Лежај 

је механички елемент који служи за смањење трења у лежиштима осовине. Постоји

више врста лежајава различитих намена: куглични лежај, ваљкасти лежај за већа оптерећења
али са нешто већим коефицијентом трења, игличасти лежај који је врста ваљкастог са тањим
ваљцима, конусни лежај који може да трпи и аксијално оптерећење, клизни лежај за веће
коефицијенте трења, и магнетни лежај кад је коефицијент трења практично непостојећи.
Летећи и лежећи лежајеви су лежајеви који се налазе на радилици: лежећи су они који се не
крећу приликом окретања радилице.
Лежај, у машинству, је машински део који служи за ношење, вођење или ослањање покретних
делова (на пример осовине, вратила, њихајне полуге, точковаа и слично) на мирујуће делове
(на пример постоља, кућишта и слично). Уз преношење сила с једног машинског дела на
други, основни му је задатак смањивање трења између њих. Према смеру деловања сила,
лежај може бити попречни и уздужни:

 попречни или радијални лежај преноси искључиво силе окомите на осу лежаја, а

 уздужни или аксијални лежај преузима оне силе које делују у смеру његове осе. Постоји и
комбиновани, радијално-аксијални лежај.
Према начину рада лежајеви се деле на:

 клизне лежајеве и
 котрљајуће или ваљне лежајеве.[1]
Исправан рад лежајева је често од пресудног значења за исправан рад и век
трајања машина и направа у које су уграђени. Због тога је врло важно одабрати
најприкладнију врсту, одабране лежајеве правилно прорачунати, те узети у обзир упутства за
њихову уградњу у конструкцијски склоп машине или направе. При томе се морају узимати у
обзир бројни чиниоци, као што су пречник осовине или вратила, начин оптерећења, брзина
вртње (број окретаја), захтевани животни век, услови рада (температура, прашњава околина),
и тако даље.[2]