МЕЂУДРЖАВНИ МЕДИЦИНСКО-СОЦИЈАЛНИ УНИВЕРЗИТЕТ

АКАДЕМИЈА ПРОБЛЕМА БЕЗБЕДНОСТИ, ОДБРАНЕ И ПРАВНОГ ПОРЕТКА

Темњиков
Генадиј Јаковљевич

Просто, чекати си знала

С руског језика превела Сава Росић

 У Вашим рукама је зборник материјала о методици доктора Генадија
Јаковљевича Темњикова «Дијагностика и корекција негативних информационих стања
човека».
Развоју те методике доктор је посветио 30 година своје лекарске праксе. Она је
јединствена по томе што је заснована на физиологији и анатомији људског мозга.
Методика не захтева било какве посебне екстрасензорске способности и њоме
може овладати сваки човек, независно од тога има ли медицинско образовање или не.
Она се може користити у случајевима када медикаментно лечење не помаже или се по
својим индикацијама не може применити, у условима када медицинска помоћ не може
бити пружена на време, а такође као превентивна метода.
Примените докторове препоруке и ослободићете се многих проблема са
здрављем и негативних догађаја у животу, а можете помоћи како родбини тако и
ближњима.

Читајући ове материјале, открићете за себе нови Свет.

Будите срећни, здрави и богати!

Витез и Вила

Ова публикација је већ трећа у штампи града Иркутска о методици доктора

Генадија Јаковљевича Темњикова. Писали смо о нашим конкретним резултатима
(«Трибина») и укратко о самој методи («Атеиста»). Суштину методике представља рад
с информацијама о већ постојећој или будућој болести. Али дневни ред данас укључује
још једну страну примене докторових методика.
У наше доба, када потреси у друштву следе један за другим, када се час обруше
техногене катастрофе доводећи до различитих траума, час у малој земљи букне ратни
пожар, а политичка ситуација у друштву доводи до настанка локалних ратова између
криминалних група, ширења наркотика и алкохолизма, мајке не само што не могу
мирно да спавају, већ ни просто да иду на посао без бојазни за живот и здравље своје
родбине. Брига нас не напушта ни када шаљемо децу у војску, на студије у други град,
па чак и да просто прошетају.
И ето, када је син далеко на студијама, у војсци или затвору (чему крити, и то се
дешава) и мајчино срце цепти, слутећи невољу. Свака мајка осећа стање свога детета. И
на први поглед се чини да је немогуће умешати се, и преостају само чекање и нада. Не!
Треба нешто радити, а не западати у панику и песимизам. Деловати као што су
деловале древне Виле отпремајући своје Витезове у ратни подвиг.
Присетите се народне мудрости из песме: «Нит` је љутила нит` терала судбу –
саопштење о смрти заобишло је њен дом... Оба сина румена кô јабука. Златног ордења
тушта и тма.»
Како је жена спасла своје синове? Шта се у тим редовима крије? И чиме су се
бавиле Виле, отпремајући Витезове да бране Отаџбину?
А ми данас причамо о докторовим рецептима који помажу не само да прође
брига за децу или мужа, него и да се они сачувају од могућих пошасти. Развијајући
старе облике испољавања бриге за себе и своје најближе, доктор Темњиков нуди просту
методику: именовати своју узнемиреност, своје стање бриге за блиску особу и
применити 7 «чаробних речи». Ослободити се сопственог негативног стања, и самим
тим спасти блиског човека од претећих несрећа, отклонити саму могућност негативног
догађаја.
И то није просто рад преко мисаоног облика, када нема контроле: успело је –
није успело. Овде можемо јасно посматрати како се, када испари наше негативно стање
бриге, сместа нормализује, побољшава стање нама блиског човека. И обратите пажњу,
ми најчешће делујемо сасвим супротно: уздишемо и јаучемо, замишљамо ужасе и
страхове. А да ли сте обраћали пажњу на то како се понашају људи у породицама где је
срећа увек надохват руке? Тамо су жене смирене, а мушкарци пуни самопоуздања.
Витеже и Вило, заједно ћемо реализовати своје задатке у околном свету. И за то
да до ратова ређе долази, а да наши младићи не гину у њима, могу се примењивати
просте и јасне технологије. И за то није потребно имати специјално образовање или
поседовати екстрасензорске способности – сва је метода заснована на нормалној
осећајности и физиологији, анатомији људског мозга.
На нашим вежбама се већ на првом општем предавању дају методе рада које нам
омогућавају да заштитимо себе и своје најближе. Таквих предавања има три, а даље
обучавање је за људе који би желели не само да промене свој живот, буду сигурни у
сутрашњи дан, у судбину своје родбине и најближих, већ и да постану стручњаци који
помажу другим људима у стицању исте такве слободе.

Јелена Куликовска, град Иркутск.

* * *

Уместо предговора

Тешко да је могуће побројати све материјалне силе и средства усмерене на

очување човековог здравља или његово спасавање од безбројних негативних догађаја
или несрећа. Информационе психотехнологије биће укључене у арсенал Ваше заштите,
као једна од високорезултативних савремених научних метода доступних сваком
човеку. Руска Академија проблема безбедности одбране и правног поретка,
Међудржавни Медицинско-социјални Универзитет Вам предлаже да се упознате са
следећим публикацијама професора Г.Ј. Темњикова.

Додатне подробне информације можете добити на званичном сајту ISMU:

http://user.rol.ru/~temnik

Али сада, читајући ову брошуру, будући регрути би требало да посебну пажњу
обрате на методе хитног отклањања бола или тзв. рецепте против шока, а њихови
родитељи на методу кодирања негативних стања, и посебно на информационе рецепте
пружања помоћи посредством стања саосећања, јер су те технологије спасавале многе
људске животе.

Учите се да «чекате као други нико» и «чекањем својим» спасавајте своје најближе!

Чекај ме и вратићу се.

Само чекај јако,
Чекај, кад ти навру сузе
 Док ромиња благо.
Чекај, мећаве док трају
И кад трава крене –
Макар друге не чекају,
Већ заборављене.
Чекај, када издалека
Ти не стижу писма,
Истрајно и онда чекај
Кад већ нема смисла.
Чекај ме и вратићу се;
Не пожели срећу
Свима који спремају се
Да ми пале свећу.
Нека мисле син и мати
Да ме нема више,
Другове нек сломе јади
Па нек` узму шише
И за покој душе вина
Испију крај пећке...
Чекај. И не жури с њима
Испити стојећке.
Чекај ме и вратићу се
Баш за инат смрти.
Ко ме чекô није скрушен:
Срећник! – нека тврди.
Зар да такав схвати притом:
Усред страшне ратне вреве
Ишчекивањем кô штитом
Спасила си мене.
Како опстах посред зâла
Нисам рећи стигô, –
Просто, чекати си знала
Као други нико.

«Чекај ме и вратићу се...», Константин Симонов, 1941.

* * *

Председнику «Академије проблема безбедности, одбране и правног поретка»

Виктору Григорјевичу ШЕВЧЕНКУ

У складу с основним задацима Експертског савета АБОП:

 организовање и експертиза друштвено важних социјално-економских, научно-
истраживачких, еколошких програма и пројеката и припрема препорука за
постизање безбедног и ефикасног развоја руског друштва;
 организовање и обављање, по задатку руководства Академије и
самоиницијативно, у интересу федералних и регионалних органа државне власти
Руске Федерације, правних, еколошких, научно-техничких истраживања по
питањима безбедности, одбране и правног поретка;
  експертиза докумената које Академија сачињава у разним правцима делатности
и припрема препорука за њихово реализовање;
 учешће у припреми докумената везаних за научну и образовну делатност
Академије.

предлажемо Вам да размотрите реализацију међународног Пројекта академика

Генадија Јаковљевича Темњикова, професора, доктора медицинских и социјалних
наука, ректора Међудржавног Медицинско-Социјалног Универзитета:

«Екологија човека. Заштита здравља, превентива болести и негативних

догађаја, формирање социјално безбедне средине помоћу савремених
информационих психотехлогоија».

Научно-практична истраживања у тој области аутор је вршио и врши током 30

година. Она су стекла светско признање, награђена су Орденом «Заслуга за друштво I
степена», награђивање је регистровано у Банци-Регистру Савета за друштвене награде
ОУН (UNCOPA) бр. О-000002-RUS од 7. септембра 2004. г.

Књиге, предавања и брошуре Г.Ј. Темњикова објављивани су у Русији и

иностранству, написано је мноштво научно-популарних чланака у разним јавним
гласилима, под његовим руководством су отворени «Центри Информационе Терапије»
Русије, Израела, Канаде и других земаља. Научно-практична делатност ISMU укључена
је у «Интернационалну Асоцијацију ветерана, инвалида ратова и официра
безбедносних структура MAGEN ZION» или «Штит Отаџбине» која има
представништва у 80 држава Света. Ректор ISMU, академик Г.Ј. Темњиков овлашћени
је представник «MAGEN ZION» у Руској Федерацији.

Доктор Г.Ј. Темњиков и професори Универзитета држе предавања и семинаре.

Годинама стицано практично и теоретско искуство ученика, пацијената, представљено
у штампаном виду, на аутономним електронским носачима и Интернету. Свим
заинтересованим лицима се нуде видео-верзије на касетама или DVD. Потребни
материјали предати су Академији проблема безбедности, одбране и правног поретка у
јануару 2005. г. на оцену и коришћење у складу с њеним основним задацима.

* * *

Нацрт уговора о намерама:

1. С обзиром на чињенице професионалне обуке слушалаца дефинисане тиме

што су врло ефикасне корективне методе биле доступне свим заинтересованим лицима
свих узраста, практично се извршавале у најкраћем року и нису зависиле од ступња
претходног образовања, боравишта, националних или територијалних разлика – обука
регрута не може представљати изузетак. Обука војних лица може се под руководством
Академије успешно остварити у сваком региону Руске Федерације.
2. Ниво знања стечених током предавања, а да и не говоримо о нивоу
савладавања базног семинара, омогућава војном лицу да у случају повреде или
рањавања за свега неколико секунди примени технологију хитне самопомоћи,
укључујући отклањање бола или мере за спречавање шока, и то пре примене
медикамената. Информациона метода заустављања крварења пре стављања завоја или
гумене врпце, процес психохируршког затварања површине ране, отклањања
унутрашњих хематома, посттрауматског отицања ткива – следећи су «рецепти
самопомоћи» који се морају хитно применити. Јер, настрадали не добија увек
благовремену прву медицинску помоћ на самом бојном пољу или током евакуације.
3. Информациона самокорекција коју настрадали сместа изврши доводи још и до
знатног снижења нивоа инфицирања због добијених отворених повреда с потоњим
развојем патолошког процеса или га чак сасвим искључује. Регенерација повређених
ткива се одвија знатно брже, све до консолидације прелома костију током 10-15 дана.
Рокови даљег боравка лакше рањених у војној болници скраћују се за 50%. Они који су
тешко рањени или после операције, паралелно користећи технологију информационе
самокорекције, реално ће избећи даље стање инвалидитета и враћају се у војну службу.
4. Слични «информациони рецепти» могу бити врло ефикасни за службенике
МУП или припаднике специјалних јединица.
5. Остале технологије самокорекције акутних или хроничних обољења без
икаквог изузетка ефикасно су примењиве како према цивилима тако и према војним
лицима, члановима њихових породица, ветеранима у заслуженој пензији или активним
војним лицима.
6. Савремене психотехнологије омогућавају не само отклањање разноврсних
физичких непријатности, избегавање оболевања, већ и спречавање негативних догађаја.
Међународно искуство коришћења тих «информационих дијагностичких и
корективних рецепата» сведочи о томе да је и без икаквих необичних способности и
талената сваки човек у стању да овлада методом предвиђања и корекције негативних
догађаја, чиме је сачуван не један људски живот. Ризик настанка претећих негативних
догађаја неупоредиво расте за војна лица у поређењу са цивилима, услед чега ће ове
технологије такође наћи примену, а њихова резултативност ће смањити губитке међу
војним лицима, службеницима МУП или припадницима специјалних јединица.
7. На основу претходног искуства из просветитељског рада, обука слушалаца се
врши не само у њиховом присуству, већ и у одсуству. Коришћење регионалних јавних
гласила доступних војним лицима и издавање већ постојећих брошура с конкретним
препорукама омогућава брзо обухватање великог броја војних лица. Уз почетно
помањкање оспособљених предавача, штампаним научно-популарним материјалима с
предавањима може се спасти не један људски живот, могу се спречити грозне
компликације или сачувати здравље војних лица.
8. У првобитној етапи реализације Пројекта, Академија проблема безбедности,
одбране и правног поретка самостално одређује приоритетне правце обуке слушалаца.
Јер, тврдња да «одлагање значи смрт» врло добро одсликава оперативну делатност
војних лица. У складу с конкретним наредним планом АБОП биће преиспитан и рад
предавача у свим радним јединицама Универзитета. Али је потом, да би се «обухватило
необухватно», целисходно обучавати не само слушаоце, већ и предаваче на бази АБОП,
и да то учини сам аутор технологије, академик Г.Ј. Темњиков. Отварање «Катедре
Информационе Терапије» при Академији или «Центра Информационе Терапије» попут
оних који већ раде у другим државама – перспективни је задатак.

Ректор ISMU, академик

Темњиков Генадиј Јаковљевич

* * *
 Копија чланака из новина:

«На рубу немогућег»

«Моје здравље»

«Приручник за исцељење»

град Москва, 2003. г.

«Седам чаробних речи»

Циљеви и средства
Мој задатак је малтене нереалан... Тачније, раније овакве задатке нисам био у
прилици да решавам: да у оквиру новинског чланка пружим читаоцима ефикасне
«информационе рецепте». Но покушаћу. Пошто се метода назива «Дијагностика и
корекција негативних информационих стања човека», користићемо само снагу
речи. А што су те речи горе од оних у књигама или на предавањима? Обећавам да ћу
вам помоћи ако будете ПАЖЉИВО читали. То као прво.

Као друго, моје речи неће формирати већ изазивати индивидуалне асоцијације
код читаоца, и тај минимални обим ће се знатно повећати. Но, није њихова снага у
количини речи. Свако од вас већ поседује «ПОТРЕБНЕ ИНФОРМАЦИОНЕ
ИНСТРУМЕНТЕ». Усрдно вас молим да их примените!

Као треће, теоретски део ће бити сведен на минимум. «Жеђ за спознајом» је

разумљива (подробности су у мојим књигама), али овде поједина сазнања примајте као
аксиом.

Као четврто, научни термини биће замењени популарним. Према томе, требало
би да све буде лако схватљиво и разумљиво свакоме. Методика је уистину заснована на
последњем услову. Дакле, ничег сувишног! Чак ће вас и прича коју ћу сада испричати
довести у потребно радно стање.

Историја болести
Први пут сам се суочио с негативним информацијама које се неометано преносе
ван граница «болешљивог људског организма» на трећој години медицинског
факултета. Принео сам руку болеснику ради палпације и на краћем растојању осетио
некакве сигнале.

Аха! Е, баш то... Прва грешка! Мислите да нећете осетити? Ви просто нисте
имали лично искуство. Покушајте и уверите се да је то реалност. Сем тога, што је тежа
патологија, то су негативни сигнали јачи и изразитији, и лакше је ући у контакт.
Обавезно ће се појавити тактилни осећаји! И то од сваке патологије различити
(различите тактилне информације).

Све видим. Следећу вашу грешку... Не смете се тога бојати! Наивно је мислити
да ако не приближите руку, значи да неће доћи ни до каквих информационих
негативних садејстава између болесника и здравог човека.

Ми просто не знамо како на пример, болесна јетра на растојању делује на здраву

јетру, срце на срце, плућа на плућа итд. А лако се уверити у то да се негативни сигнали
преносе. А на то да они могу бити «убележени на орган другог човека», на то ни да
мислимо нећемо?

На самом почетку се у мојим ученицима такође јављају сумње да предложену

методу неће савладати зато што треба поседовати некакве јединствене
«екстрасензорске способности». Није тачно! Технологија обуке заснована је на
«јединственој способности» великог броја људи да оболевају од свакојаких болести од
којих се потом не могу ослободити уз помоћ медикаментних или других
материјалистичких средстава. На каквим то «семинарима» уче да болују, не знам! Ја
обучавам ослобађању од болести помоћу информација, пошто се слично отклања
сличним.

Дакле, будући доктор је по први пут осетио сигнале који стижу од болесног
органа. Шта је било даље? Одушевио сам се за дијагностику и такође мислио да имам
некакав урођени необичан дар... Студент медицинског факултета је морао знати
болесникову дијагнозу и како да га једноставно прегледа методом палпације (пипања),
перкусије (куцања) и аускултације (ослушкивања). Ја сам сем тога још и «повезивао»
своје осећаје с конкретним болестима и до краја студија научио да постављам дијагнозу
не додирујући човека. Такво искуство ми је помагало у раду лекара опште праксе, а
подаци званичног прегледа потврђивали су моју дијагностику.

Да ли је било грешака? Ту и тамо... У једном случају сам открио негативне

сигнале канцерозног тумора на желуцу, у другом – сигнале канцерозног тумора на
јајнику. А приликом прегледа – никакве патологије! И ето, наступило је «раздобље
разочарења» у екстрасензорску дијагностику пошто су «такве» грешке наставиле да се
појављују на нивоу негативних сигнала и код пацијената с другом (не онколошком)
патологијом. На пример, осећао сам инфаркт, а ЕКГ је нормалан, постоји симптоматика
можданог удара, а човек је сасвим здрав итд.

И то је раздобље «разочарања» потрајало барем две године, све док први

пацијент није умро од рака на желуцу, и док друга «грешка» није доказала канцерозни
тумор на јајнику. Значи, то је била рана дијагностика! Затим сам поставио циљ да у
условима свеопште обухваћености становништва превентивним лекарским прегледима
откривам тзв. «ризичну групу» и унапред сам знао да ће људи имати сасвим конкретне
проблеме. Али како се борити с негативним програмима будућих обољења?
Медикаментима, а ништа не боли? Санитарно-просветитељским радом? Брзим трчањем
против будућег инфаркта?

Тако се и родила методика информационе корекције. Протекле су године док се

нисам уверио у резултативност. Људи којима сам прогнозирао ову или ону болест,
остајали су живи и здрави. Ако треба у неколико речи рећи о методи којој вас
обучавам, онда отклањање негативних информација доводи не само до ефикасне
превентиве, него и до нестанка већ постојећих физичких болести. И то је читава прича.

Информациони рецепти
А сада сасвим конкретне препоруке. Многе болести (будуће или садашње)
формира тзв. негативан програм. Значи, да би се болест отклонила, треба користити
позитивне програме. У њиховом стварању нема ничега сложеног. Минимум теорије,
пријатељи моји! БУДИТЕ ПАЖЉИВИ. Човек је «информационо троједин». Ми
информације примамо у виду осећаја. У ту сврху имамо пет органа чула. Затим их
обрађујемо у нашој свести. На пример, ви читате овај чланак. Осећаји у овом тренутку
могу бити најобичнији, може их бити мало, зависно од тога где ви то читате и у каквим
се условима налазите, а ваша свест може и прилично интензивно радити и тада ће обим
информација бити врло разноврстан.

Сем тога, информације постоје у виду СТАЊА. Дакле, потрудите се да

одговорите на следеће питање: «Шта је то стање?» Направите паузу и не читајте даље,
размислите. Схватам да није једноставно описати то ЈЕДНОМ РЕЧЈУ. Постоје
различита... стања. Али је главно пронаћи разлику и од осећаја и од свести.

Да, стање осећамо, поготово оно негативно. Покушавамо да се од њега

одвратимо или да доживимо некаква «интензивна осећања», али то не помаже баш
увек. Стање се обнавља и може потрајати месецима или годинама. Зато и тежимо томе
да доживимо, доспемо у позитивно стање које такође може врло дуго потрајати.

Свакако, свима то желим! Радости, физичког, материјалног благостања, љубави,

среће, пошто су то ПОЗИТИВНА СТАЊА, нимало налик жалости, несрећи, чамотињи.
Ето, то је читава теорија. Сада аксиом. Са становишта «информационог тројединства»
стање и јесте програм! Негативно стање је негативан програм и обрнуто.

Сада прелазимо на практичне информационе вежбе које треба изводити код

куће, створивши себи најповољније услове. Главно је да вам нико не смета и да нико не
зна чиме се бавите. «Тишина у студију!» Без обзира на информациону разноврсност,
потребно је да се настројимо само на СЕДАМ СТАЊА, да створимо седам корективних
програма. «Настројити се» значи присетити их се, репродуковати их у свом сећању.

Сем тога, неопходно је ИМЕНОВАТИ стање било којом РЕЧЈУ, тј. «кодирати»
га. Основно је правило да наше будуће радне програме не именујемо речима које се
користе у свакодневном животу. И следеће правило – никада и никоме не причати о
томе како се ваши корективни програми називају. У случају потребе треба
РЕПРОДУКОВАТИ НАЗИВЕ тих стања ћутке, у мислима. Тек ће онда информациона
помоћ бити делотворна.

Прво неопходно стање (или будући корективни програм) је ЉУБАВ. Сваки ју је

човек доживео и није важно кога смо волели или волимо. Тату, маму, «партију и
владу», суседа или сусетку, домаће животиње или «човечанство». Све је индивидуално,
али ми кодирамо СТАЊЕ које је повезано с разним случајевима. Значи, настаје прва
ваша «чаробна реч»!
 Супротно стање које сте индивидуално доживљавали (можда чак чешће него
љубав) јесте МРЖЊА или АГРЕСИЈА. Слажем се да је то негативно стање, али ћемо га
сада претворити у радно. И у појединим случајевима такав програм доводи до
најпозитивнијих резултата. На пример, ћелије рака, микроби или вируси – изазивачи
болести нестају из организма када ћутке у мислима изговарамо другу «чаробну реч»!

Трећи програм ће посредством вашег индивидуалног кода или речи бити

повезан са стањем ОБНОВЕ или ПОПРАВКЕ. Присетите се шта сте поправљали или
обнављали (аутомобил, бицикл, лепили тапете, лакирали подове) – небитно шта
конкретно. Сада ће се на трећу «чаробну реч» обнављати, на пример, чиром оштећена
слузокожа желуца, поремећај срчаног ритма, хрскавица зглобова и међупршљенских
котурова итд. У пракси ће затребати и четврто стање СТИМУЛАЦИЈЕ или
АКТИВИЗАЦИЈЕ. Брже, драги моји, брже! Радите, не будите лењи! Кодирајте,
називајте то стање неком речју. Све ће вам успети! Изговорите потом наредну
«магичну реч» и у људском организму ће се десити исте такве промене, тамо где су
физиолошки процеси били «неактивни», «троми», «успорени». Јер сваки програм
проналази своју «тачку примене».

Три преостала програма везана су за стање нашег физичког развоја. Пети

програм се условно назива УНИВЕРЗАЛНА МАТРИЦА. У ствари, «кодиране
информације» морају бити разумљиве нашем организму. Какав то физички развој имам
у виду? Неко иде у шетњу на скијама, неко плива или трчи; аеробик се разликује од
бокса или вишебоја... Не именујемо та стања. Један мој пријатељ рече: «Раније сам био
млад и леп, а сада сам једноставно леп». Да, управо то стање!

Свако га је имао, али у прошлости. Присетите се тог раздобља, отприлике

између 18 и 21 године. Доба вашег пунолетства и младости. Ако сте лично ви у то
време били хронично болесни, онда пронађите у прошлости раздобље када сте били
«здрави, млади и лепи». Те информације су се сачувале у вашем сећању, вратите им се
и назовите ТО СТАЊЕ петом «чаробном речју»! Самим тим ћете створити
«ИНФОРМАЦИОНИ ЕЛИКСИР МЛАДОСТИ». Такав програм поседује
антигеронтолошки ефекат, а као резултат његове практичне примене многи патолошки
процеси се повлаче!

Даље. Човек није бесполно биће. Физичко савршенство женског организма

разликује се од физичког савршенства мушког организма. Значи, шести програм ће се
условно звати МАТРИЦА ИДЕАЛНОГ МУШКАРЦА, а седми програм МАТРИЦА
ИДЕАЛНЕ ЖЕНЕ. Те «чаробне речи» утицаће на чисто мушке или чисто женске
физичке проблеме.

Практична примена
Сада ћу испричати како се програми користе. Још један аксиом: информације с
једног места у људском организму на друго преноси ПАЖЊА. Рецимо, негде се
појавио бол. Покушајте да у почетку не одвраћате пажњу од бола, не узимате
аналгетике, већ да учините следеће. Прва радња: ПАЖЊА на бол. Друга радња:
ПАЖЊА на оно место где држите седам «чаробних речи». Одабрали сте, на пример,
први програм. Ћутке у мислима изговорите ТУ РЕЧ. Затим трећа радња: ПАЖЊА на
бол. Ако он не нестане после три-четири минута, одаберите наредни програм. Све је
индивидуално, обавезно ћете пронаћи сопствени «информациони рецепт»!

А сада – како помоћи другом човеку. Неопходан је информациони контакт, ако

га нема – значи да неће бити ни резултата. Покушајте да на растојању изнад болног
места држите руку. Није важно шта ћете осетити: топло, хладно, вибрира, боцка, «као
да поветарац ћарлија»... Све су то тактилне информације са којима треба радити! Прва
радња: ПАЖЊА на своје осећаје. Друга радња: ПАЖЊА на на оно место где држите
седам «чаробних речи». Одабрали сте, на пример, трећи програм. Ћутке у мислима
изговорили ТУ РЕЧ. Трећа радња: ПАЖЊА на своје тактилне осећаје. Ако они не
постану слабији кроз три или четири минута, одаберите следећи програм, све док за
свог пацијента не пронађете «индивидуални информациони рецепт»! Његови болни
симптоми почињу да нестају кроз три или четири минута.

Информациона помоћ не мора бити пружана само на растојању. У том случају

ћете морати непосредно додирнути оно место где човек има патологију. Имате ли
осећаје приликом непосредног додира? Увек! Сада су то информације неопходне за
пружање помоћи. Прва радња: ПАЖЊА на своје тактилне осећаје. Друга радња:
ПАЖЊА на оно место где држите седам «чаробних речи». Одабрали сте, на пример,
пети програм. Ћутке у мислима изговорили ТУ РЕЧ. Трећа радња: ПАЖЊА на своје
тактилне осећаје. Али у овом случају је тешко осетити да информациони контакт слаби,
да се негативне информације бришу под дејством вашег програма.

Не мари! После три-четири минута питајте пацијента осећа ли олакшање, а ако

не – обнављајте програм. ПОВРАТНА ВЕЗА свеједно постоји! Симптоми бола почеће
да нестају, запаљење или оток да се смањују. И друге повреде могу се брзо подврћи
ОБРНУТОМ РАЗВОЈУ. На пример, зауставља се крварење, зарастају ране, опада
температура, нормализује се срчани ритам, смањује артеријски притисак. Све се види,
све је под дијагностичком контролом ефикасности рада овог или оног програма! Ако
нема ефекта после три-четири минута – обнављајте програм!

Колико времена треба држати руку на растојању или у непосредном додиру, ако
долази до побољшања? Не више од 10 или 15 минута на сваком конкретном месту где
постоји физичка непријатност. Такве сеансе са тешким пацијентима треба обављати
свакодневно до потпуне нормализације. Ако ситуација није претећа, онда једном
недељно током месец дана.

Од појединачног ка општем
Да, драги моји, називи ваших радних стања могу бити било који. Само ћете ви
знати шта значе другом човеку неразумљиви «скупови слова». У свакодневном животу
речи могу изазивати сасвим очекиване реакције. Не кажу случајно да се «том методом»
може ранити и чак убити... На пример, «јатрогенија» је позната болест изазвана
неопрезном речју лекара. Тако смо устројени. Наш мозак прима реч као наредбу за
потоње дејство и тренутно пред нашим погледом отвара све асоцијативне везе, изводи у
разна стања. Ако кажете нешто увредљиво – имаћете једну реакцију, ако похвалите –
другу.
 А ако упитају? «Како посао?», «Како успеси?», «Шта се десило?», «Што си тако
тужна?»... Можете ви после одговарати неискрено или се правити да је све у реду. Али
наредба у виду питања већ се чула! Значи да се тренутно успостављају информационе
везе између вашег «не баш најуспешнијег посла» или «самоосећања» и оног човека који
вам се «увлачи у душу». Несумњиво, поједини грађани које је животно искуство
научило мудрости користе разна тзв. «средства заштите од урока». На пример,
одговарајући знатижељницима, у џеповима држе «комбинацију од шест прстију», а на
питање «Како здравље?» каткад чак гласно кажу «Нећеш ти то дочекати!».

У таквим случајевима препоручујем коришћење другог рецепта. Метода се

назива «ЗАШТИТА ПРЕДСТАВЕ». Пре него што сте принуђени да одговорите на
непожељна питања, «отворите душу» или да избегнете знатижељне уопштеним
фразама типа «није лоше», «онако», «све је у реду», убаците између питања и вашег
одговора неку реч невезану за оно што вас питају. Можете уместо речи користити ма
коју визуелну представу или сличицу. Свеједно да ли је то «цвет», «тигањ», «бели
медвед», «крокодил» или «златна рибица». Начинивши такву заштиту, унећете извесну
дезинформацију у негативни програм који иде од човека ка човеку, дајући му
изобличену адресу.

Ако данас, ради заштите свега што вам је драгоцено, направите «такве речи»,
или «сличице», и увек будете спремни да их примените, већ сутра ћете се уверити да ће
оних жељних да вам се «с нездравим циљем уплићу у унутрашње ствари» бити знатно
мање. Такав «рецепт» доводи до ефикасне информационе превентиве компликација ма
које болести, и позитивно утиче на околне догађаје.

Са речи на дела
Следећа метода се зове «КОДИРАЊЕ НЕГАТИВНИХ СТАЊА». На
предавањима ме често питају: А шта да радим ако нема јасне локализације бола? Ако
«све боли и ништа не помаже»? Ако је лоше у толикој мери да ти «ни до живота није»?
Кад је «тешко на души» или «камен на срцу»? Шта радити у случају хроничне
депресије или другог негативног стања? Какве програме примењивати и где их
«убацивати», са чега и на шта преносити пажњу? Која је радња прва, која друга?

Дакле, одговарам. Да би се променила свака слична непријатност, у првом реду

је треба ИМЕНОВАТИ РЕЧЈУ или «кодирати». Друга радња: ћутке у мислима
изговорите кôд вашег негативног стања или програма. Трећа радња: пренесите пажњу
на оно место где држите седам «чаробних речи». Одабрали сте, на пример, назив првог
програма. Четврта радња: опет пренесите пажњу на назив негативног стања, ћутке га у
мислима изговорите. Ако кроз неколико минута не дође до олакшања, ако вам «камен с
душе» не пада, депресија не пролази, обновите програм. Ћутке у мислима изговорите
назив друге, треће «чаробне речи».

