1.

GEODEZIJA I GEODETSKI PREMER – NASTANAK I DEFINICIJA

-rec geodezija potice od anticke grcke reci koja se moze prevesti kao podela zemlje
-za nastanak savremene geodezije se moze uzeti 16. Vek I formulacija modela univerzuma u kom zemlja nije centar
univerzuma vec samo jedn planeta koja kruzi oko sunca
-u 19. Veku Besel izucavajuci oblik zemlje uzima obtni ellipsoid kao matematicku povrs kojom se aproksimira zemljino
telo
- Karl Gaus prvi je primeni I definisao metodu najmanjih kvadrata kao I “matematicku figure zemlje “ kojoj je Lesting
dodelio naziv geoid
-geodezija je disciplina koja se bavi merenjima I predstavljanjem zemlje , ukljucujuci I njeno gravitaciono polje, u
trodimenzionalnom prostoru koje se menja vremenom kao I oblik drugih nebeskih tela I njihovih gravitacionih polja
-geodezija se moze podeliti na globalnu geodeziju I geodetski premer:
1)globalna geodezija – bavi se odredjivanjem oblika I velicine zemlje , kao nebeskog tela, njenom orjentacijom u
prostoru I njenim spoljasnjim gravitacionim poljem
2)geodetski prmer – deli se na visu I nizu geodeziju:
-visa geodezija – obuhvata zadatke kod kojih se mora uracunati zakrivljenost zemljine povrsine , racunanje se mora
izvoditi ili u trodimenzionalnom prostoru ili na povrsi koja dovoljno precizno oslikava povrs zemlje ( npr. Povrs obrtnog
elipsoida ), neki od takvih zadataka je odredjivanje povrsi zemlje I njenog gravitacionog polja u okviru sirih regiona , koji
obuhvataju podrucje drzave ili grupe drzava I imaju za cilj uspostavljenje mreze tacaka sa precizno odredjenim
koordinatama
-niza geodezija – obuhvata zadatke kod kojih se moze zanemariti uticaj zakrivljenosti zemljine povrsine I racunanje se
najcesce moze vrsiti u ravni koriscenjem pravila ravne trigonometrije , ovo obuhvata sav drugi premer koji se izvodi
geodetskim instrumentima I metodama rada I sluzi za resavanja drugih prakticnih zadataka kao sto su izrada geodetskih
planova I karata odnosno topografski I katastarski premer ili izgradnja inzinjerskih objekata

2.ZEMLJA OBLIK I DIMENZIJE – OBRTNI ELIPSOID I ELIPSOIDNE KOORDINATE

-svoj oblik zemlja je formirala pod uticajem gravitacione sile
-zemlja je u svom nastanku bila usijana tecna masa koja se odvojila od sunca I svoj oblik formirala pod uticajem
sopstvene gravitacione sile kao I gravitacione sile sunca I drugih nebeskih tela
-usijana tecna masa rotirala je oko svoje ose I takodje oko sunca , rotacija oko svoje ose proizvela je centrihugalnu silu,
ova sila uticala je na konacan oblik zemlje , umesto oblika lopte priblizniji je obliku obrtnog elipsoida
-u svom savremenom obliku zemljina masa nije homogena ni po sastavu nip o gustini , a takodje je u velikom procentu
(71) prekrivena vodenom masom, sto prouzrokuje znacajno odstupanje njenog oblika od povrsi elipsoida
-tacke u kojima osa zemlje prodire povrs zemljinog tela nazivaju se zemljini polovi ( severni I juzni )
-ekvitorijalna ravan – ravan koja sadrzi centar mase zemljinog tela I upravna je na ocu rotacije zemlje
-obrtni ellipsoid – matematicko telo koje nastaje rotacijom elipse oko velike ili male ose
-elipsoid koji nastaje rotacijom oko velike ose naziva se izduzeni , a oko male spljosteni obrtni ellipsoid
-zemlja se aproksimira oblikom spljostenog obrtnog elipsoida ( definisan je sa dva parametra : velikom poluosom a I
malom poluosom b )
- elipsoidna ili geodetska sirina – ugao izmedju ravni ekvatora I ravni prvog vertikala tacke T ( neka je kroz proizvoljnu
tacku T postavljena normala na ellipsoid Tn koja prodire povrs elipsoida u tacki T` svi preseci elipsoida ravnima koje
sadrze normalu Tn nazivaju se normlani preseci , normalan presek upravan na ravan meridijana tacke T naziva se prvi
vertikal tacke T ), elipsoidna sirina moze uzeti vrednosti od 0 ° do 90° prema severu I isto toliko prema jugu
-elipsoidna ili geodetska duzina – ugao izmedju pocetnog ( grinickog ) meridijana I meridijana tacke T , moze uzeti
vrednosti od 0° do 180° istocno od ravni grinickog meridijana I isto toliko zapadno
-elipsoidna visina – rastojanje po normalni od povrsi elipsoida do proizvoljne tacke
3.ZEMLJA, OBLIK I DIMENZIJE – GEOID
-kolicina rada neophodna da se materijalna tacka dovede iz beskonacnosti u proizvoljnu tacku T (x, y , z) u zmeljinom
gravitacionom polju gde su Xt, Yt , Zt pravolugle geocentricne koordinate tacke T definise se kao potencijal cile zemljine
teze u tacki T , geometrijska mesta tacaka jednakog potencijala cile zemljine teze , nazivaju se ekvipotencijalne ili
nivoske povrsi
-ivoska povrs sa vrednoscu potencijala cile zemljine teze, koja bi odgovarala povrsi idealno mirnih mora I okeana kao I
njenom zamisljenom produzetku ispod ili iznad kopnenog dela zemljine povrsine naziva se geoid
-linije upravne na sve nivoske povrsi nazivaju se vertikale ( prirodne )
-oblik povrsi geoida u odnosu na geocentricni obrtni eliposid odredjuje se na osnovu :
1) opazanja nebeskih tela – astrogeodetska merenja
2)merenja vrednsoti ubrzanja sile zemljine teze – gravimetrijska merenja
3)primena vestackih zemljinih satelita – merenje duzine od satelita do fizicke povrsi zemlje
- ugao izmedju vertikale proizvoljne tacke I normale na povrs geocentricnog obrtnog elipsoida naziva se odstupanje
vertikale – manje od 10 sekundi u ravnicarskim krajevima , do 50 u planinskim I do 100 u regiji himalaja

4.ZEMLJA, OBLIK I DIMENZIJE – MAREOGRAFI

-srednji nivo mora u odnosu na koji se referencira povrs geoida odredjuje se na osnovu specijalnih uredjaja za pracenje
nivoa mora I okeana – mareografa
-savremeni mareografi koriste racunarske tehnologije za registrovanje srednjeg nivoa mora I okeana
- trenutni nivo mora materijalizuje se u posebnom bunaru koji je sa morem povezan cevima kako si se umanjile trenutne
varijacije izazvane vetrom I talasima , specijalan plovak povezuje se preko uzeta , sistema zupcanika I poluga sa pisaljkom
koji na papirnoj traci namotanoj na valjak upisuju trenutni nivo mora
-visina ventra osnovnog zupcanika , geometrijskim nivelmanom , povezana je sa visiom normalnog repera u odnosu na
koji se definise visina srednjeg nivoa mora

5.ASTRO-GEODETSKI POSTUPCI ODREDJIVANJA PARAMETARA ZEMLJINOG ELIPSOIDA

-odredjivanje dva osnovna parametra dvoosnog zemljinog elipsoida ( na primer velika poluosa a I prvi numericki
ekscentritet e – mera odstupanja elipse od oblika kruznice 0<e<1 ) moze se izvrsiti na osnovu merenja duzine
meridijanske elipse Sij izmedju parova tacaka na istom meridijanu Ti I Tj, I odredjivanja geografski sirina tih tacaka
-duzina luka meridijana izvodi se iz merenja jedne relativno kratke osnovice ( duzine )So I mreze trouglova u kojima su
mereni svi unutrasnji horizontalni uglovi, odnosno metodom triangulacije
-geografske coordinate za bilo koju terestricku tacku T mogu se izvesti na osnovu opazanja nebeskih tela I mernja
vremena , metodom pozicijske astronomije
-veza izmedju duzine luka meridijana Sij I razlike geografski sirina tacaka Ti I Tj moze se uspostaviti posredstvom
poluprecnika zakrivljenosti meridijana

U jednacini figurise velika poluosa a I prvi numericki ekscentritet kao nepoznai parametric
-za odredjivanje njihove vrednosti neophodno je izmeriti duzine najmanje dva luka meridijana , gde je opstimalno da se
jedan nalazi u blizini ekvatora ( gde je zakrivljenost luka meridijana najveca ) a drugi u blizini polova ( gde je zakrivljenost
luka meridijana najmanja ) ovakav postupak se obicno naziva francuski eksperiment
-ekvivalentna alternativa ovom postupku je koriscenje trigonometrijskih mreza
6.POZICIONIRANJE REFERENTNOG ELIPSOIDA UNUTAR ZEMLJINOG TELA – KLASICNA DEFINICIJA GEODETSKIH
DATUMA
-u klasicnoj definiciji geodetskih datuma usvaja se pocetna odnosno osnovna tacka T za koju se uvode jednakosti

I takodje pocetna geodetska strana TT1 za koju se uvodi jednakost

-geografska sirina I duzina odredjene astrogeodetskim metodama
-geodetska ( elipsoidna ) sirina I duzina u sistemu usvojenog referentnog elipsoida
-visina tacke odredjena geometrijskim nivelmanom
-elipsoidna visina u sistemu usvojenog referentnog elipsoida
-azimut pocetne geodetske strane odrdjen astrogeodetskim postupcima
-azimut pocetne geodetske strane u sistemu usvojenog referentnog eliposida
-azimut duzi TT1 – horizontalni ugao sa temenom u pocetnoj tacki T , izmedju vertikalne ravni koja sadrzi severni pol I
vertikalne ravni kojaa sadrzi krajnju tacku duzi T1
-posledica ovakvog postupka je da se u osnovnoj tacki T povrs geoida I referentnog elispoida poklapaju, sto takodje zanci
da se polozaj vertikale poklapa sa normalnom na referentni ellipsoid
-jednacina o azimutu dovodi do paralelnosti izmedju ose elipsoida I usvojene srednje ose zemljine rotacije u okviru
tacnosti astogeodetskih merenja
-javlja se razlika izmedju srednje tacke ( centra ) elipsoida I centra mase zemljinog tela
-ovako definisani geodetski datum nema za cilj da povrs referentnog eliposoida optimalno reprezentuje zemljin oblik I
velicinu vec da posluzi za geodetsko pozicioniranje na ogranicenom podrucju – zbog toga se ovakvi elipsoidi definisu kao
regionalni elipsoidi koji se primenjuju samo u ogranicenom region koriscenja
-elipsoidi kod kojih se pretpostavlja ili postavlja kao uslov da se njihove ose poklapaju sa osama inercije zemlje definisu
se kao geocentricni elipsoidi

7.GLOBALNI GEOCENTRICNI REFERENTNI SISTEM

-pozicioniranje terestrickih tacaka primenm globalnih navigacionih satelitiskih sistema ( GNSS ) zahteva jedinstev globalni
geodetski datum baziran na konvencionalnom terestrickom referentnom sistemu (CTRS )
-CTRS – geocentrican , definisan je srednjim polozajem zemljinog severnog pola I geodetskom duzinom 0° u
meridijanskoj ravni Grinicke opservatorije, fiksiran je za zemljino telo tako da se krece I rotira zajedno za zemljom
-pozicije terestrickih tacaka u konvencionalnom terestrickom referentnom sistemu opisuju se dekartovim koordinatama:
*koordinatni pocetak trodimenzionalnog dekartovog koordinatnog sistema koincidira sa centrum mase zemljinog tela
*z osa je definisana srednjim polozajem ose rotacije zemlje za period od 1900-1905 godine
* x oca je definisana presecnom tackom griniclph meridijana I ekvatora
* y osa dopunjava trodimenzionalni dekartov koordinatni sistem desne orjentacije
-da bi se pozicija tacaka na fizickoj povrsi zemlje mogla izraziti I elipsoidnim koordinatama ovakvom sistemu pridruzuje
se obrtni ellipsoid sa centrum u koordinatnom pocetku
-obrtni ellipsoid pridruzen CTRS definise se kao ekvipotencijalni ili nivoski ellipsoid
-linije upravne na nivoske povrsi normalnog gravitacionoh polja definisu se kao normalne vertikale
-nivoski ellipsoid kao I njegovo normalno ghravitaciono polje opisuje se sa 4 parametra :
1) gravitacionom konstantom GM odnosno masom zemlje ukljucujuci atmosferu
2) ugaonom brzionom rotacije
3)velikom poluosom a
4) faktorom spoljestenosti f
-konvenconalni terestricki referentni sistem realizuje se terestrickim referentnim okvirom, odnosno skupom tacaka na
povrsi zemlje cije su coordinate X,Y,Z precizno odredjee opazanjem vestackih zemljinih satelita ili drugih
ekstraterestrickih objekata
-tri relativna vida CTRS sa osnovnim fizickim konstantama I parametrima pridruzenih nivoskim elipsoidima:
1) medjunarodni terestricki referentni sistem ( ITRS ) sa pridruzenim nivoskim elipsoidom GRS 80
2)svetski geodetski sistem 1984 ( WGS84 ) ustanovljen za potrebe globalnog pozicioniranja
3) parametri zemlje 90 ( ПЗ90 ) ustanovljen za potrbe globalnog pozicioniranja rusije
-medjusobno su usaglaseni za vecinu prakticnih primena geodetskog premera

8.EVROPSKI TERESTRICKI REFERENTNI SISTEM

-zemljina kora sastavljena je od sedam osnovnih I veceg broja manjih tektonskih ploca, ciji se medjusobni polozaj menja
tokom vremena
-kretanje tektonskih ploca ima za posledicu da coordinate teretstrickih tacaka odredjenih u konvencionalnom
terestrickom referentom sistemu ( globalne geocentricne koordinate ) nisu konstantene u vremenu
-pomeranje tektonskih ploca u vremenu cini globalne geocentricne coordinate neodgovarajucim za prakticne primene u
geodetskom premeru I izradi planova I karata
-da bi se ovaj problem resio ustanovljen je I realizan novi evropski geodetski referentni sistem ( ETRF ) zasnovan na
GNSS opazanjima –namena mu je da posluzi kao osnova za jedinstvene digitalne baze podataka planova I karata sirom
evrope
-tako je nastao evropski terestricki referentni sistem 89 ( ETRS89 ) koji rotira zajedno sa stabilnim delom evropske
tektonske ploce, tako da relativni odnosi terestrickih tacaka ostanu konstantni

