I tinje od Platonovih dijaloga i Aristotelove reto- podeliti u dve etape: prva etapa je vreme posto- ga vreme postojanja moderne stilistike. Tradi- odi na davanje saveta i uputstava o pravilnom pravilnom pisanju... Ona se stalno meSala sa nor- odredivala Sta je pravilno i preporuéljivo Razvoj misli o stilistiékoj problematici, Yo jeziku. V. Humbolt je izgradio Gitav ij io, takode, koncepeiju o odnosu gramati¢ari su pomesali gramatiku i ‘edstavlja primenjenu gramatiku. Re- kom 0 tropima. Z. Diboa to definise tique des Anciens!). On s pravom ka savremenosti i izrazava sumnju e) kao kolektivni institut spo- j svesti Clanova kolektiva i govor éin pojedinaca sa ulogom Ovi tzv. instituti nisu az postuje opste norme, ja. Sosir je definisao i jezi¢kog sadrzaja - Jezik kao sistem veé se realizuje age) najveéi o je stilisti¢- jektualnogkom pojavile su 8 1 dve dry wekoun | ruske Skola formatiue Mig e karaktere leksidki MA. Prag wu zal menaty Wi do AHNOVANL na gtiligt ko) vrednont! intonacije | pg steko) Muradajnih sredstava, Clay lise r enje saMO na yoy Joulk, jezik knjizevnih dela 2?” lonalnim, te ga fe ostavio v; bio jednostran i nereala : atnosti i intencionalnost;. Spons, intencionalnosti kao Sto ni intencionns neposrednog izrazavanja, Sponatn.. , a najmanje intencionalnosti, Spon- janost, vee je uslovijena elementon dnog i drugog postoji samo u naginy josti. Spontanost je brzi, a intencio. Pisac ima vremena da bj ‘imao u vidu da stilistiéki elemen- u imati obim makrostrukture, koja g dela, ali da oni predstavijaju jemo otkriti stilistiékom anali- | umetniéke misli. Bali je sma- toji u Zivotu coveka rea- prema Baliju, da estetski te potreba specifiéna, i drustvena potreba, zikor eeei posmatrajudi jezi iia sre tae reallly “oa hae Neue OS jezigkog izraza i pojedi Har fir | RBividual Zraza 1 pojedinca posmatrajuéi jezi¢ke nosti pisca. Ovakva podela, medutit fealna, jer se mora voditi racuna o usloviienout ée iz afektivnosti, izazvane prirodni cists r mosti, e prirodnim i socijalnim Hiktnog razdvajanja ne potiéu iz prirode predmeta vise iz pogresne koncepcije i kompleksa subjek- z lingvostilistike u domen knjizevne stilistike ne je u odredenom obimu i neophodan i prirodan. Ta iz Ginjenice sto se jezi¢ke éinjenice jezika, kao raju, Sto nestaju zato Sto ih uklanjaju, ruse ili jenice, nastale iz individualnosti novog’ jezi¢kog promena i razvoja jezika, iz destrukturacije i ‘ao sistema. Pogresno je zato postaviti neprelaznu fistiéke i knjizevne stilistike. To, u stvari, zna¢i o lija da stilistika treba da prouéava samo govorni ao elemente sistema, a to zna¢i iskljuéenje jezika a stilistike. P. Guberina ukazuje na ograniéenost ija da stilistika treba da prouéava samo govorni enuti da osnova Balijeve stilistike ima neu- jena retorike koja je stilistici ostavila samo ‘tradicionalne stilistike koja je bila samo ‘stilistika, kao lingvostilistika, prouéava ranigenu raznovrsnost, strukturu i spe- . Samom ovakvom lokacijom i Se pitanje njenog predmeta koji pred- alijevom odredivanju obima i predmeta je dati i pregled razvoja moderne . No, pre nego Sto budemo to, bar rati prirodu intelektualnog i afek- ata_koje ine osnovne elemente edivanje predmeta stilistike. enja o postojanju intelektu- jezik smirenosti i neu- je taj spontani jezik, ori afektivnim jezi¢- i, Afektivhiktivne dominante putem uotavanja q, ‘ Supotrebe. Dominacija afektivnih j°vHteije i stilisticke jezicke jedinice | ™nata dominaciji intelektualnih ij; 4r/e9} Re 0 iskljuéivo pojmovnim, or*kv pskim elementima. Treba pogy tim, inica, mora biti impregniran (set, nom sloju i intenzit i feciery tivno§. lan ali