Универзитет у Приштини

Филозофски факултет у Косовској Митровици

Катедра за српски језик и књижевност

Семинарски рад из Морфосинтаксе

Тема:
Футурски облици у Башти сљезове боје Бранка Ћопића

Ментор: студент:
Проф. др Ана Јањушевић Оливери Марија Марковић

2022. год.
 САДРЖАЈ

0. УВОД …………………………………………………….……………………………… 3
0.2. БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ …………….……………………………………………… 4
1. ФУТУР ПРВИ
1.1. Исказивање индикативних будућих радњи обликом футура првог ……..………… 5
1.1.1. Исказивање референцијалне радње обликом футура првог……………………… 6
1.1.2. Исказивање нереференцијалне будућности………………..……………………… 7
1.2. Футур први за исказивање релативних будућих радњи…………….……………..… 7
1.3. Футур први и пасивна дијатеза…………………………….……………………………8
1.4. Временска транспозиција футура првог………….………………….…………………9
1.5. Модална транспозиција футура првог………………..…………………………………10
2. ФУТУР ДРУГИ
2.1. Футур други у временској употреби………………………………………………….…13
2.2. Футур други у условним реченицама…………………………..………………….…....13
2.3. Пасивна дијатеза………………………………………………………………………....14
3. ЗАКЉУЧАК…………………………………………………………………….……..14
4. ЛИТЕРАТУРА………………………………………...……………………….……...15
5. ИЗВОРИ…………………………………………………………………………….…15

2
 0. УВОД

У српском језику за исказивање радње која ће се десити у будућности имамо два глаголска
обликa, и то: футур први и футур други. Како је тема овог рада, Футурски облици у Башти
сљезове боје Бранка Ћопића, рећи ћемо нешто о овим облицима.
Примарна функција футура првог је изказивање будућности. Овај глаголски облик,
међутим, има своје секундарне функције како за исказивање временских, тако и за исказивање
модалних значења. (Танасић 2005: 433—434)
Дакле, из горе наведеног се види да футур први може имати различите функције и
значења. На основу примарне функције футура другог, њиме се могу исказати: индикативне
будуће радње, референцијалност, нереферецијалност (као посебан вид нереферецијалности њиме
се може исказати и гномичност), релативна будућа радња и др. Обликом футура првог се може
исказати и пасивна дијатеза. Поред свих ових значења футура првог, он је погодан и за временску
и модалну транспозицију. Њиме се може исказати и намера, као и став сигурности говорног лица.
Футур први има бројне секундарне функције односно значења, а нека од њих биће
објашњена у наставку рада. С обзиром на то да је тема рада футурски облици, потребно је истаћи
да се футур први гради од енклитичког облика презента помоћног глагола хтети и инфинитива
одговарајућег глагола (М. Стевановић, 1970). Након датих основних информација о футуру првом,
биће речено и нешто о футуру другом.
Футур други је тек у другој половини двадестог века стабилизовао свој статус у систему
глаголских облика српскога језика (Танасић 2005: 443). Све дотада футур други је био различито
третиран. Чињеница је да се обликом футура другога исказују радње које ће се вршити у
будућности, које у моменту говора нису извесне.
Футур други је глаголски облик којим се исказују радње које ће се вршити или извршити у
будућности као истовремене, антериорне или постериорне у односу на другу будућу радњу, која је
будућа било у односу на моменат говора, било у односу на неку тачку одмеравања у прошлости.
(Танасић 2005: 444)
У средњошколској граматици Ж. Станојчића и Љ. Поповића (1992: 389) основна функција футура
другог (футур егзактни) је нереализована радња за коју говорник претпоставља да ће се извршити
после времена говорења, у будућности, пре неке друге будуће радње или истовремено с њом. У
Синтакси савременога српског језика, при исказивању активне дијатезе истиче се футур други у
временској употреби и футур други у условним реченицама, те ће се са те стране и посматрати
футур други током анализе грађе.
На послетку, овде ће се као и за футур први истаћи како се гради футур други. Он се гради од
глагола бити у презенту и радног глаголског придева који се мења, осим у пасивној дијатези када
уместо радног глаголског придева користимо трпни.

3
 0.1. О БАШТИ СЉЕЗОВЕ БОЈЕ

Башта сљезове боје је збирка кратких прича српског књижевника Бранка Ћопића. Први
пут је објављена 1970. у издању Српске књижевне задруге. Збирка је подељена на два циклуса.
Први циклус под називом Јутра плавог сљеза, састоји се из тринаест прича, а други циклус Дани
црвеног сљеза садржи 21 причу. Иако су све приче у овој збирци независне, оне се могу међусобно
повезати у јединствену целину, јер су повезане истим ликовима, простором, временом,
амбијентом, али и осећањима и значењем. Неке од познатијих прича су: Поход на мјесец, Чудесна
справа и Башта сљезове боје, по којој је и читава збирка добила име.
У овој збирци прича, анализирани су футурски облици, те се с тога треба истаћи да у
овој збирци, у којој су прегледане две стотине и две стране, нашло се 180 облика футура првог и
свега 2 облика футура другог.