9.SISTEMI VISINA – VERTIKALNI DATUMI

-sistem visina je jednodimenzionalni koordinatni sistem cija je uloga da jednoznacno definise metricko rastojanje
proizvoljne terestricke tacke , od referentne povrsi visina po precizno definisanoj putanji merenja , ovo rastojanje
definise se kao visina
-najveci uticaj na rezultat odredjivanja visina ima izbor referentne povrsi visina ali je takodje znacajna I putanja po kojoj
se visina meri
-sisten visina koji nije direktno povezan sa zemljinim gravitacionim poljem su
elipsoidne visine ht- rastojanje po normali na referentni ellipsoid , od geometrijske povrsi referentnog elipsoida do
tacke T
-visine koje se odnose na zemljino gravitaciono polje nazivaju se prirodne ili fizicke visine
-dva opisa fizickih sistema visina koja su najcesca u geodeziji :
1) ortometrijska visina Hto – rastojanje koje se racuna po liniji upravnoj na nivoske povrsi zemljinog realnog
gravitacionog polja , odnosno prirodnoj vertikali od tacke To u kojoj prirodna vertikala prodire povrs geoida do tacke T
hT – eliopoidna visina tacke T
NT – indulacija geoida ( na osnovu poznatog modela povrsi geoida )
-sistem ortometrijskih visina tesko je precizno realizovati zbog potrebe poznavanja rasporeda zemljanih masa izmad
povrsi geoida , pa se zbog toga cesto odredjuje povrs kvazigeoida – relativno bliska povrs geoidu ( poklapaju se na
morima I okeanima )
2)normalno – ortometrijska visina HTno – rastojanje koje se racuna po liniji upravnoj na nivosku povrs normalnog
gravitacionog polja od tacke Tno u kojoj normalna vertikala prodire povrs kvazigeoida do takce T
hT – elipsoidna visina tacke T
- anomalijska visina – rastojanje po normalni na referentni ellipsoid izmedju tacke Tno I povrsi elipsoida ( dobija se na
osnovu poznatog modela povrsi kvazigeoida )

10.KARTOGRAFSKE PROJEKCIJE
-kartografske projekcije sluze za prikaz cele ili dela zemljine povrsine na geodetskim planovima ili kartama
-jednacine kartografske projekcije , za podrucje preslikavanja , moraju biti takve da omogucavaju jednoznacno
izracunavanje dvodimenzionalnih dekartovih koordinata ( x,y ) u ravni projekcije na osnovu geodetskih koordinata na
povrsi zemljinog elipsoida ( ili sfera ) odnosno
Gde su Fy I Fx jednacine kartografske projekcije
-u zavisnosti od povrsine preslikavanja razlikujemo :
*azimutne projekcije – kod kojih je povrs preslikavanja ravan
*konusne projekcije – kod kojih je povrs preslikavanja konus
*cilindricne projekcije – kod kojih je povrs preslikavanja cilindar
-prilikom preslikavanja zemljinog elipsoida u ravan neizbezno se javljaju deformacije koje u zavisnosti od :
-izabrane povrsi preslikavanja
-pozicije povrsi preslikavanja u odnosu na zemljin ellipsoid
-pozicije centra projiciranja
imaju razlicitu prirodu u zvinsosti od tih kriterijuma projekcija moze omogucavati preslikavanje celog ili samo jednog dela
zemljinog elipsoida u ravan
-prema prirodi deformacija kartografske projekcije dele se na :
*konforne – zadrzava jednakost uglova odnosno slicnost slike dok im se razmera menja
*ekvivalentne – zadrzava se jednakost povrsi , deformise se razmera I izgled slike
*ekvidistantne – zadrzava se jednakost duzina ( razmera ) samo po odredjenim pravcima
-polarne kartografske projekcije – osa povrsi projiciranja se poklopa sa osom rotacije zemlje
-poprecne kartografske projekcije – osa povrsi projiciranja upravna je na osu rotacije zemlje
-kose kartografske projekcije – ukoliko osa povrsi projiciranja prodire povrs elipsoida u tacki sa geodetskom sirinom od
0 do 90 stepeni
-prema polozaju centra projiciranja kartografske projekcije dele se na :
*centralne –centar projiciranja se poklapa sa centrum zemljinog elipsoida
*stereografske – centar projiciranja nalazi se na povrsi elipsoida I poklapa se sa osom povrsi projiciranja
*spoljne – centar projiciranja nalazi se izvan povrsi elipsoida I poklapa se sa osom povrsi projiciranja
*ortografske – centar projiciranja je u beskonacnosti

11.DRZAVNI KOORDINATNI SISTEM – TRIGONOMETRIJSKA MREZA

-drzavni koordinatni sistem u kom se izrazavaju horizontalne pozicije terestrickih tacaka na teritoriji srbije , realizovan je
trigonometrijskom mrezom prvog reda
-polozajne koordinate , odnosno geodetske koordinate tacaka trigonometrijske mreze prvog reda odredjene su
metodom triangulacije na osnovu visokopreciznih merenja nekoliko osnovica I unutrasnjih uglova izvedenih iz merenja
horizontalnih pravaca u sistemu trouglova cija temena cine trigonometrijske tacke prvog reda
-linije po kojima su mereni horizontalni pravci u trigonometrijskoj mrezi nazivaju se trigonometrijske strane
- u okviru mreze prvog reda razvijaju se I mreze drugog, treceg I cetvrtog reda kako bi se mreza progustila , pozicija
trigoometrijskih tacaka nizih redova odredjene su uz princip `od veceg ka manjem ` odnosno svaka tacka odredjena je uz
poznate pozicije tacaka viseg reda
1. Red rastojanje preko 20km
2. Osnovni red rastojanje 15 -20 km
2. popunjavajuci red rastojanje 9-19 km
3. Osnovni red rastojanje 5-13 km
4. Red rastojanje 1-4 km

12.DRZAVNI KOORDINATNI SISTEM – GAUS KRIGEROVA PROJEKCIJA

-polozajne koordinate terestrickih tacaka u drzavnom koordinatnom sistemu izrazavaju se u konfornoj gaus krigerovoj
projekciji meridijanskih zona , gde je sirina zone po geodetskoj duzini beselovog elipsoida ∆л = 3°
-gaus krigerova projekcija je poprecna cilindricna projekcija koja preslikava meridijanske zone ogranicene sirine ∆л na
niz cilindara ( po jedan za svaku meridijansku zonu ), postavljenih tako da njihove ose leze u ekvatorijalnoj ravni
zemljinog elipsoida I da dodiruje zemljin ellipsoid po srednjem odnosno centralnom meridijanu zone
-osnovne karakteristike ove projekcije:
*preslikavanje je konforno, odnosno nema deformacije uglova
*deformacija duzina , odnosno razmera k , na ogranicenom prostoru ista je u svim pravcima
*centralni meridijan zone preslikava se u ravan projekcije kao prava linija , bez deformacije I predstavlja ordinatnu osu
X dvodimenzionalnog dekartovog koordinatnog sistema u ravni projekcije
*ekvator se preslikva u ravan projekcije kao ravna linija I predstavlja apcisnu osu Y dvodimenzionalnog dekartovog
koordinatnog sistema u ravni projekcije
*osim centralnog meridijana I ekvatora koji se preslikavaju kao prave , ostali meridijani I paralele preslikavaju se kao
zakrivljenje , medjusobno upravne linije, pri cemu projkecije meridijana konvergiraju prema polovima
-svakoj meridijanskoj odnosno koordinatnoj zoni dodeljuje se broj /oznaka nz=Ло/∆л , gde je лo geodetska duyina
centralnog meridijana
-na osnovu elipsoidnih ( geodetskih ) koordinata proizvoljne tacke T na elipsoidu , mogu se jednacinama gaus krigerove
projekcije izracunati dvodimenzionalne dekartove koordinate :

-rastojanje tacke od ekvatora u ravni projekcije i pozitivna je od ekvatora prema severu

-rastojanje tacke od centralnog meridijana u ravni projekcije i pozitivna je prema istoku
-koordinate u ravni gaus krigerove projekcije dodirnog cilindra ili nemodulisane koordinate
-koeficijent razmere k , prilikom preslikavanja za dodirni meridijan je 1( bez deformacije )
-koeficijent razmere za duzine k raste sa udaljavanjem od centralnog meridijana
-sekuci cilindar – cilindar ciji je radijus umanjen sa koeficijentom razmere ko (0.9999) I koji preseca ellipsoid na
rastojanju ~ 90.18 KM od centralnog meridijana
-modulisane koordinate – koordinate proizvoljne tacke T na elipsoidu , u dvodimenzionalnom dekartovom sistemu gaus
krigerove projekcije na sekuci cilindar

13.DRAZVNI KOORDINATNI SISTEM – POJAM RAZMERE I PODELA NA LISTOVE PLANOVA

-karte I planovi predstavljaju umanjene graficke prikaze pojava I objekata na povrsi zemlje , tradicionalno na listovima
papira standardnih dimenzija – listovima planova odnosno karata , a u novije vreme izradjuju se u digitalnom obliku –
digitalni planovi ili karte
-razmera – koeficijent umanjena prikaza pojava I objekata na planovima I kartama , obicno se prikazuje u vidu kolicnika
R=1:M, gde je M imenilac razmere
-podela grafickih prikaza na planove I karte vrsi se u zavisnosti od imenilaca razmere :
*geodetski planovi imaju imenilac razmere do 5000
*topografske karte imaju imenlicac razmere izmedju 5000 I 250 000
*opste geografske karte imaju imanelica razmere do 250 000
-podela na listove planova u drzavnom koordinatnom sistemu proizilazi iz osnovne podele koordinatnih zona gaus
krigerove projekcije na trigonometrijske sekcije , koje obuhvataju podrucje od 22 500m po y osi I 15 000 m po x osi ,
redovi oznaceni su brojevima a kolone slovima abecede , opsta oznaka npr. 7G29 , lokalna oznaka npr.Loznica
-listovi planova ( karata ) razmere 1:5000 – nastaju deobom trigonometrijske sekcije na 10 delova po pravcu y ose I 5
delova po opravcu x ose , jedan list razmere 1:5000 obuhvata podrucje od 2250 m po y osi I 3000m po x osi , dimenzije
korisnog prostora su 450cmX600cm , listovi se numerisu brojevima od 1 do 50
-listovi planova razmere 1:2500 - nastaju deobom trigonometrijske sekcije na 10 delova po y osi I 10 delova po x osi ,
jedan list plana razmere 1:2500 obuhvata podrucje od 2250m po y osi I 1500 m po x osi , dimenzije korisnog prostora su
900cmX600cm, listovi se numerisu brojevima od 1 do 100
-listovi planova razmere 1:1000 – nastaju deobom dva lista plana razmere 1:5000 ( biraju se tako da levi ima neparnu
oznaku a desni parnu ) na 5 delova po pravcu y ose I 5 delova po pravcu x ose , obuhvata podrucje 900 m po y osi I 600m
po x oci , dimenzije korisnog prostora 900cmX600cm , listovi se numerisu brojevima
-listovi planova razmere 1:500 – nastaju deobom lista plana razmere 1:1000 na dva dela po y osi I dva dela po x osi ,
podrucje obuhvatanja je 450m po y osi I 300m po x osi , a dimenzije korisnog prostora 900cmX600cm, listovi se
oznacavaju slovima abecede

14.SRPSKI PROSTORNI REFERENTNI SISTEM – DRZAVNA REFERENTNA MREZA I AKTIVNA GEODETSKA REFERENTNA
OSNOVA
-drzavna referentna mreza – tacke su stabilizovane trajnim belegama , 838 tacaka pravilno rasporedjenih po teritoriji
drzave , u zvanicnoj upotrebi je od 2003. Godine za resavanje problema pozicioniranja u geodetskom premeru,
materijalizuje srpski prostorni referentni sistem
-drzavna referentna mreza proguscava se tackama lokalne referentne mreze na medjusobnoj razdaljini od 1 do 4 km
-Osnovni cilj uspostavljanja Aktivne geodetske referentne osnove Srbije (AGROS), odnosno mreže konstantnih GNSS
stanica je omogućavanje približno trenutnog (u realnom vremenu) troudimenzionalnog pozicioniranja terestričkih tačaka
u SRB_ETRS89, centimetarskog nivoa tačnosti, korišćenjem samo jednog GNSS prijemnika.
- Aktivna geodetska referentna osnova podrazumeva skup pravilno raspoređenih referentnih stanica, sa precizno
određenim koordinatama u SRB_ETRS89, na kojima se kontinuirano vrše GNSS opažanja (permanentne GNSS stanice).
Podaci GNSS opažanja kontinuirano se prosleđuju u jedan ili više centara gde se podaci obrađuju i kreiraju odgovarajući
servisi pozicioniranja za različite klase korisnika.
-Aktivna geodetska referentna osnova Srbije uspostavljena je u periodu od 2003. do 2005. Godine, AGROS se trenutno
sastoji od ukupno 30permanentnih GNSS stanica na međusobnom rastojanju manjem od 70 km , koje takođe rade u
interkonekciji sa 14 permanentnih GNSS stanica susednih zemalja.
Prema tome, Aktivnu geodetsku referentnu osnovu Srbije (AGROS) je sistem koji čine:
1) permanentne stanice;
2) kontrolni centar za prijem, obradu i distribuciju podataka.
-Jedna permanentna GNSS stanica sastoji se od:
*GNSS prijemnika čija je antena centrisana iznad tačke sa precizno određenim SRB_ETRS89 koordinatama,
*Računarske i komunikacione opreme koja omogućuje kontinuirano memorisanje i transfer GNSS podataka u kontrolni
centar radi obrade i distribucije korisnicima.
*Lokacije permanentnih GNSS stanica, prema tome, determinisane su dostupnošću pouzdanog elektroenergetskog
napajanja kao i pristupa internetu odnosno mreži fiksne telefonije, tako da su permanentne stanice obično locirane na
krovovima javnih ustanova (obično službi za katastar nepokretnosti). Sva oprema osim GNSS antene instalira se u
zatvorenom prostoru radi odrovarajuće zaštite, održavanja i nadzora
-AGROS korsnicima pruža tri osnovna servisa GNSS pozicioniranja:
1) Približno trenutno (u realnom vremenu) pozicioniranje, odnosno kinematičko pozicioniranje u realnom vremenu
(AGROS RTK) procenjene tačnosti 0,02 m -0,03 m, korišćenjem jednog geodetskog, minimalno dvofrekventnog, GNSS
prijemnika;
2) AGROS DGPS, odnosno servis diferentcijalnog GNSS pozicioniranja procenjene tačnosti 0,3 m - 3,0 m korišćenjem bilo
kojeg GNSS prijemnika;
3) AGROS PP, servis preciznog GNSS pozicioniranja primenom relativno statičkog GNSS pozicioniranja procenjene
tačnosti do 0,02 m.
-permanentne stanice AGROS definisane su kao dodatni referentni okvir za održavanje Srpskog prostornog referentnog
sistema, SRB_ETRS89
15.SRPSKI PROSTORNI REFERENTNI SISTEM – UTM PROJEKCIJA
-UTM projekcija predstavlja modifikaciju GausKrigerove projekcije, gde je zemljin elipsoid podeljen na 60 meridijanski
(koordinatnih) zona, svaka širine 6° po geodetskoj dužini λ
-Konformne koordinate u ravni projekcije proizvoljne terestričke tačke T , na dodirnom cilindru, dobijaju se jednačinama
identičnim Gaus-Krigerovoj projekciji, odnosno

-Numeracija zona počinje od 1 za centralni meridijan λ0 =177° W (W – zapadno od Griniča). Celokupna teritorija Srbije
obuhvaćena je zonom sa centralnim meridijanom λ0 = 21° E (E – istočno od Griniča) i brojem (oznakom) zone 34.
-Par koordinata za proizvoljnu tačku T definiše se kao koordinate u ravni UTM (Gaus-Krigerove) projekcije dodirnog
cilindra ili nemodulisane koordinate.
-UTM projekcija podrazumeva koeficijent razmere za centralni meridijan k0 = 0,999
-Time se postiže preslikavanje površi elipsoida na cilindar radijusa umanjenog koeficijentom razmere k0 , koji preseca
elipsoid po dve linije paralelne centralnom meridijanu, na rastojanjima E ≈ ±180,40 km, odnosno na sekući cilindar
-Koordinate proizvoljne tačke T na elipsoidu, u dvodimenzionalnom dekartovom sistemu UTM projekcije na sekući
cilindar – modulisane koordinate

