UPk Rasinski

Rasinski
Rasinski

Савић* *
кн,ижевност и уметност*
за
ствтут
Србија
гогрдд,

ЖАНРА ДЕМОНОЛОШКО-МИТОЛОШКОГ ПРЕДАЊА,

ИТДЛНОСТ
БЕЛЕЖЕЊА И ОДЛИКЕ УСМЕНОГ ПРИПОВЕДАЊА
КОНТВКСТ
(САВРЕМЕНА ТЕРЕНСКА ИСТРАЖИВАЊА)

ћемо размотрити комуникативни контекст бележењамитолошко-

у раду прикупљаној у Расинском округу (селоРибаре),у
предања,на грађи
демонолошких 2019. године. Испитаће се у којој мери дистанцапремадогађају
од 2012.до
периоду утиче н
се казује
бићима у 1. и З. лицу посматра се утицај веровања,
о коме с натприродним
сусретима приповедача у истинитост догађаја на обликовањеусменог
неверовања
односно
на плану
приповедања (успостављање казивачке ситуације, уплив
ономатопеје) и контекста
укључивање невербалних аспеката комуникације). Проблематизован је
присуство
смеха,
однос саговорника према жанру митолошко-демонолошкихпредања
амбивалентан веродостојности, односно оспоравањеи негирање
и инсистир ање на
натприродним бићима и појавама) и његово приближавање
(афирмација
сусрету са
причао
анегдоти.
речи: демонолошко-митолошко предање, анегдота, савремена
Кључне округ)
истраживања,контекст, текстура, Рибаре (Расински
теренска

од шездесетих година 20. века фолклористичка

Почев
се од проучавања текста ка проучавању
истраживања окрећу
на овај преокрет имао је рад америчког
Значајан утицај
контекста.
Алана Дандеса „Текстура, текст и
фолклористеи антрополога
насловауведени као кључни аспекти
којим су појмови из
контекст”,

усмено стваршшштво у
Студијаје резултат рада на пројекту Српско науке и
Министарство просвете,
коду (178011), који финансира
Интеркултурном
технолошког
развојаРепублике Србије. 467
 СРПСКА ФОЛКЛОРИСТИКА
САВРЕМЕНА

комуникације (Dundes 2010).

процесу ликови м
фолклорног дела у указује на специфичност
Дандес заправо фолклорног
диференцирањем подразумева само усмени текст одређеног
које не
стваралаштва, сижеа, варијанту ухваћену у тренутку
композиције и окамењену записивањем.
садржаја,
и овековечену, односно за
импровизације којим Дандес подразумева
од текста, под и
појединачну
разлику текстура
објективизацију дела, контекст
остају
варијанту, форму. Појмом текстуре
усменог у писану указује се
непреносиви из поседује извесне
фолклорни текст ЛИНГВОСТИЛИСТИЧКе
на то да приликом самог
присутне и видљиве једино чина
особености, везујући за фонемски и морфемски
га
извођења.Првенствено аспекта јесу „naglasak,
слој
запажа да обележја овог visina tona
Дандес
ton i onomatopeja” (2010: 94).
junktura,
проистиче усмено приповедање, подстицај за
Ситуација из које
квалитет казивачевог контакта са истраживачем, као и
извођење, су појмом контекста.
обједињени Иако Дандес
околности извођења,
категорију превасходно везује за саму ситуацију извођењау
ову
друштвеног контакта, у овом раду појмом контекста
смислу
обухватићемо не само успостављање приповедачке ситуације и
казивања демонолошко-митолошких предања, већ и
околности
елемената мимике и гестикулације!
употребу ванјезичких
успоставља се на вербалном и невербалном
Наративна ситуација
при чему и вербални и невербални аспекти комуникације утичу
нивоу,
испољавање аутентичних и непоновљивих
на начин причања, уз
особености сваког казивача.
особено је у томе што
Прикупљање демонолошких предања
однос казивача према причи. Ово се
жанр по себи условљавапосебан

неизоставни чинилац усменог

Компоненте невербалнекомуникације важан су и
„izvodi iiv
приповедања.Маја Бошковић-Стујш запажа да усмено приповедање
Eovjeksvojim prirodnim glasom, uz pokrete i mimiku, и odredenom
prostoru, obra6en
чинилаца
slu{ateljima od kojih dolaze raznoliki poticaji” (1984: 367). Поред верба.шмх
lica”
приповедања,ауторка уочава и настојање казивача да „gestima i igrom
и
допринесеначину свог прповедања — уюьучивањем гестикулације, мимике
а
подражавањем других шща приповедач може „pojabavati iskaz izgovorenih rijeEi;
moie да tim sredstvimai dopunjavati i donekle mijenjati, ра i iskazivati опо Stonije bilo
verbalno rebeno, upravo Као и kazaliSnoj predstavi” (Bo{kovi6-Sallli 1984:370—371).
 Ана М. Савић

текстуре и на плану контекста.2 Начин

плану приповедања
в ва предања и квалитет
оволошко-митолОШКИХ Самс
великој мери и од односа ситуације
у зависиће у приповедача
став према причи може према
бити изражен
првповедачев у настојању
потврди, и да
верификује и се различитим
она формулама
поткрепи њена истинитост. С друге стране,
одостојности оспоравају поједини
негирају и причања о човековом
сусрету с
вповедачи Обе врсте односа према причи
утичу на њено
пр
оностраним. условљавајући ток и начин
конституисање, приповедања.
веровање или оспоравање условиће одређене
приповедачево језичке и
поступке којима би се причање потврдило, учинило
или такве којима се исказује сумња у валидност
веродостојнијим, или
или се
истинитост казиваног, изражава непристајање
на
негира понуђено предањем. У наставку ћемо изложити
ачење света и
ом којима се на језичком и ванјезичкомнивоу,
ачитипоступке на
тум контекста, потврђује/оспорава веродостојност
текстуре и
плану
приповеданог.

