O2 Ukupno

POSLOVNI INFORMACIONI SISTEM
- Fizičko Tehničkog obezbeñenja -
--- PISFTO ---
PROGRAM STRUČNE OBUKE ZA VRŠENJE POSLOVA FIZIČKO-

TEHNIČKE ZAŠTITE LICA I IMOVINE I ODRŽAVANJA REDA NA
SPORTSKIM PRIREDBAMA, JAVNIM SKUPOVIMA I DRUGIM
MESTIMA OKUPLJANJA GRAðANA
--- O2 ---
Pitanja i odgovori
REALIZACIJA
Nosioci tematskih celina
Glavni projektant
Stanković Živko
– Beograd 2015. godina –

SADRŽAJ
Tema, Pitanje ... ... Strana
UVOD --- INDUSTRIJA PRIVATNOG OBEZBEðENJA ............................................................. 8
1. STANJE PRIVATNOG OBEZBEðENJA U EVROPI I U SRBIJI ZNAČAJ I MESTO U SISITEMU

UNUTRAŠNJE BEZBEDNOSTI .......................................................................................................................8
TEMA 1. --- PRAVNI ASPEKTI OBAVLJANJA DELATNOSTI .................................................... 8
2. STATISTIKA PRIJAVLJENIH KRIVIČNIH DELA, POJAM I ZNAČAJ ................................................................8
3. POJAM KRIVIČNOG DELA ............................................................................................................................8
4. OSNOVNA OBELEŽJA KRIVIČNOG DELA ......................................................................................................9
5. POJAM KRIVICE .......................................................................................................................................... 9
6. VRSTE KAZNI I PRAVNE POSLEDICE OSUDE .............................................................................................10
7. KRIVIČNA DELA KOJA SE GONE PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI ......................................................................10
8. PREKRŠAJI U OBAVLJANJU DELATNOSTI PRIVATNOG OBEZBEðENJA.......................................................11
9. POJAM I PODELA KRIMINALISTIKE ..........................................................................................................12
10. MESTO DOGAðAJA (LICE MESTA) POJAM I VRSTE ....................................................................................12
11. OSNOVNI POSTUPCI SLUŽBENIKA OBEZBEðENJA NA MESTU DOGAðAJA .................................................13
12. OBEZBEðENJE DOKAZA I TRAGOVA NA MESTU DOGAðAJA .......................................................................13
13. UVIðAJ NA MESTU DOGAðAJA ..................................................................................................................13
14. KODEKS PROFESIONALNE ETIKE, POJAM I ZNAČAJ ..................................................................................13
15. SADRŽAJ KODEKSA PROFESIONALNE ETIKE U PRIVATNOM OBEZBEðENJU ..............................................14
16. SUD ČAST, MESTO ORGANIZOVANJA I NAČIN RADA .................................................................................14
17. ULOGA SUDA ČASTI U PROFESIONALIZACIJI DELATNOSTI PRIVATNOG OBEZBEðENJA ...........................15
TEMA 2. --- PRIMENA ZAKONA .......................................................................................... 15
18. KLASIFIKACIJA DELATNOSTI PRIVATNOG OBEZBEðENJA (OBLAST GRANE GRUPE ŠIFRE

DELATNOSTI U SRBIJI EVROPI I SVETU) ..................................................................................................15
19. OPŠTI I POSEBNI USLOVI ZA STICANJE LICENCI ZA PRAVNA LICA I PREDUZETNIKE, VRSTE
LICENCI ....................................................................................................................................................15
20. USLOVI ZA STICANJE LICENCE FIZIČKIH LICA, VRSTE LICENCE ...............................................................16
21. VRSTE STRUČNIH OBUKA KAO PREDUSLOVA ZA POLAGANJE STRUČNIH ISPITA ZA DOBIJANJE
LICENCI ZA VRŠENJE POSLOVA PRIVATNOG OBEZBEðENJA .....................................................................16
22. UNIFORMA, OZNAKE I LEGITIMACIJA SLUŽBENIKA OBEZBEðENJA ..........................................................17
23. NADZOR NAD RADOM, EVIDENCIJE I ZAŠTITA PODATAKA .......................................................................17
24. PRIMENA MERA PROVERE IDENTITETA LICA PREGLEDA LICA I VOZILA IZDAVANJA ZABRANA
NAREDBI I UPOZORENJA PRIVREMENOG ZADRŽAVANJA LICA DO DOLASKA POLICIJE.............................17
25. UPOTREBA FIZIČKE SNAGE I SREDSTAVA ZA VEZIVANJE .........................................................................18
26. UPOTREBA POSEBNO DRESIRANIH PASA..................................................................................................18
27. UPOTREBA VATRENOG ORUŽJA .................................................................................................................18
2
TEMA 3. --- VANSUDSKA ZAŠTITA ..................................................................................... 18
28. POJAVNI OBLICI VANSUDSKE ZAŠTITE I OPŠTI USLOVI DOPUŠTENOSTI ZA PRIMENU

INSTITUTE VANSUDSKE ZAŠTITE ..............................................................................................................18
29. DOZVOLJENA SAMOPOMOĆ – POJAM I USLOVI ZA PRIMENU ....................................................................18
30. POVREDA DRŽAVINE I POSTUPCI SLUŽBE OBEZBEðENJA U PRIMENI INSTITUTA DOZVOLJENE

SAMOPOMOĆI ...........................................................................................................................................19
31. NUŽNA ODBRANA – USLOVI ZA POSTOJANJE NAPADA .............................................................................19
32. NUŽNA ODBRANA – USLOVI ODBRANE .....................................................................................................20
33. PREKORAČENJE GRANICE NUŽNE ODBRANE .............................................................................................20
34. KRAJNJA NUŽDA – USLOVI POSTOJANJA OPASNOSTI ..............................................................................20
35. KRAJNJA NUŽDA – USLOVI OTKLANJANJA OPASNOSTI ............................................................................20
36. PREKORAČENJE GRANICE KRAJNJE NUŽDE ...............................................................................................20
TEMA 4. --- OPREMA ZA OBEZBEðENJE ............................................................................. 20
37. DEFINICIJA SLUŽBENIKA OBEZBEðENJA ..................................................................................................20
38. ZAKONSKE ODREDBE O UPOTREBI ORUŽJA U VRŠENJU POSLOVA OBZEBEðENJA..................................... 20
39. PRINCIP RADA VATRENOG ORUŽJA, BEZBEDNO PUNJENJE I PRAŽNJENJE ORUŽJA .................................. 21
40. RASKLAPANJE I SKLAPANJE ORUŽJA, NAJČEŠĆI ZASTOJI NA ORUŽJU I NAČIN OTKLANJANJA ................21
41. ODRŽAVANJE ORUŽJA I BEZBEDNOSNI USLOVI SKLADIŠTENJA ORUŽJA I MUNICIJE ..............................22
42. VEŽBOVNO GAðANJE IZ PIŠTOLJA ............................................................................................................22
43. MERE BEZBEDNOSTI PRI RUKOVANJU ORUŽJEM ......................................................................................23
44. POSLOVI PROCENE RIZIKA U ZAŠTITI LICA, IMOVINE I POSLOVANJA .....................................................23
45. RUKOVODEĆI I IZVRŠNI POSLOVI U SLUŽBI OBEZBEðENJA .....................................................................23
46. LIČNA OPREMA SLUŽBENIKA OBEZBEðENJA, VRESTE I NAMENA ..............................................................23
47. OPREMA U PROSTORIJI SLUŽBENIKA OBEZBEðENJA, VRSTE I NAMENA...................................................23
48. DOKUMENTACIJA U PROSTORIJI SLUŽBENIKA OBEZBEðENJA..................................................................23
49. ULOGA SISTEMA TEHNIČKA ZAŠTITA U VRŠENJU POSLOVA SLUŽBENIKA OBEZBEðENJA .........................24
50. ALARMNI SISITEMI (PROVALA, POŽAR) OPIS I OSNOVNE FUNKCIJE .......................................................24
51. VIDEO OBEZBEðENJE I KONTROLA PRISTUPA, OPIS I OSNOVNE FUNKCIJE .............................................24
52. SISITEMI ELEKTROHEMIJSKE ZAŠTITE I SATELITKO PRAĆENJE (GPS), OPIS I OSNOVNE

FUNKCIJE ..................................................................................................................................................24
53. BEZBEDNOSNA RASVETA, OPIS I OSNOVNE FUNKCIJE .............................................................................24
54. MEHANIČKA ZAŠTITA OPIS I OSNOVNE FUNKCIJE ...................................................................................24
TEMA 5. --- REDOVNE PROCEDURE OBEZBEðENJA ............................................................ 24
55. OBEZBEðENJE PATROLIRANJEM U ŠTIĆENOM OBJEKTU - VRSTE I NAČIN ................................................24
56. OBEZBEðENJE PATROLIRANJEM U ZONI ODGOVORNOSTI - PRAVNI OSNOV I NAMENA ...........................25
57. INTERVENCIJA PATROLNOG TIMA KONTROLNOG CENTRA- VRSTE I NAČIN ..............................................25
3
58. PROTIVPOŽARNO PATROLIRANJE SLUŽBENIKA OBEZBEðENJA U SMENI - PRAVNI OSNOV I
NAMENA ....................................................................................................................................................25
59. RADNJE SLUŽBENIKA OBEZBEðENJA NA DUŽNOSTI OBEZBEðENJA MESTA ZA ZABAVU

(KLUBOVI, DISKOTEKE, SPLAVOVI) U DELU KOJI SE ODNOSE NA ZAŠTITU OD POŽARA ..........................26
60. TAKTIKA PATROLIRANJA - OSNOVNA NAČELA I PRINCIPI .......................................................................26
61. SISTEMI ZA KONTROLU PRISTUPA – KARTIČNI , VRSTE KARTICA I FUNKCIJE .........................................26
62. SISTEMI ZA KONTROLU PRISTUPA – BIOMETRISKE VRSTE ČITAČA I FUNKCIJE .......................................27
63. DUŽNOSTI SLUŽBENIKA OBEZBEðENJA KOD KONTROLE LICA ..................................................................27
64. DUŽNOSTI SLUŽBENIKA OBEZBEðENJA KOD KONTROLE VOZILA .............................................................27
65. KONTROLNI CENTAR FIRME ZA OBEZBEðENJE..........................................................................................27
66. KONTROLNE SOBE KORISNIKA USLUGA....................................................................................................27
67. FUNKCIJE KONTROLNOG CENTRA I PROCEDURE .......................................................................................27
68. DEŽURNI PATROLNI TIM –ULOGE I NAČIN RADA .....................................................................................28
69. INTERVENCIJE PO DOJAVI ALARMA ..........................................................................................................28
TEMA 6. --- PROCEDURE U VANREDNIM SITUACIJAMA ..................................................... 28
70. VANREDNE SITUACIJE – POJAM I DEFINICIJA .........................................................................................28
71. UZROCI VANREDNIH SITUACIJA ...............................................................................................................28
72. PLAN ZAŠTITE I SPAŠAVANJA U VANREDNIM SITUACIJAMA - KONCEPT PRIPRAVNOSTI NA

INCIDENT .................................................................................................................................................28
73. REDOSLED OSNOVNIH POSTUPAKA SLUŽBENIKA OBEZBEðENJA U SVIM VANREDNIM

SITUACIJAMA ...........................................................................................................................................29
74. DODATNI POSTUPCI SLUŽBENIKA OBEZBEðENJA U RAZLIČITIM VANREDNIM SITUACIJAMA ..................29
75. SADRŽAJ POČETNE INFORMACIJE JAVNIM SLUŽBAMA U SLUČAJU NASTANKA VANREDNIH

SITUACIJA ................................................................................................................................................29
76. POSTUPANJE SLUŽBENIKA OBEZBEðENJA U SLUČAJU POPLAVE...............................................................30
77. POSTUPANJE SLUŽBENIKA OBEZBEðENJA U SLUČAJU KLIZIŠTA ..............................................................30
78. POSTUPANJE SLUŽBENIKA OBEZBEðENJA U SLUČAJU ZEMLJOTRESA .......................................................30
79. POSTUPANJE SLUŽBENIKA OBEZBEðENJA U SLUČAJU TEHNIČKO-TEHNOLOŠKE OPASNOSTI...................30
80. POSTUPANJE SLUŽBENIKA OBEZBEðENJA U SLUČAJU NUKLEARNE I RADIOLOŠKE NESREĆE ...................30
81. POSTUPANJE SLUŽBENIKA OBEZBEðENJA U SLUČAJU TERORIZMA ..........................................................31
82. POSTUPANJE SLUŽBENIKA OBEZBEðENJA U SLUČAJU PRONALASKA NEEKSPLODIRANIH

UBOJNIH SREDSTAVA ...............................................................................................................................31
83. POSTUPANJE SLUŽBENIKA OBEZBEðENJA U SLUČAJU EKSTREMNIH VREMENSKIH USLOVA.....................31
84. POSTUPANJE SLUŽBENIKA OBEZBEðENJA U SLUČAJU SAOBRAĆAJNE NEZGODE ...................................... 32
85. POSTUPANJE SLUŽBENIKA OBEZBEðENJA U SLUČAJU SPASAVANJA I RADA NA REKAMA I

JEZERIMA .................................................................................................................................................32
86. POSTUPANJE SLUŽBENIKA OBEZBEðENJA U SLUČAJU EPIDEMIJA ...........................................................32
TEMA 7. --- POŽAR ............................................................................................................ 32
87. DEFINICIJA I EFEKTI POŽARA ..................................................................................................................32
4
88. KATEGORIJE UGROŽENOSTI OD POŽARA ..................................................................................................32
89. ORGANIZOVANJE ZAŠTITE OD POŽARA PREMA UGROŽENOSTI OD POŽARA .............................................32
90. PRAVILA ZAŠTITE OD POŽARA ..................................................................................................................33
91. PROTIVPOŽARNA STRAŽA.........................................................................................................................33
92. OBUKA IZ OBLASTI ZAŠTITE OD POŽARA PO ZAKONU O ZAŠTITI OD POŽARA .........................................33
93. IZVORI TOPLOTE, UOBIČAJENI UZROCI VATRE ........................................................................................33
94. TROUGAO POŽARA, ŠIRENJE VATRE .........................................................................................................33
95. KLASIFIKACIJA VATRE I PRINCIP GAŠENAJ POŽARA ...............................................................................34
96. GLAVNI DELOVI APARATA ZA GAŠENJE POŽARA.......................................................................................34
97. VRSTE APARATA ZA GAŠENJE POŽARA PREMA KATEGORIJI VATRE I SMESE ZA GAŠENJE ........................35
98. ŠIFRE BOJA ETIKETA PO VRSTAMA APARATA ZA GAŠENJE POŽARA .........................................................35
99. UPOTREBA APARATA ZA GAŠENJE POŽARA ...............................................................................................35
100. PREVENTIVNE MERE ZA ZAŠTITU OD POŽARA ..........................................................................................36
TEMA 8. --- BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU................................................................ 36
101. BEZBEDNOST I ZAŠTITA ŽIVOTA I ZDRAVLJA ...........................................................................................36
102. AKT O PROCENI RIZIKA ............................................................................................................................36
103. OBAVEZE POSLODAVCA U PROCENI RIZIKA..............................................................................................36
104. OBAVEZE KLIJENTA U PROCENI BZR NA RADNOM RASPOREDU ................................................................36
105. ČEK LISTE ZA PROCENU BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU ..................................................................36
106. LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA I OPREMA ....................................................................................................37
TEMA 9. --- KLIJENTI I KVALITET...................................................................................... 37
107. ODNOS SLUŽBE OBEZBEðENJA PREMA KLIJENTU ZAPOSLENIMA I POSETIOCIMA .................................... 37
108. ULOGA SLUŽBENIKA OBEZBEðENJA U SPROVOðENJU PRINCIPA SISTEMA KVALITETA

UPRAVLJANJA (ISO 9001) ........................................................................................................................37
109. UTICAJ SLUŽBENIKA OBEZBEðENJA NA KVALITET USLUGA OBEZBEðENJA (SRPS A.L2.002) ...................37
110. UTICAJ KLIJENTA NA KVALITET USLUGA OBEZBEðENJA...........................................................................38
TEMA 10. --- PRVA POMOĆ ................................................................................................ 38
111. POJAM I PRAVNI ASPEKTI I PRINCIPI PRUŽANJA PRVE POMOĆI OD STRANE SLUŽBENIKA .....................38
112. PROCENA SITUACIJE I POVREDE PRI UKAZIVANJU PRVE POMOĆI ...........................................................39
113. PREVENTIVNE MERE, SADRŽAJ I BLIZINA KOMPLETA PRVE POMOĆI .......................................................39
114. OTKRIVANJE I OTKLANJANJE UZROKA POVREðIVANJA ............................................................................40
115. POVREDE GLAVE I TRETIRANJE ................................................................................................................40
116. OPEKOTINE I TRETIRANJE ........................................................................................................................40
117. STRUJNI UDARI I TRETIRANJE .................................................................................................................40
118. OTEŽANO DISANJE USLED UDISANJA DIMA ILI NAPADA PANIKE I TRETIRANJE ......................................41
5
119. LOM KOSTI I TRETIRANJE.........................................................................................................................41
120. POVREDA LEðA I TRETIRANJE ..................................................................................................................41
121. KRVARENJE I POSEKOTINA I TRETIRANJE ................................................................................................42
122. POVREDA OKA I TRETIRANJE....................................................................................................................42
123. KLONULOST, STANJE ŠOKA I TRETIRANJE ................................................................................................42
124. POLOŽAJ TELA ZA OPORAVAK ...................................................................................................................43
125. REDOSLED POSTUPAKA SLUŽBENIKA OBEZBEðENJA U SITUACIJAMA POVREðIVANJA ............................43
126. SADRŽAJ POČETNE INFORMACIJE JAVNIM SLUŽBAMA U SLUČAJU NASTANKA POVREðIVANJA ...............43
TEMA 11. --- KOMUNIKACIJA ............................................................................................ 44
127. KORISNE KOMUNIKACIONE VEŠTINE VRSTE I OPIS .................................................................................44
128. OSNOVNE KOMUNIKACIONE VEŠTINE VRSTE I OPIS ................................................................................44
129. METODI EVIDENTIRANJA I IZVEŠTAVANJA SLUŽBENIKA OBEZBEðENJA ..................................................44
130. FORMA I SADRŽAJ IZVEŠTAJASLUŽBENIKA OBEZBEðENJA.......................................................................45
131. PRAVILA ZA PISANJE IZVEŠTAJA SLUŽBENIKA OBEZBEðENJA .................................................................45
132. SVRHA VOðENJA BELEŠKI U SMENI SLUŽBE OBEZBEðENJA .....................................................................45
133. PRAVILA ZA VOðENJE KNJIGE DOGAðAJA ................................................................................................45
134. UPOTREBA KNJIGE DOGAðAJA U SUDSKOM POSTUPKU ............................................................................45
135. VRSTE I FUNKCIJA RADIO VEZE................................................................................................................45
136. SMERNICE ZA UPOTREBU RADIO VEZE .....................................................................................................45
TEMA 12. --- REŠAVANJE SUKOBA ..................................................................................... 46
137. STRESNE I KONFLIKTNE SITUACIJE NA RADNOM MESTU SLUŽBENIKA OBEZBEDJENJA ...........................46
138. FAZE ESKALACIJE SUKOBA .......................................................................................................................46
139. NAČINI REŠAVANJA KONFLIKATA ............................................................................................................47
140. FAZE KONSTRUKTIVNOG REŠAVANJA KONFLIKTA ....................................................................................47
141. SMERNICE ZA INTERVENISANJE U FAZAMA KONSTRUKTIVNOG REŠAVANJA KONFLIKATA.......................47
142. OBAVEZA ZAŠTITE I USTUPANJA PODATAKA PRIKUPLJENIH VRŠENJEM POSLOVA SLUŽBENIKA

OBEZBEDJENJA I INFORMACIJE ZA JAVNOST NA MESTU INCIDENTA .......................................................48
143. PRIMENA PRINCIPA HIJERARHIJE I SUBORDINACIE U SLUŽBI PRIVATNG OBEZBEDJENJA I

POLITIKA JEDNAKIH MOGUĆNOSTI ZA NAPREDOVANJE U SLUŽBI OBEZBEDJENJA .................................. 48
144. POJAM TIMA I SKLONOSTI ZA TIMSKI RAD U SLUŽBI OBEZBEDJENJA .....................................................48
145. MESTO SLUŽBENIKA OBEZBEDJENJA U TIMU ............................................................................................48
TEMA 13. --- OBEZBEðENJE JAVNIH SKUPOVA .................................................................. 49
146. ZAKONSKA REGULATIVA ZA VRŠENJE POSLOVA REDARA .........................................................................49
147. POSLOVI I OVLAŠĆENJA REDARSKE SLUŽBE NA JAVNOM SKUPU U SMISLU PROPISA KOJIMA SE
UREðUJE OKUPLJANJE GRAðANA .............................................................................................................49
148. POSLOVI I OVLAŠĆENJA REDARSKE SLUŽBE NA SPORTSKIM PRIREDBAMA .............................................49
6
149. POSLOVI I OVLAŠĆENJA REDARSKE SLUŽBE MESTIMA I U OBJEKTIMA GDE SE OKUPLJAJU
GRAðANI POVODOM ODRŽAVANJA ZABAVNIH, MUZIČKIH,KULTURNIH I DR. PROGRAMA ........................49
150. PLAN OBEZBEðENJA, SVRHA IZRADE, FORMA I SADRŽAJ .........................................................................49
TEMA 14. --- TRANSPORT VREDNOSTI .............................................................................. 50
151. ZAKONSKE ODREDBE PREVOZA NOVCA, VREDNOSNIH I DRUGIH POŠILJKI VOZILIMA, KOJA SE
ODNOSE NA TRANSPORTNA VOZILA .........................................................................................................50
152. ZAKONSKE ODREDBE PREVOZA NOVCA, VREDNOSNIH I DRUGIH POŠILJKI VOZILIMA, KOJA SE
ODNOSE NA SLUŽBENIKE OBEZBEðENJA ..................................................................................................50
153. ZAKONSKE ODREDBE PREVOZA NOVCA, VREDNOSNIH I DRUGIH POŠILJKI PEŠICE ................................. 50
154. ZAKONSKE ODREDBE PRENOSA NOVCA, VREDNOSNIH I DRUGIH POŠILJKI PEŠICE, KOJA SE
ODNOSE NA SLUŽBENIKE OBEZBEðENJA ..................................................................................................50
155. PROCENA RIZIKA U ZAŠTITI LICA I IMOVINE I POSLOVANJA ZA UGRADNJU MINIMALNIH MERA
ZAŠTITE U POSLOVANJU GOTOVIM NOVCEM I VREDNOSTIMA ..................................................................50
156. VRSTE FINANSIJSKIH INSTITUCIJA I NAČINI OSTVARIVANJA MERA ZAŠTITA ........................................51
TEMA 15. --- RADNI ODNOSI I REGULATIVA ..................................................................... 51
157. GRANSKI SOCIJALNI DIJALOG NA EVROPSKOM NIVOU I U SRBIJI, SOCIJALNI PARTNERI,

ZNAČAJ, EFEKTI ........................................................................................................................................51
158. VRSTE I PRAVNI ZNAČAJ KOLEKTIVNIH UGOVORA U OBLASTI PRIVATNOG OBEZBEðENJA .....................51
159. UTICAJ VAŽEĆIH PROPISA O RADU NA POSLODAVCE I ZAPOSLENE U OBLASTI PRIVATNOG

OBEZBEðENJA...........................................................................................................................................52
160. EVIDENCIJE I POTREBA ZA INFORMISANJEM ZAPOSLENIH ......................................................................54
TEMA 16. --- OBUKA U PRIMENI FIZIČKE SNAGE - SAMOODBRANA .................................. 54
7
UVOD --- INDUSTRIJA PRIVATNOG OBEZBEðENJA
1. Stanje privatnog obezbeñenja u Evropi i u Srbiji značaj i mesto u sisitemu unutrašnje
bezbednosti
Uvod
Industrija privatnog obezbeñenja prožima sve aspekte modernog društva, koje zahteva sigurno okruženje. Privatna bezbednost u
mnogim zemljama predstavlja profesiju u kojoj broj zaposlenih u privatnom sektoru premašuje broj zaposlenih u javnom sektoru.
Privatno obezbeñenje ima značajnu ulogu i mesto u sistemu unutrašnje bezbednosti. Značaj privatnog obezbeñenja ogleda se u
sprovoñenju proaktivnog (metoda analize i odvraćanjaa) i reaktivnog (sanacija posledica) delovanja čime se eliminiše
ugrožavanje lica i neovlašćeno prisvajanje imovine preduzeća, ali se i obezbeñuje njegov razvoj, odnosno povećava profit.
Godišnji prihodi od usluga privtnog obezbeñenja iznose 35 milijardi evra.

Procenat država u kojima je licenciranje organizacija obezbeñenja obavezno po zakonu iznosi 94%.
Procenat država u kojima je oblast privatnog obezbeñenja regulisana posebnim zakonom iznosi 94%.
Službenici obezbeñenja moraju ispuniti odreñene opšte i posebne uslove za vršenje poslova obezbeñenja, odnosno da bi dobili
licencu za vršenje posolva obezbeñenja. Neki od uslova koje službenici obezbeñenja moraju ispuniti izraženi u procentima:
1. Uverenje o nekažnjavanju obavezno je u 97% država Evrope,
2. Bezbenosna provera obavezno je u 100% država Evrope,
3. Psihološko testiranje obavezno je u 71% država Evrope,
4. Zdravstveni pregeled obavezno je u 66% država Evrope,
5. Propisani posebni uslovi za za uniforme i legitimacije službenika obezbeñenja postoje u 100% država Evrope,
6. Obavezno nošenje uniforme u 95% država Evrope,
7. Obavezno nošenje službene legitimacije u 98% država Evrope.
Službenici obezbeñenja imaju ovlašćenja:

1. Ista kao i ostali grañani u 59% država Evrope,
2. Dodatna u 41% država Evrope,
3. Zadržavanja osumnjičenih (potpuno ili ograničeno) u 56% država Evrope,
4. Nošenja oružja (pod posebnim uslovima) u 82% država Evrope,
U 97% država je zakonom obavezna osnovna stručna obuka, dok je u 50% obavezna specijalistička obuka za menadzere.
U 70% država postoji kondiciona obuka za službenike obezbeñenja.
Prosečna cena sata za službenike obezbeñenja u Evropi iznosi 8,7 evra po satu.
Prosečna neto zarada službenika obezbeñenja u Evropi iznosi 849 evra, dok minimalna zarada iznosi 185 evra.
Trenutno u Srbiji na poslovima obezbeñenja radi od 25 000 do 60 000 lica. Broj registrovanih firmi za poslove privatnog
obezbeñenja iznosi 3000.
Vrednost tržišta usluga privatnog obezbeñenja iz 2008. godine iznosi 150 miliona evra.
U sektoru privatne bezbednosti nalazi se 47 000 komada oružja, dok je u posedu MUP-a 53 000, a vojske 200 000.
Prosečna cena sata za službenike obezbeñenja u Srbiji iznosi 2,1 evro po satu.
Prosečna neto zarada službenika obezbeñenja u Srbiji iznosi 327 evra, dok minimalna zarada iznosi 167 evra.
TEMA 1. --- PRAVNI ASPEKTI OBAVLJANJA DELATNOSTI
2. Statistika prijavljenih krivičnih dela, pojam i značaj
Tema 1: str. 29.
U Srbiji ne postoji jedinstvena baza podataka o statistici kriminala i drugim oblicima ugrožavanja bezbednosti lica, imovine i
poslovanja koja bi poslužila za efikasnije sagledavanje stanja bezbednosti štićenih objekata. Opštu sliku moguće je steći na
osnovu podataka o prijavljenim krivičnim delima koje vodi Republički zavod za statistiku.
Prijavljeni punoletni učinioci krivičnih dela (broj lica):
2010. god. – 74.279 lica
2011. god. – 88.207 lica
2012. god. – 92.879 lica
Iz navedenih podataka proizilazi da je iz godine u godinu stopa kriminaliteta u porastu i da se svakoga dana u Srbiji prijavi
254 punoletna učinioca krivičnih dela.
Najveći je broj imovinskih krivičnih dela, nasilja, razbojništva, nanošenja teških i lakih telesnih povreda i dr. što je i
osnovni razlog potražnje usluga obezbeñenja na tržištu.
U odnosu na prikazane pokazatelje, retka istraživanja ukazuju na to da je najmanje još toliko neprijavljenih krivičnih dela i drugih
delikata.
Zbog aktuelnog stanja u našem pravosuñu i unutrašnjoj bezbednosti, uslovi za obavljanje poslova službenika obezbeñenja su
znatno otežani.
3. Pojam krivičnog dela
Tema 1: str. 30.
Odreñivanje pojma krivičnog dela predstavlja jedno od najvažnijih, ali i najsloženijih pitanja u nauci krivičnog prava.
Krivično delo je ono delo koje je zakonom predviñeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno.
Krivični zakonik Srbije kaže da nikome ne može biti izrečena kazna ili druga krivična sankcija za delo koje pre nego što je
učinjeno zakonom nije bilo odreñeno kao krivično delo, niti mu se može izreći kazna ili druga krivična sankcija koja zakonom nije
bila propisana pre nego što je krivično delo učinjeno.
Takoñe, nema krivičnog dela ukoliko je isključena PROTIVPRAVNOST ili KRIVICA, iako postoje sva obeležja
krivičnog dela odreñena zakonom.
Pored navedenih objektivnih elemenata, potrebno je da postoje i subjektivni elementi a to je da je delo učinjeno sa umišljajem ili
iz nehata.
Pojam krivičnog dela odreñuje se u formalnom i materijalnom smislu.
Formalni pojam krivičnog dela ograničava se na njegove pravne elemente, dok materijalni pojam teži da odredi njegovu
suštinu, odnosno sadržinu krivičnog dela:
8
1) Radnja (voljno ponašanje pojedinca kojim se sukobljava sa normama pravnog poretka)
2) Odreñenost u zakonu
3) Protivpravnost
Krivica – jedini element krivičnog dela koji je subjektivnog karaktera.
4. Osnovna obeležja krivičnog dela
Tema 1: str. 34.
Osnovna obeležja krivičnog dela su: radnja izvršenja, posledica, društvena opasnost dela, protivpravnost i krivica učinioca.
Pod radnjom izvršenja podrazumeva se ponašanje učinioca krivičnog dela zbog koga je došlo do izvršenja istog, bilo činjenjem,
nečinjenjem ili propuštanjem.
Radnja izvršenja krivičnog dela je samo ona radnja kojom se izvršava krivično delo i koja je sadržana u opisu krivičnog dela. Na
primer: kod krivičnog dela krañe radnja izvršenja sastoji se u oduzimanju tuñe pokretne stvari.
Posledica je pretpostavka krivičnog dela, odnosno njegove društvene opasnosti. Bez posledice nema krivičnog dela, zbog
nepostojanja društvene opasnosti.
Društveno opasno delo je ono delo koje ugrožava ili povreñuje odreñena pravna dobra, državu ili društvenu zajednicu kao
celinu odnosno pojedinca, i koje je u odreñenom vremenu i mestu, u sklopu brojnih ekonomskih, političkih i drugih prilika
upućuje na zaključak da je jedno ponašanje učinioca društveno opasno.
Protivpravnost postoji ako je delo protivno normi koja zabranjuje izvesno ponašanje ili koja nareñuje odreñeno ponašanje.
Da bi postojalo krivično delo mora biti ostvareno biće krivičnog dela. Biće krivičnog dela obuhvata skup obaveznih obeležja koja
čine krivično delo.
Obeležja bića krivičnih dela mogu biti:
1. Spoljna ili objektivna: radnja izvršenja, posledice, predmet radnje, sredstvo i način izvršenja, mesto, vreme
izvršenja…
2. Unutrašnja ili subjektivna: umišljaj, nehat, namera i pobuda da se delo učini.
Uobičajena je i podela obeležja (elemenata) bića krivičnog dela na:
1. Osnovna – skup osnovnih obeležja čini osnovni oblik nekog krivičnog dela (npr. obično ubistvo).
2. Dopunska – otežavajuće i olakšavajuće okolnosti u odnosu na osnovno krivično delo. Otežavajuće okolnosti daju
krivičnom delu teži karakter (npr. teško ubistvo), a olakšavajuće okolnosti (npr. ubistvo na mah).
5. Pojam krivice
Tema 1: str. 31.
Krivica postoji ako je učinilac u vreme izvršenja krivičnog dela bio uračunljiv i postupao sa umišljajem, a bio je
svestan ili je bio dužan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno.
Meñutim, krivica može postojati i onda kada je učinilac postupao iz nehata, ako to zakon izričito predviña. Svest o protivpravnosti
ne mora uvek postojati, dovoljno je da su postojale dužnost i mogućnost da se ima svest o tome.
Krivično odgovoran je onaj učinilac krivičnog dela koji je imao odreñena psihička svojstva i odreñeni psihički odnos prema delu.
Niko ne može biti krivično odgovoran ako u vreme izvršenja krivičnog dela nije bio u stanju da shvati značaj svog dela i da
upravlja svojim postupcima, a pored toga nije imao ni odreñeni psihički odnos prema delu.
Krivična odgovornost utvrñuje se uvek prema momentu izvršenja krivičnog dela.
Elementi krivične odgovornosti su uračunjivost i vinost.
Krivicu čine 3 elementa:
Uračunljivost
Umišljaj ili nehat
Svest ili dužnost i mogućnost svesti o protivpravnosti.
Krivično delo je učinjeno s umišljajem onda kad je učinilac bio svestan svoga dela i hteo je njegovo izvršenje, ili kada je bio
svestan da usled njegovog činjenja ili nečinjenja može nastupiti zabranjena posledica, pa je pristao na njeno nastupanje. Svest i
volja su elementi umišljaja.
Krivično delo je učinjeno iz nehata onda kad je učinilac bio svestan da usled njegovog činjenja ili nečinjenja može nastupiti
zabranjena posledica, ali je olako držao da će je moći sprečiti lii da ona neće nastupiti; ili kad nije bio svestan mogućnosti
nastupanja zabranjene posledice, iako je prema okolnostima i prema svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti svestan te
mogućnosti.
Primer: lice A, želeći da ubije lice B, baci ručnu bombu u njegovom pravcu. Lice B je u tom momentu sedelo društvu
nekoliko lica, koja su takoñe nastradala od posledica eksplozije.
U pitanju je direktan umišljaj u odnosu na lice B, ali i u odnosu na ostala lica. Ovde se radi o obliku direktnog umišljaja koji
postoji kada je učinilac svestan da usled ostvarenja njegovog cilja nužno dolazi do krivičnog dela.
Utvrñivanje postojanja krivice podrazumeva utvrñivanje postojanja umišljaja ili nehata, ali i odsustvo osnova koji isključuju
krivicu (neuračunjivost, nepostojanje mogućnosti i dužnosti svesti o protivpravnosti).
Bez krivice kao subjektivnog odnosa učinioca prema delu nema krivičnog dela.
Umišljaj se mora utvrñivati u svakom konkretnom slučaju, jer u krivičnom pravu važi pretpostavka (prezumpcija)
nevinosti.
Na primer: lekar ubrizga bolesniku pogrešan preparat usled čega doñe do pogoršanja njegovog zdravlja. Preparat je bio iste
boje, u istim ampulama, ali je sa kutije otpala etiketa sa nazivom leka. Da li postoji krivica lekara?
Da, postoji nehat. Lekar je bio dužan da to predvidi.
Osnovi koji isključuju krivicu
Nema krivice, a time ni krivičnog dela, ukoliko je u konkretnom slučaju isključeno svesno i voljno postupanje učinioca krivičnog
dela.
Subjektivni osnovi isključenja krivičnog dela:
Neuračunljivost
Sila i pretnja
Stvarna zabluda
Pravna zabluda
Osnovni element krivice je uračunljivost, čije se postojanje kod učinioca krivičnog dela uvek pretpostavlja. Zato se u Zakoniku ne
odreñuje pojam uračunljivosti, već pojam neuračunljivosti, pri čijem postojanju ne postoji krivično delo.
Učinilac je NEURAČUNJIV ako nije mogao da shvati značaj svog dela ili nije mogao da upravlja svojim postupcima
usled duševne bolesti, privremene duševne poremećenosti, zaostalog duševnog razvoja ili druge teže duševne
poremećenosti. definicija iz KZ-a
Neuračunljivost se u krivičnom postupku utvrñuje uz pomoć lekara veštaka psihijatrijske struke, koji daje nalaz i mišljenje o
9
postojanju stanja duševne poremećenosti i mišljenje o (ne)mogućnosti rasuñivanja i odlučivanja. To je osnov za odluku suda o
uračunjivosti odnosno neuračunljivosti učinioca u vreme izvršenja krivičnog dela.
Sila i pretnja predstavljaju pritisak na volju učinioca dela, koji može biti izazvan prirodnom silom i životinjskom snagom, kao i
ljudskom radnjom.
Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno pod dejstvom neodoljive sile.
Takva sila predstavlja osnov isključenja krivice, odnosno, to je subjektivni osnov isključenja krivičnog dela. Učinilac je lišen
mogućnosti da donese odluku o činjenju odnosno nečinjenju, tako da se preduzimanje radnje ne smatra njegovom, već tuñom
radnjom.
Stvarna zabluda predstavlja pogrešnu ili nepotpunu predstavu o nekoj stvarnoj okolnosti/obeležju krivičnog dela.
Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u neotklonjivoj stvarnoj zabludi. Stvarna zabluda je neotklonjiva ako učinilac
nije bio dužan i nije mogao da izbegne zabludu u pogledu neke stvarne okolnosti koja predstavlja obeležje krivičnog dela ili u
pogledu neke stvarne okolnosti koja bi, da je zaista postojala, činila delo dozvoljenim. definicija iz KZ-a
Pravna zabluda predstavlja pogrešnu i nepotpunu predstavu o zabranjenosti izvršenog dela, ili pogrešnu predstavu o pravnom
značaju dela.
Pravna zabluda je neotklonjiva ako učinilac nije bio dužan i nije mogao da zna da je njegovo delo zabranjeno.
definicija iz KZ-a.
Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u neotklonjivoj pravnoj zabludi. definicija iz KZ-a
Učiniocu koji nije znao da je delo zabranjeno, ali je to bio dužan i mogao da zna, kazna se može ublažiti. definicija iz
KZ-a.
6. Vrste kazni i pravne posledice osude
Tema 1: str. 38.
Učiniocu krivičnog dela mogu se izreći sledeće kazne:
Kazna zatvora - ne može biti kraća od trideset dana, niti duža od dvadeset godina, a izuzetno za najteža krivična dela može
se propisati i kazna zatvora do 40 godina. Može se izreći samo kao glavna kazna.
Novčana kazna – može se odmeriti i izreći:
- u dnevnim iznosima: ( visina jednog dnevnog iznosa novčane kazne utvrñuje se tako što se razlika izmeñu prihoda i nužnih
rashoda učinioca krivičnog dela u protekloj kalendarskoj godini podeli s brojem dana u godini, s tim što je minimum 500
dinara, a maksimum 50.000 dinara).
- u odreñenom iznosu - ne može biti manja od 10.000 dinara, ni veća od million dinara. Može se izreči i kao glavna i kao
sporedna kazna.
Rad u javnom interesu - može se izreči za krivična dela za koja je propisan zatvor do tri godine ili novčana kazna. Ne
može biti kraći od šezdest časova, niti duži od tristašezdeset časova. Može se izreči i kao glavna i kao sporedna kazna.
Oduzimanje vozačke dozvole – može se izreći učiniocu krivičnog dela u vezi sa čijim izvršenjem ili pripremanjem je
korišćeno motorno vozilo. Ne može biti kraće od 1 godine, niti duže od 3 godine, računajući od dana pravosnažnosti
odluke. Može se izreći kao sporedna kazna uz kaznu zatvora ili uz novčanu kaznu, a može se izreći i kao glavna kazna za
krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do dve godine ili novčana kazna.
PRAVNE POSLEDICE OSUDE
Osude za odreñena krivična dela ili na odreñene kazne mogu imati za pravnu posledicu prestanak, odnosno gubitak
odreñenih prava ili zabranu sticanja odreñenih prava. (definicija)
Pravne posledice osude ne mogu nastupiti kad je za krivično delo učiniocu izrečena novčana kazna, uslovna osuda, ako ne bude
opozvana, sudska opomena ili kad je učinilac osloboñen od kazne.
Pravne posledice osude mogu se odnositi na:
Prestanak ili gubitak odreñenih prava – prestanak vršenja javnih funkcija; prestanak radnog odnosa ili prestanak
vršenja odreñenog poziva ili zanimanja, prestanak vršenja javnih funkcija, gubitak odreñenih dozvola ili odobrenja koja
se daju odlukom državnog organa ili organa lokalne samouprave.
Zabranu sticanja odreñenih prava – zabrana sticanja odreñenih javnih funkcija; zabrana sticanja odreñenog zvanja,
poziva ili zanimanja ili unapreñenja u službi; zabrana dobijanja odreñenih dozvola koja se daju odlukom državnih
organa.
Pravne posledice osude nastupaju danom pravnosnažnosti presude.
Pravne posledice osude koje se sastoje u zabrani sticanja odreñenih prava mogu se propisati u trajanju najduže do deset godina.
Vreme provedeno na izdržavanju kazne ne uračunava se u vreme trajanja pravne posledice osude.
7. KRIVIČNA DELA KOJA SE GONE PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI
Tema 1: str. 39.
Od ukupno 317 članova Krivičnom zakoniku u kojima se propisuju sankcije za učinjena krivična dela, više od 92
posto su krivična dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, preostali manji broj krivičnih dela se
pokreće po privatnoj tužbi.
Krivična dela koja se pokreću po privatnoj tužbi su:
Sitna kraña, utaja i prevara
Narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti
Neovlašćeno korišćenje računara ili računarske mreže
Uvreda
Iznošenje ličnih i porodičnih prilika
Oduzimanje tuñe stvari
Uništenje i oštećenje tuñe stvari
Oštećenje tuñih prava
Samovlašće
Laka telesna povreda ili lako narušavanje zdravlja
Povreda moralnih prava autora I interpretatora na način kojim se vreña čast ili ugled autora ili izvoñača
Narušavanje nepovredivosti stana (osim ako to učine službena lica u vršenju službe)
Povreda tajnosti pisma I drugih pošiljki (osim ako to učine službena lica u vršenju službe)
Neovlašćeno prisluškivanje I snimanje (osim ako to učine službena lica u vršenju službe)
Neovlašćeno fotografisanje (osim ako to učine službena lica u vršenju službe)
10
Neovlašćeno objavljivanje I prikazivanje tuñeg spisa, portreta I snimka (osim ako to učine službena lica u vršenju službe)
Neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka
Povreda prava na podnošenje pravnog sredstva (osim ako to učine službena lica u vršenju službe)
Kraña (ako su učinjena prema bračnom drugu, licu s kojim učinilac živi u trajnoj vanbračnoj zajednici, srodniku po krvi u
pravoj liniji, bratu ili sestri, usvojiocu ili usvojeniku ili drugim licima s kojima učinilac živi u zajedničkom domaćinstvu)
Teška kraña (ako su učinjena prema bračnom drugu, licu s kojim učinilac živi u trajnoj vanbračnoj zajednici, srodniku po krvi
u pravoj liniji, bratu ili sestri, usvojiocu ili usvojeniku ili drugim licima s kojima učinilac živi u zajedničkom domaćinstvu)
Prevara (ako su učinjena prema bračnom drugu, licu s kojim učinilac živi u trajnoj vanbračnoj zajednici, srodniku po krvi u
Neovlašćeno korišćenje tuñeg vozila (ako su učinjena prema bračnom drugu, licu s kojim učinilac živi u trajnoj vanbračnoj
zajednici, srodniku po krvi u pravoj liniji, bratu ili sestri, usvojiocu ili usvojeniku ili drugim licima s kojima učinilac živi u
zajedničkom domaćinstvu)
Zloupotreba poverenja osim od strane grupe i kriminalne grupe (ako su učinjena prema bračnom drugu, licu s kojim učinilac
živi u trajnoj vanbračnoj zajednici, srodniku po krvi u pravoj liniji, bratu ili sestri, usvojiocu ili usvojeniku ili drugim
licima s kojima učinilac živi u zajedničkom domaćinstvu)
Prikrivanje (ako su učinjena prema bračnom drugu, licu s kojim učinilac živi u trajnoj vanbračnoj zajednici, srodniku po krvi u
Zbog pravilne primene zakonskih ovlašćenja u obavljanju poslova, službenik obezbeñenja mora znati da približno
pepozna i proceni koja se krivična dela gone po službenoj dužnosti.
To se naročito odnosi na situacije u kojima je neophodna upotreba sredstava prinude.
8. PREKRŠAJI U OBAVLJANJU DELATNOSTI PRIVATNOG OBEZBEðENJA
Tema 1: str. 41.
Prema Zakonu o prekršajima, prekršaj je protivpravno delo koje je zakonom ili drugim propisom nadležnog organa
odreñeno kao prekršaj i za koje je propisana prekršajna sankcija.
Iz ove definicije proizilaze četiri bitna obeležja prekršaja:
Delo prekršaja
Protivpravnost
Odreñenost u odgovarajućem propisu
Propisanost prekršajne sankcije.
U članu 18. Zakona o prekršajima, u kojem se reguliše odgovornost fizičkog lica za prekršaj istaknuto je da je krivica subjektivni
osnov odgovornosti fizičkog lica za prekršaj. Odgovornost fizičkih lica za prekršaj je pre svega lična i zato svako fizičko lice
odgovara samo za učinjeni prekršaj. Odgovornost je uslov kažnjivosti i temelji se na načelu krivice.
Fizičko lice odgovara za prekršaj koji mu se može pripisati u krivicu zato što je bilo uračunljivo i učinilo prekršaj s umišljajem ili iz
nehata, a bilo je svesno ili je bilo dužno da bude i moglo je biti svesno da je takav postupak zabranjen.
Kao i u krivičnom, tako i u prekršajnom pravu krivicu čine sledeći elementi:
Uračunljivost
Oblik krivice (umišljaj ili nehat) i
Svest o protivpravnosti učinjenog prekršaja.
Za prekršaje iz Zakona o privatnom obezbeñenju, kaznenim odredbama su predviñene sankcije za pravna lica, odgovorna lica u
pravnom licu i preduzetnike – pružaoce i korisnike usluga privatnog obezbeñenja, za službenike obezbeñenja u obavljanju
poslova, a u odreñenim slučajevima i za fizička lica koja su korisnici usluga obezbeñenja.
Kaznene odredbe u Zakonu o privatnom obezbeñenju
Pravna lica i preduzetnici – novčana kazna od 50.000 do 1.000.000 dinara; zabrana obavljanja delatnosti u trajanju od
najmanje 3 meseca.
Odgovorna lica – novčane kazne od 5.000 do 50.000 dinara; zabrana vršenja poslova u trajanju od najmanje 3 meseca.
Službenik obezbeñenja – novčana kazna od 5.000 do 50.000 dinara; kazna zatvora u trajanju od 30 dana.
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana, kazniće se za prekršaj službenik obezbeñenja:
Ako u obavljanju poslova fizičke zaštite lica, imovine I poslovanja, izuzev u slučajevima kada vrši prenos novca pešice,
oružje i municiju nosi van štićenog objekta ili prostora I bez saglasnosti MUP–a za fizičku zaštitu lica
Ako nosi oružje, a kod sebe nema nalog za nošenje službenog oružja i na zahtev ovlašćenog lica Ministarstva ne da na uvid
oružje i nalog, odnosno ako za vreme obavljanja posla nosi lično oružje
Ako van štićenog objekta ne postupi po nareñenju policijskog službenika, osim u slučajevima kada bi tim postupanjem izvršio
krivično delo
Ako redarsku službu vrši s oružjem
Ako vrši radnje za koje nije ovlašćen, ako ovlašćenja primeni I upotrebi van štićenog objekta ili prostora, osim kada van
štićenog objekta I prostora sprovodi obezbeñenje transporta I prenosa novca I vrednosnih pošiljki, kada prilikom
patroliranja I kada obezbeñuje lice, ako prilikom primene mera neko lice podvrgne mučenju, nečovečnom ili
ponižavajućem, ako prilikom primene više dozvoljenih mera ne primeni najpre onu koja licu najmanje šteti I ako s
primenom mera ne prestane onda kada prestanu razlozi zbog kojih su bile primenjene ili onda kada utvrdi da zadatak na
taj način neće moći da izvrši
Ako vrši pregled lica koje nije istog pola, izuzetno ako je neophodan hitan pregled lica radi oduzimanja oružja ili predmeta
podobnih za napad ili samopovreñivanje
Ako privremeno ne zadrži lice zatečeno u vršenju krivičnog dela u objektu ili prostoru koji štiti, ako o privremenom
zadržavanju odmah ne obavesti odmah policiju i ne postupi po dobijenom nalogu i ako o privremenom zadržavanju lica
ne sačini pisani izvreštaj i ne preda ga policiju u roku od 24 časa.
Ako sredstva vezivanja upotrebi za druge svrhe, koje nisu propisane
Ako fizičku snagu koristi za druge svrhe, koje nisu propisane
Ako pre upotrebe fizičke snage ne upozori lice da će protiv njega upotrebiti fizičku snagu, osim ako bi time doveo u opasnost
sebe ili drugog, i ako upotrebi fizičku snagu koja nije srazmerna napadu koji se odbija i ako upotrebu fizičke snage ne
obustavi nakon prestanka napada
11
Ako ne pruži prvu pomoć licu koje je povreñeno upotrebom sredstava prinude i odmah ne obavesti lekarsku službu, ako o
upotrebi sredstava prinude odmah ne obavesti nadležnu policijsku upravu, a izveštaj o upotrebi sredstava prinude u
roku od 12 časova ne dostavi odgovornom licu u pravnom licu
Ako za vreme obavljanja posla ne nosi službenu uniform, ili je nosi onda kada ne vrši poslove privatnog obezbeñenja
Ako prilikom obavljanja poslova obezbeñenja kod sebe nema legitimaciju, odnosno ako je ne da na uvid ovlašćenom
policijskom službeniku na njegov zahtev, i ako po prestanku radnog odnosa u roku od 7 dana ne vrati službenu
legitimaciju MUP-u.
Ako u toku radnog odnosa i po njegovom prestanku kao tajnu, u skladu sa zakonom i drugim propisima kojima se ureñuje
tajnost podataka, ne čuva sve podatke koje sazna u obavljanju poslova.
Pored navedenog, novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana, kazniće se za prekršaj:
Članovi posade specijalnog vozila za transport i pratioci koji nisu naoružani propisanom vrstom vatrenog oružja I opremljeni
u skladu s propisima iz oblasti bezbednosti I zdravlja na radu
Redar, ako tokom vršenja posla nije u uniformi I opremljen jednoobraznom jaknom ili prslukom sa svetloodbojnim trakama I
propisanim natpisom, ako ne postupa po nareñenju ovlašćenog policijskog službenika
Operater u kontrolnom centru ako ne obavesti policiju o informacijama koje ukazuju na to da se vrši krivično delo koje se
goni po službenoj dužnosti ili prekršaj sa elementima nasilja
9. Pojam i podela kriminalistike
Tema 1: str. 44.
Kriminalistika je nauka koja se bavi izučavanjem odgovarajućih metoda i sredstava s ciljem sprečavanja i otkrivanja
krivičnih dela i učinilaca i obezbeñenja ličnih i materijalnih dokaza.
Kriminalistika se deli na sledeće discipline:
Kriminalistička taktika
Kriminalistička tehnika
Kriminalistička metodika
Kriminalistička operativa
Kriminalistička taktika - izučava i primenjuje kriminalistička pravila i metode koje su opšteg karaktera i zajedničke za
sprečavanje i otkrivanje svih ili većine krivičnih dela
Kriminalistička tehnika – izučava i usavršava tehničke metode i postupke s ciljem njihove primene na pronalaženju tragova i
predmeta krivičnog dela, bitnih za rasvetljavanje kriminalnog dogañaja.
Kriminalistička metodika – izučava, istražuje i primenjuje najcelishodnije metode i sredstva karakteristična za otkrivanje
pojedinih krivičnih dela.
Kriminalistička operativa – izučava i primenjuje specifične metode i sredstva koja se odobravaju po posebnom postupku, a
sprovodi ih isključivo organ unutrašnjih poslova-specijalne istražne tehnike, operativne veze i sl.
10. MESTO DOGAðAJA (LICE MESTA) POJAM I VRSTE
Tema 1: str. 45.
Tragovi i predmeti kao dokazi, otkrivanje i istraživanje krivičnih dela, i pronalazak i identifikacija učinioca, započinju
obezbeñenjem mesta dogañaja.
Službenik obezbeñenja, koji po pravilu prvi stiže na mesto dogañaja treba da:
Obavesti policiju
Odredi prostor mesta izvršenja krivičnog dela – mesto budućeg uviñaja
Preduzme brze, sigurne i odgovarajuće korake s ciljem obezbeñenja mesta izvršenja krivičnog dela.
Glavni razlog takvog postupka jeste pronalaženje i obezbeñenje budućih stvarnih dokaza u vidu tragova i predmeta koji su u vezi
sa krivičnim delom.
Bitno je istaći da se na mestu dogañaja mora voditi računa da niko ništa ne dodiruje, pomera, stvara nove ili uništava postojeće
tragove na mestu izvršenja krivičnog dela.
Za svako ovlašćeno lice vredi nalog:”NE DIRAJ I NE POMERAJ NIŠTA”
Posebno treba voditi računa o neovlašćenim licima -osoblje hitne pomoći, vatrogasci, stručnjaci za plin, električnu energiju.
Takoñe, treba onemogućiti drugim zaposlenima u objektu, ili rodbini, prijateljima, poznanicima da na mestu izvršenja krivičnog
dela bilo šta uklone, diraju, sakriju, operu, obrišu, naravno sve sa ciljem održanja prvobitnog stanja.
Greške nastale na mestu izvršenja krivičnog dela ne mogu se ispraviti, tako da u krugu mesta izvršenja krivičnog dela službenici
obezbeñenja moraju biti smireni, promišljeni i oprezni, nikako brzopleti i nepromišljeni.
Postoje odreñena pravila ponašanja kojih se treba pridržavati na mestu dogañaja. Jedno od njih, na primer, glasi:”UVEK TREBA
ZAPISATI VREME DOLASKA NA MESTO IZVRŠENJA KRIVIČNOG DELA”
Ovlašćene osobe treba da ostanu na mestu dogañaja, a u slučaju neposrednog gonjenja počinitelja ili pružanja hitne pomoći,
odnosno otklanjanja opasnosti, mogu napustiti mesto dogañaja, ali će zamoliti treća lica, ako se tu zateknu da preuzmi njihovu
ulogu.
Što se tiče načina obezbeñenja mesta izvršenja krivičnog dela, bitnu ulogu imaju tri činioca:
- način izvršenja krivičnog dela
- upotrebljena sredstva za izvršenje krivičnog dela
- lokacija mesta izvršenja krivičnog dela
Najkraća uputstva za rad na mestu izvršenja krivičnog dela prilikom njegovog obezbeñenja su sledeća:
Ništa ne dirati
Ništa ne menjati
Izbegavati nepotrebno kretanje
Nepozvana lica držati na potrebnom odstojanju i onemogućiti razgovore i dogovore
Gledati, slušati i zapažati
Obavestiti kontrolni centar i čekati
Paralelno sa obezbeñenjem treba započeti s neposrednom potragom kada je to potrebno i moguće
Pretražiti i privremeno zadržati osumnjičene, kada je to zakonom dozvoljeno
Nakon odreñivanja prostora (kruga) mesta dogañaja potrebno je:
Ako je moguće hitnoj pomoći odrediti trasu kretanja
12
Od vatrogasaca i drugih zatražiti da ne unište postojeće i stvore što manje novih tragova
Voditi računa o prisustvu nepozvanih lica
Ako je reč o povreñenom licu, a oceni se da neće dugo živeti, obaviti informativni razgovor odmah, poželjno je da bude
prisutan barem jedan svedo, ili iskaz zabeležiti nekim tehničkim sredstvom ako je moguće
Ne sme se dozvoliti da na poslovima pružanja prve pomoći ili odnošenja žrtve učestvuju lica koja se mogu smatrati
osumnjičenim za izvršenje krivičnog dela
Uzeti kratke izjave i podatke od lica zatečenih na mestu dogañaja
Mrtvo telo treba odmah prekriti
Sve beležiti, ne oslanjati se na pamćenje.
11. OSNOVNI POSTUPCI SLUŽBENIKA OBEZBEðENJA NA MESTU DOGAðAJA
Tema 1: str. 47.
U obezbeñenju mesta dogañaja, službenik obezbeñenja vodi računa o primeni sledećih načela i principa u radu:
Operativnost – (brzina i iznenañenje)
Čuvanje tajne
Istina
Objektivnost
Metodičnost
Temeljitost
Upornost
Neverica (sumnjičavost)
Ekonomičnost
12. OBEZBEðENJE DOKAZA I TRAGOVA NA MESTU DOGAðAJA
Tema 1: str. 45-47.
Prilikom obezbeñenja mesta izvršenja krivičnog dela službena lica moraju stalno voditi računa o tzv. kontrolnom sistemu
stvarnih dokaza. To znači:
Onemogućavanje neovlašćenog raspolaganja stvarnih dokaza, njihovog gubitka ili prenošenja
Utemeljenje i održavanje tzv. lanca čuvanja stvarnih dokaza
Utemeljenje odgovornosti za čuvanje dokaza
Popis stvarnih dokaza, njihove identifikacijske oznake i naznaku lokacije gde se čuvaju, te uslove skladištenja (vlažnost,
temperatura, svetlost i sl.)
Ustupanje stvarnih dokaza trećem licu uz prethodno odobrenje službenog lica
Identifikacijske podatke i radno mesto ovlašćenog lica kome se stvarni dokaz ustupa
Naznaku razloga za ustupanje stvarnog dokaza
Obezbeñenje dokumentovanog dokaza da je ustupanje stvarnog dokaza izvedeno ovlašćeno
Naznaku konačne dispozicije (mesta dostave)
13. UVIðAJ NA MESTU DOGAðAJA
Tema 1: str. 48.
Uviñaj je procesna radnja i dokazno sredstvo koje se preduzima kada je za utvrñivanje ili razjašnjenje neke važne
činjenice u postupku potrebno neposredno opažanje nadležnog policijskog ili sudskog organa u rasvetljavanju
krivičnih dela.
Uviñaj uglavnom obavlja javni tužilac, dok se izuzetno može poveriti i policiji ukoliko izvršenje uviñaja ne trpi odlaganje.
Uviñaj se sprovodi radi pronalaženja i fiksiranja tragova i predmeta koji su u vezi sa krivičnim delom i obavlja se na mestu
izvršenja krivičnog dela, koje obuhvata bližu i dalju okolinu, odnosno sva mesta na kojima se mogu pronaći tragovi i predmeti
krivičnog dela.
Da bi se uviñaj mogao uspešno izvršiti, neophodno je blagovremeno obezbediti lice mesta, a to obavljaju službenici obezbeñenja,
koji su po pravilu prvi na tom mestu.
Cilj obezbeñenja lica mesta jeste da se sačuva zatečeni izgled do dolaska uviñajne ekipe, a jedini izuzetak jeste ako na licu mesta
ima povreñenih i nekome je potrebno pružiti hitnu medicinsku pomoć.
Lica koja se zateknu na mestu izvršenja krivičnog dela obavezno se legitimišu i prema proceni zadržavaju do dolaska uviñajne
ekipe.
Uviñaj ima dve faze:
Statička faza ( u statičkoj fazi na licu mesta ništa se ne menja, odnosno ništa se ne pomera. U ovoj fazi razgleda se lice
mesta, obeležavaju se vidljivi tragovi i predmeti, fotografiše se)
Dinamička faza predstavlja nastavak vršenja uviñaja, i tom prilikom se detaljno pregleda mesto izvršenja krivičnog dela,
predmeti i stvari se mogu pomerati nakon fotografisanja i fiksiranja, odreñeni tragovi i predmeti se pakuju u
odgovarajuće folije, prikupljaju se izjave od svedoka očevidaca, oštećenih i drugih grañana i sastavlja se zapisnik o
uviñaju.
14. KODEKS PROFESIONALNE ETIKE, POJAM I ZNAČAJ
Tema 1: str. 48.
Potreba uključivanja u meñunarodne ekonomske i finansijske tokove, zahteva i ponašanje poslodavca u skladu sa
meñunarodnim, a pre svega evropskim i domaćim zakonodavstvom, standardima, normama poslovnog morala i moralnim
vrednostima.
U Srbiji već dugo postoji praksa donošenja kodeksa poslovne etike u svim privrednim granama i na svim nivoima organizovanja.
Profesionalna etika je skup pravila i normi usklañivanja poslovnih (zakonom sankcionisanih) i etičkih (zakonom
nesankcionisanih) aspekata ponašanja i poslovanja.
Cilj – doprinosi obavljanju poslovnih aktivnosti privrednih subjekata u duhu poslovnog morala, dobrih poslovnih običaja i
načela savesnosti i poštenja.
Kodeks profesionalne etike privatnog obezebeñenja predstavlja sastavni deo akata koje Službenik obezbeñenja prihvata pre
zaključenja ugovora o radu.
13
Kodeksom profesionalne etike privatnog obezbeñenja Udruženja za privatno obezbeñenje Privredne komore Srbije utvrñuju se
obavezujuće norme ponašanja kojih su dužni da se u svom delovanju, poslovanju I meñusobnom ophoñenju pridržavaju članovi
Udruženja za privatno obezbeñenje, poštujući opšte norme ponašanja I principe poslovne I profesionalne etike.
Na poštovanje Kodeksa obavezuje se svi subjekti, pravna i fizička lica kojima je priznat status člana Udruženja i zaposleni u
njima.
Udruženje za privatno obezbeñenje Privredne komore Srbije zastupa zajednički interes svih subjekata iz oblasti privatnog
obezbeñenja i privatnih istražitelja u zemlji i inostranstvu.
Članovi udruženja su dužni da poštuju Kodeks bez obzira na to da li se radi o komunikaciji i poslovanju u okviru njihovih
meñusobnih odnosa, ili o komunikaciji izmeñu članova Udruženja i korisnika njihovih usluga, i u svim drugim prilikama, na način
kako to zahtevaju dostojanstvo I ugled struke.
Takoñe, u okviru svog poslovanju moraju poštovati dobre poslovne običaje, opšteprihvaćena pravila ponašanja i obavezu čuvanja
poslovne tajne.
15. Sadržaj kodeksa profesionalne etike u privatnom obezbeñenju
Tema 1: str. 50.
Članovi udruženja se zalažu za savesno i potpuno izvršavanje ugovornih obaveza kako prema zaposlenima, tako I prema
korisnicima usluga. Zalažu se za lojalnu i konkurentsku utakmicu na tržištu bez monopolskog položaja, kao I za etičko ponašanje
prema konkurentima, a posebno u pogledu cena sa kojima je moguće pružiti kvalitetnu I stručnu uslugu. Neće o drugim
članovima Udruženja u sredstvima javnog informisanja niti u poslovnim krugovima širiti neistinite informacije, kojima bi se
narušavali njihov ugled i poslovni kredibilitet.
ODNOS PREMA DRUGIM SUBJEKTIMA I KORISNICIMA USLUGA

Članovi Udruženja:
-postupaju prema drugim privrednim subjektima I korisnicima u skladu s pravilima poslovne etike I s profesionalnim
uvažavanjem;
-poštuju ugovorne obaveze, ustanovljene profesione standarde I pravila za ovu vrstu delatnosti;
-ne uslovljavaju obavljanje svoje delatnosti prodajom druge robe ili usluga ;
-ne dovode u zabludu potencijalne korisnike usluga u pogledu kvaliteta, kvantiteta i efektivnosti standardizovanih usluga;
-svojim aktivnostima I načinom vršenja usluga zaštite doprinose bezbednosti ljudi, poverenoj imovini I poslovanju korisnika
usluga, ne ugrožavajući životnu sredinu
-efikasno i profesionalno odgovaraju na eventualne primedbe i pritužbe na svoj rad i ponašanje, I otklanjaju ih.
Kvalifikacije, selekcija i prijem u radni odnos

Službenici obezbeñenja na upravljačkim i izvršnim poslovma biće angažovani u skladu sa uslovima propisanim zakonom i važećim
standardima.
Lica koja su pravosnažno osuñena ne mogu se angažovati za rad u privatnom obezbeñenju, ili, aiko je pokrenut krivični postupak,
dok postupak traje i ne bude pravosnažno okončan.
Prilikom angažovanja za rad u privatnom obezbeñenju, članovi Udruženja će nastojati da primaju kandidate oba pola iz različitih
društvenih grupa, uključujući i etničke manjinske grupe, s krajnjim ciljem da službenici obezbeñenja odslikajuju strukturu društva
u kome rade.
OBUKA PRIPADNIKA PRIVATNOG OBEZBEðENJA

Članovi Udruženja će, svesni važnosti obuke na svim nivoima i činjenice da je osnovna obuka novih službenika obezbeñenja od
ključnog značaja za održavanje profesionalnih standarda, organizovati obuku u skladu sa nacionalnim i meñunarodnim propisima
i standardima, posebno imajući u vidu Evropsko upustvo za osnovnu stručnu obuku službenika obezbeñenja.
Kao i u skladu sa donetim Zakonom o privatnom obezbeñenju i podzakonskim aktima.
LJUDSKA PRAVA I BEZBEDNOST

Prihvatanjem osnovnih principa Deklaracije Meñunarodne organizacije rada o osnovnim principima i pravima na rad, članovi
Udruženja promovišu mogućnost za dobijanje dostojanstvenog i produktivnog zapošljavanja bez obzira na pol, rasu boje kože,
jezik, starost, veroispovest, politička uverenja i druga lična svojstva članova.
Članovi udruženja podržavaju UNIVERZALNU DEKLARACIJU O LJUDSKIM PRAVIMA kao i Evropsku konvenciju za zaštitu ljudkih
prava i osnovnih sloboda.
ODNOSI S POLICIJOM
Članovi udruženja sarañuju sa nadležnim službama bezbednosti, javnim tužilaštvima i drugim nadležnim državnim organima,
dostavljajući tražene informacije za njihov rad ili suzbijanje kriminala.
MITO, KORUPCIJA I SUKOB INTERESA

Članovi udruženja neće tražiti, primati ili nuditi mito, nezakonitu proviziju, bilo s ciljem zaključenja ugovora, ili iz drugih razloga.
16. SUD ČAST, MESTO ORGANIZOVANJA I NAČIN RADA
Tema 1: str. 51.
Sudovi časti su organi privrednih komora Srbije, koji se obrazuju radi utvrñivanja povreda kodeksa profesionalne
etike i profesionalnih dužnosti ili ugleda člana komore, kao i za utvrñivanje odgovornosti i izricanje disciplinskih
mera za te povrede.
Postupak pred sudom časti pokreće se optužnim predlogom.
Optužni predlog mogu da podnesu tužilac suda časti, članovi komore, strani privredni subjekti, nadležni državni organi i
oštećena domaća i strana fizička lica, dakle i oštećeni službenik obezbeñenja.
Optužni predlog treba da sadrži sledeće elemente:
• naziv i sedište suda
• Podatke o okrivljenom (poslovno ime, sedište i matični broj)
• opis povrede dobrih poslovnih običaja i poslovne etike u pogledu načina izvršenja, vremena izvršenja, mesta izvršenja,
kao I ostale okolnosti potrebne da se povreda što tačnije odredi
• dokaze koje treba izvesti na pretresu
• razloge na kojima se zasniva osnovana sumnja da je povreda učinjena
• poslovno ime, odnosno ime tužioca, sedište odnosno adresa, i svojeručni potpis, a ukoliko tužilac ima punomoćnika,
prilaže se i punomoćje.
14
17. ULOGA SUDA ČASTI U PROFESIONALIZACIJI DELATNOSTI PRIVATNOG OBEZBEðENJA
Tema 1: str. 52.
Sud časti može zbog povrede dobrih poslovnih običaja, poslovne etike i drugih povreda u okviru svoje nadležnosti izreći sledeće
mere privrednim subjektima:
Opomenu
Javnu opomenu, objavljivanjem na upravnom odboru
Javnu opomenu, objavljivanjem u jednom ili više štampanih ili elektronskih medija
Takoñe, u slučaju težih povreda dobrih poslovnih običaja i poslovne etike, sud časti može izreći i zaštitne mere:
Zabranu učešća u radu organa i tela komore
Zabranu učešća na sajmovima i izložbama
Brisanje reda vožnje, odnosno polazaka prevozniku, tj. privrednom društvu ili preduzetniku koji obavlja delatnost javnog
prevoza
Zabranu obavljanja delatnosti na odreñeno vreme u skladu sa zakonom.
TEMA 2. --- PRIMENA ZAKONA

18. Klasifikacija delatnosti privatnog obezbeñenja (oblast grane grupe šifre delatnosti u Srbiji Evropi
i svetu)
Tema 2: str. 55.
8010 – delatnost privatnog obezbeñenja
Obuhvata jednu ili vise usluga – zaštita i patroliranje, prikupljanje i prenos novca, dokumenata i ostalih vrednih stvari. Takoñe,
obuhvata usluge:
Korišćenja blindiranih vozila
Obezbeñenja telesne zaštite
Korišćenja detektora laži
Uzimanja otisaka pristiju i
Zaštitu.
Ne obuhvata obezbeñivanje javnog reda i opšte bezbednosti.
8020 – usluge sistema obezbeñenja
Obuhvata:
Nadgledanje i daljinsko nadgledanje elektronskog zaštitnog alarmnog sistema kao što su protivprovalni i protivpožarni
alarmi, uključujući njihovo postavljanje i održavanje
Postavljanje, održavanje, popravljanje i podešavanje mehaničkih ili elektronskih ureñaja na zaključavanje bezbednosno
zaštitne sefove povezane sa bliskim i daljinskim nadgledanjem.
8030 – istražne delatnosti
Obuhvata:
Istražne i detektivske usluge
Aktivnosti svih privatnih istražitelja bez obzira na to za koga i šta istražuju.
19. Opšti i posebni uslovi za sticanje licenci za pravna lica i preduzetnike, vrste licenci
Tema 2: str. 57.
Opšti uslovi:
Upisan u registrar privrednih subjekata
Ima akt o sistematizaciji radnih mesta
Ima akt koji bliže propisuje izgled uniforme koju nose službenici obezbeñenja i izgled znaka
Ima odgovorno lice:
Koje je državljanin RS
Koje je punoletno
Koje je psihofizički sposobno za vršenje poslova (dokazuje se lekarskim uverenjem)
Da ima najmanje srednju stručnu spremu
Da je prošlo odgovarajuću bezbednosnu proveru
Ima licencu za vršenje poslova privatnog obezbeñenja
Poseduje odgovarajući poslovni prostor
Poseduje poseban prostor za smeštaj oružja i municije.
Posebni uslovi koje treba da ispuni pravno lice odnosno preduzetnik da bi dobio:
Licencu za procenu rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja (najmanje jedan zaposleni službenik obezbeñenja sa
licencom koja se izdaje fizičkom licu, odnosno sa licencom za procenu rizika, u zaštiti lica, imovine i poslovanja)
Licencu za vršenje poslova fizičko-tehničke zaštite lica i imovine i održavanje reda na sportskim priredbama, javnim skupovima
i dr. mestima okupljanja grañana (najmanje 10 zaposlenih službenika obezbeñenja s licencom koja se izdaje fizičkom
licu)
Licencu za vršenje poslova obezbeñenja transporta i prenosa novca i vrednosnih pošiljki (najmanje 10 zaposlenih
službenika obezbeñenja s licencom koja se izdaje fizičkom licu, odnosno s licencom za vršenje specijalističkih poslova
službenika obezbeñenja sa oružjem i posedovanje tehničkih sredstava za transport i prenos novca i vrednosnih pošiljki)
Licencu za vršenje poslova planiranja sistema tehničke zaštite (najmanje jednog zaposlenog sa srednjim obrazovanjem
tehničke struke)
Licencu za vršenje poslova projektovanja i nadzora nad izvoñenjem sistema tehničke zaštite (najmanje jednog zaposlenog
sa visokim obrazovanjem u polju tehničko-tehnoloških nauka)
Licencu za vršenje poslova montaže, puštanja u rad i održavanja sistema tehničke zaštite i obuke korisnika (najmanje jednog
15
zaposlenog sa srednjim obrazovanjem tehničke struke).
Pravna lica i preduzetnici za privatno obezbeñenje mogu imati sledeće vrste licenci:
Licencu za procenu rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja
Licencu za vršenje poslova fizičko-tehničke zaštite lica i imovine i održavanje reda na sportskim priredbama, javnim skupovima
i dr. mestima okupljanja grañana
Licencu za vršenje poslova obezbeñenja transporta i prenosa novca i vrednosnih pošiljki
Licencu za vršenje poslova planiranja sistema tehničke zaštite
Licencu za vršenje poslova projektovanja i nadzora nad izvoñenjem sistema tehničke zaštite
Licencu za vršenje poslova montaže, puštanja u rad i održavanja sistema tehničke zaštite i obuke korisnika.
20. Uslovi za sticanje licence fizičkih lica, vrste licence
Tema 2: str. 59.
Opšti uslovi za sticanje licence
Fizičko lice mora da ispunjava opšte uslove da bi mu se izdala licenca i to:
Državljanin RS
Punoletan
Ima najmanje srednju stručnu spremu
Prošlo je odgovarajuću bezbednosnu proveru
Psihofizički je sposobno za vršenje poslova (dokazuje se odgovarajućim lekarskim uverenjem)
Obučeno je za rukovanje vatrenim oružjem ako poslove vrši sa oružjem
Savladalo je odgovarajuću obuku za vršenje poslova privatnog obezbeñenja
Ima položen stručni ispit.
Obuku fizičkih lica za vršenje poslova priv. obezbeñenja mogu da sprovode MUP i pravna i fizička lica koja ispunjavaju
materijalne, tehničke, struče i kadrovske uslove.
Svakom fizičkom licu kome je izdata licenca za obavljanje poslova priv. obez., pravno lice dostavlja MUP-u jednom godišnje
lekarsko uverenje o godišnjoj proveri psihofizičke sposobnosti.
Fizička lica kojima je izdata licenca mogu poslove priv. obezbe.vršiti i samostalno ukoliko su upisana u registar privrednih
subjekata kao preduzetnici.
Za vršenje poslova privatnog obezbeñenja MUP može izdati fizičkom licu:

Licencu za procenu rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja
Licencu za vršenje poslova fizičko-tehničke zaštite lica i imovine i održavanje reda na sportskim priredbama, javnim
skupovima i dr. mestima okupljanja grañana (licenca za vršenje poslova službenika obezbeñenja sa oružjem i bez
oružja)
Licenca za vršenje poslova tehničke zaštite:
Licencu za vršenje poslova planiranja sisema tehničke zaštite
Licencu za vršenje poslova projektovanja i nadzora nad izvoñenjem sistema tehničke zaštite
Licencu za vršenje poslova montaže, puštanja u rad, održavanja sistema tehničke zaštite i obuke korisnika.
21. Vrste stručnih obuka kao preduslova za polaganje stručnih ispita za dobijanje licenci za vršenje
poslova privatnog obezbeñenja
Tema 2: str. 61.
Obavezne obuke zavisnosti od vrsta licenci:
Licenca za procenu rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja
Procena rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja u oblasti privatnog obezbeñenja
Licenca za vršenje poslova fizičko-tehničke zaštite lica i imovine i održavanje reda na sportskim priredbama, javnim skupovima i
dr. mestima okuplajnja grañana i/ili licencu za vršenje osnovnih poslova službenika obezbeñenja – bez oružja
Osnovna stručna obuka službenika obezbeñenja
Obuka vodiča dresiranog psa sa ispitom socijalizacije psa (ako poslove vrše s dresiranim psom)
Licenca za vršenje poslova odgovornog lica za zaštitu

Obuka za bezbedno rukovanje vatrenim oružjem
Stručni ispit iz oblasti zaštite od požara (posebna obuka prema stručnoj spremi)
Licenca za vršenje specijalističkih poslova službenika obezbeñenja – s oružjem

Obuka za bezbedno rukovanje vatrenim oružjem
Licenca za vršenje poslova planiranja sistema tehničke zaštite i licenca za vršenje poslova projektovanja i nadzora nad
izvoñenjem sistema tehničke zaštite
1. Obuka za procenu rizika u planiranju sistema tehničke zaštite

2. Stručni ispit iz oblasti zaštite od požara
3. Licenca 353 i 453 – za poslove planiranja i nadzora (izdaje Inženjerska komora)
Licenca za vršenje poslova tehničke zaštite i/ili licenca za vršenje polosva montaže, puštanja u rad i održavanja sistema tehničke
zaštite i obuke korisnika
1. Obuka za vršenje poslova montaže i održavanje sistema tehničke zaštite.
16
22. Uniforma, oznake i legitimacija službenika obezbeñenja
Tema 2: str. 64.
Boju i sastavne delove uniforme koju nose sl. obezbeñenja propisuje ministar. Pravno lice ili preduzetnik za privatno obezbeñenje
svojim aktom bliže odreñuje izgled uniforme koju nosi služ. obezbeñenja, kao i izgled znaka (logo) na uniformi, vozilima i
štićenim objektima.
Logo i natpis “Obezbeñenje”, “Security” moraju biti istaknuti na vidnom delu uniforme.
Sl.ob. koji vrši poslove privatnog obezbeñenja dužan je da nosi uniformu za vreme vršenja posla. Na osnovu pisanog naloga
pravnog lica ili preduzetnika za priv. obez. službenik obez. poslove može vršiti i u grañanskom odelu.
Legitimacija – izdaje MUP i službenik obez.prilikom vršenja poslova obezbe. mora kod sebe imati legitimaciju i dati je na uvid
ovlašćenom policijskom službeniku na njegov zahtev.
Pravno lice i preduzetnik za službenika obezbeñenja kome prestane radni odnos, bude rasporeñen na dr. radno mesto ili se kao
preduzetnik odjavi u registru privrednih subjekata, dužni su da u roku od 3 dana vrate legitimaciju MUP-u.
23. Nadzor nad radom, evidencije i zaštita podataka
Tema 2: str. 66.
Nadzor nad sprovoñenjem Zakona o priv. obez. vrši MUP.
Ovlašćeni policijski službenici u vršenju nadzora nad sprovoñenjem ovog zakona imaju pravo i dužnost da proveravaju način
čuvanja i nošenja vatrenog oružja, psihofizičku sposobnost i osposobljenost službenika obezbeñenja za rukovanje oružjem, kao i
da po potrebi sporode i dr. radnje kojima se ostvaruje neposredan i nenajavljen uvid u vršenje poslova privatnog obezbeñenja.
Ovlašćeni policijski službenici imaju pravo i dužnost da pravnom licu i preduzetniku koji imaju licencu za vršenje poslova
privatnog obezbeñenja privremeno zabrane obavljanje delatnosti, a sl. obezbedjenja da privremeno zabrani vršenje poslova
priv.obez. ako delatnost odnosno poslove obavlja ili vrši:
Bez licence ili ovlašćenja
Bez zaključenog ugovora
Bez potrebnih kadrovskih i tehničkih uslova
Na nestručan i neprofesionalan način koji može prouzrokovati štetu ili opasnost za korisnike, sl. obezbe. ili treće lice
Suprotno nalogu da obavljanje delatnosti, odnosno vršenje poslova.
Policijski službenici mogu pravnom licu i preduzetniku koji imaju licencu za vršenje poslova privatnog obezbedjenja naložiti da
otklone nepravilnosti u vršenju delatnosti (nalažu rešenjem), s tim što naloženi rok za otklanjanje nepravilnosti ne može biti duži
od 60 dana.
Policijski službenici mogu fizičkom licu koji poseduje licencu za obavljanje poslova priv. obez.da upute na lekarski pregled, ako se
opravdano posumlja da vise ne ispunjava psihofizičke uslove za vršenje poslova. Protiv rešenja može se izjaviti žalba ministru.
MUP vodi sledeće evidencije:
1. Evidenciju izdatih licenci za pravna lica i preduzetnike koji obavljaju delatnost priv. obezb.
2. Evidenciju izdatih licenci za fizička lica koja vrše poslove priv. obezb.
3. Evidenciju izdatih legitimacija za službenike obezbeñenja.
One se vode uz obliku registra, kao elektronska baza podataka i čuvaju se trajno.
Pravna lica i preduzetnici vode sledeće evidencije:
1. Evidenciju privremeno i povremeno angažovanih službenika obezbeñenja
2. Zaključenih ugovora sa korisnicima
3. Zbirke podataka za pravna lica i fizička lica koja se obezbeñuju
4. Štićenih objekata i prostora koji se obezbeñuju
5. Oružja, municije, opreme i sredstava za rad
6. Izdatih naloga za nošenje oružja i grañanskog odela
7. Održanih vežbovnih gañanja iz vatrenog oružja
8. O primeni sredstava prinude
9. Izveštaja o krivičnim delima koja se gone po službenoj dužnosti prekršajima
10. O izvršenoj stručnoj obuci i stručnom ispitu službenika obezbeñenja.
Evidencije od 5 do 7 ne vode pravna lica i preduzetnici koji poslove privatnog obezbeñenja ne vrše sa oružjem.
Zaštita podataka
Jedan od najvažnijih načela u vršenju poslova privatnog obezbeñenja jeste načelo zaštite podataka.
Podaci koji su prikupljeni u vršenju posla priv. obezb.mogu se koristiti samo u svrhu u koju su prikupleni, i ne mogu se ustupati
trećim licima ili javno obljavljivati, osim ako je drugačije propisano ili ugovoreno.
Lice na koje se podaci odnose ima pravo da zahteva da mu se podaci stave na uvid (pregled, čitanje i slušanje podatka) kao i
pravljenje zabeležaka, a o svom trošku i dobijanje kopija podatka, kao i da zahteva izmenu ili brisanje podataka.
Pravna lica, preduzetnici kao i slub. obe.dužni su da kao tajnu čivaju sve podatke koje saznaju u vršenju poslova. Obaveza traje i
po prestanku obavljanja delatnosti pravnih lica i preduzetnika, odnosno po prestanku radnog odnosa slu. obezbe.
24. Primena mera provere identiteta lica pregleda lica i vozila izdavanja zabrana naredbi i
upozorenja privremenog zadržavanja lica do dolaska policije
Tema 2: str. 69.
Provera identiteta– vrši se uvidom u ličnu kartu ili drugi dokument sa fotografijom koji je izdao nadležni državni organ. Sl.
obezbe.neće dozvoliti ulaz u štićeni objekat ili proctor licu koje na zahtev obezbeñenja odbije da se identifikuje prilikom ulaska.
Pregled lica i predmeta – sl. obez.može da izvrši pregled lica i predmeta koje lice nosi sa sobom kao i prevoznog sredstva koje
ulazi ili izlazi iz štićenog objekta ili prostora. Pregled lica smatra se vizuelni uvid u sadržinu odeće i stvari koje lice nosi sa sobom.
Pregled mora vršiti lice istog pola, izuzev kada je neophodan hitan pregled lica radi oduzimanja oružja ili predmeta podobnih za
napad ili samopovreñivanje.
Sl. obez.će pozvati lice da samostalno pokaže sadržaj odeće, predmeta ili vozila. Ukoliko ono to odbije, a postoje osnovi sumnje
da kod sebe, u prevoznom sredstvu ili prtljagu ima predmete koji mogu poslužiti kao dokaz u prekršajnom ili krivičnom postupku,
sl. obez. će postupiti u skladu sa zakonom.
Upozorenje, zabrane i naredbe – izdaju se glasom, pokretima ruku i tela, svetlosnim ili zvučnim signalom, isticanjem znakova
i pisanih upozorenja i zabrani. Upozorenja moraju biti izdata na jasan i nedvosmislen način.
Privremeno zadržavanje – lice zatečeno u objektu ili prostoru koji se štiti u vršenju krivičnog dela ili prekršaja, a o
privremenom zadržavaju odmah će obavestiti policiju i postupiti po dobijenom nalogu. O privrem. zadržavanju lica sačiniće pisani
17
izveštaj koji će predate policiji u roku od 24 sata.
25. Upotreba fizičke snage i sredstava za vezivanje
Tema 2: str. 70.
Upotreba fizičke snage– podrazumeva se korišćenje veština samoodbrane radi odbijanja napada i savladavanja otpora lica koje
fizički napada slu.obez., lice koje se štiti odnosno imivinu koja se obezbeñuje.
Sl. obez.fizičku snagu može upotrebiti u obavljanju poslova obezbeñenja samo ako na dr. način ne može odbiti:
Istovremeni neskrivljeni protivpravni napad kojim se ugrožava njegov život ili život lica koje obezbeñuje
Istovremeni neskrivljeni protivpravni napad usmeren na uništenje, oštećenje ili otuñenje imovine koju obezbeñuje.
Pre upotrebe fizičke snage, sl. obez.mora upozoriti lice da ce protiv njega upotrebiti fizičku snagu, osim ako bi time doveo u
opasnost sebe ili drugog.
Upotreba sredstava za vezivanje – mogu se upotrebiti prema licu koje se privremeno zadržava radi:
Sprečavanja otpora lica ili odbijanja napada
Sprečavanja bekstva zadržanog lica
Onemogućavanja samopovreñivanja ili povreñivanja drugog lica.
Pod upotrebnom sredstava za vezivanje smatra se vezivanje ruku, ispred ili iza leña, službenim lisicama, plastičnim zategama ili
dr. sredstvima koja su za to namenjena.
26. Upotreba posebno dresiranih pasa
Tema 2: str. 71.
Upotreba posebno dresiranih pasa– za vršenje obezbeñenje objekata, sprečavanje otpora ili odbijanje napada na službenika
obezbeñenja i druga lica unutar objekta i štićenog prostora.
Službeni psi mogu se koristiti jedino ako su dresirani za vršenje odreñenih radnji i ako ih vode obučeni sl. ob. vodiči pasa.
Vrste pasa: nemački ovčar, Doberman, veliki šnaucer, nemački bokser, rotvajler, dugodlaki crni belgijski ovčar, kratkodlaki
belgijski ovčar…
Labradori – za otkrivanje opojnih droga i eksploziva, šarplaninci za čuvanje objekata…
27. Upotreba vatrenog oružja
Tema 2: str. 73.
Upotreba vatrenog oružja– sl. obez.pri obavljanju poslova fizičke zaštite s oružjem može upotrebiti vatreno oružje. Pre
upotrebe vatrenog oružja mora jasno upozoriti da namerava da upotrebi vatreno oružje rečima (Stoj, obezbeñenje, pucaću”),
osim u slučajevima kada bi takvim postupanjem doveo u životnu opasnost sebe ili lice koje štiti.
Sl. obez.može upotrebiti vatreno oružje samo ako upotrebom drugih sredstava prinude ne može postići rezultat u izvršenju
zadataka i kad je apsolutno nužno da se:
Zaštiti život ljudi
Spreči bekstvo lica zatečenog u izvršenju krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti i za koje propisana kazna
zatvora u trajanju od 10 godina ili teža kazna, a u slučaju neposredne opasnosti po život
Spreči bekstvo lica zakonito lišeno slobode ili lica za koje je izdat nalog za lišavanje slobode zbog izvršenja krivičnog dela, a
u slučaju neposredne opasnosti po život
Odbije napad na objekat ili lice koje obezbeñuje, a u slučaju neposredne opasnosti po život.
TEMA 3. --- VANSUDSKA ZAŠTITA

28. Pojavni oblici vansudske zaštite i opšti uslovi dopuštenosti za primenu institute vansudske
zaštite
Tema 3: str. 77.
Vansudska zaštita (samozaštita) – način za zaštitu prava jeste ostvarivanje prava sopstvenom inicijativom i aktivnim
delovanjem (primer: prolaznik može da otkloni predmet koji izaziva opštu opasnost za prolaznike iako to nije njegov predmet).
Pravilo je sudska zaštita, a vansudska zaštita – u slučaju neblagovremenosti i neefikasnosti sudske zaštite.
Opšti uslovi dopuštenosti – da bi pravno i/ili fizičko lice u svoje ime i za svoj račun i/ili u svoje ime i za tuñi račun primenili
institute vansudske zaštite nužno je kumulativno ispunjenje sledećih opštih uslova dopuštenosti:
1. Likvidnost prava
2. Nedostižna sudska zaštita
3. Potreban i primeren način
4. Odsustvo očigledne nesrazmere
5. Prirodna volja.
----------------------------------
1. Likvidnost prava – institute samozaštite može se primeniti onda kada bi se napadnuto dobro inače zaštitilo sudskom
zaštitom (da je blagovremena). Mora postojati pravna osnova, pravo da se predmetno dobro štiti.
2. Nedostižna sudska zaštita – pravna osnova postoji, ali bi čekanje sudske zaštite bilo prekasno (pr. lice da bi ušlo u
kuću, sam ukloni prepreke koje mu je učinilac protivpravno postavio, s obzirom da zbog praznika ili neradnih dana bilo
bi prekasno čekati sudsku zaštitu da bi ušao u kuću.
3. Potreban i primeren način – pravo svakog lica da otkloni povredu prava kad neposredno preti opasnost, ako je takva
zaštita nužna i ako način otklanjanja povrede prava odgovara prilikama u kojima je opasnost nastala.
4. Odsustvo očigledne nesrazmere – nije dopušteno ubiti lopova zbog krañe, odnosno ne može se žrtvovati dobro veće
vrednosti kao što je život, zbog dobra manje vrednosti kao što je neka stvar.
5. Prirodna volja – volja da se pravo štiti tj. biti svestan da je pravo povreñeno, imati sposobnost za normalno
rasuñivanje.
29. Dozvoljena samopomoć – pojam i uslovi za primenu
Tema 3: str. 79.
Sva savremena zakonodavstva, pa i srpsko poznaju institute dozvoljena samopomoć. U ZOO pod dozvoljenom samopomoći
podrazumeva se pravo svakog lica da otkloni povredu prava kad neposredno preti opasnost, ako je takva zaštita nužna i ako
način otklanjanja povrede prava odgovara prilikama u kojima nastaje opasnost. Lice koje u slučaju dozvoljene samopomoći
prouzrokuje štetu licu koje je izazvalo potrebu samopomoći, nije dužno da je naknadi.
18
Dozvoljena samopomoć – jeste pravo držaoca da sam, primenom izvesne sile, odbije smetnje svoje državine,
odnosno vrati državinu koja mu je oduzeta.
Dopuštena je pod odreñenim uslovima:
Da je smetnja, odnosno oduzimanje državine, neovlašćeno
Ne sme se vršiti nanošenjem telesne povrede
Držalac je dužan da se uzdržava od postupaka koji prema okolnostima nisu opravdani
Kod samopomoći sila se odbija srazmernom silom i
Da držalac odgovara za štetu prouzrokovanu prekoračenjem granica dozvoljene samopomoći.
Oduzeta stvar može se vratiti u roku u kojem se može podići državinska tužba, tj. u roku od 30 dana od dana saznanja za
oduzimanje i učinioca, a najkasnije u roku od godinu dana od dana oduzimanja.
30. Povreda državine i postupci službe obezbeñenja u primeni instituta dozvoljene samopomoći
Tema 3: str. 81.
Povreda državine – tužba za zaštitu državine (povraćaj stvari ili zbog smetanja) mora se podneti u roku od 30 dana od dana
kad je tužilac saznao za oduzimanje, odnosno smetanje državine i za lice koje je to učinilo, a najkasnije u roku od godinu dana
od dana smetanja, odnosno oduzimanja. Sud na oba roka pazi po službenoj dužnosti (prekluzivni rokovi).
Povreda državine može biti izvršena na dva načina:
1. Oduzimanje stvari odnosno državine (češće kod pokretnih stvari, ali je moguća i kod nepokretnosti) potpuno
isključenje držaoca iz faktičke vlasti i zasnivanje faktičke vlasti novog držaoca pr. kraña, useljenje u tuñi stan.
2. Smetanjem državine – (po pravilu nepokretnih, ali to mogu biti i pokretne stvari) takoñe može značiti potpuno
onemogućivanje držaoca u vršenju faktičke vlasti, ali bez zasnivanja faktičke vlasti novog držaoca pr. Nekome budu
onemogućeni prolaz i pristup do nepokretnosti koja je u njegovoj državini.
U državinskim sporovima raspravljaju se samo faktička pitanja. (isključeno je raspravljanje o pravu na državinu, o pravnom
osnovu, savesnosti i nesavesnosti državine ili o zahtevu na naknadu štete).
Ako je podignuta tužba za povraćaj oduzete stvari, sud će se ograničiti na ispitivanje da li je tuženi zaista oduzeo stvar
tužiocu i da li je pre toga tužilac imao mirnu državinu, a neće ulaziti u to kako je tužilac došao do stvari, ni da li je tuženi vlasnik
stvari.
Kod tužbe zbog smetanja, sud će se ograničiti na ispitivanje da li postoji smetanje od strane tuženog i da li tome prethodila
mirna državina tužioca, a u raspravljanje ostalih pitanja neće ulaziti.
Državinski sporovi odlikuju se - kratki su i brzi.
Sudska odluka kojom se rešava državinski spor donosi se u obliku rešenja. Rešenjem kojim se usvaja tužbeni zahtev u
državinskom sporu nareñuju se uspostavljanje preñašćeg stanja, odnosno obustava smetanja i izriče se zabrana daljeg smetanja
pod pretnjom novčane kazne. To se ostvaruje predajom oduzete stvari tužiocu, odnosno preduzimanjem radnji kojima se otklanja
materijalno stanje kojim je vršeno smetanje državine.
Ako ove radnje tuženi ne izvrši u roku koji mu je ostvljen za dobrovoljno izvršenje (paricioni rok), pristupiće se prinudnom
oduzimanju stvari i njenoj predaji tužiocu, odnosno radnja kojom se otklanja smetanje izvršiće se preko trećeg lica na teret
tuženika.
Ako tuženi prekrši zabranu ponovnog smetanja, naplaćuje se novčana kazna koja mu je zaprećena i zapretiće mu se novom
kaznom za slučaj da se smetanje ponovi. Tako da se u slučaju ponovnog smetanja državine ne podiže nova tužba, nego se
zahteva izvršenje ranije donetog rešenja, bez obzira na to koliko puta se smetanje ponovilo.
31. Nužna odbrana – uslovi za postojanje napada
Tema 3: str. 83.
Je osnov koji isključuje postojanje krivičnog dela, tj. delo učinjeno u nužnoj odbrani nije krivično delo, jer nema protivpravnosti.
Je ona odbrana koja je neophodna da bi učinilac od svog dobra ili dobra nekog drugog lica odbio istovremeni
protivpravni napad.
Kako se često kaže, ovde dolazi do sukoba prava s nepravom.
Nužna odbrana ima dva elementa: napad i odbranu.
Važno je uočiti da svaki napad ne daje pravo na nužnu odbranu, niti se svako odbijanje napada smatra nužnom odbranom. To
znači da napad i odbijanje napada (odbrana) treba da ispunjavaju odreñene uslove da bi se moglo govoriti o nužnoj odbrani.
NAPAD
Napad može biti samo čovek
Napad mora biti protivpravan
Napad je svaka radnja koja je upravljena na povredu nekog dobra
Napad mora biti stvaran
Napad mora biti istovremen
----------------------------------------------------------
Napad može biti samo čovek – Napad je posledica ponašanja čoveka. Ugrožavanje nekog dobra od strane životinje ili
prirodnih sila ne može se smatrati napadom u smislu instituta nužne odbrane.
Napad mora biti protivpravan – protivan pravnim propisima. Ako je preuzet na osnovu zakonskih ovlašćenja nije
protivpravan i protiv njega nije dozvoljena odbrana.
Napad je svaka radnja koja je upravljena na povredu nekog dobra – govori se o odbrani od napada na sebe ili
drugoga, ali se pod ovim podrazumevaju sva zaštićena dobra (život, sloboda, imovina…)
Napad mora biti stvaran – ako je neko pogrešno držao da je napadnut i u odbrani povredio napadača, ne postoji nužna
odbrana, jer nema pravnog povoda.
Napad mora biti istovremen – započeo je ili traje ili neposredno predstoji odbrani.
Ovaj institut vansudske zaštite veoma je važan za vršenje poslova sl.ob. naročito u situacijama kada u odbijanju napada na sebe,
druga lica i imovinu upotrebljava oružje.
Pod upotrebom oružja smatra se:
Prva faza: vañenje oružja iz futrole i zauzimanje bezbednog položaja
Druga faza: stavljanje u pripravnost za otvaranje vatre – repetiranje
Treća faza: upozorenje napadaču da će biti upotrebljeno
Četvrta faza: pucanje u vazduh radi upozorenja
Peta faza: pucanje u pravcu napadača radi odbijanja napada. (faza ako prethodne nemaju efekta).
19
32. Nužna odbrana – uslovi odbrane
Tema 3: str. 84.
Odbijanje napada (odbrana) jeste svaka delatnost koja je upravljena na odbijanje napada i ne može se sastojati u povreñivanju
ili pak ugrožavanju nekog pravnog zaštićenog dobra napadača ili dr. lica.
Odbijanje napada, odnosno odbrana takoñe mora da ispunjava odreñene uslove da bi se smatrala odbranom u smislu nužne
odbrane.
Odbrana se sastoji u odbijanju napada
Odbijanje napada mora biti upravljeno protiv napadača
Odbrana mora biti istovremena s napadom
Odbrana mora biti neophodna za odbijanje napada.
----------------------------------------------------------
Odbrana se sastoji u odbijanju napada – odbijanje napada može se preduzeti radi zaštite bilo kog svog dobra (život,
slobode, imovine..) ili dobra druge osobe.
Odbijanje napada mora biti upravljeno protiv napadača – usmereno na povredu ili ugrožavanje bilo kojeg dobra
napadača (tela, života, imovine…) a mora se sastojati u nekoj aktivnoj delatnosti branioca.
Odbrana mora biti istovremena s napadom – o istovremenosti odbrane i napada govorimo kada je odbrana usledila u
vreme kada je napad neposredno postojao ili dok je napad još trajao.
Odbrana mora biti neophodna za odbijanje napada – mora postojati srazmernost izmeñu napada i odbrane, što znači
da postoji srazmera u pogledu vrednosti napadnutog dobra i napadačevog dobra.
Primer odbrane: Odbrana od provalnika, pljačkaša ili napadača sa oružjem.
33. Prekoračenje granice nužne odbrane
Tema 3: str. 85.
U slučaju prekoračenja granice nužne odbrane postojaće krivično delo.
Pitanje: da li je odbrana bila nužna? Ako nije, nema ni nužne odbrane, ako jeste koji je intezitet u odbrani bio neophodan da bi se
odbio napad, te zaštitilo pravno dobro.
Učinilac koji je prekoračio granice nužne odbrane može biti blaže kažnjen, a ako je prekoračenje učinio usled jake
razdraženosti ili prepasti izazvane napadom može biti osloboñen od kazne.
Prekoračenje nužne odbrane može postojati samo ako su ispunjeni svi uslovi za nužnu odbranu. To znači da je napad neko
izvršio, da je bio protivpravan, da je bio usmeren protiv nekog pravnog dobra i da je stvaran.
34. Krajnja nužda – uslovi postojanja opasnosti
Tema 3: str. 86.
Postoji kada je delo učinjeno radi toga da učinilac od svog dobra ili dobra drugog otkloni istovremenu neskrivljenu opasnost
koja se na drugi način nije mogla otkloniti, a da pri tome učinjeno zlo nije već od zla koje pre pretilo.
Elementi krajnje nužde jesu opasnost i otklanjenje opasnosti.
OPASNOST
Opasnost mora pretiti bilo kom pravnom dobru (životu, telu, imovini, slobodi…)
Opasnost ne sme biti skrivljena – opasnost mora nastati bez krivice lica koje se nalazi u opasnosti
Opasnost mora biti stvarna, a stvarna je ako objektivno postoji ili ako neposredno predstoji.
Izvori opasnosti mogu biti veoma različiti: požar, poplava ili zemljotres ili da ih nesmotreno izazovu ljudi ili životinje. Krajnja
nužda se razlikuje od nužne odbrane po tome što kod nužne odbrane napad može učiniti samo čovek.
35. Krajnja nužda – uslovi otklanjanja opasnosti
Tema 3: str. 87.
Ako je učinilac u zabludi smatrao da opasnost postoji, nije postupio u krajnjoj nuždi. U tom slučaju postojaće krivično delo, a
zabluda može biti osnov za isključenje krivice.
Opasnost može da preti bilo kom pravnom dobru i može je izazvati čovek, životinja ili prirodne sile. Krajnja nužda se razlikuje od
nužne odbrane po tome što kod nužne odbrane napad može učiniti samo čovek.
Krajnja nužda postoji samo ako se opasnost nije mogla otkloniti na dr. način tj. ako se to nije moglo učiniti bez povrede pravnog
dobra trećeg lica. K. nužda neće postojati ako se opasnost mogla otkloniti na dr. način. Zlo koje se nanosi ne sme biti veće od zla
koje je pretilo. To je uslov za postojanje k. nužde (u protivnom ako je zlo veće od zla koje je pretilo neće postojati krajnja
nužda).
36. Prekoračenje granice krajnje nužde
Tema 3: str. 88.
Kada je u otklanjanju opasnosti povreñeno dobro veće vrednosti od dobra kome je opasnost pretila. Zahteva se srazmera izmeñu
zla koje se nanosi i zla koje je pretilo.
Učinilac dela izvršenog u prekoračenju krajnje nužde može se blaže kazniti, a ako je to prekoračenje došlo pod posebno
olakšavajućim okolnosti, učinilac se može osloboditi od kazne.
TEMA 4. --- OPREMA ZA OBEZBEðENJE
37. Definicija službenika obezbeñenja
Tema 4, str. 93.
Evropska definicija službenika obezbeñenja prihvaćena je u nacionalnom standardu usluga privatnog obezbeñenja. Službenik
obezbeñenja je osoba koja je plaćena, obučena, proverena i angažovana na vršenju jedne ili više sledećih dužnosti:
1. Sprečavanje ili otklanjanje upada, neovlašćenog ulaza, vandalizma ili prelaska preko ili privatne svojine,
2. Sprečavanje ili otkrivanje krañe,
3. Zaštita lica od telesnih povreda,
4. Zaštita životne sredine,
5. Primenjivanje uspostavljenih pravila kompanije, propisa koji se odnose na smanjenje kriminala,
6. Prijavljivanje i zadržavanje prestupnika.
38. Zakonske odredbe o upotrebi oružja u vršenju poslova obzebeñenja
Tema 4, str. 95.
20
Pod uslovima koje predviña Zakon o privatnom obezbeñenju, poslovi fizičke zaštite objekata mogu se vršiti s oružjem radi
zaštite:
1. Obavezno obezbeñivanih obejkata,
2. Banaka i dr. finansijskih organizacija,
3. Objekata u k ojima se skladišti oružje, eksplozivni, radioaktivni, otrovni i zapaljivi materijali,
4. Obejkti u kojima se skladišti roba veće vrednosti.
Za vršenje poslova fizičke zaštit može se koristiti poluautomatsko oružje, pištolji kalibra 9 mm ili 7,65 mm. Službenici
obezbeñenja oružje mogu nositi samo u štićenom objektu uz saglasnost nadležne policijske uprave. Izuzetno službenici
obezbeñenja mogu nositi oružje van štićenog objekta kada:
1. Vrše poslove transporta novca i vrednosti, ali samo za vreme i na pravcu kretanja transporta,
2. Vrše prenosa novca pešice,
3. Vrše fizičku zaštitu lica,
4. Vrše poslove intervencije u interventnom timu.
39. Princip rada vatrenog oružja, bezbedno punjenje i pražnjenje oružja
Tema 4, str. 109.
Prema vrsti oružje može biti: vatreno, vazdušno, gasno, oružje sa tetivom, hladno oružje. Pištolji su namenjeni za uništavanje
žive sile na daljini do 50 m, ali su najefikasniji na daljinama do 30 m.
Sastavni delovi pištolja su:
1. Cev – ima ležište za metak i žlebove koji daju obrtni momenat zrnu,
2. Navlaka sa zatvaračem i nišanima – Zatvarač ima nemanu da donese metak cev, izvrši zabravljenje cevi, izvrši opaljenje,
izvuče i izbaci čauru. Nišani služe da precizno usmere oružje ka cilju,
3. Povratni mehanizam – vraća navlaku u prvobitan položaj i omogućava automatsko izbacivanje čaure,
4. Rukohvat – služi za pravilno držanje oružja,
5. Mehanizam za zapinjanje i okidanje – obezbeñuje zapinjanje i okidanje, vrstu paljbe, kočenje oružja i omogući opaljenje
metka,
6. Okvir – za smeštaj municije i punjenje oružja,
7. Pribor – za čišćenje i održavanje oružja.
Da bi se napunio pištolj, prvo treba napuniti okvir municijom. Zatim se okvir stavlja u rukohvat, povlači navlaka u zadnji položaj i
naglo pušta napred. Nakon ovog postupka metak se potiskuje iz okvira u ležište metka. Prst tokom izvoñenja ovih radnji nikad ne
sme biti na obaraču.
Da bi se ispraznio pištolj prvo se izvadi okvir iz pištolja i odloži. Nakon toga se povlači navlaka u zadnji položaj i izbacuje metak iz
cevi. Zatim obavezno proveriti da li je cev prazna, a tek nakon toga pustiti navlaku u prednji položaj.
Uvek prilikom primopredaje oružja ili završenom gañanju prazni se okvir.
40. Rasklapanje i sklapanje oružja, najčešći zastoji na oružju i način otklanjanja
Tema 4, str. 111.
Rasklapanje oružja vrši se radi čišćenja, podmazivanja, pregleda, zamene neispravnih delova i obuke. Često sklapanje i
rasklapanje oružja može dovesti do njegovog oštećenja. Pre rasklapanja oružje se mora obavezno isprazniti.
Redosled pri rasklapanju pištolja je sledeći:

1. Pre rasklapanja proveriti da li je pištolj napunjen (uvek mora biti prazan, odnosno nikad ne sme ostati metak u
cevi),
2. Isprazniti okvir,
3. Odvojiti navlaku (okretanjem ili izvlačenjem spojnice),
4. Odvojiti povratni mehanizam,
5. Odvojiti cev od navlake,
6. Kod modela M – 57 odvojiti mehanizam za zapinjanje i okidanje,
7. Rasklopiti okvir.
Rb Zastoj Uzrok zastoja Način otklanjanja