16.UTM PROJEKCIJA – PODELA NA LISTOVE PLANOVA

-osnovu za podelu na listove planova ( M ≤ 5000 ) čini shema podele državne teritorije (područja podele) na listove
topografskih karata 1:50000 ,Državne Projekcije za Republiku Srbiju, koja ima oznaku GRS80 – SRB_ETRS89/UTM ili
skraćenu oznaku STRS00/UTM.
-Područje podele deli se područja topografskih karata 1:50000 dimenzija 30 km po apscisnoj osi E i 20 km po ordinatnoj
osi N, Dimenzije korisnog prostora lista topografske karte 1:50000 biće onda 600CM x 400CM ,što su standardne
dimenzije korisnog prostora za sve geodetske planove i karte u UTM projekciji, Oznaka (nomenkulatura) karte 1:50000
sastoji se od oznake razmere (50), oznake kolone i oznake reda u okviru područja podele( 50 - E11- N16 i naziv Lozovik)
-Listovi planova (karata) razmere 1:5000 nastaju deobom područja topografske karte 1:50000 na 10 delova po pravcu E
ose i na 10 delova po pravcu N ose, jedan list plana razmere 1:5000 obuhvata područje od 3000 m po E osi i 2000 m po N
osi, listovi se numerišu brojevima od 1 do 100, opšta oznaka 5 - 36 - E11- N16 , lokalna oznaka Lozovik-36
-Listovi planova razmere 1:2500 nastaju deobom područja plana (karte) 1:5000 na 4 dela , jedan list plana razmere
1:2500 obuhvata područje od 1500 m po E osi i 1000 m po N osi, listovi se numerišu brojevima od 1 do 4, oznaka
2.5-2-36-E11-N16
-Listovi planova razmere 1:1000 nastaju deobom područja plana (karte) 1:5000 na 25 delova , jedan list plana razmere
1:000 obuhvata područje od 600 m po E osi i 400 m po N osi, listovi se numerišu brojevima od 1 do 25,opšta oznaka
1-13 - 36 - E11- N16
-Listovi planova razmere 1:500 nastaju deobom područja plana 1:1000 na 4 dela, jedan list plana razmere 1:500
obuhvata područje od 300 m po E osi i 200 m po N osi. listovi se numerišu brojevima od 1 do 4,opsta oznaka
0.5-2-13-36-E11-N16
17.DIREKCIONI UGAO I DUZINA U PROJEKCIJI
-koordinatna osa E analogna je koordinatnoj osi Y a koordinatna osa N analogna je koordinatnoj osi X
-Neka su date dve tačke sa poznatim koordinatama u ravni projekcije Ugao za koji je potrebno zarotirati paralelu sa
pozitivnim delom X ose dvodimenzionalnog dekartovog koordinatnog sistema u ravni projekcije, povučenu kroz tačku A ,
u smeru kazaljke na časovniku, da bi se poklopila sa pravcem AB definiše se kao direkcioni ugao sa tačke A na tačku B
-U zavisnosti od položaja tačke B u odnosu na tačku A , direkcioni ugao može uzeti vrednosti od 0 do 360 stepeni
-Direkcioni ugao razlikuje se od geodetskog azimuta za vrednost konvergencije meridijana u tački A prema severnom
elipsoidnom polu PN (ili južnom elipsoidnom polu PS ako je tačka A južno od ekvatora)
-Konvergencija meridijana γ proizvoljne tačke predstavlja ugao između tangente na meridijan i paralele sa X osom, u
razmatranoj tački
-Vrednosti konvergencije meridijana mogu se izračunati na osnovu jednačina Gaus-Krigerove projekcije za konvergenciju
meridijana
-Dužina u projekciji razlikovaće se od dužine na elipsoidu za vrednost deformacije dužine

18.VERTIKALNI REFERENTNI SISTEM U SRBIJI – PRVI I DRUGI NIVELMAN VISOKE TACNOSTI

-Osnovu za za određivanje visina terestričkih tačaka na teritoriji Srbije predstavlja mreža prvog nivelmana visoke
tačnosti
-Duž linija prvog nivelmana visoke tačnosti, na teritoriji Srbije stabilizovano je ukupno 4232 nivelmanska repera
-Progušćavanje visinske osnove izvršeno je mrežom preciznog nivelmana, po lokalnim administrativnim jedinicma
Ukupno na teritoriji Srbije, mrežu preciznog nivemana čini skup od 11724 trajno stabilizovana nivelmanska repera sa
precizno određenim visinama
-Korišćenjem visina repera prvog nivelmana visoke tačnosti kao i repera preciznog nivelmana određene su visine tačaka
državne trigonometrijske mreže svih redova kao i tačaka ostalih geodetskih mreža čije su položajne koordinate određene
u Državnom koordinatnom sistemu (Gaus-Krigerovoj projekciji)
-mreža prvog nivelmana visoke tačnosti ne može zadovoljiti savremene potrebe u pogledu geodetskog premera i
izgradnje inženjerskih objekata Zbog toga je projektovana nova mreža drugog nivelmana visoke tačnosti
-Na teritoriji Srbije mrežu drugog nivelmana visoke tačnosti čini skup od 4292 fundamentalna i radna repera identičnih
---Fundametalni reperi predstavljaju nivelmanske repere, vertikalno usađene na specijalnim, duboko fundiranim
belegama, tako da obezbeđuju konstantnost definicije visine u dugom vremenskom period
-na osnovu visina repera drugog nivelmana visoke tačnosti, gravimetrijskih i drugih neophodnih podataka određen je
model kvazigeoida Srbije odnosno definsana je površ anomalijskih visina ζ iznad elipsoida GRS80 pridruženog
SRB_ETRS89, na osnovu kojeg je za svaku tačku za koju je poznata elipsoidna visina h korišćenjem relacije moguće
izračunati normalnoortomertrijsku visinu

19.NIVELMANSKA MREZA I REDOVI GENERALNOG NIVELMANA

-Određivanje visinskih razlika između trajno stabilizovanih visinskih tačakarepera, geometrijskim nivelmanom, naziva se
generalni nivelman.
-Linija generalnog nivelmana između dva repera, po kojoj je vršeno nivelanje, naziva se nivelmanska strana.
-Cilj generalnog nivelmana je određivanje visina repera na osnovu rezultata merenja visinskih razlika između repera,
odnosno rezultata merenja visinskih razlika nivelmanskih strana.
-Skupovi trajno stabilizovanih visinskih tačaka-repera, povezanih merenjima visinskih razlika, odnosno nivelmanskim
stranama, nazivaju se mreže generalnog nivelmana ili nivelmanske mreže
-Niz nivelmanskih strana koje se međusobno nadovezuju naziva se nivelmanski vlak
-Ukoliko nivelmanski vlak počinje i završava se na datim reperima onda se on naziva umetnuti nivelmanski vlak.
-Niz nivelmanskih vlakova, koji se međusobno nadovezuju, i koji počinje i završava se na istom reperu, naziva se
nivelmaski poligon
-Reper koji nema poznatu visinu (nepoznati) i u kome se sustiču tri ili više nivelmanskih vlakova naziva se čvorni reper
- generalni nivelman se deli :
1) Nivelman visoke tačnosti – slucajna greska po km je 1 mm , duzina poligona je 250 km , rastojanje izmedju dva repera
je 7-8 km , dva merenja na stanici I meri se napred nazad
2)precizni nivelman – slucajna greska po km je 2 mm , duzina poligona je 75-250 km , rastojanje izmedju dva repera je 4
km , dva merenja na stanici I meri se napred nazad
3)tehnicki nivelman povecane tacnosti – slucajna greska po km je 5 mm , duzina poligona je 25-70 km , rastojanje
izmedju dva repera je 2km , dva merenja na stanici I meri se samo napred
4)tehnicki nivelman– slucajna greska po km je 8 mm , duzina poligona je 25 km , rastojanje izmedju dva repera je 1 km ,
jedno merenje na stanici I meri se samo napred
-Nivelman visoke tačnosti i precizni nivelman imaju za cilj materijalizaciju visinskog referentnog sistema na teritoriji
države odnosno većih katastarskih jedinica (katastarskih srezova).
-Tehnički nivelman povećane tačnosti i tehnički nivelman imaju ulogu postizanja dovoljne gustune visinskih tačaka
(repera) u zavisnosti od konkretnih potreba, kao i precizno određivanje visina položajno određenih tačaka
(trigonometrijskih ili referentnih tačaka)

20.PROJEKAT NIVELMANSKE MREZE , REKOGNOSCIRANJE I STABILIZACIJA REPERA

-Projekat nivelmanske mreže izrađuje se na topografskim kartama razmere 1:5000 ili 1:10000.
- Na kartu se prethodno nanesu pozicije datih repera a zatim se projektuju nivelmanski vlakovi, prema sledećim
principima:
*Da se nivelmanski vlakovi pružaju po terenu povoljnom za nivelanje, odnosno po što je više moguće ravnom,
stabilnom i čvrstom terenu (pravci saobraćajnica)
*Da put nivelanja između repera (nivelmanske strane) budu što je moguće kraći;
*Da se isplaniraju mesta prelaska preko eventualnih prepreka kao što su rečni tokovi
Sastavni deo projekta takođe čine:
*Način stabilizacije repera;
*Planirana tačnost visina repera i razrada metode merenja visinskih razlika;
*Uputstvo za merenje (nivelanje) kao i planirani instrumenti i pribor;
*Dinamika merenja visinskih razlika;
*Postupak obrade rezultata merenja i računanja visina repera.
-Na osnovu projekta, neposredno na terenu, vrši se izbor mesta za stabilizaciju repera odnosno rekognosciranje i
stabilizacija repera.
- Reperi se obično usađuju u postojeće, visinski stabilne objekte ili u monolitnu stenu, pri čemu se vodi o sledećem:
*Da objekat na koji će se postaviti reper bude stabilan u visinskom pogledu, odnosno da je od izgradnje objekta prošao
dovoljan period (na primer, više od 10 godina) da bi se objekat visinski stabilizovao;
*Da se reper usadi u čvrst i monolitan materijal (kamen, punu ciglu, beton ili monolitnu stenu), da bi se obezbedila
stabilnost njegove visine;
*Da je reper pristupačan za nivelanje.
-Reperi sa zaobljenom glavom koriste za usađivanje nisko iznad terena (do 1 m) i na njih se postavlja nivelmanska letva.
--Reperi sa rupicom usađuju se na većoj visini (do 1,8 m) i na njih se postavlja merna traka ili lenjir sa milimetarskom
podelom.
-Ukoliko nema objekata pogodnih za usađivanje repera, izrađuje se specijalna masivna belega sa vertikalno usađenim
reperom
-.Reperima se dodeljuju oznake (brojevi) u zavisnosti od reda (ranga) generalnog nivelmana pri čemu su:
*Reperi nivelmana visoke tačnosti numerisani su u okviru cele bivše Jugoslavije rimskim brojevima. Broj repera sa
naznakom NVT izliven je na samoj belezi;
*Reperi preciznog nivlemana numerisani su u okviru cele bivše Jugoslavije arapskim brojevima a broj repera ispred
kojeg stoji oznaka PN izliven je, takođe, na samoj belezi;
*Reperi tehničkog nivlemana povećane tačnosti numerisani su u okviru cele bivše Jugoslavije arapskim brojevima u
nastavku numeracije repera preciznog nivlemana;
*Reperi tehničkog nivlemana numerisani su u okviru katastarskih srezova.
-Paralelno sa stabilizacijom izrađuje se opis položaja repera koji sadrži:
*Oznaku (broj) repera;
*Naziv naseljenog mesta i adresu gde se reper nalazi ili dugačiji opis lokacije repera;
*Skicu (ili fotografiju) položaja repera na objektu ili položaja belege;
*Podatke o načinu stabilizacije;
*Datum stabilizacije.

21.MERENJE VISINSKIH RAZLIKA U GENERALNOM NIVELMANU

-Merenje visinske razlike jedne nivelmanske strane započinje od početnog repera strane na koji se postavlja
nivelmanska letva (ili merni lenjir).
-Izbor mesta za postavljanje nivelira (stanica 1) vrši prema sledećim principima:
*Da se horizontalnom crtom končanice nivelira može navizirati nivelmanska letva postavljena na reperu;
*Da put nivelanja u nivelmanskoj strani bude što je moguće kraći;
*Da rastojanje od stanice do nivelmanske letve (dužina vizure) ne prelazi vrednost definisanu uputstvom za merenje;
*Da se, u smeru nivelmanske strane, na istom rastojanju može postaviti nivelmanska papuča (vezna tačka “ a ”) i da se
može navizirati podela na letvi postavljenoj na veznu tačku;
*Da se vizura, u vertikalnom smislu, ne približava terenu ili nekom objektu više nego što je definisano uputstvom za
merenje, na primer 0,5m.
-Nivelmanska letva postavljena na reperu A definiše se kao “zadnja letva” anivelmanska letva na veznoj tački “ a ”, kao
“prednja letva”.
-Izbor mesta za naredne stanice vrši se po istim principima, pri čemu “prednja letva”prethodne stanice preuzima ulogu
“zadnje letve” naredne stanice i mora ostati stabilna do završetka merenja na narednoj stanici.
-Stanice se označavaju brojevima 1, 2,.., n a vezne tačke malim slovima abecede,a, b,…, x , u okviru nivelmanske strane.
-Nivelanje se završava na reperu B pri čemu se, u cilju eliminasanja greške početka (pete) letve, vodi računa da broj
stanica u okviru nivelmanske strane n bude paran.
-Merenje na stanici i podrazumeva:
*Očitavanje podela na “zadnjoj” i “prednjoj” letvi,
*Merenje približnih vrednosti (obično do na 1 m) dužina vizura do “zadnje” i “prednje” letve, . Ove dužine, sa
dovoljnom tačnošću mogu se izmeriti koracima (1korak ≈ 0,8 m ) ili koncima Rajhenbahovog daljinomera, Razlika ne sme
preći vrednost definisanu uputstvom za merenje (obično 3 m).
*Rezultati merenja registruju se u zapisniku merenja (nivelmanski obrazac broj 1) ili se memorišu u odgovarajućoj
formi u memoriji digitalnog nivelira.
-Visinska razlika na stanici i dobija se kao

-a njena varijansa (disperzija) biće onda

-pošto je standardna devijacija (standardno odstupanje, srednja kvadratna greška) očitavanja odsečaka na letvi zavisna
od primenjenih instrumenata i pribora i metode merenja i može se smatrati konstantnom za celu nivelmansku stranu,
pod uslovom da su dužine vizura približno jednake, odnosno kraće od maksimalno dozvoljene dužine vizure.
-Rezultat merenja visinske razlike j-te nivelmanske strane biće onda
-gde je nj broj stanica u okviru j-te nivelmanske strane.
-Varijansa rezultata merenjavisinske razlike nivelmanske strane tada je

-Ukupna dužina puta nivelanja (nivelmanske strane) dobija se kao

odnosno zbiru suma dužina vizura do “zadnjih” i “prednjih” letava na svim stanicama, pri čemu razlika
ne sme preći vrednost definisanu uputstvom za merenje.
-Izraz predstavlja formulu za računanje varijanse rezultata merenja visinskih razlika, određenih geometrijskim
nivelmanom, ukoliko je teren nepovoljan za nivelanje, odnosno ukoliko su dužine vizura, između stanica, izrazito
nejednake.
-Ako je teren povoljan za nivelanje, odnosno ravan ili konstantne nagnutosti, onda su dužine vizura približno jednake, pa
se broj stanica nj može izraziti kao

gde je 1 v k = k / s varijansa merenja visinske razlike po jedinici dužine.