Однос приповедача према садржају

демонолошко-митолошких предања

У фолклористици, демонолошко-митолошка предањаодређена

којима је основа магијски поглед на свет,
су као „врста предања
у натприроднепојаве и бића” (Милошевић-Ђорђевић
веровање 2006:
174).Истинитост догађаја о којима се приповеда доказује се увођењем
веродостојности (Поповић Николић 2016: 11-42; Rudan2018:
формула

у
од схватањаМаје Бошковић Стули, која категорију веродостојности
2Полазећи
митолошко-демонолошким предањима означава једном од темељних одлика жанра
1975: 127), Евелина Рудан запажа да се веродостојност остварујена
(BoSkovi6-Stulli
нивоутекстаи контекста: „То se temeljenje па vjerovanju и istinitost, realnost,moie
па razini recipijentova i/ili kazivaEeva zbiljskog odnosa prema kazivanoj priei i
ostvarivati
паrazini samog teksta. Preciznije bi bilo re6i da se и ovom prvom moie
а и drugom mora jer је to и temelju ianra, osnosno па tome ianr i gradi svoj
ostvarivati,
Prvarazina па Којој se to temeljenje па vjerovanju и istinitost ostvarujeprema
identitet.
bi podjelama pripadala rezini konteksta [ ...ј Druga razina па Којој se to
vjerovanjeostvarujejeste tekst (prema spomenutoj Dundesovoj podjeli i tekst i tekstura)”
(Rudan 2016:47).
469
 ФОЛКЛОРИСТИКА
САВРЕМЕНАСРПСКА

запажа Евелина Рудан, и поред виталности жанра

279—302).3Како предања, гьихово бележење на
демонолошко-митолошког терену
бележења других, мање фреквентних
теже од жарова.
неупоредивоје саговорника према садржају приче
однос може се
Амбивалентан
осталог, услед његове (не)припремјьености на могући
јавити, поред слушаоцима:
угрози свој углед пред
ризик да
kazuje bajku ili lirsku pjesmu, najgore {to ти seтоге
Naime, kad kaziva&
recipjenti odustanuod sluganja i participiranja и kazivadkoj
dogoditi jest da
im је dosadno, bilo zbog toga gto ih trenutadno пе zanimajutakvi
situaciji jer loge pripovjeda
zbog toga su procijenili da kazivad ili pjeva [.
oblici bilo kazivanje, to пеёе utjecati
пеКод razloga recipijenti odbace njegovo па
АКО iz tim recipijentima. Јтаёе i jednako
и zajednici ili medu
status njegove osobe riskira jedino svoj status pripovjedadaili
te
i jednako uvaiavanje
predaje, situacija је drugadija.
Medutim, kad kazuje demonologke/mitske
pjeva6a.
i vjerodostojnost sebe Као osobe (2016: 84).
Оп riskira

долази и Смиљана Ђорђевић Белић

До сличног запажања
као „област која је подложна
оцењујући демонолошко предање
чега „овакви садржаји могу из
различитим врстама табуа”, услед
оцењени и као вид 'нерепрезентативног
перспективе саговорника бити
знања”' (2013: 236-237).
Бележење демонолошко-митолошких предања на терену
успостављање специфичног
изискује посебну припрему и „захтева
(Ђорђевић Белић 2013:
односа на релацији саговорник/истраживач”
посебну
236). Да би предањезабележило, истраживач треба да развије
разговорнуситуацију из које би проистекло казивањео човековом
сусрету с натприродним. Од великог значаја је квалитет контакта
између саговорника и истраживача. Он подразумева узајамно
поверењеи охрабривањесаговорника да казује о натприродноми
поред осетљивости теме и могућег угрожавања кредибилитета. Чин
извођења демонолошког предања пред истраживачем или другом

3 Формуле веродостојности, међутим, не морају увек потврђивати реалностдогађаја,

а њихов амбивалентни карактер огледа се, с једне стране, у инсистирањуна
истинитости исприповеданог, а са друге, у изражавању приповедачевежељеза
дистанцирањемод приче, подозрењу и суздржаности (Rudan 2016:50).

470
 Анл М. Савић

подразумевада ис умснкн, приповедач

успешност извођсн,а
имати
казиван,а, а можс ла
зависи управо
ситуације, социјалног контекста и ол
квалитета
зговорнс
а взвођача н
реципијената. Демонологнко контакта
прслан,с
које истраживачи умногоме се
осталих жанрова још могу
од забележитина
виталан жанр, оно улази у
Као врло рснсгугоар
социјалног статуса и старосне доби. казивача
С друге
само саговорници, већ и слушаоци стране,
да не и истраживачи
амбивалентан однос према демонолошким предањима,
показују могућност се она забележе. Иако се још често
преносеи памте,
атъујебележење на терену понекад није
ум могуће јер се
казивачи
Ноово ништа не знају или да је реч о празноверицама.
изговарају да Бојазан
о натприродном нарушити лични углед, присутна
приповедањем
ће
пред непознатим истраживачима или пред неповерљивом
је најчешће
Отуд интервју са саговорницима чија причања
публиком. је
раније слушао и чије репертоаре познаје, олакшава
истраживач
прикупљање.
теренско

