TERMODRVO - NOVI MATERIJAL DOBIJEN

VISOKOTEMPERATURNIM TRETMANOM DRVETA

Zdravko Popovi} UDK: 630*84

Borislav [o{ki} Stru~ni rad
Neboj{a Todorovi}

Izvod.- TermoDrvo je materijal koji je ve} nekoliko godina prisutan na evropskom tr`i{tu i
njegova sve ve}a potro{nja i sve {ira upotrebljivost ukazuju na niz pozitivnih osobina koje pose-
duje. To je proizvod ~ije se zna~ajne prednosti, pre svega, ogledaju u izuzetnoj dimenzional-
noj stabilnosti, pobolj{anoj prirodnoj trajnosti i prijatnoj boji. U radu su prikazani dosada{nji
rezultati istra`ivanja u Evropi o TermoDrvetu, njegovim svojstvima, ekolo{kim aspektima pro-
izvodnje i upotrebe, prakti~nom radu sa njim, sirovini za proizvodnju i prednostima u odnosu
na obi~no netretirano drvo. Tako|e, prikazani su i sopstveni rezultati istra`ivanja higrosko-
pnosti toplotno tretiranog bukovog drveta.
Klju~ne re~i: TermoDrvo, svojstva, bor, smr~a, bukva.

THERMOWOOD A NEW WOOD MATERIAL GOT

BY HIGH-TEMPERATURE TREATMENT

Abstract.- Heat-treated wood use to exists already several years at European market, and its
growing consumption and all wider usefulness focuses a numerous of its, affirmative charac-
teristics. That is product which significant advances emphasize itself with extraordinary sta-
bility of dimensions, advanced natural durability and pleasant color. In article its pointed out
the state of the art in Europe relating to up to date investigations with heat treated wood, its,
properties, ecological aspects of production and advances relating to ordinary untreated wood.
Also, the own results of investigation of hygroscopicity of heat-treated beech wood have been
shown.
Key words: heat-treated wood, properties, pine, spruce, beech.

1. UVOD tate, a R u s c h e (1973) i B u r - ru~ja gde ova lo{a svojstva poseb-

Vekovima je ve} poznato da
nagorevanje drveta otvorenim pla-
menom ~ini njegovu povr{inu mno-
go trajnijom pri spolja{njoj upo-
trebi. ^ak su i Vikinzi, kao i na{i
predaci koristili ovaj metod u spolj-
nim konstrukcijama kao {to su dr-
vene ograde.
Nauka o drvetu, tako|e, odavno
zna da se njegova svojstva mogu
menjati obradom na povi{enim
temperaturama. Tako je toplotno
tretirano drvo nau~no prou~avano
od Stamm-a i Hansen-a jo{ tokom
tridesetih godina pro{log veka u
Nema~koj i od White-a tokom
~etrdesetih u USA (2003). Tokom
pedesetih, B a v e n d a m, R u n k e l
i B u r o (1955) nastavili su istra-
`ivanja ove problematike. K o l l -
m a n i S c h n e i d e r (1973) su to-
kom {ezdesetih objavili svoje rezul-
m e s t e r (1973) tokom sedamde-
setih. Rezultati ve}ine ovih istra`i-
vanja koristili su pri su{enju drveta,
a sama istra`ivanja su se provodila
na relativno niskim temperaturama
(obi~no do 150°C).
Me|utim, odnedavno u Evropi
postoje vrlo ozbiljni i prili~no us-
pe{ni poku{aji da se razviju indu-
strijski primenljive tehnologije za
termi~ki tretman drveta na zna~ajno
vi{im temperaturama od ovih sa ci-
ljem modifikacije i pobolj{anja
njegovih svojstava i dobijanja mate-
rijala primerenog ovom veku-ekolo-
{ki ~istog, sa smanjenom higrosko-
pno{}u, sa pove}anom dimenzio-
nom stabilno{}u, sa pove}anom pri-
rodnom trajno{}u i sa prijatnom bo-
jom. Time se `eli, naro~ito kod
manje vrednih vrsta, trajno obezbe-
diti upotreba drveta i unutar pod-
no dolaze do izra`aja (spoljna gra-
|evinska stolarija, ba{tenski name-
{taj, saune, bazeni, spoljna oblaga-
nja, monta`ne drvene ku}e, `elezni-
~ki pragovi, staklene ba{te, podovi
i sl.). Razlozi zbog kojih ovakav
metod termi~kog tretmana drveta
nije ranije komercijalizovan, ugla-
vnom, su to {to su tehnolo{ki pro-
cesi bili prili~no komplikovani u
velikoserijskoj proizvodnji, jer je
bilo potrebno obezbediti vrlo visoku
temperaturu, da bi se dobila dobra
biolo{ka trajnost drveta. Problem je,
naime, bila zapaljivost drveta ako
se pri njegovom izlaganju tako
Zdravko Popovi}, vanredni profesor;
Borislav [o{ki}, redovni profesor;
Neboj{a Todorovi}, asistent-pripravnik,
[umarski fakultet Univerziteta u
Beogradu.

