SPECIJALNI PRILOG 31

SRBIJA U PRVOM SVETSKOM RATU

POGLED
IZ MAWE
POZNATOG
UGLA
Srbija poseduje staru umetnost, staru kwi-
`evnost i u svojim narodnim pesmama opeva, naj-
~e{}e na melanholi~an na~in, svoje negda{we ju-
nake. Te pesme i melodije {to snevaju o oslobo-
|ewu lepe su i setne. Pevane s ve~eri, uz zvuke
jednostrunog instrumenta, one prodiru do u du{u.
Dr Arijus van Tinhoven (1915. godine)

U godini kada se u svetu, ba{ kao i u Repu-

blici Srbiji, obele`ava jubilarna 90. godi{wi-
ca potpisivawa primirja i okon~awa neprija-
teqstava u Prvom svetskom ratu, neophodno je
podsetiti se zna~ajnih javnih istupa, pisanih sve-
do~anstava i izuzetnih humanih postupaka, javno-
sti mawe poznatih, ~esto potpuno zaboravqenih,
ali veoma zaslu`nih pojedinaca, koji su poticali
iz Belgije, Holandije, [vajcarske, ali i drugih
zemaqa.
U mno{tvu hrabrih pojedinaca treba da se
izdvoji nekolicina li~nosti ~ije aktivnosti na
pomo}i pripadnicima ugro`enih etni~kih ili
dru{tvenih skupina inspiri{u heroizmom i bude
saose}awe. Zato je prilog koji sledi, kao svoje-
vrsno podse}awe – posve}en wima, a poput slike
u ogledalu, i nama – onakvim kakve su nas videli.
S R B I J A U P R V
DEVEDESET GODINA KASNIJE
NEPOZNATE ISTINE
Veliki okr{aji poput bitaka na Ceru,
na Drini, Kolubari, odbrane Beograda
u septembru i oktobru 1915. godine,
povla~ewa trupa i dela izbeglog
civilnog stanovni{tva preko Albanije
na jonsko ostrvo Krf i daqe u
savezni~ke vojne bolnice na tlu
Francuske, Al`ira, Tunisa, Malte i
drugih dr`ava, borbe na Solunskom
frontu i oslobo|ewe zemqe
u pozno leto i ranu jesen 1918. godine,
privla~ili su pa`wu velikog broja
inostranih vojnih zapovednika,
istori~ara, novinara, zdravstvenih
radnika, ali i {iroke javnosti u
velikom broju zemaqa.
36
O M S V E T S K O M R A T U
storija ratova u kojima su u~estvovali Srbi, ali i drugi
narodi koji `ive na prostoru sredi{weg Balkana, ne obu-
I hvata, kako se to neretko smatra, samo velike vojne uspehe,
primere izuzetnog pojedina~nog juna{tva i humanosti, ve} i
po svom obimu i posledicama zastra{uju}a svedo~anstva svi-
reposti i masovnih likvidacija. Insistirawe na vojnim uspesi-
ma i zanemarivawe drugog aspekta tih oru`anih sukoba koji se
ogleda i qudskim gubicima i materijalnim razarawima ne mo`e
pru`iti potpunu i vaqanu predstavu ni o jednom ratnom periodu.
U okviru napora da se doprinese intenzivirawu procesa
spoznaje istine, odgovornosti i postigne neophodni stepen pomi-
rewa, savremena dru{tvena nauka, a posebno istoriografija,
poklonila je izuzetnu pa`wu prou~avawu rata kao takvog, ali i
konkretnih oru`anih sukoba koji su u novije vreme potresali ne
samo pojedine regione, ve} i {iri evropski i svetski prostor.
Posle tekstova autora koji su se bavili sasvim odre|enim aspek-
tima ratnih sukoba ili fenomenologijom stradawa, pojavio se i
odre|en broj radova koji su tretirali fenomen zlo~ina, odno-
sno ratnih stradawa. Autori koji se bave ovom temom mahom su
ro|eni u razdobqu izme|u dva svetska rata, pa su i sami do`ive-
li iskustvo oru`anih sukoba, razarawa i genocida. Wihova is-
tra`ivawa i publikovani radovi predstavqaju rezultat ozbiq-
nog intelektualnog napora da se na jedan savremen, potpun, na
~iwenicama zasnovan i nepristrastan na~in pru`i odgovor na
neka od osnovnih pitawa koja stoje u samoj sr`i pojava kao {to
su masovni zlo~ini.
1. april 2008.
S R B I J A U P R V O M S V E T S K O M R A T U
Fenomen `rtava ratova, wihove sli~nosti i osobenosti mo-
gu se posmatrati kroz vi{eslojnu prizmu. Posebno bi trebalo raz-
matrati tada ugro`ene dru{tvene grupe kao {to su izbegla lica,
pojedinci iz me{ovitih brakova i deca. Koriste}i veoma obimnu i
raznorodnu arhivsku gra|u prikupqenu tokom dugogodi{wih istra-
`ivawa autori istoriografskih studija ukazuju na osnovne oblike
odnosa `rtava prema situaciji u kojoj su se na{li, ali i na karak-
teristi~ne vidove reakcije na wu, poput apatije, koja je naj~e{}e
vodila, do smrtnog ishoda, izbegli{tva, neprihvatawa realnosti,
poku{aja pru`awa otpora (stihijskog i organizovanog)...

TOTALNA I STORIJA
Izla`u}i rezultate svojih istra`ivawa na na~in svojstven
General @ivojin Mi{i} na liniji fronta
savremenoj istoriografskoj {koli, autori se ne zadr`avaju is-
kqu~ivo na poqu istoriografije, ve} ve{to u svoj tekst inkorpo-
riraju sociopsiholo{ka, demografska i politikolo{ka razma-
trawa, {to doprinosi visokom nau~nom kvalitetu rada koji se
prezentuje. Time je ~itaocu ponu|eno delo koje svojim karakteri-
stikama spada me|u najboqe radove na temu pogroma i genocida
nad pripadnicima razli~itih naroda i dru{tvenih grupa u perio-
du Prvog svetskog rata. Pojava monografija poput onih koje su na-
stale kao rezultat dugotrajnog i sistemati~nog rada nau~nika za
balkanski region imaju poseban zna~aj, imaju}i u vidu ~iwenicu
da je istra`ivawe sli~nih pojava na na{im prostorima u istom
periodu ~esto bilo optere}eno politi~kim, nacionalisti~kim ili
ideolo{kim barijerama i stereotipima koji su odvla~ili pa`wu
pojedinih stru~waka i {ire javnosti sa su{tine pojava i procesa
o kojima je bilo re~i. Primer objektivnog nau~nog pristupa pred-
metu istra`ivawa, {to je slu~aj ne samo kod navedenih ve} i broj-
nih drugih autora, mo`e iskqu~ivo pozitivno da deluje na stru~ne
krugove i da doprinese kvalitetnijem tuma~ewu i promi{qawu
pojedinih segmenata novije istorije Srbije.
Me|utim, potreba da se istra`e, spoznaju i defini{u pojave i
procesi koji dovode do ratnih sukoba, stradawa stanovni{tva i za-
{ti}enih delova populacije, podrazumeva i svest o mnogim hrabrim sunarodnika, treba, pored ostalog, ukazati na neka od svedo~an-
pojedincima i grupama koje su u sveop{toj tragici svetskih ratova stava iz perioda oba svetska rata.
pokazali podvig nemerqive li~ne hrabrosti u zaustavqawu pogro- BEZ R AVNODU[NOSTI
ma ili spasavawu `rtava. Na{e razumevawe fenomena genocida
bilo bi nekompletno ukoliko bismo izostavili poznavawe onih li~- Period Prvog svetskog rata na teritoriji Srbije karakteri-
nosti koje su odbile da postanu nemi posma- {u veliki oru`ani sukobi, ali i masovna stradawa civilnog sta-
tra~i i time dozvole inspiratorima zlo~i- novni{tva i pripadnika Vojske Kraqevine Srbije. Razdobqe izme-
na da realizuju plan potpunog uni{tewa po- |u 1914. i 1918. godine, stoga, predstavqa jedno od najtragi~nijih
jedinih etni~kih skupina ili dru{tvenih gru- perioda novije nacionalne istorije.
pa. Uprkos opasnosti, hrabri pojedinci ri- Veliki okr{aji poput bitaka na Ceru, na Drini, Kolubari,
zikovali su svoje `ivote, ali i `ivote svojih odbrane Beograda u septembru i oktobru 1915. godine, povla~ewa
bli`wih, kako bi ih za{titili od progona. trupa i dela izbeglog civilnog stanovni{tva preko Albanije na
Neophodno je da se u mno{tvu hrabrih jonsko ostrvo Krf i daqe u savezni~ke vojne bolnice na tlu Fran-
pojedinaca izdvoji nekolicina li~nosti cuske, Al`ira, Tunisa, Malte i drugih dr`ava, borbe na Solun-
~ije aktivnosti na pomo}i pripadnicima skom frontu i oslobo|ewe zemqe u pozno leto i ranu jesen 1918.
ugro`enih etni~kih ili dru{tvenih skupi- godine, privla~ili su pa`wu velikog broja inostranih vojnih zapo-
na inspiri{u heroizmom i bude saose}a- vednika, istori~ara, novinara, zdravstvenih radnika, ali i {i-
we. Ukazivawe na takve pojave predstavqa roke javnosti u velikom broju ne samo evropskih regija i zemaqa.
poku{aj da se obnovi uspomena na one li~- Pored na{oj javnosti dobro poznatih pisanih osvrta, dnev-
nosti koje su poku{ale da svojim primerom ni~kih bele`aka, studijsko-analiti~kih tekstova, novinarskih
uka`u na potrebu za solidarno{}u i po- reporta`a i zvani~nih izve{taja iz pera uglednih, mahom fran-
mo}i svojim sugra|anima koji su bili si- cuskih, britanskih i ruskih dr`avnika, intelektualaca, nau~ni-
stematski progawani i likvidirani iz jed- ka, zdravstvenih radnika, humanitaraca i novinara, ostaje uti-
sak da se ~itav niz va`nih istorijskih izvora na{ao van vido-
nog jedinog razloga – zato {to pripadaju
kruga doma}eg ~itala{tva.
drugoj naciji ili dru{tvenoj grupi.
U godini kada se u svetu, ba{ kao i u Republici Srbiji, obe-
U mno{tvu takvih primera u svetu, a u
le`ava jubilarna 90. godi{wica potpisivawa primirja i okon-
mawku sli~nih pojava valorizovawa i pre- ~awa neprijateqstava u Prvom svetskom ratu, neophodno je pod-
zentovawa humanih dela pojedinih na{ih setiti se zna~ajnih javnih istupa, pisanih svedo~anstava i izu-
zetnih humanih postupaka javnosti mawe poznatih, ~esto potpuno
zaboravqenih, ali veoma zaslu`nih pojedinaca koji su poticali
Bojno poqe posle bitke iz Belgije, Holandije, [vajcarske, ali i drugih zemaqa.