Контекст бележења и одлике усменог приповедања

Теренска грађа, на којој ћемо показати како саговорников

жанру демонолошко-митолошког предања утиче на
однос према
приповедања,прикупљенаје у селу
контекст,као и одлике усменог
рибаре(Расински округ). У улози саговорника нашле су се особе с
којимаје истраживач у родбинским и суседским односима.
Комуникацијаи бележење олакшани су како узајамним поверењеми
блискошћу,тако и чињеницом да је истраживач већ слушао причања
једногод саговорника, па није било препрека да се она поново казују.
Интервјуи с Мирољубом Савићем (1952) вођени су у неколико
навратау периоду од 2012. до 2019. године,5 Разговори с Љубинком

4„Osimmimike i gesta usmena је pripovijetka odredena cijelokupnom situacijom и cxasu

okolinom i sluSaocima, njihovim sugestijama pripovjedabu,ра i komentarima,
priEanja,
kojiseutkivaju и tekst pripovijetke” (BoSkovi6-Stulli 1975: 154).
и
Саговорник је отац истраживача, што је умногоме олакшало бележењенаратива
извођења
квалитету контакта. Истраживач је имао прилику да слуша
Допринело
истихпричапод различитим грађа
реципијентима, а
околностима и пред различитим
471
 СРПСКЛ ФОЛКЛОРИСТИ КЛ
САВРЕМЕНЛ

Новицом Мијајловић, баба (1927), обавл,ени

н саговорнице су билс
Стошић (1949) старс познанице, веома
Као
2019. године. на различитс тсмс.
и вољнс да казују Стога се и
гостопримљиве одликујс жанровским и приповедном
грађа
целокупна прикупљена причан,а из живота, шајьиве приче
Забелсжсна су и
разноврсношћу. о обичајима и
локалног карактера, причан,а верован,има
анегдоте прсдања. У извођењу
демонологпко-митолошка
басме, као и
предања нарочиту пажњу су нам Привукле
митолошко-дСмонолошких пристали
самог чина приповедања.Мада су да говоре о
одлике
натприродним, нису сви саговорници били једнако полетни
контакту с неверовање одразило се на
наклоњени овој теми. Веровање или
и
и ток казивања и утицало на то да се разни ванјезички
конституисање
ситуацију.
чиниоци уведу у разговорну
Мирољуба Савића према шаљивим причањима
Због склоности
није остало много простора за демонолошко-
у прва два разговора, усмеравао
је самоиницијативно разговор
митолошка предања. Савић
карактера и шаљивим причама, па су
ка анегдотама локалног
и опуштеној породичној атмосфериуз
интервјуи протекли у пријатној
извесном броју примера било је исмевање
доста смеха. Извор хумора у
патријархално-руралне заједнице којој је
сујеверја некадашње
а комичне ситуације, настале
приповедачи сам у детињству припадао,
окосница ових прича.
због веровањау онострано,биле су основна
Демонолошко-митолошка предања Савић је причао такође из
хумористичкогугла, па се запажа да конвенције традиционалног
жанра нарушава увођење мотива хумористичног набоја. Осећајући
жанровску разноликост својих прича, Савић означава анегдотекао
„нешто друго” у односу на предања,а уједно сугерише да хуморни,
пародијскии иронијски модус причања утичу на перцепцијужанра:
„А има и искарикиранихприча што се тиче вампира. Добро, са' ћу ти
испричамнешто Друго!” Уношење хумористичних елеменатамогло
би бити подстакнуто потребом да рационализује догађаје и представи
их као шаљивеи анегдотске, а не као страшне:

је бележеназвучним снимањем кад

год би саговорник изразио жељу да казује или
кадаби се присетио прича које
је приликом првих снимања заборавио.
472
 Ана М. Савић

комшија се враћао од
међутим, неки негде, па
преко
неког
потока
сј1ОМИОногу, пао, негде десет-дванаест
пздвеУсад, метара
папевао. И он га чуо да пева Сима и он ка'е:
дубока
провалија.
А овај мисли даје вампир. А овај: сииимооо!
одавде. Марш, марш, дођи
вади часан крс! меримсо и
убио те

броју случајева, прича

у великом коју би
Мирољуб
трагу демонОЛОШКОГпредања, била Савић
ззпочео на би даље развијанакао
То би указивало на то да се он поиграва с
анегдота.
хронотопом, изокреће систем вредности традиционалним
мотивима и и перцепцију
заузима подсмешљив и иронијски
ликова,и однос према
сујеверном
појединцу.
отклон од жанра демонолошких предања примећен
је и у
Љубинке Стошић. И поред тога што је са
казивању истраживачем
известан број басми, инсистирајући
поделила на њиховој
саговорница
делоТВОРНОСТИ, није пристајала да поверује у
истинитост
демОНОЛОШКИХ предања. Иако је слушала о ноћним сусретима
с
натприроднимбићима, дистанца је јасно наглашена.У њеном
демонолошка предања остала су тек на зачетку, више
извођењу на
нивоуосновнеинформације, но као обликована и целовита прича:

И беше деда причао. То кад има, идеш увече, мора да ставиш капу
овакода ти нема овај крс де се крстиш, да ти се не види. Ако ти се види то,
ђавоте води,сву ноћ те има води, далеко било. Да л' истина, да л'... То сам
чулада причали.

Изостанак жеље да причу развије детаљнијим описима актераи

ситуацијанајвероватније је изазван увереношћу да су у питању
празноверице.Казивања Љубинке Стошић о натприроднимпојавама
праћена
су рационализацијом необјашњивих догађаја, при чему се
вом хумористичних елемената предање преусмерава ка анегдоти:

Он шта ће, изводи смешке, направи се као воденичар.Лупа по један

тамоизводи вургије, прависе
обуко се у неко одело. [...] Он лупа по оно,
• Тај побегне. [Смех] И то тако изводили циркус мало. [...] Ма, де има
! Лупао, долазио,
држ —не дај ! Лажу —мажу.