1. ФУТУР ПРВИ
1.1. Исказивање индикативних будућих радњи обликом футура првог
Радња која ће се у футуру првом вршити или извршити после момента говора има
искључиво значење индикатива и то ће бити приказано самим примерима који су пронађени у
збирци Башта сљезове боје Бранка Ћопића.
1) […] Али се тјешим тиме да ће га прочитати бар онај који воли нас обојицу. (Ћопић 1987: 9)
У горе наведеном примеру болдираним словима означен је облик футура првог са значењем
индикативне будуће радње. У наставку рада, футур ће бити подвучен.
Примери индикатива који су исказани глаголима свршеног вида:
2) […] и чекамо кад ће Сава започети са својим лоповским доживљајима. (Исто : 14)
3) Ево га, Бранко ће нам казати. (Исто)
4) Дај вамо па ћеш видјети. (Исто)
5) Сјутра је Михољдан, наша слава, биће печења, гостију, ларме (Исто: 20)
6) Начинићу му нешто, има да видиш. (Исто)
7) И запамти још и ово што ћу ти рећи. (Исто)
8) То је читавој кући давало изузетан печат, као што усамљено дрво или сив каменит хрбат остају
трајна биљега по којој ћемо запамтити какав бријег или голу брдску косу. (Исто: 94)
9) Опет ћемо ми овамо доћи, има кад. (Исто)

4
10) Ту ћеш видјети човјека главоњу с раширеним рукама као да баш тебе чека у загрљај, па четвороного
живинче, па једнога који јаше, безбели на папиру. (Исто: 34)
У овом, горе наведеном примеру, глагол видети је свршеног вида. Ирена Грицкат (1957–
1958: 70–71) каже да је глагол видети у значењу ’имати чуло вида’, које је квалификативно,
имперфективни, док у значењу ’спазити, примити визуелне утиске чулом вида’ развија двовидност
– ’опажати, примати визуелне утиске чулом вида’.Значење ’срести’ је по природи перфективно, а
његова имперфективност ’сретати’ могућа је у итеративним контекстима. Овде видети има
значење срести тј. перфективни је глагол.
11) [...] а шта ти можеш томе што ће и ђаво тај исти пут употријебити. (Исто:35)
12) Ко ће први дохаберити дједу о свему томе, није се знало. Сумњало се на неку Микачи. (Исто: 38)
13) Најзад ће те, за казну, на другу обалу пренијети. (Исто: 40)
14) Доћи ћу ја пред светог Петра. (Исто: 51)
15) Ено га, још мало, па ће ушиљити бркове ко Мађар из Мармарош Сигета. (Исто : 56)
Често је за препознавање индикативних радњи неопходан шири контекст, али у примеру
16, који се налази испод, сама временска одредба сјутра указује на то, да је у питању будућност
односно значење индикатива:
16) Биће сјутра цоктања и отпухивања. (Исто: 63)
17) Даћу га ономе свом најмлађем сину. (Исто: 74)
18) И тебе ће твој Савица припазити и сваку ти пошту указати, нећеш ти у мојој кући сиротовати.
(Исто: 76)
19) — А они: одричеш ли се, каже, тога свог, бог те пита каквог, свеца за кога си крао туђе оквире? — А
шта ћеш ти рећи? — а ја се заинатио као најтврдоглавије личко магаре. не одричем, кажем, он је мој, па
какав био. (Исто:80)
20) Платиће му гуза код касара...(Исто: 100)
21) А ми ћемо се овдје потпрегнути да истјерамо ово наше. (Исто)
22) Лијепо ће ти тамо бити, обучен, обувен, сссс... (Исто:125)
23) Даће теби другови цокуле, па ћеш бити ко какав младожења. (Исто)
24) Чим је имаш у комори, однекле ће на те запуцати, нема да бринеш. (Исто:129)
25) Ево ти, узми моје ципеле, мени ионако неће више требати. (Исто: 136)
26) Све им се чини, и град ће коначно клонути. (Исто: 137)
27) — Бомбаше, роде мој. Они ће то најбоље и најбрже свршити. (Исто: 138)
28) Ево, записаћу ти на овој цедуљи. (Исто: 139)
29) Сад ће они равно под Грмеч, преноћити код куће. (Исто:142)
30) Само да ми што прије ујагмимо преко ријеке па неће више бити осипања. (Исто: 143)
31) Не бој се, неће ни њима лако бити да се дочепају Грмеча. (Исто)
32) Ја ћу њу спјевати, па је л` гинути, јест. (Исто: 148)
33) Цар се окреће за њим, поднадулих ногу, и пријекорно шмркутне: — Готово је, и овај ће за који дан
одмаглити у бригаду. (Исто: 149)
У 33. примеру који се налази изнад, одредба за који дан показује да је у питању индикатив.
34) Нек упери...па ће им обома бити црне каве колико волиш. (Исто)