37
S R B I J A U P R V
SVEDO^EWA O^EVIDACA
O GOLGOTI,
@RTVI
I PRKOSU
Oslawaju}i se na sopstvena
istra`ivawa, ali i na istra`ivawa
svojih prethodnika i kolega, povrede
me|unarodnog prava koje je kr{ila
Austrougarska vojska doktor Rajs
svrstao je u pet grupa: upotreba
dum-dum metaka; bombardovawe
otvorenih varo{i i razarawe zgrada,
ubijawe zatvorenika i rawenika,
ubijawe civila i pqa~kawe i
uni{tavawe pokretne privatne
imovine.
38
O M S V E T S K O M R A T U
ako naizgled isuvi{e kulturolo{ki, istorijski i religijski
razli~ite, Srbija, Danska, Belgija, Holandija, [vajcarska,
I [kotska, Rusija ili Kanada predstavqaju zna~ajne evropske
i prekomorske regije koje pa`qivijim promatrawem otkri-
vaju veze koje su za~ete jo{ krajem sredwovekovnog, odnosno
novovekovnog razdobqa. U po~etku zasnovane na znati`eqi poje-
dinaca, te veze prerastale su u postepeno boqe upoznavawe ze-
mqe, wenih prirodnih odlika, ali i u uzbudqivo razotkrivawe
bogate pro{losti drugog naroda, wegovih kulturolo{kih osobe-
nosti, jezi~kih karakteristika, obi~aja. I kako su pogledi istra-
`iva~a, diplomata, kartografa i putopisaca sa severa bivali
sve ~e{}e usmeravani ka predelima sredi{weg Balkana, tako su
se pred wihovim o~ima ukazivale zajedni~ke crte, sli~ne isto-
rijske matrice, prepoznatqive karakteristike svesti o pripad-
nosti malobrojnom narodu okru`enom mo}nim i dugovekim car-
stvima, obema nacijama svojstveni prkos, slobodoqubqe, te`wa
ka obnovi ili uspostavqawu svoje dr`ave.
IZVE[TAJI V OJNIH P OSMATRA^A
Interesovawe javnosti u Belgiji i Holandiji, na primer, za
de{avawa u regionu sredi{weg Balkana, a posebno u Srbiji, pri-
metno je poja~ano u prvim decenijama pro{log veka. Pored dva
obimna ~lanka Mejnarda Merensa (Meinard Merens), po~asnog gene-
ralnog konzula Kraqevine Srbije u Amsterdamu, objavqena 1900.
i 1901. godine u Bonovom ilustrovanom ~asopisu (Boon's Geílustre-
ed Magazijn) pod naslovima Pone{to o Srbiji (1900) i Holandija i
Srbija: Se}awe sa putovawa (1901), o de{avawima u Srbiji pi-
sali su 1901. i Marselus Emants (Marcellus Emants), 1903. gospo|i-
ca J. G. Luht (J. G. Lugt), 1913. Hosinus de Voht (Gosinus de Voogt),
1913. potpukovnik J. C. Van den Belt (J. C. van den Belt), 1914. dr H.
1. april 2008.
S R B I J A U P R V O M
Kopeshar (H. Kopeeschaar), 1913. poru~nik J. Fabijus (J. Fabius) i
1915. godine dr Arijus van Tinhoven (Arius van Tienhoven).
Potpukovnik J. C. van den Belt prvi je holandski oficir koji
je posetio Srbiju u periodu balkanskih ratova i Prvog svetskog
rata. Ovaj vojni posmatra~ u svom delu objavqenom 1912. godine
opisuje zara}ene strane ukqu~ene u oba balkanska rata, wihove
zapovednike, oru`anu silu, opremu i najzna~ajnije ratne operaci-
je. Wegova opa`awa dokumentovana su statisti~kim podacima i
vojnim mapama. Budu}i da je bio vojno lice, Van den Belt se u svom
tekstu nije previ{e osvrtao na politi~ke aspekte balkanskih rato-
va, ve} je svoju pa`wu posvetio analizirawu pro{losti balkan-
skog regiona. S tim u vezi on je u vi{e mahova citirao tada{weg
dopisnika londonskog dnevnog lista Daily Mirror Filipa Gibsa (Phi-
lip Gibbs), koji je istakao kako „dugo pri`eqkivanu borbu protiv Tu-
raka, revan{isti~ki rat, the campaign which has fullfiled the venge-
ance of the centuries vi{e niko i ni{ta nije moglo da spre~i”. Na-
stavqaju}i izno{ewe svojih impresija o Drugom balkanskom ratu,
Van den Belt posebno je ukazao na „izuzetno dr`awe stanovni{tva
prilikom izbijawa rata kao i kada je postalo poznato koliko su
veliki gubici”, ali i na izjavu neimenovanog ~lana Crvenog krsta
o tome da „}e mawe zapadnoevropske zemqe morati temeqito da
revidiraju svoje mi{qewe o balkanskim dr`avama”.
Nakon teksta potpukovnika Van den Belta, prvo svedo~anstvo o
ratnim de{avawima u Srbiji toga vremena, koje je nastalo kao re-
zultat rada jednog lekara, predstavqalo je predavawe dr H. Kopes-
hara pod naslovom Pone{to o Crnoj Gori i Srbiji i mom radu tamo
(Een en ander over Montenegro en Servië en mijn arbeid aldaar). Ono je
prezentirano na sastanku Dru{tva za unapre|ewe medicine i po-
rodiqstva, odr`anog 18. oktobra 1913. u Amsterdamu. Izlagawe
dr Kopeshara, oficira sanitetske slu`be holandske Isto~noindij-
S V E T S K O M R A T U
ske vojske, kasnije je objavqeno u Medicinskom nedeqniku, a kao po-
sebno izdawe obima 80 stranica, koje prate fotografije ~iji je au-
tor sam dr Kopeshar, {tampano je u Amsterdamu 1914. godine.
Nakon {to je tokom Prvog balkanskog rata boravio na teri-
toriji Kraqevine Crne Gore, gde je zajedno sa svojim kolegama
lekarima Osterhajsom (Oosterhuis) i Oqenikom (Oqenick) i svo-
jom suprugom, koja je pomagala kao bolni~arka, radio u sanitet-
skoj slu`bi tamo{we vojske, dr Kopeshar se 1913. godine, posle
kra}eg boravka u Holandiji, zaputio u Srbiju. I dok je stawe sa-
nitetske slu`be u Crnogorskoj vojsci bilo krajwe kriti~no i ha-
oti~no, dotle je wegov rad u Srbiji davao mnogo ve}e rezultate.
Zahvaquju}i dobroj organizaciji sanitetske slu`be Srpske voj-
ske i boqoj ekonomskoj situaciji u dr`avi, rad dr Kopeshara u
Srbiji tokom Drugog balkanskog rata doprineo je uspe{nijem de-
lovawu vojnog saniteta, unapre|ewu same sanitetske slu`be, ali
i ja~awem podr{ke holandske javnosti u odnosu na ciqeve sa ko-
jima je Srbija u{la u ovaj oru`ani sukob.
TIFUS – J O[ J EDAN N EPRIJATEQ
Epidemija pegavog tifusa koja je Srbiju zahvatila krajem
1914. godine predstavqala je izvor dodatne smrtnosti me|u ci-
vilnim stanovni{tvom i pripadnicima oru`anih snaga.
Infektivne bolesti epidemijskog karaktera javqaju se kao
posledica nehigijenskih prilika i neredovnih stawa, prvenstve-
no u ratnim uslovima. Tako se istovremeno sa izuzetnim napori-
ma 1914. godine, kao prate}a pojava obru{ila epidemija pega-
vog tifusa, koja prema uzetom danku spada u red najve}ih za koje
se zna. Opaka bolest zahvatila je jo{ u oktobru vaqevski kraj da
bi do decembra dobila epidemijske odlike i pro{irila se na
ostale predele. Bez obzira na to {to u vojnoj istoriji nema pri-
mera da je jedna vojska u{la u rat sa tako malim brojem lekara
kao na{a (svega 450 na oko ~etiri i po miliona stanovnika),
srpski sanitet je uz pomo} stranih lekarskih misija uspeo da sa-
vlada pegavac do kraja maja 1915. na ovim prostorima, a do av-
gusta potpuno na podru~ju Srbije. Regija posebno pogo|ena ovom
epidemijom bilo je {ire podru~je vaqevskog kraja.
Veruje se da su pegavi tifus preneli austrougarski vojnici u
kontaktu sa izbeglicama i vojskom, a da su razvoju bolesti pogodo-
vali klimatski uslovi i op{ta iscrpqenost na{e vojske, ve} iznu-
rene ~estim ratovawem. Ako govorimo o istorijatu infektivnih
bolesti, treba ista}i da rekurens i pegavi tifus nisu bili zastu-
pqeni kod nas pre 1912. godine. U Prvom balkanskom ratu pega-
vac su preneli turski zarobqenici i pojavio se istovremeno na
vi{e ta~aka (Negotin, Kumanovo, Pre{evo). Drugi balkanski rat
vo|en je leti, te pegavi tifus nije bio prisutan u velikom stepenu,
ali je zato preko bugarske vojske i wene teritorije preneta kole-
ra, koja je nanela dosta gubitaka i snage saniteta bile su usmere-
ne pre svega na weno savladavawe. Rekurens, a delimi~no i pega-
vi tifus javqaju se u vojsci i posle mira 1913. uglavnom na ju-
`nim granicama, gde je endemski postojalo `ari{te (maja 1914. u
Debru). Porede}i sanitetske prilike u balkanskim ratovima sa
Prvim svetskim ratom, prime}ujemo da je sanitet u balkanskim
ratovima bio hirur{ki opremqeniji, tako|e zahvaquju}i inostra-
noj pomo}i, ali i to da je vakcina protiv kolere ve} uveliko bila
u upotrebi, te mu se zato zamerao wen nedostatak. Nasuprot ovo-
me, pored znatno {ireg prostora na kome je trebalo delovati,
vakcina protiv pegavog tifusa prona|ena je tek 1928. godine.
VAQEVO – S TAN S RPSKE V OJSKE
Novi ratni sukob nametnut je na{oj vojsci koja nije imala
prilike da se odmori i reorganizuje u vojnom ali i u sanitetskom
pogledu.
Prema najstarijim podacima, planirawe zgrada za bolnice
u slu~aju rata otpo~elo je, po tada va`e}em kalendaru, 26. febru-
ara 1914. Popis je predvi|ao 11 op{tinskih objekata sa 2.210
