Република Србија

АПЕЛАЦИОНИ
СУД У БЕОГРАДУ
Гж 4440/16
15.4.2021. године
Београд
У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Драгане

Миросављевић, председника већа, Јасне Беловић и Ирене Трифуновић Радуловић,
чланова већа, у парници тужилаца АА из ..., ул. ... бр. ..., чији је пуномоћник Ђурђе
Бошковић, адвокат из Београда, ул. Панова бр.77/57 и ББ из ..., ..., ... бр. ..., чији је
пуномоћник Горан Дошен, адвокат из Београда, ул. Молерова бр.74, против тужене ВВ
из ..., ул. ... бр. ..., чији је пуномоћник Предраг Пантелић, адвокат из Београда, ул.
Краља Милутина бр.37, одлучујући о жалбама тужилаца изјављеним против пресуде
Другог основног суда у Београду П 3616/14 од 26.2.2016. године, након јавне расправе
одржане дана 15.4.2021. године, донео је

ПРЕСУДУ

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Другог основног суда у Београду П 3616/14 од

26.2.2016. године, тако што се УТВРЂУЈЕ да је ништаво завештање пок. ГГ, бив.
Из ..., које је сачињено у ... дана .... године и проглашено пред Петим општинским
судом у Београду дана 17.2.2009. године у предмету О 2880/08, што је тужена дужна
признати.

ОДБИЈА СЕ захтев тужиоца за искључење односно изузеће вештака Бранка

Дошена.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ решење о трошковима садржано у ставу другом изреке

пресуде Другог основног суда у Београду П 3616/14 од 26.2.2016. године, тако што се
тужена ОБАВЕЗУЈЕ да тужиоцу АА исплати износ од 182.500,00 динара, у року од 15
дана од пријема пресуде.

ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужена да име трошкова другостепеног поступка исплати

тужиоцу АА износ од 224.500,00 динара и тужиљи ББ износ од 27.000,00 динара, у
року од 15 дана од пријема пресуде.

Образложење

Пресудом Другог основног суда у Београду П 3616/14 од 26.2.2016. године,

одбијен је тужбени захтев тужилаца којим су тужиоци тражили да се утврди да је
ништаво завештање пок. ГГ, бив. Из ..., које је сачињено у ... дана ... године и
 2 Гж 4440/16

проглашено пред Петим општинским судом у Београду на рочишту одржаном дана

17.2.2009. године у предмету О 2880/08, што би тужена била дужна признати, као
неоснован. Ставом другим изреке обавезани су тужиоци да туженој, на име трошкова
парничног поступка, солидрано исплате износ од 77.400,00 динара.

Против наведене пресуде тужилац АА и тужиља ББ су благовремено изјавили

жалбе, из свих законских разлога.

Апелациони суд је испитао побијану пресуду у оквиру овлашћења из члана 386

ЗПП и оценио да је сагласно члану 383 став 4 ЗПП нужно заказати расправу пред
другостепеним судом, јер је првостепена пресуда већ једном била укинута, а
чињенично стање није у потпуности утврђено.

На одржаној расправи у доказном поступку Апелациoни суд у Београду је

поново извео доказе који су изведени пред првостепеним судом, поново је извео и
доказ вештачењем аутентичности потписа на спорном завештању и након оцене
изведених доказа у складу са одредбама члана 8 ЗПП, утврдио следеће чињенично
стање.

Тужиоци су деца из првог брака пок. ГГ, а тужена је његова супруга. Пок. ГГ је
преминуо дана ... године, оставивши законске наследнике, супругу, овде тужену, сина и
ћерку из претходног брака, овде тужиоце и синове из брака са овде туженом, ДД и ЂЂ.
Поступак расправљања заоставштине пок. ГГ покренут је пред Петим општинским
судом у Београду под пословним бројем О 2880/08 и током тог поступка на записнику
са рочишта одржаног дана 17.2.2009. године проглашено је његово писмено завештање
пред сведоцима, сачињено дана 24.5.2005. године. Тужилац АА је оспорио
пуноважност проглашеног завештања, па га је оставински суд упутио на парницу,
поред осталог и ради доказивања непуноважности наведеног завештања.