JANUAR-JUN, 2005. 31
visokim temperaturama ne koristi
za{titni gas. Tako|e, bilo je prob-
lema i u postizanju efekata termi-
~kog tretmana u unutra{njosti dr-
veta, a da se pri tome ne nagori
(ugljeni{e) njegova povr{ina. Pored
toga, znalo se da se ovakvim tret-
manom prili~no umanjuju i ~vrsto}e
drveta, odnosno pove}ava njegova
lomljivost i krtost, {to mu ograni-
~ava oblast upotrebe.
Istra`ivanja ove problematike
po~ela su, pre svega, da se de{avaju
u Holandiji (de R u y t e r, 1989;
B o o n s t r a et al., 1998; T j e e r -
d s m a et al., 1998; M i l i t z i
T j e e r d s m a, 2000), Francuskoj
(D i r o l i G u y o n n e t, 1993;
V e r n o i s, 2000), Nema~koj
(S a i l e r i R a p p, 2000; R a p p et
al., 2000) i Finskoj (V i i t a n e n e t
al., 1994; J a m s a i V i i t a n i e m i,
1998; S y r j a n e n et al., 2000).
Najintenzivnija i najobimnija istra-
`ivanja na ovom polju izvr{ena su
od strane VTT i YTI Instituta u Fin-
skoj. Rezultati tih napora su preto-
~eni u nekoliko razli~itih tehnolo-
{kih procesa za proizvodnju termi-
~ki tretiranog drveta. Najva`niji teh-
nolo{ki procesi koji su aktuelni da-
nas u Evropi su: Plato-proces u
Holandiji, NOW proces i BCI-MBS
proces u Francuskoj, OHT-proces
u Nema~koj i ThermoWood proces
u Finskoj. Po poslednjem smo i dali
naziv ovom novom drvnom mater-
ijalu  TermoDrvo. Svi ovi evrop-
ski procesi termi~ke obrade drveta
u na~elu koriste rezanu drvnu gra-
|u koja se toplotno tretira na tem-
peraturama izme|u 160 i 260°C.
Glavne razlike izme|u pojedinih
procesa mogu se na}i u re`imima
obrade drveta (postupnosti procesa,
kiseonik ili azot kao za{titni gas,
parenje, vla`ni ili suvi postupak, ko-
ri{}enje ulja, re`im upravljanja i sl.)
i one su iskazane kroz razli~ite
pa te nte (EP0018445, 1982;
EP0612595, 1994; EP0623433,
1994; EP0622163, 1994;
EP0759137, 1995; US5678324,
1997; EP89-2031709). Ukupno
vreme trajanja procesa (faza su{e-
nja drveta, faza aktivnog termi~kog
tretmana i faza hla|enja i kondi-
cioniranja), u zavisnosti od tipa pro-
32
cesa, vla`nosti, vrste i dimenzija
ulazne sirovine, iznosi od 1,5 do 3
dana.
U 2001. godini proizvedeno je
oko 165.000 m3 TermoDrveta u
Evropi, sa jo{ oko 100.000 m3 pro-
jektovanih i planiranih kapaciteta.
Pri tome, prete`no se proizvodilo
borovo i smr~evo TermoDrvo.
U ovom radu su, u najkra}em,
prikazani rezultati dosada{njeg ispi-
tivanja svojstava TermoDrveta u
Evropi, pri ~emu je naro~ita pa`nja
posve}ena istra`ivanjima do kojih
se do{lo u Finskoj. Tako|e, dati su
i preliminarni rezultati na{ih istra-
`ivanja koji se odnose na razliku u
higroskopnosti netretiranog i termi-
~ki tretiranog bukovog drveta.
2. OP[TA SVOJSTVA
TERMODRVETA I
OBLAST PRIMENE
TermoDrvo je, kako smo nagla-
sili, proizvod koji se dobija inten-
zivnim tretmanom drveta na neo-
bi~no visokim temperaturama. Ova-
kvo zagrevanje drveta trajno menja
ve}i broj njegovih hemijskih i fizi-
~kih svojstava. Promene svojstava
su, uglavnom, uzrokovane termi-
~kom degradacijom hemiceluloza.
Te promene se po~inju javljati ve}
pri temperaturama od oko 150°C i
one se kontinualno nastavljaju sa
pove}anjem temperature. Kao re-
zultat, sklonost originalnog priro-
Sika.1. Tonovi boje borovine tretirane na temperaturama od 120 do 220°C
(foto:VTT, Finska)
Figure1. The colour of heat-treated pine (photo: VTT)
dnog drveta ka vitoperenju, bubre-
nju ili utezanju se smanjuje za oko
50%. TermoDrvo time postaje
mnogo stabilnije nego normalno
drvo u promenljivim klimatskim i
spolja{njim uslovima. Sledstveno
tome, ravnote`na vla`nost Termo-
Drveta je ni`a nego kod obi~nog dr-
veta, a njegova otpornost na napad
gljiva trule`nica postaje jednaka
sr~evini ari{evine i hrastovine ili ~ak
tikovini, {to zavisi od stepena to-
plotne obrade. Kod proizvodnje
TermoDrveta se, tako|e, pobolj{a-
vaju toplotna izolaciona svojstva, a
kod ~etinarskih vrsta se uklanja i
smola iz drveta. Boja, pri tome, ta-