39
S R B I J A U P R V O M
bolesni~kih kreveta. Kasniji doga|aji nadma{ili su sva o~ekiva-
wa, pa su prvobitni planovi korigovani, tim pre {to su uo~i ra-
ta u Vaqevu postojale samo dve bolnice: Vaqevska okru`na bol-
nica (u ~ijem je sastavu bio Hirur{ki paviqon, danas zgrada Ar-
hiva) sa upravnikom dr Selimirom \or|evi}em i Stalna vojna
bolnica Drinske divizije, kojom je rukovodio sanitetski major dr
Pavle Vojteh, obe sa skromnim sme{tajnim mogu}nostima.
Promena pravca austrougarskog napada dovela je do nove
orijentacije odbrane na srpskoj strani. Na{av{i se u pozadini,
Vaqevo je postalo ono mesto odakle se komandovalo neposred-
nom situacijom na boji{tu.
Doktor E lsi M od I nglis
POD SRPSKIM
ZNAMEWEM
Period Prvog svetskog rata u Srbiji
obele`ilo je delovawe velikog broja ino-
stranih humanitarnih i medicinskih misi-
ja, a me|u wima se posebno isticala ona
koju su ~inile pripadnice [kotske `en-
ske bolnice u inostranstvu.
Osniva~ te humanitarno-medicinske
organizacije i pionir socijalne i ratne
medicine u [kotskoj bila je dr Elsi Mod
Inglis (Elsie Maud Inglis).
Humana [kotlan|anka ro|ena je u
mestu Naini Tal u Indiji 16. avgusta
1864. godine. Studirala je medicinu u
Edinburgu i Glazgovu. U glavnom gradu
[kotske je 1894. godine osnovala bolnicu
za `ene i porodili{te sa savetovali{tem.
Osniva~ je [kotske sifra`etske federacije
(1906), koja se borila za gra|anska prava `e-
na, ali i upu}ivala `enske medicinske misije na
frontove u Francuskoj, Srbiji, Gr~koj i Rusiji.
Sa brojnom medicinskom ekipom dr Inglis sti-
gla je u Srbiju 1915. godine, gde se posvetila suzbijawu
40
S V E T S K O M R A T U
Iako pobedonosne i vi{estruko zna~ajne vojne operacije,
kao {to su Cerska bitka, a potom dvomese~na bitka na Drini,
iscrpele su vojsku pa su se na{e snage povukle na liniju Obreno-
vac–Ub–Vaqevo–Bajina Ba{ta. Koncentracija vojnika, rawenika
i izbeglica uticala je da broj stanovnika dostigne cifru od
100.000, deset puta ve}u no u mirnodopskim uslovima, a da sam
grad prema kazivawu dr Ar~ibalda Rajsa postane glavni stan
srpske vojske.
Na raspolagawe Vrhovnoj komandi stavqeni su 9. avgusta
stanovi imu}nih Vaqevaca: Zore Obradinovi}, Milana Go|evca,
Antonija Puri}a, Drage Sekuli}, ali i zgrade javnih slu`bi:
[umske uprave, Poreskog odeqewa ili
pak stara Oficirska komanda.
U te{kim uslovima po~iwu sa ra-
dom prve rezervne bolnice: Prva u zgra-
di 17. puka (danas vojna kasarna kod ka-
fane „Jadar”), Druga u artiqerijskoj ka-
sarni, Tre}a u kasarni 5. pe{adijskog
puka (poru{ena krajem Drugog svetskog
rata), ^etvrta u zgradi Gimnazije.
Slede}i uputstva vojnog saniteta
op{tinske vlasti nastojale su da preko
patrola koje su radile danono}no omo-
gu}e prihvat rawenika i obolelih. Na-
gla{avamo postojawe „Odbora za do-
~ek i pomo} rawenicima”, kojeg su sa-
moinicijativno oformili gra|ani, sa
predsednikom Milanom Mati}em, ~iji
su ~lanovi dobrovoqno radili u sani-
Vaqevo je postalo grad – bolnica
epidemije pegavog tifusa i drugih zaraznih bolesti.
Zarobqena je iste godine od strane austrougarskih
trupa i vra}ena u Veliku Britaniju. Naredne,
1916. godine, otputovala je u Rusiju sa vi{e od
osamdeset `ena lekara i bolni~arki. Tamo je
osnovala bolnicu u kojoj su, pored ostalih,
le~eni i srpski ratnici koji su se borili
na Ruskom frontu.
Ozbiqno naru{enog zdravqa, dr El-
si Mod Inglis vratila se 1917. godine u
rodnu [kotsku, gde je i umrla 26. novem-
bra iste godine u Wukastlu na reci Tjun
(Newcastle upon Tune). Tokom opela, odr-
`anog u crkvi Svetog Xila u Wukastlu,
preko wenog kov~ega bile su polo`ene
dr`avne zastave Srbije i Ujediwenog
Kraqevstva.
Doktor Elsi Inglis ostala je upam}e-
na kao vrstan stru~wak u oblasti medici-
ne, veliki humanista i po`rtvovani sarad-
nik u najte`im danima Prvog svetskog rata.
Weno delovawe u Srbiji ostavilo je zna~a-
jan trag i u vi{e memorijala kojima je odata
po~ast i zahvalnost {kotskim lekarkama i bol-
ni~arkama. Spomen-~esma Crkvenac u Mladenov-
cu, memorijalna plo~a na zdawu nekada{we Bolnice
{kotskih `ena u Kru{evcu i spomenik u Vrwa~koj Bawi,
samo su neki od najupe~atqivijih obele`ja. Istovremeno,
1. april 2008.
S R B I J A U P R V O M
tetskoj slu`bi. Iako su napori op{tinske uprave i samih me-
{tana bili u skladu sa ratnim okolnostima, najve}i teret u su-
zbijawu epidemije imao je da podnese malobrojan i u medicin-
skom pogledu nedovoqno opremqen srpski sanitet. Stoga se
Srbija uzdala u pomo} stranih lekara koji su na poziv srpske
vlade po~eli da dolaze tokom leta 1914. godine.
poseban znak zahvalnosti dr Elsi Inglis ukazan je time {to je
skulptura sa wenim likom, rad Ivana Me{trovi}a, kao poklon
srpskog naroda darovana [kotskoj nacionalnoj galeriji (The
Scotish National Portrey Gallery) u Edinburgu, u kojoj je i izlo`ena.
„Ho}e li”, pisala je krajem 1914. godine dr Inglis u ugled-
nom londonskom Tajmsu, „svi oni koji ose}aju da na ovaj na~in
mogu da nadoknade neki od dugova koje saveznici imaju u odnosu
na hrabrost i postojanost srpskog naroda, poslati svoju pomo}
{to pre organizaciji `ena [kotske, koja se sprema da svoju
prvu bolnicu uputi u Srbiju?”
O dr Elsi Inglis pisalo se i govorilo mnogo. Britanski
premijer Vinston ^er~il jednom prilikom je rekao: „Slava El-
si Inglis sija}e u istoriji qudskog roda”.
Prve re~i zahvalnosti u ime Srbije, u svom pismu od 4.
aprila 1916, uputio je Nikola Pa{i}, predsednik kraqevske
Vlade.
U ime Wegovog Kraqevskog Viso~anstva regenta, u ime srp-
ske Vlade i ~itavog srpskog naroda pripala mi je ~ast da upu-
tim izraze na{e iskrene zahvalnosti plemenitim k}erima ve-
like britanske nacije, koje su rizikovale svoje `ivote i `rtvo-
vale svoju slobodu za zdravqe i dobrobit srpskih vojnika i
srpskog naroda.
Koristim ovu priliku da naglasim koliko cenimo pomo}
koju je Srbiji pru`ila organizacija `ena [kotske, koja je upu-
tila toliko dobro opremqenih bolnica u na{u zemqu i koja i
daqe nastavqa da poma`e na{em narodu koliko mo`e.
Srpski narod nikada ne}e zaboraviti {ta su za wega ura-
dile `ene [kotske.
S V E T S K O M R A T U
Vakcinacija srpske vojske
Zarazi se najpre suprotstavila mala grupa vaqevskih leka-
ra, budu}e `rtve epidemije. Dolazak brojnih lekarskih misija i
pojedinih lekara dobrovoqno i na poziv, ukazuje na svu ozbiq-
nost situacije. Ovde su radili lekari u sastavu raznih misija –
ruske, francuske, engleske, ameri~ke, {kotske, belgijske, holand-
ske i mnogih drugih. I pored ogromne pomo}i sa strane, zasluga u
zaustavqawu epidemije u prvom redu pripada srpskom sanitetu.
Ovo je isticao {ef holandske misije dr Arijus van Tinho-
ven, koji je na du`nosti glavnog hirurga Vaqevske vojne bolnice
ostao od avgusta 1914. do aprila 1915. odaju}i priznawe na-
{im lekarima na stru~nosti i zalagawu. Izme|u ostalog, Tinho-
ven je opisao i one trenutke, kada ga je ve} obolelog od pegavog
tifusa le~io poznati lekar, dr Selimir \or|evi}, nagla{avaju-
}i da je u to vreme smrtnost u vaqevskim bolnicama iznosila
oko 90 posto. Zajedno sa dr Tinhovenom operisali su pukovnik dr
Jordan Staji} i major dr Vulovi}, rade}i danono}no sa skrom-
nim sredstvima.
DOKTOR H IR[FELD
Malo je poznato da se me|u prvim stranim lekarima koji su
se odazvali pozivu srpske vlade i do{li u Srbiju nalazio i poq-
ski Jevrejin dr Ludvig Hir{feld. Pojava pegavog tifusa zatekla
je dr Hir{felda na du`nosti profesora higijene Medicinskog
fakulteta u Cirihu. Saznav{i za poziv srpske vlade, ponudio je
svoje usluge i dobio odgovor: Do|ite odmah. Vrlo brzo je dr Hir-
{feld, u pratwi svoje po`rtvovane supruge Hane koja je tako|e
bila lekar, krenuo na put u Srbiju preko Italije i Gr~ke.
Po dolasku u Srbiju dr Hir{feld se prvo zaputio u Ni{, ali
je odatle upu}en u Vojnu bolnicu u Vaqevu, u kojoj su ve} delovale
holandska vojnomedicinska misija i medicinsko-humanitarna mi-
sija Organizacije {kotskih `ena, ali i ~itav niz bolni~ara vo-
lontera iz Srbije, me|u kojima posebno mesto zauzima velika srp-
ska slikarka Nade`da Petrovi}, koja je vr{e}i svoju humanu du-
41
S R B I J A U P R V O M S V E T S K O M R A T U

