen protiv zabrane HRSS („Radnicim a i
seljacim a i svim ugnjetenim narodim a Jugoslavije”), a drugi 21. ja n u a ra po
vodom godišnjice Lenjinove sm rti („Lenjin je m rtav — živeo lenjinizam ”).
Za vrem e skoro trom esečnog rada šta m p a rija je prom enila tri stana. Prova
ljena je 17. fe b ru ara 1925. u stanu K oste čip čića n a B ulbuderu u Đurićevoj
ulici 71
09 T. Zografski — D. Zografski, n.cl, str. 119—121.

70 M. Pijade, n.đ., 4, str. 302; Isto, 5, str. 1075—1076.
71 U. Vujošević — D. Lazarević n.d., str. 231—233.
142
M ada se potkazivanje štam p arije CK KPJ p rip isu je L jubom iru M itiću,72
razlozi k oji su do toga doveli svakako su bili daleko dublji. Teško se može
poverovati da je tako brzo o tk riv an je štam p arije nesrećan sklop okolnosti;
v erovatnije je da su uzroci bili u n ep o sto jan ju dobrog ilegalnog organizacio-
no-tehničkog ap a rata, — na šta ukazuju i više p a rtijsk ih dokum enata i čla
n ak a iz p a rtijsk e štam pe.78
Legalna p a rtijs k a izdanja štam pana su u raznim privatnim štam parijam a,
najčešće u onim gde su radili grafičari članovi P artije ili sim patizeri kom u
nista.
72 Ljubomir Matić je bio funkcioner u Savezu drvodeljaca, a radio je na organi

zaciji ilegalne štam parije zajedno sa Mošom Pijade. S obzirom da je na dan otkri
vanja štam parije od strane policije 17. februara 1925. otputovao u Moskvu i da je
bio jedan od malobrojnih članova Partije koji su znali gde se nalazi štam parija,
kada se početkom 1926. vratio iz Moskve proglašen je za agenta i provokatora. Ra
zume se, da se on s tim nije mirio pa je uputio žalbu rukovodstvu Partije. Kako na
nju nije odgovoreno, to je 1928. napisao vrlo iscrpan dzveštaj o svom radu u radnič
kom pokretu i radu ilegalne partijske štam parije, pokušavajući da na taj način
skine sa sebe odgovornost za provalu štamparije. U njemu navodi da je štam parija
za tri meseca aktivnog rada promenila šest stanova, da je Košta čipčić prihvatio
štam pariju za minimalna sredstva da bi prehranio porodicu, ali je na kraju tražio
da se ona iseli iz njegovog stana. Kako Partija nije imala gotovo nikakvih novčanih
sredstava da isplati stari i iznajmi novi stan, odugovlačeno je preseljenje i u tom
vremenu je izvršena provala. Po njegovom mišljenju, da je Partija imala dovoljno
novaca štam parija bi bila na vreme preseljena i ne bi bila provaljena. Zatim, Mitić
ističe da se u istrazi čipčić vrlo loše držao i da je odao i najsitnije detalje, kao na
primer, koliko je petroleja potrošeno. On sm atra da je Partija, umesto Ćipčiča koji
je usled gladi izdao stan, imala svoga člana koji bi prihvatio štam pariju, tada ni
u slučaju provale ne bi bio napravljen čitav proces komunistima, ali da Partija
tada nije mogla da nađe takvog člana. Na kraju, Mitić ukazuje da Partija nije bila
sposobna za ilegalan rad, pored ostalog i zbog nagomilavanja funkcija kod poje
dinih članova, ističući da ih je on imao sedam. (AJ, Kr. Kancelarija (74 Fond), 195—
272, Izjava Ljubomira Matica.) Posle 1928. Mitić je radio u režimskim sindikatima,
a za vreme okupacije u Nedićevoj „Srpskoj zajednici rada".
73 Srp i čekić, oktobar 1928, 1, str. 9.
143
---------— ---------
■ ■ ■ ■ ■
Treća glava
OR j ENTACIJA KPJ I RADNIČKOG POKRETA NA ILEGALNO
IZDAVANJE ŠTAMPE 1925—1929.
ideološke i frakcijske bo rb e u rukovodećim telim a radničkog pokreta

započete u periodu od 1921. do 1924, dolaze do punog izražaja i poprim aju
izrazito frakcionaški k a ra k te r u razdoblju od 1925. do 1929. U tom vrem enu
položaj radničke klase se pogoršavao, nacionalno ugnjetavanje je pojačano,
a dem o k ratsk e i građanske slobode su još više ograničavane. To je, prirodno,
izazivalo o tp o r i b u n t kod n ajširih slojeva stanovništva zem lje, a naročito kod
rad n ičk e klase, potlačenih nacija, seljaštva i siro tin je uopšte.
KPJ, m eđutim , razdirana frakcijskim trvenjim a, a organizaciono nepri
lagođena za ilegalne uslove rada, bez jasne i do k ra ja izgrađene program ske
o rijen tacije, nije bila sposobna da organizuje nezadovoljne m ase. Uz to je
žestok te ro r vladajućeg režim a K raljevine SHS onem ogućivao bilo koji vid
legalne aktivnosti P artije, a za ilegalnu kom unističku d elatn o st bile su p red
viđene stroge kazne.
K om interna je u ovom periodu više p u ta razm atrala situ aciju u KPJ i da
vala određena u p u tstv a i direktive u kojim a se uglavnom n asto jalo da se na
stali sporovi prevaziđu, a frakcije izmire. Na njenu inicijativu održan je i
Treći kongres P artije u Beču od 17. do 22. m aja 1926, koji se bavio osnovnim
p ro b lem im a radničkog po k reta i ulogom KPJ u njegovom organizovanju. On
je pro tek ao u znaku o štre k ritik e i leve i desne frakcije. N ajvažnije odluke
K ongresa bile su usredsređene na to da se KPJ pretvori u p a rtiju radničkih
m asa. K ongres je usvojio novi S ta tu t i više rezolucija. Iako je na njem u kri-
tikovan Sim a M arković zbog pogrešnih stavova o nacionalnom p itan ju , on je
ipak izabran za političkog sek retara P artije. Mislilo se da će se tim e postići
izm irenje izm eđu frakcija, ali su se frakcijske borbe nastavile u još oštrijem
obliku, i postale su i neprincipijelne i pretvorile su se u lična razračunava
n ja i b o rb u za pozicije u P artiji i u sindikatim a.
Zbog toga su tokom 1926. i 1927. održana četiri plenum a, ko ji su se uglav
nom bavili istim problem im a, ali nisu uspeli da suzbiju frakcionaštvo. Po
tom su n ajb o lji p artijsk i kadrovi, iz redova rad n ik a tražili da se obe frakcije
osude, a da se P a rtija okrene životnim problem im a radničke klase i radnog
n aro d a uopšte. N a čelu an tifrak cijsk o g po k reta našao se m etalski rad n ik Jo
145
sip Broz, organizacioni sek retar Mesnog ko m iteta K PJ u Zagrebu i sindikal
ni funkcioner, koji je na Osmoj m esnoj zagrebačkoj konferenciji (25. i 26. fe
b ru a ra 1928) istupio sa sam ostalnim re ferato m i uspeo da dobije podršku
većine delegata za osudu obeju frakcija. K onferencija m u je izglasala povere-
nje i izabrala ga za novog političkog sekretara.
Posle toga, u ap rilu 1928. u Moskvi je održano ra n ije priprem ano saveto-
vanje Izvršnog kom iteta K om unističke internacionale sa koga je upućeno Ot
voreno pism o članovim a KPJ. U pism u su osuđene frakcije i zahtevano je
da se sm eni rukovodstvo i zavede red u P artiji. Na savetovanju je usvojena i
odluka o ra sp u šta n ju CK KPJ izabranog n a Trećem kongresu i form iranju
novog privrem enog rukovodstva na čelu sa Filipom Filipovićem i Đ urom Đa-
kovićem. Prvi zadatak privrem enog rukovodstva bio je sprovođenje O tvore
nog pism a i p rip re m a Č etvrtog kongresa KPJ. K om interna je na savetovanju
u osnovi p rih v atila stav Osme zagrebačke konferencije da se osude obe fra k
cije. Sve dotle ona je uglavnom m irila frakcije, a do p o tk raj 1927. čak i po
državala desnicu.
Otvoreno pism o i stavovi IK K l na savetovanju dobro su prim ljeni kod
većine p artijsk ih organizacija. M eđutim , p ristalice obeju frak cija su se u sp ro
tivile, a n aročito desnica, koja je odbijala da p rihvati pism o i odluke save-
tovanja.
Politička situ acija u zem lji bila je k ra jn je zaoštrena. A tentat u N arodnoj
skupštini na p redstavnike H rvatske seljačke stranke, ju n a 1928, još je više
pogoršao postojeće stanje. Usledile su d em o n stracije i nem iri, pa progoni,
hap šen ja i osude.
U takvoj situaciji održan je u D rezdenu od 6. do 9. novem bra 1928. Čet
vrti kongres KPJ. Na n jem u je jednodušno osuđeno frakcionaštva i formuli-
sani najvažniji zadaci P artije: rad sa in d u strijsk im radnicim a, borba za savez
rad n ik a i seljaka, p reuzim anje rukovodeće uloge KPJ u pokretim a ugnjetenih
nacija, an tim ilitarističk i ra d u vojsci i dr. Izabrano je i novo p artijsk o ru
kovodstvo sa Jovanom M ališićem (M artinovićem ) kao političkim sekretarom
i Đ urom Đakovićem kao organizacionim sekretarom .
Iako je Č etvrti kongres bio značajan zbog ob raču n a s frakcijam a, on nije
rešio m noga p itan ja, tako da KPJ ni posle njega nije uspela da ozbiljnije
utiče na politički život zem lje. Tome je doprinelo i p rih v ata n je ocena Šestog
kongresa K l (avgust-septem bar 1928) da u E vropi ra ste revolucionarno vre
nje i da u Jugoslaviji pred sto ji buržoasko-dem okratska revolucija koja će
ubrzo p re ra sti u p roletersku. Kongres je, takođe, prihvatio stav K om interne
da je so cijaldem okrati ja isto što i fašizam i da je ona glavna opasnost za ra d
nički po k ret, te stoga članovi KPJ ne treb a da rade u reform ističkim sindi
katim a ni ti da sarađ u ju sa m asam a okupljenim oko opozicionih p artija. P ri
hvaćena je i rezolucija o nacionalnom p ita n ju u Jugoslaviji, usvojena na Pe
tom kongresu K om interne (17. ju n — 8. ju l 1924), kojom je zahtevano da se
H rvatska, Slovenija i M akedonija izdvoje iz sastava K raljevine SHS i kon-
stitu išu kao nezavisne republike.
M ada je K PJ dočekala nesprem na šesto jan u arsk u d ik tatu ru , odm ah po
njenom uvođenju ona je pozvala na ustanak. Iako je to bio svojevrstan o t
p o r šesto jan u arsk o m režim u, on je bio nerealan, je r je P a rtija bila m alobroj
na i nekonsolidovana, bez čvršćih veza sa radničkom klasom i širim sloje
vim a naroda. KPJ je već u prvoj godini m o n arh o d ik tatu re organizaciono raz
bijena, n jeni b ro jn i članovi su pohapšeni ili su em igrirali, a više ih je i ubi
jeno.
SKOJ je u ovom periodu bio m alo b ro jn a organizacija, izolovana od ši
rih m asa om ladine. F rakcijske borbe i sektaški stavovi u KPJ odražavali su
se i na razvoj SKOJ-a. Inicijativa za njegovu reorganizaciju potekla je još na
Trećem kongresu K om unističke om ladinske internacionale (krajem 1922), ali
se zbog slabih veza za n ju saznalo tek 1924. godine. Posle zabrane SROJ-a, ve
ćina njegovih članova prim ljen a je u SKOJ. T adašnje rukovodstvo KPJ je
posvećivalo m alo pažnje om ladinskoj kom unističkoj organizaciji, a i ono
146
što je činilo bilo je više radi korišćenja om ladinaca u tehničkom ap aratu
P artije. Uz to su iskusniji članovi SKOJ-a prelazili u p a rtijsk e organizacije i
n jen a rukovodstva.
Uprkos tom e, u redovim a kom unističke om ladine i njenom rukovodstvu
bilo je b o rbenih članova, koji su odlučno u stajali protiv frak cijsk ih borbi i
n asto jali da izvrše reorganizaciju SKOJ-a. Na Trećem kongresu, ju n a 1926. u
G uštanju, SKOJ je prihvatio an tifrak cijsk e stavove Trećeg kongresa KPJ. U
kongresnim dokum entim a precizirani su zadaci: om asovljenje organizacija,
stv ara n je seoskih organizacija i ideološko uzdizanje kom unističke om ladine.
Ta pozitivna an tifra k cijsk a linija nije naru šen a ni tokom 1927. i 1928.
k ad a su neki kooptirani članovi rukovodstva SKOJ-a pokušali da ovu orga
nizaciju odvuku na stra n u leve frakcije. To je, m eđutim , usporavalo norm al
ni razvoj SKOJ-a, tako da on ni do k ra ja 1928. nije postao m asovna om ladin
ska organizacija. Te godine u članstvu SKOJ-a bilo je 1.465 om ladinaca.
Đuro Đaković organizacioni sekretar CK KPJ

i saradnik komunističkih glasila.
Nezavisni sindikati u periodu od ja n u a ra 1925. do 6. ja n u a ra 1929. bili su

jed in a legalna organizacija revolucionarnog dela radničkog pokreta. Budući
da je KPJ delovala u ovoj radničkoj organizaciji, frakcijske borbe u njenom
rukovodstvu neposredno su se odražavale i na ra d revolucionarnih sindikata.
U cen traln o m rukovodstvu Nezavisnih sindikata desničari su bili u većini.
Oni nisu p rihvatili odluke Treće p a rtijsk e konferencije o sindikalnom p ita
n ju i težili su vođenju sam ostalne politike, nezavisno od P artije.
Osim toga, jed an od osnovnih problem a oko koga se vodio spor u ru
kovodstvu P artije i sindikata bilo je p itan je u jed in jen ja revolucionarnih i re
fo rm ističkih sindikata. Id eja o u jed in jen ju potekla je na Trećem kongresu
Crvene sindikalne internacionale (jula 1924), a kasnije je tu akciju vodio En-
glesko-sovjetski kom itet. U ju lu 1925. deo vodstva N ezavisnih sindikata p ri
hvatio je uslove reform ističkih sindikata za u jed in jen je na bazi idejne i or
ganizacione p rip ad n o sti A m sterdam skoj internacionali. Ali, plenum CRSOJ je
147
u avgustu iste godine isključio iz Nezavisnih sin d ik ata k ra jn je desničare, koji
su prihvatili ove uslove, i prekinuo dalje pregovore sa Glavnim radničkim sa
vezom Jugoslavije. I pored toga, takozvani K ongres u jed in jen ja sindikata na
osnovi „političke n eu tra ln o sti” održan je od 10. do 12. o k to b ra 1925. u B eogra
du, na kom e je osnovan U jedinjeni radnički sindikalni savez Jugoslavije
(URSSJ), koji je u stvari bio nastavak GRSJ.
U k asnijem radu Nezavisnih sin d ik ata desničari su u njegovom rukovod
stvu i dalje im ali veliku ulogu. Oni su u rad unosili frakcionaški duh, što je
nepovoljno uticalo na razvoj sindikata. To se reflektovalo i na sam o članstvo.
Dok je 1922. bilo 30.000 članova, taj se broj 1927. sm anjio na 21.000. D alja ak
tivnost Nezavisnih sindikata na u jed in jen ju sa reform ističkim sindikatim a
(URSSJ) je jenjavala, a rukovodstvo URSSJ je, pak, isticalo da je u jed in jen je
završeno. Zaključci Trećeg kongresa KPJ da se rad na u jed in jen ju nastavi
oživeli su ovu akciju. No sada su se pojavila dva predloga o u jed in jen ju . Na
jednoj stran i traženo je da se u jed in jen je izvrši frontalno — svih sindikalnih
saveza odjednom —, a na drugoj, predlagana je m ogućnost parcijalnog ujedi
n jen ja, od saveza do saveza. CRSOJ je ovo drugo stanovište ocenjivao kao
otvoren nap ad na njegovu osnovnu politiku.
Na Prvom kongresu Nezavisnih sin d ik ata (12 — 16. ju n 1927) usvojena je
revolucionarna orijentacija, — da se p ristu p i organizovanju sindikata na p rin
cipu in d u strijsk ih saveza i sekcija u preduzećim a, da se sindikalni rad prenese
u velika preduzeća glavnih in d u strijsk ih g rana i da se osnivaju Savezi ra d
ničkih kulturno-prosvetnih, um etničkih i sp o rtsk ih grupa Jugoslavije. Me
đutim , rukovodstvo sindikata nije se založilo da se ova o rijen tacija sprovodi.
Ono je sve više bilo zaokupljeno frak cijsk im borbam a, koje su tada bile p re
rasle u lične sukobe oko o svajanja položaja u KPJ i sindikatim a. To je slabilo
organizacije N ezavisnih sindikata i sužavalo polje njihove delatnosti. Šesto-
jan u arsk o m d ik tatu ro m zabranjen je i rad Nezavisnih sindikata. Tako je p re
stala sa radom poslednja legalna organizacija revolucionarnog radničkog p o
k re ta u K raljevini SHS.
U uslovim a progona, te ro ra i pojačanih frakcijskih borbi u n u ta r ru k o
vodstva radničkog pokreta, KPJ i SKOJ su nastojali da se što više prilagode
ilegalnom načinu rad a i u tom cilju su p okretali ilegalna glasila, no ne odu
staju ći p ri tom ni od izdavanja legalne štam pe.
1. NOVA ORIJENTACIJA KPJ i SKOJ-a U IZDAVAČKOJ POLITICI
P artija je u periodu 1921— 1924. bila gotovo isključivo o rijen tisan a na le
galnu izdavačku delatnost, naravno kroz borbu za legalizovanje celokupne
svoje aktivnosti. To joj je uglavnom uspevalo, osobito u vrem e p o sto jan ja
legalne NRPJ, od početka 1923. do sredine 1924. godine. Posle ju lsk e zab ra
ne NRPJ i neuspelog pokušaja obnavljanja njene legalne aktivnosti tokom
druge polovine 1924. godine, KPJ se uverila da više ne može da izdaje svoju
štam p u sam o na legalan način pa je nasto jala da stvori uslove za ilegalnu
delatnost. Ukazivano je na p o trebu m en jan ja organizacionog u stro jstv a, stva
ra n ja ilegalnog a p a rata i, najzad, osnivanja centralne p a rtijsk e štam p arije i
p o k re ta n ja ilegalnog lista kao centralnog organa KPJ.
Da je ova o rijen tac ija bila ispravna pokazala je druga, definitivna za
b ra n a NRPJ i SROJ-a, sredinom decem bra 1924, kao i neodobravanje ra d a
N ezavisnim sindikatim a u Sloveniji i Bosni i Hercegovini.
K rajem 1924. režim je bio sve odlučniji ne sam o protiv kom unista i n ji
hovih organizacija, već i protiv drugih opozicionih stran ak a, kao što je bio
slučaj sa Radićevom H rvatskom republikanskom seljačkom strankom , koja
je takođe došla pod u d ar Zakona o zaštiti države.
Takva situ acija je usm eravala KPJ na organizovanje ilegalnog rada. P ar
tija je bila i b ro jn o ojačana, je r se b ro jn o st članstva za poslednjih godinu da
148
n a više nego udvostručila. Dok je početkom 1924. KPJ im ala oko 1.000 čla
nova, taj broj je u ja n u a ru 1925. n arastao na oko 2.400. M eđutim , ovaj porast
član stv a i organizovanje P artije na ilegalnim principim a usporavan je frak
cijsk im sukobim a u rukovodstvu KPJ, što se posebno odražavalo n a akcio-
nu sposobnost P artije.
Posle julsk e naredbe o zabrani NRPJ i SROJ-a, rukovodstvo K PJ je uvi-
delo da se više ne može delovati sam o preko legalne Štampe, pa je donelo
odluku o fo rm iran ju ilegalne štam p arije, u kojoj bi se štam pali ilegalni list,
ilegalni leci, proglasi i slično.
Ne zna se tačan datum kad je doneta odluka o osnivanju ilegalne štam
p a rije i p o k retan ju ilegalnog lista. Moša Pijade u svojim sećanjim a navodi
d a je ovu odluku P artija donela u jesen 1924.1 Prem a usm enom kazivanju
T riše Kaclerovića, odluka je doneta na Plenum u CK KPJ od 20. do 26. novem
b ra .2 U zapisnicim a sa ovog P lenum a ne nalazi se odluka o osnivanju ilegalne
štam p arije i o p o k re ta n ju ilegalnog lista, iako je na njoj bilo dosta govora o
izdavačkoj delatnosti P artije.3
Iapk, ovaj Plenum je n ajverovatnije doneo pom enutu odluku s obzirom
d a je n a n jem u konstatovano da je jed an od uzroka sadašnjeg teškog polo
žaja P artije bio slab rad na organizovanju ilegalnog ap a ra ta i da je zahtevano
da se pokrene organ za ilegalne p a rtijsk e grupe. Osim toga, u jednom izvešta
j u K om interni od 16. decem bra 1924. rečeno je da tog dana izlazi prvi broj
legalnog dnevnika, da postoje ilegalne štam p arije u B eogradu, Zagrebu, L jub
ljan i i S koplju i da će uskoro izaći i prvi broj biltena KPJ, kao i prvi ilegalni
leci.4 Sudeći po ovome, odluka o osnivanju štam p arije m orala je biti doneta
n ajk asn ije na novem barskom plenum u, je r u kraćem ro k u ra d štam p arije
n ije bilo m oguće obezbediti.
P itan je osnivanja ilegalne štam p arije i p o k re ta n ja ilegalnih listova bilo
je p risu tn o i daleko ranije, ali je u jesen 1924. posebno bilo aktuelno. Nago-
veštaj u tom sm islu iznet je u jednom članku u „O kovanom ra d n ik u ” od 19.
o k to b ra 1924. U njem u je rečeno da za rad ničku štam pu više ne postoji ni
kakva zakonitost, da je režim jednostavno pljačka, ali da će se bo rb a za slo
b o d u štam p e nastaviti bez obzira što je buržoazija svoje zakone „ispoljuvala
od korica do k o rica”, je r će ih i p ro le ta rija t zbog toga „o tp lju n u ti i tražiti
dru g e načine za zaštitu svoje štam p e”. V erovatno se ovim htelo reći da KPJ
m o ra odbaciti zakone i početi izdavanje ilegalne štam pe, k o ja će o stati van
d o m ašaja cenzure i zakona.
Pojava „K om unista” početkom 1925, prvog centralnog ilegalnog glasila
KPJ, m eđu p artijsk im članstvom , pa i u široj javnosti u vrem e kada je režim
bio izuzetno strog, a politička situ acija u zem lji k ra jn je zaoštrena, bila je veo
m a značajna. P okretanje „K om unista” predstavljalo je početak tra jn e orijen
tacije KPJ na ilegalno izdavanje štam pe.
Početkom 1925. P artija je pokušala da realizuje odluku novem barskog
p len u m a iz 1924. o p o k re ta n ju legalnog lista nam enjenog seljaštvu. O tom e
svedoči p rep isk a izm eđu Oblasnog se k re ta rija ta u Zagrebu i centralnog p ar
tijsk o g rukovodstva u Beogradu. Naim e, p a rtijsk a organizacija iz O sijeka oba-
vestila je Oblasni sek re ta rija t u Zagrebu 14. decem bra 1924. da će u vezi sa
p red sto jećim izborim a pokren u ti „jedno privrem eno glasilo pod im enom „Re
pu b lik an sk i savez rad n ik a i seljak a”, koje će se „strogo d ržati p artijsk e po
litičke linije i ni u kom slučaju neće sm eti k o n k u rirati p a rtijsk im organim a”.5
Po uobičajenoj proceduri za ovo je m oralo biti konsultovano centralno p ar
tijsk o rukovodstvo, pa je Oblasni sek re ta rija t u Zagrebu prosledio m olbu
p a rtijs k e organizacije iz O sijeka u Beograd.
1 M. Pijade n.d., 4, str. 302.

2 U. Vujošević-D. Lazarević, n.d., str. 228.
3 A-CK SKJ, Kl, 1924/74.
4 A-CK SKJ, Kl, 1924/83.
6 A-CK SKJ, NRPJ, 56/1924.
149
Odgovor, d a tira n sa 7. jan u aro m 1925, je glasio: „Po p itan ju p o k retan ja
seljačkog lista u O sijeku odlučili sm o da se s tim pričeka, je r je u p ro jek tu
da se taj list pokrene u Zagrebu za celu H rvatsku, Bosnu, D alm aciju i Voj
vodinu. O ovome sm o stupili u pregovore i sa drugim instancam a. S aopštite
ovo organizaciji u O sijeku.” Osim toga, saopšteno je da je novi list odštam
pan (svakako se m islilo na „K om unist”) i da će ga Oblasni sek re ta rija t usko
ro dobiti.6
Sednica Oblasnog se k re ta rija ta KPJ u Zagrebu (10. fe b ru ara 1925) raz
m atrala je p ita n ja iz oblasti izdavačke delatnosti P artije i zaključila da uputi
zahtev Izvršnom odboru P artije da pokrene list za seljake.7
SKOJ početkom 1925. nije im ao nijednog lista pa je zbog toga na Oblasnoj
konferenciji SKOJ-a za H rvatsku i Slavoniju (25. ja n u a ra 1925) odlučeno da
se obnovi izdavanje „ Isk re ” najdalje do 1. m a rta iste godine. Da bi se to po
stiglo, rečeno je da n a jp re treb a izm iriti stare dugove štam p ariji.8
Na sednici CK SKOJ-a 5. feb ru ara 1925. rečeno je da treb a pok ren u ti
om ladinski list „Crvenu zastavu”. U cilju obezbeđenja štam p an ja odlučeno
je da se otpočne sa propagandom i da se u p u te cirk u lari skojevskim organi
zacijam a.9 Na sledećoj sednici (11. februara) za re d a k to ra „Crvene zastave”
im enovan je G ašpar.10
Tokom 1925. godine KPJ je radila na osnivanju fabričkih ćelija i privla
čenju većeg b ro ja rad n ik a u P artiju, ali je taj proces išao prilično sporo, tako
da je i 1926. te rito rijaln i princip p artijsk ih organizacija prevladavao u odnosu
na fabrički. U vezi s osnivanjem ćelija predviđeno je da se odm ah po njiho
vom o b razovanju m o raju po k retati ćelijski listovi. Ukazivano je da se, uko
liko nem a dovoljno sredstava za štam panje listova, um nožavaju na hektografu,
a ako ni za to nem a m ogućnosti, da se ispisuju rukom i um nožavaju pom oću
indiga. Uz to je naglašeno da ćelijske novine ne treb a da pišu sam o o događaji
m a u preduzeću, nego i o političkim i sindikalnim p itan jim a .11
P o k rajin ska konferencija KPJ za C rnu Goru, održana krajem 1925, u
vezi sa izdavanjem i širenjem štam pe zaključila je: da se preduzm u m ere za
nabavku i ra stu ra n je što više kom unističke lite ratu re ; da se povrem eno ob
jav lju ju b ro šu re za seljake, napisane jednostavnim jezikom , o problem im a
koji se tiču sela i in tere su ju seljake; da se po m ogućstvu pokrene list, a
ukoliko se ne stvore m ogućnosti za izdavanje lista, da se n asto ji da „Radnička
b o rb a” povrem eno objav lju je priloge sa dopisim a i izveštajim a iz Crne Gore.12
Treći kongres KPJ (m aja 1926) nije im ao posebnu tačk u dnevnog reda
posvećenu p artijsk o j izdavačkoj delatnosti, ali je u izveštajim a i rezolucijam a
razm atran o i ovo pitanje. Tako je u Rezoluciji o izveštaju CK KPJ kritikovano
stan je u P artiji posle O bznane i rečeno da P a rtija nije u spela da se prilagodi
novonastaloj situaciji. Izm eđu ostalog, konstatovano je da se KPJ prvenstve
no bavila o bnavljanjem sindikata i legalnom štam pom , zanem arujući stv ara
n je ilegalnih organizacija.13 U ovoj Rezoluciji govoreno je i o delatnosti P ar
tije u p o k rajinam a. Kao jed an od važnih zadataka u Vojvodini, istak n u to je:
d a se n aro čita pažnja posveti ideološkom , političkom i prosvetnom ra d u m eđu
nacionalnim m an jin am a i ra s tu ra n ju naše štam pe i lite ra tu re na jezicim a naci
onalnih m an jin a.14
6 A-CK SKJ, NRPJ, 66/1925.

7 A-CK SKJ, NRPJ, 78/1925.
8 A-CK SKJ, KOI, 1925/2.
®A-CK SKJ, KOI, 1925/4.
10A- CK SKJ, KOI, 1925/5.
11 Srp i čekić, m art 1926, 1.
12 J. Bojovic, Izvori za istoriju, str. 447.
13 H c r o p u j c K U apxue KI1J, II, cTp. 91.
14 Isto, str. 98.
150
Rezolucija o organizacionom p itan ju konstatovala je da organizaciono-
-tehnički a p a ra t i u cen tru i po oblastim a ni izdaleka ne zadovoljava potrebe
jed n e ilegalne p artije. KPJ ne sam o da nije u spela da u dovoljnoj m eri ob
jav lju je i širi štam p u i lite ratu ru , što je im alo za posledicu slabo p ro d iran je
u m ase, već nije uspela da obezbedi ni osnovne veze izm eđu cen tra i pojedi
nih organizacija. C entar je bio nedovoljno obavešten o sta n ju organizacija,
a istovrem eno, nije bio u m ogućnosti da prenosi direktive i kontroliše njihovo
sprovođenje. Stoga je potrebno usavršavati organizaciono-tehnički a p a rat P ar
tije. Glavni zadatak C entralne organizacione kom isije trebalo bi da bude rad
na vezama, štam p an ju lite ratu re i njenom širenju, kao i obezbeđenju finan
sijskih sred stav a putem naplate članarine i p ro d a je lite ra tu re .15
U R ezoluciji o agrarnom i seljačkom p ita n ju u vezi sa izdavačkom de-
latnošću je rečeno, da P artija treb a „da pokrene seljački list, jedan za celu
zem lju, ili po o b lastim a — ako prilike tako za h tev aju ”, zatim „da organizuje
redovno izdavanje popularnih b ro šu ra i letaka za selo.16
Na K ongresu je usvojen predlog grupe kom unista da se „Srp i čekić”
prizna za p a rtijsk i list, ali da se stavi pod kon tro lu CK i da m u se osigura
sarad n ja iz zem lje.17
K ongres je usvojio novi S ta tu t P artije, prilagođen uslovim a ilegalnog
rada. U n jem u se govori i o p itan ju izdavačke delatnosti. M eđu zadacim a
p a rtijsk e ćelije, pored ostalog navedeno je: „širenje p a rtijsk e literatu re, iz
davanje ćelijskog lista, ku ltu rn i i prosvetni ra d m eđu članovim a i m eđu ra d
nicim a u preduzeću (.. .)”18
N eposredno posle Trećeg kongresa održana je sednica CK KPJ od 23. do
25. m aja 1926. k oja je znatno više pažnje posvetila štam pi i donela više od
luka. Na sednici od 23. m aja 1926. rešeno je da se p okrenu legalni ilstovi u
B eogradu i L jubljani, da se izdaje legalna revija, a da se slovenačka revija fi-
n ansijski pom ogne. Odlučeno je da se O blasnom sek re ta rija tu KPJ za Make
d oniju om ogući izdavanje ilegalnog lista na „m akedonskom d ijalek tu ”.19
Na sledećoj sednici (24. m aja 1926) zaključeno je da se pokrene cen tral
ni ilegalni organ koji bi im ao k a ra k te r popularnog lista. U vezi sa sindikal
nom štam pom odlučeno je da treb a povesti akciju da centralni organ („Or
ganizovani ra d n ik ”) izlazi tri p u ta nedeljno, i da objav lju je više radničkih
dopisa. Ponovo je ukazano na p o treb u p o k re ta n ja legalnog lista za selo, čiji
bi u red n ik treb alo da bude zem ljoradnik levičar, povezan sa seljačkim m a
sam a, a neobeležen kao kom unista. Govoreno je i o tom e da se isp itaju m o
gućnosti za p o k re ta n je centralnog legalnog časopisa. Za h rvatsku reviju
(„K njiževnu re p u b lik u ”) rečeno je da zadrži svoj sadašnji k a ra k te r, s tim
što u njoj treb a objavljivati više članaka političkog k arak tera .20
P rem a odluci sednice od 24. m aja 1926. Filip Filipović je priprem io pred
log za p o k re ta n je ilegalnog časopisa i podneo ga na sledećoj sednici 25. m aja
iste godine. U predlogu je u vezi sa uređivanjem časopisa istaknuto: da on
po svom k a ra k te ru m ora biti aktuelan, političko-prosvetni, a ne ap stra k tn o
teoretsk i.21
1 n a Trećem kongresu SKOJ-a (juna 1926) ra zm atran a su p itan ja izda
vačke delatnosti. Odlučeno je da se u ilegalnom i legalnom listu uvede stal
na ru b rik a o osnovam a m arksizm a-lenjinizm a, kao i da se na istu tem u izda
po p u larn a b ro šu ra, i to: ćirilicom , latinicom i n a slovenačkom jeziku.22 Kas
15Islo, str. 129, 133.

16 Isto, str. 125.
17 A-CK SKJ, Kl, 1926/21-7, Izveštaj specijalne komisije III kongresu o nekim
kadrovskim pitanjim a i štam panju literature.
18 McTopujcicu apxue KIIJ, II, C T p . 135.
19 A-CK SKJ, Kl, 1926/22, Protokoli sednice CK KPJ, 23. V 1926.
20 A-CK SKJ, Kl, 1926/23, Protokoli sednice Politbiroa KPJ, 24. V 1926.
21 A-CK SKJ, Kl, 1926/24, Protokoli sednice Politbiroa KPJ, 25. V 1926.
22 A-CK SKJ, KOI, 1926/6—4, Materijali III kongresa SKOJ-a.
151
nije, na prvom plenum u CK SKOJ-a, 7. ju la 1926, rešeno je da se „Mladi
boljševik” pretvori u popularni list za m ase, a za funkcionere da se izdaje
m esečni „B ilten” sa najvažnijim cirk u la rim a i direktivnim člancim a.23
Na sednici P olitbiroa CK KPJ od 21. do 22. ju n a 1926. odlučeno je, po
red zad atk a postavljenog agitpropu da izradi plan o osnivanju zadruga za iz
davanje revije i legalne literatu re, da se što pre pokrene legalni list u Beo
gradu. O dređena je i njegova redakcija. Za u rednika je im enovan Žan [R a j
ko Jovanović], a za članove redakcije Daničić [L juba R adovanavić] i M atić
[M iodrag M anojlović], dok je vlasnika treb alo da odredi S ek re ta rijat.24
P a rtijsk a izdavačka delatnost, izm eđu ostalih pitanja, bila je tem a ple
n arne sednice CK KPJ od 5. i 6. sep tem b ra 1926. Na ovoj sednici kritikova-
na je organizacija tehničkog a p a ra ta i istak n u ta p o treb a p o sto jan ja ilegal
nog lista, kao i neophodnost bolje organizacije p re tp la te i dopisništva. Isto
tako, rečeno je da postoji p ro jek a t za izdavanje legalne revije i legalnih b ro
šu ra putem stv ara n ja izdavačke zadruge. U vezi sa p artijsk im listom na sed
nici je rečeno da bi trebalo da izlazi u zem lji, je r bi u tom slučaju bio kon-
k re tn iji i bliži svakodnevnim po treb am a m asa. Odlučeno je i da „S rp i če
kić” nastavi izlaženje pod istim im enom kao p artijsk i organ, a da se ubrza
p o k retan je ilegalne revije. Osim toga, da S e k re ta rija t posle plenum a održi
k o n ferenciju sa kom unistim a iz Zagreba u vezi sa štam pom .25
Na sastancim a svih forum a koji su u ovo vrem e raspravljali o štam pi
gotovo uvek je u prvi paln isticana p o treb a da se izdaje ilegalna štam pa. To
je n a jp o tp u n ije izraženo u članku „P artijsk a štam p a”, objavljenom u „S rpu i
čekiću” o k to b ra 1926: „K oje je n ajb o lje sredstvo koje bi m oglo da ubrza
proces izgradnje P artije? U svim zem ljam a, a osobito kod nas, gde je naša
P artija u to k u punih pet godina bila bez p a rtijsk e štam pe i lite ra tu re (ap-
strah u ju ći nekoliko izuzetnih slučajeva) — jedno od najvažnijih sredstava je
p a rtijsk a štam pa, ne legalna štam pa, legalni listovi i revije, nego ilegalna
ko m u n istička štam pa.” Naglašeno je i da je dosadašnja neaktivnost na polju
izdavanja ilegalnih listova poticala o tu d a što čak ni rukovodeći p a rtijsk i ka
d ar nije p o tp u n o shvatio značaj ilegalne p a rtijsk e lite ratu re za izgradnju P ar
tije. D alje je u članku istaknuto: „Verovati, da se. ilegalna štam pa m ože za-
m en iti legalnim listovim a — to je vrlo opasna oportunistička iluzija, koja
P artiju m ože isto tako skupo koštati, kao što je koštalo m išljenje, da je le
galna p a rtijska delatnost moguća bez čvrsto izgrađene ilegalne Partije. Le
galni listovi potreb n i su P artiji. Oni su šta više neophodni, radi u spostavlja
n ja uske veze sa n ajširim m asam a. Ali oni ne mogu i ne sm eju biti jedina,
glavna p a rtijsk a glasila. Osnovno i glavno glasilo mora biti ilegalna ko m u
nistička šta m p a .”26
D alm acija od početka 1921. nije im ala ni p artijsk o g ni sindikalnog lista,
izuzev „F abrike i njive” (1923) u Šibeniku. Zbog toga je krajem 1926. Ivo
B aljkas podneo predlog p artijsk im forum im a da se u S plitu pokrene je
dan sindikalni list za Dalm aciju, koji bi se kasnije koristilo i za legalne po
litičke p o treb e.27
K om unistička internacionala je povrem eno davala in stru k cije svojim se
kcijam a o raznim aktuelnim pitanjim a, m eđu ostalim i o onim koja su se
ticala izdavanja štam pe i literature. Ona je krajem 1926. u p u tila svim kom u
nističkim p a rtija m a uputstvo za organizovanje van p artijsk e izdavačke delat-
nosti. U n jem u je predviđeno da se oform e izdavači za objavljivanjem takve li
te ra tu re koja ne bi trebalo da je p isana u izrazito kom unističkom duhu, ali
da je „ipak u sta n ju ili pogodna da upozna čitaoca sa kom unističkim shva-
*3 A-CK SKJ, KOI, 1926/11, Zapisnik I plenuma SKOJ-a od 7. VII 1926.

24 A-CK SKJ, Kl, 1926/29 i 30, Zapisnik sa sednice Politbiroa od 20. i 21. VI 1926.
25 A-CK SKJ, Kl, 1926/95, Materijal sa plenuma CK KPJ od 5. i 6. IX 1926.
26 Srp i čekić, oktobar 1926, 8.
27 A-CK SKJ, Kl, 1926/144, Izveštaj Živka (Ive Baljkasa).
152
tan jem sveta i njihovim idejam a, u n jam an ju ru k u da ga u p u ti na te ideje.
U obzir dolaze p re svega knjige i b ro šu re o privrednom , k ulturnom , um etnič-
kom i drugom životu u R usiji, o bo rb am a u kolonijam a, protivu religije,
isto rijsk e knjige, pogodni rom ani, dobro redigovani radnički i seljački ka
len d ar u obliku knjige itd. itd."
Da bi ove knjige bile pristu p ačn e širokim m asam a p o trebno je više ilu
strac ija , a specijalno bi trebalo pok ren u ti ilustrovani radnički list. U vezi
sa širen jem ove literatu re, u u p u tstv u je rečeno da treb a organizovati kom i
tete za ra stu ra n je knjiga, po m ogućstvu zajedničke sa P artijom ; a takođe,
d a se fo rm ira ju zajedničke izdavačke kom isije da ne bi došlo do dupliranja
izdanja. P rem a u p utstvu, izdavači bi se izdržavali sam ostalno, a eventualno bi
im se m ogao obezbediti početni kapital.28
P lenum CK SKOJ-a, održan u fe b ru aru 1927, u usvojenoj Rezoluciji o
izveštaju B iroa CK naložio je B irou da preduzm e odgovarajuće m ere za re
dovno izdavanje „Mladog boljševika" i za njegovo p re ra sta n je u list nam e
n jen širim m asam a radničke i seoske om ladine. Da bi se to postiglo p o treb
no je po jačati sarad n ju p a rtijsk ih organizacija kako u listu tako i u
„B iltenu”.20
Aprila m eseca 1927. održana je plenarna sednica CK KPJ, na kojoj je
izm eđu ostalog p artijsk im ćelijam a preporučeno da po m ogućstvu izdaju
svoje ćelijske listove. O sposobljavanje tehničkog ap a ra ta ocenjeno je kao ne
zadovoljavajuće, kako u pogledu štam p an ja tako i u pogledu ra stu ran ja
štam pe i literatu re, i da je ova služba „još uvek daleko od toga da zadovolji
i najosnovnije p o trebe P a rtije ”. Zbog toga je plenum odlučio da Politbiro izda
jednu b ro šu ru , koja bi pored principijelnih organizacionih p itan ja sadržala
i k o n k re tn a u p u tstv a za organizacioni rad .30
I Plenum CRSOJ od 17. ju n a 1927. razm atrao je p itan je vezana za štam pu
sindikata. O dređeni su urednici sindikalnih organa: beogradskog „Organizo
vanog ra d n ik a ” — Mihailo Todorović, zagrebačkog „Organizovanog ra d n ik a ”
— Ivan K rndelj, a D om anji Janoš „Szervezett M unkasa” u Subotici. Plenum
je predvideo da odgovornost za uređivanje listova pred plenum om CRSOJ
snosi Izvršni odbor, a pred n jim prvi sekretar. Radi kontrole nad sindikal
nim listovim a izabran je C entralni redakcioni o dbor za štam pu, u koji su
ušli: Laza Stefanović, M iodrag M anojlović i Buda M ilutinović. Prem a zaključ
cim a Plenum a, trebalo je pri svakoj redakciji obrazovati redakcioni odbor od
tri lica. Za njihov izbor ovlašćen je Izvršni odbor CRSOJ. Plenum je odlu
čio da se pokrene sindikalni časopis, s tim da Izvršni odbor p riprem i njegovo
izdavanje. Isto tako, Izvršnom odboru je naloženo da uspostavi vezu sa
rad n icim a nem ačke nacionalnosti, organizovanim u Nezavisnim sindikatim a,
u cilju p o k re ta n ja sindikalnog lista na nem ačkom jeziku.31
O izdavanju sindikalnog lista na nem ačkom jeziku doneta je rezolucija
n a Oblasnoj konferenciji CRSOJ u Vojvodini, održanoj u Novom Sadu 10.
ju la 1927. U rezoluciji je rečeno da, uzim ajući u obzir veliki broj rad n ik a ne
m ačke n aro d n o sti u Vojvodini, K onferencija pozdravlja odluku Prvog ple
num a CRSOJ o p o k re ta n ju sindikalnog lista na nem ačkom jeziku. Konfe
re n cija je po od o b renju CRSOJ poverila akciju p rik u p ljan ja priloga za fond
ovoga lista M esnom radničkom sindikalnom veću u Subotici.32
U jednom izveštaju iz ju la 1927. govori se o rad u P artije u sindikatim a
i njegovoj štam pi. Prem a izveštaju, pored postojećih sindikalnih organa (be
ogradskog, zagrebačkog i subotičkog „Organizovanog ra d n ik a ”) trebalo je po
k ren u ti sindikalni list u Sloveniji i jed an na nem ačkom jeziku za celu zem-
2S A-CK SKJ, Kl, 1926/145, Bezpartijska izdavačka delatnost i organizovanje

prodaje u masama.
20 A-CK SKJ, KOI, 1927/3-1; Bilten CK SKOJ, februar 1927, 3.
30 A-CK SKJ, Kl, 1927/12, Organizaciona rezolucija CK KPJ.
31 OpraHH30Bann paAHHK, 23. VI 1927, 46.
32 Isto, 21. VII 1927, 54.
153
Iju. U n jem u je naglašeno da je potrebno p o k ren u ti m esečnu sindikalnu re
viju za osposobljavanje sindikalnih funkcionera, kao i biltene sindikalnih
saveza.33
P itan je izdavanja štam pe bilo je, dakle, razm atran o na većini zasedanja
ne sam o p a rtijsk ih već i skojevskih i sindikalnih forum a. Sve tri revolucio
n arne radničke organizacije pridavale su veliki značaj pisanoj reči, što je
sasvim i razum ljivo kada se im aju u vidu uslovi u kojim a su one m orale da
rade, kada je pisana reč često bila jedino sredstvo kom uniciranja sa p a rtij
skim članstvom i jedini način šireg p ro d o ra u radne m ase. S druge strane,
ta česta ra z m a tra n ja p ita n ja štam pe govore i o tom e da P artija, SKOJ i Ne
zavisni sindikati nisu bili u stan ju da reše m noga p ita n ja vezana za izda
vačku delatnost. P rim era radi, o p o k re ta n ju lista na nem ačkom jeziku više
p u ta je rasp ravljano, a do realizacije nikako nije dolazilo. Na Oblasnoj kon
ferenciji CRSOJ za V ojvodinu u Novom Sadu od 9. o k to b ra 1927. je bilo reči
0 ovom listu. M esno radničko sindikalno veće iz Subotice, kom e je bilo po-
vereno p o k re ta n je lista, podnelo je izveštaj o tom e, i opet je sam o zaključe
no da se nastavi p rik u p ljan je priloga da bi se što p re pojavio list.34
Na Č etvrtom plenum u CK KPJ, održanom od 27. novem bra do 1. decem
b ra 1927, k ritikovana je p a rtijsk a agitaciono-propagandna delatnost. Istica
no je da je bila toliko slaba da je um nogom e otežavala ideološko obrazova
nje p artijsk o g članstva. Ukazano je da i ono što je kom isija agitpropa i u ra
dila, tehnički a p a ra t nije bio u stan ju da dostavi organizacijam a. Ali, Plenum
je konstatovao da je najveći n edostatak agitprop delatnosti nepostojanje cen
tralnog ilegalnog povrem enog lista P artije. Isto tako, s obzirom na speci
fične prilike u S rbiji, veliki je n edostatak što ne postoji jedan legalni list
štam p an ćirilicom .35
O p o k re ta n ju legalnog lista u S rbiji rasp rav ljan o je i na sednici Politbi
roa CK KPJ, 30. decem bra 1927. 0 tom e je rečeno: „1. Iz finansijskih razloga
može da izlazi sam o jed an list ćirilicom . 2. Da on bude uređivan tako, da
postane p ristu p ačn iji m asam a. 3. Da bude pod političkim rukovodstvom cen
trale P artije, koja je dužna da daje članke o osnovnim političkim p itanjim a
1 da kontroliše uređivanje i ad m in istraciju lista.” Na sednici je izabrana
red ak cija ovog lista: Vanđel, K urjačić, K rstović, Hodžić [Sim o M iljuš] i
Lalić [L ju b a R adovanović]. Odlučeno je da se u B eogradu i drugim m estim a
izaberu odbori za štam p u i poverenici lista, a o tom e da se pošalje cirk u la r o b
lasnim se k retarijatim a u Nišu, M akedoniji, V ojvodini i Bosni; uz akciju za
širen je ovog lista da se vodi akcija za p o k re ta n je nedeljnog lista, a ovaj po-
lum esečnik da p re ra ste u reviju. Usvojeno je i da se listu za početak da
subvencija.36 Ni ova odluka nije sprovedena u delo. List štam pan ćirilicom
nije se pojavio u 1928. godini, m ada su izvesni pokušaji činjeni.
Tokom 1928. u više prilik a je rasp rav ljan o o štam pi. I Osm a m jesna kon
ferencija KPJ u Zagrebu, održana 25. i 26. fe b ru ara 1928, pored ostalih zna
čajnih p itan ja bavila se i pitanjem izdavačke delatnosti. U usvojenoj rezolu
ciji predviđa se organizovanje nabavke, ra s tu ra n ja i čitan ja literatu re, a po
sebno da se preduzm u sve m ere da se o b jav lju ju p a rtijsk a izdanja (teze,
planovi za referate, bro šu rice i si.), naro čito m asovna ilegalna štam pa — leci,
p lak ati i drugo.37
Problem p o k re ta n ja sindikalnog lista n a nem ačkom jeziku i u 1928. više
p u ta je bio tem a raznih sindikalnih forum a. M esno radničko sindikalno veće
33 A-CK SKJ, Kl, 1927/14, Izveštaj Politbiroa CK KPJ o političkoj situaciji u Ju
goslaviji podnet Balkanskoj komunističkoj federaciji, 5. VII 1927.
34 O praiiH 30B aH H paAHHK, 16. X 1972, 78.
35 A-CK SKJ, Kl, 1927/24—3, Materijal IV plenuma CK KPJ 27, 28. XI i 1.
XII 1927.
36 A-CK SKJ, Kl, 1928/1, Zapisnik sednice Politibiroa CK KPJ od 30. XII 1927.
37 A-CK SKJ, Kl, 1928/20-5, Rezolucija Mjesne partijske konferencije.
154
u Zem unu na sednici od 22. m a rta izabralo je o d b o r za štam pu i donelo re
zoluciju koja se odnosila na p o k retan je lista na nem ačkom jeziku. U njoj
je rečeno da članovi N ezavisnih sindikata u Zem unu traže da se, kao što se
izašlo u su sret drugovim a M ađarim a, izađe u su sret i drugovim a Nem cim a,
i om ogući izdavanje b a r jednog radničkog sindikalnog lista na nem ačkom
jeziku. Pošto je O blasnom o d boru u Novom Sadu zab ran jen rad, u rezoluciji
se zahtevalo da CRSOJ preuzm e inicijativu i da izdavanjem jednog proglasa
na nem ačkom jeziku podstakne ran ije vođenu akciju i što p re om ogući p o
k re ta n je ovog lista.38
Oblasni o d b or u Novom Sadu je k rajem m aja iste godine saopštio da
se već duže vrem e vodi akcija za izdavanje lista na nem ačkom jeziku i da
su rezu ltati jo š m a li39 O kružna konferencija u S om boru (10. ju la 1928) tr a
žila je da se u b rza p o k retan je ovoga lista kako bi se pariralo propagandi
lista ,,W ahrheit" m eđu poljoprivrednim rad n icim a nem ačke n aro d n o sti.10
N apokon je CRSOJ odlučio da 1. avgusta 1928. pokrene u Novom Sadu list
i da m ukom slučaju neće biti odlaganja.41 M eđutim , njegovo izlaženje je ipak
odloženo za 1. septem bar, a prom enjeno je i sedište. Um esto u Novom Sadu
list se pojavio u O sijeku.42
Četvrti plenum CK SKOJ-a, održan ju la 1928, u tezam a o izveštaju pred-
video je da Biro preduzm e sve p otrebne m ere za redovno izlaženje „Mladog
boljšev ik a” n ajm an je jed an p u t m esečno, za poboljšanje njegovog sadržaja,
kao i obezbeđenje brzog i redovnog ra stu ra n ja u čitavoj zem lji. List je, p re
m a tezam a, treb alo izdavati i n a slovenačkom , m akedonskom i m ađarskom
jeziku. Redovno objavljivanje centralnog organa je, m eđutim , osnovni zada
tak Biroa. Isto tako, Plenum je zaključio da tre b a n asto jati da se uredno iz
d aje „B ilten CK” koji tre b a da im a instruktivno-inform ativni k arak ter i p re
ko koga će B iro rukovoditi praktičnim radom i akcijam a svih saveznih
organizacija”.43
Biro CK SKOJ-a usvojio je početkom sep tem b ra 1928. plan rada za p eri
od do 30. decem bra iste godine. U njem u je predviđeno: organizovanje stal
ne om ladinske ru b rik e u legalnoj štam pi, p rip rem e za izdavanja legalnog
lista do 1. decem bra, organizovanje ru b rik e za selo u legalnoj i ilegalnoj štam
pi i d r.44 SKOJ je u ovo vrem e izradio i upustvo za izdavanje ćelijskih listova,
po kom e je svaka ćelija u in d u strijsk o m preduzeću trebalo da pokrene svoj
ćelijski list, od koga bi se nekoliko p rim erak a slalo B irou CK SKOJ-a. U put
stvo je odredilo gotovo sve d etalje — počev od izgleda i sadržaja lista do
načina izdavanja, fin an siran ja i štam p an ja.45
K o m in tern a je često davala in stru k cije i direktive svojim člancim a, koje
su se odnosile i na izdavačku delatnost. Takva p ra k sa sprovodila se još od
njenog Drugog kongresa (1920) na kom e je usvojen „21 uslov” za prijem
u T reću internacionalu. Tačka 18 predviđala je da su sve članice In te rn a
cionale obavezne da štam p aju zvanična d okum enta njenog Izvršnog kom i
teta. To je KPJ uglavnom poštovala i izvršavala, dok je m noge svoje inicijative
i odluke o stav ljala neostvarenim . Sličan odnos bio je izm eđu K om unističke
om ladinske in ternacionale i SKOJ-a i Crvene sindikalne internacionale (CSI)
i N ezavisnih sindikata.
„K lasna b o rb a ” je, n a p rim er, u o k to b ru 1928. objavila direktivni čla
n ak „Crvena sin dikalna internacionala o sindikalno] politici u Jugoslaviji” u
kom e je bilo govora o zadacim a članica CSI u vezi s izdavanjem štam pe.
38 Organizovani radnik (Zagreb), 12. IV 1928, 15.

39 OpranH30BaHH paAHHK, 10. VI 1928, 47; Riječ radnika i seljaka, 16. VI 1928,
25; Organizovani radnik (Zagreb), 9. VIII 1928, 31.
10 J. Cazi, Nezavisni sindikati, III, str. 121.
41 0 p ra H H 3 O B a H H paA H H K , 1. VII 1928, 53.
42 Isto, 16. VIII 1928, 67.
43 Bilten CK SKOJ, avgust 1928, 3, str. 11 i 22.
44 A-CK SKOJ, KOI, 1928/37.
45 Bilten CK SKOJ, septembar 1928, 4, str. 6.
155
P rem a članku, sve članice ove organizacije m o raju tako uređivati štam pu da
on a pom aže široku agitaciju za jačan je saveza, da učvršćuje vezu m eđu čla
novim a sindikata i ubrzava uspešnije vođenje sindikalnog rada. U članku je
naglašeno da štam pu i lite ra tu ru treb a izdavati na svim jezicim a u zemlji,
d a treb a p okren u ti časopis da bi se podigao nivo članstva, a naročito funkci-
onera i drugog rukovodećeg k adra.46
Na P o krajinskoj p artijsk o j konferenciji za B osnu i Hercegovinu, održa
noj 10. o k to b ra 1928, razm atrano je i p itan je p artijsk e štam pe. K onferen
cija je usvojila Rezoluciju o agitaciji i propagandi, kojom je predloženo os
nivanje od eljenja za agitaciju i propagandu u okviru po k rajin sk ih i okruž
n ih k o m iteta sa pododeljenjim a za štam pu. U R ezoluciji je ukazano na po
trebu da se od CK KPJ zatraži odobrenje za izdavanje p artijsk o g organa za
BiH, a dok se on ne pokrene da se u postojećim p artijsk im i sindikalnim
organim a obezbedi p ro sto r nam enjen ovoj pokrajini. Predviđeno je angažo-
vanje rad n ičkih dopisnika iz fabrika i organizovanje njihovog ideološko-po-
litičkog uzdizanja. D opisnike bi trebalo podsticati na pisanje i davati im od
govaraju ća uputstva. Svim okruzim a naloženo je da redovno ra s tu ra ju štam pu
i lite ra tu ru .47
č e tv rti kongres KPJ (novem bra 1928) raspravljao je i o p artijsk o j izda
vačkoj delatnosti. U Rezoluciji o u n u ta rp a rtijsk im odnosim a d at je kritički
o sv rt na delatnost KPJ od osnivanja do IV kongresa. U vezi sa izdavačkom
delatnošću rečeno je da nisu sprovedene odluke II I kongresa o usavršavanju
tehničkog ap arata, je r su frakcijske bo rb e onesposobile P artiju da organi-
zuje ilegalni rad, a još je bila ja k a tendencija legalnog rada. Vodstvo i jedne
i druge frak cije potpuno su zanem arili rad na ilegalnoj štam pi i lite ra tu ri i
njen o m ra stu ra n ju . U vrem e p arla m en tarn ih izbora, septem bra 1927, n ije iz
d a t n ijed an izborni proglas i letak. Čak nisu štam pane ni rezolucije
p lenum a CK.
Dalje je u Rezoluciji konstatovano da se vrlo m alo uradilo na iđeološko-
-političkom v aspitanju članova P artije. K PJ posle zabrane nije im ala svoj ile
galni organ sve do početka 1925, kada je po k ren u t „K om unist”, koji je p ro
valjen posle trećeg broja. Treći kongres je odlučio da „Srp i čekić” pretvori
u p artijsk i organ i da pokrene teo rijsk i časopis „K lasna b o rb a ”. M eđutim ,
posle aprilskog plenum a 1927. „Srp i čekić” je obustavljen zbog „likvidator-
skih s k re ta n ja ” rukovodećih drugova o p itan ju ilegalne štam pe. „K lasna
b o rb a ” n ije m ogla zadovoljiti duhovne po treb e po k reta pa je po k ren u ta i te
o re tsk a biblioteka, koja je pored ostalog izdala i Staljinove Osnove lenji-
nizina. Sve je to bilo nedovoljno, pa P a rtija zato treb a više da se angažuje na
izdavanju ilegalne štam pe i lite ratu re u cilju ideološkog uzdizanja p artijsk o g
članstva.48
Ova Rezolucija je ukazala da legalne parole niukom slučaju ne sm eju
protivre^jti parolam a u ilegalnoj štam pi, već one treb a uzajam no da se do
p u n ju ju .40 K ritikujući desna sk re ta n ja i analizirajući njihove korene, u njoj
je istak n u to da se suština desne opasnosti ispoljavala ,,u podcenjivanju ne
legalne lite ra tu re i nelegalnog ra d a ”.50
Zbog niskog ideološkog nivoa članstva P artije i nepoznavanja osnovnih
p u n ju ju .49 K ritikujući desna sk re ta n ja i analizirajući njihove korene, u njoj
nizacionom pitan ju , postavio CK vise zadataka, m eđu kojim a i pok retan je
biblioteke, pretežno teoretskog k arak tera , uz redovno izdavanje časopisa
40 Klasna borba, oktobar 1928, 9, str. 18.

17 A-CK SKJ, Kl, 1928/76-3, Materijal Pokrajinske partijske konferencije za BiH,
Rezolucija o agitaciji i propagandi.
48 H c t o v u j c k u apxue KI1J, II, cTp. 175; Klasna borba, decembar—januar 1928/29,
10—12, str. 98—104.
49HcropujcKu apxue KLIJ, II, str. 178.
50 Isto, str. 181.
156
„K lasna b o rb a ” i centralnog organa „S rp i čekić”. Zatim da se štam p a i li
te ra tu ra širi m eđu radništvom i seljaštvom , a naj neophodni ja lite ra tu ra da
se izdaje na svim jezicim a: srpskom , hrvatskom , slovenačkom , m ađarskom i
nem ačkom .51
Na K ongresu je doneta i R ezolucija o ženskom p itanju. U njoj je n a
glašeno da je za rad m eđu ženam a od naročite važnosti „m asovna ženska
lite ra tu ra ”, koja treb a da je prilagođena lokalnim prilikam a, a posebno je
važno izdavnje legalnog ženskog lista. Takođe je potrebno pokrenuti ženski
sindikalni list i angažovati žene radnice i seljanke za dopisnike. Ženskim pi
tan jim a tre b a da se bavi kako legalna tako i ilegalna p a rtijsk a štam pa.52
O ra d u na upoznavanju članstva sa odlukam a IV kongresa i njihovom
spro v o đ en ju rasp ravljalo se na sednici P olitbiroa CK KPJ od 26. i 27. novem
b ra 1928. U vezi sa štam pom donet je plan za tri m eseca. U n jem u je pred
viđeno da se ceo broj „Srpa i čekića” i dvobroj „K lasne b o rb e ” posveti IV
kongresu, a da se za to koristi i legalna štam pa. Pored toga, planom je p red
viđeno da P artija treb a da rad i na osnivanju ilegalne štam p arije, zatim da
sarađ u je i vodi računa o liniji postojeće sindikalne štam pe i da nastoji da se
p o k ren u sindikalni časopis i seljački list. Zatim , da o vojsci i ra tu treb a pi
sati u legalnoj štam pi; a sarađivati i u legalnom časopisu „K ritici”. Ovim p la
nom predviđena je centralizacija p a rtijsk e štam pe i izdavačke delatnosti u
celini.53
Sednica P olitbiroa CK KPJ od 29. decem bra 1928. bavila se i pitanjem
štam pe i donela više odluka u cilju p o b o ljšan ja ra d a P artije na planu izda
vačke delatnosti. Jedna od odluka bila je p o k retan je legalnog ćiriličkog li
sta u S rb iji, odnosno u B eogradu. Na to da takav list nedostaje ukazano je
još na već pom enutom novem barskom plenum u 1927, a na sednici P olitbi
ro a CK od 30. decem bra 1927. doneta je odluka o njegovom p o k re ta n ju i bile
su p ređ u zete odgovarajuće m ere da se ona realizuje. M eđutim , do izdavanja
lista nije došlo. Jedino je na sednici CK KPJ od 17. ju n a 1928. odobrena sum a
od deset h iljad a d in ara za njegovo pok retan je, no tek kad stignu nova sred
stva,54 verovatno od K om interne. Sim a M arković je na Č etvrtom kongresu,
u apelu članovim a otcepljene p artijsk e organizacije B eograda, krivicu za ne-
izlaženje lista pripisao B irou CK sledećim rečim a: „O dsustvo stvarne pomoći
u to vrem e od stran e BCK u nekolikim važnim pitanjim a, kao što je na
p rim er p o k retan je političkog lista za S rb iju i pom oć za proširivanje van-
p artijsk o g seljačkog p o k reta u S rb iji — ostavilo je na nas u tisak da se u
P artiji n išta nije prom enilo i da se n astav lja frakcionaški k u rs novem bar
ske ce n trale.”55
Na decem barskoj (1928) sednici P olitbiroa je za beogradski list bila
određena re d ak cija u sastavu: Petrović [R om an Filipčev], Milić [S im a M ar
ković] i Ilić [R ajko Jovanović], dok je odgovornog u rednika trebalo da
odredi M esni k om itet B eograda. Za p itan ja štam pe u Zagrebu i njenu kon
tro lu na sednici je zadužen Vujić [Jovan M ališić], a Jošić da ispita stan je
u ,,K [ritic i]” — da li bi se ona m ogla preuzeti i p o stati legalni p artijsk i
časopis. Odlučeno je da se n asto ji da „B orba” izlazi tri p u ta nedeljno. Za
njenog re d ak to ra određen je Mužević [K am ilo H o rv atin ], a Živko [Ivo B alj
k as] za sarad n ik a iz Dalm acije. Sednica je zaključila da se odluke VI kon
gresa K oininterne štam p aju u prevodu da bi se p artijsk o članstvo upoznalo
sa njim a. Posao oko štam p an ja poveren je Muževiću [K. H orvatinu'j. Na
k ra ju je ukazano na p o treb u da „Srp i čekić” izlazi dva p u ta m esečno, a za
njegovog re d ak to ra određen je V ujić [Jovan M ališić].56
51 Isto, str. 200—201.
52 Isto, str. 209.
sa A-CK SKJ, Kl, 1928/84.
54 A-CK SKJ, Kl, 1928/39.
65 H cTo p u jcicu apxue KIIJ, II, crp. 217; Klasna borba, decembar—januar 1928/29,
10—12, str. 139.
s« A-CK, k l, 1928/90.
157
P a rtija je u ovom razdoblju analizirala svoju izdavačku d elatnost iz
p rethodnog perioda, izvukla određene pouke i n asto jala da se ona pobolj
ša, u sm eravajući je prvenstveno na ilegalna izdanja. Sva nerešena p itan ja
bila su više p u ta na dnevnom redu p a rtijsk ih i skojevskih forum a i dono
šene su odgovarajuće odluke. R azm atrana su p itan ja p o k re ta n ja lista za
selo, za žene, na jezicim a narodnosti, om ladinskog legalnog lista, kao i izda
vanja listova u krajevim a u kojim a ih nije bilo. Donošeni su zaključci u
vezi sa poboljšanjem sadržaja, uređivanja, fin an sira n ja i širen ja štam pe.
Svim ovim p itan jim a dosta pažnje posvetili su i Nezavisni sindikati.
U p rak si je, m eđutim , kao i ranije, bilo znatno drugačije. Odluke i ini
cijative n isu uvek sprovođene ili su realizovane sa d osta zakašnjenja. Raz
lozi su bili, kako objektivni uslovi u kojim a je delovao radnički pokret:
tero r i progoni, n ed o statak finansijskih i m aterijaln ih sredstava, a ponekad
i kadrova; tako i subjektivne slabosti: frak cijsk e borbe, nedovoljna prila
gođenost organizacije radničkog p o k reta ilegalnim uslovim a rada, nepošto
vanje p a rtijsk e discipline itd.
U prkos navedenom , politika radničkog p o k re ta p rem a štam pi dala je i
izvesne d obre rezultate, u prvom redu na planu izdavanja ilegalne štam pe,
što je svakako doprinelo kasnijoj prevashodnoj o rijen tac iji KPJ i SKOJ-a
na ilegalna izdanja.
2. LEGALNA I ILEGALNA RADNIČKA ŠTAMPA
Početkom 1925. u K raljevini SHS izlazilo je p et ra n ije pokrenutih legal

nih revolucionarnih listova časopisa: dva p a rtijsk a lista — „B orba” i ,,De-
lavsko-km etski list”, dva sindikalna: beogradski i zagrebački „Organizo
vani ra d n ik ” i časopis „K njiževna re p u b lik a”.
Prvi novi legalni list pokrenut je u B eogradu već 1. ja n u a ra 1925, na me-
sto ugušenog lista „Naši d an i” (31. decem bar 1924), pod naslovom „Istin a ”
i s podnaslovom N ezavisan politički dnevnik. N om inalni vlasnik „Istin e”
bio je R adom ir Veljković, a odgovorni u red n ik d r Oton K rstanović. List je
doživeo istu sudbinu kao i njegov prethodnik: ugasio se zbog čestih zabrana,
10. fe b ru ara 1925. posle 30 objavljenih brojeva.
U drugoj polovini 1924. P artija se, kao što je već rečeno, uverila da ne
može više sam o legalno da izdaje svoje listove i lite ra tu ru pa je CK KPJ
doneo odluku da se osnuje ilegalna šta m p a rija i pokrene centralni ilegalni
organ. Tako je došlo do pojave prvog b ro ja „K om unista” početkom ja n u a ra
1925. Prvi broj lista d atira n je sa 1. januarom , no on je uistinu objavljen
6. ja n u a ra .1 Na naslovnoj stran i „K om unista” navedeno je da je organ Ko
m unističke p a rtije Jugoslavije, a na poslednjoj da je štam pan u štam p ariji
KPJ u Jugoslaviji. Uvodnik pod naslovom „K om unistička p a rtija stu p a na
čelo borbe rad n ik a i seljak a” je isticao da se P a rtija prvi p u t posle Obznane
obraća radnicim a i seljacim a s ilegalnim listom , je r više nem a m ogućnosti
za legalnu borbu, pa se ona m ora voditi ilegalno. Ali, „bez obzira na sve
žrtve u tu b o rb u zvaće i vodiče je cen tralni organ KPJ slobodni „K om unist”.”
Drugi broj se pojavio 21. ja n u a ra sa dopunjenim podnaslovom : organ
CK KPJ (sekcija K om unističke internacionale). Ovaj broj posvećen je prvoj
godišnjici sm rti V. I. Lenjina, p a je kao njegov do d atak štam pan i letak
1 Da je „Komunist” antidatiran prvi je zapazio Živomir Stanković u feljtonu

„Uz 50-godišnjicu izlaska prvog broja „Komunista" (Komunist, 17. II 1975, 935). U
jednom dopisu Triše Kaclerovića upućenom Oblasnom sekretarijatu KPJ u Zagrebu,
datiranom sa 7. januarom 1925, pored ostalog se kaže da je novi list gotov i da će
ga uskoro OS dobiti, što bi trebalo da znači da je 6. januara već bio odštampan
(A-CK SKJ, NRPJ, 66/1925).
158
1
CK KPJ pod naslovom „Lenjin je m rtav! — Živeo lenjinizam !” Treći i pos-

lednji broj izašao je početkom fe b ru ara 1925. N akon njegovog pojavljivanja
ilegalna šta m p a rija je otkrivena, a u red n ik i org an izato r štam p arije i iz
davač lista M oša Pijade je uhapšen (17. fe b ru ara 1925) i osuđen na 20 g o d i n a
robije. Na žalbu, kazna m u je sm anjena n a 12 godina.2
pa i
f.V OMYHMCT
aO m k h h c t m m k e n a p t h je jv ro c jtA B U je
JVfOCrtABHJA 1 jiiy ip IWS

mm*.
r - v 'K V h V ko m ; VPEBO/lviIUir. "UTO ocapSo*-** *>*» c« ycr»<aaa j* -'*
It » • V.iAflMO JTM TAPAH.;: m H asaa* > * * » ■ » » —° y . ..'* * * * * * ***2.' ■
m m «) babjua u mj ct Kowywrww»» >tp ■
m > , i- ; r » w . v ' tem- •'
j ,i tfi-o i . o6«)j r»o| fcu :n- peaoarnaaMpaa« a y m Mm .►
: > K .; r j.a .^ r
't U 'O i'- .«•.•*pi)a.-i,<: te pn j t i u 1' Nx%«»*e,eior <>po«T* inrpBleni O e*y*osy f*»iasa*o
- • ;v r i ,i-» o.-. • u. 'o > " 'r r «rH»- c;JM«oa Ptnv&aau 6aA***a ■ t»a* o a o o C o ar-.
T. - . •> H.p«. | | t r 7 ■ m uj,,. I ,ii a»- « o « y*J<xto» r 60fA* aporaacacrttor w * r« |* n * c if
i : |> J u k im '■ ci i |* V : , *<>» »ON-ptpr- H» «pMT pe*Majt aXomopm*j tp o m o a pcaMy*<~-
'» j p n c !•> i , t x r . ' o i c r * , 'y y « « iii » - r a y i y . * * ? •« C optfe
c «7>n->- ■ j i *• akhbjams ttp-
jp 1 . lia c i • : lO -fU K i T"<» « » : h -
>' (fpo irj i«trf i< y - n;urM CABE3A Ja rAimai«. etAAS* * cal r t * « « « ia o icl. h t.- r
l*A"HHK\ h CB/‘ AK \ 1 ■*-* i n[> r.'i ( ! u | m r •* ca*°® •of'A^ Mrnr
■■ i»CK .'«.•> ro(j itrv ;«■ k v itoornrpot« IIfOTHB VTHaCTA^BCE HAUMOHA.THE
»• >• -.*<* erpj« »■-■ r repovi ,--j p*j*a«<ko| k*k« a KOCTi'KKE nO/lMTHKE,
c ,-.-r.T»7 *3 H i- »V u M.- »‘nowiA rpotir Ct- rU-OTl® MOHAPXHJE.
1 1 ' V* rt 'i »V. »0.1 !<• V * i* r ilPOKtU MK/1HTAPH3MA,
>: f..‘» • »• » ■' ■■■ ■ -H. • n i >..i rjpOfMU KKOHOMCKOT a ♦HHAHCMJCKOT
t
• :m j . -.»■ <■ .
: •
- mitvr.i» < «»•
.. M rw »i . f
V,
ilCMiABAJhA. K(XW flAMAC MAJ. PAAHHUV, v
- n t , . HCE-'hALUIHA MVnfcETPJIMM HAllMJAMAPruil!
■c w v ;<AIIIITAflMCTMHkA CPOOCA ByV*OA3*U .
a«C .MJH CpfK’ i
fim.u j« 03 CT J* . U v *0 4 I ► 'jjn m .a T i^ V .
v v t i t ' 'i p f-t ■* vri*f-' ts »a- H 3 B O P IIH Ti-1 O P

»oic.iv M T fiiS*', itT*i »« i n ,'iv c r-> - R i t u rUa«h(1>)MrtaScn<!< io»t« .rvn« •> •
m r i u ) W P :v M i): f " :< , Z» o C 4 T > p a { » * M iiu r< « o r- * ] t » ; « * < • . • > •
(ntp/V r.w»y i-’. .' m. ' . tioto.'i - *■• «4,c 6yp«uiM.'r, » 3îpt»(r x »niirTitvcni-«’.- . i'
h oJpeuKo- p>>' Mr,*, ’ n.i»i»r.i^ >:p>.-«4 rp- rrjo p >. ►
pinnpo/jÂ «:ne.m * 4i .^rrnv« i.■.■ ;
HKOI H MitjCt u . <. ■. I, . *.■■ i f ,C^!'C CTpur 1 yr\uiw , u ; v i yr«. ti
P*k» n jx * :c • < « *r v •‘ ‘ P O . T r ^ y , m i j u *o « n u a n u L ic-M m » . - » » a a n v «■
r ro * e itT j( u _ ° * ■ ■:<-«ja hoirliy, .<c ap\r» crpsti« j a .
I I T O K J .t* 3n ‘ r ' , ' c t > J « 0 f <»•«>• roî <»••*■ HTTjvtio \
C ko< M w jr; '- * * 1 % •*' / v » " u h i« a , *«.i»r»;H<TM Sin« • n o * r p i X : . : \ * a j»- •••■»
, f* . ' fr* •■-u.'-jc- c « .u Miae*i)r «$ cio cr.
" ^ -( t “ " ' of‘ •••*»••"••« j IL«:a cupoaroa asflopa« a«>f>e
-p :.'jy * s • -|v ’<■-' { ■-j»o rAf cya«uij»,i«nu»-pmi vr>«-Tt«Bji *.
- m i fK- < •. . ..c [i- cycnputuma« ajct lap^sni ut*» ibiKlv
* j y ,y-ji.r. V i i * ’' M't f It’Av* lrpopaapoaoT« npr*.’ XpttJ[n»« Ap«.->>j*»
J 5 J[ V l r > ' « r> .c U H t^ r v . H v C i m b « .' y I m O h i. H r a .x a L v . V u V ■
«5» n...i' nW , i . . '*■ ‘ I travfciMMMa Aaa i« i pop y M .,.f

•.►jivi.~**c
- • »K Ć I« H &JB4# P U « K . . . « f
>' • u<vv>l uace. i*iy. apor*M*:y,)
; .. X , ' i| . . ,||, » a> »X« y KOI-- OMtMI) MU y .A IT M p » .'» » t o » . n , c
, |W, « liiiru p r n i ^p iHui cr w
« uu>« V
i ni iin- «
> »• njMOAiBkic
arvi«“»- **•
____ ____ _ .
0« 1 «!• - . v .
.
4" . ' *
T «h- P JA « « W lU pni). » •owyx«Cn» a i t j j «rtir. u _
' ry»x- OMO t e a« * > (■ •» !» p a s w a a » c e * a « . •
» j '. e - 1 » “ ' a « « A « - ■ « •» « !♦ o « » Aaota a r <^-.iy »>r ».
» Wu > . . ‘ ' t r « w i ' y ne.-.!.! A * fla a a * v io r .
»m * , ' f' r * » rta i-v » » M U d y aearti ttjrip m L r , .
!.,<«•> »-r ' '•» llsoan - i, ow.< |c c i M a aanp*aMi) c» w
r '« > > » ,« » «| r n n a t«u <aiaa L U b t o a ; w ( , y i j p r , . t
I
Faksimil prvog broja lista „Komunist”, ilegalnog centralnog organa KPJ pokrenutog
januara 1925. u Beogradu.
2 Detaljnije o „Komunistu” vid.: M. Pijade, n.d., 5, str. 1073—1075; U. Vujošević

D. Lazarević, n.n., str. 228—237.
159
N eposredno posle provale ilegalne štam p arije P a rtija je bila u izuzetno
teškoj situaciji, osobito u pogledu štam p an ja ilegalnih izdanja. Zbog toga
nije čak ni pokušano da se šta m p a rija obnovi i nastavi izdavanje „K om u
n ista ”. i : J .
U lite ra tu ri i p artijsk im dokum entim a „K om unist” je obično sm atran

prvim ilegalnim listom KPJ. M eđutim , prvi ilegalni kom unistički listovi po
javili su se u prvoj polovini 1921. godine u Zagrebu: „K om unista”, „Vesnik
kom unističke om ladine”, „M lada g ard a”, o kojim a je već bilo reči. „K om u
n ist” je prvi centralni organ KPJ, p o k ren u t na osnovu odluke C entralnog
kom iteta. Sa njim e počinje tra jn a o rijen tac ija KPJ na ilegalno izdavanje
štam pe. Do njegovog izlaska P a rtija je sam o ukazivala na p o treb u ilegalnog
rada, a u sredsređivala svoje snage na legalnu delatnost.
P o k retan je „K om unista” kao centralnog ilegalno organa K PJ im alo je
i veliki m oralni značaj za p a rtijsk o članstvo. N jegova pojava je bila poka
zatelj konsolidovanja KPJ, koju je u to vrem e režim žestoko proganjao, a
istovrem eno je bila ra strzan a frakcijskim sukobim a u rukovodstvu, poseb
no k rajem 1924. godine. List je odigrao značajnu ulogu u ideološkoj borbi u
KPJ i doprineo da m noge p a rtijsk e organizacije o stanu privržene osnovnoj
političkoj liniji P artije.3
Od ja n u a ra do m aja 1925. u L jubljani je pored „D elavsko-km etskog li
s ta ” izlazio legalni kom unistički časopis „Zapiski D elavsko-km etske m atice”.
Odgovorni urednik časopisa bio je prvo Ivan Vuk, a zatim Dušan K erm avner.
U rednici su bili Ivan Regent, Anton Štebi, Ciril Š tukelj i D ragotin Gustin-
čič. Časopis je izlazio m esečno. Š tam pan je u Kočevju. O bjavljene su sam o
četiri sveske na 192 strane. Kako je časopis u m aju 1925. bio zabranjen,
njegova redakcija je izdala „Zbornik D elavsko-km etske m atice” i istak la da
su to brojevi „Zipiskov” od 5 do 12.
G rupa jugoslovenskih kom unista u Francuskoj pokrenula je 1. feb ru ara
1925. list „Ćelija — b ilte n ”, s podnaslovom — Organ Jugoslovenske kom u
nističke ćelije u Parizu. U uvodnoj belešci prvog b ro ja kaže se da će se bilten
„baviti p itan jim a organizacije borb en ih ćelija i sta ra ti se da obaveštava
ju g [o slo v en sk u ] radničku javnost o svim važnim događajim a internacional
nog zn ačaja”. B ilten je izlazio do avgusta 1925. i za to vrem e se pojavilo
sam o šest brojeva. Prem a nekim istraživanjim a, „Ć eliju” je, po svoj prilici, po
k ren u la g rupa jugoslovenskih stu d en ata kom unista bez znanja rukovodstva
KPJ i SKOJ-a. Dospevala je u K raljevinu SHS preko Beča.4 Milan Vinković
V olner u svojim sećanjim a kaže da je „Ć eliju” u Parizu izdavao on zajedno sa
V ojislavoin Vujovićem i da su je u Jugoslaviji slali preko k o n d u k tera Orijent-
-ekspresa.5
U O sijeku je B ožidar M aslarić um esto ran ije pom enutog „R epublikan
skog saveza radnika i seljak a”, za čije pok retan je je traženo odobrenje od
P artije, 3. feb ru ara 1925. izdao jed an broj lista pod naslovom „R epublikan
ski blok radnika i seljak a”. Kao njegov vlasnik i odgovorni u rednik nazna
čen je Milan Vargović. F inansijska sredstva za izdavanje obezbedio je Milan
Vinković Volner. List je p o k re n u t ra d i širen ja ideje radničko-seljačkog sa
veza, a bio je na p latform i KPJ .6
Listovi sindikalnih saveza revolucionarne o rijen tacije u ovom periodu
bili su retk i. Prvi od n jih — „K afanski ra d n ik ” — p o k re n u t je 1. m a rta 1925.
3 A-CK SKJ, Kl, 1925/3, Izveštaj CK KPJ za Egzekutivu Kominterne.

3 A-CK SKJ, MG, 2262, Sećanje Milana Vinkovića, str. 18.
0 Martin Kaminski, O odnosu KPJ prema seljačkom pitanju do 1927. godine i o
tjedniku „Narodna volja” (Slav. Brod), Zbornik Historijskog instituta Slavonije,
1967, 5, str. 253.
160
u B eogradu i izlazio je do 1. o ktobra, s podnaslovom — Organ Saveza hotel-
sko-kafanskih i gostioničarskih radnika-ca Jugoslavije. List je objavljivan
polum esečno, ćirilicom i latinicom . U kupno se pojavilo 10 brojeva. Vlasnik
i odgovorni u red n ik bio je n a jp re R adenko Milovanović, a od 3. septem bra
M irko Jagodić.
Radnici f seljaci £viju zemalja ujedinite si
ORGAN KOM. Ci:UJKt PA1UZ

t i M t i i n i i i i f t i i i i i i t u i i f t i i t t u t i f f t t t i f f i i i i t t i t i ' t u i i t m ’ M H i ii M U H if it tn ititiflt tiiittit* » ii* itif> n tfit< ia a it« iitn « fn
Godina i. A V G U S T (kolovoz) 1 9 2 5 Broj 6

^ Mf H um ujiim H iuuiiiiim iiH H M u m iiiin iiiin iiin iiu m im iiiiiiiiin iin iiin iiiH iiim iiiiin u iin iiiim iiiiH D m iiiim
liili č k u m ttn is lii'k c p r tr tijr , z n a č i

sni> š im i rm t i .-i'uj, Alat tu /.rlv m m li in U r e a u >■
r t u l n i t k r idusi. I.i:\ j i n .
D O P IS SH L JA K A IZ O KO LICU GHADA O SU K K A
Draga Braćo !
O vo pism o je nam ijenjeno braći seljacim a ove naši nm -,
k rvavo, žandarsko Ju g o sla v ije koju se je porodila godine ltM.s.
i koja se je evo baš prije nekoliko dana opet po drugi puta
rodila, i um jesto naše seljačk e republike, koju nam je naš vođja
i predsjednik Stjep an R ad ić obećavao, sjediće nam i dalje na
n ašem u vratu isti krvnici i guli kože.
Š ta im am o d an as? D v a velika neprijatelja dva velika gospo
dina i prvaka dvaiu naroda, P ašić i naš predsjednik Stjepan
H ad ić, ne obaziru ći se na polrebe i na dobro svojih naroda
č ija m ilo st ih je i postala u parlam enal da ih tam o zastupaju,
!
izliubiše. se i izm iriše. I šta im am o da vidim o : ova dva velika
gosp odina složiše se kako ć e .o d sada skupa m i r n o pljačkati
nas seljak e, i kako ć e naše žuljeve najlakše iskoristiti.
E v o v id ite braćo seljaci, kako god su nas sve dosadasnje
v la d e sm atrale za najgluplju m urvu, tako je počela i ova nova
B H (radićevci-radikaii) vlada da nas sm atra za svoju stoku,
na nas nije ni pitala dali sm o mi sa tim njihovim sporazumom
z ad ovoljn i. Ali oni se varaju. ak<» oni m isle da sm o nu njihova
sto k a « M od danas kažem o, neka se ne usude vise da na
.. . _________; i .. služinead. kola
Ilegalni list KPJ „Ćelija” izdavan u Parizu 1925.
N a m esto zabranjene „Istin e” u B eogradu je 15. m a rta 1925. pokrenut

legalni nedeljni list KPJ „R adnički glas”. N om inalni vlasnik lista prvo je
bio Đ orđe Arsenijević, a zatim V ladim ir Đ urakić. Odgovorni urednici bili
su: Đ orđe Arsenijević, K ošta Novaković, M ilutin Petrović i Miloš Đoković.
L ist je bio k ratk o g veka: zab ran jen je 31. m aja 1925, posle 11 brojeva.
Još u fe b ru aru 1925. CK SKOJ-a je odlučio da pokrene list „Crvenu
zastav u ”. Na ju lskom plenum u ponovo je doneta odluka o izdavanju lista
161
s takvim naslovom . M eđutim , u poslednjem m om entu taj naslov je prome-
n jen i list se pojavio pod naslovom „Mladi boljševik". Prom ena je učinjena
verovatno zato što je u Zagrebu pod istim im enom izlazio organ S ocijalistič
ke p a rtije Jugoslavije. Prvo je objavljeno njegovo slovenačko izdanje 20.
avgusta 1925, i to sam o jed an broj, koji je um nožen na ciklostilu u ilegalnoj
štam p ariji CK SKOJ-a u Zagrebu, s podnaslovom Glasilo Zveze kom. m ladine
Jugoslavije. Ovaj broj uredili su France Klopčič i Janko Mišić.7 Inače je na
listu naznačeno „Tiskan: Pod zemjo. Odgovorni urednik: V ilegalnosti".
Prvi broj „Mladog boljševika” na srp skohrvatskom jeziku pojavio se
5. sep tem b ra iste godine u Beogradu, s podnaslovom — Organ Saveza ko
m unističke om ladine Jugoslavije (sekcija KOI). Uređivali su ga Janko Mi
šić, Mijo O reški i dr. Um nožavan je takođe na ciklostilu do 1930, a kasnije
je štam pan. Izlazio je neredovno do 1934. godine. U 1928. um nožavan je u
Zagrebu, gde je bilo i sedište CK SKOJ-a. „Mladi boljševik" je u 1927. im ao
duži p rek id u izlaženju, od m aja do novem bra, zbog prom ene sastava Biroa
CK SKOJ-a i pojave frakcionaštva u njem u.8
7 i : *
\ 'V -
fzF *• $!>./fi'. ■Ti,;
CE!
J .t f c m M i k L t e 'šk w\
jlTAh CAT.S3A KCLil'HHCTOTt'- 01f/TA/LiUE JVrOCJlAHLJK ( CElUJhJE Jt.C.K.).
'ÔAHHa iir. JaH y .ip > 9.
27. Spoj 1,
f 15. 1 a:r/apa ose rVaime "ćufte 8 ro«w a 07 abm:*. uyn*or y 0K0 TBft euea*x Jo-
i^ p a npcTJiB t a v a , n o lja peB0*yi*:<0aapHe npoJtcT epcK e o u ^ a -iiii« - KAMA. */.5Klifc-YTA
I 2 1 «. Ka»tiryje at 3 rosmie a«Ha oa cupw nacer aojiKKor

po^ ^ ^ S a ^ r S o J t a ^ i a s a - JB&UOUL O T A . 7 to W «e V .U N E * IE -
li.P - Ik'BKXi:z? - jETKCSlJjPr, u.ia:-.:* pcrHKUM u ceaami aw ora obu*p ?£*» :*• A£*
hoa s:;ae ao/;irnv aacraBy Pe»o.*ym<Je k ca yw»oJemo: OMJiaiJ^ w» ■ J "y
Ii Đ . t x ^ 1Ta rjs a ) ia m m s fln i.a jd s a u a u n p o T ita iio b jix n y o p !ia ;:iic T ii» < K ) t x
I lK Ć !'jiexT r. J y t:c e i.'6 y p r ĆK.tft cy n p a it k o J k c y h o a k m k * * a o !s v L 'O H a i^ K o -
to « cB e rc-o r n ;o ic p H ja jt :ic r .r * iX o r P *»* u o n | r iiA a * X oko coćc p ®B O Jjyu ..O H ap H M nvo
'i lH T t
{KI5X
Cb c t c k /. “ K ' * ^ ^ . X ^ c S ° :* e COTSDČV‘ S n ™ J B w i m K i r s p ^ a o o o e rp o a -
p a r im« » « « “ y ci;pT’
2 « tia B O n & 0 ] j y .* a B - ;> y k cn * . i * »C v »m em n acm sp a n p o jjo t «
Ha cynpcT KauKT&^Ma«: k °J*‘ ^ y * .tptcka ithiija , »pa;
„Mladi boljševik” — centralni organ SKOJ-a, izdavan ilegalno u Beogradu i Zagrebu.

7 J. Munda, n.d., str. 31.
8 A-CK SKJ, KOI, 1928/8, Izveštaj o radu SKOJ-a za period od IV kongresa KOI
(1924) do V kongresa KOI (1928).
162
K om plet lista nije sačuvan tako da je teško u tv rd iti koliko se njego
vih b ro jev a pojavilo. Prem a pojedinim pokazateljim a, u 1925. godini su
pored slovenačkog izašla još dva b ro ja srpskohrvatskog izdanja, od kojih
je sačuvan sam o prvi. U 1926. su izdata četiri b ro ja i jed an dvobroj. Saču
vani su brojevi od m aja i septem bra (dva izdanja — ćiriličko i latiničko) i
dvobroj za o k to b ar — novem bar. Od ja n u a ra do m aja 1927. objavljena su
četiri b ro ja, a peti se pojavio tek 7. novem bra, posvećen 10-godišnjici O kto
bra. F eb ru arsk i broj im ao je ćiriličko i latiničko izdanje. U 1928. je objav
ljeno sedam brojeva, od kojih prvi i šesti nisu sačuvani, a četvrti, septem
b arsk i broj o b javljen je na slovenačkom jeziku. Poslednji, sedm i broj je iz
d ecem bra 1928. godine. Prem a našoj re k o n stru k ciji, do šesto jan u arsk e di
k ta tu re izdato je oko 22 b ro ja „M ladog boljševika”, a ukupno (do 1934) oko 35
brojeva.
*
N apredni intelektualci iz M akedonije pokrenuli su 10. septem bra 1925.

u Beču list „M akedonsko delo”. P rem a uvodniku prvog b ro ja, cilj lista bio
je „oslobođenje m akedonskog naroda i federacija sa drugim balkanskim na
ro d im a”. List je izlazio najviše dva p u ta m esečno. Posle Beča, publikovan
je u B erlinu i Parizu (od 1929. do m aja 1935), kada se pojavio poslednji dvo
broj (197— 198). Osnivač i glavni u red n ik lista bio je D im itar Vlahov. List je u
suštini ostvarivao politiku K om interne u pogledu novog pregrupisavanja sna
ga na B alkanu. Iznosio je i osvetljavao sve b itne problem e kom unističkog po
k reta.9 P rem a policijskoj dokum entaciji, „M akedonsko delo” je bilo zva-
nični organ U n u trašn je m akedonske revolucionarne organizacije (objedinje
ne), što je i tačno, a u redakciji su bili d r Pavle Šatev iz K ratova član CK
VMRO (objedinjene), i Terzijanov.10
U in o stran stv u je, u Parizu, p o k re n u t još jed an list: 25. septem bra 1925.
pojavio se prvi broj lista „Glas jugoslovenskih radnika u F ran cu sk o j”. Iz
lazio je dva p u ta m esečno, do 10. sep tem b ra 1927. Odgovorni u rednik bio je
M. Agostini. Ovaj list izlazio je dvojezično, na srpskohrvatskom i na slove
načkom jeziku („Glas delavcev in km etov iz Jugoslavije v F ranciji in Bel
g iji')- Članci nisu donošeni uporedno na oba jezika već su neki bili na
srpsk o h rv atsk o m a neki na slovenačkom jeziku. List je bio nam enjen našoj
političkoj i ekonom skoj em igraciji,11 a po svom sadržaju bio je kom unistič
ke o rijen tacije. U njegovom uređivanju učestvovao je M ilan Vinković Volner.
KPJ u jesen 1925. i dalje pokušava da izdaje legalne listove, iako je već
p ra k sa pokazala da se oni ne mogu duže održati. U Beogradu je 26. septem
b ra 1925. p o k ren u ta „Isk ra ”, s podnaslovom — Nezavisan politički i d ru š
tveni list. Vlasnik, izdavač i urednik lista bio je Gojko Sam ardžić. Drugi
i poslednji broj pojavio se 10. o k to b ra 1925.
O p o k re ta n ju centralnog lista za selo P a rtija je u više m ahova rasp rav

ljala, ah do njegovog stvarnog izdavanja nije dolazilo. Um esto centralnog
lista, koji bi se bavio sam o seljačkim p itanjem , u N ašicam a je 1. novem bra
1925. p o k ren u t list „Plug”, s podnaslovom — Novine za zaštitu seljačkih in
teresa. Vlasnik, izdavač i odgovorni u red n ik „Pluga” bio je M ilan Vinković
9 Suvremeno novinarstvo, Zagreb, 1964, str. 356.

19 AJ, MUD, f. 24a.
11 Matija Uradin, O radu članova KPJ u emigraciji u međuratnom razdoblju
(1918—1941), Putovi revolucije, 1967, 9, str. 89.
163
V olner.12 Š tam pan je u O sijeku. O bustavljen je posle dvanaest brojeva, 24.
ja n u a ra 1926. T rinaesti broj štam pan je latinicom i ćirilicom , ali ga je po
licija zaplenila, a M. Vinkovića uhapsila i osudila na 14 m eseci zatvora. Me
đutim , nakon m esec dana Vinković je pu šten iz zatvora zbog bolesti.13
U m esto obustavljenog „K afanskog radnika" (1. o k to b ar 1925), po odluci
K ongresa Saveza hotelskih, kafanskih i gostioničarskih radnika-ca Jugoslavije
(25—27. novem bra 1925) kao organ Saveza po k ren u t je 24. decem bra 1925.
u Zagrebu m esečnik „Glas hotelsko-kafanskih ra d n ik a ”. Kao izdavač i odgo
vorni u red n ik na listu je naznačen Đ uro Eisem ann. Š tam pan je latinicom i ći
rilicom . Izlazio je neredovno, do 15. novem bra 1926, kada se ugasio. Izišlo je
sam o šest brojeva. Im ao je duži p rekid u izlaženju (od 17. m arta do 23. avgu
sta 1926) zbog ned o statk a finansijskih sredstava.
Posle k ra tk o tra jn o g i neredovnog izlaženja „R adničkog jedinstva” (1922—
1923) Bosna i Hercegovina nije im ala ni p artijsk o g ni sindikalnog lista. Zbog
toga je KPJ 1. m arta 1926. pokrenula u S arajevu legalni list „G lasnik isti
n e”,14 Glasilo radničko-seljačkog javnog m išljenja. Kao vlasnik, izdavač i
ured n ik lista navođen je N ikola Pupavac. List je štam p an dva p u ta mesečno,
latinicom . O bjavljeno je svega pet brojeva, od kojih je četvrti bio zaplenjen.
N akon izlaska petog b ro ja 1. m aja 1926, policija je list zabranila. U posled
njem b ro ju redakcija je apelovala na radnike da se p re tp la ću je na list i sa
k u p ljaju dobrovoljne priloge da bi m ogao nastaviti izlaženje jed an p u t ne
deljno. „G lasnik istin e” je bio jed in i revolucionarni list ne sam o u BiH već
i u D alm aciji, Crnoj Gori i Sandžaku,
U Beču je grupa jugoslovenskih kom unista pokrenula m a rta 1926. ko

m unistički list „Srp i čekić”. Prvi broj je izašao bez podnaslova, a već od
drugog, aprilskog b ro ja nosi podnaslov: K om unistički list. In icijato r n je
govog izdavanja bio je M ustafa Golubić, prvi glavni i odgovorni u rednik lista
D im itrije Stanisavljević-K rka, a red ak ciju su sačinjavali: M ustafa Golubić,
Žika K onstantinović, Labud Kusovac, Oton K rstanović, Salam on Levi i d r.15
„Srp i čekić” je p o k ren u t bez znanja p artijsk o g rukovodstva, ali ga je
P a rtija na Trećem kongresu prihvatila kao svoj, a od sep tem b ra 1926. postao
je zvanični organ KPJ. Izlazio je je d an p u t m esečno u početku latinicom , a od
o k to b ra 1926. latinicom i ćirilicom . Od ja n u a ra 1927. m enja podnaslov i iz
lazi kao Organ K om unističke p a rtije Jugoslavije (sekcije K om unističke in
ternacionale). Im ao je duži prekid u izlaženju, od ap rila 1927. do oktobra
1928. O bustavljen je zbog frakcijskih borbi odlukom aprilskog plenum a CK
K PJ 1927. godine. Do ovog plenum a izašlo je 12 brojeva i jed an dvobroj na
u k upno 152 strane.
Posle o bnavljanja u prvom , oktobarskom b ro ju 1928. redakcija lista je
pisala da će „K lasna b o rb a ” i dalje biti teo retsk i organ i raspravljaće u svet-
losti m arksizm a — lenjinizm a o svim p itan jim a p a rtijsk e politiKe, dok će
12 Već smo ranije pominjali da je Milan Volner novčano pomagao izdavanje par
tijskih listova. Lavoslav Kraus u svojim sećanjima piše da je Volner bio marksis-
ta-komunista i da je dao veliku materijalnu pomoć Partiji, „ali nije podnosio ni
kakvu partijsku disciplinu i volio je raditi po svojoj glavi” (L. Kraus, Susreti i sud
bine, str. 189).
13 A-CK SKJ, MG, 2262, Sećanja Milana Vinkovića, str. 28; — Pose odsluženja
vojnog roka, tokom 1927. Vinković je ponovo pokušao da pokrene list u Našicama
pod naslovom „Brnjača", ali mu vlasti nisu dozvolile s motivacijom da je to nasta
vak „Pluga” (Isto, str. 30).
14 List je objavljen u zborniku Građa o delatnosti KPJ u BiH (januar 1921 —
april 1941), Sarajevo, 1971.
15 A-CK SKJ, MG, 2254/7—8, Sećanja Dimitrija Stanisavljevića-Krke.
164
„Srp i čekić” biti p artijsk i list i ogledalo svakodnevne p a rtijsk e prakse. Osim
ovog bro ja, u 1928. izišla su jo š dva — novem barski i decem barski. Poslednji
broj je um nožen n a šapirografu, verovatno u Zagrebu.
*•**»! ttrifc ztatija ••!

I1MU, .
• ^klika ic K*lin» inh-rn*i-kwulm
taktika, jer ona tini u jedno] zemlji »u- j i <> „
može činili, da ranije, potpomogne j pF„hu,)i
revoluciju u s v im a z e m lj a m a . Ovu taktiVu
potvrdjuj* kolosalni uspeh, jer je l*>ljk-v„.im
(ne u smislu zashiga ruskih boij*evika. te,'- „
dubokih simpatija masa cclogs *v*u za njilK.\u
zaista revolucionarnu- taktiku) po*tao s v e ts k i.
On jc dao jednu ideju, jednu teoriju, jedan pro
gram i jednu taktiku, koji se konkretno i prak
tično potpuno ra/likuju <k! socijaUovini/ma i
socijal parili ona." l.ENJIN.
Komunistički Hst
April 1926 god. Broj 2
0 nešto rada i hkba — bariaai i ooteuja.

kapitalistička razbojnička banda u Trbovlju u Outeći sc u svojoj sopstvenoj korupciji. truivžu i
suglasnosti i savezu sa državom otpustila je preko smradu, buržoazija i/liva svoj gnjev na radni narod.
31100 rudarskih radnika. Na taj nafin oduzeta je Ali ona je šlepa da vkli jednu stvar. Ona ne vidi
tim radnicima, njihovim ženama. sestrama, i nejakoj da ovakvim svojim radom objektivno pristiže upravit
deri i p o s i e d n j a i j o r a li ie b a . ono »to najmanje želi. Nasiljem .prema radnicima.
Protestni zbor radnika u /.»grebu prolivu U-s- obespravljen »em radnika, ekonomskim, političkim i
poslice divljački je rasturen, na radnike je pucnno fizičkim ubijanjem radnika, buržoazija doprinosi. <1 i
i o p e t (e prolivena radnička krv. s v e s t r a d n i k a sve brže raste, da r ev o l u
cio n arn o st. borb en o st izdržljivost i
U beogradskoj glavu jači trune sa p o l o m j e n i ni
h e r o j s t v o p r o l e t a r i j a t a bivaju, i/ dana
rebrima i prebijenom nogom prole u d a n s v e v e č i P r o l e t a r i j a t je d o f i o tlo
t e r s k i b o r a c * ) o * k a j e r ž e . On je ii beo n a i č v r k č e e u b e d i e n i a . da iV samo borl>oin.
gradskoj policiji tako / v e r s k i tufrm da fo jedva istrainom. rwžrtvovanom i herojskom l*>rhoin nuvi
ostati u životu i to kao večiti bogalj. Pored njvga jedino da dodje do svoga oslobodjenja.
i pored jo* mnogo drugih nedužnih drugova
Ml zahievamo da se prestane sa odpuJtanjem
trunu po buržoaskiin kazjniatima i drugovi radnika 1
1) ju p o Kc r o n e v i t 1. M o * a Pi i a de , C o k a l o v i ć Mi tratimo da se besposlenim radnicima osi
i dr gura efzlstenclj« od strane države i kapitalista
Po svima mestima u zemlji l>c?r.ižložiio se h.ip^-, poslodavaca i
zlostavljaju po zahtvoriina, tuku i muče radnici i Mi trallmo pravo i slobodu zbora i koalicije.
funkcioneri radničk<»g pokreta Nad radničkom kla Ml lahtevamo ukidanje brutalnog zakona o
zaititi dflave, koji omogućuje netoveCna zver-
som vrte se u ovoj zemlji n e č u v e n a nasilja Njoj
v neđorvoljava da vodi borbu zn zaštitu svojih Prote* tvujemo protiv« mučnoj* i zlostavljanja
u a j o s n o v n i j i h interesa. proleterskih boraca 1 f
Med tulim u krilu vune btiržoazir svakim danom Mi trafimo puftanje * • slobodu svih poli
tičkih 1 rojnlh osudjenlkal
n r d e l a Nezna sr gdc ili i>- vi*'- d a Ii n a s t r a n i Žlveo Ojuro Kerolevki Žlveo Mo*a Pijade!
Žlveo Jolka Jerže!
Žlvell borci 1 mučenici rađntcne Kiase.
žlvela Komunistička Partija Jugoslavije.
Žlvela Komunistička Inferoaclonaial
Ilegalni list KPJ „Srp i čekić”, pokrenut u Beču m arta 1926.
„Srp i čekić” je bio prvi ilegalni organ K PJ posle „K om unista”, a um esto

n jega m arta 1929. je p o k ren u t „P roleter”. K asnije, od septem bra 1934, „Srp
i čekić” je ponovo izlazio, kao organ P okrajinskog kom iteta KPJ za H rvat
sku, a od 1937. do ju n a 1941. kao organ CK KP H rvatske.
165
U Beču je k rajem 1925. po k ren u t ćelijski list pod naslovom „Crveni bro-
đ a ra c ” i podnaslovom Glasilo Dunavske saobraćajne ćelije KPJ (sekcije Ko
m unističke internacionale). Sačuvan je sam o deseti broj, s k ra ja m a rta 1926.
U njem u je rečeno da list nije izlazio preko tri meseca, je r je zbog zim ske
sezone o b u stavljen saobraćaj na Dunavu. Ovaj broj um nožen je na pisaćoj
ćiriličnoj m ašini.16 Uređivali su ga d r S alam on Levi i M ustafa Golubić.17
R ukovodstvo P artije im alo je dosta problem a oko p renošenja odluka i

u p u tstav a oblasnim rukovodstvim a i p artijsk o m članstvu, pa je u cilju po
b o ljšan ja njihovog inform isanja 16. ap rila 1926. pokrenulo „B ilten CK K PJ"
u B eogradu, koji je izlazio po potrebi. B ilten je um nožavan na geštetneru.
U 1926. godini pojavilo se sedam brojeva, a u 1928. još dva: jedan zajednički
sa CK SKOJ-a u junu, i jed an u ju lu m esecu. Oba b ro ja štam pana su u Za
grebu, gde je bilo sedište rukovodstva KPJ i SKOJ-a. Po svoj prilici je izišao
i njegov treći b ro j, ali s obzirom da n ije sačuvan to se pouzdano ne može
tvrditi.
Na osnovu odluke sednice P olitbiroa CK K PJ od 21. i 22. ju n a 1926. u

B eogradu je 14. ju la iste godine p o k re n u ta „R adnička reč", s podnaslovom
— Nezavisan politički list. Kao vlasnik lista potpisivan je Božo Pavlović, dok
je u red n ik n a jp re bio d r R adoje Vukčević, a od 19. avgusta R ajko Jovano
vić. List je štam pan ćirilicom je d an p u t nedeljno. Z abranjen je 26. avgusta
1926. sam o posle sedam brojeva.18
U vezi s p o k retan jem „R adničke reči" na pom enutoj sednici P olitbiroa CK
došlo je do razm im oilaženja oko njenog izdavanja. Jedna grupa kom unista
sm atrala je da se list ne može održati zbog strogog režim a, koji je u ovo
vrem e zab ranjivao sve opozicione listove. M eđu pobornicim a stava da je
besm isleno p o k ren u ti list koji će odm ah biti zab ran jen bio je i R ajko Jova
nović. I po red toga, sek retar P artije Sim a M arković im enovao je R. Jovano-
vića za rukovodioca redakcionog o dbora lista. Jovanović je, prem a jednom pi
sm u, ignorisao redakcioni odbor i objavljivao članke bez njegovog odobrenja,
a pisao ih je u takvom tonu da su izazivali reak ciju vlasti. Zbog toga je for
m alni glavni u rednik d r R adoje Vukčević dao ostavku, a Jovanović je zauzeo
njegovo m esto bez ičijeg odobrenja. List je tad a pisao tako oštro da su ga
vlasti ubrzo zabranile.19
P rem da se može postaviti p itan je koliko su navodi u pom enutom pism u
tačni i čim e je bio m otivisan njegov a u to r (K onstantin Atanasijević), oni ipak
svedoče o odnosim a koji su vladali u rukovodstvu P artije, a ovi su se održa
vali i n a p a rtijs k u izdavačku delatnost.
Um esto zabranjenog „Delavsko-km etskog lista" P artija je u L jubljani 20.

avgusta 1926. pok ren u la novi legalni organ „E notnost". List je u početku iz
‘6 Ovaj broj čuva se u A-CK SKJ, Kl 1926/12.
17 Dr Moni Levi u svojim sećanjima navodi da je u Beču zajedno sa Mustafom
Golubovićem radio na uređivanju mornarskog lista „Brodarac" (Moni Levi, Marksi
stički klubovi jugoslovenskih studenata u Beču n Pragu, (Četrdeset godina, I, str.
113—114).
18 A-CK SKJ, Kl, 1926/95, Materijali sa plenuma CK KPJ od 5. i 6. IX 1926.
19 HaAe>KAa JoBaHOBuh, 0pranH3auHOHo eran.e h yHyTapnapTHjcKH pa3Boj KIIJ
y CpSujn 1926—1928, Toicoeu peeonyi{uje, 1968, III, CTp. 280—281; A-CK SKJ, Kl,
1927/25, Pismo Konstantina Atanasijevića Komunističkoj internacionali (dat. 25.
XII 1927. — Pismo je potpisano pseudonimom — Grigorij Filipović. U njemu su u
prvom redu napadnuti levičari iz Zagreba i R. Jovanović iz Beograda. Mada su kri-
tikovani i desničari (Sima Marković), očita je tendencija da se ocrni „levica". Me
đutim, čudno je da, prema pismu, desničar S. Marković favorizuje levičara R.
Jovanovića.
166
lazio bez podnaslova, od 12. b ro ja s podnaslovom Delavsko-kmečki tednik, a
zatim kao Delavsko-km ečki list (od 23. b ro ja, 1927). Š tam pan je do juna
1927. u Kočevju, a zatim u L jubljani, je r je sud tražio da se u rednik preseli
u m esto štam p an ja lista. Vlasnik i izdavač „E notnosti" bio je M atija Vuko-
vić. S tvarni urednici bili su France Klopčič, A lbert Hlebec, Dušan K erm avner
i D ragotin G ustinčič, dok su kao odgovorni urednici figurirali M atija Vuko-
vić, Alojz Kusold, Ciril Skočir, Jakob P ančur, A lbert Hlebec, F ranc Wank-
m ueller, Tone P raprotnik, Ivan S aje i O tm ar Črnezelj. List je za b ran jen 8.
m a rta 1929, posle 123 b ro ja.2® „E n o tn o st” je bila poslednji revolucionarni ra d
nički list koga je ugušila šesto jan u arsk a d ik tatu ra. Odigrao je značajnu ulo
gu u savlađivanju dezorijentacije slovenačkog p ro lete rija ta u vrem e kada
se frak cija C irila Š tukelja povezala sa S ocijalističkom p artijo m (1926— 1927).
O k tobra 1926. p o k ren u t je u B eogradu ilegalni „B ilten Saveza kom unis

tičke om ladine (sekcije K om unističke om ladine internacionale)” na osnovu
odluke p lenum a CK SKOJ-a, ju la iste godine. B ilten je um nožavan na ša-
pirografu. U prvom periodu izlaženja objavljena su tri broja: oktobarski
i decem barski u 1926. i feb ru arsk i u 1927. godini. O bnovljen je ju n a 1928. u
Zagrebu kao „B ilten CK SKOJ-a (sekcije KOI)". Do k ra ja te godine objav
ljen a su četiri b ro ja (početkom i sredinom ju n a, avgusta i septem bra). Po
svoj prilici, u ovoj godini se pojavio još jed an broj (nije sačuvan) i jed an u ja
n u aru 1929.
*
U d ecem b ru 1926. u Moskvi je p o k re n u t m arksistički časopis „K lasna

b o rba", kao organ KPJ (sekcije K om unističke internacionale). K asnije je iz
lazio u Beču. P o treba da se ovaj časopis pokrene posebno je istak n u ta na
Trećem kongresu KPJ, iako se ona osećala daleko ranije. Kao što sm o već
naveli, Filip Filipović je na plenarnoj sednici P olitbiroa CK PK J od 25. m aja
1926. referisao o fizionom iji ovog časopisa i načinu njegovog uređivanja. U
p očetku je in sistirano da časopis izlazi dvom esečno, a kasnije se nastojalo
da se o b jav lju je četiri p u ta godišnje. Prvi odgovorni urednik „K lasne borbe"
bio je Filip Filipović, koji je tu dužnost najduže obavljao. Do šesto jan u arsk e
d ik ta tu re objavljeno je devet brojeva, svaki na oko 50 strana. U 1926. se po
javio sam o prvi, decem barski b ro j, u 1927. p e t brojeva (za jan u ar, m art, juni,
avgust i novem bar), a u 1928. tri: m ajski, ju n sk i i oktobarski (7, 8 i 9). Za
decem bar 1928. i ja n u a r 1929. objavljen je tro b ro j (10—12) n a 142 stran e sa
m aterijalim a IV kongresa KPJ pod kam ufliranim naslovom „N arodno zdrav
lje". „K lasna b o rb a" izlazila je neprekidno do ju n a 1934. kada se pojavio
dvobroj za m aj i ju n i (25—26). Posle dve godine, u Parizu se u ju n u 1937, poja
vio jo š jed an dvobroj (1—2) na 212 strana. U kupno se pojavilo 20 svezaka ča
sopisa, odnosno 28 brojeva m eđu kojim a je bilo šest dvobroja i jed an tro b ro j,
n a oko 1.500 stra n a .21
K rajem 1926. KPJ je im ala tri ilegalna organa: „Srp i čekić”, „K lasnu
b o rb u " i „B ilten CK K P J”. Izlazila su i dva skojevska ilegalna organa: „Mladi
b o ljševik” i „B ilten SKOJ-a”. Od legalnih listova KPJ izlazili su sam o „E not
n o st” i „B o rb a”, i časopis „K njiževna re p u b lik a”. Osim toga, bilo je i tri le
galna lista N ezavisnih sindikata — beogradski i zagrebački „Organizovani
ra n ik ” i „Szeivezett M unkas” u Subotici (obnovljen 21. ju n a 1925).
i0 Dušan Kermavner, Enotnost, Enciklopedija Jugoslavije, III, 1958, str. 253; J.

