UNIVERZITET ISTOČNO SARAJEVO

MEDICINSKI FAKULTET FOČA

STUDIJSKI PROGRAM STOMATOLOGIJA

Aneuploidija autozoma
Seminarski rad

Student: Rogić Milica Profesor: Prof. Dr Elez Nikolina

Foča, 2020
Sadrzaj
Uvod...................................................................................................3
1.Uzrok aneuploidija..........................................................................4

2.Daunov Sindrom.............................................................................5

3. Patauov sindrom............................................................................7

4.Edvarsov sindrom..........................................................................9

5. zaključak ......................................................................................11

Literatura .........................................................................................12

2
Uvod
Aneuploidija predstavlja uvećanje ili smanjenje osnovne garniture za jedan ili veći
broj hromozoma.

Svaki hromozom se u normalnoj telesnoj ćeliji nalazi u paru pa se naziva dizomik (lat. di =

dva; soma = telo).

Ako telesna ćelija umesto para hromozoma sadrži samo jedan onda je to monozomik. Takva
monozomična ćelija u ukupnom broju hromozoma ima jedan hromozom manje od normalnog
broja, pa je opšta formula monozomije 2n –1 ( monozomična telesna ćelija čoveka ima 46 – 1
= 45 hromozoma).

Ćelija sa jednim hromozomom više od normalnog broja je trizomik ( umesto para određenog
hromozoma ona ima tri) - opšta formula je 2n+1.

Može se desiti da ćelija ima dva hromozoma manje, odnosno da joj jedan par hromozoma
nedostaje pa je onda ta ćelija nultizomik (2n-2).

Ako, pak, ćelija ima dva hromozoma više od normalnog tj. umesto jednog ima dva para
određenog hromozoma, onda je ona tetrazomik (2n+2).

Pored ovih pobrojanih aberantnih stanja mogu se javiti i polizomije.

3
1.Uzrok aneuploidija
Uzroci nastanka ove aberacije su najčešće :
1. nerazdvajanje parova hromozoma u mejozi I;
2. nerazdvajanje sestrinskih hromatida u mejozi II;
3. nerazdvajanje sestrinskih hromatida u mitozi ili postzigotno nerazdvajanje.
Nerazdvajanje polnih hromozoma u mejozi I
Kada se u anafazi mejoze I par polnih hromozoma ne razdvoji, dobija se ćelijska linija u kojoj
se razlikuju dve ćelije:

 jedna sadrži oba polna hromozoma

 druga ne sadrži polne hromozome (ostale autozomne hromozome sadrži u normalnom
broju).
Kada se ovakve jajne ćelije oplode normalnim spermatozoidima mogu se obrazovati zogoti sa
sledećim kombinacijama polnih hromozoma (vidi šemu desno):

 XXY (dizomija X hromozoma kod muškarca) i kariotipom 47, XXY što

daje Klinefelterov sindrom
 XXX (trizomija X hromozoma kod žene) i kariotipom 47, XXX
 X0 (monozomija X hromozoma kod žene) i kariotipom 45, X0 što daje Tarnerov sindrom
 bez X hromozoma, samo je Y hromozom prisutan što predstavlja letalnu kombinaciju
(zigot ne preživljava).
Nerazdvajanje polnih hromozoma u mejozi II
Kada do nerazdvajanja polnih hromozoma dolazi u mejozi II situacija je drugačija nego sa
mejozom I jer se tada mogu obrazovati i normalni gameti. Dakle, nerazdvajanjem u mejozi II
obrazovaće se:

 normalni gameti (sa jednim X hromozomom) koji će prilikom oplođenja sa

normalnim spermatozoidima dati:
 46,XX - normalnu ženu;
 46, XY - normalnog muškarca
 gameti sa dva X hromozoma (dizomični gameti), prilikom oplođenja normalnim
spermatozoidima može nastati:
 47, XXX - žena sa trizomijom X hromozoma
 47, XXY - Klinefelterov sindrom
 gameti bez X hromozoma, prilikom oplođenja nastaju:
 45, Y0 zigoti koji imaju samo Y hromozom pa ne preživljavaju
 45, XO - Tarnerov sindrom

4
Postzigotno nerazdvajanje
Postzigotno nerazdvajanje je posledica poremećaja u mitozi i dovodi do obrazovanja mozaika.
Ako se u prvoj deobi oplođene jajne ćelije, brazdanju, sestrinske hromatide jednog
hromozoma ne razdvoje, doći će do formiranja dve linije ćelija sa aberantnim brojem
hromozoma.