obs ka jedin 0 je zato Sto éovek ne moze nik ad, veé se angazuje minimalno -maksimalno kad imamo domin, svakoj jezigkoj jedinici postoji ha. 1 stilistiéara i teoretiara koji sm, ti kad upotrebljavaju afektiyn, ‘da postoji razlika izmedu piso, anja afektivnosti, ali nije sasvim rebljava afektivne jezi¢ke izraze ti afektivnosti, a ne o pi&éevoj psiho- er jezitkog izraza odreduje i predmet no pitanje lingvostilistike. Dakle, misli pro- | osnovni sadrZaj stilisti¢kih kategorija | i afekta i konstatuje da je afekat di- afektivna i voljna tendencija. Dirigent rirodno Sto ée i predmet stilistike jezika d anty (recherche . ylistique«‘)- stylistiqu iar, $ jedne strane, a oduzima Joj se osnovni faktor — tavija izraz tog kvantiteta, a to je stil, Pre nego tanja nekih stilisti¢ara o tom pitanju, vreme je inigenosti Balijeve stilistike. : ali jeve stilistike nalazi se u njegovorn shvatanju prirodnosti ne postoje u individualnom jeziku stanje sasvim drukéije, jer govorni individualni 4i jezik imaju komponente spontanosti i prirod- se intencionalnost realizuje spontanoséu. Upu- a kolektivni govorni jezik predstavlja prvu ogra~ ‘On je tu koncepeiju preuzeo od Sosira koji bavi lingvistikom jezika, a ne lingvistikom re¢i , a isti¢e da smatra da je u istoj meri znaéajna ga ograniéenost Balijeve stilistike sastoji se u 0 domen leksike, evokativne i figurativne pri- ektna sredstva izrazavanja. Bali nije obuhvatio ostilistiéke kategorije, a izostavio je u celini je iako je ono najobimnije i stilisti¢ki najboga- ijeve stilistike proistiée iz stava odbacivanja Gi jezika knjizevnog dela. Posledica toga je jezi¢kih izrazajnih sredstava ure dela. Primenom ana- prouéavanju stilistiékin vrednosti jezika zati na estetsku vredngst jezika. Ali, u aktivnosti, jer on razlikuje “izraza kad kaze: »Le dosage est-il ent intellectuelle ou essentiellement nérale, l'objet de la stylis- 0 i na domen stilistike tilistiku ukazujuci na njenu Balijeve stilistike, uvodi a pitanje odnosa stilistike morfoloska, seman- stilistike i prvi stika treba da om shvatanju analiza es- zadovol}-izragajna sredatye ) Kovornog i pisanog, | Ustan "jgraza, kao i genetic onstatuje tri vrste na rat prirode, Giro precizita de el e vrednosti. [na objektivnu i Subjektivny ape Sto je njoj potrebno, Subjertittivng V pojam stila podrazume WA gi, ao eared elemenat te y de da treba proutavas ae Sar © knjitevnosti - af k apace Pretest TAC proves sb predmet svake n, nauke o sie a a ost, ingvosti Jezik anja njegove estetske vee estetika dela nego stijj riku _ knjievnog dela Poetikom, Oy funkcije tog jezika radi utvrdiy, an Poetika je deo lingvistike, ;) Vinogradov smatra da su ekspr tike. Odreduju¢i predmet i zadatak stili leme s njenog podruéja, obuhvativsi govorni je- la. Zatim postavlja neprelaznu granicu izmedu ouavanje jezika knjizevnog dela. ie je semantika u neposrednoj vezi sa stilistikom, , Potrebno je osvrnuti se i na gledista seman- Mogao, po njima, da postane stilistiéki. S. Iman i transpoziciju kao izvore figurativnosti i ana~ vou raznih leksi¢kih sredstava kao stilistickih fin dolazi do znatajnog pogleda o promenl, funkcija i znagenja. Iako je u osnovi seman i realno, da su semantika i stilistika neodvojive _semantiékim kategorijama kako stilistiéke ka~ e, i obrnuto, tumaée¢i leksi¢ke figure, poka~ gorije dobiju stilistiéku funkciju i stilisti¢ku tiku da bi se kasnije semantizovale. On po- intiékog domena i razvoja stilistike, la partie historique l'étude détaillée de Roter ici que sur le plan stylistique, °). a prouéava semantiéke strukture nte i procese. On tumati nastanak i sistematizuje oblike kroz koje i