Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu

Predmet:
Metodika nastave filozofije sa osnovama filozofije obrazovanja 2

Tema:
Karnapova kritika metafizike

Mentor: Student:
Dr Voin Milevski Milan Matejić FS6/61

Beograd
2022.
Cilj ovog rada biće razmatranje Bredlijeve (Darren Bradley ) interpretacije Karnapove kritike
metafizike. Nakon predstavljanja tradicionalnog tumačenja, uslediće njegova rekonstrukcija
argumenta za koju smatra da predstavlja osnovu Karnapovskog antimetafizičkog stava, a to je
ona čija je srž epistemičke, a ne semantičke prirode. Tako izložen argument je po njemu
ojačan jer izbegava probleme verifikacionizma sa kojim je bio povezivan. Međutim,
Bredlijeva interpretacija se uopšte ne oslanja na Karnapovo učenje o jezičkim okvirima koje
pomenuti autor karakteriše kao nejasno i nebitno za kritiku metafizike onako kako je on
izlaže. To je ono što će biti kritikovano, jer uopšte nije moguća priča o opravdanju kod
Karnapa a da se ne oslanja na učenje o jezičkim okvirima (i upravo tim učenjem dolazi se do
jedne od glavnih teza u Karnapovoj filozofiji – principa tolerancije i napuštanja ideje o
postojanju samo jedne ispravne Logike). Nakon prikaza pomenutog učenja o okvirima,
pokušaćemo rekonstruisati Bredlijev formalni prikaz tako da uključuje distinkcije unutrašnje /
spoljašnje, objekt / meta jezik , teorijsko / praktičko, kognitivno/nekognitivno, što će sve biti
smatrano sinonimnim distinkcijama. Biće odgovoreno na Bredlijevu primedbu o nejasnosti
distinkcija, kao i njihovo uklapanje u kritiku metafizike i njene negativne ocene. Glavna teza
će biti da se preformulisana argumentacija bolje uklapa u celokupnu Karnapovu
antimetafizičku filozofiju a da ostaje kao jak prigovor metafizičarima.
Dakle, u Bredlijevoj interpretaciji Karnapovog prigovora akcenat je stavljen na epistemičkoj
dimenziji, a ne na semantičkoj, zato što problem nije u tome da se teza o realnosti sveta ne
može formulisati, već da se ne može dati nikakvo opravdanje za bilo koju ponuđenu tezu o
realnosti. On pominje Karnapov zanimljiv primer sa dva geografa koji su poslati da otkriju da
li je planina koja bi trebalo da se nalazi negde u Africi samo mit ili ona zaista postoji. Oni se
razlikuju u filozofskim pozicijama jer jedan zastupa tezu realizma, a drugi zastupa tezu
idealizma. Istraživači bi došli do istog rezultata (potvrdnog ili odričnog), međutim, spor bi
nastao kada bi pitanju pristupili kao filozofi, a ne kao naučnici. Naime, u filozofskoj
interpretaciji empirijskih rezultata realista bi rekao da planina sem geografskih svojstava koje
poseduje, ima i svojstvo da je realna, dok bi idealista rekao da sama planina nije realna, već
da su samo naši (ili u slučaju solipsizma – moji) opažaji i svesni procesi realni. Kako ove
suprotstavljene teze idu izvan ili iznad iskustva (tj. evidencije) i nemaju činjenički sadržaj, a
to je ono što Karnap smatra metafizikom, spor nije moguće rešiti jer ni jedna strana ne daje
predlog moguće provere svoje teze, tj. nema načina da se dođe do opravdanja za bilo koju od
njih. Ono što je rečeno za planinu, uopšteno, važi i za spor oko realnosti spoljašnjeg sveta.
Takvi metafizički sporovi se ne mogu smatrati naučno smislenima, pa su proglašeni
besmislenim. Sem ovih teza, Karnap i samo pitanje realnosti u metafizičkom smislu smatra
besmislenim, što ćemo kasnije objasniti i zašto.
Bredli smatra da se ovakav prigovor razvija na sledeći način (kako je uobičajno tumačeno):

