󰁁󰁌 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴  󰁭
󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁎󰁁 󰁖󰁉󰁓󰁉󰁎󰁉 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁓 󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁
󲀜󰁋󰁒󰁏󰁖󰁏󰁐󰁏󰁋󰁒󰁉󰁖󰁁Č󲀝
󰁒󰁡󰁤󰁯󰁳󰁬󰁡󰁶 󰁍󰁩󰁬󰁯󰁪󰁥󰁶󰁩ć
󰁇󰁯󰁤󰁩󰁮󰁡 󰀲󰀰󰀱󰀰 

UPOZORENJE!

Industrijski radovi u vertikalnim sredinama su potencijalno opasne akt ivnosti.

Korisnicima ove skripte preporučuje o predhodnu obuku od licenciranih organizacija, ovl ašćenih lica i instruktora, tj.
licima koja su u grupama pod odgovarajućim vođstvom i kontrol m.
Obavezno pažljivo pročitajte bezbe nosna upozorenja i instrukcije koje se nalaze na svak m proizvodu (delu opreme
koji koristite), ali ni ada ne zanemarite iskustvo, odgovornost i odgovaraj ući trening!
Korisnici preuzimaju kompletnu odgovornost za svoje postupke, na čin upotrebe opreme i naučenih tehnika.
Ovu skripta daje osnovne smernice za korišćenje predmetnih tehnika i ne isklju čuje njihovu modifikaciju zbog potreba
konfiguracije terena ili drugi faktora kojima se sistemi mogu bezbednosno – ogra izaciono unaprediti.
“ALP Project Sistem” d.o.o. i autori vih tekstova ne mogu preuzeti odgovornost za neade vatno korišćenje opreme za
radove i intervencije u vertikalnim sredinama ili zloupotrebu predmetni tehnika. 
 

SADRŽAJ
TEMATSKA JEDINICA STRANA
Predgovor ………………………………………………………………………….
“ALP” šema i nivoi obuke ………………………………………………………..
Zakonska regulative kod nas i u Evropskoj Uniji …………………………………
Zakonska regulativa BZR kod nas .............................................................
Aneks direktive 2001/45/EC Evropskog parlameta ……………………….
Upotreba užeta u industrijskim radovima na visini (prevod teksta) …………….
1.  Tehnike, obuka i nadzor: ...........................................................................
2.  Tehnike .......................................................................................................
3.  Obuka .........................................................................................................
4.  Nadzor .........................................................................................................
5.  Šta je upotreba užeta .....................................................................................
6.  Za šta koristiti uže .......................................................................................
7.  Prednosti upotrebe užeta u vertikalnim sredinama: .....................................
8.  Upotreba užeta na svetskom nivou ..............................................................
9.  Standardi i pravilnici ....................................................................................
a.  Industrijski standardi opreme za radove na visini ............................................
b.  Terminološke definicije pojmova za izvođenje radova – intervencija ............
1.  Vrste rada …………………………………………………………………
2.  Sidrišta ……………………………………………………………………
3.  Oprema …………………………………………………………………….
a.  Opšta oprema …………………………………………………….
b.  Specifična tehnička oprema (sintetika i metal) …………………
c.  Oprema za izvlačenje – spuštanje ………………………………………..
d.  Mehanički sistemi za izvlačenje – spuštanje povre đenog ……………….
e.  Sistemi za sprečavanje pada ……………………………………………..
Sidrišta – razlaganje sila na osiguravalištima …………………………………….
Sigurnosne linije i užarija …………………………………………………………
Dodatne osiguravajuće sprave u radovima na industrijskom užetu ………………
Konektori …………………………………………………………………………
Tereti ……………………………………………………………………………….
Osobe ……………………………………………………………………………..
Opasnosti u industrijskim radovima na visini ……………………………………
1.  Klasične opasnosti ……………………………………………………..
2.  Objektivne i subjektivne opasnosti ………………………………………
3.  Faktor pada ……………………………………………………………….
4.  Suspension trauma ………………………………………………………..
Sigurnosne zone …………………………………………………………………
1.  Zona ograničenog pristupa ………………………………………………
2.  Zona radnog ograničenja …………………………………………………
Lista provere opreme ………………………………………………………………
Čvorovi …………………………………………………………………………….
Granična i bezbedna radna optere ćenja ……………………………………………
Bezbednosne procedure upotrebe i koriš ćenja opreme u uslovima radova – intervencija u
vertikalnim sredinama …………………………………………….
1.  Generalno ………………………………………………………………..
2.  Područ je primene i odgovornosti ………………………………………..
3.  Opis (tok) postupaka ……………………………………………………..
4.  Tehničke procedure – postupci …………………………………………..
a.  Instalacija sidrišta – osiguravališta ………………………………..
b.  Montaže “life line sistema” ………….……………………………….
c.  Spuštanje – podizanje povre đenog radnika – leđno kopčanje ….
Reference za dalje čitanje (izvori) …………………………………………………

󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉󰁎󰁔󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀱

 

PREDGOVOR

Poslednjih godina smo svedoci velike ekspanzije obima radova na visini u industrijskom okruženju.
To je dobrim delom uzrokovano prodorom tehnika i metodika koje su se u svetu “ustoličile” unutar zadnjih
30 – tak godina i delimično prihvaćene i u našim krajevima, otvarajući nove mogućnosti jeftinijih i bržih
intervencija u građevinarstvu i industriji, a možda najviše zahvaljujući fantastičnom razvoju mobilnih
telekomunikacija koje zadnjih godina beleže najbrži rast i ekspanziju kako u svetu, tako i kod nas.
Pored toga klasično građevinarstvo, teška industrija i ostale industrijske grane i dalje imaju stepen rasta što
se odražava i na radna mesta koja po svojoj klasifikaciji imaju veze sa radovima na visini. Sve je veća potreba za
kvalifikovanim kadrovima koji u segmentima pripreme, montaže i održavanja mogu da odgovore na rastuće zahteve
mobilnih operatera, građevinske ili metalne industrije i njihovih izvođača radova.
Posledica rasta industrijskih aktivnosti je i rastući broj incidenata i povreda koje su vezane za radove na
visini i tipska radna mesta koja su vezana za tu vrstu aktivnosti.
Time se postavljaju novi zahtevi i standardi koje prvenstveno moraju prihvatiti izvođači radova a za njima i
prateće službe koje u incidentnim slučajevima intervenišu u akcijama evakuacija i spasavanja.
Ova skripta obrađuje neke tehničke procedure koje su prisutne u radovima na visini u industrijskim
sredinama, evakuacije i spasavanjima u industrijskim uslovima i ne treba ih shvatiti kao model koji se može
iskoristiti u svim uslovima.
Različite sredine imaju različita organizaciona i tehnička rešenja i ni jedan model se ne može uzeti kao
potpuno pravilan i siguran obrazac rešenja u incidentnim situacijama.
U kontekstu propisa i novousvojenih Zakona zaštite na radu, kao i Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu
( SL. Glasnik RS br. 101-2005), DIREKTIVOM 2001/45/EC EVROPSKOG PARLAMENTA i SAVETA Od 27.
 juna 2001. i Dopunjenom Direktivom Saveta 89/655/EEC u pogledu minimalnih propisa bezbednosti i zdravstvene
zaštite, pri upotrebi opreme za rad od strane radnika pri radu (druga posebna Direktiva u skladu sa članom 16(1)
Direktive 89/391, ova skripta bi trebala da pomogne svima koji imaju nameru da svoje uhlebljenje traže unutar
radova na visini u industrijskim sredinama.
“ALP Project Sistem” je za sada jedina firma na našim prostorima koja svojim dvadeset osmogodišnjim (28
godina), praktičnim iskustvom u radovima na visini, kadrovima, organizacijom kurseva i licencama koje poseduje
(domaćim i inostranim), direktno utiče na povećanje bezbednosti u radovima i intervencijama na visini.
Iskreno sa nadamo da ćemo i Vama pomoći.
Radoslav Milojević 

󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉󰁎󰁔󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀲

 

ZAKONSKA REGULATIVA B.Z.R. U REPUBLICI SRBIJI 

ZAKON O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU R. S. (SG RS BR. 101/05), KAŽE:

III. OBAVEZE I ODGOVORNOSTI POSLODAVCA

1. OPŠTE OBAVEZE
Č lan 9.
Poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene
mere bezbednosti i zdravlja na radu.

Poslodavac se ne oslobađ a obaveza i odgovornosti u vezi sa primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu
određ ivanjem drugog lica ili prenošenjem svojih obaveza i odgovornosti na drugo lice.

… Poslodavac je dužan da obezbedi da radni proces bude prilago đ en telesnim i psihič kim mogućnostima
 zaposlenog, a radna okolina, sredstva za rad i sredstva i oprema za lič nu zaštitu na radu budu uređ eni,
odnosno proizvedeni i obezbeđ eni, da ne ugrožavaju bezbednost i zdravlje zaposlenog.

Č lan 11.
Poslodavac je dužan da, prilikom organizovanja rada i radnog procesa, obezbedi preventivne mere radi
 zaštite života i zdravlja zaposlenih kao i da za njihovu primenu obezbedi potrebna finansijska sredstva.
Poslodavac je dužan da obezbedi preventivne mere pre poč etka rada zaposlenog, u toku rada, kao i kod svake
izmene tehnološkog postupka, izborom radnih i proizvodnih metoda kojima se obezbeđ uje najveća moguća
bezbednost i zaštita zdravlja na radu, zasnovana na primeni propisa u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu,
radnog prava, tehnič kih propisa i standarda, propisa u oblasti zdravstvene zaštite, higijene rada, zdravstvenog
i penzijskog i invalidskog osiguranja, i dr.

3. OSPOSOBLJAVANJE ZAPOSLENIH
Č lan 27.
Poslodavac je dužan da izvrši osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad kod zasnivanja radnog
odnosa, odnosno premeštaja na druge poslove, prilikom uvođ enja nove tehnologije ili novih sredstava za rad,
kao i kod promene procesa rada koji može prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad.
Poslodavac je dužan da zaposlenog u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad upozna sa svim vrstama
rizika na poslovima na koje ga određ uje i o konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa
aktom o proceni rizika.

… Osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad zaposlenog mora da bude prilagođ eno specifič nostima njegovog
radnog mesta.
 Ako poslodavac odredi zaposlenom da istovremeno obavlja poslove na dva ili više radnih mesta, dužan je da
 zaposlenog osposobi za bezbedan i zdrav rad na svakom od radnih mesta.

Č lan 28.
Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad poslodavac obavlja teorijski i praktič no.
Provera teorijske i praktič ne osposobljenosti zaposlenog za bezbedan i zdrav rad obavlja se na radnom mestu.
Periodič ne provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad zaposlenog koji radi na radnom mestu sa
 povećanim rizikom vrše se na nač in i po postupku utvr đe  nim aktom o proceni rizika.

Č lan 30.
Kada tehnološki proces rada zahteva dodatno osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad,
 poslodavac je dužan da upozna zaposlenog o obavljanju procesa rada na bezbedan nač in, putem
obaveštavanja, uputstava ili instrukcija u pismenoj formi.

󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉󰁎󰁔󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀳

 

 IV. PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH

Č lan 33.
 Zaposleni ima pravo da odbije da radi:

1.  ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog toga što nisu sprovedene propisane mere za
bezbednost i zdravlje na radnom mestu na koje je određ en, sve dok se te mere ne obezbede;
2.  ako mu poslodavac nije obezbedio propisani lekarski pregled ili ako se na lekarskom pregledu utvrdi
da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove, u smislu č lana 43. ovog Zakona, za rad na radnom
mestu sa povećanim rizikom;
3.  ako u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad nije upoznat sa svim vrstama rizika i merama za
njihovo otklanjanje, u smislu č lana 27. stav 2. ovog Zakona, na poslovima ili na radnom mestu na koje
ga je poslodavac odredio; …….

U sluč ajevima iz stava 1. ovog č lana, zaposleni može da se pismenim zahtevom obrati poslodavcu radi
 preduzimanja mera koje, po mišljenju zaposlenog, nisu sprovedene.
 Ako poslodavac ne postupi po zahtevu iz stava 2. ovog č lana u roku od osam dana od prijema zahteva,
 zaposleni ima pravo da podnese zahtev za zaštitu prava inspekciji rada………

Č lan 34.
Kada mu preti neposredna opasnost po život ili zdravlje, zaposleni ima pravo da preduzme odgovarajuće
mere, u skladu sa svojim znanjem i tehni č kim sredstvima koja mu stoje na raspolaganju i da napusti radno
mesto, radni proces, odnosno radnu okolinu.
U sluč aju iz stava 1. ovog č lana zaposleni nije odgovoran za štetu koju prouzrokuje poslodavcu.

Č lan 35.
……..Zaposleni je dužan da pre poč etka rada pregleda svoje radno mesto uključ ujući i sredstva za rad koja
koristi, kao i sredstva i opremu za lič nu zaštitu na radu, i da u sluč aju uoč enih nedostataka izvesti poslodavca
ili drugo ovlaš ćeno lice.

U načelu sve odredbe Zakona su apstraktne, tj, definišu se obaveze i prava poslodavca i radnika bez
zalaženja u tehničke detalje i procedure koje se tiču opreme za rad, radnih bezbednosnih procedura, načina za
izbegavanje radnih rizika i metoda spasavanja i evakuacije.
Savezni Zavod za Standardizaciju je još 2007. godine počeo sa prepisivanjem standarda E.U. za
opremu za radove na visini, time što je dodao ispred oznaku R.S. CE ili R.S. EN, zatim oznaku i broj standarda
za određenu opremu.
Posao do danas na žalost nije završen jer prepis nije i Zakon, tj nije prihvaćen u potpunosti. Na primer
po «naredbi» koja datira iz 1987 godine, opisuje kakve moraju biti karakteristike radnih šlemova i ko to
kontroliše. Dosta je godina prošlo od tada, radni-građevinski šlemovi su se promenili na bolje, ali ti
«poboljšani» modeli koji se koriste u E.U, po našoj Zakonskoj regulativi kod nas ne mogu da prođu jer ne
ispunjavaju uslove koji su stari više od 25 godina. Tehni čko Opitni Centar Vojske Srbije (TOC), je od države
ovlašćen da daje mišljenje u smislu «prošao test» ili «nije prošao test» na osnovu analiza i testova uzoraka koju
uvoznici dostavljaju.
Tako dolazimo u situaciju da država sa jedne strane podržava razvoj i unapređenje B.Z.R., a sa druge
svojim aktima direktno utiče na to da pojedini segmenti opreme za rad na visini u građevinskom sektoru,
daleko zaostaju u bezbednosti time što ne unapređuje svoja Zakonska akta i odredbe Zakona.
Još jedan problem se javlja u potrebi dodatne edukacije i obuke osoba (inspektora zaštite na radu, ko-
ordinatora za bezbednost, nadzornika radova, šefova gradilišta, vođa timova....), koji bi trebalo da nadgledaju i
kontrolišu sporvođenje mera zaštite na radu u radovima na visini.
Najveći broj ljudi koji se bave ovim poslom nisu upoznati sa karakteristikama i načinom
funkcionisanja specifične opreme za radove na visini, a još više sa karakteristikama bezbednosnih sistema i
bezbednosnih procedura pri radovima na industrijskom užetu u vertikalnim sredinama. Tako se dešava da se

󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉󰁎󰁔󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀴

 

u industrijskim radovima na visini pojavljuju izvođači sa neprikladnom opremom ili pogrešnim bezbednosnim
procedurama.
Na primer, kada se u građevinskim radovima desi pad sa visine, inspektor zaštite na radu vrši uviđaj na
licu mesta, kako bi se došlo do saznanja kako se nesreća desila i ko je za nju odgovoran. Inspektor intervjuiše
poslodavca, nadzornike radova, radnike i ostale koji su bili prisutni i koji mogu dati korisne informacije.
Informacije koje inspektor
dobija su obično polovične i nepotpune
i u nekim slučajevima povreda ili
gubitka života se nečija konkretna
odgovornost ne može utvrditi.
Inspektoru se plasira informacija da je
nesrećni radnik imao zaštitini pojas, ali
ne i kojim bezbednosnim postupkom i
procedurom se radnik sa tim pojasom
«kopčao» u zaštitni bezbednosni sistem
(gelender, ograda, life line...).
Pošto inspektor najćešće ne
poznaje bezbednosne-tehničke
procedure kopčanja i karakteristike
ostalih zaštitinih sistema u
bezbednosnom lancu, niti procedure
pregleda i održavanja predmetne
opreme (kako bi se potencijalno
sagledao propust u redovnoj kontroli ili
genezi papira koje predhode radnom 󰁄󰁮󰁥󰁶󰁮󰁩 󰁬󰁩󰁳󰁴 󲀜󰁐󰁯󰁬󰁩󰁴󰁩󰁫󰁡󲀝󰀬 󰁮󰁡󰁳󰁬󰁯󰁶󰁮󰁡 󰁳󰁴󰁲󰁡󰁮󰁡󰀬 󰁮󰁥 󰁴󰁡󰁫󰁯 󰁤󰁡󰁶󰁮󰁯󲀦
zadatku), time se neki slučajevi mogu 󰁓󰁲󰁥ć󰁯󰁭󰀬 󰁳󰁶󰁥 󰁪󰁥 󰁭󰁡󰁮󰁪󰁥 󰁯󰁡󰁶󰁡󰁫󰁶󰁩󰁨 󰁳󰁣󰁥󰁮󰁡 󰁮󰁡 󰁧󰁲󰁡󰁤󰁩󰁬󰁩󰅡󰁴󰁩󰁭󰁡 󰁵 󰁓󰁲󰁢󰁩󰁪󰁩
svrstati u okviru odredbe člana 9
Zakona koji kaže:

.....U sluč aju nastanka povrede na radu zbog neuobič ajenih i nepredvidivih okolnosti koje su izvan kontrole
 poslodavca ili zbog izuzetnih događ aja č ije se posledice uprkos svim nastojanjima nisu mogle izbeći,
 poslodavac nije odgovoran u smislu ovog Zakona...
U tom smislu će država (nadležna Ministarstva i uprave), u budućem periodu imati puno posla.