22.RACUNANJE VISINA REPERA U UMETNUTOM NIVELMANSKOM VLAKU

-Na osnovu poznavanja visine početnog repera, HP i visine završnog repera, HZ nivelmanskog vlaka može se postaviti
uslov merenih visinskih razlika u nivelmanskom vlaku, odnosno izračunati visinsko odstupanje

-Ukoliko se visine HP i HZ tretiraju kao konstante, odnosno ako se njihove varijanse zanemare, varijansa visinskog
odstupanja u umetnutom nivelmanskom vlaku biće

-Ako se pretpostavi da su sve nivelmanske strane izmerene istom tačnošću (istim instrumentima i metodom rada), i da
su visinske razlike merene po terenu jednake povoljnosti za nivelanje, uzimanjem u obzir izraza može se pisati

-gde je S dužina nivelmanskog vlaka a 1 k konstanta (varijansa merenja visinske razlike po jedinici dužine) zavisna od
primenjene metode merenja odnosno tačnosti merenja.
-Dozvoljeno visinsko odstupanje onda se računa kao trostruka vrednost standardne devijacije visinskog odstupanja

-gde se za vrednosti 2 k pri različitim klasama tačnosti merenja i povoljnosti terena za nivelanje uzimaju razlicite
vrednosti
-Ukoliko je visinsko odstupanje u nivelmanskom vlaku u granicama dozvoljenog odstupanja mogu se se izračunati
korekcije (popravke) rezultata merenja visinskih razlika nivelmanskih strana, tako da bude zadovoljen uslov merenih
visinskih razlika, odnosno da se visinsko odstupanje hf izjednači sa nulom.
-Popravke rezultata merenja visinskih razlika nivelmanskih strana hi v∆ računaju se u zavisnosti od stepena povoljnosti
terena za nivelanje, pa će biti
1)ukoliko su sve nivelmanske strane merene po terenu povoljnom za nivelanje
2) ukoliko su sve nivelmanske strane merene po terenu nepovoljnom za nivelanje
3) ukoliko su nivelmanske strane merene po terenu različite povoljnosti za nivelanje
-Zbir izračunatih popravaka rezultata merenja visinskih razlika nivelmanskih strana mora biti
što predstavlja kontrolu računanja.
-Korigovane (popravljene) visinske razlike nivelmanskih strana tada će biti
- visine repera u nivelmanskom vlaku
-odnosno visina svakog repera u nivelmanskom vlaku dobija se tako što se na visinu prethodnog repera dodaje vrednost
korespondentne korigovane visinske razlike, pri čemu se na kraju računanja mora dobiti tačna vrednost visine završnog
repera nivelmanskog vlaka.

23.RACUNANJE VISINA REPERA U NIVELMANSKOM VLAKU – SPECIFICNI OBLICI NIVELMANSKOG VLAKA

1)Ukoliko nivelmanski vlak počinje i završava se na istom reperu onda se on naziva zatvoreni nivelmanski vlak
-Kako je početni reper zatvorenog nivelmanskog vlaka istovremeno i završni, visinsko odstupanje će biti
-Postupak računanja visina repera u svemu drugom identičan je kao i za umetnuti nivelmanski vlak, Iako postoji
kontrola kvaliteta merenja odnosno uslov merenih visinskih razlika nivelmanskih strana, određivanje visina repera u
zatvorenom nivelmanskom vlaku manje je pouzdano u odnosu na umetnuti nivelmanski vlak jer ako je visina datog
repera HP iz bilo kog razloga pogrešna biće pogrešne i sve izračunate visine repera u zatvorenom nivelmanskom vlaku.
2) Slepi nivelmanski vlak počinje od datog repera i završava se na nepoznatom reperu.
-Kod slepog nivelmanskog vlaka nema mogućnosti kontrole kvaliteta rezultata merenja odnosno ne može se formirati
uslov merenih visinskih razlika nivelmanskih strana. Visine repera računaju se prostim dodavanjem izmerenih visinskih
razlika na visinu prethodnog repera, odnosno
-Kako ne postoji mogućnost kontrole, ovakav oblik nivelmanskog vlaka se izbegava uvek kada je to moguće i ako se već
mora primeniti može biti sačinjen samo od jedne do dve nivelmanske strane

24.RACUNANJE VISINE CVORNE TACKE

-Reper u kome se sustiče tri ili više nivelmanskih vlakova naziva se čvorni reper
-Ukoliko se u čvornom reperu sustiče k nivelmanskih vlakova koji počinju od datih repera RP1, RP2,.., RPk i ako su u
njima izmerene visinske razlike nivelmanskih strana onda se za visinu HC čvornog repera RC može dobiti kvrednosti

- brojevi nivelmanskih strana u svakom pojedinačnom nivelmanskom vlaku -

-Svakom pojedinačnom rezultatu može se onda dodeliti stepen poverenja (težina) p, obrnuto srazmeran varijansi sume
rezultata merenja visinskih razlika nivelmanskih strana u nivelmanskom vlaku

-U praktičnim računanjima težine p računaju se kao:

1) ukoliko se svi nivelmanski vlakovi pružaju po terenu povoljnom za nivelanje

2) ukoliko se nivelmanski vlakovi pružaju po terenu različite povoljnosti za nivelanje

-Ocenjena (definitivna) vrednost visine čvornog repera može se onda dobiti kao opšta aritmetička sredina

-Kontrola računanja i ocena tačnosti može se izvršiti formiranjem razlika definitivne i svake pojedinačne vrednosti

-Ocena standardne devijacije pojedinačne vrednosti visine čvornog repera Hc

-ocena standardne devijacije opšte aritmetičke sredine

-Nivelmanski vlakovi koji se završavaju u čvornom reperu tretiraju se onda kao umetnuti pa se korigovanje visinskih
razlika kao i računanje visina repera vrši u svemu na isti način kao za umetnuti nivelmanski vlak
25.GEOMETRIJSKI OBLIK POLIGONSKE MREZE I ELEMENTI POLIGONSKOG VLAKA
-Tačke poligonske mreže postavljaju se u nizovima odnosno poligonima i međusobno povezuju merenjima uglova
Idužina
-Niz tačaka međusobno povezanih merenjima horizontalnih uglova i dužina naziva se poligonski vlak.
-Poligonski vlakovi koji počinju i završavaju se na tačkama trigonometrijske odnosno referentne mreže nazivaju se glavni
ili osnovni poligonski vlakovi.
-Poligonski vlakovi koji počinju ili se završavaju na poligonskim tačakama nazivaju se sporedni ili dopunski poligonski
vlakovi.
-Više poligonskih vlakova međusobno povezanih u jedinstvenu celinu čine poligonsku mrežu.
-Poligonska tačka u kojoj se sustiče tri ili više poligonskih vlakova naziva se čvorna tačka poligonske mreže.
-Osnovni oblik poligonskog vlaka je umetnuti poligonski vlak ,On počinje od tačke sa poznatom pozicijom (koordinatama)
i završava se takođe na tački sa poznatim koordinatama.
-Tačke P i Z nazivaju se početna i završna tačka poligonskog vlaka
- Linije između susednih tačaka poligonskog vlaka nazivaju se poligonske strane.
-Prelomni ugao je ugao za koji je potrebno zarotirati prethodnu poligonsku stranu, u smeru kretanja kazaljke na
časovniku, da bi se poklopila sa narednom poligonskom stranom.
-Poligonski vlak povezuje se sa postojećim tačkama geodetske mreže (geodetske osnove) posredstvom početne strane
poligonskog vlaka.
-Ugao za koji je potrebno zarotirati početnu stranu poligonskog vlaka, u smeru kretanja kazaljka na časovniku, da bi se
poklopila sa prvom poligonskom stranom naziva se početni vezni ugao poligonskog vlaka
-Direkcioni ugao izračunat iz poznatih koordinata tačaka naziva se početni direkcioni ugao poligonskog vlaka
-Kontrola povezivanja tačaka poligonskog vlaka sa postojećim tačkama geodetke mreže (geodetske osnove) postiže se
posredstvom završne strane poligonskog vlaka
-Ugao za koji je potrebno zarotirati poslednju stranu poligonskog vlaka, u smeru kretanja kazaljke na časovniku, da bi se
poklopila sa završnom stranom naziva se završni vezni ugao poligonskog vlaka
-Direkcioni ugao izračunat iz poznatih koordinata tačaka naziva se završni direkcioni ugao poligonskog vlaka.
-Prema tome, u umetnutom poligonskom vlaku od n poligonskih tačaka potrebno je izmeriti n + 2 horizontalna ugla od
čega n prelomnih uglova i 2 vezna ugla.
-Potrebno je takođe izmeriti n +1 dužina poligonskih strana, gde rezultati merenja dužina moraju biti izraženi u ravni
računanja.
-Ravan računanja može biti:
1) Ravan YX , Gaus-Krigerove projekcije Beselovog elipsoida, odnosno Državnog koordinatnog sistema
2) Ravan EN , UTM projekcije elipsoida GRS80 Srpskog prostornog referentnog sistema (SRB_ETRS89/UTM) ili
3) Neka specifična ravan računanja, definisana za mreže posebne namene.

26.PROJEKAT, REKOGNOSCIRANJE I STABILIZACIJA TACAKA POLIGONSKE MREZE

-Projekat poligonske mreže izrađuje se na planovima ili kartama razmere 1:2500, 1:5000 ili 1:10000 u zavisnosti od
karakteristika terena i područja obuhvata poligonske mreže.
-poligonska mreža projektuje seu okviru jedne najmanje katastarske opštine, Izuzetak su veća naseljena mesta koja su
podeljena na više katastarskih opština gde se onda poligonska mreža projektuje za celo naseljeno mesto,
-Na geodetskim podlogama za projektovanje (planovima ili kartama) potrebno je prvo, crvenim tušem, naznačiti pozicije
poznatih (datih) tačaka trigonometrijske odnosno referentne mreže, koje služe kao osnova za projektovanje poligoske
mreže.
-Pri projektovanju, poligonska mreža deli se u dva reda:
1)Tačke poligonske mreže prvog reda (osnovne) - projektuju se u obliku sistema zatvorenih, međusobno povezanih
poligona u koje su uključene tačke trigonometrijske odnosno referentne mreže (date tačke).
2)Poligonska mreža drugog reda (dopunska) - projektuje se u obliku pojedinačnih ili međusobno povezanih poligonskih
vlakova koji se oslanjaju na date tačke ili poligonske tačke mreže prvog reda.
-Projektovanje poligonske mreže vrši se prema sledećim pravilima:
*Obim poligona mreže prvog reda mora biti manji od 20 km ;
*Dužina pojedinih poligonskih vlakova ne sme biti veća od 4 km
*Poligonske strane ne treba da budu kraće od 50 m niti duže od 500 m , pri čemu treba težiti da susedne poligonske
strane budu što približnijih dužina i odnos njihovih dužina ne treba da bude veći od 1:3;
*Poligonski vlakovi treba da budu što je moguće više ispruženi, odnosno prelomni uglovi u poligonskim vlakovima
treba da budu što približniji ravnom uglu. Poligonski vlak se smatra zadovoljavajuće ispruženim ako su svi njegovi
prelomni uglovi u granicama 160° < < 200° β i , odnosno ako se ne razlikuju od ravnog ugla za više od 20° ;
*Poligonski vlakovi u istom nivou ne smeju se presecati bez umetanja čvorne tačke;
*Treba izbegavati duge i paralelne vlakove, odnosno u ovakvim situacijama treba težiti ostvarivanju “poprečnih” veza
-Sastavni deo projekta takođe čine:
*Način stabilizacije poligonskih tačaka
*Razradu metode merenja i uputstvo za merenje horizontalnih pravaca, vertikalnih odnosno zenitnih uglova i dužina
sa parametrima za praćenje i kontrolu kvaliteta rezultata merenja
*Planirane instrumente i pribor, način centrisanja teodolita odnosno totalne stanice i način signalisanja vizurnih
tačaka;
*Dinamiku merenja u poligonskoj mreži;
*Postupak obrade rezultata merenja horizontalnih pravaca vertikalnih ili zenitnih uglova, odnosno računanja
vrednosti dužina poligonskih strana u ravni računanja
*Plan računanja koordinata tačaka poligonske mreže.
-Na osnovu projekta poligonske mreže, neposredno na terenu, vrši se izbor mesta za stabilizaciju poligonskih tačaka,
odnosno rekognosciranje poligonske mreže.
-Pri rekognosciranju poligonskih tačaka rukovodi se sledećim pravilima:
*Da se sa poligonske tačke može ostvariti dogledanje sa što većim područjem terena, odnosno da poligonska tačka
može poslužiti za pozicioniranje što većeg broja karakterističnih tačaka pojava i objekata u cilju njihove grafičke
predstave na planovima ili kartama;
*Da belege poligonskih tačaka budu što zaštićenije od uništenja ili od oštećenja;
*Da se merene veličine u poligonskoj mreži mogu što lakše i preciznije direktno izmeriti;
*Da se ostvari što jednostavnija veza sa datim tačkama ili tačkama drugih poligonskih vlakova;
*Da se, po mogućnosti, predvidi primena GNSS, odnosno da na poligonskoj tački bude što manje prepreka koje
zaklanjaju nebeski svod, pri čemu je optimalno da ne bude prepreka iznad 10−15° vertikalnog ugla;
*Da se sa poligonske tačke ostvari dogledanje sa najmanje dve susedne poligonske tačke u cilju direktnog merenja
elemenata poligonskog vlaka
-Neposredno nakon stabilizacije izrađuje se opis položaja poligonske tačkekoji treba da sarži:
*Naziv političke opštine na kojoj se poligonska tačka nalazi,
*Naziv katastarske opštine,
*Oznaku poligonske tačke,
*Skicu položaja poligonske tačke
*Način stabilizacije poligonske tačke kao i datum stabilizacije.