`nost umrla od posledica

epidemije pegavog tifusa
tokom prole}a 1915. go-
dine u Vaqevu.
Prvi utisak o bol-
nici u koju je do{ao na
rad ovako je opisao:
„... Odlazim u bolni-
cu za zarazne bolesti, ko-
ja se nalazi na bre`uqku
iznad grada. Dobijam jed-
nu sobu, uzani sandu~i} i
malo sandu~e, koje se po-
nosno zove „Bakteriolo-
{ka laboratorija”. Ona
se sastoji od male greja-
lice za nekoliko epruve-
ta i pedesetak epruveta
od malog broja reaktiva.
S takvim oru`jem treba
da napadnem jednu od naj-
ve}ih epidemija pegavog
tifusa...
... Uskoro su se svi
bolesnici uva{qivili.
Pojedini slu~ajevi pegavog tifusa me|u austrougarskim zaro- Osobqe Vaqevske bolnice
bqenicima pretvorili su se u po`ar koji je prosto sagoreo ze-
mqu...”.
Bolnica u koju je do{ao da radi dr Hir{feldu li~ila je na glavni lekar. A postignuti rezultati kazuju nam da dobro radimo:
pakao. Nije bilo dovoqno kreveta za sve bolesnike, te su neki sve lak{e rane vrlo su dobre; kroz petnaest dana mo}i }emo da
od wih bivali polagani na pod. Poseban problem predstavqali otpustimo tre}inu na{ih qudi”.
su oni koji su se nalazili u delirijumu, budu}i da nije bio redak „Radile smo kao krtice“, se}a se Maga Magazinovi}, „od gla-
slu~aj da neko od wih pobegne iz kruga bolnice, stigne do varo- ~awa parketa, prawa prozora, spremawa posteqa rawenicima –
{i i time u~ini da se ova opasna i smrtonosna zarazna bolest pa do pravih bolni~arskih du`nosti: merewa temperature, razvi-
pro{iri i na civilni `ivaq u Vaqevu. jawa i se~ewa zavoja, previjawe rana po lekarskom uputstvu – de-
Doktor Hir{feld povukao se iz Srbije, zajedno sa Srpskom qewa obroka, pomagawa onim koji se nisu sami mogli hraniti. A
vojskom na Krf, krajem 1915. godine. Tokom kra}eg boravka u Ci- kada su stigli rawenici sa Merdara i Kumanova, 36 ~asova smo
rihu gde je upu}en po nare|ewu srpske vlade kako bi kupio novu neprekidno previjali i sme{tali rawenike. Krepili smo se samo
bakteriolo{ku laboratoriju, vratio se me|u Srbe koji su se ta- bolni~kim ~ajem i vlastitim biskvitima. Jauk i vapaj te{kih rawe-
da ve} uveliko borili na Solunskom frontu. U Edesi kraj Solu- nika sa raznesenim {akama, laktovima i stopalima, sa u`asnim
na otvorio je bakteriolo{ku laboratoriju Srpske vojske, a po trbu{nim povredama, prolazili su mi kroz sr` u kostima. Krvi se
oslobo|ewu Beograda 1918. godine formirao je bakteriolo{ku nisam grozila ni pla{ila, ali sam je ose}ala kao stra{nu optu-
laboratoriju Prve armijske oblasti i postao wen {ef. `bu na svekoliku civilizaciju i kulturu ~ove~anstva u XX veku.“
U Poqsku, odakle je bio rodom, prof. dr Ludvig Hir{feld Prikupqena svedo~anstva ove bolni~arke, weni navodi i
vratio se 1920. godine. Do kraja `ivota ostao je veran imuno- dokazni materijal okvalifikovali su postupawe austrougarskih
lo{koj nauci i obu~avawu studenata medicine na fakultetima u okupacionih vlasti u Srbiji kao krajwe surovo i izrazito nehu-
Var{avi i Vroclavu. Umro je u Poqskoj 1964. godine, a u Beo- mano. Poznate su ~iwenice iz spisa [turcenegerove, ali i dru-
gradu je osam godina kasnije objavqena wegova kwiga pod naslo- gih savremenika, koji su na osnovu izvr{enih autopsija utvr|iva-
vom Istorija jednog `ivota. li i potvr|ivali surovost rata na tlu Srbije. Svi weni navodi
imali su karakter optu`be zbog na~ina i sredstava kojima je Au-
POTVRDE S UROVOSTI R ATA N A T LU S RBIJE strougarska ratovala na Srpskom frontu, a posebno zbog postu-
Tekstovi srpskoj javnosti u na{e vreme skoro potpuno nepo- paka pozadinskih vlasti prema civilnom stanovni{tvu u vreme
znate zemqakiwe prof. dr Ludviga Hir{felda, Katarine – Kla- Cerske i Kolubarske bitke. [turcenegerova je svojim svedo~an-
re [turceneger (Catherine Sturzenegger), dobrovoqne bolni~ar- stvima samo potvr|ivala ono {to su doma}i, srpski izvori dono-
ke u slu`bi Crvenog krsta, objavqeni na francuskom jeziku u sili o postupcima austrougarskih trupa. Ona je, primerice, navo-
Parizu 1916. godine pod naslovom „Srbija u ratu 1914–1916.”, dila da je Austrougarska vojska tokom celog trajawa rata podigla
potvr|ivale su tvrdwe wenog sunarodnika dr Rudolfa Ar~ibal- oko 60.000 ve{ala na svojoj teritoriji i na okupiranim podru~ji-
da Rajsa, profesora kriminologije na Univerzitetu u Lozani, da ma, od ~ega je nesrazmerno veliki broj bio u samoj Srbiji.
su austrougarske trupe flagrantno kr{ile odredbe Ha{ke kon- Oslawaju}i se na sopstvena istra`ivawa, ali i istra`iva-
vencije iz 1907. godine. wa svojih prethodnika i kolega, povrede me|unarodnog prava ko-
„Sve gospo|e obavqaju previjawa sa herojskom odano{}u”, je je kr{ila Austrougarska vojska doktor Rajs svrstao je u pet gru-
zapisa}e u Ni{u 18. avgusta 1914. Katarina [turceneger. „One pa: upotreba dum-dum metaka; bombardovawe otvorenih varo{i
peru, ~iste i zavijaju rane ~esto od ranog jutra do kasno u no}, i razarawe zgrada, ubijawe zatvorenika i rawenika, ubijawe
po svojoj sopstvenoj inicijativi; samo te{ke slu~ajeve obra|uje civila i pqa~kawe i uni{tavawe pokretne privatne imovine.