redukcija znaéenja koje su u antiku i stilistiku ukazujuéi na pominje, takode, mera, naravno,dosta esto naziva poetikom. Kad upore m, vidimo da nema nikakve razlike medy ta i zadataka tako u pogledu metoda. Py. tri uralna poetiéara koji svoje disci. nog dela. Poetska funkcija je fun. Anjidevno delo bude ono sto jeste sredstva svih nivoa i struktura. icu poetske prirode tran. 1, odnosno poetskomRazlika mote biti samo u tome Ato stilistika mote da Wanje'utvrdivanjem stiistitke vrednosti (a ona se, skoro uvele, Fr ‘sa vrednodéu jezitkih sredstava), a poetika more £i da ostvari utvrdivanje poetske vrednosti tin sredstava. i Siiueke iz Uistila 1 poetika) najvige podudaraju. Ako poetika izviaél 700 ovih makrostrukture knjitevnog dela, onda mote nastati raziike Hs cay) dveju disciplina. Dakle, u pitanju je samo domabaj, domet & Ore city Knjigevnog dela kao njegov poetski karakter. No, ipak, mone 0S tii stiake Pitanje da li se mote doéi do toga cilja sintezom i an izevnog dela. Brirode, il, pak, stiéi bar do opite poetske funkcije sae poxartile . Koan nam svojom koncepeijom poetske strukture jezika Po upravo to, iti ti Oval pregled predmeta lingvostilstike ne mote biti potpun et dovolino koristan ako se ne osvrnemo na nastajanje stilistike kod. Ot na koncepcije o predmetu stilistike u delima nadih lingvista, Brame ccs” i stilisti¢ara. To ne znagi da smo iscrpili sva shvatanja i tumacen]®, © listike, jer smo neka od njih mimoi8li kao Sto su tumacenja - - M. Gramona, A. S. Trubeckoga, M. Koana i drugih. LINGVOSTILISTIKA U NASOJ ZEMLJI Mora se reéi odmah da se u naSoj nauci o jeziku nalaze pokuSaji koncipiranja stilistike i da su je ti poku8aji pojavili gotovo istovremeno sa stilistikim koncepcijama van nage zemlje. To je, pre svega, stilisti- ka T. Maretiéa. Ona predstavlja neku vrstu rezimea stare retorike, te Je mepotpuna, u nekim tumaéenjima nenauéna ili bar jednostrana. Ona je Savremenoj stilistici ostavila samo stara retoriéka shvatanja o tropima i figurama i tumaéenja o odlikama dobroga stila, kao Sto su: jedrina, lako- a, tatnost, skladnost, éistota... Ova se stilistika starog tipa, uglavnom, sniva na leksi¢kim elementima. Naga nauka je relativno rano saznala logiéke i psiholoske kategorije kao tipove izvorista jezika. Proutavajuéi esto prideva uz imenicu, B. Popovié tumati pretpozitivni atribut logi¢- poretkom reéi u reéenici, a postponovani psiholoskim redom. On statovao dvostruku prirodu jezi¢kih kategorija — logitku i psiho- Ba pa kaze da je jezik proizvod logike i psihologije. Osim toga, Bem interpunkciju, on tumati eliptiéne inverzivne oblike reéenica irodu. To ne znati da smo od njegovih radova dobili stilistiku U. je u nekoliko osvrta izneo svoje shvatanje o predmetu i e kao nauéne discipline. On je tridesetih godina ovog veka iéevu stilistiku i tim povodom saopitio jedno svoje Z tilcu, jer je ukazao na domen stilistike tako Sto je éinjenicu da stilistika prouéava ne samo naéin pisanja evniku, nego da prouéava jezitke izraze uopite. tike videstrano, pa, upu¢uju¢i kritiku J. Rozva~ tika postoji u domenu ¢itavog jezika, te da njen nigde nema nego u tome &to je svugde ima. oncepciju stilistike, te se ne moze re¢i kako pa pitanja, kao Sto su stilisti¢ka Ppriroda jh, odnosno gramatiéka kategorija. On ja u dva povoda. Prvo, izneo je svoje asme: shvatanje o Balijevoj stilistici { o subjektivno) i objek " Diona Hise, Ukazso Je na ogranidenot Balijeve atilistike na Pasglll jezik, i izneo svoje ‘neslaganje sa Balijevom koncepeijom da atin. obuhvata samo ono Ato Je emotivno obojeno. Povodam domens ailtmice jezika, Belié kaze da je prirodno da ona obuhvate { atillatiku kn dela: '>Ali ova stilistika ne bi iskljudivala i stiliatiu knjite koja bi u sebi sadrZavala tako isto oxabine prenexene aa razgov ‘ na knjizevni, sa zasebnim posvecivanjem paanje svemu onome Ato bi ae protivilo ili Sto bi od toga odustalo«'®), U Belidevim lingviati¢kim kon statacijama, prilikom obrade pojedinih pitanja { u odgovarajucim. ty magenjima, ima ne mali broj takvih tumadenja koja mogu da poslute Sasvim Sigurno za stilistitke analize. Tumatenja transpozicije funkcije | pojedinih gramatiékih kategorija osvetljavaju promene atiliatis pririode. Tumatenja indikativa i relativa i promena funkeiJa redi po- "Savremenoj stilistici da otkrije stilistitke procese | karakter tih berina upoznaje nas detaljno sa sintaksi¢kom stilistikom jezika, koja je identiéna naSoj stilistici retenitke strukture, istiéke elemente reteniékih izraza i drugih stilistiékih On je uklonio ogranitenost Balijeve stilistike i protirio hha sva podrudja jezika. Ustanovio je akustitke elemente jezika pa sredstva i kao identifikatore drugih stilisti¢kih kategorija fivor vrednote govornog jezika. On je prodirio principe Balijeve ima sintaksu. Pojam afektivne stilistike i stilistike uopite je de usvojio Balijevu koncepciju’ o stilistici kao nauci o afek- aju izrazajnih jezi¢kih sredstava i o afektivnom karakteru di zakljuéak o predmetu stilistike koji predstavija izrazajna tva afektivnih kategorija, pa kaze: »Stilistitki prosedei bi dome, izrazajna sredstva koja sluze za izrazavanje afektivnog “Qn smatra da afektivna i neafektivna jezitka jzrazajna sred- %e, prema tome, stilistika ne moze biti nauka o stilu afiju kao nauku o stilu. Vidi se da ovde nailazimo amatike i stilistike, jer se stil realizuje gramati¢kim ssredstvima. Guberina progiruje domen stilistike na i na jezik knjizevnog dela, jer smatra da jezik Hista drugo do transponovani govorni jezik: *igt ‘ezik je samo transpozicija govornog jezika«""). pvornog jezika sadrzane su U jeziku knjizevn B + u stilistikoj analizi u ¢etirl lolosku postupnos' an evanje misli; drugo, konstatacija pee enje mi ~emocionalnih elemenata; 4. Oce- a aera Cervrti postupak u stilisti¢koj anal = etni¢ke vrednosti jezitkog izraza. Prema ae a vrednost izraza ni vi vornog J odgovor na pitanje i kvalitet ostvaruje se Po! i i kvaliteti pomazu da udemo u ne set oj vrednosti zavisi od ume er aje: »Medutim, nema sumnje da }\ jezik 4, 1939. se ee peat cositions conplezes, 1.2 nenmositions complexes: 22ako motemo da spoznamo u objektivno) dat umetnitke celine«'). Postavija se pitanje da li treble) 'y5 sa stilistiéke analize pre¢i na estetsku ocenu jezickog i7f®70 postavlja pitanje odnosa stilistike i estetike, a to j pitanje odnosa stilistike i grani¢nih disciplina. si jer: Guberine o stilistici i njegova analiza zvuka, bowsrann tee nata i stilistike reéenice, iako se radi o stilistici jezika, vrlo je znaéajna za stilistiku naseg jezika. stilistike naSega M. Stevanovié je uogio problem nerazvijenosti st eos drugoj jezika pre skoro dve decenije i konstatovao st Ginjenicu ila i kaze: knjizi normativne gramatike, u kojoj pol a« >A ta je oblast naSe sintakse i stilistike vrlo malo Larry Sezdesete i sedamdesete godine ovog veka predstavijaju 77 u stilistiékim prouéavanjima kod nas. . a Z. i “cebe pomnehutl ” prethodaa! webnis znaéajnu pojavy rah goaina Skreba u kojima se odreduje taéno predmet stilistike. Pt fem ordinal on predstavlja stilistiku kao nauku o afektivnim jezi¢kim On eit ukazuje na gramatigku i stilistiéku stranu jeziékih kategorija. OF Portes) ra jezik kao sintezu logignih i afektivnih elemenata: »Uz logic ve: wie jezik izrazava i afektivne nijanse, afektivnu boju pojedine izjave — = & i to je odraz spomenute stvarnosti«.