На околност аутентичности потписа оставиоца, пок. ГГ на спорном завештању

од ... године, која чињеница је истакнута као један од разлога оспоравања завештања, у
првостепеном поступку је изведен доказ вештачењем од стране вештака графоскопске
струке Ивана Јовановића, који је упоређујући потпис оставиоца на оригиналном
примерку завештања са неспорним потписима које је прибавио од пуномоћника
тужених, а ценећи опште и индивидуалне карактеристике потписа и идентификациони
значај констатованих разлика и сличности закључио да су разлике између спорног и
неспорних потписа значајније, да те разлике нису довољне за доношење сасвим
одређеног закључка о томе да испитиване потписе није написао оставилац, али да се то
може сматрати вероватним. Због тога је у писаном налазу дао мишљење да спорни
потпис на завештању од 24.5.2005. године (на два испитивана оригинална примерка
завештања) вероватно није аутентичан потпис лица на чије име гласе.

По тако датом мишљењу, а у немогућности да се због смрти судског вештака

Ивана Јовановића нејасноће и недостаци у писаном налазу и мишљењу отклоне
његовим саслушањем, овај суд је одредио извођење доказа вештачењем од стране
другог судског вештака. Судски вештак графоскопске струке, Радослав Свичевић је
упоређењем неспорних потписа оставиоца, пок. ГГ са спорним потписом садржаним
 3 Гж 4440/16

на оригиналном примерку завештања од ... године, након што је констатовао

идентификационе карактеристике како спорног, тако и неспорних потписа, утврдио
значајан степен разлике у погледу општих и посебних идентификационих
карактеристика уз одсуство подударности наведених потписа. Стога је, заснивајући га
на значајном степену разлике општих и посебних идентификационих карактеристика
између спорног потписа, са једне и неспорних потписа који су исписани пре и након
спорног потписа, са друге стране и посебно истичући одсуство специфичних
индивидуалних идентификационих карактеристика неспорних потписа дао мишљење
да потпис на завештању од 24.5.2005. године није аутентичан потпис ГГ. Према
мишљењу овог судског вештака наведена разлика се не може објаснити евентуално
измењеним психофизичким стањем пок. ГГ у време писања спорног потписа, јер не
постоји медицинска документација која би на то указивала, са чим у вези је као
посебно значајну истакао и околност да је међу неспорним потписима било и оних који
су исписани након спорног потписа, а који су у високом степену подударни са
неспорним потписима исписаним пре спорног потписа, која чињеница указује да
заправо није ни дошло до измењености у потписима пок. ГГ у периоду пре и након
спорног потписа.

Тужена је оспорила налаз и мишљење судског вештака Радослава Свичевића и у

складу са одредбом члана 271 ЗПП доставила налаз и мишљење судског вештака
Бранка Дошена. Налазом и мишљењем тог судског вештака су констатоване одређене
разлике и сличности између спорног и неспорних потписа како у погледу општих тако
и индивидуалних карактеристика. Разматрајући уочене сличности и разлике судски
вештак је оценио да су сличности далеко значајније будући да су констатоване и у
погледу индивидуалних карактеристика које представљају стечене навике у начину
формирања слова и нечитљивих графизама док се разлике могу објаснити чињеницом
да је спорни потпис написан у суженом простору за разлику од неспорних који су
написани у далеко ширем простору. На основу упоређења утврђене сличности и
подударности у важним идентификационим карактеристикама спорног и неспорних
потписа судски вештак је дао мишљење да је спорни потпис написао пок. ГГ.