27.MERENJE HORIZONTALNIH PRAVACA U POLIGONSKOJ MREZI

-horizontalne pozicije i visine tačaka poligonske mreže određuju se na osnovu merenja horizontalnih pravaca, zenitnih
uglova i dužina.
-Merenje horizontalnih pravaca u poligonskoj mreži vrši se girusnom metodom, obično u dva girusa, uz upotrebu
analognih ili digitalnih teodolita odgovarajuće preciznosti koja se definiše projektom
-Neposredno pre početka merenja, potrebno je izvršiti ispitivanje i rektifikaciju teodolita za merenje horizontalnih
pravaca kao i ispitivanje i rektifikaciju optičkih ili krutih viskova.
-Teodolit se pre početka merenja mora izložiti spoljašnjoj temperaturi u trajanju od najmanje 30 minuta i pri merenju
mora biti zaštićen od direktne izloženosti sunčevoj svetlosti.
-Ukoliko se merenja horizontalnih pravaca, vertikalnih (zenitnih) uglova i dužina vrše integrisanim instrumentima
(totalnim stanicama) horizontalne pravce treba meriti u odvojenom postupku kako bi se obezbedilo što kraće trajanje
jednog girusa i što preciznije viziranje vertikalnom crtom končanice teodolita.
-Rezultati merenja registruju se u terenskom zapisniku za merenje horizontalnih pravaca (trigonometrijski obrazac broj
1) ili se, u odgovarajućoj formi, memorišu u internoj memoriji elektronskog teodolita
-Parametri za praćenje i kontrolu kvaliteta rezultata merenja horizontalnih pravaca su razlike očitavanja horizontalnog
pravca u dva položaja durbina prema istoj vizurnoj tački u okviru jednog girusa 2 Cmax-2 Cmini razlike vrednosti
redukovanih pravaca prema istoj vizurnoj tački između girusa α max −α min
-dvostrukom kolimacionom greškom

28.MERENJE DUZINA I VERTIKALNIH UGLOVA U POLIGONSKOJ MREZI

-Merenje dužina poligonskih strana vrši se skoro isključivo primenom elektrootičkinh (elektromagnetnih) daljinomera,
dok je u ranijim periodima bilo prisutno merenje dužina poljskim pantljikama, preciznim optičkim daljinomerima i
Rajhenbahovim daljinomerom,..
-Ukoliko se za merenje dužina poligonskih strana koriste elektrooptički daljinomeri, merenje dužina i vertikalnih
(zenitnih) uglova vrši se u zajedničkom postupku, obično neposredno po završetku merenja horizontalnih pravaca sa
jedne stanice.
-Merenje vertikalnih (zenitnih) uglova ima za cilj kako izračunavanje dužina poligonskih strana redukovanih na
horizontalutako i određivanje visinskih razlika između poligonskih tačaka trigonometrijskim nivelmanom.
-Pre početka merenja neophodno je ispitati uslove kod teodolita za merenje vertikalnih uglova kao i odrediti vrednost
adicione konstante za par daljinomer-vizurna prizma.
-ukoliko se vrednost adicione konstante znacajno razlikuje od nule, potrebno je korigovati izmerene duzine dodavanjem
adicione konstante
-U cilju određivanja visinskih razlika između poligonskih tačaka neophodno je izmeriti visinu prekreta durbina iznad
centra belege stanice A (visinu instrumenta Ai ) kao i visinu vizurne markice Bl iznad vizurne tačke B.
-Vertikalni (zenitni) uglovi u poligonskoj mreži mere se u dva položaja durbina, krugu levo KL i krugu desno KD , odnosno
u jednom girusu.
-U zavisnosti da li se mere vrtikalni ili zenitni uglovi, računaju se vrednosti

-Dužine se mere istovremeno sa merenjem vertikalnih (zenitnih) uglova duž pravca vizure (ili paralelno sa njim)
-Ukoliko se merenja dužina poligonskih strana vrše poljskim pantljikama od 50 m, potrebno je predvideti obostrano
merenje (“napred-nazad”)

29.OBRADA REZULTATA MERENJA DUZINA I VISINSKIH RAZLIKA POLIGONSKIH STRANA

-Kontrola kvaliteta rezultata merenja dužina vrši se na osnovu razlika vrednosti redukovanih dužina merenih u oba
smera,

-σ S predstavlja standardnu devijaciju merenja dužine elektrooptičkim daljinomerom, koja je specificirana atestom o
ispravnosti merila
-U slučaju merenja dužina poligonskih strana poljskim pantljikama dozvoljeno odstupanje zavisiće od kategorije terena
-Ukoliko se razlike obostranih rezultata merenja redukovanih dužine nalaze u granicama dozvoljenih odstupanja,
izračunavaju se osrednjene vrednosti dužina poligonskih strana
-dužina na površi referentnog elipsoida:

-dužine u ravni Gaus-Krigerove projekcije Beselovog elipsoida (Državnog koordinatnog sistema):

30.INDIREKTNO ODREDJIVANJE ELEMENATA POLIGONSKOG VLAKA – PRIMENA SINUSNE TEOREME NA RAVAN

TROGAO
1) Merena jedna stranica i najmanje dva unutrašnja ugla

2)Merene dve stranice i jedan naspramni ugao

31.INDIREKTNO ODREDJIVANJE ELEMENATA POLIGONSKOG VLAKA – PRIMENA TANGENSNE I KOSINUSNE TEOREME
-Neka su u ravnom trouglu ABC izmerene (poznate) stranice b i c i zahvaćeni ugao α .
1)Primena tangensne teoreme
-Na osnovu poznate vrednosti ugla α može se izračunati poluzbir preostala dva ugla

2)Primena kosinusne teoreme

-Za ravan trougao ABC važe tri oblika kosinusnog pravila (kosinusne teoreme)

32.FUNKCIONALNA VEZA DIREKCIONIH UGLOVA POLIGONSKIH STRANA I MERENIH UGLOVA U POLIGONSKOJ MREZI
- Ukoliko je poznat direkcioni ugao prethodne poligonske strane (ili početne strane poligonskog vlaka) i vrednost
prelomnog (ili veznog) ugla na njenoj krajnjoj tački β može se izračunati direkcioni ugao naredne poligonske strane
- Osnovu za računanje direkcionog ugla čini zbir direkcionog ugla prethodne poligonske strane (ili početne strane
poligonskog vlaka) i prelomnog (ili veznog) ugla na njenoj krajnjoj tački

33.RACUNANJE KOORDINATA TACAKA U UMETNUTOM POLIGONSKOM VLAKU

- Na osnovu poznavanja vrednosti početnog direkcionog ugla poligonskog vlakai rezultata merenja prelomnih i veznih
uglova mogu se izračunati direkcioni uglovi ν i svih poligonskih strana u poligonskom vlaku gde se na kraju, na taj način,
može dobiti vrednost završnog direkcionog ugla
-n je roj tačaka u poligonskom vlaku (izuzimajući početnu i završnu tačku poligonskog vlaka).

-Kako je vrednost završnog direkcionog ugla poznata (na osnovu poznavanja koordinata tačaka Z i B), može se postaviti
uslov merenih uglova, odnosno izračunati uglovno odstupanje u umetnutom poligonskom vlaku
- Ukoliko se vrednosti početnog i završnog direkcionog ugla tretiraju kao konstante (veličine koje ne sadrže grešku) i
uvede pretpostavka da su svi uglovi u poligonskom vlaku mereni istom tačnošću, σ βi =σ β , varijansa uglovnog
odstupanja βfbiće
-pa se za dozvoljeno uglovno odstupanje ∆β može pisati
- Ukoliko je zadovoljeno β ≤ ∆β, korekcije (popravke) merenih uglova biće
-nakon toga mogu se počevši od početnog direkcionog ugla izračunati direkcioni uglovi svih poligonskih strana u
poligonskom vlaku gde se na kraju računanja mora dobiti tačna vrednost završnog direkcionog ugla
- Na osnovu izračunatih vrednosti direkcionih uglova poligonskih strana i rezultata merenja dužina poligonskih strana u
ravni projekcije mogu se izračunati koordinatne razlike između svih tačaka poligonskog vlaka

-Na osnovu poznavanja koordinata početne tačke i završne tačke poligonskog izračunatih vrednosti koordinatnih razlika
poligonskih strana ∆Yi i ∆Xi mogu se postaviti uslovi koordinatnih razlika odnosno izračunati odstupanja koordinatnih
razlika

-Na osnovu izračunatih odstupanja koordinatnih razlika Yf i Xf , može se izračunati ukupno linearno odstupanje u
poligonskom vlaku

- Kriterijum kvaliteta rezultata merenja dužina, odnosno dozvoljeno ukupno linearno odstupanje ∆S -U slučaju merenja
dužina poligonskih strana elektrooptičkim daljinomerima kao kriterijum se uzima relativna greška poligonskog vlaka

-Ukoliko se zaključi da su rezultati merenja dužina zadovoljavajućeg kvaliteta, odnosno ako je S ≤ ∆S f mogu se izračunati
korekcije (popravke) koordinatnih razlika poligonskih strana

- Korigovane vrednosti koordinatnih razlika poligonskih strana:

- dodavanjem korigovanih vrednosti koordinatnih razlika ' ∆Yi i ' ∆Xi , počevši od početne tačke poligonskog vlaka , sledi
izračunavanje koordinata tačaka u umetnutom poligonskom vlaku
odnosno koordinate svake tačke u poligonskom vlaku dobijaju se tako što se na koordinate prethodne tačke dodaju
korigovane vrednosti koordinatnih razlika ' ∆Yi i ' ∆Xi , pri čemu se na kraju računanja moraju dobiti tačne vrednosti
koordinata završne tačke poligonskog vlaka

34.RACUNANJE KOORDINATA TACAKA U UMETNUTOM POLIGONSKOM VLAKU – SPECIFICNI OBLICI POLIGONSKOG

VLAKA
- Poligonski vlak koji započinje od poznate početne tačke poligonskog vlaka a završava se na nepoznatoj tački naziva se
slepi poligonski vlak.
-Obzirom da se ne završava na datoj tački, za slepi poligonski vlak nije moguće postaviti uslove merenih uglova niti
koordinatnih razlika, odnosno nije moguće izvršiti kontrolu kvaliteta za merene uglove i dužine poligonskih strana.
-direkcioni uglovi I koordinatne razlike racunaju se isto kao u umetnitom samo bez mogucnosti popravki I provere
- Poligonski vlak koji počinje i završava se na istoj tački naziva se zatvoreni poligonski vlak ,Ovakav oblik poligonskog
vlaka može se pojaviti uglavnom u slučaju mreža posebne namene
-Postupak računanja koordinata tačaka u zatvorenom poligonskom vlaku potpuno je Identičan umetnutom poligonskom
vlaku, osim što je sada početna tačka istovremeno i završna tačaka poligonskog vlaka, početna strana je obično
istovremeno i završna strana poligonskog vlaka (mada ne mora biti) i početni i završni direkcioni ugao se odnose na istu
stranu (ukoliko je početna strana istovremeno i završna)

35.RACUNANJE KOORDINATA CVORNE TACKE

- Poligonska tačka u kojoj se sustiče tri ili više poligonskih vlakova naziva se čvorna tačka
- Neka se u čvornoj tački sustiče k poligonskih vlakova koji počinju od datih tačaka
-Ukoliko se svaki od kpoligonskih vlakova tretira kao slepi poligonski vlak, onda se na osnovu rezultata merenja veznog i
prelomnih uglova i dužina poligonskih strana u svakom od njih može dobiti k vrednosti za koordinate čvorne tačke Z .
-Računanje koordinata čvorne tačke vrši se onda u dve faze:
1) Najduža od poligonskih strana koje se završavaju na čvornoj tački proglašava se za zajedničku stranu i ona
predstavlja završnu stranu za sve poligonske vlakove koji se završavaju u čvornoj tački, pa je prvo neophodno izračunati
direkcioni ugao zajedničke strane
2) Izračunavanje vrednosti koordinata čvorne tačke na osnovu vrednosti iz svakog od k poligonskih vlakova.
- Pojedinačne vrednosti direkcionog ugla zajedničke strane, iz svakog od k poligonskih vlakova, mogu se onda dobiti
izrazima

-gde su n n nk , , , brojevi poligonskih tačaka u svakom od k poligonskih vlakova izuzimajući čvornu tačku Z ..
-Svakom od izračunatih rezultata potrebno je dodeliti težinu (stepen poverenja) p =1, 2,k, Ukoliko se prepostavi da su svi
uglovi u k poligonskih vlakova mereni istom tačnošću težine se mogu dobiti kao recipročne vrednosti broja merenih
uglova u svakom od k poligonskih vlakova
- Definitivna vrednost za direkcioni ugao zajedničke strane sada se može izračunati kao opšta aritmetička sredina

-Kontrola računanja i ocena tačnosti može se izvršiti formiranjem razlika definitivne i svake pojedinačne vrednosti

-Ocena standardne devijacije pojedinačne vrednosti direkcionog ugla zajedničke strane

- ocena standardne devijacije opšte aritmetičke sredine

- Računanje uglovnih odstupanja i dozvoljenih uglovnih odstupanja za sve poligonske vlakove, kao i korigovanje merenih
uglova i računanje direkcionih uglova poligonskih strana mogu se sada izvršiti po postupku predviđenom za umetnute
poligonske vlakove, gde se izračunata vrednost tretira kao završni direkcioni ugao za svaki od k poligonskih vlakova.
-Na osnovu izračunatih direkcionih uglova i rezultata merenja dužina poligonskih strana mogu se izračunati koordinatne
razlike poligonskih strana u svakom od k poligonskih vlakova.
- Na osnovu koordinata početnih tačaka i izračunatih koordinatnih razlika u svakom od k poligonskih vlakova mogu se
dobiti k vrednosti za koordinate čvorne tačke Z

-Težine za svaki par rezultata sada se mogu dobiti kao recipročne vrednosti sume dužina poligonskih strana u svakom od
k poligonskih vlakova

-Definitivne vrednosti koordinata čvorne tačke sada se mogu izračunati kao opšta aritmetička sredina
-Kontrola računanja i ocena tačnosti vrši se formiranjem razlika

-Ocene standardnih devijacija pojedinačnih vrednosti koordinata čvorne tačke

-ocena standardnih devijacija opšte aritmetičke sredine (definitivnih vrednosti)

-Za svaki od k poligonskih vlakova sada se može postaviti uslov koordinatnih razlikaizračunati ukupno linearno kao i
dozvoljeno linearno odstupanje, izvršiti korekcija koordinatnih razlika i izračunati koordinate poligonskih tačaka po
postupku predviđenom za umetnuti poligonski vlak

36.ODREDJIVANJE VISINA POLIGONSKIH TACAKA U VLAKU TRIGONOETRIJSKOG NIVELMANA

- Na osnovu rezultata merenja vertikalnih (zenitnih) uglova i dužina, mogu se izračunati visinske razlike između tačaka u
poligonskom vlaku, odnosno visinske razlike poligonskih strana

-gde su i i j krajnje tačke poligonske strane, S dužina izmerena po pravcu vizure (kosa dužina),Z odnosno α zenitni
odnosno vertikalni ugao vizure, i visina prekreta durbina na stanici l visina signala (vizurne prizme) na vizurnoj tački
-varijansa izmerene visinske razlike :

-gde su σ S σ Z σ i σ l standardne devijacije merenja kose dužine, zenitnog ugla, visine prekreta durbina i visine signala,
- Ako se uvede pretpostavka da su vizure približno horizontalne i ako se zanemare greške merenja visine prekreta
durbina i visina signala može se napisati u pojednostavljenoj formi

- Kako su visinske razlike poligonskih strana merene u oba smera može se formirati razlika δ H = ∆Hi − − ∆H koja
predstvalja parametar za ocenu kvaliteta rezultata merenja visinskih razlika.
-Mora biti δ H ≤ ∆H , odnosno razlika merenja visinske razlike poligonske strane “napred-nazad” mora se nalaziti u
granicama dozvoljenog odstupanja.
- Za dozvoljeno odstupanje ∆H može se pisati
- Ukoliko je razlika “napred-nazad”u granicama dozvoljenog odstupanja, za definitivnu vrednost visinske razlike
poligonske strane računaju se sredine