Munda, n.d., str. 35.
21 Više o ovom časopisu vid.: Nadežda Jovanović, „Klasna borba", teoretski ča
sopis KPJ (1926—1934), Prilozi za istoriju socijalizma, 1970, 7, str. 495—515.
167
KPJ nije uspela da pokrene centralni list za selo u toku 1926, iako je
na Trećem kongresu o tom e doneta odluka. Um esto centralnog lista, tokom
1927. p o k ren u to je nekoliko lokalnih listova nam enjenih radništvu i seljaš
tvu, što je takođe bilo u skladu sa odlukom Trećeg kongresa, je r je Rezolu
cija o agrarnom i seljačkom p itan ju dala alternativu: p o k retan je jednog se
ljačkog lista za celu zem lju ili više po oblastim a.
U O sijeku je 12. ja n u a ra 1927. p o k ren u t list „R iječ rad n ik a i seljak a”.
Kao vlasnik, izdavač i odgovorni u red n ik na listu je naznačavan prvo Đuro
Hazelnus, a od m a rta 1928. A ndrija Kocijanović. P okretač, stvarni urednik
i sarad n ik lista bio je B ožidar M aslarić. List je izlazio nedeljno, do 13. ok
to b ra 1928. godine. U kupno se pojavilo 93 broja. O bustavljen je zbog pritiska
vlasti. U svom p retposlednjem b ro ju (6. oktobra) objavljeno je upozorenje
redakcije k olpolterim a i pretp latn icim a da jave koliko im je potrebno prime-
rak a lista, je r je policija zaplenila kom pletnu arhivu redakcije. Osim toga,
KLASNA BORBA Dw.-jnn. 192*/?9
Apsolutistička diktatura
Ovaj tro!.roj bio je v t < : gotov k ad a j- u rxtnlji
proglai na apio iU iM tićk atftU aiai.v iO»a itm li
ctji j>* u»pi-lo. d a ii o v a j b 'o j po ovo:n p nai ju -Jiili»-
ta m o o. n j , m ali Man.ik. U n aie!iiiiiii b . o j i » u . i
zjuiaoe partij* ii v e n s a prcgkU . i j«-ni a p to lm i; wln*
m o n a ih ije b.čd u polai, k o s iru ,■ c iiia .'H 'r u .
Za radničku k la s u p ro g la š e n je apsolutistički d ik ta tu .
*ije doilo neotekivano. U jednom nizu dokument?
kgafoih, tako i legalnih, komunistička Paitij.i .!uv
videla je ovaj raivitak. IV. Kongres KPJ. [lodtukao ).
jljoj situaciji osim perspektive [vobede saveza n.i.'i >
postoje iol dve p e r* j> e k liv e : p n o kapilularija SDK . ii; i
vojna diktatura. Šesti januar doneo je istovremeno o.st\n>
t drugo perspektive. Proglašena je vojna diktatura na ’>
ttičke monarhije i istovremeno izvršena ju uova kapiii
. . » < « . •• • _______ J . .
Ilegalni časopis KPJ „Klasna borba", izdavan u Moskvi, Beču i Parizu.
red akcija je napom enula da ne treb a n išta slati n a ad resu lista, je r takve
pošiljke p o šta po naredbi policije ne uručuje, već na ad resu odgovornog
u red n ik a Kocijanovića.
U B rodu na Savi (Slavonskom Brodu) p o k re n u t je 15. ja n u a ra 1927. list

„N arodna v olja”, s podnaslovom G lasnik radničko-seljačke sloge. Izdavač i
odgovorni u red n ik lista bio je Alojz B radić, dok je prvi saradnik bio Ivan
F ajerbah, koji je davao i politički sm er listu. Iako su list zvanično izdavali
nezavisni radnici, on je po svom sad ržaju bio glasilo m esne p artijsk e orga
168
nizacije KPJ u Slavonskom B rodu. List je bio k ra tk o tra ja n : ugasio se sam o
posle tri bro ja, 26. m aja 1927.22
M arta m eseca 1927. u B eogradu je p o k re n u t „R adnički um etnički alm a

nah Novi isto k ” pod uredništvom K onstantina Atanasijevića. Alm anah je
najavljen u ja n u a ru iste godine kao publikacija koja će „štititi interese ra d
ničke klase, a n aro čita pažnja obratiće se na um etničku stran u alm anaha u
p ita n ju poezije”.23 Drugi broj je objavljen u m aju iste godine. U njem u je n a
vedeno da je zbog prvog b ro ja u rednik K. A tanasijević bio uhapšen, ali je
o dm ah p u šten iz zatvora. Ova revija se više nije pojavila, verovatno zbog
h apšenja ured n ik a, 26. ju la 1927, radi članka u „N ovostim a” u kom e je pisao
0 grubom p o stu p an ju policije prem a R adom iru Vujoviću.24
U B eogradu je ap rila 1927. izašao jed an broj lista „O m ladinska re č”.
V lasnik lista bio je Slavoljub Jovanović, a u red n ik Živko M. Jovanović. List
je odm ah zab ran jen, a trebalo je da izlazi jed a n p u t nedeljno.25
Prvog m aja 1927. takođe u B eogradu je p o k re n u t „Novi p o k re t”, s pod

naslovom — O baveštajni časopis za privredna, društvena i politička pitanja,
a od 25. ju n a iste godine — Polum jesečnik za privredna, društvena i politič
ka p itan ja. V lasnik i u red n ik časopisa bio je n a jp re B ranko Filipović, a zatim
Milovan ćetković. Jedan od pokretača i sarad n ik a časopisa bio je O tokar
Keršovani. Čim se pojavio, „Novi p o k re t” je bio m eta policijskih zaplena. Od
18 brojeva, koliko je ukupno štam pano, policija je zabranila 17 i definitivno
ga ugušila 15. decem bra 1927.26
Početkom leta 1927. pokušano je u Gorici p o k re ta n je glasila kom unistič
ke om ladine. Pojavio se sam o jedan broj lista pod naslovom „Rdeči p ra p o r”.
Umnožen je u ilegalnoj štam pariji. U S olkanu je u 1927. ili 1928. takođe u m
nožen sam o jed an broj lista „Rdeči v ojak”.27
K om unisti Crne Gore do sredine 1927. nisu im ali ni legalnog ni ilegal

nog lista. U p ređizbornoj kam panji za N arodnu sk u p štin u P okrajinski ko
m itet KPJ za C rnu G oru i Boku pokrenuo je 1. ju la 1927. svoj legalni organ
„Radni n a ro d ”, s podnaslovom — List ra d n ik a i seljaka. Sedište redakcije
lista bilo je u Podgorici (Titogradu), a štam p an je u Nikšiću, je r ga ostale
štam p arije nisu htele štam pati. Izlazio je dva p u ta m esečno, do 1. ju la
1928, kada je zab ranjen. Kao vlasnik lista istican je Luka Nikolić, zem ljorad
nik, a kao odgovorni u rednik Milan R adan, b an k arsk i činovnik. R edakciju
su sačinjavali N ikola Kovačević, d r Blažo Raičević i S tanko Dragojević. List
je više p u ta plenjen. U kupno se pojavilo 23 broja.28
P a rtija je 14. ju la 1927. pokrenula u K ragujevcu legalni nedeljni list „Po
k re t”, s podnaslovom — Radničko-seljačke novine, koji je u stvari bio organ
radničko seljačkog bloka. V lasnik lista bio je M ihailo Iveša, a u rednik Ilija
Kiković. List je bio kratkog veka: zabranjen je posle 9 brojeva, 1. septem bra
1927.
U č a čk u su kom unisti 21. ju la 1927. pokrenuli nedeljni legalni list „Njiva
1 rad io n ica”, s podnaslovom — R adničko-seljačke novine. I ovaj list je obu
22 M. Kaminski,tt.n., str. 258—265.
25 O p r a H H 3 0 B a H H paA H H K , 7, 8. i 9. I 1927, 2.
24 Isto, 28. VII 1927, 57.
25 V. Dragović, n. d., str. 121.
20 Otokar Keršovani, Izbor članaka, Beograd, 1960, str. X III (Predgovor Nusreta
Seferovića).
27 Miša Šalamun, Slovensko primorsko časopisje, Koper, 1961, str. 56.
28 List je preštam pan u zborniku građe za istoriju radničkog pokreta Crne Gore
U lraM na, THTorpaA, 1958.
169
stavljen sam o posle 7 brojeva, 4. sep tem b ra iste godine. U rednik lista bio je
A leksandar ću rčić, a vlasnik Milosav Živić. List se zalagao za stv aran je jed in
stvenog fro n ta rad n ik a i seljaka, a p o k re n u t je u vrem e p rip re m a p arlam en
tarn ih izbora.
KPJ je i u Beogradu, posle gotovo godinu dana od zabrane „R adničke
reči”, ponovo pokušala da pokrene svoj legalni organ. S redinom 1927. izišla
su dva b ro ja (6. i 13. avgusta) „R adničkog lista ” s podnaslovom — Nezavisni
politički list. Njegov urednik bio je R ajko Jovanović, a vlasnik Jozo Božić.
Već prvi bro j policija je konfiskovala, a posle drugog b ro ja list se definitivno
ugasio.
K om unisti su u Valjevu u jek u izborne kam panje, 18. avgusta 1927. po
krenuli „Glas rad n ik a i seljak a”. Pojavilo se sam o četiri b ro ja. Vlasnik lista
bio je D ragojlo Dudić, a u rednik N ikola M. Kovačević. Izlazio je je d a n p u t ne
deljno, do 7. septem bra 1927.
D alja o rijen tac ija P artije n a legalno izdavanje štam pe nije bila uspešna.
R ukovodstvo KPJ nije uspelo da pokrene centralni list specijalno nam enjen
seljaštvu. Um esto lista za selo u 1927. p o k renuto je više glasila koja su u na
slovu ili podnaslovu isticali da su nam enjeni radništvu i seljaštvu. Jedini list
isključivo nam enjen selu bio je „Plug” u N ašicam a (iz 1925. i 1926. godine),
ali je i on bio k ra tk o tra ja n i više lokalnog k arak tera.
N ovem bra 1927. pojavio se jed an b ro j lista pod naslovom „G rađanski

r a t ”. U istoriografskoj lite ra tu ri i p a rtijsk im dokum entim a ovaj list se ne po-
m inje, ali s obzirom na njegov sadržaj svakako je kom unistički. Š tam pan je
latinicom , u dobro tehnički oprem ljenoj štam p ariji, što u pućuje da ga je po
svoj prilici objavila u in o stran stv u neka ek strem n ija grupa jugoslovenskih
kom unista, je r sa ovim naslovom i sad ržajem u zem lji ne bi m ogao biti le
galno objavljen, a P artija nije im ala svoju štam p ariju , već sam o razne teh
nike za um nožavanje. U k ratk o m uvodniku list je upozoravao na opasnost od
buržoaskog napada na S ovjetsku R usiju i apelovao da se p rip re m a odbrana
prve zem lje socijalizm a. I ne sam o to, „nego i da tu istu gadnu buržoaziju
sru šim o i kod nas uspostavim o radničko-seljačku v last”. Zbog toga se m ora
nep rek id n o ra d iti „na jača n ju i učvršćivanju naših kom unističkih organizaci
ja i na p rip re m a n ju građanskog rata, — n a organizovanju R evolucije”.29
List je osim uvodnika doneo tri priloga: „Saveti jednog s tra n c a ” (Le-
n jin), „ 0 ra d u jedne ćelije” i „U putstvo o konspirativnom ra d u ”. Sudeći po
njegovom sadržaju, on je bio direktivni organ. N aravno, n a listu nije nave
deno ni čiji je organ, ni gde je štam pan, ni ko su m u izdavači i urednici.36
Može se p retp o stav iti da je p o k re n u t u P arizu i da ga je uređivao Miloš Tre-
binjac, k oji je u ovo vrem e tam o boravio.
KPJ je u početku 1928. im ala dva ilegalna organa „Srp i čekić” i „K lasnu
b o rb u ”, a od legalnih su izlazili „B orba” u Zagrebu, „E n o tn o st” u L jubljani,
„R adni n a ro d ” u Podgorici i „R iječ ra d n ik a i seljak a” u O sijeku. Od skojev-
skih listova izdavan je sam o ilegalni „M ladi boljševik”. Od sindikalnih listo
va, po red centralnog organa „O rganizovanog ra d n ik a” u B eogradu, izlazio je
„O rganizovani ra d n ik ” u Z agrebu i „Szervezett M unkas” u Subotici.
29 Strah od rata u 1927. lansirao je Staljin zbog unutrašnjih trzavica (frakcija) u

sovjetskoj Partiji i državi. To je moglo uticati na grupu jugoslovenskih komunista
koji su pokrenuli pomenuti list.
30 „Građanski rat" se čuva u A-CK SKJ, Corpora, br. 145.
170
U L ju bljani je ja n u a ra 1928. p o k re n u t časopis „Svobodna m lad in a”. On je
bio p ro d u žetak „M ladine” (novem bar 1924 — novem bar 1927), đačkog časopisa
K m etijske stran k e u početku izlaženja, koji već od druge godine izdavanja
u re đ u ju m ark sistički orijentisani n ap red n i om ladinci. P artijsk i list „Enot-
n o st” je (18. novem bra 1927) preporučivao „M ladinu” kao časopis m ark sis
tičke usm erenosti. „Svobodna m lad in a” je već u uvodniku prvog b ro ja (1—2)
isticala da će kao i „M ladina” nastaviti b o rb u na kulturnom , ekonom skom
i političkom o sam ostaljivanju Slovenaca, zajedno sa borbom protiv kapita
lističkog društvenog poretka. U 1928. godini od „Svobodne om ladine” se po
javilo sedam b ro jeva u četiri sveske, a do m aja 1929, kada je časopis zabra
njen, još tri b ro ja, u dve sveske. U ređivali su je Alfons Gspan, Vinko Košak,
Ludvik Mrzel, B ratko K reft i dr.
F eb ru a ra 1928. p o k ren u t je ilegalni list „K om unist”, koji je pored čla
n ak a iz pro b lem atike m eđunarodnog kom unističkog po k reta donosio i di-
rektivne i druge aktuelne članke za ra d P artije. Izišla su dva pojedinačna
b ro ja za fe b ru ar i m art, i jed an dvobroj za april i m aj 1928. godine. Na
listu nem a naznaka ni m esta izlaženja, ni čiji je organ, ali po spoljnim obe-
ležjim a i sad ržaju svakako je bio ilegalni organ KPJ. Š tam pan je u dobro
tehnički o p rem ljenoj štam p ariji, latinicom , verovatno u zem lji (u Beogradu).
U p artijsk im dokum entim a i lite ra tu ri se ne pom inje.31 Doduše, ovaj list se
u nekim publicističkim radovim a sm a tra nastavljačem ilegalnog „K om unista”
iz 1925. godine.32
R anije pom enuti „G rađanski r a t” i „K om unist” iz 1928. su po svojoj for
mi, tem p u izlaženja i uopšte u re đ iv an ju više su bili časopisi i bilteni nego
listovi. To je k arak teristik a m nogih p u b lik acija iz ovog vrem ena, a odraz uš
lo va u k o jim a su one nastajale.
Iz 1928. sačuvan je i jed an broj ilegalnog „B iltena Mesnog kom iteta be
ogradske organizacije K P J”.33 Ovaj „B ilten” um nožen je na geštetneru. Nema
oznake d atu m a ni broja. Š tam pan je ćirilicom . V erovatno je objavljen u leto,
krajem ju ia 1928. Podržavao je sprovođenje Otvorenog pism a K om interne.
Na m esnoj konferenciji KPJ u B eogradu 18. septem bra 1928. određeni su
zadaci novoizabranog Mesnog kom iteta. Jedan od njegovih zadataka bio je:
„da ne žali tru d a i rad a da se članovi P artije upoznaju sa svim odlukam a
P artije i K l. Da i dalje nastavi sa izdavanjem „B iltena”.34
D alm acija je duže vrem e bila bez ijednog p artijsk o g lista. U S plitu je
tek 1. ju n a 1928. po k ren u t „R adnički o d je k ”, List radnika i sirom ašnih selja
ka. V lasnik i odgovorni u rednik lista bio je Ivo B aljkas. Izlazio je legalno,
jednom nedeljno, do 15. novem bra 1928, kada je obustavljen. Izišlo je 18 b ro
jeva. „R adnički o d jek ” je im ao p rek id u izlaženju od 17. avgusta do 19. ok
to b ra 1928. zbog h apšenja u red n ik a I. B aljkasa u Zagrebu, zatim zbog p ro
gona i fin an sijsk ih teškoća. I pored toga, u b ro ju od 19. o k to b ra je izneto
da će list usp eti da izlazi do k ra ja izborne kam panje. O o b u stav ljan ju lista
31 Sačuvana su sva tri pomenuta broja. Broj 1. je u A-CK SKJ, Corpora, br.
126/1, a 2. 3—4 su u Biblioteci Instituta za savremenu istoriju u Beogradu.
32 Ž. Stanković u feljtonu „Uz 50-godišnjicu izlaska prvog broja „Komunista”
(Komunist, 24. II 1975, 936) navodi da je „Komunist” centralni organ KPJ, pokrenut
februara 1928. pred IV kongres Partije i da je štam pan u inostranstvu. U^ prilogu
„Jubilarna godina lista „Komunist" (Novinarstvo, 1975, 1—2, str. 113) se kaže: „Već
uoči Četvrtog kongresa KPJ, februara 1928. godine, list obnavlja svoju m isiju kao
organ Partije. Nije dugo izlazio jer je i ovog puta policiji pošlo za rukom da otkrije
štam pariju." Uočljivo je da se u oba priloga potencira da je „Komunist” iz februara
1928. pokrenut uoči IV kongresa Partije, a Kongres je održan tek početkom novem
bra 1928.
33 čuva se u A-CK SKJ, Corpora, br. 30.
34 A-CK SKJ, Kl, 1928/77, Revolucija Mesne konferencije KPJ Beograda o po
litičkoj situaciji.
171
u „B orbi” je objavljeno saopštenje njegove red ak cije i adm inistracije da
zbog m nogih uzroka do Nove godine „R adnički o d je k ” neće izlaziti, a da će o
radničkom p o k retu u D alm aciji biti govora u „B orbi”.35
K rajem ju n a 1928. u Zagrebu je p o k ren u t list „G rađevinar”, Organ Sa
veza rad n ik a građevne in d u strije i o b rta Jugoslavije. Izlazio je jed an p u t me-
sećno. Pojaviia su se sam o tri broja: ju n sk i, avgustovski i septem barski.30
U leto 1928. u Z agrebu je objavljen jed an b ro j „B iltena Saveza radnika-
•ca kožarsko-prerađivačke in d u strije i o b rta Jugoslavije”. Na „B iltenu” nije
naznačeno m csto izlaženja, već je sam o navedeno da je to broj 1, za juli i
avgust 1928, i da će izlaziti povrem eno. Um nožen je na šapirografu. Ovaj
broj o tisn u t je latinicom , a u njem u je n ajavljeno da će ubuduće izlaziti
i ćirilicom .37
Po nalogu P artije, August Cesarec je 2. avgusta 1928. u Zagrebu pokrenuo

organ MOPR-a „Z aštitu čovjeka”, s podnaslovom — Nezavisni glasnik za
čovječja i g rađanska prava. Vlasnik i odgovorni u red n ik lista i pisac većine
članaka bio je sam Cesarec. Izlazio je latinicom , jed a n p u t nedeljno. CK KPJ
je još 11. ju la 1928. u U putstvu za p o k re ta n je lista pisao: „Pred vlastim a i
javnošću list je form alno vlasnost jednog književnika, koji će isto tako for
m alno iznositi svoje lično gledište po raznim socijalnim i političkim p itan ji
ma, tre tira ju ć i p ita n ja reakcije, belog tero ra, besposlice, gladi, elem entarnih
k atastro fa itd. Faktički, list je organ C(rvene) p(om oći) u Jugoslavij i pokre-
v. t - . /•;. (j . ■**'*.• :< tr n
tt J A ............. .......... . • ■■....
GRADJANSKl RAT K o m u n is t /
U c*ifin fca r r< .? 7
Jhi Ki iiffjrlartj’il a i:t*t :"tu•'<> n\<njan

. >...a , U . ; |. | . y * u » « n U k - j . V ... (W1|.IVI ... • t .. a i • ,r A ........ . I . H H h
P u iiijt* ; ux/<t>ifu tlft JrtfiU jin i i n .ff i S *i* faip it tj'.n
h ij ifcl-r il:i »/.!.. :i . 1 i»i •f ro :H i * M { » J 't ' l n x iln n r i} t t > , i.< t.tr
l> ,\. i\ j«*r j.nMI/uj* •!.«»* M j l <■: v. I - i I k ' ro<l*i* ! c t f o s r , / i » ju đ tt o u i n i ' i . n j U m * u f t j t u u i t u * ih a t
({:/ j r t't t 'li « lu tr ln t i <fn u p r i f t l j « tttilkm i*.
o tiija lr k tir i
D ru g o v i I
Lu» II UliwJ*r«i»iiuK •{:« v •!:*». L * l
„ | u * \ ;ik -.«i ta k to m »la v lja van jwki>ii». I m «* u
’ 7 U l rfii «*<*! ftriprriita n« miK»srbili r..l M * fr ir tij* u I •f/v» lut>' iz

|is.’t n . l |.r>.- r :„ l.iu k ........l n . L . .Iri.i^ . ,-n .ln .. f> 1»c-<, »rrtunift r r ' j t ’, tfA :> f i >*T i- t r r • :
Ilu v ij.- i « V fU » » tim^* u iv iib u U in n iin k iiii 4 rM V jin .i •tu.n, i/ # / i r t .l.-u i r>t,. //#.*•# l; . f %
■
.. s:r;:' </., «• r ir ,l,> ,!>■• ■ ------------ ......... ' ' ' I*!"!.'«« Š«r» •! ('ITM
Naslovne stranice „Komunista" i „Građanskog ra ta”, ilegalnih izdanja KPJ

iz 1927. i 1928.
n u t je u svrhu legalizacije po k reta za p o d u p iran je ž(rtava) r(eakcije) u Jugo

slaviji.”38 Posle 25 brojeva list je ugušen, šesto jan u arsk o m d iktaturom , 11.
ja n u a ra 1929.
35 Borba, 28. XI 1928, 90, Iz Dalmacije.

36 J. Casi, Nezavisni sindikati, III, str. 67—68.
37 „Bilten" se čuva u A-CK SKJ, Fond revolucionarnih sindikata br. 64. — U
bibliografiji Vuka Dragovića (n.d., str. 41) i prilogu Zorana Panajotovića (n.n., str.
378) kao mesto izdanja naznačen je Beograd. Međutim, kako je sedište centrale Sa
veza radnika-ca kožarsko-prerađivačke industrije i obrta Jugoslavije bilo u Zagrebu
i kako je bilten umnožen latinicom pre se može verovati da je objavljen u Zagrebu.
38 Citirano prema: Vice Zaninović, August Cesarec, Zagreb, 1964, str. 108.
172
In icijativ a za p o k re ta n je sindikalnog lista n a nem ačkom jeziku potekla
je još na k o nferenciji Nezavisnih sindikata, ja n u a ra 1923. godine. Zatim je
na Drugoj zem aljskoj konferenciji KPJ, m aja 1923. u Beču, odlučeno da se
list na nem ačkom jeziku pokrene u Sloveniji. Potom je akciju preuzeo Po
k rajin sk i o d b o r N ezavisnih sindikata za V ojvodinu, koja je intenzivnije vo
dena tokom 1927. i u prvoj polovini 1928. N ajzad, list se ne pojavljuje u Voj
vodini 1. avgusta 1928, kako je bilo najavljeno, već u O sijeku 1. septem bra
iste godine, pod naslovom „O rganizierter A rb eiter” (Organizovani ra d n ik 1).
Mesto izdavanja lista prom enjeno je zbog n ed o statk a kadrova u Vojvodini za
njegovo uređivanje. Trebalo je da izlazi je d a n p u t nedeljno, ali je zbog sm etnji
policije i n ed o statk a finansijskih sredstava objavljivan povrem eno, do 20. o k
to b ra 1928. U kupno je izašlo četiri broja. U rednik lista bio je Pavao Š tark.
List je nosio podnaslov Organ đ er unabhangigen G ew erkschaftszentral Ju-
goslaviens (CRSOJ). Po jednom izvoru, list je prekinuo izlaženje zbog nedo
statk a fin an sijsk ih sredstava,39 a prem a pojedinim istraživanjim a i sećanji-
11
A _N w m m o l ■ » m w
ZAŠTITA ČOVJEKA
NEZAVISNI GLASNIK ZA t O V J E Ć J A I GRABAHSKA PRAVA
IZ L A Z I S V A K O G Č E T V R T K A . - V L A S N IK I O D O O V O R N l U R E D N IK : I P O JE D IN I B R O J S T O J I I D IN A R . - M JE S EČ N A PR E T P L A T A 4 DINARA.
A U O U S T C E S A R E C , S T . O O L J A K 6,11. - A D M IN IST R A C IJA , P B JA Č E V IĆ E V I Z A I N O Z E M S T V O D V O S T R U K O . - R A Č U N P O Š T . Š T E D . BR M M 3 .
T R O 12 , L K A T . D V O R IŠ T E -___________________________| T IS A K T IS K A R E L IN O T 1P. IU C A « 5 - -Z A TISK A RU O D O O V A RA M ŽIDAN
•MU 22. TWf», 19. nos m u 112«. SOĐtltA L
U n t W a M l. o dK K ao t i pOan*. I I . brota »Z. C.« o tv ra o fl siu ia iu . d le k i ta k o v u « k u lta m o * . p a I U C k o g k a ra k te ra , da » g u m o i ih

M M M M u m W t i I d M i 1. i H t a f i Krt t r t i i « M v S e t t t đ rla - m o le b iti z ak o n a I p r o p ita a koitm fattt ta k v a k iu tira ta I njeno luokcikrni-
»>c poJdJa. kote I* k m d a u t d W rtvo« b im o t o a k A m , aaatavBa »vol do- ran je m ogla d o v e sti u p ro tiv n o st.
u ^ i i r t U n a ia v u b e * ; ■ e s v iM S I «& » I d r iia l * i m n l i . » o * u to*
lItM . b tu p o a i p r o c v F t i m t I lm ■ d v fc » d m u tr sc a a o po*a-
dC I t t i « . I ka o OMMTw> U o w t a k U t M lx cD D o t ita a k a bBo |e . d a ta ta k.ifAfera < da kV v Mmo r.i hr»n
i n t l a H ta d* docodB o b io k n « u a r e i t a . ko# kod u vlad a carttttfklm ****»
(tO v a k J to n k ia i ■a » n « « M< _ t t t a a a t* m o f a v o r it i tor a a a i* koaac
«a*ij*aJ-a. a a p f m l l i MO r iM kr. i r f r ao a i odvlatatka. V a * a » b b * -
nvtii ^ ii^T not | r t nrav* » H.i »

Kr. d r ta v n o o d v jetn ištv o u Zanreba »abrarthife tem eljem a I« l i k . n
Itam pi hrtaleaje I rastoravanje brola 20. p o v r e m e n o « «JskopUa ‘ Z a llite C o- nvifon V i-n ^ ; lrrtH f a b r g nod an»avfttn j W f.iw w
v j a k f o d 14. 12. 1928. radi u njemo otttam oanlh illkdeC ih stavaka: nft o d m » . o m ^ < c J .1 ,m-Min dm «-, „H -o od
I. l t S a n k a pod n a slo v o m : » P ovodom lu M b rn nc t. decem bra 1928..
aa U rani I. o d rl}« « : »Amnestija* f a - i ' a c I. redak IV o d ozgo) d o rtleS:
• ami*eMip« ( s t r n e I. redak 24 o d o /g o ).
2L i i S a n k a pod n a slo v o m : .K r v a v o ilavU * kao pod cartrm om ■ na »tra
— *'Tir u »Vt* misi
IM n o ^ -t «am o jedno_____l 'i K IW
ni 1. I i . o d rU eS »Trebalo ) • • (str a n a * »tapac 2. redak M o dou ro) d o krala
(oca S a n k a na HraaJ 2 sta p ca 2. naa fr n rr*™* flt ž..g.
Jer stavka pod I. a adriaje uvreda Vlad.vKa a stavka pod II. posredno ggta a a - ig - pntetflffih t t " m .i'l A H^'l t n « h f n - ' ' ..
pozivanja gradjaoa da sik>m mijenjaju t 'sta v I zem aljska zakone. »| ^’ra'cp'kovili Hitm^rôkS-r^':-
N a o v a odred b a v r h r il! u n o o d kr. P o d b en o i stola u Z r-reh o u k llu - m o rrcđullm Ipak molimo, da ovi, p n a v r - '
ia k ' ko#m tc odredba kr. d r fa v n o * o d v k tn lltv a a Zagrebu a pogleda
inkrim inirane atavke pod ti. o sr u J c n a . dok |e naprotiv d pogledu sta v k e pod i II, M ,i
L. hadaCi d a u njol nem a o b S e ila »vrijede vladaoca ■ p o ilttc n a . - t.
I‘nema to«na d a s* v id i. lla v r e plijeni pod danajnim i anttkam anim i
terorističkim retim om . fco n e k na Jela jedan tobofnii predstavnik K n sto-
k"«j
Legalni partijski list „Zaštita čovjeka” (Zagreb).
m a ob ustavljen je neposredno posle progona p rip ad n ik a revolucionarnog

radničkog p o k re ta u Osijeku.40
3ft U izveštaju Laze Stefanovića od 16. septem bra 1929 (A-CK SKJ, Crvena sin
dikalna internacionala, br. 209) obaveštena je CSI da je ovaj list obustavljen
zbog nedostataka finansijskih sredstava posle trećeg broja. Međutim, pojavilo se če
tiri broja lista.
40 M. Palić, Radnički pokret u Vojvodini 1921—1929, str. 303. — Lavoslav Kraus
u svojim sećanjima (Susreti i sudbine, str. 208) piše da su list zabranile lokalne vla
sti. Ovo mišljenje se u suštini i ne razlikuje od prethodnog.
173
KPJ i SKOJ su više p u ta u p eriodu 1925— 1928. inicirali p o k retan je ćelij-
skih ilegalnih listova. M eđutim , do njihovog izdavanja dugo nije dolazilo.
Tek u sep tem bru 1928. godine p o k ren u t je u Zagrebu ćelijski list „Mladi
željezničar”, s ponaslovom — Glasilo m ladih rad n ik a i naučnika Željezničke
radione. Sačuvan je sam o ovaj b roj. Umnožen je na geštetneru, na tri s tra
nice.41 Sa ovim listom počelo je izdavanje sam ostalnih ćelijskih listova.42
¥* n fiir #
•r 8
r*RJpfrj? m m -
o r g a ii #K o a y i i i 3 T i c » a <p a r t i Juui. I-OilL. CLLL E.■

God. i. Zii-rcb, 1 . pr os inc a 1328.
•1jc i pogoršat i 'sc,uko i ludo-
A D 0 K L 3 OVA K O? r.o i d al j e n«.nložni i neor*j:.ni~
z i r a n i . Treba da si. organi zu.ic .-
U t v o r n i c i u l j e se postu- :-.o i tada ćctto b i t i j a : i za tor
f s a r t d n i c i u a i radnicama bu pr ot iv avoj ih krvnika i u b r
^.„ao sa z i v o t i n j a u a . Plaćt- l i c a voelodav; cn i !:ap ita. i~*.a.
su v r l o r:alt-n»- .Ker.aao ni ka - u i.10 organizu jno i sbilr.o
Icc urcdjcnc h i g i j e n s k e p r i ic redov«.. za otpor prot iv dal ::
l i k e . IIcr.a:..o u nd: i:.i od c i j e na s ilja i čikanacija.
ni i~a p o d a , v i j je obi ono zc - Mivili. i:laauocvji:cuc borbe
r.Ija i l i cc::cnt,a u .:nogir:a ne strukovne o r g a ni z a ci j e ! c i
s; n e ' l o ž i n i s a i a po ovoj v i l a radnička uôga, dru.;arotvo
: o tr o zi;:.i . Izbacuju nas kad i s o l i d a r n o s t i Solju u U z i c c ^ i
!:• - t u v i d i bez ot :a 2 ;. nabo a a v t z n i c i aocl odavala oo c ij ax -
l j e . IJaoravili au neku .:upn- na t r i o t e ! I)olj». k a p i t a l i s t i i
c n i c u , a l i to sauto za gospo bur žo a z ij a kr vni ci r Rc p. u « i:*a
du po c iov odj t- , j e r s t o j i £ 0 0 ! Živica jedintitvena torta
dinara u vani ce ;osc..'.o :u- radnika i s eljuka!
u a t i za 2 d i n a r a . I tu noće
i a- nas o&ule. iloćc nar. pro- ; . Pf 0 ^ I 'j . 1 l-‘; vV \ VW “
ć u l U t i radno v r i j c u c . IlCui 0-gOu
r- .dnici \:ao u l i z i c a hode dr. Ovorodiunja ro .lt. va 10-
ori
Ilegalni ćelijski organ Partije i SKOJ-a u fabrici „Crvena zvijezda" u Zagrebu.
Posle „Mladog željezničara", 1. o k to b ra iste godine pojavio se drugi će

lijski list, „Crvena zvijezda”, kao organ K om unističke p a rtije i om ladinske
ćelije Tvornice ulja u Zagrebu. List je izlazio petnaestodnevno. Umnoža
van je na šapirografu. Poslednji sačuvani broj je peti, od 1. decem bra 1928.
U n jem u se kaže ,,U ovoj zem lji žandara i policije ne m ožem o mi radnici i
seljaci da pišem o i govorim o što nam je na srcu i da se javno borim o za
svoje interese. Zato i mi s našom „Crvenom zvijezdom ” izlazimo ovako pod
zem no i p o tajn o .” List je najavio svoj šesti broj, ali nem a podataka da je on
objavljen. Sačuvano je četiri b ro ja „Crvene zvijezde” : 1 (1. oktobar), 3. (1. no
vem bar), 4 (15. novem bar) i 5 (1. decem bar).43
4t Čuva se u A-CK SKJ, KOI, Štampa.
42 Bilten CK KPJ, septembar 1928, 4, str. 5.
43 Brojevi od 3 do 5 čuvaju se u A-CK SKJ, KOI, Štampa; a broj 1 u Sveučiliš
noj knjižnici u Zagrebu.
174
P a rtija je u više nav rata od 1919. do 1928. razm atrala p itan je izdavanja
jednog legalnog lista nam enjenog sam o seljaštvu. Um esto lista za selo pokre
tani su listovi nam enjeni rad n ištv u i seljaštvu. U vezi sa listom za selo Ivan
K rndelj je na sednici B iroa CK KPJ 17. ju n a 1928. izvestio da je stupio u
k o n tak t s pojedinim predstavnicim a seljačkih stran ak a, koji su izrazili
sp rem n o st da sa ra đ u ju i pom ognu p o k re ta n je takvog lista.44 N a sledećoj
sednici (17. jula) B iro je organizaciju ovog lista prep u stio K ariću [F ilipu Fi-
lipoviću] i Jankoviću [Iv an u K rn d e lju ].45 I na IV kongresu KPJ je rečeno da
P a rtija tre b a da n asto ji da pokrene list za selo. N ajzad, 22. decem bra 1928.
u Zagrebu se pojavio list „S eljačka sloga". Početni kapital za ovaj list do-
b ijen je od K restin tern e.46 Izlazio je je d a n p u t nedeljno. Izdavač i odgovor
ni u red n ik lista bio je Milan Novoselović. O bjavljena su sam o tri broja, od
k o jih je prvi zaplenjen. Posle trećeg b ro ja, od 10. ja n u a ra 1929, „Seljačka
sloga" se ugasila pod p ritiskom šestojanuarskog režim a.
K rajem 1928. K PJ nije im ala legalni časopis pa je n asto jala da preuzm e
časopis „K ritik u " i izdaje ga kao svoje legalni organ.47 Ovaj časopis, iako ga
nije p o k ren u la P a rtija bio je izrazito kom unistički orijentisan. Inače, „K riti
ka" je p o k ren u ta m aja 1928. u Zagrebu. U rednik i izdavač časopisa bio je
Stevo Galogaža. Izlazila je jed a n p u t m esečno, tako da se do k ra ja 1928. po
javilo osam brojeva, u šest svezaka. S obzirom da je „K njiževna re p u b lik a”
obu stav ljen a sredinom 1927, značaj „K ritike" bio je utoliko veći, je r je
ona bila jedini levo o rijen tisan časopis u H rvatskoj, pa i u K raljevini SHS.
M eđu njenim saradnicim a bili su A. Cesarec, M. Krleža, J. Popović, K. Racin,
M. D urm an i drugi. U rednik S. Galogaža je zbog p isan ja u „K ritici" uhapšen
k ra je m 1928, a časopis je obustavljen.48
U decem bru 1928. u B eogradu je Pavle Bihali sa grupom kom unista i
drugih n ap red n ih intelektualaca pokrenuo časopis „Nova lite ra tu ra ”, koji je
izlazio m esečno, sa podnaslovom — Časopis za k u ltu rn a p itan ja. Istovrem e
no je osnovana i K njiževna zajednica „N olit”. Za nešto više od godinu dana
izlaženja pojavilo se 13 brojeva „Nove lite ra tu re ”, u 11 svezaka, na oko 400
stran a. Prva tri b ro ja uredio je Oto B ihalji zajedno sa P. Bihaliem , a ostale
B ranko Gavela, takođe sa P. Bihaliem , izuzev poslednjeg, koji je uredio
P. Bihali sam . Časopis je im ao red ak ciju sastavljenu od n ap red n ih intelektu
alaca iz celog sveta, a okupio je veći broj sarad n ik a iz zem lje i inostranstva.
M eđu saradnicim a bili su i Veselin M asleša i O tokar K eršovani. „Nova lite-
la tu r a ” je zab ran jen a u ja n u a ru 1930.
Š esto jan u arsk a d ik ta tu ra ugušila je sve legalne listove revolucionarne
orijen tacije. U Zagrebu su 10. ja n u a ra 1929. prekinuli izlaženje „Organizova
ni rad n ik " i „Seljačka sloga"; 11. ja n u a ra „Z aštita čovjeka”; a 13. ja n u a ra obu
stavljeni su zagrebačka „B orba”, beogradski „Organizovani ra d n ik ” i subo-
tički „Szervezett M unkas". Osmog m a rta 1929. ugušena je lju b ljan sk a „Enot-
n o s t”. D ik tatu ru su rpeživeli sam o ilegalni organi KPJ i SKOJ-a.
3. TIRAŽ I UTICAJ REVOLUCIONARNE ŠTAMPE
U pogledu izdavanja štam pe period od 1925. do 1928. k arak teriše to što

je KPJ istovrem eno nasto jala da pokreće i izdaje i legalnu i ilegalnu štam pu.
44 U. Vujošević — B. Gligorijević, Pisma Filipa Filipovića rukovodiocima Seljačke

internacionale u Moskvu (1926—1930), Prilozi za istoriju socijalizma, 1976, 10, str.
514—515.
« A-CK SKJ, Kl, 1928/57, Zapisnik sjednice BCK 17. VII 1928.
48 U. Vujošević — B. Gligorijević, n.n., str. 476 i 483.
47 A-CK SKJ, Kl, 1928/9U Zapisnik Pohtbiroa od 29. XII 1928.
48 Mladen Iveković, Hrvatska lijeva inteligencija 1918—1945, I, Zagreb, 1970,
str. 103.
175
U prkos k o n stataciji P artije da je o rijen tac ija sam o na legalnu izdavačku de
latn o st bila pogrešna, legalni način izdavanja bio je dom inantan. U ovom pe
riodu p o k re n u t je veliki broj naslova legalne periodike, koja je u većini slu
čajeva bila veom a kratkog veka. Izlazio je 31 novi naslov, a iz prethodnog
perioda je nastavilo izlaženje p et naslova štam pe i jed an je obnovljen, dakle
ukupno 37 legalnih revolucionarnih listova i časopisa. Od ovog b ro ja devet
su izdavali revolucionarni sindikati, dva SKOJ i n ap red n a om ladina, dok je
26 izdavala P a rtija i napredni intelektualci članovi KPJ.
Ilegalna štam p a KPJ izlazila je u zem lji i inostranstvu. U zem lji su po
k re n u ta četiri lista („K om unist'’ 1925, „B ilten CK KPJ", „K om unist” 1928,
„B ilten" MK — Beograd), tri skojevska („Mladi boljševik”, „Bilten SKOJ-a”,
„Mladi željezničar”) i jed an zajednički p a rtijsk i i skojevski ćelijski list („Cr
vena zvijezda”). Pet kom unističkih glasila izlazilo je van zemlje: u Parizu,
Beču i M oskvi („Ćelija-bilten”, „Crveni b ro d a ra c ”, „Srp i čekić", „K lasna b o r
b a ”, „G rađanski r a t”). Sem toga, bilo je i pet revolucionarnih listova („Delo”,
„M akedonsko delo”, ,,La F ederation B alkanique”, Rdeči p ra p o r” i „Rdeči
v o jak ”) koji su izdavani van granica K raljevine SH S a koji nisu bili organi
KPJ, ali su bili revolucionarno o rijen tisan i i šireni su u našoj zem lji. Sve
ukupno u ovom periodu bilo je 55 naslova štam pe.
Kao i ranije, i sada je bilo dosta inicijativa za p o k retan je listova koje
nisu ostvarene ili su realizovane suviše kasno. Isto tako, pojedini krajevi ze
m lje nisu im ali nijednoga lista, kao M akedonija i Kosovo i M etohija; ili su
im ale sam o kraće vrem e po jedan list, kao što su BiH, D alm acija i Crna
Gora. V ojvodina nije im ala p artijsk i organ, već sam o sindikalni „Szerve-
zett M unkas”, dok je u Sloveniji duže vrem e izlazio sam o jed an p artijsk i
organ — „E notnost". U S rbiji 1928. nije bilo legalnog p artijskog lista. Izda
van je jed ino cen traln i organ N ezavisnih sin d ik ata „Organizovani ra d n ik ”.
Zbog k ra tk o tra jn o sti većine listova, za m noge od n jih nism o našli p o datke o
tiražu, je r ih u p artijsk o j dokum entaciji nem a, a arhive redakcija nisu saču
vane. Ali, n a osnovu poznatih tiraža može se zaključiti da nisu bili visoki i
da su se k retali od 1.000 do 5.000 prim eraka.
N a jtra jn iji p a rtijsk i legalni list „B orba” izlazio je od sredine 1925. u ti
ražu od 5.000 prim eraka.i „Plug” iz N ašica je u početku im ao tiraž 1.000 p ri
m eraka, a nakon tri m eseca povećan je na 3.000 p rim erak a.2 Organ osječ
kih ko m u n ista „Riječ rad n ik a i seljak a” štam p an je u tiražu od 2.000 prim e
raka,3 „R adni n arod" iz Podgorice im ao je tiraž od 1.000 do 1.500 p rim erak a.4
Časopis „Zapiski Delavsko-km etske m atice” izlazio je u tiražu od 1.500 p ri
m eraka, od čega se 500 širilo van Slovenije, a 1.000 je ostajalo u Sloveniji,
koji nisu uvek svi rasprodavani.5
Od ilegalnih listova poznat je tiraž centralnog ilegalnog p artijsk o g lista
„K om unist” iz 1925, koji je iznosio 3.000 p rim erak a.6 Prva tri b ro ja „Mladog
boljševika” um nožavana su u tiražu od po 2.000 p rim erak a.7 Časopis „K lasna
b o rb a ” u 1928. štam p an je u 1.000,8 a „Srp i čekić” u 3.000 p rim erak a.9 Prvi
1 Stanislava Koprivica-Oštrić, Pedeseta godišnjica Borbe, Časopis za suvremenu

povijest, 1972, 1, str. 138.
2 A-CK SKJ, MG, 2262, Sećanje Milana Volnera, str. 28.
3 A-CK SKJ, M 6, 1489/6, Sećanja Božidara Maslarića, str. 38.
4 IlIraMna, str. 515.
5 Zbornik Delavsko-kmetske marice, Ljubljana, 1925, str. 1.
s A-CK SKJ, Kl, 1925/2.
7 A-CK SKJ, KOI, 1928/8. — Prema pisanju beogradskog lista „BpeMe” (2. IV
1927, 1889), „Mladi boljševik" je u m artu 1927. umnožavan u najviše 400 primeraka.
8 A-CK SKJ, Kl, 1929/49.
0 Ubavka Vujošević, Tri nepoznata spisa Đure Đakovića o frakcijskim borba
ma u KPJ (Prilog za biografiju Đure Đakovića), Zbornik Historijskog instituta Sla
vonije i Baranje, 1975, 12, str. 189.
176
ćelijski listovi um nožavani su u tiražu od 100 do 120 p rim erak a.10 „Rdeči p ra
p o r’' i „Delo" um nožavani su u G orici 1927. godine u tiražu od 1.000
p rim era k a.^
T iraži štam p e revolucionarnih sin d ik ata k retali su se u približno istim
okvirim a. B eogradski „Organizovani ra d n ik ” u novem bru 1925. izlazio je u
tiražu od 3.800 prim eraka, zagrebački u 2.800, a „Szervezett M unkas" u Su
botici u 1.500 p rim era k a.12 S redinom 1927. „Organizovani rad n ik " u B eogra
du izlazio je u tiražu od 3.750 p rim erak a, „Organizovani rad n ik " u Zagrebu
u 2.500, a „Szervezett M unkas" u 2.000 p rim era k a.13 U 1928. godini beograd
ski „O rganizovani ra d n ik ” štam p an je u 8.500 nedeljno, odnosno 4.250 p ri
m erak a jednog izdanja, zagrebački u 2.500, „Szervezett M unkas" u 1.800, a
o sječki „O rganizierter A rbeiter" u tiražu od 1.000 p rim erak a.14
T iraži legalnih listova iz ovog perioda veom a su približni tiražim a štam
pe iz p reth o d n o g perioda, bez obzira što više nisu postojale legalne radničke
organizacije — N R PJ i SROJ, i što je b ro j članova Nezavisnih sin d ik ata znat
no opao. Dok se u periodu 1922 — 1924. njihov broj kretao oko 30.000, u
ovom p erio d u on se sm anjio na oko 20.000. B roj članova K PJ se u d v o stru
čio; m eđutim , i dalje je bio m ali: oko 2.000. U članstvu SKOJ-a 1928. bilo je
oko 1.500 om ladinaca, a pre toga ovaj b ro j je bio i m anji. P rem a tom e, o r
ganizovanog ra d n ištv a i seljaštva u revolucionarnom radničkom p o k re tu nije
bilo više od 25.000.
R azum e se, d a tiraži revolucionarne štam p e nisu planirani sam o prem a
b ro ju organizovanih radnika, je r nisu bili nam enjeni isključivo njim a već
i širim slojevim a radnog naroda, č a k je i tiraž ilegalne kom unistčke štam pe
često bio zn atn o viši od b ro ja članova P artije, iz čega se takođe vidi da ni
ova štam p a n ije bila nam enjena jedino p artijsk o m članstvu. Legalna p a rtij
ska štam p a i štam p a revolucionarnih sin d ik ata je utoliko p re bila nam enjena
širem krugu. Z apravo se sa n jo m želelo p ro d reti u n a jšire slojeve
stanovništva zem lje.
Za širen je, čitan je i uticaj štam pe na rad n ič k u klasu tiraži listova nisu je
dino m erilo, već i to da li su oni u celini rasprodavni, koliko je ljudi čitalo
je d a n isti p rim e ra k i slično. Tiraži listova su uglavnom u celini ra stu ra n i, je r
se tiraž određivao prvenstveno na osnovu b ro ja pretp latn ik a, a zatim n a os
novu d rugih pokazatelja, kao što je b ro jn o st radničke klase u regionu u kom e
je list izlazio itd. Uostalom , p ro d a ja tiraža je um nogom e zavisila od organi
zacije ra s tu ra n ja i popularisanja radničke štam pe. O tom e koliko je aktivnost
p a rtijsk ih organizacija na širen ju štam pe sm atran a važnom svedoči činje
nica da je je d n a p a rtijsk a ćelija u Zagrebu sa 18 članova ra stu ra la krajem
1925. i početkom 1926. godine 250 p rim era k a „R adničke borbe". U prvom
b ro ju „S rp a i čekića" (m art 1926) o tom e piše: „K ada bi svi naši drugovi
ovako shvatili svoju dužnost p rem a p ro letersk o j štam pi, kao što shvataju
drugovi iz ove ćelije, onda bi se nak lad a naših listova sa 5 i 6 h ilja d a ubrzo
podigla na 20 i 30 hiljad a.”
R edakcije listova su u cilju p la n ira n ja tiraž a tražile od p a rtijsk ih orga
nizacija p o d atk e o potrebnom b ro ju p rim erak a. P okrajinska p a rtijsk a ru
kovodstva su često i sam oinicijativno poručivala koliko da im se šalje p ri
m era k a određenog lista, b ro šu ra itd. Tako je iz S plita traženo d a im se po-
19 Crvena zvijezda, 1. XII 1928, 5; (čuva se u A-CK SKJ, KOI, Štampa).

11 M. šalam un, n.d., str. 57; Venčeslav Ušaj, Novi brojevi „Dela", Četrdeset go
dina, I, str. 320.
12 OpraHH30BaHH paAHHK, 29 XI 1925, 81.
13 CRSOJ: Izveštaj za 1923—1927, str. 28—30.
14 A-CK SKJ, CSI, 209, Izveštaj Laze Stefanovića od 16. IX 1929.
177
>
šalje 50 kongresnih b ro šu ra (misli se na O dluke I I I kongresa KPJ) i da im

se redovno šalje 150 p rim era k a „S rpa i čekića”.15
U želji da svaki pojedini p rim erak ilegalnih listova što više ljudi p ro
čita, na sam im listovim a je isticano: „Druže! P ročitaj i daj d alje!” Ili „Sva
ki p rim erak tih nelegalnih listova ne zadržavati kod sebe nego ga d ajte n a
čitan je drugim radnicim a i seljacim a”.10 „Mladi boljševik” je, takođe, upo
zoravao rad nike da ne sm eju spaljivati list kad ga p ro čitaju , već tre b a da
ga d aju proverenom p rijatelju , a ukoliko n em aju takvog p rija te lja da ga
o stav ljaju u preduzeću ili p o šalju u selo, ubace u nečiji stan i slično.17
Pojedini legalni p a rtijsk i listova ra stu ra n i su i čitani u celoj zem lji, kao na
p rim er zagrebačka „B orba”. Isto tako, p rem a jednom sećanju, osiječka „Ri
ječ rad n ik a i seljak a” je bila vrlo po p u larn a m eđu gradskim i seoskim ra d
nicim a, kao i m eđu sirom ašnim seljacim a i zanatlijam a, a slata je našim
rad n icim a u zapadnu E vropu, A m eriku i A ustraliju.18
Posebno je in teresan tan slučaj lista „Plug”, nam enjenog seljaštvu. P rem
da lokalnog k arak tera, za relativno k ra tk o vrem e on je prevazišao taj okvir
i širen je u više krajeva zem lje. P rem a sećanju M ilana Vinkovića Volnera,
u K raljevo je slato 80, a u V ojku (Srem ) 30 p rim era k a lista. Zbog toga je i
njegov tiraž ubrzo povećan sa 1.000 n a 3.000 prim erak a, a od k ra ja ja n u a ra
1926. godine (sa 13 brojem ) trebalo je da se štam pa latinicom i ćirilicom .13
U uslovim a ilegalnog ra d a i m alobrojnog članstva P artije, žestokih p ro
gona i tero ra, nije se m oglo lako organizovati širenje i čitan je p a rtijsk ih iz
d anja. Stoga su i tiraži bili dosta niski, a bilo je i pojedinih posebnih izda
n ja čiji se tiraž dugo nije prodavao. Tako se u „U putstvu za proučavanje
lenjinizm a” s k ra ja 1928. kaže da je P a rtija p re godinu dana objavila Sta-
Ijinove Osnove lenjinizm a i da ih do danas nije kako treb a isk o ristila.20
O ra sp ro stran jen o sti i č itan ju štam pe N ezavisnih sin d ik ata raspolažem o
p o tp u n ijim podacim a, je r su oni uglavnom sadržani u sam im listovim a. To je i
razum ljivo kada se im a u vidu da je ova štam pa p rip ad a la legalnoj radničkoj
organizaciji i da je m anje-više m ogla nesm etano da se širi, a sam im tim i da
o b jav lju je p odatke o tom e. U beogradskom „O rganizovanom ra d n ik u ” od 29.
novem bra 1925. objavljen je po d atak da tri sindikalna lista izlaze u ukupnom
tiražu od 7.300 prim eraka, a da u Nezavisnim sindikatim a im a 20.000 organi-
zovanih radnika, što znači da sam o 36% čita svoje novine. Uzrok ovakvom
stan ju , p rem a „O rganizovanom ra d n ik u ”, leži u slaboj organizaciji prodaje
rad n ičk ih listova.
Bilo je i veom a uspelih akcija p ro d a je izdanja revolucionarnih sindikata,
kao što je slučaj sa R a d n ičkim kalendarom za 1926, koji je za 15 dana raspro-
d at u preko 4.000 p rim erak a.21 Još početkom decem bra 1925. od Radničkog
kalendara poslato je u Niš 250 prim erak a, u Zagreb 200, u P irot i Aranđelovac
po 30 p rim erak a.22
Na Prvom kongresu N ezavisnih sindikata (12—16. ju n 1927) podnet je iz
veštaj o ra d u sindikata od 1923. do 1927. U njem u je navedeno i da je M ajskog
spisa za 1924. p ro d ato ukupno 6.108 prim eraka, za 1925. godinu 4.401, za 1926.
godinu 5.580, i 6.354 p rim era k a za 1927. godinu. R adničkog kalendara za 1926.
p ro d ato je 4.313, a za 1927. godinu 4.631 p rim erak. U vezi sa širenjem k n ji
ga i b ro šu ra u izveštaju je konstatovano da neka izdanja nisu p ro d a ta ni u
toliko p rim era k a koliko im a članova u upravam a revolucionarnih sindikata.2'3
15 A-CK SKJ, Kl, 1926/100, Pismo br. 1 Vero (Vicko Jelaska).

16 Srp i čekić, m art 1926, 1; decembar 1928, 3.
17 Mladi boljševik,septembar, 1928, 4.
18 L. Kraus, Susreti i sudbine, str. 207.
19 A-CK SKJ, MG, 2262, Sećanja Milana Volnera, str. 28.
20 A-CK SKJ, Kl, 1928/96.
21 Organizovani radnik (Zagreb), 24. XII 1925, 52; OpraHH30BaHH paAHHK, 17. I
1926, 4.
22 OpraiiH30BaHH paAHHK, 10. XII 1925, 84.
178
Ovi p rim eri odnose se n a periodične, godišnje publikacije revolucionar
nog radničkog p o k reta, ali se na osnovu n jih može suditi i o p ro d a ji štam pe.
Približna slika o širen ju i č itan ju štam pe m ože se steći na osnovu uvida u
podatke koliko su pojedina m esta dobijala i prodavala listova revolucionar
nih sindikata. Tokom 1927, na prim er, u Nišu je, prem a beogradskom „Orga-
nizovanom ra d n ik u ”, bilo ukupno 3.578 radnika, koji su kupovali 211 p rim e
ra k a „O rganizovanog ra d n ik a ”, a sam o 7 p rim era k a reform ističkih „R adnič
kih novina”.24 „Organizovanog ra d n ik a ” u S ubotici se prodavalo 25, a „Szer
vezett M unkasa” 340 prim eraka. U K um anovu je od 604 ra d n ik a 60 prim alo
„O rganizovani ra d n ik ”.2^ Zem un je im ao 1.720 radnika, koji su kupovali 37
p rim era k a beogradskog „Organizovanog ra d n ik a ”, zagrebačkog 72 i sam o 5
p rim erak a „Szervezett M unkasa”. U Dugoj Resi je bilo 900 radnika, a p ro
davano je 70 p rim erak a „Organizovanog ra d n ik a ”.26 B rčko je im alo 50 ra d
nika, od kojih su dvojica kupovali beogradski, a desetorica zagrebački „Orga
nizovani ra d n ik ”.27 U B rodu na Savi bilo je 986 radnika, a prodavan je 81
p rim era k „O rganizovanog ra d n ik a ”. U Novom Sadu se prodavalo ukupno
129 p rim erak a „Organizovanog ra d n ik a ” i „Szervezett M unakasa”, a bilo je
3.742 radnika. S koplje je im alo 6.817 radnika, od kojih je sam o 65 kupovalo
„Organizovani ra d n ik ”.28 Nova G radiška, sa 700 radnika, do b ijala je 30 p ri
m erak a zagrebačkog „Organizovanog ra d n ik a ” i 10 beogradskog.29 U B anja
Luci je ra stu ran o 45 p rim erak a „B orbe” i .10 p rim erak a „Organizovanog ra d
n ik a ”.30
Navedeni p rim eri pokazuju da u prošeku nije ni 10% ra d n ik a kupovalo
rad n ičk u sindikalnu štam pu, što ne znači da je sam o toliko i čitalo. Taj broj
je verovatno bio veći, s obzirom da je jed an p rim erak čitalo više radnika.
Osim toga, ovi p rim eri pokazuju da je štam pa revolucionarnih sindikata sti
zala i u m an ja m esta širom zem lje. N aravno, nism o naveli sve prim ere koji
m a sm o raspolagali, je r sm o sm atrali da je ovih nekoliko dovoljno da se može
steći b a r približan uvid u širen je štam pe, pa sam im tim i u n je n u ticaj na r a d
ničku klasu i šire radne m ase.
Uočljivo je, takođe, da se u pojedinim m estim a sa relativno brojnom
radničkom klasom štam pa m alo širila. U Nišu i Zem unu nije je prim alo ni
10% radništva. U S koplju je stan je bilo daleko lošije: sam o 65 p rim eraka
„Organizovanog ra d n ik a ” na 6.817 radnika. To znači da ni 1% rad n ik a nije
bio p retp laćen na štam pu. Ovako slaba ra sp ro stra n je n o st radničke štam pe
svakako je bila rezu ltat jezičke b arije re i loše organizovanosti radničkog po
kreta, a i nivoa sam e radničke klase. Na drugoj strani, m alo m esto B rčko sa
svega 50 rad n ik a prim alo je 12 p rim erak a sindikanlih glasila.
N apred navedeno upućuje na zaključak da uticaj revolucionarne radničke
štam p e na rad n ičku klasu blago rečeno nije bio veliki. M eđutim , ne retk o po
jed in i listovi su im ali gotovo p re su d n u ulogu u opred eljen ju rad n ištv a za re
volucionarne sindikate. Tako je, prem a jednom istraživanju, osječki „Organi-
zierter A rbeiter”, iako kratkog veka, znatno doprineo o p red eljen ju nem ačkog
p ro le ta rija ta za Nezavisne sindikate u Vršcu, Crvenki, Apatinu, Futogu, Som-
b o ru i jo š nekim m estim a.31 Isto tako, sam o tri b ro ja centralnog partijskog
ilegalnog lista „K om unist” s početka 1925. im ala su veliki o djek m eđu rad n i
cim a i odigrala su značajnu ulogu u ideološkoj borbi u KPJ, a m noge partij*
24 0praHH3OBaHH paAHHK, 18. IX 1927, 70.

25 Isto, 23 IX 1927, 71.
2« Isto, 25. IX 1927, 72.
” Isto, 6. X 1927, 75.
2« Isto, 16. X 1927, 78.
Isto, 30. X 1927, 82.
30 Uroš Nedimović, Djelovanje komunista u sindikatima u BiH od 1925. do
1929, Prilozi, 1972, 8, str. 165—166.
31 M. Palić, Radnički pokret u Vojvodini 1921—1929, str. 303.
179
ske organizacije su se, zahvaljujući tom e što se on pojavio, upravo u kriznim
m om entim a izjasnile za revolucionarnu, kom unističku orijen taciju .32 R edak
cija „K om unista" donela je kraći napis u trećem b ro ju pod naslovom „Da
živi ,K o m u n is t'", koji govori o tom e na kakav su p rijem kod čitalaca naišla
p rv a dva b ro ja lista. U njem u je saopšteno da je jed an radnik-m etalac iz unu-
trašn jo sti S rbije pisao redakciji da su prva dva b ro ja „K om unista" p rim ljen a
sa velikim oduševljenjem ne sam o kod članova P artije, već i kod sim patizera.
Pojedini drugovi davali su za jedan broj po 10 i više dinara. „S tu p an je KP
u ak ciju i pojava „K om unista" znače za nas p ro letere veliki podstrek, veru u
pobedu (...). Mi sm o „K om unist" prigrlili, rastu raćem o ga, održaćem o ga.
Svaki p ro čitani broj ići će od ruke do ruke."
Ip ak po tri-četiri b ro ja pom enutih listova u nekoliko h iljada p rim erak a
nisu m ogla im ati znatniji i tra jn iji uticaj. N avedeni prim eri su bili tre n u tn e
reakcije oduševljenja koje nisu mogle im ati veći značaj, ali pokazuju da je
upravo ona štam p a koje je bilo m alo i koja se direk tn o bavila radničkim
p itan jim a nailazila na dobar prijem . Uz to, pojedini brojevi ilegalne štam pe
p rorađivani su u kružocim a ili su išli od ru k e do ruke, a pojedini direktivni
članci iz n jih su um nožavani da bi se što većem b ro ju članova P artije i SKOJ-a
om ogućilo upoznavanje sa njihovim sadržajem . Na taj način se povećavao
nom inalni tiraž listova, a sam im tim i njihova ra sp ro stra n je n o st i uticaj.
4. FINANSIRANJE I Š IR E N JE ŠTAMPE
R evolucionarni radnički po k ret ni u ovom p eriodu nije im ao obezbeđena

i staln a sredstva za izdavanje svoje štam pe, te je m orao voditi perm anentnu
b o rb u za njihovo pribavljanje. Uslovi su sada bili znatno teži, je r više nisu
po sto jale legalne organizacije NRPJ i SROJ. Stoga su bile i m anje m ogućnosti
za organizovanje m asovnijih akcija u cilju p rik u p lja n ja dobrovoljnih priloga,
iznalaženja p re tp la tn ik a i p riređivanja prigodnih zabava čiji bi prih o d bio
korišćen za izdavanje štam pe. No i pored toga, bilo je više ovakvih akcija,
osobito onih koje su vodili Nezavisni sindikati, je r su oni i dalje bili legalna
radnička organizacija. H ronična nestašica finansijskih sredstava prim oravala
je rukovodstva KPJ, SKOJ-a i Nezavisnih sin d ik ata da se često bave ovim
problem om .
Na većini skupova p artijsk ih , skojevskih i sindikalnih forum a ra zm atran o
je p itan je fin an sira n ja štam pe. Posebno je o tom e diskutovano prilikom do
n ošenja o dluka o p o k re ta n ju novih ili obn av ljan ju obustavljenih listova. Na
sednici oblasne konferencije SKOJ-a za H rv atsk u i Slavoniju, održane 25.
ja n u a ra 1925, odlučeno je da se ponovo pokrene list „Iskra", a da bi se to
realizovalo zaključeno je da bi prvo trebalo likvidirati stare dugove za njeno
štam p an je. U cilju obezbeđenja sredstava za podm irenje duga i obnavljanje
lista rešeno je da se p rire đ u ju zabave, p rik u p lja ju dobrovoljni prilozi, vrši
m esečna k o n tro la p ritican ja sredstava, a odlučeno je i da se protiv bivšeg ad
m in istra to ra povede po stu p ak pošto je, izgleda, bio proneverio deo sred
stava.1
K PJ je raspolagala izvesnim finansijskim sredstvim a koja su obezbeđi-
vana od p a rtijsk e članarine, dobrovoljnih priloga, pom oći iz in o stran stv a (Ko-
m interne) i dr. Ta sredstva su bila n am en jen a za celokupnu p a rtijsk u delat
nost, a kako je štam p a bila jedno od značajnih sredstava za aktivnost P artije,
ona je povrem eno davala dotacije red ak cijam a svojih organa. Na sednici P o
litb iro a od 15. ju la 1925. odlučeno je da se listu u Z agrebu („Borbi") kao p ri
vrem eni b udžet da 5.000 dinara, lju b ljan sk o m listu („Delavsko-km etskom li
stu") i ćiriličkom listu („Iskri"), koji još n ije bio p o krenut, po 3.000 dinara,
a za letke i b ro šu re predviđena je sum a od 2.000 d in ara.2
1 A-CK SKJ, KOI, 1925/2.
* A-CK SKJ, Kl, 1925/24.
180
P rilikom odlučivanja o p o k re ta n ju listova, gotovo uvek su razm atrana
i p ita n ja finansijskog obezbeđenja, kao i načina njihovog širenja. Oblasni
s e k re ta rija t K PJ za Sloveniju na proširenoj sednici od avgusta 1926. im ao je
n a dnevnom red u i pitanje štam pe. Među zaključcim a ove sednice navedeni
su i ovi: odm ah početi sa izdavanjem štam pe, organizovati sabirne akcije (Crve
ne nedelje), stv ara ti čitave m reže ko lp o rtera, organizovati dopisništvo, privla
čiti ostale rad n ik e (van P artije) našoj štam pi, stv arati klubove i kružoke p re t
p latn ik a i čitalaca p a rtijsk e štam pe i d r.3
N a p a rtijsk im forum im a predviđane su i obaveze p artijsk ih organizacija
da se b rin u o redovnom plaćanju štam pe. A prilski plenum CK KPJ iz 1927,
n a p rim er, m eđu zadatke p artijsk e ćelije uvrstio je i „da bezuslovno sprovo
di redovno uplaćivanje članarine, plaćanje štam pe i lite ra tu re ”.4
R ukovodstvo KPJ je insistiralo n a sam ostalnom fin an siran ju štam p e i
u o p šte p a rtijs k e delatnosti. štav iše, ono je isticalo da je pogrešno m išljenje
da n aša ilegalna P artija treb a da živi od pom oći drugih legalnih p a rtija . „Sva
ka p a rtija tre b a da se izdržava od svojih v lastitih sredstava.”5
C entralni radnički sindikalni o d b o r takođe se bavio p itan jem obezbeđe
n ja fin an sijsk ih sredstava za štam pu, pa je u sep tem b ru 1927. odlučio da o kto
b a r iste godine bude m esec „Organizovanog ra d n ik a ”, u kom e bi se n a razne
prigodne načine sakupljali dobrovoljni prilozi.6
Č etvrti plenum CK SKOJ-a, ju la 1928, bavio se pitanjem obezbeđenja
m aterijaln e podioge svoje izdavačke delatnosti i odlučio da se u tu svrhu
o b razu je specijalni agitacioni fond za izdavanje brošura, letaka i dr. pod na
zivom Lenjin — Lipkneht fond. S redstva za ovaj fond prik u p ila bi se n a taj
n ačin što bi svaki član SKOJ-a bio dužan da uplaćuje za njega dva p u ta go
d išn je po jed n u m esečnu članarinu. S redstva bi se. isto tako, p rik u p lja la u
vrem e om ladinskog dana, L L (Lenjin — L ipkneht) nedelje i si. Predviđeno
je da fond bude strogo centralizovan, pod rukovodstvom B iroa CK SKOJ-a,
a da se njegova sredstva u p o treb ljav a ju „sam o za izdavanje agitacionih m a
te rija la ”.7
N ešto kasnije, SKOJ je doneo u p u tstv o o ćelijskim listovim a, u kom e je
u vezi s fin an siran jem bilo predviđeno da se ovi listovi izdržavaju od p ro d aje
i d o brovoljnih priloga, a ne od članarine.8
N a Č etvrtom kongresu KPJ konstatovano je da je u poslednje vrem e po
svećena veća p ažnja legalnoj štam pi i njenom naplaćivanju. K ongres je za
ključio da bi se redovnom naplatom članarine i naplatom štam pe i lite ratu re
od poverenika i p re tp latn ik a moglo postići dobro finansiranje i da bi se na
taj način otklonile poteškoće u ra d u ilegalnog a p a rata i ilegalne p a rtijsk e iz
davačke delatn o sti.9
P rib av ljan je sredstava za p o k re ta n je i izdavanje štam pe K PJ u in o stran
stvu obezbeđivano je delim ično i od dobrovoljnih priloga. „Srp i čekić” je po
k re n u t i u početku izdržavan sam o od dobrovoljnih priloga p rik u p ljen ih od
g rupe jugoslovenskih kom unista u B eču.10 K asnije je list dobijao pom oć i od
n aših ra d n ik a iz San F ranciska11 i od KPJ.
Po ovlašćenju CK KPJ, u Moskvi je k ra je m 1926. fo rm iran a od jugoslo
venskih p olitičkih em igranata In icijativ n a gru p a za p o d u p iran je (potporu)
štam p e K PJ n a čelu sa B racanom B racanovićem . Ona je okupila Jugoslovene
s A-CK SKJ, Kl, 1926/76.

4 A-CK SKJ, Kl, 1927/12.
5 Srp i čekić, oktobar 1927, 1, Za partijske finansije.
6 OpraHH30Bann paAHHK, 22. IX 1927, 79.
7 Bitlen CK SKOJ-a, avgust 1928, 3, str. 22.
8 Isto, septem bar 1928, 4, str. 6.
9 Klasna borba, decembar—januar 1928/29, 10—12, str. 124 i 126.
10 A-CK SKJ, MG, 2254/7, Sećanje Dimitrija Stanisavljevića-Krke.
11 Srp i čekić, jul 1926, 5.
181
k oji su se nalazili u Moskvi i p rik u p ljala novčanu pom oć za izdavanje štam pe
i lite ra tu re KPJ, a p re svega, za redovno izlaženje „K lasne b o rb e”. Da bi se
obezbedila veća sredstva Inicijativna grupa je up u tila cirkularno pism o svim
Jugoslovenim a na te rito riji SŠSR-a s predlogom : ,,1) da izaberu povjerenike,
koji će sta ja ti u trajn o j i sistem atskoj vezi sa Inicijativnom grupom u Mos
kvi; 2) da po p rim je ru m oskovskih drugova odrede stalni m esečni p rin o s”.
Na k ra ju pism a je istak n u to da će Inicijativna grupa drugovim a u SSSR-u
slati redovno p a rtijsk u lite ra tu ru i novine, kao što je već učinila uz ovo
pism o.12 Akcije ove grupe im ale su dosta uspeha, što se vidi i iz časopisa
„K lasna borba", koji je objavljivao im ena davalaca dobrovoljnih priloga.
Legalni listovi u zem lji izdržavali su se kao i ranije: od pretp late, pro d a
je, dobrovoljnih priloga, oglasa i d otacija od KPJ. R edakcija zagrebačke „B or
b e ” je zbog čestih zabrana m orala štam p ati drugo izdanje zaplenjenih brojeva,
što jo j je stvaralo velike finansijske izdatke, pa je stalno im ala finansijske
teškoće. No i pored toga, zahvaljujući dobro organizovanim akcijam a p rik u p
lja n ja dobrovoljnih priloga i p ro d aji najčešće celokupnog tiraža, „B orba” je
čak uspela da od m aja 1928. izlazi dva p u ta nedeljno. K asnije je vođena akcija
da se list objavljuje tri p u ta nedeljno, a radilo se i na tom e da p re raste u
dnevni list. Naravno, bilo je i teškoća oko n aplate dugova, pa su objavljivana
im ena nesavesnih p re tp la tn ik a i k olportera, ali su ipak p rik u p ljan a dovoljna
sred stv a da su se mogli isplaćivati svi troškovi oko njenog štam panja.
I ostali listovi izdržavali su se n a sličan način. P rem a nekim sećanjim a,
„Riječ rad n ik a i seljak a” u O sijeku izdavana je bez ikakvih subvencija.13
Sredstva su obezbeđivana od p re tp la te i dobrovoljnih priloga. N ovem bar
1927. je, na prim er, proglašen za m esec „Riječi ra d n ik a i seljak a” za sakup
ljan je dobrovoljnih priloga.14
U Sloveniji su radnici 1927. prikupili 10.488 din ara za izdržavanje „Enot-
n o sti”. Isto tako, za ovaj list sredstva su dobijana od slovenačkih rad n ik a u
in o stran stv u: iz F rancuske, Belgije, H olandije i Š vajcarske.15
C rnogorski „R adnički n a ro d ” izdržavao se na isti način i nosio sa finan-
sijskim teškoćam a. Pri k ra ju izlaženja im ao je prekid od m esec i po dana.
U poslednjem broju, od 1. ju la 1928, kaže se da je pauza nastala zbog finan
sijsk ih razloga, je r p re tp la te iz Crne Gore i Am erike nisu bile poslate na
vrem e.
Bilo je slučajeva da se pojedine b ro šu re od kojih se m ogao očekivati čist
p rihod, o b jav lju ju u svrhu p o k re ta n ja i fin an siran ja listova. U S plitu je, na
p rim er, 1928. objavljena b ro šu ra Ive B aljkasa Agenti buržoazije u radničkim
ustanovam a čiji je čist p rih o d bio nam enjen za p o k re ta n je radničkog lista u
D alm aciji.16
Dešavalo se, i u ovom periodu, da se pojedini listovi pokreću i finansi-
ra ju priv atn im sredstvim a. U prijavi za p o k retan je lista O blasnom sekreta
rija tu KPJ u Zagrebu, kom unisti iz O sijeka su saopštili da nam eravaju da po
k ren u izborno glasilo „R epublikanski savez rad n ik a i seljak a” i da za prvi
bro j im aju novčanu pom oć „od jednog druga om ladinca”.17 „Plug” u N ašicam a
fin ansirao je Milan Volner. Naim e, u jednom sećanju se navodi da je ovaj
list „p ro d u kt glave i džepa d ra M ilana VVolnera”, inače bogataškog sina. Otac
m u je bio jed an od n ajb o g atijih trgovaca u Slavoniji, p a je V olner p o tk ra
dao oca i tako finansirao ovaj list.18 On je, svakako, dao i pare za p o k retan je
pom enutog „R epublikanskog bloka rad n ik a i seljak a” u Osijeku.
Ž. Protić ti ft. str. 83_84.

13 A-CK SKJ, MG, 1489/2, Izjava druga Božidara Maslarića.
14 Riječ radnika i seljaka, 29 X 1927, 43,
15 Enotnost, 16. IX 1927, 35.
16 Organizovani radnik (Zagreb), 17. V 1928, 20.
17 A-CK SKJ, NRPJ, 56/1924.
18 L. Kraus, Susreti i sudbine, str. 189 ;A-CK SKJ, MG, 1489/6, Sećanje Božidara
Maslarića.
182
Š tam pa revolucionarnih sin d ik ata im ala je dosta poteškoća oko naplate
dugova. B eogradskom „O rganizovanom ra d n ik u ” su početkom 1925. godine
revizori i p re tp latn ici dugovali više od 160.000 d in ara.19 Ovaj list je često ape-
lovao i vodio akcije za p rik u p ljan je p retp lata, dobrovoljnih priloga, naplatu
dugova i si. U uvodniku „Čuvajm o našu šta m p u ”, u b ro ju od 24. ja n u a ra 1926,
„O rganizovani ra d n ik ” je pisao: „N eka drugovi održe konferencije i p reda
van ja o značaju proleterske štam pe, neka uprave organizaciju zainteresuju
rad n ičk e poverenike i stave im u dužnost, da u svojim radionicam a agituju
za sk u p ljan je priloga; neka se obrazuju n aročiti odbori za štam pu, koji će
slati dopise, širiti list po radionicam a i svuda gde su p ro letersk i interesi
u p itan ju , koji će kupiti priloge i govoriti o značaju štam pe.”
Pored objavljivanja im ena davalaca dobrovoljnih priloga, „Organizovani
ra d n ik -' je objavljivao i im ena dužnika, u početku sam o kao opom enu, u do
sta blagoj form i, pod naslovom „Nisu izm irili svoj dug”, a potom su im ena
neu red n ih p latiša objavljivana u rubrici G robari „Organizovanog ra d n ik a ”.20
U cilju p o d stiean ja sk u p ljan ja dobrovoljnih priloga „Organizovani rad
n ik ” je objavljivao i pism a darodavaca koja su redakciji lista dolazila uz
novčane priloge. U jednom vrlo karak terističn o m pism u se kaže: „Im ućan
sam i ne p rip ad am R adničkoj klasi, ali ono što čitam u „O rganizovanom rad
n ik u ” toliko je pravično i pošteno, da se sa današnjim danom razrešavam svih
zabluda koje su m i kao okovi stezali dušu i svim silam a ću pom agati veliko
delo R adničke klase — m oralno i m aterijalno. Sad prim ite ovih 100 dinara
m oje prve pom oći iza koje će sledovati i druge.
Diveći se vašoj borbi ja vas m olim da načinite i m eni m esto u vašim
redovim a a ja ću se sta ra ti da vas budem d o sto jan .”21
Pojedini apeli za širenje lista, p rik u p ljan je dobrovoljnih priloga i kon
tro lu isp lata isticali su i žestoku cenzuru koja p reti da uguši list, pa je utoliko
bilo važnije obezbediti njegovo uredno finansiranje. „O rganizovani ra d n ik ” je
1. avgusta 1926. pisao: „O bruč reakcije sve više priteže p ro letersk u štam pu
i p re ti da je uguši. Z abrana za zabranom stiže i istresa plitke džepove naše
adm in istracije. N am era je jasn a. Režim hoće da onem ogući svaki uzvik pro
testa, da bi u m iru m ogao nastaviti svoje bahanalije.”
K rajem 1928. vođena je akcija da „Organizovani ra d n ik ” od 1. jan u ara
1929. počne izlaziti tri p u ta nedeljno. Da bi se to postiglo bilo je potrebno obez
b ed iti dvostruko veći broj čitalaca, uredno plaćanje lista, izm irenje naplata
od dužnika n ajk asn ije u decem bru, kao i razvijanje akcija za sakupljanje
dobrovoljnih priloga.22
Zagrebački „Organizovani ra d n ik ” se takođe borio sa finansijskim p ro
blem im a, posebno zbog neurednog plaćanja dugova. U o k to b ru 1927. sam o je
dan deo poverenika dugovao je redakciji lista preko 15.000 dinara, a ionako je
finansijsko stan je lista bilo očajno.23 Pošiljka naših rad n ik a iz A ustralije od
2.762 d in ara u znak solidarnosti, sam o je donekle ublažila tu s itu a c iju 24 To
kom 1928. red ak cija lista se u više nav rata žalila da se ne vrše redovno obra
čuni i pošiljke od stran e prodavača štam pe, da se otkazuju pretp late, da je
veliki broj dužnika tako da se dovodi u p itan je opstanak lista.25 K rajem iste
godine upozoravano je da list im a m esečni deficit oko 3.000 dinara.26
Akcija za p o k re ta n je jednog sindikalnog lista na nem ačkom jeziku vođe
n a je gotovo n ep restan o više od godinu dana (od ju la 1927. do avgusta 1928)
19 O p ra H H 3 0 B a H H paA H H K , 15. I 1925, 4.

2« Isto, 17. II 1927, 12.
21 Isto, 28. VIII 1927, 65.
22 Isto, 28. X 1928, 88.
23 Organizovani radnik (Zagreb), 6. X 1927, 41.
24 Isto, 22. XII 1927, 52.
25 Isto, 31. V 1928, 22.
2« Isto, 25. X 1928, 42.
183
Bilo je predviđeno da se sakupi n ajm an je 5—6.000 d in ara više nego što je po
treb n o za štam p an je, kao rezerva.27 M eđutim , nastali su nesporazum i u vezi sa
p rik u p ljan jem dobrovoljnih priloga. Oblasni o d b o r CRSOJ u Novom S adu je u
avgustu 1928. obavestio radnike da jo š nisu sak u p ljen a po treb n a sredstva
zbog sh v atan ja da dobrovoljne priloge tre b a da d a ju sam o radnici nem ačke
nacionalnosti. O tom e se u obaveštenju kaže: „List na čijem se p o k re ta n ju
rad i nije list njem ačkih rad n ik a niti će on b ra n iti interese sam o njem ačkih
radnika, već je on list celokupnog našeg po k reta, cijele radničke klase.”28
Š irenje štam pe, posebno ilegalne, u ovom periodu zahtevalo je izuzet
no d o b ru organizaciju, je r su uslovi zaista bili toliko teški da su se m orale
iznalaziti form e najveće konspiracije. To je bilo utoliko značajnije budući
da su svi učesnici u izdavanju i širen ju ilegalne štam pe i literatu re, ukoliko
bi bili otkriveni, osuđivani na teške kazne. Stoga su se k atkad ilegalna, pa
i legalna izdanja m ogla širiti jedino preko k u rira. Takva situacija bila je po
četkom 1925. godine.29
U cilju bolje organizacije širen ja ilegalne štam pe i lite ratu re KPJ je s
vrem ena n a vrem e davala instrukcije. U prvom b ro ju ilegalnog „B iltena CK
K P J” iz ap rila 1926. objavljeno je „U putstvo za k o n sp iraciju ” u kom e je bilo
predviđeno i da ra stu ra n je ilegalne lite ra tu re tre b a v ršiti strogo po planu,
da ilegalne knjige i b ro šu re treb a pro d av ati sam o poznatim i pouzdanim
lju d im a i dr.
Na T rećem kongresu K PJ kritikovana je organizacija tehničkog a p a ra ta i
zbog slabe organizacije ra stu ra n ja p a rtijsk e lite ratu re . Zato je kao glavni za
datak O rganizacionom birou postavljeno usavršavanje tehničkog ap a rata, i
to, p re svega, evidencija adresa i javki, obezbeđenje k u rira, redovno dostav
ljan je i širen je lite ra tu re i slično.30
U ilegalnim uslovim a ra d a nije bilo jednostavno organizovati redovno do
stav ljan je štam pe i lite ra tu re u sve krajeve zem lje. P artija je n asto jala da
im a uvid u p o treb e pojedinih m esta i organizacija pa je u više pisam a tražila
p odatke koliko je potreb n o „S rpa i čekića”, O dluka I I I kongresa KPJ, i
drugih b ro šu ra .31
P len arn a sednica CK K PJ od ap rila 1927. bavila se takođe p itan jem usa
vršav an ja tehničkog a p a ra ta i konstatovala je da se osetio izvestan napredak,
kako u pogledu štam p arije tako i u pogledu ra s tu ra n ja literatu re, ali još uvek
nedovoljan da bi zadovoljio osnovne p o treb e P artije. Plenum je odredio za
d atk e p artijsk im ćelijam a, m eđu kojim a i organizovanje ra s tu ra n ja p a rtijsk e
i druge n ap red n e štam pe i lite ra tu re 32
Iako su revolucionarni sindikati kao legalna radnička organizacija im a
li više m ogućnosti da bolje organizuju posao oko širen ja štam pe i literatu re,
ipak to, najčešće, n ije činjeno na zadovoljavajući način. U pojedinim doku
m en tim a i ove organizacije bilo je predviđeno kako i ko treb a da se bavi ovim
poslom . P rem a P ravilniku Mesnog sindikalnog veća (datiranom sa 27. fe
b ru aro m 1927) kao jed an od važnih zad atak a m esnog veća bio je rad n a šire
n ju štam p e i lite ratu re , na stv ara n ju radničkih čitaonica i uopšte n a klasnom
prosvećivanju radništva.33
Na Prvom kongresu Nezavisnih sin d ik ata konstatovano je da je sta n je u
pogledu ra s tu ra n ja izdanja revolucionarnih sin d ik ata veom a loše. Zbog toga
je predloženo da se u podružnicam a i m esnim radničkim sindikalnim ve
ćim a fo rm ira ju stalni odbori za štam p u sa zadatkom da šire sindikalna iz
27 O p r a H H 3 0 B a H H p a A H H K , 21. VII 1927, 54.

28 Organizovani radnik (Zagreb), 9. VIII 1928, 31.
2®A-CK SKJ, Kl, 1925/2.
3® A-CK SKJ, Kl 1926/21-9.
31 A-CK SKJ, Kl, 1926/59-68; Isto, 1927/1, 3.
32 A-CK SKJ, Kl, 1927/12.
33 A-CK SKJ, Revolucionarni sindikati, la.
184
d a n ja kako m eđu organizovanim tako i m eđu neorganizovanim radnicim a.
N a taj način bi se stvorila m oralna i m aterijaln a osnova za izdavanje m alih
p o p u larn ih sindikalnih b ro šu ra i p o k re ta n je sindikalnog časopisa.34
U d u h u predloga Prvog kongresa N ezavisnih sindikata, na plenarnoj sed
nici M esnog veća u Beogradu, decem bra 1927, form iran je O dbor za ra s tu
ra n je štam pe, koji je im ao isključivo pravo da širi štam pu i lite ra tu ru .35
P roblem om širen ja štam pe bavile su se i redakcije sindikalnih listova i
u cilju p o b o ljšan ja ra sp ro stran jen o sti sindikalnih glasila objavljivale su p ri
godne članke. B eogradski „O rganizovani ra d n ik ” je 19. avgusta 1928. u članku
„Značaj rad n ičke štam pe” ukazao n a p o treb u širen ja sindikalnih glasila m eđu
n ajširim n aro d n im slojevim a i isticao p rim e r neophodnosti o b jašn jav a n ja
štra jk o v a da bi sim patije m asa bile na stra n i štrajkača. „Ali ta štam p a ne
d o p ire u redove toga sveta. Mi je ne viđam o čak ni po svim radionicam a, još
m an je po m alim kafanam a i rad n jam a, na ulici, gde se sk u p ljaju široki slo
jevi g rađanstva. U selim a se skoro i ne zna za nju. Sve se to gorko sveti nam a,
sve će se to gorko osvetiti i onda, k ad a se radnička klasa bu d e definitivno
o braču n av ala sa kapitalizm om .”
N ije sam o dovoljno biti u re d an član organizacije — naglašeno je dalje
u članku — već svaki član m ora ra d iti na širen ju štam pe u širim slojevim a,
„jer radnička klasa m ože pobediti sam o onda, kada za svoje zahteve bude za
dobila sim p a tije širokih slojeva sirom ašnih građana po varošim a i selima.
Stoga ko želi pobedu proletarijata m ora sve učiniti da radnička štam pa tam o
p ro d re.”
O rganizovati ra stu ra n je ilegalne štam pe je bilo daleko teže. U prkos svim
n asto jan jim a, ova štam pa d o bijana je neuredno. Mnoge organizacije nisu
p rim ale časopis „K lasnu b o rb u ”, a neke su ga dobijale sa velikim zakašnje
njem . Slično je bilo i sa drugim ilegalnim p artijsk im izdanjim a. M esne or
ganizacije n isu pokazivale inicijative n iti su nastojale da nadom este nedosta-
ja n je ilegalne štam pe. Sam o izuzetno je poneka od n jih izdavala ilegalno
letke, a m alo ih je im alo a p a ra t (službu) za ra stu ra n je nelegalne štam pe i li
tera tu re. Osim toga slabo su korišćene nelegalne form e rada i konspiracije.36
D ešavalo se da već priprem ljeni m aterijali agitprop kom isije ne stignu do
p artijsk o g članstva, je r tehnički a p a ra t n ije bio u sta n ju da ih dostavi o r
g anizacijam a.37
Posebno je bilo teško p ro đ reti sa kom unističkom lite ratu ro m u seljačke
m ase. U tom cilju P artija je fo rm irala kom isije za selo, kojim a je zadatak
po red ostalog bio da traže dopisnike sa sela za p a rtijsk u štam p u i da ih snab-
d ev aju p a rtijsk im izdanjim a.38
N a č e tv rto m kongresu KPJ u vezi sa širenjem štam pe i lite ra tu re kon-
stato v an o je d a je nelegalne lite ra tu re u m nogim m estim a dobijano vrlo
m alo, a i ono što je dobijano stizalo je neredovno i neblagovrem eno. Neke
p o k ra jin e ovu lite ra tu ru ne p rim a ju više od godinu dana, a razne odluke
p artijsk o g rukovodstva i K om interne m noge organizacije još nisu dobile. Kon
gres je m eđu zadatke p artijsk ih ćeliia uv rstio i širenje nelegalne lite ra tu re
m eđu v an p a rtijsk e mase, a u m estim a gde je onem ogućeno stv ara n je ćelija,
predviđeno je fo rm iran je sistem a poverenika za rasparčavanje p a rtijsk ih iz
d an ja.39
P a rtijsk a štam p a i lite ra tu ra izdavana u in o stran stv u stizala je u zem lju
n a razne načine. Sigurnih i pouzdanih puteva doprem anja ovih izdanja nije
bilo — korišćena su m noga ra n ija iskustva, ali su iznalažene i nove form e.
Š tam p a je doprem ana u zem lju raznovrsnim kanalim a, počev od običnih poš*

35 OpraHH30BaHH^paAHHK, 5. I 1928, 2.
38 Klasna borba, novembar 1927, 6, str. 14, Rezultati skupštinskih izbora.
37 A-CK SKJ, Kl, 1927/24-3.
38 A-CK SKJ, Kl, 1928/52.
89 Klasna borba, decembar-januar 1928/29, 10—12, str. 122. i 126.
185
tan sk ih pošiljki, preko poverljivih ljudi — vozom, rečnim brodovim a iz Beča,
u koferim a sa duplim dnom , ubacivanjem p a rtijsk ih izdanja u tekstove le
galnih knjiga i štam pe, do pren o šen ja pešice preko određenih punktova na
granici.
Jedan od cen tara za prebacivanje kom unističke lite ra tu re u K raljevini
SHS bio je Beč. U njem u su jugoslovenski kom unisti najviše izdavali svoju
štam p u i lite ratu ru . U Beč je ta lite ra tu ra stizala i iz Moskve i Pariza i d ru
gih evropskih m esta, a o datle je slata uglavnom u Zagreb i Beograd. Posred
stvom poverljivih ljudi ona je iz Beča preko M aribora prebacivana u Zagreb,
a odatle je obično poštanskim pošiljkam a širena po celoj K raljevini SHS.
Jednom prilikom na pošti u Zagrebu (jula 1926) otvoren je paket na kom e
je pisalo: sukno, vrednosti 200 dinara, K ristian Pem per, B rod na Savi; a paket
je sadržao 30 p rim erak a lista „Ćelija” (broj 6 od avgusta 1925) i 10 prim erak a
šapirografisane b ro šu re N ajbliži zadaci SKOJ-aA0
Drugom prilikom policija je uhvatila T odora Zarića na železničkoj stani
ci u Z agrebu (19. m aja 1927) da čeka nekog Jenića, koji je doputovao sa dva
kofera iz M aribora. U n jim a je nađeno 756 p rim erak a lista „M akedonsko
delo" i 180 p rim erak a lista „La F ederation B alkanique”, kao i više p rim eraka
dveju b ro šu ra. Policija je u tv rd ila da su Zarić i Jenić tako donosili u više
n av rata kom unističku lite ra tu ru u Zagreb, a potom je u m alim p ak etim a slali
poštom za „Južnu S rb iju ”.41
Važna veza za p rebacivanje ilegalne p a rtijsk e štam pe i lite ra tu re bili su
m o rn ari ročnih brodova koji su ilegalno prenosili ova izdanja i predavali ih
u B eogradu ljudim a zaduženim za p rijem i dalje širenje. Jedan od učesnika
u preb aciv anju p artijsk e štam pe bio je ložač rečnog b ro d a rstv a L ucijan Čo-
vić, koji je prilikom prenosa p ak eta od 500 p rim erak a „S rpa i čekića” u ja
n u aru 1927. uhvaćen i uhapšen kod B ezdana.42
Punktovi za prebacivanje kom unističke štam pe i lite ra tu re i drugih p ar
tijsk ih maLerijala, p rem a sećanjim a učesnika u ovim akcijam a, postojali su
i izm eđu Jugoslavije i M ađarske, u B ačkoj, a odatle su odlazili dalje širom
zem lje.43
Problem om organizacije prebacivanja lite ratu re iz in o stran stv a i njenog
daljeg širen ja po zem lji bavili su se i p a rtijsk i forum i. Na sednici Polit-
biroa CK KPJ od 16. novem bra 1927. odlučeno je da se obustavi svako p re
nošenje lite ra tu re pešice preko granice, da se nem ačka i ru sk a lite ratu ra
(„ In p rek o r” i „P ravda”) šalju poštom , a jugoslovenska na drugi način (ne na
vodi se na koji). Dalje je određeno da raspodelu lite ratu re , evidenciju i na
p latu vrši Organizacioni biro, koji će raspolagati i specijalnim fondom za
štam pu, a pod njegovim neposrednim rukovodstvom i kontrolom radiće i
tehnički ap arat. O celokupnom ra d u tehničkog a p ra ta predviđeno je da Or
ganizacioni biro izradi d etaljan pravilnik.44
U cilju lakšeg p rebacivanja knjiga i štam pe iz in o stran stv a i njihovog
daljeg širen ja, pojedina značajna p a rtijs k a izdanja su posebno oprem na, ka
m u fb ran a. Odluke KPJ i K om interne i pojedini Lenjinovi radova pojavljivali
su se pod n ajneobičnijim naslovim a: „P čelarstvo”, N. B abić „N arodna škola”,
„K alem ljenje voća”, „Zim ski s p o rt”, „R adio”, „N arodno zdravlje” (trobroj
„K lasne b o rb e” decem bar — ja n u a r 1928/29). O ovim knjigam a biće govora
u posebnom radu, a ovde sam o ukazujem o kako su iznalažene razne form e
da bi se lite ra tu ra lakše širila, je r se, b a r n a prvi pogled, nije moglo ni na
slu titi da se iza ovakvih naslova k riju ilegalna izdanja KPJ. Ovaj način ka-
m uflaže se pokazao vrlo uspešnim p a je p raktikovan i u k asnijem periodu.
40 A-CK SKJ, Kraljevski sudbeni stol, kut. 4, f. 2, Kristian Pemper.

41 A-CK SKJ, Kraljevski sudbeni stol, kut. 4, f. 2, Todor Zarić i Grga Cindrić.
42 A-CK SKJ, MG, 2903, Sećanje Lucijana Čovića; Politika, 16. I 1927, 6728.
43 M. Palić, Radnički pokret u Vojvodini 1921—1929, str. 183.
44 A-CK SKJ, Kl, 1928/1.
186
Ip ak , policija je za većinu ovih kam uflaža saznala, ali tek k ad a je dobar deo
tiraža već bio ra stu re n m eđu p a rtijsk im članstvom .
KPJ je u ovom periodu im ala velikih teškoća oko štam p an ja svojih iz
d an ja. Početkom 1925. P artija je teško uspevala da izdaje svoje propagandne
Kamuflirana naslovna strana trobroja „Klasne borbe”, decembar — januar 1928/29.
187
m aterijale, je r štam p arije nisu sm ele da ih prihvate, a ilegalno um nožavanje
zbog p rim itivne tehnike zahtevalo je duže vrem e. T ada su radile sam o dve
ilegalne štam p arije, u B eogradu i Velesu.45
Posle provale ilegalne p artijsk e štam p arije u B eogradu (17. fe b ru ara
1925), KPJ se našla u izuzetno teškoj situaciji, je r nije im ala m ogućnosti da
štam p a čak ni letke, a kam oli listove i knjige. Ovo stan je rečito p rik azu je je
dan izveštaj upućen K om interni. U n jem u piše: „Teškoće sa izdavanjem li
stova i b ro šu ra [proističu] kako od progona policije tako i što štam p ari ne
sm eju n išta da štam p aju što dolazi od stran e P artije. Posle m alera sa štam
p arijo m o b ratili sm o se članovim a P artije tipografskim radnicim a da štam
p aju list i letke, a oni su odgovorili da je to nem oguće. Zbog toga sm o p ri
nuđeni p rivrem eno da izdajem o list i letke daktilografisano.”46
U jesen je u B eogradu form irana ilegalna šta m p a rija CK SKOJ-a u ko
jo j je štam p an „M ladi boljševik”, a k asnije i „B ilten CK SKOJ-a”, razni leci,
ten. i n r t f c i <
» l l U U I M " uO i,
1- 't A , j.
krrttt r* ll» ’v rtlk e trs « * * t a r b u t j l m *«*« i* M r:
i l i u v ' . M u i u 1 M lj i * « fll« * ;« , » l« t t l « *n J* it* clv - r - .- lU x i r > i r u n » .* . i J t U j i av > , -JTOfc r i i c i .
,v9ro t» a « < l » )• J U « [ « " « ; - • tr U .j t 0 - » . V »55* .>«. » t»
n n i i . t M i « r » llu a l7 > > * » 4 i • • l U t a r n u « >p.
J • t J t i l J t n t j i a U k i t * t a i i t l t l i r U i a . l i r l •• i- m U l* • «!«•. ( « • » / - •
« « l» t H i >• »1 Je I » ll* » lllim i g — — ' “ '• S'.s .j v
t» « »*»**< t e -
Mil MIOJ. lltUl.Ul V.IUtr.«Yl 1t+-c- <*ll»
:• f r t a l j u * M i » i « Hi -
) ' 3f tfW JK n -4 .M > i O n l T » l. <:
f »I t (»»lim,
i) irtfc r i . . r u n t.
iE m !
M U i U n « m ;<1 «i n 4 l M M U M t i
Ilegalna izdanja biltena, organa CK KPJ i CK SKOJ-a.
b ro šu re i slično. Š ta m p arija se sasto jala od ciklostila, dve pisaće m ašine (ći

rilične i latinične) i klišetarnice. Radi ko n sp iracije štam p arija je više puta
preseljavna, a najduže se nalazila u stan u M iloša M atijevića-M rše. K rajem
m a rta 1927. u potrazi za ilegalnom štam p arijo m policija je upala u stan Pe
tra Stokića n a Pašinom b rd u i tom prilikom p ro n ašla m alu litografsku m a
šin u i neke tekstove sprem ne za štam pu. M eđutim , tu nije bila ilegalna štam
p a rija „M ladog boljševika” i „B iltena CK SKOJ-a”. Istog dana uhapšen je
Cvetin M ihailović pod sum njom da je rad io na štam p an ju „Mladog boljše
v ik a”. K ako uhapšeni ranici nisu priznali ni odali gde se nalazi štam p arija,
policija je nastavila trag an je i hapšenja.
Ipak, p olicija je uspela da sazna gde se nalazi ilegalna štam p arija, —
ova je tad a bila sm eštena u današnjoj ulici D im itrija Tucovića kod Novog
g roblja, — i uhapsila Josipa Cazija i Josipa R adobolju, koji je tad a rukovodio
radom štam p arije.47
P rilikom provale u o k to b ru i početkom novem bra 1927. otkriven je stan
u kom e je bio tehnički ap arat, i gde je do provale štam pan „Mladi boljše
v ik ”. Na sreću, šta m p a rija je već bila p rem ešten a u drugi stan, tako da je
B iro CK SKOJ-a uspeo da odštam pa ju b ila rn i broj „Mladog boljševika”, po
svećen 10-godišnjici ok to b arsk e revolucije, i u p u tstv o za n jen u proslavu. Ali
je ubrzo otk riven i ovaj stan.48

46 A-CK SKJ, Kl, 1925/8.
47 Dragan Marković — Ljubiša Ristović, Politička suđenja, I, Beograd, 1969,
str. 358—360.
48 A-CK SKJ, KOI, 1928/2, Izveštaj Biroa CK SKOJ-a o radu Biroa od februara
1927 (datiran sa 10. I 1928).
188
K PJ je u 1928. godini im ala svoju šta m p a riju u Zagrebu, gde su um noža
vani „B ilten CK K PJ", razne odluke i u p u tstv a, leci i slično. M eđutim , po
jed in i oblasni sek retarijati nisu im ali ni n ajjed n o stav n ija tehnička sredstva
za um nožavanje raznih obaveštenja i sao p šten ja CK, pa je članstvo bilo slabo
obavešteno o njegovim odlukam a.49 Zbog toga je bio i p o k ren u t „B ilten CK
K PJ", u kom e su štam pane razne d irektive i odluke.
P a rtija je n asto jala da poboljša loše sta n je u oblasti šta m p a n ja i oba-
veštavanja, p a je na sednici CK K PJ od 17. ju n a 1928. odlučila da se u Veliki
B ečkerek, sedište P okrajinskog k o m iteta KPJ za Vojvodinu, pošalje tehnika
za um nožavanje.50
Sem ovih, u Velesu je do 1929. p o sto jala već pom enuta ilegalna štam p a
rija k o ja je um nožavala letke, proglase i slično. Isto tako, skojevska organiza
cija n a S u šak u na čelu sa H inkom R asporom je 1927. osnovala štam p ariju .
U n jo j su um nožavani pojedini članci iz lista „Mladi boljševik”, je r je dobijen
m ali bro j p rim erak a, i drugi p a rtijsk i m aterijal. U o k to b ru 1928. prilikom p ro
vale skojevske organizacije otkrivena je i ova štam p arija, koja se sasto jala
sam o od jednog šapirografa.51
P artijsk e i skojevske štam p arije i tehnike za um nožavanje postojale su
u ovom p erio d u u Zagrebu i L jubljani, gde su um nožavani „Mladi boljše
vik" (1925. i 1928), pojedine b ro šu re i drugi p artijsk i m aterijali. Osim toga.
P a rtija je uspevala da neka svoja ilegalna izdanja štam pa u p riv atn im štam
p arijam a. I u jo š nekim m estim a bilo je m alih ručnih tehnika u kojim a su
um nožavani leci, proglasi i slični p a rtijsk i tekstovi.
49 Bilten CK KPJ, april 1926, 1, (čuva se u A-CK SKJ, Kl, 1926/15).