5
35) Нека, и њој ћемо ми заврнути шију. (Исто:156)
36) Никад ти њима не знаш у шта ће они окренути. (Исто: 158)
37) Ја ћу сад викнути, па нек буде шта ће бити. (Исто)
38) Кад се он појави на вратима, све ће то престати. (Исто: 168)

39) Притрпи се мало док опале у те, није ни то најгоре, а послије ћемо већ видјети.
(Исто: 170)
40) Њихови су тамо, у обручу, па сад чемерни свијет зебе и стрепи на шта ће све ово испасти. (Исто)
41) Ту ми неће бити жао ни умријети. (Исто)
42) Гле ти само из чега ће израсти пуноправан грађанин, из ове играчке. (Исто:180)
43) Прича како ће он и Васкрсије покрасти најбоље коње по срезу. (Исто: 182)
44) Милицију ће, каже, разоружати, а тебе заклати. (Исто)
45) Који се већ унапријед збуњује како ће почети и шта ће казати. (Исто: 184)
46) Нигдје више на свијету нећеш наћи једно тако безазлено босоного дјевојче. (Исто: 189)
47) Ово мало мирно море...постаће сјутра завичајни видик неког новог дјечака. укривени затони
населиће се дечијим тајнама, малишан путник понијеће са собом предверчерје тишине језера…и можда
слику рибареве дјевојчице која му опроштајно домахује из усколебана чамца. (Исто: 191)
48) [...] па ћу ја једног јутра лијепо зажмирити и гурнути је у најдубљи вир. (Исто: 195)
49) Причекаћу, облаче бакин... (Исто)
50) Е, кад је тако, онда ћеш ти одсад бити магарац. (Исто : 197)
51) Па баш зато ћеш и доћи. (Исто: 199)
52) И читав ће се свијет претворити у заљуљан дечји сан. (Исто: 20)
53) Баш добро што сам погодила собу собу са цурицом, лакше ћу јој исконтати своју муку. (Исто: 192)
54) Од њега никад неће испасти бунтовник. (Исто: 91)
55) Ослушкује баба у недомици, с лаком тугом: не, није ово више стара тишина. Неће је више никад ни
бити. (Исто: 196)
56) Главно је да ће тамо у селу остати оно чељади. Партизани не дирају дјецу ни женске, то им је тако у
закону. (Исто: 170)
57) И тек онда ће се показати прави лик нових догађаја. (Исто: 168)
58) Командир излази у двориште да зовне у помоћ станичну куварицу, женско је, лакше ће се објасити.
(Исто: 180)
59) Наочаре сам ти изгубио, мој ђедо, мораћемо причекати ова два врагодера да виде...
(Исто: 147)
60) Дозваће се то памети док мало потабана по свијету. (Исто: 147)
61) Креће солдат за Оточац, у војни округ на распоред, и јадикује: Ком ћу своју оставити драгу или
брату или камарату? Камарате, мој рођени брате припази ми на моју девојку. (Исто:82)
62) Није га било који је прошао за дана, пред старчевим очима, а да дјед није испратио погледом све до
окуке, гдје би незнанац уронио у сјенку згуснуте зове. Куд оде, грешник, и хоће ли тај, напокон, пронаћи,
миран конак и каквог, свог, бенастог Раду Ћопића, који ће га примити под своје? И увијек би, том

6
приликом, погледао свог старог коња, мученика, кога му је сама судбина послала да се преко њега…искупи.
(Исто: 96)
63) […] а ми видимо да си баш ти та Трифуна, а онда ћеш тражити потврду да си још жива. (Исто )
Значење у коме глагол тражити значи ’захтевати (да се нешто добије)’ има свршени вид, у
осталим значањима у смислу општег трагања за нечим има имперфективни вид. (Спасојевић 2015:
168)
Из горе наведеног може се закључити да је глагол тражити у примеру има значење захтевати па
је свршеног вида.
64) У шта ми нареде, у то ћу пуцати… (Исто)
Глагол пуцати је имерфекативан, али ако има значење испалити метак онда је његово
значење перфективно. С тога је могуће да је овде у питању перфективни глагол.
65) Ходам тамо – амо око Уне, бирам лијеп вир гдје ћу себи, јадној, судити… (Исто)
РМС квалификује глагол судити као несвршени, а ретко као свршени. Имперфективни
глагол има значење давања суда, одлучивања, схватања, а перфективни вид значење доношења
одлуке, пресуде (Грицкат 1957—1958: 91) Овде има значење сама себи пресудити, те је
перфективни глагол у питању.