mni, razni ekstraktivi izlaze iz dr-
veta, drvo postaje lak{e, ravnote`na
vla`nost i pH drveta se smanjuju.
TermoDrvo izra|eno od ~etinara, na
primer, pokazuje svojstva koja su
sli~na velikom broju tropskih vrs-
ta drveta. Me|utim, kako smo ve}
naveli, i neke ~vrsto}e drveta se,
tako|e, smanjuju.
Visoka otpornost na vlagu i
trule` ~ini TermoDrvo izvanrednim
materijalom za spoljni name{taj i
drvene konstrukcije u ba{tama i
terasama. Ipak, ono nije potpuno
odgovaraju}e za uslove gde mo`e
do}i do napajanja vodom ili du`eg
kontakta sa vla`nom zemljom. Izu-
zetna toplotna izolacija i odsustvo
smole, tako|e, ~ine svojstva Termo-
Drveta idealnim za tople i vla`ne
enterijere kao {to su saune ili
ve{ernice. Njegov nizak sadr`aj
“PRERADA DRVETA” Br.9-10
vlage, zna~i da su klupe u saunama
napravljene od TermoDrveta higi-
jenski ispravne i da manje pale ko`u
od onih koje su izra|ene od obi~nog
drveta. Pri primeni za podne obloge
i name{taj dolaze naro~ito do izra-
`aja izuzetna dimenziona stabilnost
TermoDrveta i njegova prelepa
boja (slika 1).
Naime, intenzivan toplotni tret-
man dovodi do pojave celog dija-
pazona atraktivnih sme|ih nijansi i
tonova TermoDrveta. Uop{teno,
kako se vidi na slici, vi{a tempera-
tura tretmana dovodi do pojave tam-
nije i bogatije (intenzivnije) boje.
3. EKOLO[KI ASPEKT
PROIZVODNJE
I UPOTREBE
TERMODRVETA
Najve}i broj nabrojanih evrop-
skih tehnolo{kih procesa proizvo-
dnje TermoDrveta baziran je na
pa`ljivo kontrolisanom kori{}enju
toplote i vodene pare. To je slu~aj
i sa finskim ThermoWood®-om za
koga u literaturi postoji i najve}i
broj laboratorijskih i tehni~kih po-
dataka. U tom smislu, proizvodnja
TermoDrveta ne koristi nikakve
hemikalije koje bi zaga|ivale `ivo-
tnu sredinu, niti se tokom nje koriste
ili dodaju bilo kakve druge sup-
stance. Na taj na~in, TermoDrvo ne-
ma nikakve negativne efekte na `i-
votnu sredinu. Ukupna potro{nja
energije pri proizvodnji Termo-
Drveta je samo ne{to vi{a od one
koja se potro{i pri su{enju drveta.
Bilo kakav otpad koji nastane od
TermoDrveta mo`e biti ne{kodlji-
vo sagoren ili uni{ten na neki dru-
gi na~in, bez ikakvog rizika za `ivo-
tnu sredinu.
Slede}a va`na prednost iz ugla
za{tite `ivotne sredine je da drvo, od
skoro bilo koje vrste drve}a, mo`e
biti kori{}eno pri izradi Termo-
Drveta. Finsko TermoDrvo (boro-
vo, klase S) progla{eno je najboljim
i najtra`enijim gra|evinskim ma-
terijalom u emisionoj klasi M1.
Kada se mehani~ki obra|uje
TermoDrvo, pa`nja se mora usme-
riti na pra{inu koja se tim putem
produkuje. Po{to je TermoDrvo
JANUAR-JUN, 2005.
presuvo, njegovom obradom se
proizvodi fina pra{ina koja se lako
rasprostire u vazduhu. Ako ne pos-
toji sistem za njeno centralizovano
odvo|enje iz pogona, obavezna je
upotreba za{titnih maski.
4. RAD SA TERMODRVETOM
TermoDrvo se mo`e rezati ili
obra|ivati na sli~an na~in kao i
obi~no drvo. Lako je kori{}enje i
svih vrsta ru~nih alata za rezanje,
bu{enje i rendisanje. Savr{ena povr-
{ina se mo`e dobiti bez ve}ih pro-
blema, a bu{enje kroz kvrge je,
tako|e, lagano.
TermoDrvo ponekad mnogo
lak{e raspucava nego obi~no drvo
i o ovome se mora voditi ra~una i
pri manipulaciji sa njim, jer se mo`e
desiti da ispu{tena daska pukne na
oba kraja, tako da se preme{tanje
duga~kih dasaka TermoDrveta treba
obavljati njihovim pridr`avanjem sa
oba kraja.
4.1 Kori{}enje eksera u radu
sa TermoDrvetom
Pneumatski pi{tolj za eksere
potpuno odgovara za zakivanje i
u~vr{}ivanje TermoDrveta. Najbolji
rezultati se posti`u pneumatskim pi-
{toljima sa malim pritiscima i sa
pode{avaju}om dubinom ukivanja
eksera. Glava eksera se, pri tome,
mo`e da uroni za oko 1mm.
Pa`nja mora da bude prisutna
kada se koristi obi~an ~eki} jer
povr{ina mo`e puknuti ako pretrpi
direktan udarac. Korisno je upotre-
bljavati o{tre eksere koji se pre upo-
trebe malo zatupe a tako|e i metalni
probojac za ukucavanje poslednja
23 mm eksera. Dobro je koristiti
~eli~ne ner|aju}e eksere da bi se