42 1. april 2008.
S R B I J A U P R V
PISMA, DNEVNI^KE BELE[KE, NOVINSKI TEKSTOVI
SVEDO^EWA
Razdobqe balkanskih ratova i
Prvog svetskog rata uvelo je Srbiju
u sferu do tada najve}eg zanimawa
javnosti i u Nizozemqu. ^iwenica
da se jedna mala i zaostala
balkanska kraqevina na{la u ratu
sa mo}nim Otomanskim, a kasnije i
Austrougarskim carstvom, nanovo je
probudila izraze solidarnosti i
saose}awa sa wenim stanovni{tvom.
O M S V E T S K O M R A T U
velikom broju publikacija koje nastaju u tom periodu, svojim
zna~ajem i autenti~no{}u izdvajaju se dnevni~ke bele{ke
U Arijusa van Tinhovena Strahote rata u Srbiji – dnevnik
ratnog hirurga, objavqene 1915. godine u Roterdamu. Na-
stavqaju}i rad svog kolege dr Kopeshara, dr Arijus van Tin-
hoven je drugi put sa svojim saradnicima u Srbiji boravio u pe-
riodu od po~etka avgusta 1914. do februara 1915. godine.
Objavqivawe wegovih dnevni~kih bele`aka rezultat je iz-
ve{taja koje je slao holandskim dnevnim listovima Nieuwe Rotter-
damse Courant i Algemeen Dagblad, ali i obimnog intervjua koji
je dao novinaru Novih roterdamskih novina M. J. Bruseu, obja-
vqenog u rubrici Me|u qudima.
U uvodnoj re~i svoga dnevnika, {tampanog u Hagu avgusta 1915.
godine, dr Van Tinhoven naglasio je kako je wegov intervju sa novi-
narom M. J. Bruseom nai{ao na toliko zanimawe i izazvao toliki
broj pitawa da ga je sa zadovoqstvom dopunio i opremio fotogra-
fijama koje je li~no snimio, kako bi novinar Bruse to objavio kao
zasebno izdawe. „Sada kada ova se}awa vi{e nisu namewena neu-
tralnim novinama”, naglasio je autor, „u vi{e ta~aka sam o{tro
istupio protiv okrutnosti koje su po~inile austrijske trupe. Nisu u
pitawu pojedinci, ve} vlada koja je svoje vojnike opremila najo-
krutnijim rasprskavaju}im mecima. Nadam se, osim toga, da }e ova
kwiga doprineti da se boqim svetlom osvetli srpski narod. Tru-
dio sam se da uvek na najobjektivniji na~in prika`em ono {to sam
video i zapa`ao”.
Ratni hirurg Van Tinhoven boravio
je u Srbiji i tokom balkanskih ratova,
da bi se po~etkom leta 1914. godine po-
novo na{ao na na{im prostorima. Za-
jedno sa svojim kolegama lekarima on je
delovao pri ~uvenoj Vojnoj bolnici u Va-
qevu, u kojoj je radio kao rukovodilac
Odeqewa za hirurgiju. O svom dolasku u
taj grad i anga`ovawu u Vojnoj bolnici,
lekar i humanista je zapisao: „Predsta-
vili su me gradskim vlastima i postavi-
li za prvog hirurga u sreskoj bolnici,
koja je pre pet godina renovirana po
svim propisima. Sve je na jednom spratu,
dobio sam dobre prostorije za operaci-
je i previjawe, kao i jednu za rendgen, a
i pristojan sme{taj za bolni~arke i se-
be. Sve smo ispraznili, dobro o~isti-
li... Jedno vreme je vladao neprijatan
mir. Sve dok Austrijanci 16. avgusta
1914. godine nisu pre{li Drinu kod
[apca i krenuli na Vaqevo... Do{li su
do Zavlake, na tri sata od nas, i sve vre-
me su se ~uli topovi...”
Materijalni dokazi o zverstvima aus-
trougarskih vojnika
43
S R B I J A U P R V O M
Ubrzo posle po~etka op{tih oru`anih sukoba na teritoriji
severozapadne Srbije, koji su u drugoj polovini avgusta 1914. go-
dine kulminirali Cerskom bitkom, medicinska ekipa dr Van Tin-
hovena suo~ila se sa velikim prilivom rawenih pripadnika Voj-
ske Kraqevine Srbije, ali i civila. „Tada su po~eli da pristi`u
rawenici, u velikim transportima koje su naj~e{}e dovozili uve-
~e i no}u; jednom ~ak osam stotina istovremeno”, zapisao je dr
Van Tinhoven. „Najpre su ih spu{tali na seno u velikim magaci-
nima, sirote qude, neke na umoru, druge ve} mrtve – sabijene na
gomile, jadno, kao stoku. A odatle su ih raspore|ivali na razne
bolnice i ambulante; bolesni odvojeno, raweni po vrsti povre-
da, koliko je to bilo mogu}e. Tri sanitetska voza neprestano su
razvozila one koji su iole bili u stawu za transport”.
Odabirawe i usmeravawe bilo je povereno dr Van Tinhove-
nu, tada jedinom stranom lekaru na licu mesta. „Te{ke slu~ajeve
za operaciju”, kako je zabele`io novinar M. J. Bruse, „slao je na
svoje odeqewe, gde su mu asistirali sestra De Hrot, tri Srpki-
we i dva studenta, jedan medicine, a drugi prava. Otad je prili~-
no redovno obavqao osam do deset velikih operacija dnevno.
Jer su samo najte`i pacijenti ostajali u Vaqevu; oni koji vi{e
nisu mogli da se transportuju. Na Odeqewu za hirurgiju, naime,
nije bilo vi{e od {ezdeset kreveta. „A najvi{e {to sam ja”, ka-
`e doktor „kao jedini dobro opremqeni hirurg mogao da u~inim,
bilo je da operi{em ~itav dan, ~esto i do duboko u no}...”
„Sve dok Austrijanci nisu bili prisiqeni na sveop{te po-
vla~ewe 21. avgusta 1914. godine, zahvaquju}i pomo}i Moravske
divizije, koja je za 24 sata prepe{a~ila 67 kilometara. Bio je
to poraz koji se pretvorio u potpuni debakl. Me|utim, austrijske
trupe su, sastavqene mahom od Hrvata, Ma|ara, ^eha i Poqaka,
u povla~ewu na sve strane uni{tavale, ubijale, pqa~kale i skr-
navile, `ene i decu – stravi~no”, zapisao je dr Van Tinhoven.
MATERIJALNI D OKAZI O Z LO^INU
Pod utiskom delovawa neprijateqeve vojske na srpskoj te-
ritoriji i zlo~ina koji su tada u~iweni nad civilnim stanovni-
{tvom dr Van Tinhoven opredelio se da prikupi materijalne do-
kaze o upotrebi nedozvoqenog naoru`awa i municije, ali i sve-
do~anstva o konkretnim zlo~inima po~iwenim u Ma~vi. O for-
44
S V E T S K O M R A T U
Zbeg stanovni{tva pred terorom
mirawu Komisije za utvr|ivawe ratnih zlo~ina novinar M. J.
Bruse je zapisao: „Srpski komandant Drinske divizije obrazo-
vao je komisiju radi istrage nad ovim strahotama. [ef policije
Vaqevskog okruga u~estvovao je u wenom radu, zatim jedan austrij-
ski lekar u srpskoj slu`bi, dr Van Tinhoven, {vajcarski in`ewer
[mit sa fotografom i neophodnom pratwom. A stravi~ne slike
zverstava, silovawa, koje je na{ zemqak prikupio, dodatna su
osuda ratnog ludila. Istraga se odnosila na podru~je izme|u Za-
vlake i Brezjaka. Krenulo se automobilom kroz napa}eni kraj.
Narod tamo `ivi veoma ra{trkano, ve}inom u zaseocima od po
nekoliko doma}instava svrstanih oko kr~me; ili oko ku}e lokal-
nog popa. Ubrzo su nai{li na {esnaest le{eva qudi koji su bili
povezani konopcima, svaki ustreqen tri do ~etiri puta, slomqe-
nih ruku i nogu, smrskanih lobawa. Zarobqen je jedan austrijski
Doktor T eodor V ilijams M algard
^OVEK KOJI NIKADA
NIJE OTI[AO
Spomen-plo~a dr Teodoru Vilijamsu Malgardu (1888–1920),
lekaru iz Danske, svedo~i o jo{ jednom u mno{tvu zaboravqenih
zdravstvenih i humanitarnih radnika koji su do{li u Srbiju to-
kom Prvog svetskog rata i svojim delovawem dali zna~ajan dopri-
nos nastojawima da se smawe qudski gubici u tom razdobqu.
Spomen-plo~a posve}ena uspomeni na tog lekara koji je u
Srbiju do{ao iz daleke skandinavske dr`ave nalazi se na zda-
wu stare Gradske bolnice u Kur{umliji. Postavqena je 28. av-
gusta 1995. u znak zahvalnost za veliki doprinos le~ewu i
zdravstvenom prosve}ivawu stanovni{tva toga kraja, ali i u
izgradwu Gradske bolnice posle Prvog svetskog rata.
Doktor Malgard je u Srbiju do{ao 1915. godine kao lekar
dobrovoqac. Tokom Prvog svetskog rata o`enio se Ni{lijkom
1. april 2008.
S R B I J A U P R V O M
major, koga je narod posebno krivio za zverstva wegovih trupa.
Komisija ga je saslu{ala. Re~ je o majoru Jozefu Balcariku. Od-
veli su ga do livade, gde su bili naslagani le{evi staraca, `ena
i dece ubijenih kundacima i bajonetima, mlada stvorewa odse~e-
nih ruku ili jo{ u`asnije iskasapqenih. Major je poricao krivi-
cu. Ali kada su ga kasnije sprovodili u glavni {tab, dok je srpski
major sedeo u zapre`nom vozilu, a on kao obi~an vojnik kraj ko-
~ija{a, iskoristio je priliku da se otruje cijankalijumom. Na
jednom drugom mestu je komisija na{la le{eve ~etvoro pobijenih
qudi. Verni pas, jo{ uvek na uzici koju je wegov gospodar dr`ao u
uko~enoj {aci, bio je prepolu}en. Iz jedne sve`e humke iskopali
su pet tela, dva bez rana, koja su ostavqala utisak da su `iva za-
kopana. Ne{to daqe su, pak, na gomili na{li 60 do 70 le{eva
dece, izgorele u {koli. I jo{ mnogo sli~nog je komisija videla”.
Nalazi Komisije i zgranutost me|unarodne javnosti nad wima
doprineli su tome da Austrougarska vojska primeni kaznene mere
protiv onih svojih pripadnika koji su se ogre{ili o norme me|una-
rodnog ratnog prava i odredbe @enevske konvencije. Van Tinhoven
je tvrdio da su te rigorozne kazne imale efekta i da on kasnije vi-
{e nije nailazio na masakrirano civilno stanovni{tvo.
Ubrzo posle okon~awa vojnih operacija u Cerskoj bici, ta~-
nije 18. avgusta 1914, dr Van Tinhoven se upoznao sa dr Rudol-
fom Ar~ibaldom Rajsom, profesorom kriminalistike na Univer-
zitetu u Lozani, koji je u Srbiju pristigao kako bi detaqnije is-
tra`io nalaze Komisije. Nakon uvida u stawe i razgovora sa dr
Van Tinhovenom, dr Rajs je izneo procenu po kojoj je u tom kratkom
periodu povla~ewa Austrougarske vojske ubijeno oko 4.000 civi-
la, starosti izme|u dva meseca i 92 godine. Rajs je, pored istra-
`ivawa po~iwenih ratnih zlo~ina, u Srbiju do{ao i kako bi sa-
kupio dokaze o upotrebi nedozvoqene rasprskavaju}e municije,
tzv. dum-dum metaka. Doktor Van Tinhoven je zabele`io da u po-
~etku nije poverovao u rasprskavaju}e metke: „Moja sumwa je ka-
snije pobijena, i uverio sam se u to da su ih Austrijanci koristi-
li. Tipi~na rana prouzrokovana takvim metkom jeste mala ulazna
rana u mesu. Me|utim, ispod we metak je eksplodirao, raspr{io
se i napravio je ogromnu ranu”.
SADR@AJ Z LOKOBNOG Z RNA
Razlog {to holandski lekar u po~etku nije verovao u to da
neprijateqeve oru`ane snage koriste tzv. dum-dum municiju pro-
izilazio je iz ~iwenice da ve}ina takvih rawenika zbog brzog
podlegawa povredama prouzrokovanim jakim krvarewem nije ni
stizala do Vojne bolnice u Vaqevu. Ipak, po{lo mu je za rukom
S V E T S K O M R A T U
da prikupi nekoliko metaka i da ih kasnije odnese na ekspertizu
u Holandiju, da bi od jednog tamo{weg uglednog balisti~ara do-
bio slede}u potvrdu: „Po{tovani gospodine, povodom poglavqa
V va{eg ratnog dnevnika, objavqenog u Novim roterdamskim no-
vinama od 30. marta 1915. godine, mogu Vam saop{titi da sam na
pregled primio dva rasprskavaju}a metka kakva ste tamo opisa-
li. Do pre nekoliko dana i usmeno i pismeno sam zastupao mi-
{qewe da treba suzbiti bajku o rasprskavaju}im mecima, iz pro-
stog razloga {to oni ne postoje, a osim toga, sva malokalibar-
ska pu{~ana zrna mogu pod odre|enim okolnostima da izazovu
rawavawa koja na prvi pogled odaju utisak da su kori{}eni ras-
prskavaju}i meci. Meci koje ste Vi doneli nau~ili su me suprot-
nom. To su naju`asnija sredstva za ubijawe koja se mogu zamisli-
ti. Kad sam nakon bri`qivog skidawa omota~a video sadr`aj jed-
nog takvog zrna i kada je istina polako doprla do mene, preosta-
lo mi je samo ga|ewe zbog nedostojnog ratnog zlo~ina jedne mo}ne
carevine spram hrabrog, patriotskog, krajwe simpati~nog malog
naroda od nekoliko miliona du{a”.
Deluju}i u te{kim uslovima Prvog svetskog rata, dr Van Tin-
hoven ~inio je napore kako bi svoje iskustvo i najnovija medicin-
ska saznawa koja je stekao tokom wegovog pre|a{weg rada u Ho-
landiji preneo svojim srpskim kolegama. „Prostrelne rane usta
i obraza, smrskane vilice, to se mo`e srediti, iako ti qudi
stra{no pate jer ne mogu da jedu”, ukazivao je. „Tako|e i pro-
strelne rane lobawe. Zabluda je da je prostrelna rana mozga po
definiciji smrtonosna. Imao sam momke kod kojih je mozak curio
u mlazu, pa su ipak izle~eni. Rane u predelu potiqka ~esto ugro-
`avaju centar za vid, {to izaziva slepilo, a to za nas hirurge,
ipak, mogu biti veoma zahvalni slu~ajevi. Ako je sam centar samo
malo o{te}en krhotinama lobawe i krvnim pritiskom, onda ope-
racija ~ini ~uda. I onda ta sre}a kada se ~ulo vida polagano
stane vra}ati; kada im stavi{ ruku pred o~i, a oni kona~no po~-
nu da naziru wen obris, onda da razlikuju prste, pa kad krenu da
ih broje: … dva, i na kraju svih pet! Pa kad zapla~u od sre}e...”
Na pitawe novinara M. J. Brusea, koji se zanimao da li je
dr Van Tinhoven u ratu zaista postizao tako mnogo zna~ajnih re-
zultata operativnim putem, usledio je odgovor: „Usu|ujem se re}i
da se, po pravilu, posti`u rezultati tamo gde se posla lati isku-
san hirurg. Ina~e, to ne treba raditi. Priliv rawenika je naj~e-
{}e toliki da je boqe i}i na sigurno. U prvo vreme sam pod vo|-
stvom ~uvenog profesora Fon Etingena izuzetno mnogo nau~io o
tom pitawu. Jer, zadatak ratnog hirurga je ne{to posebno. On
mora da deluje {to je konzervativnije mogu}e, restitucijski u bu-
Vidom Rizni}, da bi 1918. godine do{ao u
Kur{umliju. Le~e}i civilno stanovni{tvo
i rawene pripadnike Srpske vojske, dr
Malgard se istakao izuzetnom posve}e-
no{}u svom humanom radu i posve}eno{}u
narodu u kojem se na{ao. U izgradwu Grad-
ske bolnice u Kur{umliji ulagao je ne sa-
mo veliki trud ve} i sopstvena finansij-
ska sredstva. I{ao je od sela do sela, od
ku}e do ku}e, le~io i pomagao bolesne i
siroma{ne. Nije se dovoqno starao o
svojom porodici, a ponajmawe o sopstve-
nom zdravstvenom stawu. Kada je epidemi-
ja {arlaha zahvatila Topli~ki i Jablani~-
ki kraj, dr Malgard se razboleo i umro
17. novembra 1920. godine. Sahrawen je
na gradskom grobqu u Kur{umliji, o tro-
{ku op{tine, koja je ubrzo realizovala
inicijativu za podizawe spomen-obele`ja
u znak zahvalnosti.
45
S R B I J A U P R V O M S V E T S K O M R A T U