50 M. Palić, Radnički pokret u Vojvodini 1921—1929, str. 180—181.
51 Radnički pokret Hrvatskog primorja, Gorskog kotara i Istre, Rijeka, 1970,
str. 102—103.
189
Č etvrta glava
SADRŽAJ I ULOGA REVOLUCIONARNE ŠTAMPE
^ Veliki bro j radničke periodike; bogatstvo i raznovrsnost tem atike;

složenost i nedovoljna proučenost radničkog pokreta, osobito frak cijsk ih su
koba uslovili su da u ovom delu ra d a analiziram o osnovne i najčešće tem e
p o sto jan ijih listova, časopisa i biltena, u prvom redu onih koji su bili n a j
zn ačajniji za razvoj i delovanje revolucionarnog radničkog po k reta. N astojali
sm o da prikažem o značaj štam pe u stvaranju, idejnoj i organizacionoj iz
g rad n ji P artije i radničkog p o k reta, kao i njenu m obilizatorsku, organiza-
to rsk u i vaspitno-obrazovnu ulogu. R adi boljeg sagledavanja sadržine i ulo
ge štam p e govorili smo i o njenoj fizionom iji, uređivanju i izvorim a inform a
cija, kao i o m eram a preduzim anim od rukovodstva radničkog p o k re ta u ci
lju p o b o ljšan ja njenog kvaliteta i funkcionalnosti.
I LISTOVI LEGALNOG PERIODA (1918—1920)
1. FIZIONOM IJA I UREĐIVANJE LISTOVA I IZVORI INFORMACIJA
Po svom sadržaju, svi p a rtijsk i listovi su bili političkog k arak tera . Oni
nisu im ali k a ra k te r inform ativnih novina, a jo š m anje zabavnih periodičnih
p u b likacija. Većina glasila KPJ istovrem eno su bili politički organi revolu
cio n arn ih sindikata. N ekoliko listova bilo je nam enjeno određenom sloju
ili u zrastu rad n ištv a i seljaštva: „Crvena zastava” — organ SKOJ-a, „Jedna
k o st” — n am en jen ženam a-radnicam a, „K om unističko selo” specijalno u re
đivano za seljaštvo, dečji list „B udućnost”. Dva lista su istovrem eno bili na-
m en jen a i rad n ištv u i seljaštvu („N arodna volja”, „N arodni glas”), dva su
bila satiričko-hum oristička („Crveni sm eh” i „T rnje”), dva na jezicim a n a
ro d n o sti („K ozakarat” na m ađarskom i „Socijalistička zo ra” n a turskom
jeziku).
R adnički listovi su im ali stalne i povrem ene rubrike. Nazivi ru b rik a kod
većine listova bili su isti ili slični, što je, s jedne strane, bilo posledica n ji
hovog sličnog sad ržaja i cilja, a s druge, zato što su se ugledali je d n i n a druge.
191
Lokalnim listovim a uzori su bili centralni i p o k ra jin sk i p artijsk i i sindikalni
organi.
U ovom p eriodu K PJ je im ala dva dnevna lista sa dugom tradicijom : be
ogradske „R adničke novine" i sarajevski „Glas slobode". Oni su bili i sad r
žajno n ajb o g atiji i sa najvećim brojem ru b rik a. „R adničke novine" su osim
obaveznog uvodnika im ale rubrike: Iz P artije, Iz dana u dan, Politički p re
gled, M eđunarodni socijalistički pregled (Internacionalni pregled), S indikal
ni pregled, V esti i telegram i, Dopisi iz u n u trašn jo sti, Zborovi i konferencije,
Na brzu ru ku, Zrnca, Listak, K om unalni pregled, D obrovoljni prilozi, Oglasi
i dr. Sem toga, bilo je i povrem enih ru b rik a , kao što su, na prim er, P okret u
Vojvodini i P red p a rtijsk i kongres. D ruga povrem ena ru b rik a uvedena je u
vrem e p rip re m a za Drugi kongres, u m a rtu 1920. Posle obustavljenja zbog
generalnog š tra jk a železničara u aprilu, obnovljena je u m aju 1920. T ada je
uveden i specijalni nedeljni dodatak, koji je neposredno pred V ukovarski
kongres štam p an svakog dana i u n jem u su objavljeni izveštaji centralnog i
p o k rajin sk ih rukovodstava. U izuzetnim p rilik am a specijalni dodatak je uvo
đen i kasnije. Takav je slučaj bio sa b ro jem od 7. novem bra 1920, koji je p o
svećen trogodišnjici ok to b arsk e revolucije. U n jem u su, pored ostalog, ob
javljeni odlom ci iz Lenjinovog dela Država i revolucija.
„Glas slobode" je im ao stalne ru b rik e: Politički pregled, Sindikalni p re
gled (Strokovne vijesti), Dnevne vijesti, Dom aće vijesti, S ocijalna politika,
Iz P artije In ternacionalni pregled i druge. Povrem ene ru b rik e su bile: Iz
Rusije, Za m ir sa Sovjetskom R usijom , Na dohvat, K njiževni pregled, Listak,
Dnevna kronika, D obrovoljni prilozi, Oglasi i dr.
Ostali p a rtijsk i listovi, koji su izlazili uglavnom jed a n p u t nedeljno, im ali
su u staljen e rub rik e. „Nova istina" je im ala: Iz Internacionale, Sindikalni
pregled, Progoni, Iz naše u n u trašn je politike, Razno, Bilješke, V ijesti iz Ru
sije, Intern acionalni pregled, Za podporu Istine, Za fond Dnevnik, i druge;
„O slobođenje": Sindikalni pregled, V ijesti iz p o k ra jin e (P okrajinske vijesti),
G radske vijesti, O dasvud, Politički pregled, In ternacionalni pregled, Za fond
O slobođenja (Koliko ko može, P roleterska s v ije s t). . . ; „S ocijalistička zora":
Politički pregled, Sindikalni pregled, P artijsk i život (Iz Partije), Zborovi i
konferencije, Vesti, Dopisi, Telegram i, N a brzu ru k u , Zrnca, D obrovoljni
p rilo z i. . . ; „R adnički list": Politički pregled, Dnevne vesti, Internacionalni
pregled, Razno, Dopisi, Na brzu ruku, S indikalni pregled, Dobrovoljni prilo
zi (Crvena kontribucija), Poučno-zabavni deo, P odlistak, Oglasi i . . . ; „Rdeči
p rap o r": Politični pregled, K ultura, T edenski pregled, G ibanje p ro leta rija ta ,
M ladinski vestnik, Iz S tranke, Iz kom unistične Slovenije, Dopisi, S trokovni
pregled, Razne novice, Zadnje novice, M ednarodne n o v ic e . . . , „Novi svijet":
Politički pregled, Iz P artije, Sindikalni pregled, Internacionalni pregled, Po
litičke bilješke, Naši dopisi, Dobrovoljni prilozi (Za podp o ru Novog svijeta),
Nove knjige, i druge.
O m ladinska „Crvena zastava” nije im ala tako b ro jn e i u staljene rub rik e,
ali ih je nekoliko bilo zastupljeno i u n jo j: Iz pok reta, M eđunarodni pregled
(Intern acio nalni pregled), L istak ili F eljton i dr.
Lokalni listovi im ali su veom a slične ru b rik e kao i pokrajinski, ali i
neke specifične. U ovim a su donošene lokalne vesti ili su bile nam enjene
posebnoj čitalačkoj publici. „N arodna v o lja” je, na prim er, pored ostalih
im ala i ru b rik u K orisna zrnca za seljački narod. N jena ru b rik a Iz cijelog
svijeta bila je u stvari isto što i M eđunarodni pregled. „R adnička stra ž a ” je
im ala i ru b rik u Iz naše organizacije, „P ro leta rac” D ruštvene vijesti, „R ad
nička rije č ” O m ladinski pokret, S neba u reb ra, R adnički šp o rt itd.
Oglase i reklam e donosila je većina rad n ičk ih listova, ali na relativno
m alom p ro sto ru . Oni su, razum ljivo, bili klasno obojeni: nisu preporučivana
buržoaska preduzeća i njihovi proizvodi, pozorišne i bioskopske predstave,
balovi i slične zabave, već sitne zanatlijske radionice, lokali, radničke zabave
i koncerti rad n ičk ih kulturno-um etničkih društava. Slično je bilo sa štam -
.i
192
pom i knjigam a. Preporučivani su, uglavnom , listovi i knjige koje je izdavala
P artija, kao i socijalna i druga n ap red n a literatu ra.
Ilu strac ije u radničkoj štam pi su bile retke, je r su poskupljivale štam
panje. Jedino su dosta ilu stracija im ali satirični listovi „Crveni sm eh” i
nOJIHTHHKH nPEDIEfl
r ^ a £ id M M m £ .
[P A D A H U et hm kako Mfc < ~ r?tc?jy 3* yj f » '» C T K < < I < V
U PSEH U CM EX B .v ia .iii c m * « M e .ic .t c n a o t . i n c r p f iH a . f l o j c u i m u f i p o j C T a jr 1 .in M .ip . O p ern^ u«: 4 .m » a M K<" 'r

T poH K C H R O , 4 S a « H * p a r o a i u m r . — P y « o n « e e ■ u p r t * « c j i * t h : y r c a H W O T * jr H p m ’ M nr C n r t a , C o n n j a m e r n i K a ta » n ^
— A v o M a m ia K op ecnoiiA C H U M ja »t> y 3 * * a c c y n f ia n p . — { ? .i3 c h » i- H k .ih ' l v i o m l '
r m i .i i n t c i H 'i n m r a u n J P 1 !*
ii» i r*n rH a v d c i b i k : f lo a r o M O P u o m K. M a x c » a * i e u 3-
Političke karikature u humorističkom listu „Crveni smeh”.

193
„T rn je”, što je i p rirodno za takvu v rstu publikacija. „Crveni sm eh ” je do
nosio b ro jn e političke karikature, ali nije im ao nazive ru b rik a izuzev na po-
slednjoj stra n i — Politički pregled, koja je bila ispunjena k arik atu ram a. Ovaj
list objavljivao je i dosta satiričnih napisa u stihovim a („Početak bune na
k o m u n iste”), aforizam a i sličnih priloga. „T rn je” se bavilo uglavnom satiro m
i h um orom o lokalnim problem im a.
Svi rad n ički listovi redovno su im ali uvodnike, koji su po pravilu bili
posvećeni tre n u tn o najak tu eln ijem događaju. Tem e uvodnika su bile iz ži
vota rad n ičk e klase u zem lji i svetu, kao i drugi događaji od in teresa za ra d
nički p o k ret. N jihovi au to ri n astojali su da zauzm u načelan stav p rem a od
ređenom p roblem u ili događaju, pojavi ili procesu u skladu sa p artijsk im
program om . Svi uvodnici nisu bili pod jed n ak o dobri. Bilo je i onih koji su
više prigodni napisi nego uvodnici u pravom sm islu reči. Ali, p rim etn a je
težnja da se donesu dobri uvodnici povodom značajnih događaja: u jed in je
n je jugoslovenskog radničkog pokreta, Drugog kongresa KPJ, proslava go
dišnjica O ktobra, Prvog m aja, pobeda na izborim a itd.
Na p rim er, „R adničke novine” su posle u speha KPJ na opštinskim izbo
rim a, avgusta 1920, štam pane svečanom crvenom bojom , a donele su uvod
nik pod naslovom „T rijum f kom unizm a u S rb iji i M akedoniji”.* Slično je
p ostupio „Glas slobode” posle p arla m en tarn ih izbora, kada je objavio uvod
nik „T riju m f kom unizm a u S rbiji, D alm aciji i M akedoniji”.2
Uvodnike su najčešće pisali članovi re d ak cija i članovi p a rtijsk ih ru k o
vodstava, k oji su istovrem eno bili i poznati publicisti i dobri poznavaoci
teo rije i p ra k se KPJ. Oni su na taj način prenosili svoja znanja i iskustva
na p a rtijsk o članstvo i sim patizere kom unističkog pokreta. Pojedini uvod
nici bili su na zavidnom teorijskom nivou, a i pojedini članci.
Lokalni listovi su važnije uvodnike prenosili iz centralnih p a rtijsk ih o r
gana, posebno iz „R adničkih novina”. P raksa p reuzim anja uvodnika i člana
ka bila je u sta lje n a u p artijsk o j štam pi. To nisu činili sam o m anji listovi,
nego i p o k ra jin sk a glasila, a pojedine članke preuzim ao je i cen traln i p a r
tijsk i organ „R adničke novine” iz lokalnih listova.
V rem enski gledano, revolucionarna rad n ičk a štam pa negovala je gotovo
sve vrste novinarskih žanrova, počev od uvodnika i teorijskih članaka, p re
ko iscrp n ijih izveštaja i analiza, feljtona i rep o rtaža do kraćih vesti, dopisa,
prikaza, lium orističko-satiričnih napisa, aforizam a itd.
Izvori inform acija radničke štam pe bile su vesti dobijene od agencije
„Avala”, ko ja je osnovana početkom 1919. u B eogradu sa ciljem da daje ve
sti iz sveta dom aćoj štam pi a istovrem eno da prenosi inform acije iz jugo
slovenske štam pe inostranoj štam pi. Vesti su preuzim ane i iz in o stran e i do
m aće štam pe, kako radničke tako i građanske. U staljena je bila i praksa
m eđusobne razm ene inform acija izm eđu re d ak cija radničkih listova. Zna
ča jn iji listovi su im ali dopisnike u većim in d u strijsk im i ru d arsk im cen tri
m a i m estim a. Pojedine vesti iz m eđunarodnog radničkog pokreta stizale su
ilegalno u zem lju, uglavnom o Sovjetskoj R usiji, i zbog cenzure objavljivane
u skraćenoj ili m odif i kovanoj verziji.
Pisci članaka i priloga bili su uglavnom članovi p artijsk ih i sindikalnih
rukovodstva, članovi redakcija, obrazovaniji i vični peru članovi P artije.
Dopisnici su najčešće bili članovi m esnih i sindikalnih rukovodstava, a bilo
je i rad n ik a dopisnika. Članci inostranih au to ra, najčešće istak n u tih ličnosti
m eđunarodnog radničkog pokreta, uglavnom su prenošeni iz stran e kom u
nističke štam pe (sovjetske, nem ačke, au strijsk e), dok specijalno pisanih za
jugoslovensku kom unističku štam pu nije bilo ili nam a nisu poznati. Većina
članaka u štam pi objavljivana je anonim no ili pod pseudonim om , tako da ih
je danas teško autorizovati.
1 PaAHHHKe HOBHHe, 24. VIII 1920, 201.

2 Glas slobode, 29. XI 1920, 260.
194
Iako je n asto jala da bude što p o tp u n ije obaveštena o svem u što se ticalo
radničkog p o k reta, štam pa nije uvek uspevala u tom e. C entralno p artijsk o
rukovodstvo nije uvek im alo precizne podatke o radničkom p o k re tu u po
k rajin am a. To je naročito bilo vidno u izveštajim a za V ukovarski kongres,
i to u vezi sa tiražim a p artijsk e štam pe. S druge strane, nedovoljna obave-
šten o st p o ticala je i otud što u svim krajevim a zem lje nije bilo dopisnika
a i zbog njihove nedovoljne kvalifikovanosti za pisanje dobrih i iscrpnih iz
v eštaja i vesti. Isto tako, štam p a nije uvek bila dovoljno približena radnici
m a, a objavljivano je m alo i rad n ičk ih dopisa, i to ne sam o zato što ih nije
bilo dovoljno, već i stoga što je štam p a bila više ok ren u ta — a n a to su je
i događaji prim oravali — tekućim aktuelnim p artijsk im i drugim političkim
problem im a. Dakle, iako je u štam pi pisano za p ro leta rija t i u njegovom
Velika pobjeda komunista u Split

A * k o M H H i.il . k»aa. It* .
• .......- • ?. •»» ■'•»< kum. <2*.
KmiralaU
*0, A' i . . .
l*k* j*
C rrone pobjede ■
bu/to«J> u»rU puoo rmkrg« uo6 obora protif koauatoU
svim Mm m a o * * * !• * P*
w r* » ta NM k oo u to O m * . k o k * m i d f u u u U » < i* U « m ,i >u i w » < i » r» 4 w <n w 4 k
Uvodnici u komunističkoj štampi o pobedi komunista na opštinskim

i parlam entarnim izborima 1920.
195
in teresu, ona je povrem eno više odražavala stan je u p artijsk o m rukovodstvu,
nego u bazi radničkog pokreta.
U vrem e predizborne agitacije, n a p rim er, za opštinske izbore u Srbiji
i M akedoniji (avgusta 1920), „R adničke novine” su tim e toliko bile zauzete
da su bro jni dopisi organizacija i pojedinaca ostali neobjavljeni. One su u
b ro ju od 23. avgusta 1920. saopštile da će ubuduće red ak cija n a sto ja ti da
otkloni m nogobrojne teškoće i da će uskoro m oći da udovolji svim svojim
zadacim a. M eđutim , ubrzo je usledila predizborna k am panja za p arla m en tar
ne izbore, pa je i tom prilikom objavljivan m anji broj radničkih dopisa.
Nivo članaka i priloga, uređivanja, stil i jezik nisu bili p odjednaki u
svim listovim a, je r ni kadrovske m ogućnosti nisu bile iste. R anije sm o već
govorili da su pojedini lokalni listovi posle V ukovarskog kongresa, pored
ostalog, i zbog slabosti u u ređivanju prekinuli izlaženje, a k rajem 1920. go
dine predviđalo se radikalno sm anjivanje njihovog b ro ja, što je sprečila Ob
znana. P a rtija se u ovom relativno k ratk o m vrem enskom razdoblju uglav
nom konsolidovala i rešila niz problem a vezanih za štam pu, tako da se mog
lo očekivati i znatno poboljšanje kvaliteta kod većine listova.
KPJ se posebno, izuzev u slučajevim a oko polem ike i obračuna sa cen
tristim a, n ije bavila analizom i k ritikom sadržaja štam pe je r je Rezolucija
0 štam pi, usvojena na K ongresu u jed in jen ja, uglavnom dala sm ernice za pi
sanje štampe., a pošto je P a rtija bila zaokupljena drugim tekućim proble
m im a, nije dospevala da kritičk i analizira štam pu. Ipak, p itan je izdavačke
d elatn o sti više je p u ta bilo tem a p a rtijsk ih forum a, a bilo je i kritika. Me
đutim , nije uvek konkretno ukazivano na određene listove, na njihov sadržaj
1 način uređivanja. Jedino je u izveštaju K om interni od 7. ju la 1920. Filip
Filipović kritikovao „R adničke novine” što su se previše bavile problem im a
iz S rbije, dodajući da je rukovodstvo P artije tek u poslednje vrem e n astojalo
da one p o stan u centralni p a rtijsk i organ. Za splitsko „O slobođenje” rečeno
je da izlazi u „duhovnoj atm o sferi” italijan sk e p artije.3
R ukovodstvo SKOJ-a je na Prvom kongresu kritikovalo svoj organ „Crve
n u zastav u ” zbog prevelikog b ro ja teo retsk ih članaka, a slabe obrade p ra k tič
nih p itan ja. Tom prilikom je predložen i usvojen plan lista, odnosno ru b ri
ka koje bi ubuduće trebalo da on sadrži: političku (teorijski deo), ekonom
sku, m eđ u n arodni pregled, zabavno-poučnu i beleške.4
2. Š IR E N JE I SPROVOĐENJE IDEJA O ORGANIZACIONOJ IZGRADNJI KPJ

I GLAVNI PRAVCI PARTIJSKE AKTIVNOSTI
U perio du do stv ara n ja jedinstvene revolucionarne radničke p a rtije

(SRPJ-k), b o rb a protiv m inisterijalizm a u radničkom p o k retu i za njegovo
ujed in jen je na revolucionarnim osnovam a bila je jed an od najvažnijih za
d atak a i tem a štam pe. Pored stava p rem a oktobarskoj revoluciji, na ovim
p itan jim a se i definitivno diferencirao radnički p o k ret i njegova glasila.
N eposredno po stv ara n ju K raljevine SHS, „Glas slobode” je već 9. de
cem bra 1918. doneo izjavu vodstva SDS BiH pod naslovom „Jugoslovensko
socijalističko u jed in jen je” u kojoj je postavljen i uslov „da u jed in jen i ju-
goslovenskr socijalistički radnički p o k re t bude strogo socijalističko-m arksi
stičk i”. Isti list je nešto kasnije u uvodniku „Na velika d ela” isticao da kao
i svi socijalistički pokreti u svetu i jugoslovenski socijalistički p o k re t m ora
d a se sp rem a za velika dela, a da bi to postigao on tre b a da „iz svoje sredine
očisti sve socijalpatriotske, nesolidne i štreb ersk e elem ente”, da uspostavi
k o n tak te sa cim ervaldskim p a rtija m a i da bude s n jim a u tesnoj vezi, „da
3 A-CK SKJ, Kl, 1920/10, F. Filipović — I. Milkiću za Komunističku internacio

nalu.
4 Crvena zastava, 1. VII 1920, 14.
196
p o stan e čestica velike svjetske cim ervaldske p artije, koja će voditi svjet
sk u socijalnu revoluciju. U tom grandioznom radu, jugoslovenski proleta
rija t biće svakodnevno podstican dnevnikom , „Glasom slobode”, čiji je ovo
prvi b ro j”.5
U ovo vrem e objavljen je veom a iscrpan i originalan ra d Živka Jovano-
vića, značajan za upoznavanje suštine i istorijskog značaja ok to b arsk e revo
lucije, pod naslovom „Boljševizam i boljševici” u serji članaka u „R adnič
kim novinam a” i nekim drugim radničkim listovim a.6 V rednost ovoga rada
nije sam o u tom e što su u n jem u afirm ativno prikazani ciljevi i k arak ter
p ro lete rsk e revolucije u R usiji i pozitivno ocenjeni boljševici i njihovi sta
vovi p rem a dem okratiji, slobodi, ra tu i kulturi, nego i zato što je u njem u
ukazano na neophodnost revolucionarnog društvenog p re o b raž aja i u Jugo
slaviji s obzirom da i u njoj p o sto je uslovi za to. Ističući da m nogi sm atra
ju da za revoluciju nem a uslova, Ž. Jovanović je pisao: „P red tim strahovi
tim rask ršćem stoje dva p u ta i sam o jed n a dilem a. Ili postepene reform e
pod ovim poretkom stvari ili revolucija i potom korenite refo rm e za izmenu
društvenog stro ja iz osnova. Ničeg trećeg nem a i ne može biti. Život ne čeka,
o p red eiiti se m oram o odm ah.” R azum e se, au to r se zalagao za druî put,
tj. za revoluciju, je r „sve ostalo je laž, obm anjivanje i sebe i drugih, uza
ludno rasip an je energije”.7
Većina akcija za u jed in jen je radničkog po k reta vođena je preko štam pe.
U njoj su objavljeni izveštaji i dokum enti sa zaključnih kongresa socijalde
m o k ratsk ih stran a k a jugoslovenskih zem alja, a upućen je i poziv za ujedi
n je n je sa naznačenim dnevnim radom Osnivačkog kongresa. „R adničke no
vine” donele su poziv 27. fe b ru ara 1919, a ponovile ga 3. i 19. m a rta iste go
dine. T ada su objavljeni i n ac rti dokum enata buduće jedinstvene p artije.
Posle K ongresa u jed in jen ja u radničkim listovim a publikovana su usvojena
d o k u m en ta5 i zapisnici, m ada dosta skraćeni cenzurom . Tim e je o ovom is-
torijsk o m događaju ne sam o inform isan p ro leta rija t, već su date i smer-
nice za d alji razvoj radničkog pokreta.
P artijsk a štam pa je u idejnoj i organizacionoj izgradnji P a rtije bila n a j
zn ačajn ije sredstvo. P osredstvom n je su u prvoj polovini 1920. vršene p ri
p rem e za Drugi kongres, koje su p rotekle u znaku ob raču n a sa centristič
kim krilom u P artiji. Stoga je ova problem atika u štam p i zauzela vidno
m esto.
D iskusija p red V ukovarski kongres KPJ počela je u štam p i u m artu
1920, ali je u ap rilu bila p re k in u ta zbog generalnog štra jk a železničara, da
bi se u m aju ponovo razb u k tala i tra ja la sve do početka kongresa (20. ju n a
1920). U ovom p eriodu oko p ita n ja strateg ije i tak tik e P a rtije konfrontirala
su se uglavnom dva gledišta. N a jednoj stran i bili su refo rm isti, tzv. cen
tris ti ili centi um aši, koji su sam o na rečim a bili za revoluciju i revolucio
n a rn a sred stv a borbe. Oni su svoja oportu n ističk a sh v atan ja p rikrivali re-
5 Glas slobode, 2. 1 1919, 1.

« PaAHHM Ke HOBHHe, 28. XII 1918 (10. I. 1919) — 8. (21) I 1919, 24—27, 2, 3, 7. i
8; Radničke novine (Split), 15. I — 15. III 1919, 11—13, 15; Glas slobode, 27. I — 5.
II 1919, 20—28, — Ovaj rad objavljen je anonimno, kao i u štampi, u Sarajevu u
aprilu 1919. u izdanju Bosanske pošte i kao posebna brošura pod istoimenim na
slovom u 10.000 prim eraka (Glas slobode, 10. IV 1919, 82).
7 PaAHHHKe HOBHHe, 8 (21). I 1919, 8.
8 „PaA H H H K e HOBHHe” su zbog cenzure tek tokom jula 1919. objavile dokumenta
Kongresa ujedinjenja, i to: prvo, „Podlogu za ujedinjenje jugoslovenskih socijalde
m okratskih stranaka u Socijalističku radničku partiju Jugoslavije (komunista), koja
je prim ljena na Kongresu od 21, 22. i 23. aprila 1919. godine u Beogradu” (8. juli
1919. br. 160), dan kasnije „Politički akcioni program SRPJ(k)”, zatim „Statut
SRPJ(k)” u br. 162 od 10. jula 1919, a tri dana potom objavljen je „Statut žena so
cijalista (komunista)”, u br. 165 od 13. jula 1919. Rezolucija „Organizacija partijske
štam pe” objavljena je 16. jula 1919. u br. 167, a dan kasnije „Rezolucija o agrarnom
p itanju”. Godinu dana nakon održavanja Kongresa, njegova dokumenta su objav
ljena u posebnoj brošuri pod naslovom Odsiyice Kompeca yjeduhbehba CPIJJ(k ).
197
Spoj 44. Beorpaa, MeropTaK 27. 4>c6pyapa 1919. roa.
H.VIA3R CBAKil .1AM;

VPILIHIIIIITBO M
V II A I
BPOJ
ri p f. t n ;i a t
O P rA H C O U H JA J 1HE HEM OKPATMJE
»>e naânKC,,onaa Gh Gaiiace nc- y6,
THiiH Gh.io, aa ce y hc.ihkhm na,
BapoiuKHM ueiiTpnMa H3o6ujiyie y i
ca aođpnM CTaHuBHMa, tc aa h u - 3G1
n p m ta jy h u noBcpcHH joj MaHaaT ynpaBa C pncne Comijamie k o BHiue He Mopa CTaHOBaTH y
HeMOK-pnTiije caaiiBa 3a aaHe 20, 21 u 22 anpn/ia t . r. y CnaBOHCKOM liy M C 3 H w a !
Bno.iy Koiirpec cbiix jyrocôBe» ckiix counjaviaeMOKpaTa y un^>y
A.nn, Kaa H a u ia Cyp>K0a3iija uy
painB’iba JyrooioBeHCKc Comija/raeMOKpaTCKe HapTHje. se.
ja a H K y je 3a pycK O M 6 y p iK o a 3 H-
3HajyliH aa orpoMHa BohiiHa comijaMCMOKpaTCKor npo.neTa-
jo M u jto je O Tepana y h y M C 3e.
110
pnjaTa v c uh Ma jvroaioBeHCKHM 3eM/baMa d o jn Ha r;ieaHUJTy neno- H3
OH3 3a6opaB.,b3 aa mije ja.iHKo-
{inp.Tjiiue K.iacne 6op6c. ynpaBa CpncKe CouHja.iHe AeMOKpanije
aa.ia Kaa cy m u . i h o h i i Pyca c t o - Su
noanBs na Konrpec caMO one napinje, napTHCKe opraHii33UHje n ae-
TM nana r o a n iia M opaaH y hyM e-
.1>(
.10HC napTiicKHJC opratiH3amija Koje ce oapeKy MHnncTepnjaînMa u Ml
3 H M 3 nponaaaTH h i m - M i i p a m 11
koje cy roTOBe aa Boae oa<iy‘JHy. HeKOMnpoMiicny K/iacny 6up6y. 6p
aa n p e M a n o T i i i u T e n n i i a i m c y r o -
Ha k o iirp ec Mory • ao h ii Kao nynonpaBHii j'saciiHun : 1. TJiaoim
cnoaapehe K . i a c e iiM a a e o 6 3 i i p a Ka
OjCopn ria p m ja ii nnaiic»iCKe KonTpo/ie. 2. napniCKH n o d a n n u n ; nc
im y H H T a ib V CT 3 H O B 3 , Kao m i
3. iio jeaan vpeamiK CBanor c 0 Unja;iaeM0 KpaTCK0 r aiiCTa ; 4 .y n p aB e ne
y a p y ro M kom c n o r . ie a y .
l>aniinx Paa*HimKH.x C a B e 3 a 5. flo jeaan aeêraT 3a caaKy cim an-
O a iiauie ce 6ypiKoa3Hje mije
nf
Ka.iHy nempa<iy. M iaoiam m ii cniiaHKa^nnx neiiTpana H3 pa3HHX no- na
Kpajiuia luaG pahe y E p o ay H3Miljy ce6e no jeanor aeîcrara koju m om o hm o>ieKiiBaTii aa HMa epua an
he na riapuicKOM K onrpecy npccTaBâTH Ty uenTpa.iv ; 6. H3ac.ia- npeMa pycK<’M npo.ierapHjaTy,"Kaa ro
iiiiiiii napTHCKHx opranH3aiuija iiflii aeviOBa opraiiH 3 au>ija. O p ran u - ra Hewa mi npeMa cpiiCKOMo: u
OHa je. Kao neraa pycK.i 6yp>K0* nf
3amije j o 5 0 H.iaiiOBa uia;by jeaHora ae/ieraTa, a npeKO Tora đpoja nc
no jeanora ae.ieraTa Ha CBaKHX nyimx 5 0 «waiiOBa. aanja cBoj npo.ieTapiijar. ca6ii.ia
UpiiBpeMeHJi ancBiiM pea ob3kob j e : cpncKH npo.ieTapnjaT y hyMC3e,
1. Oraapaibe Koiirpeca oa ynpaBe CounjaâeMOKpaTCKC Op- y KojiiMa iio.iaKO a.m cacBitM cn-
ranii3qmije y b p o a y ; rypno uponaaa 11 H3yMiipe
2. OciiHBajbe JyrooioBencKe CounjaâeMOKpaTCKe flapriijc — To ce iiajGo/be b h jh c a ) . lip o -
ai»>‘ <3-p Heae.i>Ki> K o u ia n n n ; .icrap/ijar je ca5;ijen y iiajCTpatu-
3. PeiuaB aibc o craTyTy ll a p in j e Hiije craiioBc: B.ia>Kiie, MpaiHe,
4. H 3 6 o p y n p a B e H a p in je . Tečne, yjBponauihene 3J npcMe
5. ripeflao3H. paTa, a upu tom npeKO c h .ik c
rio3iinajy ce JyrocnoBencKe Counji/iaeMoKpiTCKe Opran;i3aun- Mcpe naiipeno. CKyne.
je aa ii3 afjepy aeîeraTe n cupeMe cbciitv npeanure 3 a K onrpec,
Koje »am TpcCa ynyTHTii iiajaa.i>e na 15 aana upea KoHrpec. Cbm jy-
rocaoBeiiCKii comija.iacMOKpaTCKii -.iiictobh M)<ie ceaa uB3j iio3hb
HHiue iiyia oauiT3Mnajy. Hhko iie«a ne oieK yje napOHHTH* iu>3iiBa,
KP je ono oniuTM iio3HB 3a cbc. Om je vnpaiu^H cbiim3 opraanaa-
unjaua r,cj o63i»pa na napoanocr. HnocTpaun apyroan. Cimo aa
»Cfle iuit ue >Kt.ie ocTaTt« y Harnoj apjKamioj 3ajeatnmi no3B3H*
cy onim im Konrpcc.
O p ram u am ije čame Tpe6a aa ce nocrapajy aa TpouiKOBO ae- Mory Ha tom ? no.t>y nocrnh 6 ap
flcraia. Ha*ia 11 opram iaauiijn y l>poay 6âroBpeMe«o jamiTM 6poj K3KB3 y 6 A a x c e n > a : Mowe ce aohn
ac.ici.ua. lki.M noaiiTH pa4yna h o cjw6oct»i 4)iiiiaHCiiCKHX cpecraBa a o K O flH K O T O ii:i K O n O B O .T iH H jH X
11 u <>CKyaHiii< MccTa y lipoay. J CTanoBa h yMepeHHiHi nena. Ha
ynpaBa CpflCM« C0uwjaji«eM0HpncH« naptujt. npnuep. aanac y B ebrpaay ce
MoiKe cMecra H3aecTH ae^n*<HHNo
nmmm c im u M n o t e 3rpaae. Koje cy

paniije aiyiKHM 3a paaite. — a
tc p.iflibc cy caa, y mobom npn- OpsTiBhj«!8§.pea«
nac r>ypiKpatnja c yi«ac3Ba-
''*C“ jif’CiipimaBa: kbko cy ce y BpeAHoM peaoiMy. Kao >iiniiuii<e J1«roc«raH r*n*p*^MM turpajic
oOycrauAcne, — mKofje cy npe*
THOpCHO y CT3HOBC. TaKO ce a o ;
\r 0 1 n o k<v u-m n iufit AH
Poziv za Kongres ujedinjenja sa privremenim dnevnim redom, objavljen

u „Radničkim novinama" 27. februara 1919.
198
volucionarnom frazeologijom , a u istin u se zalagali da se ostane na pozici
jam a K ongresa u jed in jen ja, tj. odbacivali su revolucionarni program i revo
lucionarna sredstva borbe. Na drugoj stran i su se nalazili revolucionarno
o rijen tisan i članovi P artije, kom unisti, koji su tražili da P a rtija bude ko
m u n ističk a i re čju i delom . Oni su bili za novi, revolucionarni program i
sta tu t P a rtije i za prom enu njenog im ena u K om unističku p a rtiju Jugo
slavije.
Glavna polem ika vođena je na stran icam a „R adničkih novina” i „Glasa
slobode”. C entrističke pozicije zastupao je veliki broj teo retsk i dobro pri-
p rip rem ljen ih i u ticajn ih lju d i u radničkom pokretu, kao što su bili: Živko
Topalović, M ilorad Belić, Vlado O stojić, Dragiša Lapčević, b ra ća Jakšići, Mijo
Radošević, Josip Ovčariček, V ladim ir B ornem isa, R udolf Golouh i drugi.
Na stran i k om unista u diskusiji su učestvovali i doprineli pobedi ko
m unističke o rijen tacije u P artiji Filip Filipović, Sim a M arković, R ajko
Jovanović, M oša Pijade, Đ uro Cvijić, Živko Jovanović i drugi. N jihov glavni
polem ičar je bio Živko Jovanović. On je svojom vatrenom i svim a razum lji
vom i sugestivnom rečju, a uz to dobro teoretski zasnovanom i tem eljno
dokum entovanom , opovrgao argum ente centrista, te se većina rad n ištv a iz
jasn ila za kom unističku o rijen tac iju P artije. R aspoloženje p artijsk o g član
stva n ajb o lje k arak terišu reči Ž. Jovanovića u članku „K om unisti i centru-
m aši” : „M eđu p ro leta rija to m nem a rascepa; im a sam o neprečišćenih poj
m ova o načinim a na koje tre b a voditi b o rb u za k oju su svi i o stv ariti ciljeve
u k o jim a je sav p ro le ta rija t jednodušan. M eđu funkcionerim a, pak, im a raz
nih m išljen ja o tim načelim a. Oni su dužni da ta m išljen ja javno iznesu.”'*
Z ahvaljujući tom e što su kom unisti dobro vodili polem iku, cen tristi su na
V ukovarskom kongresu ostali u m anjini, a posle K ongresa su po tisn u ti sa
rukovodećih p artijsk ih položaja i iz red ak cija listova.
O cenjujući diskusiju pred V ukovarski kongres Filip Filipović u pome-
n utom izveštaju K om interni (7. ju la 1920) kaže: „Proces duhovnog previra
n ja i p rečišćavanja pojm ova traja će bez sum nje još neko vrem e, tim pre
što sm o se mi do sada po uobičajenoj balkanskoj navici kolebali: tre b a li
javno d iskutovati o svim spornim p itan jim a program a i tak tik e i zato smo
vrlo kasno, tako reći uoči K ongresa, počeli diskusiju u novinam a po p ita
n jim a koja su postavljena na dnevni red K ongresa. Za nas ovde to je bila
novost i zato ova disk u sija nije dala očekivane rezultate. Ovo nas je još
jed n o m očigledno uverilo da ne sm em o ubuduće biti bez teoretskog časopisa
i da tre b a u još jačoj m eri ra s tu ra ti kom unističku lite ra tu ru , kako teo ret
sk u tako i agitacionu.”10
Osim p o m enute polem ike, neposredno p red Drugi kongres u štam pi su
objavljeni novi p ro je k t program a i s ta tu t KPJ, kao i izveštaji pokrajinskih
p a rtijsk ih rukovodstava. Posle K ongresa objavljeni su tokom ju la 1920. za
pisnici, a zatim S ta tu t i drugi dokum enti.
R evolucionarna štam pa je tokom ju la i avgusta 1920. odigrala značajnu
ulogu u b o rbi protiv re fo rm ista u H rvatskoj, koji nisu priznali odluke Vu
kovarskog kongresa, već su se otcepili od P artije i zadržali u svojim ru
kam a list „Novu istin u ”. P redvodnik u borbi protiv h rv a tsk ih c e n trista bila
je vukovarska „R adnička s tra ž a ”, a zatim novi p a rtijsk i organ „Novi sv ijet”,
koji je i p o k re n u t radi toga što je „Nova istin a ” ostala u ru k a m a centrista.
K rajem godine, u štam pi je vođena b o rb a protiv c e n trista u S rb iji i
Bosni i Hercegovini, koji su i posle V ukovarskog kongresa ostali u P artiji,
a u jesen 1920. su otvoreno istupali protiv p a rtijsk e politike.
Š tam p a je, osim značajne uloge u izgradnji P artije, odigrala isto tako
važnu ulogu u akcijam a za u jed in jen je sindikalnog pokreta, čiji je osnivački
kongres održan istovrem eno sa p artijsk im . Ona je objavila dokum enta sa
kongresa, a kasnije su posredstvom n je vršene prip rem e za drugi sindikalni
3. VI 1920, 133.
9 P a A H H H K e HOBHHe,
10 A-CK SKJ, Kl, 1920/10.
199
kongres. Um esto kongresa, u B eogradu je 27. i 28. ju n a 1920. održana sin
dikalna kon ferencija na kojoj je pored ostalog usvojena rezolucija „Solu
cija o u je d in je n ju ”, koja je takođe objavljena u štam pi. N jom je predviđeno
u jed in jen je sindikalnog po k reta na profesionalnoj centralističkoj osnovi. Ak
cije za sprovođenje u jed in jen ja sindikalnih saveza vođene su tokom druge
polovine 1920. takođe posredstvom štam pe.
Isto tako, štam p a je objavila zapisnik sa osnivačke konferencije SKOJ-a,
o k to b ra 1919, i izveštaje sa njegovog Prvog kongresa, ju n a 1920. godine. U o r
ganizacionoj i idejnoj izgradnji SKOJ-a im ao je nesum njivo značajnu ulogu
njegov organ „Crvena zastava”.
D om inantno m esto u štam pi je zauzim ala u n u ta rp a rtijsk a problem atika
i stavovi P artije prem a najh itn ijim p itan jim a delovanja radničkog pokreta.
K rajem 1919. u kom unističkoj štam pi vođena je diskusija o učešću P artije
u izborim a za predstavnička tela. T ada je sproveden i referendum m eđu
p artijsk im članstvom , koje je trebalo da se izjasni da li KPJ treb a da u č e
stvuje u opštinskim i parlam en tarn im izborim a. U diskusiji su se oform ila
uglavnom dva m išljenja. C entristi su se zalagali za bezuslovno učešće u svim
izborim a i p redstavničkim telim a, dok je većina kom unista sm atrala da u
izbore nc treb a ići po svaku cenu. Filip Filipović je pisao da p a rtijsk o član
stvo tre b a da se izjašnjava prem a ko n k retn im događajim a, je r „m etoda rada
zgodna za jed n u priliku može im ati reakcionarni značaj u drugim p rilik a
m a (...). Naš cilj ne treb a da bude o svajanje opština, niti ulazak u opštinske
uprave ,po svaku cenu (...). Dakle, u izbore treb a ići ali bez kom prom isa
(. • 0 ”11
Bilo je i m išljen ja da uopšte ne tre b a učestvovati u izborim a. P artijsk o
članstvo se izjasnilo za učešće u izborim a i predstavničkim telim a.
R adnička glasila su, dakle, bila političke trib in e u kojim a je ne sam o vo
đena d isk u sija i polem ika izm eđu vođa radničkog pokreta, već se preko njih
i članstvo P a rtije izjašnjavalo o n ajh itn ijim p itan jim a p artijsk e politike.
Pošto je im ala saglasnost svojih članova, P artija je, potom , angažovala
znatne snage u predizbornoj aktivnosti za opštinske izbore u H rvatskoj, Sla
voniji, D alm aciji i Crnoj Gori, m arta 1920. godine. Tu je štam pa takođe odi
grala važnu ulogu. Ona je donela niz članaka i objavila njihove rezultate.
Tokom avgusta 1920. preko štam pe je vođena predizborna agitacija za
o pštinske izbore u S rbiji i M akedoniji, a potom su objavljeni rezu ltati iz
bora. U jesen iste godine svi radnički listovi su aktivno učestvovali u agita
ciji za p arla m en tarn e izbore. Kako su organi vlasti svim sredstvim a n asto jali
da onem oguće KPJ u izbornoj agitaciji, n jen a štam pa ustala je p rotiv p o
k u šaja buržoazije da unesu razdor m eđu eksploatisane m ase po verskoj ili
nacionalnoj pripadnosti. „Novi svijet” je, na prim er, pisao da je šovinizam
strašn o zlo, „bilo hrvatski, bilo srpski, bilo slovenački”, da on znači odvla
čenje rad n ičk ih m asa od glavnih p ita n ja k o ja zadiru u njihove interese.
„Šovinizam u naro d u p o d jaru je buržoazija sam o zato da narodu sak rije is
tinu da n ep rija te lj njegov nije niti srpstvo niti hrvatstvo, nego h rv a tsk a i
srp sk a bu ržo azija.”12
Na drugoj stran i, bilo je članaka u kojim a je obelodanjivan te ro r nad
narodom p o jedinih krajeva. „S ocijalistička zo ra” je u članku „Šta je donela
i šta hoće n aša buržoazija” iznela da su u M akedoniji zadržani „isti odnosi
ropstva i jo š veća politička reak cija” i da je najveća razlika u tom e što na
ro d nije razum evao jezik ra n ijih tlačitelja i progonitelja, dok su sada „došli
ljudi, koji su takođe batinali, ubijali i hapsili, ali koji su (...) b a r razum evali
njihove reči i k rstili se sa tri p rsta um esto onih koji su k lan jali”.13
11 PaA H im K e h o b h h c , 20. XII 1919, 300.

12 Novi svijet, 21. XI 1920, 54.
13 HcTopujacu apxue na KT1M, t o m I, m . 2, C T p. 867—868.
200
U vrem e predizborne k am panje štam pa je znatno više p ro sto ra posve
tila selu i seljaštvu, što je bilo u skladu sa politikom KPJ, k o ja je, upravo
tada, zbog izbora više pažnje posvetila seljaštvu i zalagala se za savez sa
radnicim a. Radi što većeg u ticaja na selu, p o k ren u t je i list „K om unisti
čko selo” i izdate su neke brošure, koje su seljacim a deljene besplatno.
Posle p arla m en tarn ih izbora u štam pi su objavljeni rezu ltati izbora i više
članaka u kojim a je objašnjavano zbog čega je P artija uspela da dobije b ro j
ne glasove i 59 poslaničkih m andata.
P rem d a P artija, opterećena so cijaldem okratskim shvatanjem o ulozi se
ljaštv a u revolucionarnoj borbi, nije posvetila potreb n u p ažnju tom pitan ju ,
p a rtijs k a štam p a se njim bavila u prvoj polovini 1920. U m aju je objavljena
b ro šu ra Živka Jovanovića Selo i kom unizam , koja je p rethodno štam p an a u
seriji u „R adničkim novinam a”, pa u „O slobođenju” i „N arodnom glasu”. U
njoj je na p o p u laran način o b jašn jen cilj kom unista, da oni hoće „društvo
u kom e svi rad e i uživaju plodove svoga rada; u kom e nem a gospodara i ro
bova, b o gataša i sirom aha, vlasnika i podanika. Sav rad n i n aro d da bude i
proizvođač i gospodar proizvedenih d o b ara (.. .).”14
Što se tiče nacionalnog p itan ja, KPJ m u u ovom periodu n ije pridavala
značaja. S m atrala je da ono kao problem ne postoji. Uz to je vladalo m iš
ljen je da je važna sam o klasna borba, a da nacionalno p ita n je o tu p lju je
n jen u o štricu. R adnički p o k ret je pozdravio u jed in jen je jugoslovenskih ze
m alja kao d avnašnju težnju progresivnih snaga. P artija je osuđivala naciona
lizam i šovinizam i izražavala zab rin u to st za sudbinu jedinstvene Jugosla
vije. O tuda su i napisi bili usm ereni uglavnom u pravcu očuvanja jed in
stva zem lje. U kazujući na opasnost razjedinjavanja, koje su zagovarali neki
kap italističk i krugovi, „Glas slobode” je isticao: „Velika id eja nacionalnog
u jed in jen ja, čije oživo tvoren je znači kolosalan napredak p re m a onom e što
je do sad a bilo, nalazi se na ru b u p ro p a sti ( ...) .” Zbog toga p ro le ta rija t tre
ba tom e da se odupre ,,i da valu kontrarevolucije i reakcije suprostavi svo
ju rev o lucionarnu snagu”.15
3. BORBA PROTIV POLITIČKOG PORETKA
U n u trašn jem političkom i privrednom životu u zem lji revolucionarna

štam p a je posvetila dosta p ro sto ra. Ona je otvoreno i žestoko kritikovala
p o sto jeće stan je u K raljevini SHS. I pored cenzure, nisu b iran i blagi izrazi,
nap ro tiv , upo treb ljavani su veom a oštri: da je država b iro k ra tsk a , policijska,
reak cio n arn a, m ilitaristička, neorganizovana i slično. Istina, ovi izrazi su
često bili povod za cenzurisanje pojedinih članaka ili zab ran u brojeva.
P očetkom 1919. „Radničke novine” su u uvodniku isticale: „Prva odluka
Vlade, zavođenje 10.000 žandarm a u državi Srba, H rvata i Slovenaca, sva
kom iole trezvenom čoveku jasn o je nagoveštavalo kakav će novi režim
biti. I evo, m i se u tom e nism o prevarili. Uzmite sam o koju god hoćete gra
nu našeg današnjeg državnog života, pa ćete videti da se svuda nastav lja i
p rodužava život bivše A ustro-U garske.”16
Š tam p a je često u stajala p rotiv gušenja dem okratskih sloboda, zborova
i drugih jav n ih m anifestacija, slobode štam pe i dr. K ritikujući dezorganizo-
vanost države, ekonom sku a n a rh iju i finansijsko rasulo „R adničke novine”
su ukazivale: ,,U ovoj zem lji obećanih i napisanih sloboda, ispoveđanje ideja
se ugušuje, rad n ička štam pa se m am uza odvratnom cenzurom , politička ud
ru žen ja onih koji protiv haosa p ro te s tu ju ra stu ra ju se. I po što smo m i je
14 PaAHHMKe HOBHHe, 18. II 1920, 39.

15 Glas slobode, 4. III 1920, 47, Pogreb jedne ideje?
16 PaAHHHKe HOBHHe, 18. II 1919, 35, YMecxo CAoGoAe, 6aTHHe h xaruneH>a.
201
dini prin cip ijelni k ritičari i jedini nosioci organizovanog života, m i sm o ti
čije govore, čiju štam pu, čija u d ru žen ja tre b a onem ogućiti.”17
Sličnih članaka bilo je i u drugim radničkim listovim a, u kojim a je pro-
testovano zbog vladinih m era u perenih protiv radničkog pokreta. „Glas slo
bo d e” je pisao: „Jugoslovenska buržoazija je prvih dana p reuzim anja vlasti
pokazala svoju nesposobnost da organizuje i obnovi u p ro p ašten u zem lju,
jed in a n jen a sposobnost ispoljavala se u zavođenju reakcionarnih m era
p ro tiv radničkog pokreta, ali da će svojom neaktivnošću i nesposobnošću
zem lju baš potpuno up ro p astiti, u to ipak, nism o verovali, što sada na ža-
iost m oram o da konstatujem o.”18
Odnos režim a nad radničkim pok reto m nije bio isti u celoj zem lji. Vla
sti su osobito bile stroge p rem a radničkoj klasi u D alm aciji. „Novi sv ijet”
je pisao da je „cijela buržoaska šovinistička štam pa ud arila u h ajk u protiv
n aših drugova, da su „talijanski agenti” i da pom ažu d'A nnunzia ( . . . ) ”. I da
lje: „Pale su sve iluzije o buržoaskoj dem okraciji. Jugoslavija se sve više p ri
bližava H orthyevoj M ađarskoj. Počelo je organizovano provođenje perfidnog
plana o gušenju osnovnih prava radničkih i građanskih (.. .).”19
u ovim člancim a nisu sam o žigosani postupci buržoaske vlade već je i
odlučno u stajan o protiv njih i često su oni doprinosili da se određene m ere
ublaže ili ne donesu, kao što je bio slučaj sa „U redbom o redu i ra d u ”. Ova
n ije d o n eta zahvaljujući izm eđu ostalog i o štrim napisim a uperenim protiv
n je u kom unističkoj štam pi.
K om unistička štam pa je pisala i o reakcionarnoj politici dom aće b u r
žoazije, građ anskih stran ak a i socijaldem okratije. Bilo je dosta napisa i o
raznim m alverzacijam a i zloupotrebam a kako od stran e vlasti tako i poje
dinaca. To nisu bili članci u kojim a su sam o registrovani događaji i pojave,
to je bila b espoštedna k ritik a ne sam o naše buržoazije i njenih stran a k a
već je k ritikovan kapitalistički sistem u celini. U njim a je ukazivano da je
jed in o pravo rešenje prom ena političkog sistem a.
Besposlica, skupoća i oskudica, težak položaj radničke klase i sirom aš
nog seljaštv a bile su svakodnevne tem e revolucionarne štam pe. P reko n je je
vođena b o rb a za poboljšanje položaja radnog naroda, iznošeni su zahtevi za
p o b o ljšan je uslova života i rada: za osm osatni radni dan, za povišenje nad
nica, za zb rinjavanje nezaposlenih i drugo. Zatim je u štam pi pisano o stam
benom p itan ju , kom unalnoj politici, socijalnom osiguranju, radničkom za
konodavstvu, invalidskom p itan ju , agrarnom problem u i nizu drugih p ita
n ja k o ja su se ticala p ro leta rija ta , seljaštva i sirotinje uopšte.
Š tam p a je pom agala p ro le ta rija tu i u pojedinim prak tičn im p itan jim a,
kao što su obaveštenja u kojim gradovim a i preduzećim a im a slobodnih ra d
n ih m esta ili, pak, da u pojedinim regionim a vlada nezaposlenost. Na taj na
čin rad n ici su se o rijentisali gde mogu dobiti posao, a gde ga ne treb a tražiti.
Takođe, i preko sam ih izveštaja o štrajk o v im a i tarifnim pok retim a u poje
dinim m estim a, radnici su dobijali slična obaveštenja, tj. da u tim m estim a
u određenom vrem enu ne tre b a traž iti zaposlenje.
S indikalni po k ret i njegova p ro b lem atik a bili su zastupljeni u stalnim
ru b rik a m a kom unističke štam pe, a posebno u organim a sindikalnih saveza.
Tu su p re svega donošeni izveštaji i vesti o sindikalnom p o k re tu u zem lji i
svetu, zatim obaveštenja, odluke i rešen ja sa zasedanja sindikalnih forum a,
kao i pozivi za razne sindikalne akcije.
Pored o bjavljivanja uvodnika, teo retsk ih članaka, izveštaja i drugih na
pisa, štam p a je igrala vrlo važnu ulogu u m obilizaciji radničke klase i orga-
nizovanju p okreta. Za sve veće akcije p ro leta rija ta : štrajkove, tarifn e po
k rete, zborove, m itinge, pred av an ja i slično, pozivi su izlazili jedino u ra d
17 Isto, 24. VIII 1919, 200, Dole sa crnom diktaturom!

10 Glas slobode, 19. IX 1919, 156, Opšti haos u Jugoslaviji.
10 Novi svijet, 20. VII 1920, 2, Bijeli teror u Dalmaciji.
202
ničkim listovim a; drugih poziva n ije bilo. štaviše, štam p a je objavljivala
u p u tstv a i direktive za vođenje akcija, te je tako njen a m obilizatorska i orga-
nizato rsk a uloga rasla.
R adnička glasila su donosila i vrlo iscrpne izveštaje o toku raznih eko
nom skih akcija p ro leta rija ta . U vrem e generalnog štra jk a železničara (apri
la 1920), najm asovnije ekonom ske akcije radničke klase izm eđu dva svetska
ra ta , štam p a je nastojala da o b jav lju je izveštaje o njegovom toku, ali je cen
zu ra bila izuzetno stroga, pa je najveći njihov deo brisala, osobito one u
ko jim a je bilo nekih d irektiva za dalje vođenje štrajk a. Zbog cenzure, „Rad
ničke novine" su izlazile dva p u ta dnevno, da bi na taj način koliko-toliko
uspele da inform išu p ro le ta rija t i jav n o st o toku ove izuzetne štrajk ačk e
akcije. K rajem 1920. dosta p ro sto ra u štam pi posvećeno je štrajk o v im a ru d a
ra u Bosni i Hercegovini i Sloveniji.
Š tam pa, dakle, nije sam o obaveštavala p ro le ta rija t i žigosala politiku vla-
daju će klase, već je um nogom e uticala da se položaj radničke klase pobolj
ša. To se postizalo dvojako, s jed n e stran e inicijativam a, organizacijom i vo
đen jem akcija, a s druge, u ticajem na javno m nenje.
KPJ nije posvećivala osobitu pažn ju p itan jim a spoljne politike K ralje
vine SHS, pa se otud ni njen a štam p a nije mnogo tim e bavila. Ono što je
pisano bilo je prevashodno upereno protiv antisovjetske intervencije, i u ci
lju u sp o stav ljan ja norm alnih odnosa sa Sovjetskom R usijom . Pored toga,
bilo je napisa protiv italijanskog im perijalizm a, kao i onih koji su osuđivali
„versajski sistem " i veliko vezivanje Jugoslavije za F ran cu sk u i Englesku,
stv ara n je Male an tan te itd.
U kazujući na opasnost da n aša zem lja može biti g u rn u ta u avanturi
stičk i ra t protiv Sovjetske R usije, „Glas slobode” je isticao da je ta m oguć
n o st u toliko veća kad se zna da Jugoslavija „nem a svoje sam ostalne spoljne
politike. Ona je sam o slepo o ru đ e u rukam a francuskih i engleskih kapita
lista i im p erijalista. Jugoslavija se danas u svojoj politici ravna p rem a inte
resim a P ariške i Londonske Berze. K ako se iz Pariza i L ondona svira tako
se u B eogradu igra.”20
K om unistička i radnička štam p a dosta je pisala o događajim a i lično
stim a m eđunarodnog radničkog p o k re ta i objavila je više radova i članaka
L enjina, M arksa, Engelsa, B uharina, Trockog, Zinovjeva i drugih teoretičara
m ark sizm a i vođa radničkog p o k reta. Uočljivo je m alo objavljeno Markso-
vih i Engelsovih radova, jedva koji članak, a Lenjinovih je štam pano preko
50.21
N ajviše i najčešće je pisano o Sovjetskoj Rusiji, u prvom red u o okto
b arsk o j revoluciji, njenim odlukam a (dekretim a), odjeku u svetu i kod nas,
građ an sk o m ra tu i inostranoj vojnoj intervenciji, zatim o istak n u tim lično
stim a i vođam a O ktobra.22 Povodom 50-godišnjice Lenjinova života svi listovi
su doneli prigodne članke. „R adnički list” je u uvodniku isticao d a se „čitave
dve godine, ime Lenjinovo prenosi širom celoga sveta. B uržoazija ga pom inje
sa strahom ,, a pošteni i obespravljeni sa divljenjem i p o štovanjem .” Uvodnik
se završava rečim a: „Mi p ro leteri Jugoslavije (...) i dušom i srcem sm o na
stra n i ru sk ih drugova, koji se b o re za spas čovečanstva. U d ru g u Lenjinu,
pozdravljam o R usku P roletersku R evoluciju!”23
Š tam p a je u nizu članaka posebno u stajala u od b ran u S ovjetske R usije i
zalagala se za sklapanje m ira sa njom . U odbranu prve zem lje socijalizm a
p isala su n ajjač a pera jugoslovenske m arksističke publicistike, m eđu kojim a:
20 Glas slobode, 31. VII 1920, 161, Rat ili mir sa Sovjetskom Rusijom?
21 Dragić Kačarević, Jugoslovenski prevodi dela V. I. Lenjina 1904—1960, V. I.
Lenjin, Izabrava dela u 16 lomova, Beograd 1961, str. 276.
22 Više me vid.: Oktobarska socijalistička revolucija, Bibliografija posebnih
izdanja i članaka iz radničke periodike 1917—1945, Beograd, 1967.
23 PaAHHMKH a h c t , 19. II 1920, 5.
203
F. Filipović, Ž. Jovanović, A. Cesarec, M. Krleža, K. Novaković, T. Kaclerović,
I. Regent i drugi. F. Filipović je govorio na zboru u B eogradu 28. m a rta 1920,
a njegov govor preneli su radnički listovi pod naslovom „M ir sa Sovjetskom
R u sijo m ”.24 U svom govoru F. Filipović je izm eđu ostalog rekao: „K rajn je je
PitUitrt i m itt. »Ulini« » I
R A D N IČ K A R I J E Č sumi sautiarat Rtsnni mru* jusosum upkmku) k 1 1 . u (-0) god. 1 >«

I Ii .-H ■ «d4. 1
— t UJIUK fUDSStlK m u m MCI U BUK “ Ol »»I CHoiltB.
IV. O S I J £ K. no. <-.nrr.ja « v *0
K I« C r * v o n i » v i b n n j.
Po:*V»itn<rit . a*«*v <l > *♦
»
>‘
n • ••-.!«» \
« ->'<&* v ««'
• r ; »»..i »: \ b ...i .: **3 *«*»!*•
•'i s i i
cfcrv*?**«., .<j
•-.v- . v 2>ic J * "un
S4 i |wr»vc«Jm^r IM :r~r*
cw^k-' r»v< ■;tr? «VJ!Uo . ; ' *» 1
. . :<Ap;. *«a:v» • • '• Jl‘1 i*” -• ‘ ■ * * ' '• »'*•• : ' * • *k J j'ircih r.m
ŠSffiZIVIO PRVI MAJ

<♦•.*»<»v • ' V-i
V,X*% - A /K v .t -* .»*-• » t-
r.» i-*
•'*«>I
f:v đ * io N 8 . r * ? n v \!
' iiV iU i <

;v« *
•
iriternacijonalnog
< itfc'* , „ I ,- . •• \ * •» -VIH . « «; •
-
proletarijata! u'iu& M * «a<t >*.v

» .S>U’
. v-r. M •. e !
« :;l i •, r*«, , • „ . S*ta
•u? n>.v?h i. r rn- :m d o -
*:<• * «:' t* <14* " i ' >
l'* . ln * . • •» > *
fc* __ ______
.Radnička riječ” posvećena prazniku rada — Prvom maju.
24 PaAHHHKe HOBHiie, 30. III 1920, 74; Nova istina, 16. IV 1920, 71. — Kasnije je
„Novi svijet” (20. XII 1920, 68) objavio članak pod interesantnim naslovom „Rat
Antanti! Mir sa Sovjetskom Rusijom”.
204
vrem e da i „naša” jugoslovenska vlada napusti svoju gadnu kontrarevolucio-
n arn u ulogu p rem a Sovjetskoj R usiji. U in teresu radnog n aro d a cele Jugosla
vije, m i tražim o da se što pre vaspostave p rijateljsk i, diplom atski odnosi sa
S ovjetskom R usijom ; da se zatvori sadašnje poslanstvo ru sk ih sam ozvanaca
i da se što p re pozovu ovam o pravi predstavnici Ruske S ovjetske Republike.
M i tražim o m ir sa S o vjetsk o m R u sijo m !”
U to k u prvih godina p o sto jan ja zem lje O ktobra gotovo da nije bilo obla-
sti o kojoj nije pisala revolucionarna štam pa, počev od u n u tra šn je i spoljne
politike, preko prvih ekonom skih m era, prosvete i k u ltu re do um etnosti. Na
ročito su b ro jn i bili članci i prilozi o Sovjetskoj R usiji u vrem e proslava go
dišnjice O ktobra. Tom prilikom su prenošeni i govori sa zborova i m itinga
posvećenih ovom velikom jubileju. P renet je i govor M iroslava Krleže na m a
n ifestaciji posvećenoj trogodišnjici oktobarske revolucije u Zagrebu. Krleža
je izm eđu ostalog tad a rekao: „Sve što se kod nas o toj revoluciji piše, jeste
a te n ta t na m ozak. N aša inteligencija potiče većinom iz p ro letersk ih redova i
ona je u biti p ro leterska. U m orna od gladovanja i poniženja za vrijem e stu
d ija ona redovno klone p rije nego što je uspjela da se uspravi. N aša ideologija
je sto tin u godina zaostala za Evropom . 1848. kad je K om unistički m anifest bio
politička činjenica kod nas je vladao general Jelačić. Danas, kada su socijalni
problem i aktuelni, kod nas se sile lom e o davno već riješeno pitan je, da li su
S rbi i H rvati jed an n aro d .”25
Š tam pa KPJ odigrala je značajnu ulogu i u organizovanju generalnog
štra jk a so lidarnosti sa Sovjetskom R usijom i M ađarskom S ovjetskom Repu
blikom (20. i 21. ju la 1919), kao i u pogledu upoznavanja javnosti o uspesim a
ove akcije, m ada je cenzura znatno sk ratila njene izveštaje.
O iMađarskoj Sovjetskoj R epublici u vrem e njenog p o sto jan ja (m art —
avgust 1919) i kasnije, naročito prilikom njene godišnjice, kom unistička štam
pa donosila je više priloga. Isto tako, objavljen je ne m ali broj članaka o rad
ničkom p o k retu i revolucionarnim događajim a u N em ačkoj, Ita liji i drugim
zem ljam a, kao i o istak n u tim ličnostim a radničkog p o k re ta ovih zem alja
(K arlu Libknehtu, Rozi L uksem burg i dr.).
Mnogi izveštaji i članci objavljeni su o Trećoj internacionali. Š tam pane
su njen e odluke, uputstva, teze o seljačkom p ita n ju i om ladinskom pokretu,
što je uostalom bila obaveza KPJ kao njene sekcije. Tokom avgusta i septem
b ra 1920. godine objavljeni su izveštaji sa Drugog kongresa K om interne (jul
— avgust 1920), zatim S ta tu t i drugi dokum enti. Priloga, članaka i dokum e
n ata o K om interni štam pano bi i znatno više da nije bilo oportunizm a u ru
kovodstvu P artije. Naime, p a rtijsk o rukovodstvo se uzdržavalo da javno go
vori da je KPJ sekcija K l zbog toga što su cen tristi u stajali p ro tiv toga i za-
htevali da se p artijsk o članstvo izjasni o tzv. „21 uslovu” za p rip ad n o st Tre
ćoj internacionali. R ukovodstvo KPJ u jesen u 1920. nije dozvolilo štam p a
n je „21 uslova” plašeći se da bi to moglo sm etati izbornoj kam panji. K rajem
1920. objavljene su odluke Drugog kongresa K l u posebnoj brošuri. „Crvena
zastav a”, organ SKOJ-a, povrem eno je donosila priloge o m eđunarodnom om
ladinskom po k retu, a objavila je Program K om unističke om ladinske in te r
nacionale i druga dokum enta.
P artijsk a štam pa je im ala dvojaku ulogu. Prvo, sve veće političke i eko
nom ske akcije KPJ p okretane su i vođene preko štam pe; objavljivane su re
zolucije, odluke, pozivi; vođene su polem ike o značajnijim pitanjim a i dr.
Drugo, p a rtijsk a štam pa je im ala vaspitno obrazovnu ulogu. Ona nije sam o
inform isala rad n ičku klasu, već je težila da je obrazuje, da joj uzdiže klasnu
svest, da joj ukaže na neophodnost borbe protiv kapitalizm a i nužnost revolu
cionarnog preobražaja.
V aspiliio-obrazovna uloga štam pe bila je vrlo važna, je r je u njoj objav
ljivano i dosta književnih radova i priloga iz k u ltu rn e problem atike, najčešće
25 Novi svijet, 9. XI 1920, 49, Veličanstvena proslava Ruske revolucije u Zagrebu.

205
u stalnim ili povrem enim ru b rik a m a (Listak, Podlistak, Feljton). Ovi napisi
su takođe bili klasno obojeni. Oni su najčešće bili iz socijalne literatu re. Tu su,
zatim revolucionarne i borbene pesm e naših i stran ih autora, kao i lite rarn i
sastavi rad n ičkih pisaca i pesnika. Š tam pa je donosila i popularne radove iz
m edicine, čiji je cilj bio da se radnička klasa upozna sa osnovnim problem im a
zdravstva i higijene, preventivnim m eram a i slično.
Na k u ltu rn o m planu veliku ulogu nesum njivo je odigrao časopis „Pla
m e n ”, u kom e su najviše pisali njegovi urednici M. K rleža i A. Cesarec. U ča
sopisu su izloženi njihovi pogledi na bitne problem e vrem ena: njihov stav p re
m a revoluciji, u jed in jen ju , inteligenciji, m eđunarodnim problem im a, ra tu ,
k u ltu ri itd .2fi
*
U celini gledano, nije bilo oblasti k o ja je interesovala radničku klasu, a

d a se n jo m n ije bavila revolucionarna štam pa, počev od političkog i ekonom
skog života u zem lji, preko m eđunarodnih zbivanja, do raznih čisto p ra k tič n ih
p itan ja i radničkog sporta. Naravno, u n u ta rp a rtijs k a problem atika je prevla
davala, je r je ovo bio period stv ara n ja i izgradnje revolucionarne p a rtije , na
stale od više socijaldem okratskih stra n a k a i gru p a u teškim p osleratnim eko
nom skim uslovim a.
U tim okolnostim a štam pa je bila olgedalo P artije i u stavovim a i kvali
tetu je napredovala onoliko koliko se uzdizalo i p artijsk o rukovodstvo i P ar
tija u celini. Kroz p a rtijsk u štam pu su se reflektovali svi oni problem i koji
su tra jn o ili tre n u tn o zaokupljali P artiju.
Pored toga što je bila značajan in fo rm ato r, m obilizator i organizator re
volucionarnog radničkog pokreta, štam p a je im ala i nedostataka. Jed n a od
n jen ih slabosti bilo je i objavljivanje članaka i u kom unsitičkom i u o p o rtu
nističkom duhu. To je bilo uslovljeno p o sto jan jem reform istički n astro jen ih
članova u p artijsk o m rukovodstvu, N ovinarskom birou i redakcijam a listova,
koji su u p ojedinim forum im a čak bili u većini. K oristeći svoja ovlašćenja i
položaj, oni ne sam o da su objavljivali sopstvene radove u štam pi, nego su
davali i sm ernice za njeno pisanje. O tud su se sve do Vukovarskog kongresa
pojavljivali članci i reform ističke i revolucionarne o rijentacije. K om unističkih
članaka do p re d kraj 1919. bilo je m an je i zbog pooštrene cenzure. Cenzura
je n ajp re sprečavala publikovanje ovakvih članaka, no kasnije su se oni sve
češće pojavljivali, a posle Vukovarskog kongresa potpuno su potisli cen tri
stičke je r su cen tristi bili isključeni iz re d ak cija i nije im dozvoljavano da sa-
ra d u ju u k om unističkim glasilim a. Š tam pa je posle Drugog kongresa bila iz
razito k om unistički orijentisana, je r je to bila i P artija.
II LEGALNA ŠTAMPA 1921— 1929.
1. FIZIONOM IJA LISTOVA, UREĐIVANJE I IZVORI INFORMACIJA
K a rak teristik e ovog perioda su b ro jn o st naslova, na jednoj, i k ra tk o tra j-

nost izlaženja većine listova, na drugoj stran i. Iako je bilo pokušaja da se iz
d aju i dnevni listovi, ipak je većina izlazila jed an p u t nedeljno. N a jtra jn iji
listovi bili su p a rtijsk i organ zagrebačka „B orba” i organi Nezavisnih sindika
ta beogradski i zagrebački „Organizovani ra d n ik ”.
Fizionom ija legalne p artijsk e štam pe iz ovog vrem ena bila je slična
onoj iz prethodnog perioda, ali je bilo i izvesnih razlika, kao i novih ru b rik a
u kojim a su prikazivana p itan jim a ko jih n ije bilo u legalnom periodu ra d a
KPJ.
26 Više o tome vid.: Zorica Stipetić, Uloga Augusta Cesarca i Miroslava Krleže u
stvaranju Komunističke partije Jugoslavije, Časopis za suvremenu povijest, 1973,
3, str. 84—95.
206
Prvi tra jn iji organ KPJ u ovom p eriodu bila je „Slobodna re č ”. Im ala je
sledeće ru b rik e: Politički pregled, Iz radničkog života, Ekonom sko-finansijski
pregled, M eđunarodni pregled, D ruštveni život, Um etnički život, Vesti, Na la
k u v atru, Feljton, Listak. „R adnički dnevnik” im ao je ove ru b rik e: Dnevne
vesti, E konom ski i socijalni život, P oslednje vesti, Pozorište, S port, Feljton,
Listak.
B udući da je najduže izlazila u ovom periodu, zagrebačka „B orba” imala
je veći bro j ru b rik a od ostalih listova i vrlo bogat sadržaj. Osnovne rubrike
su bile: Politički pregled (Političke bilješke), Iz P artije, Iz radničkog pokreta,
Iz radničkog života, R adnički i seljački dopisi, Sa sela, Ženski p o k ret, Soci
jaln a pitarrja, K om unalna p itan ja, E konom ski pregled, In tern acio n aln i p re
gled, Iz S ovjetske Rusije, Na vršku pera, Iz om ladinskog života, Za žrtve rea
kcije, Fond B orbe, Naši dopisi, F eljton, K njiževnost, Nove knjige, P roleterski
šp o rt i dr. Bilo je i povrem enih ru b rik a , a i navedene nisu uvek im ale ovakve
naslove, m eđutim , sadržajno su bile iste, tako da se i po navedenim može ste
ći p ribližna slika o sadržaju i osnovnoj o rijen taciji lista. Povrem ene ru b rik e
su bile: V ijesti iz Dalm acije (Iz D alm acije), Iz M akedonije, V ijesti iz Bosne,
V ijesti iz H rvatske i Slavonije, V ijesti naših dopisnika itd.
„Delavske novice” su im ale ru b rik e : Položaj m ladine, S trokovni pregled,
K u ltu ra, N ajnovejše vesti, Dom aće vesti, Dopisi, M eđunarodno delavsko gi
ban je, M eđurrarodni pregled, M ladinski vestnik, Ženski vestnik, Socialna šoia,
F eljton, Listek. Slične ru b rik e im ao je „Glas svobode”: Politični pregled, Li-
stek, O m ladinski vestnik, Dopisi, M imo grede, Z unanji političen pregled, Go
sp o d arsk i pregled, Delavska šola, N o tra n ji političen pregled, Iz S ovjetske Ru
sije, Delavsko gibanje v Sloveniji, Iz S tranke, Strokovni pregled, In tern acio
nalni pregled, Ženski vestnik.
B eogradski „R adnik” im ao je ru b rik e: „M eđunarodni život, In tern acio
nalni pregled, Privreda, Iz radničkog života, Iz radničkog p o k reta, Politička
situ acija, Iz P artije, Kroz štam pu, Dopisi, Kroz jugoslovenski život. O m ladinski
pregled, lz om ladinskog pokreta, Dopisi sa sela (Sa sela), Život na selu, Iz Sov
jetsk e R usije i slične. U povrem enim ru b rik a m a tre tira n a su po jed in a aktuelna
p itan ja, kao što je nacionalno, zatim P ro jek t zakona o štam p i i dr. Uz to
su u „R ad n ik u ” redovno objavljivana im ena davaoca dobrovoljnih priloga, p re
po ru čiv an a su p a rtijsk a izdanja knjiga i brošura, donošeni oglasi i slično.
„Okovani ra d n ik ”, koji je izlazio jed n o vrem e uporedo sa „R adnikom ”, imao
je ru b rik e: Politički pregled. Intern acio n aln i pregled, Naši dopisi, Sindikalni
p o k ret, Na brzu ruku, R adnički sp o rt, Iz Bosne, R adnički život, P olitička si
tu acija, Iz Sovjetske Rusije.
L ju b ljan sk i „D elavsko-km etski lis t” je takođe im ao više staln ih rubrika:
S trokovni vestnik. Dopisi, In ternacionalni pregled, Politične vesti, Iz notra-
n je politike, Politične beleške, Dopisi iz delavsko-km ečke Slovenije, Domaći
pregled, kao i povrem ene: Iz S ovjetske R usije, M ladinski vestnik, Delavski
šp o rt i slične. „E n o tn o st” je im ala m an ji broj ru b rik a: Vesti z delavsko-km eč
ke fro n te, Delavsko-kmečki dopisi, Kaj pišejo delavci, Vesti in beleške i dr.
S p litsk i „R adnički o d jek ” po b ro ju ru b rik a nije m nogo zaostajao za os
talim p a rtijsk im listovim a: Politički pregled, lz fabrika i radionica, S port, In
tern acionalni pregled, Naši dopisi, Političke vijesti, Političke bilješke, Podli
stak, Lokalna kronika.
R aznovrsne i b ro jn e ru b rik e su bile i u pojedinim lokalnim listovim a, u
„P lugu” iz Našica: Politički pregled, Socijalni pregled, Seljački dopisi, Razne
vijesti, F eljton, Ekonom ski pregled, R adnički dopisi, Domaća politika, In te r
n acionalni pregled, Seljačko-rađnički dopisi; u osječkom listu „R iječ radnika
i selja k a ” : Politički pregled, F eljton, Dopisi, Sindikalni pregled, In tern acio
nalni pregled, Iz Sovjetskog Saveza, R adnički sport, Političke bilješke, Soci
jaln a kronika, Socijalna politika, E konom ski život, K ratke vijesti, K om unal
n a politika.
207
O stali listovi koje je u ovom p eriodu pokrenula KPJ im ali su m anje-više
slične ru b rik e, m eđutim , kako su bili k ratk o g veka, nisu uspeli ni da steknu
neku o d ređ en iju fizionom iju.
M alobrojni p artijsk i časopisi nisu zaostajali ni u pogledu b ro jn o sti ru b
rika ni u pogledu tem atike za stru k tu ro m i sadržajem listova. A po sam om
svom k arak teru , za razliku od listova donosili su obim nije radove i više teo
re tsk ih članaka. Časopis „B orba” je po red uvodnika im ao ru b rik e: Spoljno-
-politički pregled, U nutrašnje-politički pregled, E konom sko-finansijski p reg
led (Privredni pregled), S indikalni pregled, Internacionalni pregled (Među
n arodni pregled), Socijalni pregled, K u ltu rn i pregled, Književni pregled (K nji
ge i časopis), Listak i slične. „K njiževna re p u b lik a” nije im ala naznačene ru
brike, kao ni njen preth o d n ik „P lam en”.
Svi listovi su redovno donosili uvodnike, originalne ili prevedene, posve
ćene najvažnijem tekućem problem u ili nekoj značajnoj godišnjici, ličnosti,
događaju i slično. Osim toga, u štam pi je bilo oglasa, reklam a, a redovno su
objavljivana im ena davalaca dobrovoljnih priloga — za štam pu, za žrtve reak
cije ili pom oć gladnim a u R usiji i si.
P a rtijsk a rukovodstva i forum i su se u ovom periodu znatno više bavili
načinom u ređivanja, sadržajem štam pe i organizacijom dopisništva nego u
p reth o d n o m , pa su u cilju njihovog p o b o ljšan ja donošena odgovarajuća uput-
stva i odluke. Na junskom plenum u C entralnog veća KPJ 1921. usvojen je P ra
vilnik za p a rtijsk e poverenike u preduzećim a i kom unističkim frak cijam a i
sin d ik atim a kojim je predviđeno da p a rtijsk i poverenici im aju i zadatak da
p a rtijsk o j ili sindikalnoj štam pi sao p štav aju sve važnije događaje iz rada
svojih preduzeća. Slična obaveza zapisana je i u P ravilniku o ra d u kom u
nističke ćelije.*
P okrajinsko, pak, tajništvo Nezavisne delavske stran k e u L jubljani u p u ti
lo je k ra je m m aja 1923. okružnicu svim organizacijam a u kojoj je saopšteno
i da se obavezno m oraju fo rm irati u rednički odseci koji bi slali dopise i druge
m aterijale za p a rtijsk u štam pu.2
C entralni odbor NRPJ je 12. ju n a iste godine doneo sličnu odluku, po
kojoj m esne p artijsk e organizacije i sekcije treb a da odrede po jed n o lice
za dopisnika i da svaki dopis m ora biti overen od uprave m esne organizacije.3
Ističu ći ulogu i zadatke p ro letersk e štam pe „R adnik” je 21. ju n a 1923. u
članku „R adnička om ladina i n jen a šta m p a ” ukazivao na svu složenost uloge
štam p e s obzirom na veom a heterogen sastav radničke klase — od one o bra
zovanije do proletarizovanog seljaštva, zatim na različita pism a, razlike u je
ziku, veri, kao i plem enske i p o k rajin sk e razlike. A s obzirom na sve to „ne
sm e se o stvarim a pisati površno i sa natezanjem . Svaka stv ar o kojoj se pi
še zaslužuje iscrpno ispitivanje i tačnu m arksističku in terp re taciju . P ovršnost
vodi uvek u fraziranje, a fraziranje u neuspehe i stran p u tice.”
U nastavku ovoga članka u „R adniku” od 24. ju n a ukazano je na potrebu
da se stil i jezik u štam pi prilagođavaju tako da bi njeni članci bili dostupni
širim slojevim a radničke om ladine. „U m eti pisati za p ro letersk u om ladinu
znači poznavati njen način m išljen ja i n jen u sposobnost sh v atan ja.” Uz to je
govoreno i o sadržaju om ladinskog lista, koji na uvodnom m estu tre b a da do
nosi n ajak tu e ln ije problem e za rad n ičk u om ladinu, a zatim da piše o polo
žaju, p o treb am a i zadacim a om ladine, organizacionim problem im a. Štam pa,
isto tako, tre b a da populariše m arksizam , prirodne nauke, p ro lete rsk u etiku,
a i da donosi priloge zabavne prirode.
N ajzad, u ovom članku je bilo govora o uredničkom kadru, koji treb a
da bude kvalifikovan i sprem an da se posveti ovoj dužnosti i svom e usavr
1 A-CK SKJ, Kl, 1921/9.

2 A-CK SKJ, NRPJ, 106/1923.
® PaAHHK, 17. VI 1923, 53.
208
šavanju. K onstatovano je da n a p red ak radničke štam pe zavisi od radničkih
organizacija, a napredak organizacija od n ap retk a štam pe.
R adničkim dopisnicim a je posvećivana velika važnost. Ukazivano je da
pored staln ih i obaveznih izveštaja uprava m esnih organizacija p artijsk o j cen
trali, tre b a da postoje i stalni dopisnici, koji bi prvenstveno treb alo da budu
radnici. O bjavljeno je i u p u tstv o o čem u oni treb a da pišu: o ekonom skom ,
finan sijsk o m i socijalnom s ta n ju radničke klase, o tom e da li se poslodavci
p rid rž av aju radničkog zakonodavstva, o p onašanju policije i državnih vlasti
p re m a radnicim a, borbi rad n ičk e klase na političkom i ekonom skom polju,
ra d u P artije i sindikata, životu seljaka, položaju sitnih sopstvenika, buržoa-
skim p artijam a, žrtvam a reakcije i sličnim problem im a.4
O blasni kom itet KPJ u L ju b ljan i na proširenoj sednici, avgusta 1926, ba
vio se i pitan jem p a rtijsk e štam pe, pa je u zaključcim a ukazano i na potrebu
orgam zovanja dopisništva, stv a ra n ja kružoka dopisnika i održavanja zajed
n ičk ih konferencija p re tp la tn ik a, čitalaca i dopisnika.5
N a sednici P olitbiroa od 27. novem bra 1926. usvojeno je u p u tstv o za štam
pu. U n jem u je istaknuto da u štam p i treb a p ojačati k am p an ju protiv vod
stva URSS-a, a oprezno k ritik o v ati kolebljivost n eu tralaca i su zb ijati pogreš
nu ten d en ciju u P artiji u vezi sa u jed in jen jem sindikata.6
Problem om dopisnika nisu se bavila sam o p a rtijsk a rukovodstva i central
n a i oblasna p a rtijsk a štam pa, već i štam pa užih regiona. O siječka „Riječ rad
nik a i seljak a” je u članku „Uloga radničkih dopisnika”, objavljenom 31. m arta
1928, pisala da je uloga rad n ičk ih dopisnika vrlo važna i da se preko njih
štam p a povezuje sa čitaocim a. S obzirom da je radnička štam p a ogledalo ži
vota p ro leta rija ta , njen putokaz u b orbi i duhovna veza k o ja sp aja radništvo
razn ih k rajeva u jed n u celinu, uloga radničkih dopisnika je u toliko veća. Zbog
toga je po trebno da sve p a rtijsk e organizacije odrede stalne dopisnike koji bi
pisali za „Riječ rad n ik a i seljak a” o važnim događajim a u svom m estu, jed
nostavnim i razum ljivim jezikom .
U putstvo za dopisnike sa sela objavio je list „Plug” iz N ašica (24. jan u ara
1926) pod naslovom „ 0 čem u i kako da piše seoski d o pisnik”. Ono je m eđu
značajn e tem e uvrstilo: stan je poljoprivrede, opštinski politički život na selu,
inteligenciju, školstvo, pism enost, sujeverje i dr. U u p u tstv u je posebno na
glašeno da je za dopis n a jh itn ije istin ito st i utoliko on tre b a da sadrži što
m an je fraza i opštih zaključaka i razm išljanja a što više činjenica. Pisati
tre b a kratko, jasno i jednostavno.
Osim up utstava i p re p o ru k a o načinu uređivanja i p isan ja štam pe, bilo je
i k ritik a njenog sadržaja i u ređ iv an ja koje su dolazile od p a rtijsk ih rukovod
stav a i m esnih organizacija. Isto tako, u teoretskom časopisu „B orba” izno-
šene su ocene o njenom pisanju.
U predlozim a O blasne konferencije KPJ za C rnu G oru T rećem kongresu
u vezi s agitacijom i propagandom , isticano je da je najveći problem u tom e
što se ne može raditi sa sirom ašnim seljacim a i radnicim a, j e r im se za či
ta n je ne može dati ništa što je napisano jednostavnim i razum ljivim jezikom .
S ad ašn ja sindikalna i politička štam p a njim a je skoro p otpuno nerazum ljiva.
K njige jo š gore. Mnogo je stra n ih reči, m aglovitih definicija i dr. Nem a ni
kakve p opularne literatu re. Zbog toga članstvo P artije slabo čita, a o ra stu
ra n ju štam pe i lite ratu re m eđu sim patizerim a nem a ni govora. Da bi se po
sto jeće stan je poboljšalo O blasna konferencija predlaže K ongresu da P artija
u b u d u će izdaje popularne b ro šu re i popularni list „koji bi bio razum ljiv i čo
b an in u i kopaču i b ra v a ru ”. Ako se to ne može postići, bilo bi dobro da bar
„R adnička b o rb a” povrem eno objavi po jedan prilog ćirilicom sa m aterijali
m a iz Crne Gore.7
4 Isto, 27. I 1924, 103.

5 A-CK SKJ, Kl, 1926/76, Pismo br. 2 Pavlič i Barič.
6 A-CK SKJ, Kl, 1926/35.
7 A-CK SKJ, Kl 1926/27.
209
U vezi sa pisanjem štam pe CK KPJ je više p u ta intervenisao. Politbiro
CK je u pism u od 25. septem bra 1926. kritikovao lju b ljan sk u „E notnost"
zbog slabog uređivanja, naim e da su prva tri b ro ja lista pokazala sve njego
ve slabe strane. U pism u je traženo da se uređivanje lista dovede u sklad sa
odlukam a Trećeg kongresa, plenum a CK i poslednjim odlukam a Politbiroa.8
C entralna agitaciono-propagandna kom isija CK KPJ u p u tila je pism o 7.
sep tem b ra 1928. svim p a rtijsk im novinarim a, u kom e je kritikovano dotadaš
n je pisan je i data osnovna u p u tstv a za dalji rad. U njem u je izneto da p a rtij
ske novine im aju provincijski k arak ter, da ne ističu jedinstvene parole, da
se u n jim a ne oseća jedinstvo radničke klase, a da je duhovno jedinstvo pro
le ta rija ta osnovni preduslov za dalju borbu. Ukazano je i na p o treb u da sve
radničke novine ističu jedinstvene parole u celoj zem lji. One m o raju biti p a r
tijsk i p ro pagandist, ag itato r i organizator. „Naši članci, koji se odnose na p ro
letarijat, m o raju biti jasni, k ratk i, p ro sti i uvijek se m o raju završavati sa
jed n o m od naših k onkretnih parola. A te konkretne, aktuelne parole jesu:
p ro tiv režim a veliko-srpske buržoazije, za uk id an je Zakona o zaštiti države, za
političku am nestiju, za pom oć besposlenim a, za 8-satni radni dan, za pobolj
šavanje nadnica, za sprovođenje Zakona o zaštiti radnika, za slobodu djelo
v an ja N ezavisnih sindikata itd .”
Dalje se u pism u kaže da sve novine m o raju posvetiti u svakom b ro ju
b a r jed an članak seljaštvu, da m o raju zastu p ati osnovni stav P artije: Zem
lja radnom seljaštvu bez oštete. Takođe, u svim novinam a m ora se donositi
po jed an članak o nacionalnom p ita n ju i jasno isticati p a rtijsk a parola: P ra
vo n aro d a na sam oopredeljenje sve do otcepljenja. Osim ovih parola, m oraju
se isticati i druge: „Protiv rata, za p rijateljstv o sa SSSR, za osnivanje zajed
ničkih akcionih radničko-seljačkih odbora, za radničko-seljačku vladu, protiv
m eđunarodnog im perijalizm a, za federaciju radničko-seljačkih republika na
B alkanu.”
Sem toga, u pism u je navedeno da se u svakom p eriodu m ora isticati
jed n a „cen tralna i najglavnija. p aro la”. Ukazivano je i n a p o treb u p isan ja ja s
nim , jednostavnim i razum ljivim jezikom , je r se novine izdaju prvenstveno za
rad n ik e i seljake. N aravno, ne treb a zapostaviti ni pisanje o pokrajinskim
prilikam a. „Sva vještina je u tom e, da naše p o k rajin sk e zahteve treb a vješto
i k o n k retn o povezivati sa našim centralnim paro lam a.”9
I na Č etvrtom kongresu K PJ ukazano je na važnost jedinstvenih parola
u p artijsk o j štam pi. „Tačno je da nije uvek m oguće u legalnim dokum entim a
p o tp u n o izneti stav K om unističke p a rtije i njene parole. Ali nikakvi pa ni n aj
stroži uslovi cenzure ne sm eju P a rtiju dovesti do p o stav ljan ja iznakaženih ili
pacifističkih parola. Legalne parole ne sm eju ni u kom slučaju p rotivurečiti
p aro lam a u nelegalnoj štam pi, već parole u nelegalnoj štam pi tre b a da u pot
p u n ju ju legalne p aro le”. Na K ongresu je prim ećeno da se u p artijsk im oi'ga-
nizacijam a u S rb iji p o tcen ju je p o rk et u H rvatskoj i u celoj zem lji, što se is-
poljilo i u p isan ju štam pe.10
Legalna štam pa SKOJ-a, odnosno SROJ-a u ovom periodu nije bila b ro j

na. Iako se njihovi listovi nisu isključivo bavili om ladinskom problem atikom ,
ipak je ona bila pretežna. Čak i ono što je pisano izvan tem atike SKOJ-a i
om ladine povezivano je sa radom i interesim a ove kom unističke om ladinske
organizacije i om ladine uopšte.
s A-CK SKJ, Kl, 1926/102.

9 Ž. Protić, n.n., str. 86—87.
10 Rezolucija o uautarpartijskim odnosima, Klasna borba, decembar—januar
1928/29, 10—12, str. 101.
210
R ubrike u om ladinskim listovim a nisu bile b ro jn e kao u većini p a rtij
skih. Uglavnom su im ali po nekoliko rubrika, no oblasti o kojim a su pisali
tem etsk i su bile srodne onim a iz p artijsk e štam pe. Prvi legalni skojevski list
„P ro letarsk a m ladina", pored uvodnika, im ao je rubrike: Internacionalni pre
gled, Književni pregled, L istak (Podlistak), Iz Sovjetske R usije, a slične i
„M ladi ra d n ik ”: Internacionalni pregled (M eđunarodni pregled), Iz pokreta,
Iz p riro d n ih nauka, Podlistak (Listak), Sport. N ešto više ru b rik a im ao je list
„O m ladinska b o rb a ” : Internacionalni pregled, O m ladinski pregled, Iz Sovjet
ske R usije, Iz života radničke om ladine, Dopisi, Feljton. „M lada g ard a” im ala
je sam o tri ru b rike: Iz života i borbe, Internacionalni pregled i Feljton, a
„B ilten SROJ-a” : Internacionalni pregled (Iz internacionale), Ekonom ska bor
ba, P ro leterski sp o rtsk i p o k re t (Sport), Rad n a selu i druge.
Koliki je značaj SKOJ pridavao ulozi štam pe i njenom sadržaju vidi se
iz Rezolucije o štam pi, usvojenoj na Prvoj zem aljskoj konferenciji SKOJ-a (av
g u sta 1922), kada još nije bilo nijednog skojevskog lista. U njoj su određeni
zadaci legalne štam pe, m eđu kojim a je i p rik u p ljan je i objavljivanje statistič
kih p o d atak a o ekonom skom i kulturnom položaju om ladine u zemlji, kao i
b av ljen je svakodnevnim životom om ladine: u radionici, u fabrici, u školi itd.
U Rezoluciji je ukazano i na potrebu za ilustracijam a, k arik atu ram a, dopi
snicim a i uvođenjem ru b rik a za om ladinu u sindikalnoj štam p i.11
U R ezoluciji o štam pi usvojeno jn a Prvom kongresu SROJ-a (februara
1924) istak n u to je da štam p a tre b a da bude „ogledalo života i borbe m ladih
ra d n ik a ”, a da su joj do sada nedostajali konkretni p rim eri iz života i rada
om ladine, da nije vođen planski prosvetni rad, da su neke ru b rik e ostale
zanem arene (o selu i antim ilitarizm u), da je stil u većini slučajeva bio težak
i nerazum ljiv, a napisi često predugački. Da bi se navedeni nedostaci otklo
nili Rezolucija je predvidela da se uvedu stalne ru b rik e: Iz života i borbe.
In tern acio n aln i pregled, Sa sela, A ntim ilitarizam . Takođe je planirano da se
u om ladinskim listovim a redovno donosi jed an članak o Sovjetskoj R usiii;
jed an po p u larn i članak iz m arksističke nauke, a zatim antireligijski članci.,
članci o dečjem p o k retu i slično. S k ren u ta je, osim toga, p ažn ja na p otrebu
da se organizuju dopisništva iz zem lje i iz inostranstva.12
P itan ju rad ničkih dopisnika, tzv. radopa i rukovodstvo SKOJ-a je p rid a
valo veliku važnost. Isticano je da štam pa treb a da odražava život radničke
klase; kroz n ju se m ora videti njen položaj; ona m ora ukazivati p ro leta rija tu
na p u t njegovog oslobođenja konkretnim prim erim a. „Život se ne da a p stra k
tno p o sm atrati niti se pak realni život sm e uvijati u m a kakve intelektualne
form e. Zato sa punim pravom drug Lenjin uzvikuje: ,Bliže životu!' ” Zbog toga
treb a stv arati radope, koji pišu „direkt iz radionice” o eksploataciji radnika
zloupotrebam a nad šegrtim a i om ladincim a, o borbi i pobedam a rad n ik a u
klasnoj borbi. Dopisi m o raju biti kratki i jasni, da služe jednom konkretnom
cilju — p ro leterskoj klasnoj borbi. U njim a se m o raju razotkrivati, kroz
žive k o n k retn e prim ere, sva zla koja tište radničku klasu. Značaj radopa je
i u tom e što se njihovim dopisim a iz fabrika i radionica pojačava intereso-
van je p ro le ta rija ta za klasne borbene organizacije i za b o rb u radničke klase.
Dopisi „p ro d u b lju ju i ja č a ju vezu sa m asam a u preduzeću te na taj način
p o jačavaju aktivnost sam e ćelije u njem u; povećavaju rasp arčav an je naše
štam pe, p rid o b ijaju nove b o rc e”.13
Posle 1924. godine nije bilo legalne štam pe SKOJ-a p a je o problem im a
om ladine o kojim a se m oglo javno govoriti, pisala legalna p a rtijsk a i sindi
kalna štam pa. Pojedini listovi su im ali i posebne om ladinske rubrike, a ru
kovodstvo SKOJ-a je insistiralo i da se uvedu u onim u kojim a ih nije bilo.
B iro CK SKOJ-a je početkom avgusta 1928, n a p rim er, up u tio pism o Po
11 A-CK SKJ, KOI,1922/6-7.

12 A-CK SKJ, KOI, 1924/5-4; MAaAH paAHHK, 4. II 1924, 13.
i« Bilten SROJ, 15. VI 1924, 3 (A-CK SKJ, KOI, 1924/15).
211
k rajin sk o m se k re ta rija tu KPJ za V ojvodinu u kom e je traženo da se uvede
staln a om ladinska ru b rik a u m ađarskom sindikalnom listu „Szervezett Mun-
k asu ” i da se organizuju dopisništva iz pojedinih m esta i organizacija. B iro
CK SKOJ-a je odredio i red ak to ra koji je trebalo d a vodi raču n a o dopisim a
i da k o n tro liše njihovo pisanje.14
Po fizionom iji i sadržini n ajzn ačajn iji sindikalni listovi nisu se m nogo
razlikovali od p artijsk ih . Jedino je u n jim a nešto više pisano o ekonom skom
položaju i b orbi radničke klase za poboljšanje svog polažaja i o ra d u sin
dikalnih organizacija i sindikalnih forum a. O problem im a i tem am a iz m e
đ unarodnog radničkog po k reta pisano je isto koliko i u p artijsk o j štam pi,
s tim što je težište bilo na sindikalnoj problem atici. Slično je bilo sa kultur-
no-obrazovnim tem am a, koje su bile i b ro jn ije u sindikalnoj štam pi.
B eogradski „Organizovani rad n ik " im ao je najraznovrsnije ru b rik e i sa
d ržajno J e bio najbogatiji. Im ao je stalne rubrike: Internacionalni sindikalni
pregled, Iz radničkih organizacija (Rad organizacija, K retan je i ra d organiza
cija), Socijalno-ekonom ski pregled (Ekonom ski pregled, S ocijalna politika,
Socijalni pregled), Sindikalni pregled, O baveštenja iz organizacija, F eljton, Li
stak (Podlistak), Iz fabričkih radionica, Iz u n u trašn jo sti (Dopisi iz u nutraš-
njosti); povrem ene: Za gladne u R usiji, B eogradska štam pa, Bez kom entara,
O m ladinski pregled, R adnički dopisi, Zborovi i konferencije, P roleterski sp o rt
(R adnički sport}, K oncerti i zabave, K njiževnost, N aša p ošta (Davaoci dobro
voljnih priloga) i si.
Zagrebački „Organizovani ra d n ik ” im ao je takođe stalne i povrem ene ru
brike, m eđu kojim a: Sindikalni pregled, Internacionalni pregled, Iz tvornica
i radionice, Iz radničkog života, Iz radničkog pokreta, Iz pokrajine, Iz Dal
m acije, Iz S ovjetske Unije, Razne vijesti, O m ladinski život, R adnički šp o rt
(Šport), B ilješke i dr. „Strokovna b o rb a ” iz L jubljane je pored uobičajenih
ru b rik a (M ednarodni pregled, Pregled, Iz R usije) im ala i neke koje su se raz
likovale od ru b rik a ostalih p artijsk ih i sindikalnih listova. To su bile ru b rik e
po stru k am a radnika: Železničarji, R u d arji, Lesni delavci, K em ični delavci,
S tro jn ik i, M ednarodna m ezdna politika kapitala. S arajevsko „R adničko je
d in stv o ” im alo je m anji broj ru b rik a: Iz pokreta, Naši dopisi, In tern acio n al
ni pregled, Beleške, O m ladinski pokret, V esti (Vesti i beleške), P odlistak (Lis
tak), Onako uzgred.
Sindikalno rukovodstvo usm eravalo je svoju štam pu i postavljalo proble
m e o ko jim a tre b a pisati u radničkim dopisim a. U tom cilju ono je izdavalo
razna up u tstva, koja su objavljivana uglavnom u centralnom sindikalnom o r
ganu, beogradskom „O rganizovanom ra d n ik u ”. On je već u svom prvom b ro ju
(4. novem bra 1921) uputio poziv organizacijam a i radnicim a da šalju dopise
o ra d u sindikalnih organizacija preko svojih saveza i organizacija, s napom e
nom da nije p o trebno posebno isticati da oni „treba da budu objektivni i da
apsolutno izbegavaju pisati o neproverenim stvarim a. N aša radnička štam p a
oduvek se odlikovala objektivnošću i ozbiljnošću, pa treb a da bude i u budu
će.” M esec dana kasnije (4. decem bra) u članku „K akva treb a da bude naša
sindikalna šta m p a ” naglašeno je da listove tre b a uređivati tako da oni stv ar
no b u d u organi radničke klase, što se može postići sam o ako „radnička klasa
bude i čitalac i sarad n ik svoga borbenog o rg a n a”.
U kazujući na p o treb u da svi radnici sa ra đ u ju u štam pi, da pišu dopise,
„O rganizovani ra d n ik ” je u b ro ju od 2. decem bra 1923. isticao da tre b a pi
sati o tom e šta se događa radnicim a n a poslu i van posla; beležiti i ono što
izgleda kao sitnica, kao što su razne dogodovštine u radionici, n a ulici i u
“ A-CK SKJ, KOI, 1928/28-a.

212
kući, je r „svuda gde se su k obljavaju interesi rad a i k ap itala postoji polje
našeg ra d a ”.
N ezadovoljna kvalitetom dopisa red ak cija „Organizovanog ra d n ik a ” je 19.
m aja 1927. upozorila da m nogi od n jih nisu dovoljno argum entovani, da su
jednoobrazni, nepotpuni i slično. Zbog toga je u istom b ro ju objavljeno u p u t
stvo na šta sve treb a da se o b ra ti pažnja u dopisim a: koliko i kakvih predu-
zeća, fab rik a i radionica im a u m estu; koliko je zaposleno kvalifikovanih i
nekvalifikovanih radnika, žena, dece; kolike su nadnice, dužina radnog vre
m ena; kako i koliko je sprovedeno radničko zakonodavstvo; odnos vlasnika
p re m a radnicim a; higijenske prilike; jačin a radničkih organizacija; odnos po
licijsk ih vlasti p rem a radnicim a i njihovim organizacijam a; koliko se ra stu ra
rad n ičk e štam p e itd.
Iznošene su i kritik e načina uređivanja. Na plenarnoj sednici CRSOJ
održanoj 2. o k to b ra 1927, istak n u to je da „Szervezett M unkas” m ora biti kon-
k re tn iji u svom pisanju, da se m o ra baviti p itan jim a koja se neposredno tiču
in tere sa radničke klase.15
P itan je radničkih dopisnika bilo je uvek u prvom planu. U sindikalnoj
štam p i je ukazivano da buržoaski listovi im aju dopisnike u svim većim me
stim a i da se radnički listovi m o raju učiti od njih, pa da svako sindikalno
veće ili p ododbor odredi jednog stalnog dopisnika da piše o svim važnijim
događajim a u svom m estu koji bi bili od interesa za p ro lete rsk u javnost.
„Dopis treb a da bude p ro st i jasan , sa što više p odataka i tre b a se čuvati
onog stereotipnog ponavljanja o „užasnom položaju”, besprim ernoj eksplo
ataciji, koji ne deluju tako kao istinski, životni podaci”.16
Izvori in fo rm acija legalne revolucionarne štam pe u razd o b lju od 1921.

do šestojanuarslce d ik tatu re 1929. bili su uglavnom isti kao i u prethodnom
perio d u , s tim što je sada bilo više dopisa, kako iz zem lje tako i iz in o stran
stva. In o stra n i dopisi su stizali preko p a rtijsk ih k u rira od naših kom unista
k oji su se nalazili u em igraciji u evropskim zem ljam a, a slali su ih i naši
rad n ici iz SAD, K anade i A ustralije. Radovi stran ih a u to ra su u većini slu
čajeva preuzim ani iz in o stran e kom unističke štam pe ili iz glasila m eđuna
ro d n ih kom unističkih i radničkih organizacija. R adnička štam p a je crpla in
fo rm acije i iz života radničke klase i njihovih organizacija, a dobijala ih je u
p rvom red u od radničkih dopisnika.
R adi p rib av ljan ja m išljen ja čitalaca o sadržaju štam pe i uvida o čem u
bi oni želeli da štam pa više piše sprovođene su ankete. „B orba” je u feb ru aru
1924. vodila an k etu m eđu čitaocim a u kojoj je trebalo dati odgovor na če
tiri p itan ja: „Š ta n ajra đ e čitate u „B orbi” ? 2. O čem u želite da „B orba” piše?
3. Kakve prigovore im ate o u ređ iv a n ju „B orbe” ? 4. K ojim pravopisom želite
d a piše „B o rb a” ? Stiglo je 66 odgovora. U njim a su izražene želje da „B orba”
piše: o Sovjetskoj R usiji, seljačkom i agrarnom p itan ju , da ob jav lju je felj
tone, donosi vesti iz radničkog p o k re ta iz celoga sveta, priloge iz k u ltu re i
u m etn o sti, sociologije, esperanta, o alkohlizm u itd. N ajrad ije čitani autori,
p re m a učesnicim a ankete, bili su: August Cesarec (o R usiji) i M iroslav K rle
ža (p d ruštvenim problem im a). Deo an k etiran ih zahtevao je da se izbegavaju
o p širn e i duge polem ike i lični obračuni u njim a. Većina an k etiran ih izrazila
je želju da se ekavica zam eni ijekavicom , što je red ak cija i učinila.17
\
16—20. X 1927, 78—79.

15 O p r a H H 3 0 B a H H p a A H H K ,
16 Isto, 29. III 1928, 26, Uloga radničkih dopisnika.
17 S. Koprivica-Oštrić, Pedeseta godišnjica „Borbe", časopis za suvremenu po-
vijest, 1972, 1, str. 137.
213
Sličnu anketu sproveo je m aja 1924. ljubljanski list „Glas svobode”, ve
rovatno po uzoru na „B orbu”, budući da su tri p itan ja bila potpuno iden
tičn a.18 Stigli su bili i prvi odgovori, ali je list ubrzo bio zabranjen, tako da
ne posto je definitivni rezultati ankete.
2. ODRAZ ID E JN IH I FRA KCIJSK IH BORBI U RADNIČKOJ ŠTAMPI
Iako su uslovi bili znatno izm enjeni, p a rtijsk a štam pa ni u ovom periodu
nije sam o inform isala, vaspitala i obrazovala p ro leta rija t, već je, kao i ra
nije, bila p o kretač akcija, m obilizator i organizator radničkog pokreta. Većina
p a rtijsk ih p itan ja p re tresan a je u štam pi, počev od prip rem e p ro le ta rija ta za
stv ara n je jed n e legalne p a rtije (NRPJ) i objavljivanja p a rtijsk ih dokum enata
(zapisnika, odluka, rešenja, rezolucija) preko polem ike o najznačajnijim p ita
n jim a p a rtijsk e strategije i tak tik e i sprovođenja referendum a, do zauzim a
n ja stavova o p itan ju jedinstvenog fro n ta, nacionalnom p itan ju , sindikalnom
u jed in jen ju , učešću u izborim a itd.
R anija p rak sa objavljivanja p artijsk ih dokum enata u štam pi je nastav
ljena, osobito posle osnivanja NRPJ. Zapisnik sa njene osnivačke konferen
cije o bjavljen je u „R adniku” 31. ja n u a ra 1923. godine. On u stvari nije bio
stv arn i d o kum ent već fiktivni. R ukovodstvo konferencije je, naim e, očekiva
lo da će policija osujetiti njeno održavanje pa je un ap red sastavilo zapisnik
da bi policiju dovelo p red svršen čin u slučaju njenog po k u šaja da ra stu ri
konferenciju, podnoseći joj dokum enat da je nova p a rtija već osnovana. U
istom b ro ju „R adnika” objavljeni su Program , Akcioni program i S tatu t
NRPJ. U prava grada B eograda zabranila je ovaj b ro j lista ali je P rvostepeni
sud poništio zabranu. B eogradski „R adnik” i zagrebačka „B orba” su povo
dom p o n išten ja zabrane isticali da je na taj način sud potvrdio da je NRPJ
osnovana n a zakonu i da čak nije u su p ro tn o sti ni sa Zakonom o zaštiti drža
ve. Tako su preko štam pe rešavani i n ajv italn iji problem i organizovanja ra d
ničkog pokreta.
Tokom 1923. i 1924. u teoretskom časopisu „B orba”, listovim a „R adnik”,
„B o rb a” i drugim vođene su diskusije i polem ike o osnovnim p itan jim a p ar
tijsk e izgradnje i celokupne p a rtijsk e politike. Kao osnova ove diskusije po
služile su odluke Druge p a rtijsk e konferencije i p itan ja predviđena kao dnev
ni red konferencije NRPJ zakazane za ju n 1923. čije održavanje vlasti nisu
dozvolile. Um esto konferencije NRPJ sproveden je referendum u p artijsk o j
štam pi. U listovim a su štam pani i dokum enti Treće p a rtijsk e konferencije,
izuzev rezolucije o organizacionom p ita n ju ,19 u nešto m odifikovanom obliku
zbog bojazni od cenzure. Preko štam pe je sproveden i referendum o rezolu
cijam a T reće konferencije K PJ — navodno kao da su to dokum enti NRPJ
—■i objavljeni njegovi rezultati. Iz n jih se vidi da se većina članstva P artije
izjasnila za u tvrđenu političku liniju u rezolucijam a.
T em atika om ladinske kom unističke štam pe bila je raznovrsna, ali je
preovladavala problem atika vezana za život om ladine i ra d skojevskih orga
nizacija. N jena organizatorska uloga ogledala se u p rip rem am a raznih akcija
ili zased an ja skojevskih forum a, kao što je, na prim er, kongres SROJ-a, u
o b jav ljiv an ju predloga kongresnih doku m enata i usvojenih dokum enata, za
tim u štam p an ju raznih odluka i rešenja, davanju uputstava, direktiva itd.
S kojevska štam pa je pisala i o organizacionom pitan ju , odnosu P a rtije i sin
d ik ata p rem a om ladini, isto rija tu om ladinskog pokreta, životu i ra d u om ladi
ne, njenom političkom ekonom skom i kulturnom položaju. Sve to pisanje
bilo je usm ereno na borbu om ladine za poboljšanje i izm enu postojećeg sta
nja.
18 Glas svobode, 8. V 1924, 20.