™) Njegova teorijska koncepell® © interpretaciji postala je neophodan faktor stilisti¢ke analize. Afekti strana jezi¢kih kategorija je, prema tome, predmet stilistike. _ Pored pomenutih, poznata su nam sada imena veéeg broja autora inih studija kojima se odreduje predmet stilistike i to direktno, je K. Pranji¢a, J. Vukoviéa, Z. Lesiéa, B. Vuleti¢a, D. Pranjié je na poziciji kojom se predmet stilistike odreduje kao e stilisti¢ke kategorije. On je obradio nekoliko problema i poka- predmet nego i postupak stilisti¢ke analize. @, Vukovié je postavio nekoliko stilistitkih problema i definisao lingvostilistike i njen odnos prema nauci 0 knjizevnosti fovié smatra da lingvostilistika obuhvata sve nivoe jezika. On jasno povezanost nivoa kad se radi o stilistitkoj analizi, je- nog dela. To znaéi da su jezi¢ka izrazajna sredstva i njegova ija predmet stilistike. On kaze izritito da je jezik knji- sredan i neophodan predmet lingvostilistike, odnosno da dela nije moguéa bez lingvostilistike: »Bez lingvosti- moze biti potpune analize teksta i njegovih konsti- rijski razmatrao prirodu jezika knjizevnog dela na gincipa i zakonitosti i pokazao sistemski znaaj takve natrao detaljno funkciju akustiékih ele: kao stilisti¢kih konstituenata toga feaika i degas Predmet prouéavanj. pokazuje kako se tom ane firvatski jezik 11, 915, ilistiku, Jezik 4, 1955,e se, uglavnom, na poziciji 42, edi 1. Frangesa ae za jezik knjizevnog dela, ugiay” ilisti¢ki pos! jer se on interesi” (i naziva stilistigkom Kritikeo Sie stilitike, Jet writike, OP /njenu ogranigenost: »A cielown om, 9, smerge njenu WredNe ¢' ez suda 0 jednom, 0 drugom, | ek a a x ni relika vrijednost ali i granica Stilistike sud o djel osu. U tome ‘ . . jihovom a ilistike kao stil, zatim Tealizovanj tao tke ee predmet sist ava u jezii knjidense dat M Pavieuiku vrednost Jericerpdmet stilistike je proutavanje stila, govora i reine stilstite a enikativnoj funkeiji, a posebno nating Been elo EOI ti kvalitetima i dinamilom natini uobligavanja ume i estetskog stvaranja stilistika je domen eee ida, Prema feonih izrazaja«®). Ovako postavijanje pred. jeri ostvarivanja, knjizevnih "'vaina, éak bitna pitanja stilistike Cotta silistike baca cnet ectetike. Pavlovié konstatuje tagno da se sti. kao 3to je odnos stilist es o jeziku i nauke o knjizevnosti, pa nayogj lstika nalazi ized Netdnu i drugu disciplinu. : da stilistika prozima i j jih prou¢avanja knjizevnog jezika imali uvek Mi ano u joky ithe, Afektivni karakter jezitkog izraza, ekspre- domen lingvistitke slic" ih iaraza svih nivoa jezike bili wa redinc: sivnost i stilisti¢ka vz ia. hia Hingvostes a er attettaeih shvatanja prema predmetu stilj- Orn wie ae nekolike vainih @injenica koje treba Klasifikovati Yetingslistitara polazi od afektivne kategorije jeciekih jedinice ee, Mere eapekad Uigtevasg ledka' ft nati. govarnct, (tae jezika Leastaog Sola Afsktives foailks Katesorije'ta tava jezitka sredstva koja erie cicts atain dotivllatnia | costar ima Psihologija je konstatovala takve kategorije, pase u njoj moze naci i neposredno takva konstatacija N, Rot Konstatuje odnos sadréajnosti oseéanja uw jeaidkimn izrazajima: »Postoji veliki broj raznih oseéanja ili emocija i na& jezik, kao i svi Neil pomaje mnoge israze Kojima se izrazavaju oseéanja i razlifit sloteni dozivljaji u Kojima su ose¢aji bitni sastavni deoe™). Predmet litt ilistike su svi nivoi jezika, kao stilemi, koji imaju specifignu forma ‘abecifiéno zanéenje, a samim tim i specifiénu funkerju i specifitna [rgdnest. To su