izbegla diskoloracija povr{ine. Gal-
vanizovani ekseri mogu biti ko-
ri{}eni za pneumatske pi{tolje po{to
kod njih ne postoji opasnost da se,
trenjem metala o metal, o{teti za-
{titni sloj. Galvanizovani ekseri su,
tako|e, primenjivi za spajanje drve-
ta koje }e se koristiti napolju i koje
}e biti bojeno. Za spajanje drveta
koje }e se koristiti napolju najbol-
je je koristiti ne glatke eksere nego
prstenasto nazubljene, kako bi se
obezbedila velika sila dr`anja. Ek-
seri treba da budu pozicionirani na-
jmanje 30 mm od krajeva komada
koji se spajaju.
4.2 Kori{}enje vijaka u radu
sa TermoDrvetom
Pa`ljivo prethodno bu{enje rupe
i pro{irivanje njenog gornjeg dela
(frezenkovanje), ~ime se obezbe-
|uje da glava vijka bude u nivou
povr{ine drveta, je jako va`no u
radu sa TermoDrvetom kao {to je
va`no i u radu sa tvrdim drvetom,
medijapanom ili nekim drugim
krtim (lomljivim) materijalom. Ne-
r|aju}i ~eli~ni vijci sa upu{tenim
glavama najvi{e odgovaraju za ko-
ri{}enje napolju i u vla`nim uslovi-
ma. Vijci sa ograni~enim brojem
navoja obezbe|uju optimalnu ~vrs-
to}u spoja. Samo-zavr}u}i vijci se
mogu koristiti kod TermoDrveta
bez prethodnog bu{enja rupa.
4.3 Lepljenje TermoDrveta
TermoDrvo slabije apsorbuje
vodu i lepkove na bazi vode, kao {to
su PVAc lepkovi koji se obi~no ko-
riste kod drveta. Produ`eno dr`an-
je pod pritiskom i du`e vreme su{e-
nja nego {to je normalno je zbog
toga neophodno kada se koriste
vodorastvorljivi lepkovi. Lepkovi
koji se koriste, tako|e, moraju
imati ve}i sadr`aj suve materije.
Lepkovi koji otvrdnjavaju he-
mijskim putem, kao {to su poliure-
tanski i lepkovi na bazi smola, se
mogu koristiti sa TermoDrvetom na
isti na~in kao i sa obi~nim drvetom.
Kod svih operacija pri lepljenju,
najbolji rezultati se posti`u sa Ter-
moDrvetom kori{}enjem prove-
renih radnih uslova kao {to je opti-
malna temperatura i vla`nost drveta,
~isto}a povr{ine i tako dalje. Kada
se lepi TermoDrvo, tako|e, mora se
voditi ra~una o posebnim uputstvi-
ma koja daje proizvo|a~ lepkova.
4.4 Povr{inska obrada
TermoDrveta
Za spolja{nju upotrebu najbol-
je je povr{inski za{titi TermoDrvo
33
zato {to du`e izlaganje suncu, od-
nosno UV zracima, mo`e prouzro-
kovati sivljenje njegove povr{ine i
nastanak sitnih pukotinica. Prome-
na boje se mo`e spre~iti premazi-
vanjem drveta sa premazima koji
sadr`e odre|ene pigmente. Naj~e{}e
se koriste transparentni premazi u
koje se dodaje ne{to sme|ih pig-
menta ~iji je ton najpribli`niji orig-
inalnom tonu TermoDrveta. U
mnogim slu~ajevima, me|utim,
ovo rezultuje dobijanjem ne{to
tamnijeg tona boje od `eljenog. Ra-
zli~ite vrste premaza, tako|e, za-
htevaju obnavljanje u razli~itim in-
tervalima. Uop{teno, premazi traju
du`e ako je sadr`aj pigmenta ve}i.
Kori{}enje premaza koji potpuno
prekrivaju drvnu povr{inu, ne pre-
poru~uju se, prevashodno zato {to
se dekorativna boja i spolja{nje
karakteristike TermoDrveta u tom
slu~aju ne vide. Koji god premaz da
se koristi potrebno je slediti uput-
stva proizvo|a~a za njegovu pri-
menu.
[to se ti~e osobina i radnog veka
premaza, poznato je da njih direk-
tno uti~u klimatski i spolja{nji fak-
tori. Ultravioletni zraci od sun~eve
svetlosti i vlaga iz vazduha su gla-
vni faktori koji uzrokuju povr{inska
o{te}enja. Zato, na primer, ju`na
strana zgrada uvek zahteva ~e{}e
premazivanje nego severna. Tako|e,
premazi na zgradama u suvim kon-
tinentalnim podru~ijima uvek traju
du`e nego oni na zgradama koje se
nalaze na moru. Da bi se obezbedile
optimalne performanse za{titnih
premaza i spre~ilo njihovo o{te}e-
nje, sve povr{ine se moraju ~istiti i
proveravati jednom godi{nje. Ako
se prona|u gre{ke one se moraju
odmah otkloniti. Uvek, pri tome,
treba slediti uputstva proizvo|a~a
koja su vezana za period obnavl-
janja premaza.
5. SIROVINA
ZA PROIZVODNJU
TERMODRVETA
Kvalitet drvne sirovine zna~ajno
uti~e na kvalitet finalnog, termi~ki
tretiranog, proizvoda. U osnovi, sve