19 Rezolucija o organizacionom pitanju se nije smela objaviti zbog vlasti. Me
đutim, o ovom značajnom pitanju štam pa je pisala. Samo časopis „Borba” objavio
214
O rganizatorska uloga sindikalne štam pe u razvoju i ak cijam a sindikalnog
p o k re ta bila je značajna. Ta n jen a uloga sastojala se u prvom red u u objav
ljiv an ju poziva za zborove, konferencije, štrajkove, zatim u davanju podrške
m asovnijim ak cijam a i p ren o šen ju direktiva za njihovo vođenje. Organizator-
sk u ulogu štam p a je vršila i tim e što je publikovala odluke sindikalnih fo
ru m a, predloge rezolucija i usvojene rezolucije i druga dokum enta, steno-
grafsk e beleške ili izveštaje sa zasedanja rukovodećih tela, razna pravila, p ra
vilnike, rešen ja i uputstva. Uz to, u njoj su iznošena m išljen ja, vođene disku
sije i polem ike o aktuelnim p itan jim a sindikalnog rada. P reko nje je vo
đ en a bo rb a za p oboljšanje položaja radničke klase, osuđivana politika re
žim a, žigosano bezakonje, beli te ro r itd. Sve je to im alo za cilj da mobiliše
rad n ič k u klasu, da joj ukaže n a neophodnost klasne borbe i usm eri je na
p u t revolucionarnog preobražaja.
Z avršna faza p rip rem e Prve zem aljske konferencije N ezavisnih sindikata
(27—29. jan u ara 1923) započela je objavljivanjem poziva na konferenciju i
n jenog dnevnog reda u beogradskom „O rganizovanom ra d n ik u " 17. decem
b ra 1922. Potom su sve do konferencije objavljivani n ac rti d okum enata i p ri
godni članci,20 a posle njenog održavanja publikovani su izveštaji, rezolucije
i drugi dokum enti.21 Isti p o stu p ak se odvijao i prilikom održavanja Prvog
k ongresa Nezavisnih sin d ik ata (juna 1927), s tim što je ovaj kongres preko
štam p e tri p u ta zakazivali i odlagan, a posle njegovog održavanja štam pa je
objavila usvojena dokum enta.22 Sličnu ulogu štam pa je im ala prilikom održa
v an ja konferencije i kongresa sindikalnih saveza.
Jedno od n ajzn ačajn ijih p ita n ja oko koga se vodila vrlo živa i duga di
sk u sija u p artijsk o j i sindikalnoj štam pi bilo je nacionalno pitanje. N jem u
se sve do 1923. nije posvećivala veća pažnja zbog stava P artije da nacionalno
p ita n je ne postoji kao problem . Zapravo, tek posle Druge p a rtijsk e konferen
cije (m aja 1923) u štam pi je započela diskusija o nacionalnom pitan ju , uvod
n ikom u „R adniku” od 31. m aja 1923. pod naslovom „N acionalni i plem enski
p ro b lem u Jugoslaviji i rad n ičk a k lasa”. Potom su se n a stran icam a listova
„R adnika", „B orbe”, „Glasa svobode” i teorijskog časopisa „B o rb a” u toku vi-
šem esečne diskusije, u dosta o štro m i polem ičnom tonu, izdvojila uglavnom
dva gledišta — desnice i levice.
Tokom debate ra sp rav ljan o je o svim b itnim problem im a koji se tiču
nacionalnog p itanja, p ri čem u su kritikovani i stavovi K PJ p re m a ovom pi
ta n ju u preth o d nom periodu. Prvo, prevaziđeno je ra n ije p a rtijsk o stano
vište da nacionalno p itan je u Jugoslaviji ne postoji, potom je điskutovano o
nacionalnom jedinstvu, k a ra k te ru jugoslovenske države, su štin i nacionalnog
p ita n ja i njegovim m ogućim rešenjim a. Bilo je govora i o m akedonskoj na
ciji, nacionalnim m anjinam a itd.
P rem da ni stavovi levice ni stavovi desnice nisu bili jedinstveni i do-
sledni u svim aspektim a nacionalnog pitanja, ipak se u savrem enoj istorio-
je tri članka: Moša Pijade, Jedno važno partijsko pitanje (1. VIII 1923, br. 1, str.
5—11), Đuro Cvijić, Organizaciono pitanje-naj sudbonosni je partijsko pitanje (septem
b ar 1923, 2, str. 71—76) i Sima Miljuš, Oko reorganizacije Partije (april-maj 1924,
4—5, str. 202—207).
20 ,,O p r a n H 3 0 B a H H paA H H K " je 28. decembra 1922. doneo uvodnik „Zemaljska
sindikalna konferencija” i predlog rezolucije „Proleterska štampa", zatim 31. decem
bra iste godine „Akcioni program i taktika Nezavisnih sindikata. Predlog IO CV
SOJ”, a 1. januara 1923. „Predlog Statuta", itd.
21 O p r a n H 3 0 B a H H p aA H H , 1, 4. i 8. II 1923, 9—11.
22 Isto, 16. i 19. VI 1927, 44 i 45; Organizovani radnik (Zagreb), 9. i 23. VI 1927,
24. i 26.
215
grafiji sm atra da su gledišta leviee zastupali: K ošta Novaković, August Cesa
rec, Đ uro Cvijić, Moša Pijade, R ajko Jovanović, T riša Kaclerović, Sim a Mi-
ljuš, Pavle Pavlović i dr. Izraziti predstavnici desnice bili su: Sim a Marko-
**h CKiitr v « r,i» w n T 'T ; rwMUT\PHii\ nnAT>FM\ y n»T ony
OPMHH30BHHH PHflHHK O R G A N IZ O V A N I R A D N IK — O R G A N IZ O V A N I D E L A V E C
f JI A B H M O P r AH U E H T P A J U lO r P A f l H H » « O r C H H O H K A J IH O r O f lB O P A jy r O C J 1 A B M J E
H.VUJ>l‘CTBn>l>M M HCJUfcOM
>(**■**. M n . Kp. M>.iyrwu 6p. ro:iMHA v bpoj ro. Ilf(iM in m »3
PUA UMJA ti A.'lMllHltCn’AllMJA
JUUfci.lAPCKA y.HU|A I-POJ ■!! B E O r P A f l. H K T B P T A K 2 6 . H O B E M E P A 1 9 2 5 .
o r /u c n n o u tn n , i.poj i-» i m t
HOHl'PEC HE3ABHCHHX CHH/fHKATA

H j t / m o t j o x i j K t a .U H o p H t ctjM M Ut U P C O J o j 16 u 17 a a. j t m a
t u . ' v i o j p x a h r t t y B t o : p a j y 2 5 jt u ć M d p a m .
K on cp ec H e 3 a B H C H H x C m ja m a m a
( J M IN UpHBpt'MCHHM JHC8HMM p tjO .U .
/) UiuBCpii** n KoHcwHtnykcQtt* Koncpeco.

2 ) I t jr + iu iu a j t t O o cuoM t p o j ) .
J) Coifitjit.iho-nomiuitsKM no.10x0; apo.icui opajamo * O.ihmm
JOJJUJlf.! ffc.kJBUCMIIZ CuMAHKUtna pop. .7. CiaCtpOMOBIth.
4. *)iikOHO.blBClUtiO pCtp. .7. CtBCifiOMOHMk
5. ll< > p tix c u o .iH iu ttk d h p a j m r o c a k .ia c a pcxp M T o jo p o e tth .
V) CnNjHKO.iNo: lio*piritia p e f M KobtsMS'
7 ) T o p r f u o * tuiupajkOHKO b o a m u m k o p * f> r . U p t .b Jjc m h
Ui t l-.u c u a u j o a ) H 4 c m o u iy m o pctp. M . S U in oj.to sn h .
9) ih ito p U P C O J ,npOT«rwi» ko«apcKNt y y««u)r hj a*« .K o trp rc « yj«AMi
I 0f l li u u o t t o a n pt .LUUM. npoTi«« Konrprca
///h v j c tu a u t) ta y L U * C ( )J t . i . 1 3 - , n a K o n :p c c y c a p < w a n o jy h » M
epui vM : . i J u i t y j i . i y j y
I) l'u t ^ U iH u p a .iN O j O .lO o p a u jo * p a n u n a 3 fM a .+ c x o j
mije 6c\xpaacKtr P jjhmmvc Konope
Kao Hti»a KjpHKa y .ia»my
ha BP3y pyKy
K ‘ f ifin u i'fM n 4i>uyit-i uh hu n .ich o p u u M ce.im tuo.M o U t m a p O jO o p a .
u pcnpc\a.iHj4 Koje cc »cfc oâuta m o ja ix x h T A ;ip y r y PA jnrriy.
J ) ,h i/s«x C o b c jo y c x A o a y U P C O J tim pan* n a h ‘o * : p t -
. M CHCTCMaTCKH Bpiuc lipcUHIl p a j- MMIUICTPy id\x;bi;TE
C*MU .tHUHMK C iifii.iO o p c .u a n .iah C H oj KHOU1H y UoC.lC.lH-CM u ip o M t -
HHMKC K.mce J)Tt*V.iaOMje HtMaBUCHM M*»p«m RpMiiuTM VHiopâ a« cm 6ao
m j , ep* u K i H .'p cc u f/r«' y utnt/ c p a .i v t p n u o j c j Oh a e .u c o iu n a
C»ouiit«:3TM cy aa caji kck.^vschm .vy6.»m> npau.^n. »«*v c« u m i CTMp
3 f t * l , 1 * 1 H .tO hftO . O iK lC HO COOKHX .W.»*U -MU H.IOHrttSO 0 0 jCJO N <*f» .M.ia »*«*.».yfti »<«« oa crpa»« apyra
ca n o N.1 en»uciw>i;c Ć to :p a x c K <
x A ko ko / u t o i c j M o u ic p n ja ih h x lUCiUKofta u c m o k c j a Haai'k«
KoMt^)e.T****.ia.«H«**r>aa iu io c y Hc- f k *©ry ptK4 ma i ko MM.vti« a » o p i <
o .. \ . »ii CpojCM M M t a t a a n a k o ih k o h m o u p a n o , o n .t a
3aBMCM« CUHJHKaTH Nđ TCp«Top»(jM HHjf n>Miu»CTtto. u m en o y a o
V . i.r„ . ... u to K p , i \ i u i p j n , j c . n . i i i o u j o i a n u H o ; C u r-c Ja h m o u j *
Ccorpa^cKc fcmofMB po.ia rwi»Ho Haj- .im n tik o j b 'p '* c rtpA m k o .tm o a o jy*e
s p - Jif 'n k v . .t u i'o io it ii Ko.iMKo MMojy a p a c o u p e u o fip o jy H .ianono.
jaHM. Ha npuMM w.Wk^)MMa 6enrpaa- H4 «CTu; iiU t> > p »* >1 f'uAHtnfV C4‘
HO U PC O J CKa PajHKMKa Komîa iu.<pa.\i Om. • I . u i r ' Tv> ttt }* noa.TM’iso of»c-
^«.*o c..« m m u u ia arii *.y*r y u >
no npHK,Krap«)aia, n a c m y
A W » m r» itn )r u f>jiX>'apen*.
pyKC iipc.iCTattHNKa m ubmchhx chm- Mrfv )M> KM y » Kicjr — • K.’nJ w«
aiiKaTt. E ro .o u in » ic 6w.ia (^Hpo-
CaiiKunja je/iHor česaKOJta KparKja OiiHpaacfcr K o*opc y a c w
M»imiMjaiHHy .»a hck. ^ mcioc h c j j -
jr 6h.>j»
j j hjr jK k o u m j
m. rt .
M t «o«y l i v « ' j —
Afmar.+f »
\L .* : C:u.'iKit*i n ‘.w n:w . j j i Jyr«>i.lauMjc aa yCACtuxy K/UKT<y kmchhx oiHAioeara. #l a ie cac t o 6r-k» Ja|mm\ .ipVAf’ »hhncm ft Joto c
ra H c y v<T*mi yaer mm y «y-
• j IV.J - y <;> }V ik»* <v*p/«v. Ijit-piMMHH cran Paa>iH‘iKc y ii»t»pajyj«y ca m ajaj>K osi 6 y pw iu- rpa. I! apvrapcna 6 « cr ju
1*. * .i > i * O Jv’ M.►.*•>'< »*x Mc. K y » f r > M-pMcr rak<xt*at*ir K«*m- HajjaCHMjc fX*TKphyje HKHMM Ctf |4 h* u i ’*m o iwroa c t j« 3 « . toto
a-j'i'vc.j* ». * •;Ji'» JI 4 hi O' UtIHtMjC IJKCa yfc 4N»MlftJI ^MO jc CaMO I O n cM om u m n aHO u u o iu u y n o h c jq x o - »Jtcac mj rpoaoian c w t m »u •»*
e;v , IV. Uim c K> '»‘IH’ 1?« ia i»a HaHM4>Ci raitHja rc H o m a o .h i ) Aa M ilina i pa C«4ih jann«* vc<>-v prKMto»owr.
T. utvita." k •;j Hjtjc' 4 i.iv h.uuaiyl.c <»ypiK*u.iMjc. I1< HITMKC Kojo» CC TO MVK l.yMCH»C .Hk^mui. a p y ^ f . «■ m»c«o tu iv ia
C1 H.1M M B ,r ion?, « %)MK cc ** Koarr
Vii /« ^ A *»i je ra w f.w uCTXia nycia CSHKUMoltHUK. MM IKxvv^*»r«. j U •r h ik t h Kj rrpe-
If: - ' £ :- ; , 3 E
K<'iirpcv .yjcan»MTiW‘ npcrjMict*je,
>.!*• ui i o je iu‘ 'ii.tTo, n«irit>ii
l!p«>it<>KaTopcKaKaxnaita npoTKB •Oiiy. M >-«o ctu *i*t**ru mvtu« \
I Lutah Itpor vr^ a«nyAy, oa je u t ryr**
m
,. < i»:l- *v., Mii ni LIM M UV.«aHlK'HMX CMHJMKaTa, noC.IC MC-

)acK*r mMJtiMintt vimaMKatm hc caMo K.i«\*ii'M>a h j o « 4 cm w je Konopr.
« o c*c mm >'u»o OM KSO t **/■>, ja
W a «. : i K :> A Jiiv'v 11 MMiy .iMKMiuitpaitM nm# cy CkojoH ra Mi nm p^m topun »»u ra ooarpMKM*.
hcI.c HptciaTH. Hanp»*TMn mia Ke Mt *h ,m \ v s k iM (t e u tur i np*-
* , ;/ v- «>, *iM0 H»• ih ,^..; m‘ .m tjMiijii^.M :»a nywo M ce iv » ja s a m npoum pK rM m . u o u n p n - «mo . KP y » iv « y y njavx y mc-
•<!> <J . IV»..l»! Kw. Vi ■.*;Mf > CMIiaMKJia CTC- iii. Cit|*vHajy cc HacpTajn y- ko m ca»o caM y rycr*m
• , V ’.V'S . .UU C ^ M! vHMJUlitJC 11 KOJ «M.*ra.lMX c.>»- ap)Wl1IC rtVpMtuitfMjt* H >«*MtX CK- ko.»yt-M* JMM4 mi tnife uMraperr r . v
Vi*-,v \ V U • t j » I.L) ^r.i iic«ît.i»ui M.h.umx Maca k*^jc «*►- CMiuMfara y paainriKon no*pcTy
XK> KMO CC nctfJriKuo ■ U |KM no*
«*»M. 7.;» >f imiv ti n ‘ i>vji ii<*u.iyjyliii thc <K>r<.va Dpm ##>v l i i r i t m ».
K<¥. ; . V rt>'tiaur.>4 !;u /« * . V.l' njv.lit« lu MKMCHMX CMHJMKaTa. A.1 H p*. H mm;« X> f t u6M**i «ôrrAJ. mrt*
*HV. H l*l<M|Hv* i* <H>C .»a MCUMMCHC cm*, mu vhcpcNH aa kc cv y 6 y *y K c nfKKto ocetMt fe/io h> <tm y * y jn * .
. i . ra*. U- o ' h im h ' l «» cc or.vaa hc caito CfcM IM IMCprajM C.TOKHTM O *HVi«y c m Ct CMMM MOJMM ni'MMaMOMtU, p«A«<M-
> i, • x >- »•#/<,itty natucr (>p»a- CKi'CT t -iiiKi np»>.jfrapMjata ko^h MVO-cr.MHMOM aujOM ■ tyxTifyfOM
i>m : 1'n-iitK.i hcto m y c r a .v n p v v r ^ M .i r * — 6 a U KAO A prr Pia»%.
U OHiVKMCM Jf ^ f ^ b n a MMpcKa.'fcCH
*•? »► m f<rm ry mimiv tmuMKaTa. y i w f i w i y , m a.Tvv cwc.k» n h cv -
.* < * u " -ra «c a p jr P*a*k
VU\|' » -j ViipA .► ;»}tf Kp 1 > • tt 'rnuuj A.uiM.ia je y ftp#wy M o m <, mu imjim ia caM ra \ i n i u u u
CTp;.iii»«i»»» k tfu m rM n y rc n Koju Kc llpM-'ui » pr»x K»iypni ca« »» > opo-
IV, k:.- »"JU 'M Tn r m . I.y *! Mijy mh-vmc »>- 4 ^ 'O p M« uikoar. m*. u . ko m i i « , m
y«p*toc Chcra, j m K i i t a*» nyHor,
** 1 • ■4 n , ittKpcijr, (IpC citM pnor u ipaji».< CKH- 6m ja moj rr>V y qm>) kocimom^ mot«o
■n *» >c »M*4 • •*, Ml hi*M<<p4 H liik u ia u im ra j hjmmii ncn*>o/wTii
6m<m m *crnprm \p
+>**r '* • > jh ;.i lt>ni:«» jt- itjiMt H.npraj Ma .»IrMjM MMiur* opora«. Apym t, m n v
♦«/y * ■# •»* otttn^p.i .***» pa.u*M4ir) v .u cy .ta yc- M*«oro ■m **t 6 iu o j oMoj tU tu fu ftpM-
• ' v MH:>•» It»- n^fafctf, .»J.
- •a i’i u H ) »»a cftc G c.kA uipm i^c u*im } fm |**aai Ba>, iu t e n M»rp»
- r*"t «. t im k • ! »IMK'IIM^ CTa- iM^.llt UtfcV KdllMTit.U. OTMPMU. li o |a caM patrOMfMO K t t t o
l - - *•: * KjpH M />»*p<*<ll*»| li.Vt>*iH*<TM ca M*«|aom .UMprutOc«, ju ta mc,
a* • *, k'»M k’- H* M.M»> 1* H|W»lH1lWrM ap>rM. H ,» W m p ra a n n K M%r n i ;
'h * > m -M> •' M > lltfr* )«-. ka "*M»*M UMIJ .1J 4TM a p tt ra r «m m m *mua
u, 4l i M Hl U Jjlp m c ., 0 . PjflHHK" >
»♦I . - . .r . ' . - C m
Poziv „Organizovanog radnika” za Kongres Nezavisnih sindikata s privremenim

dnevnim redom.
216
vic i Života M ilojković. U diskusiji su učestvovali i Filip Filipović, D ragotin
G ustinčič, Ante Ciliga, N ikola K otur i d ru g i.23
D esničari su n a jp re negirali p o sto jan je nacionalnog p ita n ja u Jugosla
viji ili su priznavali sam o „tri glavna plem ena”, a potom su ga uzim ali kao
u stavno p itan je koje se može resiti putem o stv are n ja potpune dem okratije
u buržoaskoj državi. N jihov glavni teo re tič ar bio je S im a M arković, koji je
svoja sh v atan ja izložio u b rošuram a: N acionalno pitanje u svetlosti m arksiz
m a i Ustavno p itanje i radničke klase.24 Iako je M arković u svojim b ro šu ra
m a naučno utv rdio da je teo rija o „tri plem ena jednog n aro d a" deplasirana i
dokum entovano dokazao posebnost S rba, H rvata i Slovenaca, po n jem u je,
ipak, su štin a nacionalnog p ita n ja bila u k onkurentskoj b orbi izm eđu srpske,
h rv atsk e i slovenačke buržoazije. On je svodio nacionalno p itan je na u sta
vno p itan je i ukazivao da radnička klasa nem a in teresa da se njim e bavi,
j e r ono o tu p lju je o štricu klasne borbe.
Levica je pobijala gledišta S. M arkovića naglašavajući da je ono mešo-
vina velikosrpskih i socijaldem okratskih shvatanja, a zalagala se da se svakoj
naciji p rizna pravo na sam oopredeljenje. Ali, i levica je govorila sam o o tri
nacije (srpskoj, hrvatskoj i slovenačkoj), dok je m akedonsku i crnogorsku
n aciju sam o u sp u t spom injala. Naim e, rešenje nacionalnog p itan ja u Ma
kedoniji povezivano je sa pobedom proleterske revolucije i stvaranjem rad-
nićko-seljačkih republika na B alkanu i P odunavlju.25 To je bilo suviše nereal
no i ap stra k tn o , što je pokazao i dalji isto rijsk i razvoj. P itan ju nacionalnih
m anjina, P a rtija takođe nije posvetila dovoljnu pažnju, m ada je ukazivala
da njihovo rešenje tre b a sprovesti u sklopu kom pletnog rešavanja nacionalnog
p itan ja.
D iskusija o nacionalnom p ita n ju u p artijsk o j štam p i tokom druge polo
vine 1923. trebalo je da posluži kao osnova za izradu p ro g ram a KPJ o ovom
p itan ju . U tom cilju je 23. sep tem b ra 1923. u „R adniku" objavljen P rojekt
rezolucije za zem aljsku konferenciju NRPJ, čiji je a u to r Đ uro Cvijić. Ovaj
predlog usvojen je n a Trećoj zem aljskoj konferenciji KPJ (1 — 4. jan u ara
1924) sa neznatnim izm enam a. U Rezoluciji o nacionalnom p ita n ju priznato
je pravo n aro d a na sam oopredeljenje do otcepljenja, s tim što je isticano da
o tcep ljen je nije uvek „svrsishodno" i da se tim e ne isk lju ču je agitacija pro
tiv otcepljenja. N jom e je predviđen federativni oblik državnog uređenja, sa
n ajp u n ijo m lokalnom sam oupravom . Ista k n u ta je nužnost povezanosti bor
be seljačkih p o k re ta ugnjetenih nacija sa borbom radničke klase svih nacija
za pro m en u društvenog poretka. N acionalnim m anjinam a p rizn ata su poli
tička i g rađ an ska prava, u p o treb a m aternjeg jezika u javnom kom unicira
n ju i školam a.
Što se tiče M akedonije, P a rtija je ostala p ri ran ijem stanovištu da s ob
zirom da u n joj živi više narodnosti, rešenje m akedonskog i trakijskog p ita
n ja tre b a tražiti u obezbeđenju njihove autonom ije i njihovom dobrovoljnom
u k lju čiv an ju u federaciju nezavisnih balkanskih republika. S tim u vezi je
u sv ojena i posebna Rezolucija o m akedonskom i trak ijsk o m pitanju.
Sve rezolucije usvojene na Trećoj p artijsk o j konferenciji, izuzev dve ju
— o organizacionom p ita n ju i o antim ilitarističkoj propagandi, objavljene su
u „R adniku", „B orbi" i „Glasu svobode" s ciljem da se o n jim a izjasni p a r
23 Više o njihovim stavovima o nacionalnom pitanju vid.: Novica Vojinović, Di

skusija o nacionalnom pitanju u KPJ od 1919. do 1926. godine, Prilozi za istoriju so
cijalizma, 1971, 8, str. 213—274.
24 prva brošura se pojavila početkom septembra 1923. u Marksističkoj biblioteci
i izdanju NRPJ u 4.000 primeraka, a druga krajem novembra iste godine.
23 Košta Novaković je najdalje otišao u pitanju rešenja nacionalnog pitanja u
Makedoniji. On je svoje stavove izložio u brošuri: „M aicedonuja M aK ed om iu M a!
3eM/ba 3eMA>opadHUi{UMa!, objavljenoj u izdanju NRPJ u Beogradu u 3.000 prim era
ka krajem 1924. godine.
217
tijsk o članstvo. Poziv i u p u tstv a za referendum objavljeni su u „R adniku” 16.
ja n u a ra 1924. godine.
Dok su u prethodnoj diskusiji o nacionalnom p itan ju učestvovali uglav
nom članovi rukovodstva i teo retičari P a rtije sada je celokupno članstvo KPJ
i NRPJ treb alo da se izjasni, i to ne sam o o Rezoluciji i nacionalnom p ita
n ju već i o većini ostalih rezolucija. U tom e je uloga štam pe došla do punog
izražaja: ona je redovno p ra tila i donosila izveštaje o spro vođen ju referen
dum a.
Prem a pisanju štam pe, rezolucije su svuda usvojene jednoglasno, izu
zev u S rb iji. Najveći o tp o r odlukam a Treće p artijsk e konferencije pružen
je u beogradskoj p artijsk o j organizaciji. Naime, posle K onferencije grupa
k ra jn ih d esn ičara na čelu sa Životom M ilojkovićem , poznata kao opozicija u
K PJ, odlučno se usprotivila stavu P artije prem a agrarnom i nacionalnom p i
tan ju , koji navodno u m an ju je klasni k a ra k te r P artije i zapostavlja socijal
n e i ekonom ske problem e.
Iako su rezultati referendum a značili poraz opozicije — sve rezolucije
usvojene su sa velikom većinom glasova — ona se ipak nije predavala i otvo
reno se borila protiv usvojene političke linije P artije, u prvom red u protiv
stava o nacionalnom pitanju. Polem ika izm eđu desničarske opozicije j. ru
kovodstva KPJ vođena je preko stran ica beogradskog „O rganizovanog rad
nika", koji je bio u rukam a desničara, i „R adnika”, „B orbe” i zagrebačkog
„O rganizovanog ra d n ik a”, gde su m išljen ja iznosili članovi p artijsk o g ru
kovodstva.
N apadi i m eđusobna optuživanja u štam pi su naročito bili žestoki tokom
avgusta i sep tem bra 1924. godine. K rajem septem bra objavljene su „Teze Cen
tralnog o d b o ra NRPJ o sporu u P a rtiji”,26 kojim a je p a rtijsk o članstvo oba-
vešteno o su štini spora. D esetak dana k asnije usledio je odgovor opozicije,27
u kom e je i dalje zastupano gledište „da se nacionalnom p ita n ju ne sm e p ri
d avati toliki značaj da se zapostave socijalno-ekonom ski i klasni interesi p ro
le ta rija ta ”. Istovrem eno je objavljena i „Završna reč C entralnog odbora
N R P J”.28 Potom su se o sporu izjašnjavale p artijsk e organizacije, čije izjave
je takođe donosila p a rtijsk a štam pa; objavljene su i teze SROJ-a o tom e; a
učinjen je i pokušaj da se sklopi sporazum izm eđu C entralnog odbora i opo
zicije. K ako se razlike u gledištim a nisu m ogle prevazići, Zem aljsko veće do-
nelo je o d luku o okončanju diskusije. U njoj je izm eđu ostalog rečeno: „Rav
n o p rav n o st nacija je nem oguća bez p rizn a n ja prava svake nacije na otcep-
Ijenje. U d arajući glasom na tu činjenicu P artija m ora izobličavati kao ob
m anu sve fraze o nacionalnoj ravnopravnosti i nacionalnom m iru p ri održa
v anju im p erijalističke Jugoslavije i p ri od ržan ju ekonom ske hegem onije b u r
žoazije bilo koje nacije.”29
Ovim je spor prekinut, ali su razlike u gledištim o o nacionalnom i d ru
gim p itan jim a ostale. Opozicija je i dalje preko „Organizovanog ra d n ik a ” na
stavila svoje delovanje.
KPJ je u ovom periodu više pažnje posvetila selu i seljaštvu u cilju stva
ra n ja jedinstvenog saveza (bloka) ra d n ik a i seljaka. To p itan je inicirano je
n a Drugoj p artijsk o j konferenciji, a n a Trećoj konferenciji o n jem u su zau
zeti jasn iji stavovi i doneta odluka da se p ristu p i izradi agrarnog program a.
To je uslovilo da u štam pi bude više članaka posvećenih seljaštvu, n aro čito
onih koji su govorili o n jem u kao savezniku radničke klase. M eđu n jim a
bilo je vrlo studioznih članaka o ag rarn o m p ita n ju 30; posebno je traženo ra
26 PaAHHK, 28. IX 1924, 139.

27 Isto, 8. H 1924, 140, Odgovor opozicije na Teze Centralnog odbora NRPJ.
2P Isto.
29 OKOBaHH paAHHK, 4. X I I 1924, 21, OAAyKa 3eMaA>CKor B e h a H P I I J o cnopy y
Ilap T H jH ; R a d n i č k a b o r b a , 19. X I I 1924, 15, Z e m a l j s k o v ije ć e N R P J o s p o r u u
P a rtiji.
30 Košta Novakvić, Agrarno pitanje u Jugoslaviji, Borba, 1. VIII 1923, 1, str.
24—29.
218
dikalno sprovođenje ag rarn e reform e. U štam pi je objavljena i Rezolucija o
ag rarn o m pitan ju , usvojena n a Trećoj zem aljskoj konferenciji KPJ. O njoj
se izjašnjavalo p artijsk o članstvo; a vođena je i diskusija i o štra polem ika sa
desničarskom opozicijom , koja je odlučno u stajala protiv ove rezolucije.
Izjašn jav an je članstva P artije i polem ika preko štam pe trebalo je da
posluži kao osnova za donošenje p ro g ram a KPJ o agrarnom p itan ju . Kao sred
stvo za kom uniciranje m eđu članstvom i kao trib in a za iznošenje m išljenja,
I1 F IJ A t . HM H n r o n r r c P H c b h jv j f m a n»A > jfijh h h t k c t ;
OCAGBfffeEliE
PAAHHKAJE
AEAOCA/V\HX
RADNIK-DELAVEC
UcBTpaan« O pran HeaaBiicHc PaffBHHKc IlapTnjc Jy ro cn u an ic
PAHHHKA-
W _________________________________ IM K I'-V . ( K l A \ • ; to j
T E 3E C. P . O. J.
CflOpy y IiapTIllH AOIlCTe Ito AlipCKTHBOMđ CCAIIIIIIC H. V. OAIMUMIC
c e iiT e n ^ p a 1024 ro ju n u ',
|< IV ms.jtitt’. v i M p a r n i m a <*x.»axitn«. j,. \ t * .ii ».ti«
■.%' i . tipuvut
n {«ii>tutrtta >4 V.i <rm .ia {* «.» ».•
? > tUprtlj.l i 4 »
|« H * vaj^ rllv.'a tic*- ♦-IA* .*
im ti.itju ijim t j r j u j o j rt>»J» \ ©
»*U*UA a n a j n a r r a n * V rio t . : * »
r f't HHJi i> aiiio rn .. « na u*.
1»•}«•».tIImio iliru « »ta |»>l.v (>r.i>. »t;,*
tjM ?».« jr jM r u
aaiHtu^thH iLijr m jr
»; «mUMilttOKttir tiapiup- ia>j» hr P' IUHV .tilttai« Mt»:*.# itMrttitiit tt|»i aMUaoi *5i>
is iu i > u u o tz-t' na t t y M *i'A tt W<l|M>IO> «h<t tis«* I M .'
,%u MvV.tr.
(*. r . O.. Ki»Ju j<* v « \ir:
1
.1! »iJJWM.tr
na- .'») ll ’Mtru ]«• V'Klju n:« U M |«tr«:t tjr
n j»i utrifi .01 lHMCf«*i:i V J .fio r iaim{;| Jl|4m;«lt *y (*>’,**' I)|^ m ait« *!«• \r l> i>
tN 'in *.« v »k.K>u\ u m M M i«. tu rur..w V’ tttNu omi tU!*» jr H iv.ium hu i i i j . h u v • »i» ii »,hV-w4* * a.t.« >
Jr ttl t*.bit|»a *111*1 c r Bi 10
*Oi>haO»f. »-Ito ''•»I Kvd ;*U 0 1-
n m .ltlil ttm .lr I4U» t.p\UMtJ\ ,►«[
T»i 4ot.j^ ijii b»!«> ti«> tfefu tun : »« •*'.»!. t ?iuj
».i' ■ U ll«pl<Qa IV»» -»Ji.r
ftmujoTrt cn ita iyxtto > itiu a jr m*> j** »*» tnaaii.itt. uivMa tJiuiM*) tn> t^ u ^ j
^TU^’tUllMir o u .ia tiiMCLr uplatili ttK tn u n tiiif* wv 1 » pititrii .i . , u
m*}4 II** • v r fnitu »atlu tipgrHrnta itiil ft« t-v » a iMhu^v t* 1 H.ctr >»• 11 « «<*•♦
.tt«Ha.«aa i*p»ami lai.Hpt m t a j l t K}atiiit.r <:jt:\Ku .1
. ( a i m t ^ » f i « *t>jia Ani;« n iia i:itii'iM u .byiu)1 a ('•jjvtu i p t i 11 r<.}» v .»r; ■-
tKO>< lit‘IM* IM plftjr
Jr J U» .>.»»«» > t 1 \
»<{’•• št-»p iljim . I*. O. *t>pa u r o ai.- .ta t |)u |u .i t A. 1* .1 jr-' j- 1
»u .VH-t-nÛdri! y /.i-n u n itiprtijr. u i .iy a j * # j n .1 « ii|a<4ria|«itj «*»>*: y tM«ta».y ftAHOf« f4« (I.HIHIB4 U{H'M
i- i > tiA|an|« >;;tu «'(K>iKrtin\ia. |« a i\* r T pr|KCS\iti:<»i‘J|>KM%l ;lt *m r ta a iiit t i).
•• . 1 ry uail UKrtllltUt.'pvilloi U|UK- o .u y iy jjl ij r ya*»i> ;t u {..u*v:u« h,
Mjs». *iaj*aj.vhit x-r.Uk « ttojr ’i ttiNotr
iKUit<ifif u ttant»r:i ti ta joH pim««.• »t i-
r|M«ut ttuf.prta i.a^.a»- ;r v *i ;.K t**t.«t^HTS•**
|«r ftlH rhll H.rluti On« tUHai. «a»lt»Mi'v ia< a tt >iN.*'t*ttHx u tu
i p a i ’i.u n c f u t o t r |t»-i.oj>utiottapiu uaj»* 0.1 ujvMrti** u ta .u It »• ti*vi>i»-t*.»- »;tt* j<a iu .u a : I i« itu |M ia |)liii •h , \ j*>uit(i»t
ttljr. I*. I*, u . HaMrhr r r y 4AKauiH.rw c u ty iu ii|r. • »i* :««»i { « tun*iK«* if.ta * ii II \ | 1 V % II. rM. ntt
it«-j»/o iv jM iniiha prjtantiituM apuot pa.;- »’} i* a ^ a o uui.j«*ra i* ' •■ittjiMi . . . . - » < M^Mimirt »> » m i.) » Hj*»-
n . r i . . » uuitprrn uupe'tuia hv il}«-tfa «r«N ir >.|»«»t ri>.it .-»y M OjUMMl* J t . r 1 ii* i».«ptu(ava. |« |>
i »HM ôpfijr u p rtim rhMS octaTai.« i*itop- >T<-'Wa.>âo .lu n r tlr 11 MvVoi %Ir»»«- f»h\ va tu: K.«u»:ta f»v na I HA.1»h ••!«»:/»»*«{» H»h«
n m - iwu Ma v t.ai be|cr>i>u(tuit Jatta.a.ni. uttt :.J< n jr | ,• |rm iU IM «iilj» »•». II*
y.u io j .h n n p-.tiiuv o j |*cbui>nm>- ttir i a.iu tr ra . lt* w»*h u « - ».a 0-Tt»V o
Uapu<* •} ] « tijr ttj«b«* na ' cth 3|w * lj»:«r f.KM . a n t oi:<n»» tttt -i t. 15
J*rf-«i J>!r:oHapaU iia.u r r OOMjgF aîUijr ».«;r f>\X r .u v s u .\ i.k-
i ) »I. I*. U. J .. MO 11 uro 1>a.iu f i i.it cm r . j r u « iiir «a «»'U|^»%riv{H*. o< ttm «
li'»* p»-f npr^kitn.t<aha jr aotHjuK. }H VatLT4 r> .ta O -Ul IH* |*a
A jA * } fcpu*
•V- <*«-» » ptt w |r »ai*» «.k w * w < 1 |«ti a? cu|*-. ».M)r c j oan»a i^jj-«-'' : .U 1»| |o,j»s ..I Si a
*1*'+
} »U^v jr l<x»<-u !>»-#*•*. IVma4J a PUH JM.V uui S* h* r iK-j«a a rt t-i/jr v . .i ’n o i J - m A lp . irvu. « j«-
UHtl.U tlO*.pri v iK ior.iaaltJu nor.lr J - Ctftâiu«}!! M'l«r4Û»vU<»til.J «'?:t« J*rt*»l\ II .|« t) * |. l I iU*l# i#. . . . . . . ,
4H|t» u j \itJM iv.tMHr. JC&M* utioaajmn uotp« ti». *WttitHU}>«.ir a i- ar«% n:h<na »a*>
4 »rHr llalllVHll'« Mr.lfKmttvOK pr»H»lV- Tai.iJt* i^tutrj«.- 14 c r *»ai. »« I .t« kt*»:*aj> • U li; \h«-U<> II « :\ V * I.Mjr 41 iipftir|f)>^âia m*»pi <r v i i i i f u »a
itsrtiH auiittja v.u*a ltfH» r p t. n v innatutt^M c«i*»f»v H l’fU »u-j;; cu> J. Il i. l - l f / . IV . I.f » i**;i«t>»i.< im« m a*«' |< -
uptm uu tiitj^ tin » j - a .t* f> . .t V o c r J « IHi"i< *H IH»I p» I * u m . *#u» * :*« ii« »j*ai'H‘#u «i |» * ino« i^.> u:« a a i*
Ay6 ju* y a p o y « a « ! « « * « Kfmac •y •»»•/■ ii v 1"j« Matu > 110 IM M a -I }•*«!.» |>J iHiU * H < r .U M
•») K. II. 4 . iMuUr j<ara, in>|x>,& r«rr C ) w r » a coopm. fj»r»a ipacai), j • i r a;.;i p»A a-«h-<hr «» «rWiJ)||;MN|»{l|li|
t hvj u i v r a r n ^ tt-i u I V n c n u n iv ». »l'p au iuon r Auf»<o kujr c v tu ,iai m u '*]*r.vm ita > jw \ ♦> } Jr**** }■♦»<> u '.M IttlM ii« Ip l ?« |U f l» i >Ii«Ui^|
it lu-lic M rru.ir » 'a iJfc L U ]• UfM^ H'ia.M* ujvt«w.Hc» 1 a -t\ii>HMlapM** va;» «'i*< ih*m * »’ ipri / «-vp#fcaw»*-{r ii (jpr>r,it>tt *»**w »ip«'p»i i«*«-m
r»*.» »«u (M irim t-apat !• j* uo in i trp »t Itar.trj ji t a a » .v a jf n»ai?ia*- otiwj.t>i»«» it*'in«' «-*r« r.«* y ltpi.1*
. KU|t«j IT nju, *»J4 aHU^JIUiOtfO] ■rjp'* ć-r i u } u u u r « T tv J OlU |* «) t i napitip* ««- t u u j . » h t Mt 4wt|*'-jf H) »« ** l> »4Jr l ‘ H
\ §**? tt ito tnu jitu w>'tu.uxa y ^ V tK «i.\ruj;i uap ntja k*vnta.itj4-M ja« »i» • i i.sa ) »t* *i*urtjr »«p- rr »KH.opt’M IMpiMjd-^ 4a*-
ItlM.M* IMAM II 31 ItUHUMI ItiO H .t ft»«;t*-' 4.M nauiPK t« a r io |r »»rti.t«
Štampa NRPJ o sporovima u KPJ.
štam p a je pri tom bila veom a značajan faktor. M eđutim , zbog p o sto janja
dva različita gledišta o najvažnijim principijelnim pitan jim a p artijsk e poli
tike, pojedini listovi su iznosili sasvim oprečne stavove i tim e unosili zabunu
m eđu radne mase.
Pišući o problem im a strateg ije i taktike KPJ posle u sv ajan ja rezolucija
Treće zem aljske p artijsk e konferencije na referendum u, Đuro Cvijić je isti
cao da su se osnovne postavke iz rezolucija već i u p rak si potvrdile, ali ih je
P a rtija samo delim ično sprovela u život, b ar što se tiče p isan ja p artijsk e
219
štam pe. Parole istak n u te u rezolucijam a štam pa nije povezala sa aktuelnim
događajim a da bi one bile shvatljive radnim m asam a. N aprotiv, tum ačenjem
političke situacije i isticanjem parola štam p a je sam a sebi protivrečila. „Dok
je centralni organ naše p a rtije „R adnik" jed n u u suštini tačnu analizu opo
zicionog bloka završio s porukom hrvatskim seljačkim m asam a, da je n ji
hovo b o jk otovanje beogradskog p arlam en ta bilo dosledno (?!) i u glavnom
i dalje zastupao tezu protiv (?!) p rek id an ja p arlam en tarn e apstinencije HRSS,
dotle se zagrebačka „B orba” posve ispravno izjasnila za p rekid te apstinen
cije, koja je podržavala radikalski režim u Jugoslaviji. Dok je pak zagre
bačka „B o rba” dalje istakla parolu neposredne (!) borbe za republiku sve-
zavši je s parolom novih izbora za suverenu ko n stitu a n tu (?!) i konačno u d a
rila u klicanje za slobodnu i nezavisnu H rvatsku kao radničko-seljačku repu
bliku, dotle je lju b ljan sk i „Glas svobode” istakao p re svega kao zadatak ra d
ničke klase u ovoj akutnoj kriz borbu za ukidanje Zakona o zaštiti države.
A „Organizovani ra d n ik ”, organ N ezavisnih sindikata, kojeg tak o đ er u re đ u ju
članovi naše p artije, ali koji je tak o đ er vodio posebnu politiku, istakao je
— p o treb u nacionalnog m ira u zem lji (?!). Kad usporedim o parole označene
sa (?!) s našim rezolucijam a, mi ćemo videti da one n em aju apsolutno ni
kakve podloge u našim rezolucijam a, da su one u su p ro tn o sti sa su štin o m na
ših rezolucija (.. .)”31
M eđusobne polem ike i optužbe izm eđu revolucionarnih radničkih listo
va u ovom periodu su bile dosta česte. Tokom druge polovine 1924. u više
n av rata k ritikovan je beogradski „Organizovani ra d n ik ” od stran e „R adnika”,
centralnog organa NRPJ. U k ritik am a je ukazivano da on u posleclnje vrem e
„zapostavlja sindikalne problem e i sve više pokazuje tendenciju za vođenje
neke sam ostalne p olitike”, da je napadao radničko-seljački blok i propove-
dao „sam o stalnu” i „nepom irljivu” klasnu borbu, da je k arak terisao HRSS
kao buržoasku stran k u itd.32 Kao odgovor na ovaj nap ad red ak cija „O rgani
zovanog ra d n ik a ” objavila je članak „Povodom jednog netačnog i tenden
cioznog n ap isa” u kom e je pokušala da opovrgne m išljen je da CRSOJ i „Or
ganizovani ra d n ik ” stv ara ju oko sebe jed n u novu p a rtiju .33 K asnije je „Rad
n ik ” optuživao „Organizovani ra d n ik ” da je služio opoziciji u KPJ za napad
na P artiju , „R adnik” i „Okovani ra d n ik ” u vezi sa stavovim a prem a nacional
nom p itan ju , p rem a HRSS, odnosno radništva i seljaštva, sindikalnoj poli
tici i d r.34
Ma koliko da su ove diskusije bile korisne u raščišćavanju problem a
koji su zaokupljali radnički pokret, one su ipak više štetile razvoju radnič
kog p okreta, je r su često dezorijentisale radničke m ase. S druge strane, kako
je štam p a bila javna trib in a za ove diskusije, one su jo j povrem eno oduzi
m ale ionako m ali p ro sto r, pa je zbog toga zapostavljeno objavljivanje druge
aktuelne problem atike, radničkih dopisa i slično. R ukovodstvo radničkog po
k re ta je, dakle, nam etalo štam pi ne sam o tem atiku, nego i ton, stil i način
pisanja.
U tom pogledu k arak terističn a je k ritik a m esne organizacije NRPJ u
Pančevu upućena C entralnom odboru NRPJ u vezi sa predizbornom agitaci
jom za p arla m en tarn e izbore, fe b ru ara 1925. godine. U n jo j je rečeno da je
članstvo ove organizacije još p re prvog referendum a zahtevalo da se više
pažnje posveti selu u b ro šu ram a i drugim agitacionim sredstvim a pogodnim
za seljaštvo. Ali, C entralni o dbor nije n išta učinio, štav iše, centralni organ
31 Đuro Cvijić, Problemi naše strategije i taktike, Borba, jun 1924, 6, str. 253—254.
32 PaAHHK, 29. VI 1924, 130, JeAHO h y >k h o o6jaiuH>eH>e.
3. VII 1924, 48.
33 O p r a H H 3 0 B a H H paA H H K ,
34 Radnik, 28. IX — 18. X 1924, 139—141. — U jednom izveštaju Kominterni o
stanju u KPJ od B. Boškovića (F. Filipovića) ukazano je da je „Organizovani rad
nik" objavljivao članke o nacionalnom pitanju u kojima se skretalo u desno, a nije
bilo pravilno ni njegovo pisanje o seljačkom pitanju (A-CK SKJ, Kl, 1924/66).
220
„R adnik” se godinu dana bavio sam o sporom u P artiji. S obzirom da se u
selim a nisu mogli organizovati zborovi, dalje je rečeno, jedino se putem
štam pe m oglo agitovati. Ali sa takvim listom , nam enjenim više rešavanju su
koba izm eđu p a rtijsk ih funkcionera, nije se m oglo n išta postići na selu.35
S eljaštvu kao savezniku radničke klase najviše pažnje posvećivano je u
vrem e p red izb o rnih agitacija. Na pom enutim izborim a (8. fe b ru ara 1925) P ar
tija je zbog zab rane NRPJ istupila pod im enom R adničko-seljačkog republi
kanskog bloka (saveza). Ni ovog p u ta radnička štam p a nije istak la jedinstve
ni pro g ram i parole. Dok je zagrebačka „R adnička b o rb a ” insistirala na p ita
n ju vlasti i nacionalnom p itan ju ,36 beogradska „Istin a ” se usredsređivala na
ag rarn i problem .37 N asuprot njim a desničarski beogradski „Organizovani rad
n ik ” zastupao je n eu tra lan stav, apelujući na radništvo da glasa po svojoj
savesti.38
■•II 1 ;
PoitarlM ■ toiotrvm plivtu.
P o f r d ln ) b ro j non d itw .
BORBA
U l a t n t a k o a u lo r k « i m tt o l« u ju tro
Pie tp U u mcvctnn D K*., ttl\ rtgođilnje
U in . .4 * , a p o l u g o d iš n j e D in . i& ' SlMalle u 'Jfiavliaa Rifruu Pirtlj*.
/ n in o r e m a t v o : D in . 4* v ile . a ake Va* |e to oaemiijaieno, esda U-
R e d a k c ij a i a d m in is t r a c ij a n a la z i s t i a a jtlfa lle cjtđlo partllt I stjid t te u -
K c in i v ič t v a u lic a b r . 6t p r ij e m n o , le v o .
stegnlte ed jL iu s J a !
B roj 0 . Z a g r e b , » u b o la 3. m a rta 1923.
N EZA VISN A RADNIČKA PARTIJA JUGOSLAVIJE
Radnom narodu grada i sela

Drugovi I K«KiU4 divil.'vka fAđmil U^'3 1 <du/cV»
w a k » p ra v o rodniCkoj k la \i J a reagira iu o d v ra titi
uavKK'. koje va |KMc dvije **dm< vr*» *ud M**m. Ne-
IV iM iu lt' ’**: d a s r/b>.ra / - N»rodaii aU vhfC KaUnttfca l* a riip ka*» kta^na i*ariip pr»4cra-
u a rta vi s it d a u.»ti iv*4 kud. .*dvait*i itMV* « '«a l će njjndlttCnik
I kTOjck’* k <»I* pjr.e J vijc
/a p r*»u udru/hania. ibi-ra i Uosovora. xa pravu
» n t v p ro \ aJ n a k rn iu rcak v tj« . pU čk a a a ro d M lir^Jka. ia »U»b«»du îuipc.
i a ta m o m tk>pi- a '.av lM i «at»»e r a d i* maW
1 »tu vv Bi-odUotmu tratili ne prlnijcno ra*I-
tr a d a i +eU.
nkkna ia ko«* d jvvl>« *<i I njattf'« pob^JHa*^*-
S \ t bu ri< a% k t p artije p u a t f t h 1“ *k»etaattw Octa ć« IraJJU <Ja %vl troU ovl i*kn ^h u ra ria
po litiku p a rili* . S v e 'a i držav« Vx»
Viw‘ ic t r e b a t »uf cr anu * r s a j i o - ^ r n j i f l* kiaihi t>raauixad)v-
t• -v
■
-.rtuumUU ;< > t c mi “ " i «
.‘'V." "J". “
' U Ju kii*U j!i'U
!»a W uCinUa krj| t«»i • PnKwikm ua*-
c ip 'N c u v b u j VaJtnvk^ .PariiM M akb »r \uu4u
ćinu>okku plani* n a »»aê o%u»Ba
u nerik^«*'. d i k i M U l tu v « «m! ćto.** ««** W
i!« pintuim» r o b u s n u i
■ tckD ouc'fm lti. a u I.im lvi. r«!n-« namd«. >»< )tdinMvcno« lr«*«'.a proktarilata prollf kdki*l»•*!«•< 4k>v»r*K’ • » tjittt*
i t p jrltK '
u j it g c
p.fiijc
i r
iiu: iu i
nad * » iw . > « ■ InHita kaphafr1**'^® hl*»a __
j ■jiccai;»Iu _______
- KadiKka
! ji^rK U av k i pr«d%MvttA u *
k.»M**
o v p ia «
torfi - M ’K l*> v U l w i nafitdiuCuijo tra ii •
S»« «o« Cto« V ajo i «prlUI«lW .I lfw» !>«■" ukidani« Zakona o ta* (U * l a » a I r*>l»ra»fc la ^ U '- V (Xl> 1 >“ *■
n «1!«.•-;*«
i««- s>’■*,**“-••• ‘ " ■
7’
i tt't w «K »-If"'«'' * uU/c * ."'M"! kib haadh
!|a
, u,. v .«
H*«. k..r.« J k.iu p v n tK tie «>nt-»ni/aûc kajrf*a#Mkfkr KUmt » ua't* .
Im tud rjjm tn iu n J i* » . ; tcv^. Nc^»v*xm tf.Ki’U k * pariš*«
•»
“ i tvoi.4utvi UAON ICI IrtttD A I S U .A !
Uvodnik lista „Borba" o izbornom program u NRPJ.
Štam pa je odigrala značajnu ulogu i u predizbornoj agitaciji za oblasne

sk u p štin e (23. ja n u a r 1927). U nizu članaka u zagrebačkoj „B orbi” i „Organi
zovanom ra d n ik u ” i lju b ljan sk o j „E notnosti” objašnjavan je k a ra k te r i zna
čaj izbora; isticane su parole R epubličkog saveza ra d n ik a i seljaka. B eograd
ski „O rganizovani ra d n ik ” objavio je jedva koji članak.
35 Milcnko Palić, O uticaju frakcijskih sukoba u KPJ na rad organizacija revo

lucionarnog krila radničkog pokreta u Vojvodini, Revolucionarni radnički pokret u
Zagrebu između dva svjetska rala, I, Zagreb, 1968, str. 105.
36 Radnička borba, 5. XII 1924, 13, Platforma radničko-seljačkog republikanskog
saveza; 17. I 1925, 2, Radničko-seljački republikanski blok (savez) i HRSS.
37 Hcrana, 4. II 1925, 25, 3eMA>a 3eMA>opaAHnunMa!
38 OpraHH30BaHH paAHHK, 5. II 1925, 10, CaonmieHbe IJPCOJ.
221
Š tam p a je objavila rezultate i ovih izbora.39 Iako skrom ni, oni pokazuju
d a je broj dobijenih glasova znatno veći tam o gde su izborne parole bile na
p latfo rm i KPJ i gde je izvršena agitacija preko štam pe. N ajviše glasova do-
bijeno je u Sloveniji (14.000), je r je tam o zauzet ispravan tak tičk i stav o
jedinstvenom fro n tu (učestvovano je n a izborim a zajedno sa reform istim a);
u H rvatskoj je dobijeno 8.658 glasova; a u S rbiji sam o 1.800 glasova.
I na p arlam en tarn im izborim a (11. septem bar 1927) KPJ je učestvovala
pod im enom Republičkog saveza ra d n ik a i seljaka. Agitacija je vršena uglav
nom p rek o radničkih glasila. U „B orbi”, „E notnosti”, beogradskom „Organi
zovanom ra d n ik u ” izneti su osnovni zahtevi i izborne parole. One su bile:
b o rb a p ro tiv m onarhije, nacionalnog ugnjetavanja, ra tn e opasnosti, im peri
jalističk e politike na B alkanu, belog tero ra, vojne d ik tatu re, za sprovođenje
ag rarn e reform e itd.
O snovna p itan ja sindikalne p o litike u periodu od jeseni 1921. do početka
ja n u a ra 1929. bila su: m esto i uloga sindikata u razvoju radničkog pokreta,
odnos KPJ i sindikata, stv ara n je jedinstvenog fronta, u jed in jen je revolucio
n arn ih i reform ističkih sindikata. Oko ovih p itan ja sve vrem e je vođena di
sk u sija i polem ika kako u sindikalnoj tako i u p artijsk o j štam pi. P ostojanje
različitih gledišta u rukovodstvu radničkog po k reta o većini navedenih, p ita
n ja, uslovilo jc i različite stavove u radničkoj štam pi. Dok su diskusije u po
četk u (do 1924) bile principijelne, a stil i način p isanja u um erenom tonu, ova
b o rb a m išljen ja je bila uglavnom korisna. K asnije, kada polem ike p re ra sta ju
u frak cijsk e rasprave i m eđusobna o b računavanja — one su daleko više šte
tile rad n ičk o m pokretu.
Zbog pogrešnih stavova pojedinih p artijsk ih rukovodstava i listova pre
m a p itan jim a strateg ije i tak tik e dolazilo je i do m eđusobne polem ike iz
m eđu p a rtijsk ih organa. Tako su polem isali „Radnički dnevnik” i „Delavske
novice” u vezi sa stvaranjem jedinstvenog fro n ta p ro leta rija ta . „B orba” i „Rad
n ik ” su osudili grupu oko „Delavskih novica”, koju su sačinjavali Lovro Kle-
m enčič, d r Milan Lemež, V ladislav F abjančič i Em il Stefanović, zato što su
pod p arolom jedinstvenog fro n ta p ak tira li sa klerikalcim a d r K orošca i soci
jald em o k ratim a oko učešća u opštinskim izborim a (1922). Ovi listovi su istica
li da ova sarad n ja nem a ničeg zajedničkog sa klasnom borbom . U n jim a je
osuđen i n apad „Delavskih novica” n a „R adnički dnevnik”.40
N ajviše članaka, diskusija i polem ika bilo je o sindikalnom u jed in jen ju
i njegovim osnovam a. Povrem eno su čitave stranice revolucionarne štam pe iz
b ro ja u bro j bile posvećene tom p itan ju .41
N ajp re su polem ike vođene izm eđu revolucionarnih i refo rm ističk ih li
stova. One su u početku bile načelne, a kasnije je najviše bilo o p ita n ju u je
d in jen ja sindikata. O braćajući se socijalistim a oko „Glasa slobode” Đuro
Đaković je u „R adničkom jed in stv u ” izneo genezu rascepa u radničkom po
k retu , dokazujući da su socijalisti odstupili od osnovnih principa m arksiz
m a, da ne zastu p aju interese celokupne radničke klase i da su se dodvoravali
39 0pranH3OBaHH paAHHK, 27. I 1927, 6; Organizovani radnik (Zagreb), 27. I

1927, 5; Borba, 29. I 1927, 6.
40 Borba, 1. XII 1922, 8, Na krivom putu krivi ton; PaAHHK, 3. XII 1922, 2, Onop-
TyHH3aM AH>Ke rAaBy. — Veći članak o pitanju jedinstvenog fronta napisao je Raj
ko Jovanović („Sadašnja situaciia i taktika jedinstvenog fronta u Jugoslaviji”, Bor
ba, decembra 1923, 5, str. 203—210).
41 Prim era radi navodimo članke: „Za obnovu i jedinstvo sindikalnog pokreta”
(Radničko jedinstvo, 3. II 1922, 1), „Za jedinstveni front proletarijata” (Isto, 5. V
1922, 15), „Ko je za jedinstvo?” (Isto, 21. IV 1923, 9), „KojHM nyTeM ao yjeAHH>eH>a?”
(OpranH30BaiiH paAHHK, 27. V 1923, 41), „Ka jeAHHCTBy cHHAHKaTa” (Isto, 18. V 1924,
35), „J ohi jeAan KopaK Ka yjeAHitetby” (Isto, 18. XI 1926, 90), „Ka ujedinjenju” (Or
ganizovani radnik, Zagreb, 1. VII 1926, 77), „Bliže ka stvarnom ujedinjenju” (Isto,
8. VII 1926, 27), „URSS neće ujedinjenje” (Isto, 15. VII 1926, 29).
222
v lastim a i na taj način se dom ogli radničke im ovine.42 V ođena je polem ika
i izm eđu beogradskog „O rganizovanog ra d n ik a” i refo rm ističk ih „R adničkih
no v in a” iz B eograda, kako načelna tako i o p itan ju u jed in je n ja sindikata. U
jed n o m članku, objavljenom u „Organizovanom ra d n ik u ”, kritikovano je pi
san je „R adničkih novina” zbog nem arksističkog prilaza p itan jim a ujedinje
n ja sindikalnog pokreta. Ista k n u to je da „m arksizam nije b u k v a r”, već zna
n je koje rad n ičk u klasu osposobljava da shvati šta se zbiva u kapitalističkom
sistem u da bi to m ogla k o ristiti u raznim m om entim a rad i o stv aren ja svojih
k ra jn jih ciljeva.43
R azličit p ristu p u jed in je n ju sin d ik ata nije po stajao sam o izm eđu refor
m ističk ih i revolucionarnih sindikata, već i u rukovodstvu P artije i revolucio
n a rn ih sindikata. O tuda je i u revolucionarnoj štam pi bilo m eđusobne pole
m ike.
O kosnica spora je bila da li izvršiti u jed in jen je frontalno, ujed in jen jem
svih sindikalnih saveza istovrem eno, ili parcijalno, od saveza do saveza. U
c e n tru p ažnje je bilo i p itan je kako ujediniti sindikate — odozgo, spajanjem
sin d ik aln ih centrala, ili odozdo, ujedinjavanjem sindikalnih organizacija. Čim
je sredinom m a rta 1925. u „R adničkom glasu” počela se rija članaka R ajka
Jovanovića (pod pseudonim om V. Jadranski) u kojoj je zastupano jedinstvo
sin d ik ata odozdo, desničari su ga preko „Organizovanog ra d n ik a ” napali.44 Is
tovrem eno je usledio i odgovor u „R adničkom glasu”.45
Rajko Jovanović, publicista i partijski Ivan Krndelj, sindikalni funkcioner,

radnik, član uredništva i saradnik ko- urednik zagrebačkog „Organizovanog
m unističkih i revolucionarnih glasila. radnika" i saradnik revolucionarnih
glasila.
Rukovodstvo N ezavisnih sin d ik ata je preko „Organizovanog ra d n ik a ” osu
dilo i ogradilo se od platform e u je d in je n ja železničarskih organizacija i Saveza
ru d a rsk ih rad n ik a u Sloveniji, koji su se bez znanja i direktiva CRSOJ učlanili
42 Radničko jedinstvo, 15. VI 1923, 16, Đuro Đaković, Jedanput za uvek!
43 O p r a n H 3 0 B a H H p a A H H ic , 12. i 19. III 1925, 20. i 22, Je a h Moryfre Y j e A H iB e ifc e ?
44 O p r a n H 3 0 B a H H paA H H K , 22. III 1925, 23, K A H 3aB n y T .
45 PaAHHMICH TAaC, 22. III 1925, 2, JeAHHCTBO CHHAHIOTa.
223
u refo rm ističku sindikalnu centralu — Glavni radnički savez Jugoslavije
(GRSJ).46 N ejedinstven prilaz postojao je i u stavovim a beogradskog i zagre-
bačkog „Organizovanog ra d n ik a ”, odnosno centralnog i pokrajinskog ru k o
vodstva sindikata. Prenoseći jed an članak iz zagrebačkog „Organizovanog rad
n ik a” red ak cija beogradskog istoim enog lista u napom eni ističe da je on veom a
značajan i k arak terističan , je r se iz njega vidi da se zagrebački list približava
i prilagođava stavu CRSOJ.47
Akcja za u jed in jen je sindikata u brzana je u proleće 1925. Radilo se
n a sp a ja n ju sindikalnih centrala. CRSOJ je izradio p latfo rm u u jed in jen ja.43
M eđutim , GRSJ je postavio uslov da se ono ostvari na bazi idejne i organiza
cione p rip ad n o sti A m sterdam skoj internacionali. Na sednici Izvršnog odbora
CRSOJ 21. i 22. ju la 1925. došlo je do razm im oilaženja: k ra jn ji desničari (sled-
benici Ž. M ilojkovića) su prihvatili reform ističke uslove za ujedinjenje. Oni su
preuzeli i „Organizovani ra d n ik ”, koji je tad a počeo da piše u izrazito re
form ističkom duhu. Zbog toga je rukovodstvo N ezavisnih sindikata, posle
m esec dana, nastavilo izdavanje „Organizovanog ra d n ik a ”, koji je o štro polc-
m isao sa pom enutim istoim enim reform ističkim listom . P ostojanje dva cen
traln a organa sasvim su p ro tn ih pozicija unosilo je zabunu u radničke m ase i,
priro d n o , nije doprinelo rešavanju spora u rukovodstvu revolucionarnog sin
dikata, a još m anje stv ara n ju jedinstvenog sindikalnog pokreta.
Posle stv ara n ja U jedinjenog radničkog sindikalnog saveza Jugoslavije
(URSSJ), o k to b ra 1925. godine, u štam pi je nastavljena diskusija i polem ika
oko u je d in je n ja ove takođe reform ističke sindikalne organizacije i Nezavis
nih sindikata. K ojim p u tem i na koji način izvršiti u jed in jen je bilo je suš-
tn a sp o ra u KPJ i sindikatim a. Desnica, koja je im ala prevagu u rukovodstvu
Nezavisnih sindikata, zalagala se za frontalno u jed in jen je, dok je levica in
sistirala na većoj elastičnosti u određivanju oblika u je d in je n ja i da se ono
može izvršiti i parcijalno.
Tokom 1926. beogradski „Organizovani ra d n ik ” je objavio više članaka
0 zahtevim a rad n ik a sa raznih zborova za jedinstvo sindikata. Oni su zauzeli
antifrakcujski stav — odbacili su predloge i desnice i „levice” — ističući da
je bitno da u jed in jen je bude na prin cip u klasne borbe.
Početkom 1927. desničari su preko „O rganizovanog ra d n ik a ” priprem ali
održavanje više p u ta odlaganog sindikalnog kongresa u d uhu svojih shvatanja.
T ada je objavljeno više članaka o sindikalnom u jed in jen ju .49
Prvi kongres Nezavisnih sindikata (12 — 16. ju n 1927) izjasnio se za fron
talno u jed in jen je, ali je ostavio m ogućnost i parcijalnog u jed in jen ja u izuzet
nim slučajevim a.
Oko ovih p itan ja vođena je živa disk u sija i o štra polem ika u p artijsk o j
1 sindikalnoj štam pi, naročito sredinom 1927. godine. Do tad a se u listovim a
revolucionarnih sindikata pisalo u jednom relativno um erenom tonu, upući
vane su d rugarske kritike, a sam o p o k atk ad je dolazilo do o štrije polem ike.
S ada su, m eđutim , pojedini listovi zauzim ali sasvim su p ro tn e stavove i že
stoko napadali jedni druge. To se vrlo nepovoljno odrazilo i n a p artijsk o i
na sindikalno članstvo, je r su se frak cijsk e borbe u rukovodstvu prenele i u
neke organizacije.
48 O p ra H H 3 0 B a H H paA H H K , 9. IV 1925, 28, K o m h h h k c IJPCOJ no nHT3H>y y je A H -

ibeibSL cHHAHKaTa.
47 Isto, Za organizaciono jedinstvo. — Ranije je beogradski ,,0 p r a iiH 3 O B a H H paA
HHK" objavio (25. m aja 1924) da je Kongres Saveza kožarsko prerađivačkih radnika-
-ca Jugoslavije, održan od 27. do 29. aprila iste godine, diskutovao i o uređivanju
sindikalnih listova i podvrgao drugarskoj kritici zagrebački „Organizovani radnik”
zbog članka „Diktatura Pašić — Pribićević (br. 7, 1924), u kome je odstupljeno od
rezolucije o štampi i nisu bila zastupljena marksistička shvatanja klasne borbe
proletarijata.
4b Isto, 12. IV 1925, 29, Platforma CRSOJ o ujedinjenju sindikata.
49 Isto, 24. IV 1927, 31, Rezolucija o ujedinjenju sindikalnog pokreta.
224
B eogradski „O rganizovani ra d n ik ” je o štro polem isao sa zagrebačkim
„O rganizovanim ra d n ik o m ” o u jed in jen ju sindikata i ulozi P artije u sindika
tim a. On je zastupao stavove desnice o frontalnom u jed in jen ju sindikata i
nezavisnosti sin d ik ata od P artije. Preko listova je vođena i b o rb a za prem eš-
tan je sed išta sindikalnog rukovodstva iz B eograda u Zagreb.
Osiječki list „R iječ rad n ik a i seljak a” zastupao je stavove desničarskog
beogradskog „O rganizovanog ra d n ik a ” i sa zagrebačkim listovim a vodio je
o štru polem iku u kojoj su padale i teške optužbe. Zagrebački „Organizovani
ra d n ik ” je u odgovoru na jed n u njegovu k ritik u pisao: „D rugarska „R iječ”
iz O sijeka u svom e prošlom e b ro ju donijela je jed an članak uperen na našu
adresu, a koji članak p red stav lja novost u našem pokretu. Na žalost m ora
mo reči, da je ta novost jako štetn a po interese radničke klase, je r se poku
šava u n ijeti u rasp rav u ton i način pisanja, kakav se do sada upotrebljavao
sam o p rem a n ep rija te ljim a radničke klase i p rem a njihovim pom agačim a
so cijalp atrio tim a”. U članku je dalje rečeno da „O rganizovani ra d n ik ” neće
više polem isati je r sm a tra da polem ika nanosi šte tu interesim a radničke
klase.50
U prkos tom e, rasprave su nastavljene, osobito posle donošenja Pravilni
ka o rad u p o k rajin sk ih sindikalnih odbora.5* N jim e je sindikalni p o k ret u
M akedoniji p rik lju čen S rb iji (Niškoj oblasti), a sindikalni po k ret u H rvat
skoj podeljen na c e n ta r u Zagrebu (za H rvatsku) i O sijeku (za Slavoniju i
B aranju), koji je treb alo da bude vezan za Beograd.
Politiku CRSOJ p rem a sindikalnom p o k re tu u H rvatskoj napadale su
an tifrak cijsk i raspoloženi radnici ne sam o iz H rvatske nego i iz S rbije. Na
p lenum u Mesnog sindikalnog veća u B eogradu 1. sep tem b ra 1927. doneta je
rezolucija kojom je osuđena k am panja protiv Zagreba, u kom e su najbolje
i najorganizovanije sindikalne organizacije. U njoj je istak n u to da je duž
n o st beogradskog p ro le ta rija ta da onem ogući ovakvu politiku ,,i da na delu
sprovodi b ra tstv o srpskog i hrvatskog p ro le ta rija ta u borbi protiv buržoa
zije i reform izm a.”52 U svojena je rezolucija sličnog sad ržaja i na sednici
M jesnog radničkog sindikalnog vijeća u Z agrebu 17. o k to b ra iste g o d i n e .53
I pojedini sindikalni savezi su reagovali. Savezno vijeće zagrebačkih me
talaca kritikovalo je CRSOJ i p o krajinsko rukovodstvo N ezavisnih sindikata
za H rvatsku i S lavoniju i tražilo intervenciju C entralne uprave Saveza metal-
skih rad n ik a da se polem ike obustave. Plenum C entralne uprave, održan 20.
novem bra 1927. u B eogradu, prihvatio je predlog da se polem ika prekine, je r
se nepovoljno odrazila na radništvo i tim e nanela šte tu radničkom p o k retu .54
A ntifrakcijski ce n ta r je bio u Zagrebu. T am ošnje radništvo uputilo je
najviše zahteva da se obustave polem ike. Takvom stavu je svakako doprinelo
i to što je u sastavu rukovodstva radničkog p o k re ta bilo najviše radnika. Ve
ćina ovih zahteva objavljivana je u zagrebačkom „O rganizovanom ra d n ik u ” i
„B o rb i”. Takve inicijative dolazile su i od p artijsk o g članstva iz redova rad
nika iz S rbije. Na oblasnoj konferenciji N ezavisnih sindikata u Nišu (jula
1928) Blagoje N ikolić je in sistirao da se p rekinu polem ike preko radničke
štam pe, je r su vrlo štetn e za razvoj i delovanje radničkog p o k reta.55
3. BORBA PROTIV REŽIMA

Š tam pa je dosta p ro sto ra posvetila u n u tra šn jo j političkoj i ekonom skoj
situ aciji u zem lji, položaju radništva i seljaštva, žestokom te ro ru i progoni
m a. B rojni uvodnici i članci su osuđivali m onarhističko u ređenje i cen trali
50 Organizovani radnik (Zagreb), 30. VI 1927, 27, Dosta je takve polemike.
51 OpraiiH30BaHH paAHHK, 28. VII 1927, 56, IIoKpajHHCKH CHHAHKaAHH oASopn
UP COJ; 31. VII 1927, 57, IIpaBHAHHK o paAY noKpajh h c k h x (o6AacHHx) oASopa
IJP COJ.
52 Isto, 29. IX 1927, 73; Organizovani radnik (Zagreb), 13. X 1927, 42.
53 Organizovani radnik (Zagreb), 20. X 1927, 43; Borba, 22 X 1927, 49.
54 O p ra H H 3 0 B a H H paA H H K , 27 XI 1927, 90.
55 Isto, 26. i 29. VII 1928, 60 i 61. Sa Oblasne konferencije u Nišu.
225
zam, ukazivali su na nezakonitost Obznane, u stajali p rotiv Zakona o zaštiti
džave, tražili reviziju Ustava, žigosali bezakonje, k o ru p ciju i surovu eksplo
ataciju .
Zakon o zaštiti države ocenjivan je kao „zakon protiv radničke klase" i
„zakon za zaštitu kapitalističkih p ro fila”.56 O njegovom izglasavanju „Rad
n ik ” je pisao: „Donesen u jednoj zagušljivoj atm osferi k o ja je stvorena laži-
m a i klevetam a protiv radničkog p o k re ta — Zakon o zaštiti države ostaće u
isto riji zakonodavstva kao m onstruozan p rim er o ozakonjavanju n asilja i
tero ra buržoazije nad radničkom klasom .”57
Vidovdanskim ustavom , p rem a p isan ju štam pe, ozakonjena je d ik ta tu ra
srp sk e buržoazije nad radničkom klasom , hrvatskom i slovenačkom buržoa
zijom i nacionalnim m anjinam a, posebno u Vojvodini i M akedoniji. Njegovim
prelaznim odredbam a p arlam en t je pretv o ren u glasačku m ašinu, a njegove
zakonodavne funkcije prenete su na Zakonodavni odbor. Zbog toga b o rb a pro
le ta rija ta p ro tiv Ustava znači p re svega b orbu za osnovna politička prava.
Ali se p ro le ta rija t u toj b orbi ne sm e zanositi iluzijam a o buržoaskoj demo-
k ra tiji, već on m ora da vodi b o rb u „i pro tiv klasne vladavine uopće a za p ra
vu dem o k raciju radnog naroda grada i sela”58.
Sve m ere uperene protiv radničkog p o k reta revolucionarna štam p a je re-
dovono p ra tila i svojim člancim a dizala glas p ro testa protiv njih. N eposredno
p red donošenje julske zabrane NRPJ, SKOJ i Nezavisnih sin d ik ata 1924.
štam p a je pisala o progonim a sindikalnih i p artijsk ih organizacija, gušenju
štam pe, p rem laćivanju rad n ik a i drugim nezakonitostim a i b ru taln o stim a. Is
ticano je da sva nasilja režim vrši po pravu jačeg i da se on ne osvrće na
„onu p arčad papira što se zove u stav i zakon”59. Š tam pa se b o rila protiv
P ro jek ta zakona o štam pi u vrem e njegovog n astajan ja, a odlučno je ustala
p ro tiv Zakona o štam pi posle njegovog usvajanja, avgusta 1925. godine. Ona
je, isto tako, žigosala sudove zato što su povrem eno otvoreno služili režimu.
U m nogim člancim a tražene su veće dem okratske i građanske slobode, osu
đivano u g n jetavanje nacionalnih m anjina, te ro r u pojedinim krajevim a zem
lje, kao što su M akedonija09 i D alm acija01. Preko štam pe je vođena borba
za legalizovanje rad a revolucionarnih sin d ik ata u Bosni, Sloveniji i Dalm aciji.
Kroz k ritik u režim a i eksploatacije p ro leta rija ta , štam p a je vodila borbu
za p o b o ljšan je položaja radničke klase, za slobodu delovanja revolucionarnih
sin d ik ata,62 protiv Obznane, Zakona o zaštiti države i belog terora. Pišući o
žrtvam a reakcije, političkim procesim a, teškim uslovim a života političkih osu
đenika i surovim postupcim a p rem a njim a, štam pa je žigosala režim nasilja.
66 PaAHHK, 23. II 1923, 18, II pothb 3ai<oHa o 3auiTHTH APâBe.

57 Isto 1. V 1923 (4), Dole sa Zakonom o zaštiti države.
58 Borba, 7. XII 1922, 9, Proletarijat i revizija Ustava.
59 Isto, 10. VII 1924, 25, U borbi protiv reakcije. — Cenzura je iz ovog članka
brisala više pasusa. Međutim, sačuvano je prvo izdanje ovog broja, pa su poznati
pasusi i izrazi koji su smetali režimu u ovom članku.
00 PaAHHK, 17. V 1924, 119, IIojaMaBaite pe>KHMCKor Tepopa y MaKeAOHHjn. — O
teroru u Makedoniji pisala je i zagrebačka „Borba” više puta. Jedan pasus koji je
cenzura u celini izbacila glasi: „Makedoncima su oteta sva osnovna građanska i po
litička prava i oni su od strane hegemonističkog režima najstrašnije nacionalno
tlačeni. Pred sudom, u školama, pred upravnim vlastima oni nemaju pravo na svoj
jezik. Njihova deca se čak ni bogu ne znaju moliti na svom jeziku (...)” — (Borba,
15. X 1927, 48, Strahote u Makedoniji).
61 „Borba” je u broju 27 od 11. VI 1927. u članku „Okovana Dalmacija” pored
ostalog pisala: „Nad cijelom Dalmacijom, a naročito nad Splitom održava se stalno
poluopsadno stanje u pravom smislu te reči.”
62 Radničko jedinstvo. 10. II 1922, 2, Za pravo radnika na život; Organizovani
radnik, 30. XI 1922, 114, Protest beogradskog proletarijata protiv nasilja u Bosni,
Hercegovini i Dalmaciji; 7. VIII 1924, 54, Juriš reakcije na Nezavisne sindikate; 6.
IX 1928, 73, Generalni napad na Nezavisne sindikate.
226
U revolucionarnoj štam pi su bespoštedno kritikovane buržoaske politič
ke stran k e. P redm et n jen ih članaka bile su gotovo sve buržoaske stranke, ali
je najviše pisano o HRSS (HSS) i njenom vođi S tjep an u R adiću.63 Reagujući
n a krvavo o b računavanje izm eđu vladajućih i opozicionih buržoaskih stra
naka, „Z aštita čovjeka” je u svom prvom b ro ju od 2. avgusta 1928. pisala po
vodom aten tata: „Radić je u beogradskom p arlam en tu bio kao u nekoj stu
pici! U stupici u kojoj je za život bio siguran dok je bio u službi režim a kao
m in istar, no u kojoj bi pao m ožda već pred 1925. godinu da je tam o došao kao
republikanac, a u kojoj je m orao pasti i pao je 1928. godine, k ad a je na čelu
velike i jak e opozicije počeo da dem askira režim tam o gdje je najosetljiviji, u
osnovam a njegove hegem onije: sistem glavnjače, nejednakih poreza, sveopće
k o ru p cije i novom preduslovu te k o ru p cije — orijaškom zajm u, očekivanom na
tem elju odglasanih N etunskih konvencija.”
Pojava fašizm a u Evropi i profašističkih organizacija u zem lji (O rjuna,
S rnao, Hanao) zabeležena je u radničkoj štam pi. Ona je odlučno u stajala pro
tiv svakog vida fašizacije. Na pojavu fašizm a reagovali su i p a rtijsk i i sindi
kalni i skojevski organi. Značaj i cilj borbe protiv fašizm a izražen je sledećim
rečim a u skojevskom listu „O m ladinska b o rb a ”: „Naš zadatak nije sam o u
tom e, da fašizam vojnički savladam o, već ga m oram o u n ištiti i politički i ide
ološki (...). S am odbrana p ro le ta rija ta od fašizm a je s t jed n a od najjačih po
k re tn ih sila, koja m ora dovesti do izgradnje jedinstvenog fro n ta. K ada se
duh svakog pojedinog ra d n ik a rasplam sa klasnom svešću, tad a ćem o uspeti da
p rip rem im o i vojnički poraz fašizm u”.64
N astanak nacionalističkih organizacija u našoj zem lji, njihov k a ra k te r i
cilj, kao i uključivanje dosta om ladinaca u njih, a naročito b o rb a i m etod za
spašavanje „zalutalih drugova” iz ovih organizacija, bili su takođe tem a čla
n ak a skojevske štam pe.65 I ostala revolucionarna rad n ičk a glasila su ener
gično reagovala na p o k u šaje vrbovanja rad n ik a za ulazak u orjunaške
organizacije.
R adnička štam pa je redovno p ra tila zbivanja u zem lji i m ere koje je p ri
p rem ao režim, osobito one koje su uperene protiv radničkog pokreta. O tuda
je ona prva ukazivala na p rip re m u otvorene d ik tatu re, a najviše napisa bilo
je neposredno p red njeno uvođenje. Zagrebačka „B orba” je 9. jan u ara 1929.
isticala: „Naš list je bio jedini koji je cijelo vrem e upozoravao na dolazak
generalske vlade i u k id an je i zadnjih tragova p arlam en tarizm a kod nas. I
to se je, eto, dogodilo.”
Pišući o belom tero ru , rad n ičk a štam pa je o štro d em askirala državni si
stem političkog nasilja i političkog tero ra u K raljevini SHS. B rojni su bili
izveštaji i tabele o političkim progonim a, podaci o žrtvam a reakcije, kao i
članci o surovim uslovim a života političkih osuđenika u kazam atim a Jugo
slavije. R adnička glasila su p ra tila i inform isala jav n o st o političkim proce
sim a, počev od osude odugovlačenja istrage uhapšenim kom unistim a zbog
vidovdanskog ate n ta ta (jun 1921), preko iscrpnih stenografskih izveštaja sa
vidovdanskog procesa (jan u ar-feb ru ar 1922) i drugih političkih suđenja do
tzv. „Bom baškog pro cesa” u Zagrebu, novem bra 1928, kada je Josip Broz
osuđen na p et godina robije.
Ona je vrlo opširno izveštavala o osudi i vešanju Alije Alijagića, sudskim
procesim a V ladim iru ćopiću, K osti Novakoviću, Moši Pijade, Josipu Brozu.
03 O njemu je seriju rasprava objavio A. Cesarec u časopisu „Borba”, broju 3 i 4

iz 1923. („Ideologija HRSS ili put u bačvu”) i „Knjifevnoj republici” (1923^ 1924. i
1925) pod naslovom „Stjepan Radić i republika”. Ovaj rad objavljen je u Zagrebu
1926. i kao posebna brošura pod istoimenim naslovom. — Više o pisanju štampe
o St. Radiću vid.: Nada Sokolić — Jaman, Komunistička štampa u Hrvatskoj o
djelatnosti Stjepana Radića (1918—1925), Radovi Instituta za hrvatsku povijest, 1974,
6, str. 273—313.
64 Omladinska borba, 18. VII 1923, 6, Fašizam.
03 Isto, 1. VII 1923, 5, Spašavajmo zalutale.
227
P rim era radi, „B orba" je u šest novem barskih brojeva 1928. objavila seriju
članaka o pom enutom „bom baškom pro cesu ” pod naslovom „B om baška afera
p red sudom ", u kojim a je isticano h ra b ro držanje Josipa Broza p red „nepri
znatim su d o m ”. S plitski „R adnički odjek" preneo je izveštaj o procesu iz za
grebačkih „N ovosti", u kom e je rečeno da je na ovom procesu svakako n a j
in tere sa n tn ija ličnost Josip Broz. „Njegovo lice im a nešto od onih fizionom i
ja, koje podsečaju na čelik. Svijetlim očim a gleda preko cvikera vrlo hladno,
aii energično i m irno.”66
B O R B tK
HA
H A DD I M
V IČ
ČK O --SSEEI I J A Č K E
KO N O V IN E
SUDNICA
Nastavak komunističkog procesa

(iirtu i mii Ii U ' u |) iiM itii - l i l i |< m iu irti i in i«
Zagrebačka „Borba" i „Novosti" o sudskom procesu („Bombaškoj aferi")

Josipu Brozu i drugovima, novembra 1928.
Zagrebačka „B orba” je donela više članaka o progonim a i žrtvam a reak

cije. U cilju p rik u p ljan ja p odataka o tom e n jen a re d ak cija je slala pism a u
sve krajeve zem lje tražeći podatke o hapšenjim a i licim a koja se nalaze na
izdržavanju kazne.67 U tabelarnim pregledim a o političkim progonim a u J u
goslaviji „B o rba” je u 1927. godini zabeležila 15 sm rtn ih osuda, 30.000 hapše
n ja i više od 3.000 političkih em igranata. „Z aštita čovjeka” je pokrenuta, av
gusta 1928, da bi registrovala hapšenje i osude i vodila b o rb u za am nestiju
i po b o ljšan je položaja politčikih osuđenika. Ovaj list je rad i do b ijan ja što
preciznijih p o dataka o progonim a objavio uputstvo „K ako se sastav ljaju do
pisi o političkim progonim a”.68
P o kretanjem raznih akcija, objavljivanjem apela i pod atak a o progoni
m a, štam p a je obaveštavala našu i svetsku javnost o b ru taln o stim a vladaju-
ćeg režim a, zalažući se istovrem eno za poboljšanje položaja i am n estiju po
litičkih osuđenika. Tako je stvarano javno m nenje koje je trebalo da dopri
nese povoljnom rešen ju onoga što se zahtevalo. Pred 10-godišnjicu stv a ra n ja
K raljevine SHS tražena je opšta am n estija političkih krivaca. M eđutim , re
žim je bio nepopustljiv i um esto opšte am nestije dodelio je 203 odlikovanja,
a nikoga nije am nestirao. „Sve u svemu: A m nestija je m rtva, da živi am nesti
ja ! ” — isticala je „Zaštita čovjeka” 13. decem bra 1928. godine.
S poljna politika K raljevine SHS kritikovana je u nizu članaka revolucio
n arn e štam pe, osobito zbog njenog ignorantskog odnosa p rem a Sovjetskoj
R usiji i p rih v ata n ja ruske političke bele em igracije. Š tam pa se zalagala za
uspostav ljan je diplom atskih, ekonom skih i k u ltu rn ih veza sa Sovjetskim Sa
66 Radnički odjek, 8. XII 1928, 17.

67 A- Aa6yaj, Fpaho., orp. 400—401.
68 Zaštita čovjeka, 18. X 1928, 12.
228
vezom i za o d b ra n u prve zem lje socijalizm a od eventualnog n ap ad a im peri
jalistič k ih zem alja, osobito F rancuske i Engleske.69
Stav K om interne bio je p resudan za odnos K PJ i njene štam pe p rem a
spoljnoj politici vlade K raljevine SHS. Š tam pa je osuđivala oslonac i sarad-
n ju Jugoslavije sa F rancuskom i Engleskom , a Malu a n ta n tu je ocenjivala
kao tvorevinu im perijalističkih sila uperenu protiv SSSR-a.70
Posle zabrane KPJ, SKOJ i revolucionarnih sin d ik ata (krajem 1920) b u r

žoazija se žestoko okom ila na sve tekovine radničke klase ostvarene tokom
1918— 1920. godine, tako da se položaj p ro le ta rija ta i siro tin je uopšte znatno
rOflHHAIV. --------
P ijsim -;« K'^cujcr« J. T M ^ a M
A j* « J!» PCK117. T u k + 1 J-T I
.Vu m i «.,xrra-4H: *0 j t «
(U a * ' c rp tic c re o 40 M .
O r tK u 93 »»£«♦*-
LTOj i .t'.lMAP
HE3ABHCAH fI0JlHTH4KM J1HCT ypet>yje OaGop
8 enHMH j S o p C ro rp a o tK o r (Ip o n e re p K la T s n p o t ft m p « n o o i K i r jucm m hs rsm m m b m « r><yuiart,cH miasJmhvikm
Revolucionarna štam pa u odbrani osuđenih radničkih boraca.
pogoršao. Zbog toga su politička i ekonom ska situ acija u K raljevini SHS, po
ložaj radničke klase i razvoj sindikalnog p o k re ta u svim krajevim a zem lje
zauzim ali d o m inantno m esto u radničkoj štam pi, osobito u sindikalnoj. Me
đu člancim a o ovim problem im a bilo je i veom a iscrpnih, objavljenih u više
nastavaka. Takav je, na p rim er, bio članak „P olitička situ acija u Jugoslaviji
i zadaci radničke k lase”.71
Glad, skupoća, bespolica, šik an iran je radnika, težak položaj šegrta, beda
seljaka, nerešeni agrarni problem i — sve su to bile svakodnevne tem e re
volucionarne štam pe. U m nogim člancim a su bila zastu p ljen a sva p itan ja
69 Primera radi, navodimo samo neke karakteristične naslove: ,,I m ir i savez sa

Sovjetskom Rusijom” (Radnik, 8. VII 1923, 59), „Mala antanta i Sovjetska Rusija”
(13. I 1924, 100), „Jugoslavija poslednja. Obnova odnosa sa Rusijom” (2. III 1924,
108); „Radni narode, na oprez! Kapitalistički razbojnici priprem aju jedan novi na
pad na Sovjetsku Republiku” (Borba, 14. VII 1925, 24).
79 Više o tome vid.: Byic BuHaBep, KoMyHHCTHHKa napraja JyrocAaBnje h Ma<va
aHTaHTa (1920—1938), McTopujcicu naconuc, 1971, XVIII ctp 521—540.
71 Radničko jedinstvo, 25. VIII — 15. IX 1922, 27—30.
229
važna za p ro leta rija t: osiguranje i za štita radnika, porezi na radničke nadni
ce, stam beni problem i, rad n o vrem e, socijalna politika itd. Oni su obuhvatali
razne stru k e i slojeve radništva: ru d are, pekare, m lade rad n ik e i šegrte, žene,
kućne pom oćnice i dr. U n jim a je govoreno i o proletarizaciji sela, položaju
ag rarn o g p ro leta rija ta i seoske sirotinje. Problem im a sela i rad n ištv a na selu,
osobito u Vojvodini, dosta p ro sto ra je posvetio „Szervezett M unkas”, koji je
od o b n av ljanja 1925. im ao posebnu ru b rik u za poljoprivredne radnike. Ova
ru b rik a je u 1928. iznosila celu stran icu .72
Problem u skupoće posvećeno je m noštvo članaka.73 O tom e se pisalo ne
prestan o . N ajčešće su tabelarno prikazivane cene osnovnih životnih n am ir
nica i njihov porast. U jednom od tih članaka navedene su i nadnice rad
nika raznih stru k a, koje pokazuju da i najbolje plaćeni radnici jedva im aju
p rih o d e za m inim um egzistencije, dok su prihodi ogrom ne većine radništva
daleko od tog m inim um a. Pisac članka ukazuje da b o rb a za više nadnice
bilo kojim putem (štrajkovim a, tarifn im pokretim a i dr.) toliko dugo traje
da i kad a se ostvari, cene u m eđuvrem enu narastu, tako da se p raktično ne
dobije ništa. Zaključak je, da „sam o kad proizvodnja bude po tp u n o u ru k a
m a radničke klase moći će p ro le ta rija t udaviti toga svog užasnog protivnika,
koji se zove: skupoća ili glad”.74
Kao što se vidi iz ovog i drugih prim era, štam pa n ije sam o opisivala i
registrovala događaje i problem e, već je gotovo uvek davala predloge i za
njihova tre n u tn a i tra jn a rešenja.
B udući da je u zem lji stalno vladala nezaposlenost, k o ja je u prvom redu
pogađala radničku klasu, članci o ovom p itan ju bili su b ro jn i.75 „B orba” je o
tom e pisala: „Danas se nalazi bez ra d a i hleba 250.000 besposlenih rad n ik a sa
njihovim porodicam a, stavljeni na m ilost i nem ilost n ajužasnijim prilikam a
života, dok se na drugoj stra n i k o trlja ju m ilijuni i m ilijard e iscrpljene iz tih
istih m asa?”76
U ovim člancim a vidna je težnja da se d aju i sm ernice za način borbe
p ro tiv nezaposlenosti. Isticano je da ona m ora biti zasnovana p re svega na
p rin cip u klasne borbe. S obzirom na m noga neraščišćena p ita n ja u radničkom
p o k retu , u pojedinim listovim a bilo je i pogrešnih predloga i zaključaka. U
takvim slučajevim a najčešće su reagovali drugi listovi i osuđivali neispravne
m etode b orbe i predlagali tra jn a rešenja. B eogradski „O rganizovani ra d n ik ”
kritikovao je „S trokovnu b o rb u ” zbog uvodnika u kom e se govorilo o m e
to d am a borbe protiv nezaposlenosti. U tek stu „Pogrešan p u t” kaže se da je
re d ak cija „Strokovne b o rb e” zauzela pogrešno stanovište zato što je m olila za
pom oć im ućniju klasu. „Jedan sindikalni list koji sto ji na p rin cip u nepom ir
ljive klasne borbe nije sm eo sebi da dozvoli takvu grešku.”77
Zagrebački „Organizovani ra d n ik ” osudio je Savez besposlednih radnika
u H rvatskoj p ri H rvatskom radničkom savezu zbog toga što je ponizno m o
72 O tome je Filip Filipović u pismu Seljačkoj intemacionali (9. avgusta 1928)

pisao: ,,U Subotici sada izlazi jedan dodatak - dve strane - na m ađarskom jeziku za
poljoprivredne radnike i seljake uz jedne naše novine” (U. Vujošević — B. Gligo
rijević, n.n, str. 476).
73 OpraHH30BaHH paAHHK, 7—11. V 1922, 54. i 55, CKynoha h H>eHH y3pouH; Isto,
24. II 1924, 12, IIpoTHB cKynohe; Strokovna borba, 15. III 1924, 10, Index življenskih
potrebščin.
74 Radničko jedinstvo, 1. IX 1922, 28, Kolika je skupoća.
75 Strokovna borba, 29. II 1924, 8, 250.000 delavcev brez dela in brez kruha; 7.
III 1924, Kako voditi boj proti brezposlenosli?; Organizovani radnik (Zagreb), 1.
VII 1926, 17, 250.000 besposlenih; — Beogradski ,,OpraHH30BaHH paAHHK” objavio je
9. m arta 1924. (br. 16) poziv za protestni zbor pod naslovom ,,IIpoTHBy SecnocAHue
— 3a npaBo Ha >k h b o t ” .
78 Borba, 21. II 1924, 5, 250.000 besposlenih radnika. — Isti podaci objavljeni su
i u ,,PaAHHKy” (2. III 1924, 108) u članku ,,U borbi protiv besposlice”.
77 OpraHH30BaHH paAHHK, 23. III 1924, 20, IIorpemaH nyT.
230
lio za posao i tražio m ilostinju. R redakcija je isticala da to nije pravi put i
u p u tila p o ru k u p ro le ta rija tu : „Radniče! ispravi se! N atrag na p u t klasne bor
be! U redove klasno svjesnih radnika! S tisni ispruženu ru k u koja je juče mo
lila m ilostinju, p lju n i u lice svim a onim a, koji su te ponizili do skota!"78
Štrajkove, tarifn e po k rete i sve druge akcije za p o boljšanje uslova života
i rad a p ro leta rija ta , rad n ičk a glasila su redovno p ra tila i donosila iscrpne iz-
veštaje o njihovom toku i ishodu. Posebno je dosta članaka posvećeno napadu
O rjune na štrajk ač e ru d a re u T rbovlju 1. ju n a 1924. godine, kojom prilikom
je ubijeno p et rad n ik a.79 O m ladinski list „ Isk ra ” je povodom toga objavio čla
nak pod naslovom „K rvavo o rju n ašk o slavlje u T rb o v lju ”.8« O ovom događaju
pisano je u više navrata, prilikom obeležavanja njegovih godišnjica i drugim
U I H ' 1« 3 HH. tlPO .IFTTPVI C B U JV V JF JIH H H T E l ' E ' *> » r> t»*v
OCAUbOfcEHE
WUWHKAJE
s m tm u
H c u T p a J iB ’
RADN K-ĐELAVEC
O p ra H
1
H e 3 a B H C iie P a /tf m M K e .
PAHHHKA-
FlapTiiie-J y r o c j i a n i i j c
JVHAl^-V lUMV150iliUl
noćne HpsoBor pranja y Tpćoa/by M3M»*Op6M.«a <

;* > n-
irfnrMj' M< »■M C>HC6u ■
r.
K a K o je T e n a o c y ic o 6 CMC 6atu y tt-*ay, *
U U t «U > )K>p*K «*»■
jt
i>|iT»iR * j*-)« k y «t*c*jr
V m n a n a p f tja .M rp ajrp * *j»t <c vmaM-
na jy o p r a a a ( l u PaAM. H t p n t j f m
&a»a<B»x >a-
ns\’tu v * u <** h t fanBM U m + u m b a r
» t i i* « ta » £ 4 »FA K
• -Cte/s.H.oa«y Om j .
>ikt 6*o je fttfc y MitUMiM) a Mflpao )«-
Gat« a>6*tea iu a*. tta»pej*B 6po| '
J a . Ci*o O o a i' *«Je m o o o m u u t.;* .
Oa OpjyMauia mm}* yx«ntt>«h mm }* * 4m. . V- no»ca<a.*« cy »na«*-* .
flOM pf paAMa»a y*anu »K o o ko aaaarr** y uiKCMM« r08©p*A» S *«£*
ftpoaoaafopCHM »aw**.. uh o caojaM *pr»a«a. *»* »a
J tl ;> a « e o r i * 6 a r.aopiU M f tp ra
uvm a a A*yr J l t J t i f f , v<v* r* w , *
y iK U A jr, 8. |ya« o .ap atake c * y 9 c r m ope b oabc, a jć « * a < w /* a a t* a a / f i « # ,
MCTji hH om C * y im n u a f* \j r o u n M « o r j ) k Q v z <y » M * y t**ytđ
.-/tuCM a y n ,'* m a co
Be/tHKH Pa^HHHKH 36op K a n o jc * a a “ * -« usana o » a aja av K
200 Gpjy»*ma Moact T rp o ^ u -p a r* tara*
npOTMS cfcaiUMSMa «y aa: ota oGjiiufvaa* cc ci*o h *u o * » m
mo6oa»bm uaopyai*>t»c« » b>».m <Ua*
io«aKao»©tt>)»y »Aacra. Tp*6a B*r*c*a«
.U« A b v ' o a m iM iA M M U M i o m m« I flo p l
aftM a« ft KKOftatto p»«*;e >6»*
)<« oa opiy«atĐa jcaaa paAtfiu > Tpam .
II. O . H « 3 B B B c a e P a flH H H ite ifoA rfloifc. *« A* a a r o r i U t o
« ' A o u in a Cy a « o p y « siH t .....................n f n n r w l ^
*K K apa*u. pBooneapM t« a 6 c * « a* a
CVK06 y TPb08 A>y
iiapTHjc )6»crof.iaaa satoaM*. To WK*aufcO»o
op«i«xu oacfpaat ()pt>Baau
đaao je {«JL«M 0JL yapoaa prao .i# psi-
H II. O »osbao je «3 y»iauHc y ^6opy U H. C O. J.. UOA* wnu y o»o»«
J JH /
* V i t U 'ii .*»-* » 'i a ; . py*h*h> C *» f 3a I*pa<t*M*nauc PaAHB« v Cfttes B*«icipcKu\ <ae<08ai «3 friiAn**aacruftMaponocc uct*0f*
U nc|,Oi AtarM aecrB. m
M'‘
MM'
K;. V vi >*u*a
iJ t JI -U* UvJ.i jsuVj >: | ruaicaf« c t mâkm^ckm n<x>«o* .PajiKtncj* . io w » c aaicac.
^ t’ >* hiUiii a l .1 *1 T# km 0M0*m0u — ...................... ........................ .. niKi aa.ia »i 6c»6poj KOarpa*
Aaaiia{a y mm«. »Đpctf«* }v »rtao npa-
»orraISflS
«Mm A°*K *H>R *M *U
“•6«A m ««
4« H aaOA)M«t>pajputaa. M *»tayP. flo^y umo?« Oft»*x tyCBaMMttAM
« « I « > » i t i M > » || » H M * » « I « «
•------1* Ma U U4TUI I* UUl«X AA _
m
Kaaara C)fco6 mo Ma««« ilcama »pora* .
■ tu K B U M T « . tlp ittu « u u n n i r u c j
V .ii . ■
««»• J.V* } {iiBka
11, hib. »nv> m
II« ! O pbm hi t* m.
> W > I( v K c m | | m t» H »T«M » H * « Ofl p ^ m u j . y T p C o«.*) t u m i t .
o*p«0M» fl> IO »* »w •»“ “ cy y / / * » . > . « ^ i « 4 « t
' * * .! <-f U<’* v i l t t v i j : J . f * > k *• >)!)< trfcM y py u « »M
■• S k tm U O I U « i« i« k «U1<UI< n«
M .
n» TTp«o**y
p « 0 M ) QJ
ptm o
04 ««jk»
ntp ,
} k » j*>
k
ai tU topn-M
I h - «.*«•hR n
"K * 0
f .u »...> fniVjJiU'««
xt»Ma
H
tM
> j\(U iw it « .« ■ upcitc
U M
a a p c M KK
II M >V P >
jsoosoma a. «k|C
C M
. .to:J
C .)
a o ^ ineiuM
»ptM 'P^.>
o o M a * fa i iu i >
n a ta la n p t« > u u k * . » • np«
^Mtanai' W » l * ««*»■*•• n« "•* i» i» ■> ..u .« ' , X v
* n» l ’a »un », 4 ,V«w v »>»» - Ka O pJ>*> p a j « c u M a fe * paa«r«K o/-
•m p«0* » a « S j n i H i a . H a »o
m * * € ia ay M pa>A«p»<? t* H c to
i y A»Y5A>AHM
r i > ;*>»** u l ‘a.p * « v ^4 o.ir«to>w . a- u o o a p c T a . C a a a a p e a u n K u i * * . r rpa* t«
riojmuja •« > l t « * *-«yci«r» K »K P - upauit y kiko«. *« « « « « Jiy ono-
’* n a ča OpjyH«uiM c y M cn an * ra m c « t u
M»v*M«pcaai Mttajca na 3yoaMMa. mojm
Iknc ^ . t(.- r .» •7 c>y « ov* . #T «» » o» » »l u »uo a jq>V M , M l * ■nt sf mj n) tt , KOfl itu m n u t t » w u i p < u»««
IU K P «> »JU < . i p r t « » o A llc -
».CMtc r a noraa y o . ;v \ ..!aivi<. ■ .ir r a iM tm )* M * Srfof% M paJyVm tp c ô m . M .u» a T. a , u m u o p n u n>»« «!«<>
T cpotK M c y u n p u « > • « > « » * . * ne- M« . „ , a a t o r . U) g u n i a D tp « 6 «
« y u a r « y ro rn tn * p a r a n a kojm tiMMa: <'VJ'r v. tw* V
«y o j* *op*ftM cmcJmj . , y . w r p . H . a a o » » c t « « u** * » c n a a p M >u p a i a « » m m m s « » « » ■
% fr- • sa n w p c 6 c o f a a j.t « * O pj>Baa>a. i l M *pausc
•*« »Vi ♦-*.* •■t «ca. v<{ A i
Izveštaj „Radnika” o napadu Orjune na trbovljanske rudare juna 1924.
78 Organizovani radnik (Zagreb), 19. II 1925, 8, Natrag sa krivog puta.

79 PaAHHK, 7. VI 1924, 125, lIocAe KpBaBor Tepopa y Tp6oBA>y.
80 HcKpa, 6. VI 1924, 5.
231
prigodam a. Bilo je članaka i izveštaja i o štra jk u pom orca, agrarnim nem i
rim a u D alm aciji, Zaloškoj cesti (1920), gde su takođe pale radničke žrtve, i
nizu drugih.
Pišući o štrajkovim a radnička štam pa je u prvom red u davala bezrezerv
n u p o d ršk u štrajk ač im a i zalagala se za ostvarivanje njihovih zahteva. No
ona se nije zadržavala sam o na tom e, već je najčešće ukazivala i na konačna
rešen ja i k ra jn je ciljeve radničke klase. Povodom n apada O rjune na ra d
nike u T rbovlju, zagrebački „Organizovani ra d n ik ” je saopštio: „Crno Tr-
bovlje bilo je i do sada crveno Trbovlje, ali se je u nedelju još više zacrvene-
lo. Zacrvenelo se je od pro letersk e krvi, od krvi boraca i junaka, ali ta krv
nije zaludu prolivena, je r se već dižu hiljade i hiljade p ro lete ra po celoj Jugo
slaviji, koji su sprem ni da b ran e prava radničke klase, pa m ak ar i uz cijenu ži
vota. Na njihovu krv mi se zaklinjem o, da nećem o sve dotle m irovati dok ne
srušim o dru štvo nepravde, dok ne postignem o oslobođenje radnog n aro d a.”81
R adnička štam p a je izveštavala i o akcijam a solidarnosti rad n ik a sa
štrajk ač k im pokretim a. Zagrebačka „B orba” donela je o pširan članak o ge
neralnom š tra jk u solidarnosti zagrebačkih rad n ik a sa trbovljanskim ru d a ri
m a, organizovanom neposredno posle trb o v ljan sk ih događaja, 9. i 10. ju n a
1924. U ovom š tra jk u učestvovalo je oko 20.000 radnika.82
Donoseći izveštaje o toku š tra jk a 2.000 tekstilnih rad n ik a u Dugoj Resi.
koji je tra ja o više od dva m eseca (krajem 1927. i početkom 1928), štam pa
ne sam o da se solidarisala sa štrajkačim a, nego su njeni članci bili usm ereni
da pom ognu njegovom uspešnom ishodu. U tom cilju, ona je prenela poziv Iz
vršnog o d b o ra CRSOJ m esnim većim a i drugim organizacijam a da organi-
zuju akcije i zborove, na kojim a bi trebalo o b jašn jav ati značaj ovog š tra jk a
za celokupni p ro le ta rija t i ukazivati n a dužnost rad n ik a da ovu b o rb u po
m ognu ,,i m oralno i m aterijaln o ”.83
Položaj radničke klase je veom a iscrpno i argum entovano prikazivan u
rad n ičk im dopisim a. Pojedini dopisi bili su izuzetno dobri, je r su mnogi
rađnici-dopisnici, koji su na sopstvenoj koži osetili svu težinu surove eksplo
atacije, znali to i da izraze. Oni su osećali da nije dovoljno sam o opisivati te
ško stan je p ro leta rija ta , već su ukazivali na p o treb u radikalnog rešen ja ra d
ničkog p itan ja, koje m ora rešavati sam a radnička klasa. Veoma kvalifikovani
i originalni bili su dopisi Josipa Broza, koji se kao radnički dopisnik javlja
u sindikalnoj štam pi avgusta 1926. iz Kraljevice, a kasnije iz Sm ederevske
Palanke i Zagreba. U Brozovim dopisim a je veom a upečatljivo prikazana
beda ra d n ik a kroz kom paraciju sa obesoin i rasipništvom kapitalista. U nji
m a su doneti i vrlo in stru k tiv n i saveti. U dopisu iz K raljevice je pored osta
log rečeno „da radnici sam i m o raju svoju sudbinu uzeti u svoje ruke, je r
se oni n em aju nadati pom oći n io d k u d a”.84 Slična pouka d ata je i u dopisu iz
S m ederevske Palanke: „Ovde, drugovi, ne pom aže više ništa, nego ufaj se use
i iu svoje kljuse. N itko se ne b rin e za nas, sve socijalne in stitu cije tek su
sam o na p ap iru. Mi, drugovi, tre b a da p ristu p im o svi u svoju borbenu sindi
kalnu organizaciju i da onda povedem o energičnu b o rb u protiv svirepe eks
p lo atacije nezasitne b u r ž o a z i j e . ” 8^
4. ŠTAMPA O MEĐUNARODNOM RADNIČKOM POKRETU

P roblem im a m eđunarodnog radničkog p o k re ta bavila se kako p a rtijsk a
tako i skojevska i sindikalna štam pa. P artijsk a štam p a je, razum ljivo više
pažnje posvećivala m eđunarodnim kom unističkim organizacijam a i kom uni-
81 Organizovani radnik (Zagreb), 5. VI 1924, 14. Orjunaši ubijaju mirne radnike.

82 Borba, 12. VI 1924, 21, Generalni štrajk u Zagrebu potpuno uspeo.
83 OpranH30BaHn paAHHK 12. I 1928, 4, B cahkh uiTpajK TeKCTHAaua v AYr°j Pemi.
84 Josip Broz Tito, Sabrana djela, I, str. 9. — Dopis je anonimno objavljen u za
grebačkom „Organizovanom radniku", 26. avgusta 1926. u br. 35.
85 Isto, str. 16, Prvobitno objavljen u „Organizovanom radniku", Zagreb, 17.
m arta 1927. u br. 12 s potpisom: Bradop (Broz — radnički dopisnik).
232
.stičkom p o k re tu u svetu, skojevska m eđunarodnom om ladinskom kom unis
tičkom p o k retu, a u sindikalnoj štam pi je bila pretežna m eđunarodna sin
d ikalna problem atika.
Predm et pisan ja štam pe bili su i svi važniji događaji u svetu koji su
bili in teresan tn i za radnički pokret: politička situ acija u N em ačkoj, Engles-
GOD !. Z A G R E B , i . S E P T E M B R A 1923. BR. 9
MLADI RADNICI I SELJACI!

R a z v ijte c r v e n e z a s ta v e
n a 9 . I n te r n a c io n a ln i O m la d in s k i D a n i
Dne 2. septembra, dan je, kada na celome svetu mladi radnici, seljaci i vojnici izlaze
iz svojih bednih domova na ulicu, da manifestiraju protiv izrabljivanja, protiv beloga terora i
protiv imperijalističkih ratova.
Malo ima zemalja, u kojima se tako kao u Jugoslaviji izrazila sva krvožednost,
divljašlvo i mržnja jedne kapitalističke klase prema proletarijatu i njegovom oslobodilačkom pokretu!
I u krvavom ciju mladih prole
znaku vcšala i tam tera ipak smo stvo
nica, u znaku za* rili, i na 2. sep
kona o zaštiti dr* tembra svuda mora
Žave u iijc su ime
da prestane nemo
•činjene bezbrojne robovanje, bez pro-
pljačke i nasilja, • •
sveda i bei borbe,
pr oži vl j aval i su
iz stotina hiljada
mladi radnici, se
grla mladih radnika
ljaci i vojnici u
ovoj zemlji naj- > seljaka mora da
u?<vnijo stradanja. se čuje odlučno:
Trpeli smo dugo Mi« fceif temi
nemilosrdno izrab MJe zikea e za
ljivani i proganjani, ttiu đrtavef
a n a i otpor nije Služeći se belim
mogao da b u d r terorom, oborili su
jak i organi/ovan. se jednakom silom
jer ni»mo imali »voje »rpski, hrvatski i
organizacije. A I i slovenački kapita
borbenu organiza listi i zanatlije na
radniitvo, da po-
. » — om po™č.ju „ o j . Z k«, „ ! £
Uvodnik „Omladinske borbe” posvećen Omladinskom danu — 2. septembru.