kvalnom smislu, i mora da zna u kojim

}e slu~ajevima intervenisati. Na pri-
mer, prostreqenu lobawu je najboqe
otvoriti, izvaditi krhotine i pobrinu-
ti se za smawewe pritiska. Trbu{ne
rane, pak, po pravilu nikad ne treba
operisati. Pacijent treba da miruje;
treba ga le~iti ledom i opijumom. To je
profesor Kitner zapazio jo{ u Tran-
svalskom ratu. Od pacijenata sa rana-
ma u predelu trbuha, koje nije operi-
sao, izgubio je trinaest, a od onih koje
jeste operisao 26 procenata. Mogu}e
je ~ak da zrno pro|e kroz ~itav trbuh a
da ne o{teti nijedno crevo zahvaquju-
}i wihovoj sposobnosti kontrakcije.
Ako crevo ne{to ovla{ okrzne, ono se
zgr~i – i tako se zrno provu~e kroz la-
virint. Imao sam takve slu~ajeve…”
Rade}i skoro danono}no kao glav-
ni hirurg Vojne bolnice u Vaqevu dr
Van Tinhoven je, po svojim re~ima, sa-
mo u periodu izme|u 8. avgusta, kada je
stigao u Vaqevo, i 23 septembra 1914.
operisao 235 pacijenata, od kojih je
67 umrlo. Ve}ina nakon operacija gla-
ve, trbu{nih rana i rana ki~mene mo-
`dine.
Ubrzo nakon {to je ostavio ovu
dnevni~ku bele{ku, dr Van Tinhoven su-
o~io se sa potrebom evakuacije Vojne
bolnice, imaju}i u vidu neposrednu U`asi stradawa
opasnost od austrougarskih trupa koje su napredovale ka Vaqevu.
@ele}i da {to du`e bude u mogu}nosti da sa ~lanovima svoje me- ske vojske. ^lanovi wegove ekipe evakuisali su se put ^a~ka, za-
dicinske misije pru`a neophodnu pomo} rawenicima, on je odla- tim u Ni{ i, kona~no, u Zaje~ar. Krajem novembra, prate}i ubrza-
gao evakuaciju bolnice sve do 1. novembra te godine, kada je na- no napredovawe Srpske vojske tokom Kolubarske bitke, holandska
re|ewe o preme{tawu bolnice izdao {ef sanitetske slu`be Srp- medicinska misija vratila se, preko Mladenovca i Lazarevca, u

Nade`da P etrovi}, s likar

NOSITI SUDBINU
SOPSTVENOG NARODA
Nade`da Petrovi} ro|ena je u ^a~ku 12. septembra 1873.
godine. Sa porodicom se 1884. godine preselila u Beograd,
gde je 1891. zavr{ila Vi{u `ensku {kolu. Slede}e godine
(1892) polo`ila je ispit za nastavnicu crtawa u sredwim
{kolama i postala u~enica u ateqeu uglednog srpskog slikara
\or|a Krsti}a.
Daqe usavr{avawe zapo~ela je 1898. godine u Minhenu,
u ateqeu Antona Azbea. Ve} 1900. imala je prvu samostalnu
izlo`bu u Beogradu, da bi godinu dana kasnije zapo~ela rad u
minhenskom ateqeu Julijusa Ekstera. Od 1904. godine anga`o-
vala se u Srbiji, ponajvi{e na organizovawu Prve jugoslo-
venske umetni~ke izlo`be, osnivawu Lade i Prve jugosloven-
ske slikarske kolonije u Si}evu i Pirotu (1905).
U narednom periodu Nade`da Petrovi} u~estvovala je na
mnogim izlo`bama na {irem jugoslovenskom prostoru. Kona~no,
1912. godine osnovala je svoju slikarsku {kolu u Beogradu.
Slikarski opus na{e velike slikarke, velikog rodoquba i
humaniste obuhvata vi{e celina. Me|u wima se posebno izdvajaju
minhenski (1898–1903), srbijanski (1903–1910), pariski