473
 ФОЛКЛОРИСТИКА
САВРЕМЕНА СРПСКА

прича о вампирима усмерилаје фокус оба

Сумња у истинитост
причама анегдотског карактера. Непристајање
саговорника ка на
понуђену слику света одао је у већини
демонолошким предањима
су казивачи бојили однос према натприродном
случајевасмех, којим
и мимика пратиле СУ казивања
Специфична гестикулација
најчешће показујући њихову сумњу у истинитост
саговорника,
је најчешће било тешко да у предања
догађаја. Мирољубу Савићу
покушај рационализације није изостајао. То
поверује у потпуности, па
о вампирима,које је саговорнику једном
је био случај с причама сад. Тее,
причама („Е, и те бапске приче,
моменту назвао и бапским
ако га не уништиш, он се укости после”)
укостио се. До четересдана
да ове приче казује приликом снимања
Он, међутим, није одбијао
није одбијао да их приповеда пред већим
разговора,као што ни раније
и комшијских окупљања.Његов
бројем слушалацатоком породичних
прича о натприродном најбоље се уочава
став према веродостојности
необразованости заједнице:
у коментару о сујеверју и

Па, био страшно сујеверан народ, Ана. Толико се време променило

сам смејем кад се сам сетим. И ја
да ја теби то не могу да објасним. Ја се
идем и смејемсе ко будала.То су толике глупости. Није било телевизије,
Били они писмени да се
није било радија, није било ничега. Све неписмени.
потпишу, знаш. Ишли по четри разреда у школу. И ти учитељи били
затуцани, знаш. Све то иста бранша. И сад, ко је био интелигентнији да ли...
он некако можда и нешто знао. Ово, сви сујеверни, знаш. И кад неко умре,да
се не увампири. Они веровалиу те вампире. Они узму иглу и убоду га, знаш.
Набију му иглу и оде с иглом. [...] Знаш [смех]. И тако. Иии, шта да ти
причам. Почео сам да ти причам то да народ био глуп, затуцан. Вероваоу то.
У вампире, у муке, у несреће.Можда нешто стварно и имало... али то, етоти.
Такви су били.

Наведени цитат показује Савићев критички однос, заодевену

благи хумор, према обичајима и карактерима у заједници која је
изнедрилавелики део његовог стваралачког репертоара. Подсмешљив
коментаро сујеверју завршавасе неочекиваним колебањем:„Можда
нешто стварно и имало... али то, ето ти. Такви су били”.
Оспоравање причања о натприродним збивањима варира с
обзиром на тему и околности. Интервјуи су показали да исти

474
 Ана М. Савић

поједина предања могу веровати,

или оспоравали. лични доживљај
у форми
о сопственом контакту са оностраним мемората
дппо били
р посредочетъе веровања и формулама су праћени
степеном које су
догађаја, док су се туђа искуства најчешће псугврђивале
приповедалауз
уздржаности. Уочено је да степен веровања
дозу зависии од
актера предања -- меморат
натприродног о сусрету
исприповедао је без са духом
тппа покушаја
ојъуб Савић рационализације,
увереност у аутентичност натприродног искуства, уз
апсолутну док је у
сусретима са вампирима уносио елементехумора
о
фабулате и
којима је оспорио истинитост прича. На истраживачево
коментаре
зна ,још неку причу о ђаволимаили
да ли сотонама”,
је неочекивано узвратио питањем: „А оћеш од
саговорник ови што сам
Ваља напоменути да је питање изречено
лично.9” уз благу
видео тише и уздржаније, чимеје саговорник показао
несигурност,
Његова жеља да приповеда о несвакидашњемсусрету
колебање.
је опрезно, у покушају да се истраживачев однос према
изречена
испита. Треба додати и то да смо раније слушалипоменуту
садржају
колебање саговорника вероватно било подстакнуто
причу,па је
да се разговор овога пута бележио, што је отварало
чињеницом
да се прича представи и непознатим лицима.
могућност
Меморато посети покојнице исприповеданје неочекивано,
наконниза хумористичних прича о исмевању сујеверних мештана.
Савићје приликом приповедања анегдота преузимао перспективу
из које је појединац приказиванкао смешани будаласт
колектива,
онда када би необичне ситуације објашњавао деловањем
натприроднихсила, али је, с друге стране, сопствено сведочењео
контакту с натприродним пренео веома убедљиво и живо.
и мимика биле су изразито појачане, уз сталноударање
Гестикулација
шакама
у моментима када се дочаравају звучни ефекти.

Сахранисмоми тетку на, на две —на три и ја дођем кући. И попнем се

ја ту да гледамтелевизор. Ја сам и заборавио за тетку. Беше неки амерички
Филм, Ја седим, гледам филм. Један сат после пола ноћи! И сад, ове наше
неко иде бапе, бапе, бапе [саговорник лупа шакамао колена],
степенице,
кораци
се лепо чју. Ја брам,
сад читам филм, Отворише се врата
475
 ФОЛКЛОРИСТИКЛ
САВРЕМЕНАсрпскл

шакама]! Ја мислим комшија миле Каравела. Ја Ајде,

затворише се [удара нема нико! Реко,
куку мене, овај човек се
увреди што
погледам,
Мико! Кад ја га дочекам. Ја брже упалим спољну сијалицу,
је да ниче
нисамустао. Ред угашено светло. Јаооо! [уз
Погледам, њему дубоки уздах
никог, тајац. се диже коса с главе!
стишавање гласа] Мени Па, била си
запрепашћењаи уђем код тебе и код мајке да спавам. ти
Ја доле И
мала,рођена си била. уплашим.
вас не
причам ја ништа, да