1. Ako rečenica S (metafizička teza) ima činjenički sadržaj, onda je evidencija koja bi
podržala S ili –S zamisliva (Verifikacionizam)
2. Nije slučaj da je evidencija koja bi podržala S ili –S zamisliva.
3. Dakle, S nema činjenički sadržaj.1

On smatra da se prigovor može ojačati tako što neće zavisiti od verifikacionizma (doktrine da
se smisao iskaza sastoji u posledicama aktualnog ili mogućeg čulnog iskustva), pa zaključak
neće biti da metafizičke rečenice nemaju činjenički sadržaj zato što je srž kritike okrenuta
opravdanju. U njegovoj interpretaciji prigovor treba imati sledeću formu:

1. Ako možemo imati opravdanje za S (metafizičku hipotezu) više od T (metafizičku hipotezu

koja je empirijski ekvivalentna sa S) onda je evidencija koja bi podržala S više od T
zamisliva2.
2. Nije slučaj da je evidencija koja bi opravdala S više od T zamisliva.
3. Dakle, ne možemo imati opravdanje za S više od T3

Primenjeno na primer sa geografima realistom i idealistom dobijamo sledeće: usled

empirijske ekvivalentnosti ni jedna od sukobljenih strana ne može dati opravdanje da se
veruje u tezu koju zastupa. Karnapov zaključak u Bredlijevoj interpretaciji je da ako ne
možemo imati opravdanje za verovanje u metafizičku hipotezu, nema poente pokušavati imati
racionalnu metafizičku debatu (ne može se procenjivati u terminima istinitosti ili lažnosti) 4.
On napominje da Karnap nije smatrao besmislenim , već da je samo rekao da se obe strane
moraju složiti oko toga koja evidencija bi bila relevantna za dato pitanje. U nastavku rada
Bredli govori o dvema vrstama opravdanja, teorijskom (koje je vezano za evidenciju i istinu) i
pragmatičkom (vezanom za korist), i fokusira se na davanje epistemičkog opravdanja.
Smatramo da Bredlijeva interpretacija zanemaruje bitnu stvar u Karnapovoj filozofiji, a to je
njegovo učenje o jezičkim okvirima za koje kaže da predstavljaju sisteme pravila za govor o
1
Bradley (2017), str. 5.
2
Bredli navodi da u mnogim metafizičkim debatama rečenica kojoj se neka druga suprotstavlja nije njena
negacija, već alternativa koja joj je empirijski ekvivalentna. Zato on ovde uvodi oznaku T umesto -S
3
Bradley (2017), str. 8.
4
Bradley (2017), str. 9.
entitetima5. Sada ćemo se upoznati sa glavnim pojmovima koje ćemo posle toga primeniti na
po nama sporno tumačenje.
Jezički okvir čini rečnik sa skupovima formacionih i transformacionih pravila. Formaciona
pravila određuju koje su gramatičke konstrukcije dozvoljene (kako od simbola jezika mogu
biti pravljeni iskazi), dok transformaciona pravila specifikuju koje su vrste inferencijalnih
poteza dozvoljene (kako se iz datih iskaza mogu izvesti novi)6. Transformaciona pravila
spadaju u logičko-matematička pravila i van-logička fizička pravila. Jezički okvir mora biti
koordinisan čulnim iskustvom dajući deskriptivni rečnik koji uključuje opservacione
predikate. Povezivanjem ova tri, logika doprinosi davanju značenja tj. smisla deskriptivnom
rečniku (od kojeg zavisi opravdanje)7. Kako je okvir definisan pravilima, tako je on
normativne prirode. Setimo se da Karnap kaže da se pod značenjem ili smislom, koji su kod
njega isto što i sadržaj (Gehalt), podrazumeva skup zaključaka (entailments) iz S koji nisu
analitički8. Samo kada smo specifikovali šta iz čega sledi, koji iskazi su logički inkompatibilni
sa drugim iskazima i sl. , odredili smo istinosne uslove i tako značenje rečenica u jeziku 9.
Jedino na taj način možemo imati evidenciju tj. dati teorijski razlog za x (istinitu ili lažnu
rečenicu unutar nekog jezika iz koje bi trebalo da sledi rečenica koju želimo da objasnimo) ili
postaviti teorijsko (unutrašnje) pitanje10. Usvojena logika ima konstitutivnu funkciju u
istinosnom vrednovanju i kognitivnom diskursu. Kako smo pomenuli, evidencija ili teorijski
razlog se nalazi unutar nekog jezičkog okvira tj. objekt jezika, i Karnap smatra da su i pitanja
i odgovori na njih smisleni jer su unutar tog okvira u kojem se nalaze dati kriterijumi za
njihovo istinosno vrednovanje. Zato on i kaže da razabrati nešto kao realnu stvar znači
uspešno uteloviti to nešto u sistem stvari tako da se ono skladno uklapa među druge stvari
koje su priznate kao realne, shodno pravilima okvira, tj. realno postojati u naučnom smislu
znači biti element određenog sistema11.
Ono što Karnap primećuje u metafizičkim debatama jeste to da se pitanje o realnosti ne
postavlja unutar okvira, u teorijskom, naučnom smislu (jer bismo do odgovora mogli doći ili