Самим тим ћете пронаћи «индивидуални информациони рецепт» који ће бити

јачи од медикамената за смирење, и не само то. Ваш корективни програм ће утицати на
негативне догађаје који су нераскидиво повезани с депресијом, очајањем,
несигурношћу, бојазнима, жалошћу или страхом.
 Три у једном
Не, драги моји, то није теорија већ пракса. Малтене свакодневно ћете моћи да
посматрате како се спроводи извесно негативно програмирање. Да би нашкодио,
програм мора бити забележен у информационим центрима људског организма. У ту
сврху треба прекинути било које стање човека које у том тренутку функционише, или
функцију његових органа. И у тренутку прекида убацити негативне или паразитске
информације.

Пример. Ви гледате телевизију и на најзанимљивијем месту вас прекидају

рекламом. Зашто? Да би се рекламни производ уклинио у СТАЊЕ
ЗАИНТЕРЕСОВАНОГ ОПАЖАЊА. Програмирање уз коришћење 25. кадра је
забрањено, а ту забране нема! Значи, када се наредни пут будете налазили у том стању,
информације о реклами ће почети да се репродукују. Стручњаци за неуролингвистичко
програмирање (НЛП) ту технологију називају «прекинути патерн». Замршено звучи. Са
становишта народне медицине то се назива «урочење». Мислим да тај назив више
одговара.

Сан је најбољи лек, то сви знају. Колико су вам га пута и чиме прекидали? С
каквим информацијама је то прекидање повезано? А негативне емоције су сместа ту!
Испада варијанта самопрограмирања. Сада ћете у сну учити «енглески језик»? А током
јела? Можда је, на пример, у функције органа варења убележен програм који «не баш
најбоље» утиче на стање ваших ствари на послу? А на здравље ваше родбине или
најближих? Само што принесеш кашику устима – звоњава телефона, куцање на
вратима, питања на које ни раније ни касније већ сместа треба одговорити. Дакле, сваки
пут када будете узимали храну, паразитске или негативне информације ће се
укључивати. Ево сад ћемо тражити «урок», «зарок», «породично проклетство», само
што ко зна чиме се све то скида...

Треба уклонити те туђе информације из функције ма ког органа или стања, и то

је све! Уклањамо слично сличним, те стога стварамо тзв. «УНИВЕРЗАЛНИ
АНТИВИРУСНИ ПРОГРАМ».

Без обзира на разноврсност и различита «боравишта» унутар људског организма,

сви негативни програми имају три циља: прво – да изазову болест, друго – да
формирају материјалне проблеме, треће – да стварају духовне невоље, изазивају
негативне догађаје или несреће. А ја имам сасвим другачије циљеве.

Хоћу да будете здрави, богати и срећни! Је л` моје стање разумљиво? И ви имате

исте такве циљеве? Дивно! Е па онда их кодирајте наредном «чаробном речи». Програм
ће обухватати три позитивна стања, али се позива само једном речју. Сада га овако
користите. У сваком случају када вас прекидају, ћутке га у мислима изговорите и то је
све. Не заборавите да то учините када вас изненада пробуде, када вам застане залогај
хране у грлу. Сетите се кода програма, па онда прогутајте.

Спремни сте да изађете, а на прагу вам «бацају урок» или вас на

најједноставнији начин задржавају: «Чекдер, заборавио(ла) сам да ти још нешто
кажем!» Застаните дигнуте ноге или руке испружене према кваци, сетите се осме
«чаробне речи», па се тек онда можете окренути и саслушати «последње савете». Сада,
када се будете налазили у стању заинтересованог опажања или будете јели или
спокојно спавали, можда ће почети срећа да вас прати. Али први резултат који ћете
приметити већ сутрадан, ако данас створите такав програм, довешће до тога да ће бити
знатно мање заинтересованих да вас прекидају. У том случају можете мало тренирати
испред телевизора. Свакако да се од тога телевизијски програми неће променити, али
ћете темељно очистити своја стања.

Дакле, драги моји, дао сам вам «неопходан корективни минимум» у овом
чланку. Сви остали «рецепти» су у мојим књигама, предавањима, семинарима. Пишите,
зовите телефоном, дођите!

«Драго моје огледалце...»

Шта је било?
Здраво, драги моји! До наставка нашег сусрета је дошло зато што су најобичнији
грађани успешно савладали претходне препоруке, и постигли најнеобичније резултате.
Међутим, поједине ваше могућности још увек су неостварене, те зато настављамо да
учимо на страницама популарног издања (листа) и уверавамо се да је понуђена
технологија «Дијагностике и корекције негативних догађаја» доступна сваком
човеку, и не захтева од читалаца посебну надареност.

Сасвим ћемо укратко поновити пређено градиво. Присетите се како вам је

успело да нормализујете негативно стање? Назвали сте, на пример, несаницу неком
речју, затим сте заредом обједињавали ту «неваљалу реч» с једном од «чаробних речи»
и заспали без икаквих средстава за спавање. НАЗВАЛИ СТЕ СВОЈЕ НЕГАТИВНО
СТАЊЕ везано за повишени крвни притисак, напад бронхијалне астме или хроничну
депресију. У сваком конкретном случају, објединивши га с корективном речју, без
хипотензива, бронхолитика или антидепресива постигли сте изванредне резултате. Је
ли тако било? Јесте.

А јесте ли пробали да таквим «информационим рецептима» помогнете не себи

већ другом човеку? Свакако. Нека мог ученика ништа не боли и нека буде у
изванредном стању. Али зато његови рођаци или познаници – час «не знају где им је
глава од брига», час «сеци овде – крпи онде»... Мало ли је негативних стања или
невоља с којима су вам се људи обраћали? Како сте помагали? Тако је, покаткад човека
душа више боли за ближњег неголи за самог себе. Значи, назвали сте «СВОЈЕ СТАЊЕ
САОСЕЋАЊА» неком «речју саосећања» и поново га објединили с једном од седам
«чаробних речи».

Самим тим сте и себе смирили, и код тог човека је дошло до потпуне
нормализације. Је ли тако било? Јесте! И не заборављајмо да увек изводимо три а не две
радње. На пример, лекар је поставио дијагнозу «вегетативно-васкуларна дистонија
кардијалног типа» или «астенохипохондрични синдром». Тако дугачки «научни
називи» добијају се у здравственим картонима или историјама болести... Али, није
ствар у дијагнози. Ви сте то негативно стање на сопственој кожи осећали, и то не једну
годину. Је ли тако било? Јесте...

Међутим, парафразирајући научну терминологију, назвали сте «хемикранију»,

на пример, по сопственом нахођењу или кодирали неком кратком «дијагностичком
речју». Затим сте је у тренутку напада ћутке у мислима изрекли. Затим сте ћутке у
мислима изговорили «чаробну реч» и поново изговорили ту «дијагностичку реч». Ето
тако испада да су радње три, услед којих долази до потпуне нормализације на неку од
седам «часобних речи».

Сада је сасвим лако отклонити бол за свега неколико минута! Но, углавном нам
пракса «информационе корекције негативних стања», а не обједињавање «Програма бр.
1, бр. 2, бр. 3» итд. са симптоматиком бола даје ДОДАТНЕ ПОЗИТИВНЕ РЕЗУЛТАТЕ.
Нема се шта друго чекати осим оздрављења ако су несаница, хипертоничне кризе или
исхемични напади везани за патолошке процесе који се одвијају само унутар људског
организма. А ако је свако негативно стање ПРВОБИТНО УСЛОВЉЕНО
НЕГАТИВНИМ ДОГАЂАЈЕМ, да ли се таквом корекцијом постижу два ефекта?
Свакако!

Зашто се, на пример, ова жена толико «ужасно осећа» да никаква научна
дијагноза њену невољу не може описати? Свима је јасно – муж алкохоличар или син
наркоман, или је остала сама с малолетним дететом, док је рођени татица отишао другој
тетици... Ето, није прочитала мој први чланак, не зна шта да ради у безизлазној
ситуацији. Зато сте ви читали. Помагали сте човеку када вам се на свој «живот горки
јадао»? Присетите се како. Назвали сте своје «стање саосећања с њеним животом
ужасним» једном речју? Затим сте је објединили с «чаробном речју» и није само вашој
души лакнуло.
Њен муж је «изненада» престао да пије или се синчић на време предомислио,
пристао да оде наркологу или се блудни татица покајао и вратио својим непосредним
породичним обавезама. Само што «изненада» нема никакве везе с тим. То је ваша
заслуга. А с друге стране, сваки човек може извести такву самокорекцију, и уверити се
да се НЕГАТИВНИ ДОГАЂАЈИ помоћу «информационих рецепата» отклањају без
икаквог «закукуљеног врачања». Хоће ли тако бити? Свакако!

Једно је ту лоше, драги моји... Ако сте успешно изашли на крај с текућим и
хроничним невољама, а други се тек спремају да моје препоруке спроведу, онда ћемо
свеједно моћи да утичемо на негативни догађај у случају да несрећа већ постоји или је
невоља већ ту. А шта да се ради ако је данас све у реду, али ко ће га знати «каква
гадост» људе у будућности очекује? Нисам вам давао такве «превентивне рецепте». О
томе ће бити речи данас... Будите пажљиви! Али да прво изведемо најпростије вежбе.

Шта ће бити?
Прва вежба. Прва радња. Створите себи елементарне услове да вам нико не
смета и ничим не скреће пажњу. Седните на столицу. Затворених очију ћутке у
мислима изговорите реч «Јабука» и замислите је. Затим реците «тањир» и погледајте.
«Чаша млека» и видите, «Авион»  елементарно, «Аутомобил»  наравно, то је
најновији модел «Мерцедеса». Добро, де, нек` буде «Фића». Свако има своју сличицу.
Затим реците «Сат». Нека то буде ручни, зидни или електронски, а можда је то ваш
«омиљени» будилник. «Календар»  зидни или џепни, свеједно. Потребне су
елементарне визуелне асоцијације које не излазе ван граница ваше главе!

Прва вежба. Друга радња. Изговорите ћутке у мислима друге речи или кратке
реченице, на пример: «Мој посао», «Мој аутомобил», «Моја викендица», «Моје дете»,
«Моја уштеђевина», «Мој бизнис», тј. све оно што вам је драгоцено, или сви они који
су вам драги, прво ћутке у мислима изговарамо, а потом гледамо како ви себи сваки
«омиљени и драгоцени предмет» замишљате. Потрудите се да запамтите виђену
сличицу, пошто ће вам затребати за будућу дијагностику негативних догађаја који се
могу збити с «објектом уздисаја» који вас интересује. Дакле, ћутке у мислима
изговорите реч «Јабука», видите је.

Друга вежба. Прва радња. Ћутке у мислима изговорите «Одгришћу».

Друга вежба. Друга радња. Поново погледајте на «Јабуку». Видите ли да се

изменила? Даље. Све исто, само с другим предметима: «тањир»  «разбићу» 
погледајте. Какав вам тањир испада? «Чаша млека»  «испићу»  погледајте. «Авион»
 «полетео»  уверите се. «Аутомобил»  «кренуо»  махните му. «Сат»  «три сата» 
колико показује? «Календар»  «8. март»  који је датум?

Ништа страшно! Сваки човек те вежбе за свега неколико минута може извести и
запазити «промене» које се банално или обично на сваком кораку у нашем
свакодневном животу дешавају. Зато се нове сличице с одабраним предметима и
испољавају без икакве потешкоће. Али с негативним догађајима није тако. Ако ће до
невоље доћи, њу ћете сад и видети, а ако ће вам све бити у реду, никаква «изобличења»
нећете открити, ма шта с чиме обједињавали. Је ли јасно? А сада направите паузу од
пола сата или нешто више. И не читајте даље!
«Рекосте!!!»
Видесте?
Наравно...
Чиме ће се ствар завршити?

Трећа вежба. Учимо да дијагностикујемо било који догађај који из доброг може
да се претвори у лош. Али прво оно најелементарније. Рекли сте «Чаша» и видели је.
Било да је то обична или кристална чаша – свеједно, свако има своје индивидуално
искуство. Затим сте рекли «Вишња» и опет погледали. Тако је, чак има и петељку.
Затим ћутке у мислима ставите «Вишњу» у «Чашу». Дивно! Онда је за петељку
извадите из чаше. Готово. Вежба је завршена.

Четврта вежба. Кажите реч «Несрећа» или «Невоља» и погледајте каква се

сличица јавља? Ево овде одједном користимо две дијагностичке могућности. Прва је –
видели сте сличицу неке конкретне несреће, с неким или нечим. Друга – замислили сте
уопштену негативну представу о «Несрећи» или «Невољи». Сада ће нам све добро
доћи.

Пета вежба. Дијагностичка. Сада можете погледати шта ће се десити или неће
десити с било којом ситуацијом која вас интересује. Јесте ли запамтили како је изгледао
«Мој аутомобил», «Моја викендица», «Моје дете», «Моја уштеђевина», «Мој бизнис»
или други «објекти уздисања»? Е па изговорите ћутке у мислима било који назив.

Затим реците реч «Несрећа» или «Невоља» и погледајте на «промене» које су се

десиле. Желите да сазнате када ће до невоље доћи? Нема проблема! Реците реч
«Календар» и погледајте који датум показује? Прецизирајте и време, рекавши «Сат».
Колико сати показује ваш будилник?
 Дакле, размотримо могуће дијагностичке варијанте, а онда ћемо почети да се
мешамо у негативан догађај, и постижемо да све у будућности буде у реду. У случају да
реч «Несрећа» или «Невоља» код вас формирају неку уопштено негативну представу, а
не сценарио, онда се та «слика» и појављује преко «Мог аутомобила», «Моје
викендице», «Мог детета», «Моје уштеђевине», «Мог бизниса» или других «објеката
уздисања».

И није важно шта је то: «Црна мрља», «Црвена мрља», «Чудовиште с роговима»,
«Октопод са пипцима» или «Баба са штапом». Разумем да су то негативне асоцијације,
али свако има своје. У случају да реч «Несрећа» или «Невоља» одмах формира неки
сиже или сценарио негативног догађаја, онда ћете и видети следећи конкретни
сценарио са сасвим конкретним «дијагностичким објектом». Испољава се «Сличица
непријатности», али без икаквих «Мрља» или «Пипака».

Ето то је сва дијагностичка технологија, доступна сваком човеку који не

поседује дар предвиђања. Ако се не испоље никаква изобличења на речи «Мој
аутомобил», «Моја викендица», «Моје дете», «Моја уштеђевина», «Мој бизнис» или на
друге «објекте уздисања», значи да се њима ништа неће десити.

Шта ће срце смирити?

Свакако, после виђеног се може појавити и негативно стање. Разумем... Али ја не
намеравам да вас застрашујем, драги моји, већ обратно. Наредни «информациони
рецепти» ће и нормализовати стање, и спречити несрећу. Због тога смо и изводили
најпростије вежбе.

Прва корекција. У случају да се испољава «Сличица непријатности» можете је

изменити помоћу технологије «Седам чаробних речи». Присетите се које три радње
треба извести? Прво – пажња на виђену «конкретну несрећу». Друго – изговорити
ћутке у мислима једну од седам «Чаробних речи». Треће – опет погледајте на «Сличицу
непријатности». Који програм и под којим бројем ће имати противдејство на «Несрећу»
или «Невољу» видећете и запамтите сами. Да ли ће «Љубав» утицати на догађај,
«Мржња» или «Агресија», а можда ће и «Универзална матрица» преокренути
«сценарио несреће»? Радите. Сваки конкретан случај има своје «рецепте».

Друга корекција. Ако се преко «Вашег аутомобила» или другог «објекта

уздисања» појављује слика «Мрље» и «осталих индивидуалних изобличавања», оне се
обједињавају са «Чаробним речима» и за свега неколико секунди нестају! Макар само
на нивоу информација, али ако на основу добијене дијагностике негативног догађаја
ипак не стигнете да изведете грубо материјално мешање те не поправите аутомобил
или трошну електроинсталацију у викендици, већ само за корекцију примените
програм «Обнове или поправке», аутомобил ће се наведеног дана и сата ипак
покварити, али не на ауто-путу, већ приликом изласка из гараже, или ће доћи до
кратког споја, али срећним случајем неће избити пожар у вашој викендици.

У садашње време није лоше, на пример, пред полазак на одмор на Канарска

острва или у Турску ипак погледати на «Авион». И ако видите «конкретну
непријатност» или слику «символа несреће» преко авиона, можете вратити карте,
променити датум или остати тог дана код куће, али... «Информациону
антитерористичку корекцију» ипак изведите. Трудите се да радите не само за сопствено
добро, већ и за отклањање несреће људи «некако повезаних» с предстојећим
путовањем. Није важно да ли сте планирали да идете метроом, аутобусом, возом или
бродом. Признаћете, што више људи буде владало таквом технологијом, тим ће свако
од нас бити мирнији и безбеднији. Ето о каквим неоствареним могућностима сваког
човека сам желео да вам данас испричам.

«7 + 3»
Несумњиво да сваки човек може овладати и другим препорукама изнетим у
мојим књигама или предавањима. Ако хоћете још нешто да научите, лично или
посредно – молим вас, не сумњајте у то да су «информациони рецепти» доступни само
изабранима или се налазе иза «седам печата». И на крају, потрудићу се да вам дам још
неколико корективних програма, осим «Седам чаробних речи». А тачније речено,
открићу вам технологију израде додатних «Чаробних речи».

Не само приликом корекције симптоматике бола, физичких болести, већ и у

борби с предстојећом невољом, уверавате се у снагу информација «о стању Човека».
Али коју још «врсту информација» можемо искористити на добробит? Ако будете
покушавали да кодирате друга «стања», можда ћете и постићи нове резултате тамо где
«Седам чаробних речи» није помогло. На пример, код наркотичке зависности или
алкохолизма. Међутим, пракса показује да није потребно «измишљати топлу воду у
бојлеру», већ је боље користити већ готове докторове препоруке. Дакле, о новој «врсти
чаробних информација».

Све је врло просто, драги моји. То је «Сценарио». Пошто он обухвата

«комбинацију стања», зато се «разни сценарији» користе код различитих како
физичких, тако и невоља везаних за догађаје. На пример, ако код онколошке болести не
делује Програм бр. 2, може се користити сценарио «Обраћање Председника свом
Народу» или сценарио «Обраћање Пророка своме Народу», које подробно описујем у
својим књигама и предавањима. Ако сте схватили «сиже или сценарио таквог
Обраћања», преостаје вам само да га назовете неком речју, и самим тим се добијају
додатни «информациони рецепти» за рад са тешко болесним пацијентима.

А сада – како помагати у случају раширених стања зависности? Ви, на пример,

знате да су «Алкохол, никотин или наркотици – отров!» Не једном сте слушали такве
разговоре, предавања или сте читали о томе? Све је то тако, али сада покушајте да та
«антиалкохолна», «антиникотинска» или «антинаркотичка» научно-популарна сазнања
претворите у сценарио, додавши им не само застрашујуће информације о штетном
деловању отрова на организам, него и случаје победоносног избављања од такве
зависности. Није важно, нека и испадне «читава сапунска опера», али ако је кодирате
или назовете неком речју, стећи ћете три нова уско стручна програма.

Ако човек има такве склоности и жели да се избави од њих помоћу

«информационих рецепата», онда самокорекцију треба извести на познат начин. Да ли
добро осећате негативно стање алкохоличара, наркомана или истог тог страственог
пушача? Тешко је пригушити стрпљењем нападе апстиненције или мамурлука? У том
стању постоји и искуство неефикасне медикаментне терапије и свакојаких кодирања?
Изванредно.
 Назвали сте то стање (а не несаницу) неком речју? Добро. Затим у моменту
акутне никотинске, алкохолне или наркотичке «глади» која човека наводи на поновну
употребу отрова, изговорите «зависну реч» и обједините је не с називима Програма бр.
1, бр. 2, бр. 3 итд. већ с НАЗИВОМ КОРЕКТИВНОГ СЦЕНАРИЈА «Алкохол, никотин
или наркотици су отров!» Четири пута дневно се зависна жеља испољава, четири пута
извршите корекцију. Десет пута недељно? Значи, десет пута изговорите нову «Чаробну
реч» и уверите се у то да за свега неколико секунди криза апстиненције пролази.

Разлика ће бити само у технологији коришћења нова три програма за вршење

корекције не на себи, већ на другим људима. На пример, за рођаке који пате због овог
или оног зависног стања. Па сада њима и помажите.

Прва радња. Сетите се тог човека какав је био пре него што се претворио у
алкохоличара или наркомана, или пре него што је почео да пуши. Је ли лако? Мислим
да вам за рођаке чак ни фотографија неће бити потребна.

Друга радња. Ћутке у мислима изговорите реч «Несрећа-алкохол», «Несрећа-

наркотик» или «Невоља-никотин».

Трећа радња. Опет погледајте на успомену о вашем рођаку, видите

«изобличења». И није важно да ли ће се појавити «Мрља» или «Зелени Змај» преко
првобитне непорочне слике, или ће физиономија постати онаква какву има у тешком
мамурлуку. Није искључено да ћете видети чиме ће се и када алкохолизам, пушење или
наркоманија завршити...

Четврта радња. Ћутке и у мислима изговорите НАЗИВ КОРЕКТИВНОГ

СЦЕНАРИЈА «Алкохол, никотин или наркотици су отров!».

Пета радња. Опет погледајте сећање на вашег рођака. Враћа ли се он у

првобитан изглед? Нестаје ли «Сличица непријатности»? Можда ће једна сеанса бити
недовољна. Радите све до потпуног човековог избављења од те погубне страсти и
уверавајте се у то да нови «информациони рецепти» нису нимало лошији од већ
познатих «Седам чаробних речи»!

Уз најлепше жеље, доктор

Темњиков Генадиј Јаковљевич

* * *

Разговори са доктором Темњиковом

СИГНАЛИ НАДЕ

Имали сте много среће ако ни ви ни ваши ближњи нисте доспели у ситуацију
када представници званичне медицине шире руке и кажу да реално ничим не могу
помоћи. Онда људи и почињу да траже «бабе», траваре, екстрасенсе и друге «народне
исцелитеље». Шта ћете, дављеник се за сламку хвата. Неко има среће, и заиста
проналази исцељење или макар олакшање, док неко бескрајно путује од једне
«видовите» до друге, губећи новац, али не и наду у оздрављење.
Међутим, желим да вам испричам не о видару, већ о дипломираном лекару
Генадију Јаковљевичу ТЕМЊИКОВУ. Он живи у Москви. Ако бисмо набрајали сва
његова звања и одликовања, не би било довољно места у новинском ступцу. Ствар и
није у звањима. Ствар је у јединственој методи доктора Темњикова. И у јединственим
резултатима које постиже. Случај, а тачније судбина је хтела да ми у руке доспеју
видео-касете на којима се не само демонстрира његов рад са пацијентима, већ и они
сами причају о «чудесима» исцељења. Онкологија, стања после можданог удара, тешки
облици дијабетеса, расејана (мултипла) склероза... Нереално је побројати све болести
које је у стању да излечи Генадиј Јаковљевич.

 Само што је реч «чудо» овде неумесна. Оно што ја радим нема никакве везе с
чудесима. Као ни с ауром, прикључењем космосу и «крпљењем» енергетских рупа.
Уосталом, ни с медицином као таквом. Ја ту методу називам информациона
психотехнологија. Њена суштина је у отклањању негативних информационих сигнала
који стижу од болесних органа.

 Генадије Јаковљевичу, хајде да ипак кренемо од самог почетка. Како је

дошло до тога да ви, студент Томског медицинског универзитета, почнете да
развијате ту методу?
 То је било на трећој години. Још пре палпације пацијента одједном сам руком
осетио некакве сигнале који стижу од болесног органа. Притом су, што је јача била
патологија, и сигнали били јачи.

 А ви кажете да у томе нема ничег јединственог. Значи, ви сте одувек

поседовали некакву задивљујућу способност да осећате оно што другима није
дато...
 Ма не. Једноставно ви сами никада нисте покушали да то радите. Нешто
искуства, тренирања, и сваки човек, подвлачим: сваки, почиње да осећа те сигнале. За
то није потребно бити екстрасенс.

 А где је гаранција да, примивши негативне сигнале, нећу заједно с њима

примити и болест?
 Наивно је мислити да ако не приближавате руку болесном органу никакве
информационе размене неће ни бити. Она свеједно постоји. Просто ми засад не знамо
како негативне информације од, рецимо, болесног срца, утичу на здраво срце.

 Добро, вратимо се годинама ваше младости. Почели сте у буквалном

смислу речи да на растојању дијагностикујете пацијенте. А шта је било даље?
 А даље су почеле чудне ствари. Од неких болесника сам примао очите
информације о онколошким болестима, инфаркту или можданом удару. Међутим,
испитивања нису ништа показивала. Можете замислити моју сметеност! И тек кад су
кроз две године код тих људи откривене болести које сам навео, схватио сам са чим сам
се заправо суочио: с раном, прелиминарном дијагностиком.

 И шта се у таквом случају може учинити? Бесмислено је оперисати оно

чега нема. Глупо је узимати лекове за срце ако је ЕКГ у реду...
  У томе и јесте ствар. Ту је могуће само једно: отклонити тај негативни сигнал
да се болест уопште не појави у будућности.

 Па ипак је за мене загонетка: шта се дешава са тешко болесним људима?

Зашто одједном нестају канцерозни тумори, нормализују се анализе крви, пролазе
запаљења...
 ... наочиглед зарастају ране, за свега неколико секунди пролази бол. Зашто?
Зато што ја помоћу одређене методике «бришем» негативни информациони сигнал. Та
могуће је преносити и позитивне сигнале. Можете то називати програмирањем. Та је
методика врло проста. И свако је може савладати. Човек је способан да помогне и
самоме себи, и блиским људима.

 А има ли случајева када сте немоћни?

 Има. То је онда кад из неког разлога не осећам информациони сигнал. Тада не
могу ништа да учиним. Али, имао сам један врло занимљив случај у Београду. Држао
сам семинар по својој методици у Београду, и обратила ми се жена са раком на
плућима. Почео сам да вршим дијагностику и открио сам да не примам негативни
сигнал. Био сам принуђен да тој жени одбијем помоћ. Али, шта мислите шта се десило?
Она је прошла моје курсеве и кроз неколико месеци дошла код мене и рекла да је
сасвим здрава. Успела је да самој себи «избрише» тај тумор. Та ја имам много ученика
који показују резултате ништа горе од мојих! Они већ после једног предавања могу за
десет секунди да отклоне бол. У суштини, мој главни циљ је да обучим људе
самоисцељивању. Притом се неки основни поступци могу савладати чак из чланка у
штампи. На пример: у вашем листу. Можда да то и учинимо?

 А зар вам није жао да тако «џабе» делите своју методу?

 А ако ви још једном размислите о суштини моје теорије, схватићете да што
више око вас буде здравих и срећних људи, тим ће боље бити вама. Јер, унаоколо ће се
преносити мање негативних сигнала.

 Велико вам хвала, Генадије Јаковљевичу. Не сумњам да ће читаоци

нестрпљиво ишчекивати ваше практичне савете у новинама.

ТЕ ЧАРОБНЕ, ТЕ ЛЕКОВИТЕ РЕЧИ

Дакле, објављујемо обећани наставак разговора са доктором Генадијем

Темњиковом. Он и сам признаје да је себи поставио малтене нереалан задатак: да у
оквиру новинског чланка читаоцима пружи ефикасне «информационе рецепте». Ипак,
уверен је: моћи ће да помогне ако људи буду пажљиво читали његове препоруке.

 Почнимо од тога да се моја метода зове «Дијагностика и корекција негативних

информационих стања човека». Те ћемо зато користити снагу речи као носиоца
информација. Многе болести – будуће или садашње – формира такозвани негативни
програм. Сећате се, и у претходном разговору сам говорио да болесни органи преносе
негативне информације. Е па, ви било где можете «навући» негативни програм. И како
се с њиме борити? Тачно, само помоћу другог, позитивног програма.
  И тај ће програм бити шифрован у одређеним речима?
 Не журите. Моја метода је прилично проста, али се у њу треба постепено
упућивати. Човек је информационо «троједин». Ми примамо информације у виду
осећаја, у ту сврху имамо пет органа чула. Читалац прима информације, читајући овај
разговор, премда притом његови осећаји могу бити минимални и најобичнији. Зато
интензивно ради свест, прерађујући исте те примљене информације. И, најзад,
информације постоје у виду стања. Ево, потрудите се да одговорите на питање: «Шта је
то стање?»

 Па, у неколико речи је то јако тешко...

 Тим пре што морате пронаћи разлике и од осећаја и од свести. Премда ми
стање осећамо, поготово оно негативно. Људи покушавају да се од њега одврате на
најразличитије начине, али то не помаже увек. Тако да негативно стање може потрајати
месецима или годинама. Премда, наравно, свако тежи да у њему настане позитивно
стање које такође може јако дуго потрајати. Размљиво, свима вама то желим! Радости,
физичког и материјалног благостања, љубави, среће. Наравно, таква стања не личе на
тугу, болести, чамотињу. А сада запамтите аксиом: са становишта «информационог
тројединства» стање и јесте програм! Као и стање, и програм може бити позитиван или
негативан.

 Па добро, аксиом морамо примити као датост, без сумње и доказа – то још
из школске клупе знамо. Али шта да радимо с вашим «стањима»?
 А сада – «Тишина у студију!» Када почињете практичне информационе вежбе,
јако је важно да вам нико не смета. Створите себи најповољније услове. Не бојте се
информационе разноврсности, пошто вам је потребно да се настројите на само СЕДАМ
СТАЊА и да створите седам корективних програма. «Настројити се» значи присетити
их се, репродуковати их у свом сећању. И неопходно је свако од тих стања НАЗВАТИ
једном РЕЧЈУ, тј. «кодирати» га.

 Те речи треба одабирати по некаквој асоцијацији или једноставно чекати

«да вам сине»?
 Никако! То мора бити сасвим апстрактна реч. Прво правило: не називајте своје
будуће радне програме речима које се користе у свакодневном животу. Друго правило:
никада и никоме не причајте о томе како се ваши корективни програми називају. У
случају потребе, ви ћете РЕПРОДУКОВАТИ НАЗИВЕ тих стања само ћутке, у
мислима. И само ће у таквом случају информациона помоћ имати ефекат.

 Не мучите нас: па којих је то седам стања?

 Прво стање кога се морате сетити, и које ће постати ваш будући корективни
програм јесте ЉУБАВ. Ту нема ничег сложеног: сваки је човек доживео или
доживљава то осећање. Притом није важно кога сте волели или волите: родитеље,
девојку, «партију и владу», свога пса или читаво човечанство. Важно је СЕТИТИ СЕ и
ЗАБЕЛЕЖИТИ у памћењу то стање, кодиравши га, како сам већ рекао. И то ће бити
ваша прва чаробна реч. А сада се сетите супротног стања које сте индивидуално
доживљавали, можда чак чешће него љубав, а то је МРЖЊА или АГРЕСИЈА.