детаљних и опширних описа амбијента

Потреба за увођењем
функцији је потврђивања веродостојности
као и следадогађаја, у
истраживач члан породице и живи у саговорниковој кући
Како је
одредницама попут „ове наше степенице”
подразумевасе да ће му се и
упућује на блиско и познатоместо
прилога„ту”, којим се непосредно
Смештање догађаја у временски
сутерисатида је испричано истинито.
интервал из прошлости, конкретизованом референцом о старости
истраживача(„Па, била си ти мала, рођена си била”), такође требада
потврди истинитост догађаја. На плану текстуре уочава се
саговорниково настојање да променом интонације и стишавањем гласа
дочарастравичносттренутка у коме поима да је доживео сусретс
нечим што не припада сфери овоземаљског, опипљивог и објашњивог.
Увођењем ономатопејских израза реципијент се приближава
актуелном времену догађаја, прелазећи из приповедног момента у
време одигравања описаног сусрета. Ономатопејско представљање
звука корака и затварањаврата, уз ударање шакама о колена како би се
произвео сличан аудитивни ефекат, треба да преведе реципијента из
садашњости, у којој се одвијаприповедни чин, у моменатпрошлости,
где се одиграваноћни догађај. У прилог овом тврђењу иде и запажање
Кирила Чистова, који време радње у предањима доживљава отвореним
„опо neposrednoproiima sa vremenom pripoveda6a, а Eesto se
poistovedujes njim” (Cistov 1987: 235). Стварајући звучну илузију и
заваравајућичула слушаоца, Савић причу приближава, а сам догађај
представљаверодостојнијим—за реципијента као да се све управо
одиграло.
И поред експлицитног
оспоравања истинитости предањао
вампиримаи одбијањада о томе
Новица Мијајловоић говоре више, Љубинка Стошићи
казивале су предања о закопаном благу,
476
 Ана М. Савић

потпуности верују у веродостојност

Је причу на ових
граници између прича.
6141Ака предања. Као очевидац и сведок
11')оветке братовљевом сну и врло живо казивала је
дочарала о
његов
присутне убеди у веродостојност онога што је
страх и
бу да доживео:
мојем брату се приказало увече кад
д истина спавао.Био
пегнесг
Овија седеу, пију ракију, он
И бата бунца. бунца, зноји
се, преврће
ођак. Шта ти је бре? —поче тата да виче. Шта ти
кревет. је бре, Си,мо?
по Сањао сам, бре, Свету Петку! [...] И он
се е?Па, каже: седеу кревет.
истински било. сви се ми подизамо се. И он седе
истина,то је У кревети
на бунар овај. Све у црнину иде женска,ја
Лепо, каже, каже идем
виче: Ја побего, каже, стра
И она вика... ме од ту, кад видо,
одовуд. знаш.Ја
Селимире! —Лепо по имену ме зове, каже
Она виче: —Селимире,
не
побего.
ја сам Света Петка! (О, Боже! Опрости ми,
мо'дабегаш, Боже, слатки!Да
се] Данас недеља.)
се...[крсти

Поред формула веродостојности, саговорница је своју

у истинитост догађаја показала и на плану контекста
убеђеност
прекрстившисе у тренутку спомињања светитељкиног имена
ПризивањеБога уз еуфемистички придев „слатки”, те иудирањена
симболику времена у којем се одиграва њено казивање
сакралну
је обављен у недељу), такође су у функцији појачавања
(интервју
приче. Иако је исказала неповерење према причама о
веродостојности
у истинитост предања о закопаном благу, које чува аждаја,
вампирима,
а које се може откопати једино уз асистенцију Свете Петке,
саговорница
је поверовала. Дијалог између чланова породице, као и
речикоје светитељка упућује њеном брату, представљени су уверљиво
иживо,у првом случају напетим и узрујаним, а у другом сталоженим
иозбиљним тоном. Реторска питања одају запрепашћењеи узрујаност
Саговорницезбог услова које овакво копање блага подразумева,а који
СУ
зањузастрашујући
првенствено јер су нечовечни (захтевајуљудску
жртву),а потом и
тешко остварљиви (забрана причања и убијање
натприродног
бића):

477
 ФОЛКЛОРИСТИКЛ
САВРЕМЕНА СРПСКЛ

мора у сродство да умре. [Ia

каже, кад се то искона неки бојье.
Али, да умре. О, Божс слаяки! И после он винје
и то'?Неки мора
шта ће ти то злато ђаво'?) [. .] Прво, ту аждају куј да
ншо да, то да копа. Па, куј ће ти увати
није да не прича сас... куј пође да когја, само
И исто пре
то, а да не причаш?
копаш, бежи!
сунце да идеш и да

узрујаност којс свакако не би било да не

11нтонацијапоказујс
у истинитост приче. Зашто се, међутим, у предања
постоји и веровање
вампирима не верује, док се предање о закопаном благу казује
о
и убедљиво? Једно од могућих објашњењамогло би бити
уверљиво
је саговорница имала према брату од којег је и слушала
поверењекоје
и то што се као актер догађајапојављује
о мистериозномсну, али
саговорнице откривају да је у питању
Света Петка. Коментари
особа, а њено страхопоштовање према
изразито религиозна
посумња у истинитост њене појавеи
светитељкине допушта јој да
постављеног захтева.
најстарије саговорнице, баба
Нешто слично примећено је и код
из живота, али је одбијала да казује о
Ноке. Она је радо казивала приче
натприроднимсусретима, уверавајући истраживача да о томе ништа
не зна:

А. С: Ти не верујеш да то има?
Ноке: Па, шта знам. Не, ми несмо видели. А причало се да има.
А. С: Па, шта причају? Шта причали људи?
Ноке: Па, ето... там уз Поток. Ја сам... мајка ми из Поток, ја самту
пролазилаи ноћу и дању,ја никад несам видела. А они каже да ималотам
код овемакрушку у Драганчетову авлију. Да ту су виђували.