- Ukoliko su poznate visine početne tačke i završne tačke poligonskog vlaka i visinske razlike svih poligonskih strana
vlaka, između tačaka P i Z može se formirati umetnuti vlak trigonometrijskog nivelmana

37.SKICA POLIGONSKE MREZE – PREGLEDNA SKICA RADILISTA

- Za svaku katastarsku opštinu izrađuje se skica poligonske mreže u razmeri 1:5000 ili 1:10000, koja sadrži:
*Koordinatnu mrežu sa ispisanim koordinatama izvan okvira lista;
*Nanete postojeće tačke crvenim i novoodređene tačke crnim tušem;
*Granicu katastarske opštine nanetu zelenim tušem debljine 0,8 mm;
*Granicu građevinskog reona nanetu žutim tušem debljine 0,5 mm;
*Podelu na listove (nanetu neprekidnom linijom ljubičastim tušem debljine 0,5 mm) i skice detalja (nanetu
neprekidnom linijom ljubičastim tušem debljine 0,2 mm);
*Direktno merene strane iscrtane neprekidnom linijom, a računske isprekidanom linijom (crnim tušem debljine 0,2
mm)
- Ovakva skica naziva se još i pregledna skica radilišta, jer treba da obezbedi pregled procesa prikupljanja podataka u
cilju izrade geodetskih planova odnosno karata za određeno područje

38.PROJEKAT, REKOGNOSCIRANJE I STABILIZACIJA TACAKA LINIJSKE MREZE

- U situacijama kada ni poligonska mreža ne obezbeđuje pozicioniranje svake karakteristične tačke pojava ili objekata na
površi terena, što je uglavnom slučaj u gusto naseljenim urbanim područjima, pristupa se razvijanju linijske mreže
-tačaka linijske mreže određuju se samo na osnovu merenja dužina
-Linijske tačke se mogu biti određene na više načina
1) Kao linijske tačke umetnute na pravcu (liniji) između dve geodetske tačke sa poznatim horizontalnim koordinatama
2) Linijske tačke postavljene na produžetku linije između dve date tačke;
3) Linijske tačke postavljene na kraju duži upravnoj na liniju između dve date tačke −linijske tačke na upravnoj;
4) Linijske tačke određene lučnim presekom najmanje tri dužine izmerene do datih tačaka.
- Linije postavljene duž poligonskih strana definišu se kao linije prvog reda ili osnovne linije.
-Linije postavljene između linijskih tačaka prvog reda definišu se kao linije drugog reda ili sporedne linije
- Linijske tačke određene lučnim presekom od tačaka poligonske ili trigonometrijske mreže definišu se takođe kao
pojedinačne linijske tačke prvog reda
- Linijska mreža projektuje se i rekognoscira po celinama, obično blokovima zgrada u naseljenim mestima, između
tačaka poligonske mreže, u zavisnosti od konkretnih potreba.
-Paralelno sa rekognosciranjem, izrađuje se skica linijske mreže u pogodnoj razmeri, obično 1:2500 i 1:5000.
-Na skici linijske mreže, crvenim tušem nanose se tačke poligonske i trigonometrijske mreže, odnosno date Tačke.
-Linijske tačke postavljaju se (stabilizuju) u pravcu linije poligonske strane, korišćenjem teodolita centrisanog iznad jedne
od krajnjih tačaka i, na osnovu približno određenih rastojanja, njihove pozicije nanose se topografskim oznakama na
skicu linjske mreže, crnim tušem
-Upravne na liniju obeležavaju se takođe teodolitom i, na pogodnim mestima, stabilizuju linijske tačke na upravnoj, pri
čemu se u podnožju upravne takođe mora stabilizovati tačka na liniji.
-Linijske tačke stabilizuju se u mekom zemljištu keramičkim cevima bez podzemnog centra, a u tvrdoj podlozi gvozdenim
klinovima
-Skica linijske mreže sadrži:
*koordinatnu mrežu sa ispisanim koordinatama izvan okvira lista;
*trigonometrijske i poligonske tačke sa njihovim topografskim oznakama i brojevima iscrtane crvenim tušem
* *Poligonske strane iscrtane neprekidnim linijama crvenim tušem
*podelu na listove i skice detalja i njihove oznake, brojeve i razmere
*linijske tačke nanete odmeranjima, predstavljene topografskom oznakom − krugom, njihove brojeve i linije izvučene
crnim tušem, osim linijskih tačaka na koje su oslonjeni vlakovi poligonske mreže čiji se brojevi ispisuju
crvenim tušem.
-Kad god je to moguće, skica linijske mreže ne izrađuje se posebno već se linijske tačke i linije za snimanje nanose na
skicu poligonske mreže.
-Linijske tačke numerišu se na isti način kao i poligonske tačke, po katastarskim opštinama ili u okviru radilišta koje se
proteže na više katastarskih opština

39.MERENJA U LINIJSKOJ MREZI

- Dužine u linijskoj mreži mogu se meriti elektrooptičkim daljinomerima ili poljskim pantljikama.
- Pri određivanju pozicija tačaka na liniji od tačke A do tacke B vrše se merenja dužina od početne tačke A do svake tačke
na liniji i do završne tačke na liniji B
- Dužine se mere u dva smera, od A prema B i od B prema A , odnosno “napred-nazad”
- Dužine se redukuju na horizontalu i rastojanja između tačaka po liniji, merena u oba smera dobijaju se onda kao razlike
apscisnih odmeranja
- Dozvoljena odstupanja merenja “napred-nazad”,

-Ukoliko se na osnovu razlika rezultata merenja “napred-nazad” zaključi da su merenja zadovoljavajućeg kvaliteta
računaju se srednje vrednosti

-gde mora biti ispunjena jednakost

-Dužine upravnih mere se na isti način, kao pojedinačne dužine, u oba smera
-U slučaju linijske tačke određene lučnim presekom, dužine As i Bs , od datih tačaka A i B se takođe mere pojedinačno u
oba smera kao kod tačaka na upravnoj.
*Da bi linijska tačka T bila jednoznačno određena lučnim presekom, pored rezultata merenja dužina As i Bs , neophodan
je i podatak o položaju tačke T

40.RACUNANJE KOORDINATA LINIJSKE TACKE – TACKE NA LINIJI, PRODUZETKU LINIJE I NA UPRAVNOJ

- U cilju računanja koordinata linjskih tačaka određenih na liniji, na produžetku linije ili na upravnoj, u okviru jedne linije
može se formirati uslov merenih dužina, odnosno izračunati linearno odstupanje

- dužina u projekciji između tačaka A i B, izračunata na osnovu njihovih koordinata D

-Linearno odstupanje Sf mora biti u granicama dozvoljenog odstupanja ∆S

- Ukoliko je linearno odstupanje Sf u granicama dozvoljenog odstupanjakorekcije (popravke) dužina merenih po liniji će
biti

- gde su onda korigovane vrednosti dužina merenih po liniji od A do B

- Obzirom da se sve dužine u okviru jedne linije mere na isti način (istim instrumentima i istim priborom), rastojanja na
produžetku linije kao i dužine upravnih koriguju se na isti način
- Za bilo koju linijsku tačku na upravnoj , pored dužine upravne, relevantan je i položaj tačke u odnosu na liniju pa se tako
usvaja da je
-ui> 0, za linijske tačke koje se nalaze desno od linije, gledano od A prema B,
−u = 0, za linijske tačke na liniji
−u< 0, za linijske tačke koje se nalaze levo od linije, gledano od A prema B
-koordinatne razlike:

- dobijanje koordinata naredne tačke, na koordinate prethodne tačke vrši se dodavanje izračunatih koordinatnih razlika
gde se na kraju, za kontrolu računanja, moraju dobiti tačne vrednosti koordinata završne tačke linije
-Koordinate linijske tačke na produžetku linije dobija se dodavanjem koordinatnih razlika na koordinate završne tačke
linije B
-Treba naglasiti da koordinate linijske tačke na produžetku linije nisu kontrolisane linearnim odstupanjem Sf i obično se
broj linijskih tačaka određenih na ovaj način ograničava na jednu do dve i to na ograničenim rastojanjima od tačke B.
41.RACUNANJE KOORDINATA LINIJSKE TACKE –TACKE ODREDJENENE LUCNIM PRESEKOM – RESENJE PRESEKOM
PRAVACA
- Ukoliko su od linjske tačke T izmerene redukovane dužine As i Bs , do datih tačaka A I B onda se tačka T definiše kao
tačka određena lučnim presekom od tačaka A i B
-Na osnovu poznatih koordinata tačaka A i B može se izračunati dužina u projekcijikao i direkcioni ugao

-U trouglu BAT sada su poznate sve tri stranice pa se unutrašnji uglovi α , kod tačke A i β , kod tačke B, mogu izračunati
primenom kosinusne teoreme

-direkcione uglove od datih tačaka A i B prema nepoznatoj tački T , može se onda pisati

-Koordinate nepoznate tačke T mogu se sada izračunati izrazima

-za vrednosti koordinata nepoznate tačke T moraju se dobiti identične vrednosti, bilo da se računanje vrši od tačke A ili
od tačke B.

42.RACUNANJE KOORDINATA LINIJSKIH TACAKA – TACKE ODREDJENE LUCNIM PRESEKOM – RESENJE PROJEKCIJOM
NA LINIJU
- Drugačije rešenje podrazumeva projektovanje nepoznate tačke T na liniju AB, gde ortogonalna projekcija T' deli liniju
na dva dela AT'= p i BT'= q

43.POZICIJA LINIJSKE TACKE PRESEKOM TRI DUZI

- Kako bi određivanje koordinata linijske tačke T bilo kontrolisano, u smislu grešaka rezultata merenja, vrše se merenja
dužina do tri date dačke pri čemu je najpovoljniji položaj datih tačaka u odnosu nepoznatu tačku Tonaj za koji će uglovi
preseka kod tačke T biti δ 1 ≈ δ 2 ≈ δ 3 ≈2 π/3
odnosno ako su date tačke ravnomerno raspoređene po horizontu nepoznate tačke T .
-Za određivanje nepoznatih koordinata tačke T sada su moguća tri rešenja, lučnim presekom od tačaka A i B, lučnim
presekom od tačaka B i S i lučnim presekom od tačaka S i A .
-Od navedena tri moguća rešenja bilo koja dva su linearno nezavisna dok treće predstavlja linearnu kombinaciju
prethodna dva i mora se izostaviti.
- Od tri moguća rešenja potrebno je izabrati ona dva za koje su uglovi preseka δ i povoljniji, odnosno bliži 2π / 3 .
- Primenom dva rešenja, od različitih parova datih tačaka, kao posledica grešaka merenja, za vrednosti koordinata tačke
T dobiće se dvojne vrednosti

-Između ovoh vrednosti mogu se formirati koordinatna odstupanja kao i linearno odstupanje

-Linearno odstupanje Sf mora biti manje od dozvoljenog odstupanja ∆S, Ukoliko je taj kriterijum zadovoljen definitivne
vrednosti koordinata tačke Tračunaju se kao prosta aritmetička sredina

44.Pojam i vrste detaljnog geodetskog premera

Geod.premer- matematička nauka koja se bavi određivanjem i grafičkom prezentacijom oblika, veličine i pozicija
pojava na površi Zemlj ili ispod nje, što znači formiranje katastarskih evidencija, regulaciju zemljišta koa i granica
izgrađenih objekata, tj.provera dimenzija objekatau gradnji.

Geod premer se deli prema NAMENI na:

1)Katastarski premer

2)Topografski premer

3)Komasacioni premer

4)Premer državne granice

5)premer infrastrukturnih vodova i objekata

Podaci detaljnog Geod. Premera se Prema prirodi deli na :

1)numeričke podatke

2)grafičke podatke

3)Opisne podatke

Prema metodi prikuplljanja podataka, načini izvršenja detaljnog geod. Premera generalno se mogu podeliti na :

1.Direktni postupci-prikupljanje svih numeričkih, grafičkih i opisnih podataka direktno na terenu/ snimanje detalja.
U zavisnosti od karakterističnih tačaka na terenu razlukuju se sledći postupci:

Polarna metoda snimanja detalja- Na osnovu hor.pravaca i dužina geod. Instr

Ortogonalna metoda- odr. hor pozicija tačaka na osnovu upravnih dužina pantljikama/laserskim daljinomerima.
Visinske karakteristike se određuju detalnjim nivelmanom.

GNSS detaljni premer- odr. 3Dpozicija tačaka detalja GNSS kinematičkim poicioniranjem u usvojenom
geodetskom ref.sistemu
 relativno Kiinematičko pozicioniranje- pozicio, u odnnosu na jednu pojedinčnu tačku (stanicu , bazu)

 Mrežno GNSS pozicioniranje—pozicio. U mreži permanentnih stanica/ AGROS

2.Posredne-numerički i grafičkipodaci, detaljnog geod.premera, podaci za izradu geod.planovai karata, primarno se

izdvajaju iz 3D modela površi terena i objekata formiranih u specijalnim instrumentima ili kompjuterima na osnovu:

-Fotografija terena načinjenih kamerama sa stacionarnih terestričkih stanica- terestričko

fotogrametrijsko snimanje ili kameram montiranim u letilice- fotogrametrijsko snimanje iz vazduha

-Kompjuterski generisanih modela površi terena ili objekata formiranih na osnovu 3D laserskog
skeniranja. Stacionarno/terestričko lasersko skeniranje i iz vazduha LIDAR

Izbor jedne od ovih metodi vrši se u zavisnosti od raspoložive opreme kao i karakterističnosti terena.

45,Priprema skica detalja za snimanje

Grafički i opisni podaci detaljnog premera primarno se registruju na skicama detalja. Izradjuju se na komadima
kvalitetnog crtaćeg papira koji mora da sadrži:

1) Zaglavlje
- Naziv držae, političke opštine i KO
- Razmera snimanja i br,lista geod.plana
- Razmera skice
- Šema vezivanja- naznačava o kojoj od 4 skice detalja u okviru lista geod.plana se radi

2)korisni prostor- koord.mreža crvene boje

3) Tabela indikacija numeričkih podataka- jednoznačno definiše lokacije numeričkih podataka detaljnog
premera(zapisnici)

Priprema skice detalja:

-Izvršenje det.geod.premera podrazumeva ispisivanje koord. Graničnih tačaka korsnog prostora crvenim tušem

-Crvenim tušem kartirati geod,osnovu

-pravci pružanja pol.strana odnosno linija izvlače se do granice korisnog prostora, kako bi se skice mogle doslovno
nadovezati sa susednim skicama.

-Podaci za pripremu skica detalja za snimanje dobijaju se sa skice poligonske mreže/ pregledne skice radilišta

-Ako su podaci previše gutsti, skica detalja se može iscrtavati u R koja je 2x krupnija od razmere snimanja. Ovu podelu bi
dodatno trebalo označiti na preglednoj skici radilišta.

-Ako je na nekom delu skice detalja nemoguće prikazati pregledno deo skice, onda se taj deo skice zaokružuje izvučenom
ljubičastom bojom i prikazuje na dopnskoj skici detalja, pri čemu se odgovarajućim oznakama uspostavlja veza između
osnovne i dopunske skice detalja.
 46.prikupljanje grafičkih i opisnih podataka- skiciranje detalja

Pre početka snimanja detaljnog geod.premera detalj koji predstavlja predmet snimanja iscrtava se na skici
slobodnom rukom u približnoj razmeri tankom grafitnom olovkom.