1 2 3 4
Okvir ne ulazi lako u • ulubljen okvir ili njegovo ležište, Neispravan okvir zameniti. Prljav okvir ili
1.
rukohvat • prljav okvir ili njegovo ležište njegovo ležište očistiti i podmazati
• zub utvrñivača okvira slomljen ili izlizan, Očistiti izrez na telu okvira. Ako je
Okvir ispada iz
2. • opruga utvrñivača slomljena ili olabavila, neispravan utvrñivač, pištolj se šalje na
rukohvata
• izrez na telu okvira zapušen ili iskrzan. opravku
• oštećeni ili prljavi uzdužni žlebovi navlake Ako je uzrok zastoja prljavština očistiti
Navlaka se teško
3. ili žlebovi i ispust rukohvata ili oružje i podmazati. U slučaju oštećenja
povlači unazad
• naduvana cev predati ga na opravku
• Izlizan (oštećen) zub zapinjače, slomljena
Udarač se ne može ili oštećena njena opruga,
4. Pištolj se predaje na opravku u radionicu
zapeti • Izlizana gornja površina zuba za
zapinjanje na udaraču
• Prljavo ležište Izvući neispravan metak, Ako metak pri
Metak teško ulazi u
5. • Neispravan ili zgječen metak otvaranju zatvarača i dalje ostaje u
svoje ležište
ležištu izbaciti ga šipkom
• Vrh zrna se odupire o povijene strane
okvira ili
Zatvarač ne potiskuje Popraviti položaj metka u okviru ili okvir
6. • Metak nije dovoljno podignut u okviru jer
metak iz okvira zameniti drugim
je slomljena ili se olabavila opruga
donosača metka
21
• Povratna opruga ili njena voñica je
Navlaka ne ide u prednji slomljena ili je opruga olabavila Očistiti i podmazati delove, a u slučaju
7. krajnji položaj te • Oštećeni ili prljavi žlebovi navlake ili oštećenja delova pištolja predati u
zatvarač ne zatvara cev rukohvata, radionicu na opravku
• Prljav metak ili ležište metka
• Neispravana kapsla metka,
• Neispravna udarna igla (slomljen vrh,
iskrivljen, prljavo ležište, neispravna
Očistiti i podmazati delove, a u slučaju
njena opruga)
8. Metak nije opaljen oštećenja delova pištolja predati u
• Slomljen udarač, slomljena ili oslabila
radionicu na opravku
opruga udarača, slomljena osovina
udarača ili opruge,
• Nečisto ležište metka
• Prljavo ležište metka,
Čahura se ne može
• Slomljen ili izlizan zub izvlakača, Očistiti ležište metka, a akoje neispravan
izvući ili se posle
9. • Oslabila opruga izvlakača, izbacač ili izvlakač, pištolj predati u
izvlačenja isprečola u
• Prsla ili se proširila čahura metka ili radionicu na opravku
navlaci
• Dotrajalo ili isktizan izbacač
Posle ispaljenja metka, • Naduvena cev zadržava navlaku zbog
navlaka ostaje u zaostalog zrna ispaljenog metka
10. Pištolja predati u radionicu na opravku
zadnjem položaju, iako • Vrh metka zakačinje ispust na spojnici
u okviru ima metaka navlake i rukohvata
• Izlizan zub zapinjače
• Oslabila ili slomljena opruga zapinjače
Paljba ne prestaje i • Izlizana gornja površina zaseka za
posle puštanja obarače zapinjanje na udaraču
• Oštećena gornja površina zadnjeg dela na
poluzi obarača
Kod pištolja 7,65 mm M70 skinuti vodeću
čahuru, povući povratni mehanizam
unapred, povući spojnicu cevi, navlake i
• Povijeni deo donosača preskočio je ispust
Ne može se izvaditi rukohvata ulevo i izvaditi okvir.
12. na telu spojnice cevi, navlake i
prazan okvir Kod pištolja 7,62 mm M57 spojnicu
rukohvata, pa se okvir na može izvući
osloboditi utvrñivača, povući je ulevo i
izvaditi okvir. Sklopiti pištolj. Ako se
zastoj ponovi, predati ga u radionicu.
• Izlizan (slomljen) zub zapinjače ili
Pištolj se ne može olabavila njena opruga
ukočiti • Neispravan (izlizan) krak opruge obarače
koji drži kočnicu
• Oslabila opruga donosača metka ili je
Posle ispaljivanja
neispravan donosač metka Promeniti okvir a ako se zastoj ponovi
14. zadnjeg metka navlaka
• Izlizan zub ili slomljen ispust na spojnici pištolj predati u radionicu ns opravku
odlazi u prednji položaj
cevi, navlake i rukohvata
• Izlizan (oštećen) vrh razdvajača koji viri
Posle kočenja navlake
kroz telo mehanizma za okidanje
15. pod pritiskom odlazi u Pištolja predati u radionicu na opravku
• Izlizan (slomljen) zub zapinjače ili
zadnji položaj
kolenasti ispust razdvajača paljbe
41. Održavanje oružja i bezbednosni uslovi skladištenja oružja i municije
Tema 4, str. 116.
Održavanje oružja predstavlja skup aktivnosti koje se preduzimaju radi očuvanja ispravnosti, sprečavanja kvarova i oštećenja
oružja.
Oružje se mora redovno i pravilno čisititi radi odstranjivanja nečistoće i zaštite od korozije. Oružje se mora čistiti i podmazivati
posle svake upotrebe. Ukoliko se ne koristi mora se čistiti najmanje jednom mesečno ili se može konzervirati. Čišćenje oružja vrši
se pomoću: šipke, četke, kanapa, krpe, kučine i drvenog štapića.
Prilikom čišćenja treba korisiti sledeća sredstva:
1. DRNČ – deterdzentni rastvor za čišćenje noružanja koje ima svojstva rastvarača, kao i svojstva zaštiti do 20 dana,
2. ZUON – zaštitno ulje koje štiti od korozije do 6 meseci,
3. SINOL – specijalno ulje za zaštitu i čišćenje oružja.
Oružje van upotrebe se mora skladištiti odvojeno od municije. Poželjno je da se municija i oružje čuvaju van domašaja lica koja
nisu obučena za rukovanje oružjem i to u sefovima ili ormanima pod ključem. Municija se mora čuvati na suvom i tamnom
mestu, van uticaja naglih promena temperature, vlage, kiselina i dr. Korozivnih uticaja. Nije dozvoljeno rastavljanje municije,
bacanje ili držanje na visokim temperaturama.
Organizacije za obezbeñenje koje imaju oružje moraju za smeštaj oružja i municije obezbediti sledeće uslove: da ukoliko postoje
otvori na spoljašnjoj fasadi budu obezbeñeni rešetkastom konstrukcijom, prostor za smeštaj oružja i municije mora da ima
zaseban protivpožarni sisitem, ukolko ima grejanje u prostoru za smeštaj mora biti izvedeno centralnim putem, el. isntalacije
moraju biti izvedene u skladu sa Pravilnikom o tehničkim normativima, instalacija ventilacije treba da ima postavljene
protivpožarne klapne.
42. Vežbovno gañanje iz pištolja
Tema 4, str. 119.
Procedure na strelištu podrazumevaju sledeće:
1. Prva serija (probna) – a) na polaznoj liniji (PL) deli se okvir sa po 5 metaka, b) izlazak na vatrenu liniju (VL), v) gañanje,
d) odlzak do meta i ñ) analiza pogodaka,
22
2. Druga serija (za ocenu) – a) na polaznoj liniji (PL) deli se okvir sa po 10 metaka, b) izlazak na vatrenu liniju (VL), v)
gañanje, d) odlzak do meta i ñ) ocena pogodaka.
Službenik obezbeñenja koji ne ispuni uslove gañanja, odnosno ima manje od 31 poena, ponavlja gañanje najviše 3 puta, samo u
drugoj seriji sa po 10 metaka.
Kriterijumi za ocenjevanje:
• > 61 odličan
• 51 - 60 vrlo dobro
• 41 – 50 dobro
• 31 – 40 dovoljan
43. Mere bezbednosti pri rukovanju oružjem
Tema 4, str. 117.
Mere bezbednosti pri rukovanju oružjem kojih se moraju pridržavati službenici obezbeñenja su sledeće:
1. Oružje nikad ne treba okretati u pravcu u kome ne želimo da gañamo,
2. Obavezno pre upotrebe proveriti ležište metka uvek s prstom,
3. Oružje uvek treba nositi bez metka u cevi i sa spuštenim udaračem,
4. Municija, cev oružja i ležište metka moraju biti uvek čisti i bez stranih tela,
5. U slučaju zastoja (ako metak ne opali) oružje treba držati usmereno u bezbednom pravcu, isprazniti ga, izvaditi neispravan
metak u stranu i nastaviti gañanje.
44. Poslovi procene rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja
Tema 4, str. 116.
Poslove procene rizika isključivo vrši licencirano lica za procenu rizika. Procena rizika zasniva se na: prikupljanju i obradi
podataka relevantnih za procenu (identifikacjia opasnosti), zatim se vrši ocena tih podataka (analiza opasnosti-rizika) i na kraju
odreñivanje i primena mera za efikasno otklanjanje ili ublaženje posledica odreñenog rizika (tretman rizika). U procenu rizika
mora biti uključen tim stručnjaka iz više oblasti u zavisnosti od vrste i tipa objekta.
45. Rukovodeći i izvršni poslovi u službi obezbeñenja
Tema 4, str. 94.
Poslovi obezbeñenja dele se na: 1. Rukovodeće poslove, 2. Izvršne – operativne poslove.
Rukovodeći poslovi odnose se na rukovodioce službe obezbeñenja, dok se izvršni (operativni) poslovi odnose na službenike
obezbeñenja.
1. Rukovodeći poslovi su organizacioni poslovi i oni se dele na:
a) Osnovne rukovodeće poslove – vrši ih odgovorno lice za zaštitu,
b) Specijalističke rukovodeće poslove – vrši ih: odgovorno lice za fizičku zaštitu, inženjer sistema zaštite, odgovorno lice
za menadzment vrednostima, odgovorno lice za menadzment iz kontrolnog centra.
2. Izvršni – operativni poslovi dele se na:
a) Osnovne izvršne – operativne poslove – vrše ih: službenici obezbeñenja, nadzornici obezbeñnja i tehničar zaštite.
b) Specijalističke operativne poslove – vrše ih: sl.ob. fizičke zaštite objekata, lica, skupova, sl. ob. transportnog tima, sl.
ob. za odziv na alarm, sl. ob. vodič sl. pasa, sl.ob. operater kontrolnog centra, sl. ob. ulaza, nadzornik skupa,
menadzer rizika.
46. Lična oprema službenika obezbeñenja, vreste i namena
Tema 4, str. 96.
Lična oprema službenika obezbeñenja podrazumeva sledeće:
a) Radna odeća za vršenje poslova obezbeñenja koja se sastoji od uniforme i oznake pripadnosti,
b) Sveska i olovka za zapisivanje informacija bitnih za bezbednost štićenog prostora,imovine i lica,
c) Lampa za patroloranje u mračnim ili slabo osvetljenim mestima,
d) Dvosmerna radio stanica za komunikaciju sa ostalim službenicima obezbeñenja i/ili kontrolnim centrom,
e) Dugme za alarm (panik taster) za tihu dojavu opasnosti kontrolrnom centru i MUP-u,
f) Zaštitna odeća za zaštitu od odreñenih vremenskih uslova (kabanica, gumene čizame),
g) Ostala zaštitna oprema kao što je šlem, štit, el. Palica i sl. za obezbeñenje javnih skupova.
47. Oprema u prostoriji službenika obezbeñenja, vrste i namena
Tema 4, str. 96.
Oprema u prostoriji službenika obezbeñenja zavisi od vrste štićenog objekta, odnosno procene rizika datog objekta i prostora.
Oprema u prostoriji službenika obezbeñenja podrazumeva sledeće:
a) Pisaći sto i stolica za pisanje izveštaja,
b) Plakar za odlaganje službene dokumentacije,
c) Kontorlni panel ili monitor za praćenje alarmnih sisitema i kamera,
d) Računarska operma za obavljanje psolova obezeñenja,
e) Telefon za prijem poziva i pozivanje u vanrednim situacijama,
f) Kutija ili orman za ključeve od svih vrata na objektu, odnsono u okviru štićenog prostora,
g) Aparat za gašenje požara,
h) Natpis ,, Ne parkiraj,, kako bi se označila mesta na kojima je u okviru štićenog objekta zabranjeno parkiranje,
i) Časovnik kako bi se znalo tačno vreme u slučaju vanrednog dogañaja,
j) Korpa za smeće kako bi prostorija službenika obezbeñenja bila uvek čista i uredna.
Pored navedene opreme u okviru prostorije službenika obezbeñenja može se nalaziti i dodatna oprema koja uključuje: rezervne
katance i lance, konopac, čekić i eksere, rezervne baterijske lampe sa punjačima i slično.
48. Dokumentacija u prostoriji službenika obezbeñenja
Tema 4, str. 97.
Obavezna dokumentacija koju mora voditi i posedovati svaki službenik obezbeñenja:
a) Knjiga dogañaja,
b) Procedure u redovnim situacijama,
c) Procedure u vanrednim situacijama,
23
d) Uputstva u slučajevima izvoñenja venrednih radova,
e) Knjiga telefonski poziva u vanradno vreme
f) Registrator izdatih/vraćenih ključeva,
g) Registrator izdatih/vraćenih alata i opreme,
h) Telefonski imenik s telefonima javnih službi i odgovornih lica, klijenata i poslodavaca,
i) Ostale evidencije (u zavisnosti od vrste objekta).
Knjiga dogañaja predstavlja najvažniji dokument koji vodi službenik obezbeñenja.

Veoma važan dokument predstavljaju i uputstva za izvršenje zadataka koja sadrže sledeće: gde ići, šta raditi, koga obavestiti,
spiskovi i telefoni odgovornih lica,kopije uputstava za evakuaciju i slično.
Na objektima službenici obezbeñenja moraju imati i voditi druge knjige i evidencije, kao što su: spiskovi i evidencije vozila i
ključeva, knjige o pregledu lica i vozila, registrator izgubljenih stvari i drugo.
49. Uloga sistema tehnička zaštita u vršenju poslova službenika obezbeñenja
Tema 4, str. 99.
Pod tehničkim sredstvima i ureñejima za obezbeñenje lica, imovine i poslovanja smatraju se: perimetarska sredstva i mere,
mehanička sredstva za protivprovalnu zaštitu, zaštitu od požara, kontrolu pristupa i izlaska, video obezbeñenje, satelitsko
praćenje vozila (GPS), elektrohemijsku zaštitu vrednosti, mehaničku zaštitu i zaštitu podataka.
Tehnička zaštita sprovodi se na prostoru štićenog objekta, prilikom obezbeñenja štićenih lica, imovine i poslovanja ili prilikom
transporta novca i vrednosnih pošiljki.
Kada se za zaštitu objekata koriste ureñaji za snimanje slike, pravno lice ili preduzetnik za privatno obezbeñenje dužani su da na
vidljivom mestu istaknu obaveštenje da je objekat zaštićen video-obezbeñenjem. Korisnik usluga obavezan je da da snimke čuva
30 dana, takoñe je dužan da ih stavi na uvid ovlašćenom policijskom službeniku.
50. Alarmni sisitemi (provala, požar) opis i osnovne funkcije
Tema 4, str. 102.
Alarmni sisitemi imaju sledeće komponente : kontrolni panel, ureñaje za detekciju (senzori toplote, pokreta i sl.), zvučnu
signalizaciju (sirene) i signalizacija na daljinu (analogna, digitalna, radio i sl.). Prednosti alarmnih sisitema su: da nije potrebno
fizičko prisustvo službenika obezbeñenja, jednokratna investicija, može se koristiti za obezbeñenje spolja i unutra.
Komponente sistema za detekciju požara su: kontrolna jedinica, aparati za detekciju dima i toplote, sirene, komunikator za slanje
alarma. Prednosti ovog sisitema su: 24 h obezbeñenje, sistem obezbeñenja sa fiksnom cenom.
51. Video obezbeñenje i kontrola pristupa, opis i osnovne funkcije
Tema 4, str. 102.
Video-obezbeñenje ima sledeće komponente: kamere, monitor, vido rekorder (DVR) i kablove. Prednosti su: podrška
službenicima obezbeñenja da osmatraju veliki prostor i kolege u patroli, osmatranje može da se vrši sa lica mesta (objekat) ili
daljinski (kontrolni centar) mogućnost kasnijeg pregleda dešavanja u krugu štićenog prostora.
Glavne komponente kontrole pristupa su: kontrolni panel, čitač propusnica, razni tipovi propusnica (magnetne kartice,
biometrijske kartice i sl.). Neke od prednosti kontrole pristupa su: sprečavaju ulaz neovlašćenim licima, mogućnost povezivanja
sa alarmnim sistemom i sistemom CCTV, ograničen pristup i sl.
52. Sisitemi elektrohemijske zaštite i satelitko praćenje (GPS), opis i osnovne funkcije
Tema 4, str. 104.
Elektrohemijska zaštita vrednosti ima sledeće komponente: autonomni alarmni sisitem koji blokira sve brave i aktivira specijalnu
patronu sa bojom ili dimom, GPS ureñaj sa ugrañenim senzorima koji komunicira sa kontrolnim centrom. Prednosti
elektrohemijske zaštite su: momentalno aktiviranje sirene i boje kojom se boji sadržaj kofera, zaštita za vrednost i licce koje nosi
tu vrednost, transport vrednosti u neblindiranim vozilima, transport vrši jedna nenaoružana osoba, službeniku obzebñenja koji
nosi vrednost sadržaj nije dostupan.
Glavne komponente satelitskog praćenja (GPS) su: GPS ureñaj, antena, kablovi, različite vrste senzora za povezivanje sa GPS
ureñajem (detekcija provale, požaram utrošak goriva i sl.).
Prednosti ovog sisitema su: praćenje i lociranje vozila, robe,vrednosti i osoba u transportu, pomoć osobama na putu, mogućnost
daljinskog uprvaljanja dogañajima putem svog računara ili mobilnog telefona.
53. Bezbednosna rasveta, opis i osnovne funkcije
Tema 4, str. 104.
Bezbednosna rasveta ima sledeće glavne komponente: izvor energije i kablovi, senzor pokreta ili svetlosti i sijalica. Prednosti
bezbednosne rasvete su: obeshrabruje provalnika, povećava budnost službenika obezbeñenja u patroli i podrška CCTV-u.
54. Mehanička zaštita opis i osnovne funkcije
Tema 4, str. .
U mehanička sredstva zaštite spadaju sredstva koja svojom konstrukcijskim osobinama fizički sprečavaju neovlašćen pristup
štićenom prostoru ili objektu (imovini) koji je predmet zaštite. Mehanička sredstva za štite moraju uvek da se postave u skladu
sa tehničkim normama, odnosno na predviñen i propisan način.
Najrasprostranjenija sredstva zaštiti su:

1. Sigurnosne brave i vrata,
2. Sefovi i kase,
3. Rešetke, ograde sigurnosni kapci,
4. Razne vrste opreme pomoću koje se predmet fiksira u okviru prostora.
TEMA 5. --- REDOVNE PROCEDURE OBEZBEðENJA
55. Obezbeñenje patroliranjem u štićenom objektu - vrste i način
Patroliranje je jedan od najvažnijih zadataka koje vrši SlOb.

To je radnja jednog ili više SlOb koji obilaze štićeni prostor ili objekat, u odreñeno vreme, radi nadzora, kontrole i
blagovremenog otkrivanja protivpravnih radnji ili namera.
Vrste i način patroliranja zavise , pre svega, od vrste, namene, veličine i grañevinskih karakteristika objekta, od načina
24
rada ili korišćenja objekta, režima ulaska i izlaska, od vrednosti imovine u objektu, procesa rada, zaposlenih, stranaka,
procenjenih oblika ugrožavanja…
Zavisno od navedenih faktora postoje različite vrste patroliranja, ipak se po načinu obavljanja delatnosti izdvajaju dve
osnovne vrste:
1. Stacionarno – sprovodi se kao portirska služba na tačno odreñenom mestu, kao što je ulaz, recepcija isl., bez
mogućnosti i potrebe da se obilazi objekat ili sa povremenim obilscima.
2. Mobilno - vrši se kretanjem u odreñeno vreme izmeñu više meñusobno razdvojenih mesta u štienomm objektu i sa
povremenim zadržavanjem n tačno odreñenom mestu.
Obe vrste patroliranja mogu se realizovati kao:

- Rutinsko – obilazak svih prostorija odreñenim redosledom, bez izdvojenog dela koji bitrebalo posebno
nadgledati
- Usmereno – podrazumeva pojačano nadziranje dela objekta u skladu sa procenom ugroženosti
Način patroliranja, odnosno obaveze službenik obezbeñenja u patroli su:

- obiñe i proveri celokupan štićeni prosto.
- utvrdi da li su sve prostorije zaključane, prozori zatvoreni i ima li bilo kakvih tragova nasilnog otvaranja
- ispita i proveri ukoliko im asumnjivog upaljenog svetla,
- proveri da li ima aparata i ureñaja koji su ostavljeni uključeni
- obiñe sanitarne čvorove i utvrdi da li negde nekontrolisano teče voda
- posebnu pažnju posveti prostorijama u kojima se radi sa novcem
- zabeleži podatke o motornim vozilima
- obezbedi da se poštije kućni red klijenta
- pruži pomoć SlOb na stražarskim mestima
- učestvuje u procedurama u vanrednim situacijama
- zabeleži i izvesti predpostavljene o stanju na objektu
Vrste patrola: - Mobilna patrola (za više klijenata)

- Statička patrola ( za istog klijenta)
56. Obezbeñenje patroliranjem u zoni odgovornosti - pravni osnov i namena
Pravni osnov za obezbeñenje patroliranjem u zoni odgovornosti nalazi se u Zakonu o privatnom obezbeñenju RS – značenje
termina „patroliranje“ odreñeno je u članu 3, stav1, tačka1 , kao „usluga obezbeñenja koju vrše službenici obezbeñenja krećući
se u odreñeno vreme izmeñu više meñusobno razdvojenih mesta/objekata.“
U Zakonu o privatnom obezbeñenju utvrñeno je da „Pravno lice ili preduzetnik poslove privatnog obezbeñenja može vršiti samo
na osnovu i u okviru zaključenog pisanog ugovora sa pravnim ili fizičkim licem kome pruža usluge“
Takav ugovor mora pored ostalog da sadrži:
- jasno odreñen predmet ugovora
- način vršenja ugovorenih poslova privatnog obezbeñenja (vrsta, kategorija, ugovorena ovlašćenja službenika obezbeñenja)
- broj i mesto rada službenika obezbeñenja po ugovoru
- vrstu i količinu angažovanog oružja, municije i drugih sredstava
- datum početka vršenja usluga i vrreme trajanja ugovora
- način korišćenja, vrstu i stepen tajnosti, rok čuvanja i upotrebe kao i mere zaštite podataka proizašlih iz ugovora
Predviñeno je da za vršenje poslova privatnog obezbeñenja ne može se angažovati pravno lice ili preduzetnik koji nema licencu.
Namena - prisustvo patrole ima za cilj preventivno delovanje ( potencijalni učinioci krivičnih dela treba da budu svesni prisustva
patrole) kao i da:
- spreči i detektuje provalu, požar ili poplavu,
- spreči i otkrije krañu ili prevaru
- spreči i otkrije štetu i povredu interesa klijenta,
- obezbedi da se poštuje kućni red,
- pruži pomoć SlOb na radnim (stražarskim) mestima
- učestvuje u procedurama u vanrednim situacijama, zabeleži i izvesti pretpostavljene o stanju
57. Intervencija patrolnog tima kontrolnog centra- vrste i način
U slučaju uočavanja lica i pojava koje ugrožavaju bezbednost štićenih objekata, obaveza službenika obezbeñenja u patroli je da
izvesti Kontrolni centar koji ima jedan ili više interventnih timova čiji su pripadnici dovoljno opremljeni i obučeni da obezbede
odgovarajuću intervenciju kako bi zaštitili imovinu i lica. Interventni timovi treba da imaju uvežbane postupke u svim situacijama
ugrožavanja bezbednosti imovine i lica ( od strane pojedinaca, grupe lica, požara , poplave.....)
U ugovoru o obezbeñenju navode se konkretne ugovorne obaveze
U zavisnosti od zaključenog ugovora o obezbeñenju korisnici usluga sve više zahtevaju daljinski monitoring štićenih objekata iz
kontrolnog centra i, po potrebi, organizovanje intervencije po dojavi alarma upotrebom dežurnih patrolnih timova i javnih službi
(policija, vatrogasci, hitna pomoć).
U toku intervencije radi provere dojave alarma ili po pozivu, SlOb bi trebalo da se približi mestu dogañaja i da ostane pritajen.
Praksa je pokazala da je znatno efikasnije tiho posmatrati dešavanja, izveštavati i navoditi interventne timove. Tom prilikom
treba imati na umu fingirane napade. Ako SlOb zaključi da u štićenom prostoru ima provalnika treba da obavesti KoC i da postupi
poutvrñenoj proceduri. U osnovi SlOb u patroli treba da posmatra i izveštava.Treba da pokaže profesionalnost, iscrpnost,
posvećenost, budnost i da bude sumnjičav. I najmanju sumnju mora da proveri.
58. Protivpožarno patroliranje službenika obezbeñenja u smeni - pravni osnov i namena
25
Obaveza službenika obezbeñenja je da tokom patroliranja preduzimaju mere za sprečavanje nastanka požara, kao i brzo
otkrivanje i reagovanje na požare.
Zakon o privatnom obezbeñenju, Zakon o zaštiti od požara i potpisani ugovor o pružanju predmetnih usluga predstavljaju pravni
osnov za protivpožarno patroliranje.
Cilj protivpožarnog patroliranja je da se:

- spreči idetektuje požar
- provere dovodne instalacije, curenje ulja ili druge zapaljive tečnosti,
- provere protivpoñžarni putevi – morajubiti čisti i slobodni za prolaz vatrogasaca,
- provere hidranti i druga oprema za zaštitu od požara – da li su dostupni, kompletni i ispravni za upotrebu,
- proveri ima li robe ili bilo kog drugog zapaljivog materijala blizu grejnih tela,
- proveri dali su putevi za evakuaciju prohodni i spremni za upotrebu,
- proveri oprema za varenje – isključi iz struje i posmatra tokom hlañenja,
- detaljno proveri unutrašnjost i spoljašnost objekta,
- provere gasne i elektro instalacije,
- proveri da li su u funkciji protivpožarni alarmi i sirene za uzbunjivanje
59. Radnje službenika obezbeñenja na dužnosti obezbeñenja mesta za zabavu (klubovi, diskoteke,
splavovi) u delu koji se odnose na zaštitu od požara
Obezbeñenje mesta za zabavu kao što su klubovi, diskoteke i splavovi predstavlja izuzetno komplesan i veoma odgovoran posao.
Pre svega navedena mesta nisu u potpunosti pripremljena za navedene poslove. Retki su primeri gde su organizatoti preduzeli
potrebne mere i prostore za zabavu uredili u skladu sa savremenim normama i standardima.
Inspekcijski i drugi državni organi veoma retko vrše nadzor nad radom i poslovanjem ovih mesta za zabavu.
Radnje službenika obezbeñenja u delu koji se odnosi na zaštitu od požara, moraju se naročito oprezno sprovoditi, kako bi se
blagovremeno otkrili svi mogući izvori požara.
Treba obratiti pažnju na prohodnost puteva za evakuaciju u slučaju požara, na mogućnost što bržeg što bržeg obaveštavanja
prisutnih lica o požaru i načinu ponašanja u sluaju požara. Pristupi objektu za dolazak vatrogasnih vozila i gašenje požara moraju
biti obezbeñeni, kao i ispravnost i održavanje protivpožarnih aparata i hidranata.
U zavisnosti od planiranih procedura službenici obezbeñenja na dužnosti obezbeñenja mesta za zabavu, treba da se pridržavaju
planiranih procedura vodeći računa o ličnoj bezbednosti i bezbednosti svih posetilaca.
60. Taktika patroliranja - osnovna načela i principi
Prilikom obavljanja patrolne delatnosti službenici obezbeñenja treba da se pridržavaju odreñenih načela i principa kako bi
njihova delatnost bila efikasna i efektivna.
Ta načela i podrazumevaju:
- ustavnost i zakonitost u postupanju,
- srazmernost i humanost
- metodičnost i sistematičnost
- koordinaciju i saradnju,
- proaktivnost u postupanju
- operativnost i i brzina u radu
- čuvanje poslovne tajne...
Taktike patroliranja razlikuju se zavisno od toga da li se radi o zaštiti imovine ili lica
patrola treba da:
- osmatra, uočava i evidentira bezbednosne interesantne pojave i dogañaje
- izveštava nadreñene
interveniše u sislu sprečavanja ugrožavanja i otklanjanja opasnosti, kao i zaštite dokaza od uništenja i oštećenja.
Približiti se i ostati pritajen:

- tiho posmatrati dešavanja,
- izveštavati i navoditi interventne timove
- biti sumnjičav,
- nikada se ne izlagati opasnosti
Imati na umu iscenirane napade:

- neki incidenti namerno se isceniraju kako bi pravi lopov moga da operiše na drugom mestu
- pre intervencije obavestiti kontrolni centar i po potrebi tražiti pomoć
Posmatrati i izveštavati:
- biti budan, profesionalan, iscrpan i posvećen poslu
- uvek biti sumnjičav
Potrebno je menjati maršrutu patroliranja kako potencijalni počinioci nebi mogli da tipuju vreme patroliranja.
61. Sistemi za kontrolu pristupa – kartični , vrste kartica i funkcije
Kontrola pristupa je najvažniji deo bezbednosnog sistema.

Funkcija ovih sistema tehničke zaštite je da ovlašćenim licima omogući ulazak u štićeni prostor odnosno da onemogući ulazak
neovlašćenim licima.
Pomoću kartice se identifikuje osoba koja ulazi u objekat i kojoj je kartica dodeljena
Kartice mogu biti beskontantne i kontaktne, odnosno mogu biti sa čipom, sa bar-kodom ili magnetom. Za sve navedene kartice
postoje odgovarajući čitači.
Njihovo korišćenje omogućava kontrolu ulaženja ne samo zaposlenih, već i stranaka, vozila..
26
Veoma su različite tehničke mogućnosti navedenih sistema koji se mogu kombinovati sa mnogim drugim tehničkim sistemima i
elementima.
62. Sistemi za kontrolu pristupa – biometriske vrste čitača i funkcije
Biometrijska identifikacija je metod koji nudi najviši stepen preciznosti. Biometrijska rešenja za kontrolu pristupa ili evidenciju
radnog vremena moraju biti jednostavnaza upotrebu i moraju zadovoljiti najviše sigurnosne zahteve. Takve sisteme koriste
istraživačke laboratorije, banke, oružane snage, javni sektor, rezidencijalni objekti i važniji idrugi privredni subjekti.
Identifikacija ljudi uz pomoć jedinstvenih karakteristika kao što su otisak prsta, zenice i dr. Za razliku od kartica ili ključeva one
se ne mogu izgubiti i ne mogu se dati drugom na korišćenje.
63. Dužnosti službenika obezbeñenja kod kontrole lica
Službenici obezbeñenja dužni su da izvrše proveru identiteta lica koje namerava da uñe u štićeni prostor, uvidom u identifikacioni
dokument sa fotografijom izdat od nadležnih državnih organa.
Zakonom o privatnom obezbeñenju data je mogućnost službeniku obezbeñenja da izvrši pregled lica i predmeta koje lice nosi sa
sobom i prevoznog sredstva koje ulazi ili izlazi iz štićenog objekta ili prostora.
Pregledom lica smatra se vizuelni uvid u sadržaj odeće i stvari koje lice nosi sa sobom.
Pregled mora vršiti lice istog pola, izuzev kada je neophodan hitan pregled lica radi oduzimanja oružja i predmeta podobnih za
napad ili samopovreñivanje.
Pregled se može vršiti korišćenjem za to namenjenih tehničkih sredstava.
Službenik obezbeñenja pozvaće lice da samostalno pokaže sadržaj odeće, predmeta ili vozila. Ukoliko lice to odbije, a postoje
osnovi sumnje da lice kod sebe, u prevoznom sredstvu ili prtljagu koji nosi sa sobom, ima predmete koji mogu poslužiti kao
dokaz u prekršajnom ili krivičnom postupku, službenik obezbeñenja će postupiti u skladu sa čl. 50 Zakona i takvo lice privremeno
zadržati.
Pregledom prevoznog sredstva (vozila) smatra se pregled otvorenih i zatvorenih prostora saobraćajnog sredstva i predmeta koji
se prevoze.
64. Dužnosti službenika obezbeñenja kod kontrole vozila
Prilikom kointrole vozila službenici obezbeñenja treba da obrate pažnju da li se radi o službenim vozilima koja pripadaju licu koje
se obezbeñuje ili ne. To se može olakšati obeležavanjem vozila.
Pregledom prevoznog sredstva (vozila) smatra se pregled otvorenih i zatvorenih prostora saobraćajnog sredstva i predmeta koji
se prevoze.
U zavisnosti od utvrñene procedure službenik obezbeñenja može od vozača zatražiti da pokaže sadržaj vozila.
Pregled se može vršiti korišćenjem za to namenjenih tehničkih sredstava.
Treba obratiti pažnju i na to da li su vozila parkirana i zaustavljena na mestima na kojima je to dozvoljeno ili označeno.
65. Kontrolni centar firme za obezbeñenje
Pravno lice i preduzetnik za poslove privatnog obezbeñenja koji poseduju licencu za fizičku zaštitu i transport novca moraju imati
KoC, a oni koji poseduju licencu za tehničku zaštitu mogu da imaju KoC.
Kontrolni centar je mesto opremljeno tehničkim ureñajima za automatski prijem, kao i obradu alarmnih signala i drugih
informacija sa udaljenih objekata ili vozila koji su zaštićeni sredstvima tehničke zaštite.
Kontrolni centar mora imati dežurstvo 24 časa neprekidno.
Pravno lice i preduzetnik za za privatno obezbeñenje koje ima sopstveni kontrolni centar, mora imati tim za intervenciju po
dojavnom signalu od najmanje dva službenika obezbeñenja.
Operater u Kontrolnom centru dužan je da odmah obavesti policiju o informacijama koje ukazuju da se vrši krivično delo za koje
se goni po službenoj dužnosti ili prekršaj sa elementima nasilja.
Zaštita podataka prikupljenih tehničkim ureñajima za automatski prijem, kao i obradu alarmnih signala i drugih informacija sa
udaljenih objekata ili vozila koji su zaštićeni sredstvima tehničke zaštite arhivira se uz obavezno čuvanje 30 dana i da ih na
zahtev, stavi na uvidn ovlašćenom policijskom službeniku..
66. Kontrolne sobe korisnika usluga
Kontrollna soba koju organizuje korisnik usluga privatnog obezbeñenja ima istu namenu kao Kontrolni centar s tom razlikom da
Kontrolni centar mora imati pravno lice ili preduzetni koji ima licencu za fizičku zaštitu i transport novca a Kontrolnu sobu može
imati korisnik usluga privatnog obezbeñenja. Kontrolna soba je posebno ureñena i opremljena prostorija u kojoj se vrši prijem i
obrada signala i informacija sa udaljenih objekata ili vozila a koji su zaštićeni sredstvima tehničke zaštite. Iz kontrolne sobe se
obezbeñuje asistencija prilikom obilaska patrole, mobilnoj patroli ili osoblju koje nadgleda u redovnim obilascima i hitnim
situacijama.
67. Funkcije kontrolnog centra i procedure
Funkcije kontrolnog centra podrazumevaju:

- nadzor sistema tehničke zaštite kako bi se blagovremeno uočile eventualne neispravnosti tog sistema ili aktiviranje alarmnih
sistema usled provale, požara ili druge ugrožavajuće aktivnosti
- nadzor službenika u patrolama i održavanje komunikacije sa njima
- prijem svih izveštaja u redovnim i vanrednim okolnostima
- evidentiranje bezbednosnih pojava i aktivnosti
- komunikacija sa nadležnim državnim organima
Kontrolni centar firme za obezbeñenje i Kontrolna soba kljijenta su mesta koja primaju ili prosleñuju pozive za pomoć ili savetuju
službenike obezbeñenja u timu ili patroli ili nadzorno osoblje u redovnim i vanrednim situacijama.
Pristup kontrolnom centru je restriktivan. Ulaz je dozvoljen samo službenim licima. Operateri u kontrolnom centru moraju imati
potrebne procedure za upravljanje tokom redovnog procesa rada i u svim vrstama incidenata i u vanrednim situacijama.
27
68. Dežurni patrolni tim –uloge i način rada
U slučaju alarma, požara ili druge ugrožavajuće aktivnosti ili pojave, dužnost patrolnog tima je da što brže i stručnije reaguje.
Dežurni patrolni tim je grupa od najmanje dva SlOb koji imaju zadatak da po potrebi odlaze na mesto dogañaja i skladu sa
predviñenom procedurom izvršavaju potrebne zadatke. Da bi zadatak uspešno izvršili moraju predhodnodo detalja upoznat
štićeni prostor. Isto tako jako je bitno da dobro poznaje sve moguće prilaze štićenom prostoru.
Pripadnik dežurnog patrolnog tima treba da ispunjava zakonske uslove za posedovanje oružja, da bude obučen za bezbedno
rukovanje oružjem i korišćenje druge opreme i sredstava.
Dežurni patrolni tim treba da uvežbava postupanje u različitim situacijama ugrožavanja bezbednosti objekta ili lica koja se štite.
U zavisnosti od zaključenog ugovora o obezbeñenju zakon nalaže, a korisnici usluga sve više zahtevaju daljinski monitoring
štićenih objekata iz kontrolnih centara i po potrebi organizovanje intervencije dežurnih patrolnih timova.
69. Intervencije po dojavi alarma
Pojavom savremenih tehničkih sredstava za zaštitu i daljinski monitoring štičenih objekata nametnula se potrebe z intervencijom
po dojavi alarma.
Operater kontrolnog centra ima značajnu ulogu u koordinaciji snaga koje učestvuju u intervenciji po dojavi alarma ili „po
pozivu“, posebno kada je neophodno učešće policije, hitne pomoći, vatrogasne službe. Operater bi trebao da na brz i efikasan
način upozna upozna pripadnike svog patrolnog tima i timova državnih službi o situaciji na licu mesta, na osnovu informacija koje
dobija na osnovu video nadzora i i drugih izvora, kako bi se timovi što bolje pripremili za intervenciju.
U toku intervencije po dojavi alarma ili po pozivu, SlOb ima za cilj da se približi mestu dogañaja odakle može nesmetano da se
posmatra i izveštava. Iskustvo pokazuje da je efikasnije tiho posmatrati dešavanja, izveštavati i navoditi interventne timove.
Ukoliko se ustanovi ili osnovano posumnja da u štićenom prostoru ima nekoga nebi trebalo da im se suprostavlja, a da predhodno
nije obavešten operater u KoCu. Prilikom svake intervencije treba menjati maršrutu, svaku sumnju treba proveriti.
TEMA 6. --- PROCEDURE U VANREDNIM SITUACIJAMA
70. Vanredne situacije – pojam i definicija
Pod pojmom vanredna situacija podrazumeva se „Stanje kada su rizici i pretnje ili posledice katastrofa, vanrednih dogañaja ili
drugih opasnosti po stanovništvo, životnu sredinu i materijalna dobra takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice
nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi zbog čega je za njihovo ublažavanje i otklanjanje
neophodno upotrebiti posebne mere, snage i sedstva uz pojačan režim rada“ ( Zakon o vanrednim situacijama)
Kod nas, pa i u mnogim drugim zemljama, ne postoji jedinstvena definicija za vanredne situacije. Najčešće se definiše kao
neplanirana situacija koja može da izazove značajne povrede stanovništva i bitno ošteti prirodna i materijalna dobra i bitno
poremeti redovan i normalan proces života i rada stanovništva.
Bez obzira kako ih ko definiše ono što je zajedničko obeležje je da su postale sve učestalije, raznovrsnije i bez obzira da li su
nastale delovanjem prirode ili čoveka svakog dana prouzrokuju sve veće posledice po ljude, materijalna dobra i životnu sredinu.
Početak 21. veka karakterišu sve češće terorističke vanredne situacije.
Sve katastrofe i iz njih proistekle vanredne situacije, kao stanja ugrožavanja bezbednosti, mogu se klasifikovati po sledećim
kriterijumima:
- fazama razvoja: stadijum akumulacije, pokretanja vanrednog dogañaja, faza kulminacije, faza smirivanja.
- brzina širenja opasnosti: iznenadne (zemljotres, eksplozije ), brze (požar i dr.), umerene ( poplave idr.) postepene (suša,
epidemija i dr.)
- obimu (razmerama): lokalne, mesne, regionalne, nacionalne, meñunarodne, globalne
- učestalosti: retke, povremene, učestale
71. Uzroci vanrednih situacija
Prema prirodi uzroka vanredne situacije se dele na:

- prirodne – litosferske (vulkani, zemljotresi, klizišta..)
- atmosferske ( intezivne padavine, ekstremne temperature, olujni vetrovi...)
- hidrosferske ( poplave, bujice, cunami....)
- biosferske ( epidemije, epifitinoze...)
- tehničke i tehnološke – tehnogene, nazivaju se i udesima: obuhvataju radiološko-biološko-hemijske materije, požare,

eksplozije, iznenadno rušenje zgrada, objekata, nasipa...energetske i putne sisteme, računarske (sajber) opasnosti....
- ekološke ( često se kvalifikujun u okviru tehnogenih)

- društvene ( štrajkovi, sabotaže, teroristički akti...)
- vojnopolitički konflikti ( rat, oružana pobuna, grañanski rat...)
Uzimajući u obzir uticaj ljudskog delovanja vanredne situacije se dele na:

- planski (namerno – svesno) izazvane
- neplanski ( nenamerno – nesvesno ) izazvane
72. Plan zaštite i spašavanja u vanrednim situacijama - koncept pripravnosti na incident
Planovi mogu postojati na različitim nivoima: od privrednih subjekata, preko lokalne samouprave do republike. Izrañuju se u
pisanom obliku, sa prilozima. Planovi se prave po vrstama opasnosti (zemljotres, poplave, požari...)
Planiranjem se odreñuju ciljevi, aktivnosti, snage i sredstva, prostor i vreme.
Osnovna funkcija plana je:
- informisanje
- upućivanje i voñenje učesnika plana do potpune realizacije cilja
28
- definisanje procedura postupanja
- definisanje potrebnih ljudskih i materijalnih resursa
Pri izradi planova treba obratiti pažnju na grupe sa posebnim potrebama.
Plan zaštite i spasavanja izrañuje se na osnovu procene ugroženosti (rizika) – identifikuju se opasnosti, izvori i oblici
ugrožavanja, mogući efekti i posledice, sagledavaju se snage i sredstva kao odgovor na opasnosti izazvane VS.
Plan zaštite i spasavanja sadrži sve elemente neophodne za zaštitu i spasavanje u VS, a naročito:
- pripravnost – spremnost na vanrednu situaciju
- mobilizaciju – aktiviranje u slučaju neposredne opasnosti ili nastanaka VS
- zaštitu i spasavanje po vrstama opasnosti
- mere i zadatke civilne zaštite
- osmatranje, rano upozoravanje, obaveštavanje i uzbunjivanje
- upotrebu snaga zaštitre i spasavanja
- ublažavanje i otklanjanje posledica
- informisanje javnosti
73. Redosled osnovnih postupaka službenika obezbeñenja u svim vanrednim situacijama
Službenici obezbeñenjasu obavezni da se osposobe za rano otkrivanje i brzo reagovanje u vanrednim situacijama. To
podrazumeva poznavanje procedura, koje su izrañene u skladu sa planovima zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama.
Isto tako osnovna uloga službenika obezbeñenja je preventiva i rano otkrivanje vanredne situacije. Od službenika obezbeñenja se
očekuje da, u zavisnosti od vanredne situacije, svim licima koja borave u zoni odgovornosti štićenog objekta pruže pomoć pre, u
toku i posle vanredne situacije.
Pribrano, smireno a brzo i pravilno reagovanje u momentu nastajanja vanredne situacije presudno je za smanjenje vremena
dezorganizacije, verovatnoće nastanka štete i brzine oporavka.
Osnovni postupci službenika obezbeñenja bez obzira na vrstu i intenzitet vanrednog dogañaja su:
1. uzbunjivanje ugroženih
2. obaveštavannje hitnih službi inadležnih organa
3. organizovanje evakuacije
4. otklanjanje neposrednog izvora opsnosti
5. pomoć povreñenim i nastradalim
6. obezbeñenje lica mesta i pristupa
7. evidentiranje svedoka i zaštita svedoka i dokaza
8. obezbeñenje uslova za istražne mere i radnje
9. asistiranje nadležnim organima i službama na mestu dogañaja
10. priprema i izrada izveštaja
74. Dodatni postupci službenika obezbeñenja u različitim vanrednim situacijama
Osim osnovnih postupaka službenici obezbeñenja u reagovanju na incident treba dodatno da urade i sledeće:
1. kod aktiviranja alarma:
- identifikovati vrsu alarma (požar ili poplava)
- proveriti da li je lažni ili stvaran
2. prilikom konflikata:
- da li i kada se umešati
- kako se umešati u rešavanje sukoba
- pozvati pomoć
3. u slučaju povrede zaposlenog na radu:
– procena povrede
- pružiti osnovnu prvu pomoć
4. prilikom požara:
- spasavati po prioritetu značajnu imovinu
- bez rizikovanja života
5. u slučaju provale:
- spašavanje imovine
- bez rizikovanja života
6. u slučaju akcidenta ili katastrofe:
- procena obima i razmera
- informacija (poziv) javnim službama
75. Sadržaj početne informacije javnim službama u slučaju nastanka vanrednih situacija
Informacije i pozivi javnim službama, kako u miru tako i u vanrednim situacijama treba da budu istinite, konkretne i jasne.
Obaveštavanje hitnih službi ( policija, vatrogasci – spasioci, hitna medicinska pomoć) od strane službenika obezbeñenja na mestu
vanrednog dogañaja i vanredne situacije, podrazumeva pružanje odgovarajućih informacija:
- puno ime i prezime i adresa lokacije
- da li ima opasnih materija na samoj lokaciji
- ima li bilo kakvih opasosti u toku (u procesu)
- da li ima povreñenih
- da li ima nestalih
- najbolji pristupni put
Službenik obezbeñenja mora znati slučajeve u kojima i on napušta radno mesto.
29
76. Postupanje službenika obezbeñenja u slučaju poplave
Zaštita i spasavanje od poplava i drugih nesreća na vodi i pod vodom obuhvata planiranje, izgradnju, održavanje, ojačavanje
oštećenih objekata za zaštitu od poplava, osmatranjem i izviñanje stanja vodostaja, uzbunjivanje, planiranje i sprovoñenje
evakuacije stanovništva i materijalnih dobara iz ugroženog područja.
Službenici obezbeñenja postupaju u skladu sa u skladu sa predviñenom proceduromi izvodima iz plana za delovanje u vanrednim
situacijama.
Razlikujemo postupanje službenika obezbeñenja :
• u slučaju upozorenja i nastanka poplave
- kontrola pristupa imovini i spoljnim instalacijama kompanije
- provera, čišćenje i ispumpavanje vode iz drenažnih kanala
- provera agregata i opreme za komunikaciju
- isključivanje električne energije, vode i sistema sa zapaljivim tečnostima i gasovima
- premeštanje zaliha i vrednog materijala na bezbednija mesta
- punjenje praznih rezervoara radi sprečavanja plutanja i premazivanje i zaštita fiksnih mašima i ureñaja
- postavljanje barijera i zatvaranje ventila
- premeštanje protivpožarne opreme na suvo
• postupak nakon poplave
- pomoć spasilačkim ekipama u spasavanju i raščišćavanju
- odstranjivanje vode iz objekta, čišćenje i sušenje
- odstranjivanje zapaljivog čvrstog i tečnog nanosa
- proveriti sisteme zaštite od požara i obezbediti potrebne popravke
- premestiti inventar i zalihe
77. Postupanje službenika obezbeñenja u slučaju klizišta
Naša zemlja spada u područja koja su ugrožena klizištima i odronima. Procenjuje se da 30% teritorije podložno klizištima.
Klizišta predstavljaju kretanje zemlje, kamenja i drugih nanosa, koja se odvaja od podloge, pod uticajem gravitacije.
Službenici obezbeñenja postupaju u skladu sa predviñenom procedurom i izvodima iz plana za delovanje u vanrednim
situacijama.
Ukoliko službenik obezbeñenja štiti objekat u oblastima koje su podložne klizištima i odronima, treba da obrati pažnju na sledeće
i obavesti rukovodstvo kompanije:
- čudni zvukovi koji mogu biti pokazatelji pokretanja zemljišta
- pratiti dotok i zamućenost vode ako je u blizini potok ili reka
- pratiti upozorenja sa radija i televizije
- ako doñe do klizišta udaljiti zaposlene , označiti prostor i onemogućiti ulazak u njega
78. Postupanje službenika obezbeñenja u slučaju zemljotresa
Zemljotresi nastaju usled geoloških, tj.tektonskih procesa, izazvanih iznenadnim pomeranjem ili rascepima u Zemljinoj kori ili
gornjem delu Zemljinog pokrivača. U slučaju zemljotresa nastaje situacija koja najpotpunije oslikava pojam vanredne situacije,
povreñivanje i smtrnost velikog broja ljudi i žvotinja, velika materijalna šteta, velika rasprostranjenost, angažovanje velikog broja
ljudi i sredstava...
Šta treba činiti u slučaju zemljotresa:
- ostati miran i ne paničiti
- naći zaklon na bezbednom mestu (dovratnici, noseći zidovi,mesto ispod stola, uglovi)
- udaljiti se od stakla i spoljnih zidova
- izbegavati stepeništa i liftove
- ne izlaziti na terasu ili balkone.
Dobro je kod sebe imari tranzistor, lampu, pištaljku i dr.
Službenici obezbeñenja dreba da se pridržavaju izvoda iz plana za delovanje u vanrednim situacijama.
79. Postupanje službenika obezbeñenja u slučaju tehničko-tehnološke opasnosti
Tehničko-tehnološke opasnosti nastaju kao iznenadni i nekontrolisani dogañaji prilikom upravljanja odreñenim sredstvima i
obavljanja aktivnosti sa opasnim materijama. Najčešće su praćeni požarom, eksplozijom, izlivanjem, isparavanjem ili
terorističkom aktivnošću.
Hemijski opasne materije uslovno se dele u dve grupe:- bojni otrovi
- visoko toksične supstance koje se koriste u privredi
Štetna hemijska isparenja kreću se u pravcu vetra i mogu zagaditi zonu dubine i nekoliko kilometara
Zaštita od tehničko tehnoloških nesreća u kojima su ugroženi životi i zdravlje ljudi, materijalna dobra i životna sredina obuhvata
neposredne mere za sprečavanje i otklanjanje posledica od udesa, u skladu sa zakonom i drugim propisima. Glavna mera treba
da bude obaveštenje o potencijalnim opasnostima.
Službenici obezbeñenja postupaju u skladu sa izvodima iz plana za delovanje u vanrednim situacijama i treba da preduzme
sledeće korake:
- obaveštava rukovodstvo i zaposleneo nastalom dogañaju i preduzima mere predviñene planom zaštite
- blokirati ugroženo područje i usmeriti kretanje suprotni i bočno od vetra
- koristiti vetrovke, ogrtače, rukavice, maske....
- ako se ostaje u ugroženoj zoni, skloniti se u zatvoren prostor , zatvoriti sve prozore i vrata, isključiti klima i ventilacione
ureñeje, priručnim sredstvima izvršiti dodatnu hermetizaciju, koristiti maske, naočare, nakvašenu gazu i maramice...
- ne dozvoliti pušenje ili stvaranje izvora toplote
- korišćenu odeću i sredstva nakon izlaska iz kontaminirane zone staviti u plastične kese i predati nadležnim službama
- sačuvati dokaze u slučaju namerno izazvane opasnosti.
80. Postupanje službenika obezbeñenja u slučaju nuklearne i radiološke nesreće
30
Objekti u kojima se vrši nuklearna aktivnost ili radijaciona delatnost, kao i rad sa izvorima zračenja i nuklearnim materijalima,
dele se u više kategorija:
- nuklearne elektrane
- istraživački reaktori
- industrijske radijacione delatnosti
- transport sa opasnim pokretnim izvorima...
Službenik obezbeñenja treba da preduzme sledeće mere:

- obaveštava rukovodstvo i zaposleneo nastalom dogañaju i preduzima mere predviñene planom zaštite
- ako se ostaje u ugroženoj zoni, sklonitise u zatvoren prostor , zatvoriti sve prozore i vrata, isključiti klima i ventilacione
ureñeje, priručnim sredstvima izvršiti dodatnu hermetizaciju, koristiti maske, naočare, nakvašenu gazu i maramice...
- korišćenu odeću i sredstva odstraniti pre ulaskau zatvoren prostor
- koristiti vetrovke, ogrtače, rukavice, maske....
- pratiti obaveštenja i instrukcije sa radija i televizije
- ne koristiti vodu za piće
81. Postupanje službenika obezbeñenja u slučaju terorizma
Terorizam se može definisati kao krivično delo ili pretnja radi ostvarenja političkih ili ekonomskih ciljeva. Može da uzrokuje
vanredne situacije i predstavlja realnu pretnju za bilo koju kompaniju u svetu.
Prema sredstvima koja se koriste terorizam se deli na:
- tradicionalni ( vatreno oružje, eksplozivne materije...)
- tehnološki (nuklearni, hemijski, biološki, kiber....)
službenik obezbeñenja predstavlja važan elemenat antiterorističkih mera u štićenoj kompaniji.Posledice sabotaže, diverzija i
terorizma kreću se od šteta manjih razmera do uništenja vitalnih delova kompanije. Pošto se često ostvaruje uz „pomoć iznutra“
važna je procedura za identifikaciju i ovlašćenja posetilaca.
zaštita objekata od podmetnutih.
Zaštita objekata od podmetnutih opasnih materija, sredstava i oružja vrši se detekcijom metala (metal-detektori), eksploziva
(posebni ureñaji i dresirani psi), radiološka, toksiološka i biološka posebnim ureñajima, oružje i municija rendgenografskom
tehnikom, eksplozivna sredstva stetoskopijom...
Posebno treba voditi računa o zaposlenima u kompaniji koja se obezbeñuje i kontrole i ograničenja pristupa.
Treba se pridržavati svih kompanijskih instrukcija u pogledu bezbednosnih mera, od opštih do posebnih.
82. Postupanje službenika obezbeñenja u slučaju pronalaska neeksplodiranih ubojnih sredstava
Zakon o VS neeksplodirana ubojna sredstva (NUS) definiše kao „zaostala eksplozivna sredstva bez upaljača, ispaljena, izbačena,
porinuta, lansirana, napuštena ili odbačena, a nisu eksplodirala, kao i sredstva zaostala posle eksplozije skladišta ubojnih
sredstava, odbačena i ubojna sredstva iz nelegalnog poseda.“
Uklanjanje i uništavanje NUS-a vrše timovi za NUS Sektora za VS.
Ukoliko službenik oezbeñenja nañe NUS, ne treba da ga dira, pomera, mrda,baca... , već da prostor obeleži i obezbedi do
obaveštavanja i dolaska policije.
Najčešće pretnje su pretnje bombom, pošto su bombe najefikasnije u uništavanju ljudi i imovine, lako ih je napraviti i mogu se
detonirati na različite nečine. Svaku pretnju bombom službenik obezbeñenja treba da shvati ozbiljno, bez obzira što je većine
pretnji lažna., i treba da doñe do što više informacija:
- da ostane smiren i učtiv
- zapiše tačno vreme poziva
- zapiše vreme koje su odredili za eksploziju
- postaviti pitanja u vezi sa lokacijom
- upozoriti pozivaoca na posledice
- zadržati pozivaoca što duže na vezi
- upisati karakteristike glasa, muški-ženski, mlañi- stariji....
- upitati pozivaoca za ime...
Službenik obezbeñenja o pretnji odmah obaveštava policiju, predpostavljenog, lice odreñeno od strane kompanije.. zatim pomaže
u evakuaciji ( najmanje 100m od zgrade), prebroji zaposlene koji su izašli, ne dozvoljava ulazak u zgradu, isključi instalacije.
83. Postupanje službenika obezbeñenja u slučaju ekstremnih vremenskih uslova
Ekstremni vremenski uslovi su:

a) Ekstremna vrućina - toplotni udar
b) Ekstremna hladnoća – snežne oluje i smrzavanje
Do toplotnog udara dolazi u uslovima visoke spoljne temperature, visokog procenta važnosti vazduha, kao zbog prenapornog
rada. Usled izlaganja organizma toploti dolazi do naglog porasta temperature ( iznad 40 stepeni) u kratkom periodu 10-15 min.
Potrebno je:
- odvesti osobu u hlad i ukloniti joj suvišnu odeću
- umiti hladnom vodom i izložiti strujanju vazduha
- dati joj tečnost bez kofeina i alkohola
Jake snežne padavine, ekstremna hladnoća i dugotrajno izlaganje niskim temperaturama mogu izazvati hipotermiju kod
pojedinaca i paralisatiživot zajednice:
- nabaviti dovoljne količine goriva i namirnica
- pripremiti baterije i tranzistore za slučaj nestanka struje
- utopliti se i ostati u objektu što duže
- pratiti informacije o vremenskim uslovima...
Službenici obezbeñenja postupaju u skladu sa predviñenom procedurom i izvodima iz plana za delovanje u vanrednim
31
situacijama.
84. Postupanje službenika obezbeñenja u slučaju saobraćajne nezgode
U slučaju saobraćajne nezgode spasavanje ugroženih osoba je prioritet, kao i obaveštavanje policije, vatrogasaca i hitne pomoći.
Operativni postupci službenika obezbeñenja na mestu nesreće:
- obratiti pažnju da li su prevožene zapaljive i radioaktivne materije
- obeležiti mesto nesreće svetlosnim signalima i ugasiti požar ako je došlo do njega
- povreñenima ukazati prvu pomoć i ne pomerati, osim ako je potrebno zbog opasnosti
- po potrebi povreñene odvesti do najbliže zdravstvene ustanove
- sačekati hitne službe na licu mesta i ne ometati ih u obavljanju dužnosti
- uzeti podatke od potencijalnih svedoka
85. Postupanje službenika obezbeñenja u slučaju spasavanja i rada na rekama i jezerima
a) Preventiva
Službenici obezbeñebñenja dok rade i nalaze se na vodi treba da su :
- adekvatno opremljeni i osposobljeni,
- upoznati sa rutom puta
- snabdeveni svetlima za noćnu navigaciju i prslucima za spasavanje, pištaljkama i signalnim raketama
b) Spašavanje u slučaju tonjenja ili druge nesreće

- spasioci će čamcem, brodom ili daskom doploviti do lica kome je potrebna pomoć
- baciti mu uže ili neki predmet da bi se držao na vodi do dolaska spasioca
- u slučaju kretanja po ledu i upadanja u vodu koristiti pištaljku i mobilni koji treba da budu zaštićeni
- utopliti se nakon izlaska
- procedura je ista ako je neko drugi u opasnosti – pozvati spasilačke službe, pomoću štapa, konopca ili grane pokušati da se lice
izvuče, pružiti prvu pomoć
86. Postupanje službenika obezbeñenja u slučaju epidemija
Epidemija predstvlja masovno širenje odreñene infektivne bolesti na većem području ( grad,zemlja). Infektivne bolesti su grip,
kolera, dengu groznica, ebola , malarija, boginje, meningitis, žuta groznica, ptičji grip, HIV...
u slučaju vanredne situacije može de uvesti ili karantin ili opservacija.
Karantin je sistem različitih mera skoncentrisanih na sprečavanje širenja infekcije (režim ograničenja sa oružanom zaštitom)
Opservacija podrazumeva mere i režim ograničenja kretanja ljudi i životinja u svim zonama koje se graniče sa karantinom.
Dužnost službenika obezbeñenja ponekad zahteva da on doñe u kontakt sa zaraženima i nañe se u oblastima zahvaćenim
epidemijom. Potrebno je da se pridržava :
- opštih mera ( zdravstveno ispravne namirnice i voda, higijenski uslovi, dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija...)
- posebnih mera ( rano otkrivanje zaraze, prevoz, zbrinjavanje i izolovanje obolelih, prijavljivanje zaraze odgovarajućim
službama..)
- ostale mere ( uzimanje propisanih lekova, higijena odeće, prostora, korišćenje termički obrañenih namirniaca, korišćenje
rukavica i zaštitne opreme..)
TEMA 7. --- POŽAR

87. DEFINICIJA I EFEKTI POŽARA
Tema 7. – POŽAR, POGLAVLJE 7.1 FENOMEN POŽARA
Požar je proces nekontrolisanog sagorevanja kojim se ugrožavaju život i zdravlje ljudi, materijalna dobra i životna sredina. Štete
koje nanose požari i eksplozije su često u ljudskim žrtvama, ali i materijalne prirode.
88. KATEGORIJE UGROŽENOSTI OD POŽARA
TEMA BROJ 7 – POŽAR, POGLAVLJE 7.2.2
Objekti, delatnosti i zemljišta dele se po kategorijama ugroženosti od požara:
- I kategorija – sa visokim rizikom od izbijanja požara (obavezno obezbedjuje tehnički opremljenu i obučenu vatrogasnu
jedinicu s potrebnim brojem vatrogasaca)
- II kategorija – sa povećanim rizikom od izbijanja požara (obavezno organizuje sprovodjenje preventivnih mera zaštite
od požara i stalno dežurstvo s potrebnim brojem lica stručno osposobljenih za sprovodjenje zaštite od požara)
- III kategorija – sa izvesnim rizikom od izbijanja požara (obavezno organizuje sprovodjenje preventivnih mera zaštite
od požara, sa potrebnim brojem lica stručno osposobljenih za sprovodjenje zaštite od požara)
89. ORGANIZOVANJE ZAŠTITE OD POŽARA PREMA UGROŽENOSTI OD POŽARA
Tema 7. – POŽAR, POGLAVLJE 7.2.3
- Vlasnik, odnosto korisnik objekta, zemljišta i privredno društvo, odnosno drugo pravno lice iz PRVE KATEGORIJE ugroženosti od
požara, obavezni su da obezbede tehnički opremljenu i obučenu vatrogasnu jedinucu sa potrebnim brojem vatrogasaca.
- Vlasnik, odnosto korisnik objekta, zemljišta i privredno društvo, odnosno drugo pravno lice iz DRUGE KATEGORIJE ugroženosti
od požara, obavezni su da organizuju sprovodjenje preventivnih mera zaštite od požara i stalno dežurstvo s potrebnim brojem
lica stručno osposobljenih za sprovodjenje zaštite od požara (posebna obuka za zaštitu od požara – stručni ispit).
- Vlasnik, odnosto korisnik objekta, zemljišta i privredno društvo, odnosno drugo pravno lice iz TREĆE KATEGORIJE ugroženosti
od požara obavezni su da organizuju sprovodjenje preventivnih mera zaštite od požara s protrebnim brojem lica stručno
osposobljenih za sprovodjenje zaštite od požara (osnovna obuka za zaštitu od požara).
32
90. PRAVILA ZAŠTITE OD POŽARA
Vlasnik, odnosno korisnik poslovnih, industrijskih i objekata javne namene, objekata blokovskog tipa i podzemnih garaža i
objekata iz treće kategorije ugroženosti od požara i skupštine zgrade, odnosno savet zgrade u stambenim objektima donose
pravila zaštite od požara koja obuhvataju:
- Organizaciju tehnoloških procesa tako da rizik od izbijanja i širenja požara bude otklonjen, a da u slučaju njegovog
izbijanja bude obezbeñena bezbedna evakuacija ljudi i imovine i sprečeno njegovo širenje;
- Zaštitu od požara u zavisnosti od namene objekta s protrebnim brojem lica osposobljenih za obavljanje poslova zaštite
od požara;
- Donošenje plana evakuacije i uputstava za postupanje u slučaju požara;
- Način osposobljavanja zaposlenih za sprovodjenje zaštite od požara.
Plan evakuacije i uputstva za postupanje u slučaju požara iz stava 1.3. moraju biti istaknuti na vidljivom mestu.
91. PROTIVPOŽARNA STRAŽA
Protivpožarnu stražu dužno je da organizje:
1. Lice koje pretače zapaljive tečnosti ili zapaljive gasove u količini većoj 5m3
2. Lice koje izvodi radove zavarivanja, rezanja i lemnjenja, lice koje koristi otvoreni plamen ili alat koji prilikom korišćenja
varniči u prostoriji koja nije posebno prilagodjenja za obavljanje tog posla ili na udaljenosti od 200m od ruba šume
3. Lice koje je organizator javnog skupa ili priredbe na kojoj postoji opasnost od izbijanja požara
Pod protivpožarnom stražom podrazumeva se prisustvo lica stručno osposobljenih za srpvodjenje mera žaštite od požara, u koje
spadaju i službenici obezbedjenja sa odgovarajućom porotivpožarnom opremom.
92. OBUKA IZ OBLASTI ZAŠTITE OD POŽARA PO ZAKONU O ZAŠTITI OD POŽARA
TEMA 7. – POŽAR, POGLAVLJA 7.2.6 I 7.2.7
Osnovna obuka iz oblasti zaštite od požara organizuje se za sve zaposlene, najkasnije u roku od jedne godine od dana stupanja
na rad. Osnovnu obuku i praktičnu proveru znanja zaposlenih obavljanju ovlašćena pravna lica i lica koja rade na poslovima
zaštite od požara. Program osnovne obuke donosi poslodavac, odnosno rukovodilac državnog organa, organa autonomne
pokrajne ili organa jedinice lokalne samouprave, po pribavljenoj saglasnosti Ministarstva.
Provera znanja zaposlenih vrši se jednom u tri godine. Zaposleni su dužni da prisustvuju obuci i proveri znanja iz oblasti zaštite
od požara i da se u radu pridržavaju popisanih uputstava, upozorenja, zabrana, mera zaštite od požara, kao i da u slučaju požara
pristupe gašenju požara.
Posebnu obuku iz oblasti zaštite od požara dužna su da pohadjaju lica koja rade na poslovima zaštite od požara i polože stručni
ispit najkasnije u roku od godinu dana od dana zasnivnja radnog odnosa odnosno rasporedjivanja na poslove zaštite od požara.
Lica koja su se kao pripadnici Vojske Srbije stručno osposobljavala na kursevima zaštite od požara, po programu koji je uskladjen
s MUP-om, stiču pravo na polaganje stručnog ispita bez obaveze polaganja posebne obuke. Stručni ispit se polaže pred komisijom
MUP-a.
Vrstu i program obuke, obim i usluve posebne obuke, način polaganja, visinu troškova stručnog ispita propisuje ministar.
93. IZVORI TOPLOTE, UOBIČAJENI UZROCI VATRE

Inicijalni izvori koji mogu da izazovu varnicu jesu:
- Varnice od varenja ili mašina,
- Plamen od otvorenih vatri, baklji, bojilera,
- Tople površine, kao ringle, pregrejavanje mašina, trenje,
- Grejalice,
- Uobičajeni uzroci vatre
- Procesi ili element iz navedenih izvora
- Kvarovi na elektrici koji izazovu varnicu, ali i vatra ukoliko je dovoljno velika može da zapali gorivo i tako inicira
nastanak vatre.
Drugi uobičajeni uzroci vatre su:
- Preopterećenje strujnih kola
- Stara instalacija ili loši spojevi koji varniče ili generišu toplotu
- Loše održavanje
- Manjak ventilacije ili hladjenja
- Statički elektricitet
- Aparati za zagrevanje: odeća ostavljena na grejalici, varnice na kaminima ili pećnicama koje se hlade bez nadzora, a
blizu zapaljivih materijala, neispravni termometri;
- Proces opasnosti: pregrejavanje mašina, toplota koja se generiše trenjem, nekontrolisane varnice, kvar u porcesu
hladjenja, hemijska reakcija, ventilacija lošeg kvaliteta, neispravne električne instalacije.
- Zapaljiva prašina
- Nepažnja (pušenje, nepažnja pri zavarivanju, bušenju, sečenju, igranje sa sigurnosnom opremom, svesno udaljavanje
službenika obezbedjenja)
- Loše održavanje porstora: curenje goriva ili nafte, prosuto, a ne očišćeno ulje, prepune korpe za otpatke i djubre,
nedostatak sigurnosnih procedura za uklanjanje zapaljivog otpada
Spontana zapaljivost: hemikalije koje nisu pohranjene na potrebnoj temperaturi, neispravno pomešane hemikalije, zapaljiv otpad
i materijal ostavljen bez nadzora itd.
94. TROUGAO POŽARA, ŠIRENJE VATRE
Kako bi se bolje razumeo princip sprečavanja požara, važno je da se shvate osnovi gorenja. Da bi se vatra zapalila i nastavila da
gori, mora da postoje tri elementa:
33
1. GORIVA MATERIJA
2. KISEONIK
3. TOPLOTA (varnica ili energija koja zapali gorivo)
Ova tri elementa su poznata kao trougao požara i obično se opisuju na sledeći način
- Goriva materija (bilo koja čvrsta, tečna ili gasovita materija koja gori)
- Kiseonik (održava vatru i gorenje, ne može da se nastavi ukoliko nema dovoljne količine kiseonika)
- Toplota (osim u izuzetnim okolnostima kao što je spontano zapaljivanje, gorivo i kiseonik će ostati stabilni i sigurni sve
dok se ne dovede izvor toplote: plamen, varnica ili izvor energije koji se generiše blizu goriva. Ovaj izvor toplote mora
da ima dovoljno visoku temperaturu da bi zapalio vatru. Kada se kombinuje sa odgovarajućom količinom kiseonika može
da razultira procesom zapaljivanja. Ovi elementi su medjusobno zavisni i dok se jedan element ne ukloni požar se ne
može ugasiti).
Vatra može da se širi na tri načina:

- Sprovodjenjem (toplota se prenosi s jednog tela na drugo u direktom kontaktu npr. kašika u toplom čaju ili mašica za
vatru ostavljena u vatru)
- Cirkularno (toplota se širi u kružnom toku, zagrejan vazduh se širi i diže, pa čak i ako je plamen u nivou poda, dovoljno
zagrejan vazduh može da zapali gorive materije na višim nivoima)
Radijacijom (toplota se prenosi sa jednog tela na drugo direktim zracima toplote koja putuju kao svetlost npr. novine ili odeća
ostavljeni dovoljno blizu rebra na grejalici).
95. KLASIFIKACIJA VATRE I PRINCIP GAŠENAJ POŽARA
TEMA 7. – POŽAR, POGLAVLJE 7.1.3
Postoje četiri kategorije vatre:
1. Kategorija A (čvrsti karboni, kao što su drvo ili papir, ugalj, slama, tekstil)
2. Kategorija B (tečnosti i čvrste smese koje mogu da se tope, kao što su benzin, nafta, mast, vosak, smola, katran,
lakovi)
3. Kategorija C (gasovi, uključujući i tečne, kao propan, butan, metan, acetilen, gradski gas)
4. Kategorija D (metali koji gore kao što su aluminijum, magnezijum, natrijum, kalijum i njihove legure)
Klasa E (ovu klasu predstavljanju požari na uredjajima i instalacijama pod električnim naponom, ali i drugi požari svih klasa
u blizini električnih instalacija).
U EU (standard N2 od 2005.) uvedena je nova kategorija vatre – kategorija F koju predstavljaju požari biljnih i životinjskih masti
i ulja (ova kategorija požara gasi se aparatima klase F koji sadže smesu kalijum acetata uz kalijum citrat i kalijum bikarbonat).
96. GLAVNI DELOVI APARATA ZA GAŠENJE POŽARA
DELOVI APARATA TEHNIČKI PODACI

1. Ručica za aktiviranje Pogonsko sredstvo CO2
2. osigurač Težina punog aparata 15+-0.45 kg
3. zatvarač Količina vode 9 lit
4. ampula sa gasom Punjenje CO2 80 – 90 gr
5. usponska cev Vreme dejstva 50-60 sec
6. gumena cev Radni pritisak 12-14 bar
7. zatvarač na mlaznici Probni pritisak 20 bar
8. mlaznica Domet mlaza 4m (min 2 m)
9. cilindrični sud Temperaturno područje 0-45◦C
(Navedeni primer je aparat za gašenje požara vodom).
34
97. VRSTE APARATA ZA GAŠENJE POŽARA PREMA KATEGORIJI VATRE I SMESE ZA GAŠENJE
Sredstvo koje uvodimo u proces gorenja a koje ima sposobnost da odstrani bilo koji od neophodnih uslova za gorenje i da isto
prekine nazivano sredstvo za gašenje požara. Materije koje se upotrebljavaju za zaustavljanje procesa gorenja moraju da ispune
neke opšte uslove:
- da gase efikasno
- da su upotrebljive za gašenje većeg broja materija
- da su postojane pri čuvanju i skladištenju
- da ne stvaraju otrovne produkte prilikom gašenja
- da ne podržavaju gorenje
- da im je upotreba jednostavna idr.
Načini delovanja sredstava za gašenje su:
- ugušujući efekat
- rashladjujući efekat
- antikatalitički efekat
Sredstva za gašenje požara delimo:
1. prema agregatnom stanju:
- čvrsta (zemlja, pesak, prah)
- tečna (voda, pena)
- gasovita (CO2, pena, prah, haloni)
2. prema nameni (prema vrsti gorive materije)
3. prema načinu dobijanja (prirodna i industrijska)
4. prema načinu delovanja
Postoje ručni i prenosivi aparati (zavisno od količine smese za gašenje) koji služe za gašenje različitih uzročnika vatre. Svaki tip
aparata za gašenje ima štifru boje na etiketi, radi lakše identifikacije. Na svakom aparatu navedene su kategorje požara za koje
navedeni aparat može da se upotrebi.
98. ŠIFRE BOJA ETIKETA PO VRSTAMA APARATA ZA GAŠENJE POŽARA
Važeći standardi (SRPS CEN/TR 14922:2010) nalažu da svi cilindri (posude) za aparate za gašenje požara budu crvene boje.
Sredstvo za gašenje identifikuje se upotrebom trake u boji, nalepnice itd. Neophodno je da se cilindar i nalepnica porovere i
sredstvo za gašenje identifikuje pre nego što se aparat upotrebi.
99. UPOTREBA APARATA ZA GAŠENJE POŽARA
35
Tema 7. - POŽAR, POGLAVLJE 7.3.5
Zbog svoje veličine i zahteva konsturkcije (smesa pod pritiskom) aparati za gašenje imaju male količine smese za gašenje te je
od važnosti njihova pravnilna upotreba. Najveći i najpopularniji aparat na vodu npr. sadrži samo 9 litara vode. Tačno vreme
pražnjenja smese iz aparata za gašenje nije moguće precizno izračunati jer zavisi od veličine posude, prosečne vrednosti pritiska
u posudi, vrste smese u aparatu idr. Prosečno vreme pražnjenje aparata za gašenje je od 8 do 60 sekundi.
Pravilan redosled za upotrebu aparata za gašenje:

- pročitati uputstvo za upotrebau aparata za gašenje
- proveriti da li je apatat podoban za gašenje te kategorije požara
- proveriti da li je osigurač (plomba) na mestu
- prineti aparat za gašenje na potrebnu lokaciju
- unapred osmisliti pravac za bezbedno izvlačenje iz požara
- odstraniti osigurač sa aparata za gašenje
- jednom rukom usmeriti crevo sa mlaznicom prema vatri
- drugom rukom pritisnuti ručicu
- posudu držati uspravno
- pritiskom na ručicu smeša za gašenje pod pritiskom izlaziće kroz otvor creva
- ne gasiti plamen, nišaniti žarište požara, nišaniti crevo duž osnovne zone širenja vatre nastojeći da se ravnomerno rasporedi
sadržaj aparata za gašenje duž žarišta
- voditi računa da mlaz pod pritiskom ne raspiruje vatru i ne doprinese širenju požara
- voditi računa od opasnosti od dima (širi se po plafonu i spušta po zidovima)
- obratiti pažnju na toksična isparenja koja se stvaraju sagorevanjem
100. PREVENTIVNE MERE ZA ZAŠTITU OD POŽARA
Tema 7. – POŽAR, POGLAVLJE 7.
Skup mera i radnji normativne, upravne, organizaciono – tehničke i druge prirode koje se organizuju i sprvode na svim mestima i
objektima koji su izloženi opasnostima od požara.
Navedene mere se naročito sprovode u sledećim oblastima:
- preventivna zaštita u industrijskim granama (prerada nafte, petrohemijska industrija, proizvodnja boja i lakova,
proizvodnja jestivog ulja, proizvodnja i obrada drveta, tekstilna industrija)
- preventivna zaštita u gradjevinarstvu (požarno opterećenje, vatrootpornost gradjevinskih konsturkcija, požarne osobine
gradjevinskih materijala, protivpožarne prepreke isl.)
- preventivna zaštita u elektrotehnici i mašinstvu
- i drugi oblici preventivne zaštite u službi čoveka
TEMA 8. --- BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