Rezime:
-  Zakonska regulativa u Srbiji ne poznaje i ne tretira radove na industrijskom užetu u vertikalnim
sredinama, i samim tim ne definiše tehničke smernice koje bi izvođači i naručioci radova morali
da ispoštuju. Tako se javlja pogrešan način pristupa problemu sa pogrešnim izborom opreme.
-  Kadrovska struktura i obučenost osoba (ko-ordinatora za bezbednost, inspektora zaštite na radu),
koji bi tu vrstu radova trebali da kontrolišu nije na nivou sadašnjih a ni budućih zahteva tržišta

„ALP Project Sistem“ d.o.o. u kontekstu suštine prava i obaveza zaposlenih, a na osnovu Zakona o
bezbednosti i zdravlja na radu (Sl. Gl. RS br. 101/05), i članova: 32, 33, 34, 35 i 36 kojima se regulišu prava
ali i obaveze zaposlenih daje sledeće:

Uputsvo pri izvršavanju radnih zadataka – sa obaveznim poštovanjem:

1.  Pre početka radnog zadatka proučiti šta i kako je predmet izvršenja – na osnovu dokumentacije, i ako
 je potrebno uz pomoć vođe grupe
2.  Provera ispravnosti odeće, obuće, zaštitnog šlema, opreme za rad (alata i opreme za nošenje alata),
sistema za sprečavanje padova, pozicioniranja, konektora, karabinera, pojaseva, užadi, ankera i druge
opreme potrebne za bezbedno izvršenje radnog zadatka
3.  Provera odeća (radno odelo), rukavice, zaštititni šlem, zaštitne naočere, radne zaštitne cipele, moraju
biti: zakopčane, bez slobodnih delova odeće (rukavi, nogavice i slično), zaštitini šlem – pričvršćen
󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉󰁎󰁔󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀵
 

ispod brade, bez mogućnosti da spadne pri naglim pokretima ili kontaktima sa strukturom fasade ili
konstrukcije, zaštitne cipele zašnirane do kraja i vezane sa čvrstom petljom, kaiš i slična oprema
prikopčana na potrebnu meru, a krajevi uvučeni u za to predviđene alke, trake za radna odela na
rukavima i nogavicama (ako su sa „čičak trakama“ – obezbeđeni da se samo-oslobode)
4.  Pre stupanja na skele, platforme i slično, proveriti njihovu ispravnost i pričvršćenost za tlo, fasadu ili
drugu radnu konstrukciju. U slučaju neispravnosti, zajedno sa monterima i vođom grupe izvršiti
ispravno postavljanje (ukoliko spada u zonu odgovornosti izvođača), ili prijaviti ovlašćenom nadzoru
ukoliko spada u zonu odgovornosti investitora.
5.  Od potrebnog alata i opreme, nositi samo ono što zahteva radni zadatak, izbegavati nepotrebno
opterećenje. Alat i opremu nositi u za to utvrđene specifične torbice, alke, kaiševe i sl, smeštene na
bokovima tela ili transportovane na način koji najmanje imaju dodira sa strukturom ili fasadom.
6.  UPOTREBA ALKOKOHA I OPIJATA JE STROGO ZABRANJENA. Upotrebljavati samo vodu
(flaširanu), i osvežavajuće napitke.
7.  Na radnom zadatku može biti zaposlen samo radnik u dobrom psiho-fizičkom zdravstvenom stanju
8.  Za svu opremu koju koristi, zaposleni mora da prouči sve njene karakteristike i načine upotrebe.

Sa druge strane Zakonska regulativa u zemljama E.U. se u nijansama razlikuje od zemlje do zemlje, ali
glavne zajedničke smernice se poštuju.
Tako se postavljaju opšti principi bezbednosnog funkcionisanja u radovima na visini i u radovima na
industrijskom užetu:

ANEKS DIREKTIVE 2001/45/EC EVROPSKOG PARLAMENTA i SAVETA 27. jun 2001.

i dopunjena Direktiva Saveta 89/655/EEC u pogledu minimalnih propisa bezbednosti i zdravstvene zaštite, pri
upotrebi opreme za rad od strane radnika pri radu (druga posebna Direktiva u skladu sa članom 16(1) Direktive
89/391/EEC, tekst prikladan EEA )

 4. Mere vezane za upotrebu radne opreme obezbe đ ene za privremeni rad na visini.

 4.1. Opšte mere

 4.1.1.   4.1.3.Upotreba užeta i tehnike pozicioniranja se mogu koristiti samo u okolnostima kada procena
 rizika ukazuje da se posao ne može obaviti sigurnije i gde upotreba druge, sigurnije opreme za rad
 nije opravdana. Uzimajuć i u obzir procenu rizika, a posebno u zavisnosti od trajanja posla i
ergonomskih ograni č enja, mora se obezbediti sedište sa odgovaraju ć  om dodatnom opremom.

 4.1.2.  U zavisnosti od izabrane opreme za rad na osnovu predhodno navedenog, moraju biti odre đ ene
 odgovarajuć e mere za minimizaranje rizika za radnike, koji su svojstveni toj vrsti opreme. Ukoliko
 je potrebno, mora se obezbediti instaliranje zaštite za spreč  avanje padova. Ona mora biti
 odgovarajuć e konfiguracije i dovoljne izdržljivosti da spreč i ili zaustavi pad sa visine i, što je bolje
 moguć e, spreč i povrede radnika. Kolektivna osiguranja za spre č  avanje padova mogu biti prekinuta
 samo na mestima pristupa merdevinama ili stepeništu.

 4.1.3.   Kada izvođ enje određ enih zadataka zahteva privremeno uklanjanje kolektivne zaštite za spre č  avanje
 padova, moraju se preduzeti odgovarajuć e mere sigurnosti. Zadatak ne bi trebalo obaviti pre
 preduzimanja tih mera. Kada je odeđ eni zadatak izvršen, u celosti ili samo privremeno, mora se
 postaviti kolektivna zaštita za spreč  avanje padova.

 4.1.6.   Privremeni radovi na visini se mogu obavljati samo onda kada vremenski uslovi ne ugrožavaju
 bezbednost i zdravlje radnika.

4.2.  Posebne mere vezane za upotrebu merdevina.

󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉󰁎󰁔󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀶

 

4.2.1.  Merdevine moraju biti postavljene tako da se obezbedi njihova stabilnost u toku rada. Prenosne
merdevine se moraju postaviti na stabilno, jako, fiksirano stajalište odgovarajuće veličine, tako da
prečage budu horizontalne. Viseće merdevine se moraju bezbedno pričvrstiti, sa izuzetkom merdevina
od užeta, kako se ne bi pomerale i kako bi se sprečilo njihovo ljuljanje.

4.2.2.  Neophodno je sprečiti proklizavanje nogara prenosnih merdevina tokom upotrebe, osiguravanjem
vertikalnih nogara na samom ili blizu gornjeg ili donjeg kraja, pomoću sprava protiv klizanja ili na
neki drugi, jednako efikasan način. Merdevine koje se koriste za pristup moraju biti dovoljno dugačke
da nadvise pristupnu platformu, osim ukoliko nisu preduzete druge mere koje pružaju sigurno hvatište.
Prilikom korišćenja preklopnih i teleskopskih merdevina mora se sprečiti pomeranje njihovih sekcija
 jedne ka drugoj. Kod pokretnih merdevina se mora sprečiti njihovo pomeranje pre stajanja na njih.

4.2.3.  Merdevine se moraju koristiti na način koji će pružiti radnicima sigurno hvatište i oslonac u svakom
trenutku. Posebno, ukoliko se teret mora nositi ručno na merdevinama, on ne sme onemogućiti držanje
za sigurno hvatište.

4.3.  Posebne mere vezane za upotrebu skele 

4.3.1.  Kada list (knjižica) proračuna za odabranu skelu nije dostupan ili ne obuhvata proračune za zamišljenu
strukturu, moraju se uraditi proračuni snage i stabilnosti, osim ukoliko je skela montirana u skladu sa
opšte prihvaćenim standardom konfiguracije.

4.3.2.  U zavisnosti od složenosti odabrane skele, montiranje, upotreba i demontaža moraju biti isplanirani od
strane kompetentnog lica. To može biti u obliku standardnog plana, uz dodatne delove u vezi sa
detaljima konkretne skele.

4.3.3.  Neophodno je sprečiti proklizavanje nosećih delova skele, bilo pričvršćivanjem za noseću podlogu,
korišćenjem sprave protiv klizanja ili nekim drugim jednako efikasnim sredstvom, a podloga koja trpi
opterećenje mora biti dovoljno velika. Mora se utvrditi da je skela stabilna. Skela na točkovima se
mora obezbediti pomoću odgovarajućih sprava, od slučajnog pomeranja tokom rada na visini.

4.3.4.  Dimenzije, oblik i izgled platformi skele, moraju biti odgovarajući za posao koji treba obaviti i teret
koji treba da se prenese, i da omoguće bezbedno kretanje. Platforme skele se moraju sklopiti tako da se
njihovi delovi ne mogu pomerati prilikom upotrebe. Ne smeju postojati opasni razmaci između delova
platformi i vertikalnih kolektivnih osiguranja za sprečavanje padova.

4.3.5.  Kada delovi skele nisu spremni za upotrebu, na primer tokom montiranja, demontiranja ili zamene,
moraju biti obeleženi znacima opšteg upozorenja prema nacionalnim merama u skladu sa Direktivom
92/58/EEC, i prikladno razdvojeni fizičkim sredstvima, kako bi sprečili pristup opasnoj zoni.

4.3.6.  Skela može biti montirana, demontirana ili značajno izmenjena samo pod nadzorom kompetentnog
lica, i od strane radnika koji su prošli odgovarajuću obuku za operacije predmetnih radova, koja se
odnose na određene rizike u skladu sa članom 7, a posebno na:
(a)  Razumevanje plana za montažu, demontažu i izmene date skele;
(b)  Bezbednost tokom montaže, demontaže i izmene date skele;
(c)  Mere za prevenciju rizika od pada lica ili predmeta;
(d) Bezbednosne mere u slučaju promene vremenskih uslova, koji mogu da ugroze sigurnost date
skele;
(e)  Dozvoljeni teret;
(f)  I ostale opasnosti do kojih, gorepomenuta montaža, demontaža ili izmena, može dovesti.

Lice koje vrši nadzor i radnici na tom zadatku, moraju imati na raspolaganju plan za montažu i
demontažu, naveden u tački 4.3.2., uključujući i uputstvo koje plan može da sadrži.

󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉󰁎󰁔󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀷

 

4.4.  Posebne mere vezane za upotrebu užeta i tehnike pozicioniranja

 Prilikom upotrebe užeta i tehnika pozicioniranja moraju se ispuniti sledeć i uslovi:

(a)  Sistem mora sadržati najmanje dva zasebno pri č vrš ć ena užeta, jedno za pristup, spuštanje i
 podršku (radno uže), i drugo pomo ć  no (sigurnosno uže);
(b) Radnici moraju imati i koristiti odgovarajuć i pojas, kojim su povezani na sigurnosno uže;
(c)   Radno uže mora biti opremljeno bezbednim sredstvima za penjanje i spuštanje i sistemom za
 zaustavljanje, koje spreč  ava pad korisnika, ukoliko izgubi kontrolu nad kretanjem. Sigurnosno
uže mora biti opremljeno pokretnim sistemom za spreč  avanje padova, koji prati kretanje
 radnika.
(d)  Sav alat i pribor koji ć e radnik koristiti mora biti osiguran za radni pojas ili sedište, ili na neki
 drugi prikladan nač in;
(e)   Radovi se moraju propisno isplanirati i nadgledati, kako bi radnik odmah bio izbavljen u hitnim
 sluč  ajevima;
(b)  U skladu sa č lanom 7, radnici moraju pro ć i odgovarajuć u obuku za operacije predmetnih
 radova, posebno procedure spasavanja.

U izuzetnim sluč  ajevima u kojima bi, u pogledu procene rizika, upotreba drugog užeta č inila rad opasnijim,
 može se dozvoliti upotreba jednog užeta, uz preduzete odgovarajuć e sigurnosne mere u skladu sa
 nacionalnim Zakonskim odredbama i/ili praksom.
Sklopljeno u Luksemburgu, 27.06.2001.

Za Evropski Parlament Za Savet

Predsednik N. FONTAINE Predsednik A. BOURGEOIS

Tekst uredio i spremio:

Tomislav Milojević - Dipl. Ing. Maš.

󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉󰁎󰁔󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀸

 

ODGOVORNOST 
KAO KLJUČNI FA TOR POJMA BEZBEDNOSTI PRI RADOVI A NA VISINI

Sve naše odluke na ovaj ili onaj način utiču na krajnji rezultat naših aktivnosti bez obzira da li su te
aktivnosti u radu ili slobodnom vremenu van radnog mesta. Nekada se rezultati ih odluka prikažu tek posle
određenog vremenskog perioda i isu sagledive odmah, tako da smo i zaboravili ako je do toga došlo. U tom
smislu je bitno da shvatimo da smo kao odrasli i svesni subjekti ODGOVORNI za odluke koje donosimo i
praksu koju primenjujemo.
U uslovima radova na vi ini, sve odluke koje donosimo moraju biti u skladu sa pozitivnom praksom
principa bezbednosti i poštovanja Zakonskih i drugih normativnih akata koje pred iđa država i pravno telo gde
smo zaposleni. Važeći Zakon  B.Z.R. R.S. predviđa krivično – pravne sankcije za nepoštovanje tih
bezbednosnih propisa od nivoa izvršioca (radnika), preko odgovornog lica za BZR, do nivoa direktora i
pravnog lica.
U prirodi čoveka čiji je psiho-profil formiran na ovim prostorima je uboko usađena potreba za
improvizacijom, pojednostavljenj m ili izbegavanjem procedura koje nam se u tom trenutku čine nepotrebne.
Tako se javljaju situacije da se osnovni princip BZR ne poštuje čak i kada  je bezbednosna oprema na
raspolaganju, bezbednosni siste i ispravni i u funkciji a dokumentacija preci no predviđa način i vreme
njihove upotrebe.
Jedan deo problema se r šava adekvatnim nadzorom i internom pravnom regulativom koju svako
pravno telo za svoje potrebe m že i mora doneti, ali suština se neće promeniti jer istog momenta kada
kompetentni nadzor izostane ili regulativa nije donesena, jedan deo radne o erative počne da izbegava
bezbednosne procedure koje radnici smatraju
besmislenim.
U tom kontekstu najveći efekat (u kombinaciji sa
nadzorom i regulativom), daje stalna edukacija koja
formuliše pristup da su radnici odgovorni prevenstveno
sami prema sebi, svojim porodicama i prijateljima, pa
tek onda prema firmi, ekološk  j okolini i državi. Taj
idealistički pristup forsira njihovu svest da zamisle
situaciju u kojoj nije mogao da ostvari prihode od rada
(gubitak radnog mesta, premešt nje na slabije plaćenu
radnu poziciju ili čak invaliditet...), i posledice koje mogu
nastati u njegovoj porodici, bliskom okruženju sa
finansijskog aspekta ili nemogućnost u profesionalnom
dokazivanju sa socijalno – drušve og aspekta.
Otkaz ili lom s gurnosnih sistema nije
Ljudska psihologija naj zbiljnije tretira pojave
imaginarna stvar k  ja se nama nikada neće
koje su najbliže subjektu (a ne nešto što se desilo nekome
desiti. Nije pitanje “da li ć e se desiti”, već  
u npr. Norveškoj), pa je i logika „to se može desiti upravo
“kada ć e se desiti”
meni“, najefektnija.
Ako se ovaj pristup bezbednosti nametne kao uobičajen, nadzor nema potr be da konstantno kontroliše
radnike da li koriste zaštitna sr dstva, a menadžment odmah oseti benifit smanjenja povreda, smanjenja
gubitka kvalifikovanih radnika ili zaustavljanja proizvodnog procesa.
Krivično-pravni aspekt tr ba postaviti u drugi plan a u prvi samosvest radnika da se ne sme povrediti.

Tako i odgovornost za po tovanje BZR principa i procedura delimo na:

A.  Ličnu odgovornost
a.  Prema sebi (poro ici, prijateljima)
b.  Prema kolegama timu i kompaniji u kojoj smo zaposleni
c.  Prema okruženju (ekološka okolina, država)
B.  Profesionalna odgovorno t
a.  Prema saradnicima, kolegama, radnicima
b.  Prema kompaniji, projektu na kome radio
c.  Prema okruženju (ekološka okolina, društvo)

Radoslav Milojević 

󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉 󰁔󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀹

 

UPOTREBA UŽETA U RADOVIMA NA VISINI: PROŠLOST I SADAŠNJOST

Ovaj tekst je namenjen onima koji malo znaju o upotrebi užeta u industrijskim vertikalnim
intervencijama, ali bi želeli da ga bolje razumeju.
Sam naslov sadrži ono o čemu ćemo govoriti. Razmotrićemo kako se upotreba užeta razvijala u
sistemu bezbednog rada kakav imamo danas. Razmotrićemo statistike nesreća u 20-tak godina. Videćemo
kako mi definišemo upotrebu užeta i gde i kada ga možemo koristiti. Na kraju ćemo videti gde se trenutno na
svetu koristi, i videti razvoj standarda i pravila u praksi.
Prve podatke o upotrebi užeta u radovima na visini našao sam u tekstovima Paul Sheldon-a,
Britanskog alpiniste koji je aktivno uključen u rad IRAT-a organizacije. Njegovo prvo sećanje o upotrebi užeta
 je vezano za rane šezdesete godine, kada je jedan od njegovih kolega koristio tehnike planinarenja da se popne
uz fabričke dimnjake od cigle radi njihovog rušenja.
U kasnim sedamdesetim i početkom osamdesetih ove tehnike su se koristile prilikom nameštanja
mreža protiv odrona i stabilizacije stena u Francuskoj. Otprilike u isto vreme, korišćene su u Velikoj Britaniji
za inspekciju visokih fasada stambenih blokova koje su imale problema sa betonom koji se raspadao. Prava
upotreba užeta kakvu danas poznajemo, počela je u prvoj polovini osamdesetih korišćenjem tehnika koje su se
zasnivale na sistemu koji su razvili speleolozi tokom kasnih šezdesetih i sedamdesetih. Slične tehnike su
sredinom osamdesetih godina počele da se koriste na našim prostorima, otprilike u sličnim poslovima u kojima
se koriste i danas.
Speleološki sistem je bio i još uvek jeste bezbedan sistem, sa veoma malim brojem nesreća od kada je
u potpunosti razvijen. Međutim, zasnivao se na korišćenju jednog užeta.
Da bi bio prikladan za rad na visinama, originalan speleološki sistem se dalje razvijao tokom
osamdesetih. Glavna razlika je bila u tome što je u sistemu za rad dodato još jedno pomoćno uže koje će
omogućiti dodatnu sigurnost, tako da sistem sada ima dva stepena sigurnosti.
Primena tehnika upotrebe užeta na zgradama, mostovima i drugim građevinama kao što su radarski i
komunikacioni tornjevi je povećana. Te tehnike su normalno počele da se koriste za radove na teško
pristupnim konstrukcijama i radnim mestima kao što su naftne platforme u Severnom moru. Danas je
standardna procedura da se koristi uže za određene vrste poslova, kao što su inspekcije, čišćenje i farbanje na
platformama, ne samo u Severnom moru, već širom sveta.
Sredinom osamdesetih, pojavom specifičnih poslova u vezi sa radovima na visini, počela su da se
osnivaju i prva udruženja i organizacije koje su se bavile tom problematikom. 1987. godine, šest kompanija je
formiralo prvo svetsko udruženje za prodaju užadi koja se koriste za pristup radnom mestu – Udruženje za
prodaju užadi u industrijske svrhe iz Velike Britanije (IRATA). Organ Vlade Velike Britanije koji je zadužen
za zdravlje i bezbednost, pod nazivom „Izvršni organ za zdravlje i bezbednost“ (HSE), se angažovao po tom
pitanju od samog početka i predstavlja osnovni pokretač koji se brine da upotreba užeta za pristup radnom
mestu predstavlja bezbedan sistem rada.
U početku, radnici na užetu su bili planinari i speleolozi, koji su morali da savladaju radne veštine.
Sada je osnova proširena i uključuje mnoge pojedince koji nemaju takva iskustva. Takođe postoje trgovci koji
su savladali tehnike upotrebe užeta u cilju poznavanja materije i bolje prodaje.
Primećeno je da su podaci o bezbednosti upotrebe užeta u Velikoj Britaniji najbolji u celoj
građevinskoj industriji. To je najverovatnije zbog toga što je većina radnika na užetu obučavani prema strogim
standardima. Kasnije ćemo pogledati neke statističke podatke, ali prvo da istražimo neke od osnovnih razloga
zbog kojih je upotreba užeta toliko bezbedan sistem rada.

Nekoliko faktora je bitno u sistemu bezbednosti rada na industrijskom užetu:

1.  Tehnike
2. Obuka
3.  Nadzor
4.  Odgovarajuća oprema

Rad na užetu u vertikalnim sredinama se može obaviti na pouzdano bezbedan način kada su ljudi
kompetentni, adekvatno obučeni i iskusni, sposobni da proveravaju sopstvenu opremu i kada su pod
odgovarajućim stepenom nadzora.

󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉󰁎󰁔󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀱󰀰

 

Tehnike

U daljem tekstu se opisuje tipičan sistem upotrebe užeta:

Sistem se sastoji od dva užeta ili linije: radnog užeta i pomoćnog sigurnosnog užeta. Oba užeta su
nezavisno fiksirana i tako postavljena da se izbegne bilo koja vrsta habanja. Užad koja se koriste nisu bilo
kakva užad, već  su dizajnirana za ličnu zaštitu (zaštitu lica) i ispunjavaju propisane uslove Evropskog
Standarda EN 1891. Statička Kernmantle užad (vrsta užadi sa unutrašnjim jezgrom od određenog materijala i
istkanim spoljnim omotačem), se koriste zbog toga što su efikasnija u upotrebi od dinamičke užadi, koja su
elastičnija.
Radni pojas ima nisku centralnu tačku kačenja radi bolje efikasnosti. Mora da ispunjava propisane
uslove odgovarajućeg Evropskog Standarda kao što je EN 813 DONJI POJAS (za radni položaj).
Prilikom penjanja i spuštanja, osoba je povezana ne samo za radno uže, već i za sigurnosno (pomoćno)
uže, putem kratke pupkovine i pomoćne sprave, koja je vrsta stege za uže. Pomoćna sprava zapravo nije sprava
za zaustavljanje padova. Po njenom dizajnu i načinu upotrebe, više predstavlja spravu za sprečavanje padova.
Ona se ručno ili automatski pomera uz i niz uže tako da je uvek iznad mesta za kopčanje na pojasu. Trebalo bi
 je držati što je moguće više. Prilikom nepredviđenog događaja, potencijalnog otkazivanja sistema radnog
užeta, pad će biti sprečen. Još jedna osnovna karakteristika pomoćne sprave je da se može osloboditi pod
opterećenjem, kako bi se omogućio postupak spasavanja.
U novije vreme su se pojavile sprave koje imaju istu ulogu, ali po svojim tehničko-tehnološkim
karakteristikama mogu biti i sprave koje deluju kao šok apsorberi, tako da u stvari dobijaju i ulogu sprave koja
radi i funkciju bezbednog zaustavljanja padova (npr. Roker - Troll, tj, licencirani proizvodi tog tipa npr.
Locker – Singing Rock, Lift – Camp, itd.. ).
Sprava za spuštanje se takođe vodi duž istog radnog užeta. Koriste se samo sprave koje će zaustaviti ili
dozvoliti samo sporo automatski kontrolisano spuštanje bez upotrebe ruku, tako da u slučaju nepredviđenog
događaja radnik neće pasti na zemlju.
Kada radnik dođe u radnu poziciju, pojas ostaje prikačen za radno uže kako bi se obezbedila dodatna
udobnost i sigurnost. Pojas ostaje i jeste uvek primarna veza sa radnim i sigurnosnim užetom.
Ovo opisuje tipičan sistem za upotrebu samog užeta, koje zovemo «radno pozicioniranje». Ako radnik
želi da se popne na građevinsku konstrukciju, obično je potreban sistem za zaštitu od pada. Tada se donji pojas
kombinuje sa grudnim pojasom kako bi se postigla visoka tačka kačenja koja je potrebna za pojas za
sprečavanje pada, na primer EN 361.
Užad i ostala oprema se koriste kako bi potencijalne padove što je moguće više skratili i sveli silu
udara na minimum.
Kod drugih vrsta građevinskih radova (npr, radovi na građevinskim skelama i sl..), radnici se najčešće
kopčaju u leđnu tačku koja se nalazi između plećki radnika. To je pozicija koja mu omogućava da bezbednosni
sistem ne smeta u procesu rada, ali u slučaju propadanja kroz konstrukciju ili bilo kog slučaja gde radnik ostaje
da visi u prostoru, mora ga «osloboditi», tj evakuisati samo kompetentna osoba sa završenom obukom za
spasavanje i evakuaciju, što je redak slučaj. Ako se tome doda i potencijalna pojava efekta „suspension
trauma“ ili „sinkopa“ (više o tome u poglavlju
«opasnosti u radovima na visini», ove skripte),
situacija može postavi vrlo ozbiljna po zdravlje i
život radnika.

Obuka
Obuka je vitalni element u obezbeđenju
sistema sigurnosti u bilo kojoj radnoj situaciji, ne
samo prilikom upotrebe užeta.
U organizacijama koje se bave obukom za
radove na visini i asocijacijama koja od tih firmi
nastaju, uobičajeno je da postoje nekoliko nivoa
radnika na industrijskom užetu.
Obuku sprovode specijalizovane kompanije
za tu vrstu obuka ili rukovodeća kompanija
organizuje obuku unutar firme. Vođe obuke moraju Obuka: Telekom Srbija – T.K. Centar
imati nivo 3.

󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉󰁎󰁔󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀱󰀱

 

Nadzor
Veoma je važno da na radnom mestu postoji dobar nadzor. Samo tehničar nivoa 2 ili 3, sa njegovim
velikim iskustvom u radu na užetu, može biti nadzornik.
Svako radno mesto u zavisnosti od tehničkih zahteva, mora da ima nadzornika nivoa 2 ili 3. Uloga
nadzornika je da obezbedi da rad i da radnici postupaju u skladu sa uputstvima: tj. da teži ka rezultatu: nula
nezgoda, nula gubitaka i nula defekata. Broj supervizora na gradilištu zavisiće od konfiguracije objekta,
komplikovanosti posla, broja radnog tima i njihovih veština. O tome će se odlučiti u toku obavezne procene
rizika, koja se obavlja pre početka posla i obično svakog dana posle početka. Nadzornik poznaje sve važne
Zakonske odredbe.
Veoma važno, on ili ona, će sa ostatkom tima imati plan spasavanja na licu mesta.
Sve radne operacije koje su na radilištu potrebne će se pažljivo posmatrati i procenjivati od strane
nadzornika, i postepeno se uvoditi u posao, sve dok nadzornik ne bude zadovoljan postignutim nivoom
stručnosti.
Kombinacija ispravnih tehnika, redovne obuke i dobrog nadzora rezultirala je velikim smanjenjem
broja nezgoda.
Podaci kojima raspolažemo iz Velike Britanije, Norveške i Nemačke kažu da je rad na visini u
industrijskom okruženju, tehnikom pristupa industrijskim užetom višestruko sigurniji od recimo rada na
građevinskim skelama. Obavljeno je više od 5.000.000 radnih sati na užetu bez i jedne smrtne nesreće.
Tokom perioda od devet godina – od 1989. do 1998. bilo je približno 85 prijavljenih nezgoda na užetu
u Velikoj Britaniji. Zbir podataka za period od devet godina pokazuje konstantnu i zavidno nisku stopu
incidenata od oko 4,7 na 100.000 radnih sati.
U 43% slučajeva, povreda se odnosi na donje delove ruke, 18% na stopala, 18% na oči i 10% na leđa,
grudi i stomak, a nijedna nije bila teška povreda. Obično su povrede nastajale prilikom upotrebe alata, a ne
zbog načina upotrebe užeta.
Od 1989 do 2001 godine imamo povećanje broja radnih sati na 7.705.000 sa 4,3 incidenta na 100.000
radnih sati. Ovako dobra statistika je prvenstveno rezultat rigorozne obuke i stručnog nadzora. Ipak nesreće se
dešavaju i za to uglavnom je zaslužan ljudski faktor. Edukacija je dugoročan proces i u nju se moraju uključiti
svi od državnih institucija do radnika na terenu.

Šta je to upotreba užeta?

1.  Vrsta posla

Glavne razlike između korišćenja užeta i ostalih vrsta visećeg pristupa su:

•  Pojas spada pod primarno sredstvo za kopčanje osobe;

•  Osoba je okačena direktno za uže, a
ne indirektno kao kod druga dva
sistema;
•  Ovaj sistem koristi dva odvojena
obezbeđena sistema, jedan kao
sredstvo za pristup, izlazak i
pozicioniranje za rad, a drugi kao
pomoćno osiguranje;
•  Pored toga što je to sistem visećeg
pristupa, takođe važi i za sistem za
lično obezbeđenje
•  Radna i sigurnosna užad su statična,
tj. operativac se kreće uz i niz uže, a
to uže ga ne podiže, niti spušta.