Osnovu za orijentaciju na terenu i skiciranje detalja predst. Tačke geod,osnove koje su na osnovu poznatih
koo.iscrtane na skici.

Položaj konturniih linija pojava i objekata na skici se određuje na osnovu slobodne procene, gde se treba truditi da se
što realnije razmeri i stvarnoj situaciji prikaze skicirani ojekat/pojava.

#Dobra je praksa-da bi detalj bio što bliži rameri i položaju na terenu-

Da se za odabrani skup od nekoliko najkarakterističnijih tačaa detalja (ivice zgrada, raskrcnice puteva...) odrede
položaji odmeranjem i na osnovu izračunatih koordinata, iscrtaju na skici kako bi se u formirane konture uklopio
preostali detalj.

Najpre se iscrtavaju objekti koji definišu konture detalja u odnosu na koje je onda laše proceniti položaje manjih
pojava i objekata.

#Veoma je važno da detalj bude skiciran jasno i pregledno, kako bi se mogli upisati opisni/numerički podaci i da
odnos detalja prema mreži bude što bolje sačuvan. Tj. Dozvoljeno je sitniji materijal prikazati u krupnijoj razmeri u
odnosu na okolinu (put , zgradu ...prikazati šire)

Tačkaste Pojave i objekti malih dimenzija se aproksimiraju jednom tačkom. Svaka tača detalja predstavlja tačkasti
objekat i ukoliko nema neku drugu topo. Oznaku prikazuje se ispunjenim krugom odgovarajućeg radijusa tj. Pikirom.
Ostali primeri tačkastih pojava: tačke geod.osnove,,stubovi elektromreže/ telekomunikacija, šahtovi itd.

Više tačaka detaja mogu se formirati linijske pojave i objekte:

-granice poseda, kultura, ograde, ivice puteva ili vodotokova itd

Zakrivljene konture linija pojava i objekata aproksimiraju se poligonima defiinisanim tačkama detalja

Neki primeri topografskih oznaka linijskih pojava iobjekata

 Zatvorene linijske konture (poligoni) formiraju pojave i objektekao što su kat.parcelem zgrade, saobr.objekti, vodene
površine itd.

47.polarna metoda snimanja- merenje hor. Pravaca, dužina i vis.razlika

Podrazumeva horizontalnno pozicio. Svake tačke detalja u polarnom koo.sistemu čiji se koo.početak/ pol nalazi u tački
geod.osnove S/ stanici, iznad koje je centrisan instrument / teodoli/optički tahimetar/totalna stanica. Polarnu osu
predstavlja pravac geod.(poligonske )strane, pri čemu Tačke S i O imaju poznate koo. U državnom koo.sistemu YX

ZA svaku tačku se odr.polarne koo.tj.polarni ugao i pol.dužina u cilju odr. visina tačke detalja i određuje se i visinska
razlika od stanice do tačke detalja.

Ako je poznata visina stanice onda je visina svake tačke = Hstanica + deltaHi

Polarni uglovi Bi određuju se naosnovu merenja horizontalnih pravac alfai sa stanice S, prostom metodom, pri čemu se
na početku merenja moraju opažati horizontalni pravci alfao1 i alfao2, prema min dve tačke geod.osnove O1i O2.

Ovo je neophodno u cilju kontrole definicije polarne ose.

U cilju kontrole olimacione greške teodolita. Neophodno je meriti hor.pravce u oba položaja durbina teodolita.

Kako se merenje hor. Pravac odvija istovremeno sa merenjem dužina i vis.razlika, vizurne tačke se u zavisnosti od nainna
merenja mogu signalisati: tahimetrijskim letvama, geod.značkama ili vizurnim prizmama.

Teodolit treba da bude zaštićen od direktnog dejstva sunčeve svetlosti-

Obzirom da se merenja sa jedne stanice odvijaju u dužem vremenskom periodu neophodno je permanentno praćenje
položaja mehura cevaste libele na alhidadi koa i povremena provera stabilnosti instrumenta ponovnim opažanjem
prema nekoj od tačaka geod.osnove Takodje na kraju merenja obavezno je ponovno opažanje prema jednoj od tačaka
geod.osnove -završna vizura.

Podaci merenja hor.pravac, zajedn sa podacima merenja dužina i vert.uglova / vis.razlikama registruju se u zapisniku
snimanja detalja ortogonalnom metodom.

Horizontalne dužine i visinske razlike dHi se mogu meriti različitim postupcima:

1)rajhenbahov daljinomer

Tačke detalja se signališu tahimetrijskom leltvom koja se vizira vert.koncem konč. Po sredini i donjom crtom Rajh.daljino.
na podeok tahimetrijske letve koji odgovara očitavanju od celog decimetra. Pored očitavanja hor.pravca takodje se
očitavaju i u terenski zapisnik zapisuju:

- Očitavanja podele tah.letve lg,ls,ld do na mm

- Očitavanje podele vert.limba u KL

K=100, c = 0 visina i je jedinstvema za sva merenja na stanici i meri se ručnom pantiljikom

2)Autoredukcioi tahimetar

Sa Hamer-Fenelovim dijagramom, u terenski zapisnik očitavanja tahimetriijske letve nultom krivom L0, krivom za
vis.razlike Lh kao i vrednost konstante za vis.razlike Kh.

3)Teodolit i ručna pantljika

U cilju povećanja prciznosti, merenja dužina mogu se vršiti ručnom pantljikom dužine 50m. Vizurne tačke se mogu
signalisati vizurnom markicom na poznatoj visini Li ili tahimetrijskom letvom, gde će se visina signala dobiti očitavanje
njene podele horizontalnom crtom končanice.

U tahi.zapisnik se upisuje:Sk,Zugao u jednom položaju

Za računanje redukovane dužine i vis.razlike prvo se računa korekcija vertikalnog ugla za neparalelnost vizure i pravca
pružanja pantljike.

Dužina S i vis razlika

4)Totalna stanica

Najčešći način odr.dužina i vis.razlika pri polarnom snimnju. Obzirom da se Sk mri po pravcu vizure ili paralelno sa njom,
Sr i dH ce biti:

Li-visina vizurne prizme iznad vizurne tačke.

Totalne stanice na osnovu zadatih vrednosti visine prekreta durbina i visina vizurne prizme automatski računa u
registruje SR i dHi.

51.Postupak i organizacija rada pri snimanju detalja

Radnu grupu čine: dva geod.stručnjaka (rukovodilac skice, 2 do 3 figuranta)

Rukovodilac skice: izrada skice detalja kao i rukovodjenjeprocesom snimanja detalja.

Uloga drugog stručnog lica:pozicioniranje tačaka detalj bez obzira na metod snimanja.

Proces Snimanja:

Na priremljenoj skici detalja se iscrtava približna kontura pojave/objektaa olovkom. U tabelu

indikacija numeričkih podataka detaljnog premera rukovodilac upisuje:

- Oznaku sveske zapisnika za snimanje detalja, brojeve strana appisnik, ime rukoodioca
grupre , datum snimanja
- Oznaku stanice ako je u pitanju polarna metoda, krajnje tačke apscise ako je ortogonalna
metoda i oznaku bazne stanice / naziv mreže permanentnih stanica ako je u pitanju
snimanje detalja primenom GNSS.

Za to vreme drugi ged. Stručnjak vrši pripreme za pozicioniranje tačaka detalja, tj:

- Pri polarnoj metodi: centriše inst i meri visinu, formira zapisnik polarne metode i upisuje:
oznake tačaka geod. Osnove za orijentciju nule limba na stanici, visinu prekreta, datum, ime
rukovodioca ekipe, način stabilizacije stanice i vremenski podaci.
Vrši opažanje prema tačkama geod. Osnove za orijentaciju nule limba, pri čemu je dobra
praksa da se prema ovim tačkama, u oba položaja durbina, pored merenja hor. Pravaca
izvrše i merenja vertikalnih Z uglova kao i dužinna.
- Pri Ortogonalnoj metodi: signalisanje krajnjih tačaka i materijalizacija linije za snimanje
poljskom pantljikom, Formira zapisnik ortogonalne metode snimanja detalja sa istim
 podacima koa i za polarnu metodu osim što se, umesto naziva stanica i tačke za orijentaciju
nule limba, upisuju početn i završnatačka linije za snimanje.
- Pri snimanju detalja GNSS formira datoteku numeričkih podataka i vršši inicijalizaciju
relativnog ili mrežnog GNSS pozicioniranja.

Proces snimanja detalja: Rukovodilac odabira tačke detalja za koje drugistručnjak prikuplja podatke i ii u zapisnik ih
evidentira. Svakoj tački detalja se dodeljuje broj od 1-999, koji mora biti jedinstven u zapisniku/datoteci.

Topografska oznaka i broj tačke detalja iscrtava se tada na skici detalja tušem. Brojevi se upisuju tako da budu
orijentisani u pravcu severa.

Ako izmedju dve tačke postoji linija koja predstavlja konturu pojave ili objekta, ona se takodje iscrtava i dodeljuje joj
se topo.oznaka isličnim pojavama ...

Između tačaka detalja od posebne važnosti poput granica poseda vrše se kontrolna merenja tj. Mere se dužine
frontovi i upisuju tušem na skicama detalja.

52.detaljni nivelman

Određivanje visinskih karakteristika terena primenom geometrijskog nivelmana.

Ukoliko je teren ravniji preciznost horizontalnih oicija može biti manja dok u slučajevima terena sa izraženiji
visinskim razlikama preciznosthorizontalnih pozicija mora biti veća.

U zavisnosti od karakteristika terena detaljni nivelman se deli na:

1) DN rasutih tačaka

Podrazumeva određivanje visina tačaka detalja u nepravilnom rasporedu za koje su horizontalne pozicije određene u
nekom drugom postupku

2) DN pravilnih figura

Kod kojeg tačke detalja obeležavju u pravilnom rasporedu, obično kod temena kvadrata odgovarajućih dimenzija.

3) DN linijskih objekata (putevim pruge ...)

Gde se tačke detalja postavljaju na osi objekta- DN podužnog profila

Gde se tačke detalja postavljaju na linijama upravnim na osu objekta- DN poprečnog profila

Instrumenti i pribor isti su kao i za generalni nivelman: nivelir, letve, papuče.

Visine tača se primarno određuju nivelanjem sa kraja pa je od kritične važnosti ispit. I rektif. Nivelira za merenje vis.
Razlika

Jedina razlika od generalnog nivelmana u postupku računanja jeste ta što se ne traži najkraći put nivelanja već se put
nivelanja prilagodjava tako da obuhvati ceo teren .

Nivelmanska letva se postavlja direktno na teren i merenja se zakoružuju na cm

Detaljni nivelman se završava po reperu B čija je visina poznata ap se tako može izračunati visinsko odstupanje

Dh je lzadnja-lprednja

fH<= delta , popravke:

Viisine svake od veznih tačaka mogu se dobiti sukcesivnim dodavanjem korigovanih vr. VR počevši od visine početnog
reperam gde se na kraju računanja mora dobiti tačna vrednost visine repera/završnog.

Za detaljne take je potrebno sračunati visinu vizure i visine detaljnih tačaka će se dobijati tako što se sa pojedine
stanice /VV odbijia čitanje na letvi korespodendte detaljne tačke

Hvv=Ha+la=Hb+lb

53.Objekti snimanja-granice KO, vlasnisštva i kultura

Komisija sastavljena od predstavnika lokalne samouprave i vladinih institucija obeležava granicu KO. Izbor mesta z
agranične belege KO vršii se prema sledećim pravilima:

− суседне белеге морају се догледати и бити међусобно удаљене мање од 500 m,

− када гранична линија пресеца објекат шири од 10 m (пут, пругу..)
граничне белеге се постављају са обе стране објекта,

− ако је гранична линија ивица неког сталног објекта, обележава се белегама само почетна и крајња тачка
док се преломи не обележавају,

− ако је гранична линија оса објекта који је заједнички, (пут, пругу, реку, поток и др.), такође се граничне
белеге се постављају са обе стране објекта,,

− на тромеђама катастарских општина постављају се три белеге у непосредној близини

 тромеђе, по једна на правцу сваке граничне линије

Granične tačke se stabilizuju betonskim belegama 20x20x70 cm i numerišu se od 1 do n između tromedja

A tačkama na tromeđama se dodeljuju oznake početnih slova KO.

Ukoliko se između dve postojeće belege umeću nnove, one se numerišu sa brojiocem-br.prethodnepostojeće a u
imeniocu-br.novih belega.

O izvršenom omeđavanju se vodi zapisnik.

Granica KO sniima se uporedo sa snimanjem detalja, prema zappisniku omeđavanja.

Na skici se označavaju topo.oznakama i zadržavaju brojevi i oznake iz zapisnika omeđavanja.

Kada je granica dveju KO sredina saobraćajnog puta snimaju se obe granične linije celom dužinom zajednilke granice.

Pre početka premeravanja neke KO posednici su dužni da samo obeleže Granice poseda vidnim kamenimbelegama.
Ukoliko dodje do neslaganja / spora oko granične linije snimaju se obe granične linije prema tvrdnjama posednika a
znakom pripadnosti Z naznačava se koji posednik koristi sporni deo zemljišta.

Sporna gr.linija rešava se onda pred nadležnim sudom.

Kanali, šančevi i rovovi dubine manje od 0,5m snimaju se središnjom linijom. Nasipnici visine manje 0,5m se takodje
snimaju sredisnjom osom a širina i visina upisije na skici detalja.

Nasipnic veće visine od 0,,5m snimaju se obe strane nasipa koa i po sredisnjoj liniji.

Катастарска парцела је део земљишта који чини топографску целину, исте је културе и припада једном
или већем броју власника (сувласништво). Катастарска парцела мора бити у једној катастарској општини, и не
може бити пресечена другим објектима. Начин

искоришћавања катастарске парцеле назива се катастарска култура земљишта

8 kultura: wiva, vrt, voćnjak, vinograd, livada, pašnjak, šuma, trstik i močvara,

Neplodne površine i zeljišta se koriste za posebne namene.

Парцеле истог власника у комплексу од више парцела додатно се међусобно повезују знаком припадности.
Границе власништва морају бити обележене видним каменим белегама док су границе култура истог власника не
морају бити обележене.

Приликом снимања утврђује се која је култура земљишта и уписује њену скраћену ознаку у скицу детаља. Ознака
култура земљишта уписује се у кругу пречника 5 mm а поред круга се касније уписује катастарска класа
земљишта. Свака култура свестава се у једну од 8 катастаских класа у оквиру катастарског среза.

54. Objekti snimanja-zgrade i saobraćajni objekti

 Објекте снимања представљају све зграде са сталним положајем, које по својој конструкцији
представљају непокретне објекте. Зграде се снимају по линији додира са тереном. Код зграда се снимају
темељи у свим тачкама где се правац темеља ломи. Ако је темељ зграде са великим бројем прелома на
малом растојању врши се генерализација у зависности од размере плана.

Носећи стубови зграде снимају се једном тачком у средини стуба или довољним бројем тачака, ако су већих
димензија. Испусти на зградама, терасе, веранде, силази у подруме снимају се апсцисно у односу на основу
зграде. Пролази за дворишта испод зграда или посебно изграђени снимају се засебно.