5
Karnap (2004), str. 208.
6
Carnap (1984), str. 9.-10.
7
Steinberger (2016), str. 2.-3.
8
Carnap (1984), str. 12.
9
Steinberger (2016), str. 4.
10
Steinberger radi jasnoće navodi primer Alana Ričardsona (Alan Richardson): ...logika pruža formalne uslove
za pravljenje smisla. Pretpostavimo da želimo da znamo razlog zašto je nebo plavo. Objekat za koji želimo da
znamo razlog je rečenica ''Nebo je plavo.''; teorijski razlog je onda druga rečenica unutar istog jezika iz koje naš
ciljani razlog logički sledi. Sam pojam teorijskog razloga, dakle, ima smisla samo unutar logičkog okvira. Tako
ne postoji oblast teorijskih razloga na koje se može pozivati pre usvajanja logičkog sistema... Usvajanje nekog
logičkog sistema je nužno da bi na prvom mestu i bilo pojma evidencije ili teorijskog razloga (Richardson 2007,
p.300-301)
11
Karnap (2004), str. 200. i 208.-209.
čisto logičkim ili empirijskim metodima, npr. usvajanjem jezičkog okvira za brojeve trivijalno
sledi da oni postoje u usvojenom okviru), već da se želi dovesti u pitanje realnost samog
okvira (npr. postoje li brojevi van jezičkog okvira za brojeve). To je potpuno drugačija vrsta
pitanja koju naziva spoljašnjim pitanjem. On smatra da se takvom pitanju ne pristupa
teorijski, već praktički – okvir biramo u zavisnosti od potrebe i ni jedan ne može biti tumačen
u terminima istinitosti ili lažnosti, već samo korisnosti. Iz tog razloga metafizički sporovi su
pseudosporovi jer se oponenti međusobno optužuju za iznošenje neistinite teze, a zapravo je
stvar samo u tome da li je korisnije prihvatiti jedan jezički okvir ili drugi. Ni jedna strana ne
uviđa da zapravo ništa i ne tvrdi, već da samo predlaže – da izražava trajne emocionalne i
voljne dispozicije. Predlog, za razliku od tvrdnje, ima formu normativne rečenice, kojoj nema
smisla pripisivati istinitost ili lažnost, pa su normativne rečenice nekognitivne. Stoga su
metafizičke teze besmislene, jer imaju varljivu gramatičku formu, nude pseudoiskaze,
izgledaju kao da su nešto što nisu, a samo pitanje je isto besmisleno jer traži odgovor na nešto
što je pogrešno formulisano mešanjem unutrašnjeg sa spoljašnjim pitanjem.
Sada ćemo se ponovo okrenuti Bredlijevom tumačenju i proceniti njegovu interpretaciju, kao i
prigovor koji je izneo protiv distinkcije unutrašnje/spoljašnje tj. teorijsko/praktičko. On
navodi da distinkcija nije jasna jer pitanje može biti unutrašnje, ali i o realnosti sistema
entiteta (jezičkog okvira) u celini. Napominje da i Karnap dozvoljava da spoljašnja pitanja
budu prihvatljiva ako bi bila moguća evidencija koja bi rešila spor (u primeru sa geografima,
ako bi se dogovorili koja bi evidencija doprinela da neka teza prevagne u odnosu na onu
drugu)12. Na ovaj prigovor je moguće odgovoriti osvrtom na ono što smo prethodno rekli o
okvirima. Prvo, ako bi se geografi dogovorili oko evidencije koja bi rešila spor, oni bi zapravo
preveli metafizičko pitanje u naučno pitanje, spoljašnje pitanje bi rekonstruisali u unutrašnje,
tj. izrazili bi ga u zajedničkom objekt jeziku. I dalje bi bilo stvar pragmatičnosti, a ne teorije
njihov odabrani objekt jezik. Druga opcija bila bi da usvoje novi zajednički jezički okvir koji
bi bio meta okvir za objekt okvire koje su koristili, i kojim bi procenjivali svoje ponuđene
objekt okvire (jer za Karnapa nema normi koje nisu vezane za neki jezički okvir). Nazovimo
taj meta okvir selekcioni okvir za druge okvire13. Procena jezičkih okvira idealiste i realiste
bila bi unutrašnje pitanje u ovom selekcionom meta okviru, dok se i dalje ne bi moglo
smisleno postaviti spoljašnje pitanje za taj selekcioni meta okvir (barem ne bez uvođenja
nekog meta meta okvira, ali ovde se nećemo baviti prigovorom za mogućnost beskonačnog
regresa kao i mogućeg odgovora na taj prigovor).
12
Bradley (2017), str. 5.
13
Ovu ideju izlaže Steinberger (2014) kada kaže da je selekcioni okvir jezički okvir koji artikuliše standarde po
kojima treba procenjivati odabir okvira.
Obradom ovog pojmovnog aparata, preformulisaćemo Bredlijevu verziju Karnapove kritike
metafizike na sledeći način:

1. Ako možemo imati opravdanje za S (metafizičku hipotezu) više od T (metafizičku hipotezu

koja je empirijski ekvivalentna sa S) onda je evidencija koja bi podržala S više od T
zamisliva.
2. Evidencija je moguća samo usvajanjem nekog teorijskog jezičkog (objekt) okvira
3. Ukoliko nema slaganja oko odabira teorijskog jezičkog (objekt) okvira (ili slaganje u meta
selekcionom okviru) evidencija koja bi opravdala S više od T nije zamisliva
4. Nema slaganja ni u objekt okviru, ni u meta selekcionom okviru
5. Dakle, ne možemo imati opravdanje za S više od T

Ovako formulisana argumentacija bolje objašnjava Karnapov stav o besmislenosti

tradicionalne metafizike. Spor koji ide u nedogled je posledica konfuzije teorijske i praktičke
sfere, simultani govor u objekt jeziku i meta jeziku, mešanja unutrašnjih tvrdnji sa
spoljašnjim, kao i primena neprimenjivih istinosnih procena (kognitivne sfere) na izraze
stavova prema životu (nekognitivnu sferu). Karnap je verovao da je našao neutralnu poziciju
u odnosu na sve tradicionalno metafizičke rasprave jer je metafiziku zamenio logičkom
analizom. Pitanje je samo koju formu izražavanja odabrati i šta time dobijamo, a ne šta je
realnost nevezana za jezički okvir (jer je takvo pitanje besmisleno).
Pogledajmo sledeću Karnapovu ocenu:

...druga bića mogu kvantitativno uvećavati naše znanje... ali našem znanju ne može da bude
dodato nikakvo znanje suštinski drugačije vrste (autorov kurziv). Ono što ne znamo kao
izvesno možemo uz pomoć drugih bića da doznamo sa većom izvesnošću; ali ono što nam je
nerazumljivo, što je za nas besmisleno, ne može postati smisleno nečijom tuđom pomoći, ma
kako veliko znanje tog bića moglo da bude. Prema tome, nikakav bog i nikakav đavo ne mogu
nas snabdeti metafizičkim znanjem.14

Ako se prisetimo da je Karnapova koncepcija znanja i značenja holistička (a ne uobičajno

shvatano atomistička kao u tradicionalnom empirizmu) 15, da ih možemo imati samo
formalnim ili strukturalnim odnosima unutar celokupnog sistema znanja, onda nam postaje

14
Karnap (2004), str. 224.
15
Friedman (1987), str. 529.
jasnija ocena metafizike kao besmislene. Metafizika pokušava da nam da znanje van ikakvog
okvira, a to je suštinski drugačije vrste od onog što za nas jeste znanje i razumevanje.
U ovom radu smo nakon prikaza Bredlijevog shvatanja Karnapove kritike pokušali da istu
približimo onome što smatramo za tumačenje koje bolje opisuje osudu metafizike ne kao
lažnog učenja, već kao besmislenog, što je izraz kojim je Karnap najčešće opisuje. Ono što je
propušteno u Bredlijevom tumačenju jeste uočavanje nužne veze između opravdanja i
jezičkog okvira koji to opravdanje omogućuje. Naša kritička opaska njegove interpretacije
tako pokazuje da se u krajnjoj liniji Karnapova kritika i dismisivistički stav prema metafizici
ne mogu svesti na puku nerešivost metafizičkih debata, već na jedno dublje neslaganje oko
samog shvatanja opravdanja i razumevanja, pa tako i granica ljudske saznatljivosti koja je
vezana za jezičke okvire. Ono što je moglo da se nazove metafizičkim pitanjima o postojanju
ili realnosti sistema entiteta kao celine, po Karnapu je legitimno kada se protumači kao
nekognitivno, praktičko pitanje o prihvatanju ili upotrebi nekog jezičkog okvira. I sam
Bredlijev pokušaj odbrane metafizike davanjem neevidencijalističkog epistemičkog
opravdanja se našim pristupom da protumačiti kao jedan predlog za prihvatanje ili promenu
najopštijeg okvira koji sadrži kategorijalne pojmove koji su funadmentalni za predstavljanje
sveg znanja.

LITERATURA:
Bradley, D. (2017). ''Carnap’s epistemological critique of metaphysics''. Synthese, 195(5),
2247–2265. 
Carnap, R. (1984). ''On the Character of Philosophic Problems''. Philosophy of Science, 51(1),
5–19. doi:10.1086/289160 
Karnap, R. (2004). ''Empirizam, semantika, ontologija'', Realizam, naturalizam, empirizam.
Institut za filozofiju, Beograd
Karnap, R. (2004). ''Poricanje metafizike'', Realizam, naturalizam, empirizam. Institut za
filozofiju, Beograd
Karnap, R. (2004). ''Prevazilaženje metafizike putem logičke analize jezika'', Realizam,
naturalizam, empirizam. Institut za filozofiju, Beograd
Friedman, M. (1987). ''Carnap’s Aufbau Reconsidered''. Noûs, 21(4), 521-545
. doi:10.2307/2215671 
Steinberger, F. (2016). ''How tolerant can you be? Carnap on rationality'' Philosophy and
Phenomenological Research, Vol. 92, No. 3, pp. 645-668, International Phenomenological Society
Leitgeb, Hannes and André Carus, "Rudolf Carnap", The Stanford Encyclopedia of
Philosophy (Fall 2022 Edition), Edward N. Zalta & Uri Nodelman (eds.), forthcoming URL =
<https://plato.stanford.edu/archives/fall2022/entries/carnap/>.