fonostilemi, leksikostilemi, morfostilemi, ‘semartestilend ‘uuntaksostilemi. Konkretan predmet stilistike je stilem’ hae sree fikuje, a ne proué: ju atl kao afektiproueav® Neafektivna jezitka sredstva koja iobimu, ret Kao i afektivna, iako wee neuporedivo manjem broju crank’ imati u vidu jasnas aie kar lratku analizu da by enicu da identifikacija trazi ma- th etidkin'sredstavs, d08lo do konstatactie neafektivnoj prirodi kolektivni jezik none, P°i8M stila obuhvate 4 jezil ‘lek ™a lifena stilistiaki i cije es ih je i Standardizacije Jezitkih, kategorija, eae 2 = 1 nest Stiiattke studtje, 10-11, N. Rot: Opite Patologia ng isk, 7. iteta u procesu semantiza- odstupanje od norme sma- p 2tra se posebnom upotrebom jezika, a to je poseban stil. Stil Je, prema tome, Vonkretna realizacija jezika, koja nastaje pri posebnom Fed riranju jezika u govornom jeziku i jeziku knjizevnih dela. Kolel iv stil je stil pojmovnog izraza, a individualni stil je ekspresivna rea oe cija jezika. 8. Bali smatra da se umetnigki jezik proutava prouavajul stil: »On étudie la langue littéraire & travers son style«"*). Bali posmatra stil kao proizvod i pojavu van jezika i tvrdi da ne postoje sliénosti izmedu govornog jezika i jezika knjizevnog dela, pa tradi sliénosti izmedu njenog pisca i kreacije spontanog jezika. On smatra da stilistika i stil obuhvata celo podruéje govora. Definicije stila su brojne i razlidite kod stilistiéara i teoreti¢ara knjiZevnosti, P. Giro smatra da stil predstavija aspekat izrazenog koji potiée od izbora izrazajnih sredstava: »Stil je aspekat izraza, koji proizilazi iz izbora ekspresivnih sredstava odredenog prirodom ili intencijama lica koje govori ili pige«’”). V. Kajzer definige stil s jeziékih pozicija i kaze da je to sinteti¢ki pojam u kome se nalaze svi jeziéki oblici dela: »Sintetiéki pojam za celinu u koju ulaze svi jezi¢ki oblici nekog dela jeste stile’). On smatra da se istrazivaé stila interesuje samo za jeziéke pojave najveée frekvencije, sto je sasvim jed- nostrano postavijanje zadataka stilistici. On, medutim, procenjuje indi- vidualni stil kao specifi¢nosti upotrebe jeziékih oblika, ali je skeptiéan u pogledu moguénosti odredivanja impresivne snage tih oblika. Kajzerova teorijska tumaéenja su protivreéna u pogledu stila, njegove prirode, nje- gove strukture i funkcije. Postoji razlika u jeziékoj i knjiZevnoj definiciji stila. V. Vinogradov smatra da se jezi¢ki pojam stila odreduje teorijom jezigkih funkeija, te ga defini’e kao strukturni oblik jeziéke funkcije: >U tom aspektu jeziéki stil jeste strukturni oblik jezi¢ke funkeije u nje- nim raznolikim ispitivanjima«). A. Grema daje, takode, jezitku defi- niciju stila smatrajuéi ga, pre svega, jezitkom strukturom: »Pour nous le style est d’abord et avant tout une structure linguistique qui monifeste sur le plan symbolique, & l'aide des articulations particuliéres de son signifiant global, la maniére d’étre au monde fondamentale d’un homme«*). Definicija stila jezitke i knjizevne prirode su razligite i u teorijama knjiZevnosti. D. Zivkovié vezuje definiciju stila iskljuéivo za knjizevnost, ali ne odbacuje jezitka sredstva kao konstituente stila, pa kaze: »Stil u knjiZevnosti je jedinstvo svih psihiékih, oseéajnih i osta- lih duhovnih sposobnosti jednog pisca, izrazenih u njegovom delu je- dinstvenim naginom, koji je svojstven tom piscu i koji se ogleda i u izboru predmeta koje opisuje, i u stavu koji on prema njima zauzima i u oda- biranju jezitkih sredstava kojima on taj stav izrazava, potevii od glasova i regi pa sve do oblika i ritma njegove regenice, i u naéinu kako on kombinuje svoje slike i likove, kako