 Zona radnog ogranič enja

󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉󰁎󰁔󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀱󰀲

 

2.  Zaštita od pada

Postoje tri vrste sistema za zaštitu od padova:

Zone ograničenog pristupa (prepreka u kretanju).

Sprečava osobu da dođe do dela u kojem postoji
rizik od pada. To je namenjeno da spreči pad. Zona
u kojoj je onemogućen pristup ostalim licima da ne
bi došlo do povreda ili drugih neželjenih događaja.
Ulazak u ovu zonu omogućen je samo uz posebnu
opremu i dozvolu nadzornika radova - vođe
intervencije. Vođa tima ili nadzornik radova
određuje veličinu zone u zavisnosti od procene
rizika za predmetno radno mesto.
Time postižemo više pozitivnih efekata:
-  U zonu ograničenog pristupa ulaze samo  Zona ogranič enog pristupa
ovalšćeni radnici koji trenutno  imaju posla.
Ostali koji trenutno nemaju posla u toj zoni, su na bezbednom mestu od potencijalnih povreda koje
mogu zadobiti od pada opreme, materijala ili drugih predmeta koje koriste drugi radnici na visini.
-  U zonu ograničenog pristupa nema mogućnosti da uđu druga civilna ili profesionalna lica koja ne
pripadaju radnom timu (ekipi), čime se smanjuje mogućnost da se neko drugi ko ne pripada radnom
timu povredi.
-  Zonu ograničenog pristupa kontrolišemo fizički i vizuelno, tako da možemo ostaviti (katkotrajno
lagerovati), material i alat bez opasnosti da će nešto od materijala ili alata nestati.

Zone radnog ograničenja  pri pozicioniranju u radu. Prvenstveno služi da drži operativca fiksiranog ili u
visećem položaju u toku rada, ali obično ima dodat neki element za zaštitu od pada a koji će ograničiti dužinu i
silu pada.

Zaustavljanje pada. Sistem koji je predviđen da spreči da osoba padne na tlo prilikom pada.

U gradaciji zaštite od pada, upotreba užeta je obično forma pozicioniranja za rad i pri tome se koristi
oprema za radno pozicioniranje. Povremeno, postaje sistem za zaustavljanje pada, i tada se koristi oprema za
zaustavljanje.

3.  Gradacija rizika

Ukoliko podrazumevamo da se gradacija rizika sastoji iz četiri nivoa...

1.  Isključiti rizik, npr. još u fazi projektovanja građevine (najviši nivo)
2.  Upotreba platformi, npr. podići skele (zaštititi lokalitet)
3.  Koristiti opremu za suspenziju osoba (zaštititi lokalitet i osobe)
4.  Koristiti opremu za zaustavljanje padova (zaštititi osobe- najniži nivo zaštite)

...tada je upotreba užeta obično na nivou 3 u sistemu gradacije.

Bilo bi veoma dobro kada bi sve moglo lepo da se svrsta u jednu od navedenih kategorija.

Nažalost, život nikada nije tako jednostavan. Na primer, nekada je potrebno da se radnik penje uz
građevinu kako bi dospeo do mesta za rad. U tom slučaju, koristi se oprema za zaustavljanje pada. To bi
snizilo poziciju u hijerarhiji rizika, kao što se vidi iz gore navedenog, na nivo 4.

󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉󰁎󰁔󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀱󰀳

 

Kada treba koristiti uže?

Tehnika upotrebe užeta je idealna za mesta do kojih je teško ili nemoguće prići na drugi način i/ili gde
nema tzv kolevki, skela ili platformi, i tamo gde je preporučljivo koristiti takvu tehniku za vrstu posla koji
treba obaviti. Primeri za to su:

•  Visoke zgrade
•  Mostovi
•  Litice pored puteva
•  Okna, atrijumi
•  Stubovi i tornjevi
•  Satelitski, radarski, telekomunikacioni sistemi
•  Specifične konstrukcije bez uobičajenog pristupa..

Za šta se koristi uže? 

Uže je najbolje koristiti za lake i srednje zadatke. Primeri za to su:

•  Provera i testiranje
- snimanje
- nedestruktivno testiranje
•  Telekomunikacije:
-  Montaže antenskih sistema, održavanje
•  Održavanje i popravke
- zaptivanje i reinstalacija
- zamena stakala i staklenih panela
•  Čišćenje i farbanje
- pranje mlazom pod pritiskom
- prskanje/ krečenje/ farbanje
•  Pranje prozora
•  Geotehnika (civilni inženjering)
-  postavljanje mreža protiv odrona
-  Radovi na površinskim kopovima, velikim infrastrukturalnim objektima visokogradnje i niskogradnje
u cilju pripreme terena ili zaštite ljudskih života i materijalno-tehničkih dobara u toku procesa rada
-  usmeravanje pritiska
•  Intervencije u spasavanju i evakuaciji ljudi i materijalnih dobara u rezidentnim, industrijskim i ruralnim
sredinama (urušavanja objekata, evakuacije iz nepristupačnih sredina, objekti zahvaćeni požarom,
zemljotresi, poplave itd.., kao i intervencije i spasavanja radnika u industriji zbog delimčnog otkaza
bezbednosnih sistema, povrede radnika, itd

Prednosti upotrebe užeta u vertikalnim sredinama:

•  Postavljanje i rastavljanje sistema je brzo i zahteva mali broj osoba u kratkom vremenu. Tako se broj
rizičnih sati za ljude svodi na minimum.

•  Zbog brzog postavljanja i rastavljanja sistema, potencijalno zaustavljanje procesa proizvodnje ili radnih
procesa u industriji je minimalno ili svedeno na razumnu meru. Uznemiravanje stanara, pešaka i
saobraćaja je minimalno. Sistem se može rastaviti na kraju svake smene, smanjujući mogućnost
vandalizma i krađe.

•  Cena. Niža je od drugih metoda, na primer od postavljanja skele.

󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉󰁎󰁔󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀱󰀴

 

•  Upotreba užeta u svetu  

Rad sa užetom se upotrebljava širom sveta

Interesantno je primetiti različiti stav koji vlasti imaju širom sveta prema upotrebi užeta. On varira od
pozitivnih koraka koji se primenjuju u Evropi sa novom Direktivom (nacrtom) o Privremenom radu na visinama,
koja podržava upotrebu tehnike rada sa užetom, preko "pravimo se da ne postoji iako postoji’ pristupa koji se
trenutno primenjuje u Nemačkoj, do potpune zabrane kao što je slučaj u Hong Kongu. Negativan pristup je
uglavnom zasnovan na manjku razumevanja.
Takođe, neke od ovih zemalja su osnovale svoja nacionalna udruženja za rad sa užetom. Takvi primeri su:
Australija, Francuska, Nemačka, Novi Zeland, Norveška, Južno-Afrička Republika i Sjedinene Američke Države.

Standardi i pravilnici

Asocijacije i stručna udruženja koja se bave predmetnom problematikom u

saradnji sa drugim medicinskim udruženjima postavljaju standarde i bezbednosne
procedure koje se stalno preispituju i unapređuju. Postoje ustaljeni evropski standardi za
upotrebu slabo-rastegljvog užeta i pojasa za sedeću poziciju pri pristupu radnom mestu,
kao i završni nacrt standarda za upotrebu penjalica, spuštalica i pomoćnih uređaja.
U Britaniji, IRATA se smatra vodećim organom u radu sa užetom. U Norveškoj,
SOFT, Norveško udruženje za prodaju i upotrebu užeta, ima sopstveni pravilnik. U
Australiji i Novom Zelandu postoji niz standarda koji se odnose na industrijske sisteme za
pristup radnom mestu upotrebom užeta, koje su u saradnji izdali Standardi Australija i
Standardi Novi Zeland. 
Nemačko udruženje za upotrebu užeta, FISAT, ima svoj sopstveni pravilnik.
U Južno-Afričkoj Republici, Južno-Afrička kancelarija za Standarde je objavila
standard iz dva dela: Industrijska upotreba užeta: procedure na radnom mestu i procedure
vezane za obuku i izdavanje sertifikata.
 

Najzad, na nivou međunarodnih standarda, upotreba užeta pri radu spada pod
nadležnost Međunarodne Organizacije za Standarde (ISO).
Na našim prostorima još ne postoje asocijacije i udruženja koje se ozbiljno i
stručno bave ovom tematikom. “ALP Project Sistem” je za sada jedina firma na našim
prostorima koja svojim pristupom, kadrovima, iskustvom, stručnim programima i metodologijom pokušava da
napravi bezbednosni pomak na bolje. Ipak, jedna lasta ne čini proleće, pa se u tom smilu nadam da će se u skoroj
budućnosti u ovaj program uključiti kako druge organizacije tako i institucije nadležnih Ministartava i uprava.
Poslednji zaključak na osnovu iznetog bi bio da, uz odgovarajuću upotrebu tehnika za rad sa užetom od
strane dobro obučenog lica sa adekvatnim nadzorom, upotreba užeta može naći svoje mesto u industriji i dokazano
 je da predstavlja vredan i bezbedan sistem rada.

Radoslav Milojević 

󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉󰁎󰁔󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀱󰀵

 

INDUSTRIJSKI STANDARDI OPREME ZA RADOVE – INTERVENCIJE NA VISINI:

EN 353  EN 354  EN 355 

Sistemi za sprečavanje padova Pupčanici – gurtne Šok apsorberi
EN 358  EN 360 EN 361 / EN 813 / EN 358
Sistemi za pozicioniranje Samo spuštajući sistemi za spre čavanje pada Komplet pojasevi
EN 362  EN 397 EN 795 
Konektori - karabineri Industrijski šlemovi Ankeri, spojke, ostali priključci
EN 813  EN 1496 EN 1891
Seceći pojasevi Sistemi za spasavanje Semi statik užad
EN 892 EN 341 EN 12278
Dinamička užad Spuštalice – d.stop - osiguravanje Koturače
EN 0123 EN 567
Mobilni ankeri Penjalice

TERMINOLOŠKE DEFINICIJE POJMOVA ZA IZVOĐENJE RADOVA - INTERVENCIJA

U VERTIKALNIM SREDINAMA NA INDUSTRIJSKOM UŽETU

VRSTE RADOVA

Pristup užetom
Tehnika koja zahteva upotrebu užarije, najčešće koristeći dva nezavisna osiguravajuća sistema, jedan kao glavni, a
drugi kao pomoćni sistem, u kombinaciji sa pojasevima i descenderima (spuštalicama), da bi se stiglo do mesta
rada i odstupilo od mesta rada.

Radno pozicioniranje
Tehnika koja omogućava osobi da radi na visini, uz upotrebu opreme, na taj način da je pad sprečen ili nemoguć.

Radno ograničenje
Tehnika kojom se onemogućava dolaženje do zona gde je moguć pad sa visine.

Spasavanje kolege ili civilnih lica

Izvlačenje i briga o povređenom ili onemogućenom članu tima za pristup užetom. Ovo obuhvata evakuaciju osobe
od mesta opasnosti do sigurne zone.

SIDRIŠTA

Sidrište - Osiguravalilšte
Fiksirani sistem za sigurno uvezivanje osobe ili linije za stabilnu – sigurnu tačku. Napomena: takođe poznato kao
“osiguranje”
Posebnu pažnju obratiti na efekat razlaganja sila, tj, uglove koji se formiraju između dve ili više fiksnih tačaka. Taj
efekat (poznat i kao “paralerogram sila”), je veoma bitan za kasnije instalacije pri evakuacijama i spasavanju, gde
su uglovi veliki, što znači i velika opterećenja na fiksne tačke.

󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉󰁎󰁔󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀱󰀶

 

Sidrišna tačka:
Mesto na sidrištu za vezivanje - fiksiranje linije ili osobe

TERETI *

Maksimalno radno opterećenje

Maximalna težina koja moze biti podignuta delom opreme, naznačeno od proizvođača.

Bezbedno radno opterećenje

Određeno bezbedno opterećenje - težina pod određenim uslovima, naznačena od strane proizvođaca.

Tačka pucanja
Najmanja sila pri kojoj puca određeni deo opreme prilikom testiranja, pod određenim uslovima.

Test izdržljivosti
Test opterećenja pri kome se opterećuje određeni novi deo opreme kako bi se utvrdilo da oprema nema nikakve
deformacije pri opterećenju u tom trenutku. Ovaj rezultat se moze teoretski povezati sa performansama opreme pri
njenoj upotrebi.

OSOBE

Osposobljena osoba
Određena osoba koja je trenirana i koja poseduje određena teorijska i praktična znanja koja omogućavaju pravilno
izvođenje određenih zadataka.

Pomoćno osoblje
Osoblje koje nadgleda sidrišta ili teren ispod operativaca.

Nadzornik radova - intervencije

Osoba odgovorna za sve segmente radnog mesta – intervencije.

Radoslav Milojević

󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉󰁎󰁔󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀱󰀷

 

OPREMA . 

1.  OPŠTA OPREMA: 

-  Radno odelo
-  Proizvodi se od različitih matarijala u zavisnosti
od radnog mesta i uslova u kojima se koristi. Za
radove u industrijskim vertikalnim sredinama se
uglavnom koriste jednodelni kombinezoni, preko
njega se oblači zaštitini pojas na koji kačimo
dosta karabinera (konektora), penjalica,
spuštalica itd.. Svi moraju biti vizuelno
prepoznatljivi i lako dostupni. Tako je
međusobna vizuelna kontrola opreme mnogo
 jednostavnija. Što nije slučaj kada preko pojasa i
opreme imate bluzu ili neki drugi vid radnog
mantila.

-  Rukavice
-  Većina povreda u radovima na industrijskom užetu se bazira
na sitnim ogrebotinama, posekotinama ili ubodima ruku. S
obzirom na okruženje i higijenske uslove, te povrede se
kasnije mogu inficirati i iskomplikovati. S toga je bitno je se
nose odgovarajuće radne rukavice koje bi to sprečile, a sdruge
strane omogućile normalan rad u “pipavim” uslovima. Zato
su na nekim rukavicama palac, kažiprst i srednji prst nepokriveni.

-  Zaštitne naočare
-  Prošlo je vreme ružnih i rogobatnih zaštitnih naočara. Sada su one
dizajnirane tako da pored toga što imaju osnovnu zaštitnu ulogu,
pritom i lepo izgledaju. Na nekim modelima se mogu menjati
nijanse stakla u zavisnosti od uslova vidljivosti. Pored mehaničke
imaju i UV zaštitu. Ako radnicima nabavimo zaštitne načare koje
pored svoje funkcionalnosti imaju i lep dizajn, nećemo morati da
ih teramo da ih koriste. Nosiće ih svojom voljom i van radnog vremena.