Зграде се снимају одвојено а ако се две зграде додирују снима се линија њиховог додира као заједничка. Зграде
под истим кровом али различитих намена (стамбене, шупе, кухиње, магацини и др.) снимају се као посебне
зграде. Кућни бројеви на зградама се исписују на оном месту где се на згради налазе. Зграде у изградњи снимају
се у стању у којем су се затакле при чему морају изграђене темеље.

Просторије у брду (магацини, пивнице, вински подруми, хидроцентрале, склоништа и др.) снимају се само у
оном делу који је ван брда као и прилазни путеви и други припадајући објекти.

Саобраћајни објекти снимају се по попречним профилима, односно линијама управним на осу саобраћајнице.
Саобраћајни објекти у попречном пресеку могу бити у насипу или засеку односно усеку.

Граница експропријације се обележава трајним белегама и снима као граница власништва.

Код путева, осим земљаног трупа, снимају се табле са опоменама, саобраћајни знаци, путокази, километарско и
хектометарско камења, пропусти и др. На скици детаља уписује која насељена места пут повезује као и значај
пута. Према категоризацији путеви се деле на међународне и националне путеве. Национални путеви деле се на
магистралне, регионалне, локалне и некатегорисане. Пољски путеви снимају се са две изузентно са три тачке у
профилу. Стазе (пешачке или коњске) снимају се са по једном тачком на ивици стазе или у средини, ако су шире
од 0,5 mm ⋅ M уписује се ширина стазе.

Код железница, осим наведеног који важи за све саобраћајне објекте, снимају се сви пратећи објекти поред
пруге као што су: − оса пруге снима се истовремено када се снимају попречни профили, − оба стуба браника на
прелазима преко пруге, километарско и хектометарско камење, табле са опоменама, одбојници, семафори
(предсигнал и сигнал), стубови за осветљење, телеграфски стубови, табле за обележавање успона и сл. Сви ови
објекти снимају се са по једном тачком и на скицама и плановима приказују одговарајућим топографским
ознакама.

− јаме за чишћење и ваге снимају се са по две тачке на крајевима а такође и по једном тачком у оси колосека,

− код покретних дизалица снимају се колосеци и приказују одговарајућим топографским знаком,

− окретнице се снимају као кружни објекти,

− код обичних скретница снима се по једна тачка на крајевима скретнице у осама колосека

− станичне зграде, магацини, резервоари, скретничарске куће снимају се као зграде,

− код перона на станицама снима се само основа темеља а ако су перони наткривени снимају се и стубови који
носе кровну конструкцију,

− код пешачких прелаза испод колосека снимају се степенице

Трамвајске пруге снимају се као железничке пруге.

Пропусти за спровођење воде испод саобраћајнице са виших на ниже терене, ако су ширине до 1m снимају се
само по оси а већи пропусти снимају се са већим бројем тачака (отпори и крила).

Мостови се снимају карактеристичним тачкама обалних стубова и крила, где се мери се и уписује ширина моста.
Мостови се снимају се попречним профилима као и други саобраћајни објеки, при чему се снима ограда моста,
издвајају тротоари за пешаке и коловоз, снимају се стубови за осветлење и др. Речни стубови се апсцисно
одмерају по оси моста. Врста мостовне конструкције приказује се топографском ознаком а на слободном
простору уписује назив моста.

Вијадукти и аквадукти (мостови преко сувих долина) снимају се као мостови, осим што се стубови вијадукта као
приступачни објекти снимају са потребним бројем тачака

Код тунела зависно од размере и облика узлаза приказују се, ако постоје, усек и предусек, венац портала-улаза,
горња ивица падине-шкарпе изнад портала. Труп саобраћајног објекта, усек и предусек снимају се попречним
профилима. Такође, снимају се остали објекти везани за тунел као што су вентилациони отвори, вертикални и
бочни нападни ровови (ако постоје).

Улице се снимају комбиновано, расутим тачкама и попречним профилима. Улицу од блока зграда раздваја
регулациона линија. Код тротоара, скверова, пешачких острва, травњака снимају се ивице. Отворени и покривени
канали са видљивом осом снимају се без обзира на њихову величину.

Расутим тачкама и са по једном тачком у средини снимају се: дрвеће у дрвореду, хидранти, вештачки водоскоци,
ревизиона окна и шахтови, сливници, улични затварачи водовода, отвори за убацивање снега, саобраћајни
знаци, табле са називима, стубови

Дрвореди у правцу снимају се тако што се сними прво и последње дрво а остало дрвеће се апсцисно умери

55. Objekti snimanja-vodene površine

Bодене површине (обала мора, језера, реке, потоци, пловни канали, рибњаци и баре) снимају се време
ниског водостаја како би се корито и падине обала могли што боље и што детаљније приказати. Линија
воденог лица (нивоа воде) снима се како је затечена у тренутку снимања. Морске и језерске обале снимају се
линијама до којих допире мирна морска вода за време плиме као и линијама до којих допиру највиши таласи
које представљају границу јавних добара-воде.

Пешчане обале (жалови) снимају се као одвојене површине, на скицама и плановима представљају се
посебним топографским знаком и означавају скраћеницом ''жл''.

Објекти на уређеним обалама као што су: кејови, стубови за везивање бродова, степеништа и др. снимају се
са потребним бројем тачака у зависности од размере плана.
Мање реке (које је за време лета могуће прегазити), потоци, јаруге, мањи канали и др. снимају се по
профилима.

Крашка поља која су за време обилних киша и топљења снега под водом снимају се када су сува

Код река, језера и бара снима се горња и доња ивица стрме обале, линија воденог лица, пешчани спрудови,
веће стене које вире из воде, слапови, водопади, природне степенице итд. Код благо нагнутих обала као
горња ивица усваја се линија до које допире вода при средњем водостају. Код дубљих вода рељеф речног
дна снима се попречним профилима

посебним уређајима ехосоундерима, монтираним на чамце или бродове

Плавни терени снимају се као и остали терени али се назначава висина нивоа поплаве (који се уочава
траговима на дрвећу и објектима).

Потоци, јаруге и вододерине снимају се попречним профилима.

Пловни канали снимају се попречним профилима на растојањима 50m−100m у зависности од размере плана.
Снимају се: насипи, горња ивица падине, лице воде, путеви за вучу, степеништа, километарско камање,
казуци-битве за везивање пловних објеката, путокази, сигнали, водомерне летве итд.

Мале бране, степенице, каскаде снимају се са по две тачке на врху и дну.

Уставе се снимају са потребним бројем тачака да се могу представити на плану.

Бунари се снимају једном тачком у средини бунара и обележе одговарајућим топографским знаком.

Понори-гротла река понорница и кроз која отичу поплавне воде из крашких поља снимају се једном тачком
или са више тачака у зависности од величине понора.

56. Objekti snimanja-visinska predstava terena

Vertikalna predstva terena može se prikazati na više načina:

а) Сенчење углавном се користи приликом израде карата. Степен нагнутости терена и његова осветљеност
приказују се интензитетом сенке, сенка је интензивнија код више нагнутих терена него код терена благог
нагиба;

б) Шрафирање , такође се користи приликом израде карата. Степен нагнутости терена истиче се дебљим или
тањим линијама (шрафама), њиховом густином и дужином. Сенчење и шрафирање се често комбинују како
би се боље истакла пластичност терена;
 в) Изохипсе , Изохипсе су линије које спајају тачке терена истих висина.

Ако би се ниво мирног мора подигао за 10, 20, 30m, ..., водена површ додиривала би узвишење по изохипсама
које одговарају висинама нивоа мора. Растојање по вертикали између суседних изохипси назива се
еквидистанција (Е).

Еквидистанција изохипса на плановима обично може износити од 0,5 m до 10 m.

На избор еквидистанције изохипса примарно зависе од:

− Размера геодетског плана. Планови ситније размере обично имају већу еквидистанцију изохипси у
односу на планове крупније размере.

− Карактеристике рељефа. За нагнутије терене, изохипсе су гушће него за равније терене. Тако се на јако
нагнутим теренима усваја већа еквидистанција него што је именилац размере плана. Код равних терена изохипсе
би имале веома неправилне облике и не би сликовито приказиваке висинске карактеристике терена.

Pри избору скупа тачака за вертикалну представу терена води се рачуна да он што верније репрезентује терен у
вертикалном смислу. Тако се најпре морају уочити карактеристичне линије рељефа), односно:

− Вододелнице, односно линије по којима се вода дели у два слива;

− Водосливнице, односно линије према којима се вода слива отиче са виших терена према нижим теренима;

− Изохипсе, односно геометријско место (линије) тачака терена са истим висинама. Са

вододелницама и водосливницама изохипсе се секу под правим углом;

− Падне линије, односно линије са највећом нагнутошћу терена које су такође управне на изохипсе

− Превојне линије, односно линије по којим изохипсе прелазе из конвексне у конкавну закривљеност и обрнуто.

Земљишни облици могу бити:

− Конвексни (испупчени) земљишни облици који се налазе у непосредној околини вододелнице.

− Конкавни (удубљени) земљишни облици који се налазе у околини водосливнице

− Равни земљишни облици који престављају на равне стране терена.

57. Objekti snimanja-infrastrukturni vodovi i podzemni objekti

По инфраструктурним водовима подразумевају се: − водоводна мрежа, − канализациона мрежа, −
електро−енергетска мрежа, − телекомуникациона мрежа, − топловоди, − нафтоводи, − гасоводи − дренажна
мрежа.

Hфраструктурни водови могу се простирати изнад површи терена, по терену или испод површи терена
(подземни водови).

Водови и подземни објекти снимају се у посебном поступку у циљу формирања катастра водова и подземних
објеката. Подземни водови се снимају непосредно после, пре затпавања о чему постоји законска обавеза
инвеститора.

Водоводи се генерално могу поделити на:

− појединачне, односно индивидуалне водоводе,

− локалне, односно водоводе изграђене за већа или мања насеља и

− регионалне, односно водоводе где се шири регион

Према намени водоводи се могу сврстати у:

− комуналне, (којим се пијаћом водом снабдева већи или мањи број насеља и градова),

− индустријске, код којих се користи техничка вода која не мора да испуни критеријуме у погледу исправности
као пијаћа вода и

− железничке.

Према начину транспорта воде разликују се:

− Гравитациони водоводи код вода до потрошача допрема природним падом (гравитационом силом),

− Водоводи са вештачким подизањем воде на виши ниво (водоторњеви или узвишење изнад насељеног места).
Вода се на виши ниво подиже помоћу пумпи где се налази помоћни регулациони резервоар одакле се до
потрошача допрема природним падом.

− Пнеуматски водоводи, где се вода доводи у водоводну мрежу помоћу специјалних пумпи доводи у водоводну
мрежу и у њој одржава под одеђеним притиском.

Водоводна мрежа дели се на примарну, секундарну и терцијалну. Примарном водоводном мрежом вода се
доводи од извора или каптаже до резервоара, секундарном се вода разводи по улицама а терцијалном се
разводи од улице до појединих потрошача.

Канализациона мрежа може бити: − кишна, која атмосферске воде одводи у речни ток, − фекална, која, после
пречишћавања, фекалне отпадне воде из домаћинстава и индустрије одводе у речни ток,

− општа или мешовита која све отпадне воде одводи у речни ток. мрежа се исцртава линијама сепија боје
Електроенергетска мрежа састоји се од електрана, трансформаторских постројења, далековода високог напона,
разводно-трансформаторских постројења и нисконапонске мреже. Водови се могу постављати подземно или
надземно.

Каблови се полажу у ровове дубине 0,6 до 0,8m (нисконапонска мрежа), или 1,0m за каблове високог напона.
Када се електроводови поставља подземно, правци њиховог пружања обележивају се на терену видним каменим
белегама.

На скицама и плановима елетроенергетски каблови се исцртавају линијама црвене боје.

Мрежа телекомуникација састављена је од телефонских и телеграфских водова који се повезују преко централа.

Према месту где се водови полажу они могу бити: подземни ,подводни и надземни.

На скицама и плановима телекомунициони каблови се исцртавају линијама љубичасте боје и поред података о
хоризонталном и висинском положају морају се назначити карактеристични подаци који су везани за ТТ каблове.

То су број каблова у рову, ознака да су ТТ каблови и ознака да ли су каблови армирани.

Електроенергетска мрежа састоји се од електрана, трансформаторских постројења, далековода високог напона,

разводно-трансформаторских постројења и нисконапонске мреже. Водови се могу постављати подземно или
надземно. Водови високог напона постављају се надземно, најмање 7 m изнад терена. Подземно се каблови
полажу у унапрд ископане ровове.

На скицама и плановима елетроенергетски каблови се исцртавају линијама црвене боје. На појединим местима
линија се прекида како би се уписали карактеристични подаци који су везани за каблове. То су број водова истог
напона у рову, ознака електроенергетског вода у виду слова “Е” и напон изражен бројем киловати.

Топловоди, односно системи за пренос топлотне енергије могу бити:

− отворени− полуотворени, код којих се загрејана вода делимично искористи за потребе домаћинства (прање) а
један део се враћа у топлану или

− затворени, када се топлота преноси воденом паром која се затим у целости враћа у топлану.

Топловодни системи могу бити једноцевни или вишецевни (са две три или четири цеви).

Топловодне цеви могу се постављати надземно или подземно., код којих се вода у целости иНа скицама и
плановима топловодна мрежа се исцртава линијама жуте боје.

Поред података о хоризонталном и висинском положају морају се назначити карактеристични подаци као што су
ознака топловода (ТО), број цеви у каналу и њихов пречник у

милиметрима.скористи без враћања у топлану,

Нафтоводна мрежа, састоји се од четири дела: − постројења за вађење нафте, односно бушотина како на копну
тако и на мору, од којих се нафта допрема до сабирних станица,

− сабирних станица од којих се нафта се транспортује нафтоводима (или танкерима) до крајње тачке нафтовода
(терминала), односно до рафинерија,

− постројења за прераду нафте, односно рафинерија где се из нафте издваја велики број деривата и

− постројења за дистрибуцију нафте и њених деривата односно бензинских станица.

На скицама и плановима нафтовод се исцртава линијама црне боје.

Назначавају се карактеристични подаци као што су ознака нафтовода (Н), број цеви у рову и њихов пречник
изражен у милиметрима или цоловима

Гасовод и гасоводна мрежа, слично нафтоводној мрежи, има четири дела: прикупљање, односно сабирање гаса
у сабирним станицам, транспорт, прерада и дистрибуција. Организација гасоводне мреже слична је организацији
водоводне мреже, она се дели у

три дела:

− примарном мрежом доводи се гас од произвођача до великих потрошача као што су градови,

− секундарном мрежом гас се разводи по улицама и на крају

− терцијалном мрежом гас се разводи по индивидуалним зградама и кућама.

На скицама и плановима гасовод се исцртава линијама зелене боје.

Назначавају се карактеристични подаци као што су ознака нафтовода (Г), број цеви у рову и њихов пречник
изражен у милиметрима или цоловима.

Дренажна мрежа служи за одвођење сувишне воде из мочварних терена, са спортских објеката, испод
саобраћајних објеката и сл.

Систем се састоји од цеви и затворених канала и објеката (црпне станице и др.). У циљу правилног
функционисања дренажне мреже већег обима постављају се контролна окна и црпне станице којим се дренажна
мрежа празни од нагомилане воде.

На скицама и плановима дренажа се исцртава линијама оранж боје.

Назначавају се карактеристични подаци као што су ознака дренажне мреже (Д) и пречник изражен у
центиметрима.