stvara celovito delo od tih pojedina- énih elemenata«*!), R. Dimitrijevié definise stil imajuéi, takode, u vidu samo pojam knjizevnog stila, ali i on uzima u obzir jeziéka sredstva kao»Stil u knjitevnosti mote se def; : ) jezika: to znadi, nagin upoy i Pisaty nie izrazavanse mol rrgnosti pomoéu kojih se st eet en to j govornl sree ‘materijalni vidljivi_ oblik utem rea «22, etetanj ih daje_naitaénill ty samo za knjizevm stil knjigevnog dela | o&, Kats veruje pol® mirnu strukturu vezanu za estetsku funkeiju: oKmauie ie kao pasebni) T”gakle, natin izrazaven ienjiZevmon ijeliter gt etnicki St .o birane strukture, koja ga,zato Sto je birana, = kao icy Guktu posebno BITE? Trig, takode, podrazumeva jeziéka Sin vege astetskim<’ |B age da se u njemu pojavijuju i individual et od strukturom 5°" iu se reflektuju individualne osobine stvarage, bine tvaralackom postupku i u jezigko; 9 dra. stilu kao 0 posebnim jeziékim sree atic ima. Ne mofe se reéi da jen vima Wh definicija, éak se moze konstatovati da su Peete bilo nn od ovit ingvostilisticki pojam stila ima jezidka sredstva kao patPune i t90n6: enjizevno-stilisti¢ki ima primarne knjizevna sredstva agit duje i jezitka sredstva. Jasno Je, ipak, da se ovakve definicije, bey “Xtiu- ule | fei jne polaze od lingvostilistiékih, a druge od knjize 2. obaing tiékih elemenata stila, sastaju i da ulaze u isti smer defini a pokazuje najbolje koliko je opravdana koncepcija u tom smislu da 7 - V0 d se le: ituente i kad onstituente jer rot pokazte moze da proucava jezik i stil knjizevnog dela. To znagi stilstika Muir i ranija nasa Konstatacija o identifikaeiji neafektie wait, ereastava, da se moze doci do zakljuéka da je predmet Sanh ie Belch ries pocebna jeziéka strukturacija individualnog jezik, ilistike jezika knjidevnog dela. U svemu ovome nalazi se pitanje odn + odnosna jezika reve eu strukturni konstituenti stila. Kao Konstituent att! stilema, Criiredenu funkelju u jezitko} strukturi, ali ima i funk Silistigke informacije i daje jezi¢koj informaciji i estetsku inf a Nijihova veza s unutrasnjom strukturom tog dela omoguéava vag alizuju svoju funkciju povecavanja estetskog dozivljaja. ui etre splazna tacka funkeionalne analize, oni su istureni elementi jeziéke strul, ree Roi svolauiickapresimalte somogucavaju:totlrivanie- anusiaay strukture knjizevnog dela. Lingvostilemi imaju svoju stilistigku fuckers ier igraduju stil To su mikrostrukture koje saginjavaju inakrostruksen ila. F. Cale naziva stil kompleksom stilema: »Kao &to j Rant kompleks parcijalnih oznaditel} a Teaaen Aenean 0 ja tako i stil mozemo smatrati bereaear i i stil mozemo smatrati kompleksom scart parle Ge pono ills traumas svi visnorti en slam kan celinamr Stil Kuo celina mode ce abjemnd pour tumaéenja lingvostilema, njihovom analizom; delimitac ee Pare cijom. Stil kao celina osvetlj m analizom, delimitacijom i identifika- T ovaj odnos pokazuje Sneia i prirodu svojih delova, lingvostilema. vanje lingvostilema u seal u orijentaciju lingvostilistike na prouéa- talba protiva hipertrofivent toe eee eels: Ove Einlentce govore te opravdanja. Lingvistiska Tian lingvistitke invazije u knjizevnosti nema ueavanje jezika, istika je neophodna nauéna disciplina za Pro ‘0 se radi o izdvajanju jeziél : dolazimo w sukob s edinewate Jezi¢kog stila iz nauke o jeziku, onda m i neoborivom istinom o jedinstvu dela = R. Dimitrijevi " le Tee es R ifevié: Teorija ke 3 x B RAUSE: Jesikosoont ogteds, Tes” "Cale: Od wtitisaniu atta, 173 lema do stila, 55. 