34
vrste drveta mogu biti termi~ki tre-
tirane. Me|utim, za svaku vrstu dr-
veta moraju biti posebno optimizi-
rani parametri procesa proizvodnje
zbog njihove razli~ite hemijske i
anatomske gra|e. Obi~no se ~etinar-
ske vrste drveta mogu o{trije termi-
~ki tretirati od li{}arskih. To se ~ini
zato {to se od ~etinarskog Termo-
Drveta prete`no zahteva pove}ana
otpornost na vlagu, jer se ono obi-
~no koristi u eksterijerima gde nije
potrebna naro~ita nosivost, za raz-
liku od li{}ara koji se koriste u en-
terijerima (kuhinjski name{taj, zi-
dne obloge, parket) i gde su najva-
`nija svojstva boja i dobar kvalitet
povr{ine, koji uklju~uje i dobru
nosivost koja se toliko ne umanjuje
ako se drvo tretira na ni`im tempe-
raturama.
U Finskoj se koriste slede}e
vrste drveta za termi~ko tretiranje:
beli bor (Pinus sylvestris), smr~a
(Picea abies), breza (Betula pen-
dula) i jasika (Populus tremula).
Odre|ena iskustva su, tako|e, ste-
~ena i u radu sa jasenom (Fraxinus
excelsior), ari{em (Larix sibirica),
jovom (Alnus glutinosa), bukvom
(Fagus silvatica) i eukaliptusom.
Kvalitet drveta koje se termi~ki
tretira treba da bude dobar. Na pri-
mer, kvrge, ako su nesrasle i ispu-
cale, mogu predstavljati prili~an
problem. Tako|e, natrulo drvo
mo`e uzrokovati razli~ito obojava-
nje posle tretmana. Krajnji efekat
tretmana zavisi i od toga kako je
rezana gra|a izra|ivana iz trupaca.
Konvencionalno rezanje trupaca
na o{tro, sa rezovima koji su para-
lelni osi trupaca, rezultuje, naro~ito
kod ~etinara, pojavom “listanja”
(razdvajanja) prstenova prirasta na
bo~nim daskama. Zato se preporu-
~uje rezanje trupaca po izvodnici
kada se ova pojava smanjuje na
minimum, tvrdo}a povr{ine pove-
}ava, a pobolj{ava se i op{ti utisak
o izgledu tretiranog drveta. U Fin-
skoj, za razli~ite vrste drveta, ve} su
propisani minimalni zahtevi koje
treba zadovoljiti rezana gra|a da bi
se mogla koristiti za proizvodnju
TermoDrveta.
Sa aspekta uspe{nosti termi~kog
tretmana, po~etna vla`nost drvne
sirovine nije zna~ajna. Naime, ter-
mi~ki tretman mo`e da po~ne i sa
sirovim i sa prethodno su{enim dr-
vetom. U oba slu~aja drvo se u
prvoj fazi, koja ina~e najdu`e tra-
je, su{i do apsolutno suvog stanja,
pa tek onda izla`e potrebnim vi-
sokim temperaturama.
6. SVOJSTVA
TERMODRVETA
Svojstva TermoDrveta su zavi-
sna od du`ine izlaganja odre|enoj
temperaturi i od same temperature.
Temperatura, pri tome, ima zna~aj-
niji uticaj na mnoga svojstva dobi-
jenog drveta nego vreme. Naime, to
zna~i da du`e izlaganje drveta ni-
`oj temperaturi ne}e dati isti efekat
kao i kra}e izlaganje vi{oj tempera-
turi.
Tehnolo{ki procesi koji se danas
koriste za proizvodnju Termo-
Drveta su me|usobno prili~no raz-
li~iti tako da i svojstva dobijenog
drveta mogu tako|e mnogo varirati
pa ih je zbog toga te{ko me|usobno
porediti. Zbog toga smo i izdvojili
osnovne podatke koji se odnose na
svojstva TermoDrveta napravljenog
od borovine, smr~evine i brezovine,
do kojih je do{ao VTT Institut iz
Finske. Oni su slede}i:
x Termi~kim tretmanom drvo
menja boju u braon do tamno
braon. Boja po~inje da se
menja ve} pri blagim termi-
~kim tretmanima (slika 1).
Dobijena boja TermoDrveta
nije stabilna na UV svetlu.
x Ravnote`na vla`nost drveta se
redukuje za 50% (dijagram 1).
Toplotni tretman usporava
primanje vode i }elijski zidovi
apsorbuju manje vode zato {to
se smanjuje broj slobodnih
hidroksilmih grupa.
U na{em eksperimentu smo
apsolutno suvo bukovo drvo izlo`ili
dejstvu temperature od 190°C u tra-
janju od 4 sata. Zatim smo ga stavili
u klimu vazduha ~ija je relativna
vla`nost iznosila 100% na sobnoj
temperaturi i pratili brzinu absorp-
cije vlage kod tretiranog i netreti-
ranog drveta u periodu od oko 2
meseca. Dobijeni rezultati su pri-
kazani na dijagramu broj 2.
“PRERADA DRVETA” Br.9-10
 Na dijagramu 2 mo`e se uo~iti
vrlo velika i jasna razlika u brzini 26
24
absorpcije i krajnjoj ravnote`noj Kontrolne epruvete

