Bazalne ganglije

Seminarski rad

Student: Profesor:
Marija Pejčić prof. Dr Siniša Ristić

Foča,2022.
Bazalne ganglije

Sadržaj
1.UVOD........................................................................................................................................................................... 3
2. KOMPONENTE BAZALNIH GANGLIJA.............................................................................................................4
3. VEZE BAZALNIH GANGLIJA..................................................................................................................................9
4. FUNKCIONALNI NEURONSKI KRUGOVI ILI PETLJE.......................................................................................15
5.NEURALNI PUTEVI KROZ BAZALNE GANGLIJE...............................................................................................16
6. FUNKCIJE BAZALNIH GANGLIJA........................................................................................................................20
7. PRIMENJENA FIZIOLOGIJA – POREMEĆAJI BAZALNIH GANGLIJA.............................................................23
8.ZAKLJUČAK.............................................................................................................................................................30
LITERATURA...............................................................................................................................................................31

2
Bazalne ganglije

1.UVOD

Bazalni ganglije su grupa dubokih subkortikalnih jezgara smeštenih u osnovi prednjeg mozga. Oni su prvenstveno
uključeni u kontrolu držanja i kretanja.
1. Za razliku od malog mozga, bazalni gangliji ne primaju ulaze direktno iz kičmene moždine.
2. Oni takođe ne projektuju direktno na oblasti moždanog stabla koje kontrolišu motoričke aktivnosti.
3. Oni primaju inpute uglavnom iz korteksa i projektuju u korteks preko talamusa.
4. Bazalni gangliji se uglavnom projektuju u oblasti moždanog stabla (koje stvaraju takozvane ekstrapiramidne trakte)
preko svojih kortikalnih veza.
5. Prema tome, bazalni gangliji uglavnom utiču na ekstrapiramidne funkcije, pa se shodno tome svrstavaju ukao važne
ekstrapiramidalne strukture.
6. Lezija bazalnih ganglija proizvodi abnormalne pokrete i ozbiljne deficite u kontroli držanja.

3
Bazalne ganglije

4
Bazalne ganglije

2. KOMPONENTE BAZALNIH GANGLIJA

Pruge se proizvode od snopova vlakana formiranih od prednjeg kraka unutrašnje kapsule dok odvaja kaudatno jezgro i
putamen. Globus pallidus obično ima dva dela: spoljašnji segment i unutrašnji segment. Kombinacija putamena i
globusa pallidusa često se naziva lentiformno jezgro. Povezano sa bazalnim ganglijama je nekoliko talamičkih jezgara.
Ovo uključuje ventralna prednja (VA) i ventralna lateralna (VL) jezgra i nekoliko komponenti intralaminarnog
kompleksa. Druga povezana jezgra su subtalamičko jezgro diencefalona i supstancija nigra srednjeg mozga . Substantia
nigra („crnasupstanca”) dobija ime po sadržaju pigmenta melanina. Mnogi neuroni u pars compacta ovog jezgra sadrže
melanin, nusprodukt sinteze dopamina. Drugi deo substantia nigra je pars reticulata. Ova struktura se može posmatrati
kao produžetak unutrašnjeg segmenta globusa pallidusa jer ova jezgra imaju identično poreklo i analogne veze.

Prema anatomskoj definiciji, bazalne ganglije su subkortikalne nuklearne mase koje uključuju corpus striatum
(amigdaloidno telo i klaustrum).
Oni su tako nazvani jer se razvijaju u bazalnom delu hemisfere mozga.
Međutim, sa fiziološke tačke gledišta, termin bazalne ganglije uključuje:

 corpus striatum,
 subtalamičko jezgro (Luisovo telo) i
 substantia nigra.

Corpus striatum
Corpus striatum (Sl. 2) obuhvata subkortikalne mase sive materije koje se nalaze u belom jezgru svake moždane
hemisfere. Gotovo u potpunosti je podeljen vlaknima unutrašnje kapsule na dva dela:
(i) kaudatno jezgro (medijalni deo) i

(ii) lentikularno jezgro (lateralni deo), koje se dalje deli na dva dela:
 Putamen (spoljašnji deo) i
 Globus pallidus (unutrašnji deo).

5
Bazalne ganglije

Slika 2.

Filogenetski i funkcionalno, corpus striatum se može podeliti na dva dela(slika 3.):

 Neostriatum ili striatum i

 Paleostriatum ili pallidum.

Neostriatum ili striatum. Filogenetski, kaudatno jezgro i putamen su novijeg porekla i stoga se nazivaju neostriatum ili
za kratki striatum. Funkcionalno i strukturno su takođe kaudatno jezgro i putamen slični.

Streatum se deli na:


dorzalni striatum i
 ventralni striatum.

2. Paleostriatum se odnosi na globus pallidus, koji je stariji i primitivni deo. Takođe se zove pallidum, jer je bled
(bled). Palidum se deli na:

 Dorsal pallidum i
 Ventral pallidum

6
Bazalne ganglije

slika 3.

Istaknute karakteristike nukleusa corpus striatum

Caudate nucleus. To je veoma zakrivljena traka sive materije u obliku zareza. Sastoji se od glave, tela i repa.
Kaudatno jezgro je gotovo u potpunosti odvojeno od sočivastog jezgra vlaknima unutrašnje kapsule, osim donjeg dela
njene glave gde je kontinualno sa jezgrom putamena (deo lentiformnog jezgra). Ova oblast kontinuiteta je poznata kao
fundus striati. Rep kaudatnog jezgra se završava tako što postaje kontinuiran sa putamenom i leži u bliskoj vezi sa
amigdaloidnim telom.

Lentikularno jezgro. Oblikovano je kao bikonveksno sočivo i trouglastog je iu koronalnom iu horizontalnom delu.
Podelјen je na dva dela spolјašnjim slojem bele materije:
1.Putamen je spolјašnji deo sočivastog jezgra. Tamneje boje i otprilike je četvorougaona.
2.Globus pallidus je unutrašnji mali deo, koji je po izgledu bleđi. Dalјe je podelјen unutrašnjim slojem
bele materije na:

 Spolјni segment (GPe) i

 Unutrašnji segment (GPi).

7
Bazalne ganglije

Subtalamičko jezgro
Subtalamičko jezgro (Luisovo telo) je bikonveksna masa sive materije, koja se nalazi lateralno od crvenog jezgra i
dorzalno od supstancije nigre u mezencefalonu. Subtalamičko jezgro je odvojeno od ventralnih jezgara talamusa
tankim slojem sive materije poznatom kao zona inserta.

Substantia nigra
Substantia nigr (slika 4.)a je ploča sačinjena od malih nepigmentiranih i velikih pigmentiranih nervnih ćelija. Čini se
tamnim na neobalјenim delovima jer neuroni u njemu sadrže pigment neuromelanin. Proteže se duž cele dužine
srednjeg mozga. Nјegov kranijalni kraj seže blizu subtalamičnog jezgra.
Substantia nigra je delјiva na dva dela:
1. Pars compacta je dorzalni deo crne supstance.
Pars compacta sa dve strane su kontinuirani jedan sa drugim preko ventralnog tegmentuma. Sadrži dve vrste
neurona:
dopaminergički neuroni čine oko 75% i
holinergični neuroni oko 25%.
2. Pars reticularis je ventralni deo supstancije nigra. Superiorno, postaje kontinuirano sa globus
pallidusom. Većina neurona u pars reticularis je GABAergična.

Delovanje neurona u Pars Compacta Substantia Nigra na strijatum

Dopamin je neurotransmiter koji koriste neuroni supstancije nigra pars compacta. U nigrostrijatalnom putu
oslobađanje dopamina ima ukupno ekscitatorno dejstvo na direktnom putu i inhibitorno dejstvo na indirektni put. Ovo
je, međutim, modulaciona vrsta efekta; to jest, dopamin očigledno izaziva svoje dejstvo ne tako što direktno pokreće
šiljke, već pre menjajući odgovor striatalnih ćelija na druge prenosioce. Različita dejstva na direktne i indirektne
puteve rezultat su ekspresije različitih tipova dopaminskih receptora (D1 i D2) od stranebodljikave projekcijske ćelije
striatuma koje doprinose direktnim i indirektnim putevima. D1 receptori se nalaze na strijatalnim ćelijama koje
formiraju direktan put projektovanjem na GPi, dok se D2 receptori nalaze na strijatalnim ćelijama koje učestvuju u
indirektnom putu i projektuju na GPe. Ukupna posledica oslobađanja dopamina u oba slučaja je olakšanje aktivnosti u
motornim oblastima moždane kore.

8
Bazalne ganglije

Slika 4.

9
Bazalne ganglije

3. VEZE BAZALNIH GANGLIJA

Sa izuzetkom primarnih vizuelnih i slušnih korteksa, većina regiona cerebralnog korteksa topografski projektuje
strijatum. Kortikostriatalna projekcija nastaje od neurona u sloju V korteksa. Čini se da je glutamat ekscitatorni
neurotransmiter ovih neurona. Striatum zatim utiče na neurone u jezgru talamusa na dva puta: direktni i indirektni .
Talamusni neuroni zauzvrat pobuđuju neurone moždane kore i na taj način formiraju zatvorene petlje sa većinom
korteksa. Nekoliko različitih petlji je identifikovano na osnovu kortikalnih regiona i funkcije;

Strijatum (kaudatno jezgro i putamen) čini glavnu ulaznu stranu bazalnih ganglija.
Strijatum se zauzvrat projektuje uglavnom na globus pallidus i supstantia nigra.
Palidum (globus pallidus) je glavna izlazna strana bazalnih ganglija.
Stoga se veze bazalnih ganglija (slika 5.) mogu razmatrati pod sledeća tri naslova:
(i) Aferenti ili ulaz u striatum,
(ii) Projekcije iz striatuma i
(iii) Eferenti ili izlaz iz globus pallidusa.

10
Bazalne ganglije

Slika 5.

Aferenti ili ulaz u striatum

Streatum (kaudatno jezgro i putamen) se smatra ulaznom stranom bazalnih ganglija koja prima sledeće aferente
(slika 6.)
1. Projekcije kortikostrijata. Oni potiču iz svih delova moždane kore (premotorni, dodatni motorni korteks i primarni
somatosenzorni) i završavaju se u striatumu. Ova vlakna su glutamatergična.
2. Talamostrijatna vlakna. Oni potiču iz centromedijskog jezgra talamusa i završavaju se u striatumu.
3. Nigrostriatna vlakna. Oni potiču iz pars compacta dela supstancije nigre i završavaju se u striatumu. Ovo su
dopaminergična vlakna. Distribuiraju se na uobičajen način
.4. Raphe striate vlakna su serotoninergična vlakna koja striatum prima iz raphe jezgara u retikularnoj formaciji
moždanog stabla.
5. Poprečna vlakna locus coeruleus su noradrenergična vlakna koja striatum prima od locus coeruleusa.

Slika 6.

11
Bazalne ganglije

Za razliku od malog mozga, bazalni ganglije ne primaju direktan senzorni ulaz od perifernih struktura, kičmene
moždine ili senzornih jezgara u moždanom stablu. • Glavni ulaz u bazalne ganglije dolazi iz moždane kore.
• Bazalni ganglije takođe primaju ulaze iz talamusa, dorzalnog jezgra rafe i pedunculopontinskog regiona moždanog
stabla.
• Većina aferentnih informacija ulazi u bazalne ganglije preko striatuma (kaudatno jezgro i putamen). Aferentna
vlakna su:
1. Kortikosrijatna projekcija: Bazalni gangliji primaju aferente iz svih delova moždane kore preko kortikostriatne
projekcije. Putamen prima informacije uglavnom odsenzomotorni korteks i kaudatno jezgro primaju inpute od ostatka
korteksa.
2. Talamostrijatna projekcija: Centromedijsko jezgro talamusa projektuje se na striatum preko talamostriatnih
projekcija.
3. Raphestriate projekcija: Striatum takođe prima input od dorzalnog jezgra rafe.
4. Pedunculostrijatna projekcija: Pedunculopontinsko jezgro moždanog stabla projektuje se na bazalne ganglije.

Projekcije od striatum
1. Striatum do globus pallidus. Striatum (kaudatno jezgro i putamen), koji prima većinu aferenata, daje robusnu
projekciju oba segmenta globusa pallidusa. Ovo su GABAergične inhibitorne projekcije.
2. Striatum do supstantia nigra. Striatum takođe daje GABAegričke inhibitorne impulse pars reticulata substantia nigra.

Eferenti ili izlaz iz globus pallidus Palidum (globus pallidus) je izlazna strana bazalnih ganglija. Eferenti paliduma su
sledeći:
1. Eferenti do talamusa. Ova vlakna se nazivaju thalamic fasciculus ili ansa fascicularis. Nastaju iz unutrašnjeg
segmenta globusa pallidusa (GP1) i idu u ventroanteriorno, ventrolateralno i centromedijsko jezgro talamusa. Od
talamusnih vlakana projektuju se na prefrontalni i premotorni korteks.
2. Eferenti do subtalamičnog jezgra, koji zauzvrat projektuju u supstanciju nigru.
3. Efferents to substantia nigra. Palidum projektuje na supstanciju crnu. Ova vlakna idu tri puta:
Neki stižu direktno do supstancije nigre,
drugi idu preko subtalamičnog jezgra, a
treći preko pedunculopontinskog jezgra.
Substantia nigra, zauzvrat, šalјe sledeće opadajuće projekcije:
(i) Retikularna formacija moždanog stabla retikulo-kičmenog trakta.

12
Bazalne ganglije

(ii) Substantia nigra superior colliculus-tektospinalni trakt.

(iii) Substantia nigra-habenula.

4. Eferenti ka crvenom jezgru. Ovaj put uključuje vlakna iz puta globus pallidus-crveno nukleus-rubrospinalni trakt.

Glavno izlazno jezgro bazalnih ganglija je unutrašnji segment globusa pallidusa (slika 7).
1. Vlakna se uglavnom projektuju u ventralno-lateralna, ventralno- prednja i centromedijska jezgra talamusa, odakle se
vlakna projektuju u prefrontalni i premotorni korteks (ekstrapiramidni putevi uglavnom potiču iz ovih kortikalnih
oblasti).
2. Izlaz iz unutrašnjeg segmenta globus pallidusa u talamus je inhibiciran, dok je izlaz iz talamusa u korteks velikog
mozga ekscitatoran.
3. Pars reticulata deo substantia nigra projekta na talamus.
4. Bazalni ganglije takođe projektuju na pedunculopontinsko jedro, habenulu i superiorni kolikulus.Glavna
karakteristika ulaza i izlaza bazalnih ganglija je da se cerebralni korteks projektuje u striatum, striatum projektuje na
unutrašnji segment globusa
pallidusa, globus pallidus projektuje
se na talamus, koji se projektuje
nazad u korteks, dovršavajući
motornu petlju.

13
Bazalne ganglije

Slika 7.

14
Bazalne ganglije

Veze unutar bazalnih ganglija

Glavne veze unutar bazalnih ganglija su sledeće( slika 8.)
1. Nigrostriatalna projekcija: Pars compacta deo supstancije nigra štrči u striatum. Nigrostriatalna projekcija je
dopaminergična. Degeneracija ovog sistema proizvodi parkinsonizam.
2. Striatonigralna projekcija: Striatum takođe projektuje na supstanciju nigru. Striatonigralna projekcija je inhibitorna i
neurotransmiter koji se luči ovim putem je GABA. Degeneracija ovog puta dovodi do Hantingtonove bolesti.
3. Projekcija od subtalamičnog jezgra do globus palli- dus internus: Subtalamičko jezgro se projektuje ka
unutrašnjemsegment globusa pallidusa. Ova projekcija je uzbudljiva.

Slika 8.

15
Bazalne ganglije

4. FUNKCIONALNI NEURONSKI KRUGOVI ILI PETLJE

Funkcionalne neuronske petlje mogu se grupisati kao:

o Primarna povratna sprega i
o Dodatna povratna sprega.

1. Primarna povratna sprega ili kolo korteks-bazalni ganglija-motorni korteks Primarno funkcionalno neuronsko kolo
ili petlja formiraju (Sl. 9):
Aferenti od svih delova cerebralnog korteksa do strijatum (ekscitatorni glutamatergični). Projekcija striatuma na
globus pallidus i substantia nigra (GPi i SNpr). (GABAergična inhibitorna).
Eferenti od GPi i SNpr do talamusa (GABAergična inhibitorna). Projekcije od talamusa do motornog korteksa i
striatuma.
Funkcije. Neuronsko kolo korteks-bazalni ganglija-korteks obezbeđuje negativnu povratnu petlju za kontrolu aktivnosti
motornog korteksa.
Delovi. Primarna povratna sprega (neuronsko kolo korteks-bazalni ganglijakorteks) sastoji se od dva dela, odnosno dve
različite petlje ugrađene u nju:

 Kaudatne petlje i
 Putamenove petlje.

Slika 9.

16
Bazalne ganglije

5.NEURALNI PUTEVI KROZ BAZALNE GANGLIJE

Bazalni gangliji su duboka jezgra u velikom mozgu. Kao i mali mozak, glavna funkcija bazalnih ganglija je da reguliše
motoričku aktivnost i mi ćemo se fokusirati na tu ulogu u ovom odeljku. Međutim, vredi napomenuti da oni, kao i mali
mozak, takođe doprinose afektivnim i kognitivnim funkcijama. Da bismo razumeli funkciju bazalnih ganglija u
kontroli motora, sledeća diskusija je organizovana oko dve glavne teme: (1) veze između bazalnih ganglija i korteksa
formiraju petlje kroz koje teče aktivnost i (2) postoje dva funkcionalno različita puta kroz bazalne ganglije, direktni i
indirektni putevi.

Skoro sve oblasti moždane kore topografski se projektuju na striatum, uključujući kritični ulaz iz motornog korteksa.
Striatum zatim komunicira sa talamusom, a zatim nazad u korteks preko dva različita puta.
Indirektni put.
U indirektnom putu(slika 10 i 11), striatum ima inhibitorni ulaz u spoljašnji segment globusa pallidusa, koji ima
inhibitorni ulaz u subtalamična jezgra. Subtalamična jezgra projektuju ekscitatorni ulaz u unutrašnji segment globusa
pallidusa i pars reticulata substantia nigra, koji šalju inhibitorni ulaz u talamus. Talamus zatim šalje ekscitatorni
ulaznazad u motorni korteks. Na ovom putu, inhibitorni neurotransmiter je GABA, a ekscitatorni neurotransmiter je
glutamat. Ukupan izlaz indirektnog puta je inhibitoran.

Ukupni efekat indirektnog puta je smanjenje aktivnosti neurona u motornim oblastima moždane kore. Indirektni put
uključuje inhibitorne veze od striatuma do spoljašnjeg segmenta globusa pallidusa (GPe), koji zauzvrat šalje
inhibitornu projekciju na subtalamičko jezgro i na GPi. Subtalamičko jezgro zatim šalje ekscitatornu projekciju nazad u
GPi). Na ovom putu, palidalne neurone u spoljašnjem segmentu inhibira GABA koji se oslobađa iz striatalnih
terminala u globus pallidusu. GPe normalno oslobađa GABA u subtalamičkom jezgru i na taj način inhibira
subtalamičkineurona. Stoga, strijatalna inhibicija GPe dovodi do dezinhibicije neurona subtalamičnog jezgra.
Subtalamički neuroni su normalno aktivni i pobuđuju neurone u GPi oslobađanjem glutamata. Kada neuroni
subtalamičnog jezgra postanu aktivniji zbog dezinhibicije, oslobađaju više glutamata u GPi. Ovaj transmiter pobuđuje
neurone u GPi i posledično aktivira inhibitorne projekcije koje utiču na VA i VL talamička jezgra. Posledično se
smanjuje aktivnost talamičkih neurona, kao i aktivnost kortikalnih neurona na koje oni utiču. Direktni i indirektni
putevi se, dakle, suprotstavljajuakcije; povećanje aktivnosti bilo kog od ovih puteva može dovesti do neravnoteže u
kontroli motora. Takve neravnoteže, koje su tipične za bolesti bazalnih ganglija, mogu promeniti motorni učinak
korteksa.

17
Bazalne ganglije

slika 10.

18
Bazalne ganglije

Slika 11.
Direktni i indirektni putevi kroz bazalne ganglije. U direktnom putu, projekcija striatuma na globus pallidus internus je
inhibitorna (GABAergična), a odatle do talamusa je inhibitorna (GABAergična ). Dakle, stimulacija striatuma dovodi
do stimulacije talamusa dezinhibicijom koja dovodi do stimulacije kortikalnih neurona. U indirektnom putu, striatum
inhibira globus pallidus ekternus, koji, zauzvrat, inhibira subtalamičko jezgro, a subtalamičko jezgro aktivira globus
pallidus internus. Stoga, stimulacija striatuma aktivira globus pallidus internus. Konačni izlaz striatuma kroz indirektni
put je inhibitoran (kaoaktivacija globus pallidus internus inhibira talamokortikalne projekcije). Dakle, direktni i
indirektni putevi imaju suprotnu prirodu projekcija na korteks. (Enk: Enkefalin; Glu: Glutamat; GP: Globus pallidus;
PMC: Premotorni korteks: SMA: Dodatna motorna oblast).

19
Bazalne ganglije

Direktan put.

Celokupno dejstvo direktnog puta kroz bazalne ganglije do motoričkih oblasti korteksa je da pojača motornu aktivnost.
U direktnom putu, striatum projektuje na unutrašnji segment globusa pallidusa (GPi). Ova projekcija je inhibitorna, a
glavni predajnik je GABA. GPi projektuje na VA i VL jezgra talamusa. Ove veze takođe funkcionišu sa GABA i
inhibiraju. VA i VL jezgra šalju ekscitatorne veze u prefrontalni, premotorni i dodatni motorni korteks. Ovaj ulaz u
korteks utiče na planiranje motora, a utiče i na pražnjenje kortikospinalnih i kortikobulbarnih neurona.Čini se da
direktan put funkcioniše na sledeći način: Neuroni u striatumu imaju malu pozadinsku aktivnost, ali tokom kretanja se
aktiviraju njihovim unosom iz korteksa. Nasuprot tome, neuroni u GPi imaju visok nivo pozadinske aktivnosti. Kada se
strijatum aktivira, njegove inhibitorne projekcije na globus pallidus usporavaju aktivnost palidnih neurona. Međutim,
sami palidni neuroni su inhibitorni i normalno obezbeđuju toničnu inhibiciju neurona u VA i VL jezgrima talamusa.
Dakle, aktivacija striatuma izaziva dezinhibiciju neurona VA i VL jezgara. Kada su dezinhibirani, VA/VL neuroni
povećavaju svoje paljenjestope, uzbuđujući njihove ciljne neurone u motornim oblastima moždane kore. Pošto motorna
područja izazivaju kretanje aktiviranjem α i γ motornih neurona u kičmenoj moždini i moždanom stablu, bazalni
gangliji mogu regulisati kretanje tako što povećavaju aktivnost neurona u motornom korteksu.
U direktnom putu, striatum šalje inhibitorni ulaz u unutrašnji segment globusa pallidusa i pars reticulata substantia
nigra, koji šalju inhibitorni ulaz u talamus. Kao iu indirektnom putu, talamus šalje ekscitatorni ulaz nazad u motorni
korteks. Ponovo, inhibitorni neurotransmiter je GABA, a ekscitatorni neurotransmiter je glutamat. Ukupan izlaz
direktnog puta je uzbudljiv,. Izlazi indirektnih i direktnih puteva od bazalnih ganglija do motornog korteksa su suprotni
i pažljivo izbalansirani: indirektni put je inhibitoran, a direktan je ekscitator. Poremećaj u jednomputeva će poremetiti
ovu ravnotežu motoričke kontrole, bilo povećanjem ili smanjenjem motoričke aktivnosti. Takva neravnoteža je
karakteristična za bolesti bazalnih ganglija. Pored osnovnog kola indirektnih i direktnih puteva, postoji dodatna veza,
napred i nazad, između striatuma i pars compacta crne supstance. Neurotransmiter za vezu sa striatumom je dopamin.
Ova dodatna veza između supstancije nigre i striatuma znači da će dopamin biti inhibitorni (preko D2 receptora) na
indirektnom putu i ekscitatorni (preko D1 receptora) u direktnom putu.
Korteks projektuje striatum.
Striatum projektuje na globus pallidus internus, koji projektuje na talamus, a tal- amus se zauzvrat projektuje na
motorni korteks.
1. Projekcija korteksa na strijatum je ekscitatorna (glutaminergična).
2. Projekcija striatuma na globus pallidus internus je inhibitorna (GABAergična), a projekcija od globus pallidus
internus ka talamusu je inhibitorna (GABAergična).
3. Dakle, stimulacija striatuma dovodi do stimulacije talamusa dezinhibicijom. Direktan put se stimuliše tokom
kretanja. Obično neuroni u striatumu imaju manje pozadinske aktivnosti u mirovanju.
• Tokom kretanja, aktiviraju se inputima iz korteksa i talamusa.
• Aktivacija striatuma inhibira globus pallidus internus.
• Međutim, sami palidni neuroni inhibiraju talamus.
• Stoga, aktivacija striatuma konačno pobuđuje talamičke neurone.
• Shodno tome, ciljni neuroni u motornom korteksu se stimulišu preko talamokortikalne projekcije.

20
Bazalne ganglije

6. FUNKCIJE BAZALNIH GANGLIJA

Bazalna jezgra igraju važnu inhibitornu ulogu u motornoj kontroli

Bazalna jezgra igraju složenu ulogu u kontroli kretanja. Posebno su važni u (1) inhibiciji mišićnog tonusa u celom telu
(pravilan mišićni tonus se normalno održava ravnotežom ekscitatornih i inhibitornih ulaza u neurone koji inerviraju
skeletne mišiće); (2) odabir i održavanje svrsishodne motoričke aktivnosti uz potiskivanje beskorisnih ili neželjenih
obrazaca kretanja; i (3) pomoć u praćenju i koordinaciji sporih, trajnih kontrakcija, posebno onih koje se odnose na
držanje i podršku. Bazalna jezgra ne utiču direktno na eferentne motorne neurone koji stvaraju mišićekontrakcije, ali
umesto toga deluju tako što menjaju tekuću aktivnost u motornim putevima. Da bi se postigle ove složene integrativne
uloge, bazalna jezgra primaju i šalju veliku količinu informacija, na šta ukazuje ogroman broj vlakana koja ih povezuju
sa drugim regionima mozga. Jedan važan put se sastoji od strateških međusobnih veza koje formiraju složenu petlju
povratne sprege koja povezuje motorne regione moždane kore, bazalna jezgra i talamus.
Talamus pozitivno jača voljno motorno ponašanje koje pokreće korteks, dok bazalna jezgra moduliraju ovu aktivnost
vršeći inhibitorni efekat na talamus kako bi eliminisali antagonističke ili nepotrebne pokrete. Bazalna jezgra takođe
inhibiraju motornu aktivnost delujući kroz neurone u moždanom stablu.
Bazalni gangliji utiču na kortikalne motorne oblasti. Dakle, bazalni ganglije imaju važan uticaj na bočni sistem
motornih puteva. Takav uticaj je u skladu sa nekim poremećajima kretanja koji se primećuju kod bolesti bazalnih
ganglija. Međutim, bazalni gangliji moraju dodatno regulisati medijalne motoričke puteve jer bolesti bazalnih ganglija
mogu uticati i na držanje i tonus proksimalnih mišića. Nedostaci koji se vide kod različitih bolesti bazalnih ganglija
uključuju abnormalno kretanje (diskineziju), povećanje mišićaton (rigidnost zupčanika) i sporost pokretanja
(bradikinezija). Abnormalni pokreti uključuju trem , atetozu, horeju, balizam i distoniju. Tremor kod bolesti bazalnih
ganglija je tremor od 3 Hz koji se "kotrlja" koji se javlja kada je ud u mirovanju. Atetoza se sastoji od sporog,
vijugavog pokreta distalnih delova udova, dok se horea karakteriše brzim, treperavim pokretima ekstremiteta i mišića
lica. Balizam je povezan sa nasilnim, mlatarajućim pokretima udova (balistički pokret). Konačno, distonični pokreti su
spori nevoljni pokreti koji mogu izazvati iskrivljene položaje tela.
Bazalni gangliji čine deo ekstrapiramidnog sistema koji se bavi integracijom i regulacijom motoričkih aktivnosti.
Različite funkcije bazalnih ganglija su:
„ 1. KONTROLA MIŠIĆNOG TONUSA
Bazalne ganglije kontrolišu tonus mišića. U stvari, gama motorni neuroni kičmene moždine su odgovorni za razvoj
tonusa u mišićima .Bazalni ganglije smanjuju tonus mišića inhibirajući gama motorne neurone kroz silazni inhibitorni
retikularni sistem u moždanom stablu. Tokom lezije bazalnih ganglija, tonus mišića se povećava što dovodi do
rigidnosti.

21
Bazalne ganglije

„ 2. KONTROLA MOTORNE AKTIVNOSTI

i. Regulacija voljnih pokreta Pokrete tokom dobrovoljne motoričke aktivnosti pokreće kora velikog mozga. Međutim,
ove pokrete kontrolišu bazalni gangliji, koji su u bliskoj vezi sa korteksom mozga. Tokom lezija bazalnih ganglija gubi
se kontrolni mehanizam i tako pokreti postaju neprecizni i nezgodni. Bazalni ganglije kontrolišu motoričke aktivnosti
zbog nervnih (neuronskih) kola između bazalnih ganglija i drugih delova mozga uključenih u motoričku aktivnost.
Neuronska kola nastaju iz tri oblasti moždane kore:
a. Premotorno područje
b. Primarna motorička oblast
c. Dodatna motorička oblast

Sva ova nervna vlakna iz korteksa velikog mozga stižu do kaudatnog jezgra. Odavde vlakna idu do putamena. Neka od
vlakana iz kore velikog mozga takođe idu direktno u putamen. Putamen šalje vlakna u globus pallidus. Vlakna odavde
idu prema talamusu, subtalamičkom jezgru Luisa i supstanciji nigre. Subtalamično jezgro i supstancija nigra su
zauzvrat projektovani u talamus. Sada se vlakna iz talamusa projektuju nazad u primarno motorno područje i druga dva
motorna područja, odnosno premotorno područje i dopunsko motorno područje.

ii. Regulacija svesnih pokreta Vlakna između moždane kore i kaudatnog jezgra se bave regulacijom svesnih pokreta.
Ova funkcija bazalnih ganglija je takođe poznata kao kognitivna kontrola aktivnosti. Na primer, kada pas lutalica zalaje
na čoveka, ta osoba odmah shvati situaciju, okrene se i počne da beži.
iii. Regulacija podsvesnih pokreta Kortikalna vlakna koja dopiru do putamena direktno se bave regulacijom nekih
podsvesnih pokreta, koji se dešavaju tokom uvežbanih motoričkih aktivnosti, odnosno veštih aktivnosti kao što su
pisanje naučene abecede, sečenje papira, zabijanje eksera itd.

„ 3. KONTROLA REFLEKSNE MIŠIĆNE AKTIVNOSTI

Neke refleksne mišićne aktivnosti, posebno vizuelni i lavirintski refleksi su važni za održavanje držanja. Bazalni
gangliji su odgovorni za koordinaciju i integraciju impulsa za ove refleksne aktivnosti. Tokom lezije bazalnih ganglija,
posturalni pokreti, posebno vizuelni i lavirintski refleksi postaju abnormalni. Ovi abnormalni pokreti su povezani sa
rigidnošću. Rigidnost je zbog gubitka inhibitornog uticaja kore velikog mozga na kičmenu moždinu preko bazalnih
ganglija.

4. UPRAVLJANJE AUTOMATSKIM PRIDRUŽENIM POKRETIMA

Automatski udruženi pokreti su pokreti u telu, koji se odvijaju uz neke motoričke aktivnosti. Primeri su zamah ruku
tokom hodanja, odgovarajući izrazi lica dok pričate ili radite bilo koji posao. Bazalni gangliji su odgovorni za
automatske povezane pokrete. Lezija bazalnih ganglija uzrokuje odsustvo ovih automatskih povezanih pokreta, što
rezultira siromaštvom pokreta. Lice bez odgovarajućeg izraza pri obavljanju bilo kakvog posla naziva se lice poput
maske. Telo bez pratećih pokreta naziva se telo poput statue.
22
Bazalne ganglije

5. ULOGA U MEHANIZMU UZBUĐENJA

Globus pallidus i crveno jezgro su uključeni u mehanizam uzbuđenja zbog njihove povezanosti sa retikularnom
formacijom. Ekstenzivna lezija u globus pallidus izaziva pospanost, što dovodi do spavanja.

6. ULOGA NEUROTRANSMITERA U FUNKCIJAMA BAZALNIH GANGLIJA

Funkcije bazalnih ganglija na motoričke aktivnosti izvršavaju neki neurotransmiteri koje oslobađaju nervni završeci
unutar bazalnih ganglija. Sledeći neurotransmiteri se oslobađaju u bazalnim ganglijama
1. Dopamin koji oslobađaju dopaminergička vlakna od supstancije nigre do corpus striatum (putamen i kaudatno
jezgro: dopaminergična nigrostrijatalna vlakna): nedostatak dopaminergičkih vlakana dovodi do dopaminergične
kiseline (sekretna gagaminona BA). intrinzičnim vlaknima corpus striatum i supstantia nigra
3. Acetilholin koji se oslobađa vlaknima iz kore velikog mozga do kaudatnog jezgra i putamena
4. Supstanca P koju oslobađaju vlakna iz globus pallidus dostižući supstanciju nigra
5. Enkefalini oslobođena vlaknima iz globus pallidus dostižući supstanciju nigra
6. Noradrenalin izlučuju vlakna između bazalnih ganglija i retikularne formacije
7. Glutaminska kiselina substancija globus sekretuju u globus globus globusa. i supstancija nigra. Među ovim
neurotransmiterima, dopamin i GABA su inhibitorni neurotransmiteri. Dakle, vlakna koja oslobađaju dopamin i GABA
su inhibitorna vlakna. Svi ostali neurotransmiteri imaju ekscitatornu funkciju

23
Bazalne ganglije

7. PRIMENJENA FIZIOLOGIJA – POREMEĆAJI BAZALNIH GANGLIJA

PARKINSONOVA BOLEST
Parkinsonova bolest je sporo progresivna degenerativna bolest nervnog sistema povezana sa destrukcijom moždanih
ćelija, koje proizvode dopamin. Ime je dobio po otkrivaču Džejmsu Parkinsonu. Takođe se naziva parkinsonizam ili
paraliza agitansa. Veliki bokser Mohamed Ali je pogođen parkinsonizmom zbog ponovljenih udaraca koje je mogao
zadobiti po glavi koji su doveli do oštećenja moždanih ćelija koje proizvode dopamin. Parkinsonova bolest (kako je
opisao Džejms Parkinson) je rezultat degeneracije nigrostriatalnih dopaminergičkih neurona. Sa godinama dolazi do
progresivnog gubitka dopaminskih i dopaminskih receptora u bazalnim ganglijama. Kada je ovaj proces naglašen,
nastaje parkinsonizam

Parkinsonova bolest je čest poremećaj koji karakteriše tremor, rigidnost i bradikinezija. Ova bolest je uzrokovana
gubitkom neurona u pars compacta substantia nigra. Shodno tome, striatum trpi ozbiljan gubitak dopamina. Gube se i
neuroni locus coeruleus i raphe jezgra, kao i druga monoaminergička jezgra . Gubitak dopamina smanjuje aktivnost
direktnog puta i povećava aktivnost indirektnog puta (Neto efekat je povećanje aktivnosti neurona u unutrašnjem
segmentu globusa pallidusa. Ovo dovodi do veće inhibicije neurona u VA i VL jezgri i manje izražene
aktivacijemotoričke kortikalne oblasti. Posledica je usporeno kretanje (bradikinezija). Primena levodope može ublažiti
neke od motoričkih deficita kod Parkinsonove bolesti. Levodopa je prekursor dopamina i može da prođe krvno-
moždanu barijeru. Trenutno se istražuje mogućnost transplantacije neurona koji sintetišu dopamin u striatum

Uzroci Parkinsonove bolesti

Parkinsonova bolest nastaje usled nedostatka dopamina uzrokovanog oštećenjem bazalnih ganglija. To je uglavnom
zbog uništavanja supstancije nigre i nigrostriatalnog puta, koji ima dopaminergička vlakna. Oštećenje bazalnih ganglija
obično nastaje zbog sledećih uzroka:
i. Virusna infekcija mozga poput encefalitisa
ii. Cerebralna arterioskleroza
iii. Povreda bazalnih ganglija
iv. Uništavanje ili uklanjanje dopamina u bazalnim ganglijama. Javlјa se uglavnom zbog dugotrajnog lečenja
antihipertenzivnim lekovima kao što je rezerpin.
Parkinsonizam izazvan lekovima poznat je kao parkinsonizam izazvan lekovima.
v. Nepoznati uzroci: Parkinsonizam može nastati zbog razaranja bazalnih ganglija zbog nekih nepoznatih uzroka. Ovaj
tip parkinsonizma naziva se idiopatski parkinsonizam.

1. Idiopatski: Uzrok degeneracije dopaminergičkih neurona nije tačno poznat.

2. Lekovi: javlja se kao posledica hronične upotrebe mnogih lekova kao što su fenotiazin, blokatori D2 receptora, itd.

24
Bazalne ganglije

3. MPP: Nedavno je opisano da je koncentracija metilfenil-piridinijuma (MPP) u mozgu Parkinsonizma visoka. MPP
se formira od metilfenil-tertahidropiridina (MPTP) delovanjem enzima monoamin oksidaze B (MAO-B). MPP se brzo
akumulira u neuronima bazalnih ganglija i uništava ih.

Patogeneza.
Trenutni pogled na patogenezu Parkinsonove bolesti je da postoji neravnoteža između ekscitacije i inhibicije u
bazalnim ganglijama nastala gubitkom dopaminergičke inhibicije putamena (Slika 13). Rezultirajuće povećanje
inhibicionog izlaza na spoljašnji segment globusa pallidusa smanjuje inhibitorni izlaz iz subtalamičnog jezgra, a ovo
povećava ekscitatorni izlaz iz ovog jezgra ka unutrašnjem segmentu globusa pallidusa. Ovo zauzvrat povećava
inhibitorni izlaz iz ovog segmenta ka talamusu, uzrokujući smanjenje ekscitatornog nagona do moždane kore.

Slika 12.

Znaci i simptomi Parkinsonove bolesti

Parkinsonova bolest se razvija veoma sporo i rani znaci i simptomi mogu biti neprimećeni mesecima ili čak godinama.
Često simptomi počinju blagim primetnim tremorom u samo jednoj ruci. Kada tremor postane značajan, bolest izaziva
usporavanje ili zamrzavanje pokreta praćeno rigidnošću. Slede uobičajeni znaci i simptomi Parkinsonove bolesti:

25
Bazalne ganglije

i. Tremor.
Kod Parkinsonove bolesti, tremor se javlja tokom odmora. Ali nestaje tokom bilo kakvog posla. Dakle, to se zove
statički tremor ili tremor u mirovanju. Takođe se naziva drhtanje bubnja, kaopokreti su slični udaranju u bubanj. Palac
se ritmično kreće preko kažiprsta i srednjeg prsta. Ovi pokreti se nazivaju pokreti kotrljanja tableta.

Hipokinetički i hiperkinetički pokreti se primećuju kod parkinsonizma

Hipokinetički pokreti
1. Akinezija: Akinezija se definiše kao teškoće u pokretanju pokreta i smanjeni spontani pokreti.
2. Bradikinezija: Bradikinezija se definiše kao sporost pokreta. 3. Smanjeni pridruženi pokreti: Primeri povezanih
pokreta su zamahi rukama tokom hodanja ili izrazi lica tokom govora. Ovi povezani pokreti su značajno smanjeni kod
Parkinsonizma. Bolesnik koji boluje od parkinsonizma govori bez ikakvog emotivnog izraza (bezizražajno lice ili lice
maske).

Hiperkinetički pokreti
1. Rigidnost: Rigidnost parkinsonizma se razlikuje od spastičnosti koja se javlja kod paralize UMN. Kod rigidnosti,
pražnjenje motornih neurona je povećano i kod agonista i kod antagonista. Stoga, udovi pružaju otpor pasivnom
savijanju tokom kretanja ( krutost olovne cevi). Ponekad se takođe vidi krutost zupčanika (serija hvatanja tokom
pasivnog kretanja). Međutim, spastičnost kopčenog noža (iznenadni gubitak otpora pri pomeranju krutog ekstremiteta)
paralize UMN nikada nije primećena.
2. Tremor: Tremor nastaje usled redovnih naizmeničnih kontrakcija mišića antagonista, frekvencijom od oko 8 u
sekundi. Tipično, tremor se primećuje samou miru. Kada pacijent započne pokret, tremor nestaje. Ovo se opisuje kao
tremor u mirovanju. ( slika 13.)
3. Festinantni hod: Pacijent hoda u stavu kao da pokušava da uhvati centar gravitacije. Obično se saginje napred, ali ne
pada, umesto toga pravi kratke i pomerajuće korake.

26
Bazalne ganglije

Slika 13. Festinantni hod parkinsonizma. Imajte na umu da pacijent pravi kratke korake i savija se napred pokušavajući
da uhvati centar gravitacije ispred sebe. Postoji rigidnost i tremor u mirovanju.

Problemi sa govorom
Mnogi pacijenti imaju probleme sa govorom. Mogu govoriti veoma tiho ili ponekad brzo. Reči se ponavljaju mnogo
puta. Konačno, govor postaje nejasan i oni oklevaju da govore.
vii. Emocionalne promene
Osobe obolele od Parkinsonove bolesti su često emocionalno uznemirene.
viii. Demencija
U kasnijim fazama, neki pacijenti razvijaju demenciju

Lečenje
1. Zamena dopamina: Dopamin ne može da prođe krvno-moždanu barijeru. Stoga je L-dopa, prekursor dopamina koji
lako prelazi krvno-moždanu barijeru, lek izbora za Parkinsonizam. Takođe pomaže u popravljanju nedostatka
dopamina. Koriste se i drugi agonisti dopamina kao što je bromokriptin. Dopamin ne prolazi krvno-moždanu barijeru.
Dakle, ubrizgava se druga supstanca koja se zove levodopa (Ldopa) koja prolazi krvno-moždanu barijeru. Ldopa se
kreće u mozak i tamo se pretvara u dopamin. Pošto se Ldopa može pretvoriti u dopamin u jetri, neki neželjeni efekti se
javljaju zbog viška sadržaja dopamina u jetri i krvi. Dakle, zajedno sa Ldopom, primenjuje se još jedna supstanca koja
27
Bazalne ganglije

se zove karbidopa . Karbidopa sprečava pretvaranje Ldope u dopamin i karbidopa ne može da prođe kroz krvno-
moždanu barijeru. Dakle, Ldopa se kreće u moždana tkiva i pretvara se u dopamin.
2. Antiholinergici: Iako se Parkinsonova bolest javlja zbog nedostatka dopamina u striatumu, promena odnosa
dopamina i acetilholina igra važnu ulogu. Stoga, injekcija antiholinergika koja smanjuje koncentraciju acetilholina u
bazalnim ganglijima i ponovo uspostavlja odnos acetilholina dopamina, poboljšava simptome.
3. Deprenil: Deprenil inhibira monoamin oksidazu B, stoga sprečava stvaranje MPP iz MPTP. 4. Transplantacija
nadbubrežne žlezde: Transplantacija medule nadbubrežne žlezde iz jedne od nadbubrežne žlezde pacijenta u njegove
bazalne ganglije pomaže u regeneraciji dopaminergičkih neurona.
5. Implantacija bazalnih ganglija fetusa: Implantacija tkiva iz bazalnih ganglija fetusa u bazalne ganglije pacijenta
poboljšava stanje.
6. Transplantacija glomusnih ćelija: Nedavno, za lečenje parkinsonizma, glomusne ćelije iz karotidnog tela se izoluju i
presađuju u bazalne ganglije. Glomusna ćelija oslobađa dopamin lokalno. Ovo je bilopokazalo se ohrabrujućim.

28
Bazalne ganglije

VILSONOVA BOLEST
Vilsonova bolest je nasledni poremećaj koji karakteriše višak bakra u telesnim tkivima. Takođe je poznata kao
progresivna hepatolentikularna degeneracija. Ova bolest nastaje usled oštećenja lećnog jezgra, posebno putamena. Kod
Vilsonove bolesti, bakar se deponuje u jetri, mozgu, bubrezima i očima. Naslage bakra uzrokuju oštećenje tkiva. I
pogođeni organi prestaju da funkcionišu. Pored simptoma Parkinsonove bolesti, otkazivanje jetre i oštećenje centralnog
nervnog sistema su najpretežniji efekti ovog poremećaja. Vilsonova bolest je fatalna ako se ne leči rano.

HANTINGTONOVA BOLEST
Ovo je genetski defekt autozomno dominantnog tipa koji nastaje usled defektnog gena na hromozomu 4. Gen kodira
za Huntingtin, abnormalni protein koji uzrokuje bolest.
Uzrok
Bolest nastaje usled degeneracije GABAergijskog striatonigralnog puta. GABAergični i holinergični neuroni se gube u
striatumu.
Karakteristike
Starost: Bolest obično počinje između 30-40 godina i napreduje ravnomerno do smrti u roku od 10-15 godina. Bolest
ima tri važne karakteristike: horeju, demenciju i nejasan govor.
Horeja: Horeja se definiše kao brzi nehotični i plesni pokreti. Horeja se zove Hantingtonova horeja. Veruje se da
gubitak GABA-ergičnih neurona u striatumu uklanja njegov inhibitorni uticaj na globus pallidus, što smanjuje
aktivnosti u jezgru talamusa što dovodi do horeje( slika 13.)
Demencija: Demencija nastaje usled istovremenog i progresivnog gubitka holinergičkih neurona u moždanoj kori.
Nejasan govor: Postepeno, govor je nejasan u Hun-Tingtonova bolest.
Lečenje Ne postoji definitivan tretman Huntingtonove horeje. Bolest je progresivno fatalna.

29
Bazalne ganglije

slika 13.

HEMIBALIZAM
Uzrok. To je retka bolest uzrokovana oštećenjem subtalamičnog jedra. Uobičajeni uzrok oštećenja je krvarenje u
jezgru. Oštećenje subtalamičnog jezgra smanjuje inhibitorni izlaz od GPiSNpc do talamusa. Ovo dovodi do
dezinhibicije talamusa, što rezultira hiperkinetičkim pokretima posredovanim kortikospinalnim putevima.
Karakteristike. Najvažnija karakteristika hemibalizma su spontani napadi mlatiličastih, intenzivnih i nasilnih pokreta
koji utiču na celu suprotnu polovinu tela.

KERNICTERUS
Kernikterus se odnosi na oštećenje globusa pallidusa uzrokovano indirektnim bilirubinom, koji prelazi krvno-moždanu
barijeru. Javlja se kod hemolitičke bolesti novorođenčeta, koja nastaje usled Rh antitela. U ovom stanju, smrt je vrlo
česta. Međutim, ako dete preživi, može da pokaže rigidnost, horeju, atetozu i mentalni nedostatak.

30
Bazalne ganglije

8.ZAKLJUČAK

FUNKCIJE BAZALNIH GANGLIJA

1. Uočeno je da se neuroni bazalnih ganglija otpuštaju pre početka pokreta. Ovo ukazuje da su bazalni gangliji
uključeni u planiranje i programiranje motoričkih aktivnosti.
2. Bazalni gangliji kontrolišu držanje. Bazalna ganglija-talamikokortikalna projekcija na moždano stablo utiče na
silazne puteve koji kontrolišu držanje. Bolesti bazalnih ganglija dovode do dubokih posturalnih abnormalnosti.
3. Bazalni gangliji inhibiraju reflekse istezanja stimulacijom kaudatnog jezgra. Ovo se postiže stimulacijom
inhibitornog motornog korteksa kroz talamokortikalni povratni put i stimulacijom inhibitorne retikularne formacij
e.4. Neostriatum reguliše podsvesne grube pokrete,
5. Bazalni ganglije takođe igraju ulogu u kognitivnim funkcijama. Ovo posebno vrši kaudatno jezgro kroz svoje veze
sa frontalnim delom neokorteksa. Lezija kaudatnog jezgra dovodi do deficita u performansama na osnovu učenja.
6. Lezija glave levog kaudatnog nukleusa povezana je sa dizartritičnom afazijom (teškoće u artikulaciji reči).
7. Globus pallidus daje ulaze za odgovarajući mišićni tonus za vešte pokrete. 8. Substantia nigra je centar za
koordinaciju impulsa neophodnih za vešte pokrete.
9. Bazalni gangliji kontrolišu povezane pokrete kojinastaju automatski i normalno sa različitim pokretima tela.

Bolesti bazalnih ganglija uključuju Parkinsonovu bolest i Hantingtonovu bolest. Kod Parkinsonove bolesti, ćelije pars
compacta substantia nigra degenerišu, smanjujući inhibiciju preko indirektnog puta i smanjujući ekscitaciju preko
direktnog puta. Karakteristike Parkinsonove bolesti se mogu objasniti disfunkcijom bazalnih ganglija: tremor u
mirovanju, usporenost i kašnjenje pokreta, kao i pomeranje hoda. Lečenje Parkinsonove bolesti uključuje zamenu
dopamina tretmanom sa L-dopom (prekursorom dopamina) ili primenom agonista dopamina kao što je bromokriptin.
Hantingtonova bolest je nasledni poremećaj uzrokovan destrukcijomstrijatalnih i kortikalnih holinergičkih neurona i
inhibitornih GABAergičnih neurona. Neurološki simptomi Hantingtonove bolesti su horeični pokreti i demencija. Ne
postoji lek.

31
Bazalne ganglije

LITERATURA

Medical Physiology for Undergraduate Students -Indu Khurana

Comprehensive Textbook of Medical Physiology -Author Gopal Krushna Pal
Essentials of Medical Physiology Sixth Edition K Sembulingam
Physiology Fourth Edition Linda S. Costanzo
Berne and levy physiology, seventh edition
Human Physiology ’’From Cells to Systems’’ -Lauralee Sherwood

32