 Па макар ме убили, не могу се сетити да сам икога у животу љуто мрзела...

 Немојте се правити да сте анђелак с крилцима. А у какво стање западате
видећи, макар и на телевизији, како терористи стрељају децу? А ако вама наочиглед
нека бараба мучи пса или маче? Јесте ли се сетили? Јесте ли кодирали? Слажем се да је
то негативно стање, али ћемо га претворити у радно. Верујте, има много ситуација када
управо такав програм доводи до најпозитивнијих резултата. На пример, ћелије рака,
микроби или вируси – изазивачи болести нестају из организма када ћутке у мислима
изговарамо ту другу «чаробну реч»!

 Ако сам добро разумела, та су два сасвим опречна стања недовољна за

пружање помоћи себи или ближњима?
 Наравно. Нисам случајно ту методику условно назвао «Седам чаробних речи».
Биће нам потребно још пет стања и исто толико корективних програма. Трећи програм,
за који треба да одаберете кôд или реч, везан је за стање ОБНОВЕ или ПОПРАВКЕ.
Пустите машти на вољу! Није важно шта сте поправљали или обнављали: аутомобил,
бицикл, а можда сте лепили тапете или лакирали подове. Овде је сасвим небитно шта
конкретно. Сада ће се, «одазивајући» се на ту трећу «чаробну реч» обнављати чиром
оштећена слузокожа желуца, почеће да нестају поремећаји срчаног ритма, регенерисаће
се оштећења хрскавице зглобова или међупршљенских котурова итд. Дакле, преостало
нам је да претресемо још четири стања или четири корективна програма. Али о томе – у
наредном разговору.

P.S. Слутим да међу читаоцима има и скептика (и могу их разумети) којима се

Темњиковљева методика чини превише простом, а самим тим и сумњивом. Ма каква,
бре, тамо некаква стања, какве речи, кад се ради о најтежим болестима код којих ни
најбољи лекови не помажу. Али, вероватно вреди присетити се народног искуства које
каже да реч лечи. Заиста, то уопште није фигуративно речено. Позитивно
програмирање је постојало већ у оно доба када ни појмова «информације»,
«програмирање» још није било.
Уосталом, кад би најватренији скептик видео макар неколицину људи којима је
Темњиков помогао, избавивши их од болести крви или рака, мислим да би одбацио
излишно неповерење. Надам се да ће се, упознавши се с начелима ове методике и
искусивши је на себи и својим ближњима, многи уверити: да, стварно смо способни да
се сами боримо са својим болестима. И да их побеђујемо.
До следећег разговора!

БУДИТЕ ПОНОВО МЛАДИ И ЛЕПИ!

Када случајно постанеш сведок разговора Генадија Јаковљевича Темњикова

преко телефона, или  да тако кажем  лицем у лице с још једним пацијентом, и
нехотице осетиш да се десило некакво чудо, нешто чему се не може наћи објашњење у
кругу наших уобичајених представа о лечењу тешких болести. Пишем ово, унапред
знајући да ће доктор Темњиков бити незадовољан таквим признањем – за њега је све
сасвим јасно и очито. А шта бисте ви помислили кад чујете делић реплике: «А где су то
тачно метастазе нестале? Врло добро. После наредног испитивања обавезно
телефонирај». Или саслушавши лаконски коментар Генадија Јаковљевича: «Ту жену су
у Немачкој отписали. Тежак случај: локализација метастаза у оку. Али ево, већ гледа
телевизију». А још кад бисте видели срећно лице те жене... Генадиј Јаковљевич воли да
понавља: «Све је то елементарно!» Уосталом, и сам повремено додаје: «Све изгледа
тако лако, а на то су отишле дуге године рада...» Међутим, схватам да злоупотребљавам
стрпљење читаоца који очекује наставак практичних савета доктора Темњикова.
Дакле...

 Прошли пут смо стали на трећем програму – ОБНОВЕ или ПОПРАВКЕ.

Надам се да сте већ одабрали речи – кодове, шифре за те програме. Онда да наставимо.
Четврти програм или четврто стање је СТИМУЛАЦИЈА или АКТИВИЗАЦИЈА. Дедер
брзо смишљајте четврту чаробну реч!

 Извините, Генадије Јаковљевичу, али лично ја немам никакве

асоцијације...
 Ето већ грешке: та говорио сам да не треба тражити асоцијације, већ се
«присећати» унутрашњег стања. И ви сте га свакако не једном доживели. Шта, зар вам
мама никад није рекла: «Доста ленчарења, устај, морамо много тога да урадимо!»?
Никада нисте учествовали на школским такмичењима када сте обавезно морали
мобилисати сву снагу да бисте некога сустигли и престигли? Ето, присетите се тих
стања! Присетите се и назовите их, означите речју. Сада, када је у мислима изговорите,
у вашем организму ће доћи до истих таквих промена: ако су физиолошки процеси били
«неактивни», «троми», «успорени», сместа ће доћи до активирања. Зато што сваки
корективни програм проналази своју «тачку примене».

 Ево ја сам саслушала вашу причу о та четири програма. Можда их је већ

сасвим доста за решавање проблема?
 Знате, у првој етапи сам имао само та четири програма. Радио сам с њима и
добијао прилично добре резултате. Но... наилазио сам на случајеве који излазе ван
оквира деловања тих програма. И онда су се родила још три. Опет говорим «и онда су
се родила», премда су ми биле потребне године да их пронађем. Дакле, три преостала
програма су везана за стање нашег физичког развоја. Пети програм сам условно назвао
УНИВЕРЗАЛНА МАТРИЦА. Звучи неразумљиво? Али наравно да «кодиране
информације» морају бити разумљиве нашем организму. Притом је то сасвим
једноставно. Истина, постоји варијанта грешке. Шта већина људи подразумева под
«физичким развојем»? Трчање ујутро, вежбање у теретани, пливање у базену. И све то
није оно.

 Замислите, увек сам била уверена да физички развој значи чврсте

мишиће и раван трбух, да се достиже свакодневним неугодним вежбањем...
 Али нама је потребно сасвим друго стање. Један мој пријатељ рече: «Раније
сам био млад и леп, а сада сам једноставно леп». Видите ли разлику? Да! Свако од нас
је био у таквом стању – «млад и леп», али је оно за претежну већину остало у далекој
прошлости. Дедер, «извлачите» то стање из своје прошлости! Присетите се тог
раздобља када сте имали осећање да све можете. То је по правилу узраст између 18 и 21
године. То је доба вашег пунолетства и младости. Али ако је неко управо у то време
био хронично болестан, онда у својој прошлости треба да пронађе раздобље када је био
млад, леп и здрав. Хитно се «присетите» тог стања и назовите га петом чаробном речју.
Знате ли шта ће се десити? Створићете за себе «ИНФОРМАЦИОНИ ЕЛИКСИР
МЛАДОСТИ». Такав програм поседује подмлађујући ефекат, а као резултат његове
практичне примене многи патолошки процеси се повлаче!

 Тај програм је ефикасан и за мушкарце и за жене?

 Тај јесте. Зато сам га и назвао «универзална матрица». Човек, наравно, није
бесполно биће. Физичко савршенство женског организма разликује се од физичког
савршенства мушког. Зато никако не можемо без још два програма. Условно ћемо их
назвати МАТРИЦА ИДЕАЛНОГ МУШКАРЦА и МАТРИЦА ИДЕАЛНЕ ЖЕНЕ. Као
што наслућујете, та ће стања код мушкараца и жена бити различита. И њих такође
треба «извући» из сећања и кодирати одређеним речима. Те ће речи утицати на
решавање чисто мушких или чисто женских проблема. Ето, сада сте већ на одређени
начин наоружани, ако сте пажљиво слушали, читали, и тачно извршавали све оно што
сам говорио. А током следећег разговора ћемо попричати о практичној примени тих
корективних програма.

P.S. Не кријем, чак и у мени, непосредном сведоку «чудесних» исцељења,

привидна једноставност методе доктора Темњикова изазива буру сумњи у души: није
ваљда да све то «ради»? Није ваљда да то може користити, како каже Генадије
Јаковљевич, практично сваки човек? Али, постоје докази у виду стотина писама чији су
аутори већ «испробали» ту методу на себи и својим ближњима. И добили позитивне
резултате. Зато што иза привидне једноставности не стоји «чудо», већ уистину дуге
године тражења и прозрења.
Узгред, чак и поједини моји пријатељи и колеге не без скептицизма читају
интервју са Темњиковом и питају: а јеси ли сигурна да то није некакво шарлатанство?
Што ли толико рекламираш његове «чаробне речи»?
Па шта ту одговорити? Као прво, ја не рекламирам, већ покушавам да читаоца
упознам с методиком чији аутор у конкретном случају нема комерцијални циљ, пошто
пружа људима шансу да се самостално боре с болестима. Као друго, пошто се не
правим да сам стручњак, не могу узети да подробно објашњавам теоретске основе и
механизме Темњиковљевог прилаза. Просто сам принуђена да верујем сопственим
очима и ушима јер сам, понављам, видела и чула оне који су се управо захваљујући
мом саговорнику, а понекад – само држећи се његових препорука, избавили од
страшних болести. Као треће, хајде да признамо: ако лекари немоћно шире руке и
саосећајно гледају неизлечивог пацијента, шта му преостаје? Избор није велики: или да
у очајању чека последњу невољу, или да се не предаје и тражи алтернативу. Мислим да
су алтернативни путеви до оздрављења ипак бољи. А доктор Темњиков нуди управо то.
И што је главно – његова метода даје убедљиве резултате...

НАПАД НА БОЛ

Не сумњам да многи читаоци који прате објављивање разговора са доктором

Темњиковом чекају причу о томе како његову методу применити у пракси. Надам се
такође да су они међу вама које је та метода заинтересовала, већ стигли да пронађу и за
себе кодирају свих седам стања, која ће сада почети да «раде» као корективни
програми. Дакле, поново се срећемо са Генадијем Јаковљевичем Темњиковом. Усудила
сам се да почнем од питања које постављају многи читаоци: зашто о речима којима су
кодирана стања не смемо никоме причати, зашто их не смемо узимати из свакодневне
лексике? Доктор је то овако објаснио:  Размислите сами: то су ваше и само ваше
«чаробне речи», њима су шифровани специјални програми. Зашто да те «наредбе»
добијате од неког са стране; да ли се то дешава свесно или случајно? А сада хајде да
заједно просто слушамо и учимо.

 Сада ћу испричати како се програми користе. И ово примите као аксиом:

информације с једног места у нашем организму на друго преноси ПАЖЊА. Рецимо,
негде вас је нешто заболело. Прво покушајте да не скрећући пажњу са бола и не
узимајући аналгетике урадите следеће.

Прва радња: ПАЖЊА на бол.

Друга радња: ПАЖЊА на оно место где држите «седам чаробних речи».
Рецимо, одабрали сте први програм. Ћутке у мислима изговорите ТУ РЕЧ.

Трећа радња: поново ПАЖЊА на бол. Ако он кроз три-четири минута не

нестане, узмите следећи програм.

 А може ли се унапред погодити који то програм треба «укључити»?

Рецимо, у случају напада гастритиса треба применити, рецимо, «Обнова и
поправка»?
 Све је врло индивидуално, и тешко да ћете унапред погодити који ће вам
програм помагати у овом или оном случају. Испробајте и обавезно ћете пронаћи
сопствени «информациони рецепт»!

 А ако треба да помогнем неком блиском, требам ли исто тако да просто

усредсредим пажњу на оно место где му се јавио бол?
 Да би се помогло другом човеку неопходан је информациони контакт. Ако га
нема, значи да неће бити ни резултата. Пробајте да на извесном растојању изнад места
где човека боли држите руку. Није важно шта ћете осетити: топло, хладно, вибрира,
боцка, «као да поветарац ћарлија»... Све су то тактилне информације са којима треба
радити!

Прва радња: ПАЖЊА на своје осећаје.

Друга радња: ПАЖЊА на на оно место где држите седам «чаробних речи».
Одабрали сте, на пример, трећи програм и у мислима изговорили ТУ РЕЧ.

Трећа радња: ПАЖЊА на своје тактилне осећаје. Ако они не постану слабији
кроз три или четири минута, одаберите други програм, све док за свог пацијента не
пронађете «индивидуални информациони рецепт»! Његови симптоми бола почињу да
нестају кроз три или четири минута.

 А ако ми је тешко да «радим» на растојању?

 И не мора бити на растојању. У том случају ћете морати непосредно
додирнути оно место где човек има патологију. Имате ли осећаје приликом
непосредног додира? Увек! Сада су то информације неопходне за пружање помоћи. И
схема је иста.

Прво – ПАЖЊА на своје тактилне осећаје.

Затим: ПАЖЊА на на оно место где држите седам «чаробних речи».

Одабререте програм, ћутке у мислима изговорите ТУ РЕЧ.

И најзад – поново ПАЖЊА на своје тактилне осећаје.

 Истина, у овом случају је тешко осетити да информациони контакт слаби, да се
негативне информације бришу под дејством вашег програма. Не мари! Просто кроз
три-четири минута питајте пацијента осећа ли олакшање. Ако не – обнављајте програм.
ПОВРАТНА ВЕЗА свеједно постоји! Симптоми бола почеће да нестају, запаљење или
оток ће се смањивати буквално под вашим рукама. И други поремећаји могу се брзо
подврћи ОБРНУТОМ РАЗВОЈУ. На пример, зауставља се крварење, зарастају ране,
опада температура, нормализује се срчани ритам, смањује крвни притисак. Све је
очигледно, све је под дијагностичком контролом ефикасности рада овог или оног
програма! Још једном подсећам: ако нема ефекта после три-четири минута –
обнављајте програм!

 А колико времена треба држати руку изнад болног места или непосредно
на њему, ако дође до побољшања?
 Највише десет-петнаест минута на сваком месту где се јавља физичка невоља.
Са тешким болесницима такве сеансе треба изводити свакодневно до потпуне
нормализације. Ако ситуација није претећа, онда једном недељно током месец дана.

P.S. Ето, добили смо практичне препоруке, што значи да можемо почети да
овладавамо методом доктора Темњикова. Ми смо у нашој породици већ пробали. Само
што је моја мама стигла да «кодира» први програм, већ је искључиво помоћу њега
отклонила бол у леђима од остеохондритиса. Разумљиво да је после тога сместа
кодирала и осталих шест програма. Буквално кроз неколико дана већ је тачно знала која
два програма јој помажу да брзо отклони болове у зглобовима. Отац је извео други
оглед: пробудивши се рано ујутру и тужно размишљајући о томе како му се не устаје да
по киши иде на посао, «укључио» је «универзалну матрицу». И шта мислите? Скочио је
као шипарац и одмах се десет пута на вратилу подигао на мишиће (и то у својих 72
године!) и с великим задовољством изашао на јесењу кишу унапред се радујући
додатној вежби током брзог ходања. Дошло је до чудне ствари: већ чекамо наредну
магнетну буру када мами расте притисак, да бисмо покушали да га скинемо помоћу
програма а не свакаквим тамо таблетама. Покушајте, и вама ће обавезно успети! А
наши разговори са доктором се овим не завршавају – чека вас још доста занимљивости.
P.P.S. Ако неко од вас има питања поводом ових разговора, ако сте испробали на
себи и ближњима Темњиковљеву методу и желите да саопштите прве резултате,
напишите редакцији. Наша адреса је: 398005, г. Липецк, ул. Московскаја, 83. Редакција
«Липецке газете».

КАДА ВАШ ТИМ ПОБЕЂУЈЕ?

Признајте, мислили сте да вам је доктор Темњиков већ испричао све своје
«тајне»? У ствари, тек смо површно завирили у свет «информационих рецепата» и
«психотехнологија». Надам се да већина вас није просто из знатижеље прелиставала
ове публикације, већ је покушала да у пракси примени докторове препоруке. Ако нисте,
хитно почните да се борите са сопственом леношћу. Наравно, уколико желите да имате
на располагању такву «домаћу хитну помоћ» за себе и своје ближње. А уједно да
уштедите на лековима који стално поскупљују. А можда нисте сигурни у своју снагу?
Онда бих вас подсетила на тврдњу Генадија Јаковљевича: међу његовим ученицима
није било оних који нису могли савладати његову методу. Тако да сместа почињите! А
ми да наставимо...
  Да, драги моји, називи ваших радних стања могу бити било какви. Само ћете
ви знати шта означавају другим људима неразумљиви «скупови слова». У
свакодневном животу речи могу изазивати сасвим очекиване реакције. Не каже се
случајно да се «том методом» може ранити и чак убити... На пример, «јатрогенија» је
позната болест изазвана неопрезном речју лекара. Тако смо устројени. Мозак реч прима
као наредбу за потоња дејства и тренутно пред вашим погледом отвара све
асоцијативне везе, изводи у разна стања. Ако кажете нешто увредљиво – имаћете једну
реакцију, ако похвалите – другу.

 А ако неки познаник почне приликом сусрета да се «увлачи у душу»:

«Што тако лоше изгледаш? Што си тако тужна?» – и то је својеврсно негативно
програмирање?
 Да. Притом можете одговарати неискрено или се правити да је «све у реду».
Али наредба у виду питања већ се чула! Значи да се тренутно успостављају
информационе везе између вашег, рецимо тако, не баш најуспешнијег посла или
самоосећања, и оног човека који вам се «увлачи у душу». Несумњиво, поједини грађани
које је животно искуство научило мудрости користе разна тзв. «средства заштите од
урока». На пример, одговарајући знатижељницима, у џеповима држе «комбинацију од
шест прстију», а на питање «Како здравље?» каткад чак гласно кажу «Нећеш ти то
дочекати!».

 Па то су све «примитивни начини», а ви јамачно имате свој...

 У таквим случајевима препоручујем коришћење другог «рецепта». Метода се
назива «ЗАШТИТА ПРЕДСТАВЕ». Пре него што сте принуђени да одговорите на
непожељна питања, отворите душу или да избегнете знатижељне уопштеним фразама
типа «није лоше», «онако», «све је у реду», убаците између питања и вашег одговора
неку реч невезану за оно што вас питају. Можете уместо речи користити ма коју
визуелну представу или «сличицу». Свеједно да ли је то «цвет», «тигањ», «бели
медвед», «крокодил» или «златна рибица». Начинивши такву заштиту, унећете извесну
дезинформацију у негативни програм који иде од човека ка човеку, дајући му
«изобличену адресу».

 И какви би требало да буду резултати?

 Ако данас, ради заштите свега што вам је драгоцено, направите «такве речи»,
или «такве сличице», и будете спремни да их примените, већ сутра ћете се уверити да
ће оних жељних да се с нездравим циљем уплићу у ваше «унутрашње ствари» бити
знатно мање. Такав «рецепт» доводи до ефикасне информационе превентиве
компликација ма које болести, и позитивно утиче на околне догађаје.

 А ако ме ништа конкретно не боли, већ се осећам јако лоше, ако сам
«лоше расположена» и «све живо ми иде на живце»?
 Да, таква стања се дешавају, и на предавањима ме често питају: «А шта ако ми
је лоше у толикој мери да ми ни до живота није», «кад ми је тешко на души или ми је
камен на срцу»? Распитују се шта да раде у случају хроничне депресије или другог
негативног стања, какве програме примењивати и где их «убацивати». Питају: са чега и
на шта преносити пажњу? Која је радња прва, која друга? Дакле, одговарам.

Прва радња: да би се променила свака слична непријатност, у првом реду је

треба ИМЕНОВАТИ РЕЧЈУ или «кодирати».
 Друга радња: ћутке у мислима изговорите кôд вашег негативног стања или
програма.

Трећа радња: пренесите пажњу на оно место где држите седам «чаробних
речи». Одабрали сте, на пример, назив првог програма.

А даље иде четврта радња: опет пренесите пажњу на назив негативног стања,
ћутке га у мислима изговорите. Ако кроз неколико минута не дође до олакшања, ако
вам «камен с душе» не пада, депресија не пролази, обновите програм. Просто ћутке у
мислима изговорите назив друге, треће «чаробне речи». Самим тим ћете пронаћи
«индивидуални информациони рецепт» који ће бити јачи од лекова за смирење.
Штавише, ваш корективни програм ће утицати на негативне догађаје који су
нераскидиво повезани с депресијом, очајањем, несигурношћу, жалошћу или страхом.

 Шта значи – утицаће?

 Осетио сам то из личног искуства. Када си обузет проблемима пацијената, када
«до суза» све примаш блиско срцу, онда се после завршетка рада и сам осећаш сасвим
«растрзан». Природно, одмах сам се трудио да вратим себе у норму и почињао да
радим, али овај пут над сопственим негативним стањем. И шта се неочекивано
открило? Мој «рад на себи» доводио је до позитивних промена у ситуацији тог човека.
Њега «одједном» почиње да воли шеф, нуди му се неочекивана помоћ, укратко,
негативна ситуација се сама по себи разрешава. Један мој ученик је испричао сасвим
необичан случај. Он се унапред јако живцирао пред утакмицу у којој је учествовао
његов омиљени тим. Почео је да сам «отклања» то негативно стање. И сада тврди: ако
он «поради на себи» пред утакмицу, тим побеђује. Ако не поради – тим губи. Веровали
или не. Једно вам могу поуздано рећи: отклањајући сопствено «негативно стање», ви
ситуацију и догађаје око вас мењате набоље.

Дакле, добили сте од доктора Темњикова још један животно важан

«рецепт». На вама је да слободно изаберете да ли да га примените или не.
Уосталом, та сви би хтели да буду здрави и срећни, а никако супротно. Па има ли
смисла оклевати? Смело напред, и све ћете успети!

АНТИВИРУСНИ ПРОГРАМ ПОТРЕБАН ЈЕ НЕ САМО

КОМПЈУТЕРУ...

Као што је познато, пут може савладати само онај који њиме крене. Примењиво
на наше разговоре то се може парафразирати: резултате ће имати онај ко озбиљно
проучи препоруке доктора Темњикова и, што је главно, почне да вежба. Пред мојим
очима су два врло очигледна примера. Мама је буквално сместа кодирала све програме
и почела да их испробава. Сада за десет минута себи скида крвни притисак са 190/90 на
140/70. Без икаквих лекова. Измери га увече, остави тонометар, «поради на себи» и
мирно легне да спава. Притом обратите пажњу: да она тако брзо и у толикој мери скида
притисак медикаментима, било би јој врло лоше – то ће вам сваки лекар потврдити. А
овде – никаквих негативних реакција. Зато је отац «из знатижеље» кодирао само
«Универзалну матрицу» и... уверио се у њену моћну ефикасност. Истина, тиме се и
задовољио. Сада се мучи јер му се погоршао гастритис, али га мрзи да кодира остале
програме. На моја наговарања увек исто одговара: «Ма добро, попићу лек и све ће
проћи». Штоно кажу, свако је сам себи господар... Али, за оне који дијалоге са
Темњиковом не читају просто «из знатижеље», настављамо.

 Генадије Јаковљевичу, можемо ли ми у нашем обичном свакодневном

животу бити подвргнути негативном програмирању?
 Свакако, и то није теорија већ пракса. Малтене свакодневно можемо да
посматрамо како се негативно програмирање остварује. Да би нашкодио, програм мора
бити забележен у информационим центрима људског организма. У ту сврху треба
прекинути било које стање човека које у том тренутку функционише, или функцију
његових органа. И у тренутку прекида убацити негативне или паразитске информације.

 Засад није баш најјасније. Може ли се навести пример?

 Наравно. Ви гледате телевизију и на најзанимљивијем месту вас прекидају
рекламом. Зашто? Да би се рекламни производ уклинио у СТАЊЕ
ЗАИНТЕРЕСОВАНОГ ОПАЖАЊА. Програмирање уз коришћење 25. кадра је
забрањено, а ту никаквих забрана нема! Значи, следећи пут када се будете налазили у
том стању, информације о реклами ће почети да се репродукују. Стручњаци за
неуролингвистичко програмирање (НЛП) ту технологију називају «прекинути патерн».
Замршено вам звучи? У народној медицини се то назива «урочење». Мислим да тај
назив више одговара.

 С насртљивим рекламама се свако «бори» како зна – неко искључује звук

и одлази из собе, неко сумњичаво «ставља заштиту», а неко делује полазећи од
супротног: чим рекламирају, нећу то куповати. Дајте примере из наше
свакодневице.
 Сви знају да је сан најбољи лек. Колико су вам га пута и чиме прекидали? С
каквим информацијама је то прекидање повезано? А негативне емоције су сместа ту!
Испада варијанта самопрограмирања. Можда је, на пример, управо с функцијом органа
варења везан програм који «не баш најбоље» утиче на стање ваших ствари на послу? А
на здравље ваше родбине или најближих? Само што принесеш кашику устима –
звоњава телефона, куцање на вратима, питања на које ни раније ни касније већ сместа
треба одговорити. Дакле, сваки пут када седнете за сто, паразитске или негативне
информације ће се укључивати. И онда почињете да тражите «урок», «зарок»,
«породично проклетство», само што ко зна чиме се то скида... А заправо се десило
нешто сасвим друго...

 Испада да пословица «за време јела сам глува и нема» има знатно дубљи
смисао него што мислимо. Па шта онда да се ради?
 Треба уклонити те туђе информације из функције ма ког органа или стања, и
то је све! Уклањамо слично сличним, те стога стварамо тзв. «УНИВЕРЗАЛНИ
АНТИВИРУСНИ ПРОГРАМ».

 А који је «циљ» негативних програма?

 Без обзира на разноврсност и различита «боравишта» унутар људског
организма, сви негативни програми «имају» три «циља»: прво – да изазову болест,
друго – да формирају материјалне проблеме, треће – да стварају духовне невоље,
провоцирају негативне догађаје или несреће. А ја, наравно, имам сасвим другачије
циљеве. Хоћу да будете здрави, богати и срећни! Је л` моје стање разумљиво? И ви
ваљда имате исте такве циљеве? Дивно! Е па онда их кодирајте наредном «чаробном
речју». Програм ће обухватати три позитивна стања, али се позива само једном речју.

 А када га и како користити?

 У сваком случају када вас прекидају, ћутке га у мислима изговорите и то је
све. Не заборавите да то учините када вас изненада пробуде, када вам застане залогај
хране у грлу. Сетите се кода програма, па онда прогутајте. Ево сте спремни да изађете,
а на прагу вам «бацају урок» или вас на најједноставнији начин задржавају: «Чекдер,
заборавио(ла) сам да ти још нешто кажем!» Застаните дигнуте ноге или руке испружене
према кваци, сетите се осме «чаробне речи», па се тек онда можете окренути и
саслушати «последње савете». Сада, када се будете налазили у стању заинтересованог
опажања или будете јели или спокојно спавали, можда ће почети срећа да вас прати.
Али први резултат који ћете приметити већ сутрадан, ако данас створите такав програм,
јесте да ће бити знатно мање заинтересованих да вас прекидају. У том случају можете
мало тренирати испред телевизора. Свакако да се од тога телевизијски програми неће
променити, али ћете темељно «очистити» своје стање.

P.S. И опет грешите ако мислите да вам је доктор Темњиков већ укратко
саопштио све што је хтео. Научили сте да «смирујете» своје зглобове, отклањате
главобољу, скидате притисак? Изванредно! А ако главобоља и притисак нису изазвани
патолошким променама у организму већ неким догађајима у вашем личном животу?
Ако је шеф – деспот, али шефа, као што се зна, не можете бирати? Да сваки дан скидате
притисак? А ако вам муж или син пије, куда од те «главобоље» побећи? О томе ће бити
речи у наредним разговорима...

ШТА МУДРАЦИ НИ САЊАЛИ НИСУ?

У редакцију нашег листа стижу писма у којима читаоци постављају питања

доктору Темњикову: некоме нешто не полази за руком, некоме није све јасно. Та ћемо
писма неизоставно предати Генадију Јаковљевичу и по завршетку објављивања
разговора замолићемо га да одговори на страницама «ЛГ». А засад не вреди клонути и
сместа говорити: «Мени ништа не успева!» Сви ми врло добро знамо да су у
овладавању новом методом неопходни пракса и свакодневно тренирање. Један је одмах
имао резултат, други још треба да пораде. Тако да – настављамо...

 Ипак ћу још једном поновити: најобичнији људи без икаквог вишњег дара
могу успешно да се држе мојих претходних препорука. Мислим да су се многи већ
уверили у то. Међутим, поједине ваше могућности су још увек остале неостварене.
Тако да настављамо учење. Сада вам предстоји упознавање с технологијом
«ДИЈАГНОСТИКЕ И КОРЕКЦИЈЕ НЕГАТИВНИХ ДОГАЂАЈА». И то је такође
доступно сваком човеку.

 Можда не би било згорег да укратко поновимо пређено градиво? Тим пре

што, судећи по писмима читалаца, нису успели да све савладају...
 У реду. Присетите се како вам је успевало да нормализујете негативно стање?
Назвали сте, на пример, несаницу неком речју, затим сте заредом обједињавали ту
«неваљалу реч» с «чаробним речима» и  заспали без икаквих средстава за спавање.
Или: НАЗВАЛИ СТЕ СВОЈЕ НЕГАТИВНО СТАЊЕ везано за повишени крвни
притисак, напад бронхијалне астме или хроничну депресију, и у сваком конкретном
случају га објединили с корективном речју, без хипотензива, бронхолитика или
антидепресива постигли сте извандредне резултате. Је ли тако било? Јесте. А још сте
пробали да таквим «информационим рецептима» помогнете не себи већ другима... Та
понекад душа више боли за ближњег неголи за самог себе. И ви сте помагали: називали
сте СВОЈЕ СТАЊЕ САОСЕЋАЊА неком «речју саосећања» и поново га
обједињавали с једном од седам «чаробних речи». Самим тим сте и себе смиривали, и
ближњега доводили у норму...

 А шта је притом нарочито важно не заборављати?

 Увек изводимо три а не две радње! Рецимо, лекар је поставио дијагнозу
«вегетативно-васкуларна дистонија кардијалног типа» или «астенохипохондрични
синдром». Такви научни називи пишу у здравственим картонима или историјама
болести... Али, није ствар у дијагнози. Ви сте то негативно стање на сопственој кожи
осећали, и то не једну годину, а уз то вам није увек полазило за руком да помоћу
медикамената изађете с њим на крај. Међутим, «преведимо» научну терминологију на
наш језик, назовимо, на пример, «хемикранију» неком кратком «дијагностичком речју».
Затим је у тренутку напада ћутке у мислима изговарамо. Затим ћутке у мислима
изговарамо «чаробну реч». И – поново «дијагностичку». Ето тако испада да су радње
три, после којих долази до потпуне нормализације захваљујући некој од седам
«часобних речи».