Ravnotežna vlažnost (%)

22
20 1h T= 220 C
vla`nosti koju }e dosti}i ispitivani 18 2 h T= 225 C
uzorci tretiranog i netretiranog 16 3h T = 220 C
bukovog drveta. Naime, netretira- 14
12
no drvo je posle 55 dana apsorbo- 10
8
vanja vlage dostiglu vla`nost od 6
25,1% a netretirano od 16%, odno- 4
2
sno registrovana je razlika od oko 0
57%, {to se otprilike podudara sa 0 10 30 50 70 90
rezultatima dosada{njih istra`ivanja. Relativna vlažnost vazduha (%)
x Smanjenje utezanja i bubrenja
drveta za 50 do 90%. Kao Dijagram 1: Ravnote`na vla`nost smr~evog netretiranog i termi~ki tretiranog
posledica smanjenja broja drveta (izvor: VTT)
hidroksilnih grupa utezanje i Figure 1: EMC nontreated and heat treated of spruce wood (source: VTT)
bubrenje drveta je manje (dija-
gram 3).
30
x Pove}anje prirodne trajnosti.
Prirodna otpornost u labora- 25
torijskom testu EN113 poka-
zala se vrlo dobrom u zavis- 20
Vlaznost (%)

nosti od temperature i du`ine

tretmana. Da bi se proizvelo 15

TermoDrvo, koje je vrlo otpo- 10

rno na napad gljiva trule`nica Tretirano
potrebna je temperatura od 5 Netretirano
najmanje 220°C i vreme izla-
ganja od 3 sata. Pove}anje 0
biolo{ke trajnosti je uzroko- 0 10 20 30 40 50 60
vano hemijskom degradaci- Vreme (dana)
jom drvnih komponenata gra-
|e i formiranjem novih jedi-
Dijagram 2: Brzina absorpcije vlage kod termi~ki tretiranog i netretiranog
njenja. Su{tinske promene bukovog drveta
koje se tom prilikom de{avaju Figure 2: Rate of moisture absorption nontreated and heat treated
u hemizmu drveta jo{ uvek of beech wood
nisu potpuno razja{njene.
x Gustina drveta se smanjuje.
Usled gubitka mase, koji je
tim ve}i {to je temperatura tre- Kontrolne erpuvete
10
tmana vi{a, smanjuje se i gu- 1 h T=220 C
9
stina TermoDrveta. Me|utim,
Tangencijalno bubrenje (%)

2 h T = 225 C
8
to smanjenje je vrlo blago i ne 7 3 h T = 220 C
postoji jasna korelaciona za- 6
visnost zbog velike prirodne 5
varijabilnosti ovog svojstva. 4
x Propustljivost za vodu se 3
smanjuje. Ispitivana je propu- 2
stljivost za vodu potapanjem 1
tretiranog i netretiranog smr- 0
~evog drveta u vodu tokom 72 0 20 40 60 80 100
sata sa zaptivenim ~elima Relativna vlaznos t vazduha (%)
uzoraka. Netretirano drvo je
posle toga sadr`avalo 22%
vode dok je tretirano na tem- Dijagram 3: Tangencijalno bubrenje netretiranog i termi~ki tretiranog
peraturi od 195°C imalo 12% smr~evog drveta (izvor: VTT)
vode, a na temperaturi od Figure 3: Tangential swelling nontreated and heat treated of spruce wood
210°C, 10% vode. (source: VTT)