101. BEZBEDNOST I ZAŠTITA ŽIVOTA I ZDRAVLJA
Tema 8, strana 39
Pravo na bezbednost i zaštitu zdravlja na radu je pravo svih zaposlenih u skladu sa ustavom Republike Srbije.
Svakom zaposlenom se garantuje pravo na bezbedne i zdrave uslove na radu, poštovanje dostojanstva ličnosti, ograničeno radno
vreme, dnevni, nedeljni i plaćeni godišnji odmor, potrebnu zaštitu na radu.
Nadzor nad primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu u Srbiji vrši Uprava za bezbednost i zdravlje na radu u okviru
Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
102. AKT O PROCENI RIZIKA
Tema 8, strana 39
Akt o proceni rizika je dokumenat koji sadrži opis procesa rada sa procenom rizika i merama za otklanjanje ili smanjenje rizika.
Akt o proceni rizika sadrži:
- Sva radna mesta na kojima je izvršena procena
- Radna mesta sa povećanim rizikom
- Prioritete u otklanjanju rizika
- Izjavu poslodavca kojom se obavezuje da će primeniti preporučene mere za bezbedan rad
Procena rizika po bezbednost i zdravlje na radu i preporučene mere, obezbeñuju se primenom propisa o bezbednosti i zdravlju na
radu i drugih propisa.
103. OBAVEZE POSLODAVCA U PROCENI RIZIKA
Tema 8, strana 39
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu nalaže obavezu poslodavca da donese Akt o proceni rizika po bezbednost i zdravlje na
radu.
Poslodavac je u obavezi da poštuje primenjuje sve utvrñene mere za bezbedan i zdrav rad prilikom rasporeñivanja zaposlenog
kod klijenta.
Akt izrañuje licencirano lice (pravno ili fizičko) uz aktivno učešće poslodavca.
104. OBAVEZE KLIJENTA U PROCENI BZR NA RADNOM RASPOREDU
Tema 8, strana 39
Prava i obaveze izmeñu poslodavca koji pruža uslugu obezbeñenja i klijenta se rešavaju ugovorom o meñusobnoj saradnji koji su
obe ugovorne strane dužne da poštuju.
105. ČEK LISTE ZA PROCENU BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU
Tema 8, strana 40
U Srbiji za razliku od drugih evropskih država, još uvek nisu ozvaničene ček liste za procenu rizika po bezbednost i zaštitu života i
zdravlja na radu službe obezbeñenja.
Njihovo donošenje se očekuje po ugledu na dobru evropsku praksu koju su podržali socijalni partneri iz Evrope.
36
Udruženje za privatno obezbeñenje dostavilo je preporuke nadležnim organima, da se izrade ček liste koje bi u procenama
vrednovale i niže navedene specifične rizika u oblasti obezbeñenja.
Visoka konkurentnost u oblasti privatnog obezbeñenja utiče na zaključenje ugovora sa klijentima. Ugovori se najčešće zaključuju
po principu »najniža ponuñena cena« a ne najbolja ponuda.
Nelojalna konkurencija u sektoru pri dobijanju ugovora o obezbeñenju narušava ugled radne snage na tržištu (amaterizam , rad
na crno)
Na osnovu specifičnosti službe obezbeñenja na evropskom nivou izrañene su posebne ček liste za identifikaciju opasnosti i
štetnosti na radnim mestima u oblasti privatnog obezbeñenja, koje se svrstavaju u tri osnovne grupe:
1. Rizici iz opšteg konteksta (intervencije, rad na crno)
2. Rizici u vezi s radnim mestom (po bezbednost i zdravlje na radu, u vezi s radnim ambijentom)
3. Rizici svojstveni aktinostima (nasilje na radnom mestu, u vezi sa nošenjem oružja, rizici prilikom upotrebe službenih
pasa, u vezi sa organizacijom rada, u vezi sa obukom, u vezi sa fizičkim naprezanjem, u vezi sa psihičkim naprezanjem)
106. LIČNA ZAŠTITNA SREDSTVA I OPREMA
Tema 8, strana 39
U Srbiji još uvek ne postoje posebni propisi o sadržaju ličnih zaštitnih sredstava i opreme za rad radnika privatnog obezbeñenja.
U zavisnosti od vrste poslova, oprema bi trebala da sadrži kacige na glavu, neprobojne pancir prsluke, zaštitne naočare, maske,
štitnike za uši, rukavice, zaštitnu odeću i obuću, i drugu opremu u zavosnosti od vrste obezbeñenja.
TEMA 9. --- KLIJENTI I KVALITET
107. Odnos službe obezbeñenja prema klijentu zaposlenima i posetiocima
Tema br.9 Klijenti i kvalitet, Poglavlje 9.1.1. Odnos prema klijentu, str 177.
Na klijenta se ne sme gledati usko, on nije samo osoba koja je korisnik usluge, potrebno je na njega gledati šire, kao na ključnog
aktera u lancu poslovanja. Klijent je ključni faktor od koga zavisi celokupno poslovanje preduzeća. On je podjednako važan kako
za rukovodioce tako i za zaposlene u različitim službama i na različitim radnim pozicijama u preduzeću.
Briga o klijentu nije briga samo jedne osobe ili jedne službe u preduzeću. Brigom o kijentu potrebno je da se bavi celokupni tim
za pružanje ugovornih usluga.
Klijent je svako od koga preduzeće ima koristi, a potencijalni klijent je i bilo ko drugi.
Klijenti tokom boravka u prostorijama preduzeća imaju pravo da očekuju da im se posvete odgovarajuća briga i pažnja, potrebno
je:
- Poslušati njihove zahteve
- Predstaviti dobar imidž preduzeća
- Ponuditi prijatan ambijent
- Pozabaviti se njihovim žalbama
- Biti odan klijentu
Od službenika obezbeñenja se očekuje da svakodnevno održava bezbedan ambijent za rad, mora uzeti u obzir sve elemente
rizika:
- Klizave površine
- Prepreke ili opasni elementi koji mogu izazvati okliznuća, spoticanje ili povrede
- Redovno održavanje požarnih izlaza i protivpožarnih punktova
- Potencijalne uvrede ili krañe od strane posetilaca ili zaposlenih
- Svaki oblik gubitka ili oštećenja po ličnost ili imovinu klijenta, uključujući vozila na parkingu kompanije
Briga o klijentu podrazumeva da klijenti, iako su posetioci poslovnog prostora imaju pravo da budu zaštićeni od svakog rizika dok
su u poseti.
Važno je da službenik obezbeñenja bude upoznat sa poslovnom politikom koju donosi rukovodstvo. Kao i sa svim standardima
koje je preduzeće uvelo a odnosi se na njegove radne zadatke.
Službenik obezbeñenja mora biti deo sistema izveštavanja. On je najbliži klijentu, u svakodnevnom je kontaktu sa njim, najbolje
ga poznaje. U slučaju pojave problema mora obavesti nadležne za njegovo rešavanje.
108. Uloga službenika obezbeñenja u sprovoñenju principa sistema kvaliteta upravljanja (ISO 9001)
Tema br.9 Klijenti i kvalitet, Poglavlje 9.1.2. Uloga službenika obezbeñenja u sistemu kvaliteta upravljanja (ISO
9001) str.178.
Standard je dokument u kome se definišu pravila, smernice ili karakteristike za aktivnosti ili njihove rezultate radi postizanja
optimalnog nivoa ureñenosti. Oni obezbeñuju željene karakterisitike proizvoda i usluga kao što su
kvalitet, pozitivno delovanje na životnu sredinu, bezbednost, pouzdanost, efikasnost…
Sertifikat o usaglašenosti sa SRPS/ISO 9001 služi kao dokaz da je poslodavac sve procese organizacije usaglasio na način koji
garantuje kvalitet upravljanja procesom pružanja usluga obezbeñenja na tržištu.
Glavne tačke primene SRPS/ISO 9001 – upravljanje sistemom kvaliteta :

- Identifikacija povezanih aktivnosti jeste upravljanje brojnim povezanim aktivnostima koje direktno utiču na kvalitet
procesa sertifikacije osoba.
- Proces je aktivnost koja koristi dokumente (obrasce, procedure, uputstva) radi izrade zapisa kojim se omogućava
transformacija ulaznih podataka u izlazne, tako da često izlazni podatak prethodnog koraka postaje ulazni podatak
sledećeg koraka.
- Procesni pristup jeste dosledna primena meñusobno povezanih procesa unutar organizacije.
109. Uticaj službenika obezbeñenja na kvalitet usluga obezbeñenja (SRPS A.L2.002)

Tema br.9 Klijenti i kvalitet, Poglavlje 9.1.3. Uticaj službenika obezbeñenja na kvalitet usluga obezbeñenja (SRPS
A.L2.002), str.180
Srpskim standardom SRPS A.L2.002 utvrñuju se zahtevi za usluge privatnog obezbeñenja. Korišćenje ovog standarda pomaže
organizacijama da uspostave ili provere kvalitet procesa kojima se pružaju i koriste usluge privatnog obezbeñenja.
37
Glavne tačke primene SRPS A.L2.002 – usluge privatnog obezbeñenja :
- Vrste usluga obezbeñenja: fizička zaštita, tehnička zaštita, menadžment vrednosti, menadžment iz kontrolnog centra,
istražne i detektivske usluge
- Zahtevi standarda: resursi, indeks efikasnosti, zahtevi za organizaciju, zahtevi za kvalifikovanost zaposlenih, zahtevi za
svaku vrstu i kategoriju usluga obezbeñenja
- Ocena kvaliteta usluga: odličan, vrlo dobar, dobar, dovoljan, loš, neusaglašen
Oblasti u kojima službenik obezbeñenja ima svoj doprinos kvalitetu ugovorenih usluga:
1. Kontrola izvršenja ugovora – Službenik obezbeñenja brine da sve relevantne informacije koje se odnose na
aktivnosti na terenu budu prosleñene njegovim nadreñenima.
2. Kontrola procedura – Službenik obezbeñenja radi po uputstvu za rad na terenu, važno je da se pobrine da sve promene
koje je neophodno uneti u ovaj dokument budu prosleñene nadreñenima kako bi svi podaci bili blagovremeno ažurirani.
3. Kontrola procesa vršenja usluga – Obuhvata redovne izveštaje o incidentima, dokumentaciju o posetama, dokaz o
satnici, štampane kompjuterske materijale, sisteme i procedure nadzora.
4. Kontrola nepodudarnih usluga – Svako saznanje o propustu u kvalitetu usluga klijentu omogući će preduzeću da
blagovremeno reši problem.
5. Popravna/preventivna aktivnost – Službenik obezbeñenja će na terenu, ispravljanjem uočenih propusta doprineti
podizanju kvaliteta usluga.
6. Evidencija o kvalitetu izvršenih usluga – Službenik obezbeñenja evidentira ispunjavanje ugovorenih obaveza preduzeća
prema klijentu.
7. Obuka – Službenik obezbeñenja prolazi obuku koja mora biti dovoljna da mu omogući da kvalitetno vrši uslugu koju je
kompanija ugovorila sa klijentom.
8. Servisiranje opreme za obezbeñenje – Službenik obezbeñenja svu opremu koristi optimalno, tako da može kvalitetno
vršiti uslugu koju je preduzeće ugovorilo sa klijentom.
110. Uticaj klijenta na kvalitet usluga obezbeñenja

Tema br.9 Klijenti i kvalitet, Poglavlje 9.1.4. Klijenti i odgovornost za kvalitet usluga obezbeñenja, str.181
Klijent očekuje od službenika obezbeñenja da:
- Bude pristupačan
- Se pridržava kodeksa oblačenja, ponašanja i držanja
- Se lepo izražava
- Uvek odaje utisak profesionalnosti
- Koristi govor tela kako bi preneo poruku
- Se ponaša prijatno i učtivo
- Bude prijateljski nastrojen, ali ne familijaran
- Bude efikasan ali ne preterano uslužan
- Bude izričit ali ne agresivan
- Razume da nije neophodno da bude grub ili osoran kako bi izgradio autoritet ili stekao poverenje
Nedostatak zakonske regulative u oblasti privatnog obezbeñenja u Srbiji i nedovoljna primena nacionalnih standarda usluga
privatnog obezbeñenja kao mehanizma tržišne kontrole kvaliteta usluga.
Evropska konfederacija službi privatnog obezbeñenja promoviše potrebu da se izbor ponuñača usluga privatnog obezbeñenja vrši
isključivo po kriterijumu ekonomski najpovoljnije usluge, izrañen je Priručnik za Odabir najbolje vrednosti.
Kombinovanje kvaliteta sa povoljnom cenom, umesto dosadašnjeg izbora ponuñača sa najnižom cenom rezultiralo bi smanjenjem
negativnih implikacija koje mogu biti rezultat dodele ugovora samo na osnovu cene.
Odgovornost klijenta za kvalitet usluga:

- Da usluge obezbeñenja planira na osnovu procene rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja
- Da nabavku usluga obezbeñenja vrši po kriterijumuekonomski najpovoljnije ponude, a ne najniže ponuñene cene
- Da u konkursnu dokumentaciju uvrsti zahtev za usaglašenost s važećim standardima po predmetu nabavke
- Da u konkursnu dokumentaciju uvrsti zahtev za dostavljanje dokaza o visini i isplatama zarada za službenike
obezbeñenja iz predmeta nabavke
TEMA 10. --- PRVA POMOĆ

111. Pojam i pravni aspekti i principi pružanja prve pomoći od strane službenika
Tema 10, str.
Prva pomoć je skup postupaka i mera kojima se pomaže povreñenoj osobi ili iznenada oboleloj na mestu nesreće pre dolaska
ekipe hitne pomoći ili drugih kvalifikovanih medicinskih radnika. Merama prve pomnoći se spašava život povreñenih ili iznenada
obolelih. Prva pomoć može da se pruži u vidu samopomoći (sam sebi), uzajamne pomoći (spasilac-povreñeni,povreñeni-
povreñenom) i stručne prve pomoći (zdravstveni radnik). U prvoj pomoći spasilac pruža povreñenom ne samo fizičke postupke
(zaustavljanje krvarenja,previjanje,imobilizacija) nego i emocionalnu i psihičku podršku. Spasilac stalno prati stanje povreñenog i
ne napušta ga do dolaska službe hitne pomći.
Značaj prve pomoći je što pravilno i blagovremeno pruzena prva pomoć smanjuje smrtnost i invalidnost do kojih može povreda
da dovede.
Osnovi ciljevi prve pomoći su:
- Spasavanje života
- Sprečavanje daljeg pogoršanja zdravlja povreñenih ili obolelih
- Sprečavanje nastanka trajnih posledica
- Skraćivanje trajanja lečenja i oporavka
Pravni aspekt
Briga o ljudima je osnovni postulat razvijenosti društva, a naročito je ta briga izraženija kada je čovek iz bilo kog razloga
nemoćan,naglo narušenog zdravlja. Prva pomoć kao etička kategorija treba da obaveže pojedinca da pritekne u pomoć,ali
obavezuje i društvo da na institucionalan način priprema članove svoje zajednice za pomoć u nesreći bilo koje razmere i na bilo
kom mestu (kuća,radna organizacija,masovna okupljanja). Posebno je zakonom o radu propisano da radne organizacije obavezno
38
osposobe svoje zaposlene za pružanje prve pomoći. U radnim organizacijama na odreñenim mestima postoje ormarići sa
sredstvima za pružanje prve pomoći (zavojni materijal,gaza,vata,flasteri,PVC rukavice,).
Službenik obezbeñenja preuzima inijacitivu o zbrinjavanju povreñenog.Njegova uloga a i obaveza je da odmah pozove hitnu
pomoć,zadrži pribranost, da drži zainteresovane na odstojanju od povreñenog,komunicira sa povreñenima ako je pri
svesti,procenjuje situaciju koliko je opasna po spasioca i povreñenog,procenjuje nastale povrede kod povreñenog,uočava uzroke
povreda i otklanja iste. Mora brzo da preduzme mere prve pomoći ugroženom (zaustavljanje krvarenja,postavljanje povreñenog
u odgovarajuci položaj), ostaje uz povreñenog do dolaska hitne pomoći. U obavezi je da podnese izveštaj hitnoj pomoći o
dogañaju,zapažanju i primenjenim postupcima. Obavezno pravi pribeleške o nesreći,vremenu,načinu povreñivanja, ime i prezime
povreñenog i njegova adresa.
Osnovna pravila prve pomoći su:
- Ne stvarati paniku,postupiti brzo i svrsishodno
- Pridržavati se načela- pre svega ne naštetiti
- Ne činiti više nego što se očekuje
- Voditi brigu o sigurnosti spasioca i povreñenog
U principe prve pomoći ubrajamo:
- Humanost - spasilac štiti zdravlje povreñene osobe
- Nepristrasnost - spasilac ne pravi razliku prema narodnosti,rasi,verskoj pripadnosti već se rukovodi težinom njihovih
povreda
- Nezavisnost – spalsilac je nezavisan deluje u skladu sa principima prve pomoći
- Dobrovoljnost – spasilac dobrovoljno pomaže u nesreći bez nadoknade
112. Procena situacije i povrede pri ukazivanju prve pomoći
Tema 10, str.
Kod povreñivanja ili naglo nastale nemoći povreñene osobe spasilac nastupa brzo,ali smireno i kontrolisano. Na prvom mestu
spasilac mora da vodi računa o svojoj bezbednosti. Ukoliko pružanje pomoći zahteva da sebe dovede u opasnost mora da
uzme u obzir koje su moguće povrede po njega i koja je potencijalno dalja opasnost povreñenog ukoliko ne upse da mu pomogne
(požar,strujni udar,poplava). Spasilac mora sebi da postavi pitanje kod procene situacije:
- Da li postoji neka stalna opasnost
- Da li je bilo čiji život ugrožen
- Ima li posmatrača koji mogu da pomognu
- Da li je potrebna neka specijalizovana vrsta pomoći (policija,vatrogasci,hitna pomoć)
Ako ne možete da uklonite opasnost od povreñenog proceniti da li može da se ukloni opasnost postavljanjem barijere izmedju
povreñenog i izvora opasnosti. Ponekad ostaje krajno rešenje pomeranje povreñenog na bezbedno mesto gde će se ukazati prva
pomoć. Spasilac se orjentiše na licu mesta o ukupnom broju povreñenih na mestu nesreće,dobija informaciju šta se dogodilo ili
procenjuje šta se dogodilo,kako se dogodilo i prema težini povreda procenjuje da li da poziva hitnu pomoć.
Ukoliko je mesto nesreće bezbedno,spasilac prilazi povreñenom i pokušava da proceni koje su težine povrede. Na osnovu
pregleda povreñenog spasilac donosi odluku o pružanju prve pomoći. Postupci o utvrñivanju trenutnog stanja povreñenog su:
- Opšti utisak o povredama
- Stanje svesti,disanje i cirkulacije
- Prepoznavanje stanja kada je život neposrdeno ugrožen
- Započinjanje urgentnih intervencija i reanimacije
Prilaženjem povreñenom vršimo primarni pregled na osnovu koga se orjentišemo da li povreñeni ima zdravstveni problem koji
ugrožava život, a nakon ovog pregleda (brza orjentacija stanja povreñenog) prelazimo na sekundarni pregled. Pri prvom
orjentacionom pregledu povreñenog,spasilac sagledava:
- Stanje svesti
- Disanje
- Rad srca
- Moguce krvarenje
- Znakove šoka
Kod sekundarnog pregleda koji se izvodi posle orjentacionog pregleda,spasilac sakuplja što više podataka o dogañaju i osobi
koja pruža prvi pregled. Ovim pregledom kod povreñene osobe tražimo znake i simptome povrede ili bolesti. Prilazi se
,,brzom pregledu od glave do pete“. Ovim pregledom brzo se orjentišemo o povredama,ranama,prelomima počev od
glave,vrata,grudnog koša, gornjih ekstremiteta,karlice i donjih ekstremiteta. Pri ovom pregledu držati se pravila, ne štetiti i
ne činiti više nego što se od spasioca očekuje. Po ukazanoj prvoj pomoći,spasilac ostaje uz povreñenog do dolaska hitne
pomoći.
113. Preventivne mere, sadržaj i blizina kompleta prve pomoći
Tema 10, str.
Pri pružanju prve pomoći povreñenom kada je spasilac ustanovio da nema opasnosti po njega i povreñenog,pristupa se
preventivnim merama sprečavanja prenošenja infekcije sa spasioca na povreñenog i obrnuto. U tom smislu spasilac preuzima
mere lične bezbednosti,a to su:
- Opere ruke vodom i sapunom ako okolnosti dopuštaju
- Sa sobom uvek nosi PVC rukavice za jednokratnu upotrebu,potrebne za zbrinjavanje rana povreñenog. Umesto
rukavica može da koristi polivinilske kese.
- Ako ima ogrebotine ili rane po rukama stavlja vodotporni hanzaplast
- Upotrebljava plastične,zaštitne naočare
- Nedopustivo je kašlanje ili kijanje iznad rane
- Vodi računa da se ne poseče na staklo na kojem se već posekao povreñeni
- Da prilikom davanja veštačkog disanja stavi svoju džepnu maramicu na usta povreñenom
- Da sav otpadni materijal pokupi u polivinilsku kesu i skloni
U svakom vozilu se nalazi komplet prve pomoći,a u radnim oraganizacijama postavljeni su ormarići sa kompletima za prvu
pomoć.
U kompletima se nalazi:
- Sterilna gaza - bela,pamučna,retko satkana tkanina za pokrivanje rana
- Kaliko zavoj (raznih veličina) – nesterilni zavoj služi za fiksiranje sterilnog materijala kojim se rana pokriva
- Prvi zavoj – sterilan je, služi za previjanje i pokrivanje rane
- Adhezivni zavojni materijal – služi za pokrivanje malih rana
- Flaster – lepljiva traka,služi za pričvršćivanje kompresa gaze kod malih povreda
39
- Polivinilske rukavice – koriste se kao zaštita od prenošenja infekcija
- Izometralni pokrivač – za pokrivanje povreñene osobe (očuvanje stalne temperature tela)
- Trougla marama – od pamučnog materijala,za fiksaciju materijala preko rane i mobilizacija povreñenog dela tela
- Igla sigurnica – za pričvršćivanje završnih krajeva zajova ili trougle marame
- Makaze sa zaobljenim vrhom – za sečenje odela po šavu
- Povinilske kese – za zaštitu previjenih delova tela
- Zaštitno sredstvo za davanje veštačkog disanja
114. Otkrivanje i otklanjanje uzroka povreñivanja

Tema 10, str.
Službenik obezbeñenja utrvñuje da li je uzrok povrede poznat ili je očigledan kao npr pad sa visine,otrovna isparenja,vatra ili
dim. Da li je povreda nastala od strane izvora električne energije ili izlivanjem opasnih materija,radom automobila u zatvornom
prostoru,delovanjem vatre ili delovanjem drugih uzroka povreñivanja. Sagledava situaciju na licu mesta,procenjuje svoju
bezbednost u slučaju pružanja pomoći povreñenom.
Ukoliko postoji opasnost od daljeg povreñivanja povreñene osobe kao npr.kod podizanja nivoa vode,širenja vatre ili dima a uzrok
ne može bezbedno da se ukloni tj. takvih je razmera onda pokušava da pomeri povreñenog na bezbednije mesto bez izlaganja
sebe opasnosti I tek kad otkloni uzroke opasnosti može da preñe na pružanje prve pomoći povreñenom.
115. Povrede glave i tretiranje
Tema 10, str.
Povrede glave obuhvataju povrede mekih tkiva (kože i potkožnog tkiva),kostiju,mozga, kao i povrede čula (oko,uho,nos).
Povrede glave su veoma često udružene sa povredama vratne kičme što spasilac mora da ima na umu. Poglavina je veoma dobro
prokrvljena, pa rane koje nastaju veoma obilno krvare.
Prelomi lobanje se mogu podeliti na prelome svoda lobanje i prelome baze lobanje.Prelomi svoda lobanje mogu biti
pukotine, prelomi u vidu ulegnuća i rasparčavajući prelomi. Na mestu povrede otok, bol, deformotet. Prelomi baze lobanje daju
simptome i znake kao što je krvni podliv tipične lokalizacije oko očiju ,,fenomen naočara“. Dolazi do krvarenja iz usta ili curenje
bistre tečnosti iz nosa i uva.
Povrede mozga sa znacima i simptomima gubitka svesti, gubitak sećanja,nerazgovetan govor, nemogućnost pomeranja
ruku,nogu, mučnina,vrtoglavica.
Tretiranje povrede glave
1. Postaviti osobu da leži u odgovarajućem položaju
- Ležeći položaj sa blago podignutom glavom i ramenima kod povrede samo mekih tkiva glave
- Ležeći na boku – povreñeni bez svesti a diše
- Ležeći na strani povreñenog uva kod povrede uva
- Ležeći na leñima na tvrdoj,ravnoj podozi ako sumnjamo na povredu kičmenog stuba
2. Izvršiti imobilizaciju glave i vrata kod sumnje na povrede vratne kičme
3. Zaustaviti krvarenje, previti ranu po potrebi staviti kompresivni zavoj
4. Pratititi znake životnih funkcija
116. Opekotine i tretiranje

Tema 10, str.
Opekotine su povrede nastale delovanjem visoke temperature (termalne), hemijskih supstanci (hemijske-kiseline,baze) i dejstvoj
električne struje (električne). Njihova težina zavisi od veličine zahvaćene površine tela i dubini oštećenja tkiva.
Prema dubini oštećenja kože,opekotine se dele na 3 stepena:
- Prvi stepen opekotina zahvata najpovršniji sloj kože. Karakteriše se crvenilom,bolom tog dela kože i temperaturom (pr.
Opekotina od sunca)
- Drugi stepen opekotina pravi dublje oštećenenje kože gde se javljaju plikovi koji mogu da se jave trenutno ili u roku od
nekoliko sati. Ako je zahvaćenost veća od 20% površine kože nastaje šok
- Treći stepen opekotina oštećena je čitava debljina kože,oštećeni su tetive,mišići,nervi,krvni sudovi. Opekotine imaju
izgled ugljenisane,crne ploče. Može da dovede do stanja šoka.
Ukoliko plamen zahvati odeću povreñenom moramo ga oboriti na zemlju, gasiti sa ćebetom,kaputom,vodom, može i
protivpožarnim aparatom koji NIJE punjen sa ugljen-dioksidom. Može se valjati po zemlji,trljati. Nagorelu odeću odmah skinuti.
Tretman kod opekotina
1. Skinuti odeću natopljenom tečnošću,hemikalijom ili nagorelu. Komadi tkanine zelepljeni za kožu ne smeju se nasilno
odvajati
2. Brzo hlañenje opečene površine vodom najvažnija je mera prve pomoći. Opečeni deo uroniti u vodu koja je na
temperaturi od 15 stepeni. Hlañenje treba da traje najmanje 10 minuta.
3. Sa opečene ruke odmah skinuti prstenje,narukvice i sat pre nego što koža natekne.
4. Opekotine se pokrivaju gazom i zavojem vrlo labavo.
5. Ako je opečena površina ruke ili noge velika izvršava se imobilizacija.
6. NE bušiti mehurove na opekotinama i NE stavljati nikakve masti i ulja.
117. Strujni udari i tretiranje

Tema 10, str.
Strujni udar nastaje kada se celo telo ili deo tela uključi u strujni krug. Posledice mogu biti bezazlene ili kobne. Prolaskom stujre
kroz organizam mogu nastati oštećenja mozga (ošamućenost),prestanak disanja i rada srca. Pri udaru električne struje na telo
postoji ulazno mesto i izlazno mesto. I na jednom i na drugom postoje oštećenja kože i tkiva trećeg stepena pošto struja
prouzrokuje ograničene opekotine. U nekim slučajevima električna struja može da izazove grčenje mišića tako da spasilac ne
može da odvoji povreñenog od izvora struje. Snažni mišićni grčevi traju po nekoliko minuta i nakom prestanka dodira sa
strujom,što u slučaju zahvaćenosti mišića za disanje dovodi do prestanka disanja.
Povrede elektricitetom mogu biti izazvane dejstvom struje niskog napona (u kući,na radnom mestu), dejstvom struje visokog
napona (zbog pada dalekovoda) i udarom groma. Treba imati na umu da struja visokog napona osloboñena iz oštećenih vodova
može se u vidu luka širiti na udaljenosti od 18m (Voltin luk). Povreñenom se može prići tek kad elektrodistribucija isključi
napajanje.
Tretiranje
40
Ako je povreñeni još uvek u strujnom krugu treba ga što pre osloboditi. Spasilac mora voditi računa o svojoj sigurnosti. Strujni
krug se prekida izvlačenje utikača iz utičnice,vañenjem osugurača ili odvajenjem električnog kabla od tela povreñenog pomoću
predmeta od izolirajućeg matrerijala (plastike,gume,suvo drvo...). Korisno je da spasilac ima gumene rukavice i čizme.
Ako je povreñeni bez svesti,proveriti mu odmah disanje i krvotok i početi sa merama oživljavanja.Onesvešćenog koji diše
postaviti u bočni položaj.
Kod opekotina i preloma nastalim pri strujnom udaru,pristupiti kao što se i radi sa ovim povredama (previjanje i imobilizacija).
118. Otežano disanje usled udisanja dima ili napada panike i tretiranje
Tema 10, str.
Tokom požara usleg nepotpunog sagorevanja nastaje ugljen –dioksid, ugljen-monoksid i drugi produkti sagorevanja,što
udisanjem dovodi do nadražaja organa za disanje.Ukoliko je ova osoba bliža požaru toliko je vazduh vreliji i prolaskom kroz grlo i
disajne puteve izaziva odreñenje promene na njima. Kod opečenih u požaru naročito u predelu lica a i bili su u zatvorenom
prostoru treba posumnjati na opekotine vrelim vazduhom i dimom. Opekotine disajnih puteva su veoma ozbiljne i
zabrinjavajuće,jer stalno rastući otok disajnih puteva znatno smanjuje otvor kroz koji prolazi vazduh tako da povreñeni ubrzo
počinje da se guši. U ovoj situaciji odmah obezbediti transport u zdravstvenu ustanovu ukoliko je moguće.
U ovim situacijama možemo posumnjati na opekotine disajnih puteva:
- Opekotine na licu, naročito oko usta i nosa
- Opekotine dobijene u požaru
- Prisustvo dima u prostoriji u kojoj je zatečen povreñeni
- Otežano disanje, nedostatak vazduha,bol pri disanju
- Besvesna stanja kao rezultat požara
Tretiranje
- Obavestiti Hitnu pomoć
- Postaviti povreñenog u polusedeći položaj
- Osloboditi odeću oko vrata,grudnog koša i trbuha
- Isprati usta ledenom tečnošću kako bi se smanjio otok disajnih puteva
- Stalna kontrola disanja,pulsa i stanja svesti
- Spasilac stalno smiruje i bodri povreñenog
Napad panike
Na mestu nesreće,psihički nezrele i nestabilne osobe mogu da dobiju histerični napad iako same nisu povreñene ali su se zadesile
na mestu nesreće. Na sebe privlače pažnju posmatrača tako što viču,vrište,čupaju kosu,udaraju se u grudi.Mogu da padnu na
zemlju bez povreñivanja. Prividno mogu da podržavaju gubitak svest, nekada mogu da imitiraju epi napad ali on je bez ugriza
jezika,nema krvave pene na ustima trzaji nisu sinhronisani i ritmični.
Cilj prve pomoći je smiriti ovakvu osobu skloniti je sa mesta gde ima posmatrača kako bi spasilac mogao da posveti pažnju
povreñenim. Takva osoba se sklanja na tiho mesto,postavimo je u položaj koji olakšava disanje, ohrabrimo je da diše sporije
koristeći mišiće stomaka na sledeći način: udisaj kroz nos, zadržati dah nekoliko sekundi,polako izdahnuti. Ako to ne pomaže dati
joj papirnu kesu (zapremine oko litar) koju će staviti na usta da udiše i izdiše vazduh iz nje. Obratiti se paničnoj osobi tihim ali
strogim glasom da sluša savete spasioca.
119. Lom kosti i tretiranje
Tema 10, str.
Kosti su u telu spojene sisitemom zglobova koji uz mišićne pripoje na kostima i ligamentarnim aparatom omogućuju izoñenje
raznih pokreta. Sve kosti tela čine skelet koji predstavlja noseći ram oko koga je sazdano ljudsko telo. Do povrede kostiju
najčešće dolazi pod dejstvom mehaničke sile. Kvalitet kostiju zavisi od životnog doba,pola i drugih faktora (npr.bolest).
Prelom je poremećaj kontinuiteta jedne ili više kostiju nastao dejstvom sile odreñenog inteziteta. Prelom može biti izazvan
direktnim udarom ili indirektno pri padu. Prekid kosti može biti delimičan kada govorimo o naprsnuću. Prelom može biti potpun
sa pomakom ili bez njega. U odnosu na stanje kože iznad mesta povrede prelom može biti otvoren ili zatvoren.
Znaci preloma:
- Deformitet,otok, krvni podliv u predelu preloma
- Bol i nemogućnost aktivnih pokreta
- Skraćenje ili krivljenje dela povreñenog uda
- Škripanju pri blagom pritisku na mestu povrede
- Šok,naročito kod povreda velikih,šupljih kostiju i kostiju karlice
- Rana,praćena kravarenjem kod otvorenih preloma
Opasnosti kod preloma:
- Zatvoreni prelomi mogu preći nepažnjom u nestabilne prelome
- Zatvoreni, nestabilni prelomi sa više delova kostiju uvek oštećuju okolno tkivo
- Otvoreni prelomi su uvek nestabilni. Opasnost od otvorenih preloma stvara mogućnost gubitka većih količina krvi koje
prouzrokuju šok.
Tretman kod preloma
- Savetujte povreñenog da miruje.
- Imobilišite (staviti u nepokretan položaj) povreñeni deo tela. Za gornje udove udove je najbolja imobilizacija rukom uz
telo, a za donje- noga uz nogu koristeći trouglaste marame.
- Sprečite razvoj šoka utopljavanjem, primenom autotransfuzije i psihičkom podrškom.
- Proveriti cirkulaciju na periferiji, ispod mesta preloma svakih 10 minuta i ako je potrbno popustite zavoj odnosno
marame.
- Ne pomerajte povreñenog dok ne obavite imobilizaciju osim ako preti opasnost.
- Nemojte davati povreñenom da jede i pije
- Pri imobilizaciji kostiju važi pravilo da je mesto povrede imobilisano,ukoliko miruju dva susedna zgloba- izand i ispod
mesta povrede.
- Ukoliko postoji rana postupiti po pravilu previjanja rane.
120. Povreda leña i tretiranje