-  Zaštitini šlem – kaciga

-  Zaštitin šlem – kaciga za radove na visini u industrijskim vertikalnim sredinama mora da
ispunjava nekoliko uslova:
1. Da ima mogućnost određene “lateralne” deformacije, kako
bi mogao da primi potencijalni udar, amortizuje isti i
eventualno u cilju amortizacije udara pukne. Time se
postiže smanjeni prenos udara na vrat i vratne pršljenove
koji su vrlo osetljivi na udare tog tipa.
2. Da ima “V” izraz u cilju bojeg podešavanja i zadržavanja
iste na glavi pri naglim pokretima, provlačenjima ili
eventualnim propadanjima kroz konstrukciju. Veliki
procenat povreda glave sa smrtnim ishodom (skoro 30%), nije nastao od pada
predmeta na šlem, već od propadanja radnika kroz razne vrste konstrukcija, gde
običan šlem pri prvom kontaktu sa konstrukcijom spadne sa glave pa radnik
󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉󰁎󰁔󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀱󰀸
 

ostane bez ikakve zaštite pri daljim kontaktima sa strukturama (skela, klime
uređaji, delovi fasade i sl…)
3. Da ima mogućnost “kačenja” određenih dodataka u cilju bolje vidljivosti ili
komunikacije sa ostalim članovima tima (čeona lampa, komunikacioni uređaj,
zaštitin vizir itd.)
4. U zavisnosti od standarda, koji želimo postići u uslova u kojima radimo, zaštitni
šlem – kaciga treba da ispunjava i druge uslove koji nam rad čine bezbednijim i
prijatnijim:
a.  U radovima gde imamo potencijalni strujni luk (visokonaponska mreža
ili slično), kaciga mora imati atest za bezbedan rad u pomenutim
uslovima.
b.  U radovima pri toplim izvorima ili na jakom suncu dobro je da ista ima
ventilacione otvore i u bojama koje ne privlače svetlost (npr. Bela).
-  Zaštitne cipele
-  U zavisnosti od uslova u kojima radimo, moramo imati
odgovarajuću zaštitnu radnu cipelu. Za radove na industrijskom
užetu, bitno je da cipela bude duboka u cilju zaštite skočnih
zglobova. Time se izbegavaju evantualne distorzije što je česta
povreda pri kretanju na neravnim terenima. U radovima u
klasičnom građevinarstvu bitno je da cipela ima zaštitnu kapu koja
sprečava veće povrede prstiju u slučaju pada tereta i zaštitnu ploču
u samom đonu cipele koja sprečava povrede koje mogu nastati pri proboju stranih tela
kroz đon cipele (ekseri i sl.)

2.  LINIJE, UŽARIJA, OSTALA SINTETIČKA OPREMA

Sidrena linija

Fleksibilna linija zakačena za sidrište bar jednim krajem služi za osiguranje (u pojasnu tačku u kombinaciji
sa ostalim spravama), koje je koriste.
Napomena: Sidrena linija može biti radna i pomoćna.

Radno uže
Sigurnosna linija koja se koristi isključivo za osiguravanje, pozicioniranje i
ograničavanje kretanja uključujući i penjanje i spuštanje niz/uz uže.

Pomoćno uže
Pomoćno uže na posebnom sidrenom sistemu koje služi da pruži podršku u slučaju
otkazivanja primarne linije tj. radnog užeta, uz primenu posebnih sprava za
osiguravanje – primanje udara.

Dinamičko uže
Uže specijalno dizajnirano da apsorbuje energiju pada istezanjem i samim tim smanji
udarnu silu.

Užad niskog istezanja

Tekstilno uže sa manjim koeficijentom istezanja i samim tim manjom mogućnošću za
ublaživanje pada.
Napomena:Takođe poznata i kao polustatič  ka užad. Nekada su se zvala statička užad
ali danas se taj izraz koristi samo za užad koja nemaju mogucnost istezanja i
absorbovanja energije pada, kao sto su užad sa čeličnim jezgrom (sajle), i aramidska užad.

󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉󰁎󰁔󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀱󰀹

 

Kernmantel užad
Textilna užad koja se sastoje iz srži koja je obmotana zaštitnom košuljicom.
Srž je uglavnom glavni nosioc opterećenja i obično se sastoji iz paralelnih elemenata koji su upleteni zajedno
u jedan ili par slojeva.
Košuljica ili zaštitni omotač  je tu samo da bi zaštitio srž od spoljnih uticaja
abrazije i UV zračenja.

Zaštite za užad 
Služe da zaštite glavnu i pomoćnu užad od potencijalnih oštećenja pri radovima –
intervencijama u vertikalnim sredinama. Mogu biti jednostavne u vidu ojačanog
creva koje se otvara – zatvara čičak trakom, ili mehaničke zaštite koje se stavljaju
na oštre ivice gde uže u toku rada “curi”, smanjuje trenje i omogućava duži radni
vek užeta.
Crevasta i mahanič ka zaštita ivica

Sidrena gurtna
Gurtna od tekstila ili sajle (uže sa čeličnim jezgrom,
fabrički zakrimpovana), koja se koristi kao sidrena
tačka za sidrišta ili pupkovinu u koju je nemoguće
ukopčati se direktno već  uz pomoć  karabinera ili
druge vrste industrijskog konektora

Pupkovina (“Kravlji rep”)

Kratka gurtna ili pupkovina koja se koristi za ukopčavanje direktno iz noseće pojasne tekstilne tačke u
sidrišnu tačku. Obično se pravi od komada dinamičkih užadi i čvorova (najčešće “osmica”). Prednost je što
 je jeftina za napraviti i zamenu u slučaju oštećenja, ali nema industrijski standard, što je u današnje vreme
 jako bitno u slučaju bilo kakvih povreda.

Absorber energije
Komponenta koja se koristi u sistemu za ublažavanje pada. Specijalno se pravi da
minimizuju energiju nastalu usled pada. Takođe je poznata i kao šok apsorberi.

Radni pojasevi
Pojasevi posebnog dizajna i konstrukcijskih rešenja koji služe da rasporede
potencijalni udar pri padu sa visine na što veću površinu tela i time spreče
povrede. Moraju ispunjavati sledeće uslove:
a.  Za radove koje izvode radnici na industrijskom užetu:
-  Bitno je da ima prednja dva kopčanja (donje i gornje) 
-  “Tapacirane” postavke na trakama sedećeg pojasa 
-  Dva metalna kopčanja na bokovima u cilju boljeg “pozicioniranja” 
-  Noseće gurtne za opremu na bokovima pojasa 
b.  Za radove u građevinarskoj industriji:
-  “Leđno” kopčanje koje omogućava radniku da nesmetano radi i
pravilan položaj tela u slučaju pada sa visine.

󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉󰁎󰁔󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀲󰀰

 

Konektor 
Lako otvorljiva sprava koja se koristi za spajanje komponenata, i omogućava korisniku da se
poveže sa sidrištem direktno ili indirektno.

Karabiner 
Konektor, formiran kao zatvoreni krug, sa opružnom bravicom koja omogućava ulazak,
najčešće sa automatskim zaključavanjem u zatvorenoj poziciji. Dele se po materijalu od koga su
napravljeni, obliku, načinu zaključavanja i sl.

Mehanički sistemi za izlačenje – spasavanje povređenog

Mehanički sistemi za izvlačenje ili spuštanje povređenih (radnika, ili drugih
ugroženih lica), funkcionišu na principu redukcije (npr. 1 prema 10). Gornji
karabiner se kopča u sigurno sidrište a donji preko odgovarajućeg blokera u uže
palog radnika ili direktno u slobodnu pojasnu tačku. Sistem redukcije lako podiže
palog radnika i rasterećuje njegovu pupkovinu, koja se pritom iskopča i radnik
lako spusti u bezbednu zonu gde mu se može pružiti dalja pomoć ili transport.

Sistem za sprečavanje pada

Lični sistem za sprečavanje pada služi da spreči sudar korisnika sa strukturama ili
zemljom. Popularno nazvan kao “blokator pada” 

“Milan” - Skylotec Mehanič ka koč nica za

spreč avanje pada 

Radoslav Milojević 

󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉󰁎󰁔󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀲󰀱

 

ODRŽAVANJE OPREME *:

UŽARIJA, POJASEVI, ŠLINGE, KACIGE, METAL :

Užad, treba držati dalje od toplotnih izvora, hemijskih supstanci (razređivači, farbe, acetilen, ulja, goriva...), i
prljavštine.

1.  Skladištenje

a.  Sintetika: sobna temperatura, daleko od svetla, toplotnih izvora, U.V. zračenja, hemije i
oštrih predmeta, po mogućstvu u zasebnim vrećama.

b.  Metal: grupisane po tipu opreme na suvom i kontrolisanom okruženju

2.  Održavanje

a.  Sintetika:

1.  Užad: periodično otprašivanje i pranje (30 st. bez hemije), sušiti na promaji bez
mehaničkih sprava za sušenje. Izbegavati direktno sunčevo svetlo. Izbegavati
zaprljanost od industrijske prašine, kvarcnog peska, opiljaka metala (gradilišta),
stakla, keramike. Koristite radno uže samo za rad, ne za šlepanje i izvlačenje vozila
iz blata i snega.
2.  Pojasevi, industrijske gurtne: važi isto kao i za užariju. Naročito obratiti pažnju
(skoro uvek u drugoj boji u odnosu na podlogu), da li su oštećeni šavovi na
pojasevima.
3.  Kacige: važi isto kao i za užariju i pojaseve

b.  Metal: periodično odprašivanje / čišćenje i podmazivanje sklopova

3.  Kontrola
a.  Svakodnevna kontrola korisnika (radnika), obavezno pre početka radova (vizuelno, dodirno)

b.  Periodična komisijska kontrola organizacije ( na 6 meseci), po formularu za kontrolu tog

modela opreme (vizuelno, dodirno i provera funkcionalnosti).

4.  Životni vek

a.  Sintetika: definiše preporuka proizvođača i stepen mehaničkog ili hemijskog oštećenja.
Obično oko 5 godina, (može biti uništeno ili oštećeno već pri prvoj upotrebi), mada većina
proizvođača preporučuje obavezno menjanje posle maksimalno 10 godina, bez obzira da li
se aktivno koristilo ili je bilo uskladišteno u magacinu. Profesionalne organizacije koje užad
koriste svakodnevno (u procesu rada ili obuke), kao što su Vojska, Policija, organizacije koje
se bave radovina na visini, spasavanjem i sl, trebale bi užariju i sintetičku opremu menjati
kvartalno u toku godine.

b.  Metal: definiše stepen mehaničkog, hemijskog ili toplotnog oštećenja, ukoliko toga nema,
može trajati i više desetina godina.

*Pogledati stranu br. 25 ove skripte «Lista za proveru opreme» 

󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉󰁎󰁔󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀲󰀲

 

LISTA ZA PROVERU OPREME

ZA SVU TEXTILNU OPREMU: oštećenjima srži ili košuljice. Obavezno
proveriti krajeve užadi.
□  Da li ste pročitali uputstvo – informaciju o
upotrebi od proizvođača? Akcije
□  Da li je proizvod istekao iz vremenskog
roka upotrebe – preporuke proizvođača? -  Preterana unutrašnja prljavština - očistiti po
uputstvu proizvođača. Ako nije moguće
1.  Vizuelno – proveriti: potpuno ukloniti nečistoće, uže češće
pregledati na mestima oštećenja.
-  Izužetna istrošenost bilo -  Neobicno meke i tvrde povrsine - ukloniti iz
kog dela upotrebe. Ponekad je oštećenje samo lokalno
-  Abrazija bilo kog dela koji tako da se deo užeta moze iseći.
trpi opterećenje
-  Čupavo uže ili gurtna (indikator abrazije) Ako se u bilo kom trenutku dvoumite izbacite iz
-  Useci, pogotovo na delovima koji trpe upotrebe taj deo opreme.
opterećenje
-  Prljave gurtne i užarija. Ovo ubrzava abraziju POJASEVI
kako spoljnu tako i unutrašnju
1.  Vizuelno i dodirom proveriti
2.  Vizuelno i dodirom – proveriti:
□  Svaki tekstilni deo pojasa
-  Oštećenja od hemikalija posebno, gurtne za ukopčavanje proveriti na sve
-  Puderasta površina popisano pod generalnim inspekciskim
-  Gubitak boje procedurama.
-  Otvrdnule površine
-  Oštećenja toplotom 2.  Kopče za zatezanje i podešavanje:

3.  Akcije -  Pravilno sklapanje

-  Korozija
-  Proizvod istekao iz roka upotrebe - izbaciti iz -  Preterana istrošenost
upotrebe -  Pukotine
-  Preterana istrošenost bilo kog dela - izbaciti iz -  Ostala oštećenja
upotrebe
-  Abrazija. Mala količina je dozvoljena, kod 3.  Ostale metalne i plasti čne komponente pojasa:
većih ukloniti iz upotrebe
-  Useci - izbaciti iz upotrebe -  Pravilno funkcionisanje
-  Prljavština - očistiti po uputstvima proizvođača -  Korozija
-  Hemijska kontaminacija - izbaciti iz upotrebe -  Pukotine
-  Toplotno ostećenje - izbaciti iz upotrebe -  Ostala oštecenja
-  Useci na vezovima - izbaciti iz upotrebe
4.  Akcije
Ako se u bilo kom trenutku dvoumite izbacite iz
upotrebe taj deo opreme. □  Textilne delove tretirati prema generalnim
inspekciskim procedurama
RADNA I POMOĆNA UŽAD - LINIJE □  Kopče za zatezanje i podešavanje:
-  Preterana istrošenost - ukloniti iz upotrebe
1.  Vizuelno – proveriti: -  Korozija - ukloniti iz upotrebe
□  Proveriti krajeve užadi na -  Pukotine - ukloniti iz upotrebe
preterano habanje -  Ostala oštecenja - ukloniti iz upotrebe
-  Nepravilno funkcionisanje - ukloniti iz upotrebe
2.  Vizuelno i dodirom –
proveriti: Ako se u bilo kom trenutku dvoumite uklonite deo
□  Unutrašnja oštećenja se opreme iz upotrebe.
mogu napipati prstima. Premekani ili
pretvrdi delovi užadi su prouzrokovani

󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉󰁎󰁔󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀲󰀳


GURTNE, PUPKOVINE I OSTALA SLIČNA
OPREMA
1.  Vizuelno i dodirom proveriti
-  Unutrašnjost i spoljašnost, gurtne za
ukopčavanje i ostale textilne delove na sve
stavke popisane pod generalnim inspekciskim
procedurama.
-  Sve čvorove radi sigurnosti
-  Da višak užeta posle čvora bude veći od
minimalne dužine
-  Da čvorovi u kravljem repu nisu prezategnuti
(da bi mogli da pruže kakvu-takvu apsorbciju
energije)
2.  Akcije
-  Gurtne za ukopčavanje - tretirati prema
generalnim inspekciskim procedurama
-  Čvorovi - ako se dvoumite uklonite iz upotrebe.
Čvorovi se mogu prevezati od strane
kompetentne osobe. Opteretite čvor težinom
tela i proverite da viri bar 10 cm. viška užeta.
Ako se čvor u kravljem repu učini prezategnut,
prevezite ga ili zamenite kravlji rep.
Ako se u bilo kom trenutku dvoumite uklonite deo
opreme iz upotrebe.
PENJALICE: POMOĆNI UREĐAJI
□  Da li ste pročitali uputstvo – informaciju o
upotrebi od proizvođača?
1.  Vizuelno proveriti:
-  Pohabanost, naročito na nazubljenim delovima,
ležište za uže
-  Deformacije
-  Ogrebotine
-  pukotine
-  predhodna obeležja flomasterima ili drugim
hemijskim sredstvima
-  opekotine
-  korozija
-  kontaminacija hemijskim sredstvima,
razređivačima, fleke na aluminijumskim
delovima (uglavnom nastale od slane vode)
-  pokrivenost stranim materijama (pesak, ulje,
farba)
2.  Vizuelno i dodirom – proveriti:
-  Pokretni delovi funkcionišu normalno
(rukohvati, zaključavajući mehanizmi)
󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉󰁎󰁔󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀲󰀴
-  Zglobni delovi su u dobrom stanju
-  Zaključavajući mehanizam je potpuno
funkcionalan i bez “lufta”
-  Bez deformacija na bilo kom delu opreme
3.  Akcije 
-  Ukloniti sve strane materije
-  Neka habanja su dozvoljena. Proveriti
proizvođačka uputstva o održavanju.
-  Pokretni delovi: ako bilo koji ne funkcioniše
normalno, ukloniti iz upotrebe
-  Zglob zatvarača nije u dobrom stanju: ukloniti iz
upotrebe
-  Deformacije: ukloniti iz upotrebe
-  Zasečeni delovi, teške opekotine: ukloniti iz
upotrebe
-  Pukotine: ukloniti iz upotrebe
-  Kontaminacija hemikalijama: ukloniti iz upotrebe
-  Nepravilno funkcionisanje: ukloniti iz upotrebe
-  Zaklučavajući mehanizmi imaju “luft”: ukloniti iz
upotrebe
Ako se u bilo kom trenutku dvoumite uklonite deo
opreme iz upotrebe
KONEKTORI - KARABINERI
□  Da li ste pročitali uputstvo – informaciju o
upotrebi od proizvođača?
1.  Vizuelno proveriti:
-  Pohabanost, naročito na
delovima gde naleže uže ili
gurtne
-  Deformacije
-  Ogrebotine
-  pukotine
-  predhodna obeležja flomasterima ili drugim
hemijskim sredstvima
-  opekotine
-  korozija
-  kontaminacija hemijskim sredstvima,
razređivačima, fleke na aluminijumskim delovima
(uglavnom nastale od slane vode)
-  pokrivenost stranim materijama (pesak, ulje,
farba)..
2.  Vizuelno i dodirom – proveriti:
-  Pokretni delovi funkcionišu normalno (bravica se
zaključava korektno bez obzira na model,
elastičnost opruge na bravici)
-  Zglobni delovi su u dobrom stanju