 monozomične linije (2n-1) sa 45 hromozoma

 trizomične linije (2n+1) sa 47 hromozoma.
Ako, pak, do nerazdvajanja dođe u drugoj ili bilo kojoj narednoj deobi, onda će se obrazovati
tri ćelijske linije:

 normalna
 monozomična, koja ne preživljava
 trizomična
Aneuploidije autozomnih hromozoma čoveka
Mada je letalnost aneuploidija veoma velika neke od njih su prisutne u živorođenoj populaciji
ljudi. Takvi poremećaji najčešće imaju svojstva sindroma .
Najčešća trizomija koja se javlja u ljudskoj populaciji je:

 trizomija 21, koja se fenotipski izražava kao – Daunov sindrom (kariotip 47,XY+21 ili
47,XX+21).
 Trizomija 13, se fenotipski izražava kao Patauov sindrom ,je posle Daunovog sindroma po
učestalosti javljanja u ljudskoj populaciji (učestalost 1:5000).
 Trizomija 18, fenotipski daje Edvardsov sindrom , i ima kariotip:

47,XX,+18 ili 47,XY,+18.

2.Daunov Sindrom
Daunov sindrom je oblik hromozomopatije koji se javlja kao posledica trizomije 21.
hromozoma. Karakteristike su, specifičan izgled lica i umna zaostalost kao obavezni
pokazatelj ovog sindroma.[1] Prosečni količnik inteligencije mlade odrasle osobe sa Daunovim
sindromom je 50, što je ekvivalentno sa mentalnom sposobnošću deteta od osam ili devet
godina, mada to može da varira u širokom opsegu.
Kariotip osobe sa Daunovim sindromom može biti trojak:

 tip trizomije čiji je uzrok neodvajanja hromozoma 21 u mejozi prilikom obrazovanja

polnih ćelija (najčešće jajne ćelije); tada se obrazuju polne ćelije koje imaju dva
hromozoma 21 (normalno je da imaju jedan); ako se takva polna ćelija prilikom oplođenja
spoji sa normalnom (ima jedan hromozom 21) nastaće oplođena jajna ćelija koja ima tri
hromozoma 21 (normalno je da ima dva); iz nje se razvijaju osobe koje u svim ćelijama
imaju jedan hromozom 21 u višku; kariotip takvih osoba obeležava se kao:
 47,XX+21, za ženski pol ili
 47,XY+21, za muški (ukupan broj hromozoma, polna konstitucija + hromozom koji je
u višku)

5
 translokacijski tip kod koga osoba pored normalnog para hromozoma 21 ima i dodatni
hromozom 21 vezan za neki drugi hromozom; rezultat toga su tri kopije genetičkog
materijala iz hromozoma 21 (trizomija); uzrok takve trizomije 21 može da
bude uravnotežena translokacija hromozoma 21 kod jednog od roditelja (smatra se da je
ovo uzrok u tek oko 5% slučajeva); takav roditelj, pored normalnih gameta, može da
obrazuje i gamete u kojima je hromozom 21 u višku (vezan za neki hromozom);
spajanjem takvih gameta (imaju dva hromozoma 21: jedan vezan za neki hromozom i
drugi samostalan) sa normalnim (imaju jedan hromozom 21) nastaće zigot koji
nosi neuravnoteženu translokaciju 21; osoba sa neuravnoteženom translokacijom 21
imaće pored normalno dva hromozoma 21 i treći hromozom 21 translociran, vezan za
neki drugi hromozom; njihov kariotip je sa 46 hromozoma; fenotipski te osobe imaju
Daunov sindrom;
 tip mozaicizma kada jedna osoba ima kako ćelije sa 46 (normalne) tako i one sa 47
hromozoma (sadrže hromozom 21 u višku); nastaje kao posledica neodvajanja
hromozoma 21 u mitozi u toku rane embriogeneze; kariotip takvih osoba obeležava se:
 46, XX/47,XX+21, za ženski pol;
 46, XY/47XY+21, za muški pol

Slika 1. Kariogram trizomije 21

Klinička slika Daunovog sindroma

Najizrazitija obeležja ovog sindroma su:

 umna zaostalost; IQ = 40-50, mada ima podataka da IQ može biti i od 25-80;

6
 anomalije srca praćene u različitom stepenu anomalijama (nenormalnostima) drugih organa,
 smanjena otpornost prema infekcijama,
 povećan rizik za pojavu leukemije,
 prevremeno starenje i dr.
Iz svih tih razloga osobe sa ovim sindromom žive u proseku duplo kraće u odnosu na zdrave
osobe. Osobe imaju i prepoznatljive osobine kao što su :

 koso (mongoloidno) postavljene i široko razmaknute oči;

 mali nos, širokog korena;
 smanjen obim glave i pljosnat potiljak;
 usta su mala pa normalno veliki jezik viri iz njih, a sam jezik je često uvećan i izbrazdan;
 ušne školjke su skoro uvek loše formirane, male i nisko su postavljene;
 zubi su nepravilnog oblika i broja i kasno izbijaju;
 šake su široke i sa kratkim prstima;
 na dlanovima može postojati brazda četiri prsta (majmunska brazda) uz izmenjene dermatoglife
(linije na šakama) i dr.
Klinička slika može biti ublažena ako je kod osobe prisutan mozaicizam.

3. Patauov sindrom
Patauov sindrom je oblik hromozomopatije čiji je uzrok trizomija hromozoma 13. Još se
naziva i trizomija D. To je bolest čiji je uzrok numerička aberacija hromozoma, trizomija
hromozoma 13 koji pripadaju grupi D u kariotipu čovjeka. Ovu trizomiju je 1960. godine prvi
put opisao Klaus Patau.
Poput svih nedisjunktivnih stanja (kao što su Daunov sindrom i Edvardsov sindrom), rizik od
pojave ovog sindroma u potomstvu se povećava sa majčinim uzrastom tokom trudnoće, pri
čemu je prosečna starost 31 godina.[1] Prosječna učestalost ovog sindroma, prema podacima iz
međunarodne literature, je između jedan na 10.000 i jedan na 21.700 novorođene djece.[2] I
više od 90% beba rođenih sa ovim sindromom umre tokom prve godine. Najčešći uzroci smrti
su kardiopulmonalni zastoj, urođene bolesti srca i pneumonija.

7
 Slika 2. Kariogram trizomije 13

Do ove aberacije dolazi sasvim slučajno tokom začeća, kad se fetus počne razvijati. Do greške
dolazi kad se ćelije dijele i nastane jedna suvišna kopiija hromozoma 13. Oboljele osobe u
somatskim ćelijama imaju višak jednog hromozoma 13, pa ćelija umjesto dva što je normalno,
ima tri hromozoma 13. U malom broju slučajeva javlja se još jedna kopija hromozoma 13, tu
je riječ o mozaičnoj trizomiji 13. Može se javiti i parcijalna trizomija. Takve osobe su sa
blažim simptomima i lakšim oblicima bolesti.
Takođe postoje testovi koji se u trudnoći vrše vezani za ovaj sindrom. Neki od testova su:

 skrining test (radi se između desete i četrnaeste nedelje trudnoće)

 amniocenteza (analiza amnionske tečnosti tj. plodove vode)
 horiocenteza (biopsija horionskih čupica)

Kliničku sliku ovog sindroma karakterišu:

 rascjep usne, vilice i nepca

 mentalna retardacija
 polidaktilija ( više prstiju )
 pupčana i preponska kila
 mala glava (mikrocefalija)
 teške malformacije mozga (arinencefalija)
 malformacije očiju (mikroftalmija ili anoftalmija)
 anomalije srca, bubrega (cistični bubrezi, potkovičasti bubrezi) i sistema za varenje ...
 životni vijek jako kratak , ako se i rode ova dijeca žive par mjeseci , najčešće budu
 spontano pobačena

8
4.Edvarsov sindrom

Edvardsov sindrom, naziva se još i trizomija 18 je bolest čiji je uzrok numerička aberacija
hromozoma, trizomija hromozoma 18 koji pripada grupi E u kariotipu čoveka. Ovu trizomiju
je prvi put 1960. opisao Edvards sa saradnicima, u čiju čast je bolest dobila ime. Podaci o
učestalosti sindroma se razlikuju u literaturi i kreću se od 1: 3000 do 1: 8.000, s napomenom
da se učestalost povećava kod starijih majki. Oko 95% fetusa sa ovom aberacijom
hromozoma završava spontanim pobačajem, dok se među živorođenom decom javlja više
devojčica. Time se dokazuje da se više muških fetusa eliminiše spontanim pobačajem. Zbog
višestrukih anomalija najveći broj dece umire posle rođenja, u prvom mesecu života, a samo
oko 10% preživi prvu godinu života.

Kod većine slučajeva uzrok je trizomija kod koje u svakoj telesnoj ćeliji, umesto dva
hromozoma što je uobičajeno i normalno, postoje tri hromozoma 18. Višak jednog
hromozoma, odnosno, genetičkog materijala, remeti normalan razvoj i uzrokuje
karakterističnu kliničku sliku ove bolesti.
Kod oko 5% dece javlja se mozaicizam, kada neke telesne ćelije imaju višak hromozoma 18,
dok su ostale sa normalnim brojem hromozoma. Težina bolesti zavisi od vrste i broja ćelija
koje imaju hromozom u višku. Razvoj takvih osoba može da varira od normalnog do ozbiljno
ugroženog.
Veoma retko dolazi do translokacije dugog kraka (q) hromozoma 18 na neki
drugi hromozom prilikom obrazovanja polnih ćelija ili vrlo rano u embrionalnom razviću.
Osobe koje su pogođene ovom translokacijom sadrže dva hromozoma 18 kao i dodatni
genetički materijal njegovog dugog kraka na nekom od hromozoma. Težina bolesti zavisi od
količine genetičkog materijala koji je u višku. Ako je ceo dugi krak prisutan u tri primerka,
takve osobe imaju kliničku sliku sličnu onoj kod celovite trizomije.
U većini slučajeva ova aberacija se ne nasleđuje, već se javlja kao slučajna pojava tokom
obrazovanja spermatozoida ili jajnih ćelija (spermatogeneza, oogeneza)).
Tokom mejoze dolazi do nerazdvajanja hromozoma pa se obrazuju reproduktivne ćelije sa
abnormalnim brojem hromozoma (umesto jednog, sadrže dva hromozoma 18). Kada se takva
polna ćelija prilikom oplođenja spoji sa normalnom, nastaće embrion sa jednim hromozomom
18 u višku u svim telesnim ćelijama. Mozaicizam se takođe ne nasleđuje već se javlja kao
slučajan proces tokom mitoza nekih ćelija u ranom embrionalnom razviću.
Trizomija uzrokovana uravnoteženom translokacijom kod nekog od roditelja se nasleđuje.
Takav roditelj sadrži translokaciju hromozoma 18 na neki drugi hromozom i pošto nema viška
genetičkog materijala, fenotip je normalan, ne pokazuje znake bolesti. Kod takvih osoba je
povećan rizik rađanja dece sa trizomijom 18.

9
 Slika 3. Kariogram trizomije 18

Fenotip obolelih osoba karakterišu multiple anomalije:

 intrauterina distrofija (mala posteljica, mala porođajna težina),

 kraniofacijalna dismorfija (loše formirane ušne školjke, mali i uzak nos, mala donja vilica,
visoko nepce),
 anomalije srca, bubrega i sistema za varenje.
Osim toga postoje karakterističnog preklapanja prstiju na stisnutim pesnicama (2. prst preko
3, a 5. preko 4.), što je vrlo izraženo u prvim nedeljama života. Većina dece umire tokom prve
godine života, a ona koja žive duže obično imaju manje izražene anomalije organa, ali imaju
naglašenu mentalnu zaostalost.

10
5.Zaključak
Lek za trizomije, nažalost, ne postoji. Dakle, izlečenje nije moguće, pa se svi napori
usmeravaju na palijativno zbrinjavanje i simptomatsko lečenje, kako bi se ublažio bol ili
neprijatnost i poboljšao kvalitet života. Određene trizomije mogu ozbiljno narušiti kvalitet
života deteta i skratiti životni vek, dok su druge gotovo asimptomatske. Ono što im je
zajedničko, jeste da nada u izlečenje ne postoji.

Za nastanak trizomije ne postoji ni “glavni krivac”. Naime, trizomija se može javiti kod deteta
savršeno zdravih roditelja, a rezultat je obične greške u kopiranju genetičkog materijala
prilikom ćelijske deobe. Prosto rečeno – igrali smo genetičku lutriju i izgubili. U veoma
malom procentu se pojava ovih hromozomopatija može povezati s nasleđem – asimptomatska
translokacija kod roditelja. Međutim, istraživanja pokazuju da se za određene trizomije
(posebno Daunov, Edvardsov i Patau sindrom), povećan rizik od nastanka aneuploidije može
povezati sa majčinim godinama. Što je majka starija – veće su šanse da će roditi dete sa
navedenim trizomijama.

Ako ne postoji lek, sledeća najbolja opcija je rana dijagnostika. Prenatalno testiranje

omogućava otkrivanje određenih hromozomopatija i pola deteta, u veoma ranoj fazi
trudnoće.Važno je napomenuti da neinvazivno prenatalno testiranje ukazuje na mogućnost
postojanja određenog oboljenja ili poremećaja. Da bi se dijagnoza zatim potvrdila, neophodno
je sprovesti invazivne dijagnostičke procedure. Međutim, ukoliko nalaz prenatalnog testiranja
ne ukazuje na bilo kakve abnormalnosti, trudnica se ne mora izlagati bolnim procedurama
koje sa sobom nose rizik od pobačaja i oštećenja ploda. Za trizomije ne postoji lek. Prenatalno
testiranje i rana dijagnostika će roditeljima obezbediti dovoljno vremena da se informišu,
razmisle i donesu odluku o narednim koracima.

11
Literatura

https://www.bionet-skola.com/w/Aneuploidija

https://www.ucg.ac.me/skladiste/blog_20404/objava_71219/fajlovi/3%20Hrom%20ab
%20prez.

12