Tema 10, str.
Kičmeni stub se sastoji iz niza kičmenih pršljenova povezanih fibroznim diskovima,ligamentima i mišićima. Oštećenje bilo kog
dela kičmenog stuba pod dejstvom sile,predstavlja ozbiljnu povredu, pre svega zbog mogućnosti povrede kičmene moždine.
41
Ukoliko doñe do povrede kičmene moždine ispod povrede dolazi do mlitavosti, oduzetosti i paralize tog dela tela.
1. Simptomi i znaci ukoliko nije došlo do povrede kičmene moždine:
- Bol na mestu povrede
- Neprirodna iskrivljenost
- Otok na mestu povrede
- Otežani i nemogući pokreti
- Motorna i senzitivna funkcija (pokreti ruku i nogu i osećaj bola na nadražaj) jesu sačuvane
2. Simptomi i znaci u slučaju da postoji ipovreda kičmene moždine:
- Ukoliko je uz povredu kičme oštećena i kičmena moždina javlja se i delimična ili potpuna mlitava oduzetost
(paraliza) ispod mesta povrede.
- Mogu biti oštrćene funkcije mokrenja i stolice
Tretiranje kod povrede
- Postaviti povreñenog u ležeći položaj
- Odmah pozvati Hitnu pomoć
- Obezbediti kod sumnje na povredu vartnog dela kičme neutralan položaj glave
- Pružiti psihičku podršku povreñenom do dolaska Hitne pomoći
Kod povrede kičme u besvesnom stanju za pravilno postavljanje u bočni položaj potrebno je 6 osoba, zato to prepustiti stručnim
osobam da izvedu.
121. Krvarenje i posekotina i tretiranje
Tema 10, str.
Posekotine su rane nastale dejstvom sečiva (nož,žilet,staklo,listovi tankog metala...). Rana je ovanog oblika krvlju nepodlivenih
ivica, glatkih zidova, i iz nje mogu da se jave svi vidovi krvarenja, što zavisi od vrste i veličine povreñenih krvnih sudova. Prema
tome mogu da se jave arterijska, venska i kapilarna krvarenja. Arterijsko krvarenje je u vidu isprekidanih mlazova
svetlocrvene krvi koji kao vodoskok izlazi iz rane. Ova krvarenja su najopasnija i najobimnija. Vensko krvarenje se javlja u vidi
kontinuiranog isticanja tamnocrvene krvi koja se jednostrano preliva iz rane. Kapilarno je u vidu sitnih kapljica krvi po zidovima
rane koja podseća na kapi rose na lišću.
Tretman kod zbrinjavanja rane
- Naći mesto koje krvari
- Povreñenog postaviti u sedeći ili ležeći položaj
- Jednom od metoda zaustaviti spoljašnje krvarenje i to:
1. Pritiskom na ranu sterilnom gazom i fiksacijom zavojem
2. Kompresivnim zavojem kada su jača krvarenja koja probijaju postavljenu gazu
3. Pritiskom na veliku arteriju iznad mesta povrede ako krvarenje ne prestaje posle postavljanja kompresivnog zavoja
4. Elevacija (podizanje) tako sanirane ruke ili noge
Kod većih rana posle zaustavljanja krvarenja izvršiti imobilizaciju.
122. Povreda oka i tretiranje
Tema 10, str.
Oko može biti povreñeno udarcem tupim ili oštrim predmetom. Najčešće se povreñuje vežnjača ili rožnjača. Može nastati
probojna rana oka. Nisu retke povrede oka hemijskim sredstvima, toplotom i UV zracima.
Kod povreñivanja oka nastaje:
- Jak bol u povreñenom oku
- Vidljiva rana
- Zakrvavljenost povreñenog oka
- Delimičan ili potpun gubitak vida
- Izlivanje krvi ili bistre tečnosti (očne vodice) iz rane
Tretman povreñenog oka:
- Povreñenog postaviti na leña,držati mu glavu da ne pomera
- Pokriti oko sterilnom gazom i labavo previti zavojem
- Strano telo (trun u oku) možete pokušati izvaditi rubom platnene maramice.
- Pri povrede oka kaustičnim materijama (kiseline i baze) presudno je u okviru prve pomoći obilno isprati oko velikim
količinama čiste vode,njabolje ispod česme tekućom,hladnom vodom, glavom nagnutom na stranu povreñenog oka
najmanje 20 minuta. Oko ne zavijati.
123. Klonulost, stanje šoka i tretiranje

Tema 10, str.
Klonulost,nesvestica (sinkopa) je kratkotrajan gubitak svesti zbog smanjene prokrvljenosti mozga. Javlja se i kod potpuno
zdravih osoba koja se nañu u posebnim uslovima (velika vrućina,glad,zamor...).
Najčešće je prouzrokovana padom arterijskog pritiska. Oporavak kod ovakvih stanja je brz i potpun.
Znaci nesvestice razvijaju se na sledeći način:
- Na početku se javlja zujanje u ušima praćeno zevanjem
- Osećaj nedostatka vazduha
- Vid se zamagljuje,javlja se svetlucanje u vidnom polju
- Slabost
- Oblivesnost hladnim znojem
- Kratkotrajan gubitak svesti
- Osoba pada, bleda je, puls je veoma usporen
Tretiranje klonulosti
- Postaviti onesvešćenog u udoban,ležeći stav, poduprite i podignite noge
- Smirujte ga tokom oporavka
- Obezbedite mu dovoljno svežeg vazduha
- Proverite da li ima neku povredu
- Pomozite mu da postepeno zauzme sedeći položaj tek kad se osvesti
Stanje šoka i tretiranje

Šok u medicinskom smislu znači po život opasno stanje poremećene cirkulacije krvi koje može imati različite uzroke i mehanizme
42
nastanka. Najčešći uzroci koji dovode do šoka su:
- Veliki gubitak krvi zbog spoljašnjeg ili unutrašnjeg krvarenja
- Teške povrede- prelomi, velike opekotine,povrede trbuha, grudnog koša...
- Anafilaktička reakcija na ubod insekata ili uzimanje lekova
- Srčani infarkt
- Septična stanja
- Bol i strah
Znaci koji prethode šoku su:
- Koža je bleda i hladna, orošena lepljivim znojem
- Usne i prsti su modri
- Osećaj hladnoće
- Disanje je površno i ubrzano
- Puls je ubrzan i teško se pipa
- Javlja se nemir i uzbuñenost
Tretman kod šoka:
- Zaustaviti krvarenje,napraviti imobilizaciju preloma
- Postaviti u udoban,ležeći položaj na ćebe i podignuti noge što više u vis
- Ne ostavljajte ga samog,nastojte da ga ohrabrite
- Ne dajte mu hranu i piće
- Ne koristite izvore toplote poput termofora ili tople cigle ili crepa
- Sačekajte dolazak Hitne pomoći
124. Položaj tela za oporavak

Tema 10, str.
Nakon pružene prve pomoći,povreñenu osobu je potrebno postaviti u pravilan položaj u kojem će čekati transport. Pravilan
položaj povreñenoj osobi:
- Umanjuje bol
- Smanjuje se opasnost od sekundarnog krvarenja
- Olakšava se rad srca i krvnih sudova
- Sprečava se opstrukcija disajnih puteva kod osoba bez svesti
- Sprečava se naknadna pomeranja polomljenih delova kostiju
Položaj povreñenog mogu da budu:
- Aktivan-povreñeni zauzima položaj koji mu odgovara
- Pasivan- povreñen zauzima položaj u koji je postavljen i nije sposoban da ga promeni
- Prinudan- povreñeni je u položaju koji odreñuju povrede koje je zadobio:
Povreñeni bez svesti, sa spontanim disanjem se postavlja u bočni,koma položaj
Kod većih kravarenja se postavlja u ležeći položaj sa blago podignitim nogama
Kod povrede kičme i vrata u ravan položaj na leñima na tvrdoj podlozi
Kod povrede trbuha u ležeći položaj,na leñima, sa blago savijenim nogama u kolenima
Kod povrede grudnog koša u polusedeći položaj
125. Redosled postupaka službenika obezbeñenja u situacijama povreñivanja

Tema 10, str.
Službenik obezbeñenja u toku pružanja prve pomoći mora se rukovoditi sledećim redosledom postupaka u situacijama
povreñivanjima:
- Nikada ne dovoditi sebe u opasnost, jer ukoliko dovedete sebe u opasnost onda nećete biti u stanju da pomognete
povreñenima
- Potražite profesionalnu pomoć (Hitna pomoć,vatrogasci,policija)
- Delujte u skladu sa vašim mogućnostima
- Pobrinite se da su lične stvari unesrećenog na sigurnom mestu
- Nosite medicinske rukavice kada se bavite otvorenim ranama
- Vodite računa o dostojantvu povreñenog (položaj povreñenog, znatiželjna okolina..)
- Nemojte povreñenom davati hranu i piće ili lekove
- Nemojte da razgovarate o težini povrede sa povreñenim
- Ostanite pribrani,samouvereni i autoritativni
- Napišite izveštaj o incidentu, bez obzira na to koliko se on vama činio nebitnim
126. Sadržaj početne informacije javnim službama u slučaju nastanka povreñivanja

Tema 10, str.
Službenik obezbeñenja kod nastale nesreće odmah obaveštava službu hitne medicinske pomoći na broj telefona 194. Prilikom
pozivanja službe hitne medicinske pomoći potrebno je:
- Predstaviti se- jasno reći svoje ime i prezime i reći da pomažete na mestu nesreće
- Dati broj fiksnog ili mobilnog telefona s kojeg zovete
- Reći operateru s kojim razgovarate
• gde se nesreća dogodila
navesti tačnu adresu
dati što tačnije podatke o mestu dogañaja
• šta se dogodilo
opisati vrstu i težinu nesreće
navesti moguće opasnosti od vatre,vode,gasa
• broj, pol i približna starost povreñenih
• o kakvim se povreda radi
vrsta povrede
priroda bolesti
stanje povreñenih
43
Od službenika hitne pomoći čekajte dalja ppitanja ili uputstva. Razgovor završava osoba iz službe Hitne pomoći.
TEMA 11. --- KOMUNIKACIJA

127. Korisne komunikacione veštine vrste i opis
Tema 11: str. 195.
Komunikacija je sposobnost ophoñenja s ljudima na efikasan način, odnosno definisana je kao sposobnost da se objave ili
prenesu informacije.
Korisne veštine koje je poželjno da služenik obezbeñenja poseduje prilikom komunikacije su:
1. Verbalna komunikacija:
- Upotreba telefona i radio veze
- Rad sa javnošću i klijentima
- Razrešenje sporova
- Izveštavanje
2. Neverbalna komunikacija:
- Voñenje knjige dogañaja
- Razrešenje sporova
- Pisani izveštaji
3. Meñuljudski odnosi:
- Timski rad
- Izvršavanje naloga
128. Osnovne komunikacione veštine vrste i opis
Tema 11: str. 195.
Osnovne komunikacione veštine su: govor, slušanje, pisanje, čitanje, govor tela, vizuelno zapažanje.
1. Poželjno je pridržavati se sledećih pravila prilikom govora:
- Razmislite pre nego što govorite
- Govorite jasno i samouvereno
- Izbegavajte sleng ili iskvaren jezik
- Koristite govor tela kako biste naglasili poruku
- Koristite samo reči koje su vam poznate
2. Neka od pravila za efikasno slušanje su:
- Budite pažljivi i koncentrišite se na to što je izrečeno, a ne šta vi želite da čujete
- Budite strpljivi ukoliko želite celovitu informaciju
- Nemojte da završavate rečenice drugih ljudi
- Dozvolite ljudima da završe ono što imaju da kažu, ne upadajte u reč
- Sačekajte da čujete ceo odgovor na svako postavljeno pitanje
- Tražite da vam se razjasne sve nedoumice
- Potvrdite da pažljivo slušate šta se govori, koristeći kontakt očima ili opšti govor tela
3. Pisanje je oblik prenošenja informacije od nas ka drugim osobama.
Veština pisanja je sposobnost da se efikasno odgovori na odreñene zahteve, važno je da prilikom pisanja:
- Budite jasni po pitanju svrhe pisanja
- Proverite tačnost informacije i da li može biti verifikovana
- Pišite jasno, sigurno i izražajno
- Koristite samo reči koje znate i čije značenje razumete
- Stalno imajte na umu svrhu pisanja
- Pročitajte tekst radi provere pre konačnog završetka
- Vodite beleške ili obezbedite kopije svih činjenica i specifičnih detalja
- Koristite kratke direktne detalje i minimalan broj reči
- Činjenice unosite hronološkim redom
- Korišćenje kompjutera znatno olakšava pisanje izveštaja
4. Čitanje je oblik prenošenja informacije ka nama. Postoje različiti pristupi čitanju i u zavisnosti od razloga ili svrhe oni mogu
biti sledeći:
- Letimično čitanje, ili brzo pretraživanje čitanjem, kako bi se dobio kratak pregled, ili uočile glavne crte sadržaja
- Koncentrisano proučavanje, kako bi se izvukle informacije ili utvrdile ključne stavke
5. Neverbalne veštine podrazumevaju korišćenje govora tela, a to obuhvata:
- Klimanje glavom
- Izrazi lica
- Upotreba ruku
- Kontakt pogledom
- Držanje tela
6. Vizuelno zapažanje je sposobnost čije prednosti ne koristimo u potpunosti, sledeće stavke mogu biti od pomoći:
- Posmatrajte, umesto da gledate li letimično prelazite pogledom
- Koncentrišite se na sliku i interpretirajte poruku
- Koristite asocijaciju na druge metode komunikacije, kako biste zapamtili sliku
Moć posmatranja i zapažanje je jedna od osnovnih veština koju svi službenici obezbeñenja treba da razvijaju. Ona se razvija
vremenom i uobičajni termin za kontinuirano posmatranje je „budnost”.
129. Metodi evidentiranja i izveštavanja službenika obezbeñenja
Tema 11: str. 199.
Evidentiranje i izveštavanje predstavljaju ključne funkcije službenika obezbeñenja. Izveštaji i evidencije moraju biti sažeti, tačni,
jasni i diskretni.
Evidencije i izveštaji mogu biti:
1. Verbalni – početni način prenošenja informacija u kojima su glavni detalji naglašeni,
2. Vizuelni – kada je službenik obezbeñenja udaljen od kolege mogu se korisiti zastave, signali rukama ili govor tela,
3. Elektronski - upotrba fiksnih i mobilnih telefona,
44
4. Pisani – pisanje izveštaja.
130. Forma i sadržaj izveštajaslužbenika obezbeñenja
Tema 11: str. 200.
Izveštaj se sastoji iz tri dela:
1. UVOD – gde i kad? (okolnosti koje su dovele do otkrića, mesto, datum, vreme i sl.),
2. RAZRADA – šta, ko, kako? (detalji o incidentu i preduzetim aktivnostima),
3. ZAKLJUČAK – šta je preduzeto (procena štete).
Izveštaj pisati i ukolko se tokom smene ništa ne dogodi, napisati da je sve u redu. Ukolko zbog različitih okolnosti nije bilo
vremena za sastavljanje kompletnog izveštaja, dovoljan je i kratak privremeni izveštaj, koji će se kasnije proširiti.
131. Pravila za pisanje izveštaja službenika obezbeñenja
Tema 11: str. 201.
Pravila kojih se moraju pridržavati službenici obezbeñenja prilikom pisanja izveštaja su sledeća:
1. Sačiniti izveštaj što pre je moguće – naknadno ga proširizi ukoliko je potrebno
2. Jasno naznačiti kome je namenjen,
3. Dati izveštaju kratak naslov,
4. Izveštaj mora imati:uvod, razradu i zaključak,
5. Izveštaj mora biti: jasan, kratak i direktan,
6. Koristiti proste rečenice,
7. Izbegavati upotrebu slenga i skraćenica,
8. Izbegavati pisanje mišljenja bez dokaza,
Uvek korisiti 24 časovno vreme (npr.: 20 h umesto 8 h).

132. Svrha voñenja beleški u smeni službe obezbeñenja
Tema 11: str. 201.
Službenik obezbeñenja je jedino lice koje je prisutno na objektu, odnosno mestu dogañaja, što nameće potrebu beleženja svih
relevantnih činjenica, evidentiranje svedoka i prikupljanje svih drugih dokaza o incidentu, jer je to jedini način da se sazna istina i
pravedno presudi. Svako upisivanje podataka u knjigu izveštaja ili voñenje beleški trebalo bi da bude celovito, sa svim
relevantnim detaljima.
Svrha voñenja izveštaja i beleški može biti i to da se ti izveštaji i beleške mogu korisiti u nekoj istrazi ili sudskom postupku kao
dokaz, na primer: provale, nesrećnog slučaja, povrede, požara i sl.
Takoñe svrha voñenja beleški može biti i to da one:
1. obezbede trajnu ličnu evidenciju,
2. evidenciju tekućih naloga: primedbi ili incidenata tokom dužnosti,
3. obezbede izvor detalja o incidentu,
4. predstavljaju evidenciju odstupanja od procedura.
133. Pravila za voñenje Knjige dogañaja
Tema 11: str. 202.
Knjige dogañaja ili beležnice u prostoriji službenika obezbeñenja su jedna od najvažniji stvari u opremi službenika ozbeñenja.
Ukoliko se beleške ne vode na pravilan način mogu postati beskorisne.
Pravila voñenja Knjige izveštaja:

1. svaka stranica mora biti numerisana,
2. kod prijama smene uvek upisati datum, svoje ime i prezime,
3. svaki unos podataka mora ići po hronološkom redu,
4. upsati svaki radni dan početak i kraj radnog vremena,
5. u slučaju incidenta odmah ili ubrzo nakon zabeležiti detalje o istom,
6. nemojte ništa brisati, a ukoliko su potrebne izmene precrtati reč bez brisanja i staviti svoje inicijale na svaku prepravku,
7. zabranjeno je cepanje listova i ostavljanje praznih strana,
8. nemoj te pisati izmeñu već ispsianih redova,
9. izveštaji moraju biti uredni.
134. Upotreba Knjige dogañaja u sudskom postupku
Tema 11: str. 203.
Knjiga dogañaja može da se koristiti kao dokazno sredstvo na sudu, odnosno u sudskom postupku. Dokaz predočen uz pomoć
beležnice, sud će skoro sigurno uzeti u obzir i razmatranje, ali neće smatrati pouzdanom evidencijom ukoliko se vidi da su
beleške loše voñene. Iz predhodno navedenog vidi se da se Knjiga izveštaja mora voditi na propisan način, kako bi se mogla u
slučaju potrebe upotrebiti kao dokazno sredstvo na sudu.
135. Vrste i funkcija radio veze
Tema 11: str. 204.
Dvosmerni radio ureñaj je najčešća podrška službeniku obezbeñenja od kada je počeo da se masovno korisiti sedamdesetih
godina prošlog veka. Radio veza predstavalja najbrši vid komunikacije izmeñu službenika obezbeñenja. Ona daje mgućnost da
službenici obezbeñenja direktno razgovaraju sa kontrolnim centrom, kontrolnom službom i drugim službenicima obezbeñenja.
Dvosmerni radio aparat služi za slanje i prijem informacija putem elektro magnetnih talasa.
Osnovne vrste radio ureñaja su:

1. centrala ili bazna stanica (u kontrolnom centru),
2. mobilni aparat (u patrolnom vozilu),
3. ručni aparat (voki-toki).
136. Smernice za upotrebu radio veze
Tema 11: str. 204.
Prilikom javlajna na telefnon službenici obezbeñenja moraju poštovati odreñena pravila komunikacije:
45
1. uvek se predstavite,
2. govorite jasno, kratko i ljubazno,
3. osobu koja zove pitajte za ime i razlog zvanja i pribeležite detalje u vezi poziva,
4. izbegavajte sleng i ,,ulične fraze,,
5. isključite ili izolujte svaku buku u pozadini, kako bi ste čuli šta vam sagovornik govori,
6. dajte tražene odgovore koji su u vašoj nadležnosti, a ako nisu poziv preusmerite na kompetentnu osobu,
7. nikad nemojte završavati razgovor sa izjavom da niste nadležni, takoñe nikad nemojte saopštavati informacije koje su od
značaja za bezbednost.
Postupci službenika obezbeñenja za upotrebu radio veze:

1. poslušajte šta je u etru pre nego što prenesete poruku
2. koristite tačan pozivni znak na početku prenosa,
3. sačekajte da pozvani potrvrdi da je primio poziv, pre nego što nastavite sa slanjem poruke,
4. budite kratki i koristite standardne fraze,
5. izbegavajte da neobavezno razgovarate ili se šalite preko radio veze,
6. završite svaki razgovor sa ,,KRAJ,,
7. pozvani će koristiti reč ,,ZAVRŠENO,, na kraaju prenosa.
Postoje dve vrste prioritetnih poziva:

1. Glavni prioritet ima prednost nad ostalim prenosima, koristiti reč ,,PRIORITET,, da biste odmah potom dali svoj pozivni
znak, lokaciju i poruku. Na primer: kada službenik obezbeñenja otkrije požar, primer prenosa bi bio: ,, HITNO, ALFA 1,
požar u skladištu KEMOINPEX Batajnički drum bb, zahtev za vatrogascima ,,KRAJ,,. Kontrola će odgovoriti: ..ALFA 1,
poruka primljena, obavestićemo vatrogasnu brigadu, molimo sačekajte, KRAJ,,.
2. Prioritet srednje važnosti obuhvata incidente ili hitne pozive. Na primer: kad se službenik obezbeñenja sumnja da je
provalnik u poslovnim prostorijama i traži pomoć ili policiju, primer prenosa bi bio: ,,INCIDENT,, ALFA 1, kontrola, ovde
ALFA 1. Kontrol će brzo potvrditi prijem i tražiti da kažete poruku.
TEMA 12. --- REŠAVANJE SUKOBA
137. STRESNE I KONFLIKTNE SITUACIJE NA RADNOM MESTU SLUŽBENIKA OBEZBEDJENJA
TEMA 12. REŠAVANJE SUKOBA, POGLAVLJE 12.1.1
Situacije rizika su sastvani deo u obavljanju poslova službenika obezbedjenja. Normalna refleksna reakcija na situaciju rizika
jeste strah. Moguće su različite forme straha, počev od treme, preko akutnog straha od realne opasnosti, do naknadne zakasnele
reakcije koja se kod nekog može javiti tek po nestanku ugrožavajućih faktora.
Individualno je kako će ko reagovati u situacijama rizika – nekome će promene koje nastaju u organizmu pri strahu povećati
adaptacione potencijale, proširiti psihofizičke granice efikasnosti, dok će drugima funkcionisanje biti otežano, neartikulisano ili
blokirano. Tokom vremena predugi rad u situacijama rizika može uroditi trajnim psihofizičkim tenzijama i nemirima.
Dugotrajna izloženost službenika obezbedjenja stresorima kao elementu stresa kao i njihove genetske predispozicije, mogu da
izazovu privremene ili trajne poremećaje u smislu njihovog psihofizičkog zdravlja.
Navešćemo one koji su najčešći pre svega radi njihovog blagovremenog otklanjanja i preventivnog delovanja na njih:
- Psihosomatske reakcije
- Alkoholizam
- Anksionzne neurotične reakcije
- Depresivne neurotične reakcije
- Neurastenija
- Histerične disocijativne neurotične reakcije
- Paranoidna psihoza
Konflikte u korelaciji s tipovima ličnosti (temperamentom) proučava konfliktologija kao nauka koja se bavi osim proučavanja i
razumevanjem konflikata. Za službenika obezbedjenja je važno da bude svestan svog temperamenta i da postupa u skladu s
veštinama rešavanja konflikta jer je profesionalac.
Prema Hipokratovoj klasifikaciji razlikujemo 4 osnovne vrste temperamenta:
- Kolerički
- Sangvinički
- Flegmatički
- Melanholički.
Službenik obezbedjenja pri procenjivanju druge ličnosti treba da podje od osnovnih elemenata ličnosti kao što su njene
sposobnosti, njen temperament, njen karakter i njena motivacija.
U svakoj situaciji službenik obezbedjenja mora imati na umu da sukob ima potencijal da se razvije u bes, agresiju i na kraju
nasilje. Odluka o ranu uplitanju u sukob npr.u verbalno neslaganje gde nema pretnje povredjivanjem, može da utiče na
eskalaciju sukoba.
138. FAZE ESKALACIJE SUKOBA
Ni u jednom trenutku službenik obezbedjenja ne bi trebalo da izgubi iz vida činjenicu da je njegov osnovni zadatak da spreči
narušavanje javnog reda i mira u svom delokrugu rada, a time i moguću štetu po zdravlje i bezbednost lica i imovine. Zato je
dobro znati da konflikti imaju neka svoja „pravila“ odnosno da ne eskaliraju „munjevito“, nego imaju faze eskalacije koje
službenik obezbedjenja treba da zna i prepozna kako bi moga doneti ispravnu odluku da li da se umeša, kada i na koji način.
FAZE ESKALACIJE SUKOBA

Sukobljene strane nailaze na obostrano nerazumevanje, teškoće
1. NESLAGANJE
u komunikaiji postaju sve veće.
2. LIČNI ANTAGONIZAM I U ovoj fazi glavni problem postaje druga strana u sukobu, počinje
ODBRANAŠTVO obostrano napadanje i okrivljavanje.
Prisećamo se svih problema koje smo imali sa tom osobom. Stari
3. EKSPANZIIJA PROBLEMA
i nerazrešeni problemi oživljavaju i ulaze u igru.
46
4. NAPUŠTANJE I PRESTANAK Jake emocije nas preplavljuju i više nismo u stanju da
konstuktivno mislimo i razgovaramo. Razgovor postepeno
DIJALOGA
utihnjava i prestaje.
U ovoj fazi se početni problem i predmet sukoba zaboravljaju, a
naš cilj je da dokažemo da smo upravu i da trijunfujemo.
5. SLIKE NEPRIJATELJA
Postojeća logika je ili on ili ja ili „ako nisi samnom, onda si protiv
mene“.
Više nismo u stanju da vidimo drugu stranu kao subjekta sa kojim
imamo i nešto zajedničko, već isključivo pristupamo drugoj strani
6. OTVORENO NEPRIJATELJSTVO
kao objektu koji ne zaslužuje naše bazično poštovanje i human
tretman.
Strane u sukobu više nisu u stanju da dele isti prostor ili se
totalno razdvajaju i prekidaju mogućnost bilo kakvog kontakta ili
7. POLARIZACIJA
razvijaju sukob bilo u vidu hladnog rata ili stvarnog obostranog
uništavanja.
139. NAČINI REŠAVANJA KONFLIKATA
Glasanje - pri čemu se prihvata rešenje većine

Pregovaranje i dogovaranje - svaka strana popušta i odriče se nekih ranijih zahteva
- postepeno i naizmenično popuštanje, smanjenje
Recipročni ustupci
zategnutosti i ostvarenje zajedničkog poverenja
Traženje zajedničkog cilja - obema stranama u sukobu to donosi korist
Ključne odluke službenika obezbedjenja u situaciji konflikta su:

- da li da se umeša?
- Kada da se umeša?
- Kako mešanjem da reši situaciju?
- Rano uplitanje službenika obezbedjenja može da izazove kontra efekat – da se sukob okrene ka njemu.
- Rešavanje sukoba primenom komunikacijskih veština moguće je u slučajevima kada službenik obezbedjenja može,
trebalo bi ili je nužno da se umeša u rešavanje situacije.
Važna je odluka kada to službenik obezbedjenja treba da se umeša u konflikt pri čemu mora da upotrebi znanje i veštinu da
dobro proceni situaciju.
140. FAZE KONSTRUKTIVNOG REŠAVANJA KONFLIKTA
FAZE KONSTRUKTIVNOG REŠAVANJA SUKOBA

SlOb prilazi mestu sukoba – ni blizu ni daleko i prati reagovanje sukobljenih
1. Direktan kontakt
strana na njegovo prisustvo. Nastoji da razume konflikta.
2. Prihvatanje pokušaja da se U ovoj fazi je važno obezbediti direktu komunikaciju strana u sukobu i SlOb
i aktivno slušanje svih učesnika sukoba, što će omogućiti da se dva različita
oslabi čvor sukoba
viñenja sukoba uporede.
3. Obe strane iznose svoje vizije SlOb se postavlja neutralno u odnosu na strane u sukobu i naizmenično
daje reč sukobljenim stranama. Ciljevi SlOb jesu sprečavanje eshalacije
sukoba - pozicije
sukoba i obezbedjivanje javnog reda i mira.
4. Odredjivanje osnovnog U ovoj fazi važno je obezbediti aktivno učešće i saradnju obe strane oko
predmeta sukoba – u čemu je formulacije i razumevanja predmeta sukoba. Koji problem hoće da reše?
problem Ukoliko ih ima više, valja početi s lakšim, odnosno jednostavnijim.
5. Odredjivanje potreba i interesa U ovoj fazi ide se dublje u razloge neslaganja i nastajanja sukoba. Kada
SlOb ustanovi interese i potrebe sukobljenih strana javlja se mogućnost
koji leže u osnovi sukoba
novih, kreativnih rešenja datog problema i vidimo ga kao zajednički.
Prihvatiće se samo ono rešenje kojim su obe strane zadovoljne. Ova faza
6. Umnožavanje mogućih rešenja
može biti izuzetno opuštajuća i obećavajuća.
7. Odabiranje rešenja kojim seu Obezbedite da svi učesnici izadju iz sukoba kao pobednici, onodno da nema
zadovoljni svi učesnici poraženih.
8. Konkretizacija dogovora o Proverite da li je odabrano rešenje realno i ostvarivo. Napraviti dogovor
realističnosti koji obavezuje obe strane na realizaciju dogovorenog.
Važno je da se dogovori procedura po kojoj će se postupati ako ugovor iz
9. Rezervna procedura
nekog razloga propaden.
Prilikom procene sukoba službeniku obezbedjenja treba da bude jasno koliko osoba je tačno umešano, šta je uzrok sukoba i da li
će se razviti ili se već razvija u situaciju kada postoji rizik od povredjivanja ili opasnost po nekoga.
141. SMERNICE ZA INTERVENISANJE U FAZAMA KONSTRUKTIVNOG REŠAVANJA KONFLIKATA
Službenik obezbedjenja trebalo bi da obrati posebnu pažnju na sledeće pojave koje nikako nisu poželjne:
- Nemojte da održavate neprestan kontak pogledom
- Nemojte biti agresivni
- Nemojte podizati ton
- Nemojte da budete ni premalo ni previše udaljeni od situacije
- Nemojte da stajete ni na čiju stranu
47
- Nemojte da pravite fizički kontakt
- Nemojte da dajete naredjenja
- Nemojte da pristupite kao da ste spremni za konfrontaciju
- Nemojte da držite nikakav predmet koji može ili bi mogao biti upotrebljen kao oružje
- Nemojte da se okrenete od situacije
Od posebne važnosti za službenike obezbedjenja je zadobiti poštovanje agresivaca. Da bi se to dogodilo važno je pratiti sledeće
smernice:
- Ostanite izričiti
- Uvek pokažite poštovanje
- Pokušajte da smirite situaciju ili da skrenete pažnju na nešto drugo
Apelujte na smirivanje situacije
142. OBAVEZA ZAŠTITE I USTUPANJA PODATAKA PRIKUPLJENIH VRŠENJEM POSLOVA SLUŽBENIKA
OBEZBEDJENJA I INFORMACIJE ZA JAVNOST NA MESTU INCIDENTA
TEMA 12. REŠAVANJE SUKOBA, POGLAVLJE 12. 2.1
Treća lica (javnost) jesu sva lica koja nisu predstavnici poslodavca, službenika obezbedjenja (kolege) niti predstavnici klijenta
(korisnika usluga) s kojima dolazi u kontakt pri vršenju dužnosti (posetioci, prolaznici, nadležni državni organi, javne službe idr).
Službenici obezbedjenja moraju biti oprezni kada daju informacije trećim licima iz sledećih razloga:
- Ukoliko pogrešno interpretiraju komentare koje je dao SlOb može nastati šteta
- Potencijalna parnica protiv klijenta ili poslodavca može nastati kao rezultat informacija koje su date
- Svako loše prenošenje informacija ili neodredjeni komentari mogu da izazovu negativne posledice
- Komentari ili informacije koje su date mogu da štete zaključenom ugovoru o osiguranju klijenta ili poslodavca
- Službenik obezbedjenja ne može znati sve činjenjice niti pozadinske informacije o nekoj situaciji
- Službenik obezbedjenja će retko imati ovlašćenje da govori u ime klijenta ili poslodavca (za to postoji PR)
Službenik obezbedjenja može da oda dragocene ili poverljive informacije što može naknadno da naruši bezbednost.
143. PRIMENA PRINCIPA HIJERARHIJE I SUBORDINACIE U SLUŽBI PRIVATNG OBEZBEDJENJA I
POLITIKA JEDNAKIH MOGUĆNOSTI ZA NAPREDOVANJE U SLUŽBI OBEZBEDJENJA
Hijerarhija je stepenasto uredjenje elemenata (u našem slučaju ljudi) u rangirani poredak u kom je svaki rang počev onog od
najnižeg podredjen onom iznad.
Subordinacija zanači podredjenost, potčinjenost, zavisnost, poslušnost ili odnos nižeg pojma prema višem odnosno odnos vrste
prema rodu.
Posebno je važno za službenika obezbedjenja da sve dobijene naloge koji odstupaju od pisanih uputstava obavezno evidentira u
knjigu dogadjaja.
Kada prima tekuće naloge službenik obebzbedjenja ih mora interpretirati i ukoliko ima nedoumica u vezi sa jasnoćom, ne bi
trebalo da okleva da ih razjasni.
Postupanje prema uputstvima:
- Za efikasno obezbedjenje bilo kog prostora ili lica službenik obezbedjenja mora biti disciplinovan i sposoban da primi,
interpretira i postupa prema propisnim uputstvima odnosno porcedurama.
- Službenik obezbedjenja mora da razume, prihvati i poštuje uspostavljen lanac autoriteta ili komande kako za bezbednost
štićenih objekata tako i za sopstvenu bezbednost i bezbednost svoje porodice.
- U ovom sektoru poslovanja nema mesta za one koji misle da sve znaju ili imaju teškoća da prihvate autoritet jer
ovakvim stavom dovode u opasnost ne samo sebe već i one oko sebe.
Svi službenici obezbedjenja moraju nedvosmisleno znati od koga primaju uputstva. Kada se u organizaciji obezbedjenaj vodi
računa o mogućnosti napredovanja u službi (politika jednakih mogućnosti) onda je prihvatanje principa subordinacije i hijerarhije
lako.
144. POJAM TIMA I SKLONOSTI ZA TIMSKI RAD U SLUŽBI OBEZBEDJENJA
Priroda poslova obezbedjenja obuhvata rad u grupama ili timovima, te je ovaj sektror poslovanja organizovan na poluvojnom
principu koji karakterišu postojanje hijerarhije i centralizovnao upravljanje. Ovo je neophodno da bi se održali kontrola i nadzor
nad velikim brojem ljudi po gradu, regiji ili dravi.
Tim je grupa koja se sastoji od ograničenog broja pojedinaca koji utiču jedni na druge. Bolje rečeno, tim je grupa čiji rezultati
rada utiču na sve u njoj. Prema ovim karakteristikama tim se definiše kao socijalna jedinica koju čini ograničen broj pojedinaca
sa odredjenom stukturom i odredjenim normama ponašanja. Dobro uklopljen tim utiče na efikasnost ostvarenja odredjenih
zadataka odnosno ogleda se u sigurnom i dobrom pružanju usluga klijentima u donošenju pravilnih i dobrih odluka koje se
uspešno plasiraju u ostvarenju različitih poslovnih zadataka.
145. MESTO SLUŽBENIKA OBEZBEDJENJA U TIMU
Tim je efikasniji ako podleže odredjenim normama ponašanja odnosno disciplini i naravno ako članovi tima poseduju odredjena
sturčna znanja koja se medjusobno stručno dopunjuju. Uspešnost individualnog ili grupnog rešavanja zadataka zavisi od mnogih
činilaca kao što su: priroda zadatka, osobine članova grupe, njihov medusobni odnos i drugi momenti.
Mesto službenika obezbedjenja u timu i timski rad zavisi od:
- Obzira prema drugima
- Saslušati druge
- Otvoreno razgovarati o problemima
- Ne iznositi lične probleme
- Saradjivati po pitanju rasporeda po smenama
- Prepoznati snagu i slabosti
- Preuzimati svoj deo obaveza i odgovornosti
- Biti iskiren prema kolegama iz tima
48
- Pomagati u opasnim situacijama
- Ne prenositi na druge probleme za koje ste odgovorni
- Shvatiti šta je posao službenika obezbedjenja i šta se od njega očekuje
- Kompromisi i saradjnja
- Posmatrati druge i postavljati im pitanja
- Ponašati se profesionalno u svakom trenutku
TEMA 13. --- OBEZBEðENJE JAVNIH SKUPOVA

146. Zakonska regulativa za vršenje poslova redara
Tema 13: str. 228.
Pravna lica i preduzetnici za privatno obezbeñenje, mogu vršiti poslove održavanja reda:
1. Na javnom skupu
2. Na sportskim priredbama
3. Na mestima i objektima gde se okupljaju grañani povodom održavanja zabavnih, muzičkih, kulturnih i dr. programa.
Službenici obezbeñenja redarsku službu vrše bez oružja.