 Ви говорите о брзом отклањању бола. А шта нам још даје пракса

«информационе корекције негативних стања»?
 За разлику од простог обједињавања «Програма бр. 1, бр. 2, бр. 3» итд. са
симптоматиком бола, та пракса нам даје ДОДАТНЕ ПОЗИТИВНЕ РЕЗУЛТАТЕ.
Ничег осим оздрављења не може бити, ако су несаница, хипертоничне кризе или
исхемични напади везани за патолошке процесе који се одвијају само унутар људског
организма. Али када је свако негативно стање ПРВОБИТНО УСЛОВЉЕНО
НЕГАТИВНИМ ДОГАЂАЈЕМ, онда се таквом корекцијом постижу два ефекта:
отклања се и бол, и негативно деловање споља.

 Опростите, а може ли то мало једноставније, на конкретним примерима?

 Зашто се, на пример, ова жена толико «ужасно осећа» да никаква научна
дијагноза њену невољу не може описати? Има и притисак, и главобоље, и несаницу.
Свима је јасно: има мужа алкохоличара или сина наркомана, или је остала сама с
малолетним дететом, а рођени татица је отишао другој... Сем тога, она није читала наше
публикације, не зна шта да ради у безизлазној ситуацији. Зато сте их ви читали. И
трудили се да помогнете човеку када вам се на свој горки живот јадао. Присетите се
како. Назвали сте своје «стање саосећања с њеним животом ужасним» једном речју, је
ли тако? А затим је објединили с «чаробном речју». И вама и вашој «пацијенткињи» је
постало лакше.

 А што би то њој постало лакше? Добро де, проћи ће јој главобоља на неко
време, а после ће се свеједно вратити... Јер, ситуација с мужем-пијанцем или
сином-наркоманом је остала...
 Е баш да није! Њен муж «изненада» престаје да пије. Или се синчић
предомисли, пристане да оде код нарколога. Или се блудни татица покаје и врати се.
Само што «изненада» нема никакве везе с тим. То је ваша заслуга. С друге стране,
свако може извести такву самокорекцију, и уверити се: НЕГАТИВНИ ДОГАЂАЈИ се
помоћу «информационих рецепата» отклањају без икаквог закукуљеног «врачања».

 А шта да се ради ако је тренутно све у реду, а душа вас боли због
будућности?
 Е, управо је то лоше. Ако сте успешно изашли на крај с текућим и хроничним
непријатностима, а други се тек спремају да примене моје препоруке, онда ћемо
свеједно наизглед моћи да утичемо на негативни догађај у случају кад се несрећа већ
десила, кад је невоља већ ту. А шта да се ради ако је данас све у реду, али ко ће га знати
каква «гадост» људе у будућности очекује? Досад вам у вези тога нисам давао
превентивне рецепте. О томе ће бити речи следећи пут.

P.S. Зачуђени сте? Чини вам се да докторово обећање прелази границу могућег?
Али не журите са закључцима. Шта ми у ствари знамо о могућностима нашег мозга и
људског организма у целини? Повремено се час овде час онде јаве гласине о
«чудесном» самоисцељивању од рака, док су лекари прорицали летални исход кроз
неколико месеци. А онда изнебуха јавна гласила запрепашћују причом како је човек у
екстремној ситуацији испољио са становишта научне физиологије необјашњиве
могућности. А шта ћемо са пророчанствима Ванге и других видовњака? Али ако
постоје појединачни случајеви, онда мора постојати и систем. Зато лично ја предлажем
да послушамо доктора Темњикова. На крају крајева, ако нешто не знамо или не
разумемо, то још не значи да тако нешто не може бити.

ДИЈАГНОЗА НЕВОЉЕ

Дакле, прошли пут се доктор Темњиков зауставио на најзанимљивијем месту:

могу ли се предвидети будуће непријатности, и ако да – онда како? Слажем се, то звучи
сасвим фантастично, немогуће је поверовати, а и то нисмо учили у школама и на
факултетима. Уосталом, та мајка може на растојању осетити несрећу која се у том
тренутку десила њеном детету. А има и лоших предосећања која се, авај, остварују.
Дешава се и супротно: због лоших предосећања изненада мењамо већ донету одлуку, а
потом се испоставља да нас је управо то и сачувало од невоље или чак трагедије. У
неким сам књигама читала да човек може у себи развити интуицију. Али, то је врло
тежак и дуготрајан процес. Генадије Јаковљевич нуди знатно једноставнију методу која
не захтева сате свакодневног вежбања ни некакав посебан «видовњачки дар».

 За почетак ћу вам предложити неколико елементарних вежби које свако може

извести. Прва вежба. Прва радња. Створите себи услове да вам нико не смета и ничим
не скреће пажњу. Удобно седните. Затворених очију ћутке у мислима изговорите реч
«јабука» и замислите је. Затим реците «тањир»  и «погледајте». «Чаша млека» 
«видите». «Авион»  елементарно, «аутомобил»  највероватније најновији модел
«Мерцедеса». Добро, де, нек` буде «Фића». Свако има своју сличицу. Затим реците
«сат». Ма који: ручни, зидни, електронски или ваш омиљени будилник. «Календар» 
зидни или џепни, свеједно. И, молим вас, без икаквих ишчекивања ефекта «изузетне
видовитости». Потребне су најелементарније визуелне асоцијације које не излазе «ван
граница ваше главе»!
  Ма те вежбе свако може извести, нема ту неке велике мудрости...
 Наредна ће бити мало сложенија, али ни она не представља проблем.
Изговорите ћутке у мислима изразе, на пример: «мој посао», «мој аутомобил», «моја
викендица», «моје дете», «моја уштеђевина», «мој бизнис», тј. све оно што вам је
драгоцено, или сви они који су вам драги, прво ћутке у мислима изговорите, а потом
гледате како ви себи сваки «омиљени и драгоцени предмет» замишљате. Потрудите се
да запамтите виђену сличицу, пошто ће вам затребати за будућу дијагностику
негативних догађаја који се могу одиграти с «објектом уздисаја» који вас интересује. А
сада поново ћутке у мислима изговорите реч «јабука» и видите је. Исто ћутке у
мислима изговорите «одгришћу» и поново погледајте на «јабуку». Видите ли да се
изменила? Даље је све исто, само с другим предметима: «тањир»  «разбићу» 
погледајте. Какав вам тањир испада? «Чаша млека»  «испићу», погледајте. «Авион» 
«полетео»  уверите се. «Сат»  «три сата»  видите ли шта казаљке показују?

 Па то је заиста једноставно, али не разумем како ће те вежбе помоћи у

прогнозирању негативних догађаја?
 Не истрчавајте. Да, сваки човек те вежбе може за свега неколико секунди
извести и приметити «промене» које су се десиле, а које се стално дешавају у нашем
животу. Зато се нове сличице с одабраним предметима без икаквих потешкоћа
испољавају... Али с негативним догађајима није тако. Ако ће до невоље доћи, њу ћете и
видети. А ако ће вам све бити у реду, никаква «изобличења» нећете открити, ма шта с
чиме обједињавали. Је ли јасно?

 Не баш. А шта се то и с чиме треба обједињавати?

 Сада ћемо научити. Али прво још мало тренирања. Рекли сте «чаша» и видели
је. Било да је то обична или кристална чаша – свеједно. Свако има сопствено искуство.
Затим сте рекли «вишња» и опет погледали. Тако је, чак има и петељку. Затим ћутке у
мислима ставите «вишњу» у «чашу». Дивно! Онда је за петељку извадите из чаше.
Готово. Вежба је завршена. А сада кажите реч «несрећа» или «невоља»  и погледајте
каква се сличица јавља? Овде користимо две дијагностичке могућности одједном. Прва:
видели сте сличицу неке конкретне несреће, с неким или нечим. Друга: замислили сте
уопштену негативну представу о «несрећи» или «невољи» у виду било чега што вам
ваша уобразиља дошапне. Сада ће нам све то добро доћи. Прелазимо на дијагностику –
сада можете видети шта ће се десити или неће десити с било којом ситуацијом која вас
интересује. Јесте ли запамтили како је изгледао «мој аутомобил», «моје дете», «моја
уштеђевина», «мој бизнис»? Е па изговорите ћутке у мислима било који од тих израза.
Затим реците реч «несрећа» или «невоља» и погледајте на «промене» које су се десиле.

 А какве могу бити промене?

 Сада ћемо размотрити могуће дијагностичке варијанте, а тек онда ћемо почети
да се мешамо у негативан догађај, и постићи ћемо да све у будућности буде у реду. У
случају да реч «несрећа» или «невоља» код вас формирају неку уопштену негативну
представу, а не «сценарио», онда се та «слика» и може појавити поред «мог
аутомобила», «моје уштеђевине», «мог бизниса» или преко других «објеката
уздисања». И није важно шта је то: «црна мрља», «црвена мрља», «чудовиште с
роговима», «октопод са пипцима» или «баба са штапом». Свако има сопствене
негативне асоцијације. У случају да реч «несрећа» или «невоља» одмах формира неки
сиже или сценарио негативног догађаја, онда ћете и видети следећи конкретни
сценарио са сасвим конкретним «дијагностичким објектом». Испољава се «сличица
непријатности», али без икаквих «мрља» или «пипака».

 А може ли се сазнати када се та несрећа може десити?

 Нема проблема! После тога реците реч «календар» и погледајте који датум
показује. Прецизирајте и време, у мислима изговоривши реч «сат». Колико сати он
показује? Тиме данас завршавамо. Следећи пут разговараћемо о томе како спречити
несреће.

P.S. Могу замислити какву сметеност код читалаца изазива предложена метода
«дијагностике негативних догађаја». Одмах признајем да ја досад нисам покушавала да
га испробам. Али ћу испричати занимљив случај из сопствене праксе. Пред путовање са
кћерком на конкурс у Аустрију, из шале сам се обратила познаници која је проучавала
семинаре Генадија Јаковљевича Темњикова. Замолила сам је да «погледа» како ће нам
све то проћи. После извесног времена ми је саопштила да све мора бити изванредно,
само је узнемирује једна нијанса: два дана на самом почетку путовања међусобно се не
«спајају». Између њих је провалија. Зачудила сам се: каква провалија, кад ћемо се у то
време налазити у возу? Слегла је раменима и рекла да је покушала да те дане мисаоно
максимално приближи и споји. «Провалија» је нестала, али је проблем остао. Сада,
међутим, знам да су то били управо они дани када смо зато што нисмо имале чешку
визу морале сићи с воза у Бресту и проћи кроз доста живцирања.

РЕЧ УМЕСТО ТАБЛЕТЕ И ИНЈЕКЦИЈЕ

Сећам се да је Алиса из бајке Луиса Керола, доспевши у Земљу Чуда, говорила:

«Све чудније и чудније». Слутим да се и у вама могло јавити такво осећање после
објављивања претходног разговора са доктором Темњиковом. Поверовати или не
поверовати – то је, природно, лични избор свакога. Али пре него што прихватимо или
одбацимо, зар није једноставније пробати? Па макар из знатижеље? Уосталом, не
сумњам да је то свима занимљиво, али зато да би се предузеле неке радње... Једна моја
познаница каже: «Засад све само читам...», друга: «Покушавам да о свему томе
размислим...». Трећа: «Мени ионако неће ићи од руке...». Четврта: «У то је тако тешко
поверовати...» Осећате ли шта све њих обједињава? Пасивност. Има већ скоро два
месеца откако објављујемо, човек све то време пије, на пример, таблете против
притиска, али и даље «чита и размишља». Некако пребрзо губимо ону особину која
малој деци омогућава брзо развијање. Имам у виду елементарну знатижељу. Дете
суочено с нечим новим сместа хоће да разјасни и испроба то ново. А ми слежемо
раменима, слажемо новине у свежањ «до бољих времена» и настављамо да се трујемо
хемијом у коју улажемо поприлично пара. Тако је једноставније и уобичајеније. Па
ипак верујем да ће се међу нашим читаоцима наћи они знатижељни који ће пожелети да
испробају, примене или већ у пракси примењују оно што саветује Генадије Јаковљевич.
Данас ће он испричати како неутрализовати негативне ситуације.

 Могу да мислим како сте се могли уплашити видевши негативну «сличицу».

После тога се може јавити и негативно стање. Али не журите да падате у очајање.
Следећи «информациони рецепти» ће и нормализовати стање, и спречити несрећу.

 Мораћемо да учимо нешто ново?

  Ништа ново. Још нисте заборавили технологију «седам чаробних речи»? А
просте вежбе које сте, надам се, изводили? Е сада их, у случају да се испољавају
«сличице непријатности», можете изменити. Сећате ли се које три радње треба извести?
Прво: пажња на виђену «конкретну несрећу». Друго: изговорити ћутке у мислима једну
од седам «чаробних речи». Треће: опет погледајте на «сличицу непријатности». Који ће
програм и под којим бројем имати противдејство на «несрећу» или «невољу» видећете
сами.

 А који ће програм увек помагати?

 У сваком конкретном случају свој. Не може се унапред рећи да ли ће «љубав»
утицати на догађај, «мржња», или ће можда «универзална матрица» преокренути
«сценарио несреће». Радите. А ако се преко «драгог објекта уздисања» појављују
«мрље» или друга изобличења? Оне се такође обједињавају са «чаробним речима» и за
свега неколико секунди нестају! Можда ипак не стигнете да изведете грубо
материјално мешање те не поправите аутомобил или трошну електроинсталацију у
викендици, већ само за корекцију примените програм «обнове или поправке».
Аутомобил ће се наведеног дана и сата ипак покварити, али не на ауто-путу, већ
приликом изласка из гараже. Или ће доћи до кратког споја, али «срећним случајем»
неће избити пожар у вашој викендици.

 Већ сам писала како сам се из личног искуства уверила колико је важно
вршити такву дијагностику и корекцију пред путовање...
 Да-а, у садашње време није лоше, на пример, пред полазак на одмор на
Канарска острва или у Турску ипак погледати на «авион». И ако видите «конкретну
непријатност» или слику «символа несреће» преко авиона, можете вратити карте,
променити датум лета или остати тог дана код куће, али... «Информациону
антитерористичку корекцију» ипак изведите. Трудите се да радите не само за сопствено
добро, већ и за отклањање несреће других људи. И није важно да ли сте планирали
путовање у далеке земље, или просто да идете метроом, аутобусом, возом. Признаћете,
што више људи буде владало таквом технологијом, тим ће свако од нас бити мирнији и
безбеднији.

 Јасно ми је да технологија «седам чаробних речи» представља сам

почетак, и да је за потпуније овладавање вашом методиком потребно посећивати
семинаре и озбиљно учити. Ипак, да ли бисте у оквиру новинског чланка могли
посаветовати како се борити са страшним болестима као што су алкохолна или
наркотичка зависност?
 Врло добро знате да су «алкохол, никотин и наркотици – отров!» Јамачно сте и
предавања слушали, и емисије гледали, и књиге читали? Е, а сада покушајте да та
«антиалкохолна», «антиникотинска» или «антинаркотичка» научно-популарна сазнања
претворите у сценарије, додавши им не само застрашујуће информације о штетном
деловању отрова на организам, него и случаје победоносног избављања од такве
зависности. Смишљајте! Није важно, нека и испадне читава «сапунска опера». Али ако
потом те сценарије кодирате или назовете неком речју, стећи ћете три нова уско
стручна програма. Ако човек има такве склоности и жели да се избави од њих, онда
самокорекцију треба извести на познат начин. Негативно стање алкохоличара,
наркомана или страственог пушача добро се осећа, поготово у време апстиненције или
мамурлука. Те нападе тешко је потиснути стрпљењем, а сем тога човек се сећа искуства
неефикасне медикаментне терапије или кодирања. Е управо то стање и назовите неком
речју! Затим у моменту акутне никотинске, алкохолне или наркотичке глади која
човека наводи на поновну употребу отрова, ћутке у мислима изговорите ту РЕЧ и
обједините је с НАЗИВОМ КОРЕКТИВНОГ СЦЕНАРИЈА «Алкохол, никотин или
наркотици су отров!» Колико пута дневно се зависна жеља испољава, толико пута и
извршите корекцију. Уверићете се у то да после изговарања нове «чаробне речи» за
свега неколико секунди криза апстиненције пролази.

 А ако треба помоћи неком рођаку?

 Ту се технологија разликује. Прва радња: сетите се тог човека какав је био пре
него што се претворио у алкохоличара или наркомана. Мислим да рођацима није тешко
да то учине. Друга радња: ћутке у мислима изговорите реч «несрећа – алкохол» или
«несрећа – наркотик». Трећа радња: опет погледајте на сећање на вашег рођака, видите
«изобличења». И није важно да ли ће се појавити «црна мрља», «црвена мрља» или
«зелени змај» преко првобитне непорочне слике, или ће физиономија постати онаква
какву има после тешког опијања. Није искључено да ћете видети чиме ће се и када
алкохолизам или наркоманија завршити... Четврта радња: ћутке у мислима изговорите
НАЗИВ КОРЕКТИВНОГ СЦЕНАРИЈА на тему «Алкохол, никотин или наркотици су
отров!». И најзад, пета радња: опет погледајте на сећање на вашег рођака. Враћа ли се
он у првобитан изглед? Нестаје ли «сличица непријатности»? Вероватно ће једна сеанса
бити недовољна. Радите све до потпуног човековог избављења од те погубне страсти и
уверавајте се у то да нови «информациони рецепти» нису нимало лошији од већ вам
познатих «седам чаробних речи»!

P.S. Дакле, доктор Темњиков вам је изнео оне «информационе рецепте» и оне
технологије које се могу исказати у оквиру новинског чланка. Природно, то ни
издалека није све чему он учи на семинарима, али је истовремено, сложићете се, много.
Као што смо и обећали, он ће у следећем, последњем разговору одговорити на ваша
питања.

РЕЧ ПРОТИВ БОЛА

Разговори са доктором Темњиковом, објављивани у «Домостроју» током

неколико недеља, изазвали су много телефонских позива, писама, питања, сумњи па
чак и гневних узвика: шта ви то тамо пропагирате, некакву мистику, ђавоља посла!
Вероватно није згорег још једном истаћи: Темњиковљева методика даје реалне
резултате. Њему се за помоћ по правилу обраћају људи којима у обичним
поликлиникама и болницама, па чак ни у научно-медицинским институтима нису
могли повратити здравље. Наше публикације нису реклама, већ покушај пружања наде
у обнову здравља. Тим пре што се у свим материјалима радило о самоисцељењу, о
начинима које човек савладава сам и користи као «хитну помоћ». Што се тиче
«мистике», «чуда» итд. – доктор Темњиков подвлачи да то нема везе с његовом
методиком. Уосталом, у вези тога он данас даје сопствену оцену, одговарајући на
питања читалаца.
Завршавајући циклус разговора, објављујемо посредни дијалог доктора
Темњикова са читаоцима «ЛГ» које је заинтересовао његов начин борбе с болестима,
који су га испробали или намеравају да га испробају у пракси. Питања смо узели из
писама која су стигла у редакцију или су постављена телефоном. Природно, немогуће
је све и свима одједном објаснити. Зато смо постигли принципијелни договор са
Генадијем Јаковљевичем да се лично сретне са читаоцима «ЛГ» у Липецку. Надамо се
да ћемо време и место одржавања тог сусрета моћи да вам саопштимо у једном од
наредних бројева «Домостроја».

 Како се према вашој методици односи званична медицина? Има ли међу

вашим познаницима лекара који је користе у својој пракси? Да ли је ваша
методика позната у иностранству, и ако јесте – како се према њој односе?
 О томе могу читаве приче испричати и чак књигу написати, али немам кад.
Ако ћемо укратко, онда се та технологија приликом обучавања лекара у нашој држави
не користи и још дуго неће бити призната. Моја кћерка је студент шесте године
Томског медицинског универзитета где сам и ја студирао, али се програм за студенте
током тридесет година уопште није мењао. Зато се у иностранству врло озбиљно
односе према психотехнологији, те сам зато дуго времена тамо радио. Управо сам се
вратио из Израела где сам се читавих месец дана бавио обучавањем. Центри су
отворени и делују у разним државама, а и даље се отварају. На пример, од 14. новембра
почињу да раде моји предавачи у Торонту, при Канадском центру информационе
терапије. Међу мојим следбеницима има јако много лекара. И у Русији такође, али се
овде према њима не односе ништа боље него према мени.

 Колико ми је познато, Руска Православна Црква не прихвата

нетрадиционалне методе лечења везане, на пример, с биоенергијом. Често се и од
верника може чути мишљење да «све то није од Бога већ од ђавола». Како ви
оцењујете такве оптужбе и како на њих реагујете?
 Као прво, о биоенергетици у Светом Писму није ни реч изречена, то је нов,
савремен назив. Али методика коју ја користим нема ничег заједничког ни с
видарством, ни с магијом, ни с духовним исцелитељством, ни с истом том
биоенерготерапијом. Моји ученици не користе ништа осим снаге речи, али и те речи
нису везане с некаквим злим дусима, већ с вашим стањима које у свакодневном животу
Руска Православна Црква или друге религиозне институције не бране да доживите.
Наравно, стање «агресије или мржње» које ми користимо на добробит приликом борбе
са туђим микроорганизмима или злоћудним ћелијама у облику програма бр. 2 не бих
препоручио да се искуси на нивоу међуљудских односа, али зар ће ме сви послушати?
Друга је ствар што резултати таквих технологија граниче с «некаквим чудесима»...
Ипак, драги моји, није баш тако много времена протекло откад је засветлела прва
сијалица, прорадио радио-пријемник или телевизор. Ипак, то је још увек са становишта
крајњег религиозног фанатика од ђавола, а не од Бога. Психичка делатност човека није
баш толико проучена област да би њени феномени постали свакодневна ствар, те зато и
даље у људима остаје известан сујеверан страх. Као да су лекови и хирургов скалпел –
од Бога, а ако лекар ради без таблета и ножа, значи да он сам и јесте «ђаво с роговима»,
а и презива се... Темњиков (Тамновић).

 Може ли се информационим рецептима из неискуства или случајно

причинити штета болеснику?
 Не може! Ви прецењујете своје негативне способности. Чак кад би неко и
усхтео да нашкоди, ништа му не би успело. Као што се «из неискуства или случајно» не
може чак ни бицикл изумети, а о аутомату Калашњикова да и не говорим. Једина
«штета» од ове технологије је што не помаже свима. На жалост... Свакако, ефекат од те
методике умногоме зависи од нивоа ваше обучености. Све се мора учити, драги моји.
Ствар је у томе што је људски организам са становишта његове информационе
устројености знатно сложенији од компјутера, а негативни програми који формирају
болести или несреће знатно су сложенији од «вируса с интернета». Зато с њима може
изаћи на крај само висока психичка делатност човека, а не аналгин с аспирином.

 Говорили сте о томе како се штитити од негативног програмирања у

процесу општења. А да ли је могуће негативно самопрограмирање? Може ли оно
бити повезано с нашим неконтролисаним страховима, бојазнима, немирима? Како
се сачувати?
 Добро питање! У својим књигама сам доста писао о технологији негативног
самопрограмирања. Али сада ћу рећи да негативна стања страха, бојазни и тако даље
нису само штетна већ и делују у виду програма. Људи та стања у почетку кодирају, а
онда у «најповољнијем тренутку» за програмирање те шифре и изговарају. На пример,
спотакнеш се о степеницу и присетиш «ружне речи». Дохватиш врео тигањ – и ето ти
кодирања «да све пршти» и од форме и од садржине. А људи одвајкада знају да псовке
носе огроман негативан «набој». То вам је пример негативног самопрограмирања. Ни
правила лепог понашања се нису сама од себе појавила. Гурнеш случајно човека –
извинеш се. Неко кине крај тебе – кажеш му: наздравље. Какво програмирање
обављамо? А како су раније верници поступали кад би, на пример, ударили о угао
стола? «Опрости ми, свето место, Христа ради! Ниси ти на мене наишло, већ ја на
тебе». Чак су и с неживим предметима људски разговарали. Псовке не воде ни здрављу,
ни добробити. Покушајте да се макар тако сачувате, а подробније – у мојим књигама и
предавањима.

 Може ли се помоћу ваше методике сачувати од вирусних болести или их

лечити? Ако се може, онда како?
 Опет – «лечити», и опет «болести», и већ спремна дијагноза... Али, код нас се
не ради о лечењу, већ о информационој корекцији. То је исправније. С друге стране,
нећете радити с познатим дијагнозама, већ с негативним информацијама. Е па, је л` вас
код вирусних болести ништа не боли? И грло вас гребе, и боли вас кад гутате, и нос вас
сврби. Отклоните макар само бол, па ће и све остало постати боље. А ако вас «све боли
и ништа не помаже»? Ако сте слаби, скроз сломљени, имате високу температуру, како
ћете деловати онда? Тако је, не одговара назив «вирусна инфекција» за кодирање
негативног стања. За централни нервни систем пријемчивије звучи «ОРБ» а и личи на
шифру. Е па и обједините то «ОРБ», или «ОРВИ», или «АБВГД» са својом болешћу, а
затим га обједините с корективним програмима и уверите се да од тих вирусних
инфекција кроз неколико минута не остаје ништа. Укратко, иста она три корака: шифра
стања, шифра једног од програма и – опет шифра стања.

 Може ли ваше информационе рецепте користити дете и од ког узраста?

 Технологију може користити сваки човек ма ког узраста, али које ће стање
дете повезати с понуђеним кодовима? Можда ће његова «љубав према мами» и бити
довољна, а «мржња» према дерану из суседства сасвим пуновредно стање које ће се
ефикасно борити с његовом вирусном инфекцијом. А шта ћемо са стањем
«активизације или стимулације» или «обнове и поправке», кад дете све само ломи и
разбија? А да и не говоримо о «универзалној матрици» која је код маме већ у далекој
прошлости, док дете још није дорасло до тог стања? Зашто дете обучавати таквој
технологији ако мамица није у стању да сама спроведе елементарне докторове
препоруке и помогне свом чеду?

 Да ли се ви сами често обраћате лекарима или здравствене проблеме (ако

се јаве) решавате помоћу сопствене методике?
  Стара латинска пословица гласи: «Medice, cura te ipsum»  лекару, исцели
самог себе. Код мене је све у реду, већ годинама не користим никакве лекове, што и
свима желим. А ако се ненадано и јави акутан проблем код мене или мојих сродника,
увек су нам довољне предложене методе и не допуштамо да болест постане хронична.

 Могу ли се појавити тактилне информације приликом палпирања

болесног органа на себи самом?
 Тактилне информације се приликом палпације јављају строго обавезно код
свих здравих људи. Неће их бити ако су оштећени осетљиви живци на руци или шаци.
У том случају људи могу да хватају било врели тигањ, било оштар нож, свеједно ништа
неће осетити... Пре ће бити да питање није гласило баш тако. Вероватно су имали у
виду постојање тактилних осећаја на растојању од себе самог, а не приликом палпације.
Да, тако нешто је могуће, само не разумем зашто руку држите над болним местом?
Такве грешке се у пракси дешавају. А ако вас боле леђа? Сложићете се, незгодно је
тамо руку држати. Једноставније је обратити пажњу на бол и спојити га с кодовима
корективних програма, и то је сва мудрост.

 Могу ли се код озбиљног хроничног обољења локомоторног система

применити два програма одједном: један за отклањање бола, други за обнову?
Колико често приликом самолечења треба примењивати програме?
 А зашто од седам препоручених програма одабирете само два? Опет,
«хронично обољење локомоторног система»  то је дијагноза и неодговарајућа реч за
кодирање. Понављам, као и код «ОРБ». Ако постоји бол, отклањајте га и обнављајте
свој локомоторни систем. Ако је то негативно стање које тражи обнову, онда радите са
стањем по систему: «реч-реч-реч». Међутим, нико унапред не може знати који ће од
седам основних програма отклонити бол или васпоставити стање. На првој сеанси може
бити ефикасан други програм, на другој – седми, на трећој – пети, на четвртој – опет
други. Ако се направи дијаграм, никад неће испасти права линија, већ испада кривуља,
или формула програмирања, коју би било добро да забележите. Она ће вам следећи пут
добро доћи ако вам се хронична болест погорша. Обично је за куру корекције потребно
од 5 до 10 сеанси, које је пожељно обављати најмање једном недељно. Али, та ви не
стојите у реду у поликлиници. Ко вам смета да радите сваког дана све до потпуног
оздрављења?

 У ком случају и зашто ниједан од програма не отклања бол?

 Такви случајеви могу да се десе, али не тако често. Могуће да сте нешто у
понуђеним методама неправилно научили. Ако је све без грешке, то значи да је курс
предавања био недовољан, и да треба похађати базни семинар у коме има довољан број
«рецепата», осим «седам чаробних речи». Или се обратите нашим стручњацима.

 Постоје ли болести код којих нисте у стању да помогнете? Које су то?

 Заправо такве болести не постоје, већ одсуство негативних информација. Чак и
у случају тешких болести људи не морају увек осећати бол. Инфаркте подносе «на
ногама». Или док чир не прокрвари, немају појма о сопственим проблемима. У таквим
ситуацијама се симптоми бола не преносе ни унутар људског организма, ни изван њега.
А ако нема контакта, ма како да су савршени програми којима стручњак влада, и ма
колико да нешто пацијента боли, он таквом човеку не може помоћи. Информациони
блок је реалност која може бити са две стране и са којом се понекад суочавамо и
принуђени смо да одбијемо пружање помоћи. Излаз из ситуације постоји! Шта ће
човеку стручњак-посредник, ако може сам да овлада технологијом и непосредно сам
себи пружа информациону помоћ ништа лошије од многопоштованог доктора?

 Мени успева да врло брзо (за једно десетак минута) помоћу ваших
програма снизим притисак, али ефекат траје обично сат времена. Како да га
усталим и продужим? А можда је тако брзо скидање притиска шкодљиво?
 Постоје медикаменти који скидају притисак испод норме, на пример,
клофелин, од кога понекад падају у несвест. Користе га чак и криминалци. Вероватно
сте читали о томе или сте видели «филм о пајканима». Такво «снижење» заиста шкоди.
Већ сам говорио да предложени «информациони рецепти» не шкоде, и број сеанси за
вас није ограничен. Радите сваког сата, та то вам нису таблете да их сваког сата гутате
или коришћење препарата с продуженим дејством који читав дан остају у организму.

 А шта да се ради ако код лечења другог човека руке не осећају негативне
информације? Значи ли то да неће бити ни позитивног деловања програма?
 На жалост, да. Ако нема контакта, онда га ни телефоном нећете добити, нити
ће ваши програми стићи на одређену адресу.

 Ја сам по вашој методици обавила дијагностику своје ситуације на послу

и открила негативна изобличења. Она се помоћу ваших програма врло брзо
отклањају. Колико дуго и колико често се тиме треба бавити да би се ситуација у
потпуности нормализовала?
 Радите по истој тој технологији, али сада с «остацима» негативне ситуације,
све до њеног потпуног нормализовања.