46 1. april 2008.
S R B I J A U P R V O M
Vaqevo, u kome je obnovqen rad Vojne bolnice. U neobi~no te-
{kim uslovima devastiranog i opustelog grada holandsko medi-
cinsko osobqe sa~ekao je te`ak zadatak. Bilo je potrebno uredi-
ti bolnicu, vratiti je u funkciju i u~initi da se rawenicima pru-
`i najboqa mogu}a nega i obezbedi wihov oporavak. Do kraja
1914. godine dr Van Tinhoven uspeo je da uredi bolnicu i, kako je
sa zadovoqstvom isticao, u~ini sve {to je bilo do wega da nije-
dan od wegovih pacijenata ne oboli od pegavog tifusa, ~ija je epi-
demija nastupila po~etkom 1915. godine.
LEKARI H UMANISTE
Epidemija pegavog tifusa najpre je po~ela da se {iri me|u
izbeglicama koje su bile iscrpqene dugotrajnom oskudicom hra-
ne, umorom i promrzlinama, da bi kasnije zahvatila i ratne za-
robqenike. Ubrzo se broj obolelih od te opake bolesti u Vaqevu
popeo na nekoliko hiqada. Iako sme{teni u posebnoj bolnici,
koja se nalazila izvan grada, wihova smrtnost iznosila je i do
90 odsto.
Bolni~ka mre`a bila je sveobuhvatna, uz stalne primere re-
kvizicije, ali masovno razbolevawe u januaru i februaru 1915.
nadma{ilo je napore saniteta u organizacionom pogledu. Nizak
nivo opremqenosti bolnica, koje su i same {irile zarazu, kqu~-
ni je razlog brzog otpu{tawa tek prezdravqenih bolesnika. Wi-
hovo kretawe na relaciji vojska–bolnica–ku}a pospe{ilo je pre-
no{ewe bolesti. U jeku epidemije u vaqevskom kraju umiralo je
dnevno 50 do 100 qudi, a smatra se da je bolesti podleglo vi{e
od 3.500 vojnika, a sigurno I vi{e od 4.000 stanovnika.
Vojni~ko grobqe na Bairu, bre`uqku iznad Vaqeva, postalo
je tesno da primi sve. Stradao je veliki broj lekara. Zna~ajno
mesto me|u wima imaju dr Pavle Vojteh, major i referent sanite-
ta Drinske divizije; Dragiwa Babi}, prva Srpkiwa koja je stekla
diplomu Berlinskog medicinskog fakulteta i tokom 1914. godine
bila upravnik jedne od bolnica; dr Selimir \or|evi}, koji je
obavqao du`nost upravnika u ~etiri rezervne bolnice, a izdva-
jao se prema re~ima vojvode Mi{i}a „neobi~nom save{}u i sa-
mopregorevawem”. Vredna divqewa je po`rtvovanost Jevrejina
dr Semjuela Kuka, koji se odrekao vakcine u korist vojnika, a sa-
(1910–1912) i ratni period (1912–1915). Slikarstvo Nade`de
Petrovi}, najzna~ajnije srpske slikarke s po~etka pro{log veka,
uvodi nacionalnu umetnost u tokove savremenog evropskog stva-
rala{tva.
Posebno je bila anga`ovana na poqu humanitarnog rada,
te je kao dobrovoqna bolni~arka u~estvovala u balkanskim
ratovima i Prvom svetskom ratu. Po`rtvovana i posve}ena
negovawu rawenika, tragi~no je preminula 4. aprila 1915.
od posledica pegavog tifusa kao dobrovoqna bolni~arka ~u-
vene Vojne bolnice u Vaqevu.
O tragi~nim doga|ajima iz 1914. i 1915. godine u Vaqe-
vu, kao nezaobilazni izvor svedo~i i pomenuta kwiga „Stra-
hote rata u Srbiji – dnevnik ratnog hirurga” holandskog leka-
ra Arijusa van Tinhovena, koji je u tom periodu bio glavni hi-
rurg Vojne bolnice u Vaqevu, gde je radila i Nade`da Petro-
vi}. Objavqivawe te kwige na srpskom jeziku omogu}ilo je
2005. godine Ministarstvo rada, zapo{qavawa i socijalne
politike.
Nade`da Petrovi} sahrawena je na beogradskom Novom
grobqu (parcela 3, grobnica 22).
Dela velike srpske likovne umetnice ~uvaju se u zbirka-
ma mnogih muzeja i galerija u Srbiji. Ona najzna~ajnija pred-
stavqaju draguqe kolekcija Narodnog muzeja u Beogradu, Umet-
ni~ke galerije „Nade`da Petrovi}” u ^a~ku, i drugih. Monu-
mentalni spomenik Nade`di Petrovi} nalazi se u okviru beo-
gradskog Pionirskog parka.
S V E T S K O M R A T U
hrawen je na grobqu Bair, gde mu je Ameri~ki crveni krst podi-
gao spomenik.
Pored pacijenata, od pegavog tifusa po~eli su da obolevaju
i lekari, tako da je u ~itavom Vaqevu od wih 14 ostalo samo pe-
toro zdravih. Me|u obolelima na{li su se i pojedini ~lanovi
holandske vojnomedicinske misije, ali i sam dr Van Tinhoven. Za-
hvaquju}i brizi svojih kolega on je u potpunosti ozdravio nakon
du`eg oporavka koji je proveo u Srbiji i Holandiji.
Arijus van Tinhoven napustio je Srbiju te{ko bolestan u fe-
bruaru 1915. godine i po nalogu {efa sanitetske slu`be Srpske
vojske otputovao na daqi oporavak u Holandiju, gde je tokom 1915.
godine nastavio svoj humani rad, predo~avaju}i doma}oj, ali i
me|unarodnoj zajednici {ta se de{ava na Balkanskom frontu.
Kada se potpuno oporavio, u nemogu}nosti da se vrati u Srbiju,
on je krajem 1915. godine krenuo u Francusku, gde je nastavio
svoj rad ratnog hirurga.
Kona~no, pored vojnomedicinske misije koju je predvodio dr
Van Tinhoven, u Srbiji su krajem 1915. godine boravila jo{ dvo-
jica lekara iz te zemqe. Na osnovu svedo~anstava dr Slavke Mi-
hailovi}, objavqenih u wenom dnevniku Oblaci nad gradom, Mi-
nistarstvo unutra{wih dela Kraqevine Srbije primilo je na
rad u oktobru te godine dvojicu holandskih lekara. Prema poje-
dinim natpisima jedan od wih identifikovan je kao dr Brejer.
Izvori o wihovom delovawu u Srbiji, po svemu sude}i, nisu sa-
~uvani, te se mo`e zakqu~iti da je sa wima okon~ano prisustvo
holandskih lekara u Srbiji u periodu balkanskih ratova i Prvog
svetskog rata.
Posmatraju}i u celini rad i po`rtvovanost male grupe ho-
landskih lekara i pomo}nog medicinskog osobqa, kao osnovni
zakqu~ak izdvaja se ~iwenica da je najve}i doprinos radu zdrav-
stvene slu`be u Srbiji u periodu izme|u 1912. i 1918. godine
dala ona ekipa na ~ijem se ~elu nalazio dr Arijus van Tinhoven.
Deluju}i mahom u Vojnoj bolnici u Vaqevu i bele`e}i de{a-
vawa na Balkanskom frontu, taj neposredni svedok velikih bor-
bi, stradawa i pobeda u bitkama na Ceru i Kolubari, ali i pan-
demije pegavog tifusa, prvi je, znatno pre dr Rudolfa Ar~ibalda
Rajsa, svetskoj javnosti ukazao na sve strahote rata u Srbiji i na
nehumanost pripadnika austrougarskih trupa i na zlo~ine koje su
u tom razdobqu po~inili nad civilnim stanovni{tvom.
Nalaze}i se na strani napadnutog naroda, Van Tinhoven je
istakao kako to nije narod divqaka i zlo~inaca, kakvim je au-
strijska {tampa poku{avala da ga prika`e, ve} je to narod ze-
mqoradnika kojima je najve}a `eqa da budu ostavqeni na miru.
Narod, tako|e, sa idealima, sa iluzijom da }e jo{ jednom obno-
viti veliko srpsko carstvo iz XIV veka.
Deluju}i u samom sredi{tu ratnih zbivawa i strahota, dr
Van Tinhoven je postao i ~lan Me|unarodne komisije za istra`i-
vawe ratnih zlo~ina koje su austrougarske trupe po~inile nad
civilnim stanovni{tvom. Tokom vi{e od pola godine boravka na
Balkanskom frontu on je zna~ajno doprineo radu vaqevske Vojne
bolnice, ali i prvi obavestio {iru evropsku javnost o de{ava-
wima na na{im prostorima, predo~iv{i istinski karakter rata
i strahote koji je on sobom nosio. ^iwenica da je iskazao huma-
nost u jednom od najte`ih perioda novovekovne srpske borbe svr-
stala ga je me|u li~nosti koje su ostavile neizbrisiv trag u na-
{oj istoriji i svesti ovda{weg stanovni{tva. Lekar humanista,
dr Van Tinhoven predstavqa jednog od najplemenitijih prijateqa
Srba i istrajnog braniteqa sve ispravnosti wihovog otpora i
borbe za o~uvawe nezavisnosti svoje dr`ave u periodu balkan-
skih ratova i Prvog svetskog rata. Boravak dr Arijusa van Tinho-
vena i grupe medicinskog osobqa, koja je na wegov poziv do{la
iz Holandije u humanu misiju u Srbiju tokom 1914. i 1915. godi-
ne, mo`da je i najupe~atqiviji i najjasniji primer kako se dva ge-
ografski udaqena naroda mogu razumeti i kako kulturolo{ke,
istorijske i religijske barijere mogu ustuknuti pred sve{}u o
potrebi zajedni~ke borbe za mir.
47
S R B I J A U P R V O M S V E T S K O M R A T U

RATNA 1915.

GODINA VELIKOG
STRADAWA
Ratna 1915. godina, prema
navodima istori~ara akademika
dr Vladimira Stojan~evi}a,
odnela je oko 1.050.000 qudi,
{to ~ini blizu ~etiri petine
ukupnih gubitaka koje je Srbija
imala tokom ~etvorogodi{weg rata:
1.247.435 stanovnika
odina 1915. bila je posebno porazna po ukupnim gubicima
qudstva, bora~kog i civilnog, oba pola i svih uzrasta. Do
G septembra te godine samo u Vojsci stradalo je 172.508, a
prilikom prelaska Albanije jo{ 77.455 lica. Razlog tolike
smrtnosti, osim ratnih dejstava, treba tra`iti i u iznure-
nosti, epidemijama razli~itih bolesti i op{tem stawu stanovni-
{tva. U isto vreme, broj ubijenih i nestalih civila iznosio je oko
140.000 u odnosu na oko 15.000 civila stradalih i nestalih to-
kom 1914. godine. Ukoliko se toj poraznoj brojci doda i oko
360.000 civila i vojnika umrlih od epidemije pegavog tifusa i
drugih bolesti u razdobqu od kraja 1914. do prole}a 1915. godi-
ne, ukupni gubici civila iznosili su oko 500.000. Sem tog broja,
po naknadnim slu`benim podacima srpske Komisije za reparaci-
ju, u okupiranoj Srbiji, za vreme trajawa borbi, te zbog progona
i internirawa, do kraja 1915. godine nestalo je jo{ oko 260.000