Kada pravno lice ili preduzetnik za privatno obezbeñenje pružajući usluge održavanja reda na javnom skupu i na sportskim
priredbama angažuje više od 3 redara, dužno je da sačini plan obezbeñenja, koji organizator skupa, zajedno sa prijavom,
dostavlja policijskoj upravi sa sedištem na teritoriji na kojoj se zakazuje i održava javni skup.
Plan obezbeñenja mora da sadrži broj i raspored angažovanih redara, ovlašćenja redara, podatke o odgovornom licu koje će
rukovoditi redarskom službom za vreme održavanja javnog skupa i sredstva komunikacije sa njim.
Redari tokom vršenja posla moraju biti u uniformi i opremljeni jednoobraznim jaknama ili prslucima sa svetloodbojnim trakama i
natpisom “Redar” ili “Securituy”.
Tokom vršenja posla redaru na javnom skupu nije dozvoljeno da reguliše saobraćaj van granice štićenog prostora. Redar postupa
po nareñenju ovlašćenog policijskog službenika u skladu sa Planom obezbeñenja.
Redari koji vrše poslove tokom održavanja sportskih priredbi postupaju u skladu sa Zakonom o privatnom obezbeñenju i
propisima kojim se ureñuje sprečavanje nasilja na sportskim priredbama.
147. Poslovi i ovlašćenja redarske službe na javnom skupu u smislu propisa kojima se ureñuje
okupljanje grañana
Tema 13: str. 229.
Zakon o okupljanju grañana propisuje da:
1. prostor za javni skup može biti prostor koji je pristupačan i pogodan za okupljanje grañana i na kome to okupljanje ne
dovodi do ometanja javnog saobraćaja, ugrožavanja zdravlja, jvanog morala i bezbenosti,
2. se javni skup ne može održati u blizini Republičke ili narodne skupštine RS neposredno pre i u vreme trajanja zasedanja,
3. se javni skup može organizovati u periodu od 8 h do 14 h i od 18 h do 23 h i da može trajati najduže 3 sata,
4. javni skup se može prijaviti i odvijati kao kretanje učesnika skupa, sa tačno utvrñenom trasom kretanja,
5. je za održavanje reda na javnom skupu odgvoran sazivač,
6. sadrži program i cilj javnog skupa, da predvidi redarsku službu i da proceni broj učesnika.
148. Poslovi i ovlašćenja redarske službe na sportskim priredbama
Tema 13: str. 230.
Službenici obezbeñenja redarsku službu vrše isključivo bez oružja. Redari moraju biti u uniformi i opremljeni jednoobraznim
jaknam ili prslucima sa svetlodbojnim trakama na kojim piše ,,REDAR,, ,,SECURITY,, ili ,,STEWAED,,. Službenicima obezbeñenja
koji vrše redarsku službu nije dozvoljeno da regulišu saobraćaj van granice štićenog prostora.
Redarska služba u vršenju svojih poslova na sportskim priredbama dužna je da:

1. zabrani pristup objektu licima koja su pod dejstvom alkohola ili opojnih sredstava,
2. gostujuće navijače usmeri na posebne ulaze,
3. obezbedi da gledalac sedi na mestu koje mu je označeno na karti,
4. onemogući ulazak gledalaca na sportski teren,
5. onemogući unošenje ili prodaju alkoholnih pića,
6. onemogući unošenje u objekat predmeta koji se mogu upotrebiti u nasilničkim postupcima,
7. onemogući unošenje u objekat predmeta koji su većih dimenzija i koji mogu da ometaju rad službenih lica,
8. upozori i udalji gledaoca koji svojim ponašanjem može izazvati nasilje,
9. ne dozvoli pristup sportskom objektu licu kome je izrečena mera bezbednosti.
Gledaoci na sportskim priredbama dužni su da postupaju u skladu sa nalozima redarske službe.

149. Poslovi i ovlašćenja redarske službe mestima i u objektima gde se okupljaju grañani povodom
održavanja zabavnih, muzičkih,kulturnih i dr. Programa
Tema 13: str. 232.
Ovlašćenja redara u vršenju poslova obezbeñenja ista su kao i za sve vrse javnih skupova. Razlika je samo u planu
obezebeñenja, koji se izrañuje u skaldu sa zaključcima iz procene rizika u zaštiti lica i imovine. Osnovne karakteristike ovih
skupova su koncentracija velikog broja ljudi na malom prostoru, konzumiranje alkohola, nedozboljena distribucija psihoaktivnih
supstanci, povećana opasnost od izbijanja požara u zatvorenom prostoru u sl. , što zahteva posebne mere zaštite u izradi
planova obezbeñenja.
Službenici obezbeñenja su istovremeno zaduženi da brinu o očuvanju javnog reda i mira, kao i o preventivnoj zaštiti od požara
(prohodnost puteva za evakuaciju, ispravnost opreme za gašenje požara i dr.).
150. Plan obezbeñenja, svrha izrade, forma i sadržaj
Tema 13: str. 232.
Licencirana pravna lica koja pružaju usluge održavanja reda na javnom skupu, a koja za te potrebe angažuje više od 3 redara,
dužna su da izrade plan obezbeñenja, koji organizator skupa, zajedno sa prijavom dostavlja mesno nadležnoj policijskoj upravi.
Plan obezbeñenja izrañuje se u cilju planiranja: broja izvršilaca, njhovog raspreda, dužnosti, ovlašćenja i načina meñusobne
komunikacije.
49
Plan obezbeñenja mora sadržati:
1. imena i prezimena redara,
2. dužnosti nadzornika skupa i svih redara po radnim pozicijama,
3. raspored redara i nadzornika skupa,
4. ovlašćenja redara i nadzornika skupa,
5. način komunikacije izmeñu redara i nadzornika skupa.
Pored navedenog plan mora sdržati još i skice, fotografije, šeme, spiskove i dr. u zavisnosti od vreste javnog skupa i stepena
potrebne saradnje s policijom i drugim javnim službama (vatrogasci, hitna pomoć i sl.).
TEMA 14. --- TRANSPORT VREDNOSTI

151. Zakonske odredbe prevoza novca, vrednosnih i drugih pošiljki vozilima, koja se odnose na
transportna vozila
Tema 14: str. 236.
Pravna lica i preduzetnici za privatno obezbeñenje vrše poslove pratnje i obezbeñenja transporta i prenosa novca, vrednosnih i
dr. pošiljaka ako imaju najmanje jedno specijalno vozilo za transport koje mora:
1. Da poseduje dozvolu za vanlinijski drumski prevoz
2. Da bude označeno u skladu sa propisima
3. Da ima stalnu dvosmernu vezu sa kontrolnim centrom i delom posade koja napušta transportno vozilo pri
preuzimanju/predaji vrednosti
4. Da ima ugrañen GPS ureñaj za satelitsko praćenje i daljinski monitoring iz sopstvenog kontrolnog centra
5. Da poseduje ugrañen panic taster sa automatskim slanjem dojavnog signala u kontrolni centar
6. Da ima ugrañen sistem elektrohemijske zaštite novca u transport ili ima blindirano vozilo ili ima specijalno ojačane:
karoseriju, stakla i mehanički sigurnosti sef za novac montiran u vozilu.
7. Da ima ugrañen mobilni system video obezbeñenja vozila.
152. Zakonske odredbe prevoza novca, vrednosnih i drugih pošiljki vozilima, koja se odnose na
službenike obezbeñenja
Tema 14: str. 236.
Posadu specijalnog vozila za transport čine vozač i najmanje jedan pratilac.
Svi članovi posade specijalnog vozila za transport moraju biti službenici obezbeñenja iz istog pravnog lica.
Pri obavljanju poslova, svi članovi posade specijalnog vozila za transport i pratioci moraju biti naoružani propisanom vrstom
vatrenog oružja i moraju biti opremljeni u skladu sa Zakonom.
153. Zakonske odredbe prevoza novca, vrednosnih i drugih pošiljki pešice
Tema 14: str. 236.
Pravna lica za privatno obezbeñenje mogu da vrše poslove pratnje i obezbeñenja transporta novca, vrednosti i drugih pošiljki
pešice moraju ispuniti sledeće:
1. da ima ugrañen GPS sistem praćenja,
2. da ima ugrañen panik taster,
3. ugrañen sisitem elektrohemijske zaštite novca ili vrednosti u transportu.
154. Zakonske odredbe prenosa novca, vrednosnih i drugih pošiljki pešice, koja se odnose na
službenike obezbeñenja
Tema 14: str. 236.
Pravna lica za privatno obezbeñenje mogu vršiti poslove prenosa novca, vrednosti i drugih pošiljki pešice smo ukoliko koriste
sisiteme elektrohemijske zaštite. Ovu vrstu prenosa mora obavljati najmanje jedan službenik obezbeñenja koji mora biti u stalnoj
komunikacijskoj vezi sa kontrolnim centrom. Težina sisitema za elektrohemijsku zaštitu i predmeta koji se u njemu prenosi ne
sme prelaziti težinu od 18 Kg, osim ukoliko je prilagoñen za ručnu vuču.
Ukoliko se prenos vrši bez elektrohemijske zaštite blindiranim vozilom, u pratnji službenika obezbeñenja od vozila do tačke
preuzimanja ili deponovanja novca mora se nalaziti još jedan naoružani službenik obezbeñenja.
155. Procena rizika u zaštiti lica i imovine i poslovanja za ugradnju minimalnih mera zaštite u
poslovanju gotovim novcem i vrednostima
Tema 14: str. 236.
Manje gotovog novca u bankam i drugim finansijskim organizacijama prema statistici zanači manje razbojništva i razbojničkih
krañi. Švedska je tokom 2008. godine imala 110 razbojništava u bankama, za tri godine je smanjenjem gotovog novca u
bankama smanjila broj razbojništava u bankama na samo 16. Srbija je jedna od retkih država u Evropi u kojoj stanovništvo
najviše koristi gotovinu za plaćanje, čak 80 % plaćanja se vrši gotvoim novcem.
Minimalni bezbednosni uslovi zaštite lica, objekata, novca i vrednosnih pošiljki ostvaruje se:
1. ugradnjom odgovarajućih sisitema tehničke zaštite,
2. fizičkom zaštitom,
3. zajedničkom primenom fizičke zaštite i sisitema tehničke zaštite.
Tehnička zaštita predstavlja skup radnji kojima se neposredno ili posredno štite lica i njihova imovina, a koja se izvodi tehničkim
sredstvima i ureñajima. Osnovna namena tehničkih sisitema zaštite je sprečavanja protivprovalnih radnji.
Pod sredstvima i ureñajima tehničke zaštite podrazumevaju se:

1. za fizičko sprečavanje nedozvoljenog ulaska lica u štićeni prostor (npr.: ograde, rampe, barijere, protivprovalna vrata,
nepobrojna stakla i sl.),
2. elektronski bezbednosni sisitemi (protivprovalni i protivprepadni alarmni sisitemi, CCTV, sisitemi kontrole pristupa, i sl.),
3. protivdiverzioni i protivsabotažni elemnti (detektori metala i jonizujućeg zračenja, ručna ogledala za pregeld podnožja
vozila, rendureñaji i sl.),
50
4. sisitemi elektrohemijske zaštite novca i dr. vrednosti (koferi, torbe i sl.),
5. sisitemi za globalno pozicioniranje (GPS satelitsko praćenje).
156. Vrste finansijskih institucija i načini ostvarivanja mera zaštita
Tema 14: str. 236.
Postoji više različitih podela finansijskih institucija, prema jednoj od njih finansijske institucije se prema vrsti dele na sledeće:
1. komercijalne banke
2. štedionice
3. štedno-kreditne zadruge
4. osiguravajuće kompanije
5. penzioni fondovi
6. finansijske kompanije.
Manje gotovog novca u bankam i drugim finansijskim organizacijama prema statistici zanači manje razbojništva i razbojničkih
krañi. Švedska je tokom 2008. godine imala 110 razbojništava u bankama, za tri godine je smanjenjem gotovog novca u
bankama smanjila broj razbojništava u bankama na samo 16. Srbija je jedna od retkih država u Evropi u kojoj stanovništvo
najviše koristi gotovinu za plaćanje, čak 80 % plaćanja se vrši gotvoim novcem.
Minimalni bezbednosni uslovi zaštite lica, objekata, novca i vrednosnih pošiljki ostvaruje se:
1. ugradnjom odgovarajućih sisitema tehničke zaštite,
2. fizičkom zaštitom,
3. zajedničkom primenom fizičke zaštite i sisitema tehničke zaštite.
Tehnička zaštita predstavlja skup radnji kojima se neposredno ili posredno štite lica i njihova imovina, a koja se izvodi tehničkim
sredstvima i ureñajima. Osnovna namena tehničkih sisitema zaštite je sprečavanja protivprovalnih radnji.
Pod sredstvima i ureñajima tehničke zaštite podrazumevaju se:

1. za fizičko sprečavanje nedozvoljenog ulaska lica u štićeni prostor (npr.: ograde, rampe, barijere, protivprovalna
vrata, nepobrojna stakla i sl.),
2. elektronski bezbednosni sisitemi (protivprovalni i protivprepadni alarmni sisitemi, CCTV, sisitemi kontrole
pristupa, i sl.),
3. protivdiverzioni i protivsabotažni elemnti (detektori metala i jonizujućeg zračenja, ručna ogledala za pregeld
podnožja vozila, rendureñaji i sl.),
4. sisitemi elektrohemijske zaštite novca i dr. vrednosti (koferi, torbe i sl.),
5. sisitemi za globalno pozicioniranje (GPS satelitsko praćenje).
TEMA 15. --- RADNI ODNOSI I REGULATIVA
157. Granski socijalni dijalog na evropskom nivou i u Srbiji, socijalni partneri, značaj, efekti
Tema 15: str. 243.
Sastanci o socijalnom dijalogu održavaju se u prostorijama Evropske komisije u Briselu. Ova situacija stvara dobru osnovu za
predstavnike poslodavaca i zaposlenih da razgovaraju i pregovaraju o evropskim pitanjima koja se odnose na privatni sektor
bezbednosti. Sindikate iz svih evropskih zemalja predstavlja UNI-Europa, evropski ogranak Uni (meñunarodna mreža sindikata
koja predstavlja 900 sindikata iz 130 zemalja sveta). Samo u sektoru privatnog obezbeñenja u Evropi predstavlja oko 2.200.000
zaposlenih, posredstvom više od 30 sindikata članica.
Socijalni partneri
Sporazum iz Amsterdama iz 1997. god. zahteva da se socijalni partneri konsultuju pre nego što se donesu odluke i primene
socijalna politika i politika tržišta rada u Evropi. Ukoliko socijalni partneri postignu saglasnost u vezi sa smernicama politike,
komisija se brine za primenu. Ovaj okvir predloga poznat je kao zeleni dokument.
Socijalni partneri u privatnom sektoru bezbednosti imaju zajednički interes da analiziraju i postignu saglasnost u vezi s razvojem
ovog sektora. Na ovaj način može se uticati na prilagoñavanje propisa potrebama i zahtevima ovog sektora.
Organizacije tržišta rada u zemljama Evropske unije imaju značajan uticaj unutar evropskog društva.One sklapaju kolektivne
ugovore na konfederalnom nivou, učestvujući u izradi nacrta zakona koji se odnose na tržište rada.
Kada centralne organizacije postignu dogovor o centalizovanim prihodima, sindikati i udruženja poslodavaca pregovaraju o
detaljima, kako bi se odgovorilo na potrebe pojedinačnih sektora, kao što je i privatni sektor bezbednosti. U slučajevima kada
centralne organizacije ne pregovaraju ili ne postižu bilo kakav sporazum ili ne daju preporuke, udruženja poslodavaca i sindikati
pregovaraju o kolektivnim sporazumima za svaki sektor/granu. Ovi sporazumi definišu uslove plaćanja i rada.
I pored nastojanja strukovnog udruženja da socijalni dijalog u oblasti privatnog obezbeñenja u Srbiji započne što pre, problem
predstavlja nepostojanje granskog sindikata zaposlenih u oblasti privatnog obezbeñenja.
158. Vrste i pravni značaj kolektivnih ugovora u oblasti privatnog obezbeñenja
Tema 15: str. 244.
Kolektivni ugovori su jedino legalno i legitimno sredstvo za odreñivanje cene rada usluga privatnog obezbeñenja izmeñu
organizacija obezbeñenja i korisnika usluga, kao i za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih.
U Srbiji se nedovoljno poštuju prava radnika, a poslodavci često krše svoje obaveze, što je najviše posledica nedovoljne
efikasnosti državnih institucija u sprovoñenju zakona.
Najveći problem u oblasti kršenja prava radnika u Srbiji jeste rad na crno koji za posledicu ima neredovnu isplatu zarada, poreza
i doprinosa, prekovremeni rad I povredu prava na godišnji odmor).
Rad na crno zastupljen je u Srbiji i u oblasti privatnog obezbeñenja i upravo zbog toga su najviše ugroženi mladi, nezaposleni,
formalno zaposleni itd.
Velike razmere rada na crno nastale su zbog velike nezaposlenosti, kao i zbog nedostatka kontrole države i neefikasnog sistema
sankcionisanja, što poslodavci često zloupotrebljavaju.
Upravo zbog tako loše situacije, postojanje i poštovanje kolektivnog ugovora jesu osnova za bolje funkcfionisanje društva.
Postoje različite vrste kolektivnih ugovora:
Opšti (zaključuju reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat, osnovani za teritoriju RS)
Poseban (zaključuju reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat, osnovani za granu, grupu, podgrupu
ili delatnost).
51
Kod poslodavca (zaključuju poslodavac i reprezentativni sindikat kod poslodavca).
Uvedena je mogućnost da poslodavci pristupe kolektivnom ugovoru koji su zaključili drugi poslodavci ili udruženje poslodavaca.
Do sada su poslodavci ili udruženja poslodavaca morali da budu članovi Udruženja poslodavaca da bi se na njih primenjivao
zaključeni kolektivni ugovor. Ovim postupkom korisnici kolektivnog ugovora moći će da budu i oni poslodavci koji nisu
neposredno pregovarali sa svojim sindikatom, ako njegove odredbe odgovaraju njegovim finansijskim i drugim mogućnostima.
Opšti i poseban kolektivni ugovor zaključuju se za teritoriju Republike i obavezuju sve poslodavce koji su u vreme
zaključenja kolektivnog ugovora bili članovi udruženja poslodavaca – učesnika kolektivnog ugovora, a mogu se pridružiti i drugi
poslodavci.
Kod poslodavca obavezuje i zaposlene kod poslodavca koji nisu članovi sindikata – potpisnika kolektivnog ugovora.
159. Uticaj važećih propisa o radu na poslodavce i zaposlene u oblasti privatnog obezbeñenja
Tema 15: str. 246.
Socijalni partneri se slažu da obezbeñivanje dobrih uslova rada predstavlja glavni faktor u odreñivanju kvaliteta usluge koja se
nudi klijentima. Zdrava klima u odnosima unutar sektora, izmeñu organizacija poslodavca I sindikata, I dobri uslovi rada
povećavaju zadovoljstvo zaposlenih na radnom mestu i daju im mogućnost da poboljšaju uslugu koju pružaju.
Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, ureñuju se Zakonom o radu i posebnim zakonima, u skladu s ratifikovanim
meñunarodnim konvencijama. Takoñe se ureñuju i kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, a pravilnikom o radu (opštim aktom
poslodavca) samo kada je to zakonom dozvoljeno.
Politika jednakih mogućnosti za sve zaposlene važan je princip u funkcionisanju firmi za privatno obezbeñenje, a uspostavlja se
opštim aktom poslodavca. Odnosi se na stvarnu mogućnost napredovanja u službi obezbeñenja po unapred poznatim
kriterijumima, usmerenim na pozitivnu selekciju kadrova (nepristrasan izbor I unapreñenje isključivo stručno sposobnih I vrednih
službenika obezbeñenja).
Pravila kompanije – opšta akta

Opšta akta su namenjena da bliže odrede, definišu i pojasne neke odredbe zakona i propisa, a reñe i da samostalno urede neke
odnose izmeñu poslodavca i zaposlenih.
Forme opštih akata obično su pravilnici i odluke, kao što su:
Pravilnik o radu
Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta
Pravilnik o zaradama, naknadama zarada i drugim primanjima zaposlenih
Pravilnik o službi obezbeñenja s opisom svih radnih mesta i ovlašćenjima i drugo
Kolektivni ugovor i pravilnik o radu (u daljem tekstu: opšti akt) i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima
se zaposlenom daju manja prava ili utvrñuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrñeni zakonom.
Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrñenih zakonom, kao
i druga prava koja nisu utvrñena zakonom, osim ako zakonom nije drukčije odreñeno.
Ako opšti akt i pojedine njegove odredbe utvrñuju nepovoljnije uslove rada od uslova utvrñenih zakonom, primenjuju se odredbe
zakona.
UGOVORI O RADU
Ugovor o radu smatra se zaključenim kad ga potpišu zaposleni i poslodavac. Ugovor o radu zaključuje se u najmanje tri primerka,
od kojih se jedan obavezno predaje zaposlenom, a dva zadržava poslodavac. Ugovor o radu može da se zaključi na neodreñeno
ili odreñeno vreme. Ugovor o radu u kom nije utvrñeno vreme na koje se zaključuje smatra se ugovorom o radu na neodreñeno
vreme.
Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku i sadrži:
Naziv i sedište poslodavca
Lično ime zaposlenog, mesto njegovog prebivališta, odnosno boravišta
Vrstu i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja zaposlenog koji su uslov za obavljanje poslova za koje se zaključuje
ugovor o radu
Naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja
Mesto rada
Vrstu radnog odnosa (na neodreñeno ili odreñeno vreme)
Trajanje ugovora o radu na odreñeno vreme i osnov za zasnivanje radnog odnosa na odreñeno vreme
Dan početka rada
Radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno)
Novčani iznos osnovne zarade
Elemente za utvrñivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog
Rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo
Trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.
Ugovor o radu ne mora da sadrži elemente od 11-13 Zakona o radu, ako su oni utvrñeni zakonom, kolektivnim ugovorom,
pravilnikom o radu ili drugim aktom poslodavca u skladu sa zakonom. U tom slučaju u ugovoru mora da se naznači akt kojim su
ta prava utvrñena u momentu zaključenja ugovora o radu.
Poslodavac je dužan da ugovor o radu, ili njegovu kopiju drži u sedištu ili drugoj poslovnoj prostoriji poslodavca ili na drugom
mestu, u zavisnosti od toga gde zaposleni ili radno angažovano lice radi.
Vrste ugovora o zasnivanju radnog odnosa:
radni odnos na neodreñeno vreme
radni odnos na odreñeno vreme
radni odnos za obavljanje poslova sa povećanim rizikom
radni odnos s nepunim radnim vremenom
radni odnos za obavljanje poslova van sedišta poslodavca i drugi
Radni odnos na odreñeno vreme – ugovor o radu može da se zaključi na odreñeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je
52
trajanje unapred odreñeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem odreñenog posla, ili nastupanjem
odreñenog dogañaja, za vreme trajanja tih potreba.
Ova vrsta ugovora o radu primerena je potrebama poslodavca u oblasti privatnog obezbeñenja, jer se i ugovori o obezbeñenju po
pravilu zaključuju na odreñeno vreme trajanja.
Poslodavac sa jednim licem može zaključiti jedan ugovor ili više ugovora o radu na osnovu kojih se radni odnos sa istim
zaposlenim zasniva sa prekidima ili bez prekida ne duže od 24 meseca.
Izuzetno, ugovor o radu na odreñeno vreme može da se zaključi i na period duži od 24 meseca:
Ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog do njegovog povratka
Za rad na projektu čije je vreme unapred odreñeno, najduže do završetka projekta
Sa stranim državljaninom, na osnovu dozvole za rad, a najduže do isteka roka na koji je izdata dozvola
Za rad na poslovima kod novoosnovanog poslodavca čiji upis u registar kod nadležnog organa u momentu zaključenja
ugovora o radu nije stariji od jedne godine, na vreme čije ukupno trajanje nije duže od 36 meseci
Sa nezaposlenim kome do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju nedostaje do pet godina,
najduže do ispunjenja uslova.
Radni odnos za obavljanje poslova s povećanim rizikom – ugovor o radu može da se zaključi za poslove sa povećanim
rizikom samo ako zaposleni ispunjava uslove za rad na tim poslovima.
Zaposleni može da radi na ovim poslovima samo na osnovu prethodno utvrñene zdravstvene sposobnosti za rad na tim poslovima
od strane nadležnog zdravstvenog organa.
Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca – radni odnos može da se zasnuje za obavljanje poslova van
prostorija poslodavca, što je po pravilu slučaj u ugovorima o fizičkoj zaštiti lica, objekata i javnih skupova, obezbeñenju
transporta nova i drugih vrednosnih pošiljki, jer se službenik obezbeñenja šalje povremeno (dnevno, nedeljno, mesečno ili duže)
u organizaciju korisnika usluga.
Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca obuhvata:
Rad na daljinu
Rad od kuće
Ugovor o radu sa nepunim radnim vremenom

Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, ako zakonom nije drugačije odreñeno.
Zaposleni ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom.
Obaveze poslodavca. Poslodavac je dužan da:

Zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu
Zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu
Zaposlenom pruži obaveštenje o uslovima rada, organizaciji rada, pravilima poslodavca i pravima i obavezama koje
proizilaze iz propisa o radu I propisa o bezbednosti I zaštiti života I zdravlja na radu
Zaposlenom obezbedi obavljanje poslova utvrñenih ugovorom o radu
Zatraži mišljenje sindikata u slučajevima utvrñenim zakonom, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan sindikat od
predstavnika koga odrede zaposleni.
Obaveze zaposlenih. Zaposleni je dužan da:

Da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi
Da poštuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca i korisnika usluga obezbeñenja, kao I uslove I pravila poslodavca u
vezi sa ispunjavanjem ugovornih I drugih obaveza iz radnog odnosa
Da obavesti poslodavca o bitnim okolnosti koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje poslova utvrñenih ugovorom o
obezbeñenju
Da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti za život I zdravlje I nastanak materijalne štete.
RADNO VREME (Puno, nepuno i skraćeno radno vreme)
Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahtevaju, radnu nedelju i
raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način.
-Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno. Opštim aktom može da se utvrdi da puno radno vreme bude i kraće od 40
časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno.
- Nepuno radno vreme – jeste radno vreme kraće od punog radnog vremena.
- Skraćeno radno vreme – zaposleni koji radi na teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, na kojima i pored primene
odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstava i opreme za zaštitu postoji povećano štetno dejstvo
na zdravlje zaposlenog skraćuje se radno vreme najviše 10 časova nedeljno.
Preraspodela radnog vremena - Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda
delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje
odreñenog posla u utvrñenim rokovima
vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u period od 6 meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od
ugovorenog radnog vremena. Kolektivnim ugovorom može se utvrditi da se preraspodela radnog vremena ne vezuje za
kalendarsku godinu, odnosno da može trajati i duže od 6 meseci, a najduže 9 meseci. U slučaju preraspodele radnog vremena,
radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno.
NOĆNI RAD I RAD U SMENAMA

Rad koji se obavlja u vremenu od 22.00 do 6.00 časova narednog dana smatra se radom noću.
Zaposlenom koji radi noću najmanje 3 časa svakog radnog dana, ili trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje,
poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova u toku dana ako bi prema mišljenju nadležnog zdravstvenog organa, takav
rad doveo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja.
Ako je rad organizovan u smenama koje uključuju noćni rad, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni
ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću. Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje samo uz svoju
53
pisanju saglasnost.
Razlozi za otkaz
Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost
zaposlenog i njegovo ponašanje i to:
1) ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;
2) ako je pravnosnažno osuñen za krivično delo na radu ili u vezi sa radom;
3) ako se ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka mirovanja radnog odnosa iz člana 79.
Zakona o radu, odnosno neplaćenog odsustva iz člana 100. Zakona o radu,
Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to:
ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze;
ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja;
ako necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada;
ako ne koristi ili nenamenski koristi obezbeñena sredstva ili opremu za ličnu zaštitu na radu;
ako učini drugu povredu radne obaveze utvrñenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.
Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to:
ako neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom;
ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad
ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad;
zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih
sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla
ako njegovo ponašanje predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela učinjenog na radu i u vezi sa radom, nezavisno od
toga da li je protiv zaposlenog pokrenut krivični postupak za krivično delo;
ako je dao netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa;
ako zaposleni koji radi na poslovima sa povećanim rizikom, na kojima je kao poseban uslov za rad utvrñena posebna
zdravstvena sposobnost, odbije da bude podvrgnut oceni zdravstvene sposobnosti;
ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da
nastavi rad kod poslodavca
Poslodavac može zaposlenog da uputi na odgovarajuću analizu u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu koju odredi poslodavac, o
svom trošku, radi utvrñivanja okolnosti iz stava 3. tačka 3) i 4) ovog člana ili da utvrdi postojanje navedenih okolnosti na drugi
način u skladu sa opštim aktom. Odbijanje zaposlenog da se odazove na poziv poslodavca da izvrši analizu smatra se
nepoštovanjem radne discipline u smislu stava 3.
Zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, i
to:
• ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem odreñenog posla ili doñe
do smanjenja obima posla
• ako odbije zaključenje aneksa ugovora o radu (radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i
organizacije rada);
• radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodvca do 50 kilometara od sedišta poslodvca;
• radi upućivanja na rad na odgovarajući posao kod drugog poslodavca (najduže godinu dana, a uz pristanak i duže);
• ako je zaposlenom koji je višak obezbedio ostvarivanje prava (premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca,
prrekvalifikacija, dokvalifikacija, nepuno radno vreme ali ne kraće od polovine punog radnog vremena);
• radi promene elemenata za utvrñivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade uvećane zarade i drugih
primanja zaposlenog koja su sadržana u ugovoru o radu ( osnovna zarada, radni učinak, naknade zarade, uvećane
zarade i druga primanja).
160. Evidencije i potreba za informisanjem zaposlenih
Tema 15: str. 256.
Zaposleni ima pravo uvida u dokumente koji sadrže lične podatke koji se čuvaju kod poslodavca i pravo da zahteva brisanje
podataka koji nisu od neposrednog značaja za poslove koje obavlja, kao i ispravljanje netačnih podataka.
Lični podaci koji se odnose na zaposlenog ne mogu da budu dostupni trećem licu, osim u slučajevima i pod uslovima utvrñenim
zakonom ili ako je to potrebno radi dokazivanja prava i obaveza iz radnog odnosa ili u vezi s radom.
TEMA 16. --- OBUKA U PRIMENI FIZIČKE SNAGE - SAMOODBRANA
161.
54

O2 Ukupno

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

O2 Ukupno

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

POSLOVNI INFORMACIONI SISTEM

- Fizičko Tehničkog obezbeñenja -

--- PISFTO ---

PROGRAM STRUČNE OBUKE ZA VRŠENJE POSLOVA FIZIČKO-

– Beograd 2015. godina –

UVOD --- INDUSTRIJA PRIVATNOG OBEZBEðENJA ............................................................. 8

1. STANJE PRIVATNOG OBEZBEðENJA U EVROPI I U SRBIJI ZNAČAJ I MESTO U SISITEMU

TEMA 1. --- PRAVNI ASPEKTI OBAVLJANJA DELATNOSTI .................................................... 8

2. STATISTIKA PRIJAVLJENIH KRIVIČNIH DELA, POJAM I ZNAČAJ ................................................................8

3. POJAM KRIVIČNOG DELA ............................................................................................................................8

4. OSNOVNA OBELEŽJA KRIVIČNOG DELA ......................................................................................................9

5. POJAM KRIVICE .......................................................................................................................................... 9

6. VRSTE KAZNI I PRAVNE POSLEDICE OSUDE .............................................................................................10

7. KRIVIČNA DELA KOJA SE GONE PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI ......................................................................10

8. PREKRŠAJI U OBAVLJANJU DELATNOSTI PRIVATNOG OBEZBEðENJA.......................................................11

9. POJAM I PODELA KRIMINALISTIKE ..........................................................................................................12

10. MESTO DOGAðAJA (LICE MESTA) POJAM I VRSTE ....................................................................................12

11. OSNOVNI POSTUPCI SLUŽBENIKA OBEZBEðENJA NA MESTU DOGAðAJA .................................................13

12. OBEZBEðENJE DOKAZA I TRAGOVA NA MESTU DOGAðAJA .......................................................................13

13. UVIðAJ NA MESTU DOGAðAJA ..................................................................................................................13

14. KODEKS PROFESIONALNE ETIKE, POJAM I ZNAČAJ ..................................................................................13

15. SADRŽAJ KODEKSA PROFESIONALNE ETIKE U PRIVATNOM OBEZBEðENJU ..............................................14

16. SUD ČAST, MESTO ORGANIZOVANJA I NAČIN RADA .................................................................................14

17. ULOGA SUDA ČASTI U PROFESIONALIZACIJI DELATNOSTI PRIVATNOG OBEZBEðENJA ...........................15

TEMA 2. --- PRIMENA ZAKONA .......................................................................................... 15

18. KLASIFIKACIJA DELATNOSTI PRIVATNOG OBEZBEðENJA (OBLAST GRANE GRUPE ŠIFRE

20. USLOVI ZA STICANJE LICENCE FIZIČKIH LICA, VRSTE LICENCE ...............................................................16

22. UNIFORMA, OZNAKE I LEGITIMACIJA SLUŽBENIKA OBEZBEðENJA ..........................................................17

23. NADZOR NAD RADOM, EVIDENCIJE I ZAŠTITA PODATAKA .......................................................................17

25. UPOTREBA FIZIČKE SNAGE I SREDSTAVA ZA VEZIVANJE .........................................................................18

26. UPOTREBA POSEBNO DRESIRANIH PASA..................................................................................................18

27. UPOTREBA VATRENOG ORUŽJA .................................................................................................................18

28. POJAVNI OBLICI VANSUDSKE ZAŠTITE I OPŠTI USLOVI DOPUŠTENOSTI ZA PRIMENU

29. DOZVOLJENA SAMOPOMOĆ – POJAM I USLOVI ZA PRIMENU ....................................................................18

30. POVREDA DRŽAVINE I POSTUPCI SLUŽBE OBEZBEðENJA U PRIMENI INSTITUTA DOZVOLJENE

31. NUŽNA ODBRANA – USLOVI ZA POSTOJANJE NAPADA .............................................................................19

32. NUŽNA ODBRANA – USLOVI ODBRANE .....................................................................................................20

33. PREKORAČENJE GRANICE NUŽNE ODBRANE .............................................................................................20

34. KRAJNJA NUŽDA – USLOVI POSTOJANJA OPASNOSTI ..............................................................................20

35. KRAJNJA NUŽDA – USLOVI OTKLANJANJA OPASNOSTI ............................................................................20

36. PREKORAČENJE GRANICE KRAJNJE NUŽDE ...............................................................................................20

TEMA 4. --- OPREMA ZA OBEZBEðENJE ............................................................................. 20

37. DEFINICIJA SLUŽBENIKA OBEZBEðENJA ..................................................................................................20

38. ZAKONSKE ODREDBE O UPOTREBI ORUŽJA U VRŠENJU POSLOVA OBZEBEðENJA..................................... 20

41. ODRŽAVANJE ORUŽJA I BEZBEDNOSNI USLOVI SKLADIŠTENJA ORUŽJA I MUNICIJE ..............................22

42. VEŽBOVNO GAðANJE IZ PIŠTOLJA ............................................................................................................22

43. MERE BEZBEDNOSTI PRI RUKOVANJU ORUŽJEM ......................................................................................23

44. POSLOVI PROCENE RIZIKA U ZAŠTITI LICA, IMOVINE I POSLOVANJA .....................................................23

45. RUKOVODEĆI I IZVRŠNI POSLOVI U SLUŽBI OBEZBEðENJA .....................................................................23

46. LIČNA OPREMA SLUŽBENIKA OBEZBEðENJA, VRESTE I NAMENA ..............................................................23

47. OPREMA U PROSTORIJI SLUŽBENIKA OBEZBEðENJA, VRSTE I NAMENA...................................................23

48. DOKUMENTACIJA U PROSTORIJI SLUŽBENIKA OBEZBEðENJA..................................................................23

50. ALARMNI SISITEMI (PROVALA, POŽAR) OPIS I OSNOVNE FUNKCIJE .......................................................24

51. VIDEO OBEZBEðENJE I KONTROLA PRISTUPA, OPIS I OSNOVNE FUNKCIJE .............................................24

52. SISITEMI ELEKTROHEMIJSKE ZAŠTITE I SATELITKO PRAĆENJE (GPS), OPIS I OSNOVNE

53. BEZBEDNOSNA RASVETA, OPIS I OSNOVNE FUNKCIJE .............................................................................24

54. MEHANIČKA ZAŠTITA OPIS I OSNOVNE FUNKCIJE ...................................................................................24

TEMA 5. --- REDOVNE PROCEDURE OBEZBEðENJA ............................................................ 24

55. OBEZBEðENJE PATROLIRANJEM U ŠTIĆENOM OBJEKTU - VRSTE I NAČIN ................................................24

56. OBEZBEðENJE PATROLIRANJEM U ZONI ODGOVORNOSTI - PRAVNI OSNOV I NAMENA ...........................25

57. INTERVENCIJA PATROLNOG TIMA KONTROLNOG CENTRA- VRSTE I NAČIN ..............................................25

59. RADNJE SLUŽBENIKA OBEZBEðENJA NA DUŽNOSTI OBEZBEðENJA MESTA ZA ZABAVU

60. TAKTIKA PATROLIRANJA - OSNOVNA NAČELA I PRINCIPI .......................................................................26