 Ако у личном животу немам среће, може ли помоћи ваша методика? Ако
може, онда како треба деловати?
 Неопходно је кодирати стање «немам среће» и помоћи самој себи већ
познатим методама. Или посетите још једно моје предавање под називом «По мојој
жељи» или завршите семинар трећег нивоа који предвиђа све технологије
«Прогнозирања и реализације позитивних догађаја».

 Желела бих да дубље и озбиљније проучим вашу методику. Где се то и

како може урадити?
 Можете ми телефонирати у канцеларију и договорићемо се око ваше
индивидуалне обуке. Но, надам се да се «Липецка газета» можда неће задовољити само
организовањем мог личног сусрета са читаоцима. Не знам зашто се у вашем региону
још не одржавају семинари по мојој методици, зашто да ви путујете у Москву, а ја – у
Канаду? У ствари регионални Центри информационе терапије постоје у другим
градовима Русије, али засад не даље од Иркутска. Липецк је много ближи. Ако међу
читаоцима има правих организатора или менаџера – добро дошли! Већ постоји
искуство отварања регионалних центара како у земљи тако и у иностранству.

 Током тражења програма који помаже, колико дуго треба задржавати

сваки претходни? Ја их све брзо преберем, да ли је то исправно?
 Бесмислено је просто «пребирати» све програме. Та већ сам говорио (ако сте
пажљиво читали) да после сваког програма треба сачекати 3-4 минута и проверавати
његово деловање. Ако човек почне да практикује, онда се тај процес убрзава, и онда све
исправно радите. Алал вам вера! Исто као што и на отклањање бола одлази знатно
мање времена него што сам обећао.

 Треба ли жена да кодира програм «идеалан мушкарац» ради самолечења?

Или јој тај програм треба само зато да помаже пацијенту мушког пола?
 Добро питање, нема шта... Мислио сам да сте већ изашли на крај са свим
проблемима, а испада да још увек нисте ни све програме кодирали? Или сте се
ниподаштавајуће понели само према «чисто мушком програму»? Драга моја
«амазонкице»! И нека је свима знано да се чак и код крокодила, који се легу негде на
ненастањеном острву из истих јаја, при различитој температури околне средине,
појављују било мушке било женске јединке. Све зависи од тога куда ће ветар дунути...
Чак се и у људском организму, где је разлика полова условљена различитом
комбинацијом хромозома, дешавају хормонски поремећаји. Шта ћемо радити ако
«безобразни мушки квалитети» одједном почну да се испољавају у прекрасном
женском организму. Јасно је да се прави, «идеални» мушкарац тако према жени не
понаша. Е па онда «преваспитавајте» не само физичке поремећаје наведеним
програмом, можда и постигнете велелепне резултате чак и при корекцији негативних
догађаја. С друге стране, и микробна зрнца поседују извесну полну разлику, чим се
тако неумерено размножавају у људском организму. Пошаљите на адресу «праву
јуначину», и можда ће завести ред боље од програма «агресије или мржње». Тако да
вам врло саветујем: не ниподаштавајте «идеално мушко начело», његов садржај ће и
женама добро доћи!

КАКО НАПРАВИТИ «ТРИ КОРАКА» У БОРБИ С БОЛОМ

Када се организују сусрети читалаца с јунацима публикација, тешко је унапред

предвидети колико ће људи доћи. Можда двадесет, а можда и двеста. Ако сала остане
полупразна – стидиш се пред гостом. Ако буде препуна – незгодно је пред пријатељима
нашег листа. Било нам је јасно да ће сусрет са доктором Темњиковом изазвати
одређено интересовање. Али, нисмо ни претпостављали да ће настати толика гужва и
да поприличан простор у централној градској библиотеци једноставно неће моћи да
прими све заинтересоване. На жалост, искуство је, као што је познато – чедо тешких
грешака. Зато сада знамо да за следећи разговор са Генадијем Јаковљевичем – а
мислимо да ће до новог разговора доћи – морамо потражити знатно већу салу.

Занимање за докторову методику је разумљиво и закономерно. Зар су многи

житељи Русије, поготово они старијег узраста, сада у стању да купе скупе лекове?
Опет, није тајна да лекови најчешће једно лече а друго кваре. Зашто онда пити, рецимо,
лекове против болова у зглобовима који разарају желудац, када се тај бол може лако и
брзо отклонити помоћу једног од Темњиковљевих програма?
А више нема сумње да «чаробне речи» већ код многих делују. У редакцију је
стигло много писама у којима људи причају о резултатима. Неко скида високи
притисак, неко отклања главобољу. Ових дана нам је телефонирала једна девојка и
одушевљено рекла да је помоћу понуђене технологије «скинула» себи температуру и
олакшала јаки бол у мишићима. У нашој породици се сви са посекотинама и
огреботинама обраћају мами: помоћу програма «Обнова и поправка» она буквално
наочиглед зацељује ране.
 И током сусрета са гостом из престонице људи су, природно, причали како
делује «седам чаробних речи». Један времешан мушкарац је признао да се већ неколико
година једва пење на четврти спрат због бола у колену. Успело му је да после четири
сеансе отклони ту сметњу, и сада нема никаквих потешкоћа док се пење. Онда је у три
сеансе излечио своју болесну руку. Једна жена је испричала своје искуство: после
«чаробне речи» она не мора да чека чак ни 3-4 минута – бол тренутно пролази. И
уопште, по свему судећи, они који су пажљиво проучили методику и почели да је
примењују, постигли су позитивни резултат.
На Генадија Јаковљевича се, природно, обрушила лавина питања. Претежна
већина је везана за примену технологије. Авај, низ нејасноћа је изазван недовољно
пажљивим читањем публикација. Уосталом, новински чланци су једна, а лични контакт
с аутором методике – сасвим друга ствар. И премда се сви одговори могу наћи ако се
вратимо на чланке, понављам најтипичнија питања и објашњења Генадија Јаковљевича.
Једна од најраширенијих грешака: многи су почињали своје питање речима «Ево
ја сам кодирала свој бол...». Бол не треба именовати. Бол – то је већ информација.
Информација се у нашем организму преноси помоћу пажње. Значи, редослед мора бити
следећи: пажња на бол – кôд програма – поново пажња на бол. Ако радите на себи,
онда не треба стављати руку на болно место. То је потребно само ако радите на
другоме. Друга је ствар када се ради о стању. Рецимо, о несаници, страху, депресији. Е,
то стање треба кодирати. За свако треба смислити сопствени код, а даље је све исто, по
схеми «три корака».
Неки се још увек двоуме: како да одаберу реч за сваки? Чак су се чуле и молбе
да их доктор издиктира. Међутим, мораћете сами одабрати код. Једна читатељка је
рекла да је просто смислила кратке речи којих у руском језику нема. Свакако, старије
особе памћење покаткад изневери. Али није ништа страшно ако те речи запишете на
папир и ставите себи у џеп. Боље је да се кодови без потребе не мењају. Запамтите тих
седам речи за читав преостали живот, и стичите искуство. За овладавање било којом
методиком веома је важна редовна пракса и истрајност.
Многи људи су се и у писмима и током сусрета жалили: током сеансе им пажња
увек на нешто скреће. Шта се ту може рећи? Генадиј Јаковљевич је био кратак: «А шта
ако би хирург током операције скренуо пажњу»? Хоћете ли да себи реално помогнете?
Значи, постарајте се да се сасвим сконцентришете. Осамите се, искључите радио,
замолите укућане да вам се не обраћају. Усредсредите се сасвим на оно што радите.
Искључите све споредне мисли. Ево вам примера. Моја мама се три дана жалила на
мучни бол у рамену који не успева да отклони. Жалила се све док јој нисам рекла:
«Затвори се у собу и усредсреди се». Успела је да сместа отклони бол. Тако да
програми могу не деловати из једног разлога: нисте довољно истрајни.
Тешко је одговорити на питање: с којом болешћу доктор не ради. Једном је у
шали рекао: «Ако је одсечена нога или рука, не могу учинити да нарасте нова».
Ауторима писама у редакцију одговарам: да, он ради с епилепсијом, схизофренијом,
онкологијом било ког стадијума.
Многи би хтели да знају како се могу подробније упознати с Темњиковљевом
методиком. Надам се да ћемо ускоро бити у могућности да позовемо Генадија
Јаковљевича да одржи предавање о базним програмима. Није искључен и семинар на
коме ће обучавати својој методици информационе корекције.
Још једном изражавамо огромну захвалност руководству и колективу Централне
градске библиотеке што су нам дозволили коришћење сале за предавања и извињавамо
се за причињене неугодности. Нека нам опросте и они који нису успели да уђу у салу.
Потрудићемо се да када доктор следећи пут дође, ничег сличног не буде. Премда је то,
наравно, везано за познате потешкоће. Ако закупимо салу, одакле да узмемо средства
да је платимо? Да наплаћујемо улаз? То никако не бисмо хтели. Можда ће овај мој
чланак прочитати неко ко би могао и желео да нам дозволи коришћење сале са 250-300
места у виду спонзорске помоћи – наравно, не доктору, који ће предавања одржати
бесплатно, већ људима којима је метода професора Темњикова потребна.

НЕМАМ НИШТА ЗАЈЕДНИЧКО СА ЧАРОБЊАЦИМА!

Нека вас не чуди што се поново, и то у првом броју нове године, враћамо
разговору о методици доктора Темњикова. Она је, сасвим природно, изазвала
најразличитије одјеке – од најодушевљенијих до отворено скептичних. Одмах да се
оградим: злонамерно су је примили људи који уопште нису ни покушали да је провере
у пракси. Ипак, питања остају. Овај разговор са Генадијем Јаковљевичем представља
покушај да се на њих одговори. А зашто се он објављује управо 1. јануара, мислим да је
разумљиво и без дугих објашњења: јако бих желела да у новој години сви ми – и
читаоци и новинари – обавезно будемо здрави и успешни.

 Па и сами схватате да су свакојаке «злонамерне сумње» сасвим апсурдне. Та

ради се о научној методи.

 Многим читаоцима је тешко да поверују управо у научност. Све то некако

много личи на бајање.
 Онда одговарам питањем на питање: може ли се навићи на то да одређена
категорија људи сместа почиње доктора да сумњичи да он делује на подстрек некаквих
лоших сила? И то само на основу тога што у пракси користи њима неразумљиве
методе. Биће да је овде врло једноставан критеријум: чим у дому здравља још увек
ником не преписују «информационе рецепте», значи да је то од ђавола. И није важно да
ли «чаробне речи» људима помажу или не. Такви сумњичави и неповерљиви могу се
срести у сваком граду, не само у Липецку. Па, рецимо да се човек може навићи на
њихова питања... Па чак и на то да их «у име и по налогу» тог дела становништва по ко
зна који пут мени поставља и «Липецка газета»...

 Али шта да се ради кад народ то пита...

 Леночка, ја све разумем, не оправдавајте се. Главни принцип «Noli nocere!», тј.
«Не нашкоди!» добро је познат и то не само лекарима. Е па хајде да га се заједно
држимо. И сами знате да се не ради о мени. Ја сам здрав и крупан човек, не приличи ми
да се вређам. И треба одговарати на свако питање. Мислим да није етички нити
професионално да се доктор меша у религиозну сферу делатности. Ипак, кад већ
методику информационе корекције тако упорно уплићу у то, одговорићу наводом из
Светог Писма: «А Исус, знајући мисли њихове, рече им: Свако царство које се
раздијели само у себи, опустјеће; и сваки град или дом који се раздијели сам у себи,
неће се одржати. И ако сатана сатану изгони, сам се у себи раздијелио; како ће, дакле,
опстати царство његово?» Што би ђаво помагао оздрављењу човека рукама доктора
Темњикова? Шта ће му да чини добра дела, рецимо, уз помоћ «Липецке газете»? Не
уклапа се то...

 Но добро. Сећам се ваших речи да се и лошему треба учити. А како ћете

одговорити на питање које проистиче из главног начела: ако се таквом методиком
може исцелити, то значи да се информационим методима и то не случајно већ
сасвим намерно може и нашкодити? На пример, зомбирати.
 То није питање већ констатација. Може се нашкодити. И шкоде. И то
столећима... Само зашто о томе питати доктора? Та никоме не пада на памет да уђе у
апотеку и са сличним «теоретским» просуђивањима досађује апотекарки: ако се
хемијским препаратима може лечити, онда значи да се може и отровати? «Већина
становништва» о томе не пита, и поред тога што лекови имају негативно узгредно
дејство. А мене запиткују, иако сам ја професионални лекар, и родитељи су ми били
лекари, и старији и млађи брат су ми такође лекари. Читавог живота се бавим
лекарским послом, а гле, хоће да ме и у религиозну сферу умешају, и у црну магију
уплету. Добро де... Одговарам. Људи заправо већину информационих проблема немају
зато што неко из злобе или специјално на њих баца «урок». Болестан орган може слати
негативне сигнале и «зомбирати» здрав орган без икакве црне магије. Човек који је
доживео несрећу, може информацију о непријатности пренети другим људима без
икакве зле намере. Исто тако се микроби или вируси – изазивачи болести стотинама
година преносе са болесних на здраве, и то се дешавало много пре него што је
изумљено бактериолошко оружје. Међутим, човечанство је изашло на крај с
пандемијом куге, и са глобалном колером, и с епидемијом туберкулозе. Изаћи ћемо на
крај и с информационом заразом, ако се будемо држали психохигијене или
примењивали информационе «рецепте» исцељења који изванредно делују против свих
врста негативних програма. Није важно да ли се зло изнедрује без икакве зле намере
или неко намерно шкоди – «чаробне речи» ће савладати сваки «урок»!

 А шта је претходило рођењу ваше методике? Како је она ипак настала?

 Е, најзад добро, занимљиво питање. О, на то су ми отишле деценије! Обавио
сам огроман рад. Извршена је систематизација дијагноза, прогноза и података
званичних испитивања. Верујте, није било никакве изненадне спознаје ни «гласа
одозго». Много сам проверавао прво на сопственој кожи, искусивши последице
грешака и промашаја. Опет подвлачим: ради се о научној методици. Не разумем се у
оно чиме се баве врачи и видари. Не бавим се ни ауром, ни чакрама, ни енергетиком.
Ипак, у нашој земљи психотехнологије подводе под нетрадиционалну медицину, и то
само зато што се званично здравство мало њима бави. А и није се све то појавило из
ничега. Доктор Фројд је први открио област подсвести и могућност да се тамо забележе
негативни програми. Рон Хабард је открио записе таквих програма на нивоу ембриона,
а ти програми касније и изазивају тешке болести. Метода се показала врло блиском
компјутерским технологијама. И, најзад, неуролингвистичко програмирање – НЛП –
Адама Берга и Милтона Ериксона. Узгред, завршио сам једногодишњу специјализацију
из области НЛП када су амерички стручњаци долазили код нас.

 У својим сте разговорима причали о могућности програмирања

негативних ситуација. Али, та предсказивача је било и пре вас, зар не? Како оно
беше певао Висоцки? «Но видовњаке, као и очевице уосталом, у сваком веку
спаљиваху на ломачама...» Вас то не плаши?
 Нећу негирати, и одмах објашњавам зашто. Ја са читавим «родом и племеном»
предсказивача немам ничег заједничког. Немам ја Божји дар, већ технологију којом
може овладати свако. Одвајкада је на земљи било и пророка, и видовњака, и
предсказивача. Међутим, «изабраници» или грађани «који нису од овога света»
најчешће су констатовали предстојеће несреће и катастрофе, ништа не предузимајући
за њихово спречавање. Сећате ли се нашег Волфа Месинга? Он је умео да чита и
преноси мисли на растојању. Давао је и врло тачна предсказања. Да, унапред је «видео»
да ће наредна космичка посада погинути. Али која вајда од таквих предсказања?
Добивши негативну информацију, треба сместа с њом радити или вршити корекцију.
Онда постоји могућност да се избегне несрећа, па чак и катастрофа. Ни пророци, ни
видовњаци се нису тиме бавили. Мислим да су управо тиме и навукли на себе гнев
људи. Исто као што је било уобичајено да се казни гласник који донесе лошу вест.

 Опростите, али зашто се ви активније не бавите пропагандом своје

методе? Ето, у Липецку су за њу сазнали, а могли су и да не сазнају. Сматрајте то
чистом случајношћу...
 Као прво, ја сам тек 28. марта 2004. године завршио рад на такозваном трећем
нивоу. Ту се ради о прогнозирању и реализацији позитивних догађаја. И за то су се
одмах заинтересовали у Израелу. Схватате, тамо где постоји заинтересованост за ту
методу, тамо за мене сви знају. Ето, у Југославији се у одржавање мојих семинара
укључило једно од највећих осигуравајућих друштава. Њима се просто исплати ако се
људи науче прогнозирању и кориговању негативних ситуација – осигурани случајеви
ће се ређе дешавати. У Београду су велико занимање за то показали Институт за
хематологију и Војно-медицинска академија. Сада се прикључила Интернационална
Асоцијација ратних инвалида, ветерана и официра безбедносних структура, која има
представништва у 80 земаља света. Они су методу информационе корекције укључили
у програм рехабилитације, оздрављења и преквалификације бивших војних стручњака.
А ето, у нашој Отаџбини се уобичајило не само да се постављају провокативна питања,
већ и да се не обраћа пажња на све оно ново што се овде, у Русији, зачиње. А после
хитамо да достигнемо Запад, откривши да смо заувек заостали. Па сетите се како су
стајале ствари око генетике. Наравно да ми је жао што методика полако одлази на
Запад, где се према њој односе сасвим озбиљно и научно, отварају центре, укључују
здравствене установе. Биће ми криво ако опет будемо морали да јурцамо за странцима,
надокнађујући пропуштено. Али за мене су време и снага исувише драгоцени да их
узалудно трошим обијајући прагове званичних инстанци. Једноставније је и корисније
да сам дођем у Липецк и одржим предавање и семинаре.

 Када причам са вама о лечењу, ја још нешто могу да разумем: користи се

висока нервна делатност човека, мозак реагује на информационе сигнале или
нешто томе слично. Али на који начин се одвија корекција негативних ситуација?
На чему је тај процес заснован?
 Ма на истој тој размени информација. У догађајима учествују људи, је л` тако?
А људи се налазе у информационом садејству. Ако ја прогнозирам неку авио-
катастрофу и почнем да вршим корекцију, онда ће информациони сигнал стићи, на
пример, до контролора лета, који ће се манути причања вицева и погледати у
потребном тренутку на монитор. Или до механичара који ће скратити пуш-паузу и до
краја заврнути потребну навртку. И то не свугде и не на целом свету, већ само с оним
негативним ситуацијама у које ја могу, такорекућ, доспети. Отуда се јављају и
прецизност дијагностике и, знате, енергетска снага у корекцији! Практично код сваког
заинтересованог лица. Ма каква мистика кад би свако хтео да живи? Штавише, постоји
информациона размена између човека и мртвих предмета. И то није фантастика, већ
наука која проучава садејство човека с материјалним објектима и зове се «ениологија».
Тако да ту нема никаквог бајања.

 Али испада да се ви заједно с «ениологијом» мешате у догађаје, мењате

их... А шта ћемо с Провиђењем, с Промислом Божјим?
  Опет ви... Ама зло на планети творе људи а не Господ! Мноштво народа
свакодневно мења догађаје нагоре, а ми ћутимо и не пребацујемо им што су се дрзнули
на Промисао. Па зашто не бисмо покушали да се одупремо злу? Ја ту не видим никакве
противречности с Провиђењем Божјим. Зашто се ја толико залажем за популарисање
методе информационе корекције? Што више људи буде могло да прогнозира и отклања
негативне догађаје, тим ће мирније и боље живети сви. Или већина читалаца жели да
себе остави без икакве шансе да се умеша у колективну несрећу, позивајући се на
Промисао Божји? Зашто се «преко гране» озбиљно односе према психотехнологијама?
Рецимо, Темњиков је све измислио, али ако постоји могућност да се помоћу његове
методе макар за један одсто побољша еколошка ситуација у друштву, они то никада
неће одбити. Тамо људи не броје само калорије или садржај холестерола. А ако све то
реално делује? Па и с корективног становишта? Е, то је... Код нас у Русији је
пространство наизглед непрегледно, али смо по густини насељености испред читаве
планете. Авај! Ни један, ни два-три човека просто нису у стању да спрече зло у таквим
размерама. У ту сврху је потребно да методом овлада много њих. Иста је ствар и с
болестима. Што је више здравих људи око нас, тим је здравији и свако од нас. Пошто се
информације, на жалост, још увек преносе са болесног на здравог човека. Укратко, нека
«здрави заједљивци» или «идејни» противници ове технологије не сметају људима да
се од болести исцељују, од могућих несрећа избављају. Негативни сигнали се без
икаквих сметњи преносе и кроз бетонске зидове. Тако да реновирање стана на
европском нивоу уопште не представља поуздану информациону заштиту.

 А што се тиче званичних инстанци... Ко би по вашем мишљењу у првом

реду требало да се заинтересује за вашу методу?
 Мислим да је она интересантна и корисна приликом стручног усавршавања и
преквалификације лекара, психолога, педагога. Она је интересантна свима који имају
везе с физичким и душевним здрављем, са разрешавањем конфликтних ситуација. Али,
видите, ако будемо чекали некакве кораке «одозго», онда... Штоно кажу, толико дуго
људи не живе. И зато све оно што је већ урађено, већ обављено – све је то
популаризација и пропаганда. Неизмерно сам захвалан «Липецкој газети» за то што је
елементарне технологије предала у руке хиљадама људи. Нека само уче и користе на
здравље, како за сопствену, тако и добробит и срећу својих ближњих!

Разговарала Јелена БРЕДИС.

Москва – Липецк – Москва.

Новински текстови су допуњени последњим поглављем које је специјално за то

издање написао професор Г.Ј. Темњиков. Прештампавање текстова могуће је само уз
одобрење аутора методике.

* * *

Г.Ј. Темњиков

«ПО МОЈОЈ ЖЕЉИ...»

Паметан неће поћи узбрдо.
 Посао се брзо не обавља, брзо се бајка исприча. Неминовно ће доћи време када
ће се морати резимирати. Е, онда ћемо и видети како вам је испало... «Информациони
рецепти» подједнако занимају све оне који су читали све до нове технологије
«Прогнозирања и реализације позитивних догађаја». Међутим, даљи резултати
непосредно зависе од претходне праксе.

Неко се из знатижеље упознао с методом, посматрајући друге: хоће ли они

помоћи себи или својим најближима? И даље се може са занимањем прелетети текст,
али ако «чаробне речи» нису отклониле ниједан физички проблем или нису спречавале
несреће, не рачунајте на то да ће оне као «златна рибица», и «по штукиној заповеди»
почети да испуњавају само меркантилне жеље.

И обрнуто, онај ко се није гнушао рада с физичким или непријатностима у вези

неког догађаја – заслужује нешто веће! То је технологија а не морални кодекс, и сада
ћете без икаквих моралних придика схватити зашто.

Са знаком «К»
Да би се «чаробне речи» претвориле у тзв. пропратне програме и маштања
претварале у стварност, потребно их је унеколико изменити. Наравно да свако има
сопствено првобитно кодирање, али вас нисам тек онако молио да не смишљате
«дугачке речи» или «читаве реченице», пошто даље више неће бити потребно
коришћење пређашњих назива. Сада неће речи ступати у садејство, већ програми.

Дакле, почињемо. У првом реду неопходно је направити копије ваших

«чаробних речи». Као и пре, створите себи најповољније услове, да вам нико не смета и
ничим вам не одвлачи пажњу. Даље. Присетите се још једног познатог стања. Оно
унеколико личи на програм «Обнова или поправка». На пример, када за резерву
купујете не једну већ неколико корисних истоветних ствари. За сваки случај или за
црне дане остављате «тајну резерву». Или молите фотографа да направи четири
истоветна снимка, а од суседа преснимавате омиљену песмицу.

Свакодневних примера има тушта и тма, па их се сада присетите и именујте

ОПШТИ ПРОЦЕС КОПИРАЊА свега једним словом «К». То је најраспрострањенија
функција у компјутеру и сваки је корисник елементарно извршава. Видите ли, било је
потребно 10 или 15 минута да се наредни програм појави. Добро је!

Сада обједињавајте пређашње називе с тим словом «К» и читајте како ваша
«нова чаробна реч» звучи. Ако свим програмима додате нови символ, добићете седам
копија. Наравно да ће једни знатижељни читаоци копирати сопствену неактивност, а
онај чији су се програми испробали у боју, удвостручиће своје радно стање.

Формула успеха
Да-да, драги моји, нисмо ми просто копирали речи. Таква ће технологија
неизбежно ономе који ради придодати и снаге и здравља. И сеансе ће му бити знатно
ефикасније ако почне да их изводи помоћу копија «чаробних речи». Настављамо са
радом.
 Наредни неопходан додатак коначно ће копије претворити у пропратне
програме, и смело можете замишљати жеље. Онај ко није био неактиван и извео је не
једну сеансу, зна да не успева увек да се помоћу једне «чаробне речи» отклоне
негативне информације. Засад никако не успева ни то да се одједанпут човек ослободи
хроничних проблема.

Ако се направи дијаграм вашег рада, нећемо видети праву линију, а ако се
забележи редослед бројева активирања кодова, онда ће се појавити формула. На
пример, у случају исцељења од повишеног крвног притиска утрошено је 10 сеанси по
једна недељно, и изгледале су отприлике овако: «1,3,4,7,2,1,5,1,6,1».

Другом пацијенту сте успели да стабилно снизите артеријски притисак, без

лекова, за 4 сеансе и морали сте радити сваког дана. У том случају формула је
другачије изгледала: «7,2,1,5». Речју, програми су се ређали у некакав сопствени
индивидуални сценарио. Е, он ће нам сад и затребати!

Са знаком «+»
Но, драги моји, молим вас да обратите пажњу на следећу... научну чињеницу: на
вашу заповест после једног програма је следио други, за њим наредни итд. Је ли тако
било? Наравно! Значи, једна «чаробна реч» није у стању да изађе на крај с проблемом и
на наредним сеансама сте јој додавали другу? Да, да и још једном да! Е па сад онај ко је
радио, тај нека се присети тог СТАЊА БЕСПОМОЋНОСТИ или ОГРАНИЧЕНЕ
МОГУЋНОСТИ.

И то не само на сеансама, већ из ма којих чињеница свакодневног живота. Свима

је познато стање под условним називима «Помагајте!», «Спасавајте!», «Упомоћ!»,
«Милиција!» «Help!», «SOS!», «Не могу више...» итд. Али ћемо то велелепно стање
беспомоћности назвати другачије. На пример, не речју или словом, већ знаком «+».
Затим ћемо га додати постојећим копијама и добићемо седам пропратних програма!
Сада они неће радити по вашој заповести, већ аутоматски.

Довољно је на једној сеанси изговорити последњу варијанту «чаробне речи», на

пример «Обнова К +» и ако негативни симптоми на тај програм нестану, могуће да
друга сеанса неће ни бити потребна. Ефикасност вашег рада ће неизмерно порасти ако
почнете користити копије са знаком «+». У помоћ копијама неактивности код
знатижељних читалаца ће, наравно, доћи исто тако неделотворни и нерадни програми.
Онда нема ни говора о ма каквој ефикасности.

Дакле, програме сте обновили, сопствено здравље и снаге удвостручили. Сада

нове «чаробне речи» с много више резултата отклањају физичке болести, успешније
спречавају несреће и кроз извесно време ће као пропратни програми почети да
остварују ваше жеље.

Кажу да уочи Нове Године...

 «Маштање ником не шкоди»  то сви знају, али то је изрека а не технологија.
Стижемо ли да замислимо жељу док звездица с неба пада? Сви су покушавали, али се
не остварује баш свима. Или неколико секунди пре откуцавања сата у новогодишњој
ноћи чинимо то исто, али ни то није технологија, већ традиција. Сада користите друге
пропратне програме.

У ту сврху опет створите потребне услове. Пре свега, погледајте на вашу жељу,
маштање или циљ сасвим професионално. Управо тако, као на програм-сценарио!
Неколико пута замислите све што мора да се деси. Обавезно у будући догађај укључите
реалан датум остварења. Колико ће вам времена бити потребно за то да у потпуној
тишини маштате, када вам не одвлаче пажњу и ничим не сметају? Не више од 10-15
минута. Преостало је само да се жеља кодира. Готово... Програм-сценарио је спреман!

Шта имамо? Реч која ће се претворити у позитиван догађај, и не један већ седам
пропратних програма. Помоћу три радње обједињавајте две речи међусобно и тиме је
ваша сеанса завршена. Које с којим? Прво – ћутке у мислима изговарамо кодирани
циљ, жељу или маштање. Друго – изговарамо пропратни прграм или «чаробну реч» са
знацима «К» и «+». Треће – опет ћутке у мислима изговарамо оно чему тежите. Који
програм одабрати? Почните од првог, а можете од било ког. И ко зна да ли ће «Обнова
или поправка» спасти свет, или «Младост и лепота»? Овде, као ни у технологији
отклањања физичких болести или у спречавању несрећа нема готових рецепата.

доктор
Темњиков Генадиј Јаковљевич

Уместо закључка
У чувеном роману Станислава Лема «Соларис» астронаути покушавају да ступе
у контакт с Океаном који је својеврстан гигантски мозак планете. И океан покушава да
схвати људе и пронађе заједнички језик са њима. Он «оживљава» све оно што је
скривено дубоко у њиховој подсвести и што би они хтели да заувек забораве. Не
схватајући шта људи од њега желе, он њихов живот у свемирској станици чини
неиздрживим.

А да ли је лако пронаћи контакт са сопственим мозгом? Схватам да се питање

чини апсурдним: може ли се човек одвојити од свог мозга? Али, хајде да се онда
присетимо тога да користимо свега 5% његових могућности. А зашто не бисмо
«укључили» и осталих 95? Не полази нам за руком. Не умемо. Кажу да наш организам
поседује огромне резервне могућности, способне да нас исцеле од ма које па и
најстрашније болести. Али тек једном од стотина хиљада њих успева да «продре» до
њих, и онда лекари почињу да причају о чуду. Тако испада да наш сопствени мозак није
увек спреман да схвати и изврши наше наредбе. А можда ми просто не умемо да их
исправно издамо?