233
koj, Albaniji, čehoslovačkoj, R um uniji, posebno zbivanja u B ugarskoj, za
tim fašizam u Italiji, N em ačkoj itd. Ali, u prvom p lanu je bio položaj
p ro le ta rija ta i radnički p o k re t u pojedinim zem ljam a. Tem e su bile: beli te
ro r, rasn a d iskrim inacija (položaj crnaca u Severnoj Americi), štrajkovi (ru-
dai'a u F rancuskoj, Engleskoj), kineska revolucija, neke akcije m eđunarodne
p ro letersk e solidarnosti (povodom procesa i p o gubljenja S aka i Vancetija)
i dr.
Š tam pa je objavila dosta članaka iz isto rije m eđunarodnog radničkog i
sindikalnog pokreta: o Prvoj i Drugoj internacionali, P ariškoj kom uni, o kto
b arsk o j revoluciji. M eđutim , tem atika iz savrem enog m eđunarodnog radnič
kog, n aročito njegovih organizacija, bila je u prvom planu, što je i sasvim
razum ljivo s obzirom da su revolucionarne radničke organizacije u Jugosla
viji bile članice ovih organizacija i kao takve obavezne da prenose njihova
u p u tstv a i direktive. U uslovim a stroge cenzure to, p riro d n o , nije uvek bilo
m oguće u legalnoj štam pi. I pored toga, objavljivani su članci o K om unistič
koj internacionali, B alkanskoj kom unističkoj federaciji, K om unističkoj om
ladinskoj internacionali; posebno o Crvenoj sindikalnoj internacionali, n je
nim kongresim a, odlukam a, odnosu prem a om ladini i dr.
N ajviše članaka u revolucionarnoj štam pi iz oblasti m eđunarodnog rad
ničkog p o k reta bilo je o S ovjetskom Savezu. U n jim a su zastupljeni istori-
j a t RKP(b), ok to b arsk a revolucija, građanski ra t i in o stran a vojna interven
cija, a isto tako i u n u tra šn ji politički, ekonom ski i k u ltu rn i život. Prve go
dine sovjetske vlasti, m eđunarodni položaj, nova ekonom ska politika (NEP),
život radnika, om ladine, prosvetne i k u ltu rn e p rilike — sve su to bile tem e
k o jim a se bavila radnička štam pa.88 M eđu njim a je bilo i vrlo specifičnih
kao što su sindikalna štam p a u Sovjetskoj R usiji,87 ru sk i rad n ik kao žurna-
lista 88 itd.
G odišnjice oktobarske revolucije su redovno obeležavane. Pored prigod
nih članaka bilo je i veom a iscrpnih, kao što su pojedini radovi Augusta Ce-
sarca89 i M iroslava K rleže90. P opularisanje zem lje O ktobra u p artijsk o j štam
pi sm atralo se sastavnim delom svakodnevne borbe radničke klase Jugosla
vije i m anifestacijom njenog internacionalizm a. S ovjetska R usija je bila
uzor za sve revolucionarne snage, a na njeno društveno i državno uređenje
gledalo se kao na vlastitu perspektivu. M eđunarodna politika Sovjetske R usije
p rih v atan a je bez rezerve u kom unističkom pokretu, te je stoga i pisanje ko
m u nističke štam pe bilo tako usm ereno.
I u ovom periodu objavljeno je u štam pi oko 50 Lenjinovih radova, m eđu
k o jim a je bilo dosta onih koji su prvi p u t prevedeni n a srp sk o h rv atsk i i slo
venački jezik, zatim desetinu radova M arksa i E ngelsa i više radova drugih
istak n u tih ličnosti m eđunarodnog radničkog pokreta.
Više članaka i priloga posvećeno je značajnim ličnostim a i vođam a me
đunarodnog radničkog po k reta. D osta članaka je objavljeno povodom Lenjino-
ve sm rti (jan u ara 1924). S m rt velikog vođe O ktobra zabeležila je sva revolu
cio n arn a radnička štam pa, najčešće u opširnim uvodnicim a, koji su govorili
o ulozi i značaju L enjina ne sam o za pobedu prve socijalističke revolucije u
svetu, nego i za dalji razvoj svetskog kom unističkog po k reta. „M ladi ra d n ik ” je
(4. fe b ru ara 1924) gotovo ceo bio ispunjen prilozim a o ličnosti Lenjina. Na
naslovnoj stran i objavljen je uvodnik „S m rt velikog vođe ru sk e revolucije”.
86 O pisanju štampe o Sovjetskoj Rusiji više vid.: Oktobarska socijalistička

revolucija, Bibliografija, Beograd 1967.
87 Strokovna borba, 7. i 15. III 1924, 9. i 20. Kakšni so strokovni listi v SSSR?
88 OpraHH30BaHH paAHHK, 8. VI 1924, 41, PycKH paAHHK K a o >KyPHaAHCT-
89 August Cesarec, Rusija ili Evropa?, Književna republika, 1923, 1, str. 33—35;
Problemi ruske revolucije, Isto, 1923, 2—3, str. 41—53; Isto, 1924, 2, str. 44—57.
9° M(iroslav) K(rleža), O značaju ruske revolucije u okviru imperijalizma.
Književna republika, 1926, 6, str. 305—327. — M. Krleža je 1926. u Zagrebu u poseb
nom izdanju objavio knjigu Izlet u Rusiju.
234
a zatim odlom ak Lenjinovog spisa Uloga proleterske om ladine. Slično je
p o stu p ila „ Is k ra ”. Ceo broj od 1. m a rta 1924. posvetila je Lenjinu, a na uvod
nom m estu donela je članak „Pod znam enjem lenjinizm a jača jm o naše o r
ganizacije”.
Pisano je i ć drugim vođam a oktobarske revolucije i istak n u tim ličnosti
m a m eđunarodnog radničkog p o k re ta (M arksu, Rozi L uksem burg, K arlu Lib-
knehtu, Lavu Trockom i dr.).
r A P M
MCT MAAAHXPAAHHKA „ CEJbAKA

POASIA I » O J 7 7
K-tJTP.Vl IIETAK . MOKMH'A I l O . U I I t r ,
JU hir cEproprniu mu mumiuE!

7 rom* on 0KT06apcK« pe»07iyuwje pyc*or nfK>neT»p«|«Ta
r^šL
a CošrmtctBmemmmtftcmirm
ttm C*mtš+fti Pm
*Faf*cpš
scm J 4 » * » .; • «»k /V' 4.
j »mf/ t o v j - f r . f e r ^ t n
.| « OfVjMj //-«■,. / / .-v^v
fmsna f t rjtJtt *r-

| £ • *o Juuajj ro^f.« t # j u :
• M0k**f0 «MV» /f mj ^ -.Jk' ;/ <■
*4M4p< m*tbrp-m *im~,- . •.-/vS
A mm pcjonm t « r r 6cj ct * */ -1 , -
pmtvmt < t a u a »m>* — e>«aat»v< «>i a /y.
đ9O MJumm t kmpm m a*apfmejj.ft yPtJMh
«y ; /V40JJ^V>. a »
r•u *m cm
vrntffJ.} 3J i *«»
<+ * jlv 4
9*Jjr)Hm smp*m iuXC pC acm n u
a mm*maj-
je 0
c**.* «đ f»<Vi *, . . .
-y r* m đ fi* p
m$p*ot&p*0tt toftiapeo.ippKmcp- . ■ f»y
/#or JtetOM C4t
U/mm •<*.,. a? .
-» a» -w« j
mc # jL « u r a s
C» A fT
Pšđ
jafn
rftifafY»xyq*fe. H » cm mo-cujtelafM .p f r t * v v v
Jk'a . (M l 4.‘ fr ’ *>
HtmMvmtt tpC nQ
mr9po*zpf.x?4 ppott
<V v « V « ««-
neJiM
y w tf« i. « a T4 (KHB a faMsđ'*. ■< -4*f »; -
5 MC4upomtpa •cs««« --ja t ; *-j f <•»j
‘ t^to’ e*rM U*fA

pfafđ'ctt**>**> . . • ***■■'■"-*' r
mctmttf »Vr^. l * fh« -T**
r* * * /
* 0 -0 * « * *
* J S U /r> t< OKO m m 4
sao9*m c .V M k o »<««'* fy<*-CJ
a#v /
» T a f n M . /K M & O A 4 U C 8 H m w t
to j ČAMO 4*4 m JĆm* C*oCojy
kinerocm04m
jKVjdUocm
.1jty**f<s patvjm
amjrogr a rw #**ar)r *
•*.*«-
J
f l A p T I t ) * « 4 .*
».^4vr,»>W
1» . .'• đ
fMjPurito*O
B r to v .
K*0*M Cw
JM Ja*»0iyPfw
/tiJyps«o<
f t I M C Mt*M*e*4. U f-cn Com/mckm
s*JM
mmx< U7ft( Kj/t Mofc <•«
msop.faf *
A
M f+
JOim
4đ*tt:
0 amofamaB
)« « V
fO
4MC+a:}h»p<ctM
9*iaoJ
$y\» at gcmcp%\
fi0.'%mt*mxa * y. #
Aw
, 't
#jL * u * M » » e. ** *#*7
c*w*paUUD OM c m fr **
. s-mtpomjnT •»
tM V it'-t t'. *!*
W ) m 4t*t m .H,. > .w ;i
0t*t
« ■a/V a On»4A»<r. mms f
• t i i» J9 x* «y tw>T’K^ *«* tft UM.M p)f*đ M*>.**"'*■
M #*««•*. •«<
tmmpOOttO*040*44t*0402mfi.*♦! ' iff■ Ojijt*"* *
«4‘4 »0 »ft
l,C tf4 M M i* JtMtnJ

a 3**4
»a cr t0. *40 4 f * v^/ * *
c
MM trn tm a a j t u r*Jk*M*xš e * ** iB.Mvr-«* '« * # . -

IM « •*/*■ *>« *btr*J »
(MC, « j * * # « O-- ct C4 '
dM H JI * cm » W y bopbv flp y r o B H i MfSilUiSVt**
4
rt ' </n‘
'
•!'* r*- •’
A t« m w ccao . U 'iiK ' im . i n i « , . W r n u i i i i i u i i P ' I *>'•■*•'•' H r i m i .'- t 4 t j u r i *
šj sm+mjm 44 0M.*0*»*r h r<* fUt*
cm moju »0mm»49t f t tf*m»mt camc
p 4 j m o a j * **m. mrfC** tmt*.-
iu iji' u|nm* im rttM '* ii|x>.H>r c |H i.n m m u ia iiiiH ;tiiw » n ) 'i.
II.K H U VI II l |.V ILM >;iliH m i»«. .im iiH V « «*III K l n a u m u
: <,0p*/
W0
044m
It 40m.i*m **•>:*-
a 4fe»r"»J 4-
I4j<r*i* >♦<■i '*“'■■****. i
/•’ «
*
m m 4 tJ tf > P4JP*» m a fo t. \r|N ij> K iiu . 11■\ i m n i 'i a \ l * \ r u j u . ii . b i i h t j j u h «<■ ui M *» » «:«/ *
PfC*H. ■*-«» » %< 4p0xtme llCMii IKlllll IIJIMllUIU f |w n » l . <■«••.I" , b | » a l-IH’ T o <*y n a p o « r io m .h u «
pmfmm ~ * v o « w r * *?«« • r , k o | c t f h o | h »I> A% <»«*
«n r. / > « Prmxiyv»j* ** *P0MW i u itiu * ii ik iIiu . i « ujn^ja. .»•• KO M p T i f l l M H € 1*4*« « M
.|«-|t raviii |*-UH.IVIUH«ia|MIII ll>l M M U M K ', t r p « «»Mrt 0 .1
/ y a a f*40Xr*Mj4 f t *f+* M 4 | W H r n y i M ' i M i» .n * < > » o » »«»•
• a r M f^ c n
iiiiint.i. \r|MiJ**Klt j<‘ H* • .!'• š a c i « r t o O c . t r t > o \ ,t> ••»IO
iliHiii'.ia iii^ iimoium-iui r> * i« l ’i'iu tn iiiijf' C l«.
V l|>\IIMilll Xt% ANM« *»•*
rio« .la .'.uru ismui'liio ikm<«..^- iu - ii|»»-i',i~i||njai.i' Aa l» y r w K
MM M M i# « -
m / « r f ( «m ««M & m , t a « « (M > c « ‘ » m O o iKm*
J U « jr' **.*>mt ctmtj, ■ W»riti.i
ct pmcmcmM mm mj •O « '
n o » M P a» flp y ro « H M « y Pircnji« pa.tH M 'tM ' OM Kl *BH«- 1
JL o 4 .MVH P v « ►
“*
fc— ■— MmejKtj + * * • , II m iliik -in-im ..u-ia wiia .fyn«-.vii*j*- n.nn'f.M *• iia*- ■
IlitM H |u l l L k l ItalIIV V |»> j*'K y L I « > 'I> '» " ‘ '*
9 mm*i*. (k » w pHtailV |«-t.Ll»ltII>'. « <H«I\ W|«=u:»t\ • I-IM - UHU ,u *11011
( Ma >'iB|«nln-ii> lluii.v *<*'*■ _ ha C m * * •|||i.M>‘M|<nia'a.
p* 440 rrnnmrn m m*44*tif*»
Uvodnik „Mlade garde" posvećen 7-godišnjici pobede oktobarske revolucije.

235
Z načajnu ulogu štam pa je odigrala u akcijam a p ro letersk e solidarnosti,
je r u svojim člancim a nije sam o inform isala p ro le ta rija t o njim a, već je
znatno u ticala na tok i njihove rezultate. To je osobito došlo do izražaja u
p rik u p lja n ju pom oći za gladne u R usiji, p ru žan ju pom oći bugarskim politič
kim em igrantim a, pom oći gladnim a u N em ačkoj i drugim akcijam a ove vrste.
Osim toga, dosta je pisano o Prvoj konferenciji M eđunarodne crvene pom oći,
održanoj u Moskvi ju la 1924, a kasnije o M eđunarodnoj organizaciji za revo
lucionarim a pom oć (MOPR-u).
VJJB ftt.-uJn i 4t A t * Inu

MMU
Ođ
uctA.il ! t *
u rtu*
W f» tU l
\j
DtO*.-
fU\kt
J 4 , -iti«vl. «hl*\ O
■'S v« i t
®_
K' IfiitlprtiM
mu
_
v iJ ii
ttl»i
nm
l i i v »j»»/ HU<liU U|kJfcM koro«n
t'k ’in.
Ju .. \« k b «b*4*v»
fn
I V A i^k i rcfJtK«* d«i •♦«<»* fartAtasti
u M i o a i h M « r4 a rn t. I c « * u N » a « Wtte» - to f e j- M i r :
llM li 4tu g\I ijtt’-b"- U w « l m * iK U . m a v ikab r A J n . Mk I n U U i m u k . | r
x W>a j 4* »< •« N e**w
*1 %i . . *#«:.* - , V .. . 1 •>«*«« U; %!»••*» «*>!)•• % »V.juk-
I LAfcnrvfep » ; **»<*
-K -N -
MK1U ukt*«* ! M* »*/ «U »* v**bM u (< H
u n t i i u i* * p *«h i »ta /«#/>*• *»Um
I « «1 •••■ h I* * « * irfcntuLa I j )»•■. prrt*i
fw i « tv M v .« r< *.»«« V. * t u j*. ««|« >.P.
r» l»« 'TNfk '.UH ll' i/M / * \ U l " t* >" • u (
«Lk » •u h /
i »w> -ft r
Revolucionarna glasila o sm rti vođe Oktobra V. I. Lenjina.
236
P rim era radi, P a rtija i n jen a štam pa solidarisali su se sa em igrantim a iz
B ugarske, prcbeglim u Jugoslaviju posle neuspelog septem barskog u stan k a
1923. „R adnik" je 7. o k to b ra 1923. objavio proglas C entralnog odbora NRPJ
„U pom oć bugarskim em igrantim a" u kom e je ukazano na njihovo užasno
stan je u K raljevini SHS (samo u N išu bilo ih je 2.000). U proglasu se izm eđu
ostalog kaže: „N aša je dužnost, sveta i velika dužnost jugoslovenskih ra d n ik a
PyCK! MAJKE rTHTAjy:
- 3ap y flpyroM CBiTy hema majku ?
|ft060aiM P I MMM (M M M M M . * » f t M — < I— I. IM—

Apel za pomoć gladnima u Rusiji. (Crtež M. Pijade objavljen u „Slobodnoj reči”.)
i seljaka, da izbeglim bugarskim revolucionarim a, svojim p ostradalim d ru

govim a koji su sa oružjem u ruci branili slobodu celog bugarskog naroda od
krvavog režim a Cankova, od V rangelovih razbojnika i od zapadnih im p erija
lista, pružim o b ratsk o m rukom najizd ašn iju pom oć. B ugarski radnici i se
ljaci, koji su se borili ne sam o za slobodu B ugarske nego i celog B alkana,
tre b a u *našoj zem lji da osete da ih očekuje b ra tsk o srce i p rim a b ra tsk a
ruka. P ro letersk a revolucionarna solidarnost nije prazna reč!”
5. VASPITNO — OBRAZOVNA ULOGA ŠTAMPE
P artijsk a štam pa posvećivala je deo p ro sto ra p itan jim a iz oblasti kul

tu re i u m etnosti, najčešće štam panim u posebnim ru b rik am a. Mnoga dela
iz svetske socijalne i druge napredne lite ra tu re publikovane su u nastavcim a.
O bjavljene su pojedine knjige M aksim a Gorkoga, A ptona S inklera, Džeka
L ondona i drugih. O bjavljivana je, takođe, poezija i proza, pretežno socijal
237
no-političke i klasne sadržine, naših radnika i intelektualaca, pripadnika re
volucionarnog radničkog pokreta. U štam pi su gotovo redovno donošene k ri
tike i prikazi knjiga iz oblasti m arksističke lite ratu re , kao i dela iz um etno-
sti i književnosti, prvenstveno revolucionarne o rijen tacije.
K ulturno-um etnička p roblem atika bila je naročito zastupljena u p a rtij
skim časopisim a, osobito u „K njiževnoj republici”, zatim u kalendarim a, m aj
skim spisim a, R adničkom um etničkom alm anahu „Novi isto k ” i časopisim a
„K ritik a”, „Nova lite ra tu ra ” i „Svobodna m ladina”.
Pisano je i o radničkom sportu, o delatnosti rad n ičk ih kulturno-um et-
ničkih d ru štava i drugim p itan jim a koja su se ticala radničke klase i ra d
ničkog pokreta. Š tam pa SKOJ-a objavila je dosta lite ra rn ih radova, u prvom
red u poeziju radničkih pesnika, radove iz socijalne književnosti, priloga iz
umetnosLi, prikaze i k ritik e knjiga itd. Osim toga, vaspitno-obrazovna uloga
štam pe vidna je iz priloga koji su im ali p rak tičn i značaj, kao što je povre
m eno objavljivanje rečnika stran ih i m anje poznatih reči u „M ladom radni
k u ”. To je im alo za cilj da om ogući bolje shvatanje tekstova u štam pi i uop
šte da p ro širi vidokrug radničke i seoske om ladine. Isti list je donosio
i azbuku i abecedu da bi se n a taj način opism enili nedovoljno pism eni om la
dinci. U štam pi SKOJ-a bilo je članaka i priloga iz radničkog sporta, a objav
ljivani su davaoci dobrovoljnih priloga za štam p u i prigodni napisi u cilju
p odstican ja širen ja i č itan ja štam pe.
S indikalna štam pa objavila je m noge feljtone,91 m ožda čak previše. Iako
je većina bila do b ra i vrlo korisna, ipak se čini da su i oni potiskivali ite-
m atik u iz života radničkih i sindikalnih organizacija i radničke dopise. Među
n jim a je bilo dosta takvih koji su kasnije objavljeni u posebnim izdanjim a.
Publikovano je i više članaka iz oblasti kulture, um etnosti, književnih radova,
p rikaza i k ritik a knjiga, vesti iz radničkog sp o rta i dr.
U revolucionarnoj radničkoj štam pi nije bilo senzacionalizm a, podstica
n ja i golicanja lju d sk ih stra sti, — čim e je obilovala buržoaska štam pa, koja
je na taj način privlačila čitalačku publiku i podizala tiraže. Toga nije bilo
ni u onim ru b rik a m a i n apisim a koji su im ali p reten ziju da zabave. I takvi
prilozi su najčešće bili klasno usm ereni.
Ulogu štam pe dobro objašnjava uvodna reč T riše Kaclerovića u prvom

b ro ju časopisa „B orba” (1923) pod naslovom „K lasna b o rb a ” : „Mi smo, kroz
iskustvo, došli do saznanja onoga što je osnova m arksističkog učenja: da kla
snu b o rb u mogu uspešno voditi sam o m ase koje su u pogledu klasne svesti,
socijalističkog znanja, iskustva i discipline došle n a jed an visok stupanj. B or
beni p ro leta rija t, a n a jp re njegovo vodstvo m ora im ati što više znanja iz svih
oblasti društvenog života: iz ekonom ije, finansije, sociologije, politike, filo
zofije, i lako dalje. Oni m o ra ju biti što bolje, i teo rijsk i i praktično, upoznati
91 P r i m e r a r a d i , u b e o g r a d s k o m ,,0 p r a H H 3 0 B a H 0 M p a A H H K y ” u r u b r i c i F e l j t o n
o b j a v l j e n i s u t e k s t o v i : K A a p a I J c t k h h , K a p A M a p i c c h H bero B o >k h b o t h o A e A o (17—
31. XII 1923); A a B T p o u k h , M o j e S e r c T B O H 3 C n S a p a (31. V — 9. IX 1923); B . 3 h -
H O B jeB , H. A e iL H H (B A a A H M H p H a h I i Y A > a n o B ) (20. IX — 15. XI 1923); M. TopKH,
H. A e i b n n (B A a A H M H p H a h F i Y A > aH O B ) 18. XI — 2. XII 1923); >K. E [B e T K O B H h , H c t o -
p n j c K H M a T e p n ja A H 3 a M nonyAapHO o S j a m i t e H (29. XI — 27. XII 1923); K v a p a U c t k h h ,
V m c t h o c t h n p o A e T a p n j a T (30. XII 1923 — 20. I 1924); a p O t o O e A H ic c K o h h u , I I o -
AHTHKa, K A a c n a đ o p 6 a h B a c m r r a i b e A e u e (27. I — 7. II 1924); Ap J o h I H h k o b c k h ,
M o p a A H e h K a p a K T e p H e C A H K e H 3 $ p a H u y c K e p e B O A y u H je (13. XII 1923 — 22. V
1924; E. A y A B H r , A e ib H H (15. V — 15. VI 1924); A. E o r A a n o B , HayKa h paA H H M K a
K A a c a (29. VI — 24. VIII 1924); B. H. A e ib H H , K p H T H H K e n p iiM e A G e n o H a m i o n a A n o M
nnxaihy (31. VIII — 2. X 1924); IT o A H T H K a C H H A H K aT a c a r A e A H n r r a IJCH (12. X —
4. XII 1924); M. B e p , M a p n c K a o M H C A H A aij n p o A e T a p n j a T a (25. XII 1924 — 1. I
1925).
238
t- Babić CRVENE ZASTAVE Knj. Republika 1924
Crvene zastave. (Ilustracija Lj. Babica u „Književnoj republici”, maj 1924.)
ne sam o sa svim a problem im a koji postoje u našoj zem lji, već i sa svima
onim a koji p o sto je u drugom svetu. Umeti se o rijen tisati u svim a raznim p ita
njim a, unieti naći uzroke svim a pojavam a i p o k retim a koji m a u kojoj form i
p ogađaju p ro letersk u borbu, i znati kakve sve posledice ti uzroci m ogu im ati,
znači za p ro le ta rija t jed n e zem lje da je na visokom stu p n ju , da je zreo i da
je njegova sopstvena stv ar u sigurnim ru k am a.”
239
Osnovne sm etnje u ostvarivanju uloge štam pe bile su, n a jednoj stran i,
stro g a cenzura — koja je onem ogućavala otvorenu k ritik u režim a i davanje
direk tiv a i usm eravanje radničkih akcija, a na drugoj, sopstvene slabosti ra d
ničkog p okreta, razdiranog frakcijskim trvenjim a u njegovom rukovodstvu.
D iskusija i često o štre polem ike u p artijsk o j štam pi (do 1924) o osnov
nim p itan jim a strateg ije i tak tik e KPJ dobrim delom su om ogućile da se u
m nogim p itan jim a evoluira i zauzm e uglavnom pravilan stav. M eđutim , p o
sle toga ove diskusije i polem ike sve više gube principijelni k a ra k te r i p re
ra s ta ju u frakcijske ra sp ra v e a sukobe.
Koliko je revolucionarna štam p a m ogla otvoreno p isati o svim događa
jim a i problem im a u uslovim a žestoke cenzure, te ro ra i progona? Da li je ta
nepovoljna situacija prim oravala štam p u da b ira izraze i da piše uvijeno? —
R edakcije listova su, naravno, stalno m orale im ati u vidu cenzuru,; to je za
sve vrem e bilo prisutno, a povrem eno se m oralo p isati ezopovskim jezikom ,
ali isto tako, radnička štam p a je u p rkos cenzuri bila i vrlo o štra i znala da
se žestoko okom i na režim nasilja, surove eksploatacije i razne nezakoni
tosti. R azum e se, da su takvi članci često bili žrtve cenzure. Jedan m anji
b ro j tekstova izbačenih od stran e cenzure sačuvan je, bilo u arhivim a bilo
u prvim izdanjim a listova, tako da se iz n jih delom može videti šta je u rad
ničkoj štam pi sm etalo režim u. M eđutim , sadržaj m nogih prazni*! stubaca u
revolucionarnoj štam pi verovatno će zauvek o stati tajna.
III ILEGALNA ŠTAMPA
1. KARAKTERISTIKE ILEGALNIH GLASILA I SPEC IFIČ N O STI NJIHOVOG

UREĐIVANJA
Dok je tokom 1923. i 1924. p o sto jala legalna štam p a NRPJ, u njoj je pi
sano o većini p artijsk ih p itan ja. Posle toga, KPJ i SKOJ su prešli u ilegal
n ost i o m nogim problem im a njihovog ra d a uopšte se nije moglo pisati u le
galnoj revolucionarnoj štam pi. Stoga je o tim p itan jim a pisano u ilegalnoj
kom unističkoj štam pi, koja se u p eriodu posle 1924. jav lja kao tra jn i i stalni
način k o m uniciranja sa p a rtijsk im članstvom . Legalna štam p a se i dalje
izdaje u cilju p ro d o ra u široke rad n e m ase i javnost uopšte.
P renošenje uputstava, odluka i direktiva p artijsk ih rukovodstava i fo
ru m a članovim a P artije i SKOJ-a bila je jed n a od osnovnih funkcija ilegalne
Štampe. Ova štam pa je, isto tako, prenosila stavove i direktive K om interne
KOI i Crvene sindikalne internacionale, koje su u njoj jedino i mogle bitl
objavljene. Istovrem eno, ilegalna štam pa je služila za izjašnjavanje p a rtijsk ih
i skojevskih organizacija, p a i pojedinaca, o aktuelnim p itan jim a o kojim a je
konsultovano članstvo. Tako je ova štam p a p ostajala n ajzn ačajn ije sredstvo
za organizovanje p o k reta i rešavanje n a jb itn ijih p roblem a njegovog daljeg
razvoja.
S pecifičnost u ređivanja ilegalne štam pe bila je u tom e što su pojedini
brojevi gotovo u celini bili posvećeni jednom aktuelnom događaju ili proble
m u, ili konkretnoj tem i značajnoj za tekući rad P artije i SKOJ-a. Prvi broj
„K om unista”, centralnog ilegalnog organa KPJ bio je raznovrsnog sadržaja,1
a već drugi je bio u celini posvećen godišnjici Lenjinove sm rti. Treći je sad r
žao izborni proglas i odluku CK KPJ o p arlam en tarn im izborim a. „Ćelija-bil-
te n ”, k o ju je pokrenula gru p a Jugoslovena-kom unista u Parizu, uređivana je
tako da je svaki n jen broj bio posvećen određenoj tem i. U prvom b ro ju (fe
1 Prvi broj „Komunista” od 1. januara 1925. sadržao je sledeće članke: Balkan

ski front kontrarevolucije i nacionalno ugnjetavanje, Izborni teror, KPJ stupa nq,
čelo borbe radnika i seljaka — za boljševizaciju Partije, Novi socijaldemokratski
pokret u Jugoslaviji, Partija i sindikati.
240
b ru a ra 1923), na p rim er, objavljeno je u putstvo za d ržanje kom unista pred
policijom i upu tstvo o organizacionoj tehnici. Drugi broj b iltena bio je po
svećen sindikalnom p itan ju , a treći organizaciji kom unističke škole.
Na sličan način uređivan je „B ilten CK K PJ". Svaki njegov broj bio je
manje-viŠe posvećen jednoj k onkretnoj tem i. To su najčešće bile odluke p a r
tijsk ih fo ru m a ili, pak, članci posvećeni jednom problem u. Na prim er: u če
tv rto m b ro ju (25. ju n a 1926) prikazan je politički značaj Trećeg kongresa
KPJ, u o k tobarskom , šestom b ro ju (1926) donete su odluke plenum a CK KPJ
od sep tem b ra iste godine, sedm i, novem barski broj posvećen je desetoj go
dišnjici o k to b arsk e revolucije itd.
Ju n sk i broj „B iltena CK KPJ i SKOJ-a" iz 1928. sadržao je rezolucije p a r
tijsk ih rukovodstava i organizacija o O tvorenom pism u IK K l i instrukcije
za njegovo sprovođenje i za b iran je delegata za p o k ra jin sk e konferencije i
Č etvrti kongres KPJ.
„Srp i čekić" se razlikovao od pom enutih biltena i im ao je u staljen e ru
b rik e sa b ro jn im prilozim a. S adržao je rubrike: Internacionalni pregled, Om
ladinski pregled, O rganizacioni rad, Ćelije, R adnički dopisi, B ibliografija. Po
red svakodnevnih političkih p ita n ja u „S rpu i čekiću" je najviše pisano i ras
p rav ljan o o životu i rad u KPJ, odnosno o svim bitnim p itan jim a p a rtijsk e de
latnosti, kao što su organizaciono, nacionalno i seljačko p itan je, jedinstveni
fro n t, sindikalno p itan je i druga.
Posle dužeg prekida u izlaženju, od ap rila 1927. do o k to b ra 1928, Biro
CK KPJ je u članku „Za našu štam p u " saopštio da će „Srp i čekić” biti „og
ledalo naše svakodnevne p a rtijsk e prakse. On će biti ne sam o našim propa
gandistom agitatorom , nego i našim organizatorom . On tre b a da iznosi is
kustva n aših p a rtijsk ih funkcionera u pogledu organizacione izgradnje naše
p artije. On treb a da postane tribunom , gdje će naši aktivni članovi izmenji-
vati svoje misli o što boljoj izgradnji naše organizacije i što jačem poveziva
n ju sa rad n im m asam a.” Da bi navedene zadatke list ispunio, rečeno je da ga
svojom sarad n jo m u prvom redu tre b a da pom ognu funkcioneri. „Sam o sa
kolektivnom sarad n jo m ,SiČ' m ože da postane aktuelnim organom naše
p a rtije ." 2
„K lasna b o rb a ” je u prvom b ro ju (m art 1926) donela uvodnik Filipa Filipo-
vića. „Značaj teo rije za revolucionarni radnički pokret", u kom e je iznet cilj
i k a ra k te r časopisa: da će biti teoretski časopis koji će u svetlosti m arksiz-
m a-lenjinizm a o b jašn jav ati p ra k tič n a p ita n ja p artijsk e politike. Toga se časo
pis uglavnom i držao i na svojim stran icam a doneo najviše takvih članaka
i priloga, dok je m anji broj radova bio naučno-teoretskog k arak tera . U njem u
je razm atran a sledeća problem atika: u n u ta rp a rtijsk i odnosi u KPJ, organi
zacioni razvitak i strateg ija i taktika P artije; K om interna i kom unistički i
radnički p o k ret u pojedinim zem ljam a, posebno odnos K om interne i KPJ;
đruštveno-politički razvoj u K raljevini SHS i n jen m eđunarodni položaj;
m eđunarodni kom unistički i radnički po k ret itd. O ovim p itan jim a napisano
je više tekstova, a objavljena su i m noga dokum enta KPJ i K om unističke in
ternacionale. U ru b rici B ibliografija publikovani su kritički i inform ativni pri
kazi knjiga i b ro šu ra, časopisa i listova.
„K om unist" iz 1928. godine u sva tri b ro ja je doneo uglavnom izvode Le-
njinovih spisa i pojedina u p u tstv a preuzeta iz kom unističke štam pe. U d ru
gom, m artovskom broju, na p rim er objavljeni su „K oncentracija konspirativ
nih fu n k cija organizacije i ilegalna štam pa" (Iz Lenjinove knjige Šda da se
radi) i ,,0 d ržan ju p red policijom " (Iz „Ćelije b ilte n a”, 1925). Jedini originalni
članak u ovom b ro ju je „Sastav vojske K raljevstva SHS i naši zadaci” od Ra-
dobojića.
Ilegalna skojevska štam pa bila je m alobrojna. Sem „M ladog boljševika” i
„B iltena CK SKOJ-a” izašao je sam o po jed an broj lista „Rdeči vojak" i „Rde-
2 Srp i čekić, oktobar 1928, 1.

241
či p rap o r", a p o k re n u ta su i dva ćelijska organa: „M ladi željezničar" i „Cr
vena zvijezda". N ajznačajniji i n a jtra jn iji list bio je „M ladi boljševik". On
je im ao m anje više u staljen e rubrike: „Vesti i beleške, Dopisi, Internacionalni
pregled, S itne vijesti, Iz života radničke i seljačke om ladine i slične. Kao
cen traln i organ SKOJ-a, list se bavio kako u n u tra šn jim problem im a života i
ra d a organizacije, tako i m eđunarodnim om ladinskim pok reto m i uopšte m e
đun aro d n im kom unističkim pokretom .
Dok je „Mladi boljševik” bio politički organ nam en jen radničkoj i seos
koj om ladini, „B ilten CK SK O J” bio je direktivni organ CK, koji je donosio
dokum enta skojevskih forum a, razne odluke i up u tstv a. On je služio kao
in fo rm ato r rukovodiocim a om ladinskih organizacija, koji su preko njega do-
bijali direktive i cirk u lare sa uputstvim a za ra d m eđu om ladinom . Njegova
uloga je, dakle, u prvom red u bila organizaciona.
O uređivanju i sad ržaju ilegalnih listova i b ilten a bilo je govora kako
n a p artijsk im i skojevskim forum im a tako i u sam oj štam pi. Ti napisi i dis
kusije se nisu završavali sam o na k o n statacijam a i kritici, već su donošena
u p u tstv a i direktive o n ačinu daljeg uređivanja, tem atici, tehničkom izgle
du i dr.
O cenjujući brojeve „S rp a i čekića” objavljene tokom 1926. „K lasna
b o rb a ” je isticala da on u opšte nije bio uvučen u frak cijsk e borbe i d a
je zastupao pravilnu len jin ističk u liniju. Kao ned o statk e lista časopis je n a
veo n ep o sto janje članaka o praktičnom ra d u kom unista u sindikatim a, zatim
m ali bro j radničkih dopisa o rad u ćelija u preduzećim a i nedovoljnu kam
p an ju protiv socijaldem okratskog oportunizm a. U pogledu budućeg rada.
„K lasna b o rb a ” je pisala da list treb a više pažnje da posveti problem u stabili
zacije kapitalizm a u svetu, p itan jim a kineske revolucije, opasnosti od ra ta i s
tim u vezi da pojača propagandu u vojsci.3 Te n ed o statk e „Srp i čekić” je
uglavnom otklonio u kasnijem periodu izlaženja.
P itanjem uređ iv an ja i sadržaja „Mladog boljševika” CK SKOJ-a bavio se
u više m ahova. Na julskom plenum u CK 1926. je rešeno da centralni organ
SKOJ-a treb a p re tv o riti u popularni list za m ase. Potom je ukazano na n je
gove tehničke i sadržajne nedostatke. Prva četiri b ro ja su ipak pozitivne oce-
njena s obzirom da su odigrala značajnu ulogu u političkom vaspitanju član
stva i da su bila dobro sredstvo za agitaciju. Da bi list postao stvarni m asov
ni organ m ladih rad n ik a i seljaka, rečeno je da više tre b a da se bavi svako
dnevnim p itan jim a radničke om ladine i da u njem u tre b a da sarađ u ju m ladi
radnici i seljaci.4 I plenum CK SKOJ-a (februara 1927) doneo je sličan zaklju
čak: da treb a poboljšati njegov sadržaj u sm islu b avljenja tekućim p itanjim a
radničke om ladine, što se n ajb o lje može postići dopisim a iz m esnih organizaci
ja i ćelija.5
Inicijative za p o k re ta n je ćelijskih listova potekle su početkom 1925. Is
tovrem eno su doneta i u p u tstv a o njihovom sad ržaju i izgledu. Već u p r
vom b ro ju „Ć elije-biltena” (februara 1925) objavljeno je u p u tstv a o organi
zaciji ćelija u kom e su d ate in stru k cije za izdavanje fabričkih ćelijskih li
stova, koji treb a da pišu o svim događajim a u fabrici i da ih podvrgnu k ri
tici. „Svi događaji m o raju biti iskorišćeni za političko prosvećivanje; sve
radničke krvopije tre b a javno žigosati; zato će fabričke novine objavljivati
njihova im ena i nedela”. Sem toga, rečeno je da u svakom b ro ju treb a do-
neti po jed an članak o m arksizm u-lenjinizm u.
Povodom izlaska prvog b ro ja „Mladog željezničara”, „B ilten CK SKOJ-a"
je objavio kritički prikaz ovog b ro ja i uputstvo o tehnici, izgledu i sadržaju
ćelijskih listova. U prikazu je izneto da je zaglavlje prvog b ro ja ćelijskog lista
3 Klasna borba, januar 1927, 2, str. 46—48.

* Mladi boljševik, septem bar 1926, 3.
5 Bilten CK SKOJ, februar 1927, 3.
242
dobro — naslov, i am blem „Srp i čekić i ju re ć a lokom otiva", dok podnaslov
„Organ m ladih ra d n ik a i naučnika u željezničkoj radioni" nije odgovarajući.
On treb a da glasi: „O rgan SKOJ-a ćelije u željezničkoj radioni". Što se tiče sa
držaja, ukazano je da je uvodnik opširan i da nije dovoljno povezan sa živo
tom i radom om ladine u radionici. Članak o radionici je takođe preveliki i bez
nekih vrednosti, „ jer o ničem konkretnom ne piše". Isto tako, parole na po-
slednjoj stran ici n isu dobre, je r nisu povezane sa tekstom . U vezi sa tehničkim
izgledom rečeno je da su naslovi isuviše mali.
U „U putstvu o ćelijskom listu", pored tehničkog rešenja, načina finan-
siran ja, tehnike za um nožavanje bilo je reči i o načinu uređivanja. Ono je
predviđalo da uvodni članci treb a da iznose 3/4 strane, sa karikaturom , i da
budu u vezi sa životom rad n ik a u preduzeću; ostali članci da što više pišu o
životu rad n ik a u fabrici, a da o b jav lju ju i p rim ere iz drugih preduzeća. Reče
no je, takođe, da k a rik a tu re tre b a obavezno donositi, kao i odgovarajuće pa
role na k ra ju tek sta.6
Ovaj p rim er ilu stru je funkciju „B iltena CK SKOJ-a" a istovrem eno nas
obaveštava o sad ržaju ćelijskih listova, koji su se m anje-više držali predvi
đenih up u tstav a.
Posebna svojstva ilegalne štam pe proisticala su i iz toga što se u njoj

moglo otvoreno iznositi ono što se nije sm elo u legalnoj štam pi, je r ilegalna
glasila nisu prolazila kroz rešeto cenzure. O tud u njim a nem a ni ezopovskih
izraza. Ali, zbog k onspiracije u njim a su se um esto im ena lica i m esta često
javljali pseudonim i, inicijali i šifre. Toga je najviše bilo u časopisu „Klasna
borba". Na p rim er: drug br. 1 i br. 13 bio je S im a M arković, drug br. 2
R ajko Jovanović, a drug br. 3 Lazar Stefanović itd. Š ifram a su isto tako
označavani i gradovi: grad X — Beograd, grad Z — Zagreb, grad Y — O sijek
itd. P raktikovano je i potpisivanje članaka pseudonim om (prim er: M. Mo-
ravac i B. Bošković — Filip Filipović) ili inicijalim a (prim er: Mmg — Milan
Milanović Gorkić) itd.
2. SPROVOĐENJE ANTIFRAKCIJSKE L IN IJE U KPJ
P rip rem a dva kongresa KPJ, jednog kongresa SKOJ-a i četiri p a rtijsk a
plenum a; o b javljivanje i sprovođenje njihovih odluka; prenošenje stavova
i direktiva K om interne, KOI i Crvene sindikalne internacionale; izjašnjava
n je p a rtijsk ih i skojevskih organizacija — to su bili zadaci u čijem izvršava
n ju je značajnu ulogu odigrala ilegalna štam pa.
Period od 1925. do početka 1929. k a rak terističan je po rasplam savanju
frak cijsk ih boi bi u rukovodstvu radničkog pokreta, ali i po jakoj antifrak-
cijskoj stru ji. A ntifrakcijski pokret jav lja se u 1927. godini kao reakcija na
frak cijsk a trv en ja u p artijsk o m vodstvu. T ada su upravo i započele priprem e za
obračun sa frak cijaštvom u P artiji. Inicijative su potekle od članova KPJ iz
redova radnika, n a jp re iz zagrebačke p a rtijsk e organizacije. P rekretnicu je
činila Osm a m jesna partijsK a konferencija u Zagrebu, održana krajem fe
b ru a ra 1#928. Ubrzo potom , u aprilu iste godine, usledilo je ra n ije priprem ano
savetovanje u IK K l u Moskvi, na kojem je osuđena i desna i leva frak cija u
KPJ. S m enjeno je i frakcijsko rukovodstvo, a članovim a KPJ upućeno je
O tvoreno pism o IK K l, potom je usledilo i O tvoreno pism o KOI članovim a
SKOJ-a i proglas Crvene sindikalne internacionale.
U ovim dokum entim a, pored osude obeju frakcija, članstvo P artije i
SKOJ-a pozvano je u otvorenu borbu protiv frak cijaštv a i koterijaštva i sleva
i zdesna. Uloga štam pe u tom e je bila veom a važna. Prvo, preko nje se u ju n u
6 Isto, septembar 1928, 4.

243
1928. godine članstvo P artije upoznalo sa sadržinom ovih d okum enata7; mnogi
su tad a prvi put shvatili su štin u spora u rukovodstvu radničkog pokreta. D ru
go, u štam pi je objašnjen značaj Otvorenog pism a K l,8 a d ate su i in stru k cije
i u p u tstv a za sprovođenje d iskusije u KPJ i SKOJ-u u vezi sa njim .9 U tom
pogledu, vrlo su značajni članci: „Za boljševizaciju P a rtije ”, u kom e je izlo
žen stav CK KPJ i CK SKOJ-a prem a O tvorenom pism u, i „P rotiv frakcijaštva
— za boljevičko jedinstvo P a rtije ”10 U njim a je prvi p u t otvoreno nap ad n u ta
desna frakcija, a ni „levica” nije bila. pošteđena.
0 odnosim a K om interne i KPJ, njenim intervencijam a u rešavanju spo
rova u P artiji objavljen je članak M ilana Gorkića (pod pseudonim om Mmg)
„K om interna i K P J” u m ajskom b ro ju „K lasne b o rb e” 1928. U sledećem , jun-
skom b ro ju objavljene su rezolucije K om interne o sporu u KPJ. Taj kom pleks
m ešan ja i u ticanja vrhova K om unističke internacionale n a rešavanje raznih
ak tu eln ih p itan ja pojedinih kom unističkih p artija, n jen ih članica, vidno je iz
ražen u uvodniku „K om interna i jugoslovensko p ita n je ”: „K om interna pri-
m en ju je na delu m etode revolucionarnog m arksizm a i lenjinizm a, koji u sa
m oj stvari nije n išta drugo, nego m arksizam epohe im perijalizm a i p ro leter
skih revolucija. K om interna rukovodi svakodnevnim radom svojih sekcija; ona
sprovodi razne m eđunarodne akcije; ona svojim savetim a potpom aže proces
boljševizacije pojedinih k o m p artija; ona kao đeneralštab proleterske revolu
cije posm atra i rešava sva pitanja pojedinih partija sa stanovišta perspektive
i razvitka proleterske revolucije" 11 (istakao M. V.).
K om interna je prvi p u t osudila frakcionaštvo u rukovodstvu KPJ u prvoj
polovini 1928. godine, a sve dotle je zauzim ala kom prom iserske stavove n a
stojeći da izm iri frakcije. Ona je računala da postojeći sukobi mogu biti pre-
vaziđeni bez većih potresa. U tom e se rukovodstvo K om interne prevarilo,
koreni sukoba su bili m nogo dublji nego što je ono moglo pretpostaviti. O
tom e svedoči i činjenica da su i jed n a i druga frakcija pružile dosta jak
o tp o r sprovođenju Otvorenog pism a. Pism u su se najviše suprotstavili de
sničari iz beogradske p a rtijsk e organizacije, štaviše, zbog neslaganja u orga
nizaciji u odnosu na O tvoreno pism o došlo je i do njenog cepanja. Desničari
su čak proneli vest da je Pism o falsifikovano da bi na taj način uneli zabunu
u radničke redove i onem ogućili njegovo sprovođenje. Privrem eni M esni ko
m itet KPJ u Beogradu n asto jao je da osujeti akcije d esničara i u tom ciiju
je u prvom b ro ju novopokrenutog „B iltena Mesnog kom iteta beogradske or
ganizacije K P J” (krajem ju la 1928) odlučno ustao protiv rascepa u organiza
ciji i apelovao za jedinstvo u P artiji. Istovrem eno je u „B iltenu” dokazano da
Otvoreno^ pism o nije falsifikovano, kako su ga prikazivali desničari. K asnije
je u istom cilju Sim a M arković, verovatno pod prinudom , uputio sa IV kon
gresa KPJ „Pism o — apel druga br. 1. članovim a otcepljene organizacije
grada X ”, koje je takođe objavljeno u štam pi.12
B orba protiv frakcija vođena je kroz akcije za sprovođenje Otvorenog
pism a. U štam pi su objavljivani i stavovi p artijsk ih organizacija prem a Otvo
renom pism u,13 što je takođe doprinosilo borbi protiv frakcionaštva.
7 Otvoreno pismo IK Kl objavljeno je u sedmom, majskom broju „Klasne bor

be”, koja se pojavila početkom juna 1928. Ponovljeno je u junskom, osmom broju
iste godine, a publikovano je i u „Biltenu CK KPJ i SKOJ-a”, takođe u junu 1928.
8 O značaju Otvorenog pisma EK Kl, Klasna borba, maj 1928, 7.
9 Rezolucija Oblasnog sekretarijata po Otvorenom pismu (uputstvo), Klasna
borba, maj 1928, 7; Instrukcije za sprovođenje diskusije u Partiji i SKOJ-u, Bilten
CK KPJ i SKOJ-a, jun 1928
10 Bilten CK KPJ i SKOJ-a, jun 1928. — Isti članci objavljeni su u „Klasnoj
borbi" oktobra 1928. u broju devet.
11 Klasna borba, jun. 1928, 8, str. 1.
12 Klasna borba, decembar-januar 1928/29, 10—12, str. 138—140.
13 Zajednički „Bilten CK KPJ i SKOJ-a” od juna 1928. objavila je sledeća do
kumenta: Rezolucija CK SKOJ-a po Otvorenom pismu Kominterne i pisma EK KOI,
Rezolucija Pokr. komiteta KPJ za Hrvatsku i Slavoniju po Otvorenom pismu EK
Kl; Rezolucija proširene sednice zagrebačkog mesnog kom iteta Partije po Ot
244
P rem da an tifra k cijsk a b o rb a nije dala očekivane rezultate, — oni će doći
tek deset godina kasnije, dolaskom Josipa Broza na čelo P artije 1937. godine,
— ona je ipak bila značajna. Iako je u početku sprovođenja pisam a ilegalna
štam p a odigrala važnu ulogu, ona nije m ogla ovu akciju sprovesti do k ra ja u
prvom red u zato što od ju la 1928. nije izlazio nijedan ni nedeljni ilegalni list.
„S rp i čekić” je obnovljen tek u oktobru 1928. kada su bile u jek u priprem e
za č e tv rti kongres, a i tad a je izlazio jed an p u t m esečno. Jedino što je mogao,
on je u ovom b ro ju objavio članak „0 diskusiji povodom O tvorenog pism a
EK K l”. B ilteni su takođe izlazili retko, a časopis „K lasna b o rb a ” posle jun-
skog b ro ja nije izlazio sve do o k to b ra 1923. godine.
Istovrem eno sa vođenjem diskusije o O tvorenom pism u vršene su p ri
p rem e za Četvrti kongres KPJ, koji je takođe trebalo da doprinese konsoli-
dovanju P artije. D okum enti kongresa objavljeni su u „K lasnoj b o rb i”.14
P redm et članaka ilegalne štam pe bila su i m noga druga aktuelna pitanja
P artije i revolucionarnog radničkog pokreta. To su: nacionalno, organizacio
no, sindikalno i seljačko pitanje; učešće P artije u izborim a; u n u tra šn ja poli
tičk a i ekonom ska situ acija u zem lji; položaj radničke klase; m eđunarodni
rad n ičk i pokret, zbivanja u svetu koja se tiču radničkog pokreta, i druga.
O program u KPJ o nacionalnom p itan ju diskutovano je više p u ta u Ko-
m in tern i, ali pošto se o stavovim a K l nije moglo pisati u legalnoj štam pi,
oni su iznošeni u ilegalnim b ro šu ram a i ilegalnoj p artijsk o j štam pi. Komin-
te rn a je K raljevinu SHS sm atrala versajskom tvorevinom , isturenom tačkom
im perijalističkog bloka prem a Sovjetskom Savezu. O tuda je i istakla p aro
lu o p o treb i razb ijan ja K raljevine SHS. U stavovim a K om interne preovlada-
valo je klasno i internacionalno nad nacionalnim , što je bilo presudno i za
KPJ, koja je prih v atila i parolu o razjedinjavanju Jugoslavije.
Ilegalna kom unistička štam pa, a naročito časopis „K lasna b o rb a ”, slu
žila je za p renošenje stanovišta i in stru k cija K om interne rukovodstvu i čla
novim a KPJ o određenim pitanjim a. Sam im tim , ona je doprinosila i usvaja
n ju tih stavova. „K lasna b o rb a ” je objavila „Rezoluciju V kongresa Komin-
tern e o nacionalnom p itan ju u Jugoslaviji” (1924), koja je sadržala sledeće:
Jugoslavija je višenacionalna država; Srbi, H rvati i Slovenci su tri naroda;
zad atak KPJ je da vodi b orbu protiv nacionalnog ugnjetavanja; nacionalno
p itan je nije ustavno pitanje; b o rb u protiv nacionalnog ug n jetav an ja povezati
sa borbom protiv reakcionarne srpske buržoazije, m o narhije i vidovđanskog
ustava; iako se nacionalno p itan je ne može rešiti borbom za reviziju ustava,
K PJ ipak m ora da učestvuje u toj borbi; nacionalno p itan je neposredno do
d iru je in terese radnih m asa. U rezoluciji je naglašeno da se „opšta parola
p rav a naro d a na sam oopredeljenje, koju ističe KPJ, m ora izraziti u form i
izdvajanja H rvatske, Slovenije i M akedonije iz sastava Jugoslavije i stva
ra n ja od n jih nezavisnih re p u b lik a”.15 KPJ je prihvatila i ovaj stav.
U pojedinim konkretnim aktivnostim a P artije ilegalna štam p a je, tako
đe, bila značajna. Ona je donosila izborne parole i davala u p u tstv a u vezi sa
učešćem u izborim a. Treći broj ilegalnog organa KPJ „K om unista” s počet
vorenom pismu Kl, primljena na aktivu zagrebačke organizacije; Rezolucija Ok

ružne partijske konferencije u Tuzli po Otvorenom pismu Kominterne; Izjava
druga Margetića; Rezolucija zagrebačkog komiteta SKOJ-a o situaciji u Partiji; Re
zolucija Pokrajinske konferencije SKOJ-a u Vojvodini o situaciji u Partiji i Otvo
renom pismu EK KL
14 Gotovo ceo trobroj (10—12) za decembar-januar 1928/29. „Klasne borbe" ispu
njen je dokumentima Četvrtog kongresa KPJ.
15 Klasna borba, jun 1928, 8, str. 7—8. — Ovaj broj u celini je objavio
stavove Kominterne prema KPJ. Sadrži sledeća dokumenta: Kominterna i jugoslo-
vensko pitanje; Rezolucija IV kongresa Kominterne o jugoslovenskom pitanju;
Rezolucija V kongresa Kominterne o nacionalnom pitanju u Jugoslaviji; Rezolucije
V proširenog plenuma Egzekutive Komunističke internacionale o jugoslovenskom
pitanju; Rezolucija Prezidijuma Komunističke internacionale o jugoslovenskom
pitanju.
245
ka fe b ru ara 1925. preneo je izborni proglas i odluku CK KPJ o izborim a. U
toj odluci se kaže da članovi P artije treb a da glasaju za listu radničko-seljač
kog bloka, a tam o gde ne postoji ova lista da glasaju za HRSS. U svakom
slučaju, da se glasa p rotiv H rvatske zajednice. U okruzim a gde nem a liste
radničko-seljačkog bloka, HRSS ili NRPJ, da se b o jk o tu ju izbori. Na k ra ju
odluke istak n u ta je parola: „Radnici i seljaci! N ijedan naš glas za kapitali
stičke p artije, koje vode politiku klasnog, socijalnog i nacionalnog ugnje
tav an ja”.
Slično je bilo i prilikom skupštinskih izbora, sep tem b ra 1927. godine.
Tada je „K lasna b o rb a ” u petom , avgustovskom b ro ju donela članak „S kup
štinski izbori i naši zadaci”.
Politička i ekonom ska situacija u Jugoslaviji, stabilizacija kapitalizm a,
beli tero r, politički procesi, položaj političkih zatvorenika i njihov š tra jk
glađu u kaznionici S rem ske M itrovice, a te n ta t na S tjep an a Radića, šestoja-
n u arsk a d ik ta tu ra i niz drugih pitanja, — o tim tem am a pisala je ilegalna
štam pa. Članci i prilozi o pom enutim p itan jim a nisu bili sam o inform ativni,
već su u n jim a d ate analize i ocene i iznošeni stavovi KPJ i SKOJ-a prem a
njim a. Istovrem eno su ti događaji i problem i povezivani sa zadacim a KPJ,
kao na prim er, u člancim a „Politički položaj i zadaci K P J”^ i „Položaj u
zem lji i zadaci K P J”17
Pišući o belom tero ru , prip rem i otvorene d ik ta tu re i opasnosti od rata,
„Mladi b o ljševik” je isticao: „Jedini, stvarni, istinski borac protiv ra tn e opa
snosti, protiv vojne d ik tatu re, protiv nacionalnog ugnjetavanja, jedini stv ar
ni borac pro tiv kapitalizm a i im perijalizm a jeste i m ože da bude sam o revo
lucionarni p ro le ta rija t ( ...) Vođa toga revolucionarnog p ro le ta rija ta jeste Ko
m u nistička p a rtija i Savez kom unističke om ladine”.18
N eposredno posle usp o stav ljan ja šesto jan u arsk e d ik tatu re, P artija je p re
ko „K lasne b o rb e” dala prve ocene o državnom u d a ru k ra lja A leksandra u
uvodniku „A psolutistička d ik ta tu ra .”19
Ilegalna glasila su pisala i o p itan jim a koja su se direktno ticala prole
ta rija ta i njegove borbe za prom enu postojećeg stan ja, kao što su: položaj ra d
ničke klase, radničke i seoske om ladine i sirom ašnog seljaštva. U pojedinim
člancim a razm atran a su p itan ja antim ilitarizm a, života vojnika, pom oći ne
zaposlenim a, ekonom skim akcijam a rad n ik a i dr. Izvesna pažnja posvećena
je selu i seljaštvu,20 zadacim a i radu KPJ i SKOJ-a n a selu, a bilo je d etaljn ih
analiza ag rarne reform e u Jugoslaviji.21
Što se tiče tem atike m eđunarodnog radničkog p o k reta, prvenstveno n je
govih organizacija (K om interne, KOI i CSI, K restinterne), ona je takođe bila
zastu p ljen a u ilegalnim listovim a, naročito u „S rpu i čekiću” i „Mladom bolj
ševiku” i teo rijskom časopisu „K lasna b o rb a ”.
„Srp i čekić” se dosta bavio p itan jim a m eđunarodnog radničkog p o k re ta
i publikovao je zn ačajn ija dokum enta K om unističke internacionale, Crvene
sindikalne internacionale i K om unističke om ladinske internacionale. O bjav
ljivao je članke o P ariškoj kom uni, oktobarskoj revoluciji i revolucionarnim
događajim a u Kini. Takođe je publikovao članke L enjina, S taljina, B uharina,
Lozovskog i drugih. Izveštavao je i o važnim događajim a u svetu: fašizm u u
Italiji, štrajk ovim a u Engleskoj i slično.
R adnički p o k re t u svetu, osobito u susednim zem ljam a, bio je pred m et
m nogih članaka objavljenih u „K lasnoj b o rb i”. Posebno je pisano o Komin-
16 Isto, oktobar 1928, 9.

17 Bilten CK KPJ, jul 1928.
18 Mladi boljševik, novembar 1927, Kroz beli teror ka otvorenoj diktaturi i
k novome ratu.
19 Klasna borba, decembar-januar 1928/29, 10—12, str. 1—3.
*° Pitanjima sela i seljaštva, oktobarski broj (1928) „Srpa i čekića" posvetio je
tri priloga: Seljačko pitanje, Rad na selu i Agrarno pitanje.
21 M. Moravac (Filip Filipović), Agrarna reforma u Jugoslaviji, Klasna borba,
maj 1928, 7.
246
tern i i njenom odnosu prem a kom unističkom i radničkom p o k re tu u pojedi
nim zem ljam a, zatim o frakcijam a u K om interni, Trockom i trockizm u22 itd.
A naravno, bilo je više članaka o SSSR-u, RKP(b), oktobarskoj revoluciji, ki
neskoj revoluciji, političkoj situaciji u svetu i n a Balkanu, opasnosti od im
p erijalističkog ra ta i sličnih.
„Mladi b oljševik” je pisao o K om unističkoj om ladinskoj internacionali,
zasedanju n jenih forum a i njihovim odlukam a, zatim o K om interni i svim
važnijim događajim a i ličnostim a iz isto rije kom unističkog pokreta: P ari
škoj kom uni, o k tobarskoj revoluciji, Lenjinu, K. Libknehtu, R. Luksem burg,
m eđunarodnom om ladinskom danu i dr. U n jem u je bilo i vesti o tekućim
zbivanjim a u svetu: kineskoj revoluciji, opasnosti od ra ta u svetu i na
B alkanu i si.
U cclini gledano, jugoslovenska revolucionarna štam pa je u razdoblju od

1918. do 1929. bila relativno razvijena i sadržajno bogata. Iako veom a razno
vrsna, n jen a pro b lem atik a je bila pretežno iz oblasti rad a P artije i revolucio
narnog radničkog pokreta. Tem e van ovog dom ena nisu bile retke, ali su i one
bile u vezi sa in teresim a p ro leta rija ta . Š tam pa je verno odražavala sliku kako
radničkog p o k re ta u K raljevini SHS tako i m eđunarodnog kom unističkog po
k re ta i o p štu političku i ekonom sku situ aciju u zem lji, pa i u svetu. Urednici
i pisci članaka bili su nejednakog obrazovanja i zanim anja — počev od ra d
nika, prek o vrsnih novinara i publicista, do istak n u tih teoretičara-m arksista
i vođa radničkog pokreta. U prkos nejednakom obrazovnom nivou saradnika,
većina listova je za tad ašn je prilike dobro uređivana.
22 IX plenum EK Kl; Rezolucija o trockističkoj opoziciji (sa IX plenuma, fe

bruara 1928); Rezolucija o kineskom pitanju (sa IX plenuma); Rezolucija o engles
kom pitanju; Rezolucija o francuskom pitanju (Klasna borba, maj 1928, 7).
247
Peta glava
REŽIM KRALJEVINE SHS I REVOLUCIONARNA ŠTAMPA
Režim K raljevine SHS bio je veom a strog p rem a štam pi revolucionarnog

radničkog p okreta: sprečavao je pokretanje, izdavanje, pisan je i ra stu ran je
pro letersk ih glasila i na taj način onem ogućavao vršenje njihovih osnovnih
funkcija.
G ušenje slobode štam pe sprovođeno je preventivnom i suspenzivnom cen
zurom vlasti, tj. kontrolom tekstova p re ili posle štam p an ja novina, zatim za
bran o m ra s tu ra n ja pojedinih brojeva i tra jn im zabranam a listova i časopisa.
U istom cilju proganjani su, hapšeni i osuđivani urednici, novinari, kolpor
teri, pa i čitaoci. Pored toga, bilo je i drugih sm etnji, kao što su prem etačine
red ak cija listova, radničkih dom ova i stanova.
I ŠTAMPA POD UDAROM CIVILNE I VOJNE CENZURE
1. CENZURA
Cenzura je u novostvorenoj državi bila veom a stroga, a povrem eno čak

i znatno o štrija nego što je ra n ije bila u zem ljam a koje su ušle u n jen sa
stav. Ovakav odnos prem a štam pi uslovilo je revolucionarno vrenje u zem lji
i svetu, kao i težnja nove vlasti da stabilizuje državu i n jen k apitalistički po
redak. Zavođenje političke i vojne cenzure neposredno po stv ara n ju K ralje
vine SHS, raznolikost zakona o štam pi i zakonodavstva uo p šte omogućivali
su režim u da guši svaku slobodoum niju pisanu reč.
Um esto većih dem o k ratsk ih sloboda, koje je od nove države očekivao
narod, zavedene su civilna i vojna cenzura.i U vođenje vojne cenzure pravdalo
1 Vojna cenzura uvedena je u većini jugoslovenskih zemalja odmah po izbija

nju prvog svetskog rata; u BiH i Hrvatskoj u julu 1914, a u Srbiji u aprilu 1915.
godine. Neposredno po završetku rata u BiH je ukinuta, ali je ubrzo po stvaranju
Kraljevine SHS ponovo uspostavljena.
249
se činjenicom da je sve do sk lapanja m irovnih ugovora K raljevina SHS još
u ratu . M ada su se kom petencije vojne cenzure odnosile sam o na vojna pi
tanja, ona je prim enjivana u svim slučajevim a kada je to vladajućem režim u
bilo potrebno, a osobito kada se p utem štam pe podsticala revolucionarna
akcija.
U Bosni i Hercegovini je 24. ja n u a ra 1919. objavljena naredba N arodne
vlade za B ili (doneta 22. jan u ara) o uvođenju preventivne cenzure, na osnovu
koje je uvedena i vojna cenzura. Nekoliko dana k asnije ova naredba uneko
liko je izm enjena. Naime, u njenom prvobitnom tek stu bilo je predviđeno da
se cenzurisani tekstovi m o raju popunjavati novim , a sada je to izostavljeno,
tako da je p ro sto r izbačenih delova o stajao prazan. Ova izm ena je za izda
vače bila znatno povoljnija u pogledu tehničke p rip rem e i cene štam p an ja,
a su štin a je ostala ista. Radi efikasnijeg delovanja cenzure Z em aljska vlada
je 5. m a rta 1919. dostavila okružnim vlastim a u B anja Luci, M ostaru i Tuzli
U putstvo o o bavljanju preventivne cenzure. U jednom članu U putstva se
kaže da su boljševici isto što i an arh isti pa zbog toga ne treb a u štam pi do
zvoliti veličanje boljševičkih vođa i objavljivanje poziva na revoluciju u cilju
o stv aren ja boljševičkih ideja. Dozvoljeno je da se o boljševizm u piše jedino
„teoretski i naučno", ali tako da se ne ra sp a lju ju naro d n e m ase.2
Preventivna cenzura u S rbiji ustanovljena je istovrem eno sa nastankom
nove države, a vojna je uvedena dolaskom glavne vojne cenzure iz Soluna u
Beograd 13. fe b ru ara 1919. godine.3 I u ostalim krajevim a prim enjivana je
preventivna cenzura, od koje su, razum e se, najviše strad ali radnički listovi.
Zakonske i ad m in istrativ n e m ere za ograničavanje slobode štam pe nisu
bile isključivo uperene protiv radničkih listova. Ali, u praktičnoj prim eni, one
su najviše n jih pogađale. R edakcija „Glasa slobode” u b ro ju od 11. fe b ru ara
1919. isticala je da je sad ašn ja cenzura gora od au strijsk e. Ona je pri tom
ukazivala na to da neki članci već objavljeni u Zagrebu i B eogradu nisu odo
b ren i za štam p u u S arajevu.4
Sa zaoštravanjem klasne borbe u zem lji i razvojem revolucionarnih do
gađaja u E vropi cenzura je sve više pooštravana. M inistar u n u trašn jih dela
Svetozar Pribićević je 25. m a rta 1919. naredio h rvatskom banu da upozori
cenzore da iz štam pe izbacuju „sve što se odnosi na širenje boljševičkih ideja
i uspeh njihove propagandističke akcije, naročito s obzirom na najnovije do
gađaje u M ađarskoj”5. T ri dana kasnije, Pribićević je proširio i precizirao svo
ju n ared b u u sm islu p o treb e k o o rd in iran ja ra d a civilne i vojne cenzure tako
da se u listovim a ne dopušta objavljivanje boljševičkih m anifesta, program a,
usp eh a i tom e slično, je r to „potpom aže njihovu propagandu, unosi uzne-
m irenost i ra sp iru je stra s ti u ovo još ra tn o doba”.6
Režim nije dozvolio objavljivanje n a c rta d okum enata na čijim je osno
vam a treb alo da se izvrši u jed in jen je socijaldem okratskih stran ak a jugoslo-
vcnskih zem alja u jed in stv en u p artiju . U m esto p o tp u n ih dokum enata u štam
pi su se pojavljivali uglavnom njihovi naslovi.
Posle stv ara n ja SRPJ(k) cenzura je p ostala jo š o štrija. Prvi radnički list
koji se našao n a njenom u d aru bile su osiječke „R adničke novine”, koje su
zabranjene 24. ap rila 1919. Šest dana kasnije (30. aprila) privrem eno je zab
ra n je n „Glas slobode”. M olba za njegovo obnavljanje podneta je 19. ju n a 1919.
i tek kada je D ragiša Lapčević u ime SRPJ(k) obećao predsedniku Zem aljske
vlade za BiH A tanasiju Šoli da će list ubuduće p isati u um erenijem tonu do
2 Više o uvođenju cenzure u BiH vid.: Katica Tadić, Cenzura komunističke li
terature 1919. i 1920. godine u Bosni i Hercegovini, Bibliotekarstvo 1969, 3—4, str.
29—42; Prilog pitanju cenzure u BiH 1919—1920, Glasnik ADAR BiH, 1970/71, X—XI,
str. 397—409.
3 M. Pijade, n.d., 1, str. 423.
4 Glas slobode, 18. II 1919, 39, Protiv cenzure i progona.
5 AH, PRZV, 6-4/175-1817-2350/1919.
« AH, PRZV, 6-14/175-2422/1919.
250
zvoljeno je njegovo obnavljanje 23. ju n a 1919.7 Sredinom m aja 1919. zabra
njen je om ladinski list „ Isk ra ” u Zagrebu. Posle više intervencija velikog
župana požeške županije kod P redsjedništva Zem aljske vlade u Zagrebu, 24.
m aja obu stav ljen a je „N arodna vo lja”.8
Pored toga, organi vlasti nisu dozvolili p o k re ta n je nekoliko radničkih li
stova: „R adničke riječ i” u Zagrebu, u ap rilu 1919, „R adnika” na C etinju i
„N arodnog glasa” u Karlovcu, u m aju, „R adničkog lista ” u Novom Sadu, i
„R ad n ik a” u K otoru, u ju lu 1919. godine.
Da je cenzura u prvom redu bila up eren a protiv kom unističke štam pe
n ajb o lje se vidi na p rim eru novosadske „Slobode”. Prem a njoj je ona bila
izuzetno stroga tokom m aja 1919, što se poklapa sa vrem enom kada je list
bio organ SRPJ. Čim je „Sloboda” počela da piše u reform ističkom duhu
cenzura p o staje daleko blaža, a kada je potp u n o prešla n a reform ističke po
zicije sasvim je bila pošteđena cenzure. Početkom ju n a 1919. u „Slobodi” je
prazn ih stu b aca bilo sve m anje, da bi od 13. ju n a sasvim nestali.9
G ušena je k ritik a vlade, m inistara, buržoaskih p a rtija i svega drugog
što je sm etalo postojećem poretku. Iz štam pe su najčešće izbacivani tekstovi
koji su govorili pro tiv države i društvenog u re đ en ja K raljevine SHS, o Sov
jetsk o j R usiji, Trećoj internacionali, zatim pojedini izrazi, kao što su revolu
cija, kom unisti, crveni i slični. Iz podnaslova „R adničkih novina” izbačen je
d o d atak u zagradi „kom unista”, te su one izlazile od 12. ju n a do 10. ju la 1919.
sa praznom zagradom . Isto se zbilo i sa sarajevskim „Glasom slobode” od
23. ju n a do 19. ju la iste godine.
Povodom p ritu žbi u Privrem enoj narodnoj skupštini i u javnosti uopšte
na način kako se cenzura sprovodi u praksi, vlada je 19. ju n a 1919. donela
odluku po kojoj se cenzura ograničava na zaštitu diplom atskih i strogo vojnih
interesa. Ali je i dalje strogoj kontroli podvrgavano pozivanje n a nelegalnu
bo rb u , odnosno zagovaranje nasilne izm ene političkog i društvenog poretka.
Ovu odluku je m in istar u n u tra šn jih dela up u tio svim vlastim a u zem lji 22.
ju n a 1919.10 K ako ona nije dovoljno poštovana, bila je ponovljena. Tom p ri
likom je cenzorim a izričito bilo naređeno da se „dom aćoj štam pi ostavi pravo
slobode k ritik e vlade i sviju javnih organa, i da se cenzurišu sam o napisi ko
jim a bi se m ogla naneti šteta spoljnim in teresim a države ili oni protivu in
teresa i bezbednosti vojske i kojim a se pro p ag ira nelegalna i nasilna b o rb a ”11.
I poêd toga, teško se može naći radnički list iz ovog vrem ena iz koga
nije izbačen b a r po jed an pasus gotovo iz svakog broja. V ukovarska „R adnič
ka s tra ž a ” je privrem eno obustavljena 21. ju n a 1919. godine. Deo rezolucije sa
p ro testn o g zb ora u B eogradu od 29. ju n a 1919, cenzura je izbacila iz „R adnič
kih n ovina” od 2. ju la iste godine, ali je rezolucija u celini objavljena u „Gla
su slobode”.12 O sječke „Male novine” su takođe bile na u d aru režim a i tra jn o
su o b u stav ljen e 22. ju la 1919. L jubljanske „B aklje” pojavio se sam o jedan
bro j (26. jula). Zagrebačka „Istin a ” je od prvog dana bila izložena strogoj
cenzuri. Iz njenog b ro ja od 3. ju la 1919. od članka „Š trajk u ju ći rad n ik i voj
n ik ” ostao je sam o naslov, a izbačen je veliki deo tek sta i iz članka „Revo
lucija i k o n trarev o lu cija u R u siji”. C enzura n ije m im oišla ni časopis „Pla
7 K. Tadić, Prilog pitanju cenzure u BiH 1919—1920, Glasnik ADAR BiH, 1970/71,
X—XI, str. 400—401.
a AH, PRZV, 3-3, 3931/1919-4499/1919, k. 894; 3-3, 3931/1919, k. 894.
9 D. Kecić, Revolucionarni radnički pokret, str. 253.
i" AH, DN, R-2-1914/324, br. 694/1919, kut. 72.
11 T. Milenković, Radnička štampa, Naša štampa, avgust-septembar 1969, br. 168.
12 U izbačenom delu pored ostalog piše: „Ali mi ćemo ipak i pored svih tih go
njenja, braniti ne samo rusku i m ađarsku komunu nego a komunu celog sveta, jer
braneći njih mi branimo u isto vreme sami sebe, našu klasu, ceo naš izmučeni na
rod.” (nepo AaMjanoBHh, PeBOAynHOHapHa aKTHBHOCT y EeorpaAY 1919, Todum-
tbaK My3eja zpada Eeoipada, 1957, IV, str. 536—537).
251
m en”. Iz njegovog 13. b ro ja izbačeno je osam stra n a (od 29-te do 36-te), tako
da je od celog članka jedino ostalo im e au to ra A. C esareca (na 36-toj strani).
„Radničke novine” su 10. ju la 1919. isticale da zbog cenzure nisu mogle
objaviti dokum ente K ongresa ujedinjen ja. Izveštaji o generalnom štra jk u so
lidarn o sti sa p ro leta rija to m ruske i m ađarske kom une (20. i 21. ju la 1919) ob
javljeni su u „R adničkim novinam a” zntano skraćeni cenzurom . Zbog toga je
Izvršni odbor SRPJ(k) 25. ju la 1919. uputio svim organizacijam a cirkularno
pism o o ovoj m anifestaciji, je r, kako se u ovom d o k um entu kaže, zbog bez
obzirne cenzure, koja još besni, u „R adničkim novinam a” se ne može videti
kako su „veličanstveno i sjajn o izvedene ove ak cije”13.
■ton1THrtH19
Organ Socijalističke Radničke Partije Sugoslapije
Faksimil cenzurisanog poziva na generalni štrajk solidarnosti sa Sovjetskom

Rusijom i Mađarskom komunom, 20—21. jula 1919,
„Istin a” i „Plam en” su zabranjeni 8. avgusta 1919. n a osnovu banske na

redbe od 27. ju la 1914. o izuzetnim m eram a u slučaju ra ta .14 Žestokoj cenzuri
je bilo izloženo i splitsko „O slobođenje”, koje je zbog cenzure i obustavljeno
29. avgusta 1919. godine. „V stajen je” u L jubljani je ugušeno odm ah po izla
13 A-CK SKJ, SK, 1919/3, Mesnoj socijalističkoj organizaciji.

14 AH, DN, R-34-1918/31, br. 874/1919, k. 81.
252
sku prvog b ro ja (11. o k to b ra 1919), a „R adnička volja” u D rvaru je zabranje
na posle trećeg b ro ja 20. decem bra iste godine.
R evolucionarna štam pa je i pored cenzure donosila vrlo oštre napise
p rotiv vladajućeg režim a, ali su oni najčešće bili žrtve cenzorske olovke.1*
Socijalno-politična revija.
Urejuje Nino Furlatt.
Vsebina: S lo v e n s k o lju d s t v o ! — S o c ija liz e m in d rž a v a . — Z a stra n k o p ro
le ta rija ta ! — Ž e n sk o v p ra ša n je . — Iz p ro le tarsk e in te rn a c ijo n a ie : a) P rv i
k o n g re s tretje in te rn a cijo n aie v M o sk v i. — Iz n a š e g a tab ora. S ic tran sit
g lo n a m u n d i!
Leto 1. Julii 1919. Štev. 1.
c s io v e n a c K i l i s t „JtJaK ija", z a b r a n j e n p o s l e p o j a v e p r v o g b r o ja .
15 Primera radi, jedan pasus iz članka „Kriza", u „Glasu slobode” od 6. avgusta

1919, koji je cenzura brisala, glasi „(...) Ma kakva buržoaski vlada došla danas,
253
T eror vladajućeg režim a posebno je bio izazvan m ađarskom revolucijom ,
ali se posle njenog poraza (avgusta 1919) m alo stišao, je r je tim e bila otklo
n jen a o pasnost revolucionisanja m asa u K raljevini SHS iz neposredne blizi
ne. Istovrem eno je SRPJ(k) pružila veći o tp o r progonim a, a pojačan je i ta
rifni i štrajk ač k i p o k ret radničke klase. T ada je P a rtiji bila dozvoljena veća
sloboda delovanja, a 2. novem bra 1919. u k in u ta je civilna cenzura.16
B udući da su tad a bili na snazi zakoni o štam pi važeći u pojedinim ju-
goslovenskim zem ljam a do stv ara n ja K raljevine S rba, H rvata i Slovenaca,17
došlo je do veom a neujednačenih k rite riju m a p ri cenzurisanju štam pe u po
jedinim p o d ru čjim a zem lje. Ipak, u ovom vrem e cenzura je bila blaža, ali to
je traja lo vrlo k ratk o , je r je zbog razm aha radničkog p o k reta ponovo zave
dena vojna cenzura.
I po red zvanićnog u k idanja civilne cenzure u pojedinim krajevim a zem
lje ona je i dalje prim enjivana. R edakcija „Glasa slobode" se 29. novem bra
1919. žalila da u p rkos tom e što je P resbiro objavio zaključak m inistarskog
saveta o u k id an ju cenzure, u S arajevu se još cenzurišu novine. Čak i u de
cem bru, p rem a p isan ju „Glasa slobode”, neki članci su izbacivani, iako su bili
objavljeni u beogradskim „R adničkim novinam a”.^ P redsjedništvo Zem aljske
vlade u Zagrebu je na žalbe da vlada sam ovoljno sprovodi cenzuru u H rvat
skoj i Slavoniji, dok je u B eogradu nem a, uputilo dopis N ovinskom u red u u
Zagrebu u kom e saopštava da postoje dva zakona o štam pi, iz 1875. i iz 1907,
koji su još na snazi i koji predviđaju cenzuru. Pošto ih vlada ne može ukinuti,
ona jedino može dati uputstvo nadležnim vlastim a da cenzuru usm ere uglav
nom na p isanje p rotiv države, krune, vojske, jed in stv a naroda, zakona i
nared ab a.19
C enzura je p o sto jala i u S rbiji, m ada je bila nešto toleran tn i ja. Ovo je ug
lavnom p ro isticalo iz toga što srpski Zakon o štam pi iz 1904. nije predviđao
preventivne m ere. No, U prava grada B eograda je, na p rim er, zabranila „Rad
ničke novine” od 12. decem bra 1919. zbog članka ,,U čije im e?” u kom e se
tobože vređa k ra lj, naredila da se izbaci taj članak, a već odštam pani prim er-
ona neće moći rešiti krizu u kojoj se nalazi cela zemlja, to je moguće samo rušenjem
iz temelja svega onoga što je trulo i zavođenjem svega onoga što je novo — ruše
njem kapitalističkog i zavođenjem socijalističkog komunističkog sistema vladavine
(...).” Izbačen je i jedan pasus sličnog sadržaja iz članka „Program nove vlade,
objavljenog u „Glasu slobode” 5. septembra: „(...) Jedini način, prema tome, da se
društvenim parazitima i bogatašima stane na put jeste uništenje poretka koji ih
podržava, jeste preduzimanje državne i društvene vlasti u ruke proletarijata rad
ničkih i seljačkih masa, koji će imati puno mogućnosti da od sviju današnjih druš
tvenih parazita načine korisne i radne članove društva (...).” (Katica Tadić — Slo
bodan Krstić, Cenzurom izostavljeni tekstovi u „Glasu slobode” 1919, Prilozi, 1973,
9/1, str. 380 i 387.)
16 M Pijade, n.d., 1, str. 423; PaAHHMKe h o b h h c , 4, XI 1919, 260.
17 U Sloveniji i Dalmaciji sada su bili na snazi austrijski zakoni iz druge polovi
ne 19. i početka 20. veka; Hrvatska i Slavonija imale su dva ranija zakona o štampi
(iz 1875. i 1907); u Bosni i Hercegovini uveden je Zakon o štampi iz 1907; u Srbiji Za
kon o štampi iz januara 1904; Crna Gora je imala svoj zakon iz 1905. godine. U Voj
vodini su do završetka prvog svetskog rata bili na snazi ugarski zakoni. U Make
doniji je bila važeća „Uredba za obezbeđenje društvene bezbednosti u osvojenim
zemljama” iz 1913, a od 16. avgusta 1919. uveden je srpski Ustav iz 1903. Srpski Za
kon o štampi bio je najliberalniji. Po njemu nije bila predviđena preventivna cen
zura, kaucija ni druge preventivne mere, ali su se štampani spisi mogli zabranjivati
u slučaju da sadrže „uvredu kralja i kraljevog doma, uvredu koga stranog vlada
oca i njihovog doma, poziv građana da ustaju na oružje”. Zabrane su bile pravo-
snažne samo kada ih sud potvrdi, a vlasti su bile dužne da sudu proslede rešenje
o zabrani u roku od 24 časa. (3aK O H o iir r a M n H o a 12. j a H y a p a 1904. roAHHe, Eeo-
rpaA 1920, crp. 5—11.)
18 Glas slobode, 18. XII 1919, 229.
« AH, PRZV, 6—14, 560-13973/1919.
254
1
ci zaplene. Sud je 13. decem bra iste godine potvrdio zabranu, a u red n ik a Sve-
to m ira Ig n jato v ića osudio na tri m eseca zatvora.2«
Bez obzira što je cenzura povrem eno bila blaža, u celini gledano, vladajući
režim je tokom 1919. u celoj zem lji bio veom a strog prem a kom unističkoj
štam pi. M inistar u n u tra šn jih dela S vetozar Pribićević je više p u ta intervenisao
i tražio p re cizn u kontrolu pisan ja radničke štam pe. U jednom telegram u Ze
m aljskoj vladi za BiH, on je upozoravao da cenzura p ro p u šta popularisanje
boljševizm a, a u drugom da treb a obavezno pleniti članke koji afirm išu boljše
vizam i njegove predstavnike u R usiji.21
„R adničke novine" su gotovo svakodnevno bile na u d aru cenzure. Od uku
pno 309 b ro jev a koliko se pojavilo 1919. godine, sam o 103 su objavljena sa
svim člancim a i prilozim a, dok su ostali m anje-više bili p ro ša ran i cenzorskom
olovkom .22 U „Glasu slobode" je od ukupno 237 brojeva iz 1919. cenzorskih
in terv en cija bilo u 110 brojeva.23
U ja n u a ru 1920. cenzura je intervenisala sam o u pojedinim člancim a „Rad
ničke rije č i”, „R adničke straž e”, „P ro letarca” i „O slobođenja”. S plitsko „Oslo^
b o đ en je” je čak isticalo da broj od 17. ja n u a ra uopšte nije cenzurisan, što je
pravi „ju b ilej”, da cenzura pu sti broj u celini, dok je ran ije znala da b riše i
po 300 red ak a iz jednog b ro ja.24
Prvi revolucionarni list na jezicim a nacionalnih m anjina „K ozakarat”, po
k re n u t 18. ja n u a ra bio je zab ran jen već 24. ja n u a ra 1920. godine. Izdavanje
ovog lista vlasti su, izgleda, odobrile sm atraju ć i da će on biti socijalpatriot-
skog sm era. č im se list pojavio, videle su da je njegova o rijen tac ija kom unis
tičk a i odm ah ga zabranile.
R elativno povoljno stan je za rad P artije, nastalo k rajem 1919, nije dugo
traja lo , je r je uzm ah radničkog p o k re ta izazvao reak ciju vlade. M inistar P ri
bićević je 26. ja n u a ra 1920. pozvao predstavnike P artije i saopštio im da se i
pored nekoliko njegovih naređ en ja „R adničke novine" ne šalju na vojnu cen
zuru. Z apretio je da će ukoliko se njegovo naređ en je ne ispuni n ared iti da
se R adnički dom , p ro sto rije red ak cije i šta m p a rija posednu vojskom , a list
zabrani. Na p rim ed b u p redstavnika P artije da „R adničke novine” ne pišu o
vojnim p ita n jim a pa ne treb a ni da podležu vojnoj cenzuri, Pribićević je re
kao: „U p o sled n je vrem e, vi ste opet otpočeli da pišete tako revolucionarno
da vam m i to više ne m ožem o dozvoliti. Vi propagirate, preko vašeg lista,
krvavu revoluciju, ru šen je današnjeg kapitalističkog d ruštva i o tim anje vla
sti.” Odgovoreno m u je: ,,(...) mi to pišem o, je r su to osnovne id eja naše Ko
m u n ističk e p a rtije , je r m i to im am o pravo p isati na osnovu zakona o štam pi
(...). Ako bism o dozvolili da nam cenzura i dalje briše sve izraze, kao prošlog
proleća i leta „Crveni U skrs”, „crveni vali”, „kom unistički”, „revolucionaran”
itd., to bi značilo da m i ravnodušno i m irno p osm atram o da nam se cenzuriše
sve ono što Ustav i zakoni dozvoljavaju da se piše.”25
Vlada je 31. ja n u a ra 1920. posebnom naredbom dopunila „U redbu o voj
noj cenzuri za vrem e ra ta ” od 28. ap rila 1915. P rem a toj uredbi redakcije su
bile dužne da p re nego što počnu štam p ati list šalju po jed an p rim erak na
vojnu cenzuru. Listovi se mogu štam p ati i ra stu ra ti sam o posle njenog p re
gleda i izbacivanja onih delova koji nisu dozvoljeni za javnost. Oni koji ne
p ro đ u kroz cenzuru odm ah se konfiskuju, stajalo je u uredbi.2^ Tako je ovom
2n IAB, PS, F 59-17-24.

21 K. Tadić, Cenzura komunističke literature 1919. i 1920. u BiH, Bibliotekarstvo,
1969, 3—4, str. 35—37.
22 Julijana Vrčinac, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca od ujedinjenja do Vi-
dovdanskog procesa, Beograd, 1956, str. 81.
23 Katica Tadić, Cenzura komunističke literature 1919. i 1920. u BiH, Bibliote
karstvo, 1969, 3—4, str. 36.
24 Oslobođenje, 24. I 1920, 23.
25 PaAHHMKe HOBHne, 28. I 1920, 22.
26 PaAHH M Ke H O B H H e, 27. II 1920, 47, n H T aH > e n e H 3 y p e . — Y p e A 6 a j e o 6 ja B A > e n a y
Cjiyoic6enuM. n oeun oM a, 12. II 1920.
255
uredbom vojna cenzura zam enila političku, k o ja je bila sam o privrem eno i
form alno ukinuta.
Istoga dana, 31. ja n u a ra žandarm i su po naredbi m in istra u n u tra šn jih dela
blokirali štam p ariju i obustavili štam p an je „R adničkih novina”, a već od
štam pane brojeve zaplenili, da bi iz beleške „Položaj šofera u dvoru” izbacili
nekoliko redova, koji su se odnosili na zloupotrebe i nasilje jednog m ajora,
šefa oficirske garaže.27
Od početka fe b ru ara u „R adničkim novinam a” su sve češći prazni stupci:
3. fe b ru ara brisan je jed an pasus iz članka prenetog iz zagrebačke „Nove isti
n e ”, a 5. fe b ru ara izbačena je polovina prve i dve trećine druge stran e zbog
članaka „O pšta obustava ra d a ” i „Jesm o li m i p ac ifisti” (predavanje Živote
M ilojkovića). Od ovih članaka ostali su sam o naslovi.
Koliko je u ovo vrem e cenzura bila stroga ubedljivo svedoči članak „Pita
n je cenzure”, objavljen u „R adničkim novinam a” 26. fe b ru ara 1920. U njem u
izm eđu ostalog piše: „naš list ne može da živi od cenzure. Cenzor nas svakog
dana kolje na n ajn em ilo srd n iji način.”
Još žešćoj cenzuri bilo je izloženo splitsko „O slobođenje”. U b ro ju od
28. fe b ru ara 1920. izbačeno je pola ukupnog teksta, a tokom m arta brisane su
cele stranice. Ovakav odnos režim a prem a radničkoj štam pi i radničkom po
k re tu u D alm aciji proizlazio je i iz toga što su vlasti optuživale kom uniste
da su italijanski agenti i glavni krivci za nepovoljno rešenje jadranskog p i
tan ja. S arajevski „Glas slobode” je 31. m a rta 1920. pisao da je njegova re
dakcija prim ila „O slobođenje” koje se od cenzure „beli kao na gori sneg”. U
istom b ro ju „Glas slobode” piše da je iz njega izbačen članak „B orba protiv
gladi” od 29. m a rta iste godine.
Kada je 16. ap rila 1920. izbio generalni š tra jk železničara, najveća eko
nom ska akcija radničke klase u Jugoslaviji izm eđu dva svetska rata, a u Su-
botici došlo do radničke pobune, situacija u zem lji se znatno zaoštrila. To je
vlada iskoristila da zavede drastičn u cenzuru, d ra stičn iju nego ikad ranije. Iz
radničkih listova izbačeni su svi izveštaj i o uzrocim a i toku štrajk a, a po
sebno je onem ogućeno davanje bilo kakvih direktiva za njegovo dalje vođe
nje. U vrem e tra ja n ja štra jk a čitave stranice „R adničkih novina”, „Glasa slo
bo d e”, „R adničkog lista ” i drugih radničkih novina bile su obeljene cenzu
rom . Iz „R adničkih novina” su izbacivani članci koji nisu im ali nikakve veze
sa vojnim pitanjim a. Isto tako izbačeni su članci preuzeti iz drugih radnič
kih listova, koji su već cenzurisani. Cenzura nije p ro p u stila članak „Beli te
ro r u S u botici” p re šta m p a n iz novosadskog „R adničkog lis ta ”, koji je već u
celini objavila beogradska „R epublika”. Takođe je izbačen članak o stan ju
železničara u Bosni, preuzet iz „Glasa slobode”, koji je već dobrim delom
bila isekia cenzura u S a r a je v u .28,
O cenzuri u BiH „Glas slobode” je 21. ap rila 1920. pisao: „Inače nam je
čak zaplenjen i naš uvodnik („M obilizacija železničara”) u kom e sm o pro-
testovali protiv nezakonite mobilizacize železničara i tražili od centralne vla
de da je odm ah ukine (...). Tako sada u S arajevu o železničkom š tra jk u može
pisati sam o onaj ko laže i onaj ko piše protiv železničara štrajk ač a.” Cenzura
je izbacila i citiran i tek st.29
K rajem ap rila organi vlasti su pokušali da tra jn o zabrane „R adničku
rije č ” iz O sijeka. Državno odvjetništvo u O sijeku dostavilo je Zem aljskoj vladi
u Zagrebu na uvid „R adničku riječ” od 22. aprila, koja je zabranjena zbog
toga što je u svojim člancim a suviše up o treb ljav ala reč „revolucija” i poziva
” Isto, 1. II 1920, 26.

28 Isto, 29. IV 1920, 105.
1969, 3—4, str. 37.
256
la radništvo n a konačan obračun sa buržoazijom .3® Sledeći broj lista od 30.
ap rila Z em aljska vlada u Zagrebu dostavila je na uvid D ržavnom nadovjet-
n ištvu u Z agrebu s m otivacijom da se u n jem u na više m esta poziva „na
b o rbu do noža”, kako bi se ostvarila d ik ta tu ra p ro le ta rija ta . S obzirom na
ovakav način p isanja, traženo je da se on zabrani. List n ije zabranjen, ali je
Držvnom n ad o d vjetništvu u O sijeku naloženo da više ne p ro p u šta ovakve
članke.3^
Vojna cenzura u k in u ta je 5. m aja 1920. O njenom u k id an ju vladin Pres-
b iro je izdao zvanično saopštenje k rajem aprila. U n jem u je rečeno: „Kako
se dem obilizacija vojske završava 5. m aja, to od toga dana p re sta je dejstvo-
vati i vojna cenzura, o čem u su vojne vlasti već obaveštene. Gospodin m i
n ista r u n u tra šn jih dela je takođe o ovom e obavestio sve pok rajin sk e vlade,
kao i sve nadležne policijske vlasti u S rbiji. Od toga d an a štam pa podleže
zakonim a koji su o štam pi važili u raznim p o k rajin am a p re ra ta .”32
Posle u k id an ja vojne cenzure režim je p rem a radničkoj štam pi bio nešto
to leran tn iji, ali se to, zbog različitog zakonodavstva o štam pi, nije osetilo u
svim krajev im a zem lje. U ostalom , položaj štam pe je um nogom e zavisio i od
odnosa cenzorskih službenika prem a njoj i političke situ acije u datom tre
n u tk u . U D alm aciji cenzura je bila čak i o štrija. Iz prvom ajskog b ro ja „Os
lo b o đ en ja” b risan a je cela p rv a i gotovo polovina druge strane. U b ro ju od
15. rnaja izbačen je ceo tek st sa prve i druge stran e i skoro ceo sa treće. Broj
od 22. m aja nije m ogao izaći. K rajem m aja uhapšen je u re d n ik lista Ivo Balj-
kas i zatvoren je R adnički dom u S plitu,33 a „O slobođenje” je obustavljeno
29. m aja. U p o slednjem b ro ju red ak cija „O slobođenja” inform isala je čitaoce
o privrem enom p rek id u izlaženja zbog sm etn ji cenzure i policije. „Naši čita
telji će nas razu m jeti šta hoćem o da kažem o u ovom m alo redaka, je r kad
bism o opširno obrazložili nepravde koje nam se kroje, cenzura je sprem na
da p o k rije istin u bjelinom .”
N eujednačeno zakonodavstvo, različiti k rite riju m i u njegovoj prim eni i
nedovoljna povezanost i inform isanost centralne, p o k ra jin sk ih i lokalnih vla
sti uslovljavali su n ejednak odnos cenzora p rem a sličnim pa čak i istim tek
stovim a. Dok su u B eogradu zabranjene „R adničke novine” od 22. m aja 1920.
zbog Zinovevog uvodnika „P ro leta rija tu balk an sk ih i podunavskih zem a
lja ”,34 cenzura u V ukovaru pu stila je ovaj članak u „R adničkoj straž i” (29.
m aja). P red sjedništvo Zem aljske vlade u Zagrebu se užasavalo što je ovaj
članak dozvoljen, je r se u njem u otvoreno poziva na revolucionarno stvara
nje sovjetskih republika. Zbog toga je od velikog župana u V ukovaru zahte-
vano da u tv rd i ko je pregledao ovaj broj. U odgovoru je rečeno da je čla
nak ostavljen u „R adničkoj stra ž i” zato što je takav isti o dštam pan 22. m aja
u beogradskim „R adničkim novinam a” (nisu znali da je u B eogradu zabra
njen) i jednom novosadskom listu.35 L jubljanski „Rdeči p ra p o r” takođe je
objavio p o m enuti članak Zinovjeva („ P ro letarijatu balkansko-podunavskih
dežel!”) u b ro ju od 23. ju n a 1920. Iz njega je cenzura izbacila sam o tri pasusa.
„R adničku rije č ” iz O sijeka tra jn o je zabranilo K raljevsko državno od
vjetništvo zato što načinom pisan ja „poziva n a p ro tu zak o n ita djela”, ali je
K raljevsko državno nadodvjetništvo u Zagrebu poništilo zab ran u uz obrazlo
ženje da se rešenje od ju la 1914. koje je dobio ban može prim eniti sam o na
m obilno, odnosno ra tn o stanje, a pošto je m in istar u n u tra šn jih dela oba
vestio da se 5. m aja 1920. dovršava dem obilizacija u celoj zem lji, ovo ovlaš-
ćenje je u kinuto, p a se m o raju p rim jen jiv ati zakoni o štam pi iz 1875. i 1907.
AH, PRZV, 3—2, 7618/1920

31 AH, DN, R 2-1914/342, br. 539/1920, kut. 98.
52 PaAHimice H O B H iie , 29. IV 1920, 105, YKHHyhe nen3ype; AH, UOZV, VI—15,
18284/1920, 18284-21755/1920, kut. 4681, Brzojavka M inistarstva unutrašnjih dela.
33 Novi svijet, 4. XI 1920, 47.
34 P aA H H M K e H O B H n e , 23. V 1920, 125.
« AH, PRZV, 3-2-517-9864/1920.
257
godine. N adodvjetništvo je n a k ra ju ukazalo da se ubuduće „strogom i tač-
nom cenzurom " ne dozvoli pisanje koje ugrožava javni red i m ir.36
Z ahvaljujući ranijem srpskom Z akonu o štam pi, režim je prem a štam pi
u S rb iji bio nešto blaži. Ali, i pored toga „R adničke novine" nisu izlazile ne
sm etano. B roj od 23. ju la 1920. zab ran jen je zbog članka „Prvi čin kom edije",
u kom e se navodno vređaju neke ličnosti iz vlade,37 a 28. septem bra je Up
rav a g rada B eograda naredila da se „R adničke novine" zaplene zbog članka
„M učenje v o jn ik a”. Policija je tad a oduzela novine od uličnih prodavača, ali
n ije izvršila konfiskaciju i u štam p ariji.38 K rajem 1920. godine policija Up
rave g rad a B eograda upala je u p a rtijsk u šta m p a riju tražeći da se obustavi
štam p an je „R adničkih novina” (broj 305 od 24. decem bra 1920) zbog članka
„N a staklenim nogam a” u kom e se tobože vređa dvor. Tom prilikom policija
je n aterala jednog slagača da ra stu ri čitav slog.39
C enzura je u leto 1920. naročito bila o štra u Bosni i Hercegovini. K ra
jem ju la i početkom avgusta 1920. „Glas slobode” je zaplenjen tri puta. Prvi
p u t, 28. ju la zbog rezolucije protiv ra ta p reštam p an e iz „R adničkih novina”,
drugi p u t, 31. ju la zbog pisanja o zabrani p ro testn ih sk upština protiv ra ta ,
i treći pu t, 2. avgusta zbog uvodnog članka ,,U eri sam ovolje i b ezakonja” u
kom e su k ritikovani neki potstupci državnih vlasti.40 Početkom sep tem b ra za-
plen jen a su tri uzastopna broja. Tako je za nepuna dva m eseca „Glas slobo
de", p rem a p isan ju redakcije, zaplenjen 17 p u ta iako nije pisao o štrije od d ru
gih kom unističkih, pa čak ni buržoaskih listova u S rbiji. Zaplene su naročito
bile učestale posle objavljivanja rezu ltata op štin sk ih izbora u S rbiji.41
Početkom sep tem b ra 1920. cenzura se okom ila na zagrebački „Novi svi
je t". Dok m u je ra n ije izbacivana sam o po koja reč ili red, sada su poni
štavane gotovo cele stranice. U b ro ju od 2. sep tem b ra izbrisana je gotovo cela
prv a stran a. Članak „Seljački nem iri u H rv a tsk o j”, p reštam p an iz „R adničkih
n ovina” i sam o propraćen kom entarom , u celini je izbačen iz „Novog svi
je ta ” od 11. septem bra. „R adničke novine” (14. sep tem b ra 1920) su pisale da
se buržoazija „služi nasiljem prem a našoj štam p i u H rvatskoj i Slavoniji i
u p o treb ljav a cenzuru na najbezobzirniji način".
V ukovarska „R adnička štraža" je 4. sep tem b ra 1920. u članku „K ako se
u V ukovaru cen zu riraju novine?" isticala da je vlast prem a listu ra n ije bila
blaga iako je pisao „vrlo revolucionarno” a da ga sada tako bezobzirno kasa
pi da re d ak cija više ne zna šta sm e a šta ne sm e objavljivati.
Početkom novem bra 1920, u jek u p red izb o m e kam panje za U stavotvor
n u sk u p štin u, m in istar u n u trašn jih dela M. D rašković je izdao nared b u koja
je sadržala više ograničenja u vezi sa izbornom agitacijom . P rem a n jo j, niko
m e se ne m ože dozvoliti da „širi sum nje i nevericu” u državu, da „zborove,
skupove, konferencije, spise čija bi se sadržina kosila sa ovom naredbom ,
valja o dm ah ra stu riti i zabraniti a odgovorna lica uzeti hitno n a odgovor
n o st po zak onu”.42
Sudovi su najčešće potvrđivali policijske zabrane, a katkad su bili to
liko revnosni da su sudska rešenja dobijana p re policijskih. O tom e je „Glas
slobode” 9. novem bra pisao: „Za dokaz kako su „k rasn i” sudovi koji sude
u ovoj zem lji, navodim o da oni odobravaju svaku zaplenu „Glasa slobode” i
obično tak o h itno da m i često dobijem o su d sk u presu d u p re nego li i poli
cijsk u za b ran u ”. Iz ovog b ro ja „Glasa slobode” izbačen je deo pism a L. Troc-
kog jugoslovenskim kom unistim a, koje je u celini objavljeno u „R adničkim
38 AH, PRZV, 3-2, 8064/1920, kut. 961.

37 PaAHHMKe HOBHHe, 24. VII 1920, 175.
38 Isto, 30. IX 1920, 233.
38 Isto, 25. XII 1920, 306.
40 Glas slobode, 3. VIII 1920, 163.
41 Isto, 14. IX 1920, 197.
42 Isto, 10. XI 1920, 244, Vlada ustaje otvoreno protiv slobode izbora.
258
novinam a". Zbog toga se njegova red ak cija pitala „jesm o li u A ustriji ili
nism o?"43 Zaplenjen je i broj od 17. novem bra, takođe zbog jed n e vesti p re u
zete iz „R adničkih novina.44
I lju b aljan sk i „Rdeči p ra p o r" je u vrem e predizborne agitacije takođe bio
izložen žestokoj cenzuri. Iz b ro ja od 10. novem bra brisan a je četv rtin a uvod
nika „Sva vlast radničkim , seljačkim i vojničkim sovjetim a!”, prenetog iz
b eogradskih „R adničkih novina”, i ceo jed an članak sa druge strane.
Čim je obnovljeno (30. o k to b ra 1920), splitsko „O slobođenje” ponovo se
našlo na u d aru cenzure. U b ro ju od 24. novem bra od uvodnika „Radnici i
težaci”, posvećenog izbornoj agitaciji, ostao je sam o naslov. R edakcija „Os
lo b o đ en ja” je ukazivala da se u D alm aciji ne sm eju ra stu ra ti „R adničke no
vine” i „Glas slobode”, niti preštam p av ati članci iz njih.45
„R adnička stra ž a ” se ponovo žalila da „za cijelo vrijem e izborne borbe
plijeni cenzura naše novine tako da nam je nem oguće p isati.”46
Izborni proglas KPJ „R adnom naro d u varoši i sela” štam p an u Socijalis
tičkoj štam p ariji „Tucović” 1. novem bra 1920, a objavljen 7. novem bra i u
„R adničkim novinam a”, U prava grada B eograda je zabranila 19. novem bra
zbog navodne uvrede prestolonaslednika i pozivanja naroda na bunu. Slede-
ćeg dana Prvostepeni sud za grad B eograd poništio je zabranu.47
U K arlovcu je p artijsk a organizacija p reštam pala ovaj proglas iz „Rad
ničkih n ovina” i cenzura ga je pustila. O tom e je P redsjedništvo Zem aljske
vlade u Zagrebu izvestilo m in istra u n u tra šn jih dela M. D raškovića i saop-
štilo da proglas sadrži m noge stavke koje bi cenzura u H rvatskoj zaplenila
kao p ro tivne državi i postojećem p oretku, ali on nije zaplenjen, je r je go
tovo nem oguće da se u jednom đelu države pleni ono što se u drugom delu
n esm etano širi. S obzirom da on svojim sadržajem vrlo loše deluje na m ase
zam oljen je m in istar da preduzm e odgovarajuće m ere da se ubuduće ne do
zvoli štam p an je ovakvih proglasa.48
Posle p arlam en tarn ih izbora režim , razum ljivo, nije bio n išta blaži p re
m a štam pi. On se posle uspeha KPJ na opštinskim i p arla m en tarn im izbori
m a uverio u snagu P artije, ali se i sam u proteklom vrem enu stabilizovao, pa
je tad a p ro tiv radničkog p o k re ta počeo da p rim en ju je isključivo ad m in istra
tivne m ere. O bznana je usledila kao poslednja i najgora m era: njom e je za
b ra n je n o delovanje revolucionarnog radničkog pokreta, a celokupna njego
va štam p a je ugušena.
2. OMETANJE RASTURANJA ŠTAMPE
Osim zabrane i cenzure, policija se posebno tru d ila da spreči ra stu ra n je

rad n ičk e štam p e i širenje n jenih ideja. U tom cilju paketi sa pošiljkam a ra d
n ičkih listova su zadržavani i plenjeni na poštam a, upućivani su na pogrešne
adrese, vraćeni redakcijam a i si. Uz to su kažnjavani i osuđivani urednici, ši-
k an iran i ko lp o rteri i čitaoci itd.
Dešavalo se da policija, svakako po naredbi viših organa vlasti, pleni
p o jed in e brojeve radničkih listova na ulici i po javnim lokalim a. Policija je,
p rem a p isan ju redakcije „R adničkih novina” u uvodniku „Povodom konfis
kacije našeg lista ” (14. decem bra 1919), p re tresla svaku kafanu i svaku k rč
m u u B eogradu i plenila broj lista od 12. decem bra i tim e nanela veliku m a
te rija ln u šte tu redakciji. Sličnih p o stu p ak a je bilo i u drugim m estim a. Zbog
« Isto, 10. XI 1920, 244.

44 Isto, 18. XI 1920, 251.
45 Oslobođenje, 10. XI 1920, 44.
46 Radnička straža, 25. XI 1920, 48.
« IAB, PS, F 35-131-1920; PaAHHM Ke hobhhc, 24. XI 1920, 280.
48 AH, PRZV, 6—14, 17976/1920.
259
pom enutog uvodnika U prava grada B eograda je zab ran ila ovaj broj s m o
tivacijom da se u n jem u vređa kralj.49
K ada su „R adničke novine" 28. ja n u a ra 1920. objavile razgovor predstav
n ik a P artije sa m in istro m Pribićevićem u vezi sa slanjem lista na vojnu cen
zuru pod naslovom „P rogram dem okratskosocijal-renegatske reakcije", on je
odm ah poslao poverljivu nared b u M inistarstvu p ošta i telegrafa da se ovaj
broj zadrži i ne dozvoli njegova d istribucija. R edakcija lista u p u tila je p ro
testn o pism o p redsedniku vlade Ljubi Davidoviću i najavila tužbu državnom
sudu, je r nije postojalo nikakvo rešenje o zabrani ovoga b ro ja, čak ga je i
vojna cenzura p ro p u stila.50
Policijske vlasti om etale su ra stu ra n je „R adničkih novina” i „Radničkog
lista" u Vojvodini. Javni tužilac iz Novog S ada je zahtevao od M inistarstva
u n u tra šn jih dela njihovu zabranu zato što pišu u kom unističkom duhu i
im aju veliki uticaj na radništvo u ovoj pokrajini. M eđutim , M inistarstvo nije
moglo usvojiti njegov predlog, je r za to nije bilo dovoljno zakonske osnove.
Ali, policija je i dalje om etala njihovo ra stu ra n je .51
U Đevđeliji je policijski pisay zabranio p ro d a ju „R adničkih novina”.52
Iz pojedinih m esta p re tp la tn ici su se žalili da ne p rim a ju „R adničke novine”
— kao na p rim er iz Azanje — je r ih k rad u p oštanski činovnici po naredbi
m in istra p o šta i telegrafa.53 Radnici iz Vojvodine su se žalili da ih vlasti šika-
n ira ju zbog čitan ja „R adničkog lista”.54 U Štipu, C arevu Selu (Delčevu), Kra-
tovu i Krivoj Palanci početkom aprila 1920. bilo je zab ran jen o ra stu ra n je „So
cijalističke zore”.55 A zabranjivani su i već cenzurisani brojevi, kao što je bio
slučaj sa „Crvenom zastavom " od 1. m a rta 1920.56 Bilo je, uz to, i vraćanje
p ak eta radničke štam pe s napom enom da je prim alac nepoznat itd. Razum e
se, sve je ovo činjeno u cilju sprečavanja ra s tu ra n ja štam pe m eđu radnič
kim i seoskim m asam a i na taj način je onem ogućavano širen je kom unistič
ke ideologije i inform isanje p ro leta rija ta . Ovi progoni su nanosili i veliku
fin an sijsk u štetu ionako plitkim kasam a radničkih listova.
Održano je i više su đ en ja urednicim a radničkih listova za štam parske
krivice. Svetom ir Ignjatovič, odgovorni u rednik „R adničkih novina”, osuđen
je 30. fe b ru ara 1920. n a dva m eseca zatvora zbog uvrede kraljevske vlade
i m in istra u n u tra šn jih dela Sv. Pribićevića u člancim a „B eogradski p ro leta ri
j a t na m rtvoj straži naro d n ih prava i slobode” i „Sm eh kroz suze” objavlje
nim u „R adničkim novinam a” 7. fe b ru ara 1920.57 Sam o nekoliko dana kas
n ije U prava grada B eograda ponovo je tužila Sv. Ignjatovića zbog članka
„Ne m ogoše se pogoditi”, objavljenog 12. fe b ru ara 1920, takođe u „Radnič
kim novinam a”, je r je u n jem u navodno n an eta u v reda prestolonasledniku.
Sud je poništio zab ran u ovog b ro ja lista, je r nije našao da u njem u im a
uvredljivih izraza „za Nj. V. P retstolonaslednika”, a Ignjatovića oslobodio
optužbe.58
Zbog raznovrsnih sm etnji, štam pa je naročito teško stizala u unutraš-
n jo st. „R adničke novine” su objavile 30. ju n a 1920. pism o upućeno m in istru po
šta i telegrafa u kom e su navele da im a čitalaca koji d o b ijaju svaki drugi dan
list, neki ga p rim aju jednom nedeljno, a neki čak i m esečno. Dešavalo se da po
jed in i čitaoci dobiju prvo brojeve iz ju n a pa tek iz m aja i si. Isto tako, po
« IAB, PS, 1923 — F — 60 — 80.