24i celine. Takav zahtev se ne postavija bar koliko je poznato, ali treba ukazati na tu injenicu. Jezik knjizevnog dela se moze prouéavati lingvo- stilisti¢ki i radi samoga jezika, jer lingvostilistika moze pruziti nauci o jeziktu dragocene dinjenice 0 prirodi jezika koji se realizuje kroz jezik knjizevnog dela. To tim pre to se mora imati u vidu proces razvoja koji se odvija restrukturacijom jeziékog sistema preko individualnog jezika. Ostvarenje toga cilja predstavlja veliki rezultat i ogromnu korist nauke o jeziku. U pitanju je ne samo sinhoronijski, sto je opet veoma vazan, nego dijahronijski aspekat jezika, koji se vrii i preko individualnog jezika na svim njegovim nivoima. Stilistika jezitkih mikrostruktpra moze na- i mesto u lingvistici i semantici svih nivoa. Dakle, prouéavanje jezika radi nauke o jeziku i prouéavanje jezika’ knjizevnih dela radi njegove dijahronije, to su dva velika zadatka koje mote obaviti lingvostilistika. Potrebno je u vezi s tim precizirati odnos stilistike jezika i nauke o nji- zevnosti. Lingvostilemi su delovi makrostrukture knjizevnog dela i to ne formalno — lingvistitki, nego pre svega stilistitki i semantitki. Makro- struktura knjizevnog dela ne moze postojati bez mikrostruktura — lin- gvostilema. Klasifikacija lingvostilema prema funkciji u reéenici i kon- tekstu i njihova kategorijska veza sa makrostrukturama moze da ukaze na jedan ili vise noviteta knjizevnog dela. Lingvostilistika nam tu znatno pomaze jer otkriva kvalitativne komponente knjievnog dela. Estetski sud o knjizevnom delu sastoji se, inaée, od vie po obimu manje estetskih ocena o raznim komponentama datih dela. Knjievna stilistika i estetika knjiZevnog dela mogu, razume se, dati vige na planu knjiZevnog razma- tranja strukture knjizevnog dela. Mozda je problematiéno mifljenje da u tom pogledu lingvostilistika ne moze uéiniti koliko je potrebno nauci o jeziku. Rezultati mogu biti relativnog karaktera u odnosu na rezultate nauke o knjizevnosti, ali i rezultati nauke o knjigevnosti su relativnog karaktera. Lingvostilistika moze pruditi brojne i znaéajne konstatacije na bazi klasifikacije problematike knjiZevnog dela. Tako se nalazimo u situaciji medusobnog dopunjavanja lingvistiéke i knjizevne stilistuke i nauke 0 knjizevnosti. Umetnitko knjizevno delo predstavija jedinstvo je- ziéko-umetniéke estetske strukture. Nauka o knjizevnosti i poetika otkri- vaju idejno-tematsku osnovu ¢itavog knjizevnog dela i estetsku vrednost koja proistiée iz te strukture. Lingvostilistika ne daje celovit sud o knji- zevnom delu, ali njene analize mogu koristiti nauci o knjizevnosti i po- etici. Prirodno je Sto se postavlja pitanje specifiénosti knjizevne nauke kao i specifiénosti lingvostilistike, kao Sto je prirodno jasno uoéiti brojne niti koje povezuju ove dve discipline, i isto tako moramo ista¢i ¢injenicu povezanosti i meduzavisnosti ovih disciplina bez kojih nije moguée pro- utiti knjiZevno delo u celini. Zbog toga je konstatacija D. Joviéa sasvim taéna kad kaze: »Bez lingvostilistike nema i ne mote biti potpune analize teksta i njegovih konstituenata«3*. Ako prihvatimo postojanje stilistike jezika i stilistike knjizevnosti. kako V. Vinogradov deli stilistiku, glavni zadatak bismo mogli postaviti stilistici knjizevnosti prema definiciji Vi- nogradova kao prouéavanje estetske prirode makrostrukture knjizevnog dela: »Ipak glavni zadatak stilistike umetni¢ke knjizevnosti lezi u tome da otkriva i tumati estetsku prirodu i estetsku snagu strukturnih formi knjizevnosti <3” — kaze Vinogradov. V. Vinogradov definise i odnos izme- du stilistike jezika i stilistike knjiZevnosti i kate: »Veza izmedu stilistike 36 D. Jovié: Lingvostilistitke analize, 4. 7 V. Vinogradov: Stilistika i poetika, 304.