Вероватно се не бих враћала на тему «разговора са доктором Темњиковом» да

није писма које је у редакцију стигло на моје име. Његов аутор ми пребацује што сам
се, уместо да пишем озбиљне публицистичке чланке, позабавила рекламирањем
«шарлатанске методе» те просто речено користим свој «службени положај». Замислите,
могу да разумем ту жену. Она највероватније није покушала да примени препоруке
Генадија Јаковљевича и овлада том методиком. У том случају све о чему је он причао
уистину изгледа као «ненаучна фантастика». Рећи ћу и то да и они који су овладали
методиком и почели да добијају прве резултате, реагују врло слично: «Мистика!
Фантастика!» Пишем о томе с толико сигурности пошто су ме људи звали телефоном и
даље ме зову. Зову они који су тек уз помоћ новинских чланака успели да се ослободе
многих болести. Још више запрепашћени сопственим откривеним могућностима зову и
они који су прошли тродневни семинар обуке код доктора Темњикова. Малтене
дословно наводим један телефонски позив: «Мистика! Јако сам дубоко посекла прст и
уместо да га завијем, одлучила сам да мало «порадим». Кроз десет минута ни с лупом
нисам могла да пронађем посекотину од два сантиметра!» Тешко је поверовати?
Несумњиво! Док се сопственим очима не увериш.

Од скептика сам чула и овакво мишљење: «Све је то аутосугестија». Али шта се

може сугерисати тонометру? А он каже да сам за пола минута мами снизила притисак
са 180 на 130. Још је занимљивија ситуација моје пријатељице. Њена кћерка,
студенткиња Лењинградског државног техничког универзитета, Светлана Мучнаја је
прошла обуку на семинару. И пријатељица јој вративши се с посла, каже: «Светланице,
ја бих да гледам телевизију, а ти без мене «поради». Светлана одлази у другу собу и,
док мама зането гледа биатлон, скида јој притисак, отклања главобољу. Недавно је
пријатељица почела да се жали како јој трну обе руке и нога. Светлана је «уклонила»
трњење у једној сеанси. И то опет не одвлачећи мами пажњу од телевизора. Па о каквој
се ту аутосугестији може радити? А већ кад су у питању животиње – тим пре. Моја
познаница Вера Дроздова је пошла на семинар само зато да би помагала «нашој млађој
браћи». За две сеансе је излечила отитис свом вучјаку, а пудлици двоструко смањила
тумор млечне жлезде. Унапред је осетила негативни сигнал од трудне мачке и није
погрешила: порођај је био јако тежак, и једно маче се родило мртво. Али владање
технологијом јој није затребало само за помоћ животињама. Телефонирала је сестри у
Перм и сазнала да сестричина има високу температуру коју лековима не могу да снизе.
«Порадила» је даљински. Сутрадан јој је сестра зачуђено јавила: «Знаш, пола сата после
нашег разговора температура је нагло опала!» Ето вам аутосугесије.

Врло добро схватам колико је тешко у то поверовати. Поготово кад то не можеш

објаснити. Али, већина људи не може објаснити ни теорију релативитета. Једноставно,
ми знамо да она постоји и делује. Али, малтене као у вицу: «То је непојмљиво, то се
може само запамтити». Е па исто тако треба просто поверовати и запамтити да
Темњиковљева технологија делује. И то делује код свих који су се у њој снашли и не
мрзи их да је користе. На семинар су дошли и лекари, и економисти, и студенти, и
пензионери. И практично сви су већ кроз недељу дана имали изванредне резултате.
Једна жена је почела да даљински «лечи» своју рођаку с тешким обликом онкологије.
Већ после две сеансе рођака је почела да се диже у седећи положај у кревету и тражи да
једе. Чудо? Технологија. Не сећам се ко је од великих физичара рекао: «Науку напред
покрећу безумне идеје. Питање је само да ли је идеја довољно безумна да би била
исправна».

Јесте ли приметили колико је сваком од нас у тешком тренутку важно да осети

како пријатељи и ближњи саосећају и брину? Чим неко саосећа с тобом – као да ти је
лакше. Али брига за неког може бити знатно резултативнија и ефикаснија ако не само
што вас «душа боли» за другог, већ и примените Темњиковљеву технологију. Татјана
Јемељина је специјално дошла из Вороњежа на тај семинар. По повратку кући,
буквално сместа је почела да помаже родбини. Али није могла да се смири због бриге
за пријатељицу која не само што има несређен живот, већ се у последње време и
напатила оболевши од ендометриозе која јој стално изазива страшне болове. Сетивши
се шта су је учили на семинару, Татјана је почела да «ради» са сопственим саосећањем
према пријатељици, да би јој она кроз неколико дана телефонирала и радосно
саопштила да нема болове! Испоставља се да треба «умети» саосећати, да би се
уистину реално помогло ближњем.

Оно што данас зовемо «нетрадиционална медицина» заправо је веома

традиционално, пошто вуче корене из дубине векова, из искуства предака који су
познавали и користили лековиту снагу речи. Генадиј Јаковљевич је, уопштивши и то
искуство, и открића савремене науке, створио јединствену информациону
психотехнологију. А ја бих рекла простије: пронашао је заједнички језик с мозгом,
приморавши га да разуме и извршава наредбе. И тај «заједнички језик» заиста
омогућава да се чине чудесне ствари. Сергеј О. је почео да користи технологију много
пре семинара, проучивши је из новинских чланака. Тако да је на почетку семинара већ
имао тројицу познаника које је ослободио јаких болова у желуцу, двојицу пријатеља
којима је у једној сеанси отклонио болове у мишићима трауматског карактера, рођака
ослобођеног (барем током већ два месеца!) од повишеног притиска и чак шипарца који
се жалио да је низак, и који је захваљујући Сергеју за месец дана порастао 2
сантиметра. Сергеј се изузетно озбиљно односи према тој методици и зато по мом
мишљењу и постиже добре резултате. Он је током семинара одлучио да испроба методу
дијагностике догађаја. Већ првог дана је «видео» да ће настати проблем с кабловима за
компјутер, и за сваки случај понео од куће своје. И шта мислите? Управо таква
ситуација се десила. Сутрадан није знао како да се обуче. Током дијагностике је
«видео» уместо велике сале малу учионицу обасјану сунцем. Фантастика, али је у
ствари у последњем тренутку била промењена сала. Тако да тог дана једино Сергеју
није било превруће.

Стварно, покушајте да пронађете другу реч, сем «мистика»! Чак и они који су
поверовали не престају да се чуде. Шта ћете, наша свест је врло конзервативно
устројена. Један мој познаник лекар је, први пут чувши за ту методу, рекао: «Што ми
више причате, тим више не верујем. Али ћу отићи да се лечим код Темњикова, пошто с
мојом болешћу званична медицина не може да ми помогне». На жалост, засад је то
главни аргумент који људе наводи да се хватају за технологију Генадија Јаковљевича,
као дављеник за сламку. Уосталом, исти тај наш познаник је проучивши брошуру почео
да све знатно озбиљније схвата и да чак тражи чисто медицинска објашњења онога што
се услед примене методике одиграва.

Али шта ће нама та објашњења? Ми не размишљамо око тога како заправо

функционише мобилна веза – просто користимо мобилне телефоне. И ако постоји
могућност да помогнете себи или ближњем, било би неопростиво пропустити је. Ко
зна, можда смо ми постали први сведоци будућег грандиозног преокрета у медицини.
Можда ће кроз неколико деценија удео скалпела и лекова у лечењу болесника знатно
опасти?

Ако сам и «искористила службени положај», нимало се тога не стидим. Само се

сетим гласа старијег човека који ми је телефонирао: «Пренесите Генадију Јаковљевичу
наше народно хвала!»

Јелена Бредис, град Липецк, 2005. г.

 * * *

Из писама

Генадије Јаковљевичу, здраво!

Немам појма како и од чега да почнем. Немојте се чудити мојој адреси, од тога
нико није осигуран. Нисам силеџија, нисам људе убијао нити их јео. Тек онако,
несташлук, банална пљачка с отимањем. Нисам то хтео, ни сам не знам како је то
испало, и на крају – бувара. «Накачише» ми осам и по година, одлежао сам већ пет. Ја
сам из Подмосковља, из Шчелкова, а судбина ме ето довела на Колско полуострво.
Почећу од почетка. Сасвим случајно сам прочитао ваш чланак у броју 18 из 2003. г.
«Седам чаробних речи здравља», у почетку површно, помисливши да је све то «фора»,
а онда пажљивије и с вером у Вас, да не желите да «изватате», и у себе да ће ми поћи за
руком. Искрено, запањен сам! Све је испало да боље бити не може. Прво сам себи
отклањао болове, ипак нисам више млад, премда нисам ни матор као мамут, имам 35.
Онда сам пајтосима помало почео да помажем. Укратко, привукло ме све то. Ако је
могуће и није Вам тешко, желео вих да управо Вашу литературу читам и спознам. Ви
јако разумљиво и једноставно све износите, премда себе не сматрам ограниченим, а
најважније ми је што ми успева да отклањам болове. Природно да на нешто веће не
претендујем. Позивања на друге лекаре ме не занимају. Ви сте ми помогли и тиме је све
речено. Како год да испадне, велико Вам хвала, Бог Вам дао!

С поштовањем, Андреј. 12.05.2004. г.

Генадије Јаковљевичу, здраво!

Већ на почетку желим да Вам кажем велико хвала што нисте игнорисали, нисте
одбили, нисте остали равнодушни на моје писмо. Штавише, добио сам од Вас пакет,
само што ми није баш све стигло у руке. Буклете и књиге сам добио, а видео-касете и
CD су ставили на чување. Добићу кад изађем на слободу. Не знам зашто их нису
пустили у затвор. Али и књигама сам врло задовољан. Чим Вам напишем писмо,
почећу да их читам, пошто ми помагање у отклањању бола лако полази за руком, а и
праксе овде има колико вам воља... Учитељу, нисам време узалуд трошио, праксе је
било тушта и тма. Ни изблиза нисам мајстор, тек учим, али сам једном човеку
конкретно помогао. Стално су га мучили болови у дванаестопалачном цреву, и вечито
је био под дејством средстава против болова. Имао је тамо три гризлице од чира,
величине десетопарца. Хирурзи су му одредили дан операције, али је главни хирург
отпутовао на 10 дана, а ја сам радио са болесником. Интересантно је да су током прва
три дана на сваки програм од њега стизали болни импулси, а после се све средило.
«Убацио» сам му свих седам програма, пронашао сам онај који је потребан. Кроз 10
дана су му радили фиброгастроскопију (гутао је лампицу). Две гризлице су сасвим
нестале, а од треће је остала само тачкица. И све то наравно захваљујући Вама!!! А о
осталима да и не говорим. Притисак скидам одмах, болесне кости, туморе, горушицу –
све се нормализује. Огромно Вам хвала!
 Сизов Андреј, село Мурмаши, Мурманска област

Генадије Јаковљевичу, здраво!

Ево, завршила сам свој четврти семинар по реду у Беер-Шеву, и девети у

Израелу уопште. Увек ми је на крају жао што се завршава. Студенти су изванредни,
одушевљено ме прихватају. И сада се већ хвалим не само својим успесима, већ и
успесима својих ученика. Тако ми је један декица на последњем часу испричао како је
жени за неколико минута отклонио запаљење уха! Похвалићу се и својим недавним
достигнућима: двојицу дијабетичара сам скинула с инсулина, једног ослободила од
слушног апарата (истина, зујање у уху му засад не пролази). Једну пацијенткињу сам
ослободила ерозије грлића материце. Али, интересантно је да су јој опет почели
«валунзи», премда је већ седам година у климактеријуму. Дешава ли се тако нешто?
Пигментну мрљу сам једном човеку напола отклонила – око ње му се појавио буквално
бели обруб. Још једног пацијента сам ослободила хроничних болова у срцу. Схватите
ме, Генадије Јаковљевичу, не желим и нећу да на исти тас стављам «економску» и
«неекономску» корист од примене технологија у свом животу. То су неупоредиве
ствари! Са чиме да упоредим могућност да мами отклоним напад, уместо да је возим у
болницу сваки пут кад почне да се гуши, и да сваки пут цептим хоће ли јој ставити
цевчицу? Како се може оценити спречени инфаркт код свекра? А шта да кажем о томе
да ми је старији син, који је 6 година вукао ангине и био пред вађењем крајника, током
последње године пропустио само 4 дана школе (и то због путовања)! А како да Вам се
захвалим за моје шврће, за све њихове чворуге, огреботине, које су наочиглед
пролазиле, за спречено запаљење плућа и потрес мозга?! За свој гастритис, на крају
крајева, на који сам већ заборавила. Имала сам «бурне» дане. Требало је да Давида
возим на снимање. Позвали су га да игра у филму о друштвеним плесовима. Али... није
му се дало да постане «филмска звезда». Предвече је изненада добио температуру.
Читаву ноћ ми је дете било у ватри, викало од главобоље, а ујутру сам га одвезла
лекару који је поставио дијагнозу: менингитис. Послали су нас у болницу. Тамо су
рекли да ће га неколико сати посматрати, а онда ће му радити пункцију ако се ништа не
промени. Одјурила сам по сочива. Испало је да су повређене мождане опне, али
незнатно, а углавном, ко зна зашто, фацијални и трокраки нерв. Зараза се показала
упорном. Све у свему, кроз два сата су нас послали кући. И наредну ноћ је имао благо
повишену температуру, а онда је почео мали тик. Још сам с нервом порадила и с
фацијалном кости – и све је прошло. Сада само јурца. Ви сте ме, Генадије Јаковљевичу,
сасвим «преокренули», и «протресли» до темеља. Просто осећам да сам други човек,
другачији него што сам била пре сусрета са Вама и Вашим технологијама. А да и не
говорим о томе да сте Ви први човек кога ја слушам! А раније у принципу нисам
признавала ауторитете! И шта сте то учинили са мном? Још увек не могу да схватим! И
уопште, озбиљно говорећи, према свему сам почела другачије да се односим, и то се
никаквим новцем не може измерити. И захвална сам Вам, Генадије Јаковљевичу, за то
што постојите.

С поштовањем, Оља. град Ашдод, Израел

* * *

ПОМОЗИТЕ САМИ СЕБИ

 Галина Чумкосова
(из листа «Трибина», град Иркутск, 2005. г.)

У Иркутску овладавају методикама доктора Темњикова

За методику сам сазнала децембра 2003. године из новинског чланка и показала

је свом руководиоцу, врхунском лекару В.Ф. Јелисејевој. Она је телефонирала доктору
у Москву и он је послао касете за ванредну обуку, а у јуну 2004. г. одржао дводневни
семинар у Иркутску. То време било је довољно за овладавање методиком на потребном
нивоу за решавање мојих проблема. И сада радим са својом породицом. Чим деца
почну да ми поболевају, радим им корекцију. Ноћу, када спавају, скидам негативне
информације. Деца оздрављају без икаквих лекова.

Оксана Климкина.

Моје познанство с методиком доктора Темњикова било је везано за онколошку

болест моје мајке. Написале смо доктору и он је послао касете. Погледавши их, остале
смо запањене тиме да се све лечи и какви се резултати постижу – све то је изгледало
просто нереално. Онда смо биле код њега на семинару. И сада радимо по тој методици
– углавном за себе. Често идем у туристичке походе и свашта се тамо дешава. Један мој
друг се јако посекао секиром по нози. Е, онда је Темњиковљева методика помогла. Све
је тренутно почело да зараста. Није се ни загнојило, нити је било икаквих других
непријатности. Други случај је везан за моју маму. Лекари су рекли да је за лечење
херпес зостера потребно месец дана. Сама сам радила, и мама је отишла лекарима кроз
3 дана када је имала само мање трагове. Њихово чуђење је било попут мог после првог
гледања касета које је послао Генадиј Јаковљевич.

Татјана Карелина.

Та методика не захтева екстрасензорске способности и може је савладати свако,

имао или немао медицинско образовање. Поготово је драгоцена у случајевима када
лечење лековима не помаже или је контраиндиковано, у условима када медицинска
помоћ не може бити благовремено пружена, а и као превентивна метода.

Александар Ферински.

30 година моје лекарске праксе – лекови, рецепти, инјекције... И нисам баш увек
видела резултате свог труда. Зато сам стално тражила методе помоћу којих би се човек
без лекова могао дићи из кревета. Сада имам читав свежањ картона пацијената које
«водим» по Темњиковљевој методици, и видим како та технологија делује, колико је
ефикасна и како помаже!

Валентина Јелисејева.

Са мном је по Темњиковљевој методици радила докторка Валентина Филиповна

Јелисејева. На послу сам 7. фебруара ове године јако опекла руку. Кожа се прекрила
мехурићима, а болело је тако да се речима не може описати. Мислила сам да неколико
ноћи нећу ни тренути. Четвртог дана су мехурићи почели да се смањују, а бол уопште
нисам осећала. Боловање ми је закључено 18. фебруара. Лекар амбуланте број 2, хирург
А.Г. Попов је рекао да се такве ствари не дешавају, да ништа слично у својој пракси
није срео.

Јелена Куликовска, Иркутск

Завршила сам физички факултет Иркутског државног универзитета. Радила сам

на разним катедрама физичког факултета, и још увек тамо радим. Некада сам била јако
болесна и живот ми је уопште био прилично компликован, и на послу и у породици. Од
средине 80-их година су почела да ме занимају питања самоспознаје. Почела сам да
тражим излаз. У нашем животу је увек тако: неко се узда у срећу, а неко је прави сам.
Током 90-их година се појавило прилично много различитих школа нудећи нам помоћ
да постанемо срећни. Међутим, неке од њих су везивале за гуруа – давале такве
технологије да човек није могао самостално решавати своје проблеме, већ само помоћу
ментора. Друге су нудиле технологије непримењиве из морално-етичких разлога:
магија и томе слично. Бавила сам се јогом, психологијом, учила код Игнатенка и
Броњикова. Међутим, одговор на питање како да постанем богата, здрава и срећна,
примењујући просту технику, нашла сам само код Генадија Јаковљевича. Зачуђујућа
ствар! Та технологија оздрављења и избављења од негативних догађаја у животу није
противречила ни мом материјалистичком светоназору, ни религиозном схватању света
кога се држе моје пријатељице, није представљала алтернативу званичној медицини.
Она је у наш живот ушла као природна допуна, омогућивши да постанем независна од
сопствених негативних реакција на Свет. А то је за мене као емоционалног човека било
главно! Методика ми је омогућила да остварим оно што се у философији и психологији
откривања личности сматра неопходним, а тешко се постиже у пракси – осећање
сопственог јединства с околним људима. Не: подели и владај, већ: љуби ближњега
свога као самога себе. Практично остваривање те тезе почиње од првог
општеобразовног бесплатног предавања. Ако успеш да искрено саосећаш – помоћи ћеш
свом пријатељу, детету, мами! Врло једноставна технологија омогућава да се за 3-4
минута ослободиш унутрашње напетости и постанеш срећна. Обично обраћање пажње
на себе омогућава ослобађање од неизлечивих болести. Радећи с најпростијим схемама,
отклањаш препреке за благостање. И оно што се чинило недостижним постаје
реалност! И да не бих само ја на овом Свету била срећна, просто сам постала предавач
методе информационе корекције коју је створио Генадије Јаковљевич – просто, као што
је и све генијално!

ДОКТОР XXI ВЕКА

Кажу: «Не учи ме како да живим, боље ми материјално помози».
Професор Темњиков учи управо како да се живи, али знања која он пружа могу и
излечити и помоћи у финансијским и личним стварима.

Јесте ли се икад разболели због неке лоше вести? Је ли вас икада притискала
чамотиња, је ли вам се дисање убрзавало, јесте ли се осећали кô премлаћено куче? Није
ваљда да вас никад нису убијали потцењивањем или увредом? Зар у тренутку бола и
муке и сами не стављате своје руке на болно место и не молите: «Боже! Молим те! Нека
ме бол прође!» И зар се никад није тако и десило?
 Никада вас није чудило што се у неком тренутку живота «изненада» све
промени. Почну да се јављају болести, стари пријатељи окрену главу, деца сасвим
престану да слушају? Или обрнуто – лепо се среди однос с вољеним, појаве се нове
перспективе на послу, научите се да се ујутру будите свеже главе?

Осврните се на свој живот. Није згорег да се присетите много чега, за шта сте
молили и што се остваривало: одличне оцене у школи, љубав изабраника (-це), здравље
деце, престижан посао, успеси... Шта је то било? «Случај» – рећи ћете. А доктор
Темњиков тврди: НЕ! То су они информациони програми које сте задали својој
судбини, задали и не слутећи да је то ИНФОРМАЦИОНА ТЕРАПИЈА – термин који је
увео професор из Русије Генадиј Јаковљевич Темњиков.

Пошто информације могу разорити човека, оне га могу и излечити – доктор је

закључио и развио своју методу исцељења, и то не само душевних стања него и правих-
правцатих, озбиљних физичких. Овладавши методом, резултате нећете постизати
случајно, већ свесно, по сопственој жељи. «Чудо» зависи од вас самих.

Немирно човечанство је током читаве своје историје откривало тајне природе и

самог човека. Људи су у почетку освојили материјалне предмете и њихове преображаје
(камено и златно доба), онда – електрицитет и пару, да би у ХХ веку наука крочила у
космос и отворила век информационих технологија. Информације су у прошлом веку
постале основ друштвених институција и читаве привреде.

Информације које изнедрују и прерађују живи организми почеле су да се, не

само последњих година, користе за превентиву, дијагностику и лечење. Један од
пионира таквог прилаза је и доктор Генадиј Јаковљевич Темњиков, који последњих 30
година развија теорију и практичну примену нове методе – информационе терапије
човека.

У феномену доктора Темњикова нема тајни. Традиционална медицина, о којој

све знамо, лечи на нивоу болесног органа, болесног организма. Алтернативна медицина
лечи на нивоу ћелије, енергије тела, органа, као и на нивоу ИНФОРМАЦИЈА. То је
информациона медицина. Основ такве медицине чини кориговање информационих
токова, пошто су негативне информације – ПРОГРАМ који, продревши у нас, изазива
поремећај функција појединих органа и читавог организма.

Просто поређење: вирус у компјутеру који брише и преиначује програмску

подршку у његовој меморији, каткад подмећући «штетне» програме. Исто се дешава и у
организму, ремети се човеков систем за обезбеђење живота. Шта да се ради? Потребно
је кориговање негативних информација – потребан је АНТИВИРУС. Метода доктора
Темњикова представља начин потраге за кориговањем таквих негативних информација,
пошто се ниједан процес у организму не одвија без учешћа нервних импулса –
носилаца информација.

Данас се може поуздано одговорити на питање: «Могу ли информације бити

узрок настале болести?» Свакако да могу, и не само то... Негативни програми
управљања акумулирају се годинама, и пре него што настану некакве деформације,
носилац те «информационе заразе» уопште не слути какве су могуће последице. У тој
фази се може говорити о предиспозицији за ову или ону болест. Деловање на пацијента
састоји се у замени негативних информација позитивним.
 Међутим, та се замена мора извршити управо тамо где су базирани програми,
одакле стиже негативно управљање. Може ли информационо деловање довести до
ослобађања од болести или других проблема? Свакако! Али само у случају да то
доводи до разарања НЕГАТИВНИХ ПРОГРАМА. Премда сам аутор методе тврди да се
с технологијом може упознати из књиге, компакт-диска или преко Интернета,
најефикасније преношење ЗНАЊА се свакако одвија од УЧИТЕЉА ка УЧЕНИКУ на
практичним семинарима и часовима.

Метода обухвата три нивоа знања: «Дијагностика и корекција негативних стања

човека», «Дијагностика и корекција негативних догађаја», «Планирање и реализација
позитивних догађаја». На првом нивоу можете савладати самодијагностику и
дијагностику ближњих. Научићете методу информационе самокорекције, ослободити
се физичких болести. Чак и најтеже болести попут канцерозних тумора могу се
ликвидирати. На другом нивоу ћете моћи да прогнозирате догађаје изазване
негативним информацијама и отклањате њихов узрок. На трећем нивоу ћете моћи да
планирате свој живот, користећи информационе могућности организма.

Најважније је то што метода од човека не захтева натприродне способности и

што је може савладати сваки човек. Фантастика? Али зар клонирање и телепортација
нису фантастика? Међутим, и клонирање је већ постало чињеница, и атоми су недавно
пренети на растојању. Генадиј Јаковљевич ће код нас у Торонту одржати семинар првог
нивоа, пошто смо сви ми новајлије и ништа не знамо о информационој медицини.
Убудуће ће он највероватније доћи да изведе обуку другог и трећег нивоа.

Несумњиво ће бити и скептика да кажу како доктор просто улива поштовање,

пацијент верује и оздрави. Али... чак и да је тако, зар је важно услед чега је пацијент
престао да се мучи? Личност лекара је несумњиво важна, управо зато пословица каже
да је «главни лек у медицини – сам лекар». И Темњиков је достојан кандидат за то да
му се верује.

И родитељи су му били лекари, аутор је неколиких књига које су многим

људима помогле у преиспитивању сопственог живота, сопствених погледа, да постану
здравији и срећнији. Доктор се активно бави праксом у Русији, Израелу, у бившим
републикама Југославије, у Турској и другим земљама. Његово име је унето у
међународни регистар награда ОУН (исти орден као и он добили су Горбачов и
Солжењицин).

На предавањима и семинарима Генадија Јаковљевича могу се добити видео-

касете и компакт-дискови с причама о његовој методи; то су очити докази
делотворности информационе терапије. Сопственим очима ћете видети људе које је
излечио и чути њихову причу.

Занимљиво је да доктор Темњиков не верује у законе карме, то јест у то да

живот данас кажњава човека за оно што је учинио у «прошлом» животу. Генадиј
Јаковљевич сматра да је то апсурдна философија – кажњавати за оно што је човек
учинио као сасвим другачија личност, а сада се чак и не сећа свог греха, па према томе
и није у стању да после нових патњи спозна ту своју прошлу кривицу и покаје се.
 Узрок болести и несрећа по Темњиковљевој теорији лежи у неправилном
унутрашњем програму који у човеку постоји у овом најобичнијем овоземаљском
животу. Погрешан програм је примаран, а патња – секундарна. То јест, да би се
отклонила последица, треба се позабавити узроком. У књигама «Корени зла» и «Трећа
сила», написаним једноставним, немедицинским језиком, лекар објашњава своје
погледе на све то. Човек је господар сопствене судбине, творац сопствене среће и
несреће – ето шта доказује професор.

Чланци из новина «Руски репортер», «Газета Плус», емисије на «Радио Плус» и

телевизији Канаде, Торонто

* * *

Михаел Хајфец, Израел

У Петах-Тикви је познати колеџ натуропатије на чијем челу је изузетно активан

доктор Гила Авирам. С тим колеџом сам већ, може се рећи, у вишегодишњој вези, а
тамо сам и завршио двогодишњи курс специјализације из «рефлексологије». Понекад у
колеџ стижу пријаве израелских хотела да помогнемо читавим групама туриста, по
правилу старијег узраста, који желе да удобан одмор споје с лечењем методама
алтернативне медицине.
Тако сам једанпут с мањом групом стручњака колеџа и доспео у хотел кибуца
Шореш (15 км од Јерусалима путем број 1) на идеално лепом месту с библијским
погледом на планине под боровим шумама. Тада сам био са супругом Светланом која
уопште није намеравала да «ради». Откако је пре три године завршила курс хилинга
није имала лекарску праксу, изузев на недавно одржаном семинару нашег Учитеља и
оснивача Израелског Центра Информационе Терапије доктора и академика Г.Ј.
Темњикова, стекавши нова знања а самим тим и могућности.
А онда се нешто десило. У нашој групи није било биоенергетичара, а у списку
хотелских услуга биле су и неконтактне врсте масаже. Последњих година су сви врло
упућени – материјали од астрологије и нумерологије па све до неуролингвистичког
програмирања постали су доступни, једино се они лењи за то не занимају, јер то ипак
има везе са здрављем.
Да скратим, «пронашли» су Светлану. Током 3 дана боравка у хотелу она је
имала десет сеанси Информационе Корекције, и добијени резултати су је запрепастили.
Свим њеним пацијентима је побољшано стање и доживели су необична осећања.
Јер, шта је то болест? Доктор Г.Ј. Темњиков учи: «то је негативни програм који
је споља стигао информационим путем, што значи да се информационо може и
избавити од болести». Извукао сам закључак: информациона терапија се изванредно
комбинује с рефлексотерапијом и омогућава рад са пацијентима на сасвим другом
нивоу. Изгледало је као бајка: јаке болове понекад отклањам за неколико минута. Не
верујете? Постоји само један начин да се уверите у делотворност Методе
Информационе Корекције – да пробате!

Инга Коган, Израел

Проблеми са здрављем, послом итд. Ко их нема? И можете седети, плакати и

сажаљевати самог себе, а можете одлучити да изађете из зачараног круга проблема,
направите корак напред – то јест корак у сусрет самом себи и преузмете на себе
одговорност за сопствени живот.
Томе ме је научила моја болест.
Исто то нас учи доктор Генадиј Јаковљевич Темњиков. Тврдећи и у пракси
доказујући да је сваки човек – чаробњак, творац сопственог здравља, срећног и
успешног живота.
Била сам на неколико сеанси код Генадија Јаковљевича и ослободила се свог
дугогодишњег здравственог проблема. А онда се испоставило да добри доктор не само
лечи, већ и својој методици обучава све заинтересоване.
Тако сам постала ученица Генадија Јаковљевича. Завршила сам базни семинар
«Дијагностика и корекција негативних стања човека».
Још током обуке сам се могла уверити у једноставност и ефикасност изванредне
ауторске методике када ми је успело да отклоним своју главобољу за два минута, када
ми је буквално наочиглед нестао стари ожиљак на руци – аутограм моје мачке.
А онда сам себе и своју маму избавила од мигрене која нас је годинама мучила.
Мој муж је 7 година патио од болова у желуцу и за то време попио брдо лекова.
После три сеансе се боље осећао и престао да узима таблете.
Кренула сам да учим с једним циљем – да помогнем себи и родбини, а данас
помажем пријатељима, колегама с посла – свима којима је моја помоћ потребна.