-  Zaključavajući mehanizam je potpuno
funkcionalan i bez “lufta”
-  Hvatač bravice nije deformisan
-  Bez deformacija na bilo kom delu opreme
3.  Akcije
-  Ukloniti sve strane materije
-  Neka habanja su dozvoljena. Proveriti
proizvođačka uputstva o održavanju.
- Pokretni delovi: ako bilo koji ne funkcioniše
normalno, ukloniti iz upotrebe
-  Zglob zatvarača nije u dobrom stanju: ukloniti
iz upotrebe
-  Hvatač bravice je deformisan: ukloniti iz
upotrebe
-  Deformacije: ukloniti iz upotrebe
-  Zasečeni delovi, teške opekotine: ukloniti iz
upotrebe
-  Pukotine: ukloniti iz upotrebe
-  Kontaminacija hemikalijama: ukloniti iz
upotrebe
-  Nepravilno funkcionisanje: ukloniti iz upotrebe
-  Zaklučavajući mehanizmi imaju “luft”: ukloniti
iz upotrebe
Ako se u bilo kom trenutku dvoumite uklonite deo
opreme iz upotrebe
󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉󰁎󰁔󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀲󰀵
KACIGE:
□  Da li ste pročitali uputstvo – informaciju o
upotrebi od proizvođača?
□  Dali je kaciga unutar
vremenskih preporuka
korišćenja proizvođača?
Vizuelno i dodirom – proveriti
-  Pukotine, deformacije i druga oštećenja na školjki
-  Ostećenja na mehanizmu podbradka
-  Prekomerno habanje bilo kog dela
-  Podešavanje traka funkcioniše normalno i lako
1.  Akcije
-  Kaciga je izvan preporučenog veka trajanja:
ukloniti iz upotrebe
-  Bilo kakva pukotina, deformacija ili druga šteta,
uključujući jače zareze na školjki: ukloniti iz
upotrebe
-  Ostećenja na mehanizmu podbradka: ukloniti iz
upotrebe
-  Nema unutrašnjih traka, ili se trake podešavaju
teško: ukloniti iz upotrebe
Ako se u bilo kom trenutku dvoumite uklonite deo
opreme iz upotrebe
 

OPASNOSTI U INDUSTRIJSKIM RADOVIMA NA VISINI

Opasnosti koje možemo naći u toku radova bilo u industrijskom ili prirodnom okruženju, skoro da i ne
možemo nabrojati. Najbolja zaštita je uvek bila stalna edukacija i zdrav razum. Ali, ako krenemo od nekih
uobičajenih podela, opasnosti se dele na:

Opasnosti u industrijskom radnom okruženju:

a.  Mehaničke opasnosti (rad sa mašinama i alatom koje imaju oštra sečiva i ivice, oštri strukturalni
delovi fasada ili konstrukcija)..
 
b. Električne opasnosti
o  atmosferska pražnjenja,
o  radovi u uslovima visokog ili niskog napona
c.  Elektromagnetna emisija (poledati stranu br. 32 “Elektro-magnetno zračenje” u radovima
mobilne telefonije)
o  Elektromagnetna zračenja
o  Radioaktivna zračenja
d.  Hemijske opasnosti
o  Industrijski gasovi, gaso opasne zone,
o  Toksične tečnosti
o  Industrijska prašina
e.  Termičke opasnosti (topli izvori)

Opasnosti u prirodnom radnom okruženju:

a.  Atmosferske :
o  vlažnost,
o  hladnoća
o  vrućina (povišena temperatura)
o  vetar
o  prašina
o  uslovi smanjene vidljivosti (mrak, magla)
o  UV zračenje
o  vibracije
o  buka

b.  Opasnosti od pada sa visine (pogledati stranu 34 i 35, naslovi “faktor pada” i “suspension
trauma”)

Vrlo mali procenat nesreća izazvanih padovima sa visine je prouzrokovan otkazom bezbednosnog sistema
(ma kakav on bio). Razlozi su uglavnom sledeće prirode:
-  Ignorisanje osnovnih bezbednosnih procedura (npr, nekorišćenje zaštitne opreme i zaštitnih
sistema, nepotreban boravak u zonama ograničenog pristupa i sl.)
-  Nepoznavanje bezbednosnih procedura (npr. Procedure pre-kopčavanja na sidrištima ili u
procedurama pozicioniranja)
-  Nemanje odgovarajuće opreme
-  Nepoznavanje karakteristika bezbednosne opreme i bezbednosnih procedura
-  Ignorisanje karakteristika bezbednosne opreme

Takođe postoji i druga podela opasnosti. To su:

1.  Objektivne opasnosti

-  To su sve opasnosti na koje čovek svojim aktivnim učešćem ne može uticati. Npr., vetar duva ili
temperatura pada, bez ikakvog uticaja čoveka (radnika), i čovek se samo može prilagoditi toj
prirodnoj pojavi. Ali čovek (radnik), svojim ponašanjem, pripremom i shvatanjem opasnosti koje
mu prete, se može adekvatno pripremiti za uslove rada i tako izbeći ponekad fatalne posledice te
pojave.

󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉󰁎󰁔󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀲󰀶

 

2.  Subjektivne opasnosti

-  To je grupacija opasnosti koja proizilazi iz samog čoveka tj, njegovog ponašanja i odnosa prema
svojoj okolini. U tu grupu opasnosti se svrstavaju: neiskustvo, psiho fizička nespremnost, bolesti
i slabost organizma, slabo poznavanje procesa rada i radnih procedura, precenjivanje
sopstvenih mogućnosti, nezrele ambicije, pogrešne procene, neuvežbanost radnih i bezbednosnih
procedura, loši međuljudski odnosi unutar članova radnog tima, loša komunikacija (po
vertikalnoj i horizontalnoj liniji)

Radoslav Milojević 

OPASNOSTI - FAKTOR PADA 

Faktor pada je broj koji pokazuje koliko je veliki stres na telo čoveka koji je pao. Naravno, pričamo
o padu radnika koji koristi potrebnu opremu za zaštitu od pada, koja mu neće dozvoliti da padne na zemlju.
Ipak, udar na telo radnika preko pojasa može biti jako veliki. Faktor
pada nam pomaže da shvatimo da li će potencijalni pad biti opasan po
radnika ili ne.
Matematički, faktor pada je odnos potencijalnog pada i dužine
pupkovine ili dužine iskorišćenog užeta.
Dakle f=h/l gde je f – faktor pada, h – visina pada i l dužina
pupkovine, odnosno užeta.
Faktor pada f se krece u granicama od 0 do 2, dakle 0≤f ≤2.
U izuzetnim slučajevima može biti i veći od 2! Što je faktor
pada manji, to je udar na palog radnika manji.
Razmotrićemo ovaj problem u dva slučaja:

1. slučaj – radnik ukopčan sigurnosnom pupkovinom

Dužina pupkovine l je uvek ista, pa ne utiče na promenu
faktora pada, ali je jako bitno na kojoj visini je ukopčana u
osiguravalište, jer od toga direktno zavisi koliki će biti pad h, pa time i
faktor pada f (slika desno).
Prikaz rezultata faktora pada
Što je kopčanje iznad radnika više, to je faktor pada manji i sa i bez šok absorbera 
obrnuto.Preporučuje se da kopčanje bude što više, a ako moramo da se
ukopčamo u nivou ispod kopčanja na pojasu (nemamo drugu mogućnost na predmetnom randnom mestu), da
obavezno koristimo šok apsorber (sintetički ili mehanički).
Sa slike takođe vidimo da je najbolja prva pozicija, jer pada gotovo ni nema, dakle
f=h/l=0m/1,5m=0.
U drugoj poziciji, ako uzmemo da je dužina pupkovine 1,5m imamo pad od 1,5m, pa je
f=h/l=1,5m/1,5m=1.
Konačno, najnepovoljniji slučaj prikazuje treća pozicija gde je radnik ukopčan u visini nogu, pa
imamo f=h/l=3m/1,5m=2! Faktor pada 2 može izazvati teške povrede kod radnika, pa čak i smrtne ako se ne
koristi adekvatna oprema!
Dakle, da rezimiramo: što smo ukopčani više (iznad kopčanja na pojasu), to smo bezbedniji!

Pripremio: Predrag Zagorac Dipl. Ing. Maš.

󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉󰁎󰁔󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀲󰀷

 

OPASNOSTI - SUSPENSION TRAUMA

“Suspension” trauma :
Ovim pojmom definiše se patološko
stanje organizma izazvano dugim
nepomičnim višenjem u radnom pojasu,
njegovim pritiskom na magistralne (glavne)
krvne sudove donjih ekstremiteta i mogućim
posledičnim gubitkom svesti.
Definicija traume: svaka povreda tela
ili stanje šoka izazvana fizičkom silom.
Gubitak svesti kod ,,suspension“ traume nije
posledica direktnog dejstva sile već  dugog
nepomičnog višenja u pojasu (ortostaza),
stoga bi se termin trauma u ovom slučaju
mogao zameniti terminom sinkopa. Sinkopa
opisuje stanje iznenadnog gubitka svesti sa
mogućnošću spontanog opravka.
Nesvestica bi mogla biti dobar
svakodnevni primer ovakvog stanja.
Bazična fizilogija:
Srce kao pumpa nije dovoljno jako
da stvori krvni pritisak koji bi bio u stanju da
vrati perifernu vensku krvi nazad do srcu.
Naročito vraćanje krvi, otežava sila zemljine
teže (gravitacija) u donjim ekstremitetima,
„vukući“ vensku krv ka centru gravitacije, a
nasuprot srcu. Zbog predhodno navedenog,
telo ima posebno razvijenu mišićnu pumpu Prikaz položaja tela pri padu sa visine u slu č aju leđ nog
za vraćanje venske krvi ka srcu. kopč anja. Zbog pritiska na femoralne arterije, efekat
Kontrakcije mišića donjih ekstremiteta vrše «suspension trauma» potencijalno nastaje posle 10 do 15
spoljašnji pritisak na vene čime se vrši min. Slika prikazuje i bezbednosne zone koje se moraju
spoljni pritisak na njihov zid, a posledično ispoštovati u odnosu na dužinu sigurnosne «pupkovine»
uzrokuje kretanje krvi kroz njih. Sa druge
strane vene nogu imaju specijalne zaliske koji poput jednosmernih ventila regulišu pravac protoka krvi uvek
u istom pravcu, ka srcu. U slu čaju nepomeranja nogu isključuje se mišićna pumpa i dolazi do zadržavanja
krvi u donjim ekstremitetima.
U slučaju zadržavanja krvi u venama donjih ekstremiteta, posledično dolazi do smanjenog priliva
krvi u mozak , a time i kiseonikom. Ovakvo stanje lako može dovesti do šoka, stoga mozak pokušava da reši
nastalu situaciju utičući u prvom mahu na srce, povećanjem srčanog ritma i pritiska. Ukoliko ovaj
mehanizam ne da rezultate, mozak će „padom u nesvest (sinkopa) i posledičnim dovođenjem tela u
horizontalan položaj, uticati da krv sa kiseonikom ipak dođe do njega.
Ovakav sled događaja kao primer može se videti kod vojnika na počasnoj straži tokom parada. Kada
zbog dugotrajnog nespomičnog stajanja, a u vezi sa prethodno nevedenim može doći do gubitka svesti i
pada.
Rizik od „suspension“ traume:
Glavi problem kod ove vrste traume jeste taj, što gubitak svesti usled višenja u pojasu neće dovesti
osobu bez svesti u horizontalni položaj.
Radni pojas koji je zaustavio pad ali i doveo osobu u skoro uspravan položaj, nastaviće da održava telo u
istom položaju. Nastaviće se i dalje smanjeno snabdevanje mozga kiseonikom bez obzira na gubitak svesti.
Prva pomoć kod „suspension“ sinkope:
Svim mišićima u telu je neophodna enrgija za rad. Za stvaranje energije, neophodan je kiseonik iz
krvi kojeg doprima arteriska cirkulacija. Arterjiska cirkulacija prenosi kiseonikom obagaćenu krv od scra i
pluća prema periferiji.

󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉󰁎󰁔󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀲󰀸

 

U slučaju zaustavljanja cirkulacije u nogama, mišići u prvom momentu preuzimaju sav preostali
kiseonik iz arterijske krvi donjih ekstremiteta. Nakon toga ukoliko i dalje nema dotoka nove krvi, iscrpljena
 je ova rezerva kiseonika. Mišići prelaze na novi vid snabdevanja energijom u toku kojeg se vrši sagorevanje
masti uz odsustvo kiseonika (anaerobna lipoliza). Ova anaerobna priozvodnje energije stvara otpadne
materije poput mlečne kiseline i različitih proteina koji se jednom reč ju mogu nazvati toksinima. Kada se
ovakvi toksini stvaraju tokom intenzivne fizičke aktivnosti iz normalne cirkulacije se uklanjaju putem
bubrega.
Ranije se mislilo da su upravo nakupljeni toksini u
nogama i njihovo oslobaćanje u sistemsku cirkulaciju najveća
opasnost. Naročito rizičan momenat smatrao se trenutak
oslobađanja osobe iz visećeg položaja, zbog čega je savetovano da
se osoba prilikom pružanja prve pomoći postavi u polu ležeći ili
sedeći položaj. Teorijski ovim se želelo da se smanji priliv
„zagađene“ krvi u sistemsku cirkulaciji, međutim ovakvim
protokolom se produžavao i period smanjenog snabdevanja mozga
kiseonikom. Govorilo se da je moguće da je izgladnjivanje mozga
kiseonikom zapravo veći rizik po zdravlje unesrećenog od uticaja
nastalih toksina.
Zbog svega navedenog, 2008 god. HSE je napravio vodič 
za pružanje prve pomoći kod „suspension“ traume baziranog na
dotadašnjim objavljenim naučnim medicinskim radovima.
Ključne preporuke od strane HSE:
Nema promena u odnosu na standardni protokol pružanja
prve pomoći kod osoba u horizontalnom položaju bilo bez- ili
polusvesnog stanja, čak iako je prethodno bila u visećem položaju.
Ne prepručuje se izmena standardne procedure pružanja prve
pomoći - A.B.C.
Preporučuje se spasavanje unesrećenenog u visećem
položaju koji je u stanju sinkope čim bezbedonosni uslovi to
omoguće.
Ukoliko spasilac nije u stanju da osobu bez svesti odmah oslobodi iz pojasa, preporučuje se
podizanje (elevacija) nogu unesrećenog bilo rukama spasioca ili nekog tehničkog sredstva.
Osoba koja prva pristupa povređenom u visećem položaju treba da zna da prepozna simptome koji
predhode gubitku svesti, a to su: laka glavobolja, mučnina, rumenilo, peckanje i utrnulost ruku ili nogu,
uznemirenost (anksioznost), vizuelni poremećaji, kao i osećaj osobe da će da se onesvesti.
Kod većine ljudi gubitak svesti nastaće unutar sat vremena, a kod svakog petog i za manje od 10
min.