Prelaz preko Albanije

48 1. april 2008.
S R B I J A U P R V O M S V E T S K O M R A T U

lica. Tako je ratna 1915. godina, prema

navodima istori~ara akademika dr Vla-
dimira Stojan~evi}a, odnela oko
1.050.000 qudi, {to ~ini blizu ~etiri
petine ukupnih gubitaka koje je Srbija
imala tokom ~etvorogodi{weg rata:
1.247.435 stanovnika.
Ratna 1915. godina, koja je otpo-
~ela upravo pandemijom pegavog tifu-
sa, a okon~ana punom obnovom neprija-
teqstava na srpskom frontu, u pozno
leto i jesen ostavila je traga u mnogim
pisanim svedo~anstvima maweg obima.
Mnogi doga|aji iz tog perioda i podaci
o pojedincima koji su se istakli svojom
nesebi~nom pomo}i srpskoj dr`avi i
wenoj vojsci, potvr|ivali su ~iwenicu
da humanost i solidarnost nadilazi na-
cionalne, verske i ideolo{ke granice.
O tome svedo~e i postupci Esad-
pa{e, zapovednika sredi{we Albanije,
sa kojim je Vlada Kraqevine Srbije
1915. godine sklopila va`an sporazum
o vojno-politi~koj saradwi i pru`awu
uzajamne pomo}i.
Nakon neuspeha dr`ava sila An-
tante da na svoju stranu pridobiju Bu- Forsirawe reke
garsku, Srbija se u drugoj polovini 1915. godine na{la u izuzet-
no te{kom polo`aju. Posle sinhronizovanog napada trupa Au-
strougarske, Nema~ke i Bugarske na Srbiju, kao jedino re{ewe jedni~ku pro{lost i sada{wost opteretile vi{eslojnim nerazu-
javila se ideja povla~ewa Srpske vojske preko Kosmeta i Alba- mevawem i konfrontacijama.
nije na obalu Jadranskog mora, i daqe ka savezni~kim teritori- Sli~ni primeri humanosti i solidarnosti sa dr`avom, we-
jama. Suo~eni sa stalnim napadima znatno nadmo}nijeg neprija- nim oru`anim snagama i izbeglim stanovni{tvom koje se na{lo u
teqa, te{kim vremenskim uslovima i nepristupa~nim terenima, stawu su{tinske egzistencijalne ugro`enosti, kao {to se dogodi-
pripadnici Srpske vojske nai{li su na teritoriji sredi{we Al- lo Kraqevini Srbiji tokom Prvog svetskog rata, predstavqali
banije na preko potrebnu savezni~ku pomo} koju je organizovao su znake sna`ne i iskrene podr{ke pojedinaca, mawih humani-
Esad-pa{a. tarnih, medicinskih i feministi~kih organizacija, koje su poti-
U znamenitom proglasu svojim sunarodnicima od 3. novem- cale sa teritorija ve}eg broja evropskih, ali i severnoafri~kih
bra 1915. on je, pored ostalog, poru~io: „^ujte, Albanci i Turci, i severnoameri~kih dr`ava i Australije.
kroz Albaniju prolazi Srpska vojska! Vojska kao vojska tra`i}e
od vas da kupi hranu. Srpski vojnici nemaju drugog novca sem pa- POMO] P REKO V ELIKE V ODE
pirne banknote od 10 dinara. Ali, znajte da je ona ravna turskoj U na{oj javnosti se nedovoqno zna o izuzetnom humanitar-
mexediji. I ko poku{a da pobije wenu vrednost, ujeda}e se tamo nom delovawu medicinskog osobqa koje je u Kraqevinu Srbiju do-
gde se niko ne ujeda!” lazilo iz dalekih prekomorskih i prekookeanskih dr`ava, poput
Posledice ratne 1915. godine, o kojima je prethodno bilo Kanade, Australije, Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava ili Egipta.
re~i, zasigurno bi bile ve}e da Srpska vojska tokom svog tragi~nog Mala spomen-plo~a, ne tako davno postavqena na zdawu
prelaska sredi{we Albanije nije nailazila na saradwu najve}eg Srpskog lekarskog dru{tva u Beogradu, izra`ava zahvalnost ka-
dela lokalnog albanskog stanovni{tva. Humani i vite{ki gest Esad- nadskim lekarima i tehni~arima – pripadnicima medicinske mi-
pa{e s vremenom je uglavnom potisnut pod teretom brojnih predra- sije koja je u Srbiji boravila izme|u 1914. i 1918. godine. Jed-
suda i stereotipa o srpsko-albanskim odnosima u pro{lom veku. na ve} izbledela fotografija u svojevrsnom muzeju Srpskog le-
Napustiv{i vojnu i politi~ku scenu u kasnijem periodu, Esad-pa{a karskog dru{tva u Beogradu pa`qivom posmatra~u otkri}e lik
ostao je do kraja svog `ivota veran principima srpsko-albanske jednog od vode}ih kanadskih dr`avnika pro{log veka – Lestera
saradwe, {to mu je deo sunarodnika ozbiqno zamerio. Boulsa Piersona (Lester Bowles Pearson), predsednika Vlade Kana-
Ostaju}i veran savezni{tvu uspostavqenom i potvr|enom de u periodu izme|u 1963. i 1968. godine, i dobitnika Nobelove
tokom Prvog svetskog rata, Esad-pa{a zatra`io je od ~lanova nagrade za mir 1957. godine, kao ~lana kanadske medicinske mi-
svoje porodice da, nakon smrti, bude sahrawen zajedno sa svojim sije pri Srpskoj vojsci tokom Prvog svetskog rata.
srpskih saveznicima. Wegova `eqa je i ostvarena, te su wegovi Lester Bouls Pierson (Toronto 1897. – Otava 1972), kao
posmrtni ostaci pohraweni u posebnoj grobnici koja se nalazi u mladi} do{ao je u ratom zahva}enu Srbiju i u okviru kanadske
okviru kompleksa najve}eg srpskog vojnog memorijala na tlu Repu- medicinske misije pru`ao pomo} rawenim, naporom i gla|u iznu-
blike Francuske – Srpskog vojni~kog grobqa u Tijeu kraj Pariza. renim pripadnicima Srpske vojske i izbeglicama. Posle povrat-
Jednostavni kameni nadgrobnik sa jasnim islamskim obele`jima ka u domovinu on je o~uvao uspomenu na hrabar mali balkanski
me|u mno{tvom kamenih krstova na grobqu u Tijeu decenijama sve- narod, koji se spletom nesre}nih istorijskih okolnosti na{ao u
do~i o mogu}nosti saradwe dve kulturolo{ki, verski i ideolo- samom sredi{tu ratnog vrtloga, tokom koga je izgubio blizu 30
{ki diferencirane etni~ke balkanske skupine, koje su svoju za- procenata aktivnog stanovni{tva i do`iveo nenadoknadiva ma-

49
S R B I J A U P R V O M S V E T S K O M R A T U

terijalna razarawa. Kasniji veo-

ma bliski i prijateqski odnosi Ju-
goslavije i Kanade, uspostavqeni u
prvim decenijama posle okon~awa
Drugog svetskog rata, zasnovani su
upravo na li~nom iskustvu Lestera
Boulsa Piersona, ste~enog tokom
boravka na Balkanskom frontu,
ali i na wegovom velikom politi~-
kom i dr`avni~kom uticaju u svojoj
zemqi pedesetih i {ezdesetih godi-
na pro{log veka.
Simboli~an znak zahvalnosti
Srba po`rtvovanim kanadskim le-
karima i humanitarcima, u vidu
spomen-plo~e, postavqen je pre vi-
{e godina u holu Medicinskog fa-
kulteta u Torontu, te zajedno sa spo-
men-plo~om na zdawu Srpskog le-
karskog dru{tva u Beogradu pred-
stavqa jedini znak i podse}awe na
humaniste koji su do{li iz daleke
prekookeanske zemqe kako bi se
stavili na raspolagawe vladi dr-
`ave o kojoj su tako malo znali. Wi- Plava grobnica
hov gest, na `alost, pamti mali broj pripadnika savremenih gene-
racija u obe dr`ave, {to potvr|uje staru narodnu izreku po kojoj vi u Beogradu. Strahote Drugog svetskog rata provela je u Aran-
vreme le~i sve rane, ali i nekada neopravdano nosi zaborav li~- |elovcu, da bi se posle oslobo|ewa vratila u rodnu Veliku Bri-
nosti koje su svojim delima doprinele spasavawu velikog broja taniju. Umrla je u Ipsvi~u.
qudi. Pored medicinske misije koju je u Srbiju uputila organiza-
Posebnu vrednost za potpunije poznavawe i promi{qawe cija Crvenog krsta Velike Britanije, iz iste dr`ave na Balkan-
perioda Prvog svetskog rata u Srbiji imaju svedo~anstva pri- skom frontu na{le su se ili su delovale i Anglo-srpska bolnica
padnika brojnih vojnomedicinskih i humanitarnih misija koje su u dr Xemsa Berija, Bolnica za infektivne bolesti pod upravom
Srbiju i na Solunski front stigle iz Velike Britanije. viceadmirala Ernesta Troubrixa u Beogradu, organizacija Srp-
ski potporni fond sa sedi{tem u Londonu, Poqska bolnica lejdi
HRABROST N A B OJNOM P OQU Lejle Pexet, Poqska bolnica dr lejdi Kornelije Viborn, Poqska
Me|u prvima, svoju misiju u Srbiju uputila je organizacija bolnica gospo|e Sinkler Stobart, i ~itav niz poqskih bolnica
Crvenog krsta Velike Britanije. Tu misiju ~inilo je osam medi- pod okriqem Organizacije {kotskih `ena.
cinskih sestara, a me|u wima su se nalazile Flora Sends i Emi- Zajedno sa britanskim lekarima i bolni~arkama, u Srbiji
li Simonds. Ta misija delovala je u okviru 1. rezervne bolnice su u istom periodu delovale i raznorodne medicinske i humani-
koja je po~etkom rata bila sme{tena u Kragujevcu. Posle isteka tarne misije koje su tu stigle iz Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava,
boravka u Srbiji, te dve bolni~arke vratile su se u Veliku Bri- Rusije, Francuske, Gr~ke, Italije, Japana, Egipta, Rumunije, i
taniju, gde su otpo~ele akciju prikupqawa neophodne pomo}i za drugih dr`ava. Osim medicinske misije koju je u Srbiju uputila
zemqu u kojoj su boravile. Ve} u januaru 1915. godine, sa priku- Organizacija Crvenog krsta Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, na
pqenom pomo}i vrednom onda{wih 2.000 funti sterlinga, one teritoriji zahva}enoj oru`anim sukobima delovale su i Rokfe-
su se zaputile u Vaqevo, koje je predstavqalo `ari{te borbe lerova komisija, Bolnica dr Edvarda Rajana i Sanitetska misija
protiv pandemije pegavog tifusa. Sav prikupqeni medicinski i dr Ri~arda Stronga.
higijenski materijal predat je osobqu Vojne bolnice u Vaqevu. Veliki broj lekara i ~lanova pomo}nog medicinskog oso-
Kada je otpo~eo zdru`eni napad armija dr`ava Centralnih bqa, koji su tokom ~etiri ratne godine boravili u Srbiji, osta-
sila na Srbiju u pozno leto 1915. godine, Flora Sends je do- vili su, pored rezultata svog stru~nog i humanog rada, i brojna
brovoqno stupila u 2. gvozdeni puk i sa wime pre{la Albaniju, pisana svedo~anstva o zemqi u kojoj su delovali, mentalitetu lo-
stigla na ostrvo Krf i uputila se sa svojim saborcima na Solun- kalnog stanovni{tva, obi~ajima, doga|ajima i procesima ~iji su
ski front. Dobila je ~in kaplara, podnarednika, narednika i savremenici i neposredni u~esnici bili. Stoga je wihovo pisa-
poru~nika Srpske vojske. Za pokazanu humanost i hrabrost na no se}awe jedan od va`nih segmenata potpunog sagledavawa pe-
bojnom poqu odlikovana je Kara|or|evom zvezdom sa ma~evima. rioda Prvog svetskog rata na tlu Kraqevine Srbije. Bez tih pi-
To visoko srpsko odli~je dobijali su samo izuzetni pojedinci ko- sanih osvrta na{e poznavawe tog istorijskog procesa bilo bi
ji su pokazali posebnu hrabrost u oru`anim sukobima. nepotpuno. Sa druge strane, se}awe na wih i wihovo humano de-
Flora Sends udala se posle okon~awa Prvog svetskog rata lo u Srbiji predstavqa jedini na~in odu`ivawa za po`rtvova-
za pukovnika Ruske carske vojske Jurija Judeni~a i ostala da `i- nost, samopregor i `rtvu koju su podneli.

Prilog pripremio
Dejan RISTI]

50 1. april 2008.