У покушају усаглашавања наведених налаза и мишљења суд је саслушао судске

вештаке Радослава Свичевића и Бранка Дошена, којом приликом је сваки од њих остао
при датом налазу и мишљењу. Из тог разлога је у складу са одредбом члана 271 став 4
ЗПП одређено извођење доказа комисијским вештачењем аутентичности потписа на
завештању од 24.05.2005. године.

Према налазу и мишљењу комисије у саставу судских вештака Јована Крстића и

Гордане Николић, достављеном суду дана 15.03.2021.године, пок. ГГ није својеручно
потписао спорно завештање од 24.05.2005. године. Такво мишљење је дато са
вероватноћом која се граничи са сигурношћу (99,1-99,99%). Комисија вештака је
анализирала опште и појединачне показатеље, од којих су од општих као битни за
коначно мишљење истакнути следећи показатељи: да су сви неспорни потписи који
иначе датирају око 12 до 9 година па и до месец дана пре настанка спорног потписа као
и пола године до једне године након настанка спорног потписа, потпуно уједначени по
форми и начину исписивања (што указује на њихову репрезентативност) и да су
континуирани по свим параметрима, по форми и начину исписивања, брзини писања,
контроли интензитета притиска, калибру слова, оригиналним везама и дискретним
 4 Гж 4440/16

скоро филигрански формираним петљицама а да се ништа од тога не среће у спорном

потпису (на два примерка завештања); да су слова у спорним потписима различита и
потпуно дисхармонична, што је неоубичајено у исписаном и формираном рукопису те
да се уочава да је до таквих драстичних промена тако нагло дошло само у једном
одређеном временском периоду и краткотрајно након чега се све вратило на пређашњи
ниво, која околност недвосмислено указује на фалсификат путем имитације; да је смер
писања код спорних потписа неуједначен док се код неспорних потписа среће углавном
континуирано дискретно обрнуто усмерење у леву страну; да су неспорни потписи
формирани само једним потезом; да је брзина писања код тих потписа континуирана и
без одступања, за разлику од спорног који је испод средње убрзаности писања, потези
су затегнути делимично дисконтинуирани и неуједначени и по брзини и по форми; да у
везама слогова код неспорних потписа доминирају широке и естетски обликоване
гирланда везе за разлику од спорног потписа где се срећу сужене угаоне везе и што се у
пракси не среће код исписаних рутинских рукописа, осим код фингираних и паушалних
потписа; да су габарити слова средње зоне по вертикали и хоризонтали код неспорних
потписа наглашенији, графизам је крупнијег калибра за разлику од спорних потписа
који су упадљиво ситнијег калибра, што представља значајну разлику посебно имајући
у виду да је калибар слова код неспорних потписа насталих пре и након настанка
спроних потписа остао непромењен; да је спорни потпис збијен у хоризонталном
правцу, док су неспорни упадљиво растегнути, слова размакнута и естетски
обликована; да је доњи ниво средње зоне слова у спорним потписима пропорционално
упадљиво изнад хоризонталне вођице, задате линије, а ово у односу на неспорне
потписе код којих та линија постоји и који су постављени ниже у односу на задату
линију; да је код спорног потписа битно умањена спонтаност а спонтаност је обавезно
нарушена код имитираних фалсификованх потписа код којих је спонтаност обавезно
нарушена. Од појединачних показатеља комисија је као значајне за анализу истакла
разлике у исписивању појединих слова и то: великог слова “М”, слова “и” иза слова
“М” у слогу “Ми”, слова у средишњици потписа између слога “Ми” до слога “ић”,
завршног слова “ћ”, све ближе објашњено у налазу под II-б). На основу анализе
наведених потписа комисија вештака је закључила да потпис на спорном завештању
није сличан неспорним потписима пок. ГГ, нити представља озбиљнији покушај
имитације његових неспорних потписа, да се ради о фалсификату.