Obradio i spremio
Dr. Siniša Vujić, Lekar sportske medicine

󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉󰁎󰁔󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀲󰀹

 

INTERVENTNE PROCEDURE - SPASAVANJE I EVAKUACIJA RADNIKA

U RADOVIMA NA VISINI *

U radovima na visini, a posebno u radovima na industrijkom užetu u vertikalnim sredinama je bitno

da svi učesnici u radovima budu upoznati sa svim procedurama pri pri potencijalnim incidentima koje u toj
vrsti radova mogu nastati, računajući i pad sa visine.
Kada se organizuju i planiraju radovi na visini, odgovorna lica za izvođenje radova (tim lider,
inženjer bezbednosti, koordinator za bezbednost…), moraju unapred definisati planove za evakuaciju i
spasavanje za svaku radnu poziciju ili tipsko radno mesto.
Pošto su tim lideri ili vođe grupa iskusni radnici sa više hiljada radnih sati provedenih na visini, oni
mogu na osnovu svog iskustva predvideti probleme koji u toku ranog procesa mogu nastati, koje neiskusni
radnici u početku ne mogu sagledati. Tako oni mogu unapred za svako radno mesto pored uobičajenih mera
bezbednosti i preventive, predvideti još i naknadne mere pripreme za potencijalnu evakuaciju ili spasavanje
radnika u zavisnosti od procene rizika za svaku radnu poziciju.
Ukoliko vođe grupa ili nadzorni organ nisu dovoljno kompetentni da sagledaju problem – opasnost i
nađu adekvatno rešenje, moraju se obratiti specijalizovanim kompanijama koje imaju iskustva, reference i
obuke za tu vrstu radova – problema. To je jedini ispravan način da se potencijalni problem izbegne pre nego
što radovi započnu.
Međutim, ako se i pored mera predostrožnosti incident desi, treba odmah i što pre po predhodno
definisanom planu pristupiti evakuaciji – spasavanju ugroženih radnika ili drugih zatečenih lica.
Način spasavanja i nivo spasilačke operacije zavisi od konfiguracije terena (konstrukcije, strukture
objekta), veličine radnog okruženja (polja rada), broja ugorženih radnika itd.
Dokazano je da se u tim situacijama sve meri u minutima, i u tom smislu postoji više načina za
izvođenje spasilačkih akcija:
A.  Samo-spasavanje (npr. Penjanje nazad na strukturu, konstrukciju itd)
-  To je moguće ukoliko radnik
nije povređen, nije u stanju šoka
i u mogućnosti je da dohvati
strukturu sa koje je pao, npr.
građevinska skela ili
konstrukcija. To je redak slučaj,
 jer naveći deo radnika koji
padnu ili propadnu sa određene
konstrukcije su već  zadobili
određenu povredu ili pali u
stanje šoka (u zavisnosti od
faktora pada i dužine visenja)

B.  Pomoć ostalih radnika pripadnika iste

ili druge radne grupe
-  Ukoliko su drugi članovi radnog
tima – ekipe (tim lider, drugi
radnici na radilištu), obučeni za
pružanje interventne pomoći
ugroženom kolegi, oni odmah
reaguju po unapred predviđenoj
proceduri i predviđenim
sredstvima (opremom). Tako
skraćuju vreme koje ugroženi
󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉󰁎󰁔󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀳󰀰
 

provodi u radnom pojasu i umnogome definišu završni rezultat i cidenta. To je najbrži i

najpovoljniji scenario.
 
C.  Spasavanje – evakuacija od profesionalnih spasilačkih službi.
-  Ukoliko ostali članovi tima nisu obučeni, opremljeni ili u poziciji a pomognu ugroženom
radniku, moraju se istog momenta obratiti profesionalnim spasi ačkim organizacijama 
(ako  iste u okruže ju postoje). Na žalost, vreme je jedan od krucijalnih faktora pri ovim
incidentima i logično je očekivati da profesionalne službe nisu odmah na licu mesta. Kada se
one probiju do lokacije incidenta, često je kasno, jer efekat “suspe sion trauma” deluje već 
posle 15 minuta viš nja u pojasu i loše se završava po ugroženog.

Nekoliko osnovnih faktora utiču na sudbinu ugroženog – povređenog radnika:

1.  Utreniranost – obuka spasil čkog tima

-  U zavisnosti od radnih pozicija, procedure mogu biti jednost vne ili komplikovane.
Jednostavne procedure je moguće savladati sa radnicima koji učestvuju u redovnim radnim
procesima i koji ogu prvi i pravovremeno reagovati na sva u incidentnu situaciju.
Komplikovane procedure treda da izvode samo kompetentni timovi.
2.  Posedovanje odgovarajuće preme
-  Osnovna oprema z spasavanje i evakuaciju treba da bude dostup a svakoj radnoj poziciji
kako bi se što pre s avila u upotrebu i time skratilo vreme koje ugro eni provodi u prostoru i
pojasu.
3.  Logistička podrška koju spasilački tim ima
A.  Osnovna podrška k  ju radnici treba da dobiju od svog menadžmenta je:
i.  Osnovna radna i interventna obuka
ii.  Oprema kojom rade i kojom potencijalno intervenišu u sluč  ju incidenta
iii.  Obezbeđiv nje ostalih pratećih službi i servisa (odgovaraju i transport, prva pomoć,
komunikaci ja i sl..)
U situacijama spasavanja i eva uacije povređenih radnika – lica, obavez o:
1.  uvek obezbedite podršku  
2.  probajte da što preciznije definišete trenutno stanje ili povredu i tu info maciju prenesete timu
koji podržava akciju spas vanja
3.  procenite situaciju, konfiguraciju terena i imajte dovoljno opreme
4.  potpuno shvatite neophod e tehnike koje su potrebne da bi ugroženog doveli u bezbednu zonu
gde je moguće pružiti dalj pomoć i transport.

Radoslav Milojević 

󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉󰁎 󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀳󰀱

 

ČVOROVI U POS OVIMA KROVOPOKRIVAČA

OSMICA (figure - of - eight knot)
Primena:
-  Osmica je čvor koji se najviše koristi i ima mnogo primena. Kada
god niste sigurni koji bi č or  vezali, vežite osmiću, nećete
pogrešiti, odnosno nećete ugroziti ničiji život. Osmica se najčešće
koristi za fiksiranje radnog i pomoćnog užeta za sidrišta al i za
vezivanje čvorova na pupčanicima ili formiranje sigurnosnih
gelendera.
Prednosti: 
-  Osmica, je sigurna (neće se r zvezati ako je dobro vezana) i trpi
veliko opterećenje (svaki čvo smanjuje nosivost užeta, samo je
pitanje koliko. Osmica smanjuje manje od ostalih čvorova).
Mane: 
-  teško se razvezuje ako je bila pod velikim opterećenjem.

GARDA
Primena:
-  Garda je čvor koji uže propušta u jednom, a blokira u drugom
smeru. Koristi se pri izradi St.Bernard sistema, sistema
izvlačenja tereta, povređenih ili natege užadi (gelenderi i
slično)
-  Veoma je bitno da karabine i koje koristimo pri pravljenju
ovog čvora, budu istog oblika.
Prednosti:
-  Jednostavan za napraviti, pouz an
Mane:
-  Pri velikim opterećenjima h će da “uštine” uže pa čak i
delimično ošteti košuljicu
-  Ako se koriste karabineri sa maticama, moguće je delimično proklizavanj užeta, zato koristimo
karabinere bez matica. To opet znači da oni nemaju industrijski standard, što  je u nekim slučajevima
bitno. Zato pre (uže, bloker, li t..), i posle garde (osiguranje garde karabinero sa maticom), kotistimo
opremu sa industrijskim standardom, kako bi smanjili nepotrebne rizike.
-  Pri većim nategama (gelenderima), postoji mogućnost pre-opterećenja i otkaza fiksnih tačaka na
gelenderima zbog efekta “paralerograma sila”.

TENZIONI ČVOR: (The Tensio less Hitch) 

Primena:
-  Sidrišni čvor koji koristimo oko dobrih osiguravajućih
tačaka (jake metalne konstrukcije, drvo i sl..), kada
očekujemo veće sile (npr, nate nuti gelenderi i sl..)
Prednosti:
-  Jenostavna instalacija
-  Trenjem smanjuje opterećenje na čvor (tako što se obmota
nekoliko puta oko konstrukcij ili drveta), i isti se mnogo
lakše razvezuje.
Mane:
-  Obratiti pažnju da krugovi uže a budu lepo složeni kako ne
bi došlo do međusobnog trenja i oštećenja.
-  Izolovati čvor (fizički ili selot  jp trakom), kako bi se izbegla oštečenja istog zbog trenja sa ostatkom
užeta.
-  Potencijalna “poluga” karabinera, zbog čega koristimo čelične karabinere sa ma icom veće nosivosti.

Ra oslav Milojević 

󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉󰁎 󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀳󰀲

 

POSTAVLJANJE „LIFE LINE“ SISTEMA ZAŠTITE

Postoje dva osnovna modela „linije života“

A.  Fiksni (stacionarni), sist mi koji se postavljaju u nameri da staln o stoje na izloženim
mestima objekta kao što s u:
-  Izložene terase bez odgovarajuće ograde
-  Ravni i kosi krov vi bez odgovaraju će ograde
-  Izložene stepenice, merdevine itd..
B.  Privremeni sistemi koji služe da se „linija života“ postavi samo dok traju predmetni radovi
ili trenutne bezbednosne otrebe u okviru saobra ćaja / kretanja radnik , na radilištu

U daljoj podeli „Life line“ sistemi se dele na:

-  Improvizovane sisteme, u kome sve komponente koje u čestvuju u „lif line“ lancu imaju CE
i EN industrijski standar , ali nemaju standard kao lanac bezbednosti (sistem). Prave se od
sitntetičkih užadi, garda čvorova i fiksnih tačaka koje se biraju u zavi nosti od konfiguracije
terena. Mogu ih postav ljati samo obučena lica odgovaraju ćeg ranga sa iskustvom i
odgovarajućom obukom.
o  Prednosti: lako i brzo postavljanje, niska cena sistema

o  Mane: Sistem m že postaviti samo obu čena osoba sa iskust vom, potencijalna ne-

odpornost na oštr metalne ivice strukture

-  Atestirani sistemi sa stan ardom – tekstilni
o  Prednosti: lako i brzo postavljanje, atestirani sistem

o  Mane: cena, poten cijalna ne-odpornost na oštre metalne ivice s trukture

-  Atestirani sistemi od met lnih komponenti – užadi sa čeličnim jezgro

o  Prednosti:  atestirani sistem, otporan na oštre metalne ivice stru kture

o  Mane: cena i ve ća težina celog sistema.

Prikaz “life line” sistema zaštite

󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉  󰁉 󰁉󰁎 󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀳󰀳

 

Sistem ima svoje pravila funkcionis nja koja su u osnovi jednostavna:

-  Na horizontalnu “liniju života” se postavlja vertikalna linija u koju je ukopčan radnik. Ta linija
može biti “blokator  p da” ili druga statička linija na koju je radni ukopčan svojim “šok
absorberom”. Izbor za isi od konfiguracije krova, potencijalnih dužin padova (propadanja), i
cena sistema
-  Ugao između horizont lne i vertikalne linije bi trebao da bude 90 st. i da od istog što manje
odstupa. U protivnom s u slučaju pada ili propadanja moguća horizont lna “klizanja” koja osim
što nisu prijatna mogu iti i opasna.

Ovde je naročito bitno shvatiti siste e razlaganja i paralerograma sila, jer ćemo u za isnosti od toga donositi
odluke i procene fiksnih tačaka preko kojih postavljamo horizontalni “life line” siste .

  Radoslav Milojević

󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉󰁎 󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀳󰀴

 

GRANIČNO RADNO OPTEREĆENJE (working load limit WLL), BEZBEDNO RADNO

OPTEREĆENJE (safe vorking load SWL) I OBJAŠNJENJE MINIMALNE I MAKSIMALNE
NOMINALNE TEŽINE

Izraz bezbedno radno opterećenje, bio je inženjerska osnova, posebno u vezi sa opremom koja se
opterećuje teretom, mnogo godina.
Smatralo se da maksimalno opterećenje komponente podeljeno odgovarajućim faktorom sigurnosti
daje bezbedan teret koji može biti podignut i prenet.
Pre oko 20 godina, međutim, SAD su prestale da koriste taj termin, zbog pravnih posledica. Evropski
ISO standardi su usledili posle spora. Iako je ovo bio pravilan potez, neko vreme je vladala nedoumica koji
bi se izraz mogao koristiti kao zamena.
U proteklim godinama, i Amerikanci i Evropljani su se slozili da granično radno opterećenje (WLL)
treba zameniti izrazom bezbedno radno opterećenje (SWL) u opisivaniju kapaciteta opreme kao što su
konektori, gurtne, pojasevi, itd.
Opšta definicija graničnog radnog opterećenja je bila:
 Maksimalna masa ili sila za koju je proizvod autorizovan da izdrži u upotrebi kada je pritisak nanet
neposredno, ukoliko nije drugač ije određ eno, u odnosu na osu proizvoda. Granič no radno opterećenje
specifikuje proizvođ ač .
Međutim, dok je definicija za granično radno opterećenje originalno ograničena isključivo za
specifikovani maksimum tereta koji proizvod može da podigne, sada se generalno odnosi na sledeće:

•  Maksimalni teret koji proizvod može da podigne

•  Maksimalni teret koji proizvod može da podigne u određenoj konfiguraciji ili aplikaciji, tj u sistemu
sa drugim proizvodima.

Ako je granično radno opterećenje namenjeno da se oceni maksimalni teret koji proizvod može da
podigne u realnim uslovima, onda se bezbedno radno opterećenje najbolje može primeniti kao umanjeno
granično radno opterećenje, prateći procenu kompetentnog lica kao maksimum tereta koji proizvod može da
izdrži u uslovima u kojima se koristi.
Primer:
Ako je gurtna sa konektorom od 3 tone prikačena za sajlu 3 tone ili lanac po specifikaciji za opštu
upotrebu, očuvaće svoje propisano radno opterećenje. To je njeno maksimalno opterećenje, a ako dvostruka
gurtna ima 2 kraka, granično radno opterećenje kuke u takvoj konfiguraciji je (1,73 * 3t) / 2 = 2,6t
Ukoliko će se konektor koristiti u uslovima van opšte aplikacije (npr. U rudarskom oknu ili u opasnim
situacijama kao u vrelom okruženju) njena izdržljivost se može još više smanjiti. Njeno bezbedno radno
opterećenje (određeno od strane kompetentnog lica) u ovoj konkretnoj situaciji biće manja od nominalnog
graničnog radnog opterećenja od 3t.
Neki britanski (BS), evropski (EN) i međunarodni standardi (ISO) za ličnu zaštitu od padova sa visine
uveli su u reviziju standarda i u nove standarde izraz maksimalni nominalni teret  i minimalni nominalni teret .
Maksimalni nominalni teret je jednak graničnom radnom opterećenju. Za neke komponente je važno da i
minimalna i maksimalna nominacija budu označene na proizvodu. Potrebno je da minimalni nominalni teret
bude označen tamo gde na performanse komponente utiče mala masa. Primer proizvoda na čije performanse
utiču i mala i velika masa je sprava za spuštanje.
Definicije minimalnog i maksimalnog nominalnog tereta koji se koriste u sadašnjim nacrtima Evropskih
i ISO standarda su sledeće:

Minimalni nominalni teret

Minimalna težina u kilogramima lica, uključujući alat i opremu, koja će se koristiti (sa ubačenim
tipom proizvoda), prema specifikaciji proizvođača.

Maksimalni nominalni teret

Maksimalna težina u kilogramima lica, uključujući alat i opremu, koja će se koristiti, prema specifikaciji
proizvođača.