50 PaAHHMKe HOBHHe, 1. II 1920, 26.
54 Padnu.ice noeune, 31. I. 1920, 25.
8= Isto, 24. II 1920, 44.
54 PaAHHMKH AHCT, 21. III 1920, 14.
55 PaAHHMKe HOBHHe, 7. IV 1920, 82.
56 Crvena zastava, 15. III 1920, 7—8.
57 IAB PS F 59-22-24.
58 IAB, PS, F 23-24-1920; PaAHHMKe HOBHHe, 21. II 1920, 42.
260
jed in i p aketi su se gubili, a neki slati um esto u Jagodinu u Đ evđeliju, pa su
na pravu ad resu stizali posle dva m eseca, kada su se m ogli prodavati na kilo
kao sta ra liartija.
Pogiavarski tajn ik u M akarskoj je svakoga dana dolazio na po štu sa
jednim detektivom i plenio pošiljke adresovane na poznate lju d e iz radnič
kog p o k reta i tako onem ogućavao da do njih dođu „Glas slobode", „Novi svi
je t" ili bilo koji drugi kom unistički list.59 Iz Semizovca, Breze, Ivančića,
Tivta i drugih m esta bilo je žalbi na neuredno d o b ijan je „Glasa slobode".00
„Novi svijet" je vraćan iz D alm acije sa naznakom „Ne p rim a ”, a pojedini
njegovi brojevi su n estajali ili sa zadržavani.61 Pojedine su pošte krajem
1920. sam ovoljno slale „Novi sv ijet” na cenzuru, a pojedine ga nisu uruči
vale čitaocim a.62
Dva p ak eta sa „R adničkim novinam a” upućena revizorim a u Guču i Mi-
onicu i pored tačne i jasn e adrese otišla su u Veliko G radište, a posle neko
liko dana su vraćena u B eograd.63 U Subotici je policija izvršila prem etačinu
u obućarskoj radionici M ihaila Jocića zato što je lepio izborni proglas i
ra stu ra o „K om unističko selo” i oduzeli m u više knjiga i novina. Slične stva
ri su se događale i u drugim m estim a.64
Posledice ovakvih po stu p ak a bile su višestruke po radnički po k ret i n je
govu štam pu. Sem velike m aterijaln e štete, revolucionarna štam pa je one
m ogućivana da obavlja svoju osnovnu ulogu.
II ŠTAMPA POD REŽIMOM OBZNANE I ZAKONA O ZAŠTITI DRŽAVE
1. ZABRANE
Posle u k id an ja vojne cenzure (m aja 1920), stege p rem a revolucionarnoj

štam pi p ro p isan e su Obznanom (decem bra 1920) i Zakonom o zaštiti države
(avgusta 1921). Obznanom je M inistarski savet naredio: „Da se do rešenja Us
tava zabrani svaka kom unistička i druga ra stro jn a propaganda, obustave nji
hove organizacije, zatvore njihova zborišta, zabrane njihove novine i svi
drugi spisi, koji bi m utili spokojstvo i m ir države, propovedali, pravdali ili
hvalili d ik tatu ru , revoluciju ili m a kakvo nasilje.” U istom članu je rečeno
da će se usm eni ili pism eni pozivi na generalni š tra jk kažnjavati sa m esec
dana zatvora. U drugom članu je naglašeno da će se za b ran iti svi štam pani
spisi koji u m a n ju ju značaj ovih m era.1
D onošenjem Obznane, koja se odnosila sam o na revolucionarni radnički
i kom unistički p okret, položaj revolucionarne štam pe je još više pogoršan i
ona se našla u daleko težem položaju od ostale štam pe.
Ustav K raljevine SHS, usvojen 28. ju n a 1921, proklam ovao je u članu 13
slobodu štam pe, ukazujući da se cenzura može uvesti sam o u slučaju ra ta ili
m obilizacije, i to sam o za ono što je zakonom u n ap red predviđeno. M eđu
tim , u istom članu je dalje rečeno: „Z abran juje se ra stu ra n je i prodavanje
novina ili štam p anih spisa koji sadrže: uvredu vladaoca i članova kraljev
skog dom a, stran ih državnih poglavara, N arodne skupštine, neposredno pozi
vanje građ an a da silom m en jaju Ustav i zem aljske zakone ili sadrže tešku po
vredu javnog m o rala”. P rem a ovom članu, organi vlasti su bili obavezni da
u ro k u od 24 časa proslede zabranu sudu, a ovaj za isto vrem e da je osnaži
» Glas slobode, 22. IX 1920, 203.

60 Isto, 22. XI 1920, 229.
61 Novi svijet, 7. X 1920, 35.
62 Isto, 11. XII 1920, 64.
63 P a A H H H ice H O B H n e , 31. X 1920, 260.
•« Isto, 23. XI 1920, 279.
1 Edib Hasanagić, Komunistička partija Jugoslavije 1919—1941, Izabrani doku
menti, Zagreb, 1959, str. 48—49.
261
ili poništi. U protivnom će se sm atrati da je zab ran a poništena. O naknadi
štete odlučivaće redovni sudovi, bez obzira da li je zabrana poništena ili os
nažena. Osim toga, i član 138 sadržao je niz ograničenja u vezi sa štam pom .
On je predviđao da se mogu zabraniti tekstovi koji izazivaju m ržnju protiv
države, verski ili plem enski razdor i posredno pozivanje g rađana da silom
'O ti h a h a. 3
-------------------- ■ --------------------
HAFETayjE:
Faksimil Obznane kojom je kraljevska vlada zabranila delatnosti KPJ, SKOJ-a

i revolucionarnih sindikata.
262
m en jaju U stav i zem aljske zakone. Ovaj član je različito tum ačen i, shodno
tom e, različito u praksi prim enjivan.
Kao krivce Ustav je predviđao: au to re tekstova (pisce), urednike, štam
p are, izdavače, ra stu rače s tim da se posebnim zakonom o štam p i odredi
k ad a će i u kojim slučajevim a pojedina od navedenih lica odgovarati. Po
Ustavu, za sve prekršioce zakona za štam pane stvari bili su nadležni redovni
sudovi.2
Položaj štam pe, posebno revolucionarne, nije bio poboljšan donošenjem
Ustava, je r je on u prelaznim odredbam a produžio važnost Obznane. Isto
tako, do tad a važeći zakonski propisi o štam pi ostali su n a snazi, izuzev
članova koji su bili u su p ro tn o sti sa novim Ustavom.
Zakon o zaštiti javne bezbednosti i p o re tk a u državi još je više pogoršao
položaj revolucionarne štam pe, je r su u n jem u kao zločinstva navedena i
dela: „Pisanje, izdavanje, štam p an je, ra stu ra n je : knjiga, novina, p lak ata ili
objava, kojim a se ide na to, da se ko po d strek n e na nasilje p rem a državnim
vlastim a predviđenim Ustavom ili uopšte da se ugrozi javni m ir ili dovede u
op asn o st javni poredak. Ovo važi za svaku pism enu ili usm enu kom unističku
ili an a rh istič k u propagandu ili ubeđivanje drugih da treb a prom eniti poli
tički ili ekonom ski poredak u državi zločinom , nasiljem ili m a kojom vrstom
terorizm a". Ovim zakonom anulirane su sve odredbe iz srpskog Zakona o
štam p i i zakona u drugim p o d ru čjim a zem lje koje su bile u su p ro tn o sti sa
n jim .3
U svajanjem U stava i donošenjem Zakona o zaštiti države vladajući re
žim je dobio i form alnu zakonsku osnovu za progon kom unističke pisane
reči i kom unističke aktivnosti uopšte.
Prvi p o k u šaji p o k re ta n ja revolucionarnih listova posle O bznane nisu bili
uspešni, je r su ih vlasti ugušile u sam om začetku. Prve brojeve „Radničkog
p o k re ta ” (2. ja n u a r 1921) i „B iltena K luba kom unističkih n aro d n ih posla-
n ik a ’’ (20. ja n u a ra 1921) beogradska policija je zaplenila još u toku štam pa
n ja.4 Početkom fe b ru ara 1921, u Z agrebu nije dozvoljeno p o k re ta n je listova
„N aša b o rb a " i „1921" s m otivacijom da su njihovi p o k retači kom unisti.5
Z ab ran jen i su i beogradski listovi „Slobodna štam pa" i „S lobodna m isao"
Čim se saznalo da u njim a sa ra đ u ju kom unisti.6
S redinom 1921. pojavili su se prvi listovi revolucionarnih sindikata. Or
gani vlasti su p ra tili p o k retan je svakog radničkog lista. Državno nadodvjet-
ništvo u Z agrebu upozoravalo je R edarstveno povjereništvo d a o b ra ti po
sebnu p ažn ju n a „R adnički list” i ukoliko u tv rd i da zastupa kom unistička
gledišta da ga odm ah zabrani na osnovu Obznane.7 „R adnički lis t” i „Drvo
d jelac" u Zagrebu zabranjeni su k ra je m ju la 1921, a istovrem eno i beogradski
„R adnički sin d ikati" i lju b ljan sk i listovi „Delo" i „Novi železničar".
Zakon o zaštiti države om ogućio je vlastim a da plene i z a b ra n ju ju li
stove revolucionarne o rijentacije. U L jubljani su zaplenjeni drugi i treći
b ro j „D elavskih novica" s početka novem bra 1921. zbog članaka posvećenih
Sovjetskoj R usiji. Posle izbacivanja inkrim inisanih delova vlasti nisu doz
volile ni drugo izdanje zaplenjenih brojeva.8 Z abrana publikovanja drugog
izd an ja bila je u skladu sa upu tstv o m M inistarstva u n u tra šn jih dela od 11.
2 Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca od 28. juna 1921, Beograd, 1928, str.
12—13 i 54.
3 3aicoH o 3aiuTuru jaene 6e36eduocTu u nopertca y dpotcaeu, IV H3Aan>e, EeorpaA,
1927, C T p . 1 h 21.
4 lako je sud poništio rešenje Uprave grada o zabrani „Radničkog pokreta"
(IAB, PS, F 61-35-23), zabrana je ostala na snazi. Drugi list je zabranjen bez ikakvog
rešenja i tek na oštar protest urednika Koste Novakovića naknadno je doneto re
šenje o njegovoj zabrani. (U Vujošević — D. Lazarević, n.n., str. 207).
« AH, PRZV, 3-2, 2262/1921, kut. 1038; AH, PRZV, 3-2, 2262-257/21.
7 AH, DN, R-2-1914/436, br. 801/1921, kut 98.
8 Delavske novice, 18. XI 1921, 4.
263
sep tem b ra 1921. o prim eni od red ab a čl. 13 i 138 Ustava. P rem a pom enutom
uputstvu, list se nije m ogao izaati ako m u se izbace zaplenjeni pasusi ili
rečenice, već se taj broj zabranjivao u celini.9 M eđutim , 7. decem bra iste go
dine održana je u L jubljani k onsultacija u vezi s cenzurom i uputstvom o
prim eni čl. 13 i 138 U stava i tom prilikom je zaključeno da se može ponoviti
izdanje, ali bez prazn ih stu b aca i naznake da je prvobitno izdanje za-
plenjeno.10
Policija se osobito bila okom ila n a beogradsku „S lobodnu re č '\ Uprava
g rada B eograda zabranila je broj od 4. decem bra 1921. i rešenje o tom e
u p u tila P rvostepenom sudu za grad Beograd. U re šen ju je navedeno da je ,,u
ovdašnjoj varoši počeo izlaziti list „Slobodna re č M, iz čijeg se dosadašnjeg
p isan ja vidi, da je skoro svaki članak posvećen kom unističkoj ideji, da skoro
svaki članak b ran i p o sto jan je kom unističke stran k e, i da najzad napada da
n ašn je stan je u zem lji, što se sve kosi sa čl. 1 Zakona o zaštiti javne bezbed-
nosti i p o retk u u državi.” Sem toga, u rešen ju je rečeno da urednici i sa-
radnici lista p rip ad a ju K om unističkoj p a rtiji a to je dokaz da je on organ za
b ran jen e KPJ. B roj je zab ran jen zbog sadržine članaka „P ropast re g ru ta u
A lbaniji”, „Zakon o zaštiti države” i „Naši ja d i”: prvi zbog uvrede Privrem e
nog narodnog predstavništva, drugi jer je ciljao n a pro m en u Ustava, i treći
zbog navodnog izazivanja plem enskog razdora. S ud je ipak poništio
zab ran u .11
Od jed an aest bro jev a „Slobodne reči”, izašlih od 13. novem bra 1921. do
15. ja n u a ra 1922, četiri su bila zabranjena. Sud je sve zabrane poništio.12 Iz
toga se vidi da policijske zabrane nisu bile zasnovane n a zakonu, a da je
sud tad a bio nezavisan b a r što se štam p arsk ih krivica tiče.
Još četiri zabrane brojeva „Slobodne reči” (12. i 26. m a rta i 9. i 16. ap
rila 1922) sud je takođe poništio, je r nije nalazio d a u n jim a im a osnove za
zaplenu. B roj od 12. m a rta U prava grada je zabranila zbog tri članka: „Dokle
se došlo sa narodnim jed in stv o m ”, „Alija A lijagić” i „K oroščev predlog”.13
Režim u je posebno sm etalo pisanje štam pe o m eram a uperenim protiv
radničkog p okreta. C entralni organ N ezavisnih sin d ik ata „Organizovani rad
n ik ” je 29. decem bra 1921. bio zabranjen zbog članka „O bznana”, u kom e se
pojedinim izrazim a, po m išljen ju policije, izaziva m ržn ja p rotiv države. Sud
nije našao da se u rečenici: „Toga d atum a obrazovane su neodgovorne ban
de, koje su kao besni psi n atu tk an e n a p ro le ta rija t” izaziva m ržnju protiv
države pa je poništio zabranu.14
„Organizovani ra d n ik ” je tokom 1922. godine više p u ta zabranjivan. Prvo
su zabranjeni brojevi od 23. i 26. feb ru ara.15 B roj od 18. m aja zabranjen je
zbog uvodnika koji je govorio o hapšenjim a i progonim a ra d n ik a u Beogradu.
Na žalbu redakcije lista sud je poništio zabranu. Bio je to, kako je pisao
„Organizovani ra d n ik ”, „još jed an šam ar, n a već odebljale policijske
0 DAS, Višje državno tožilaštvo, f. 44.

10 Isto.
11 IAB, PS, F 5-63-24.
13 Prvi članak je zabranjen zato što se u njemu, po m išljenju policije, izaziva
mržnja protiv države i plemenski razdor, a drugi zbog uvrede kralja u izrazima:
„Sam kralj, kod koga su i intervenisali neki narodni poslanici, odbio je pomilova
nje (.. .). Sud je po austrijskom zakonu osudio na sm rt (Aliju Alijagića — M. V.),
ali je on svojim predlogom hteo da ostavi vladaru mogućnost da se drži Ustava,
koji kaže da nema sm rtne kazne za političke krivce. Pa ipak sve je odbijeno. Dže-
lat je izvršio svoj posao. Alija Alijagić je obešen. Režim je po svaku cenu hteo nje
govu glavu. I uzeo mu je.” U trećem članku su navodno pozivani građani da nie-
njaju Zakon o zaštiti države. Sud je našao da ove optužbe Uprave grada nisu kažnji
ve i poništio zabranu. (IAB, PS, F 1922-25-12-22.)
14 IAB, PS, F 23-32-923.
15 OpraiiH30BaHH paAHHK, 2. III 1922, 35.
264
/
o b raze”10. Z ab ran jen je i broj od 22. ju n a zbog članka „Režim se sveti” u
kom e je pisano o osudi na sm rt S pasoja S tejića, a te n ta to ra na k ra lja Alek
san d ra. Sud je i ovu zabranu poništio, je r u članku nije našao izraze u koji
m a se izaziva m ržn ja protiv države.17
Sud je potvrdio sam o zabranu „Organizovanog ra d n ik a ” od 24. septem
b ra 1922. zbog izraza u člancim a „Talas socijalne reak cije” i „Beli tero r diže
glavu”. On je (26 septem bra) našao da su u inkrim inisanim „izrazim a izaziva
m ržn ja protiv države kao celine i zato po čl. 138. U stava i čl. 11 Zakona o
štam pi, im a m esta zabrani lista, pa se rešenje U prave im a o d o b riti.”18 Z abra
nu sledećeg, 95. b ro ja s k ra ja septem bra sud je poništio.19
Zbog p isan ja o vešanju Alije Alijagića u članku „S m rt ju n a k a ” zaplenje-
ne su „Delavske novice” od 16. m a rta 1922. godine,20 a b ro j od 9. novem bra
iste godine zab ran jen je zbog članka „P rotesni shod jugoslovenskih dijakov
n a D unaju p ro ti b arb arstv a nad K eroševićem .” Ovaj broj je zabranjen na os
novu 103. p arag rafa srpskog kaznenog zakona u sm islu člana 13 i 138 Ustava.21
S arajevsko „R adničko jed in stv o ” takođe nisu m im oišle policijske zaple-
ne. U b ro ju od 27. o k to b ra 1922. inkrim inisana su četiri pasusa iz članka
„Jure K erošević” i jed an iz članka „M eđusavezni SO za oslobođenje Kero-
ševića”. O kružni sud je potvrdio inkrim inacije iz prvog članka i zabranio ga,
a poništio onu iz drugog, koji je inače u B eogradu, Z agrebu i L jubljani štam
pan bez ikakvih izm ena. Inkrim inisani tek st iz drugog članka glasi: „Vr
hovni sud u S arajevu potvrdio je p resudu tuzlanskog suda, kojom se osu
đu je na sm rt ru d a rsk i rad n ik Ju re Kerošević iz K reke. Vlada je odbila n je
govo pom ilovanje na jed an švindlerski način, iskoristivši osustvo vladaoca,
kao i za p o gubljenje Alijagića”.22
Čim su „B eogradski dnevnik” preuzeli kom unisti, sredinom septem bra
1922, učestale su i policijske zaplene njegovih brojeva. Z abranjena su dva
u zasto p n a b ro ja, od 20. i 21. septem bra, ali je sud poništio obe zabrane. Me
đutim , rešenje o p o n išten ju druge zabrane policija nije uru čila redakciji, niti
je v ratila zab ran jen e brojeve.23 U prava grada B eograda zabranila je i broj
od 29. sep tem b ra zbog članka „Razgolićeni fa lsifik ato ri” u kom e se navodno
u nekim izrazim a izaziva m ržn ja protiv države. Sud n ije našao da u članku
im a takvih izraza pa je poništio zabranu.24
I ovaj list je m orao biti obustavljen (19. novem bra 1922) zbog čestih
policijskih zabrana, koje su m u nanele velike finansijske gubitke. Um esto
n jega p o k ren u t je već 26. novem bra novi list „R adnik”, koji je, takođe, po
licija često plenila. U toku prve godine izlaženja bilo je više od 20 zabrana.
Sud je potvrdio sam o dve.
V anredni b ro j od 26. decem bra 1922. U prava grada B eograda zabranila
je zbog proglasa „B eogradsko radništvo d aje inicijativu za obrazovanje p a r
tije p ro le ta rija ta ” koji su potpisali T riša Kaclerović, M ihailo Todorović i
Aleksa Rebrić, je r se u n jem u „ruži ceo sistem državne uprave i današnjeg
državnog uređ en ja, a potpisnici istog proglasa su kom unisti, koji protivno
čl. 1 Zakona o zaštiti javne bezbednosti i p o re tk a u državi inspirišu i šire
kom unističke ideje za nepom irljivu klasnu b o rb u ”. Sud je poništio zabranu.25
Z ab ran jen je i broj od 31. decem bra 1922. „R adnik” je s tim u vezi 7. ja
n u ara 1923. u članku „Nov pronalazak policije za gušenje slobode štam p e”,
pisao da se U prava grada nije držala Zakona o štam pi, već je pozivajući se
16 Isto, 21. V 1922, 58.
17 IAB, PS, F 23-31-23.
18 IAB, PS, F 23-35-23.
19 OpraHH30BaHH paAHHK, 5. X 1922, 97.
20 DAS, Višje državno tožilaštvo, f. 44.
21 AJ, MUD, f. 46.
22 Radničko jedinstvo, 4. XI 1922, 37.
23 EeorpaACKH a h c b h h k , 22. IX 1922, 254; 26. IX 1922, 257.
24 IAB, PS, F 61-31-23.
25 IAB, PS, F 1-76-23.
265
na Zakon o zaštiti države tek posle pet dana u p u tila krivičnu tužbu G radskom
sudu, um esto Prvostepenom sudu posle 24 časa. Policija je tražila od suda
da se „R adnik" tra jn o zabrani, m ada Ustav nije predviđao takve zabrane.
Ona je, isto tako, optužila ne sam o odgovornog urednika nego i celu re d ak
ciju, iako je po zakonu o štam pi za nepotpisane članke odgovoran sam o
u red n ik .26
Kao što se vidi, policija je zaobilazila zakone i nastojale da po svaku
cenu uguši revolucionarnu štam pu.
Broj od 14. ja n u a ra 1923. zab ran jen je zbog članka „B elorukački gene
ra li” u kom e je tobože naneta uvreda kralju. S ud nije bio istog m išljenja, je r
u izrazim a: „N aša je zem lja tipična zem lja političkih trgovina. U njoj se p ro
d aje i k u p u je sve: političko uverenje, koncesije, ukazi, odlikovanja, sk u p štin
ska većina, ustav i m asa drugih stvari koje su u poštenom svetu izvan trgo
vine ( . . . ) ”, nije našao uvredu i klevetu k ra lja pa je zabranu poništio.27
K ada su u „R adniku” 31. ja n u a ra 1923. objavljeni Program i druga doku
m enta osnivačke konferencije NRPJ, policija je broj odm ah zabranila, je r je,
po njenom nalazu, ova P a rtija fo rm iran a od članova bivše K om unističke p ar
tije, kojoj je po Zakonu o zaštiti države zabranjeno delovanje, a iz sam og
Program a se vidi da su njeni ciljevi o stvarenje kom unističkih ideala. Sud je
poništio zab ranu stoga što je sm atrao da u ovom b ro ju „nem a takvih izra
za, koji bi sadržavali elem ente m a kojeg delikta, koji bi p rem a čl. 11 Zakona
o štam pi i čl. 13 i 138 Ustava povlačio zab ran u lista ”28
P rvostepeni sud u B eogradu je u ovo vrem e bio uglavnom objektivan. On
najčešće nije p rihvatao razloge policije za zab ran u pojedinih brojeva listova.
Dok se U prava grada B eograda u rešenjim a o zabranam a gotovo redovno po
zivala na Zakon o zaštiti države, dotle je sud donosio rešen ja na osnovu Za
kona o štam pi i Ustava, štaviše, sud je prilikom p o n išten ja policijske za
b ran e „R ad nika” od 14. m a rta 1923, inače zabranjenog zbog članka „K la
ra Cetkin p ro tiv okupacije R u ra”, koji je, po m išljenju policije, širio ko
m u n ističk u propagandu protivnu odredbam a Zakona o zaštiti države, nagla
sio da „i kad bi u inkrim inisanim izrazim a bilo kakvog krivičnog dela, kaž
njivog po Z akonu o zaštiti javne bezbednosti i p o re tk a u državi, to ne bi bio
razlog za zabranu lista ”29.
U avgustu 1923. bilo je p et uzastopnih zabrana „R adnika” od kojih je
sud sam o jed n u osnažio.39 U obrazloženju potvrde zabrane b ro ja od 30. avgu
sta sud je isticao da je utvrdio „da se inkrim inisanim izrazim a u člancim a
„Politički p reg led ” i „Zverska nasilja režim a u M akedoniji ( . .. ) ” izaziva m rž
n ja pro tiv države kao celine”31 P otvrđena je zabrana „R adnika” i od 16. sep
tem bra, zbog uverede k ra lja u članku „K arik atu ra od pom ilovanja” u kom e
je k ritikovan ukaz o pom ilovanju, kojim n išta nije učinjeno za političke
krivce.32
„R adnik” je 23. septem bra pisao kako policija vrši zabrane. U prava gra
da svako izdanje odm ah konfiskuje pa tek posle traži razloge za zabranu; ona
više ne navodi inkrim inisane izraze već cele članke; sud to p rih v ata i poči
n je p o stu p ati p re m a štam pi na način U prave grada.
Tokom 1923. bilo je nekoliko zab ran a beogradskog „O rganizovanog ra d
n ik a ”, od k ojih je dve potvrdio i sud: od 26. avgusta33 i 16. septem bra.34
26 Borba, 11. I 1923, 1—2, Teror vlastodržaca protiv osnivanja radničke partije.
27 IAB, PS, F 3-83-23.
28 IAB, PS, F 440-23.
29 PaAHHK, 22. III 1923, 29; IAB, PS, F 15-57-23.
30 PaAHHK, 2. IX 1923, 75.
31 IAB, PS, F 45-42-23.
32 IAB, PS, 1923-F-58-56.
33 IAB, PS, 1923-F-58-53.
34 IAB, PS, 1923-F-58-55.
266
Cenzura ni u ovom periodu nije bila podjednako stroga u svim krajevim a
zem lje. Dok je u pojedinim oblastim a bila relativno to lera n tn a i podnošljiva,
u drugim je bila toliko o štra da se revolucionarni listovi uopšte nisu mogli
duže održati. Takav je slučaj bio u D alm aciji. Prvi revolucionarni list posle
Obznane, „F abrika i njiva”, p o k re n u t k rajem feb ru ara 1923. u Šibeniku, p re
kinuo je izlaženje već 14. m arta, je r je policija zabranila svih p et izišlih b ro
jeva, a sud potvrdio tri zabrane. Stoga su i sačuvani sam o treći i peti b ro j.35
M ada po Ustavu nije bila predviđena tra jn a zabrana listova, organi vla
sti su u nekim slučajevim a to činile pozivajući se upravo na Ustav. P okrajin
ska u p rav a za Sloveniju izvestila je 21. o k to b ra 1923. da je zabranila izlaženje
„P ro letarsk e m ladine” na osnovu U stava i Zakona o zaštiti države zbog ši
re n ja i p ro p a g iran ja kom unističkih ideja, slavljenja L enjina i drugih ko
m un ističk ih vođa i veličanja političkog i društvenog u re đ en ja Sovjetske Ru
sije.36 P redsjednički ured kraljevskog redarstvenog ra v n ateljstv a u Zagrebu
je, takođe, 18. ja n u a ra 1924. doneo odluku po kojoj se na osnovu člana 13 i
138 U stava za b ran ju je dalje izlaženje „O m ladinske b o rb e” zato što svojim pi
san jem izaziva m ržnju protiv države kao celine.37
M inistar pravde, verovatno shvatajući nezakonitost b ro jn ih zabrana, od
lučio je 24. ja n u a ra 1924. da državna odvjetništva, kada nam eravaju tra jn o
da zab ran e izlaženje novina, m o raju preth o d n o preko državnih nadovjetniš-
tva izvestiti M inistarstvo pravde, kako bi ono bilo u m ogućnosti da daje
državnim odvjetništvim a p o treb n a u p u tstv a.38
C enzurisanje revolucionarne štam pe dovodilo je gotovo isključivo do za
b ra n e celili brojeva, dok je izbacivanje sam o članaka ili njihovih delova vr
šeno retko. Prazni stupci u štam pi, koji su bili vrlo česti u legalnom periodu
ra d a KPJ i radničkog pokreta, sada se jav lja ju rede. Z agrebačka „B orba” je
posle zab ran e jednog b ro ja priređivala drugo izdanje izbacujući cenzurisane
članke, odnosno njihove delove. B roj od 6. decem bra 1923, na p rim er, zabra
n jen je zbog pojedinih p asusa u članku „Jedinstveni fro n t revolucionara i
o p o rtu n ista ”. R edakcija je štam pala drugo izdanje izostavivši delove koje
cenzura nije dozvolila.39 To je bila gotovo redovna p ra k sa za sve vrem e izla
žen ja „B orbe”.
M inistarstvo u n u tra šn jih dela više p u ta je intervenisalo i davalo in
stru k c ije kako da se sprovodi cenzura, na šta treb a naročito da se o b rati
p ažnja i si. M inistar u n u tra šn jih dela d r M ilan Srškić je 16. ap rila 1924. pi
sao velikim županim a u Z agrebu i L jubljani i upozorio ih da m nogi l i s t o v i
sistem atsk i ra sp a lju ju versku i plem ensku m ržnju i tim e potkopavaju te
m elje m lade države, a da neke nadležne vlasti ništa ne pred u zim aju p ro
tiv n jih , iako za to im aju dovoljno zakonskih m ogućnosti u U stavu i u po
sto jećim zakonim a o štam pi. D alje je u pism u ukazao da u zakonim a o
štam p i bivše Austro-Ugarske postoji m nogo odredaba kojim a bi se m ogao
sp rečiti ovaj štetan rad, a koje ni n ajm an je nisu u su p ro tn o sti sa Ustavom
i njegovim 13. i 138. članom . „Ja stoga skrećem pažnju na ovom svim a ve
likim županim a i preporučujem im da ovom p itan ju posvete najveću pažnju,
je r od n jega m nogo zavisi što brža konsolidacija naših u n u tra šn jih p rilik a.”40
Dok su se Ustav, zakoni o štam pi i neke naredbe i in stru k cije odnosile
n a štam p u u celini, na drugoj stra n i je bilo zakona i n ared ab a koje su va
žile sam o za revolucionarnu štam pu, kao što su bili O bznana i Zakon o za
štiti države. Novu naredbu izdao je m in istar u n u tra šn jih dela d r M. S rškić
12. ju la 1924. svim policijskim vlastim a u zem lji o zabrani ra d a NRPJ, SROJ-a
35 čuvaju se u Sveučilišnoj knjižnici u Zagrebu. U njima su objavljeni podaci o

zabranama.
3« AJ, MUD, F — 46.
37 Borba, 24. I 1924, 1; A-IHRPH, Štampa, XVIII, 1924.
38 DAS, Višje državno tožilstvo, f. 44.
39 Borba, 13. XII, 46.
40 A-IHRPH, Štampa, XVIII, 1924, DAS, Višje državno tožilstvo, f. 44.
267
i Nezavisnih sindikata, po kojoj se za b ran ju je izlaženje i ra stu ra n je „svih
kom unističkih publikacija, knjiga i novina, bez obzira pod kakvom firm om
one izlazile”. N aredbom je policijskim vlastim a naloženo da stalno vode
evidenciju i nadzor nad agitacijom putem štam pe.41
Na osnovu ovih m era organi vlasti su tokom 1924. zabranjivali, pa i
obustavljali izlaženje pojedinih radničkih listova. „B orba” je u prvoj polo
vini 1924. često zaplenjivana. Zbog Cesarčevog članka „Čovek revolucioner”,
posvećenog Lenjinu, uzapćen je broj od 7. fe b ru ara 1924. godine.42 U m aju
i ju n u zabrane su nastavljene. Broj od 22. m aja za b ran jen je zbog članka
„Na nove b o rb e” u kom e se tobože vređa vladalac, a posredno se građani
pozivaju da m en jaju ustav.43 Broj od 5. ju n a zalenjen je zbog p isanja o na
p ad u O rjune na radnike u T rbovlju u posebnom prilogu. Istu sudbinu do-
živeo je i broj od 12. ju n a, kao i posebno slovenačko izdanje „B orbe” od 14.
ju n a.44 Početkom ju la zab ran jen a su još dva b ro ja: od 3. i 10. jula. Sa ovim
poslednjim b ro jem zabranjeno je dalje izlaženje „B orbe”.45
Posle dva m eseca list je obnovljen (11. sep tem b ra 1924) pod naslovom
„R adnička b o rb a ”. N aravno, cenzura je i dalje zabranjivala pojedine b ro
jeve.46
Ukupan „bilans” cenzure u Zagrebu u 1924. bio je dvom esečni prekid
izlaženja „B orbe” i 18 zab ran a njenih brojeva. Osim toga, ugušena je „Om
ladinska b o rb a ” i zaplenjeno pet brojeva „O rganizovanog ra d n ik a ”47 i tri
b ro ja „ Isk re ”.48
L jubljanski listovi „Glas svobode” i „S trokovna b o rb a ” ugušeni su po
sle trbovljanskih događaja 1. ju n a 1924, je r su pripadnici O rjune zapretili
štam p arijam a da ih ne sm eju štam pati. Z agrebačka „B orba” je tad a nasto
ja la da inform iše slovenački p ro le ta rija t objavljivanjem pojedinih priloga
n a slovenačkom jeziku. Zbog toga je veliki župan lju b ljan sk e oblasti 30. ju n a
zamolio velikog župana zagrebačke oblasti da policiju u L jubljani i njega re
dovno obaveštava o zabranam a „B orbe”.
P rihvatajući sarad n ju veliki župan zagrebačke oblasti je već 3. ju la u p u
tio pism o D irekciji pošte i telegrafa u Zagrebu u kom e je tražio da se o svakoj
zapleni „B orbe” telefonski ili telegrafski obavesti policija, D irekcija pošta i
veliki župan u L jubljani. U pism u je zahtevano da se paketi „B orbe” nam enje-
n i Sloveniji ne šalju na prim aoca, već na D irekciju p o šta i telegrafa u L ju b lja
ni „koja će se p o b rin u ti za d aljn u o tp rem u ”49.
P raksa m eđusobnog obaveštavanja o zabranam a u sta lje n a je od tad a kako
izm eđu L jubljane i Zagreba tako i izm eđu Zagreba i B eograda. U ju lu 1924. ve
liki župan iz L jubljane obavestio je velikog župana u Zagrebu da je policijsko
rav nateljstvo u L jubljani odlukom od 10. ju la na osnovu čl. 13 i 138 Ustava
zabranilo izlaženje kom unističkih listova „G lasa svobode” i „Strokovne
b o rb e”.50
41 Josip Cazi, Nezavisni sindikati, I, Zagreb, 1962, str. 297.
42 B o r b a , 14. II 1924. 4; P a A H H K , 24. II 1924, 107.
4» Borba, 2% V 1924, 19.
44 Isto, 19. VI 1924, 22. — Nakon što je Orjuna ugušila „Glas svobode”, Slove
nija je ostala bez ijednog revolucionarnog lista, pa je „Borba” u broju 20 od 5. juna
donela prilog na slovenačkom jeziku, a 14. juna redakcija „Borbe” izdala je van-
redno slovenačko izdanje lista.
« Borba, 26. II 1927, 10.
46 Zabranjeni su broj 4 od 2. oktobra i sedam uzastopnih brojeva (od 10 do 16),
od 10. novembra do 31. decembra 1924. Prilikom zabrana pojedinih brojeva policija
nije uspevala da zapleni ceo tiraž, pa je deo tiraža zabranjenih brojeva stizao do či
talaca. Broja 4 „Radničke borbe” iz 1924. zaplenjeno je 50 primeraka, broja 10 — 76,
broja 11 — 311, brojal2 — 2.035, broja 13 samo 35, broja 14 — 1.227, a zaplenjen je ceo
tiraž broja 15. (St. Koprivica — Oštrić, Pogovor u: Borba 1922, Reprint izdanje,
Beograd, Zagreb, 1972; A-IHRPH, Štampa, XVIII, 1925).
4? A-IHRPH, Štampa, XVIII, 1924.
48 Isto.
49 Isto.
50 Isto.
268
B eogradski „R adnik” je od početka ja n u a ra do 12. ju la 1924. plenjen 14
p uta. Osam b ro jev a zabranjeno je zbog uvrede k ra lja .5* Sud je potvrdio sam o
dve zabrane. B roj 3. ju la uzapćen je zbog članaka: „D eset godina svetskog
ra ta ”, „Sa p re tre sa druga Pavla Pavloviča”, „N RPJ i H R SS” i „Politička situ
a c ija ”, je r se u p rva tri članka podstiče n aro d na b u n u i „otvoreno poziva
n a revoluciju”, a u četvrtom članku je n an eta uvreda k ralju . Prvostepeni sud
je odobrio zab ran u četvrtog članka, a K asacioni sud je potvrdio njegovo reše
nje, je r je našao da je „na zakonu osnovano”.52 P otvrđena je i zabrana „R adni
k a ” od 13. ju la 53 i list je obustavio izlaženje 20 dana. Posle obnavljanja poli
cija je plenila sve njegove brojeva bez ikakvih rešenja, je r je on sada bio o r
gan zab ran jen e NRPJ. Zbog toga se „R adnik” i ugasio, 25. o k to b ra 1924.
C entralni organ N ezavisnih sindikata „Organizovani ra d n ik ” je takođe više
p u ta plenjen, ali sud nijed n u zaplenu nije potvrdio. N ije osnažena ni zabra
n a od 12. ju la 1924, kada je izdata n aredba o zabrani NRPJ, SROJ-a i Nezavis
nih sindikata, je r u članku „Pred novim nasiljem re ak cije” sud nije našao da
se izaziva m ržn ja p rotiv države i podstiču m ase na bunu i revoluciju, „već se u
form i kohi zakon to lerira k ritik u je današnji režim ”54.
Sled broj od 17. ju la 1924. „Organizovanog ra d n ik a ” policija je zaple-
nila a nije u p u tila tužbu sudu55. K ako po zakonu nije m ogla tra jn o zabraniti
izlaženje lista, policija je vršila p re siju na štam p are da ne prihvate štam pa
nje „Organizovanog ra d n ik a ” i on je m orao b iti obustavljen.56
R ad N ezavisnih sin d ik ata i izdavanje „Organizovanog ra d n ik a ” dozvoljeno
je 31. ju la 1924, ali je i posle toga om etano njegovo ra stu ran je. Dešavalo se da
broj zaplene ,bez ikakvog rešenja, kao što je bio slučaj sa b ro jem od 7.
decem bra 1924.5?
N ovopokrenuti listovi „Okovani ra d n ik ” i „M lada g ard a” (24. avgusta
1924) su bili izloženi veom a oštroj cenzuri. R edakcija „M lade g ard e” je 12. ok
to b ra 1924, pisala da policija p rem a njoj tako postupa, da od prvih pet b ro
jeva „ne zna koji su zabranjeni, konfiskovani ili p ro p u šte n i”. K rajem o k to b ra
i početkom novem bra dva p u ta je hapšen u red n ik Cvetin M ihailović58 i list
je o b ustavljen 7. novem bra 1924. Od prvih jed an a est brojeva „Okovanog ra d
n ik a”, zaplenjeno je pet po Zakonu o zaštiti države, a od početka novem bra
p lenjen m u je svaki broj bez izuzetka, te se list zbog toga ugasio 4. decem bra
1924.S9
51 Zabranjeni su brojevi od 29. m arta (IAB, PS, F-l 1-62-924), 12. aprila (F-14-47a-
-24), 17. m aja (F-17-129-24), juna (F-l9-106-24), 4. juna (F-22-94-24) i 15. juna (F-30-99-
-24). Broj od 22. juna zabranjen je zbog članka „Fašizam se bliži kraju”, u kome
između ostalog piše: „Snažne ruke radnika i seljaka znaće da satru i u Jugoslaviji
te izdanke otrovne biljke, tih agenata pljačkaškog i ugnjetačkog kapitala, tih savez
nika monarhističko-militarističke bande koja davi i parazitski isisava milione rad
nika i trudbenika (...).” Uprava grada Beograda zabranila je ovaj broj na osnovu
čl. 11, tačke 1. Zakona o štampi i čl. 13 Ustava, stoga što se u njem u indirektno
nanosi uvreda kralju. Sud je rešio „da nema mesta zabrani (...), jer nijedan od
inkriminisanih izraza ne sadrži uvredu Vladaoca čija se ličnost u inkriminisanom
članku i ne pominje” — (IAB, PS, F 35-35-24).
« IAB, PS, F 49-28-24.
sa IAB, PS, F 9-77-25.
54 OpraHH30BaHH paAHHK, 17. VII 1924, 52.
» Isto, 14. VIII 1924, 56.
56 O tome je redakcija ,,0praHH3OBaHor paAHHKa” (7. VIII 1924, 54) pisala: „Što
se tiče publikacije „Organizovanog radnika”, stvar je stajala ovako. Policija, po za
konu i Ustavu, nije mogla zabraniti naš list, ali ona je naredila, pod pretnjom stro
gih kazna, svim beogradskim štam parim a da ga ne smeju prim iti na štampanje. Na
taj način mi nismo mogli izdavati list više od petnaest dana, jer nismo mogli nigde
naći štam pariju gde bi bio štampan.”
6* Isto, 11. XII 1924, 91.
58 O k o b 3 h h paA H H K , 2. XI 1924, 13.
59 MnpocAaB H h k o a h I i , AeAaTHOCT H P nJ nocAe Tpehe 3eMaA>CKe KOHêpenunje
y EeorpaAY, Todmun>av: zpada Eeozpada, 1964, IX—X, str. 574.
269
K rajem 1924. policija je plenila novine isključivo na osnovu Zakona o zaš
titi države, ne dostavljajući rešenja sudu. Tako je postupljeno sa dnevnim li
stom „Naši d a n i”: zaplenjeno je devet uzastopnih brojeva, od 22. do 31. de
cem bra 1924, a nijedno rešenje o zapleni nije dostavljeno sudu. List je obustav
ljen, a njegov vlasnik R adom ir Veljković tužio je sudu upravnika U prave gra
da B eograda M anojla Lazarevića. Sud je zahtevao od Uprave grada da d osta
vi rešenje o zabrani, ali ona to nije prihvatila. Zbog toga je sud uputio m olbu
M inistarstvu u n u tra šn jih dela da n aredi U stavu da se rešen ja o zabranam a
u p u te sudu. Od svega toga nije bilo ništa, i sud je 17. ju n a 1926. obustavio k ri
vični p o stu p ak protiv M. Lazarevića uz obrazloženje da je U prava grada Beo
grada po m enute brojeve „Naših d an a” zab ran ila na osnovu Zakona o zaštiti
države i tužila sudu vlasnika, ured n ik a i štam p ara. Usledila je nova žalba, p ro
ces se odužio sve do 14. septem bra 1928, k ad a je P rvostepeni sud tužbu defi
nitivno odbacio.60
P olicija U prave grada je jednako po stu p ila i sa novim listom „Istin o m ”,
p o k ren u tim 1. ja n u a ra 1925, koji je, takođe zbog ovakvih postupaka, obustav
ljen 10. feb ru ara. Istu sudbinu doživeo je i nedeljni list „R adnički glas”, koji
je izlazio od 15. m a rta do 31. m aja 1925. Od jed an aest njegovih brojeva zab ra
njeno je sedam . „ Isk ra ”, p o krenuta 25. sep tem b ra 1925, ugušena je posle d ru
gog b ro ja, 10. oktobra. Sledeći list u B eogradu, „R adnička re č”, p o k ren u t je
tek 14. ju la 1926. i, pošto m u je policija od sedam brojeva četiri zabranila, 26.
avgusta je prek in u o izlaženje. U 1927. u B eogradu i S rbiji p okrenuto je se
dam listova, ali su svi ugušeni iste godine. „R adnički um etnički alm anah Novi
isto k ” posle zabrane prva dva b ro ja, iz m a rta i m aja, prekinuo je izlaženje.
„O m ladinske re či” pojavio se sam o jed an b ro j. N a jtra jn iji list u ovoj godini,
„Novi p o k re t”, izlazio je od 1. m aja do 15. decem bra, ali je i on m orao biti obu
stavljen, je r m u je policija od ukupno 18 brojeva 17 zabranila. K ragujevački
„P o k ret” za b ran jen je posle devet brojeva, čačanska „Njiva i rad io n ica” posle
sedam , a valjevski „Glas radnika i seljak a” posle četiri broja. B eogradskog
„R adničkog lista ” pojavila su se sam o dva b ro ja. Režim je, dakle, znatno p re
uvođenja šesto jan u arsk e d ik tatu re ugušio gotovo celokupnu revolucionarnu
štam pu u B eogradu i S rbiji. Jedini list revolucionarne o rijen tacije koji se o d r
žao do d ik ta tu re bio je beogradski „O rganizovani ra d n ik ”, i to zahvaljujući
tom e što vlasti nisu im ale nikakve zakonske osnove da ga tra jn o zabrane b u
dući da je bio organ legalnih N ezavisnih sindikata.
U B eogradu se, dakle, posle 1924. nije m ogao duže održati n ijed an revolu
cionarni list. Za razliku od prethodnog perioda, sada je režim bio čak i stro-
žiji u B eogradu nego u drugim krajevim a zem lje. C entralna vlast nije m ogla da
dozvoli da u njenoj neposrednoj blizini nesm etano izlaze revolucionarni li
stovi ili bilo koji drugi štam pani spisi koj nisu bili po volji režim a, a u tom e
jo j je U prava grada B eograda bila veran i revnostan pom agač i izvršilac.
Koliko je cenzura u ovo vrem e u B eogradu bila stroga pokazuje činjenica
da se p a rtijs k a lite ra tu ra nije sm ela slati preko pošte, već isključivo preko
p artijsk ih k u rira .6* Isto tako štam p arije nisu sm ele ništa da prihvate što je
dolazilo od stran e P artije. U jednom izveštaju Izvršnom kom itetu K om interne
s k ra ja ja n u a ra 1925. CK KPJ je pisao: „Naši dnevni listovi „Naši d a n i” i „Is
tin a ” k o n fisk u ju se p ri svakom b ro ju , što s ta je grdne sum e. N aša štam p a se
60 Žaleći se na rešenje suda od 17. VI 1926. vlasnik lista R. Veljković je isticao da

ono nije zasnovano na Zakonu o štampi i Ustavu, već na Zakonu o zaštiti države. U
žalbi je navedeno i sledeće: „Gospodo sudije, Ja sam svestan moći svoga protivnika,
a svestan sam i toga koliko ja malo značim. Ali je ovde iznad njih i mene pravni po
redak i zakon! Taj zakon, pod čije okrilje beži optuženi zajedno s g. islednim su-
dijom, zove se još i „Zakon o zaštiti poretka u državi”. Ako taj poredak ne smem
ja da narušavam, kako ga smeju narušavati g.g. Lazarevići, Manojlo i Ljubiša, i g.
Jovović?” (IAB, PS, F 113-74-28).
« A-CK SKJ, Kl, 1925/2.
270
u H rvatskoj i Sloveniji u izvesnoj m eri trp i, što mi, naravno, ukoliko je to
m oguće iskorišćavam o” 62
O pšti p ritisak režim a na radnički p o k re t i njegovu štam p u n ije m im oišao
ni zagrebačku „R adničku b o rb u ”. S erija od sedam uzastopnih zabrana krajem
1924. n astav ljen a je i početkom 1925. sa još devet, takođe uzastopnih zabrana.
Do k ra ja avgusta 1925. tih zabrana bila je ukupno 21.63 Policija je čak prakti-
kovala da p re nego što se list otisne zapleni ruk opis,64 a zaplenjivano je i d ru
go izdanje, iz koga su već izbačeni cenzurisani delovi.65 Izvinjavajući se čita
ocim a zbog zak ašn jen ja redakcija „R adničke borbe" je pisala: „U slijed nečuve
nih progona kojim a je izložen naš pokret, a prvenstveno „R adnička b o rb a ” i
lju d i koji na n joj rade, zakasnili sm o s prvom ajskim izdanjem .”66
B eogradski „Organizovani ra d n ik ” je početkom 1925. dva p u ta zabranjen.
Prvi p u t 4. ja n u a ra zbog članka ,,Quo Vadiš, Jugoslavijo!” u kom e je osuđena
zab ran a ra d a HRSS,67 a drugi p u t 19. fe b ru ara zbog uvodnika „Izborni rezul
ta ti i izborne p o u k e” u kojem se tobože ra sp iru je plem enska m ržnja. Sud je
p o n ištio d ru g u zabranu.68
S reski poglavar u K očevju zabranio je treću svesku revije „Zapiski De-
lavsko-kinetske m atice”, od 7. ap rila 1925, zbog uvodnika „Volitve 8. fe b ru arja
1925” i članka „Dolgovi na svetu”. O kružni sud u Novom M estu je potvrdio za
b ra n u .69 R edakcija je pokušala da ponovi sadržaj trećeg b ro ja u petom broju,
ali je lju b ljan sk a policija 9. m aja zabranila dalje izlaženje „Z apisnikov”. Na
žalbu red ak cije, veliki župan lju b ljan sk e oblasti je 23. ju la potvrdio zabranu
pozivajući se n a čl. 13 i 138 U stava70
Sa donošenjem , pak, novog jedinstvenog Zakona o štam pi za celu zem lju
n ije se m nogo žurilo, je r je postojeće zakonodavstvo bilo takvo da je vlastim a
om ogućavalo su zbijanje svake slobodoum nije misli. N acrt p ro je k ta zakona o
štam p i izrađen je sredinom 1923 godine. U n jem u je bilo predviđeno: obavez
no p rijav ljiv an je listova i povrem enih spisa koji će se štam pati, odgovornost
štam p ara i izdavača za ono što štam p aju , zabrana anonim nih članaka i po tp i
sivanje pseudonim om . Isto tako, N acrtom je bilo zabranjeno da u red n ik bude
lice kojem je tri p u ta suđeno po zakonu o štam pi, da narodni poslanik bude
u red n ik i više drugih ograničenja.71
Od izrade N acrta p ro jek ta do donošenja Zakona o štam pi prošlo je više
od dve godine. Ovaj zakon usvojen je 6, a na snagu je stupio 8. avgusta 1925.
I on je form alno proglasio slobodu štam pe, a faktički je potvrdio i proširio sve
one od red b e o ograničenju slobode štam pe predviđene U stavom iz 1921, Zako
nom o zaštiti države i N acrtom p ro je k ta zakona o štam pi iz 1923. Č etvrta gla
va Zakona o štam p i odnosila se n a zabrane. U članu 19 navedeno je: „Z abra
n ju je se ra s tu ra n je i prodavanje novina i drugih štam panih spisa ako sadrže:
1. U vredu vladaoca i članova kraljevskog dom a, 2. uvredu stra n ih državnih
vladara, 3. u v redu N arodne skupštine, 4. neposredno pozivanje građana da
silom m en jaju Ustav ili zem aljske zakone, i 5. tešku povredu javnog m orala.”
O p o stu p k u prilikom zabrana rečeno je da se one donose pism enim re-
šenjem koje se istovrem eno p re d aje ured n ištv u i nadležnom sudu. Sud je du
žan, u veću od tri sudije, da za 24 sata donese rešenje o potvrdi ili poništenju
zabrane. Ukoliko se to ne obavi u predviđenom vrem enu sm atraće se da je
62 A-CK SKJ, Kl, 1925/3.

«3 A-IHRPH, Štampa, XVIII, 1925.
« Radnička borba, 19. II 1925, 8.
65 Isto, 23. IV i 14. V 1925, 15. i 18.
6° Isto, 30. IV 1925, 16.
67 OpraHH30BaHH paAHHK, 8. I 1925, 3.
88 Isto, 22. II, 1925, 15.
69 AJ, MUD, F. 46; DAŠ, Višje državno tožilstvo, f. 44.
70 Zbornik Delavsko-kmetske matice, Ljubljana, 1925, str. 1—3.
71 M. Pijade, n.d., 2, str. 651 i 656.
271
zabrana skinuta. P rotiv sudskog rešen ja o zabrani m ože se žaliti Apelacionom
sudu.
Ustanova cenzure, po ovom zakonu, m ogla se uvesti sam o u slučaju ra ta
ili m obilizacije, i to sam o za ono što je njim e predviđeno. Kao odgovorna
lica navedeni su: pisac teksta, urednik, izdavač, šta m p a r i rastu rač. Izvršiocem
krivičnog dela (glava V III) protiv opštih interesa, p rem a članu 45, sm atra
se onaj ,,ko putem štam pe neposredno ili posredno, vršeći kom unističku ili
an arh ističku propagandu ili hvaleći u p o treb u nasilja, podstiče građane da
silom izm ene Ustav ili zem aljske zakone”. Za ove krivice predviđena je kazna
zatvora do p et godina i novčana do 50.000 d inara.72
Novi Zakon o štam pi n ije bitno uticao n a p rom enu položaja štam pe, a
posebno radničke, je r su se na n ju i dalje m ogle prim enjivati odredbe Za
kona o zaštiti države. Do izvesnog p o boljšanja njenog položaja došlo je sam o
u krajevim a u kojim a su bili važeći au stro u g arsk i zakoni o štam pi, dok je u
S rb iji čak i pogoršan.
Tokom 1926. zab ran jen a su tri b ro ja „R adničke b o rb e ”, kasnije „B orbe”
(od fe b ru ara 1926) 73 R elativno m ali broj zabrana „B orbe” i „Organizovanog
ra d n ik a ” u Z agrebu u 1926. svakako je posledica i izvesnog p o p u štan ja cen
zure s obzirom da organi vlasti sada nisu mogli p rim enjivati austrougarske
zakone.
Tražeći in stru k cije od centralnih vlasti P redsjednički ured kraljevskog
redarstvenog rav n ateljstv a u Zagrebu upu tio je O deljenju za državnu za
štitu M initarstva u n u tra šn jih dela „R adničku b o rb u ” od 21. ja n u a ra 1926.
koja je objavila na naslovnoj stran i Lenjinovu sliku i dve stranice tek sta po
svećene dvogodišnjici njegove sm rti. P redsjednički u red je uz to izvestio da
je identičan te k st objavio bečki „In tern atio n al P resse K orrespodenz” 11. ja
n u ara, čije je unošenje i ra stu ra n je u našoj zem lji zabranjeno, i francuski
kom unistički list „L 'H um anite”. Prem a tom e jasn o je da „R adnička b o rb a ”
zastupa pravac ilegalne NRPJ i da su njeni saradnici istak n u ti kom unisti, pa
zbog toga tre b a v ršiti što strožiju cenzuru i ne p ro p u šta ti ovakve članke.74
Na drugoj strani, M inistarstvo u n u tra šn jih dela traži od velikog župana
zagrebačke oblasti da ga izvesti da li je zab ran jen „Organizovani ra d n ik ” od
18. fe b ru ara 1926. M inistarstvo se p ita da li je zaista pored cenzure mogao
da p rođe sledeći pasus: „Niko u današnjem p arlam en tu ne u staje protiv m o
n arhije, protiv m ilitarizm a, protiv glom aznog birokratsko-policijskog držav
nog ap arata, a to su tri najveća, n a jk ru p n ija i n ajsk u p lja zla u našoj zem lji.”
Kako je u njem u sadržana in d irek tn a uvreda kralja, treb alo je list zabraniti,
pogotovo što je poznato da je on kom unistički organ i da u njem u rade ko
m unisti koji uvredam a vladaoca ciljaju na „izvođenje svoga kom unističkog
p ropagandističkog program a, u koji, po red ostalog, ulazi i ru šen je ugleda
Najviše L ičnosti”.
Posle ove intervencije, na zahtev velikog župana K raljevsko državno na-
dodvjetništvo u Z agrebu izvestilo ga je da ovaj broj n ije zabranjen, je r je
državni o dvjetnik u Zagrebu bio m išljenja da nem a zakonskih osnova za
p rim cn u čl. 19 Zakona o štam pi. Zbog toga je državni odvjetnik upozoren da
ubuduće p o stu p a o štrije p ri cenzurisanju kom unističkih glasila.75
U prava grada B eograda, pošto je m anje-više ugušila revolucionarnu ra d
ničku štam p u u B eogradu, redovno p ra ti pisanje zagrebačke „B orbe” i u no
vem bru 1926. upozorava M inistarstvo u n u tra šn jih dela da je ona u rukam a
k ra jn jih levičara u kom unističkom p okretu, da širi kom unističku propa
gandu i da je u b ro ju od 6. novem bra donela članak „D esetogodišnjica sovjet
72 Zakon o štampi od 6. avgusta 1925, Zagreb, 1926, str. 12—13, 23, 34, 36.
73 A-IHRPH, Štampa, XVIII, 1926.
74 Isto.
75 Isto.
272
ske v lasti” u kom e slavi postojeće stan je u Sovjetskoj R usiji i poziva rad
ničku klasu Jugoslavije da pođe p rim erom ruskog p ro leta rija ta . M inistarstvo
je u p u tilo dopis velikom županu u Zagrebu 23. novem bra, ističući da Uprava
g rada B eograda sm atra da bi nadležne vlasti treb alo da o b ra te pažnju na
pisan je ovoga lista i da nađu način da se onem ogući ovakvo pisanje, a po
m ogućstvu i njegovo izlaženje. „Ukoliko nem ate zakonskog oslonca — upo
zoravalo je M inistarstvo velikog župana — d a ga zabranite, m olite se da
cenzuru p o o štrite i sprečite propagandu u kom unističkom d u h u ”.76
B eogradskom „O rganizovanom ra d n ik u ” U prava grada B eograda je u
1926. zabranila šest brojeva. Sud je sve poništio, je r, po njegovom m išljenju,
zabrane nisu bile zasnovane n a zakonu 77
S arajevski list „G lasnik istin e” već od p o k re ta n ja je bio izložen oštroj
cenzuri. Č etvrti b ro j, od 15. ap rila 1926, zaplenio je državni tužilac, a Okružni
sud je potvrdio zaplenu, je r je našao da se u pojedinim pasusim a u člancim a
„S uština priv red n e krize” i ,,0 crnogorskom p ita n ju ” pozivaju građani da
silom m en jaju Ustav i zem aljske zakone. V lasnik lista N ikola Pupavac je
u p u tio žalbu V rhovnom sudu za BiH u kojoj je, p o b ijaju ći optužbu i p re
sudu, pored ostalog naveo: Članak „ 0 crnogorskom p ita n ju ” u celosti je od
štam p an i u zagrebačkom listu „B orba” od 27. m a rta o.g. M išljenja sam , da
ako u Zagrebu nije došao u sukob sa zakonom , da ne može ni ovdje. Zakon
0 štam pi, ukoliko m i je poznato, isti je tam o kao i ovdje. Ili je B osna m ožda
d ruga zem lja?” V rhovni sud je poništio zabranu.78 I pored toga, „Glasnik
istin e” je sa sledećim b ro jem prekinuo izlaženje zbog zabrane.
Jedini revolucionarni list u Sloveniji „D elavsko-km etski lis t”, zabranio je
sreski poglavar u K očevju (gde je list štam pan) 22. ap rila 1926. zbog izaziva
n ja m ržnje p ro tiv države kao celine i širen ja plem enskog razdora. Pet dana
kasnije Okružni sud u Novom M estu osnažio je zabranu, a Viši državni sud
u L jubljani je 6. m aja potvrdio odluku O kružnog suda. Tužen je i u rednik
lista Albert H lebec rad i širen ja kom unističke propagande i hv aljen ja nasilja
1 osuđen da p lati 500 d in ara globe.79
N ovopokrenuti list „E n o tn o st” takođe je često cenzurisan. Broj od 21.
o k to b ra 1926. zab ran jen je zbog izazivanja m ržn je p rotiv države u članku
,,0 italijanskom im perijalizm u”. Z abranu je potvrdio i sud 80 B roj od 3. m ar
ta 1927. zaplenjen je zbog jed n e zabeleške u kojoj se navodno izaziva m ržnja
pro tiv države.81
Zagrebačka „B orba” zabranjivana je p et p u ta u 1927. godini,82 a „Orga
nizovani ra d n ik ” deset puta, osobito u vrem e izbora.83 Pišući o strogosti cen
zure, red ak cija „O rganizovanog ra d n ik a ” je 18. avgusta isticala da se sada ple-
ne i takve reči, rečenice i pasusi, koji su ra n ije slobodno štam pani. S obzi
rom da buržoaziji sm eta ovaj list, zbog njegovog doprinosa buđ en ju klasne
svesti kod radnika, ona n a sve m oguće načine „nastoji da m u začepi u s ta ”.
Čestim zaplenam a nanosi m u se velika finansijska šteta, a još više zbog tužbi
i osuda, koje su takođe skopčane sa velikim troškovim a.84
76 Isto.
77 IAB, PS, F 31-20-27; F 31-19-27; F 31-21-27; F 31-22-27 F 54-108-926; A-IHRPH,
Štampa, XVIII, 1926.
78 Građa o djelatnosti KPJ u BiH, str. 91—93.
79 DAS, Višje državno tožilstvo, f. 44.
80 Isto; Enotnost, 28. X 1926, 9.
81 Enotnost, 17. III 1927, 10.
83 Organizovani radnik (Zagreb), 1. IX 1927, 38; A-IHRPH, Štampa, XVIII, 1927.
34 Primera radi, Sudbeni stol je osnažio zabranu „Organizovanog radnika” od 1.
m aja 1927, a Državno odvjetništvo tužilo je odgovornog urednika Gabrijela Kranje-
ca, koji je 26. jula osuđen na tri meseca uslovno i da plati globu od 1.000 dinara i
sudske troškove. (Organizovani radnik, Zagreb, 4. VIII 1927, 32.)
273
U 1927. godini bilo je više zabrana osiječke „Riječi rad n ik a i seljak a”.
Zbog članka „K ako oficiri p o stu p aju sa vojnicim a” zab ran jen je broj od 6.
avgusta s obrazloženjem da se u n jem u pozivaju građani da m en jaju Ustav
i zem aljske zakone. Sud je poništio zabranu.85 Iz b ro ja od 15. o k to b ra izba
čen je jed an deo uvodnika „Protiv nacionalne harange, a za m ir m eđu na
ro d im a”.
mu*—i****** f°H■
wom --- h h h h h h n
Hl«Ali
B O■ ■R^.■
HADNIČKO-SELJACKli KOV IM;
ftUROtr. VU.IH* »
#c«r, »* M* *•'*"♦!*•#»
mr.il,,»
** *'' *I <• II *»*•«Ul *•«
19. broj „BORBE“ od 1. maja

zabranjen!
Ž iv i o P r v i M aj
f m e đ u n a ro d n i praznik r*»d«i i
Ž iv io S-satnl radni d«n!
| Živio R e p u b lik a n s k i Sa' <z

I R a d n ik a i S e lja U < > !
Faksimil naslovne stranice ponovljenog prvomajskog broja „Borbe” iz 1927.

s obaveštenjem o zabrani prvog izdanja.
Od jed an a est zabrana beogradskog „Organizovanog ra d n ik a ” u 1927. go
dini sud je osnažio sam o jednu, prvom ajskog broja. Prvostepeni sud u Beo
gradu p o tv rdio je zabranu, ali je Apelacioni sud poništio njegovo rešen je.86
85 Riječ radnika i seljaka, 20. VIII 1927, 32.

80 O p ia H u so e a m i padnutc, 8. V 1927, 33.
274
Policija je često zabranjivala brojeve listova za najbezazlenije stvari,
znajući u n ap red da će te zaplene sud poništiti. Ali tim e je onem ogućeno blago
vrem eno p ro davanje listova i nanošena im je velika m a terijaln a šteta. Na taj
način je policija postizala cilj, a nije snosila nikakve posledice.
U 1928. godini cenzura je bila znatno pooštrena. T eror nad radničkim
p o k reto m i njegovom štam pom povećavao se sve više. U S rb iji je od legal
ne revolucionarne štam pe izlazilo sam o „Organizovani ra d n ik ”. U toku go
dine policija ga je često zabranjivala. Dok je u 1925. zabranjivan dva puta, u
1926. šest p uta, u 1927. jed an aest puta, dotle je u 1928. zabranjivan 19 puta.87
Sud je bio dosta objektivan pa je od svih zabrana u 1928. godini defi
nitivno potvrdio sam o jed n u ,88 b ro ja od 13. m aja, koji je uzapćen zbog član
ka „Za o d b ran u Sovjetske Unije — R adnicim a sviju zem alja”, je r se njim e
n av o d n o .u pojedinim izrazim a izaziva m ržn ja protiv države i širi k o m unis
tičk a i an arh ističk a propaganda, narod podstrekava i poziva n a prom enu po
stojećeg državnog uređenja. Prvostepeni sud je prihvatio razloge Uprave
g rada i osnažio zabranu na osnovu čl. 19 Zakona o štam pi. Apelacioni sud je
odbacio žalbu red akcije lista i potvrdio zabranu.89
P rvostepeni sud je u još jednom slučaju osnažio zabranu „Organizacio
nog ra d n ik a ” (od 29. aprila) zbog članka „M ora se jednom učiniti k ra j”, ali
je Apelacioni sud poništio s obrazloženjem da k ritik a pojedinih postupaka
p olicijskih vlasti ne pred stav lja „izazivanje m ržnje protiv države kao celine”,
što je policiji i Prvostepenom sudu poslužilo kao razlog za zabranu lista.90
U BiH i M akedoniji u 1928. godini nije bilo revolucionarnih listova, a u
Sloveniji, Vojvodini, S rbiji, C rnoj Gori i Dalm aciji izlazio je sam o po jedan.
R azum e se da je vladajući režim i ove m alobrojne listove n asto jao da uguši.
P olicija je pokušavala da zabrani „Radni n aro d ” u Crnoj Gori. Jednom p ri
likom pozvali su u policiju u red n ik a M ilana R ađana i p retili m u da će zabra
n iti list i tražili da im kaže ko je pisac članka „Stan polako rogoje m nogo ti
je o b o je”.9! Posle više zaplena i drugih sm etnji list je 1. ju la 1928. m orao
o b u staviti izlaženje.
S plitski „R adnički o d jek ” bio je izložen stalnim cenzorskim intervenci
jam a. R edakcija lista je isticala (20. ju la 1928) da policija ne p ro p u šta gotovo
ni jed an politički članak, a da se to ne bi prim etilo, naređeno joj je da posle
izbacivanja zaplenjenih delova, list ne sm e štam p ati sa praznim stupcim a, već
se oni m o raju ispuniti drugim tekstom . Ovo su bili potpuno nezakoniti po
licijski postupci, je r zakon nije predviđao ovakvu m eru. Ona je tek posle
uvođenja šesto jan u arsk e d ik tatu re u n eta u Zakon o štam pi.
U Z agrebu su u 1928. izlazili „B orba”, „Organizovani ra d n ik ”, „Zaštita
čov jek a” (od avgusta), „S eljačka sloga” (od decem bra) i časopis „K ritik a”
87 Prema dokumentaciji Prvostepenog suda za grad Beograd, koja se čuva u Is-

torijskom arhivu Beograda, i prem a pisanju ,,0praHH30BaH0r paAHHica”.
88 Kao prim er neka posluže dve policijske zabrane koje je sud poništio. Zbog
članka „Brutalni režim na Nezavisne sindikate sve se više proširuje”, objavljenog u
„Organizovanom radniku” 9. septem bra 1928, Uprava grada je zabranila ovaj broj,
jer se u njemu navodno izaziva mržnja kod naroda protiv države kao celine. Sud
je poništio zabranu, jer se u citiranim izrazima „ne izaziva m ržnja protiv države
kao celine već inkriminisanim izrazima pisac, povodom zatvaranja radničkih sindi
kata, kritikuje socijalnu politiku vlade, a kritika vlade ne znači izazivanje mržnje
protiv države (...)” — (IAB, PS, F 175-19-28).
Prvostepeni sud je poništio i zabranu broja od 1. novembra, jer nije našao da se u
članku „Politički pregled" izaziva plemenski razdor i mržnja protiv države, već da
u njem u „pisac kritikuje držanje političkih partija u hrvatskom pitanju i ujedno
se osvrće na govor Sime Markovića, održat u sednici Opštinskog odbora, u kome je
ovaj kritikovao događaje od 20. juna i za isto činio odgovornim današnji politički
režim” — (Isto, F 174-21-28).
89 IAB, PS, F 63-61-28.
9« IAB, PS, F 13-91-29.
91 PaAHH napoA, 1. IV 1928, 19; IUraMna, crp. 344.
275
(od m aja). Na prvi pogled reklo bi se da je cenzura ovde u odnosu na ostale
krajeve zem lje bila dosta tolerantna. A cenzura je, naprotiv, specijalno u ovoj
godini bila vrlo rigorozna, rigoroznija nego ikad ran ije, posebno prem a „Bor
b i”. Posle velike presije režim a na ovaj i druge listove k ra je m 1924. i tokom
1925, u kojoj je bila 21 zaplena „B orbe”, cenzura popušta, pa u 1926. zabra
n ju je sam o tri, a u 1927. p et brojeva. Potom , u 1928. dolazi do naglog zaokre
ta: zabranjeno je 52 b ro ja „B orbe”.92 Ovaj list je 18. m a rta 1928. zabeležio da
je od p o k re ta n ja do tad a „B orba” dva p u ta prekidala izlaženje, preko 50
p u ta zaplenjivana, 24 p u ta su vršeni p re tresi u red ak ciji lista, a urednici i
ad m in istrato ri hapšeni 25 puta. P odatak da je „B orba” do m arta 1928. ple-
n jen a preko 50 p u ta (a tokom cele 1928. 52 puta), pokazuje da je list u 1928.
više p u ta zabranjivan nego za sve vrem e izlaženja u prethodnom periodu.
Sa još p et uzastopnih zaplena u 1929, ukupno je bilo preko sto zabrana. U
odnosu na 368 njen ih brojeva, znači da je plenjen gotovo svaki treći broj
„B orbe”.
Kako je režim u sm etalo pisanje „B orbe” on se prilikom zabrana nije
mnogo obzirao na zakonske propise. Posle zabrane b ro ja od 21. ja n u a ra
1928. zbog članka „Č etvrta obljetnica Lenjinove s m rti”, u njegovom drugom
izdanju ostao je sam o pom enuti naslov i Lenjinov p o rtre t. Gotovo godinu
dana p re u sp o stav ljan ja šesto jan u arsk e d ik tatu re „B orba” je, 25. februara,
objavila članak „K orak dalje u prip rem i d ik ta tu re ”. Policija nije p ro p u stila
da zabrani ovaj b ro j.93 Na istu tem u objavljen je 14. novem bra članak pod
naslovom „P riprem a se nova navala bijelog te ro ra ” i, razum e se, odm ah je
bio zaplenjen.94 C enzura nije dozvolila ni članak „O suda u bom baškoj aferi”
u b ro ju od 17. novem bra 1928.95 Broj od 7. novem bra zaplenjen je zbog je d
nog članka prenetog iz lju b ljan sk e „E n o tn o sti”, koji je u Sloveniji nesm e
tano ra stu ra n .96 Od ukupno 86 brojeva „B orbe” izašlih u 1928. godini cenzura
nije zaplenila sam o 34.
Ognjen P riča je u uvodniku „S trahote režim ske cenzure”, objavljenom
u „B orbi” (31. o k to b ra 1928) pored ostalog pisao da od „bijesa cenzure” n aj
više stra d a prava radnička štam pa, a naročito „B orba”, k o ja je za 43 nedelje
zaplenjena 38 puta. Gotovo svaki uvodnik se pleni. Ne dozvoljava joj se ni
kakva k ritik a režim a. Tim e režim postiže dve stvari: prvo, da finansijski uni
štava list i, drugo, onem ogućava radn icim a čitan je njihove štam pe. Osim
toga, policija hapsi u rednike i pleni pakete i im ovinu. ,,U gušenju svakog slo
bodnog izražaja m isli otišlo se je tako daleko, da nam i ona crna i reakcio
n arn a A ustro-tfgarska m o n arh ija danas izgleda kao ideal dem o k ratije.”
Požrtvovanost, u p o rn o st i dovitljivost urednika, ad m in istrato ra i kolpor
tera i n a sto ja n ja P artije da održi ovaj p artijsk i list, om ogućili su da „B orba”
ne bude obustavljena p re šestoj anuarske d ik tatu re.
Devet zabrana zagrebačkog „Organizovanog ra d n ik a ”, od kojih su tri
osnažene,97 i kraći prekid u izlaženju od 14. do 30. ju n a zbog dem onstracija
u Zagrebu (21. i 22. juna) povodom a te n ta ta u N arodnoj skupštini, nije bilo
sve što je vladajući režim preduzeo protiv ovog lista u 1928. godini. Tužbe,
osude, h apšenja, globe, zaplena na poštam a već cenzurisanih brojeva i druge
zloupotrebe lokalnih organa vlasti, naneli su dosta štete ovom listu.
O tom e kako se cenzura sprovodila u p rak si rečito je pokazano u članku
„Š tam pa van zakona”, objavljenom u zagrebačkom O rganizovanom ra d n ik u ”
5. ju la 1928. U n jem u se pored ostalog kaže da su Ustavom i zakonom zajem-
čena p rava štam pe pogažena, da pojedini činovnici od najvišeg pa do n aj

03 Borba, 3 III 1928, 10.
94 Isto, 17. XI 1928, 85.
95 Isto, 21. XI 1928, 87.
98 Isto, 10. XI 1928, 81.
276
nižeg vrše cenzuru nad novinam a i za b ran ju ju njihovo izlaženje, da vladi
n ije dovoljan „fam ozni" i „reakcionarni” Zakon o štam pi, nego je počela da
p o stu p a gore nego za vrem e rata. Tada je p o sto jala je d n a cenzura, ,,a sada
ih im a 5 i 10, to je st svaki veliki župan, svaki poglavar sreza, svaki šef poli
cije, svaki žan d arm erijsk i narednik i svaki žandar i policajac vrše cenzuru, te
plijene i z a b ra n ju ju novine, koje je državni odvjetnik već cenzurisao i
p ro p u stio ”.
Ni ostale revolucionarne listove u H rvatskoj nisu m im oišle policijske za
plene. Z ab ranjena su dva b ro ja „Zaštite čovjeka”. Obe zaplene sud je pot
vrdio.98 Osiječke „R iječi rad n ik a i seljak a” zab ran jen o je sedam brojeva.09
Od šest b rojeva časopisa „K ritik a” sam o p rv a dva b ro ja nisu bila
zap len jen a.100
K rajem 1928. p rip rem an e su izm ene i dopune Zakona o zaštiti države, Op
šteg krivičnog zakona i Zakona o štam pi. O dm ah po uvođenju m onarhodik-
ta tu re (6. ja n u a ra 1929) dopunjen je Zakon o zaštiti države i Zakon o štam pi.
N a jh itn ija izm ena u Z akonu o štam pi bila je u tom e što je uvedena preventiv
na cenzura i što se posle zabrane tri b ro ja jednog lista u jednom m esecu taj
list au to m atsk i tra jn o zabranjivao. Osim toga, više nisu mogle o stajati beline
u listu na m estu izbačenih tekstova, već su se m orale popunjavati drugim
člancim a. Ove izm ene definitivno su pokopale slobodu štam pe i revolucionar
ni listovi bili su ugušeni za vrlo k ratk o vrem e.
Početkom ja n u a ra 1929. m alobrojni revolucionarni listovi bili su na sva
kodnevnom u d aru cenzure. Sam o sedam dana posle m onarhovog udara, 13.
ja n u a ra 1929. ugušena je većina revolucionarnih listova. L jubljanska „Enot-
n o st” se održala do početka m arta. M ada su jo j cenzurisani drugi i treći broj
od 11. i 18. ja n u a ra , a peti i šesti zabranjeni u celini, „E n o tn o st” je ugašena
8. m a rta 1929. Časopisi „Svabodna m ladina” i „Nova lite ra tu ra ” izlazili su
još izvesno vrem e: prvi do m aja 1929, a drugi do ja n u a ra 1930. godine.
2. PROGONI UREDNIKA, KOLPORTERA I ČITALACA
P rem a Ustavu, Z akonu o zaštiti države i Z akonu o štam pi (1925) kao od
govorna lica za štam p arsk e krivice su bili predviđeni pisci, urednici, štam pa
ri, izdavači i ra stu rači. Na osnovu toga organi vlasti su im ali form alnu za
k onsku osnovu za progone svih onih koji učestvuju u izdavanju i širen ju
štam pe. R azum e se da je bilo i raznih zloupotreba i nezakonitih postupaka.
H apšenja, suđenja i progoni urednika; razne prem etačine u redakcijam a
listova; zaplene brojeva od prodavača koji su već prošli kroz cenzuru; šikani-
ra n je čitalaca i p re tresi radničkih stanova; zadržavanje i zaplene paketa na
poštam a, njihovo slanje na pogrešne adrese, — bile su m ere koje su preduzi-
m ali organi vlasti u cilju sprečavanja izdavanja i širen ja štam pe.
„Slobodna re č ” je u svom poslednjem b ro ju (30. ap rila 1922), u članku
„Sve b ešn ja re a k c ija ”, iznela da policija više ne guši štam p u sam o napadim a
na red ak cije i zabranam a listova, već da „sada vrši ju riš na poštanske pošilj
ke i na sam e čitaoce”. Paketi sa listom nestaju. Ne d o b ijaju ga ni pretplatnici
u B eogradu. U provinciji je još gore. Progone se i prodavci i čitaoci.
Velike sm etn je činjene su zagrebačkoj „B orbi” tokom celog perioda n je
nog izlaženja. Ona je m orala biti obustavljena već posle sedm og b ro ja, 2.
m aja 1922, je r je policija upala u p ro sto rije red ak cije i uhapsila u rednika
Đ uru Cvijića i K am ila H orvatina i ad m in istrato ra S tjep an a Cvijića. Đ. Cvijić
je bio četiri m eseca u zatvoru, S. Cvijić jed an m esec, dok je K. H orvatin p ro
gnan iz Zagreba na tri godine. U septem bru Đ. Cvijić i K. H orvatin su poku
08 A-IHRPH, Štampe, XVIII, 1928.

»9 AJ, MUD, f. 48.
277
šali da obnove list, ali je H orvatinu p o tvrđen progon, tako da je to učinjeno
tek 1. d ecem bra 1922.101
Tokom 1923. u redakciji „B orbe” dva p u ta su vršene prem etačine, prog
nani su iz Zagreba njeni urednici Sim o M iljuš i Kam ilo H orvatin, hapšeni
su Đ uro Cvijič i Janko Mišić, ad m in istra to r lista.102 Početkom ap rila 1924.
policija je izvršila p re tres u redakciji lista, ali nije uspela n išta da p ronađe.103
Prilikom zabrane „B orbe” od 16. o k to b ra 1926. osuđen je njen u red n ik Mi-
hailo V raneš na tri m eseca zatvora zbog uvrede vladaoca.104
U fe b ru aru 1927. je protiv njega p o dneta nova tužba, iako se već n ala
zio na izdržavanju trom esečne kazne,105 i 11. ju n a je osuđen na još dva m e
seca zatvora i 6.000 d in ara globe zbog niza članaka u 18 brojeva „B orbe”,
od sep tem b ra 1926.-do ja n u a ra 1927. godine.106 K am ilu H orvatinu, novinaru,
i A ndriji Caru, odgovornom ured n ik u i vlasniku „B orbe”, suđeno je u Zagre
bu 25. ju n a 1927. zbog više članaka objavljenih u toku te godine.107
K rajem ju la 1928. izvršen je p re tres u redakciji „B orbe” i tom prilikom
je p ro nađeno od 40 do 50 p rim erak a 15 njen ih zabranjenih brojeva u 1928. i
d o sta druge jugoslovenske i stran e kom unističke lite ra tu re .108 Početkom sep
tem b ra izvršen je novi p re tres u „B orbi” i uhapšeni su u rednik Blaž V aljin i
ek sp ed ito r Simović, koji su proveli u zatvoru do novem bra.109
I drugim radničkim listovim a činjene su slične sm etnje. L jubljanskoj
„E n o tn o sti” nije dozvoljeno štam p an je u L jubljani, pa je m orala da se štam
pa u Kočevju. N jeni urednici su osuđivani na plaćanje globe i sudskih tro š
kova. Jednom prilikom sum a za podm irenje globe i sudskih troškova izno
sila je 15.000 d in ara pa je red ak cija m orala pokrenuti akciju da sakupi novac
da se list ne bi ugasio.110 Bivši u red n ik „E n o tn o sti” Jakob P ančur osuđen je
na tri m eseca zatvora zbog uvrede k ra lja u dopisu iz Zagorja „Arh: Živela
O rju n a”, objavljenom u „E notnosti” 28. o k to b ra 1927. Zbog publikovanja ove
osude zaplenjen je i pom enuti broj „E n o tn o sti”.111
Odgovorni u rednik zagrebačkog „Organizovanog ra d n ik a ” Ivan B enjak
osuđen je na tri m eseca zatvora i 3.000 d in ara globe zbog članka „Živio 1.
m a j”, objavljenog u prvom ajskom b ro ju lista 1928. Tužen je i G abrijel Kra-
n jec zbog članka „Ozbiljni dani”, štam panog u b ro ju od 19. ju la 1928.112
U rednik lista „Riječ rad n ik a i seljak a” B ožidar M aslarić p ro te ra n je iz
O sijeka u Dalj, a M ihailu Todoroviću je dva p u ta suđeno zbog p isan ja u ,,Or-
ganizovanom ra d n ik u ” (oba p u ta je oslobođen kao nevin). Osim toga, u m no
gim m estim a su vršene razne prem etačine.113 Policija je 7. novem bra 1928. u
B eogradu izvršila p re tres u nizu stanova funkcionera i članova N ezavisnih
sin d ik ata trag aju ći za kom unističkom lite ratu ro m i oružjem ; 18. novem bra
upala je u stan Ivana K osanića i tražila tajn e kom unističke spise.114
N astojeći da uguši „R adnički o d jek ” splitsko državno odvjetništvo tuži
lo je o k to b ra 1928. Ivu B aljkasa, odgovornog u rednika lista, i Ivana B radića,
u p rav n ik a H rvatske štam p arije u Splitu. U tužbi je rečeno: „Pod u red n iš
101 Borba, 26. II 1927, 10.

102 Isto.
103 Isto, 10. IV 1924, 12.
Isto, 27. II 1927, 10.
Isto, 12. II 1927, 8.
‘ofi Isto, 16. VI 1927, 28.
Isto, 2. VII 1927, 30.
108 A-CK SKJ, Kraljevski sudbeni stol, kut. 5, f. 1.
1(>6 Borba, 3. XI 1928, 77.
110 Enotnost, 24. III 1927, 11.
111 Isto, 20. I 1928, 3.
112 A-CK SKJ, Kraljevski sudbeni stol, kut. 4, f. 2.
113 OpraiiH30BaHH paAHHK, 20. IX 1928, 77.
114 H c t o , 2 2 . XI 1928, 95.
278
tvom Iva B aljkasa, notornog kom uniste, izlazi u S plitu tjed n ik „R adnički od
je k ”, kojem u je glavna i prva svrha, da uvijenim riječim a, ali ipak dosta ra
zum ljivim i za šire m ase podrži v jeru u pobjedu kom unizm a i da upotrebi
svaki važniji događaj iz javnog života, da podsjeti svoje m ase kako je zako
n ita i m irn a bo rb a za uređ en je d ru štv a i države iluzorna i neozbiljna, te da
sam o sila i revolucija može da ispuni radničke i seljačke zahtjeve i uredi ovu
državu (.. .).”115 Sud je, ipak, oslobodio optužbe Ivu B aljkasa.116
S ta ra p rak sa šik an iran ja čitalaca je takođe nastavljena. Ponekad je vlast
u tom e bila vrlo rigorozna. U M ostaru su u aprilu 1922. osuđeni radnici na 40
d an a zatvora sam o zato što su prim ali sarajevsko „R adničko jed in stv o ”.117
U Zenici je policija u m a rtu 1924. četiri dana držala u zatvoru Aliju Ilekam o-
vića zbog toga što je prodavao „B orbu”. N jem u je zaprećeno da će opet biti
u h ap šen ako to bude i dalje činio.118
Dešavalo se da policija z a b ran ju je uličnu p ro d a ju listova, kao što je bio
slučaj sa „B orbom ” od 20. sep tem b ra 1923. godine.119 Ovom listu su, isto
tako, zadržavani paketi na poštam a, pa su se čitaoci žalili redakciji da ga ne
p rim a ju .120 Slični postupci bili su i prem a zagrebačkom „O rganizovanom rad
n ik u ”. U Sušaku su u m artu 1925. policijski detektivi uhapsili dva radnika
k oji su došli na po štu da podignu pakete sa „O rganizovanim rad n ik o m ”, ali
su pušten i pošto su im oduzeti paketi. Pišući o tom e, ovaj list je 2. aprila
1925. isticao: „To je ta divna jugoslovenska sloboda da ra d n ik ne sm ije niti
čitati radničke novine, koje n ije državni odvjetnik zaplijenio.”
Policija je u S arajevu n a razne načine om etala ra stu ra n je štam pe i li
te ra tu re . Jed an radnik je 1926. p ro te ra n iz grada sam o zato što je dobio če
tiri b ro ja „Organizovanog ra d n ik a ”. Na pošti su plenjene pošiljke sa ovim
listom i knjigom Istin a o S o v je tsk o j Rusiji. Osim toga, vršene su prem eta
čine u stanovim a lica n a čije im e su glasile poštanske pošiljke.121
Iste godine iz P akraca su izgnana dva rad n ik a zbog p rim an ja „B orbe”,
a u V irovitici je policija zabranila p ro d a ju ovog lista.122 U sep tem b ru 1927.
policija je u Šibeniku preslišavala p re tp la tn ik e „B orbe” : od kada p rim aju
list, da li su poslali p re tp la tu i d r.123 K rajem o k to b ra održana je sudska ras
prav a K am ilu H orvatinu i Jo sip u K rašu zbog ra s tu ra n ja zabranjenog prvo
m ajskog b ro ja „B orbe”.124
Policija je u više slučajeva nakon što bi sud i skinuo zab ran u sa brojeva,
zadržavala p akete ili nije dozvoljavala njihovu p ro d aju . K ada je, na prim er,
A pelacioni sud u B eogradu poništio zabranu prvom ajskog b ro ja „Organizo
vanog ra d n ik a ” iz 1927, ona n ije dozvolila p ro d a ju u Leskovcu, Splitu, Bač
kom G radištu, Užicu, G radskom , Ivanjici, Jem eni (Srem ).125 K ada je zaple
n jen broj od 1. septem bra zbog članka „Jedna v arvarska m e ra ”, sud je po
ništio zab ran u konstatujući: „Ovaj članak je običan novinarski članak, kakav
se sreće u svim dnevnim listovim a gotovo svakog dana.”126 M eđutim , poli
cija nije v ratila pakete ovog i još tri broja, čije su zabrane takođe ponište
ne, je r im navodno nije bilo uručeno rešenje suda. Zbog toga je „Organizo
vani ra d n ik ” 8. sep tem b ra 1927. upozoravao k o lportere da je potrebno da
115 Radnički odjek, 19. X 1928, 14.

118 Isto, 15. XI 1928, 18.
117 Radničko jedinstvo, 5. V 1922, 15.
118 Borba, 13. III 1924, 8.
119 Isto, 26. II 1927, 10.
128 Isto, 24. IV 1924, 24; Isto, 1. V 1924, 15.
121 OpranH30BaHH paAHHK, 29. VII 1926, 58.
122 Borba, 20. XI 1926, 42.
123 Isto, 24. IX 1927, 45.
124 Isto, 29. X 1927, 50.
123 O p r a H H 3 0 B a H H paA H H K , 12. V 1927, 34.
128 Isto, 4. IX 1927, 67.
279
p ra te „Službene novine”, koje objav lju ju sudska rešenja, pa da sa njim a od
pošte ili policije traže p ovratak paketa.
Slične zloupotrebe činjene su i u Zagrebu. „O rganizovani ra d n ik ” je 29.
sep tem b ra 1927. obavestio prodavce i p re tp la tn ik e da zagrebačka policija
u poslednje vrem e često pleni list i o tom e izveštava policiju u u n u trašn jo sti,
ali „zaboravlja” da im skrene pažnju da se drugo izdanje ne sm e pleniti s
obzirom da je prošlo cenzuru i da je iz njega izbačeno ono što ona nije doz
volila. Stoga tre b a na poštam a in sistirati da se dobiju paketi, je r red ak cija
nikad ne šalje zabranjene brojeve, već njihovo drugo izdanje.
„ Ju ta rn ji lis t” u Zagrebu objavio je poverljivu okružnicu sreskog pogla
vara B osanske G radiške od 22. ju n a 1928 (a preneo je „Organizovani ra d n ik ”),
po kojoj su svi ko lp o rteri novina dužni da pre početka p ro d aje donesu novine
na cenzuru. O kružnica se poziva na sličnu n ared b u velikog župana u B anja
Luci. Sudeći po postupcim a organa vlasti i u drugim m estim a, „Organizovani
ra d n ik ” zak ljučuje da se sve to radi po naredbi beogradske vlade.127
Režim je tako na razne načine nasto jao da spreči izdavanje kom unističke
štam pe. Za to je korišćena svaka prilika. K ada je M inistarstvo u n u tra šn jih
dela u o k to b ru 1926. došlo do apela redakcije „B orbe”, upućenog p re tp la tn i
cima, sve k o lp o rterim a i čitaocim a lista, da je „B orba” u velikoj finansijskoj
krizi zato što se ne šalju redovno pretplate, odm ah je o ovom e izvestilo velikog
župana u Zagrebu i skrenulo m u pažnju da se onem oguće bilo kakve potpore
„B orbi”, da bi se na taj način sprečilo dalje izlaženje ovog „razornog lista ”.
Veliki župan je odm ah u tom duhu uputio cirk u lare podređenim vlastim a.12S
Ilegalno izdavanje listova prem a Zakonu o zaštiti države tretira n o je kao
zločin. M oša P ijade je za ilegalno štam p an je „K om unista” 1925. osuđen na
20 godina ro bije, a tek posle žalbe kazna m u je sm an jen a na 12 godina. K ošta
čipčić, u čijem se stanu nalazila ilegalna šta m p a rija „K om unista”, osuđen je
na šest godina ro b ije.129 B ožidar M aslarić i M ilan Vargović su u m artu 1926,
posle p re tre sa stanova, uhapšeni i optuženi da su tokom 1925. i 1926. širili
ilegalne listove „Mladi boljševik” i „Ć elija-bilten”, ilegalne b ro šu re i „Inpre-
k o r”. Tek posle 39 dana pušteni su na slobodu, a k asnije je proces obustav
ljen .130 Ivan M ilutinović je 17. m arta 1928. zbog ra stu ra n ja ilegalnog lista
„Srp i čekić”, osuđen na šest meseci zatvora. Istoga dana osuđen je i Rado-
m ir Vujović n a pet godina robije zbog kom unističke propagande.131
V last je, dakle, bila izuzetno stroga prem a učesnicim a ilegalnog izdava
n ja i širen ja štam pe i literatu re. P reduzim ano je niz m era u cilju onem ogu
ćavanja ra d a P artije na ilegalnim izdanjim a. Posle o tk riv an ja „B iltena CK
K P J” od 16. ap rila 1926. M inistarstvo u n u tra šn jih dela je odm ah uputilo cir-
k u lar svim p o k rajin sk im vlastim a uz upozorenje da sa njegovim sadržajem
u poznaju sve organe svog po d ru čja i da d a ju svoje m išljenje, „po moguć-
stvu tačku po ta č k u ”, o protivm eram a za onem ogućavanje ilegalnog izdava
n ja štam pe, da bi se na osnovu toga izradilo „generalno uputstvo za racio
nalno su zb ijanje kom unizm a kod n as”. Rok za davanje m išljenja bio je sam o
15 dana.132
U cilju sp rečav an ja dostavljanja i daljeg ra s tu ra n ja štam pe izdavane u
in o stran stv u od naših kom unista i sve druge koja je poticala od m eđunarod
nih kom unističkih organizacija ili od kom unističkih p a rtija pojedinih zem a
lja, M inistarstvo u n u tra šn jih dela je redovno slalo svim podređenim vlastim a
u K raljevini SH S čitave spiskove sa naslovim a štam pe i lite ra tu re čije je uno
127 Organizovani radnik (Zagreb), 5. VII 1928, 26.

129 Više vid.: U. Vuiošević — D. Lazarević, n.n.; CAoSoAaH HemoBnfr, Moma Hil
jade u H>eioeo epeMe, BeorpaA, 1968; Dragan Marković — Ljubiša Ristović, Politička
suđenja, knj. I, Beograd 1969.
130 D. Marković, Lj. Ristović, Politička suđenja, I, str. 242—246.
131 XpoHonoiuja padHUHKoz notcpeTa y Cpčuju, II, BeorpaA, 1969, crp. 229.
280
šenje u zem lju bilo zabranjeno. Dok su za pojedine zem lje navođeni konkretni
naslovi zab ran jen ih knjiga i listova, dotle je za Sovjetski Savez najčešće isti
cano da je zab ran jen o unošenje u K raljevinu SHS svega što je štam pano u
ovoj zem lji.
M ere režim a za suzbijanje kom unističke propagande bile su vrlo oštre, a
po stu p ci p rem a onim a koji su u tom e učestvovali rigorozni. Prilikom provala
ilegalnih šta m p a rija ili otk riv an ja ilegalno štam p an ih listova i knjiga svi
učesnici u štam p an ju ili ra stu ra n ju odm ah su hapšeni. Jednako je postupa-
no i p rem a onim a koji su prenosili štam p u iz inostranstva, kao i sa onim a
kod kojih je bilo kojim povodom p ronađena ova štam pa.
Prilikom istrage i suđenja Josipu B rozu u tzv. „bom baškoj aferi” u av-
g u stu i novem bru 1928. jed n a od važnih stavki koja je tere tila optuženog
bilo je posedovanje kom unističke štam pe i lite ratu re . Naime, u stanu Josipa
B roza p ro nađeno je nekoliko sto tin a p rim era k a julskog b ro ja „B iltena CK
K P J” iz 1928. i dve ilegalne brošure. Sve je to bilo p riprem ljeno za d istrib u
ciju. P ronađen je i popis već poslate lite ra tu re („Klasne b o rb e” i ilegalnih
knjiga). Na sudskom procesu i to je poslužilo kao dokaz da se Broz bavio
kom unističkom propagandom i uticalo je n a visinu kazne (pet godina robije)
k o ju je izrekao sud.133
Zakonodavstvo u K raljevini SHS, m a koliko bilo reakcionarno, nije je

dino onem ogućavalo izdavanje i pisanje revolucionarne štam pe. N joj su ve
like štete naneli i nezakoniti postupci organa vlasti. Novi, jedinstveni za celu
zem lju Zakon o štam p i iz 1925. nije im ao nekog bitnog u ticaja na prom enu
d o tad ašn jeg položaja štam pe, štaviše, on ne sam o da je pogoršao položaj
štam pe u S rb iji — gde je dotadašnji zakon bio znatno blaži, već i u H rvat
skoj, Sloveniji i drugim delovim a zem lje, gde su d otad bili važeći stari aus
trijsk i, d o sta strogi zakoni. Takav kurs p rem a štam pi diktirao je vladajući
režim . U p rak si se n ije mnogo obraćala pažnja n a zakonske propise što su
pokazali b ro jn i prim eri. Uz to je policijskim vlastim a bio na raspolaganju i
Zakon o zaštiti države, na koji su se oni i dalje često pozivali prilikom za
b ra n a listova.
I I I STAV BURŽOASKE ŠTAMPE PREMA ŠTAMPI REVOLUCIONARNOG

RADNIČKOG POKRETA
Režim je koristio buržoasku g rađansku političku štam pu protiv rad n ič
kog p o k re ta i njegove štam pe kao sredstvo da sa pozicije svog klasnog sta
novišta d isk red itu je radničku štam pu i ideje koje je ona propagirala i na
taj način joj onem ogući uticaj i opstanak.
Pod buržoaskom štam pom ovde podrazum evam o celokupnu građansku
p o litičku i političko-inform ativnu štam pu. M eđutim , m eđu ovim glasilim a sva
kako im a razlika i nijansi, osobito u stavu p rem a radničkom p o k retu i n je
govoj štam pi. Prvo, u borbi p rotiv radničkog p o k re ta i njegovih listova p re d
vodnik je bila režim ska štam pa, odnosno štam p a vladajućih stran a k a i tzv.
d vorska štam pa. Potom , štam pa opozicionih p a rtija , koja razum e se nije
uvek bila ista, je r su_se buržoaske stran k e sm enjivale na vlasti, sklapale koa
licije, približavale ih udaljavale jed n a od druge. Shodno tom e i njihov stav
p rem a radničkoj štam p i se m enjao, bolje rečeno m enjala se tak tik a i m etod,
dok je odnos m an je—više ostajao isti. Izm eđu n je i radničke štam pe sam o po
vrem eno i izuzetno bilo je istih ili sličnih gledišta prem a pojedinim p ita n ji
m a u n u trašn jeg u re đ en ja države, dok su klasne razlike uvek ostajale. U
133 Josip Broz Tito, Sabrana djela, II, str. 93-178.

281
trećoj grupi je n eu traln a ili nezavisna štam pa, tj. ona koja nije bila zvanično
glasilo političkih stran ak a, već vlasništvo pojedinih političkih, grupa ili jav
nih i k u ltu rn ih radnika, i pojedinaca. N aravno, nezavisni listovi nisu svi takvi
stv arn o bili, nego tek form alno. Sam o izuzetno je bilo nezavisnih listova i u
političkom i klasnom sm islu. Stoga je i logično da svi nezavisni listovi nisu
uvek im ali jedinstveno gledište p rem a revolucionarnom radničkom p o k retu
i njegovoj štam pi.
Od b ro jn ih građanskih stran ačk ih listova, koji su najčešće izlazili kao
dnevnici i koji su pratili pisanje radničke štam pe i zbivanja u radničkom po
kretu , pom enućem o organe zn ačajn ijih p artija. Glavni organ N arodne radi
kalne stran k e bila je „S am ouprava” (Beograd), D em okratske stran k e „Demo-
k ra tije ” (Beograd), Sam ostalne dem okratske stranke „R iječ” (Zagreb), H r
vatske seljačke republikanske stran k e „Slobodni dom ” (Zagreb), Jugosloven
ske m uslim anske organizacije „P ravda” (Sarajevo), Slovenske lju d sk e stra n
ke „Slovenec” (Ljubljana), R epublikanske stran k e „R epublika” (Beograd)
itd. Režim ski vanstranački, odnosno dvorski listovi bili su „Politički glasnik”,
Cicvarićev „B eogradski dnevnik” i dr. M eđu tzv. nezavisnim listovim a bila je
b eo g radska „P olitika”, koja u stvari sam o delim ično p rip ad a ovoj grupi
štam pe. P rem da su ii njoj sarađivali au tori različitih političkih opredeljenja,
ona je u ovo vrem e bila više o rijen tisan a p rem a D em okratskoj stranici i Sa
vezu zem ljoradnika. Od nezavisnih časopisa poznati su bili zagrebačka „Nova
E v ro p a” i beogradski „S rpski književni glasnik”. U listove ove kategorije do
laze i beogradske i zagrebačke „N ovosti”, ali i one nisu sve vrem e bile neza-
visine. B eogradske „N ovosti” su u stvari duže vrem e bile nezvanični organ
Saveza zem ljoradnika, a zagrebačke nezvanični organ D em okratske stran k e
i S am ostalne dem okratske stranke. Slična situ acija je bila i sa drugim neza
visnim , odnosno neu traln im listovim a.1
U opšte uzev, buržoaska stran a čk a i političko-inform ativna štam pa je u
ćelom perio du od k ra ja 1918. do početka 1929. vodila b o rb u protiv revoluci
onarnog radničkog p o k re ta i njegove štam pe i na više načina n asto jala da
onem ogući njegovu delatnost i o p stanak njegovih glasila. Ova b o rb a im ala je
uglavnom tri osnovna vida: prvo, vođena je idejna borba: napadim a i polem i
kam a sa radničkim glasilim a u cilju kom prom itovanja id eja koje oni zastu
paju , a u nekim slučajevim a i kroz direk tn o pom aganje režim u da se p o
jedini rad n ički listovi uguše; drugo, putem harange protiv radničkog po
k re ta i njegove štam pe tokom 1921. godine, kao i kasnijim senzacionalistič-
kim pisan jem prilikom o tk riv an ja ilegalnih štam p arija i listova; i treće, p re
ko b uržoaskih tero rističk ih organizacija, koje su p re tn ja m a i napadim a na
štam p arije i p ro sto rije red ak cija radničkih glasila onem ogućivali njihovo
izdavanje.
Prvi vid borbe protiv radničke štam pe najčešće je prim enjivan. Idejnom
b o rbom se težilo sprečavanju kom unističke agitacije, n a jednoj stran i, i pri-
d o b ijan ju širih narodnih m asa za svoje ideje, na drugoj. Preko režim ske
stran ačk e štam pe, uz to, jav n o st je p rip re m a n a za donošenje vladinih m era
u p eren ih p rotiv radničkog p o k re ta i njegove štam pe, a potom su u njoj op
ravdavane i b ran jen e usvojene m ere.
U perio du od stv ara n ja K raljevine SHS do Obznane građanski stranački
listovi su kroz k ritik u boljševizm a i radničkog p o k reta kritikovali i pisanje
revolucionarne štam pe, nastojeći da je d isk red itu ju kod čitalačke publike.
Oni su borbeni radnički p o k ret i njegovu štam pu prikazivali kao p ro d u k t
in o stran ih agenata, kao plaćenike i krim inalce. S tran ačk a štam p a polem iše sa
radničkim listovim a, optužuje ih i n ap ad a zbog njihovih statova p rem a unu
trašn jo j i spoljnoj politici jugoslovenske vlade. U tom e je osobito bila revnos
n a rad ik alsk a „S am ouprava”. N jena red ak cija je redovno p ra tila pisanje
1 Više o građanskoj štampi vid.: Branislav Gligorijević, Demokratska stranka i

politički odnosi u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, Beograd, 1970, str. 586—589.
282
„R adničkih novina” i kom entarisala pojedine članke uperene protiv vladine
politike. Ona ih, na prim er, n apada zbog istican ja da politika jugoslovenske
vlade „postoje o ruđe evropskog im perijalizm a i gro b ar revolucije”2, zatim
zbog članka o vladanim odnosim a sa B ugarskom ,3 kao i članaka o agrarnom
i valutnom p ita n ju 4 i nizu drugih.
Sam o izuzetno se dešavalo da revolucionarni radnički listovi i pojedini
građ an sk i opozicioni stran ačk i ili nezavisni listovi zauzim aju isto ili slično
gledište p rem a nekim p itan jim a u n u trašn jeg u re đ en ja države. Takav je slu
čaj bio u odnosu p rem a V idovdanskom ustavu, odnosno u traž en ju njegove
revizije, P ro jek tu zakona o štam pi, nekim sudskim procesim a i slično. Pone
kad su nezavisni građanski i opozicioni listovi dozvoljavali kom unistim a da
u n jim a iznose svoja gledišta ili se solidarisali sa pojedinim akcijam a ra d
ničkog pokreta. M eđutim , m a koliko se buržoaske stran k e i njihova glasila
m eđusobno razilazili u b ro jn im pitanjim a, u datom tre n u tk u — kad se rad i
lo o klasnim interesim a — to je prevazilaženo i u odnosu n a kom unistički
p o k ret zauzim ano je jedinstveno gledište.
Čak ni izrazito opozicione građanske stran k e u borbi protiv režim a nisu
p rih v atale sarad n ju sa kom unistim a. N aprotiv, i one su prek o svojih glasila
polem isale sa revolucionarnim radničkim listovim a i nasto jale da omalovaže
ideje koje su oni zastupali. N ajjača opoziciona građanska stra n k a — HPSS,
u vrem e k am p an je za p arlam en tarn e izbore (novem bra 1920) polem isala je
u „Slobodnom d o m u ” sa kom unističkim „Novim svijetom ”. U organu HPSS
izneto je m išljenje da seljaci nem a šta da očekuju od rad n ik a s obzirom da
u R usiji posle o k to b arsk e revolucije radnici vladaju seljaštvom , zatim da je
„beogradski kom unizam ” preuzeo sve greške ruskog boljševizm a bez ijedne
njegove vrline itd. „Novi sv ijet” je kritikovao ovako pisanje ističući da, p re
m a „Slobodnom do m u ”, izlazi da su „radićevci” jed in i pravi kom unisti u Ju
goslaviji, iako njihovo vodstvo ne pravi razliku izm eđu sirom ašnih i bogatih
seljak a i ne shvata p o treb u klasne borbe i saveza rad n ištv a i seljaštva. Po
tom je stav HPSS izneo d r J u ra j K rnjević, čiji je članak „R adničtvo i seljač-
tv o ” i bio povod ove polem ike, sledećim rečim a: „Im a seljaka i bogatijih i
siro m ašn ijih , no seljačka stra n k a ih neće razlikovati, je r neće b o rb u m eđu
seljačtvom , nego b o rb u svega seljačtva za seljačka prava.”5
K ada je Radićeva HRSS p ristu p ila Seljačkoj internacionali, sredinom
1924, KPJ je u cilju ostv aren ja jedinstvenog fro n ta ra d n ik a i seljak a n astojala
d a sklopi izvesne sporazum e sa ovom strankom . M eđutim , R adić to nije p ri
hvatio i nastavio je da napada kom uniste preko „Slobodnog d o m a”, osobito
stanovište NRPJ o sam oopredeljenju naroda.6 Dosledno sprovodeći tak tik u
stv ara n ja fro n ta rad n ik a i seljaka NRPJ (KPJ), i pored jakog o tp o ra tzv. opozi
cije u P artiji (krajem 1924), predlaže vodstvu HRSS zajedničko učešće na
izborim a. Poziv je upućen prek o „R adničke b o rb e” 5. decem bra 1924, ali
odgovor nije usledio, već je 10. decem bra iste godine u „Slobodnom dom u”
u jed n o j notici objavljena k ra tk a inform acija. U njoj je rečeno da HRSS
stu p an jem u S eljačku internacionalu nije prom enila svoj seljački program
i pacifističku tak tik u , a ponuda izborne sarad n je o k arak terisan a je kao „neis
k re n a i neozbiljna”. Uz to je jed an od osnovnih p rincipa p latfo rm e sporazu
m a — b o rb u za ostvarenje nezavisnih republika (H rvatske, Slovenije, M ake
d onije i Crne Gore) i slobode nacionalnih m an jin a — ocenila kao provokator
* CaMoynpaBa, 1. III 1919, 59, HeoAMepeHOcra h HencraHe.

3 Isto, 21. XII 1919, 300, Savez s Bugarima i „Radničke novine".
4 Isto, 18. III 1919, 63, Agrarno pitanje i „Radničke novine"; Isto, 24. I 1920, 18,
„Radničke novine" i kruna.
6 Više o ovoj polemici vid.: N. Sokolić-Jaman, n.n., str. 284—285.
8 Mira Kolar-Dimitrijević, Put Stjepana Radića u Moskvu i pristup Hrvatske re
publikanske seljačke stranke u Seljačku internacionalu, Časopis za suvremenu po
vij est, 1972, 3, str. 23.
283
ski. Na k ra ju inform acije je rečeno da je bolje „da ti agenti provokatori po
zovu sve svoje pristaše, neka ni jed an od n jih ne glasaju za H R SS".7
B udući da je ovakav bio stav n ajjač e opozicione stranke, utoliko je p re
razum ljiv odnos ostalih buržoaskih stra n a k a p rem a radničkom pokretu. Go
voreći o politici Sam ostalne dem okratske stran k e prem a radničkom pokretu,
glavni n jen organ „R iječ" u b ro ju od 12. decem bra 1924. postavlja pitanje:
„Šta bi boljševici činili s nam a da su na vlasti?” i nastavlja: „Razum e se, m i
nikada nećem o m oći im itirati boljševike. Naš urođeni dem okratizam ne doz
voljava nam đa pođem o krvavim tragovim a azijatske tiranije, ali pom isao
n a nju b a r će nas zadržati i od druge k rajn o sti: od sentim etalnog džentla-
m enstva p rem a apašim a u politici."8
Isti list 9. ap rila 1927. u članku „Naš nacionalni problem i kom unizam ”
posebno zam era kom unistim a zbog stava p rem a nacionalnom p itan ju : što
njegovo rešen je vide u stv aran ju B alkanske kom unističke federacije. U po-
m enutom članku se ocenjuje pogrešna i procena kom unista da je Jugoslavija
im p erijalistička tvorevina, stvorena kao o d b ranbeni k oridor od boljševič
ke opasnosti itd.9
B uržoaska stran a čk a štam pa je k atk ad služila organim a vlasti kao direk
tno oruđe za gušenje revolucionarne štam pe. Posle zabrane „K ozakarata”, lo
kalni organi vlasti, znajući da će zbog toga i progona urednika lista, kom u
nisti uložiti p ro te st i uznem iriti m ase, ubacili su klevetu u javnost, objavlju
jući preko nezvaničnog organa D em okratske stran k e „Pančevca” sledeće: ,,U
Vel. B ečkereku izlazi n a m ađarskom jeziku list „K ozakarat” (O pšta volja).
Ovaj list je prevratnički. Uhvaćeno je da ga novčano pom ažu m ađarski n a
cionalisti. Cilj m u je da se bori protivu naše države, i on to čini b ru taln o i
bezobzirno. Š tam pa se i ra stu ra u osam naest h iljad a prim eraka. Uhvaćeno
je ovih dan a da su urednici toga lista poslali u Pariz grofu A ponjiju više b ro
jeva sa goropadnim člancim a protiv naše države, u cilju da grof A ponji tim
listom d o k u m en tu je nezadovoljstvo u Vojvodini protiv našeg K raljevstva.” 10
Jed an od rečitih p rim era kako buržoaska štam pa stv ara javno m nenje i
kako podstiče i podržava organe vlasti u gušenju revolucionarne štam pe p red
stav lja n jeno reagovanje na pojavu lista „ S u tra ”, inače i danas m anje pozna
tog kom unističkog glasila. P artija je p o krenula ovaj list krajem decem bra
1921. da bi u n jem u donosila izveštaje u vezi sa istragom i sudskim procesom
optuženim kom unistim a zbog vidovdanskog aten tata. Režim ska i građanska
štam p a dočekala je „S u tra" sa skepsom i neblagonaklono. „Politika" se pitala
d a li će list „S u tra" m oći da se održi na visini i da ne o bjavljuje afere.
„To bi diktovala želja za jedinstvom u državi, ljubav p rem a Vladaocu i interes
za svoj sopstveni dom ”. „R adikal" se uzdržao od kom entara, je r nije znao da
li je list za reviziju Ustava. „D em okratija" ističe da „oni koji su za „su tra"
nisu za d an a s”, a oni „koji nisu za danas protivni su današnjem državnom
u re đ en ju te su prem a tom e antidržavni elem enti. Stoga očekujem o od n ad
ležnih p rim en u Zakona o zaštiti države.”
K om entare n a pojavu lista doneli su i Cicvarićev „B eogradski dnevnik”,
„T rib u n a”, „S am ouprava”, „Nova štam p a” i „B alkan”. „Nova štam p a” je za
pazila da list n ije doneo ni reči ,,o najvećem državniku pok. M iloradu Draš-
koviću”, a „B alkan” je konstatovao da je zahvaljujući srpskom n aro d u stvo
reno u jed in jen je „danas", a oni koji su za „su tra" su protiv u jed in jen ja, tj.
sep a ratisti i Radićevi eksponenti. Ne želeći d a bude isprovociran, list „S u tra"
je sam o registrovao pisanje buržoaske štam pe ne dajući nikakve k o m en tare.11
7 B. Gligorijević, n.d., str. 448—450.