Ево неколиких примера из праксе:

Обратила ми се колегиница коју је више од годину дана болела рука, средњи
прст јој је отицао и није могла да га савије. Годину дана обигравања лекара није дало
никакав резултат.
Прва сеанса је изазвала погоршање. После друге сеансе нестао је бол из прста и
запешћа. Оток је нестао током треће сеансе нама наочиглед. После четврте сеансе се у
пуном обиму повратила покретљивост шаке.
Пацијенткиња П. се годинама бавила латиноамеричким плесовима. После
повреде на скијању више није могла да плеше, јако је болела нога. Биле су потребне
свега три сеансе да јој се поврати радост покрета. Ефикасност методике ју је толико
потресла да је и сама прошла обуку, завршила базни течај, те сада и сама може да лечи
како себе тако и своју родбину, па чак и своје мачке.
Моја пријатељица ми се појадала на погоршање парадентозе. Већ после прве
сеансе дошло је до побољшања, а после друге је запаљење нетрагом нестало.
Када нас је Генадије Јаковљевич на предавањима учио експрес-дијагностици и
причао да његови ученици, једном погледавши човека, могу да виде све његове
проблеме, сумњичаво сам га слушала. Ја сам обичан човек, не поседујем никакве
паранормалне, екстрасензорске способности, па да то могу да урадим?.. Није та бајка за
мене! А показало се да је и за мене. Зато што сада ту дијагностику лако радим и врло
тачно. А први пут је било овако...
Долази ми пријатељица сва жалосна.
 Шта се десило?
 Здравље ми није у реду.
 Хоћеш ли да ти кажем шта је с тобом?
 Хоћу.
Склопила сам очи и испричала шта сам код ње видела. Отварам очи, а она седи
отворених уста.
 Откуд си све то сазнала?
Испало је да сам у потпуности испричала резултате њених последњих
испитивања. Палета је била поприлична и сместа сам почела да радим на корекцији.
 Трудећи се да постигнем још боље резултате у свом раду схватила сам да не
желим само да лечим људе, већ и да им пренесем она знања која сам и сама добила.
Сада сам дипломирани предавач-консултант Израелског Центра Информационе
Терапије. Одржала сам базне семинаре у разним градовима. И већ ми моји ученици
телефонирају и усхићено причају о својим успесима. И као и ја желе да другим људима
предају и даље преносе та знања.
Ни ја не тапкам у месту. Завршила сам семинар другог нивоа «Дијагностика и
корекција негативних догађаја», и данас могу с прецизношћу до дана и сата одредити
шта се може човеку десити и оградити га од свакојаких проблема убудуће. Резултати
корекције граниче с чудом. Већ сам двојицу који су изгубили сваку наду на запослење,
за само недељу дана успешно запослила. Премда нисам адвокат, добила сам судски
процес колегинице с посла.
Л.К. ми се обратила за помоћ пошто је на послу запала у неповољну ситуацију.
Извршила сам дијагностику која је показала претњу отказа. После извршене корекције
не само да је сачувала радно место, већ је и ојачала свој положај, побољшала односе с
руководством.
Сада нестрпљиво чекам семинар трећег нивоа «Планирање и реализација
позитивних догађаја», са зебњом у срцу ишчекујући које ће нам још зачуђујуће
могућности открити и дати лекар-психијатар, доктор медицинских и социјалних наука,
професор катедре Московског медицинско-социјалног универзитета Г.Ј. Темњиков.
А засад држим предавања, припремам још неколико семинара за заинтересоване
у центру и на југу земље, пошто ми не да мира жеља да изнесем своја знања и искуство.
Јако бих желела да око мене буде што више здравих, срећних и успешних људи.

Светлана Архан-Городска, Израел

Када су мене, младог инжењера електронике, свршеног студента Одеског

политехничког факултета замолили да одржим циклус предавања за грађевинаре о
акустичким системима филмских и позоришних сала, на неколико месеци сам утонула
у свет пријема и преношења Информација. И наравно, нисам мислила да ћу кроз
тридесет година постати један од првих предавача Израелског Центра Информационе
Терапије. Све се понавља. И само наше унутрашње оцене могу бојити и привлачити
одређене догађаје у наш живот.
Пре 12 година књиге Карлоса Кастанеде, као некад «Дијагностика карме» С.
Лазарева, просто су ме приморале да «променим» оцену много чему «у животу,
стваралаштву и љубави». Да ли се то назива «пут» или «путељак» којим методом
«проба и грешака» «иду» многи, поготово «сад и овде» на «Светој Земљи», или је то
просто жеља да самој себи одговорим на «вечна» питања битка, ко зна...
А сада, када су ми «у рукама» чудотворне методике доктора медицинских наука
Г.Ј. Темњикова, његове јединствене методе «дијагностике и корекције негативних
информационих стања човека», појавио се јасан систем који омогућава коришћење
савремених психотехнологија у решавању многих личних проблема, и то не само мојих.
Вероватно је и мој живот потврда «истине» – да нема случајности, и кад је ученик
спреман – учитељ долази!
У руке ми је доспела књижица «Седам чаробних речи» – прво издање тада
новоотвореног Израелског Центра Информационе Терапије, и она ме је заинтересовала
и занела, некако као да је отворила нова врата у мом животу, показала нове могућности,
нове путеве. Имала сам и јаку мотивацију: проблем са слухом.
 Пре много година сам назебла, после чега сам имала компликације с ушима и...
уморила сам се и клонула у неравноправној борби с болешћу. Многима јако позната
слика – три пута годишње антибиотици, капи, масти итд. плус проблеми од нуспојава у
виду кандидозе и слабљења имуног система. Потуцање од специјалисте до
специјалисте, обраћање хирурзима, дијете, чишћења, привремено затишје... и све
изнова. У последње две године све више ми слаби слух.
На семинару сам се борила за место у првим редовима, пошто сам се бојала да
нећу чути и да ћу стално запиткивати.
Природно, почела сам од себе. И ту су се испољили корени проблема и назад је
започело побољшање; процес је започео, «лед је кренуо!»
Већ током семинара базног нивоа уверила сам се у ефикасност методика, и мој
први пацијент је постао наш љубимац – мачак Муњка. После стерилизације су му очито
почели проблеми с кичмом, и Муњка би се после сваког скока извалио на страну,
омршавео је и читав његов изглед је говорио о невеселом животу. Прва сеанса је
потрајала 10 минута, и мачак се истог дана радосно вратио својим играма.
Једном сам са мужем била у гостима код наше познанице, и она је испричала
тужну причу о својој рођаци. Млада жена од 28 година (8 година у браку), и поред
лечења и испитивања код најбољих стручњака не може да затрудни због хроничних
гнојних запаљења полног система. Услед свега тога – депресија, напети односи у
породици. Упитала сам има ли фотографију те жене, и кад су ми донели на њој сам
извршила сеансу информационе терапије. Пре тога сам дијагностику и корекцију на
основу фотографије, исто као и на основу писама, обављала само на семинару, те сам
зато нестрпљиво ишчекивала резултат.
Прошло је више од месец дана. Једне вечери је телефон зазвонио, наша
познаница ми је јавила да јој је рођака најзад затруднела, и приликом прегледа је
констатовано да овај пут нема патологије.
Тако сам поверовала у себе, у своје новостечене могућности. Активно сам се
укључила у рад Центра, положила испите и добила Сертификат Предавача и успешно
држим семинаре базног нивоа. Врло ме радује да «сејем разумно, вечно...» и видим
како се људи мењају већ током обуке, како су надахнути резултатима својих првих
сеанси информационе терапије.
Стичући информациону заштиту и неповредивост, моји пацијенти постају
отворенији према позитивном стваралачком поимању живота.
Обучавајући на семинарима, износим своје искуство са сеанси информационе
терапије, наводим примере из своје праксе.

Ево неколиких примера:

Пацијенткиња Л., 50 година, пала и изврнула ногу, оток, бол, не може да стане
на ногу. После прве сеансе јак бол нестао, оток се повукао. Сутрадан дошла на сеансу
храмљући. Увече истог дана позвала ме телефоном поводом своје кћерке и на моје
питање: «Како ваша нога?» одговорила: «Јао! Већ сам и заборавила!»
Пацијенткиња О., 35 година, 4 године инвалид, дијагноза: «хроничан умор»,
стална слабост, вртоглавица, тешка депресија. Већ после пете сеансе депресија почела
да се повлачи, осетила је вољу за живот и процес кренуо обрнутим током.
Други пацијент И., 32 године, током војне обуке доспео у заседу терориста,
извукао се с огреботинама, али су после тога почели проблеми с потенцијом.
Медицинско испитивање није показало никакво одступање од норме. После друге
сеансе збуњено је саопштио да се атмосфера у породици сређује, а он сам буквално
физички осећа «као да се ослободио великог терета».
 Могу навести још много примера када се смањују и нестају младежи, како се
неутрализују тровања и женски проблеми. Ја живим и радим у Петах-Тикви и кад
одржим још једно предавање и када се још 10 или 20 људи, међу којима су и моји
лични познаници, добивши на дар «чаробне» методике, разилази кућама са жељом да
што пре почну да примењују нова знања, изгледа као да у граду постаје светлије.

Ала Горон, Израел

Ја сам пензионерка, дошла сам у Израел, у град Цфат, из Москве пре 7 година.
Инжењер сам, магистар техничких наука; у Израелу су ми обе дипломе потврђене и
додељено ми је звање доктора наука.
Алтернативна медицина ме одавно привлачила. Искуство неговања болесних
родитеља, деце и сопствено искуство потврђивали су горки закључак: традиционална
медицина, уз све моје дубоко поштовање према лекарима и велику захвалност према
онима који су помагали мени и мојим ближњима, не лечи организам у целини, већ
поједине органе; бори се са последицама уместо да отклони узрок болести. Услед свега
тога до узраста од 40-50 година човек већ поседује читаву «лепезу» хроничних болести
(хипертонија, артериосклероза, дијабетес итд.). Живот без таблета и инјекција постаје
му немогућ и губи своје живе боје.
Кад се обратиш литератури из алтернативне медицине (на пример, књигама
Брега, Шаталове, Малахова, Гогулан, Коновалова, Норбекова, Свишчове и других
аутора), заразиш се вером у могућност самообнове људског организма у одређеним
условима, рађају се оптимизам и жеља да дејствујеш, воља да се бориш за своје
здравље, да промениш начин живота, док пасивно узимање таблета све до краја живота
изазива чамотињу и осећање безизлаза.
Све те књиге (имам у виду серије књига «Помози себи сам», «Исцели се сам» и
многе друге), свакако, изазивају оправдану критику лекара својом «ненаучношћу»,
стилом излагања, противречношћу препорука. Али има у њима зрнце разума: људски
организам треба узимати као јединствену целину, треба лечити узрок болести а не
последицу, људски организам је систем који се самообнавља, само му треба створити
услове за самообнављање.
Занимање за алтернативну медицину и извесна сазнања из те области помогли су
ми кад је наишла невоља у виду обољења крви с којим се заједно са лекарима борим
већ скоро 15 година, доживљавајући «узлете и падове». Пратим литературу која се бави
мојом дијагнозом, користим све новине које се појављују у штампи и на интернету.
Последње што ми је привукло пажњу на интернету је информациона терапија
доктора Темњикова.
Испоставља се да болесни органи много пре првих симптома болести «шаљу
сигнале» да имају непријатности. Те сигнале могу осетити не само људи
паранормалних способности, него и обични људи (што значи и ја!). Узрок болести је
негативни програм који даје «сигнал» и ако се помоћу тог сигнала пронађе локација тог
програма и он замени позитивним, што како се показало може практично свако, онда се
болест повлачи... Иза тог кратког описа принципа информационе терапије стоји
тридесетогодишње искуство рада доктора Темњикова и нешто краће (25 година)
искуство инфортерапеута Валентине Каганске који су на основу тог принципа развили
методу информационе терапије, довели је до практичне примене и отворили центре за
обучавање тој методи у Израелу и Канади.
Тешко је описати моја осећања када сам све то прочитала на интернету! Није
довољно то што испада да постоје стручњаци који су таквом методом помогли
хиљадама пацијената да се ослободе тешких болести, већ још и можемо и сами од њих
да ту методу научимо и помогнемо сопственом организму да се коначно обрачуна с
болешћу, да помогнемо ближњима и пријатељима! Можемо... Има још много тога што
се у животу може урадити, после овладавања том методом, али о томе касније, а засад...
Што пре ступити у контакт са Центром информационе терапије, организовати групу,
позвати стручњаке да одрже семинар у Цфату!
И ето, у једном клубу Цфата је од 2. до 6. јануара одржан жуђени семинар.
Семинар је водила главни предавач Центра Валентина Каганска која нас је освојила
својим професионализмом, јасноћом излагања градива, човечношћу и женским
шармом. Заједно са њом је стигао и директор Центра Шауљ Рапопорт, који је
оперативно решавао сва организациона питања – сваки полазник је добио комплет свих
неопходних учила, организована је продаја потребне литературе, топли оброк, а по
завршетку семинара – сликање полазника и уручивање диплома о завршеном семинару.
Никаквих кашњења (и поред пљускова), никаквих «одуговлачења», никаквих измена
плана семинара! Алал им вера!
У групи је било 15 људи узраста од 65 до 80 година – поприличан узраст, а свако
са сопственом «лепезом» хроничних болести које лече пуним шакама таблета, а притом
људе и даље муче главобоље, болови у зглобовима, несаница и друга обележја болести.
Свако на грбачи носи терет домаћих брига – треба помоћи деци и унуцима, али су
пронашли и време и средства за те часове. Ти људи заслужују огромно поштовање,
нису изгубили жељу за знањем, веру у нове методе и средства лечења, имају вољу да
промене квалитет живота, да не постану терет деци, већ пример активног односа према
сопственом здрављу. Сви су малтене не дишући слушали Валентину, бојећи се да ни
реч не пропусте. На крају неколико предавања чуо се громогласан пљесак, а после
предавања – бескрајна питања. Пет дана семинара пролетело је као један дан.
... Прошле су 2 недеље. Сви ми проучавамо градиво, вежбамо на себи и
ближњима. Не могу рећи да нам је лако, да нам баш све полази за руком. Али нико од
нас није изгубио веру у ту методу. Многи већ излазе на крај с главобољом, несаницом,
поједини су заустављали крварење кад посеку прст.
Метода помаже! Потребно је време за њено сагледавање и праксу.
Помажемо и помагаћемо једни другима у савладавању те методике. А
најважније је што желимо даље да учимо и већ размишљамо о другом нивоу, али о том
– потом...
А засад, још једном велико хвала Центру за тако необичан (у пуном смислу
речи) семинар!

* * *

Валентина Каганска, Израел

КЉУЧ ЖИВОТА? ТО ЈЕ ПРОСТО!!!

Информациона медицина. Нови израз у нашем животу. Информационе

технологије.
Понеко ће, прочитавши прве редове, одложити чланак и наставити да гледа још
једну у низу ТВ серија. То је ваше право, али вам усрдно ПРЕПОРУЧУЈЕМ –
прочитајте до краја!!!
 Свако од нас има унутрашњи разум. Само ти знаш када те и како боли глава,
јетра, бубрези... (здрави ми били!). Може се с тиме живети и даље из године у годину
губити своје здравље. Све док (не дај Боже!) не удари гром...
Човек постаје заиста Човек када преузме пуну одговорност за себе, за своје
здравље, за догађаје у свом животу. Али већином покушавамо да то избегнемо.
Одговорност преносимо на неког другог: «Шта ја могу да учиним? Беспомоћан сам... ја
сам жртва!»
Доктор ГЕНАДИЈ ЈАКОВЉЕВИЧ ТЕМЊИКОВ тврди и у пракси доказује да
сваки човек, спреман да се извуче из болести, несрећа, може то сваког тренутка
учинити. Информационе технологије доктора Г.Ј. Темњикова јесу кључеви новог
живота! Овладати том методом значи обезбедити себи и својим најближим дуг и срећан
живот у добром здрављу и пуном благостању. Методика се лако савладава и сваком је
разумљива, пошто су научни термини замењени популарним.
ГЕНАДИЈ ЈАКОВЉЕВИЧ ТЕМЊИКОВ, коме су и родитељи били лекари,
доктор медицинских наука, професор, академик, добитник звања «Најбољи исцелитељ
3. миленијума», први пут је у Израелу. Он на својим семинарима обучава људе којима
је то хитно потребно, људе са хроничним, неизлечивим болестима, кад се покажу
неефикасни лекови или друга средства лечења. Обучава и оне који желе да наставе
његов Пут помажући другим људима; оне који желе да људе обучавају његовој методи.
Ради се о животу и смрти, о болести или здрављу, о несрећама или благостању. Ко не
научи технологију – има један излаз: груба материјалистичка интервенција тамо где је
примењива, а ако је немогуће таблетама «исправити судбину», удаљити невољу, то
значи да ће у те несреће или болести човек неминовно запасти.
Пројекат Г.Ј. Темњикова садржи три нивоа. Први СЕМИНАР је «Дијагностика
и корекција негативних стања човека». Ту ћете постићи јединствене успехе у
самодијагностици, дијагностици здравља својих најближих. Научићете методу
информационе корекције, ослободићете се физичких болести. Могу се ликвидирати чак
и најтеже болести све до канцерозних тумора ма ког стадијума онколошких процеса,
кожне болести (псоријаза), оболења желудачно-цревног тракта (чиреви, гастритиси,
колитиси), камен, миоми, болести штитне жлезде и друга патологија.
Програм другог нивоа предвиђа обучавање методи «Дијагностика и
корекција негативних догађаја». Научићете да с прецизношћу до дана и сата
сазнајете шта се може десити човеку, и отклањате негативне информације. Самим тим
ћете заштитити себе, своју родбину и пријатеље од несреће.
Ауторска метода Г.Ј. Темњикова је изненађујуће проста, приступачна и
ефикасна. Заснована је на могућностима људског мозга и за добијање резултата није
неопходно да поседујете паранормалне способности. Аутор обучава и даје «рецепте»
информационе заштите.
Трећи ниво обуке садржи методу «Планирања и реализације позитивних
догађаја».
Фантастика? Тако би реаговали пре само неколико година. Све је то из недавних
сижеа научно-фантастичних књига. Али, данас је то већ реалност, као што су реалност
биотехнологије, информационе технологије, генетски инжењеринг. Па и на реч
«клонирање» смо навикли... «клонирање човека» може изазвати унутрашњи протест,
рушити нашу представу о много чему, али и то је такође наша савремена стварност. Све
је у кретању, све је у развоју... и Богу хвала!
Г.Ј. Темњиков је 1975. године завршио лекарски факултет Томског медицинског
универзитета. Специјализовао је клиничку медицину, организацију здравства и
психотерапију. Основи ауторске методе утемељени су још у студентско доба. Званична
ограничења, крути оквири традиционалног здравства и дубинско схватање ширих
могућности лечења, жеља да те могућности прошири, превазиђе постојеће забране – све
то га је стимулисало да потражи сопствени Пут.
Године теоретског и практичног тражења решења и године рада са пацијентима
по новој методици донели су своје плодове и потврдили резултативност методе. Па у
чему је суштина методе информационе корекције? Сада смо већ толико упућени да
можемо потврдно одговорити на питање: «Може ли информација бити узрок настанка
болести?» Свакако, и не само она... Негативни програми управљања (функцијама нашег
организма, свешћу...) акумулишу се годинама, и пре него што се јави некаква
деформација, носилац те «информационе заразе» уопште не слути какве су могуће
последице. У тој фази се може говорити о предиспозицији за ову или ону болест или
несрећу... Деловање на пацијента састоји се у замени негативних информација
позитивним. Међутим, та се замена мора извршити управо тамо где су базирани
програми, одакле стиже негативно управљање. Може ли информационо деловање
довести до ослобађања од болести или других проблема? Свакако! Али само у случају
да то доводи до РАЗАРАЊА НЕГАТИВНИХ ПРОГРАМА.

Многи ме, како у Израелу тако и у иностранству, познају као исцелитеља са

праксом. Многима сам успела да током тих година помогнем. Било је и неуспеха... Било
је и случајева када сам видела негативне структуре, а нисам овладала технологијом
рада са њима... И ето, судбина ми је дала поклон – упознала сам се са Генадијем
Јаковљевичем Темњиковом, с његовом методом информационе корекције. Сада сам
почела да у својој пракси примењујем његова јединствена достигнућа. Резултати су
запањујући, а могућности информационе медицине су практично безграничне. Могу
навести примере из своје праксе. Пацијент В., 50 година, после можданог удара је вукао
ногу, рука га «није слушала», није могао да промени положај – «вртео му се читав
свет». Сутрадан после прве сеансе информационе корекције сео је за волан аутомобила.
Други пацијент М., 53 године, хронично неиспаван пошто мора ноћу по 4-5 пута да иде
у купатило због проблема са простатом. После сваке сеансе по методи др Г.Ј.
Темњикова све ређе је ноћу устајао, а после треће сеансе је устајао само једанпут и то
не сваке ноћи. Пацијенткиња Н., 45 година, преко 10 година је муче болови у колену, а
последњих годину дана су постали неиздрживи, тешко хода, тешко јој је да се пење уз
степенице. После прве сеансе болови су сасвим престали – радосно је саопштила
пацијенткиња – читавог дана је морала да пешачи и уопште није осећала колено,
штавише – чак је и плесала! Пацијенткиња П., 81 година, после два инфаркта и
уграђеног бајпаса није могла да ради у кући ни да шета пошто је губила дах и није
имала снаге. После прве сеансе информационе корекције – отежано дисање је прошло,
снага се појавила, радост живота се вратила. Пацијенткиња Л., 34 године, обратила се
поводом сложених односа са мужем, депресивног стања. После прве сеансе почела је да
се смеје, живот је поново стекао јарке боје, међусобни односи са мужем поново су се
успоставили, а успут су и код сина почеле позитивне промене у животу. Да! Да!!
Мењамо информације, мењају се и догађаји у нашем животу! То је дивно!
Могу навести још много примера како ожиљци и боре нестају, вирус губи своју
агресивност и повлачи се, женски проблеми се решавају итд. и тсл.
Г.Ј. Темњиков је написао и издао две књиге «Корени зла. «Анатомија» и
«физиологија» кармичких стања човека» и «Трећа сила. «Анатомија» и «физиологија»
кармичких стања друштва». Књиге су замишљене у превентивне сврхе, да би што више
људи могло самостално себи да помогне, и да аутор и његови следбеници имају мање
пацијената с кармичким проблемима. Генадиј Јаковљевич позива своје читаоце да на
нови начин погледају на свој живот, да се ослободе стереотипа, предрасуда, страха,
болести које човека паралишу и спречавају га да ужива у животу у свој његовој пуноћи.
 И на крају бих желела да нешто кажем о Генадију Јаковљевичу просто као о
Човеку. То је Човек велике ДУШЕ. У њему је толико доброте и љубави према људима,
и тако је огромна његова жеља да сваком помогне, да налазећи се крај њега осећаш
ПОВЕРЕЊЕ и јавља се осећање заштићености. Лепо је то осећање. Могу ме схватити
људи који су доживели горчину губитака, спознали бол и патње... Генадиј Јаковљевич
нуди кључеве новог живота. Узмите их!

ЗАИНТЕРЕСОВАЛО ВАС ЈЕ? ТЕЛЕФОНИРАЈТЕ! ДОЂИТЕ! И БУДИТЕ ЗДРАВИ!

Обучавање ауторској методи изводи се у «Маген»  Израелском Центру

Информационе Терапије. Израелски центар је организован 2000. године на
иницијативу ученика и пацијената Генадија Јаковљевича и уз подршку Валентине
Каганске, професора Међудржавног Медицинско-социјалног Универзитета, шефа
катедре информационе терапије, главног предавача ИЦИТ «МАГЕН».
Валентина Каганска  инфотерапеут с двадесетпетогодишњом праксом која је
излечила хиљаде пацијената и припремила стотине ученика, сада руководи Центром
заједно са Шауљем Рапопортом и Генадијем Јаковљевичем Темњиковом.
Циљ организације Маген је да помогне човеку да постане здрав, срећан и
богат.
Центар припрема стручњаке разних нивоа који желе да у свом животу и пракси
користе ауторску технологију, а припрема и предаваче.
Одржавају се предавања, семинари, стално ради школа. Ту можете добити савет,
разменити мишљења, изнети своје успехе.
Програм обуке предвиђа четири нивоа.
Базни ниво. «Дијагностика и корекција негативних информационих стања
човека».
Други ниво. «Дијагностика и корекција негативних догађаја».
Трећи ниво. «Планирање и реализација позитивних догађаја».
Четврти ниво. «Информациона дијагностика и обнова физиолошких
параметара».
Можете купити књиге Г.Ј. Темњикова «Корени зла», «Трећа сила», зборник
песама «Небо у виду дуге», видео-касете са снимцима сеанси лечења проф. Г.Ј.
Темњикова и његових ученика, и срести се са аутором пројекта. И што је такође важно,
стичете истомишљенике и пријатеље.
Али, најважније је – за Вас ће се остварити пророчанство Генадија Јаковљевича
«Моји пацијенти и моји ученици осуђени су на богатство, срећу и успех»!

ЧЕКАМО ВАС НА ПРЕДАВАЊИМА И СЕМИНАРИМА

* * *

Олга Шнејдеров-Детин, Израел

ЧАРОБЊАЦИ СЕ НЕ РАЂАЈУ – ОНИ ПОСТАЈУ!

 Познат вам је осећај беспомоћности и немоћи, када лекари шире руке и
традиционална медицина изриче пресуду неком ко вам је драг? И преостаје вам само да
се уздате у чудо... Мени је тај осећај врло добро познат. Прошла сам кроз то. И сада
желим да изнесем своје искуство – искуство тражења Чуда...

Како сам тражила? Добро сам проучила море литературе – како медицинске тако
и кармичке, езотеричке итд. Упознала се са мноштвом интересантних техника у сфери
биоенергетике и психологије. Штошта сам научила, штошта сазнала. Али... Никако
нисам могла да допрем до оног врло важног, главног. Чудо прозрења никако да ме
задеси. И онда...

«Веровали ви мени или не, али неопходна информација људима стиже

благовремено и на праву тему, премда у форми која понекад може личити на
“апсолутну бесмислицу” или некакав збркан сплет околности». (Г.Ј. Темњиков,
«Корени зла»). Ето тако ми је «стицајем околности» доспела у руке «неопходна
информација» у виду књиге Г.Ј. Темњикова «Корени зла». И штошта је дошло на своје
место.

«Противник сам становишта да патња може човека оплеменити» 

прочитала сам у књизи «Корени зла». И свака се ћелија у мом телу тој фрази одазвала.

Зато сам, чувши како на сеансама информационе корекције код Генадија

Јаковљевича тешке болести узмичу, погледавши видео-касете на којима се види како се
канцерозни тумори буквално наочиглед ресорбују и зацељују чиреви, одлучила сам да
по сваку цену овладам његовом методиком. Тако сам постала полазница семинара по
методици информационе корекције.

Морам признати да сам на првом часу седела као скамењена, усхићено и

завидљиво гледајући лекаре који се у свакодневној пракси срећу са мени замршеним
појмовима као што су «биопатогена зона» и «мишићни тонус», на исцелитеље који већ
имају праксу – како са завидном лакоћом изводе практичне вежбе.

И како сам се само запањила када сам и сама успела да изведем прво мало чудо –
за два сата да сину отклоним запаљење ува! А шта може бити важније од могућности да
помажемо најближима?

Тако сам постала домаћи доктор. И схватила чудесну ствар: чаробњаци се не

рађају – они постају!

Данас не само што помажем најближима, већ и примам пацијенте. Неке болести
се повлаче после дуготрајног и мукотрпног рада, а неке «дезертирају» већ на првој
сеанси. Већ одавно се не чудим када се под мојим рукама за свега неколико минута
ресорбују ожиљци и папиломи, смањују отеклине и зацељују чиреви, бледе
пигментиране мрље и нестају стрије. За мене су постали «нормална» појава нетрагом
нестали болови у зглобовима и кичми, излечени гастритиси и чиреви, колитиси и
циститиси, бронхитиси и астма. Међу људима којима сам успела да помогнем има и
оних који су годинама патили од брзог умарања, несанице, различитих неуроза и
другог.
 Тако ме је млада мама Т.М. замолила да јој отклоним, ако је могуће, стрије и
пигментацију на трбуху. Пратећи јаки сигнал нашла сам биопатогену зону око пупка, а
даље сам осетила да ми је шака буквално «пропала» у трбушну дупљу. Пацијенткиња је
осећала врло снажан бол. А када је мишић трбушне марамице, повраћен у претходно
стање, «изгурао моју руку», трбух је био сасвим гладак. Неколико дана после сеансе
нестала је и пигментација. И што је посебно занимљиво – престали су напади
гастритиса од кога је Т.М. годинама патила!

К.А. ми се обратио поводом парадентозе. Стоматолози су предлагали скупу

операцију без икаквих гаранција. После неколико сеанси по методици Г.Ј. Темњикова,
К.А. су престале да крваре десни, прошао је бол. Са К.А. и даље радим, али се
побољшања већ и голим оком виде.

Ф.Ј. ми је довела сина. Дечко је патио од безразложних (са становишта

традиционалне медицине) болова у трбуху, ноћног повраћања, потпуног губљења
апетита и сањивости. Потпуно испитивање код гастроентеролога није ништа дало. Била
је довољна свега једна сеанса да се потпуно отклоне сви негативни симптоми.

Ј.П. ми је довела своју кћерку с дијагнозом «енцефалопатија». Девојчица је била

крајње нервозна, патила од опсесија, страхова. Често је западала у хистерију. За шест
сеанси ми је успело да васпоставим знатан део оштећења великог мозга задобијених
услед повреда током порођаја. Дете буквално више није било оно исто! Хистерије су
престале, појавила се здрава логика у дететовом понашању, а у кући је завладао мир и
спокој.

Малолетни Д. је неколико пута покушао самоубиство – секао је вене и тровао се

гасом, не видећи «перспективу свог постојања». Његова мајка ми се у очајању
обратила, молећи ме да спречим оно најстрашније. Извршила сам корекцију и
отклонила негативни програм. После извесног времена, срећна мајка ми је испричала
какве син има планове за будућност, да жели на студије и да прави каријеру.

А.Т. ми је донела фотографију мајке. Времешној жени се «одузимала» нога,

«скакао» притисак. После девет сеанси нога је престала да се одузима, притисак се
нормализовао и прошао циститис који је више од пола године бринуо, и поред
дуготрајне куре лечења медикаментима.

Пацијент Б.Л. је неколико месеци патио од болова у стопалу приликом ходања.

Рендгенски снимак је показао напрслину кости у области палца. Болеснику је наложено
да лежи у постељи, а то он стицајем околности није могао. Услед тога се бол
појављивао не само током ходања, већ и у стању мировања. Започела је деформација
стопала. Појавио се велики оток. После сеансе која је потрајала око тридесет минута,
оток се повукао, а пацијент је могао да мрда болесним палцем. Сутрадан је већ могао да
стане на ногу. Стопало је почело да се «присећа» свог ранијег облика. После друге
сеансе – недељу дана касније – Б.Л. је коначно заборавио своју муку.

М.Н. је више од десет година имала болове у крстима, жалила се на хроничан

умор и сталне мигрене. После извршене дијагностике испоставило се да се узрок свих
наведених симптома крије у области материце. И поред тога што је М.Н. пре тринаест
година оперативно извађена материца, остао је негативан програм који је и изазвао
патологију, и наставио да утиче на друге органе и функције организма. Отклонивши
после куре лечења негативну информацију, отклонила сам и садашње и будуће
деформације везане за њу. Моју пацијенткињу више не узнемирују ни болови у
крстима, ни хроничан умор, ни мигрене. «Као да летим!» – каже приметно подмлађена
М.Н.

То је само мали део примера који сведоче о успешности методе информационе

корекције. Из мог лексикона су већ одавно нестале речи као што су «беспомоћност»,
«немоћ», «безизлазност» и «безнађе». Из лексикона мојих пацијената и ученика такође.

