Критеријуми ране др сц. Милан Н. Савовић, дипл. вет.

КРИТЕРИЈУМИ РАНЕ
 У циљу постављања децидне дијагнозе,
као и адекватне терапије, код процене
ране морају се изанализирати следећи
критеријуми:
 Анатомски дефект
 Крварење
 Бол
 Поремећај функције
АНАТОМСКО РАЗАРАЊЕ
 Анатомско разарање представља последицу
директног ефекта силе на ткиво
 Правилно познавање и процењивање елемената
анатомског разарања има за циљ одређивања
адекватне хируршке терапије и прогнозу
 АНАТОМСКО РАЗАРАЊЕ
 Рубови ране представљају отвор на ткиву и могу бити:
равни који су карактеристични за посекотине или
неправилни рубови који су карактеристични за
раздеротине
 Шупљина ране подразумева простор у ткиву настао
његовим оштећењем - може бити испуњена
сарджајем као што је; крв, коагулум, детритус, кости
фрагменти, страна тела или гној
 Величина ране се може утврдити дигиталном
палпацијом или инструменталном (сондом)
експлорацијом у циљу одређивања дубине ране и
присуства џепова
 Зидови ране ограничавају шупљину ране и важни су
код њене санације
КРВАРЕЊА
 Под крварењем подразумевамо истицање
крви из повређених крвних судова
 Зависно који крвни суд је оштећен
разликујемо
 Артеријско крварење
 Венско крварење
 Артеријско и венско крварење
 Капиларно крварење
КРВАРЕЊЕ
 Према узроку који доводи до крварења
разликујемо:
 Трауматско крварење - оштећење к. суда
 Оперативно крварење - оштећење к. суда
током или после оперативног захвата
 Спонтана крварења - оштећење крвног
суда услед неког патолошког процеса
КРВАРЕЊЕ
 Према времену настанка крварења
разликујемо примаро и секундарно
крварење
 Примарно крварење настаје непосредно
после оштећења неког крвног суда
 Секундарно крварење се доводи у везу са
крварењима слабог интензитета или пак
крварењима која су престала и одједном
се поново се појавила снажнијим кактером
КРВАРЕЊЕ
 Према месту где се крв излива
разликујемо унутрашње и спољашње
крварење
 Унутрашње крварење настаје због
оштећења крвних судова или неких
патолошких процеса на истим из ког
разлога се крв излива у:
 Постојеће телесне шупљине
 Шупљине органа
 Патолошки створене шупљине
 У ткива
УНУТРАШЊЕ КРВАРЕЊЕ У
АНАТОМСКИМ ШУПЉИНАМА ТЕЛА
 Haematothorax – изливање крви у грудну
шупљину између плеуралних листова
 Haematopericardium - накупљање крви у
перикардиуму
 Haematoperitoneum – накупљање крви и
абдомену
 Haemartrosis – накупљање крви у зглобну
шупљину
 Haematocaele testis – накупљање крви
између овојница тестиса
 УНУТРАШЊЕ КРВАРЕЊЕ У ШУПЉЕ ОРГАНЕ
И ПАТОЛОШКИ СТВОРЕНИМ ШУПЉИНАМА

 Haematocephalus - крварење у можданим

коморама
 Haemometra - kрварење и испуњеност
материце крвљу
 Цисте на јајницима и крварења у њима
 Цисте на слезини настају услед повреда и
испуњене су крвљу
КРВАРЕЊЕ У ТКИВУ
 Крвни екстравазат у ткивима морфолошки
се манифестује различитим облицима;
 Ситна тачкаста крварења: haemorrhagiae
punctatae
 Јасно ограничена тачкаста крварења на
серозама и мукозама величине чиодине
главе – ecchymoses, на кожи –
haemorrhagiae petechiales
 Ткивна крварења у виду пруга - vibices
КРВАРЕЊЕ У ТКИВУ

 Крвни подливи sugilatio (suffusio)

 Посебан облик ткивног крварења називамо
haematomа
СПОЉАШЊЕ КРВАРЕЊЕ
 Подразумева излив крви из крвних судова
у спољашњу средину
 Крварење из носа – epystaxis
 Крварење из плућа - haemoptoe
 Крварење из желуца преко уста -
haematemesis
 Крварење у измету - melena
 Крв у мокраћи - haematuria
 Матерично крварење - metrorrhagia
БОЛ
 Бол је субјективн и непријатан осећај, који
се јавља готово код свих болести и повреда.
 Према дефиницији Светске здравствене
организације: „бол је непријатно чулно или
емоционално искуство повезано са стварним
или потенцијалним оштећењем ткива“.
 Савремена хируршка процедура у
практичним условима бол као феномен треба
да елиминише
ПОРЕМЕЋАЈ ФУНКЦИЈЕ
 Поремећај функције као критеријум ране
може бити локални или општи
 Локални поремећај функције карактерише
изостанак функције појединих органа,
мишића, делова тела и сл.
 Симптом поремећене функције
екстремитета који настаје због ране и бола
јесте шепавост – клаудикација
 Општи поремећаји функције могу се
манифестовати појавом шока и грознице
ХВАЛА НА ПАЖЊИ