8 Citirano prema: Hrvoje Matković, Svetozar Pribićević i Samostalna demo
kratska stranka do šestojanuarske diktature, Zagreb, 1972, str 125.
9 Isto, str. 126.
10 P aA iiH M K e HOBHHe, 4. II 1920, 26, U p H O -^ c y T a n n r a H H ja .
11 CyTpa, 23. XII 1921, 2; Miroslav Nikolić, Legalna štam pa KPJ u Srbiji u 1921.
i 1922. godini, Novinarstvo, 1976, 3—4, str. 35—36.
284
Po m eto d u bo rb e protiv revolucionarnog radničkog p o k re ta i njegove
štam p e posebno je k arak terističn a 1921. godina. Te godine se putem kleveta,
laži, p o d m etan ja i učena stvarala izuzetna atm o sfera — psihoza puča i zavere.
T ada se u cilju su zbijanja kom unističkog p o k re ta m anipulisalo sa svime,
pa i sa lju d sk im strastim a. Opštoj hajci na kom uniste i revolucionarni ra d
nički p o k ret u celini, pridružila se gotovo celokupna građanska štam pa. To
je činjeno radi o p ravdavanja već donetih m era protiv radničkog po k reta
(Obznane) i p rip re m a n ja javnosti za donošenje novih, još o štrijih m era (Za
kona o zaštiti države).
Posle d o nošenja Obznane buržoaska štam p a je ustala u odb ran u ovog
nezakonitog ak ta, ističući da je on spas za državu. „S am ouprava" je n a uvod
nom m estu donela članak „li o d b ran u države”, u kom e prva rečenica glasi:
„Oni izbezum ljeni ljudi što vode K om unističku p a rtiju doveli su danas i
državu i d m štv o p red alternativu, da k a p itu lira ju i priklone se Lenjinovim
agentim a, ili da jed n im snažnim zam ahom učine kraj svim a u m išljajim a i
planovim a u p eren im protivu slobode i razvitka našeg tek oslobođenog n a
ro d a ."12
I ostali stran ačk i listovi zauzeli su isto ili slično gledište. U ovom tre
n u tk u je došla do izražaja klasna solidarnost m eđu buržoaskim strankam a.
U pom enutom „Sam oupravinom " članku je naglašeno da su se dve velike
d ržavotvorne stran k e — R adikalna i D em okratska — uzdigle iznad sitnih
p a rtijsk ih razm irica i da će se zajedno m aksim alno založiti za očuvanje inte
g riteta i u n u trašn jeg m ira u državi.13
Većina b u ržoaskih listova je apelovala n a građane da u b orbi protiv ko
m u n ista ne ček aju sam o državne organe, već da se sam i organizuju i pom og
n u državnim v lastim a u gušenju kom unističkog pokreta. Posle a te n ta ta na
m in istra D raškovića počela je nova h aranga p rotiv kom unista. Listovi g ra
đ an skih stra n a k a bili su jednodušni u opštoj hajci na kom uniste, izuzev beo
gradske „R epublike". R adikalski list „S traža" je već 23. ju la 1921. pisao:
„Učimo se od ozloglašenog H ortija! Pod nož sve ono što boljševički misli!
Pod nož i žene i decu da im ni pom ena ne ostane! O bračun sa antidržavnim
elem entim a s m esta tre b a da odpočne. S rpska sela i oni koji nacionalno m isle
neka b u d u stalno u pripravnosti. O snivajm o za u stu p boljševicim a svuda, na
cionalne ;garde! Oko za oko, zub za zub. S prem ajm o se svi za obračun sa
njim a, a ko neće sa nam a njihov je saveznik i prem a tom e tre b a s njim po
stu p iti. O štrim o noževe, punim o puške, n ep rija te lj nam je objavio ra t do
istrage. Ili m i ili oni.”14 Sličnih n apisa bilo je i u drugim buržoaskim listovi
m a („B alkanu” i dr.). Izuzetno su pojedini građanski stran ačk i ili nezavisni
listovi dozvoljavali kom unistim a, koji u ovo vrem e nisu im ali svoje štam pe,
da o b jav lju ju pojedine članke u njim a, ili su se, pak, koliko-toliko solidarisali
sa ugroženim kom unističkim pokretom . R azum e se da su oni zbog toga bili
žrtve režim ske cenzure i m eta n apada ostalih buržoaskih listova. Jedan od
takvih m alo b ro jn ih listova bila je „R epublika”, organ R epublikanske s tra n
ke, koja je posle kom unističke štam pe najviše zabranjivana, a istovrem eno
najviše n ap ad an a od buržoaskih stran ačk ih glasila. „S am ouprava” je optuživa
la „R epubliku” da je „boljševički org an ”, a „Đ em okratija” da je Radićev list.15
O tom e kako buržoaska štam p a piše o kom unističkom p o k re tu i kako
vodi h aran g u p ro tiv njega, Moša P ijade je objavio članak u beogradskim
„N ovostim a” 20. ju la 1921. K ritik u ju ći buržoasku štam pu što neobjektivno,
neprovereno i senzacionalistički piše o a te n ta tu n a regenta A leksandra, M. Pi
jad e kaže da niko „m onarhističkoj štam p i” ne tre b a da preb acu je pristra-
12 CaMoynpaBa, 31. XII 1920, 248.

13 Isto.
14 Citirano prema: Branislav Gligorijević, Organizacija jugoslovenskih naciona
lista (Orjuna), Istorija X X veka, 1963, V, str. 320.
15 C a M o y n p a B a, 2. I 1921, 2, ,,PerTy6AHKa'' — 5oA>meBHHKH o p ra H ; A e M O K p a ra ja ,
16. III 1921, 514, riHAaTH H3 ,,PenY6AHKe”.
285
sn o st kad piše o a te n ta tu na m onarha, ali je nedopustivo da ona za to o p tu
žuje čitavu jed n u p a rtiju i da reg istru je sve što se o a te n ta tu govori na ulici.
On, dalje, ističe da buržoaska štam pa tako piše kao da nem a pojm a o kom u
nističkom pokretu, je r kad bi ga im ala njeni izveštaji o istrazi optuženim ko
m u n istim a ne bi bili ni drugi ni senzacionalistički. P rihvatajući sve što joj se
kaže, ona čitalačkoj publici „svakodnevno servira k rim inalne feljtone i film ske
senzacije pod pikantnim naslovim a”. M. Pijade ukazuje da ran ije beogradska
štam p a nije bila režim ska i da je čak bila nepoverljiva p rem a njem u, što više
nije slučaj.10
R ezultat ove harange bio je, pored ostalog, i oduzim anje kom unistim a
poslaničkih m andata, zatvaranje njihovog poslaničkog kluba i hapšenje ve
likog b ro ja kom unista, u prvom redu članova rukovodstva P artije. Osim toga,
zab ran jen je rad revolucionarnim sindikatim a, a njihovi m alobrojni listovi
svi su obustavljeni.
K asnije je režim ska štam pa na sličan način reagovala prilikom o tk riv an ja
ko m unističkih ilegalnih štam p arija, listova, letaka i si. P rem da je njeno pi
san je bilo sračunato na efelcat i senzaciju, tim e je ipak davana p odrška re
žim u i podsticani su organi vlasti da budu odlučni i o štri u suzbijanju ko
m unističkog pokreta.
Kuća na Bulbuderu u Beogradu u kojoj je umnožavan „Komunist". (Policijska

montaža zaglavlja lista i kuće.)
Posle zabrane N RPJ i SROJ-a, u drugoj polovini 1924. godine, kom uni
stički p o k ret i njegova štam pa su m anje aktuelna tem a u buržoaskoj štam
pi. M eđutim , ona i dalje beleži i kom entariše delatnost revolucionarnog rad
ničkog p okreta, a posebno ilegalnu kom unističku aktivnost (otkrivanje ilegal
nih štam p arija, letaka, listova i si.). K ada je provaljena cen traln a p artijsk a
štam p arija (17. fe b ru ara 1925), u kojoj je um nožavan list „K om unist”, gra
đanski listovi su o tom e doneli opširne izveštaje. „P olitika” je 21. feb ru ara
objavila m anji članak, „Tajna kom unistička š ta m p a rija ”, a beogradski „Ilu-
strovani lis t” jc na celoj četvrtoj stranici u b ro ju od 1. m a rta doneo kompo-
16 M. Pijade, n.d., 1, str. 257—258.

286
novanu ilu straciju , koju su sačinjavali: naslovna stra n a prvog b ro ja „K om u
n ista", kuća u kojoj se nalazila ilegalna tehnika, snim ljena iz dva ugla, ge-
šte tn e r i sanduk za slova. K om entar uz o b jašn jen je ilu stracije bio je „dobar
lov g. L jubiše Lazarevića". U istom b ro ju lista na petoj strani objavljen je
članak sa naslovom „K om unistička štam p arija" i podnaslovom „Ilustracije
uz proces koji je otvoren povodom „bulbuderske jazb in e”.”. I u ovom prilogu
su doneta dva faksim ila iz prvog i trećeg b ro ja „K om unista” bez kom entara,
ali uz napom enu da se očekuje „viliki sudski proces".
Pojavu ilegalnih letaka i bro šu ra, h ap šen ja i osude ured n ik a i novinara
k om unističke štam pe, h vatanje učesnika u širen ju ilegalnih listova, — b u r
žoaska štam p a je gotovo redovno registrovala. „P olitika” je, na prim er, 16. ja
n u a ra 1927. donela kraći izveštaj o hapšenju u B ezdanu ložača p arobroda
„Dobro P olje” L ucijana Čovića zbog toga što je kod njega p ronađen paket sa
oko 500 p rim era k a „S rpa i čekića”, koji je on nam eravao da odnese u Beo
grad.
Izuzetni vid gušenja revolucionarne štam pe i borbe protiv kom unističkog
p o k re ta bile su tero rističk e akcije nacionalističke organizacije O rjune. Ova
organizacija je u prvom redu i nastala radi su zb ijan ja revolucionarnog ra d
ničkog p okreta, a potom radi gušenja sep aratističk ih nacionalnih po k reta i
opozicionih p artija. O rjunaši su pretn jam a, tero ro m i napadim a na štam pa
rije i red ak cije listova om etali izdavanje i širenje štam pe.
U fe b ru aru 1923. oni su bom bam a napali štam p arije u S plitu, Sarajevu,
Novom Sadu i M ariboru da bi onem ogućili izlazak opozicionih listova u vre
m e predizborne agitacije. Kako je zbog ovakvih p o stu p ak a prip ad n ik a O rjune
grafičkim radnicim a p retila nezaposlenost, Izvršni odbor Saveza grafičkih
ra d n ik a Jugoslavije je doneo odluku da onim p a rtija m a koje budu podržavale
ra d O rjune o d biju štam p an je listova.17 O dluku o b o jk o tu pozdravila je ra d
n ička štam pa, s tim što je apelovala da se od „pasivne rezistencije” pređe i
n a „aktivno su zbijanje pobesnelih, razuzdanih praznoglavaca, koji san jaju
o d ik ta tu ri pom ućenih mozgova i bolesnih duhova”.18
I pored p ro tiv m era koje je preduzeo radnički pokret, ova organizacija
je nastavila svoje tero rističk e akcije. P ripadnici O rjune su, posle sukoba sa
rad n icim a — ru d a rim a u T rbovlju (1. ju n a 1924), tero rističk i prefeći štam
p arija m a u L ju bljani da ne sm eju štam p ati radničke listove, obustavili izda
vanje dva slovenačka revolucionarna lista — „Glas svobode” i „Strokovnu
b o rb u ”. N akon toga, organi vlasti su 10. ju la iste godine zvanično zabranili ova
dva lista.19 U ovom slučaju su, dakle, tero rističk e akcije prethodile m eram a
državnih organa u gušenju kom unističke štam pe. One su p riprem ile teren:
to je bio spreg usm eren ka zajedničkom cilju — očuvanju postojećeg poretka.
Pored buržoaske štam pe i njenih stran a k a i organizacija, protiv kom u
nističke štam pe bila je i štam p a reform ističkog radničkog pokreta. Ovu štam
p u je povrem eno iskorišćavala buržoaska stran a čk a štam pa u napadim a na
revolucionarnu ra d n ičk u štam p u i radnički po k ret, nastojeći da ih i na taj
način k o m p ro m itu je kod n ajširih slojeva stanovništva zem lje. „S am ouprava”
je, na p rim er, posle V ukovarskog kongresa preuzela veliki deo članaka iz cen-
tru m ašk e „Nove istin e ”, koja je sa svog aspekta govorila o događajim a koji
su se odigrali na K ongresu i koji su usledili posle njega.20 Sam o u takvim
slučajevim a je bu ržoaska štam pa bez kritičkog o sv rta („dobronam erno”) p re
nosila članke iz desničarske radničke štam pe.
U vrem e k ad a je kom unistički p o k ret bio izuzetno ugrožen (1921), So
cijalističk a rad n ička p a rtija Jugoslavije je to isk o ristila i preuzela im ovinu
revolucionarnog radničkog pokreta. K oristeći re fo rm ističk u radničku štam
17 B. Gligorijević, Orjuna, str. 384.

ia P a ć H U K , 16. III 1923, 27, Y orH >v h k p b h — p v m e n > e n i T a M n a p n j a .
20 Ca\ioynpaBa, 20. VII 1920, 109, KojHM npaBueM h a y H a n iH k o m v h h c t h ?
287
pu u borbi protiv komunista, buržoaska štampa je postizala veći psihološki
efekat na radne mase. „Demokratija” je, na primer, krajem jula 1921. preuzela
i objavila članak iz socijalističkih „Radničkih novina” pod naslovom „Atenta
tori po porudžbi”. U njemu je izneto da komunisti nisu politička radnička
partija i da ničeg zajedničkog nemaju sa proletarijatom, da su društveni ta
log: „lumpeninteligencija i lumpenproletarijat”.21
Osim što je svojim pisanjem pomagala režimsku štampu u borbi protiv
komunističke, reformistička radnička štampa je ponekad i sama gušila re
volucionarne listove. „Radničke novine” su otvoreno napale „Proleter” (ok
tobra 1922) optužujući ga da je komunistički. Potom je Glavni radnički sa
vez Jugoslavije zabranio grafičarima da rade na njemu u slobodno vreme, te
se list morao ugasiti.22
lako se reformistički radnički pokret deklarativno borio protiv režima
a za radnička prava, on je uistinu najodlučniji bio u borbi protiv komunista.
Socijalistička partija sve je više postajala prirepak građanskih stranaka, pa
je i svoju delatnost time dovodila u sklad sa buržoaskim strankama i orga
nizacijama, državnim ustanovama i ostalim činiocima zvanične politike vla-
dajućeg režima.23 Antikomunizam njenog vodstva osobito je došao do iz
ražaja u 1928. godini. Jovo Jakšić je u broju 1— 2 „Radničkog pokreta”, za ja
nuar i februar 1928, pisao: „Zvanični komunisti su prestali biti ma kakav po
kret i pretvorili su se u običnu tajnu špijunažu za tuđ račun. Od njih više
nikada .ništa dobro ni pošteno i ne može biti.” Sličnih napisa je bilo i u
„Glasu slobode”.24 Socijalistička štampa je, prema tome, klevetala komuniste
na sličan način kao i buržoaska režimska štampa.
Protiv komunista i njihove štampe nije bio, dakle, samo režim sa cenzu
rom i drugim represivnim merama, već i buržoaske stranke i njihova štampa,
terorističke organizacije i reformističko krilo radničkog pokreta. Gotovo ce-
lokupno buržoaska stranačka i druga politička i političko-informativna štam
pa bila je usmerena protiv štampe revolucionarnog radničkog pokreta u cilju
sprečavanja i otežavanja njenog izdavanja, širenja i pridobijanja čitalačke
publike. Sve je to bilo sračunato na diskreditovanje i obesnaživanje uloge ove
štampe u društveno-političkom životu zemlje i radničkom pokretu.
IV BORBA RADNIČKOG POKRETA PROTIV ZABRANA I CENZURE

Duga tradicija izdavanja radničke štampe u jugoslovenskim zemljama
do stvaranja Kraljevine SHS, imala je isto tako dugu tradiciju borbe za slo
bodu štampe. Slobodi štampe pridavao se izuzetan značaj. Istaknuti srpski
socijalista i novinar Dušan Popović kaže o tome: „Štampa je čudna voćka.
Ona nosi zlatne plodove samo onda kada je divlja, tojest slobodna; čim držav
ni baštovan počne da je kalemi policijskim ili sudskim makazama, ona zakrž-
lja i donosi gorak, pa čak i otrovan plod.”1
U novostvorenoj državi borba za slobodu štampe bila je usmerena u dva
pravca. Na jednoj strani, vodila se protiv postojećeg zakonodavstva i admi
nistrativnih mera koje su ograničavale slobodu štampe: Obznane, Zakona
o zaštiti države, Ustava, Nacrta projekta zakona o štampi, Zakona o štampi
iz 1925. godine; a na drugoj, protiv načina na koji je primenjivana cenzura,
protiv nezakonitih postupaka policijskih vlasti, za nezavisnost sudova itd.
Ona je vođena uglavnom putem predstavki, interpelacija, protestnih rezolu
21 AeMOKparaja, 28. VII 1921, 623.

22 PaAHHMKe HOBHHe, 20. X 1922, 84, H ob Mecnja; Grafički radnik, 30. X II 1922, 50.
23 Nediin šarac, Uspostavljanje šestojanuarskog režima 1929. godine, S poseb
nim osvrtom na Bosnu i Hercegovinu, Sarajevo, 1975, str. 151.
24 Isto, str. 171.
1 A y m a H IIonoBHh, 3a cjio6ody iuraMne, E e o r p a A , 1911, c r p . 20.
288
cija sa skupova; a najčešće preko same štampe: uvodnicima, člancima, paro
lama, protestnim simbolima itd. Izuzetno je primenjivana i crvena cenzura.
Prvi protestni zborovi održani su u BiH posle uvođenja preventivne cen
zure (24. januara 1919). U Sarajevu je organizovana protestna skupština So
cijaldemokratske stranke 21. februara 1919. na kojoj je zahtevano ukidanje
cenzure. Istovremeno je održana i skupština u Bosanskom Brodu, koja je
takođe tražila njeno ukidanje.2
Ipak, skupovi organizovani samo za pružanje otpora cenzuri bili su ret-
ki, ali su zato korišćeni svi drugi vidovi borbe. Kongres ujedinjenja bavio se
i pitanjem žestoke cenzure nad radničkom štampom. U rezoluciji usvojenoj
na ovom Kongresu između ostalog se kaže da reakcionarni režim udružene
buržoazije nastoji „da skandaloznom cenzurom i zabranom socijalističkih li
stova i zborova zaćutka svaku socijalističku reč”. Zbog toga je Kongres od
lučno protestovao „protiv ugušivanja slobode zbora i štampe” i najoštrije
osudio „cenzurisanje i zabranu socijalističkih listova i ostale socijalističke
štampe.”3
Izvršni odbor SRPJ(k) je preko „Radničkih novina” (26. juna 1919) pozvao
radništvo na veliki protestni zbor 29. juna u Socijalističkom narodnom domu
u Beogradu. Na zboru je bilo govora o „politici današnjeg režima i slobodi
štampe”. Izveštaj sa zbora donele su „Radničke novine” i 1. i 2. jula pod
naslovom: „Beogradski proletarijat protiv reakcije”. Na zboru je govoreno
da se niko sem proleterijata nije borio protiv cenzure. Beogradski proletarijat
je u ime celokupnog jugoslovenskog proletarijata sa zbora uputio energičan
zahtev predsedniku vlade da sasvim ukine cenzuru.
1 na Prvom kongresu jugoslovenskih novinara, održanom u Zagrebu od
16. do 18. novembra 1919, raspravljalo se o tome kako stati na put zabranama
listova, iako to pitanje nije bilo na dnevnom redu. Naime, raspravu je izazvao
pozdravni govor bana Ivana Palačeka, koji je pokušao da Kongresu nametne
gledište vlade o cenzuri. Moša Pijade je oštro osudio ovaj govor i posle dis
kusije predložio tekst depeše vladi, u kojoj se traži puna sloboda štampe i
srpski Zakon o štampi iz 1904. za celu zemlju. Kongres je prihvatio tekst de
peše, ali su kasnije organizatori Kongresa ublažili njene zahteve, zbog čega
je M. Pijade protestovao u zagrebačkoj štampi.4
Krajem januara 1920. predstavnici Partije nisu uspeli da dokažu mini
stru unutrašnjih dela Pribićeviću da „Radničke novine” ne treba da šalju na
vojnu cenzuru. Zatim je učinjen novi pokušaj na sednici beogradskog opštin-
skog odbora 29. januara 1920, na kojoj je veoma oštro istupio Dragiša Lapče-
vić istakavši da ,,G. Ministar preti zabranom „Radničkih novina” ako se ne
budu slale vojnoj cenzuri. To je besprimeran skandal u savremenom politič
kom životu: jedan od prvih nosilaca civilne vlasti prenosi njene funkcije na
vojsku! Ustav i Zakon o štampi ne poznaju vojnu preventivnu cenzuru, i ona,
osim toga, predstavlja jedno drsko i nečuveno nasilje kada se primenjuje
samo prema organu radničke klase.”5
Početkom jula 1920. beogradski proletarijat je održao protestni zbor
zbog progona komunista u Dalmaciji. Sa ovog zbora upućen je zahtev vladi
u kome se, pored ostalog, tražilo „da se cenzura sasvim ukine i time omogući
dalje izlaženje našem partijskom organu ..Oslobođenju” u Splitu”.6
Vlada je još u maju 1920. radila na donošenju zakonske mere protiv rad
ničkog pokreta, koja bi, razume se, znatno ograničila i slobodu radničke štam
pe. Zakonski projekat završen je 30. juna, a 2. jula dostavljen je vladi. Među

1969, 3— 4, str. 31.
3 HcropujcKU apxue KTIJ, II crp. 12. i 14.
4 M. Pijade, n.d., 1, str. 447.
5 P a A H H ^ K e HOBHHe, 3. II 1920, 27.
« Isto, 7. VII 1920, 161.
289
tim, zbog krize vlade u julu tekst projekta nije razmatran. Vesnićeva vlada,
formirana 18. avgusta 1920, nastojala je da brzo usvoji ovaj zakonski projekt,
s tim što je tražila ovlašćenje da mimo Parlamenta donosi uredbe sa zakon
skom snagom. Ali, ta tzv. Uredba o redu i radu nije mogla ni tad biti usvo
jena: samo u Beogradu tokom septembra i oktobra 1920. održano je oko 70
protestnih radničkih zborova. Osim toga, političke stranke nisu prihvatile
donošenje ovakve neparlamentarne mere u vreme predizborne kampanje.7
Posle donošenja Obznane KPJ nije imala skoro nikakve mogućnosti da
organizuje neke masovnije akcije za slobodu štampe. Borba protiv Obznane
i za slobodu štampe sada je vođena uglavnom preko nekih legalnih organi
zacija, a glavno uporište bio je Klub komunističkih narodnih poslanika u
Beogradu.
Grupa novinara i urednika komunističkih i naprednih građanskih listo
va na Osnivačkom kongresu Jugoslovenskog novinarskog udruženja, održa
nog od 27. do 29 marta 1921. u Sarajevu, dala je protestnu izjavu protiv gu
šenja štampe, u kojoj je osudila Obznanu kao protivustavnu i nezakonitu,
jer je ona bez posebnih rešenja zabranila 25 političkih, sindikalnih i pros-
vetnih organa organizovane radničke klase Jugoslavije. Posle njenog dono
šenja ugušeno je još pet novopokrenutih radničkih i naprednih listova. Kon
gres je u vezi s ovim protestom doneo posebnu rezoluciju, kojom je osudio
svako ograničavanje slobode štampe.*
Kada je bio završen novi Projekt zakona o štampi, protiv njega se us
talo, sem preko radničkih listova, i na pojedinim skupovima. Beogradska se
kcija Jugoslovenskog novinarskog udruženja na godišnjoj skupštini 2. sep
tembra 1923. osudila je Projekt i donela protestnu rezoluciju, koju je 25.
septembra uručila ministru Marku Trifkoviću. U njoj je naglašeno da za
konski projekt „ukida svaku slobodu štampe i onemogućava publicitet sva
kom mnenju koje nije režimsko”.9
Iako se u prvoj polovini 1925. uveliko pripremalo usvajanje Zakona o
štampi, KPJ nije mogla organizovati nikakve masovnije akcije protiv gu
šenja slobode štampe. I pored toga, bilo je pokušaja preko revolucionarnih
sindikata. Prema pisanju „Organizovanog radnika”, u članku „Prve akcije
protiv režimskog ataka na štampu”, Savez grafičkih radnika uputio je poziv
novinarima i njihovom zvaničnom predstavniku Novinarskom udruženju da
izađu na protestne zborove i zajedno dignu glas „protiv ovog nakaznog i an-
tisocijalnog projekta o štampi”. Novinari i njihovo Udruženje „nisu hteli ili
nisu smeli” da prihvate ovaj poziv. Dugo se čekalo na neku masovniju ak
ciju, ali je, ipak, početkom aprila 1925. Savez grafičkih radnika na zborovima
u Beogradu, Zagrebu, Novom Sadu i drugim mestima energično ustao pro
tiv Projekta zakona o štampi. Na beogradskom zboru prihvaćena je i pro
testna rezolucija u kojoj se konstatuje da novi Zakon o štampi sputava sva
ku „slobodu štampe i potpuno ugrožava razvitak javne misli i štamparske
industrije”.10
Jedan od efikasnijih načina borbe protiv buržoaske štampe i cenzure bila
je crvena cenzura. Ideja o njenoj primeni potekla je od dalmatinskih pred
stavnika na Kongresu ujedinjenja, koji su je jednom prilikom već praktiko-
vali. Kongres je prihvatio i preporučio da se na buržoasku „belu cenzuru” od
govara proleterskom „crvenom cenzurom”, odnosno da štamparski radnici
odbijaju da slažu tekstove u buržoaskim listovima koji govore protiv rad
ničke klase, revolucije i socijalizma.11
7 E p a n H C A a B T A H ro p H je B H h , K aK O j e H a c r a o 3ai<O H o 3aniT H T H ja B H e 6e36eA -

h o c t h h n o p e T K a y AP>KaBH, H cTop u jcicu 3anucu, 1969, 2— 3 , CTp. 240— 241.
0 OpranH30BaHH paAHHK, 6. IX 1923, 70.
10 Isto, 9. IV 1925, 28; Ka<J>aHCKH paA H H K , 15. IV 1925, 4.
11 PaAHH^Ke HOBHHe, 24. IV 1919, 96.
290
Crvenu cenzuru su u praksi prvi put primenili radnici Hrvatske štam
parije u Splitu 1. aprila 1919. Oni su odbili da slože jedan članak za list
„Novo doba” koji je vređao radnike tvrdeći da su italijanski plaćenici. Zbog
toga su radnici izbačeni sa posla, ali je spor rešen posle sedam dana i tipo
grafi su vraćeni na posao. Tom prilikom radnici su rekli „da će tipografi kao
i do sada slagati svaki članak pa ma on bio i protiv njihovog uverenja, ako
on bude pisan ozbiljno i objektivno”, ali će odbiti „slaganje svakog članka,
koji budu poput onog u „Novom dobu” na nedoličan način napadao radnič
ku čast”.12
Crvena cenzura izvedena je i u Sarajevu krajem jula 1919. Tipografski
radnici odbili su da slažu tekstove u kojima je napadan i neobjektivno pri
kazan radnički pokret, tako da se u Sarajevu 23. jula nije pojavio ni jedan
buržoaski list. Zbog toga su ih poslodavci otpustili sa posla. Ovaj protest za
vršen je početkom avgusta.13
U Splitu je 23. avgusta 1919. počeo drugi štrajk štamparskih radnika sa
zahtcvom da se povećaju plate. Štrajk je trajao tri meseca i uspešno je zavr
šen. Krajem novembra tipografi su ponovo uveli crvenu cenzuru i o tome
izdali jedan plakat i uputili ga građanstvu. U njemu pored ostalog piše: „Da
nas je „Novo doba” ponovo pokušalo da donese jedan članak, pun najgadni-
jih podvala protiv socijalista, kao da su oni talijanski plaćenici itd. itd. Sla
gari su na tu novu bezobraznost odgovorili time, što taj članak nisu hteli da
slažu (...). Mi nismo protiv ozbiljne i objektivne kritike ali držimo da se
sloboda štampe ne sastoji u — prostoti, kao što se ni lična sloboda ne sa
stoji u krađi.”14
Prilikom pokretanja ekonomskih akcija tipografskih radnika istovreme
no je sprovodena i proleterska cenzura, jer su tada štamparski radnici pri
hvatili štampanje samo radničkih listova. U Zagrebu je 19. januara 1920. iz
bio štrajk tipografskih radnika zato što poslodavci nisu hteli da prihvate ta
rife koje su predložili radnici. Štrajk je uspešno okončan posle sedam ne-
delja. U to vreme „Nova istina" štampana je svakodnevno, a gotovo sve bur-
žoaske novine obustavile su izlaženje. Zbog toga su se vlasnici 11 listova ud
ružili i sami izdavali zajednički list pod naslovom „Zagrebačke novine”, koje
su izlazile od 20. januara do 5. marta 1920.15
Slična situacija ponovila se i prilikom štrajka oko 500 grafičkih radnika
u Beogradu, koji je otpočeo 19. aprila 1920. zbog odbijanja poslodavaca da
potpišu nove tarifne ugovore. Ovaj štrajk prinudio je većinu štamparija da
obustave rad. Osim Socijalističke štamparije „Tucović”, radile su samo tri
državne i četiri privatne štamparije, tako da je u Beogradu u drugoj polo
vini aprila prekinula izlaženje gotovo sva građanska štampa. U takvoj situa
ciji izdavači devet građanskih listova su se udružili i pokrenuli zajednički list
„Beogradsku štampu”,16 koja je izlazila od 23. aprila do 26. juna 1920, kada je
uspešno završen i štrajk grafičkih radnika.
Pokušaj primene crvene cenzure učinjen je prilikom generalnog štrajka
radnika u Novom Sadu u koji su bili uključeni i grafički radnici. Do štrajka
je došlo 14. aprila 1920. zbog zatvaranja Radničkog doma i prostorija re
dakcije „Radničkog lista”, koja se nalazila u Domu. Tom prilikom rasturen
je slog 21. broja lista iako je već prošao kroz vojnu cenzuru.17 Tipografi su
tada odlučili da štampaju samo radničke listove, ali nisu bili dovoljno jedin
stveni (socijalpatrioti su sabotirali) pa su 15. aprila izašli građanski listovi
12 Radničke novine (Split), 12. IV 1919, 18.

13 PaAHHM Ke HOBHHe, 29. VII 1919, 177; Oslobođenje, 8. VIII 1919, 14.
14 PaAHHM Ke HOBHHe, 2. XII 1919, 284.
15 E o i A a n C T a n o je B H h , Jyr0C A 0B eH C K H h o a h t h h k h a h c to b h 3a paT a h n o c A H je
paT a, Hoea Eepona, 1921, 13, crp. 495.
16 V. Dragović, n.d., str. 39.
17 PaAHHMKe HOBHHe, 16. IV 1920, 89.
291
„Zastava” i „Jedinstvo”, a samo sledeđeg dana nije štampan nijedan list.
Štrajk je okončan već 18. aprila.18
Borba protiv zabrana i cenzure vođena je i putem interpelacija i predstav
ki najvišim državnim vlastima. Posle stvaranja SRPJ(k) pokrenuto je niz ak
cija i upućeno više protesta. Između ostalih tu je i interpelacija o cenzurisa-
nju „Radničkih novina”, o kojoj se raspravljalo 24. maja 1919. u Privremenom
narodnom predstavništvu. Iako je tom prilikom konstatovano da cenzori
nisu dovoljno kvalifikovani, ipak je donet zaključak: „Cenzura je, u interesu
državnog mira. i reda, neophodno potrebna institucija, ona mora postojati,
jer to diktiraju viši interesi državne politike.”19
Izdavač „Kozakarata” Jozef Binder, posle zabrane lista u januaru 1920,
uputio je predstavku Ministarstvu unutrašnjih dela (odseku za Banat, Bačku
i Baranju) u kojoj je naveo da je za pokretanje lista dobij eno odobrenje od
vlasti i da su svi brojevi prošli kroz rešeto cenzure, a da se list i pored toga
zabranjuje. Dalje u predstavci piše: „Doduše socijalistička radnička štampa
ni do sada nije mažena od strane vlasti i nije uživala naročite slobode, ali
tako brza i neobrazložena zabrana, dozvolom Ministarstva unutrašnjih dela,
pokrenutog i cenzuri podvrgnutog lista, izazvala je mučno iznenađenje, kako
kod redakcije i izdavača lista, tako i kod znatnog dela radničkih masa okup
ljenih oko „Kozakarata” kao pretplatnika.” Na kraju, J. Binder u predstavci
moli Ministarstvo da svoju zabranu povuče i pokrene redovni postupak.20 I
pored ove intervencije, zabrana je ostala na snazi.
Povodom predaje Socijalističke štamparije i Knjižare „Tucović” socija
listima (9. jula 1921) Moša Pijade je u znak protesta objavio članak u „Rad
ničkom listu” pod naslovom „Svršena otimačina”.21
Bilo je i drugih protesta i pojedinačnih žalbi na cenzuru i način kako;
se ona sprovodi. Moša Pijade je u pismu Vojislavu Marinkoviću, ministru
unutrašnjih dela, izneo: „Poznato Vam je da se „Slobodna reč” često zabra
njuje. Od jedanaest brojeva zabranjeno je četiri. Nijednu zabranu sud nije
potvrdio, već je sve poništio. Kako se i zašto se „Slobodna reč” zabranjuje.
Prvo, uoči izlaska lista dođe poneki detektiv da ukrade s mašine ili na ma
koji način dođe do jednog broja lista (...) Zatim se unapred, uoči izlaska jav
lja pošti da je sutrašnji broj zabranjen. Čim se list sutradan pojavi na ulici,
kupe ga (...) Šta znače te i takve zabrane? (.. .).”22
Prvi broj „Radnika” posle julske zabrane NRPJ, SROJ-a i Nezavisnih sin
dikata, od 3. avgusta 1924, objavio je na naslovnoj strani proglas NRPJ rad
nom narodu u kome je zahtevar.a i potpuna sloboda štampe, zbora i udruži
vanja. „Organizovani radnik” je 14. avgusta objavio protest upućen ministru
pošta i telegrafa zbog toga što su iz svih krajeva zemlje stizali izveštaji da
pošte ne uručuju list pretplatnicima i što je time pričinjena šteta redakciji
od 15.000 dinara. Od ministra je zahtevano da krivce kazni, a štetu na
doknadi.
U borbi za slobodu štampe, — protiv cenzure i zabrana, najviše su koriš-
ćena radnička glasila. U njima se ukazivalo i na neukost i neobrazovanost
onih koji su je vršili. To se najčešće postizalo objavljivanjem policijskih za
brana pojedinih brojeva radničkih listova sa isticanjem pasusa, rečenice ili
izraza zbog kojih su zabranjeni, a koje je sud poništio kao neosnovane. Na
taj način je ne samo protestovano nego je istovremeno obaveštavana javnost
o nezakonitim postupcima organa vlasti prema radničkoj štampi. Uz to su na
praznim stupcima listova — tragovima cenzure — objavljivane razne pro
testne parole i simboli.
lđ AaHHAo Keunh, CnHAHKaAHH n o K p e T rpaHHKHx paAHHKa B ojB O A H H e 1919—

1921, 3 6 o p m iK 3a dpyu.iT6eHe Hayice, 1969, 52, c r p . 39— 40.
19 P a A H iM K e HOBHHe, 28. V 1919, 126.
20 A- Aa6ya>, rpaha, str. 25— 26.
21 M. Pijade, n.d., 1, str. 445.
22 Citirano prema: U. Vujošević — D. Lazarević, rt.n., str. 218.
292
Radnička štampa je napadala administrativne mere uperene protiv slo
bode štampe. Čim je u BiH objavljena naredba o uvođenju preventivne cen
zure, „Glas slobode" je već sutradan, 25 januara 1919. zahtevao da se ona
ukine ističući da se u novoj državi očekivalo proširenje srpskog ustava na
ostale jugoslovenske oblasti, a umesto toga uvedena je preventivna cenzuri
„da nam ne bi bilo neobično iza austrijskog režima". List je protestovao što
se članci preneti iz zagrebačkih i beogradskih radničkih listova izbacuju iz
njega.23 U jednom članku je ukazano da čak ni austrijska cenzura ne bi
izbacila neke delove iz priloga o životu i radu Vase Pelagića, što je učinila
sadašnja.24
Beogradske „Radničke novine" su 9. februara 1919. u znak protesta, na
mestu izbačenog teksta od strane cenzora, preko cele prve strane istakle ime
na predsednika vlade Stoj ana Protića, ministra unutrašnjih dela Svetozara
Pribićevića i ministra socijalne politike Vitomira Korača, čineći ih na taj na
čin direktno odgovornim za cenzuru. Ovaj vid otpora praktikovan je više
puta.25
Kada je vlada 19. juna 1919. rešila da se cenzura ograniči samo na zaštitu
diplomatskih i strogo vojnih interesa, kao i na pozivanje na nelegalnu borbu,
— redakcija zagrebačke „Istine" je, znajući da je to samo formalno učinjeno
a da će ostati sve po starom, u broju od 26. juna pisala: „Prema tome je od
sada dalje ograničena cenzura. No kao stari praktičari uvjereni smo, da je to
samo za opsjeniti prostotu. Ostat će po svoj prilici onako, kako je bilo i do
sada.” „Istina" je protestovala i 31. jula, zbog toga što joj je iz predhodnog
broja cenzura izbacila ceo članak koji je govorio o jednom događaju u provin
ciji za koji čovek ne bi mogao verovati da se ne dešava u srednjem veku.
Ali, mnoga takva zbivanja ostaju nepoznata, s obzirom da ih uredništvo ne
može objaviti zbog cenzure, „jer neće da „Istina” zijeva od beline”.
Splitsko „Oslobođenje” je 11. jula 1919. u Znak protesta zbog izbacivanja
članka „Sovjeti se množe...", kojem je osim ovog nepotpunog naslova cen
zura ostavila još samo dve rečenice, objavilo parolu ,,U eri ublaženja cenzu
re”, a 29. avgusta je na mestu uvodnika „Protiv mrcvarenja vojnika. Sud, a
ne prijesto”, izbačenog gotovo u celini, stavilo tri velika krsta, koja su sim-
bolizovala pokopavanje slobode štampe.
Povodom ukidanja civilne cenzure u „Radničkim novinama" je 4. novem
bra 1919. objavljen u rubrici „Na brzu ruku" pod naslovom „Civilna cenzu
ra”, alegoričan napis Ivana Nikiforovića, tj. Krste Novakovića, u kome se
kaže da je civilna cenzura predala makaze vojnoj cenzuri koja će od sada
raditi sa dvoje makaze. Time je nagovešteno da je civilna cenzura samo pri
vidno ukinuta, što se ubrzo i potvrdilo. Dan kasnije išti list objavio je posla
nicu Đure Jakšića „Pokojnoj cenzuri”, iz 1870. godine.26
23 Glas slobode, 27. i 31. III 1919, 70. i 73. ^

2< Isto, 11. II 1919, 33.
25 Nacrti dokumenata za Kongres ujedinjenja bili su najvećim delom brisani iz
„Radničkih novina”. Zbog toga je ovaj list u broju od 4. aprila 1919. umesto teksta
„Podloge ujedinjenja" koji je cenzura izbacila na prvoj strani doneo samo naslov
i jedan oglas iz Ekonomata Opštine Beograd za prodaju kupusa ribanca da bi na
taj način obavestili javnost o cenzorskom „ribanju". U broju od 11. septembra 1919.
objavljena su uokvirena imena Vitomira Korača, Antona Kristana i Vilima Bukše-
ge. Time je na njih ukazano kao na grobare slobode štampe.
26 Ova poslanica prvi put je objavljena u listu „Srbija" 28. decembra 1870. pod
Đurinim pseudonimom Teorin. U njoj se između ostalog kaže: „(...) gde žabe kre-
keću tu slavuj ćuti. To je stara poslovica, ne znam da li je istinita, ali je sveta is
tina da u zemlji gde podli plaćenici poštene hapse, da tu ozbiljan patriota zanemi;
a kad bi pustio glasa bio bi to gorak izliv stida i besa, tužan osmeh od koga bi se
goniteljima pravde i slobode srce sledilo (...)."
293
Bfoi n- Jfe*?**. H am 9. ♦(tpjrm 1919. ro*.
PAAHHMKE HOBHHE
M3AA3C CBAXM A A H -
no norojGM.
OPfAH COUHJAJ1HE J5.EMOKPATMJE
L D C O T.UCM M A
BPOJ 20 flAPA flMH.
rA e jH H T u a c i i y H w }> n p u K r^ H H i
.% yjw h « T y n y cc b h i i k . i i ne
H t f cc y MopHua CH<)|e c o t i r t M -
K f npO.lHIKHC KpSMf. <t>pum o»H
cy m t H y m . « e u o < > .U H » iu ij.i d l
i h ) r m i m . H K ia je «p a h .iib c n y h v
Ma. c s o jH v u h .i i i m u s p a r n u . i i x
Kjf caoMr. ^Hnurv iuomć Ha
c*ajy Bfitu ć a iu Mup.i'.
K im a p a a o c r 3 « » tn p e r i e » u t
n a č e H a n a h m m . H .m y * e m n , h i -
i r v p e u m i i H :ttp n .v ? H H i c f t u t i u
p o j a c r a p o r a ir m n a . u o m a k u ju
c y y w T » o * . i . i n y o n « ’« c t p m i -
CTOJAH nPOTMTi. MOH CKttVKUM [U TV II UHU KUJU

B H cy y > i « i i h 'i i u m H a > 'u « « y p a -
h k u n o o f ia o j o .iH « v o m i u i M i i u
.M l o M I . H 4 JIR ,O ll1 IU U « « * . KOje
je r j a j n p c JB u p iio y a'iu*- v y
u h k . a r f a u (km M j p v a i pe t
citaceita M a s » o u c a p i* i i -c t v -
nagy m h h vkhhoiii. c> t«yii m y
CpUMHa H.HTOBHM.
K a n H t a a .u n i'iv a M i t a n iH in « -
lje n a o t K o ce p a r a n o u t o t e a a o j
u p a ifc a ii i t u M f , c m « r»-
MHJiaua u a r a u a e p c < f: p >ia
DIIBJC BC U J. MH i p t y A lif.lO -
c y m u rtypiK 0 a',K i n i r a m u in «p < »a
u t - j o r c u r t a i p y * n H .ip u j; f r u v u
r p v f t j ; c iiiH H.».‘ :a.> i « k p j|. i v m ?
>/’:!B iC K l M V P lia p n lH M S fH H U i'
C B E T 0 3 A P n P M B M T iE B M T i. M lO H C ia U H u ro t f j j j i k o t
j.u M p a in u n o m i-a m u c u k ai*-
i N c ra A o u ia u » jm j c m i s o v im ;’ " 'p
c m v h c s a io ] r p y ►*] o -i ” ' *■*
h f . u u a i i T H m u i K im ii jK i.ni
m.i M iip i« w > x p a t v * n m ip .
ht <'Artdi’ i a II iiiMiihi« « •
fcC BM lttlK * M I « 'I U -p O lM I U » n a
.
M jra c y v * K H pa r.i o y p » .u i y
•OBOp’
Mtt|yi>« iip»" Kop.mn cmap
b i tit p.nf'iiiuc i'»y i»*yjHjy. ^ ’K
|f f ||i i 1. H U U l Ov ClllM.' U«
a n i.'iia . ( a t \ u p a t i'ii|H’ib.' I l n r -
ai> • no« i i j j x i r m iM ioia * ««■ >
. I a[H 'l II j 'ttMJK' l i u 'f
O .l'M
M‘
k 'jv i- * t n n ta > ' .v< 'a . v ii i’ t i
It'l; 1-1*). i 'r K * m i.iit | U I I • J*
ip y ,im .i.. M i l i t e iH ta tM ’
e p .iM iriu * . . n ' •'** niiuii* *
II .H ia lll ( ’. M U l i « l’c 4 . t " ' n iH'
i i u i |n t i ? i y p a m v iii i.iy c ip i* t > •’p '
f l h l | 1CH I I'1. 'H l '' lU t« i'i’
4 a.u 1 i (H i it 'i 'i im . (i . 't - i > *•
,
Klimu** ' >' •■»!>* 1•
’ 1“,J
l it ii J .‘ 'H I 'H - I U- i(V l ’ ‘ IW ' » a
ft *>'»i i
n Aš p."iii|i' »r-»y -H‘ 'T !H*
■ih
H TO JE MHPI i( n ( p i i i M u « lit » a »'■'•I *>' '' ’*

aH u f' -IM i ian«a |'a.vi* « • » J
I I v iiim m n rw * »* " »»»»P * * *
I j n|n. l.lM im |-aia. «a « Via
£» m Vir «•«*•*' im« *up i'» i’'’l,K' ',t3
Otpor cenzuri pružan je i isticanjem imena najodgovornijih ličnosti vladajućeg

režima na brisanim delovima radničkih listova.
Suprostavljajući se vojnoj cenzuri i načinu kako se ona sprovodi, „Rad

ničke novine” su 11. februara 1920. u članku „Blokada nad mišljenjem” uka-
294
zale da se iz lista izbacuju članci u kojima se ništa ne govori o vojsci, kao
i izveštaji preuzeti iz drugih pa čak i beogradskih listova.
U eri najžešće cenzure, za vreme generalnog štrajka železničara, redak
cije listova su joj jedini otpor mogle pružiti raznim protestnim parolama na
praznim stranicama novina. „Radničke novine” su 27. aprila 1920. na prvoj
rip o n e re p n CBM|y acm a.i.a, yje/iHHHTC cc I
OPrAH COUKJAJIHCTKHKF. PAAHHHKE IIJPTHJE jyi'OCJ!ABHJB (KOM^HHCTA)

6poJ » 3 — ro A . XVIII 6 poj O 20 — 00
9 A tU II
Beorpaa, yTopax 27. anpnâ 1920 T«.~# ■ i m « . , . « * . . . . iu i
Tok u iT p a jK a ?Kejie 3HH Hapa pycHfl tpmew
KyKaBnuc aamTO 6e>KHTe oa

ceeTôcTH?
HUK.
pe>KMMy koJmceje na-mn
Te u iK O
H 3JI0MHH6 a 3anyiuaBa ycTa
Koja xohe aa ce 6paHe!
HE M KETE 07
hac yrymHTH!
flojie ejiafli HapipHK ja jim a !
OsnKO naponne n.Jjnjnue Kpujy

mcthhv 04 napoja.
Cenzurom obeljene stranice revolucionarnih listova korišćene su za napad na

vladajući režim.
polovini naslovne strane donele samo naslov članka „Tok štrajka železniča
ra”, a ispod toga umesto teksta parole: „Kuikavice, zašto bežite od svet-
losti”, „Teško režimu koji seje laži i zločine a zapušava usta koja hoće da se
brane!”, „Dole vlada narodnih izdajica”, „Ovako narodne izdajice kriju is
tinu od naroda”. Na drugoj polovini strane složen je naslov „Ruska trulež”,
a umesto izbačenog teksta samo jedna parola, krupnim slovima: „Ipak, ne
možete nas ugušiti!”
„Radničke novine” su u broju od 26. maja 1920. napadale vlasti što
1 dalje nemilosrdno cenzurišu partijski organ „Oslobođenje”, jer ni po srp
skim ni po austrougarskim propisima ne postoji policijska cenzura kao pre
ventivna mera, a vojna je ukinuta. Isto tako, protivno zakonu o štampi, vla
da poziva odgovornog urednika na odgovornost — isticale su „Radničke no
vine”.
I vukovarska „Radnička straža” 4. septembra 1920. napada izuzetno stro
gi režim prema štampi, ukazujući da je cenzor u poslednje vreme počeo iz
bacivati i takve stvari, koje bi i belogardejski Hortijev cenzor propustio. Re
dakcija lista je protestovala što joj je izbačen uvodnik od 21. avgusta pod
naslovom „Pomozimo revoluciju!" u kome je prikazano spletkarenje Antante
protiv Sovjetske Rusije i saradnja naše vlade sa kontrarevolucionarima. Uz
to je proletarijat upozoren da bude na oprezu u slučaju da jugoslovenska
buržoazija pokuša da uvuče šire mase u ratnu avanturu protiv Rusije. Na
kraju se kaže da će se ubuduće na nezakonite postupke vlasti odgovoriti ak
cijama masa.
„Narodna volja” iz Slavonske Požege u članku „Glas života i ruka cen
zora” takođe veoma oštra osuđuje cenzuru: „Kad god smo izišli sa otvore
nim prikazima i ukazali na sva zla, koja rađa današnji pljačkaški poredak,
vazda su pred nas izlazili ograničeni mozgovi, da svojom cenzorskom olov
kom spase društvenu kaljužu, u kojoj se dave široki slojevi radnog naroda.”27
Pojedine zabrane uopšte nisu bile osnovane na zakonu. Iz drugog broja
„Fabrike i njive” zaplenjen je tekst koji je bio veran prepis napisa iz beog
radskog „Radikala” od 18. februara 1923, „sa punim potpisom nema koga,
već sa podpisom gosp. Stojana Protića, koji je bio prvi predsjednik vlade ove
države „kao cjeline” (aludira se na obrazloženje zabrane — M. V.), koji je to
bio i docnije, pa zatim i ministar ne za nasilno mijenjanje zemaljskih zakona
već ministar za Konstituantu i izjednačenje zakona”.28
Redakcija „Organizovanog radnika” u članku „Bezobrazluk policije” (13.
septembra 1923) iznela je više primera nezakonitih zabrana štampe, a ukazala
da u poslednje vreme i sud počinje „zaboravljati” da treba da bude nezavisan,
već i on pomaže nezakonitosti režimskih slugu — policije.29
NRPJ i njena štampa su u jesen 1923. ustajali protiv novog vladinog
Projekta zakona o štampi. I sada je to činjeno uglavnom preko štampe. U
marksističkom časopisu „Borba” objavljena su dva članka: „Zemja reakcije
i nasilja” (septembar 1923) i „Novo čudovište reakcije” (oktobar 1923), u
kojima je žestoko napadnut ovaj projekat. Moša Pijade je veoma oštro istu
pio protiv ovog projekta u članku „Za slobodu štampe”, objavljenom u „Rad
niku” (30. septembra i 7. oktobra 1923): „Sve što se može zamisliti reakcio
narno to je tu uneto.” Osobito je osudio članove po kojima urednik ne može
biti narodni poslanik i lice kojem je tri puta suđeno po zakonu o štampi.30
Još odlučnije su protiv Projekta radnička glasila ustala neposredno pred
njegovo usvajanje. Beogradski „Organizovani radnik” ga je žestoko napao 21.
27 Narodna volja, 9. IX 1920, 29.

28 Fabrika i njiva, 14. III 1923, 5.
29 Policija je zbog ovog napisa zaplenila ovaj broj, ali je sud poništio zabranu
— (IAB, PS, F-45-67-23).
30M. Pijade je o tome pisao: „Ova dva člana novog projekta koja daju definiciju
urednika, oduzimanju narodnom poslaniku pravo da bude urednik novina i odu
zimaju profesije novinarima, jesu kulminacija reakcionarstva i buzdovanluka, mrač-
njaštva i bespravnog nasilja. Tako nešto ne sme biti dozvoljeno režimu. Tu je za
štampu u pitanju sam opstanak ne samo jednog lista i nekoliko urednika, već či
tavih političkih partija i pokreta”.
.296
juna 1925. u uvodniku pod naslovom „Štampa se okiva”, a zagrebačka „Rad
nička borba” 14. jula u članku „Pripremanje okova za štampu”.
Posle usvajanja Zakona o štampi (6. avgusta 1925), „Radnička borba” ga
je već 12. avgusta napala u uvodniku „Okovana štampa”. Osuđujući Zakon
ona je isticala da je njime sloboda štampe „definitivno sahranjena” s obzi
rom da je on predvideo niz ograničenja „koja onemogućavaju slobodu izraža
vanje misli” i više drakonskih kazni „za one koji ne budu htjeli ili ne budu mo
gli ostati u tjesnom okviru tih ograničenja i ne budu kadili režimu pljačke, na
silja i korupcije”. Svi paragrafi od prvog do poslednjeg, kaže se dalje u uvod
niku, sračunati su na to da svedu na nulu ono malo ustavne garancije po kojoj
bi štampa trebalo da bude slobodna.
Kritikujući Zakon o štampi i Zakon o zaštiti države, kao i postupke po
licije prema štampi, „Organizovani radnik” je u članku „Zaviličavanje štam
pe” ukazivao da se u radničkim listovima može pisati samo ono što je po
volji režima. Od nas se traži da savijemo glavu, da umuknemo pred korup
cijom i bezakonjem, jer ćemo biti silom ugušeni.31 U članku „Štampa u oko
vima” list je pisao: „Ustanite protiv lopova i javno recite da je lopov, zakon
će vam pokazati da su lopovi izvesne vrste neprikosnoveni u ovoj zemlji (...).
Iznesite da u ovoj zemlji 200.000 radnika gladuje i imenujte krivca njihovog
gladovanja, osudiće vas. Procedite samo kroz zube o kapitalističkom nemo
ralu, koji je ravan onom za vreme propasti Rima, doći ćete pod udar
zakona.”3?
I ostala, u ovo vreme već malobrojna, revolucionarna štampa je raznim
napisima, počev od uvodnika i članaka sa karakterističnim naslovima do pro
testnih parola, citata i simbola, ukazivala na žestoku cenzuru kojoj je kraj
nji cilj bio da sasvim uguši štampu revolucionarne orijentacije.
Zagrebački „Organizovani radnik” je u članku „Značaj radničke štampe”
isticao da samo nasilje vlasti prema štampi opominje proletarijat na njenu
važnost i ulogu u ovom trenutku. I što kapitalistička klasa više juriša da
uguši 'pisanu reč radničke klase, ona utoliko više ima razloga da se tome
suprotstavi. Svakodnevne zaplene očito govore da je namera vlasti da defi
nitivno uguši „Organizovani radnik”, a obustaviti ovaj list „znači ugušiti pro
letersku reč, znači onemogućiti razotkrivanje klasnih protivština, znači ubiti
vjeru proletarijata u njegovu definitivnu pobjedu”. Zato treba uložiti sve sna
ge da se štampa održi, „jer samo putem klasnog osvješćivanja” proletarijat
„korača sigurno pobjedi”.33
Ukazujući na razne nezakonite postupke policije redakcija beogradskog
„Organizovanog radnika” je 8. jula 1928. pisala: „Današnjem režimu nije do
voljno što se u borbi protiv štampe služi naj reakcionarnij im zakonima, već
vrši naj ordinarnije nasilje gazeći u otvoreno bezakonje prema radničkoj
klasi.”
Osiječka „Riječ radnika i seljaka” u broju od 29. septembra 1928. na
mesto izbačene pesme „Buna u osječkoj Glavnjači”, od koje je ostao na
slov i tri strofe, donosi obaveštenje redakcije: „Nastavak ove pjesme, kao i
ostali materijal, odneli su agenti gosp. Florijana (...).”
„Zaštita čovjeka” u broju od 1. novembra 1928. donosi na naslovnoj stra
ni članak „Štampa pod opsadnim stanjem”, koji jasno ukazuje kakav je bio
položaj štampe. U broju od 7. decembra list „sakriva” belinu ostavljenu od
režima citatom: „Gospodo, svaki napadaj na slobodu štampe, atentat je na
suverenost naroda. Viktor Hugo.”
Protestujući protiv cenzure beogradski „Organizovani ranik”, u uvodni
ku „Slobodu štampi” od 9. decembra 1928, naglašava da danas ima toliko sud
bonosnih pitanja o kojima se ne sme pisati, a koja bi trebalo da se rasprave
pred najširom javnošću. Zbog toga je „sloboda štampe prvi preduslov svake
28. I 1926, 7.
31 0 p r a iiH 3 O B a H H paA H H K ,
3*Isto, 14. XI 1926, 89.
33 Organizovani radnik (Zagreb), 29. IX 1927, 40.
297
borbe i radnička klasa ne sme ćutke preći preko svih nezakonitosti (...) Ona
mora energično ustati protiv srednjeg veka, koji se zacario kod nas i traži
ti da se uklone sve prepreke slobodi štampe.”
Krajem 1928. znalo se da se pripremaju „dopune” Zakona o zaštiti dr
žave, Opšteg krivičnog zakona i Zakona o štampi. Ukazujući na to, kao i
na pripremu uvođenja diktature „Organizovani radnik” je 16. decembra 1928.
isticao da su postojeći zakoni toliko reakcionarni da je teško i zamisliti još
reakcionarnije. S obzirom da je štampa radničke klase prva na udarcu reak
cionarnog režima, mora se voditi odlučnu borbu za slobodu štampe, jer je
ona „jedno od životnih pitanja klasne borbe proletarijata”.
Sem navedenih načina borbe protiv cenzure, redakcije pojedinih listova
su iznalazile i druge mogućnosti da izbegnu cenzuru. U tome su naročito bili
vispreni učesnici u štampanju i rasturanju zagrebačke „Borbe”. Redakcija
ovoga lista je istovremeno sa slanjem prvih otisaka „Borbe” policiji na pre
gled i cenzuru, deo tiraža slala preko svojih poverljivih ljudi specijalnim ve
zama i kanalima, koji su je dalje uručivali čitaocima. I pored brojnih zaple-
na „Borbe”, policija najčešće nije uspevala da zapleni celokupan tiraž već
samo jedan njegov deo, dok je ostali deo tiraža pomenutim postupkom već
bio isporučen čitaocima.
Najefikasniji način otpora cenzuri bilo je izdavanje ilegalne štampe i li
terature, koje se naročito praktikovalo u periodu od 1925. do 1929. Ova izda
nja bila su van domašaja cenzora, ali su za ovu vrstu delatnosti dosuđivane
teške kazne. Zbog toga se u rukovodstvu Partije i SKOJ-a insistiralo da ile
galna služba bude dobro organizovana i da se ova literatura kamuflira bilo
lažnim naslovima ili specijalnim pošiljkama, da to policija ne može lako
uočiti.
Režim nije žalio ni truda ni sredstava: preduzimao je najenergičnije
mere da suzbije komunističku propagandu. Redakcija „Biltena CK SKOJ-a”
od septembra 1928. izvestila je da ovaj broj izlazi sa izvesnim zakašnjenjem
zato što je režim preduzeo sve mere da potpuno uništi ilegalni aparat i ile
galnu štampu.
Rukovodstvo Partije, uvidevši da razna hapšenja, osude, pretresi i mal
tretiranja nanose Partiji velike štete, pokušalo je da poboljša ilegalni apa
rat i metode ilegalnog rada. Biro CK KPJ 7. septembra 1928. uputio je par
tijskim organizacijama pismo, s potpisom Đure Đakovića, u kojem se pored
ostalog zahteva da se prekine sa praksom čuvanja partijske literature u pro
storijama Nezavisnih sindikata. U njemu je upozoreno da će se kažnjavati svi
oni koji budu narušavali ovaj princip, čak i isključenjem iz Partije. Pismo je
čak preporučivalo da se spaljuju pisma, materijali i literatura posle upoz
navanja sa njihovom sadržinom.34 Ovakve mere predostrožnosti preduzima-
ne su zbog drakonskih obračuna režima sa onima koji su na bilo koji način
vršili komunističku propagandu.
Strogo i neujednačeno zakonodavstvo, različiti kriterij umi cenzure u po

jedinim vremenskim periodima i oblastima, izuzetno oštre mere protiv rad
ničkog pokreta i njegove sveukupne delatnosti, samovoljnost u primeni pro
pisa i nedovoljno poštovanje zakonitosti, uslovili su veoma težak položaj re
volucionarne štampe u čitavom periodu postojanja Kraljevine Srba, Hrvata
i Slovenaca.
U prvim godinama postojanja nove države (1918— 1920) cenzura je bila
vrlo stroga, a u sledećem periodu još oštrija. Kulminacija gušenja štampe u
34 H. JoBanoBHh, Xannien>a h cyfceH>a KOMyHHCTHMa y CpSnjH 1926— 1928, Toko-

6u peeojiytiuje, EeorpaA, 1970, V, CTp. 205.
298
prvom periodu došla je sa Obznanom, kojom je zabranjeno gotovo polovina
listova, a ostali su obustavljeni ranije, bilo zbog zabrana ili iz drugih razloga.
U periodu od 1921. do šestojanuarske diktature pokrenuto je sedamdesetak
legalnih listova i časopisa, a diktaturu je dočekalo samo devet. Ovi podaci
sami po sebi svedoče o strogosti režima. Samo manji broj radničkih listova
i časopisa u ovom vremenu prekinuo je izlaženje iz drugih razloga; većina je
obustavljena zbog progona.
U legalnom periodu rada radničkog pokreta i KPJ, radnička klasa i
Partija imali su veće mogućnosti za pružanje otpora cenzuri, pa se zahvalju
jući tome štampa održala i odigrala značajnu ulogu. Ilegalni način izdavanja
štampe u ovo vreme Partiji je bio gotovo nepoznat, iako je bilo situacija
kada se u legalnoj štampi mnoga značajna pitanja nisu mogla otvoreno
iznositi.
Otpor cenzuri KPJ, SKOJ i radnička klasa pružali su i posle Obznane,
uprkos Zakonu o zaštiti države i daleko težim uslovima rada. Tada nije bilo
mogućnosti za masovnije akcije, pa je borba za slobodu štampe vođena ug
lavnom raznim napisima preko same štampe. Stoga ona nije imala neki veći
i trajniji efekat, a i uslovi su bili zaista toliko surovi da se legalna štampa
nije mogla duže održati. Sa izdavanjem ilegalne štampe se dosta kasno poče
lo, zbog neprilagođenosti organizacije Partije ilegalnim uslovima rada i ne
dovoljnog shvatanja njene uloge i značaja.
299
Z A K L J U Č A K
Revolucionarna radnička štampa u Kraljevini SHS (1918— 1929) imala je

dugu, gotovo pedesetogodišnju tradiciju. Mnogi radnički listovi, pokrenuti pre,
a obnovljeni krajem ili posle prvog svetskog rata, kasnije postaju organi
KPJ i revolucionarnih sindikata.
Pridajući izuzetan značaj štampi kao sredstvu političke i idejne borbe
bez koga proletarijat ne može ostvariti svoje klasne ciljeve, rukovodstvo ju
goslovenskog radničkog pokreta je gotovo na svim skupovima i forumima
raspravljalo o štampi. Pitanjem štampe naročito se bavio Kongres ujedinje
nja. Na njemu je doneta posebna rezolucija o štampi, kojom su utvrđeni
njeni ciljevi i zadaci, naćin pokretanja, uređivanja i širenja, kao i obaveze
partijskih organizacija i članova prema štampi. Time je stvorena osnova i
date smernice za dalji rad na izdavanju i rasturanju štampe.
Ostvarujući predviđeno u ovom osnovnom dokumentu o štampi dograđi
vala se izdavačka politika KPJ, koja je sve do Drugog kongresa bila usme
rena na pokretanje što većeg broja listova. Nakon toga, pošto se u praksi
pokazalo da to ima i više slabosti, došlo je do zaokreta i nastojanja da se
broj listova smanji, a poboljša kvalitet, tempo izlaženja i tiraž. Iako je to
delimično i sprovedeno, stvarna reorganizacija započela je tek krajem 1920,
ali je ostala nedovršena zbog Obznane. Smisao reorganizacije bio je u tome
da se pored centralnog dnevnog lista i teorijskog časopisa i u većim pokra
jinskim centrima pokrenu dnevni listovi, dva nedeljnika namenjena seljaš
tvu i nekoliko sedmičnih listova.
Shvatajući značaj štampe kao sredstva za održavanje kontakta sa rad
ničkim masama i kao mobilizatora u pružanju otpora nasrtaju režima na rad
nički pokret, rukovodstvo Partije je neposredno posle Obznane nastojalo da
na mesto zabranjenih listova pokrene nove. To nedvosmisleno pokazuje da
je rukovodstvo radničkog pokreta smatralo da se bez štampe ne samo nisu
mogli ostvarivati klasni ciljevi proletarijata već da bez nje ne može biti ni
ozbiljnije delatnosti radničkog pokreta uopšte. Ali, zbog prevladavanja le
galističkih tendencija u Partiji i same njene neprilagođenosti ilegalnim uslo
vima rada, ono nije dovoljno shvatalo značaj ilegalnih listova.
301
Uprkos tome, ova politika dala je relativno dobre rezultate, naročito u
vreme postojanja legalnih komunističkih organizacija — NRPJ i SROJ-a
(1923— 1924). Osim toga, u ćelom periodu od Zakona o zaštiti države do še-
stojanuarske diktature izlazili su legalni listovi revolucionarnih sindikata.
Iako se orijentacija samo na legalnu štampu pokazala kao pogrešna već
početkom 1921. s obzirom da su prvi radnički listovi pokrenuti posle donoše
nja Obznane ugušeni u samom začetku, Partija je ozbiljniju pažnju posve
tila organizaciji ilegalnog izdavanja štampe tek u jesen 1924 — posle julske
zabrane NRPJ i SROJ-a i privremene obustave rada Nezavisnih sindikata. U
kasnijem periodu KPJ je svoju delatnost usmerila i na legalno i na ilegalno
izdavanje glasila. Korisnost orijentacije na izdavanje ilegalne štampe poka
zala se posle monarhovog udara 6. januara 1929. godine, koji je prežive!a
samo ova štampa.
Pokretanje listova, njihovo izdavanje i pisanje ometao je na jednoj strani
vladajući režim, koji je svim raspoloživim sredstvima nastojao da onemo
gući i ovu delatnost radničkog pokreta, a na drugoj su bile slabosti samog
rukovodstva pokreta. Ove poslednje bile su i objektivne i subjektivne. Tu je
pre svega bilo hronično pomanjkanje finansijskih i materijalno-tehničkih
sredstava, no ništa manje ovu delatnost nisu usporavali sukobi u rukovodstvu
radničkog pokreta.
Ipak, uprkos svim subjektivnim i objektivnim faktorima, zahvaljujući
tome što je rukovodstvo radničkog pokreta poznavalo ulogu i značaj štampe,
na jednoj strani, i požrtvovanosti radničke klase, na drugoj, — spremne da i
u najtežim uslovima pomogne partijska izdanja kako materijalno tako i u
štampanju i širenju — postignuti su i vidni rezultati. U periodu od kraja
1918. do početka 1929. u zemlji i inostranstvu, prema našim istraživanjima,
izlazio je duže ili kraće vreme 151 revolucionarni list i časopis. Od toga
je u legalnom periodu rada radničkog pokreta i KPJ bilo 52 naslova
štampe: 38 partijskih i 14 sindikalnih glasila. Među njima bilo je i dva dnev
nika („Glas slobode" i „Radničke novine”), koji su izlazili tokom celog ovog
perioda, više nedeljnih novina, a i onih koje su štampane dva puta sedmično.
Međutim, mnogi listovi bili su kratkog veka i nastavljali su se jedan na
drugi; istovremeno je izlazilo najviše 25 glasila: 18 partijskih i sedam sindi
kalnih organa.
U razdoblju od Obznane do šestojanuarske diktature pojavilo se 99 na
slova štampe: u zemlji je izdavano 83 (68 legalno i 15 ilegalno), a 16 u ino
stranstvu. Računajući 15 ilegalnih listova iz zemlje i 16 van zemlje bilo je,
znači, svega 31 ilegalno glasilo. U odnosu, dakle, na ukupan broj (99) u ovom
periodu ilegalnih je bilo manje od jedne trećine. Uz to su ona bila znatno
kraćeg veka, što očigledno pokazuje da je legalni način izdavanja štampe bio
dominantan.
Premda su u ilegalnom periodu rada KPJ i radničkog pokreta (1921—
1929) uslovi za izdavanje štampe bili znatno otežani, zapaža se da je u tom
vremenu pokrenuto gotovo dvostruko više revolucionarnih radničkih glasila
nego u prethodnom. Sudeći samo po broju pokrenutih legalnih listova i
časopisa (68) stiče se utisak da je izdavačka delatnost radničkog pokreta
bila veoma plodna. No ako se uzme u obzir i njihova trajnost, vidi se da se
većina listova nastavljala na prethodne, one ugašene. Istovremeno je izlazilo
najviše desetak listova, odnosno časopisa, i to uglavnom kraće vreme. Poseb
no se nisu mogli održati dnevni listovi. Duže vreme izlazila su samo tri lista:
beogradski i zagrebački „Organizovani radnik” i zagrebačka „Borba”.
Prema tome, rad na izdavanju štampe u legalnom periodu delatnosti
radničkog pokreta (1918— 1920) bio je plodniji. Tiraži radničkih listova ovog
perioda u poređenju sa tiražima listova buržoaskih stranaka bili su na za
vidnom nivou. Dok su kod građanske stranačke štampe u većini slučajeva
kretali od 1.000 do 3.000, radnička glasila su dostizala tiraž i preko 15.000 pri
meraka („Radničke novine”). To očigledno pokazuje da je ova štampa imala
302
čitalačku publiku, da je bila privlačna uprkos tome što nije bila senzaciona-
listička, što je bilo svojstvo buržoaske štampe. Snaga pisane reči u radničkim
glasilima bila je u njenoj borbenosti, instinitosti i klasnoj usmerenosti. Zbog
toga su je narodne mase, nezadovoljne postojećim poretkom, rado čitale.
U periodu posle donošenja Obznane i Zakona o zaštiti države tiraži rad
ničkih listova su bili znatno niži (od 1.000 do 5.000 primeraka) a dnevni listovi
malobrojni i kratkotrjani. Za razliku od prethodnog perioda, sada su poje
dini buržoaski listovi dostizali tiraž i preko 50.000 primeraka. Radnička štam
pa iz ovog vremena često nije uspevala da stekne širu čitalačku publiku pre
svega zbog strogosti režima, koji je onemogućavao njeno širenje i obezbeđe-
nje materijalno-tehničke baze. To je uslovljavalo kratak vek glasila. Na dru
goj strani, slabom odzivu čitalaca doprinosila je i nedovoljno efikasna orga-
zacija njenog širenja, koja je umnogome bila posledica niskog stepena or-
ganizovanosti radničkog pokreta.
Analizirajući stavove rukovodstva radničkog pokreta o zadacima i ulozi
štampe i njegove izdavačke programe, zaključili smo da je ono u periodu od
kraja 1918. do početka 1929. pravovremeno uočavalo potrebe za listovima i
časopisima i posvećivalo im značajno mesto u planovima svoje delatnosti.
Potrebe za centralnim organom, teoretskim časopisom, dnevnim listovi
ma, listovima za seljaštvo, žene, na jezicima narodnosti, ćelijskim listo
vima i u krajevima gde ih nije bilo — sve je to uočavano manje-više blago
vremeno i donošene su odgovarajuće odluke, potstrekavane i pokretane akcije
i dr. Zapažani su i nedostaci u uređivanju štampe, tematici, stilu jeziku itd.
U cilju njihovog otklanjanja upućivane su preporuke, uputstva i direktive.
Usvojeno je i više zaključaka u vezi sa širenjem i prodorom štampe u radne
mase i šire slojeve stanovništva. Partija je uglavnom na vreme uočavala
potrebe i donosila odluke, ali nije bila dovoljno energična da ih i u praksi
provede. Doduše, neke od njih su isuviše lako prihvatane, iako nije bilo ni
osnovnih uslova da se mogu realizovati. Osim što je rukovodstvo radničkog
pokreta poznavalo ulogu štampe i što joj je davalo značajno mesto u svojoj
aktivnosti, posebno treba istaći da je ono uznapredovalo: prevaziđene su le
galističke tendencije i započeto sistematsko izdavanje ilegalne štampe.
Pored materijalnih teškoća i sopstvenih slabosti rukovodstva Partije i
radničkog pokreta (organizacione slabosti, frakcijske borbe, sektaštvo), os
tvarivanje partijske izdavačke politike najviše je onemogućavao režim sa
vrlo strogom cenzurom prema revolucionarnoj štampi, osobito posle dono
šenja Obznane i Zakona o zaštiti države. Cenzura je upravo bila ta koja je
primoravala rukovodstvo radničkog pokreta da na mesto zabranjenih listova
pokreće nove, tako da se njihov broj nominalno umnogostručavao. Borba
protiv cenzure vođena je sve vreme, mada nedvoljno efikasno, jer su često
izostajali odlučniji protesti i masovnije akcije. I pored toga, ona je bilo zna
čajna: povremeno je uticala na ublaženje cenzure i bila je sastavni deo borbe
protiv režima.
Sadržajno bogata, raznovrsne tematske, ali pretežno iz oblasti delatnosti
i interesa revolucionarnog radničkog pokreta, revolucionarna štampa je ima
la više rubrika i negovala je gotovo sve novinarske žanrove. Njena uloga se
naročito ispoljavala u prelomnim momentima za radnički pokret, kao na
primer u vreme priprema ujedinjenja radničkog pokreta jugoslovenskih ze
malja: štampa je tada doprinela da ono bude na revolucionarnim osnovama.
Isto tako, značajan je njen doprinos pobedi komunističke orijentacije u Par
tiji na Vukovarskom kongresu. U vreme najžešćih frakcijskih sukoba u vod
stvu radničkog pokreta, antifrakcijske snage su i preko štampe ustajale i
osuđivale frakcionaštvo. Štampa je bila javna tribina za iznošenje mišljenja
ne samo rukovodstva pokreta, već i članstva. Pored ostalog, zahvaljujući tome
u Partiji je došlo do evolucije u stavovima o nizu značajnih pitanja: nacio
nalnom, seljačkom, sindikalnom. Putem štampe pomagane su ekonomske ak
cije radničke klase, organizovane razne manifestacije internacionalne pro
303
leterske solidarnosti, vođena izborna agitacija. Svakodnevno informisanje,
obrazovanje i vaspitavanje proletarijata i radnih masa uopšte bilo je takođe
među osnovnim funkcijama štampe.
U člancima i prilozima revolucionarne radničke štampe obuhvatana su sva
pitanja koja su neposredno ili posredno doticala interese radničke klase
i radnog naroda u celini. Unutarpartijska problematika je ipak bila domini-
rajuća. U štampi su iznošeni i pretresani stavovi KPJ o najhitnijim pitanji
ma delovanja radničkog pokreta, analizirana je politička i ekonomska situa
cija u zemlji, prikazivana spoljna politika Kraljevine SHS, opisivan težak
položaj radništva i seljaštva, pisano o međunarodnom radničkom pokretu,
posebno o oktobarskoj revoluciji i Sovjetskoj Rusiji, donošeni su prilozi iz
oblasti kulturne problematike, objavljivani literarni radovi radničkih i dru
gih naprednih pisaca itd.
Štampa nije samo informisala proletarijat, već je bila pokretač akcija,
mobilizator i organizator radničkog pokreta. Putem nje su vršene pripreme
za ujedinjenje radničkog pokreta, pripremani kongresi i osnovna dokumenta
ne samo u legalnom periodu rada radničkog pokreta nego i kasnije. Većina
partijskih pitanja pretresana su u štampi; objavljivana su partijska doku
menta (zapisnici, odluke, rešenja, rezolucije); vođene su polemike; zauzimani
stavovi o pitanju jedinstvenog fronta, nacionalnom pitanju, sindikalnom uje
dinjenju, učešću u izborima itd. Za gotovo sve akcije proletarijata: štrajkove,
tarifne pokrete, zborove, mitinge, predavanja i slično pozivi su izlazili u rad
ničkim glasilima, štaviše, štampa je objavljivala uputstva i direktive za vo
đenje akcija, te je tako njena mobilizatorska i organizatorska uloga rasla.
Doprinos štampe bio je znatan u obaveštavanju javnosti o teroru režima
nad komunistima i radnicima, političkim procesima (vidovdanskom i bom
baškom procesu i dr.), položaju radničke klase i seljaštva, progonima sta
novništva u pojedinim delovima zemlje itd. Najznačajnija njena uloga, me
đutim, bila je u mobilizaciji i organizovanju radničkog pokreta za pružanje
otpora režimu. To je naročito došlo do izražaja u pripremi proletarijata za
političko organizovanje, za stvaranje NRPJ, kada su specijalno radi toga po
kretani listovi („Radnički dnevnik” i „Radnik”).
U pojedinim vremenskim periodima štampa je bila gotovo jedino sred
stvo za komuniciranje među partijskim članstvom, posebno ilegalna, i za
borbu protiv režima. Preko nje se isto tako povremeno jedino mogla voditi
borba za ve.će demokratske i građanske slobode, za slobodu štampe. Borba
protiv cenzure vođena je uglavnom preko štampe, a katkad samo preko nje.
Akcije za prikupljanje dobrovoljnih priloga za štampu, kao i akcije za njeno
širenje takođe su vođene preko radničkih glasila. Sve to pokazuje da nije
bilo polja rada radničkog pokreta gde štampa nije imala svoje mesto.
Radnička štampa je bila politička tribina za iznošenje mišljenja.o zna
čajnim pitanjima politike radničkog pokreta. Uz to, ona nije bila samo in
formativno sredstvo za upoznavanje proletarijata sa odlukama i stavovima
rukovodstva pokreta, nego i sredstvo putem koga se izjašnjavalo partijsko
članstvo. U štampi su vođene diskusije i polemike o bitnim problemima stra
tegije i taktike KPJ i radničkog pokreta. One su često doprinosile da se u
stavovima evoluira i iskristališu pravilnija gledišta. U više slučajeva putem
štampe su sprovođeni referendumi, kada se izjašnjavalo celokupno partij
sko članstvo.
Debata o nacionalnom pitanju u partijskoj štampi tokom 1923. i 1924.
znatno je doprinela ne samo da se sa ovim problemom upozna radnička kla
sa već i da se zauzme ispravnije gledište. Pre svega, značajno je bilo da je
KPJ tada prihvatila stav da u Kraljevini SHS postoji nacionalni problem i
više nacija i stav o pravu naroda na samoopredeljenje do otcepljenja. Putem
štampe se članstvo Partije upoznalo, diskutovalo i referendumom izjašnja
valo o odlukama Treće partijske konferencije (januar 1924). Duže vreme se
u sindikalnim i partijskim glasilima raspravljalo i polemisalo o jedinstve
nom frontu proletarijata, a posebno o ujedinjenju revolucionarnih i refor
304
II
mističkih sindikata. U tome je uloga štampe bila izuzetno značajna, jer se

za ono vreme teško može zamisliti pogodniji način konsultovanja proleta
rijata pred licem najšire javnosti u cilju izgrađivanja nacionalnog, sindikal
nog i agrarnog programa Partije. Istovremeno, to je bila svojevrsna propa
ganda komunističkih ideja, ciljeva i programa u najširim slojevima radnog
naroda.
Oko navedenih pitanja izdvojila su se uglavnom dva gledišta — levice i
desnice. Dok su ove diskusije i polemike vođene principijelno, one su uglav
nom bile korisne. Kasnije (posle 1924), međutim, one prerastaju u frakcijska
trvenja i borbu za rukovodeće položaje u Partiji i sindikatima, te tako nanose
mnogo štete radničkom pokretu.
Radnička glasila su bila moćno sredstvo za vođenje borbe protiv re
žima i za poboljšanje položaja radničke klase. Svojim pisanjem štampa je,
dižući glas protesta, umnogome uticala na stvaranje javnog mnenja, što u
pojedinim momentima nije mogao i smeo zanemariti ni vladajući režim Kra
ljevine SHS.
Kad je zahtevala već demokratske i građanske slobode radnička štampa
je najčešće zaključivala da se ti zahtevi mogu samo delimično ostvariti u po
stojećem poretku, a konačno rešenje videla je u temeljnoj promeni poli
tičkog sistema. Tražeći reviziju Vidovdanskog ustava, štampa je isticala da
borbu protiv njega treba voditi u sklopu borbe protiv celokupnog kapitalis
tičkog sistema, jer revizija Ustava ne bi donela bitno poboljšanje položaja
radništva. Puna demokratija za radne mase grada i sela moći će se obezbe
diti samo onda kad proletarijat uzme vlast u svoje ruke.
Pišući o teškom položaju proletarijata, štampa nije samo registrovala
postojeće stanje već je istovremeno ukazivala kako na trenutno tako i na traj
na rešenja. Ona je podsticala na akcije, podržavala već započete, davala in
strukcije, pozivala na podršku ostalo radništvo itd. Utoliko je njena mobili-
zatorska i organizatorska uloga bila veća.
Jedna od osnovnih karakteristika radničke štampe je njena klasna usme-
renost, koja je po pravilu bila zastupljena u svim prilozima — od uvodnika
do oglasa. Vidna je, isto tako, težnja da se svi događaji, pojave i procesi što
vernije prikažu, analiziraju i ocene. Sa današnjeg stepena saznanja viđeno,
njena reagovanja i procene nisu bile uvek odgovarajuće, pa se može steći uti
sak da štampa nije bila dovoljno obaveštena. Međutim, to je u većini sluča
jeva bio odraz onovremene političke atmosfere i tadašnijh mogućnosti sazna
nja. Uz to, mnogi procesi tada nisu bili završeni pa se teško moglo i očekiva
ti da budu uvek realno ocenjeni.
Nesumnjivo da je u štampi bilo i subjektivnin slabosti, što je i razumlji
vo budući da je time bilo bremenito i rukovodstvo Partije i radničkog po
kreta. Ona je bila samo ogledalo toga stanja, a često i oruđe pojedinih grupa
iz rukovodstva radničkog pokreta. Na drugoj strani, pri proceni pisanja i
uloge štampe, uvek treba imati u vidu i vladajući režim Kraljevine SHS koji
je činio raznovrsna ograničenja i često usiovljavao ton i način saopštavanja.
Upoznavanjem radničke klase sa naprednom literaturom, istorijom me
đunarodnog radničkog pokreta u nizu feljtona, kulturnim zbivanjima u zem
lji i svetu, osobito u radničkom pokretu; preporučivanjem knjige, časopisa i
listova i raznih radničkih manifestacija i zabava — štampa je odigrala zna
čajnu vaspitno-obrazovnu ulogu. Svi radovi i prilozi ove vrste bili su usme-
reni na proširenje vidokruga, znanja i uzdizanja klasne svesti proletarijata.
Svestranu ulogu štampe posvedočuje i to da su redakcije radničkih gla
sila bile centri okupljanja radništva i rukovodstva radničkog pokreta; da su
služile za veze i javke, diskusiju i dogovore. Drugim rečima, u redakcijama
se neretko oblikovala i vodila politika radničkog pokreta.
Pri svem tom, ilegalna štampa služila je kao sredstvo za prenošenje od
luka i direktiva KPJ i SKOJ-a partijskom, odnosno skojevskom članstvu. Ona
je, dakle, bila spona između rukovodstva i baze radničkog pokreta. S obzi
rom da nije podlegala državnoj cenzuri u njoj se moglo obelodaniti ono
305
što u legalnoj nije smelo. Putem nje se takođe partijsko članstvo izjašnjavalo
0 bitnim pitanjima partijske politike, o kojima nije moglo biti reči u legal
noj štampi. Borba protiv frakcija vođena je uglavnom preko ilegalne štampe.
Pored objavljivanja dokumenata (Otvoreno pismo Kominterne, april 1928) i
upoznavanja članstva sa postojanjem frakcija u rukovodstvu radničkog po
kreta, date su i instrukcije za vođenje diskusije i izjašnjavanje partijskih or
ganizacija. Tada je publikovano i više članaka u kojima je objašnjavan zna
čaj borbe protiv frakcionaštva i ukazivno na neophodnost da se rukovodstvo
KPJ više posveti životnim problemima radničkog pokreta. Stavovi partijskih
organizacija takođe su donošeni u štampi, a i pripreme za IV partijski kon
gres vođene su preko ilegalnih partijskih glasila.
Rezultati naših istraživanja ukazuju na potrebu izučavanja raznih tema iz
istorije štampe i radničkog pokreta, utoliko pre što je štampa u osvetljava-
nju pojedinih tema iz istorije radničkog pokreta najčešće zanemarivana. To
se najbolje može videti na dve značajne teme: nacionalnom i seljačkom pi
tanju. U više naučnih radova o stavu radničkog pokreta prema nacionalnom
pitanju nije obraćena pažnja na to da je KPJ od nastanka nastojala da izda
je štampu na jezicima gotovo svih naroda i narodnosti Jugoslavije. U ćelom
proučavanom periodu to pitanje je skoro uvek bilo prisutno, a u više mahova
Partija je posebno insistirala na njemu. Pored pokretanja listova na mađar
skom, turskom i nemačkom jeziku, vredno je pažnje da su i listovi na srp-
skohrvatskom jeziku štampani ćirilicom i latinicom, da su centralni organi
imali uporedne naslove — ćirilicom, latinicom i na slovenačkom jeziku, i da su
u krajevima sa nacionalno mešovitim stanovništvom tekstovi štampani naizme-
nično na oba pisma. Uz to je bila doneta odluka da se pokrene list u Makedo
niji, doduše na „makedonskom dijalektu” a ne jeziku, itd. Isto tako pri
izučavanju stava KPJ prema selu i seljaštvu nije se dovoljno pažnje posve
tilo tome da je Partija pokretala listove za selo, posebno one namenjene isto
vremeno radništvu i seljaštvu, da je i u ostalim svojim glasilima poklanjala
određenu pažnju seljaštvu, da je bilo i specijalnih rubrika za selo i sa do
pisima sa sela. Osim toga, nastojalo se da radnička štampa prodre u selo,
budući da je nailazila na dobar prijem kod dela seoskog stanovništva, a nije
nevažna i činjenica da je štampa namenjena selu prodavana po minimalnim
cenama ili deljena besplatno. U ovom radu dotaknuta su i druga pitanja,
koja nisu izučavana, kao što je, na primer, finansiranje Partije i slična.
Daljim istraživanjima trebalo bi detaljnije ispitati i utvrditi koliki je bio
stvarni uticaj štampe na radničku klasu i šire radne mase, kao i njen udeo
u revolucionisanju i organizaciji proletarijata u poređenju sa ostalim činio
cima. Sve to, razume se, podrazumeva jednu iscrpniju analizu sadržaja štam
pe, ocenu reflektovanja idejnih i frakcijskih borbi na njenu orijentaciju, pro
učavanje vrsta novinarskih priloga, stila i jezika. To se najpre može postići
specijalističkim radovima o pojedinim aspektima štampe. Pojedine teme ko
jima se bavila štampa mogu se takođe svestranije obraditi u posebnim ra
dovima. Tako se, na primer, može izučavati prodor i razvoj marksističke mi
sli kod nas i niz drugih tema. Ovaj rad to nije mogao pružiti, ali su njime,
čini se, stvorene osnove za dalje proučavanje ove problematike.
Što se tiče uticaj a štampe na radničku klasu, on je svakako bio vrlo
značajan, naročito u pojedinim vremenskim periodima. Radnički pokret je
povremeno jedino preko svojih malobrojnih glasila mogao koliko-toliko uti
cati na politički život zemlje, a njegova delatnost i uticaj na šire radne mase
su se sarno preko njih mogli ispoljavati. Uloga štampe u delovanju radnič
kog pokreta nije bila samo u obaveštavanju, širenju komunističke ideologije,
vaspitanju i obrazovanju proletarijata, već je umnogome bila mobilizatorska
1 organizatorska. Ishod mnogih akcija koje je vodio i pitanja koja je rešavao
radnički pokret ne mogu se ni zamisliti bez doprinosa štampe. Pojedini sta
vovi rukovodstva radničkog pokreta o ulozi i zadacima štampe i danas su
aktuelni.
306
Na kraju, nekoliko reči o dominantnim svojstvima revolucionarne štam
pe. To su prvenstveno njena klasna usmerenost, istinitost i borbenost. Iako
je sastav saradnika bio heterogen — od vrsnih intelektualaca-marksista do
radnika i seljaka — radnička štampa se odlikovala bogatstvom tematike, pre
ciznošću informacija, katkad izvanrednim analizama političke i ekonomske
situacije u zemlji i svetu, a objavila je i dosta partijskih dokumenata. Članci
i drugi prilozi su najčešće pisani jednostavno, no sa dosta duha, živim i
slikovitim jezikom.
PEBOAIOU;HOHA5I ITEÂTb B KOPOAEBCTBE
CXC (1918— 1928)
PE3IOME
P eB O A y i 4HOHHaH p a S o ^ a H neâTb b K o p o A e B C T B e CXC (1918— 1919) H M eA a

A O A ry io iiomth nHTHAecHTHAeTHOioio TpaAHmiio. M n o r a e paSoMHe ra3eTw n o H -
BHAHCb e m e a o 0 6 p a 3 0 BaHHH c o B M e c T H o r o r o c y A a p c x B a , bhobb HaâAH bbixo-
AHTL B KOHIje HAH nO C A e I le p B O H MIipOBOH BOHHbl. I l 03A H ee OHH CTaHOBHTCH
o p r a H a M H K I I K ) h p e B 0 Ai0 HH 0 HHt>ix n p 0 < êc0 K)3 0 B.
II p H A a B a ji H C K O A iom iT eA bH o S o A B u io e 3H a q eH H e n e m a r a K aK cp e A C T B y n o -
AM THêcKOH h h a c h h o h 6 o p t 6 b i, 6 e 3 ic o T o p o r o n p o A e T a p n a T H e Mo^KeT o c y -
mecTBHTB cbohx K A a c c o B B ix n e A e n , p y K 0 B0 ACTB0 lo ro G A a B C K o ro p a S o M e r o abh-
^K.eHHH iiomth H a B c e x c o 6 p a i r a 5i x h < J)op yM ax 3a H H M a A o c t B o n p o c a M H n e m a r a .
Ohh Sbiah n o cT a B A eH B i h H a c b e 3A e 0 6 i>eAH HeH H 5i, n a K o r o p o M SbiAa npH H H T a
o c o S a a p e 3 0Ai0 HHH o n e m a r a . B H e n 3a n H ca H B i ijeA H h 3 a A a h h n e m a r a , 4>opMBi
B b in y c K a , p eA a K T H p o B aH H A h p a o n p o c T p a H e H H A , a T aK ^ c e o 6 fl3 aH H ocT H n a p -
THHHbIX O p raH H 3at(H H H HAeHOB Ila p T H H B OTHOIHeHHH k n e m a r a .
B 6opb6e 3a o c y m e c x B A e H H e bbiabhhytbix b tom AOKyMeHTe 3aAa^ K I I K )
pasBHBaAa cboio H3AaTeAbCKyio noAHTHKy, KOTopaji ao BToporo ebe3Aa CbiAa
HanpaBAena H a BbinycK KaK mo>kho SoAbinero HHCAa ra3eT. IlocAe 3 T o r o , no-
CKOABKy Ha npaKTHKe BbiflBHAocb pjiA CAa6ocTen, npoH3omeA noBopoT, hmcb-
hihh neAbio coKpameHHe MHCAa ra3eT h yAyquieHHe KaêcTBa, TeMna H3AaHHK
h rapa>Ka. X oth MacTH^HO yAaAocb sto ocymecTBHTb, HacTOHmaH peopraHH-
3auiHH HaâAacb AHLUb b KOHije 1920 roAa, n e 3aKOHHHBHiHci> H3-3a BBeAeHHH
0 6 3 H a H b i.
CMHTasr n e^ ia T b cpeACTBO M n o A A ep ^ c K H CBH3eH c p a 6 o<iHMH M a cca M H h b h a h
b Hen M o 6 HAH3a T o p a b o p r a H H 3a iiH H o r a o p a n an aA eH H H M p e a c H M a H a p a S o ^ e e
ABH>KeHHe, pykoboactbo Ila p T H H c p a 3y >Ke n o c A e BBeAeHHH 063HaHbi bmccto
3anpemeHHbix o p ra H O B C T a p a A o c b B b in y c K a T b H O Bbie. 3 to H eA B yxcM b icA eH H O
C BH AeTeAbCTByeT o tom , mto oho CMHTaAO, mto 6e3 nemara ne toko n e M orAH
6 b iT b o c y m e c T B A e H b i K A a c c o B b ie ijeA H n p o A e T a p n a T a , ho H e M orA O 6 b iT b hh
c e p b e 3HOH pa6oTbi pačonero abh ^kchhh b hcaom . O A H a K o , H3-3a n p e o S A a A a -
hhh AeraAH CTCK H x T eH A eim H H b IlapTHH h e e HenpHcnocoćlAeHHOCTH k H eA e-
raA bH biM ycaobhhm, n a p T H H H o e pykoboactbo H eA o n o H H M a A o 3H a ^ e H H e H eA e-
raA bH bIX H3AaHHH.
309
X o T fl o p n e H T a u n f l A H iiib H a A e raA b H y io n e m a r a 6 b iA a o u i h S o h h o h y>ice b
n a n a A e 1921 r o A a , T aK K aK n e p B b ie p a 6 o M H e r a 3 e x b i, noH B H B iiiH ecfl n o c A e BBe-
AeHHH 0 6 3 H a H b i, čbiA H c p a 3 y >Ke 3 a n p o m e H b i , I l a p r a H nocB H T H A a S o A e e c e p b e -
3 H o e BHHM aHHe o p ra H M 3 a u n H H e A e raA b H b ix H3AaHHH AHUib o c e u b i o 1924 ro A a
n o c A e 3 a n p e m e H H H HPI1K) h CKMKD h B p e M e m io r o n p e K p a m e u n f l A eflTeA b-
n o e r a H e3aB H C H M bix n p 0 (|> c 0 t0 3 0 B . IIo3AHee KIIIO H a n p aB H A a c b o io A enT eA b-
HOCTb h H a H3A aH He A e raA b H b ix h H e A e raA b H b ix o p ra H O B . IIo A b 3 a o p n e H T a ijH H
H a H3A aH He H e A e raA b H o ft n e m a r a C K a 3 a A ac b n o c A e K o p d A eB C K o ro n e p e B o p o T a
6 5iHBapH 1929 ro A a , K O T opbiii nepe> K H A a A H iub 3 T a n e ^ a T b .
O p ra H H 3 a u H H B b in y c K a ra 3 e T , h x H3A aH H io h p e A a K ra p o B a H H io M e iu aA c oa-
HOH CTOpOHbl rOCnOACTByiObUHH pe>KHM, CTpeM HBinHHCfl BCCMH HaXOAHBUIH-
MHCH B e r o paCnOp5I>KeHHH CpeACTBaMH yHHHTO>KHTb H 3T 0T BHA AeJITeAbHOCTH
p a G o ^ e r o a b h ^ k c h h s i , a, c A p y ro H C T o p o H b i, npensiTC TB H Ji co3A aB aA H h C A aSo-
CTH CaiMOl'O pyKOBOACTBa ABH>KeHHH. O hM OblAH H C v S te K ra S H O rO H o6l>eKTHB-
H o ro x a p a K T e p a . IIpe> K A e B c e r o k s t h m CA aSocTH M o t h o c h t c j i xpoH H M ecK H H
HeAOCTaTOK 4> nH aH coB bix h M aT epH aA bH o -T exH H M ecK nx cpeA C TB, a H e M e H b in e e
BAHHHHe OKa3bIBaAH CTOAKIIOBeHHH B pyKOBOACTBe p a 6 0 M er 0 A B H êH H H .
H ecM O T pH H a B c e c y 6 i> e K ra B H b ie h o 6 i> e K ra B H b ie 4>aK T opbi, a Č A a ro A a p n
TOMy, m to pyKOBOACTBO p a S o ^ e r o ABH>KeiiH5i noH H M aA o p o A b u 3 H a ^ e H H e n e
mara, a pa6oM H H K A ac c BcerAa 6 h a t o t o b h b c a M b ie T5i>KeAbie B p e M e H a noM O H b
n a p T H H H b ie H3AaHHH K aK M aT ep n aA b H O , T aK u n e ^ a r a n e M h p a c n p o c i p a n e -
l-meM, SbiAH n o c T H rH y T b i 3HaM H TeAbHbie p e 3 y A b T a T b i. Harnn HCCAeAOBaHHH rio-
K a3aA H , c t o c K O H ua 1918 a o H a ^ a A a 1929 ro A a b C T p aH e u 3a r p a H H u e n b h x o -
A h a o 151 p e B 0 Ai0 UH 0 H H bix ra 3 e T h >KypHaAOB. B AeraA bH O M n e p n o A e p a S o ^ e r o
ABH>KeHHH h KI1K) b m x o a h a o 53 Ha3BaHHH : 38 n a p iH H H b ix h 14 np(J)C 0i03H bix
O praH O B . CpeAHH HX h ABe e>K eA neB H bie ra 3 e T b i ( „ F o a o c c b o S o a m " h „ P a S o M a si
ra3eia“ ), B b ix o A H B iim e b T e^ eH H e B c e r o n e p H O A a , H ecK O A bK o e>K eH eA eA bH bix
h B bixoA H B iuH x ABa p a 3 a b HeA eA io r a 3 e T h H3AaHHH. Ho M H o ra e H3 HH3 S b i a h
ic o p o T K o ro B eK a u ^ a c T O o a h h npoAOA>KaAH A p y r n e . O A iioB peM eH H o b k [ x o a h a o
B c e ro 25 O praH O B , H3 K 0 T 0 p b ix 18 n a p r a i i H H x h 7 n p o (|> c o io 3 H b ix .
IIo C A e BBeAeHHH 0 6 3 H a H b I H AO yCTaHOBAeHHfl IlieCTHHHBapbCKOH AHKTaTy-
p b i n o flB H A a cb 99 Ha3BaH H H : b C T paH e b h x o a h a o 83 (68 A e raA b H b ix h 15 HeAe-
ra A b H b ix ), a 3 a r p a H H u e n 16. H e A e ra A b H b ix O praH O B 6 m a o B c e r o 31 (15 b C T paH e
h 16 3 a rp a H H L ie H ), T .e. oA H a T p eT b B c e x H3AaHHH. H b t o t n e p iiO A a o m h h h p o -
B aA a (fio p M a A e ra A b iio ft n e M a ra .
X o T 5i b H eA eraA bH O M n e p H O A e A e flT e A b H O c r a KIIIO n p a S o M e r o A B H ^ eH H fl
(1921— 1929) 3HaHHTeAbHO y xyA n iH A H C b ycA O B H 5i a a h B b in y c K a p a S o ^ e n nena-
TH, B TO BpeM H HaMaAO BbIXOAHTb nOMTH B A B a p a 3a SoA bL U e peBOAIOE[HOHHbIX p a -
5 o m h x r a 3eT , MeM b n p e A b iA y m e M n e p n o A e . H m c h b b h a v m h c a o A e r a A H b ix r a 3eT
h >icyp n aA O B ( 6 8 ) , m o h < h o 6 biAO 6 bi C A eAaTb b m b o a o n A 0 A0 TB0 p H 0 H H3A aT eA b-
C K oii AeHTeAbHOCTH p a S o ^ e r o a b h m c c h h h . O AHaKO S o A b n iH iic T B o 3 t h x r a 3eT 6 bi-
a h H eA O A roB eH H biM H , n p oA O A ^ caA H n p e A b iA y m H e , K O T o p b ie n e p e c T a A H b h x o -
AHTb. B TO BpeM H BbIXOAHAO BCerO AeCJITOK >ICypiiaAOB H KOpOTKOe B peM H .
B o o đ m e H e B b ix o A H A o e^ < eA H eB H b ix r a 3eT . AoAbiue b c c x n p oA ep > K aA H C b AH Uib
TpH r a 3eT b i: S eA rp aA C K H H h 3a r p e 6 cKHH ,,0 p r a H H 3O BaHHbiH paG oM H ii'' h 3a r p e 6 -
CKan „ B o p č a " .
CyMMHpyH HaBeAeHHoe panee, Mo^ceM CAeAaTb b b i b o a o t o m , h t o paSora
no H3AaHHio nemara b AeraAbHOM nepnoAe AeHTeAbHOCTH pađoêro a b h ^ c c h h h
(1918— 1920) SbiAa nAOAOTBopnoH. THpa>KH pa6oiiHx ra3eT no cpaBHeHHio c
Tnpa>KaMH H3AaHHii 6yp^tcya3Hbix napTHH 6 h a h na 3aBH,AHOH BbicoTe. E cah
THpa>KH 6yp^Kya3H0H neMara b SoAbuiHHCTBe cAvliaeB cocTaBAHAH o t 1.000 ao
3.000 3K3eMnAnpoB, paSoMHe ra3eTbi AocraraAH rapa^Ka h cBbiuie 15.000 3K3eM-
nAHpoB („PaSonan ra3eTa"). 3 t o CBHAeTeAbCTByeT o t o m , m to paSoMasi nenaTb
HMeAa MHTaTeAbCKyio ny6AHKy, SbiAa npHBAeKaTeAbHOH, ne c m o t h Ha oTcyT-
CTBHe ceHcauHOHaAbnocTH, cBOHCTBeHHOH 6yp>Kya3iioH neâTM. CHAa HaneMa-
TaHHOH peMii b pa6oMHx opraHax SbiAa b ee GoeBHTOcra, npaBAOAioSuH h KAa-
310
c c o b o m c o A e p ^ a H H H . l i o 3TOMy p a 6 o M y io n e ^ a T b c yAOBOAbCTBHeM ltraT aA H H a-
p o A H tie M a c c b i iieAOBOAbHbie c y m e cT B y io m H iM C T poeM .
I I o c A e B B e A e n n ji 0 6 3 i i a n b i h 3 a K O H a n o o x p a n e r o c y A a p c T B a THpa>KH p a -
6 o ^ h x r a 3 e T 3H aM H xeA bHo C0K.paTHAHCb (opraiiH H H A H C b H a 1.000 — 5.000 3K3eM -
n A 5 ip o B ) , O K eA n eB H b ie ra 3 e T b i 6 m a h MaAO^HCAeHHbiMH h K p a T K o r o B e ic a . Ilo
c p aB H eH H io c n p e A b iA y m n M n e p n o A O M r a p a ^ C H oT A eA bH bix 6 y p 5 K o a 3 H b ix r a 3 e T
AOCTurAH c e n ^ a c u C B bim e 50.000 3K 3eM nA 5ipoB . PaSoMan n e ^ a T b b t o t nepnoA
^ a c r o H e y c n e B a A a 3 a n o A y m iT b S o A e e m i i p o K o n MHTaTeAbCKOH ny6A H K H H 3-3a
C T p o r o c T e ii pe>KH M a, n p en flT C T B O B aB iiieiio ee p a n p o c T p a n e H H e h oSecneMeHHe
M aTepH aA bH O -TexH H H ecK O H 6 a 3 o ii. 3 t o o oycA aB A H B aA o k o p o t k h h BeK ra3C T . C
A p y r o i i C T o p o H b i, c A a 6 o M y OT3biBy H H T aT eA eii c n o co S cT B O B a A a h H eA ocT aT O ^H o
3cJ>c|>eKTHBna5i o p ra iiH 3 a H H 5 i p a c n p o c T p a n e H H H , m to b o m h o i'o m j i b a h a o c b no-
CAeACTBHeM HH3KOH c T e n e H ii 0praH H 3 0 B aiiH 0 C T M p a S o n e r o a b h > k c h h h .
A H aA H 3H py5i n0A0>KeHH5i pyKOBOACTBa p a O o M e ro ABH>KeHH5i o 3 a A a ^ a x u
poA H n e m a r a , a T aiO K e e r o H3A axeA bCK H e n p o r p a M M b i, m li npHUUAH k b b i b o a v
o t o m , ’t t o t o pyKOBOACTBO c K o iiu a 1919 r o A a A o H a n a A a 1929 r o A a C B oeB pe-
MeHHO n p u M e ^ a A o n o T p e S H o c i’H b B b in y c K e r a 3 e T h /icypnaA O B h n o c B Jim a A O
HM 3HaVlHTeAbHOe BHHMaHHe B riA a n aX CBOeH AeJITeAbHOCTH. IIO T peSH O C TH b
HCHTpaAbHOM o p r a n e , T e o p H T im e c ic o M > K ypH aA e, e>K eA neB H bix r a 3 e T a x , o p r a n a x
AAa K p e c T b H ii, a ce H m H H , n a H 3biK ax H a p o A H O cT e n , b r a 3 e T a x HMeeK r a M , rA e
o i i h n e BbixoAHAH- B ce 3 t o 6 o A e e h a h M eH ee 3 a M e y a A o c b C B oeB peM C H no, n p n -
HHMaAHCb PC30AT0HI1H H pCUJeHHH O n e ^ a T H , nOAAep>KHBaAHCb aKU,HH. T o b o -
p H A o c b o H eAO CTaTK ax b p eA aK T iip o B aH H H n e m a r a , o T e M a ra K e , c r a A e , H 3biK e
h t a . P a a h H c n p a B A e iiH « HeAOCTaTKOB nocbiA aA H C b yK a3aH H H , npeAAO HceHH ii
h A H peK TH Bbi. BbiAO npH H JiT o H HH3 p e m e H H H B CBH3H c p a c n p o c T p a H e H H e M
h npoH H K H O B eH H eM n e m a r a b T pyA O B bie M a c c b i h m n p o K H e c a o h H aceA eH H H .
Ila p T H H b o c h o b h o m b o BpeMH 3 a M e y a A a noT peS H O C T H h npH H H M aA a p e m e H H 5 i,
HO HeAocTaTOHHO 3H eprH H H O G o p o A a c b 3 a h x o c y m e c T B A e H iie . H e K O T o p b ie p e -
m eH H JI CAHUIKOM AerKO npiIH H M aA H C b, XOTfl H e SblAO OCHOBHbIX yCAOBHH AAH
h x n p e T B o p e iiH J i b >icH3Hb. PyK 0B 0A C T B 0 p a S o M e r o ABH>Kemi5i H e t o a b k o o c o -
3H aB aA o p o A b n e m a r a h n p iiA a B a A o e ii S o A b u io e 3iiaM eH H e b C B oeii aK T H B H O cra,
o h o , m to H e o 6 x o A H .\io o c o S e H n o n o A ^ e p ic u v T b , n p e B 3 o m A o A eraA H C TC K jie TeH-
AeHUHH ii n p H C T y m iA 0 k c n c T e M a ra < ie c K O M y H 3A aiiH io H e A e raA b H o ii n e n a r a .
B oraT a« n o c o A e p > K a H H io , p a 3 H o o 6 p a 3 H a ji n o T eM araK e, x o th b och ob h om
H3 oSA aC T H A e f lT e A b H O C T I I H H H T epeC O B p eB O A IO H H O H H O rO p aS O M erO A B H > K eH H J I,
p e B O A io n iiO H H a s i n e ^ ia T b H M eA a n e c ic o A b K o p y 6 p iiK h 3a6oT H A acb o n o ^ ra B cex
>K ypnaA H C T C K H x > ic a n p a x . Ee poA b ocooeH H o c i< a 3 b iB a A a c b b n e p e A O M H b ie m o-
M eH T bi p a čo ^ ero a b h jk ch h h , K aK , Ha npH M ep, b n ep n oA noA roT O B K H o6beA H -
H e H H ii paSoM ero abh>kchh5i io r o c A a B c ic H x 3eM eA b: T orA a n em ara cnocoScT B O -
B aA a o d 'b e A H H e iiH io n a p e B O A io u H O H H b ix 0C H 0B ax. 3H aM H T eA eH B K A aA n em ara
H B no6eA Y K O M M y H H C T H M e C K H X C H A II H a ii p a B A e H H J I B I la p T H H H a ByK O B apC K O M
C T >e3A e. B n ep n oA > K e c T O M a H u iH X 4 > p a K U H O H i- ib ix c to a k h o b c h h h a H r a c f)p a K i;H O -
H iib ie CHAH b nem ara B C T aB aA H n p o ra B h ocy>K A aA H 4>panH 0H H 0C T b. I le M a T b
5IB A 3A aC b T pH 6yH O H , C K O TO pO H pa3A aB aA H C b M I ie ilH H H e T O A IjK O pyK O B O A C T B a
n o ic p e T a , h o h M A eH O B . B A aroA apa 3T O M y b I la p T H H S B O A io n p o B a A H B 3rA H A bi
no H H 3y 3 iia M H T e A b H b ix npoG A eM : H a u [H O H a A b H O M y , K p ecT b H H C K O M y, n p o ^ c o io -
3H O M y. C iio M o m b io n e m a r a S b iA a 0 p r a H H 3 0 B a H a , n o M o m b sk o h o m h ^ cck h m a K L iH -
5 im p aG oM ero K A acca, 0 p r a iiH 3 0 B b iB a A H C b p a 3 H b ie M a H H ^ e c T a n iiH H H T epH anH O -
H a A b H o ii coA H A apn ocT H io r o c A a B C K o r o npoA eT apnaT a, B eA acb n p e A B b iS o p H a a
arH T auH H . E > K eA H eB H oe H H (J » o p M H p o B a H H e , 06pa30B aH H e h B oenH T aH H e npoA e-
T apnaT a h T p y A O B b ix M acc T aK >K e s iB A J i A H C b och ob h m m h 4 > y h k lih h m h paSoM en
nemara.
311
PREGLED REVOLUCIONARNE ŠTAMPE
1. BOSNA I HERCEGOVINA
1. Glas slobode, Sarajevo, 30. VI 1917 — 29. X II 1920.
2. Željezničar, Sarajevo, 1. III — 15. X I 1919.
3. Radnička volja, Drvar, 20. X I — 20. X II 1919.
4. Narodni glas, Banja Luka, 10. IV — 24. V II 1920.
5. Radničko jedinstvo, Sarajevo, 3. II 1922 — 15. VI 1923.
6. Bilten SROJ-a, Tuzla, 1922 — 1923.
7. Glasnik istine, Sarajevo, 1. III — 1. V 1926.
2. CRNA GORA
1. PaA H H H a p o A , I I o A r o p H n a , 1. V II 1927 — 1. V II 1928.
3. HRVATSKA
1. Hrvatski tipograf, Zagreb, 27. V 1917 — 15. X II 1920.
2. Željezničar (Hrvatski željezničar), Zagreb, 15. X 1917 — 30. X II 1919.
3. Iskra, Zagreb, april 1918 — maj 1919.
4. Radničke novine, Osijek, 20. jun 1918 — 24. april 1919.
5. Radničke novine, Split, 7. X II 1918 — 1. V 1919.
6. Plamen, Zagreb, 1. I — 8. V III 1919.
7. Narodna volja, Slavonska Požega, 4. I 1919 — 24. X II 1920.
8. Glas, Zagreb, 1. III 1919 — 1. X I 1920.
9. Crveni vijek, Šibenik, 1. V 1919.
10. Radnička straža, Vukovar, 1. V 1919 — 24. X II 1920.
11. Oslobođenje, Split, 8. V 1919 — 29. X II 1920.
12. Male novine, Osijek, 16. V — 22. V II 1919.
313
13. Nova istina (Istina), Zagreb, 19. V I 1919 — 28. VI 1920.
14. Radnička riječ, Osijek, 18. X II 1919 — 30. X II 1920.
15. Vijesnik Saveza svratištarskih, kavanarskih i gostioničarskih namješte
nika i namještenica u Kraljevstvu SHS, Zagreb, 1. IV 1919 — 26. II 1920.
16. Proletarac, Virovitica, 8. I — 15. V III 1920.
17. Ujedinjenje, Zagreb, 10. I 1920 — 20. III 1921.
18. Radnik, Zagreb, 10. V — 30. X II 1920.
19. Novi svijet, Zagreb, 17. V II — 30. X II 1920.
20. Drvodjelac, Zagreb, 27. V III — 24. X II 1920; 22. IV — 22. V II 1921.
21. Trnje, Vukovar, 10. X — 25. X II 1920.
22. Organizator, Vinkovci, 27. XI — 24. X II 1920.
23. K o m u n i s t a , * Zagreb, mart — jun 1921.
24. V e s n i k k o m u n i s t i č k e o m l a d i n e , Zagreb, april 1921.
25. M l a d a g a r d a , Zagreb, maj 1921.
26. Radnički list, Zagreb, 16. VI — 22. V II 1921.
27. Organizovani radnik (Štampa, Radnička štampa), Zagreb, 10. X 1921 —
10. I 1929.
28. Borba, Zagreb, 19. II 1922 — 13. I 1929.
29. Fabrika i njiva, Šibenik, 27. II — 14. III 1923.
30. Omladinska borba, Zagreb, 1. V 1923 — 15. I 1924.
31. Književna republika, Zagreb, 1. X I 1923 — jul 1927.
32. Iskra, Zagreb, 1. III — 1. IX 1924.
33. Internacionalna radnička pomoć, Zagreb, oktobar 1924.
34. Republikanski blok radnika i seljaka, Osijek, 3. II 1925.
35. M l a d i b o l j š e v i k , Zagreb, 20. V III 1925.
36. Plug, Našice, 1 X I 1925 — 24. I 1926.
37. Glas hotelsko — kafanskih radnika, Zagreb, 24. X II 1925 — 15. X I 1926.
38. Riječ radnika i seljaka, Osijek, 12. I 1927 — 13. X 1928.
39. Narodna volja, Brod na Savi (Slavonski Brod), 15. I — 26. V 1927.
40. Kritika, Zagreb, maj — decembar 1928.
41. Radnički odjek, Split, 1. VI — 15. X I 1928.
42. B i l t e n CK KPJ i CK SKOJ-a, Zagreb, jun 1928.
43. Građevinar, Zagreb, jun — septembar 1928.
44. Bilten Saveza radnika-ca kožarsko-prerađivačke industrije i obrta Jugo
slavije, Zagreb, yul — avgust 1928.
45. Zaštita čovjeka, Zagreb, 2. V III 1928 — 11. I 1929.
46. Organizierter Arbeiter, Osijek, 1. IX — 20. X 1928.
47. M l a d i ž e l j e z n i č a r , Zagreb, septembar 1928.
48. C r v e n a z v i j e z d a , Zagreb, 1. X — 1. X II 1928.
49. Seljačka sloga, Zagreb, 22. X II 1928 — 10. I 1929.
4. MAKEDONIJA
1. C om ijaA H C T H H K a 3 o p a , CKonA>e, 1. II — 10. X II 1920.
2. Socijalistička zora (na turskom jeziku), Skoplje, 10. IX — novembar 1920.
3. H c k p a , B e A e c , c p eA H H a 1922.
4. P aA iiH H ica 3 o p a , CKonA>e, 4 > e 6 p y a p — u . m 1923.
5. SLOVENIJA
1. Baklja, Ljubljana, 26. V II 1919.
2. Demokracija, Ljubljana, avgust 1919.
3. Vstajenje, Ljubljana, 11. X 1919.
4. Naši zapiski, Ljubljana, januar — mart 1920.
* Š p a c io n ir a n o s u o t is n u t i ile g a ln i lis t o v i.
314
5. Ujedinjenje, Ljubljana, 13. III — .17. IV 1920.
6. Železničar, Ljubljana, 12 — 17. IV 1920.
7. Rdeči prapor, Ljubljana, 15. V — 31. X II 1920.
8. Ujedinjenje, Ljubljana, 5. VI 1920 — 5. I 1921.
9. Novi železničar, Ljubljana, 15. VI — 30. V II 1921.
10. Delo, Ljubljana, 9 — 23. V II 1921.
11. Delavske novice, Ljubljana, 28. X 1921 — 28. III 1923.
12. Proletarska mladina, Ljubljana, 1. IX 1922 — 15. X 1923.
13. Strokovna borba, Ljubljana, 22. X 1922 — 7. VI 1924.
14. Glas svobode, Ljubljana, 21. IV 1923 — 30. V 1924.
15. Delavsko — kmetski list, Ljubljana, 21. V III 1924 — 22. IV 1926.
16. Zapiski Delavsko-kmetske matice, Ljubljana, januar — maj 1925.
17. Enotnost, Ljubljana, 26. V III 1926 — 8. III 1929.
18. Svobodna mladina, Ljubljana, januar 1928 — maj 1929.
6. SRBIJA
1. PaAHHMKe HOBHHe, EeorpaA, 2/15. X II 1918 — 30. X II 1920.
2. CAoGoAiia pen, EeorpaA, 15. III — 25. X 1919.
3. THnorpa4>CKH r/vacHHK, EeorpaA, 5. IV 1919 — 29. II 1920.
4. YMHxeA>CKa 6op6a, CBHAajHau — KparyjeBau, cenTeMČap 1919 — ho-
BeMČap 1919.
5. Crvena zastava, Zagreb — Beograd, 1. X II 1919 — 15. X II 1920.
6. EyAyfrnocT, EeorpaA, 1- II — 1- X II 1920.
7. JeAnaKoer, EeorpaA, 1. III — 1. X II 1920.
8. PaAHHK, KparyjeBau, 8. IV 1920 — 1. I 1921.
9. UpBeHH CMex, EeorpaA, 6. V — 11. V II 1920.
10. Grafički radnik, Beograd, 31. III — 15. X I 1920.
11. YjeAHH>eH>e, EeorpaA, 6. V 1920 — 15. I 1921.
12. KoMyHHCTHHKo ceAo, EeorpaA, HOBeM6ap — AeueMSap 1920.
13. MoHonoACKH paAHHK, EeorpaA, 1— 30. X I 1920.
14. PaAHHMKH noKpeT, EeorpaA, 2. I 1921.
15. E hatch KAy6a KOMy«HCTHMKHx HapoAHHX nocAaHHKa, EeorpaA, 20. I 1921.
16. CAOOOAHa uiTaMna, EeorpaA, 19. II — 13. III 1921.
17. CnHAHKaAHH noKpeT, EeorpaA, 11. VI .1921.
18. PaAHHMKH CHHAHKara, EeorpaA, 17. VI — 22. V II 1921.
19. YMHTCA,CKa HCKpa, KparyjeBau — EeorpaA, OKToSap 1921 — Aeuejvičap
1928.
20. OpraHHOBaim paAHHK, EeorpaA, 4. X I 1921 — 13. I 1929.
21. CAoooAHa peM, EeorpaA, 13. X I 1921 — 30. IV 1922.
22. CyTpa, EeorpaA, 22. X II 1921 — 2. II 1922.
23. MAaAH paAHHK, EeorpaA, 3. IX 1922 — 4. II 1924.
24. PaAHHHKH AHeBHHK (EeorpaACKH ahcbhhk ), EeorpaA, 17. IX — 19. XI
1922.
25. IIpoAeTep, EeorpaA, 15. X — 1. X I 1922.
26. PaAHHK — Radnik — Delavec, Beograd, 26. XI 1922 — 25. X 1924.
27. EyAynHocT, EeorpaA, 1. V 1923 — 1. X II .1928.
28. KparyjeBaMKH paAHHK, KparyjeBau, 14. V II — 19. XI 1923.
29. Borba, Beograd, 1. V III 1923 — jul 1924.
30. Bilten Saveza radničke omladine Jugoslavije, Beograd, 15. V — 15. VI
1924.
31. MAaAa rapAa, EeorpaA, 24. V III — 7. X I 1924.
32. OKOBami p aA H H K , EeorpaA, 24. V III — 4. X II 1924.
33. Hamu Aann, EeorpaA, 16 — 31. X II .1924.
34. H c T H H a , EeorpaA, 1.1 — 10. II 1925.
35. K o m u n i s t , Beograd, 1. I — februar 1925.
36. Ka4>ariCKH paAHHK, EeorpaA, 1. III — 1. X 1925.
315
37. PaAHHHKH rAac, BeorpaA, 15. III — 31. V 1925.
38. M l a d i b o l j š e v i k , Beograd — Zagreb, 5. IX 1925 — 1934.
39. HcKpa, BeorpaA, 26. IX — 10. X .1925.
40. B i l t e n CK KPJ, Beograd — Zagreb, 16. IV 1926 — jul 1928.
41. PaAHH^Ka pe% BeorpaA, 14. V II — 26. V III 1926.
42. B i l t e n S a v ez a k o m u n i s t i č k e o m l a d i n e , Beograd — Za
greb, oktobar 1926 — januar 1929.
43. PaAHH^KH yMeTHHHKH aAMaHax H obh hctok , BeorpaA, MapT — Maj 1927.
44. OMAaAHHCKa pen, BeorpaA, anpnA 1927.
45. H obh noicper, BeorpaA, 1. V — 15. X II 1927.
46. IIoKper, ICparyjeBaH, 14. V II — 1. IX .1927.
47. H>HBa h paAHOHima, ââK, 21. V II — 4. IX 1927.
48. PaAHHHKH ahct , BeorpaA, 6 — 13. V III 1927.
49. TAac paAHmca h ceA>aica, BaA>eBo, 18. V III — 7. IX 1927.
50. K o m u n i s t , Beograd, februar — maj 1928.
51. EHATeH M e c H o r KOMHTeTa Seor paACKe opr aHH3ai j Hj e
KnJ, BeorpaA, jyA 1928.
52. Nova literatura, Beograd, decembar 1928 — januar 1930.
7. VOJVODINA
1. CAoSoAa, H o b h CaA, 2. X I 1918 — 29. V 1919.
2. Kozakarat, Veliki Bečkerek, 18 — 24. I 1920.
3. PaAHH^KH a h c t , H o b h CaA, 4. II — 9. X II 1920.
4. Szervezett Munkas, Beograd — Subotica, 6 .1 — 10. V I 1923; 21. V I 1925 —
13. I 1929.
ŠTAMPA IZDAVANA U INOSTRANSTVU