Изјашњавајући се на примедбе тужене комисија вештака је остала при датом

налазу и мишљењу. Према изјашњењу комисије вештака, на основу квалитетне
фотокопије могу се утврдити релевантни параметри па је вештачење потписа извршено
на основу скенираног завештања са записника о вештачењу вештака Бранка Дошена. У
поступку вештачења сви ангажовани вештаци су, када је реч о неспорним потписима,
како су навели у налазу и мишљењу, користили документацију у списима, па су тако
коришћени бројни потписи пок. ГГ на различитим документима и из различитог
временског периода. Сваки од њих је био предмет анализе сваког од вештака који су
уочили претежно разлике (вештак Свичевић и комисија вештака), или сличности
(вештак Бранко Дошен). Код таквог стања ствари, губи на значају примедба тужене да
на једном од тих потписа (потпис на уговору од 12.03.1996.године) у налазу комисије
вештака постоје неподударности у односу на потпис на истом документу а који су
анализирали вештаци Свичевић и Дошен, а која неподударност се према садржини
примедбе тужене не односе на сам потпис већ линије испод и изнад потписа. Таква
 5 Гж 4440/16

примедба има значај оспоравања наведеног потписа као неспорног потписа пок. ГГ,
али код чињенице да се судски вештак Јован Крстић изјаснио да се ради о документу из
списа (наведени уговор је здружен уз поднесак тужиоца од 19.02.2018.године) те
чињенице да примедби у погледу преосталих, иначе бројних, неспорних потписа
коришћених у анализи комисије вештака није било, то је наведена примедба по оцени
овог суда без утицаја на коначан закључак о аутентичности потписа спорног потписа.
Тим пре што се, како је у изјашњењу на примедбе наведено, примедбе тужене не
односе на слова и словне целине у односу на које је уочено постојање значајних
разлика и у односу на које, осим уопштеног оспоравања и позивања на налаз вештака
Дошена, конкретних примедби на налаз комисије вештака није било. Изостанак таквих
примедби лишава значаја и примедбе које је тужена истакла у погледу спорног потписа
који је био предмет анализе, а који је скениран из налаза вештака Дошена који је, иначе,
доставила тужена страна.

Према оцени Апелационог суда налаз и мишљење комисије судских вештака је

јасан, детаљно образложен и дат у складу са правилима струке. Примедбе дате на тако
дати налаз су отклоњене накнадним изјашњењем вештака које је овај суд такође
прихватио. По својој садржини примедбе тужене се не односе на констатоване разлике
у самом потпису (у погледу форме, начина, брзине исписивања, калибру слова, њиховој
уједначености, збијености, исписаности рукописа, смеру писања, спонтаности, начину
исписивања појединих слова, веза између њих и сл.), а уопштено оспоравање само с
позивом на налаз и мишљење вештака Дошена не може бити од утицаја на његову
другачију оцену. Код овога се не може пренебрегнути ни околност да је, супротно
наводима пуномоћника тужене, осим налаза и мишљења вештака Бранка Дошена сваки
од прибављених налаза заправо говорио у прилог закључку да потпис на спорном
завештању није потпис пок. ГГ.

Законом о наслеђивању је у члану 157 прописано да је фалсификовано

завештање ништаво. У конкретном случају, утврђено је да потпис на спорном
завештању није потпис пок. ГГ. Околност да је потпис завештаоца фалсификован по
природи ствари упућује на закључак да је завештање фалсификовано са намером да се
фалсификује, односно лажно прикаже оставиочева воља. Није искључено доказивање
да такве намере није било, која околност је од значаја само за оцену завештања као
ништавог (члан 157 Закона о наслеђивању) или рушљивог (члан 164 истог закона). На
туженој је био терет доказивања чињеница које би евентуално искључиле постојање
такве намере, али с обзиром на наводе и предложене доказе на постојање таквих
околности није указано. Тужена је до краја поступка истрајала у тврдњи да се ради о
потпису пок. ГГ не указујући на било какво логично објашњење због кога би текст
завештања уколико је представљао праву вољу оставиоца била потписана од стране
неког другог лица (што произлази из чињенице да је потпис фалсификован) а не
оставиоца. Не мења на ствари ни навод пуномоћника тужене да треба водити рачуна и
о другим доказима изведеним на околност сачињавања спорног завештања, а ово
имајући у виду да су сви саслушани сведоци потврдили да је завештање потписао пок.
ГГ. Та околност, сама за себе, искључује могућност постојања околности у којима је
евентуално неко друго лице са знањем пок. ГГ о томе уместо њега потписало оно што
је његова воља, у ком случају би само могло бити речи да је и поред чињенице да је
потпис фалсификован у тексту завештања садржана последња воља пок. ГГ.
 6 Гж 4440/16