Индикатив исказан глаголима несвршеног вида:

66) Угађаћу му, јашта нег` угађати. (Исто: 22)
67) Само ти вези, а ми ћемо записивати. (Исто: 102)
68) Водимо их тако, па ћемо овде застати, одмарати се, ватру ложити. (Исто : 185)
У овом примеру имамо глагол застати који је перфективни и глаголе одмарати се и ложити
који су имперфекативни.
69) Јесте, дјечаче, остаће иста ова вода, али мијењаће се и године стицати њезина околина. (Исто: 191)
У горе наведеном примеру глагол остати је перфективан, док су глаголи мењати се и
стицати имперфекативни.
70) Ако смо створили вештачко језеро, нисмо још вештачке пријатеље. Биће и она, и неко дјевојче, и
вољен кутак у шибљу, и прекинуте игре, и онај који ће све то остављати, опраштати се и туговати. (Исто)
71) Муке ћеш имати с њим, пијанчиће, тући се… (Исто)
Глаголи имати, пијанчити и тући се који су наведени у примеру изнад су несвршеног вида.

1.1.1. ИСКАЗИВАЊЕ РЕФЕРЕНЦИЈАЛНЕ РАДЊЕ ОБЛИКОМ ФУТУРА ПРВОГ

Код исказивања референцијалне радње треба рећи да ту могу бити како глаголи свршеног
тако и глаголи несвршеног вида. Међутим, као и код одређивања индикативног значења битан је
шири контекст. Без ширег контекста не можемо са сигурношћу рећи да ли је радња
референцијална или нерефернцијална. Наравно, када имамо временске одредбе као што су на
пример: сваке вечери, недељом, увек, стално лако је препознати да је реч о нереференцијалној
радњи док одребде: сутра, вечерас, ујутру и сл. указују на то да је реч о референцијалној радњи.

7
 На пример:
72) ...а волове ћеш одмах наћи сјутрадан, везане тамо... (Исто: 84)
У овом примеру радња се не понавља, па је самим тим и референцијална, што потврђује
прилошка одредба сјутрадан.
Ево још примера:
73) Будио сам се , скакао на ноге и нешто тражио па опет, неразбуђен, настављао потеру за нечим што
ће ми вјечито измицати и привиђати се и касније у животу... (Исто: 37)
74) Озебло је то , намрзавало се, ватра ће га увјек привући. ( Исто: 187)
75) Родио се као светац, па ће као светац и подерати. (Исто: 82)
76) Сматрао је да ће му то бити сасвим довољно. (Исто: 52)
77) Ћутало је [његово детињство], добро чувано у родној колијевци завичаја, кроз који се више неће
мести гласне олује, рушилачки вјетрови, нити ће га прекрајати и мијењати равнодушни странци. Потопљен
као и свака прошлост , завичај ће живјети својим животом нијеме сјенке и за ведра, сунчана дана дана, он ће
се вјероватно, чак и назирати у сијерој мирној води језера. (Исто:191)
78) А доље, у топлој долини, чека ме и мисли на мене онај други, добри, драго гунђало, које ће до краја
туговати и помињати ме. (Исто : 30)

1.1.2. ИСКАЗИВАЊЕ НЕРЕФЕРЕНЦИЈАЛНЕ БУДУЋНОСТИ

Већ смо видели да се референцијална радња може исказати и глаголима свршеног и

несвршеног вида. За разлику од референцијалне радње, нереференцијална радња се може исказати
само помоћу глагола несвршеног вида, сем када су у питању пословице, у њима се често могу наћи
и глаголи свршеног вида.
Ево примера нереференцијалности:
79) Сједиће они поваздан у хладовини и чешљати карте. (Исто:91)
Нереференцијално употребљен футура први у уопштено-личној реченици:
80) Сељаку се, бар за један свијетли тренутак , учини да би једном некуд вриједело отићи кад је већ ту
пут и шупље испод неба, а Циго опет, зажали што нема свог крова, кад ћеш, поново, кадли-тадли, пасти у
вјетар и мећаву. (Исто:113)

1.2. ФУТУР ПРВИ ЗА ИСКАЗИВАЊЕ РЕЛАТИВНИХ БУДУЋИХ РАДЊИ

Будућност коју исказује облик футура првог не мора увек бити одмерена према моменту
говора. Може се тим обликом исказивати и таква радња која је будућа у односу на неку прошлу
радњу. (Танасић 2005: 437)
Ево примера који ће потврдити горе наведено:
81) Сан се, богами, показа истинит, још како истинит, јер, умјесто једног момчета, ево ти успут њих двојице,
и то још какве двојице: Раде Ћопић, газдински син, и Дане Десница, познат бојџија и аваница, кога у главу
знају сви жандарми, лугари и остали чувари реда. Као да је у својој кући, Раде одмах проналази и мјесто
гдје ће се у дворишту сјести, и најпогоднији начин како ће примирити разлајана зељова и голицаву реч да