Radoslav Milojević 
󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉󰁎󰁔󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀳󰀵
 

BEZBEDNOSNE PROCEDURE UPOTREBE i KORIŠ ĆENJA OPREME U USLOVIMA

RADOVA - INTERVENCIJA U VERTIKALNIM SREDINAMA.

1.  GENERALNO:

Ovo uputstvo se odnosi na rad, bezbednosne procedure i upotrebu bezbednosne opreme u

industrijskim i urbanim vertikalnim sredinama.
Proces radova – intervencije, mora uvažiti i tehni čko uputstvo sa merama zaštite za sve lokacije i
radilišta koje su ve ć  predviđeni lokalnom Zakonskom regulativom ili posebnim aktima i
dokumentacijom (republičkom, opštinskom, kompanijskom..), i iste usaglasiti u cilju obezbe đenja
većeg nivoa zaštite u česnika radova – intervencija.

2.  PODRUČJE PRIMENE I ODGOVORNOSTI

Uputstvo se primenjuje u svim radovima – intervencijama u industrijskim i urbanim vertikalnim

sredinama za koje je direktno ili indirektno odgovorna firma „ALP Project Sistem“, ili njeni
zastupnici.
Takođe se primenjuje u svim radovima – intervencijama u industrijskim i urbanim vertikalnim
sredinama u pravnim i fizi čkim licima koje su korisnici usluga obuke ili prodaje opreme za radove –
intervencije u vertikalnim sredinama od firme „ALP Project Sistem“, ili njenih zastupnika.

Za primenu uputstva odgovorni su:

•   Radnik (radnici, spasioci,), koji izvode radove – intervencije u vertikalnim sredinama

Za kontrolu i pripremu uputstava odgovorni su:

•  Tim lider  (vođa radne – interventne grupe), koji kontroliše radove – intervencije u
vertikalnim sredinama na predmetnom radilištu – zoni intervencije.
•  Inženjer bezbednosti i zdravlja na radu (odgovorno lice za BZR), u kompaniji koja izvodi
ili kontroliše radove – intervencije u vertikalnim sredinama na predmetnom radilištu – zoni
intervencije.
•  Koordinator za bezbednost i zdravlje na radu  koji je odgovoran za kontrolu i
usaglašavanje bezbednosnih procedura svih izvo đača radova na predmetnom gradilištu –
zoni intervencije.
•  Tehnički direktor investitora i izvođača radova – intervencije
•  Generalni direktor investitora i izvođača radova – intervencije

󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉󰁎󰁔󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀳󰀶

 

3.  OPIS (TOK) POSTUPAKA:

Ovo uputstvo obuhvata zaštitne mere pri radu – intervencijama u vertikalnim sredinama, bez
obzira da li se radovi obavljaju na visini ili dubini (jamama, rudnicima, atrijumima i sli čnim
lokacijama).
Radovi – intervencije u vertikalnim sredinama mogu se izvoditi samo po ustaljenoj
bezbednosnoj metodologiji i bezbednosnim procedurama  predviđenim za konkretnu poziciju
računajući tu i:
a)  Proveru svih bezbednosno - organizacionih parametara koji bi mogli uticati na organizaciju
posla i kadrove koji u čestvuju u radovima – intervencijama, ra čunajući tu i:
o  Provera lokalne Zakonske regulative na terenu (država, pokrajina, opština,
kompanija), koja bi mogla da uti če na tok i procedure izvo đenja radova - intervencija
o  Provera kadrovske osposobljenosti izvo đača radova – intervencija (validne licence,

kursevi, obuke, završene specijalnosti koje omogu ćuju radnicima da u čestvuju

bezbedno i stru čno u predmetnim radovima)
o  Proveru zdravstvene (psiho-fizi čke), osposobljenosti za u čestvovanje u predmetnim

radovima – intervencijama (validni lekarski pregledi definisani Zakonom, provera

trenutne operativne sposobnosti za u čestvovanje u radovima – intervenciji i sl.)
o  Proveru uslova rada – intervencija u smislu obezbe đenja zdrave radne sredine i

uslova za promenu radne sredine koja ne može dovesti do povreda ili profesionalnih
obolenja (vremenski uslovi, potencijalna mogu ćnost od mehani čkih povreda,
električne instalacije, gaso-opasne zone, vru ći izvori, skučeni prostori, uslovi
smanjene vidljivosti, kontaminirane sredine....), i u odnosu na procenu istih,
obezbe đenje mera koje iste mora neutralizovati.
b)  Pripremne bezbednosne procedure na radilištu (obezbe đenje radne zone i zone ograni čenja
pristupa, provera radnih zona drugih izvo đača radova ako ih ima, zatvaranje dokumentacije
o međusobnoj odgovornosti...)
c)  Pripremne radove i procedure u cilju procene rizika odre đenih radnih pozicija i procedura na
umanjenju ili neutralizovanju specifi čnih opasnosti za predmetno radno mesto (priprema
plana potencijalne evakuacije ili pomo ći na predmetnom radnom mestu, logisti čka podrška i
sl..)
d)  Pripremne radove na ure đenju i opremanju sidrišta – fiksnih ta čaka koje će primiti
očekivanu silu pri izvo đenju radova – intervencija i bezbednosna procena istih.
e)  Neprekidno praćenje procesa rada – intervencija, od strane kompetentne osobe osposobljene
za predviđanje i rešavanje problemati čnih situacija
f)  Konstantna kontrola svih bezbednosnih procedura sa specifi čnom opremom definisana
obukom za to radno mesto i tehni čkom specifikacijom upotrebe proizvoda (alata),
proizvođača na svakom radnom mestu – intervencije.
g)  Radovi na zatvaranju radilišta – intervencija, i završna provera da li je došlo do promene
uslova radne sredine ili radnog okruženja uslovljeno predmetnim radovima – intervencijom,
popunjavanjem završne dokumentacije koja istu evidentira, predvi đena za tu vrstu radova.

󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉󰁎󰁔󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀳󰀷

 

Takođe, radovi – intervencije u vertikalnim sredinama mogu se izvoditi samo po ustaljenoj

bezbednosnoj metodologiji, bezbednosnim procedurama i detaljnim uputstvom korišćenja
bezbednosne opreme predviđenim odgovarajućim standardima (definisani Zakonom), za tu vrstu
posla koju je specificirao proizvo đač  opreme u tehni čkim uputsvima koriš ćenja i održavanja,
računajući tu:
1.  Proveru svih delova opšte i specifi čne opreme koja je uklju čena u radove – intervencije,
pre početka izvođenja radova, uklju čujući:
a.  vizuelnu inspekciju
b.  dodirnu inspekciju
c.  funkcionalnu – upotrebnu inspekciju
2.  Provera vremenskih i upotrebnih resursa opreme (datum isteka garancija, broj radnih
sati, dokumentacija o periodi čnim pregledima opreme itd..)
3.  Provera i čišćenje opreme po svim spomenutim parametrima po završetku radova –
intervencije.

Ukoliko se primeti bilo kakav nedostatak ili ošte ćenje opreme po ovim stavkama, istu vidno
obeležiti i odstraniti iz upotrebe.

Radoslav Milojević 

󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉󰁎󰁔󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀳󰀸

 

TEHNIČKE PROCEDURE – POSTUPCI

Pre početka tehničkog izvođenja radova – intervencija, pogledati „Uputstvo za obaveze pri
izvršavanju radnih zadataka“ na strani 6 ove skripte i   „Područ je primene i odgovornosti“,
definisane na strani 42 ove skipte - uputstva i bezbednosne procedure opisane u stavci 3 („opis
i tok postupaka“) na strani 43 - 44 ovog uputstva
Sva oprema koja se koristi u ovim procedurama mora biti pod standardima definisanim
Zakonom ili drugim tehničkim normativima prilagođeni postojećim pozicijama (industrijski
standardi CE i EN, strana 23 „ALP skripta“ za radove u industrijskim vertikalnim
sredinama – nivo 1).

1.  MONTAŽA SIDRIŠTA – OSIGURAVALIŠTA

a)  Biranje pozicije za sidrište u zavistnosti od mesta intervencije i pravca delovanja sile
(pravac kretanja užeta, spuštanja, pozicioniranja, evakuacije ili sli čno)
b)  Biranje i procena podloge ( čelična konstrukcija, betonski zid, drugi oblik materijala)
c)  Montaža i instalacija sidrišta u odabranu podlogu (postavka gurtne oko čelične
konstrukcije, bušenje gra đevinskih boltova u betonski zid i sl..).
d)  Delenje procenjene sile na fiksne ta čke kopčanjem karabinera i odgovaraju ćih šlingi ili
čvorova direktno na radno i pomo ćno uže. Ukoliko ima više ta čaka, voditi računa o
dozvoljenim uglovima između njih a posebno izme đu prve i zadnje tačke u nizu. Radno i
pomoćno uže moraju imati zasebna sidrišta (fiksne ta čke).
e)  Procena oštrih ivica i montaža zaštita za uže.
f)  Vezivanje odgovaraju ćih čvorova za radno i pomo ćno uže (čvor „osmica“)
g)  Montaža i provera pomo ćnih sidrišta za radno i pomo ćno uže (ukoliko do đe do otkaza
osnovnog).

󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉󰁎󰁔󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀳󰀹

 

2.  POSTAVLJANJE VERTIKALNIH „LIFE LINE“ SISTEMA ZAŠTITE

U jednostavnim vertikalnim sistemima procedure su slede će:

a.  U krovnim konstrukcijama koje nemaju spremne fiksne ta čke, najednostavniji sistem je
fiksiranje jednog kraja industrijskog užeta za podlogu (gra đ. anker, auto, drvo itd..), drugi
kraj prebaciti preko krovne konstrukcije i ponoviti postupak. Povesti ra čuna da zaštite na
užetu budu na odgovaraju ćim ivicama.
b.  Ličnim „klizačem“ („loker“, „lift“ ili sli čni..), se ukopčamo u vertikalnu liniju. Kliza č 
sprečava potencijalni pad. Pored toga ti modeli kliza ča kontrolisano proklizavaju kada sila
pređe 3 do 4 kN, i samim tim u slu čaju pada funkcionišu kao šok absorberi.
c.  Obratiti pažnju na margine polja koje bi trebalo da izbegavamo zbog potencijalnog „pendl“
efekta, tj. efekta proklizavanja.

󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉󰁎󰁔󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀴󰀰

 

3.  KOMBINOVANI „LIFE LINE“ SISTEMI

Su komplikovaniji, i podrazumevaju poznavanje osnovne fizike razlaganja i multipliciranja sila koja

su spomenuta u predhodnim tekstovima.
a.  Kopčanje svojim sigurnosnim sistemom za stabilnu fiksnu ta čku (konstrukcija, nosa č itd..)
b.  Procena fiksnih tačaka na stukturi ( čelični ili drveni nosači, betonske konstrukcije itd..)
c.  Montaža sidrišta industrijskom sajlom ili industrijskim šlingama sa CE i EN standardima
d.  Natega sintetičkog ili čeličnog užeta izme đu dve fiksne ta čke odgovarajućim mernim
instrumentima ili sistemom „garde“, na cca 1,5 kN
e.  Kopčanje svojom sigurnosnom pupkovinom u horizontalni sistem
f.  Montaža vertikalnog sistema zaštite u horizontalnu „liniju života“
g.  Kopčanje sopstvenog kliza ča u vertikalni sistem
h.  Izkopčavanje sopstvenog pup čanika iz fiksne ta čke (konstrukcija, nosa č itd..)
i.  Pozicioniranje za rad

󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉󰁎󰁔󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀴󰀱

 

4.  SPUŠTANJE – PODIZANJE POVRE ĐENOG NA PUPČANIKU SA LEĐNIM KOPČANJEM

Ove procedura objašnjava jednostavne procese preuzimanja optere ćenja povređenog –

ugroženog radnika i njegov transport do podnožja. Komplikovaniji procesi nisu tema ove
skripte.

a.  Pristup povređenom sa gornje strane. Kop čanje sopstvenim

pupčanikom u bezbedno nezavisno sidrište.
b.  Formiranje sidrišta za «Milan» ili drugu kompatibilnu
spravu, ili se koristi isto sidrište na kome je bio ukop čan pali
radnik.
c.  Kopčanje automatskog karabinera iz tela «Milan»-a, za
sidrište, drugi karabiner sa užeta se kop ča u leđno kopčanje
ugroženog (ako je dostupno), ako ne onda se odgovaraju ćom spravom (bloker, lift,
prusihov čvor...), hvata uže na kome visi ugroženi i u njega kop ča karabiner.
d.  Podizanje ugroženog radnika pokretanjem volana spave (mehani čki odnos 1 prema
10), u cilju rasterećenja njegovog sidrišta. Svo vreme voditi ra čuna da se višak užeta
iz sistema za dizanje skuplja kroz „blok sistem“ sprave. Blokada sprave za
podizanje.
e.  Iskopčavanje sidrišta ugroženog, deblokada sprave za podizanje i spuštanje
povređenog u podnožje objekta gde mu se može pružiti odgovaraju ća pomoć i dalji
transport u medicinsku ustanovu.

󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉󰁎󰁔󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀴󰀲

 

1.  IZVORI – REFERENCE ZA DALJE ČITANJE

-  Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu R.S (SG RS br. 101/05) 

-  Direktiva i anex Evropskog Parlamenta 2001/45/EC i saveta od 27 juna 2001. i dopunjene Direktive
Saveta 89/655/EEC 
-  Druga posebna Direktiva u skladu sa članom 16 (1) Direktive 89/391/EEC, tekst prikladan EEA 
-  Generalna konvencija Mora 20. VI 1988 i Konvencija o bezbednosti i zdravlju u
građevinarstvu, Međunarodna organizacija rada (22. V11988).
-  Preporuka br. 175 o bezbednosti i zdravlju u gra đevinarstvu.
-  Pravilnik o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova (“Sl. glasnik RS” br. 53/1997).
-  Direktiva br. 92/57 EES, o poštovanju minimuma zahteva za bezbednost i zdravlje na radu
na privremenim ili pokretnim gradilištima, (“Sl. list” br. 245/1992)
-  Zakon o zaštiti od nejonizuju ćeg zračenja (Sl. Glasnik R.S. 36/2009)
-  IRATA internacional Code of Practice from 29 december 2009 
-  Industrial Rope Access – Investigation into items of personal protective equipment 
-  Industrial Rope Access - General requirements for certification of personnel engaged in industrial
rope access methods
-  International Fall Protection Symposium, Orlando, Florida, USA, 19 October 2000 Rope access:
from early beginnings to the future in the UK and beyond by Paul Seddon 
-  Industrial Rope Access - Working load limit (WLL), safe working load (SWL) and minimum and
maximum rated loads explained 
-  The BSI Code Of Practice Terms and Definitions and Equipment Checklist
-  Uticaj antena i mogilnih telefona na zdravlje ljudi – brošura Telenor - Srbija 
-  Total access – working at heigt maual – emergency proecedures 
-  Singing Rock – working – rescue – intervention 2009-2010 
-  Camp – safety 2009 - 2010 
-  Skylotec – High 2009 – 2010 
-  Petzl - pro 2010 - work techniques
-  Skylotec - www.skylotec.com 

󰁁󰁌󰁐 󰁐󰁲󰁯󰁪󰁥󰁣󰁴 󰁓󰁩󰁳󰁴󰁥󰁭 󰀭 󰁒󰁁󰁄󰁏󰁖󰁉 󰁉 󰁉󰁎󰁔󰁅󰁒󰁖󰁅󰁎󰁃󰁉󰁊󰁅 󰁕 󰁉󰁎󰁄󰁕󰁓󰁔󰁒󰁉󰁊󰁓󰁋󰁉󰁍 󰁖󰁅󰁒󰁔󰁉󰁋󰁁󰁌󰁎󰁉󰁍 󰁓󰁒󰁅󰁄󰁉󰁎󰁁󰁍󰁁 󰁐󰁡󰁧󰁥 󰀴󰀳