Саговорницадаје тек кратко обавештењео ономе што је од

других чула, али не развија причу, одбијајући да приповеда о нечему
што није сама видела.А о ономе што је видела сопственим очима
казује веома уверљиво. Меморат о откопавању уклетог блага
испрштоведан је уз непрестанолупање штапом, као да ударцима
потврђује сваку реч.

Неће ми верјеш! Појавило се нешто овако [показује на зглоб своје

руке], као на бакрач она дршка, ал'дебело као рука. Мо'а рука танка сад, а то

478
 Ана М. Савитљ

оздол. знаш ко си ви... неки нут гледала

Н кад рије
змија. ко да увати змију'? на, кад крт
да ннјс Л ми
закукамо!
гласовита: И куку мајке! [гласан смех] И ова
била оно се врати. Рала
дирамо. А знала сам да је био куп, И
смелида куп... то је
Жарково. Али, нико га није ни у
имање,у копао. то је овем,у
удара штапом по бетону]. ту остало
стано
[вепре

поређења и упућивања на предмете који су

пред очима
треба да ближе дочарају изглед бестијалног чувара
пипијента блага
ре веродостојност приче. Застрашеност
поткрепе актера пред
које излази из земље не би ли сачувало благо
соорењем саговорница
на специфичан начин. Након реторског
је представила причи о копању
питања, које се
иу Љубинкиној злата, а чији је тон и
јавља овде одао
и ужас, Новица успорава темпо приликом
зорепашћеност изговарања
'закукати' и наглашава сваки појединачни слог речи. Овакво
глагола
интонације треба да приближи слушаоцу силину
подешавање вриска и
Специфичности њеног приповедања условило
страхприсутних. је
да се све одиграло управо онако како је то саговорница
убеђење и
Иако јој је стало да приповеда уверљиво и убеди у
доживела.
истинитост догађаја, саговорничин смех на тренутак нарушаважанр
демонолошког предања, уносећи у причу ведрију атмосферу и
анегдотске елементе. То, међутим, траје врло кратко —смех се нагло
прекида, а тон постаје озбиљан. Меморат се завршава формулама
веродостојности, а ударање штапом у моменту када се тврди да је
златоостало закопано баш на одређеном месту реципијента на
тренутак треба да измести из реалног простора у коме се одвија
приповедање и преведе га на место где благо и данас лежи.
Интервјуи су показали да саговорници могу имати
амбивалентни
однос према догађајима описаним у причама о контакту
снатприродним.
Саговорнице су имале тенденцију да приче у које не
зерују
остављају
у заметку, док су сижее прича у чију истинитост нису

Разматрајући
укључивањегестова и њихове функције у комуникацији, Светлана
Мрковићзапажада се употребом гестикулације постиже конкретније значење
сказа,
при чему се гест не може одвојити од вербалногдела исказајер тек
Једињени чине „сложени, композитни знак” (Ћирковић 2018: 387). Поље
Паживања невербалнекомуникације отворено је још 70-их година 20. века
Удијама
АдамаКендона (Adam
kendon) и Дејвида Мекнила (David McNeill).
479
 ФОЛКЛОРИСТИКА
САВРЕМЕНАСРПСКА

Мирољуб Савић је, са друге стране, предања

посумњале развијале. из
репертоара уверљиво казивао без обзира на лични став о
свог Иако би тражио начине да описане догађаје
веродостојности догађаја.
рационализује, није дозвољаваода то утиче на убедљивост
објасни и поштење и искреност човека
Истичући од којег
његовог приповедања. објашњава
Мирољуб Савић његов Доживљај
је слушао меморат,
свести:
потенцијалном помереношћу
био домаћин човек. Сад, или је то он
Али, он није лагао! То је халуцинације
неке чулне, видне или је то заиста
халуцинирао или су то биле
знам. Али тврдим одговорно да тај човек никад није слагао.Био
било ја не
то некако видео. Е, сад, шта је то било ја то не
врло побожан. Значи, он је
знам.

формулише као веродостојна

Ваља запазити да се предање
оностраним и опасним иако саговорник
прича о човековомсусрету с
у постојање вампира лично не верује.
заправо више пута наглашава да
описаних догађаја, приповедач се
И поред сумње у веродостојност
може користити средствимакојима ће приповедањеучинити Живим,
пријемчивим и убедљивим. Саговорник приликом приповедања
употребљава гестикулацијуи мимику како би појачаоекспресивност
казиваног и слушаоца превео из садашњости у тренутак одвијања
догађаја. Кратким коментаром припрема истраживача/реципијента на
измештањеприче у нови временскиоквир: „Он тако говорио,ја сад
покушавам да га имитирам.” Даље приповедање одвијаће се на
дијалекту у првом лицу једнине, а интонација и боја гласа биће
измењене.Лука Шешо запажа да је један од начина на који
приповедачипојачавају уверљивост прича уюьучивање невербалних
аспекатакомуникације и промена приповедних форми из трећегу
прво лице:

At that, their gesticulation, the expression of their faces and other поп-
verbal segmentswould add to the suspenseand credibility of their story, and
fequently they would switch their narration fom the third to the 6rst personand
suddenly the mora that attacked their fiend would become the mora that the
informant опсе met in his or her sleep (SeSo 2011: 116).