8
насмије врцкасту цуру. А Дане се уза њ присошио, унако широк и незграпан, па само звијера, као да је
затечен у туђем тору, и не умије ни да сједне, а камоли ријеч да прослови. (Исто : 85)
82) Ураган, оставши неким чудом жив, покаскао је неких десетак метара низ друм, преврнуо кола и
остао стрпљиво да чека кад ће неко по њега доћи. (Исто: 118)
83) То велико Е, с његовим прасећим репом, нисам трпио ни у основној школи, због њега сам и до
данас остао у другом разреду. Као да сам слутио да ће ми једног дана главе доћи. (Исто: 152)

84) Рекао је то нарогушени, чупави Дане и дјед је истог часа осјетио да је доље у вртачи заувјек оставио
своје детињство, а горе нашао камарата с којим ће одсад, нераздвојно, кренути новим путевима, у
момаштво. (Исто:83)
85) — Поклоним јој енглеску блузу и конзерву каве, па она оде својој кући, синовима, а ја остадо`
плачући и за њом иза собом — А онда ћеш чути да су те прогласили за мртву, а? — Прогласили, кућо моја.
(Исто: 194)

1.3. ФУТУР ПРВИ И ПАСИВНА ДИЈАТЕЗА

Пасивна дијатеза се и обликом футура другог исказује на два начина: помоћу рефлексивне
конструкције и конструкције са трпним придевом. При томе радње могу бити конциповане
референцијално или нереференцијално. (Танасић 2005: 438)
Како смо када смо наводили референцијалност истакли да се може радња исказати и од
свршених и несвршених глагола, тако је и овде када пасивном формом футура првог исказујемо
референцијалне радње.
Ево примера пасивне дијатезе исказане трпним придевом:
86) У реду, побро, биће пажено ко очи у глави. ( Ћопић 1987: 18)
87) И наоружан ћеш бити, јабуко моја, носићеш митраљез ко Краљевић Марко. (Исто: 125)
88) Бојо сам се да ћу бити стријељат. (Исто:122)

Сад ћемо навести и неки пример исказивања пасивне дијатезе помоћу другог начина
односно помоћу рефлексивне конструкције:
89) У почетку се нико нарочито не забрину око тога, наћи ће се негде у комшилику, ваљда су га
дечурлија у игри одвела. (Исто: 97)
90) А наћи ће се и нека минутица кусура. (Исто: 161)
91) Укривени затони населиће се дјечијим тајнама. (Исто: 191)

1.4. ВРЕМЕНСКА ТРАНСПОЗИЦИЈА ФУТУРА ПРВОГ

Знамо да се презентом може искати прошлост и такав презент зовемо приповедачким. Исто
се тако можемо сусрести и са футуром првим, где се обликом футура исказује нека радња у

9
приповедању, односно, сам футур први се може заменити перфектом. Такав футур је редак и
најчешће га срећемо у књижевним делима, готово никад у разговорном стилу.
Ево примера:
92) Сљедеће недјеље, ујутру, поћи ће ти дјед у своју собу да из кофера извади бритву па да га стриц
Ниџо обрије. ( Ћопић 1987: 52)
Овако би реченица гласила када бисмо употребили перфекат:
Тог јутра дјед је пошао у собу да из кофера извади бритву.
Ево још примера временске траспозиције:
93) Баш уочи те недјеље, Лазо ће ти касно лећи, не палећи лампе, па није ни примјетио крађу. (Исто:76)
94) А баш те ноћи, уочи доласка дједа и његова камарата, она ће ти уснути кршно момче у свечарском
руху, правог младожењу. (Исто:85)
95) Тако у себи закључи мој добри дјед, па ће ти се осоколити да заподјене разговор и с тим...
(Исто : 88)
96) Командант га слуша стрпљиво, слуша, па ће ти истом хукнути: — Микане, да ти нијеси командир и
члан Партије, ја бих ти сад рекао да си ти једно обично божје говече. (Исто: 138)
97) Мучио се дјед, околишавао, па ће ти онда, отворено, испричати своју кућевну невољу.
(Исто: 58)
98) Неко ће ти га већ смијешљиво приупитати: — Млинариш ли,а ? (Исто)
Горе наведен пример је временски транспонован футур у ауторској дидаскалији при преношењу
туђих речи.
99) Дуго је ћутао, печалан и сплашен, па ће ти се истом огласити... (Исто: 145)
100) Довикне му то Вачкоња више пријекорно, а мање љутито, разумије он њега, а сељачак се заиста
извлачи иза оснијежена кукрикова жбуна, и прије него што ће ишта проговорити, кашљуцне суздржано и
плашљиво, атиме у ствари разоружава саговорника. (Исто: 130)
И у овим, горе наведеним примерима, можемо употребити такође перфекат.