JANUAR-JUN, 2005. 35
 x Mehani~ka svojstva drveta
se u principu smanjuju od 0
30%. Negativne posledice
toplotnog tretmana drveta su
da drvo postaje mnogo lom-
ljivije i krtije, a ~vrsto}e na
savijanje i zatezanje mu se
smanjuju za 10% do 30%. Su-
{tinsko smanjenje ovih ~vr-
sto}a po~inje da se de~ava pri
temperaturama od oko 220°C.
Modul elasti~nosti pri savija-
nju se ne menja usled termi-
~kog tretmana. ^vrsto}a na
pritisak paralelno sa vlakan-
cima TermoDrveta smr~e,
dobijenog tretiranjem na tem-
peraturi od 195°C tokom 3
sata, je ve}a za oko 30% u od-
nosu na netretirano drvo.
Aktuelni rezultati ukazuju,
tako|e, da je ova ~vrsto}a
ve}a kada se koriste i znatno
vi{e temperature od ove. Tvr-
do}a po Brinell-u, dobijena
ispitivanjem TermoDrveta
borovine dobijenog na ra-
zli~itim temperaturama, poka-
zuje ve}e vrednosti nego kod
netretiranog drveta. Me|utim,
ove razlike su vrlo male tako
da su za praksu zanemarive.
^vrsto}a na udar TermoDr-
veta je manja nego normal-
nog, ve{ta~ki su{enog, drveta.
Ispitivanjem smr~evog drveta,
tretiranog na temperaturi od
220°C tokom 3 sata, na|eno
je smanjenje ~vrsto}e na udar
za oko 25%. ^vrsto}a na
smicanje je ispitivana i u ra-
dijalnoj i u tangencijalnoj ra-
vni. Na|eno je da se pri o{t-
rom temperaturnom tretmanu
(temperatura 230°C tokom 4
sata) ~vrsto}a smanji u radi-
jalnoj ravni za 125%, a u tan-
gencijalnoj ravni za 140%.
Me|utim, prethodni tretman
drveta na ni`oj temperaturi od
190°C je imao vrlo mali efe-
kat kod borovine, dok je kod
smr~evine izazvao smanjenje
od 120% i u radijalnoj i u
tangencijalnoj ravni. Zbog
~estog i lakog ispadanja nes-
raslih kvrga iz TermoDrveta
njegova upotreba za nose}e
grede je ograni~ena;
36
x Toplotna izolacija TermoDr-
veta je ve}a za 1030% u
odnosu na obi~no drvo.
x Pri toplotnom tretmanu drvo
gubi 515% svoje mase, tj.
postaje lak{e.
x Slab miris tretiranog drveta je
prisutan. Miris sli~an mirisu
dima verovatno dolazi od fur-
furala neposredno posle tret-
mana. Me|utim, on nije toliko
intenzivan i tokom vremena se
izgubi, a posle povr{inske
obrade ovaj miris potpuno
nestane.
6. PRAKTI^NA ISKUSTVA
U RADU SA
TERMODRVETOM
Tokom prakti~nog iskustva od
nekoliko godina u radu sa Termo-
Drvetom finski in`enjeri su dali
slede}e komentare i sugestije.
Sirovina
Iskustva su sticana sa toplotno
tretiranim drvetom bora, smr~e,
jasike i breze.
x jasika: rezultati tretmana su
dobri, ali je potra`nja za
ovom vrstom drveta slaba;
x breza: dobri rezultati tret-
mana a potra`nja je ne{to bo-
lja;
x bor i smr~a: gra|a na kojoj su
prisutni mali srasli ~vorovi je
dobra, a gra|a sa velikim nes-
raslim mrtvim ~vorovima
predstavlja problem. Potra`nja
je velika.
Rezanje
x koriste se normalne ma{ine i
rezni alati, ali moraju biti o{tri;
x ne postoje zna~ajni problemi
sa pucanjem ili prerezivanjem
drveta;
x ne postoje zaostala naprezanja
u TermoDrvetu;
x gra|a TermoDrveta je sli~na
gra|i tvrdih li{}ara, pa se i iz-
bor alata treba vr{iti u skladu
sa tim.
Rendisanje
x preduze}a koriste normalne
ma{ine i no`eve;
x ma{ine i no`evi moraju biti
dobro pripremljeni i nao{treni;
x no`evi treba da budu pripre-
mljeni kao da se radi sa tvrdim
li{}arima;
x Jasika, breza i bor su vrlo do-
bri za obradu;
x smr~a zahteva ne{to vi{e pa-
`nje ali su rezultati tako|e do-
bri.
Glodanje
x opasnost od pucanja pri izra-
di ~epova;
x nao{trenost no`eva, pravilni
uglovi se~enja i brzina rezanja
uti~u na kvalitet obrade.
Bru{enje
x ne postoje zna~ajni problemi
pri kori{}enju ma{ina za
bru{enje;
x tro{enje brusnog papira sli~no
je kao pri bru{enju tvrdog
drveta.
Ekseri i vijci
x pneumatski pi{tolj je najbolji
za zakucavanje eksera;
x za zakucavanje eksera obi-
~nim ~eki}em potrebno je
prethodno izbu{iti rupu;
x pre uvrtanja vijaka neophodno
je prethodno izbu{iti rupu;
x rukovanje sa TermoDrvetom
je kao i sa tvrdim drvetom.
Lepljenje
x vreme otvrdnjavanja i dr`anja
pod pritiskom zna~ajno du`e;
x vreme otvrdnjavanja lepka se
mo`e skratiti pove}anjem
temperature;
x mogu}nost kori{}enja razli-
~itih adheziva.
Povr{inska obrada
x normalni postupci povr{inske
obrade se koriste;
x bez premaza sa pigmentima
povr{ina postaje svetlo siva