Из наведеног следи да не постоје околности које би неаутентичност потписа на

спорном завештању учиниле само повредом облика завештања, те да околност да се на
њему не налази потпис пок. ГГ представља разлог његове ништавости прописаног
чланом 157 Закона о наслеђивању, а не рушљивости из члана 164 истог закона.

Како је тужбени захтев у овој правној ствари усмерен на утврђење ништавости

завештања то га је из разлога напред наведених требало усвојити, па је применом
одредбе члана 394 тачка 1 ЗПП одлучено као у ставу првом изреке ове пресуде.

Разлози због којих су у поднеску од 24.12.2018.године тужиоци тражили изузеће

вештака Бранка Дошена своде се на примедбе на његов налаз и мишљење, у суштини
на оспоравање његовог мишљења о предмету вештачења. Ти разлози у смислу одредбе
члана 67 став 2 ЗПП, у вези члана 266 став 1 ЗПП, не представљају разлоге због којих
вештак може бити изузет, због чега је о захтеву тужиоца за изузеће наведеног вештака
одлучено као у ставу другом изреке. У наводима тужилаца није указано ни на
постојање неког од законом прописаних разлога за искључење вештака (члан 67 став 1
у вези члана 266 став 1 ЗПП) па је имајући у виду наведено захтев тужилаца за
искључење или изузеће вештака одбијен.

Како је преиначена побијана пресуда преиначено је и решење о трошковима

првостепеног поступка, јер тужиоцима у складу са одредбом члана 153 ЗПП припада
право на њихову накнаду. Како је у том поступку само тужиоца АА заступао адвокат то
само њему припадају трошкови ангажовања адвоката и то за састав два образложена
поднеска у износу од по 9.000,00 динара, заступање на једанаест одржаних рочишта у
износу од по 10.500,00 динара и приступ на четири неодржана рочишта у износу од по
6.000,00 динара, као и трошкови вештачења које је према признаници у списима сносио
тужилац у износу од 25.000,00 динара, укупно 182.500,00 динара, све сходно важећој
Одлуци о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката.

Тужиоцима, који су успели у поступку по жалби, припада право и на накнаду

трошкова другостепеног поступка. Тужиоцу АА припада право на накнаду трошкова
ангажовања адвоката за састав жалбе у износу од 18.000,00 динара, састав четири
образложена поднеска у износу од по 9.000,00 динара, заступање на девет одржаних
рочишта у износу од по 10.500,00 динара и приступ на пет неодржаних рочишта у
износу од по 6.000,00 динара, као и трошкови вештачења које је према признаницама у
списима у укупном износу од 46.000,00 динара сносио тужилац, укупно 224.500,00
динара. Тужиљи ББ припада право на накнаду трошкова адвоката којег је она
ангажовала и то за заступање на два одржана рочишта у износу од по 10.500,00 динара
и приступ на једно неодржано рочиште у износу од 6.000,00 динара, укупно 27.000,00
динара.
 7 Гж 4440/16

На основу изнетог, применом одредбе члана 401 тачка 3 ЗПП одлучено је као у
ставу другом, а применом одредбе члана 165, у вези члана 153 ЗПП, као у ставу трећем
изреке ове пресуде.

Председник већа-судија
Драгана Миросављевић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић