ПРАВИЛНА ТРОСТРАНА ПРИЗМА

Деф. Правилна тространа призма је призма чија је база једнакостранични троугао.

Oсновни елементи:
2
база (основа) је једнакостранични троугао B  a 3
Обазе  3а
4
омотач М=3аН
основна ивица је а
бочна ивица (висина) је Н
a 3
висина у бази је h и h 
2
дијагонала бочне стране је d: d2  a 2  H2
Специјално, једнакоивична тространа призма је призма код које су све ивице једнаке, тј. код које је a = H.
Тространа призма НЕМА дијагонални пресек!
Површина правилне тростране призме је: Запремина правилне тростране призме је:
P  2B  M V = BH
a2 3 a2 3
P  2  3aH V H
4 4

ТРОСТРАНА ПРИЗМА ЧИЈА ЈЕ БАЗА ПРАВОУГЛИ ТРОУГАО

Oсновни елементи:
база (основа) је правоугли троугао B  a  b или B  c  h c Обазе  а  b  c
2 2
омотач М=(а  b  c)Н
основне ивице су а, b, c d12  a 2  H 2
бочна ивица (висина) је Н
d2 2  c 2  H 2
висина у бази је hc
дијагоналe бочних страна су d1, d2, d3 d3 2  b 2  H 2

Површина ове тростране призме је: Запремина ове тростране призме је:
P  2B  M V = BH
a b ab
P  2  (a  b  c)H V H
2 2
********************************************************************************************
ПРАВИЛНА ЧЕТВОРОСТРАНА ПРИЗМА
Деф. Правилна четворострана призма је призма чија је база квадрат.
Oсновни елементи:
- база (основа) је квадрат B  a 2 О базе  4а

- омотач М=4аН
- основна ивица је а
- бочна ивица (висина) је Н
- дијагонала основе је d da 2
2
- дијагонала бочне стране је d d  a 2  H2
- дијагонала призме је D D2  d 2  H 2
Специјално, једнакоивична четворострана призма је призма код које су све ивице једнаке, тј. код које је a = H.
Такву призму још називамо и КОЦКА.
Површина правилне четворостране призме је: Запремина правилне четворостране призме је:
P  2B  M V = B H
P  2  a 2  4aH V  a2  H

Ако је база квадрат, постоји један дијагонални пресек чија је површина

Pdp = d·H = a 2 · H

ЧЕТВОРОСТРАНА ПРИЗМА ЧИЈА ЈЕ БАЗА ПРАВОУГАОНИК

Oсновни елементи:
- база (основа) је правоугаоник B  ab Обазе  2а  2b

- омотач М=(2а  2b)Н

- основне ивице су а и b
- бочна ивица (висина) је Н
- дијагонала основе је d d  a  b
2 2 2

- дијагоналe бочне стране су 2

d1 d1  a 2  H 2
2
d2 d2  a 2  H2

- дијагонала призме је D D2  d 2  H 2

Мрежа ове четворостране призме

Ако је база правоугаоник,

постоји један дијагонални
пресек чија је површина

PDP  d  H

Површина правилне четворостране призме је: Запремина правилне четворостране призме је:
P  2B  M V = BH
P  2  ab  (2a  2b)H V  ab  H
 ЧЕТВОРОСТРАНА ПРИЗМА ЧИЈА ЈЕ БАЗА РОМБ

Oсновни елементи:
d1  d 2
- база (основа) је ромб B  или B  аh Обазе  4а
2
- омотач М= 4аН
- основна ивица је а
- бочна ивица (висина) је Н 2
 d1   d 2 
2

дијагонале основе су d1 и d 2      а
2
-
2  2
2
- дијагонала бочне стране је d d  a 2  H2
- дијагонале призме су 2
D1 D1  d12  H 2
2
D2 D2  d 2 2  H 2
Мрежа ове четворостране призме

Ако је база правоугаоник,

постоје два дијагонална
пресека чије су површине

Pdp1 = d1·H
Pdp2 = d2·H

Површина oве призме је: Запремина ове призме је:

P  2B  M V = BH
d1  d 2 d1  d 2
P  2  4aH или V  H или
2 2
P  2аh  4aH V  ahH

ПРАВИЛНА ШЕСТОСТРАНА ПРИЗМА

Деф. Правилна шестострана призма је призма чија је база правилан шестоугао.