1.5. МОДАЛНА ТРАНСПОЗИЦИЈА ФУТУРА ПРВОГ

Футур први је глаголски облик подложан модалној транспозицији. Наша граматичка

литература наводи већи број случајева кад овај глаголски облик служи за исказивање модалних
значења.(Танасић 2005: 441)
Футур први употребљава се за исказивање подстицаја за вршење или невршење радње. Тај
подстицај може припадати типу заповести нпр:
101) Ево ти, побратиме, ово ћеш ми сачувати за догодине. (Исто: 18)
102) Ти ћеш лијепо узети боцу с бензином, креснућеш шибицу… па право у прозор. (Исто: 140)

или претње:

10
103) Добићеш ти по туру, прислушкивало један. (Исто: 25)
104) Добићеш ти, мали, по глави, па ће те проћи твоје будалаштине. (Исто: 26)
105) — Добићеш ти по глави!— Припријети цар. — Хајде ожежи! (Исто: 149)

Футур први може имати модално значење и у упитним реченицама, односно реченицама
које садрже упитну реч:
106) Како се нећу љутити, никаква вјеро. (Исто:24)
107) Шта ли ће тек бити са осталом чељади. (Исто: 26)
108) Зар се не бојиш да ће те драги бог сажећи? (Исто: 39)
109) Како нећу говорити, јадна ти мајка. (Исто: 45)
110) Како тугује Ниџина млада, ко ће то знати. (Исто : 55)
111) Ко ће проникнути у тајанствене путеве чак и оних прастарих смирених богоугодника. (Исто: 66)
112) Придошлица само ратоборно дрмну својим широким гаћама и чукну на отворене авлијске вратнице
некаквом позамашном тољагом. — Ехеј, домаћини, хоће ли ово бити кућа Раде Ћопића? — Хоће. хоће! —
кликну ђед, обрадован госту, па ко то био да био. (Исто: 87)
113) Ама, људи, шта ће нам стара кљусина, ко ће то џабе хранити? (Исто)
114) Ама, људи, како ћу ја срочити пјесму по вашој вољи. (Исто: 103)
115) Докле се ти мислиш скитати и гледати како ћеш нешто здипити? (Исто: 112)
116) Мулић је нарочито зазирао да се са својим новим занимањем и опремом појави пред својим старим
пријатељем, мојим подругљивим кумом Рожиљком. Како ли ће га тек тај данас дочекати! (Исто: 115)
117) Шта ли ћу сад казати комесару? (Исто)
118 Ко ће ми вјеровати да сам овога ту замјенио за марвинче? (Исто)
119) — Хеј, мој драги, па зар ти нису казали? — уозбиљи се Милош. — Ко ће казати? Нисам имао кад ни
питати, не знам гдје ми је глава. (Исто: 153)
120) Није враг да ће то бити ти ораси, а? (Исто:157)

121) —Хех, коњ! А шта ћу ја онда радити? — незадовољно одбрунда митраљезац

(Исто: 158)
122) Како ће стати, де? (Исто: 163)
123) Да то неће бити у Африци, бако, у Ел Шату? (Исто)
124) Хм, ко ће ти натјерати оне моје крајишке заврзане да се умијешају међу часне сестре? (Исто)
125) Како нећу познавати свог рођеног кума! (Исто :177)
126) Како се нећу љутити, никаква вјеро. (Исто: 24)
127) Како га нећу бранити кад ноћас, негдје ту око Бање Луке, исто овако чечи и мој дјед Раде с торбом о
рамену. (Исто: 132)
128) Ама, људи, шта ће нам стара кљусина, ко ће то џабе хранити? (Исто : 96)
129) Како неће бити жао, бог с тобом. (Исто: 159)
130) Моја, чија ће друго бити. (Исто: 200)
131) Запиткује дједа: „Која ће оно година бити вашем Вранчићу?”(Исто: 21)

11
132) Ја вас морам нахранити и напојити. Шта ћеш, на кога ћете се ви наслонити ако нећете на мене, па
било ми право, било криво. (Исто : 133)

Футур први има модално значење и у исказима који садрже модалну патикулу:
133) На мене ће, вјероватно, сви у кући и заборавити, моћи ћу да одмаглим преко потока у љешкар.
(Исто: 26)
134) Вала ћемо је пошљокати, па нек се и то чудо прича. (Исто)
135) Од своје судбине, вала га, мајци, нећеш побећи. ( Ћопић 1987: 128)
136) А за ту изванредну прилику требаће, богме, и нарочита пјесма. (Исто: 100)
137) Дабоме да ћу узети. (Исто)
138) Ајд, ајд, та нећеш ваљда тражити оне старе опанчине. (Исто: 125)
139) Једино се усудио да се пожали свом коњу Урагану, тај му се, ваљда неће подругнути. (Исто)
140) Та неће ваљда ићи да загледа ђевојку. (Исто: 22)
141) Неће ти се, вала, тај зимски светац приказати људима овако рано у јесен. (Исто: 67)
142) Боме ћеш нашима доље попрашити турове. (Исто: 172)
143) Нећеш ти, богами, у овој пустињи никога наћи. (Исто: 186)
144) Богами ће њега, онако пијана, гдјегод умлатити и опљачкати Каури. (Исто)
145) Још ће неко помислити да је наше, милиционарско. (Исто: 181)
146) Баш ће свети Петар слушати свакво говече и његово балегање. (Исто: 52)
147) Баш је њега брига што ћу ја умријети. (Исто : 70)
148) Имаће бар о шта тупити ону своју свету сикиру. (Исто:74)
149) Најпре ће, наравно, они с аеродрома, редом приступити и руковати се, а онда… онда ће он,
окружен друштвом, почети причу…како је уловио и предао Јазребца. (Исто: 167)
150) — Сједи он у јарку ослоњен о пуну торбицу, гвири у ручни сат с фосфорним цифрама, приноси га
увету и гунђа: — Ево га, ућутао се, проклетник. Е баш је нашао кад ће да стане. (Исто: 161)
Горе наведени пример показује да се код футура првог уместо инфинитива може наћи и
ДА + презент.