480
 л на м

којс као дечак

cc предања слупао од
старинеИз
је имитирао н.,сн старачки глас и [Лупгга\ье
саговорник
одр сђсних гласова:
изговартъа
шедим, ноћ мсшечина. (То је било
тако у кревет Вррррр... иду послепола
ја два сата.) шанке ниж лед! (Илу
оватноједан, шанке! (Самс санке иду поред прозора.) санке,
вср ! [Наме Па,лолело
погледам знаш. Де се прекрштају диреци.) Ту штану!
) ћош, Кал нагоре
шанке жа узицу! (Мушко дете вуче санке за
вуче узицу, за
дете МУ чеширке на колена и на дуне.
закрпене (Закрпенему
т-ледаМ,
знаш
пантолоне,
приче доприноси саговорниково подражавање
уверљивости
особа које су му предања казивале. Изузетна
и држања
даровитост саговорника учинила је атмосферуживом,а
приповедачка експресивнијим и убедљивим. већ је
раније уочено
приповедања
приповест „integralno sadrii i izvanjezidne elemente,medu
даусмена i geste, Које pripovjeda6 upotrebljavauz govor ili mjesto
mimiku
da bi se 'izrazio Кгаёе ili ekspresivnije, odnosnoи isti
arikuliranih
ekspresivnije”'(BoSkovi6-Stulli 1975: 153—154). Једна од
i
mah ктаёе Мирољубовог приповедања било је
особености
основних
ликова прича, подешавање сопствене боје гласа и
подражавање
њиховим говорним специфичностимщ те
интонације према
мимике и гестикулације како би се држањеи понашање
уюъучивање
и приближило реципијенту. Излазећи из
ликова представило
„ја”, он на себе навлачи својеврсну маску —лице казивача
сопственог
одкојегје у детињству чуо причу, али и сведоканеобичногноћног
7 Стварајући илузију, он престаје да буде посредник у
догађаја.
приповедању и вешто преузима улогу приповедача „из прве руке”
чијим је очима натприродно виђено. Нешто слично уоченоје у
особе

7
БиљанаСикимић уочава тенденцију саговорника ка преузимању нараторског
ауторитета,
односно подражавању начина говора и лексике специфичнеза
приповедача
од којег је саговорник баштинио казивачки репертоар(2009: 157).У
Функцијипојачавања
веродостојности приче саговорник може подражаватии
држање,
гестикулацију и фацијалну експресију приповедача од којег је чуо предање.

481
 ФОЛКЛОРИСТИКА
САВРЕМЕНАСРПСКА

старицеиз руских руралних подручја приповедајуо

начину на који
натприродном:

central part of the story is told in the presenttense

However,the entire
the insertion of the phrase 'she says' only intermittently
using direct speech; narrator's own
the experience. Due to
quoted speech and not
reminds us that this is we relive this experience togetherwith the
narration style,
the immediacyof the
2011: 154).
narrator (Adonyeva, 01son

Савићевог приповедања било је и

Једна од особености
готово након сваког исказа. Примећена
прекидање миметичке илузије
доследност у наизменичном смењивању реченица којима се
је из прошлости
приповедачице и реченица
подражавају тон и боја гласа
сопственим гласом и интонацијом.
самог саговорника,изговорених
исказа идентична, њихове особености
Иако је информационапорука
умногоме различите
дијалекат се напушта делимично или
су
се мењају, шушкање при изговарању
потпуно, боја гласа и интонација
напуштање приповедне илузије
фрикативних гласова нестаје. Кратко
саговорник објашњава шта је заправо
остварује се коментаром којим
улогу приповедачице и излажењеиз
речено. Наизменично улажење у
особености говора јунака и
ње одају саговорникову бојазан да ће
неразумљивом.
првобитног приповедача учинити причу
Наведени пример погодан је за промишљање још једне
занимљивеособености усменог приповедања. Иако је појава смеха у
раније представљенимпримерима везивана за уношење отклона од
жанра митолошко-демонолошких предања и потврђивање сумње
приповедачау истинитост догађаја, Савић је показао да смехом може
прожети приповедањео натприродноми у сегментимау којима се
хумор не би могао очекивати. Фабулат о некрштенцу који се ноћу
прикрадакући и узима дечје санке како би се спуштао низ оближњу
стазу, саговорник завршавакоментаром („И тако. Пре деца умирала
много”), али се и неочекивано смеје. Важно је напоменути да овај тип
смеха није у фунщији нарушавањаверодостојности приче. Нивои
смеха су различити,те се смех не мора увек довести у везу с
иронијскимпреиспитивањемонога о чему се казује. У овом случају
приповедачев пригушени смех окарактерисали бисмо као