Oсновни елементи:
a2 3
база (основа) је шестоугао B  6  Обазе  6а
4
омотач М=6аН
основна ивица је а
бочна ивица (висина) је Н
a 3
дијагонале основе су d мања d мања  2h  2  2  a 3 d већа d већа  2а
дијагонала бочне стране је d d 2  a 2  H 2
дијагонале призме су

2
Dмања Dмања  d мања
2
 H2
2
Dвећа Dвећа  d већа
2
 H2
Површина правилне шестостране призме је: Запремина правилне шестостране призме је:
P  2B  M V = B H
a2 3 a2 3
P  26  6aH V  6 H
4 4
********************************************************************************************
 ПРАВИЛНА ЧЕТВОРОСТРАНА ПИРАМИДА

Геометријско тело у чијој се основи налази квадрат, а омотач чине четири једнакокрака троугла, назива
се правилна четворострана пирамида.
B  a2 површина основе (базе)
ah
M  4  P  4   2ah површина омотача
2
P  BM  P  a 2  2ah површина пирамиде
BH a H
2 da 2
V=  V= запремина пирамиде
3 3

Ознаке:
- а основна ивица
- s бочна ивица
- d дијагонала основе
- Н висина пирамиде
- h бочна висина - апотема

dH
Pdp  површина дијагоналног пресека
2

********************************************************************************************
ПРАВИЛНА ТРОСТРАНА ПИРАМИДА
Геометријско тело у чијој се основи налази једнакостранични троугао, а омотач чине три једнакокрака
троугла, назива се правилна тространа пирамида.
a2 3
B површина основе (базе)
4
a 3
h M  3P  3 
aha
површина омотача
2 2
a2 3 ah
P  BM  P   3  a површина пирамиде
4 2
BH 1 a2 3
V=  V=  H запремина пирамиде
3 3 4

Ознаке:
- а основна ивица
- s бочна ивица
- h висина основе
- Н висина пирамиде
- ha бочна висина - апотема

За разлику од четвоространих пирамида, тространа НЕМА дијагонални пресек, јер нема дијагоналу у основи.
Истаћи, правилна једнакоивична тространа пирамида се назива тетраедар и код ње је s = a.

********************************************************************************************
ПРАВИЛНА ШЕСТОСТРАНА ПИРАМИДА

Геометријско тело у чијој се основи налази правилни шестоугао, а омотач чини шест једнакокраких
троуглова, назива се правилна шестострана пирамида.
 a2 3
B6 површина основе (базе)
4
aha
M  6P  6  =3aha површина омотача
2
a2 3
P  B  M  P  6  3ah a површина пирамиде
4
BH 1 a2 3
V=  V=  6 H запремина пирамиде
3 3 4

Ознаке:
- а основна ивица
- s бочна ивица
- h висина основе
- Н висина пирамиде
бочна висина – апотема a 3
- ha dm  2h  2  = a 3
- dm мања дијагонала основе 2
- dv већа дијагонала основе d v  2a
Шестострана пирамида има два дијагонална пресека, јер има две дијагонале у основи.

d v  H 2a  H
Pdpv    aH
2 2
површина већег дијагоналног
пресека

********************************************************************************************
ВАЉАК КУПА
P  BM површина купе
P  2B  M површина ваљка BH
V запремина купе
3
V=B  H запремина ваљка
B = r 2 површина основе (базе)
В = r2 површина базе (основе)
M = rs површина омотача
М =2rН површина омотача
R  H 2r  H
Pop  2rH површина осног пресека ваљка Pор    rH
2 2
површина осног пресека

ЛОПТА

P  4r 2  површина лопте
4
V= r 3  запремина лопте
3