posle odre|enog perioda;
x dobra adhezija povr{inskih
premaza sa podlogom;
x materijal je dobra podloga za
premaze na vodenoj bazi.
Skladi{tenje sirovine
x sirovinu za termi~ku obradu
ne izlagati snegu ili ki{i;
“PRERADA DRVETA” Br.9-10
 x slo`ajeve gra|e za{titi papir-
nim omotima ili ih skladi{titi
u zatvorenim magacinima;
x nije potrebno kondicioniranje
vazduha u magacinima;
x kondicioniranje gra|e u datim
uslovima se preporu~uje.
7. ZAKLJU^AK
Prethodni navodi o Termo-
Drvetu, kao materijalu koji je ve}
nekoliko godina prisutan na evrop-
skom tr`i{tu, jasno ukazuju da ono
poseduje ~itav niz prednosti i da ima
vrlo {iroku oblast primene. Vrlo de-
taljna i intenzivna istra`ivanja o nje-
mu sprovode se na nekoliko insti-
tuta u Evropi. Njima se `eli dati od-
govor na naj~e{}a pitanja koja po-
tencijalni korisnici postavljaju, a
koja se, pre svega, odnose na ga-
rancije koje proizvo|a~i mogu dati
na kvalitet i bezbednu upotrebljivost
gotovog proizvoda. Uzev{i u obzir
dosada{nja istra`ivanja i iskustva u
radu sa TermoDrvetom, s jedne
strane, kao i ne preterano visoku
cenu njegove proizvodnje (od 60 do
90 Eura/m3), s druge strane, sma-
tramo da na ovom polju postoje rea-
lne {anse za drvnu industriju Srbije,
pogotovo u segmentu proizvodnje
TermoDrveta od la`ne sr~evine bu-
kve, od drveta topole, tanke oblo-
vine i sl.
JANUAR-JUN, 2005.
LITERATURA
B o o n s t r a, M.J., T j e e r d s m a, B.F.,
G r o e n e v e l d, H.A.C. (1998):
Thermal modification of non-
durable wood species 1. The PLA-
TO technology: thermal modifica-
tion of wood. International Re-
search Group on Wood Preserva-
tion, Document no. IRG/WP 98-
40123.
B u r m e s t e r, A. (1973): Einflub ein-
er Wärme - Druck - Behandlung
halbtrockenen Holzes auf seine
Formbeständigkeit. Holz Roh -
Werkstoff 31: 237-243.
B u r o, A. (1955): Untersuchungen
über die Veränderungen der Pilzre-
sistenz von Hölzern durch Hitze-
behandlung in Metallschmelzen.
Holzforschung 9: 177-181.
D i r o l, D., G u y o n n e t, R. (1993):
The improvement of wood dura-
bility by retification process. In-
ternational Research Group on
Wood Preservation, Document no.
IRG/WP 93-40015.
K o l l m a n, F., S c h n e i d e r, A.
(1963): Über das Sorptionsverhal-
ten wärmebehandelter Hölzer. Holz
Roh - Werkstoff 21: 77-85.
M i l i t z, H., T j e e r d s m a, B. (2000):
Heat treatment of wood by the Pla-
to -process. Proceedings of Semi-
nar "Production and development of
heat treated wood in Europe",
2000, Helsinki Stokholm, Oslo.
M i l i t z, H. (2002): Heat treatment
technologies in Europe: Scientific
background and technological -
state of the art. In: Proceedings of
Conference on “Enhancing the
durability of lumber and engi-
neered wood products”, Kissim-
mee, Orlando, Forest Products So-
ciety, Madison, US.
R a u t e r, H.P. (1989): European patent
Appl. No. 89-203170.9.
R a p p, A.O., Sailer, M., Westin, M.
(2000): Innovative Holzvergü -
neue Einsatzbereiche für Holz. In:
Proceedings of the Dreiländer -
Holztagung, Luzern, Switzerland.
R u s c h e, H. (1973): Festigkeit-
seigenschaften von trockenem Holz
nach Thermischer Behandlung.
Holz Roh - Werkstoff 21: 256-265.
S t a m m, A.J., Burr, H.K., Kline, A.A.
(1946): Heat stabilized wood
(staybwood). Rep. Nr. R. 1621.
Madison: Forest Prod. Lab.
S u r j ä n e n, T., J ä m s ä, S., V i -
i t a n i e m i, P. (2000): Heat treat-
ment of wood in Finland. Pro-
ceedings of Seminar "Production
and development of heat treated
wood in Europe", 2000, Helsinki
Stokholm, Oslo.
**** (2003): ThermoWood - Hand-
book Finnish ThermoWood Asso-
ciation, Finland.
V e r n i o s, M. (2000): Heta treatment
in France. Proceedings of Seminar
“Production and development of
heat treated wood in Europe”,
2000, Helsinki Stokholm, Oslo.
V i i t a n e n, H.A., J ä m s ä, S., P a a -
j a n e n, L.M., N u r m i, A.J., V i -
i t a n i e m i, P. (1994): The effect of
heat treatment on the properties of
spruce. IRG/WP 94-40032, 4p.
V i i t a n i e m i, P., J ä m s ä, S. (1998):
Thermowood ToW. Decay - resis-
tant wood created in a heating
process. Vortrag bei der 29 IRG -
Tagung in Maastricht, 4p.
37