482
 Ана М. Савић

би могао бити
и тужан. он изазван
невиној игри детета ненавиклог приповедањем
наивној и на смтг, о
о јер
нереализује, а јунакиња приче се кобни
ипак, призор
у опасности. треба посматра
и није занемаритини
чињеницу
народној традицији имао статус
„утука на
1973: 108-127), односно био је начин смрт”
(Чајкановић да се смгп
превазиђе вечитим кружењем и постављањем
болички „обрнутог у инверзну
сву1 бахтиновског света”. Стога би се
спективу очувати и у демонолошким његова
улога могла предањима,
здштитна његову функцију усмерило што би
ка потврђивању
томслучају истинитости
догађаја.
усмено извођење подразумева непосредно обликовање
пред слушаоцем, при чему се лични печат
варијанте казивачаможе
нпр. у коришћењу одговарајуће интонације, подражавању
препознати
јунака, употреби ономатопеје и узвика, увођењу
говора дијалектаи др.
монолошко-митолошко предање је врло виталан жанр. Обликовање
Де
условљено је казивачевим односом
приповедања према
На плану контекста и текстуре показаноје како
веродостојности. се
у истинитост догађаја о којима се испреда
уверености сумња прича
одражавајуна одлике и контекст усменог приповедања.
предање
ДемонОЛОШКО-МИТОЛОШКО остварује се у конкретној
разговорнојситуацији као причање које изискује висок степен
миметичностии посебан начин извођења — спремност казивача да
различитимјезичким и ванјезичким средствима верно дочара страх и
узнемиреностчовека суоченог са натприродним. Начин казивања
је у зависности од тога да ли су саговорници сумњалиу оно о
варирао
чемусе приповеда —напетост је уз снижавање тона или наглашавање
појединихсегмената расла када би приповедач у истинитост предања
веровао
потпуно или у извесној мери. Подражавањеговорајунака о
чијимсу доживљајима казивали, те подешавање боје гласа, нагласка и
интонације,
али и израженијагестикулацијаи мимика,у казивање
су
унели елементе драматичности. С друге стране, иронијска нит
приметнаје онда када би саговорник негирао истинитост и заузимао
дистанцу и критички однос према збивањима. Уношење
ХУмористичнихи пародијских елемената сведочи о већемили мањем
отклонуод жанра
традиционалног демонолошког предања,при чему
483
 ФОЛКЛОРИСТИКА
САВРЕМЕНА СРПСКА

прерастау анегдотско и добија карактеристичан преокрети

причање
Испитивања теренских записа у контексту извођења
поенту. граница
и жанровских
приповедања демонолошко-
разматрање начиНа
предања и анегдота, чине се као подстицајно и отворено
митолошКИХ
истраживања савремених причања.
поље за будућа

Литература
„Савремена теренска истраживања
Ђорђевић Белић, Смиљана.
културе: демонолошко предање”, у: Савремена српска
традицијске
Зоја Карановић и Јасмина Јокић (УР.). Нови Сад:
фолњтористика I,
у Новом Саду, 2013; 234—251.
филозофски факултет Универзитета
до изреке (Обликовањеи
Милошевић-Ђорђевић, Нада. ОД бајке
Београд: Друштво за српски језик и
облици српске усмене прозе).
књижевност Србије —Чигоја штампа,
2006.
свет: студије о Демонолошкшм
Поповић Николић, Данијела.Други
филозофски факултет, 2016.
предањимаи тужбашцама. Ниш:
Новом Брду: политика
Сикимић, Биљана. „Вампировић у
у: Моћ књижевности. Љ
транскрипције и интерперформативност”,
Београд: Балканолошки
memomoriam Ана Радин, Мирјана Детелић (УР.).
институт САНУ, 2009: 171—200.
Ћирковић, Светлана. „Употреба гестова у нарацији: сећањена гајење
и прерадуконопљеу Белобрешки(Румунији)”. Исходишта 4. Темишвар:
Филолошки, историјски и теолошки факултет Западног универзитетау
Темишвару,Савез Срба у Румунији: Центар за научна истраживањаи
културу Србау Румунији; Ниш: Филозофски факултет, 2018:385-400.
Чајкановић, Веселин. Мит и религија у Срба. Београд: СКЗ, 1973.

Adonyeva, Svetlana, 01son, Ј. Laura. ”Interpreting the Past, Postulating

the Future: Memorate as Plot and Script атопд Rural Russian Women.” Journal
ofFolklore Research 48, 2 (2011): 133—166.

B(Akovi6-Stulli,Маја. UsmenopjesniStvoи obzorju bjiievnosti. zagreb:

Nakladni zavod Matice Hrvatske, 1984.

484
 Atta M. ( •an"h

Maja. Usmena knji±evnostkao umjetnost

goskovié-stulli,
/.grew
1975.
tekst i kontekst", u:
dost. Alan. Tekstura, Folkloriqti/ka
pundcs, Suzana Marjanié (ur.). Zagreb: Institut ditanko
i •ta
I latncßak 105.
etnolr
gfijßtlfl 201001
1kIoHstikU, s Udke. 2anr, Kontekst, izvedba i
Evelina. Vile nadnaravna biéa
gudao, Ilrvatska svcuéili{na naklada, 2016.
Zagreb:
Formule vjerodostojnosti u demon0104kim
,Cdaja. Evelina. „ predaprna'•
gudan Evelina Rudan i Ljiljana Marks (ur.). Zageb. InstrtM
temelji Eanra, za
2018:279-302.
folkloristiku,
i
kategorija usmene proze nenarativnog
Kinl. „problem kataktera'•
Cistov,
340:234-237.
ssslll,
polja,
Luka. "What is eReal' in Believing in SupernaturalBeings"
Sego, Mithologica Slavica, XIV (2011): 113-124.
cut." studia

485
 CABPEMEIJA CP[ICICA (I)OJIKJIOPHCTHKA

Ana M. Savié

VITALITY OF THE DEMONOLOGICAL LEGENDS,

ORAL
THE CONTEXTAND TIIE PERFORMANCE OF STORYTELLING
(CONTEMPORARY FIELD RESEARCH)

Summary

This work is based on the folklore material which was gathered

from 2012
to 2019 in the Rasina District. Interviews were conducted with three
interlocutors
from the village of Ribare. We considered the communicative context of
demonological legends and examined recorded
mythological and in which
ways the
interlocutors' distance from the supernatural event affected the way the
story
told. Our analysis is focused on narrators' conviction in the truth was
of
supernatural event and how it reflects the characteristics of oral storytelling, the
texturallevel (adjustingtone color of the voice, volume and intonation, on the
onomatopoeia)and the context itself (establishinga narrative situation,including
non-verbal laughter
aspects of communication).
Keywords: demonological-mythological legends,
contemporary field research, context, texture, Ribare (the Rasina District)anecdotes