Модално значење којим се исказује хипотетичност:

151) Изгледа да је од куће њејзине често зависило у шта ће се намјеник преобратити. (Ћопић 1987: 48)
152) Имао је..., неког даљег ујака или ће бити тетак. (Исто: 95)
153) Одмицали су кротко и смирено, као на свечаност са које се, можда, ни вратити неће. (Исто)
154) Ко ће ми вјеровати да сам овога ту замијенио за марвинче?Ово си ти нашао негдје у шуми, рећи ће,
то није ни расло међу свијетом. Политички комесар заиста се толико забезекнуо кад је чуо о каквој је трампи
реч. (Исто: 125)
155) С лаким трачком наде, интендант осмотри своју принову, неће ли се, којом срећом, ипак
преобратити у говече, али Василије је тврдоглаво остајао оно што јест: обична босонога момчекања. (Исто:
126)
156) Притезао је око себе простиран зимски капут, очигледно туђи, .и све се чинило да ће то бити неки
157) Гледаш само, како ћеш шта довући у ту твоју логу. (Исто )

12
злосрећни молилац који се већ унапријед збуњује како ће почети и шта ће казати. (Исто: 184)
158) Гле, жив живцат, као да ће сад зарзати. (Исто: 45)
159) Сва тројица забринуто буље у тај чисти квадрат хартије као да ће отуд сваког трена искочити враг
зна какав преступник. (Исто: 99)
Везнички спој као што употребљава се за поређење са реалном ситуацијом, а као да
најчешће са хипотетичкомм или фиктивном. (Николић 2018: 397), па горе наведени примери, 158.
и 159. показују да је радња хипотетична.

Модално значење футура првог којим се исказује увереност:

160) Даће Бог па ћу ја прије погинути. (Исто: 139)
161) Друкчије их нећеш истјерати. (Исто)
162) Хоће Ниџекања, у свашта ће тај заћи. (Исто : 58)
163) Убио ме гром ако ће се ваш Ниџекања икад усудити да запјева о Маријани. (Исто: 60)
164) Неће бити, шта ће њој овако големо писмо… (Исто: 148)
165) — Ето ти, де. Знао сам ја да ти на свога кума нећеш бацити ружну паролу. Зар мене легитимисати?
Пантелија се укочи иза рампе и тврдоглаво понови: — Куме, пропис је пропис. (Исто: 176)
166) Јагодо моја, нећеш ми вјеровати, траже ми потврду да сам жива. (Исто: 192)
167) Па то ће бити код матичара, бако. (Исто)
168) Пролазник се одмах досјећао да ће то бити онај слијепи Ћопића коњ… (Исто: 97)

Модално значење футура првог којим се исказује намера:

169) Носила сам и кокицу да кога потплатим и подмажем неће ли ми потврдити да сам жива.
(Исто: 194)

Футур први се понекад може јавити и у условним реченицама:

170) Ако ћеш ићи, слободно и мене поведи. (Исто: 152)

Модалним значењем футура првог може се исказати и градациони однос:

171) Ја честито не знам ни своје другове из дивизиона, а камоли ћу познавати тамо некаквог Деду из
богзна кога... (Исто )

Модално значење којим се исказује начин вршења радње:

172) Не може да...срце претвори у слободну птицу која ће запловити низводно као чапље за сушна
времена. (Исто: 188)

Футур први се зна јавити и после глагола у презенту или перфекту који својом семантиком
означавају неко унутрашње психолошко стање, емоцију или расположење односно којима се
исказује субјективни утисак:

13
173) Боји се, почеће да гори ниска спржена трава. (Исто : 202)
174) Ја се већ помало прибојавам како ће то бити. (Исто :29)
175) Осјећам само како се умножавају и роте у овоме стијешњеном свијету, слутим их по хладној јези,
која им је претходница, и још мало, чини се, па ће закуцати на врата. (Исто: 10)
176) Осјетио сам: чим изиђем, у тој просторији више ме нико неће памтити, ником нећу недостајати.
(Исто: 189)
Када је у зависној реченици вид релативне употребе презента где је глагол увек свршеног вида, у управној
реченици се најчешће јавља облик футура првог, баш као у горе наведеном примеру.