1. Delo, Trst, 20. II 1920 — 12. V III 1926.
2. OcBoooacAeHHe, Co<J>Hja, 1. V 1920 — 6. VI 1923.
3. Naša sloga, Beč, 1. X I 1920 — 26. III 1921.
4. OcAoSobeite paAHHKa je AeAO caMHx paAHHKa, Ben, 3. IV — 1. V 1921.
5. CoBercKa MaKeAOHHja, Coc[)Hja, 8. III — Maj 1923.
6. La Fedćration Balkanique, Beč — Frankfurt, 15 V II .1924 — 5. IV 1931.
7. Ćelija — bilten, Pariz, 1. II — avgust 1925.
8. MaKeAOHCKo AeAO, Be^ — EepAHH — napH3, 10. IX 1925 — Maj 1935.
9. Glas jugoslovenskih radnika u Francuskoj, Pariz, 25. IX 1925 — 10. IX
1927.
10. Crveni brodarac, Beč, decembar 1925 — mart 1926.
11. Srp i čekić, Beč — Zagreb, mart 1926 — decembar 1928.
12. Kalsna borba, Moskva — Beč, Pariz, decembar 1926 — jun 1934; jun 1937.
13. Delo, Gorica — Solkan — Ljubljana — Beč — Pariz, januar 1927 — maj
1940.
14. Rdeči prapor, Gorica, leto 1927.
15. Građanski rat, Pariz, novembar 1927.
16. Rdeči vojak, Solkan, 1927. ili 1928.
316
IZVORI I LITERATURA
I IZVORI
1. Neobjavljeni izvori
Arhiv Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije
Fondovi i zbirke:
— Centralni komitet Komunističke partije Jugoslavije
— Centralni komitet Saveza komunističke omladine Jugoslavije
— Komunistička internacionala
— Komunistička omladinska internacionala
— Nezavisna radnička partija Jugoslavije
— Revolucionarni sindikati
— Crvena sindikalna internacionala
— Corpora
— Kraljevski sudbeni stol
Arhiv Hrvatske
Fondovi:
— Državno nadodvjetništvo
— Pokrajinsko ravnateljstvo Zemaljske vlade
— Unutrašnji odsjek Zemaljske vlade
Arhiv Instituta za historiju radničkog pokreta Hrvatske

Zbirka: štampe
Arhiv Jugoslavije
Fond: Ministarstvo unutrašnjih dela
Državni arhiv Slovenije
Fond: Višje državno tožilstvo
Zgodovinski arhiv Centralnog komiteja Zveze komunistov Slovenije
Zbirka: Štampe
Istorijski arhiv Beograda
Fond: Prvostepeni sud
2. Objavljeni izvori
Aa6ya> AuBiia: Tpaha 3a ucropujy pačnuHicoi noicpera u KTIJ y Bojeodumi

1918— 1929. AoKyMeHra H3 (JjoHAOBa BeAHKor >KynaHa n noA>KynaHa TopoHTaA-
cice h TaMHniKO-TopoHTaACKe >KynaHnje h BeAHKor >Kynana BeorpaACKe ođAacTH
y BeorpaAy h Bcahkom BeqKepeKy, CpeMCKH KapAOBUH, HcTopnjcKH apxnB Ay-
TOHOMHe iloKpajHHe BojBOAHHe, 1966, CTp. 665.
Bojović Jovan R.: Izvori za istoriju radničkog pokreta i revolucije u Crnoj Gori
(1918— 1945). Serija /. knj. 1 (1918— 1929), Titograd, Istorijski institut SR Crne
Gore, 1971, str. 636.
Borba 1922. Reprint izdanje, Beograd, Zagreb, „Borba”, „Liber”, 1972, str. 102.
Centralni radnički sindikalni odbor Jugoslavije: Izveštaj za 1923— 1927. godinu
podnesen Prvom kongresu Nezavisnih sindikata (CRSOJ), održanom juna 1927.
u Beogradu, Beograd, 1927, str. 47.
Cvetković Slavoljub: Zbornik građe za istoriju SKOJ-a 1919— 1928. Rukopis.
Nalazi se u Institutu za savremenu istoriju u Beogradu (str. 710).
Dokumenti o radničkom pokretu u Bosanskoj krajini 1919— 1941. Regesta.
Dokumente odabrali i obradili Ibro Ibrišagić i Dušan Vranješević, Banja Luka,
Arhiv Bosanske krajine, 1964, str. 252.
Građa o djelatnosti Komunističke partije Jugoslavije u Bosni i Hercegovini
(januar 1921 — april 1941). Listovi, proglasi i leci. Redakcioni odbor: Nikola
Babić, Veselin Mitrašević Enver Redžić (glavni urednik), Sarajevo, „Veselin
Masleša”, Institut za istoriju radničkog pokreta, 1971, str. 569.
Hasanagić Edib: Komunistička partija Jugoslavije 1919— 1941. Izabrani doku
menti, Zagreb, Školska knjiga, 1959, str. 316.
HcTopujcKii apxue KoMyHUCTimKe napruje JyzocAaeuje. Tom II. Konrpecn u
3eMaA>CKe KoncêpeHimje KIIJ 1919— 1937. OAroBopnn ypeAHHK Moma IlHjaAC,
BeorpaA, HcTopnjcKo oAeA>en>e IJeHTpaAnor KOMHTeTa KoMyHHCTH^Ke napraje
Jyroc.\aBHje, 1949, CTp. 498.
HcTopujcicu apxue KoMyHucTuliKe napruje Jyiocjiaeuje. Tom III. CounjaAHC-
thmkh noKper y Cp6njH 1900— 1919, BeorpaA, HcTopnjcKo OAeA>eH>e IJeHTpaA-
Hor KOMHreTa KIIJ, 1950, CTp. 346.
Istorijski arhiv Komunističke partije Jugoslavije. Tom IV. Socijalistički po
kret u Hrvatskoj i Slavoniji, Dalmaciji i Istri 1892— 1919, Beograd, Istorijsko
odeljenje Centralnog komiteta KPJ, 1950, str. 245.
HcTopujcicu apxue KoMyHucTumce napruje JyzocAaouje. Tom VI. ConnjaAHC-
thmkh noKpeT y Bochh, Bo]boahhh h MaKeAOHnjn, BeorpaA, HcTopnjcico OAe-
A>eibe UeHTpaAHor KOMiiTeTa K n j, 1951, CTp. 311.
Hcropujcicu apxue na KoMyHUcrumcara napruja na Maicedonuja, Tom I. Oa-
Gpairn MaTepiijaAH oa „ConnjaAHCTHMKa 3opa” 3a 1920, CKonje, HcTopnjcKO
OAeAeHPie npn IJeHTpaAHHOT komhtct na K nM , 1951, CTp. 340.
318
HcTopujcKii apxue na KoMyHUCTUHKara napruja na Maicedonuja. Tom I. Kari
ra 1— 2. „ComijaAHCTHHKa 3opa” 1920, Ciconje, HcTopucKo OAeAenne npn
]J[eiiTpaAiiHOT KOMHTeT Ha KnM, 1949, CTp. 964.
Kecić Danilo — Milenko Palić: Komunistička partija i revolucionarni radnički
pokret u Vojvodini 1919 — 1941. Tom I. 1919— 1929, Novi Sad, Sremski Kar
lovci, Arhiv Vojvodine, Institut za izučavanje ištorije Vojvodine, Istoriiski
arhiv PK SK Vojvodine, 1971, str. 469.
Klopčič France: Ustanovitev. Dokumenti ustanovnega kongresa komunistične

stranke v Sloveniji 11. aprila 1920, Ljubljana, „Cankarjeva založba", 1969,
str. 72.
AyijHh BorAaH: 36opmitc ipahe 3a ucropujy peeojiyi\uouapHoz padnuHicoz no-

izpera y Beoipady 1918— 1920, EeorpaA, HcTopnjcKH apxHB EeorpaAa, 1973,
CTp. 645.
Mirnić Josip: Leci jugoslovenske frakcije Međunarodne socijalističke fede

racije u mađarskoj komuni, Arhivist, 1962, 1, str. 11— 50.
Nova literatura. Časopis za kulturna pitanja. Decembar 1928-januar 1930. Fo-
totipsko izdanje, Beograd, Universitetska biblioteka „Svetozar Marković” i
NIN, 1978, str. 364+32+XX.
Odnyize Konipeca yjeduibetba C.P.Tl.J.(iz) (Flod/ioia, Tlpoipau u pe3onyt[uje)
dpdicanoz o Yicpacy 21, 22, 23. anpuna 1919. rod. y Eeoipady. H3AaH>e Counja-
AHCTHMKe KtbHJKape — EeorpaA- 1920, EeorpaA, Jyr 0CA0BeHCKH 6H6Aiiorpa<J)CKH
HHCTHTyT, 1969, CTp. 48.
Oktobar u Jugoslaviji 1918 — 1945. Izbor dokumenata o godišnjicama Oktobra.
Izbor i redakcija: Mihajlo Apostolski, Dragica Lazarević, Jovo Mihaljević,
Ubavka Vujošević, Predgovor: Mihajlo Apostolski, Beograd, Zajednica insti
tucija za istoriju radničkog pokreta i Saveza komunista Jugoslavije, Institut
za izučavanje radničkog pokreta, 1967, str. 816.
Položaj radničke klase u Jugoslaviji. Izveštaj Izvršnog odbora Centralnog me-
đusaveznog sindikalnog odbora za Zemaljsku konferenciju Nezavisnih sindi
kata, Beograd, Centralni međusavezni sindikalni odbor Jugoslavije, 1922,
str. 105.
Protić Žarko: Dokumenti KPJ i SKOJ-a o štampi 1919— 1941. Prvi deo 1919—
1932, Novinarstvo, 1969, 3— 4, str. 64— 93.
Radničko jedinstvo. Organ Nezavisnih radničkih sindikata. Sarajevo 1922—
1923. (Faksimilno izdanje). Za štampu priredio Veselin Mitrašević, Sarajevo,
Institut za istoriju, 1974, str. X V I + 353.
IU r a M n a . „PaAnn HapoA”. »jAac UpHe Tope”. T om I. Kn>Hra 1, TnTorpaA, Hc-
TopnjcKH apxHB IJem'paAHor KOMHTeTa CaBe3a KOMyHHCTa IJpHe Tope, 1958,
CTp. 530.
Tadić Katica — Slobodan Krstić: Cenzurom izostavljeni tekstovi u „Glasu slo
bode" 1919. godine, Prilozi Instituta za istoriju radničkog pokreta u Sarajevu,
1973, 9/1, str. 373— 397.
Uredba o vojnoj cenzuri za vreme rata, Niš, Štamparija Ministarstva vojnog,
1915, str. 19.
319
Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca od 28. juna 1921. god. Šesto izda
nje, Beograd, Izdavačka knjižarnica Gece Kona, 1928, str. 56.
Vujošević Ubavka — Branislav Gligorijević: Pisma Filipa Filipovića ruko

vodiocima Seljačke internacionale u Moskvi (1926— 1930), Prilozi za istoriju
socijalizma, 1976, 10, str. 425— 524.
Zakon o štampi od 6. avgusta 1925. god. Protumačio dr Miroslav Muha, Zagreb,
1926, str. 92.
3aicon o uiraMnu od 12. jauyapa 1904. Ca H3MeHaMa h AonyHaMa oa 9. AeneM-

6pa 1904. IIpoTyMaHeH h o6janiH>en oAAyjtcaMa KacannoHor cyAa, BeorpaA, Tena
Koh, 1920, C T p . 63.
3aKon o 3aMTUTU jaene 6 e3 6 eČ H O C T U u noperica y dpoicaeu, IV H3Aan>e, Beo

rpaA, Tena Koh, 1927, erp. 23.
Zbornik Delavsko-kmetske matice, Ljubljana, Delavsko-kmetska matica, 1925,

str. 48.
3. Sabrani i izabrani radovi učesnika revolucionarnog radničkog pokreta
Cesarec August: Izbor članaka. Izbor, napomene, predgovor „0 Augustu Ce-

sarecu” i pogovor: Nusret Sefarović, Beograd, „Kultura”, 1962, str. X X X V II+
+360.
Filipović Filip: Izabrani spisi. Knjiga 1— 2. Izbor i redakcija Edib Hasanagić.
Predgovor „Filip Filipović'': Jovan Veselinov, Beograd, „Kultura”, 1962, str.
XXI+313.
JoBaHOBHh > K h b k o : HnaHi\u u loeopu. KtaSop, p e A a K im ja h n p e A r o B o p ,,Ap
> K h b k o JoBaH OBH h” 'leA O M H pa BypbeBHha, BeorpaA, „PaA”, 1957, CTp. 246.
Keršovani Otokar: Izbor članaka /zbor, napomene, predgovor ,,0 Otokaru

Keršovaniju” i pogovor: Nusret Seferović, Beograd, „Kultura”, 1960, str.
X X V I+460.
Pijade Moša: Izabrani spisi. Knjiga 1— 5. Izbor i redakcija: Rodoljub Čolako-

vić, Julijana Vrčinac, Dragica Lazarević, Ubavka Vujošević, Branislav Ilić, Vo-
iislav Čirković, Besa Bakali, Beograd, Institut za izučavanje radničkog po
kreta, 1964— 1966.
IIonoBHh AymaH: M3a6panu cnucu. H36op Aa3ap CTec|>aHOBHh h Ceprnje Ah-

MHTpnjeBHh, BeorpaA, ,,KyATypa” 1951, CTp. XXXIX+489.
Priča Ognjen: Izbor članaka. Izbor, napomene, predgovor: „0 Ognjenu Prici”

i pogovor: Nusret Seferović, Beograd, „Kultura”, 1960, str. XXX+254.
Tito Josip Broz: Sabrana djela. Tom prvi: maj 1926 — avgust 1928. Istraživa
nje, priprema za štampu, napomene, hronologije i registri dr Ubavka Vujoše
vić, Beograd, „Komunist”, BIGZ, Zagreb, „Naprijed”, 1977, str. L+335.
Tito Josip Broz: Sabrana djela. Tom drugi: avgust 1928 — mart 1935. Istraži
vanje, priprema za štampu, napomene, hronologija i registri Dragica Lazare
vić. Beograd, „Komunist”, BIGZ, Zagreb, „Naprijed”, 1977, str. X+378.
320
B A a x o B A n M H T a p : Oda6pa.H u zo o o p u u c r a r u u 1924— 1947, Ciconje, A pa<aB H O
KHHroHSAaTeACTBo na MaKCAOHHja, 1948, CTp. 386.
4. Memoari
1. Neobjavljena memoarska građa
Arhiv Centralngo komiteta Saveza komunista Jugoslavije

— Zbirka Memoarske građe
2. Objavljena sećanja
Bitka, kakor življenje dolga. Pričevanja o revolucionarnem in osvobodilnem

boju Slovencev, Ljubljana, Cankarjeva založba, 1975, str. 736.
Četrdeset godina. Knjiga 1: 1917— 1929. Zbornik sećanja aktivista jugosloven-

skog revolucionarnog radničkog pokreta, Beograd, Kultura, 1960, str. 418.
Kraus Lavoslav: Susreti i sudbine. Sećanja iz jednog aktivnog života, Osijek,

„Glas Slavonije", 1973, str. 409.
BAaxoB AnMHTap: MeMoapu, Cnonje, „HoBa MaKeAOHnja”, 1970, CTp. 370

3orpac|>CKH ToAop I\ — 3orpac£>cKH A^Mê A.: KT1J u BMPO (odeduHera) eo
Bapdapcica Maicedouuja eo nepuodor 1920—1930, CKonje, H h c th tv t 3a Haun-
OHaAHa ncTopnja, 1974, CTp. 292.
321
II LITERATURA
1. Posebna izdanja
Bjelica Mihailo: (Dvesta) 200 godina jugo slovenske štampe. Pregled istorije
novinarstva, Beograd, Jugoslovenski institut za novinarstvo, 1968, str. 246.
Borbena riječ omladine. Almanah napredne omladinske štampe u Hrvatskoj,
Zagreb, Centralni komitet Narodne omladine Hrvatske, 1949, str. 89.
Cazi Josip: Nezavisni sindikati 1921 — 1929. Knjiga 1— 3, Zagreb, Institut za hi
storiju radničkog pokreta Hrvatske, 1962— 1967.
Cazi Josip: Vukovar u klasnoj borbi. Od prvih radničkih organizacija do soci
jalističke revolucije 1895— 1941, Zagreb, Savez sindikata Jugoslavije — Repu
bličko veće za Hrvatsku, 1955, str. 422.
Cvetković Slavoljub: Napredni omladinski pokret u Jugoslaviji 1919— 1928,
Beograd, Institut društvenih nauka. Odeljenje za istorijske nauke, 1966,
str. 284.
AnMHTpHjeBiih Ceprnie: Cpncica couujaAitcrumca npeeodua Aiireparvpa, Eeo-
rpaA, „PaA", 1958, cTp. 144.
AparoBuh Byi<: Cpncica uiraMna u3Mehy dea para. I. OcHOBa 3a SnSAiiorpa^njv
cpncKe nepnoAHKe 1915— 1945. BeorpaA, Cpncica aKaAeMiija nayK.a, 1956,
C T p . 422.
Drugi kongres KPJ. Materijali sa simpozija održanog 22. i 23. VI 1970. povo
dom 50-godišnjice Drugog (Vukovarskog) kongresa KPJ 1920, Slavonski Brod,
Historijski institut Slavonije, 1972, str. 477.
Enciklopedija Jugoslavije, 1— 8, Zagreb, Leksikografski zavod, 1955— 1971.
Gligorijević Branislav: Demokratska stranka i politički odnosi u Kraljevini
Srba, Hrvata i Slovenaca, Beograd, Institut za savremenu istoriju, 1970,
str. 620.
Građa za bibliografiju jugoslovenske periode, Zagreb, Leksikografski zavod
FNRJ, 1955, str. 440, Kol. Anali Leksikografskog zavoda FNRJ, 2.
Ilasanagić Edib: Nezavisni sindikati, Beograd, „Rad”, 1951, str. 136.
XpoHonoiuja nanpednoi padnuHKOi u HapodnoocAododuAamcoi noicpera Eeo-
zpada. PeAaKmija: Aparuna Aa3apeBnh, MHAHna PajneBHh Y6aBi<a ByjomeBHh,
PaAyHKa MnAanoBHh, BeorpaA, HcTopnjcKH apxnB BeorpaAa, 1960, CTp. 244.
Hronologija radničkog pokreta BiH do 1941. Glavni urednik: Nikola Babić,
Sarajevo, Svjetlost, Institut za istoriju radničkog pokreta, 1971, str. 612.
XpoHOAOzuja padnuHKOi noicpera y Cpčuju. Kranra II. Oa 1919. a o 1941. ro-
AHHe. CacTaBHAH CAoSoAaH MnpHh, MnpocAaB HmcoAHh, MnoApar neTpoBHfi,
AecanKa nemnh, MiiAnua AaMjanoBHn, BeorpaA „Hoaht”, 1969, C T p . XI+396.
Ilcropuja MaicedoHcicoi napoča. III, BeorpaA, Ciconje, 3aBOA 3a H3AaEaFbe yn6e-
HiiKa CP Cp5nje, HHCTHTyr 3a HauHOiiaAHy HCTopHjy, 1970, CTp. 449.
Iveković Mladen: Hrvatska lijeva inteligencija. Knj. I: 1918— 1941, Zagreb, „Na
prijed”, 1970, str. 422.
322
JamcoBHh Mhaoui B.: lledaioiuice pacnpaee u H/ianvpi, BeorpaA 3aBOA 3a H3Aa-
Ban>e yij6cHHKa ComijaAHCTUMKe Peny5AHKe CpSuje, 1967, CTp. 474.
JamcoBnli Mhaoui B.: CouujaAucrumcu nedaiouiKii naconucu y Cpćuju, Beo
rpaA, „HapoAHa KHjHra”, 1953, CTp. 74.
Karabegović Ibrahim: Radnički pokret Bosne i Hercegovine između revoluci
onarne i reformističke orijentacije 1909— 1929, Sarajevo, „Svjetlost”, 1973,
str. 215.
KarapmieB HBaH: K l1J eo Maicedonuja do Odsuanara, Ciconje, „KyATypa”,
1961, CTp. 206.
Kecić, Danilo: Klasne borbe u Vojvodini 1918 — 1941, Novi Sad, Pokrajinsko
veće Saveza sindikata Jugoslavije za Vojvodinu, 1969, str. 289.
Kecić Danilo: Revolucionarni radnički pokret u Vojvodini 1917 — 1921, Novi
Sad, Institut za izučavanje istorije Vojvodine, 1972, str. 481.
Kesić Stojan: Odnosi između radničkih pokreta u jugoslovenskim zemljama
do 1914. godine, Beograd, Narodna knjiga, Institut za savremenu istoriju,
1976, str. 440.
Klopčič France: Velika razmejitev. Studija o nastanku komunistične stranke
v Sloveniji aprila 1920. in o njeni dejavnosti od maja do septembra 1920, Ljub
ljana, Institut za zgodovino delavskega gibanja, Državna založba Slovenije,
1969, str. 280.
Knaflič Vladimir: Traktat o tisku. I. del: Zgodovina in primerjalna studija o

pričetkih, razvoju in zaprekah tiska in o vsebini in pomenu tiskovnega prava
in tiskovne svobode, Ljubljana, 1930, str. 198.
Komunistički pokret i socijalistička revolucija u Hrvatskoj, Zagreb, Institut
za historiju radničkog pokreta Hrvastke, 1969, str. 314.
Korać Vitomir: Povijest radničkog pokreta u Hrvatskoj i Slavoniji. Od prvih

početka do ukidanja ovih pokrajina 1922. godine. Knj. III, Zagreb, Radnička
komora, 1933, str. 392.
Lenjin Vladimir Iljič: Dela. Knjiga 4, 28, 29, Beograd, Jugoslavijapublik, In
stitut za međunarodni radnički pokret, 1973— 1977.
Lenjin Vladimir Iljič: Izabrana dela u 16 knjiga. Tom 16, Beograd, „Kultura",
1961, str. 284.
AeHHH BAaAHMHp Hahm: Aemui o nenaru, MocKBa, TocyAapcTBeHoe H3AaTeAb-

ctbo noAHTHMecKoii AHTepaTypt,i, 1959, CTp. 774.
Ljubljanović Srećko: Radnički pokret u Požeškoj kotlini. Knjiga prava 1873—

1920, Slavonska Požega, Historijski arhiv, 1961, str. 228.
Marković Dragan — Ljubiša Ristović: Politička suđenja. Knjiga 1—2. (Drugo

izmenjeno i dopunjeno izdanje knjige „Pred nepriznatim sudom”), Beograd,
„Partizanske staze”, 1969, str. 969.
MapicoBiih CuMa: H a n u o n a /m o n u ra rb e y c e e rn o c r u Mapiccu3Ma, BeorpaA, IJeH -
TpaAHH oaGop H P n j, 1923, cip. 126.
323
MapKounfr CHMa: VcTaeno miTan>e u padmimca Knaca JyiocAa.6U.je, BeorpaA,
„HapoAHa Mucao”, 1923, CTp. 58.
MapKc KapA — EnreAc OpHApnx: O nenaru, MocKBa, Biimaji napraHnaa niK O A a

ripn UK KI1CC, CTp. 388.
Martinović Niko S.: Razvitak štampe i štamparstva u Crnoj Gori 1493— 1945,
Beograd, Jugoslovenski institut za novinarstvo, 1965, str. 262.
Matković Hrvoje: Svetozar Pribićević i Samostalna demokratska stranka do
šestojanuarske diktature, Zagreb, Sveučilište u Zagrebu — Institut za hrvat
sku povijest, 1972, str. 270.
Milenković Toma: Radnički pokret u Vojvodini 1918— 1920. (Od kraja prvog
svetskog rata do Obznane), Beograd, Institut društvenih nauka. Odeljenje za
istorijske nauke, 1968, str. 354.
Milenković Toma: Socijalistička partija Jugoslavije (1921— 1929), Beograd, In
stitut za savremenu istoriju — NIP Export-press, 1974, str. 733.
Munda Jože: Bibliografija marksističnega tiska. 11. april 1920 — 26. marec
1941. Knjige, brošure in časopisje, Ljubljana, Inštitut za zgodovino delavskega
gibanja, 1969, str. 122.
Hanpedna uaaMna y Cpčuju 1871— 1949, BeorpaA, VpeA 3a HH<j>opMaijHje npn

flpeAceAHHniTBy BAaAe HP Cp6nje, 1949, CTp. 137.
Naša štampa u borbi za slobodu i izgradnju socijalizma, Zagreb, Ured za in

formacije pri Predsjedništvu vlade Narodne Republike Hrvatske, 1948, (1949),
str. 142.
Naučni skup „Radnička klasa i KPJ u borbi za socijalizam u BiH", Sarajevo,

Akademija nauka i umjetnosti u BiH, 1970, str. 240.
Nazečić Ahmed: Revolucionar Asim Behmen. Na putevima internacionalizma,

Sarajevo, „Svjetlost”, 1967, str. 178.
I-IemoBnh CAođoAaH: Moma Tlujade u H>eioeo epeMe, BeorpaA, „npocBeTa”,

A>y6A>aHa, „MAaAHHcica Kitnra”, 1968, C T p . 948.
HoBaKOBnh KocTa: Maicedomija Maizedom\UMa! 3eMA>a 3eMSbopadmii\UMa, ^la-

yaK „^laMaucKH rAac”, HcTopnjcKn a p x H B , 1966, CTp. 154.
Ob naprednem tisku. Uredil Vanek Šiftar, Murska Sobota, Pomurska za-

ložba, 1962, str. 121.
Očak Ivan: U borbi za ideje Oktobra. Jugoslovenski povratnici iz Sovjetske
Rusije (1918— 1921), Zagreb, Stvarnost, 1976, str. 400.
Oktobarska socijalistička revolucija. Bibliografija posebnih izdanja i članaka

iz radničke periodike 1917— 1945. U redakciji Bosiljke Pejović-Protić i Milana
Vesovića, Beograd, Zajednica institucija za izučavanje radničkog pokreta i
Saveza komunista Jugoslavije, 1967, str. 370.
Oris kronologije delavskega gibanja na Slovenskem 1867— 1968, Ljubljana, Re-

publiški svet Zveze sindikatov Slovenije, 1969, str. 192.
324
Osma konferencija zagrebačkih komunista i razvoj KPJ—S K J kao moderne
partije radničke klase, (Zbornik radova naučnog skupa), Zagreb, NIŠRO
„Vjesnik”, 1978, str. 992.
Palić Milenko: Radnički pokret u Vojvodini 1921 — 1929, Novi Sad, Institut za
izučavanje istorije Vojvodine, 1973, str. 420.
50. godina revolucionarnog sindikalnog pokreta u Jugoslaviji. Kratak istorij
ski pregled, Beograd, „Radnička štampa”, 1969, str. 276.
Pejanović Đorđe: Bibliografija štampe Bosne i Hercegovine 1850— 1941. Drugo
izdanje, Sarajevo, „Veselin Masleša”, 1961, str. 222.
IlepoBnh PaAOCAaB: Hpunoi ćudnuoipacpuju cpncicoi padnumcoi noicpera (do
1919), BeorpaA, PaA, 1957, C T p . 223.
IleTpoBiih MnxanAo C.: Oin.edu U3 ucropuje mraMne, BeorpaA, HoBHHapcKo u
ii3AaBaMi<o npeAY3efte YAPY^ceH>a HOBunapa HP CpGnje, 1951, C T p. 182.
Počeci socijalističke štampe na Balkanu. Međunarodni naučni skup posvećen
stogodišnjici izlaska „Radnika”, Beograd, Jugoslovenski institut za novinar
stvo, Institut za istoriju radničkog pokreta Srbije, 1974, str. 576.
Počeci štampe jugo slovenskih naroda. Zbornik radova sa naučnog skupa o
počecima štampe jugoslovenskih naroda, Beograd, Jugoslovenski institut za
novinarstvo, 1969, str. 279.
Pregled istorije Saveza komunista Jugoslavije. Redakcija: Rodoljub Čolaković,
Dragoslav Janković, Pero Morača, Beograd, Institut za izučavanje radničkog
pokreta, 1963, str. 570.
Protić Žarko D.: SKOJ i omladinski pokret (1919— 1957). Građa za bibliografi
ju, Beograd, „Mladost”, 1959, str. 132.
PaAeniili AiiApnja: Coi\ujanucruH\cu nucroeu u naconucu y Cpduju 1871 — 1914,
KHb. 1: 1871— 1895, BeorpaA, „PaA”, 1977, CTp. 588.
Radnički pokret Hrvatskog primorja, Gorskog kotara i Istre 1919 — 1941, Rije
ka, Centar za historiju radničkog pokreta i NOR Istre, Hrvatskog primorja i
Gorskog kotara, 1970, str. 763.
Regent Ivan — Ivan Kreft: Progresivna preusmeritev političnega življenja med

vojnama v Sloveniji in Trstu, Murska Sobota, Pomurska založba, 1962, str. 235.
Regent Ivan — dr Janko Pleterski — Ivan Kreft: Progresivna Slovenija, Trst
in Koroška. Druga izdaja popravljene in dopolnjene knjige: Progresivna pre
usmeritev poltičnega gibanja med vojnama v Sloveniji in Trstu, Murska So
bota, Pomurska založba, 1964, str. 355.
Revolucionarni radnički pokret u Zagrebu između dva svjetska rata. Mate
rijali sa znanstvenog skupa održanog u Zagrebu 3. i 4. travnja 1968. u povodu
40. godišnjice V III konferencije zagrebačke organizacije KP Jugoslavije. I, Za
greb, Institut za historiju radničkog pokreta Hrvatske, 1968, str. 332.
Strugar Vlado: Jugoslavenske socijaldemokratske stranke 1914 — 1918, Zagreb,
JAZU, 1963, str. VI+322.
Suvremeno novinarstvo. Urednik: Božidar Novak, Zagreb, „Stvarnost”, 1964,
str. 447.
325
Šarac Nedim: Uspostavljanje šestojanuarskog režima 1929. godine. Sa poseb
nim osvrtom na Bosnu i Hercegovinu, Sarajevo, „Svjetlost”, 1975, str. 315.
Tito Josip Broz: Borba i razvoj KPJ između dva rata. Predavanja u Političkoj
školi SKJ „Josip Broz Tito”, Kumrovec, 26. i 27. mart 1977, godine, Beograd,
„Komunist”, 1977, str. 72.
Vatovec Fran: Razvoj jugoslovenskega novinarstva. I. (Razvoj slovenskega no
vinarstva), Ljubljana, Visoka šola za politične vede, 1967, str. 271.
Vilhar Srećko: Prerez zgodovine slovenskih knjižnic in knjižarstva na Primor-
skem. Šalamun Miša: Slovensko primorsko časopisje. Zgodovinski pregled in
bibliografski opis, Koper, Studijska knjižnica, Založba Lipa, 1961, str. 112.
Vlajčić Gordana: Osma konferencija zagrebačkih komunista (25. i 26. veljače
1928. godine), Zagreb, Školska knjiga, Institut za historiju radničkog pokreta
Hrvatske, 1976, str. 187.
Vranicki Predrag: Historija marksizma, Zagreb, „Naprijed", 1961, str. 633.
Vrčinac Julijana: Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca od ujedinjenja do Vi-
dovdanskog procesa, Beograd, „Rad”, 1956, str. 116.
Vučetić Sime: Hrvatska književnost 1914 — 1941, Zagreb, ,,Lykos”, 1960, str. 165.
ByKOBHli PaAe: Hanpeduu ynure/bCKii noicper U3Meby čea para, B eorpaA , n e -
AarouiKH My3ej, 1967, C T p . 120.
Zaninović Vice: August Cesarec. I. (Život i rad), Zagreb, Matica hrvatska,

1964, str. 298.
2. Članci
Babić Nikola: Radnička štampa u Bosni i Hercegovini do 1941. godine kao is-
torijski izvor, Prilozi Instituta za istoriju radničkog pokreta u Sarajevu, 1968,
4, str. 633— 639.
Broz Pavao: Časopis „Plamen” u svom vremenu. (Skica za širu analizu), Soci
jalizam, 1964, 1, str. 131— 145.
âAHKOBCKH EaHe: Bcchhkot „CoBeTCKa MaKeAOiinja” — HAejho rA a c iiA o Ha
rpyna MaKCAOHCKii KOMyiiHCTH — eMHrpaHTH bo Byrapnja, Be36eAHOCT, 1967, 5,
CTp. 500—503.
Čanković Miodrag: Komunistički list „Radnička volja” u Drvaru, Organ mjesne
organizacije (SRPJ(k) u Drvaru, Bibliotekarstvo, 1964, 4, str. 41— 48.
Čanković Miodrag: „Narodni glas” borbeni organ radničke klase Bosanske

krajine, Bibliotekarstvo, 1966, 1, str. 29— 43.
AaMjaHOBHn llep o : PeBOAyuHOHapna aKTHBHOCT y BeorpaAy 1919. roAHHe,
dmuH>aK My3eja zpada Beoipada, 1957, IV, CTp. 503— 550.
Dimitrijević Sergije: Velika oktobarska socijalistička revolucija i razvitak klas
ne borbe i revolucionarnog pokreta na jugoslovenskim teritorijama u toku pr
vog svetskog imperijalističkog rata i u novostvorenoj zajedničkoj državi, Prilozi
za istoriju socijalizma, 1968, 5, str. 1— 118.
326
TAHropHjeBHh EpaHHCAaB: Kuko je HacTao 3aKOH o 3auiTHTH jaBHe 6e36eAno-
cth h nopeTKa y AP^KaBH, Hcropujcicu 3anucu, 1969, 2— 3, CTp. 239— 250.
Gligorijević Branislav: Organizacija jugoslovenskih nacionalista (Orjuna), Is-
torija XX veka, Zbornik radova, 1963, V, str. 315— 396.
Horvat Vlado: Život i revolucionarni rad Stjepana Supanca, Zbornik Historij
skog instituta Slavonije, 1965, 3, str. 223— 242.
Xpaoaic EoryMHA: IlponaraHAa nyTe\i uiTaMne JyrocAOBeHa KOMyHHCTa y Con-
jeTCKoj Peny6AHij[H 1918— 1921. roAHHe, Hcropujcicu 3anucu, 1967, 4, CTp. 661—
712.
Ibrišagić Ibrahim: O nekim događajima iz razvitka radničkog pokreta u Ba-
njoj Luci u periodu od 1918— 1921, Glasnik arhiva i Društva arhivskih radnika
Bosne i Hercegovine, 1964— 1965, IV— V, str. 241— 259.
HBanoBCKiH BAaAo A.: ripiiAor koh GuSAHorpac^njaTa 3a HCTopnjaTa Ha MaiceAO-
HHja Mor'y ABeTe cbctckh bojiih (H36op oa HanpeAHHOT nenaT), Tnacnuic
HHH, 1966, 2— 3, OAeAen OTneâTOK, CTp. 5— 102.
JoBaHOBHh HaAe>i<Aa: XanmeH>a h cybeika KOMyiiHCTHMa y CpSujn 1926— 1928,
Toicoeu peaoAynuje, 36opnHK HCTopnj ci<hx paAOBa, BeorpaA, 1970, V, crp.
169— 207.
Jovanović Nadežda: „Klasna borba”, teoretski časopis KPJ (1926— 1934, 1937),
Prilozi za istoriju socijalizma, 1970, 7, str. 495— 515.
Jovanović Nadežda: O sukobima u vodstvu KPJ u pitanjima sindikalnog jedin
stva i rukovođenja Nezavisnim sindikatima 1926/27. godine, Istorija XX veka,
Zbornik radova, Beograd, 1972, X II, str. 425— 442.
JoBanoBHh HaAe>KAa: OpraiinsanHOiio CTarae h yHyTapnapTHjcKH pa3Boj KUJ
y CpSnjH 1926— 1928, Toicoeu peeonyi(uje, 36opnHK HCTopnjci<hx paAOBa, Eeo-
rpaA, 1968, III, crp. 249— 326.
Kadija Niko: Pola stoleća „Borbe”. Zapisi o prvom periodu izlaženja lista
1922— '1929, Borba, 29. I — 24. II 1972, 27— 53.
Kaminski Martin: 0 odnosu KPJ prema seljačkom pitanju do 1927. godine i o
tjedniku „Narodna volja” (Slav. Brod), Zbornik Historijskog instituta Slavoni
je, 1967, 5, str. 223— 265.
Kamperelić Života: Lenjin i novinarstvo. Povodom stogodišnjice rođenja Vla
dimir« Iljiča Uljanova, Novinarstvo, 1970, 3— 4, str. 35— 51.
Karabegović Ibrahim: „Glas slobode” 1909— 1929. i njegov značaj za prouča
vanje istorije radničkog pokreta Bosne i Hercegovine, Prilozi Instituta za is
toriju radničkog pokreta u Sarajevu, 1966, 2, str. 27— 74.
Keimh AanHAo: CHHAHKaAHH noi<peT rpac£>HHKHX paAHHKa 1919— 1921, 36opnuic
3a dpyiUT6ene miyice MaTuvê cpncice, 1969, 52, crp. 9— 56.
Klopčič France: Gradivo komunističnega tiska v Sovjetski Rusiji v letih 1918—
1921, Prispevki za zgodovino delavskega gibanja, 1968— 1969, 1— 2, str. 1— li
(Prilog 1).
Klopčič France: Komunistička stranka v Sloveniji po Obznani (Prvo polletje
1921), Prispevki za zgodovino delavskega gibanja, 1960, 2, str. 17— 67.
327
Klopčič France: Zaton Slovenske socialnodemokratske stranke 1919— 1920,
Prispevki za zgodovino delavskega gibanja, 1960, 1, str. 53— 103.
Kolar-Dimitrijević Mira: Put Stjepana Radića u Moskvu i pristup Hrvatske
republikanske seljačke stranke u Seljačku internacionalu, Časopis za suvre
menu povijest, 1972, 3, str. 7— 29.
Koprivica-Oštrić Stanislava: O listu „Komunista” i majskom spisu „Oslobo
đenje”. U povodu objavljivanja autobiografije A. Cesarca (D. Kapetanić, Ne
poznati Cesarec, Tragom života i rada, Rad JAZU, Zagreb, 1965, 342, 555-621),
Putovi revolucije, 1967, 9, str. 161— >173.
Koprivica-Oštrić Stanislava: Pedeseta godišnjica „Borbe”, Zagreb, 19. II 1922
— 19. II 1972, Časopis za suvremenu povijest, 1972, 1 (8), str. 131— 139.
Kraus Lavoslav: Obnova radničkog pokreta u Osijeku iza prvog svjetskog rata,
Revija, 1969, 6, str. 58— 116.
KyManoB >KnBan: BnČAHorpa^nja naprajcKe, coimjaAAeMOKpaTCKe h ocTaAe
niTaiVine u KH>nra, nporAaca h AeTaica y nepnoAy 1918. ao 1921. roAnne Kao u ap~
XHBa Koje noceAyjy AOKyMenTa n uiTaMny H3 Tor nepnoAa, 36opnuK 3a dpym-
Toene nay\ze Marune cpncice, 1959, 22, CTp. 163— 169.
MapTHHOBnh Hiiko C.: Ocbpt na HCTopnjv nanpeAne iuTaMne y UpHoj Topn,

McropucKU 3anucu, 1948, 3— 4, cip. 161— 185.
Mesaroš Šandor: Mađarska Sovjetska Republika i revolucionarne perspektive
u Jugoslaviji, Zbornik Historijskog instituta Slavonije, 1970, 7— 8, str. 47— 66.
Milenković Toma: Međusobne veze i uticaj Mađarske Sovjetske Republike na

radnički pokret u Vojvodini, Prilozi za istoriju socijalizma, 1967, 4, str. 1— 57.
Milenković Toma: Radnička štampa u jugoslovenskim zemljama od sredine

1917. do kraja 1920, Naša štampa, mart — oktobar, 1969, br. 165, 166, 168— 169.
Milenković Toma: Socijalreformistički pravac u radničkom pokretu jugo-

slovenskih zemalja (sredina 1917 — 2. avgusta 1921), Istraživanja, Novi Sad,
1973, II, str. 195— 290.
Moi-cpoB Bopo: HanpeAHHOT neâT b o MaKeAonnja noMer’y ABeTe CBeTCKii
Pa3ijiedu, 1964, 2, CTp. 174— 187.
B o ju « ,
Munda Jože: Bibliografija delavskega socialističnega tiska na Slovenskem od

1868. do 11. aprila 1920, Prispevki za zgodovino delavskega gibanja, 1962, 1,
(prilog), str. 1— 41.
Nedimović Uroš: Djelovanje komunista u sindikatima u Bosni i Hercegovini

od 1925. do 1929. godine, Prilozi Instituta za istoriju radničkog pokreta u Sa
rajevu, 1972, 8, str. 157— 186.
Nedimović Uroš: Nezavisni sindikati u Bosni i Hercegovini u periodu 1921.

do 1924. godine, Prilozi Instituta za istoriju radničkog pokreta u Sarajevu,
1971, 7, str. 83— 102.
HnKOAnh MnpocAaB: AeAaraocT He3aBHCHe paAnimKe napraje JyrocAaBHje
nocAe Tpehe 3eMaA>CKe KOHcêpeHunje y BeorpaAy, rodmurbaic i pada Beoipada,
1962—1963 IX — X, CTp. 537— 583.
328
HhkoahIi ivIiipocAaB: AeAaraocT He3aBHCiie paAHH^Ke napraje JyrocAaBnje y
BcorpaAV °A ociiHBaiia ao Kpaja 1923. roAHHe, roduuiH>aic ipada Eeoipada.
1960, V II, str. 395— 421.
Nikolić Miroslav: Legalna štampa KPJ u Srbiji u 1921. i 1922. godini, Novi
narstvo, 1976, 3— 4, str. 22— 43.
HhkoahIi MnpocAaB: O paAY KAy6a komyhhcthmkhx HapoAHiix nocAanuKa oa
0G3Hane ao aTeHTaTa na pereHTa AAeiccaHApa, Toicoeu peeojiyiiuje, 36opHHK
ncTopHjcKHx paAOBa, BeorpaA, 1971, VI, CTp. 195— 213.
Nikolić Miroslav: Pokretanje „Borbe” u Zagrebu, Borba, 20. II 1972, 49.
Palić Milenko: O štampi revolucionarnog krila radničkog pokreta na jezicima
narodonsti u Vojvodini 1921— 1929. godine, Jugoslovenski istorijski časopis,
1968, 3— 4, str. 135— <146.
IlaHajoTOBHh 3opan: IIpnAor oiiSAHorpa^njii paAHHMKe liiTaMne y CpSnjn
(1919— 1941), EudAH OTeicap, 1969, 3, CTp. 369— 390.
IlejoBHh B oko: HanpeAHa miaMna y UPH°j Topu 1918 1941, — M c r o p u jc K u
3anucu, 1969, 2— 3, C T p . 271— 288.
Pribulja Sudhija: Radnička štampa u BiH do 1941, Bibliotekarstvo, 1964, 2,
str. 1— 14.
PaAeHHh AnApnja: CoanjaAHCTiiMKH a h c to b h h Maconucu y Cp6ujn 1871— 1914,
Bibliotekar, 1969, 4, str 494— 513.
Radulaški Ljubica: Fragmenti za biografiju Augusta Cesarca (Povodom 25-
-godišnjice smrti), Prilozi za istoriju socijalizma, 1966, 3, str. 377— 408.
Rajčević Vojo: Prilog bibliografiji naprednih novina i časopisa između dva
rata (1918— '1941), Putovi revolucije, 1964, 3— 4, str. 530— 552.
Smiljanić Milutin: Štamparstvo u Vukovaru, Bibliotekarski godišnjak Voj
vodine, 1971, str. 9— 73.
Sokolić-Jaman Nada: Komunistička štampa u Hrvatskoj o delatnosti Stjepana
Radića (1918— 1925), Radovi Instituta za hrvatsku povjest, 1974, 6, str. 273— 313.
Stanković Živomir: Četrdeset godina „Komunista”, Socijalizam, 1964, 11— 12,
str. 1619— 1633.
Stanković Živomir: Povodom 50-godišnjice izlaska prvog broja „Komunista”,
Komunist, 16. X II 1974 — 25. II 1975, 926— 936.
CTanojeBnh EorAaH: Jyr0CA0BeHCKH noAUTHMKH a h c to b h 3a paTa h nocAnje
paTa, Hoea Eepona, 1921, kh>. II, 13, CTp. 487— 496.
CTHAHHOBHh MapjaH: Eop5a — opran KnJ, Kaneudap TAaeHoi oddopa Ca-
ee3a cunduKara Cpduje 1949, E eorpaA , 1948, CTp. 48.
Stipetić Zorica: Uloga Augusta Cesarca i Miroslava Krleže u stvaranju Komu
nističke partije Jugoslavije, Časopis za suvremenu povijest, 1973, 3 (13), str.
71— 96.
Stojanović Petar: Bele novine, Cenzura između dva rata, Rad, 21. IX — 21.
X II 1963, 39— 52.
329
Šehić Nusret: Trinaest brojeva banjalučkog socijalističkog lista „Narodni
glas”, Prilozi Instituta za istoriju radničkog pokreta u Sarajevu, 1965, 1, str.
471— 476.
Tadič Katica: Cenzura komunističke literature 1919. i 1920. godine u Bosni i
Hercegovini, Bibliotekarstvo, 1969, 3— 4, str. 29— 42.
Tadič Katica: Prilog pitanju cenzure u Bosni i Hercegovini 1919— 1920. godine,
Glasnik arhiva i Društva arhivskih radnika BiH, 1970— 71, X— X I, str. 397— 409.
ToAopoBCKH TAnrop: BecHHim na TypcKH ja3HK bo BpeMeTO oa 1919— 1929.
h yqecTBOTO Ha MycAHMaHHTe Ha onniTHHCKHTe H36opn bo Ciconje 1920. ro-
AHHa, Pa3inedu, 1961, 10, CTp. 1007— 1015.
Uradin Matija: Iz političkog djelovanja Augusta Cesarca, Putovi revolucije,
1966, 6, str. 120— 124.
Uradin Matija: O radu članova KPJ u emigraciji u međuratnom razdoblju
(1918— 1941), Putovi revolucije, 1967, 9, str. 85— 93.
Uradin Matija: Prilog za biografiju Đure Cvijića, Putovi revolucije, 1966, 7— 8,
str. 179— 186.
Uradin Matija: Prilog za biografiju Vladimira Čopića. (U povodu 25-godiš-
njice smrti, 1939— 1964), Putovi revolucije, 1966, 6, str. 174— >184.
Vesović Milan: Borba Komunističke partije Jugoslavije i radničke klase u
Srbiji protiv cenzure 1919— 1928, Novinarstvo, 1976, 3— 4, str. 44— 64.
BecoBHli MiiAan: PaA K nJ Ha H3AaBaH>y uiTaMne h AHTepaType y BeorpaAy oa
KoHrpeca yjeAHH>eH>a ao 063HaHe, EudnuoTeicap, 1975, 3— 4, crp. 248— 271.
BunaBep Byic: KoMyHHCTHHKa napraja JvrocAaBHje h MaAa aHTaHTa (1920—

1938), H r o p u jc K U n a co n u c, 1971, X V III, CTp. 521— 551.
Vojinović Novica: Diskusija o nacionalnom pitanju u KPJ od 1919. do 1926.
godine, Prilozi za istoriju socijalizma, 1971, 8, str. 213— 274.
Vranšević Branislav: Iz revolucionarne borbe novosadskih grafičkih radnika
(1919— 1920), Istraživanja, Novi Sad, 1971,. I, str. 65— 92.
Vrčinac Julijana: Rad i zaključci Prve, Druge i Treće konferencije KPJ, Isto-
rija XX veka, Zbornik radova, Beograd, 1959, 1, str. 235— 284.
Vujošević lTbavka — Dragica Lazarević: Moša Pijade novinar, publicista i pre
vodilac. (Prilozi za biografiju), Prilozi za istoriju socijalizma, 1967, 4, str.
179— 298.
Vujošević Ubavka: Tri nepoznata spisa Đure Đakovića o frakcijskim borbama

u KPJ (Prilog za biografiju Đure Đakovića), Zbornik Historijskog instituta
Slavonije i Baranje, 1975, 12, str. 139— 199.
ByKOBHli PaAe: HpHAor HCTopnjn couHjaAHCTHHKe neAaroiuKe AHTepaType koa

Hac oa 1870. ao 1941. roAHHe, BučnuoreKap, 1969, 4, CTp. 515— 554.
Živković Dragoje: Borba protiv reformista u radničkom pokretu Hrvatske i
Slavonije (april 1919 — avgust 1920), Istorija radničkog pokreta, Zbornik ra
dova, Beograd, 1965, 1, str. 1— 88.
330
REGISTAR LIČNIH IMENA
Agostini M. 163. Beštak Tomo 119.

Albulj Divna 51, 99, 120, 132, 228, 292. Bihali Pavle 175.
Aleksandar Karađorđević 83, 95, 105, 246, Bihalji Oto 175.
265, 285. Binder Jozef (Binder Jozsef) 51, 292.
Alijagić Alija 227, 264, 265. Bogdan Lazo 112, 114.
Alimpijević Dimitrije 137. Bogdanov A. 238.
Antolović Franjo 63. Bogdanov Jovan 51.
Aponji Albert (Aponyi Albert) 284. Bogdanović Lazar 114.
Arh vidi Pančur Jakob Bojanović Milan 105.
Arsenijević Đorđe 161. Bojović Jovan R. 11, 48, 150.
Atanasijević Konstantin 166, 169. Bornemisa Vladimir 36, 47, 48, 75, 199.
Bošković B. vidi Filipović Filip
Babić Ljubo 239. Božić Jozo 170.
Babić N. 186. Božjakovski Trajko 142.
Babić Nikola 9, 12, 57. Bracanović Bracan 181.
Bajčević Lazar 101. Bradić Alojz 168.
Balaban Dušan 56. Bradić Ivan 278.
Baltić 95. Bradop vidi Broz Josip
Baljkas Ivo 46, 93, 108, 114, 152, 157, 171, Broz Josip 146, 227, 228, 232, 245, 281.
182, 257, 278, 279. Brudnjak Gejza 36, 75.
Barajević Milorad 101, 103, 111, 112. Buharin Nikolaj Ivanovič 203, 246.
Barič 209. Bukšeg Vilim 293.
Barić Pera 139. Bunjevčević Josip 44.
Barišec Dragutin 39, 49.
Bartulović Ernest 58. Cankov Aleksandar 142, 237.
Basarić Mahmut 108. Car Andrija 108, 278.
Bastajić Pavle 120. Cazi Josip 59, 155, 172, 188, 268.
Baznik Ivan 111. Čekić Dušan 53, 58, 114.
Begić 123. Cesarec August 11, 20, 44, 58, 97, 100, 106,
Belić Milorad 199. 108, 118, 172, 175, 204, 206, 213, 216, 227,
Belone Đuzepe (Belone Diuseppe) 100. 234, 252, 268.
Beloni Ambrođo (Belloni Ambrogio) 100. Cetkin Klara (Zetkin Klara) 238.
Benjak Ivan 102, 278. Cicvarić Krsta 110, 282, 284.
Ber Maks (Beer Max) 238. Ciliga Ante 102, 108, 217.
Bergman Alfred 141. Cindrić Grga 186.
331
Cvetković Slavoljub 10, 20, 32, 39, 49, 76, Filipović Grigorij vidi Atanasijević
97, 109, 117, 120, 121, 128, 136, 160. 217, 220, 230, 241, 243, 246.
Cvetković Živojin 238. Konstantin
Cvijić Đuro 38, 47, 58, 68, 89, 90, 106— 108, Florijan 297.
125, 131, 135, 137, 199, 215— 217, 219, 220, Foretić Dinko 18.
277 278 Francišković Petar 113.
Cvijić Stjepan Štefek 108, 139, 277. Furlan Nino 48.
Cvijić Živko 62.
Galogaža Stevo 175.
Čadikovski Bane 115. Galovac Ivan 40.
Čanković Miodrag 9, 49, 64. Gavela Branko 175.
Čermak Ljudevit 62, 112. Gavrilović Časlav 49.
čipčić Košta 142, 143, 280. Georgijević Petar 53.
Čižinski Josip vidi Gorkić Milan Glavinov Vasil 99, 114.
Čolović Ivan 55, 57, 63. Gligorijević Branislav 12, 175, 230, 282,
Čonkić Uroš 20. 284, 285, 287, 290.
Čović Lucijan 186, 287. Gmainer 90.
Črnezelj Otmar 167. Godina Dragotin 21.
Golouh Rudolf 57, 199.
ćetković Milovan 169. Golub Dragan 35, 39.
ćopić Vladimir 41, 44, 76, 80, 93, 108, Golubić Mustafa 164, 166.
227. Gorki Maksim 237, 238.
ćurčić Aleksandar 170. Gorkić Milan 243, 244.
Grojić Milan 104.
Damjanović Pero 251. Gspan Alfons 171.
Daničić vidi Radovanović Ljuba Gustinčič Dragotin 160, 167, 217.
Danilović Milijan 109.
D'Anuncio Gabriele (D'Annunzio Hadži Dimov Dimo 99, 100.
Gabriele) 202. Hasanagić Edib 261.
Davidović Ljuba 85, 260. Hazenlus Đuro 168.
Dimitnijević Sergije 42, 49, 56. Hedrih Karolj (Hedrich Karoly) 113
Domanji Janoš (Domanyi Janos) 113, 153. Hegediš Josip (Hegedtis Josip) 113.
Dragić Stanko 116. Hlebec Albert 111, 120, 167, 273.
Dragojević Stanko 169. Hodžić vidi Miljuš Sima
Dragović Vuk 109, 169, 172, 291. Horti Mikloš (Horthv Nagvbarivai Mik-
Drašković Milorad 83, 101, 258, 259, 284, los) 202, 285, 296.
285. Horvat Vlado 60.
Drobni Franjo 44. Horvatin Kamilo 75, 88, 106— 108, 157,
Drug broj 1 vidi Marković Sima 277— 279.
Drug broj 2 vidi Jovanović Rajko Hrabak Bogumil 22.
Drug broj 3 vidi Stefanović Lazar
Drug broj 13 vidi Marković Sima Ibrišagić Ibrahim 56.
Dudić Dragojlo 170. Ignjatović Svetomir 41, 255, 260.
Durman Milan 116, 117, 175. Igo Viktor (Hugo Viktor) 297.
Dušan Stjepan 35, 39. Ilekamović Alija 279.
Ilić vidi Jovanović Rajko
Đaković Đuro 146, 147, 176, 222, 223, 298. Ilić Milenko 99.
Đeneri Eđidio (Gennari Egidio) 100. Ivanoski Ordan 19.
Đoković Miloš 161. Ivanovski Vlado A. 114.
Đorđević Niikola 104, 113. Ivany Edmund 106, 107.
Đurakić Vladimir 161. Iveković Mladen 117, 175.
Đurić — Topalović Milica 31, 32. Iveša Mihailo 169.
Eisemann Đuro 164. Jadranski V. vidi Jovanović Rajko
Engels Fridrih (Engels Friedrich 14— Jagodić Ilija 50.
18, 203, 234. Jagodić Mirko 161.
Eror Ilija 96. Jakšić Đura 293.
Fabjančič Vlađislav 58, 102, 115, 222. Jakšić Jovo 29, 31, 32, 39, 119, 288.
Fajerbah Ivan 168. Jakšić Sreten 38, 39, 199.
Feliks Konic dr Oto 238. Jančić Lazar 112.
Ferenčak Ivan 21. Jankov Dušan 41.
Ferit Bajram 58, 59, 70. Janković vidi Krndelj Ivan
Filipčev Roman 157. Janković Miloš B. 102.
Filipović Branko 169. Janković Velimir K. 63.
Filipović Filip 11, 16, 29, 41, 42, 60, 67, 76, Jantolek Stevan 95.
93, 117, 118, 167, 175, 196, 199, 200, 204, Jelačić Josip 205.
332
Jelaska Vicko 78, 178. Krleža Miroslav 20, 44, 67, 118, 175, 204—
Jenić 186. — 206, 213, 234.
Jocić Mihailo 60, 261. Krndelj Ivan 102, 122, 153, 175, 223.
Jotić Mileta 63. Krnjević dr Juraj 283.
Jovanović Filip 49. Krstanović dr Oton 122, 158, 164.
Jovanović Mihailo 56. Krstić Bogdan 38.
Jovanović Nadežda 9, 166, 167, 298. Krstić Nikola 51, 53, 120.
Jovanović Rajko 53, 105, 111, 152, 157, Krstić Slobodan 254.
166, 170, 199, 216, 222, 223, 243. Krstović 154.
Jovanović Slavoljub 169. Krupska Nadežda 103.
Jovanović Vojislav J. 95. Kuhar Lovro vidi Prežihov Voranc
Jovanović Živko 11, 32, 41, 42, 60, 80, Kun Djerdj (Kun Gyorgy) 51.
197, 199, 201, 204. Kurjačić 154.
Jovanović Živko M. 169. Kusold Alojz 109, 167.
Jovović 270. Kusovac Labud 164.
Kaclerović Triša 86, 105, 111, 117, 118, Lalić vidi Radovanović Ljuba
120, 149, 158, 204, 216, 238, 265. Landikušić Stjepan 20.
Kačarević Dragić 203. Lapčević Dragiša 41, 199, 250, 289.
Kadija Niko 10, 133, 139. Lastrić Jakov 56, 108.
Kaminski Martin 60, 160, 169. Lazarević Dragica 9, 57, 95— 97, 103, 105,
Karabegović Ibrahim 9, 19, 35, 38. 111, 112, 120, 142, 149, 159, 263, 264, 280,
Karić vidi Filipović Filip 290, 292.
Kaurić Slavko 47, 62, 63, 88, 101, 102, 107, Lazarević Ilija 118.
108. Lazarević Ljubiša 270, 287.
Keoić Danilo 10, 11, 40, 113, 121, 122, 251, Lazarević Manojlo 270.
292. Lazarević Nemanja 103, 113,
Kelemenčić Rudolf 97. Lazić Lazar 111.
Kerin Josip 106, 107. Lemež dr Milan 56, 222.
Kermavner Dušan 102, 115, 160, 167. Lenjin Vladimir Iljič 14— 17, 52, 99, 118,
Kerošević Juro 265. 142, 158, 159, 170, 186, 192, 203, 211, 234—
Keršovani Otokar 11, 169, 175. — 236, 238, 240, 241, 246, 247, 276, 285.
Kesić Stojan 19. Lesić Mihailo 49.
Kiković Ilija 117, 169. Libkneht Karl (Liebknecht Karl) 205, 235,
Klas Stevo 50. 247.
Klemenčič Lovro 102, 112, 222. London Džek (London Jack) 237.
Klinčarov 114. Lozovski Solomon Abramovič 246.
Klopčič France 10, 22, 48, 49, 56, 58, 65, Ludvig Emil 238.
120, 162, 167. Luksemburg Roza (Luxemburg Rosa) 205,
Knaflič Vladimir 19. 235, 247.
Kobler Aleksandar 101, 120. Lunčarski Anatolij Vasiljevič 103.
Kocijanović Andrija 168.
Kokolj Rudolf 50. Ljubljanović Srećko 44.
Kolar-Dimitrijević Mira 283. Ljuština Franjo 23, 44.
Komić Aleksandar 95.
Konstantinović Žika 164. Maćašek Aleksandar 97.
Koprivica-Oštrić Stanislava 9, 40, 97, 106, Magić Stjepan 101, 102.
133, 140, 176, 213, 268. Majtanić Anton 50, 51.
Korać Vitomir 18— 20, 47, 297. Maksimović Stojan N. 111.
Kordić Ladislav 40. Malinar Ivan 45.
Korošec dr Anton 222, 264. Mališić Jovan 146, 157.
Kosanić Ivan 278. Manojlović Miodrag 152, 153.
Kosi Matija 109. Marabini Anselmo 100.
Košak Vinko 171. Margetić 245.
Košanin Nedeljko 41. Marić Ivan 46.
Kotur Nikola 217. Marinković Vojislav 292.
Kovačević Nikola 44, 76, 169. Marion Vilko 22.
Kovačević Nikola M. 170. Marjanović Dragomir 63.
Kranjec Gabrijel 102, 273, 278. Marko 95.
Kraš Josip 108, 279. Marković Borivoje 55.
Kraus Lavoslav 20, 56, 98, 163, 173, 178, Marković Dragan 188, 280.
182. Marković Pera 112.
Kreft Bratko 120, 171. Marković Sima 35, 41, 60, 65, 66, 69, 87,
Krekić Bogdan 62, 64, 75. 88, 97, 132, 145, 157, 166, 199, 216, 217,
Kristan Anton 293. 243, 244, 275.
333
Marković Stjepan 21. Oreški Mijo 162.
Marković Svetozar 17. Osterc Rajko 58.
Marković Vlada 53. Ostojdć Vlado 73, 199.
Marković Vukašin 21. Oštrić Vlado 18.
Marks Karl (Marx Karl) 14— 18, 203, 234, Oveariček Josip 62, 63, 199.
235, 238.
Martelanc Vladimir 100, 120. Pahor Jože 100.
Martinović Jovan vidi Mališić Jovan Palaček Ivan 289.
Martinović Niko S. 9, 48. Palić Milenko 9, 11, 40, 121, 122, 135, 173,
Maslarić Božidar 160, 168, 176, 182, 278, 179, 186, 221.
280. Panajotivić Zoran 10, 172.
Masleša Veselin 175. Pančur Jakob 167, 278.
Matić vidi Manojlović Miodrag Pandevski Manol 19.
Matić Ljubomir 142, 143. Paranos Dušan 110.
Matić Milan 12. Parović Blagoje 112.
Matijević Miloš Mrša 188. Pašić Nikola 224.
Matković Hrvoje 284. Pavić Lucija 108.
Mavrak Antun 116, 117. Pavišić — Verin Josip 22.
Mesaroš Šandor 18, 23. Pavlič 209.
Mihailović Cvetin 103, 109, 121, 188, 269. Pavlič Hinko 111.
Mihailović Dragiša M. 49, 102. Pavlović Božo 166.
Mihajlović Rade 102. Pavlović Novica 129.
Milanović Milan vidi Gorkić Milan Pavlović Pavle 97, 108, 113, 140, 216, 269.
Milenković Đorđe S. 102. Pejanović Đorđe 61, 62.
Milenković Rade 63. Pejović Đoko 9.
Milenković Toma 10, 12, 23, 28, 31, 36, 40, Pelagić Vasa 293.
41, 45, 251, 260. Pemper Kristian 186.
Milić vidi Marković Sima Perič Josip 101.
Milkić Ilija 65, 67, 87, 97, 196. Perović Radoslav 17, 18, 20.
Milojković Života 31, 32, 35, 37, 39, 41, Pertot Jože 100.
92, 95, 97, 102, 103, 116, 118, 130, 131, Petković Nikola 121.
137, 217, 218, 224, 256. Petrič Josip 55, 64.
Milovanović Radenko 161. Petrović 95.
Milutinović Buda 153. Petrović vidi Filipčev Roman
Milutinović Ivan 280. Petrović Dragoljub 41.
Miljuš Sima 44, 76, 154, 108, 215, 278. Petrović Lazar 63.
Mirnić Josip 23. Petrović Milutin 161.
Mišić Janko 108, 162, 278. Pezdir Josip 120.
Mitić Ljubomir 143. Pfeifer Vladimir 62.
Mitrašević Veselin 100. Pijade Moša 10, 11, 36, 37, 41, 56, 57, 89,
Mlinarić Dragutin 102. 90, 101, 103, 105, 111, 112, 118, 120, 132,
Mmg vidi Gorkić Milan 140, 142, 143, 149, 159, 199, 215, 216, 227,
Mokrov Boro 9, 100, 127. 237, 250, 254, 271, 280, 285, 286, 289, 292,
Moravac M. vidi Filipović Filip 296.
Mrzel Ludvik 171. Ponjarac Danilo 106.
Munda Jože 10, 19, 101, 111, 120, 162, 167. Popović Dušan 16, 288.
Mužević vidi Horvatin Kamilo Popović Jovan 175.
Popović Nikola 12.
Nedić Milan 53. Popović Pavle 103.
Nedić Milan Đ. 143. Potočki Ivan 102.
Nedimović Uroš 128, 179. Praprotnik Tone 167.
Nešović Slobodan 280. Predojević Gavra 101, 112.
Nikiforović Ivan vidi Novaković Košta Prežihov Voranc 101.
Nikolić Blagoje 225. Pribićević Svetozar 224, 250, 255, 260, 284,
Nikolić Luka 169. 289, 293.
Nikolić Miroslav 9, 93, 95, 102, 106, 110, Priča Ognjen 11, 108, 276.
122, 129, 269, 284. Protić Stojan 293, 296.
Novaković Košta 32, 40, 41, 88, 92, 93, 95, Protić Žarko 11, 89, 91, 182, 210.
97, 112, 118, 140, 161, 204, 216— 218, 227, Pšak-Kokolj Vjekoslav 62.
263, 293. Pupavac Nikola 58, 164, 273.
Novoselović Milan 175. Puškarić Franjo 97.
Obuljen Milan 98, 99. Racin Kočo 175.
Očak Ivan 22, 23, 27, 76. Radan Milan 169, 279.
Oreč Mate 12. Radenić Andrija 17.
334
Radić Stjepan 148, 227, 246, 283— 285. Štark Viktor 121.
Radobojić 241. Štebi Alojzija 48.
Radobolja Josip 188. Štebi Anton 160.
Radošević Mijo 20, 36, 47, 48, 75, 199. Štefanac Josip 111, 118.
Radovanović Ljuba 152, 154. Štukelj Ciril 93, 102, 109, 115, 120, 160,
Radovanović Milosav 63. 167.
Radović Dragomir 57. Štumpf Adolf 50, 82.
Raičević dr Blažo 169. šušteršič Anton 102, 111, 115.
Rajčević Vojo 10.
Rajković Dragutin 112, 120. Tadić Katica 9, 250, 251, 254— 256, 289.
Rancinger Franjo 112. Tajkov Aleksandar 44, 82.
Raspor Hinko 189. Takač Tomo 119,
Rebrić Aleksa 265. Tarle Petar 45.
Regent Ivan 56, 100, 101, 127, 160, 204. Teorin vidi Jakšić Đura
Ristić Milan 109. Terzijanov 163.
Ristdć dr Svetomir 105. Tintor Stevan 121.
Ristović Ljubiša 188, 280. Todorović Mihailo 76, 103, 105, 118, 139,
Rovan Vjekoslav 100. 140, 153, 265, 278.
Todorović Zdravko 32.
Saje Ivan 167. Todorovski Gligor 59.
Sako Nikola (Sacco Nicolo) 234. Topalović Živko 31, 32, 41, 199.
Saletto Franjo 106, 108. Toth Nikola 45.
Samardžić Gojko 163. Trebinjac Miloš 31, 32, 41, 170.
Sedej Alojz 120. Trifković Marko 290.
Seferović Nusret 169. Trocki Lav (Trotzki Lav Davidovič Bron-
Selaković Đorđe 97. štajn) 203, 235, 238, 247, 258.
Serafimov Ivan Agovski 114. Tucović Dimitrije 20, 124.
Simović 278. Tuntar Josip 100.
Sinkler Apton (Sinclair Upton) 237.
Siriščević Jakov 41, 46. Uradin Matija 38, 76, 120, 163.
Sisner Kalman 51. Urbančič Josip 64, 101.
Skočir Ciril 167. Ušaj Darko 100.
Smoljanović Nikola 45, 59. Ušaj Venčeslav 101, 177.
Sokolić-Jaman Nada 227, 283.
Spasojević Dušan 56. Vajs Alfred 121.
Srškić Milan 267. Valjin Blaž 108, 278.
Srzentić Vaso 35, 38, 39, 90, 112, 118. Vanceti Bartolomeo (Vanzetti Bartolo-
Staljin Josif Visarionovič 156, 170, 178, meo) 234.
246. Vandjel 154.
Stanisavljević Dimitrije Krka 164, 181. Vargović Milan 160, 280.
Stanković Stojan 103, 105. Vasiljević Vasilije S. 114.
Stanković Živomir 10, 70, 158, 171. Vavpotič Rudolf 109.
Stanojević Bogdan 291. Veles Stjepan 50.
Stefanović Emil D. 102, 222. Veljković Radomir 122, 158, 270.
Stefanović Lazar 102, 153, 173, 177, 243. Vencenc Dragutin 47.
Steininger Pavao 45, 59. Vergelj Anton 111.
Stejić Spasoje 265. Vero vidi Jelaska Vicko
Stipetić Zorica 20, 44, 206. Vesnić Milenko 290.
Stokić Petar 188. Vesović Milan 9.
Stošić Dragomir 63. Vilhar Stane 100, 101.
Sukić Josip 47. Vinaver Vuk 229.
Supanc Stjepan 60. Vinković Milan Volner 141, 160, 163, 164,
176, 178, 182.
Šalamun Miša 169, 177. Vitić Ivan 59.
Šarac Nedim 12, 288. Vitorović Dušan 102.
Šatev Pavle 163. Vladetić vidi Cvijić Đuro
Šehić Nusret 9, 57. Vladisavljević dr Dragutin T. 55, 115.
Šikovski dr Jon 238. Vlahov Dimitar 120, 163.
Šlivonja Nikola 139. Vodopivec Albin 100.
šloser Viktor 49. Vojinović Novica 217.
Šola Atanasije 250. Volner Milan vidi Vinković Milan Volner
Šoptrojanov Todor 112. Vrančić Mirko 44.
Šore Duje 46. Vraneš Mihajlo 108, 278.
Štajner Karlo 141. Vrangel Petar Nikolajevič 237.
Štark Pavao 173. Vrčinac Julijana 255.
335
Vrtancl Franc 99. VVankmueller Franc 167.
Vujić vidi Mališić Jovan Wiesner Ljudevit 62.
Vujošević Ubavka 10, 57, 95— 97, 103, 105,
111, 112, 120, 142, 149, 159, 175, 176, 230, Zaninović Vice 118, 172.
263, 264, 280, 290, 292. Zarić Todor 186.
Vujović Radomir 169, 280. Zinovjev Grigorij Jefsejevič 203, 238, 257.
Vuk Ivan 21, 22, 90, 111, 115, 160. Zografski Dimče A. 112, 141.
Vukčević Radoje 166. Zografski Todor 111, 142.
Vukićević Lazar 21, 23, 97. Zwerger Ivan 63.
Vukmanović Luka 56.
Vukmanović Milan 117. Žaja Andrija 108, 117.
Vuković Jovan 103. Žan vidi Jovanović Rajko
Vuković Matija 167. Živić Milisav 170.
Vuković Rade 49, 103. Živko vidi Baljkas Ivo
Vunarić Stjepan 63. Žorga Jaka 48.
Žunjić Mehmed 112.
336
REGISTAR GEOGRAFSKIH IMENA
Albanija 234, 264. Berlin 163.

Amerika vidi SAD Bezdan 186, 287.
Apatin 179. Bitolj 18.
Aranđelovac 127, 133, 178. Bosanska Gradiška 280.
Argentina 133. Bosanski Brod 289.
Australija 132, 178, 183, 213. Bosna 28, 36, 60, 68, 150, 154, 207, 226,
Austrija 140, 259. 256, 273.
Austro-Ugarska 19, 25, 201, 267, 276. Bosna i Hercegovina 9— 11, 18, 19, 25, 35,
Azanja 260 38, 62, 64, 68, 69, 75, 81, 93, 95, 105, 106,
112, 128, 135, 148, 156, 164, 176, 196, 199,
Bačka 51, 99, 186, 292. 203, 249— 251, 254— 256, 258, 273, 275,
Bačko Gradište 279. 288, 289, 293.
Bajina Bašta 133. Bosanska krajina 9, 32, 56.
Balkan 18, 19, 44, 85, 120, 131, 163, 217, Brčko 179.
222, 237, 247. Breza 261.
Banat 51, 99, 292. Brod na Savi vidi Slavonski Brod
Banja Luka 32, 49, 56, 66, 71, 179, 250,
280. Budimpešta 17, 18, 25, 46, 99.
Bugarska 99, 140, 234, 237, 283.
Baranja 51, 99, 225, 292. Bulbuder (u Beogradu) 142, 286.
Beč 18, 84, 87— 89, 97— 100, 106, 120, 131, Carevo Selo (Delčevo) 260.
132, 140, 141, 145, 160, 163— 168, 173, Cetinje 48, 71, 74, 251.
176, 181, 186,265. Crna Gora 9, 35, 48, 68, 69, 75, 128, 150,
Belgija 163, 182. 164, 169, 176, 182, 200, 209, 254, 275,
Beograd 10, 11, 18, 25, 27, 32, 37, 38, 40, 41, 283
48— 51, 55— 57, 59, 60, 62, 63, 65, 66, Crvenka 179.
69— 75, 79— 82, 84— 86, 88— 93, 95, 99,
101— 103, 105, 108, 109, 112, 113, 115, 118, čačak 65, 169.
120— 122, 125, 126, 128, 130, 133, 135, Čukarica (u Beogradu) 80.
136, 138, 140— 142, 148, 149, 151, 152, 154, čehoslovačka 234.
157— 159, 161— 163, 166, 167, 169— 172,
175— 177, 185, 186, 188, 194, 197, 200, 203, Ćuprija 76.
204, 214, 223, 225, 243, 244, 250, 251, 254,
257— 261, 264— 266, 268— 270, 272— 275, Dalmacija 18, 28, 41, 53, 68, 70, 78, 79, 81,
277— 279, 282, 286, 287, 289— 291, 293. 90, 114, 128, 140, 150, 152, 157, 164, 171,
337
172, 176, 182, 194, 200, 202, 207, 212, 226, — 102, 106, 108, 112, 115, 120, 122, 127,
232, 254, 257, 259, 261,267, 275, 289. 128, 130, 131, 139, 141, 142, 145, 146, 148,
Dalj 278. 154, 155, 158, 160, 161, 163, 164, 172, 176,
Daruvar 44. 186, 196, 197, 201— 203, 205, 215, 217,
Delnice 133. 218, 220, 222, 224, 227— 229, 237, 241,
Derventa 61, 62, 136. 245— 248, 250, 251, 254, 255, 256, 261,
Donja Rača 129. 263, 271, 273, 280— 283, 287, 288, 290,
Dravograd 141. 298, 301, 304, 305.
Drezden 146. Kraljevo 178.
Drvar 32, 49, 64, 253. Kratovo 163, 260.
Duga Resa 179, 232. Kreka 76, 265.
Dunaj vidi Beč Kumanovo 76, 179.
Dunav 31, 166.
Djevdjelija 260, 261. Leskovac 114, 279.
London 203.
Engleska 203, 229, 233, 234, 246.
Evropa 14, 26, 27, 93, 132, 146, 205, 227, Ljubljana 10, 18, 20, 48, 49, 56, 58, 64,
234. 84, 88, 90, 95, 100— 102, 108, 109, 111,
115, 120, 122, 134, 141, 149, 151, 160,
Francuska 20, 76, 81, 160, 163, 182, 203, 166, 167, 170, 171, 189, 208, 212, 253, 263—
229 234 — 265, 267, 268, 273, 278, 282, 287.
Frankfurt 120.
Futog 179. Mađarska 22, 23, 51, 76, 131, 186, 202, 205,
250.
Gorica 100, 169. Makarska 261.
Gorski kotar 189. Makedonija 9, 10, 28, 32, 53, 54, 58, 59,
Gradsko 279. 68, 70, 72, 112, 114, 115, 127, 140, 141,
Guča 261. 146, 151, 154, 163, 176, 194, 196, 200,
Guštanj 147. 207, 217, 226, 245, 254, 266, 275, 283.
Maribor 186, 287.
Herceg Novi 48, 68, 71. Mionica 261.
Holandija 182. Mladenovac 129.
Hrvatska 9, 11, 18— 20, 25, 28, 32, 36, 44— Moskva 21, 65, 140, 143, 146, 167, 168,
— 47, 62, 64, 68, 69, 76, 81, 90, 92, 101, 175, 176, 181, 182, 186, 236, 283.
108, 117, 134, 146, 150, 165, 175, 180, Mostar 80, 250, 279.
199, 200, 207, 210, 220, 222, 225, 230,
245, 249, 254, 258, 259, 271, 277, 281, 283. Našice 163, 164, 170, 182, 209.
Hrvatsko primorje 189. Nemačka 205, 233, 234, 236.
Nikšić 169.
Idrija 18. Niš 19, 129, 154, 178, 179, 225, 237.
Irkutsk 21. Nova Gradiška 44, 179.
Istra 18, 28, 127, 189. Novi Sad 10, 17, 18, 31, 37, 38, 40, 41, 45,
Italija 46, 205, 234, 246. 51, 53, 54, 66, 74, 75, 81, 121, 122, 130,
Ivančici 261. 153— 155, 179, 184, 251, 260, 287, 290,
Ivanjica 279. 291.
Jagodina (Svetozarevo) 261.
Jemen (Srem) 279. Novo Mesto 271, 273.
Jugoslavija vidi Kraljevina Srba, Hrvata
i Slovenaca Obrenovac 133.
Juliska Benečija 100. Okučani 44.
Osijek 20, 37, 38, 41, 45, 47, 50, 66, 74, 76,
Kanada 76, 213. 82, 149, 150, 155, 160, 164, 168, 170, 173,
Karlovac 47, 251, 259. 182, 225, 243, 256, 257, 278.
Kavadar 112.
Kijevo 20. Pakrac 44, 279.
Kočevje 120, 160, 167, 271, 273, 278. Pariz 20, 81, 100, 160, 161, 163, 167, 168,
Koprivnica 118. 170, 176, 186, 203, 284.
Kosovo i Metohija 58, 59, 176. Pečuj 131
Kotor 48, 251. Pešta 23.
Kragujevac 49, 50, 56, 66, 102, 117, 129, Petrograd (Lenjingrad) 20.
169. Pirot 178.
Kraljevica 232. Podgorica (Titograd) 169, 170.
Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, 10, Podunavlje 85, 217.
11, 16, 20— 23, 25— 27, 32, 36, 37, 40, 44, Požega vidi Slavonska Požega
48, 49, 56, 63, 65, 69, 76, 81, 87, 90, 97— Požeška kotlina 45.
338
Prag 98, 166. Subotica 28, 60, 113, 135, 153, 154, 170, 177,
Prilep 112. 179.
Pula 18. Sušak 279.
Svilajnac 49.
Rijeka 18.
Rim 297. Šibenik 46, 99, 114, 117, 152, 267.
Rumunija 234. Štip 112, 260.
Rur 266. Švajcarska 182.
Rusija vidi SSSR
Taškent 21.
SAD 76, 79— 81, 106, 131— 133, 136, 178, Tivat 48, 261.
182, 213. Trbovlje 120, 130, 231, 232, 268, 287.
San Francisko 181. Trst 18, 19, 100.
Sandžak 164. Trstenik 127.
Sarajevo 10, 12, 19, 28, 32, 35, 38, 48, 50, Tuzla 112, 245, 250.
63, 64, 66, 72, 74, 75, 80, 96, 108, 109, 128,
130, 135, 164, 197, 250, 254, 256, 265, Ub 133.
279, 282, 287, 289— 291. Ugarska 17.
Sava 31, 140. Užice 279.
Semizovac 261.
Severna Amerika 234. Valjevo 76, 80, 170.
Sibir 238. Veles 114, 123, 129, 141, 188.
Skoplje 18, 32, 37, 53, 58, 59, 66, 112, 114, Veliki Bečkerek (Zrenjanin) 51, 120, 189,
141, 149, 179. 284.
Slavonija 18— 20, 25, 28, 32, 36, 44, 45, 60, Veliko Gradište 261.
64, 68, 69, 76, 81, 92, 108, 117, 134, 150, Vinkovci 59.
180,182, 200, 207, 225, 254, 258. Virovitica 37, 50, 51, 66, 279.
Slavonska Požega 37, 38, 44, 45, 66, 74, Vojka (Srem) 178.
75, 182, 296. Vojvodina 9, 10, 17, 18, 28, 31, 40, 41, 51,
Slavonski Brod 44, 60, 71, 76, 168, 169, 179, 69— 71, 81, 90, 113, 121, 122, 135, 150,
186. 153, 154, 173, 176, 179, 186, 189, 192, 212,
Slovenija 9— 11, 18, 19, 49, 55, 57, 58, 221, 226, 230, 245, 254, 260, 275, 284, 292.
89— 91, 93, 95, 109, 115, 120, 127, 128, Vršac 179.
130, 134, 135, 138, 141, 146, 148, 153, 173, Vukovar 37, 45, 50, 59, 60, 61, 66, 76, 257,
176, 181, 182, 192, 203, 207, 222, 223, 226, 258.
245, 254, 267, 271, 273, 275, 276, 281, 283.
Smederevo 80. X vidi Beograd
Smederevska Palanka 65, 232.
Sofija 18, 99, 114. Y vidi Osijek
Solkan 100, 169.
Solun 18. Z vidi Zagreb
Sombor 155, 179. Zagorje 278.
Split 27, 28, 38, 41, 45, 46, 48, 50, 64, 66, Zagreb 10, 18, 19, 26, 27, 32, 36— 39, 44, 45,
78, 114, 152, 171, 177, 182, 197, 226, 257, 47, 49, 50, 58, 59, 61— 63, 66, 70, 71, 74,
278, 279, 287, 289, 291. 75, 88, 95— 97, 99, 101, 102, 106— 109, 112,
Srbija 9, 10, 16, 17, 20, 25, 27, 31, 32, 116— 118, 122, 126, 134, 139, 141, 146, 149,
36, 53, 54, 63, 65, 68, 70, 72, 81, 99, 129, 150, 152, 154, 155, 157, 158, 160, 162,
141, 154, 157, 166, 176, 180, 186, 194, 164— 166, 170— 175, 177, 178, 180, 182—
196, 199, 200, 210, 218, 222, 225, 249, 250, — 184, 186, 188, 189, 205, 215, 222, 225,
254, 257, 258, 270, 275, 280, 281, 284, 298. 227, 230— 232, 234, 243, 250, 251, 254,
Srem 178. 256, 257, 259, 263, 265, 267, 268, 272, 273,
Sremska Mitrovica 246. 275, 276, 278, 280, 282, 289— 291, 297.
SSSR 8, 15, 19, 21, 22, 25— 27, 44, 71, 76, Zapadna Evropa 178.
96, 99, 102, 131, 132, 153, 170, 182, 192, Zemun 59, 76, 112, 155, 179.
194, 197, 203— 205, 207, 208, 212, 213, 229, Zenica 75, 279.
234, 236, 237, 245, 247, 251, 252, 263, 267,
273, 275, 279, 281, 283, 296, 304.
339
SKRAĆENICE
A-CK SKJ — Arhiv Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije

ADAR — Arhiv i Ddruštvo arhivskih radnika
AH — Arhiv Hrvatske
A-IHRPH — Arhiv Instituta za historiju radničkog pokreta Hrvatske
AJ — Arhiv Jugoslavije
BiH — Bosna i Hercegovina
BKF — Balkanska komunistička federacija
CIO — Centralni izvršni odbor
CK — Centralni komitet
CP — Crvena pomoć
CPV — Centralno partijsko veće
CRSOJ — Centralni radnički sindikalni odbor Jugoslavije
CRSVJ — Centralni radnički sindikalni odbor Jugoslavije
CSI — Crvena sindikalna internacionala
CV — Centralno veće
DAS — Državni arhiv Slovenije
DN — Državno nadodvjetništvo
GRSJ — Glavni radnički savez Jugoslavije
Hanao — Hrvatska nacionalna omladina
HPSS — Hrvatska pučka seljačka stranka
HRSS — Hrvatska republikanska seljačka stranka
HSS — Hrvatska seljačka stranka
IAB — Istorijski arhiv Beograda
INI — Institut za nacionalnu istoriju u Skoplju
IO — Izvršni odbor
JSDS — Jugoslovenska socijaldemokratska stranka
Kl — Komunistička internacionala
KOI — Komunistička omladinska internacionala
KPM — Komunistička partija Makedonija
KPJ — Komunistička partija Jugoslavije
Kraljevina SHS — Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca
LL — Lenjin — Lipkneht
MG — Memoarska građa
MOPR — Međunarodna organizacija za pomoć revolucionarima
MSO — Međusavezni sindikalni odbor
MUD — Ministarstvo unutrašnjih dela
n.d. — navedeno delo
NEP — Nova ekonomska politika
n.n. — navedeni naslov
NRPJ — Nezavisna radnička partija Jugoslavije
Orjuna — Organizacija jugoslovenskih nacionalista
PRZV — Pokrajinsko ravnateljstvo Zemaljske vlade
PS — Prvostepeni sud
RKP(b) — Ruska komunistička partija (boljševika)
SAD — Sjedinjene Američke Države
SDS — Socijaldemokratska stranka
SFRJ — Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija
SKJ — Savez komunista Jugoslavije
SKOJ — Savez komunističke omladine Jugoslavije
SPJ — Socijalistička partija Jugoslavije
Smao — Srpska nacionalna omladina
SROJ — Savez radničke omladine Jugoslavije
SRPJ(k) — Socijalistička radnička partija Jugoslavije (komunista)
SSDP — Srpska socijaldemokratska partija
SSSR — Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika
UOZV — Unutrašnji odsjek Zemaljske vlade
URSSJ — Ujedinjeni radnički sindikalni savez Jugoslavije
VMRO(o) — Unutrašnja makedonska revolucionarna organizacija (objedinjena)
INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU -
IRO „NARODNA KNJIGA"
Lektor
Ilija Moljković
Grafička oprema korica

Stevan Vujkov
Korektura
Predrag Krstić
Tiraž 1500 primeraka
Prvo izdanje
Štampa: „GRO Kultura, OOUR Slobodan Jović, Beograd”

Stojana Protića 52

Revolucionarna Tampa U Kraljevini Srba Hrvata I Slovenaca 1918 1929 Pisi

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Revolucionarna Tampa U Kraljevini Srba Hrvata I Slovenaca 1918 1929 Pisi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

;WmSm

j .■^■«7!rgV.*,-<11* .-» * -,. i i■Hi—,1 ........ -•,, ■‘.u-ft ■■ IfrH&sSi;

INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU — NARODNA KNJIGA

U FINANSIRANJU OVE STUDIJE UČESTVOVALA JE I REPUBLIČKA

INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU

I Listovi legalnog perioda (1918—1920)

1. Fizionom ija i uređivanje listova i izvori in fo rm acija — — — 191

II Legalna štam pa 1921—1929.

1. Fizionom ija listova, uređivanje i izvori in fo rm acija — — — 206

1. C enzura — — — •— — — —■ — ■ — —■ — ~ ' — 249

II Š tam pa pod režim om Obznane i Zakona o zaštiti države

ZAKLJUČAK — — — -------- — — — — — —— — 301

Is to rija revolucionarne štam pe neodvojivi je deo isto rije revolucionarnog

1 Nikola Babić, Radnička štampa u Bosni i Hercegovini do 1941. godine kao

12 Jože Munda, Bibliografija delavskega socijalističnega tiska na Slovenskem

Građa o djelatnosti Komunističke partije Jugoslavije u Bosni i Hercegovini (januar

Ovaj ra d o d b ra n je n je kao d o k to rsk a d isertac ija pod naslovom Uloga

P isana reč odigrala je veliku ulogu u razvoju ljudskog društva. Š tam pa

1 Više o to m e vid.: K. Mapitc — <I>. EHreAC, O nenaru, MocKBa, 1963.

2 V. I. Lenjin, Dela, 4, Beograd, 1973, str. 352—354.

M arksistička m isao p ro d ire u jugoslovenske zem lje u drugoj polovini

1951, CTp. 229.

7 Beorpuj, L JjHsga 1871. Tum i

Naslovna stranica prvog socijalističkog lista u Srbiji i na Balkanu.

„R adničke novine”, pokrenute 1897, dva p u ta su zabranjivane, a od osni­

s V iš e o p e r io d i c i u S r b i j i d o 1914. g o d in e v id .: PaAOCAaB Ile p o B H h , Ilpunoz 6u-

14 D e t a l j n i j e o m a k e d o n s k o j s o c i j a l i s t i č k o j š t a m p i v id .: OpA aH H B anocK H , ,,P e -

20 Zorica Stipetić, Uloga Augusta Cesarca i Miroslava Krleže u stvaranju KPJ,

te r e n i»Boiiitiiia.^Be^ppi51prt6nioitM. - ^'jslska fevolusijai. - Svetovoa revolucija,

MOSKVA. & !- ni 1018. Oroj I.

iejny je cnacf v<v

■' J>- '«

........... -------------. , u j w ; i ' * f

Revolucionarna glasila Jugoslovena u Sovjetskoj Rusiji.

Tokom 1920. u Sovjetskoj R usiji pojavila su se još dva jugoslovenska li­

lili..* IH* ft. M |«\UU!U M'.lMK'MM »«'j-

Komunistički list jugoslovenskih revolucionara — učesnika Mađarske

Izd an ja Jugoslovena kom unista im ala su veliki značaj za širen je kom u­

25 Detaljnije o štampi Jugoslovena u Sovjetskoj Rusiji vid.: EoryMHA Xpa6aic,

R atne teškoće, socijalna beda, uticaj ok to b arsk e revolucije i revolucio­

1. REVOLUCIONARNI RADNIČKI POKRET I KPJ

Proces ob n av ljan ja radničkog p o k reta nastavljen je u novoj jugoslo-

1 M c ro p u jc K U a p x u o KT1J, III, CounjaAHCTH^iKH noKpeT y Cpđnjn 1900—1919,

2 I. Očak, n.d., str. 206—207.

Filip Filipović, prvi sekretar KPJ,

7 PaAHHHKe HOBHHe, 1. V 1919, 102, H3BemTaj ca Koiirpeca yjeAHH>eH>a.

15 PaAHHMKe HOBHHe, 3. IX 1919, 208, IIo K p e T a ib e „ Je A H a K o c ra".

21 T. Milenković, Radnički pokret, str. 203; D. Kecić, Revolucionarni radnički

26 Crvena zastava, 1 . VII 1 9 2 0 , 14, Izveštaj sa I redovnog kongresa SKOJ-a (od

Sima Markovič, sekretar KPJ,

Posle V ukovarskog kongresa nije došlo do p o k re ta n ja većeg b ro ja listo­

31 Ibrahim Karabegović, Vukovarski kongres i pitanje daljnje izgradnje Partije

33 HcropujcKu apxue KTIM, t o m I, k h >. 1, C T p . 379. — Verovatno je uredništvo

U p erio d u od stv ara n ja K raljevine SHS do u jed in jen ja jugoslo venskog

p l f < w > m » o ffln n m .

,ORGAN SOCIJALISTIČKE RADNIČKE PARTIJE JUGOSLAVIJE ( ISTA)

HlM OM U«, JU OM) NMTptM «0T«W

Naslovna strana sarajevskog komunističkog lista „Glas slobode”.

U Novom Sadu je 2. novem bra 1918. p o k re n u t list „S loboda” s podna­

6 Stanislava Koprivica, Radničke novine, Enciklopedija Jugoslavije, 7, Zagreb,

B eogradske „Radničke novine” po k ren u te su još 1897. godine, a obnov­

11 Citirano prema: T. Milenković, Radnički pokret, str. 179.

O P r A H C O I1H JA JIH E ilE M O K P A T IU E

j .■^■«7!rgV.,-<11 .-» * -,. i i■Hi—,1 ........ -•,, ■‘.u-ft ■■ IfrH&sSi;

„R adničke novine”, pokrenute 1897, dva p u ta su zabranjivane, a od osni

Tokom 1920. u Sovjetskoj R usiji pojavila su se još dva jugoslovenska li

Izd an ja Jugoslovena kom unista im ala su veliki značaj za širen je kom u

R atne teškoće, socijalna beda, uticaj ok to b arsk e revolucije i revolucio

Posle V ukovarskog kongresa nije došlo do p o k re ta n ja većeg b ro ja listo

U Novom Sadu je 2. novem bra 1918. p o k re n u t list „S loboda” s podna

B eogradske „Radničke novine” po k ren u te su još 1897. godine, a obnov

Kao S ocijalističko glasilo u Slavonskoj Požegi je 4. ja n u a ra 1919. po k re

15 Zorica Stipetić, Uloga Augusta Cesaica i Miroslava Krleže u stvaranju Ko

Od svih ovih listova koji su bili p o k ren u ti p re osnivanja jedinstvene p ar

24 Vitomir Korać navodi da je pravac „Malih novina” bio „desničarski socija

K om unističko krilo u radničkom p o k re tu Slovenije tokom 1919. nije u s

Posle V ukovarskog kongresa zbog prelaska „Nove istin e ” u ru k e cen tri

U Vinkovcim a je 27. novem bra 1920. p o k re n u t još jed an organ K om u

P ored ak cija za pok retan je časopisa „B orba", tj. za obnavljanje istoim e

71 Đorđe Pejanović je u svojoj Bibliografiji registrovao list „Budućnost” s pod

R azličiti podaci o tiražu p artijsk e štam pe izm eđu izveštaja p o k ra jin

P rib av ljan je novčanih sredstava za štam p u tesno je povezano sa popu