Остала модална значења футура првог:

177) Изгубим се...па ћу ти, онако с ноге на ногу згодити некуд чак у Далмацију. (Исто: 193)
178) Буде ли њој нешто, и ја ћу пасти. (Исто)
179) Кад је стриц Ниџо при кући, онда ће ти разне скитнице и потукачи нерадо увратити код нас.
(Исто: 62)
180) [...] па таман ако се и посветио, лакше ће с њим изаћи на крај. (Исто: 68)

2. ФУТУР ДРУГИ
2.1. Футур други у временској употреби

Овај глаголски облик се често остварује у зависносложеној реченици временског

карактера. У овим реченицама футур други може да именује радње које су или истовремене са
радњом у предикату управне клаузе, или њој претходе, или су, пак, постериорне у односу на ту
радњу. У успостављању временских односа међу тим радњама значајну улогу играју глаголски
вид и везничка средства. (Танасић 2005: 445)
Како бисмо објаснили горе наведену тврдњу из Синтаксе савременога српског језика, ево
примера значења истовремености који се изказује обликом футура другог у временској реченици
са везником кад:
181) [...] кад будеш пуцо из топа, бубни доље у воду. ( Ћопић 1987: 172)
Пример 194. показује да се будућа радња за коју се везује вршење радње именоване
футуром другим исказује императивом. Поред императива она се може исказати и футуром првим
и потенцијалом зато што модалне радње њима исказане имају будућу временску оријентацију.
Такође у овом примеру су предикати и зависној и управној клаузи свршеног вида и тим радњама
исказана је симултаност.

14
 2.2. ФУТУР ДРУГИ У УСЛОВНИМ РЕЧЕНИЦАМА
Футур други се јавља и условним реченицама.
Пример:
182) (АКО) Будемо ли тако почели ,оде наша борба дођавола. ( Ћопић 1987: 159)
У горе наведеном 195. примеру у погледу глаголског вида и у зависној реченици имамо глагол
свршеног вида и управној. У овом примеру имамо сукцесивност, оно што се исказује глаголом у
управној реченици, реализоваће се након радње у зависној реченици. Такође, овде имамо модално
значење у обема реченицама, и футура другог у зависној, и аориста у управној.

3. ЗАКЉУЧАК

На основу анализе облика футура првог и футура другог, из примера који су пронађени у
збирци, дошли смо до следећих закључака:
Када је у питању футур први, нашло се највише примера модалне транспозиције, чак 81
пример, а на то је највише утицало то што нам приповедач приче свог детињства доноси у првом
лицу, као и то што је имало доста управног говора.
, Индикативних радњи је било 78, примера нереференцијалне радње било свега 2, што се
и очекивало, релативних радњи 3, исказивање радње пасивном дијатезом 6.
Примера временске траспозиција је било 13. Овај број примера је прилично велик и
неочекиван јер временски траспонован футур први није тако чест као што је то случај са
приповедачким презентом.
Што се тиче футура другог, како су се у раду нашла само два примера, с тога се не може
посебно ни коментарисати. Један пример је био за временску употребу футура другог, а други
пример футур други у условним реченицама, који има значење модалности.
Дакле, из свега горе побројаног броја примера употребе облика футура првог и облика
футура другог, који служе за исказивање радње која ће се вршити или извршити у будућности,
анализом дела, Башта сљзове боје, Бранка Ћопића, се дошло до закључака да је код примера
футура првог и футура другог најдоминантнија употреба модалне траспозиције и то оне које
садрже упитне речи које су се највише нашле у управном говору.

15
 Све ово је и било очекивано јер је Башта сљзове боје дело аутобиографског карактера
саткано од успомена на дане детињства и драге људе, а у исто време је испреплетено стварношћу.

4. ЛИТЕРАТУРА

1. Грицкат, И. О неким видским особеностима Српскохрватског глагола у: Jужнословенски

филолог XXII, Београд, 1957—1958, стр. 65—130.
2. Николић, М. Реченице с поредбеном клаузом у: Синтакса сложене реченице у
савременом српском језику. Нови Сад: Матица српска. Београд: Институт за српски језик
САНУ, 2018, стр. 392—395.
3. Спасојевић, М. Двовидски глаголи у савременом српском језику, Београд, 2015.
4. Стевановић, М. Савремени српскохрватски језик (Граматички системи и књижевнојезичка
норма), II: Синтакса. Београд: Научна књига, 1979.
5. Танасић, С. Синтакса глагола у: Синтакса савременога српског језика. Беорад: Матица
српска, Институт за српски језик САНУ, 2005, стр. 433—451.

16
 5. ИЗВОРИ

1. Ћопић, Б. Башта сљезове боје. Сарајево: Светлост, 1987.

17