Да, да, ученика! Пошто се бавим не само лечењем помоћу методе информационе
корекције, него је и предајем. Ја сам дипломирани предавач Израелског Центра
Информационе Терапије. И мој главни задатак представља ширење знања о
јединственој технологији проф. Темњикова тако да се што већем броју људи пружи
могућност да излече себе саме, своје најближе, да заштите себе и рођаке од будућих
мука и напасти, да отклоне невољу и постану здрави, срећни и успешни.

Барон Минхаузен је сам себе за косу «извлачио» из блата. И то је постало

општепозната прича. Сада пак свако, користећи технологије првог, другог и трећег
нивоа које је развио академик Темњиков, може да извуче себе и своје најближе из блата
болести, непријатности, проблема и да, као у бајци, пројектује и изваја себи здрав,
срећан и богат живот. И што више таквих људи буде на свету, тим ће пре свет постати
онакакв какав би по замисли Творца требало да буде.

И зато ћу Вам ја – предавач, консултант, исцелитељ, верна и захвална ученица

Генадија Јаковљевича Темњикова – износити своја знања и искуство, помоћи Вам да
научите како да обезбедите успешност свих Ваших подухвата, а такође ћу се побринути
за Ваше здравље и добробит.

Будите здрави и срећни!

предавач, консултант, инфотерапеут Олга Шнејдеров-Детин.

* * *

У 446. броју нашег листа «Епоха» објављен је чланак Олге Шнејдеров-Детин

«Технологија информационе корекције – ви то можете». Подсетимо да се у њему
радило о томе да је сваки човек способан да постане здрав и срећан. Па шта онда смета?
Болести, негативна стања и чак несреће у нашем животу изазивају такозвани негативни
програми. Метода информационе корекције састоји се у замени негативне информације
позитивном. Једноставност и доступност методе је у томе што је сваки човек – како
здрав, тако и болестан – овладавши једноставним информационим рецептима, у стању
то да учини и самим тим добије кључ за здрав и срећан живот.
Чланак је извао буквално бујицу телефонских позива у редакцију. У оквиру
једног новинског чланка је, разумљиво, немогуће открити све тајне методе и
одговорити на сва питања. Зато смо одабрали неколико најчешћих питања и замолили
Олгу да на њих одговори.

 Олга, Ви пишете о томе да болести, негативне догађаје па чак и несреће у

људском животу изазивају негативни програми. Одакле ти програми?
  Човек је енергетско-информациони систем. И различити токови информација,
у које свакодневно доспевамо, неминовно задиру у тај систем. Људи током читавог
живота размењују програме. Али информације као такве не деформишу тај систем, већ
НЕГАТИВНА СТАЊА која оне понекад у нама изазивају. Хајде да размислимо како то
примамо информације. Постоје два начина – линеарни и програмски (као што, рецимо,
мала деца чим доспеју у страну средину и не знајући ни речи «која није нашка» почињу
да говоре на страном језику). И управо та природна способност човека да програмски
прима информације и лежи, на жалост, у основу могих деформација које се у
човековом животу дешавају. Па и куцкање по столу и лупање вратима може се извести
«програмски»!
Замислите, младић с цвећем жури на састанак, касни. Сретне га девојка, значајно
гледа на сат, узима раскошан букет и... ниподаштавајуће му га баца у лице. Обратите
пажњу – нêма сцена, није изговорена ни реч. А човек је већ добио негативни програм.
Он запада у одређено (не нарочито позитивно) стање, које ће се одсад «укључивати»
сваки пут већ на прву назнаку могућег кашњења. Ако младић спада у оне снебивљиве –
јасно је откуд му потоњи комплекси. Ако баш и није такав – укључиће се програм
агресије према женама.

 Па то су програми понашања. А шта је с болестима?

 И болести се могу програмски преносити. Хтели ми то или не, али
информације се, укључујући и оне негативне, преносе ван граница људског организма.
Јесте ли запазили колико често домаће животиње, живећи крај људи, оболевају од
«људских» болести? Хоћете ли пронаћи иједног вука у шуми с онкологијом? А код паса
тога има на сваком кораку. Наука још није докраја проучила како се болести
невирусног карактера преносе са човека на човека, али постоји мноштво теорија. Једна
од њих је теорија «огледалских неурона». У људском мозгу постоји група неурона
(нервних ћелија) која одговара за способност човека да «опонаша» оно што види. На
пример, гледамо фудбалску утакмицу на телевизији. «Огледалски неурони» одговарају
за то да нам се у том тренутку грче и напињу исти мишићи као и играчима на
игралишту. То има за резултат да ми у мислима «играмо фудбал», и саосећамо, и
«навијамо» за омиљени тим. А ако пред нама седи тешко болестан човек?
Одговарајућег држања, израза лица, расположења? До грчења којих мишића ће наш
организам «огледалски неурони» довести? Како ће се то одразити на функције наших
унутрашњих органа?

 Па шта онда испада, ако си поред болесног човека, и сам ћеш се

неминовно разболети?
 Наравно да не. Као прво, за то је као минимум потребно да у резонанцу доспе
канал у нашем организму кроз који стижу негативне информације. На пример,
добродушном човеку који није увредљив многе болести нису страшне. Као друго, да би
се програм забележио у функције унутрашњег органа, ту функцију треба прекинути. А
прекидају нас стално, на сваком кораку! Седнемо да гледамо омиљену серију –
рекламна пауза! Само што кашику принесемо устима – куцање на вратима! Задремамо
на каучу – звони телефон! С чиме су то «изволели»? С каквом информацијом? У реду
ако је добра. А ако је негативна? У психологији се то назива «метода прекинутог
патерна». Ако човеку пружите руку да се рукујете и усред «радње» ту руку повучете,
он ће, заустављен у средини програма «руковања», извршити сваку наредбу коју у том
тренутку добије – било да стисне руку или тресне себе по увету. И верујте, искусни
психолози који се баве рекламним кампањама, ту методу итекако користе!
 Тако да не треба за столом читати новине, прекидајући функцију сопственог
пробавног система «врућим» чињеницама. Шта ће вам информација о најезди
скакаваца насељена на функцији вашег једњака!

 И шта се дешава с органом у коме се населио негативни програм? Неће

ваљда јетра престати да извршава своје обавезе ако «сазна» за најезду скакаваца?
 Наравно да неће. На ћелијском нивоу нема појмова као што су «знања»,
«време» и других појмова којима оперише наша свест. На нивоу ћелије постоји
СТАЊЕ. А стање за људски организам, за мозак и јесте програм. Програм је исто што и
формула. Нула – један, један – нула. И сваки орган људског организма има свој логичан
програм. Шта чини негативни програм кад се угњезди у функцију органа? Уноси
«сметње» у тај функционални програм, самим тим реметећи «логику» тог органа. Орган
лишен логике «полуди». И почиње да болује.

 Ни по коју цену више нећу током јела читати најновије вести! А шта да се
ради ако сте већ успели да убележите у себе негативне информације на разне
органе и доспели у «резонанцу» с негативним програмима?
 Проћи кроз «информационо» чишћење. Ради тога је и створена метода
информационе корекције.

 Можете ли да макар укратко испричате нашим читаоцима у чему се

састоји метода информационе корекције. И по чему се разликује од других
психотехнологија? Као што је, рецимо, метода позитивних афирмација.
 Многе савремене психотехнологије, укључујући и методу позитивних
афирмација, технологију позитивног планирања, аутотренинг и друге, засноване су на
раду са свешћу. А она, авај, не игра баш увек позитивну улогу у нашем животу. Тако да
често испадају «невоље због памети»… Како рече професор катедре Московског
медицинско-социјалног универзитета Г.Ј. Темњиков – аутор технологије информационе
корекције: «Ниједна ћелија у вашем организму неће чути сугестије Кашпировског за
исцељење». Јер, на ћелијском нивоу делују другачији закони него у нашој преподобној
свести. А метода информационе корекције претпоставља општење с мозгом «без
преводиоца»  на његовом језику. На језику СТАЊА. Суштина методе је у томе што се
у место избијања негативне информације убацују позитивни програми, створени на
основу различитих позитивних стања човека, и одиграва се «ПРЕПРОГРАМИРАЊЕ»
организма. И болесни оргран поново почиње да ради у режиму логике!
Премда већ имам прилично богату праксу, не престајем да се дивим чудесима
која се творе под мојим рукама приликом рада са пацијентима. Ресорбују се колоидни
ожиљци и папиломи, смањују се отеклине, зацељују чиреви! Међу људима којима сам
успела да помогнем има оних који су дуго патили од јаког замарања, различитих
неуроза, опсесија, несанице, хроничних и акутних болести различитог степена тежине.
Чиреви и гастритиси, болови у кичми и зглобовима, циститиси и колитиси, екцеми и
мигрене – што ни издалека није потпуни списак проблема који су морали да
«дезертирају» после моје куре лечења. Било је и оних којима је конвенционална
медицина изрекла смртну казну без права на жалбу… Неке болести се повлаче после
дугог и мукотрпног рада, а за излечење других довољне су једна или две сеансе. Колика
је радост видети ведра лица људи које сам успела да ишчупам из жилавих шапа мука и
патњи!
Али, посебно ме радују успеси мојих ученика! Јер, ја упоредо примам пацијенте
и предајем. Сада Израелски Центар Информационе Корекције «Маген» (организован уз
учешће аутора технологије информационе корекције, лекара-психотерапеута, доктора
медицинских и социјалних наука, члана Европске Асоцијације Психотерапеута,
носиоца ордена за заслуге према друштву 1. степена, аутора књига «Корени зла» и
«Трећа сила», Г.Ј. Темњикова и познате исцелитељке Валентине Каганске) у читавој
земљи држи предавања на тему информационе корекције и семинаре на којима сви
заинтересовани могу самостално овладати технологијом. Тако да ће многи моћи сами
себи да помогну, не чекајући да их прими стручњак за информациону корекцију. И не
само себи, већ и својим најближима!

 Многи читаоци питају има ли метода информационе корекције везе са

екстрасензориком?
 Реч «екстрасензорика» претпоставља екстра (повећану) осетљивост, а људи на
нашим семинарима уче да користе оно што свако од природе има, не излазећи ван
оквира функционисања централног нервног система.

 Откријте тајну, зашто чудо-методи обучавате сваког заинтересованог?

Зашто стварате себи конкуренте?
 Како се може држати у тајности такав дар који нам је штедро пружио Генадиј
Јаковљевич Темњиков? Тај психотерапеут, коме су и родитељи били лекари, посветио
је 30 година свог живота истраживањима у области информационе корекције и развоју
технологије. Технологије коју сада свако заинтересован може научити за свега
неколико часова. (!)
Зашто се такви семинари одржавају?
Ствар је у томе што данас у Израелу још увек нема много стручњака за ту
област. Тако да инфотерапеути не могу да се жале на помањкање посла. Код мене у
Ашдод долазе пацијенти из свих делова земље – из Натаније и из Арада, из Беер-Шеве
и из Тел-Авива, из Бнеј-Брака и из Офакима. Али, нису сви заинтересовани у
могућности да недељама чекају да дођу на ред ради стручног савета или куре лечења.
Има и оних којима је потребно хитно помоћи. Сем тога, нећете ваљда трчати код
инфотерапеута због сваке «ситнице» као што су главобоља или пробадање у крстима. А
шта да раде они који имају малу децу с њиховим бесконачним вирусима, ангинама,
масницама, огреботинама и болесним трбушчићима? А шта ће они са старим
родитељима чији су болесни зглобови, колебања притиска и срчани напади – трн у оку
лекара у дому здравља?
Ето зашто наше семинаре похађају и младе маме које желе да у случају потребе
притекну у помоћ својим малишанима, и одрасла «деца» подстакнута жељом да своје
«старце» што дуже виде поред себе као бодре и здраве, и тешко оболели људи који
нису у стању да плаћају дуготрајне куре лечења и одлучили су да узму своје здравље у
своје руке. Међу мојим студентима има много и оних који су одлучили да им
инфотерапија постане додатна струка. То су и психолози, и лекари-физиотерапеути, и
стручњаци за акупунктуру, мануелну терапију и рефлексологију. То су и мајстори
Реики, и «Верешчагинци». И све њих обједињава исти циљ – да помогну. Помогну
својим најближима и родбини, себи самима, пацијентима.
Ствар је у томе да Васељена шаље информације у потребно време потребним
људима. Људима, спремним да приме те информације, духовно припремљеним. И није
случајно што они који дођу код нас, потом с нама и остају. Јер, технологије професора
Темњикова претпостављају обуку не само у сфери корекције здравља, већ и у сфери
управљања догађајима. И они који спознају «укус» тих методика, већ и сами постају
коаутори у њиховом даљем развоју и њихови пропагатори.
Ако прочепркамо своје сећање, можда ће свако од нас у њему пронаћи полицу
где «запрашена» лежи дечје-младалачка наивна жеља да се мир учини малчице бољим,
а људи – здравијима и срећнијима. За мене је предавање методике информационе
корекције постало корак на путу претварања у живот те можда и не баш толико наивне
жеље. Зар се може, «плашећи се конкурената», чувати у тајности такав непроцењив
дар?!

 Уистину, велелепна машта! Искрено Вам желим успеха на путу ка толико

племенитом циљу! Желео бих да Вам се у име наших читалаца захвалим на
толико интересантним и корисним информацијама. Вама и Вашим ученицима
желим успеха!

Борис Стољаров

* * *

Михаил Полес, Израел

Први пут сам се с методом доктора Г.Ј. Темњикова сасвим случајно срео.
Заносио сам се езотеријом и тражио новог учитеља, кад су ме позвали да посетим
уводно предавање. Ту ћеш наћи све што тражиш. Све одговоре на сва питања. А што је
најважније, не треба летети у космос, све постоји у теби. На том предавању сам добио
на коришћење «Седам чаробних речи» и већ сутрадан успешно применио стечена
знања. Кћерка је јако ударила колено, суседа је мучило раме – није могао руку да
подигне. У оба случаја је бол прошао кроз два минута. Шестогодишња кћерка је
отрчала даље, а сусед је избечио очи – шта си то урадио? Рука му се вртела као
вентилатор. С таквим резултатима, нестрпљиво сам ишчекивао почетак базног нивоа.
По његовом завршетку, појмови као екстрасенс, видовитост, одређивање будућности
престале су да буду нешто неодређено, то је постало део мене самог. Притом нису
откривали «неуобичајене способности», већ су нам показали кораке које свако од нас
чини сваког дана, али на то не обраћа пажњу. Читава технологија је једноставна и
приступачна и не превазилази границе нормалне физиологије и анатомије човека и
његовог централног нервног система. Многи имају жељу да помогну себи и својим
најближима. А ја желим да те професионалне информације пренесем другима, да би
свако могао да их користи и постане здрав, богат и срећан.
Поједини примери из моје праксе.
Жена Н. ми се обратила због бола у леђима, бубрезима, и са цистом на десном
јајнику. Притом јој је леви јајник већ извађен пре много година из истог разлога.
Болови су се после друге сеансе повукли, а ултразвучни преглед после 6. сеансе
показао је да је циста ресорбована.
Мушкарца В., 58 година, муче болови у листовима ногу. Од тешког посла и
сталног стајања мишићи су му се грчили, што је водило хромости. Бол и хромост су
после једне сеасе нестали, а у одласку није хтео да користи лифт већ је малтене стрчао
низ степенице, толико му се свиђало већ давно заборављено стање.
Малолетник П. је на часу фискултуре изврнуо ногу. Чврсти повез му је мало
помагао. Нога га је болела и није могао ни да се обује. После 20 минута рада бол је
прошао, слободно се обуо без икаквих непријатности.
Жена О., 36 година, била код лекара због болова у доњем трбуху. Постављена је
дијагноза: запаљење мокраћне бешике. Преписали су јој антибиотик. Током једне
сеансе бол је нестао и није се више враћао, лек јој није затребао.
 Осим здравствене помоћи, било је случајева и када сам помогао човеку
променивши његово стање. Обратио ми се С. коме се десило нешто толико лоше да се
његово стање не би могло назвати чак ни лошим. Почео сам да радим преко саосећања.
После извесног времена већ је могао да трезвено мисли, а кроз 5-7 минута стање му је
постало сасвим супротно. Никако није могао да схвати како је то постао радостан, кад
је све тако лоше! Кући је отишао сав радостан. Кажу да човек све добија благовремено.
Крећући се кроз живот, сусрећемо разне људе, учествујемо у разним догађајима и
ситуацијама, стичемо различита знања, и све то благовремено. Захвалан сам судбини
што ме је довела у везу с потребним људима и дала ми у руке толико неопходна и
актуелна знања. Сваки човек жели да буде здрав, богат и срећан. Спреман сам да
помогнем свакоме ко је спреман да промени судбину. Наше време је дошло.

Наталија Елент, Канада

Ја сам Наталија Елент. Родила сам се у Харкову (Украјина) 1981. године. По

завршетку школе 1996. године нисам могла да одлучим чиме да се убудуће бавим. Од
малих ногу су ме занимала необична открића у области медицине и паранормалне
појаве. Јако сам желела да у себи откријем било какве способности екстрасенса, да бих
ослобађала људе од болести и невоља. После преласка у Торонто 2000. године
одлучила сам да се бавим цртањем и уписала се на уметнички факултет универзитета.
Сасвим ме заокупио мој рад. Од Татјане Мињковске, директорке Канадског Центра,
сазнала сам за технологије доктора Г.Ј. Темњикова и о главном предавачу,
инфотерапеуту Валентини Каганској. Новембра 2004. године завршила сам семинар 1.
нивоа и добила диплому и струку – инфотерапеут, а фебруара 2005. г. постала сам
полазница курса «Дијагностика и корекција негативних догађаја». Запањила су ме она
знања и могућности којима сам током обуке овладала. Мој наредни циљ је био да
положим испит за предавача и активно учествујем у раду Канадског Центра
Информационе Терапије. Јако бих желела да што више људи овлада том јединственом
методиком проф. Г.Ј. Темњикова, чије су могућности б е з г р а н и ч н е! И ево, сада
сам предавач-консултант. Мој сан се остварио. Преносим та знања људима. Чекам вас
на својим предавањима и семинарима.

Шљузњиков Борис, Канада

Руководилац Канадског Центра Информационе Терапије, доктор медицинских

наука. Аутор 150 научних чланака и публикација. Аутор и коаутор 12 проналазака,
укључујући патент САД и Канаде. Основни научни правци: Проучавање механизама
хируршког стреса (пре и током, а такође после хируршких операција) и методе његовог
отклањања. Проучавање механизама деловања електричних импулса на велики мозак
човека у циљу појачаног лучења природних неуропептида (ендорфина и енцефалина)
као средства заштите од стреса. Развој јединствених метода немедикаментне анестезије
и лечења синдрома бола. Проучавање механизма деловања синтетичких аналога
опиопептида.

Мињковска Татјана, Канада

 Рођена сам 17. јануара 1955. године у Великој Земљи Совјета. Скоро читав
свесни, а и несвесни живот провела сам у Горловки Доњецке области, Украјина.
Последњих 6 година пре репатријације у Израел живели смо у Мариупољу на Азовском
мору, такође у Доњецкој области. Образовање и васпитање сам стекла у бившем
Совјетском Савезу (чиме се јако поносим). Имам средњу стручну спрему, као и високу
техничку спрему. Завршила сам факултет економије проналазаштва и рационализације.
У мојој породици, где сам одрасла, приоритети су били – љубав према Отаџбини,
околном свету и људима, поштовање према старијем поколењу, часност, поштење,
искреност и некористољубивост у међуљудским односима.
Ето тако су ме васпитали моји покојни родитељи, и то сам сачувала све до данас,
дубоко им се клањам и нек им је вечна слава. Трудим се да исто тако васпитам и своју
децу, и мислим да сам успела, и поред две емиграције и туђе културе која нас окружује.
Живећи у Израелу, у граду Јерусалиму, потрудила сам се да упијем духовне вредности
те свете Земље.
Одувек ме је испуњавала љубав према људима, жеља да им помогнем. То
осећање сам сачувала и после преласка у Канаду. Сада се бавим васпитавањем деце у
приватном дечјем вртићу. Деца су наша будућност. Оно што у њих уложимо, то ћемо и
добити. Ја им дарујем своју љубав, знања, бригу и делић своје душе.
Зато сматрам да ми је Господ пружио могућност да се упознам с тако дивним
људима као што су Валентина Каганска и Генадиј Јаковљевич Темњиков. Уз њихову
помоћ сам успела да у Торонту отворим наш Центар Информационе Терапије. Центар
МАГЕН – то је могућност постизања материјалне добробити, унутрашњег спокоја и
вере у себе. Мој животни кредо је – љубав и помоћ људима. И сматрам да не живим
узалуд.

Скрибник Јелена, Канада

Организатор (координатор) сам у Канадском Центру Информационе Терапије,

град Торонто. Рођена сам 4. јуна 1955. године, факултет електронско-рачунарске
технике Московског шумарског универзитета завршила сам 1977. године, струка су ми
«Математичке машине». Радила сам као инжењер у научно-производном удружењу
«Енергија» (град Корољов), затим се преквалификовала и радила као књиговођа у
комерцијалним фирмама. У Канади сам од августа 2002. године. Завршила сам семинар
«Дијагностика и корекција негативних стања човека». Одлучила сам да активно
учествујем у раду Центра.

Стела Петрова, Канада

Тако је испало да сам од малих ногу маштала о медицини, и још током

школовања читаве дане проводила у анатомској сали, а постала сам инжењер и читавог
живота радила тајно маштајући да се вратим омиљеном предмету. Почетком 70-их
година сам имала срећу да посећујем предавања Е.К. Наумова, сјајног популаризатора
и пропагандисте паранормалних појава. Упознала сам се са њим и он ми је открио
непознати свет алтернативне медицине (подсећамо да је у то доба читава та
«незванична» медицина била сурово прогањана).
Од тада сам се «разболела» од ње. Почетком 90-их година у Москви је почео да
ради центар «Помози сам себи», у чијим бројним филијалама су почели да се баве, по
мишљењу власти, релативно безазленим технологијама исцелитељства. Тамо сам први
пут упознала и завршила курс тада још сасвим младог М.С. Норбекова, спознала учење
Реики (завршивши два степена, а звање Мајстора сам стекла већ овде, у Канади),
проучила исцељујући и врло ефикасан систем Су Ђок уз чију помоћ сам успешно
лечила чланове своје породице, вадила себе и своје пријатеље из катастрофалних
ситуација.
Прошла сам кроз психолошке тренинге Дијанетике, Симорона, систем
академика В.М. Броњикова. По доласку овамо у Канаду завршила сам Онтаријски
колеџ рефлексологије и стекла право да лечим болеснике. Али, схватала сам да све те
технологије не лече саму болест, не лече узрок, већ само исправљају болесно стање.
Зато сам наставила потрагу за новим методама. И ето новог открића – технолгије
доктора Г.Ј. Темњикова. У том систему ме је запањило дубоко продирање у природу
човека, ликвидација, упоредо са самом болешћу, и њеног узрока. Штавише,
испоставило се да моје вештине у сродним технологијама (Су Ђок, Реики) могу бити од
непроцењиве помоћи у дијагностици болести «на Темњиковљев начин». Између
осталог сам открила да болне тачке по систему Су Ђок на човековом телу могу
послужити као тачна места за увођење исцелитељских програма. Сада сам
дипломирани предавач-инфотерапеут Канадског Центра Информационих Технологија.
Уверена сам да ће ми упознавање са трећим и четвртим нивоом система академика Г.Ј.
Темњикова открити нове хоризонте знања и могућности да људима пружам помоћ.
Радује ме сазнање да идем у корак са временом.

* * *

РЕЗУЛТАТИ «ИНИЦИЈАТИВНЕ ГРУПЕ»

(из преписке с регионалним одељењем у Липецку)

Здраво, Генадије Јаковљевичу. Некако је само по себи испало да се сви Ваши

липецки «семинаристи» групишу око мене, тако да и нехотице осећам одговорност за
Ваше ученике. Као што сам и обећала, укратко резимирам последњи сусрет.

Бредис Јелена: Пре семинара нисам покушавала да радим. Током семинара у

визуелној дијагностици преко сочица (отприлике око 14.00) видела сам белу мрљу на
десној шаци своје кћерке. Истог дана у 21.00 кћерку је заболела десна шака.
Корекција негативног стања. Даљински рад са другарицом – миом, 13 недеља.
Већ после прве сеансе сасвим нестали болови који су је свакодневно мучили током
последње две године. Наредна менструација трајала 5 дана уместо три недеље као што
је последњих година било. Истој другарици током једне сеансе отклонила трњење руке,
што ова током 2 године није могла «традиционално» да излечи.
Ових дана је био татин рођендан, тако да сам се нашла у прилици да све редом
«лечим». Сви су одушевљени и моле да се упишу на базни семинар. Добар знак. Надам
се да ћемо успети то да изведемо. Што се мене тиче, ја чиним оно што је у мојој
оскудној моћи: држим предавања и чак се бавим «индивидуалном обуком» (много је
људи који понешто нису могли да схвате из брошуре).
Једна моја «ученица» је већ сутрадан одстранила себи младеж и страшно се
преплашила. Сем тога, имам охрабрујуће резултате у раду са миомом, артритисом,
боловима у срцу. Као што видите, нисам неактивна.
 Моја маленкост ради с дегенеративним процесима на мрежњачи код Бредиса.
Није читао, а да седне за волан – ни говора. Прогноза или смртна пресуда офталмолога,
и сами знате – прогресивно губљење вида. Резултат мојих сеанси: тата чита, вози
аутомобил. «Из цуга» нестаје притисак, болови у јетри, запаљење синуса, бронхитис.
Искључиво помоћу додатних сочива. Било ми је теже да песак крене из бубрега. Радим
на орхитису код пса. Задебљање се знатно смањило после неколико сеанси.

Бредис Ина: Почела да ради пре три месеца по брошури «Седам чаробних
речи». Све то време не узима лекове против високог притиска – скида га сама за 10-15
минута. Несхватљив моменат: она притисак никако не осећа, одређује га само помоћу
тонометра. Себи и кћерки отклања бол у кичми. Врло добро осећа негативни сигнал
дланом, чак јој се у руци јавља снажан бол.

Вознесенска Људмила: корекција ситуације. Дуго није могла да добије лек на

рецепт (у апотеци кажу да га нема). Извршила корекцију, «видела» како излази из
апотеке и нешто држи у рукама. Отишла да провери. Прво је одбили, а онда проверили
да ли је у списку, и издали јој.

Сергеј Овчињиков (економиста): корекција ситуације. Неочекивано, «у

невреме» допутовао рођак. Рекао да остаје до недеље увече. Сергеју се пореметили
планови за викенд. Извршио корекцију. Сутрадан му рођак запрепашћено рекао да је
карта у ствари за суботу, премда се он сећа да је проверио кад је куповао.
Млади спортиста неколико година није могао да испуни норматив за мајстора
спорта. Сергеј је извршио корекцију пре такмичења. Момак је испунио норматив. Са
његовим братом «није радио»  он није испунио.
Радио са младићем – прелом прста на руци који никако да зарасте. После једне
сеансе му скинули гипс. Други младић, спортиста, под оптерећењем има аритмију срца.
После две сеансе потпуно нестала, што је потврђено у диспанзеру. Себи за три сеансе
отклонио бол у зглобу колена после давне спортске повреде.

Татјана Јемељина (Вороњеж): стално ради са мужем који има проблеме с

мокраћном бешиком и простатом. Мужу сасвим отклонила хронично запаљење
мокраћне бешике. Тетки ефикасно отклања бол од варикозног проширења вена. Аска је
од малих ногу алергична на сунце. У уторак је Тањуша радила на њеној фотографији.
После ручка телефонира Аска: «Да полудиш! Данас облачно, а мени је много горе!»
Зато сутрадан на плажи под сунцем није имала никакву алергију. Изгледа да је то била
реакција. Ради са многобројним проблемима код сина. Син је пао и јако повредио руку:
рука му је отекла и помодрела, тешко покреће прсте. Читаво вече му је отклањала бол и
радила по 3. програму. Ујутру су хирурзи зачуђено гледали рендгенски снимак: по свим
показатељима требало је да буде прелом, али нема чак ни напрслине.
Корекција негативних стања. Врши корекцију склопљених послова с
некретнинама.

Вера Дроздова (микробиолог): корекција негативних стања. Рад са штенетом:

пупчана кила Д – 2 см. После неколико сеанси Д – 3 мм. Ветеринар рекао да не мора да
се оперише. Остало троје штенаца из истог легла (којима се нико није позабавио)
морало је на операцију. Код другог пса је радила са тумором млечне жлезде. Радила је
са липомом: после две сеансе липом је процурео и изашао заједно са опном Д – 2 см.
Корекција ситуације. Ради на сопственој заштити током мужевљевог тешког
опијања. Муж после сваког опијања почео да осећа велику мучнину.
 Карпова Лидија: корекција негативног стања. Пала на послу и јако ударила кук.
Потпуно осећање прелома, није могла сама да хода. Док су је кола «хитне помоћи»
возила у болницу, отклањала бол и радила по 3. програму. Хирурзи одмах посумњали
на прелом, а на рендгенском снимку нема чак ни напрслине.

Људмила Ивановна Вознесенска: одмах после семинара почела да ради са

својом тетком: 96 година, кахесија, јаки болови у подребарју, појачавају се после
узимања хране. Стање се знатно побољшало, после сеансе одмах затражила да једе.
Љ.И. је себи отклонила јак бол у цревима после тровања, опекотина на прсту за два сата
сасвим нестала. Ради са другом рођаком, проблем с очима: замор, погоршање вида,
осећање «запрашености». Отклонила током једне сеансе.

Јелена Данилова: од двадесете године патологија штитне жлезде без

побољшања. Одмах после семинара почела да ради са собом преко сочива. Недавно
била на ултразвуку – све је нормално. Исто је и с анализом крви на хормоне. Током
назеба брзо је отклањала главобољу и бол изнад очију, болове у крстима. Дубоко и јако
посекла прст (посекотина дужине 2 см). После 15 минута рада једва помоћу лупе
пронашла посекотину.

Светлана Мучнаја (студенткиња, 18 година): После семинара мами «скинула»

притисак и отклонила главобољу. Баки отклонила јак бол у виду «кљуцања» у
загнојеном прсту. Мама се током недеље жалила на снажно «одузимање» руку и прста
леве ноге – током једне сеансе отклонила. Себи с лакоћом отклања бол у леђима и
депресију. Открила је да преко рукописа, фотографије и непосредног рада руком с
истим човеком добија истоветну информацију.

Моренко Људмила (лекар иглорефлексотерапеут): Користи методику на

сеансама са пацијентима. Сирингомиелија – после три сеансе отклонила јаке болове.
Никотинска зависност: мушкарац после једне сеансе смањио број цигарета са два пакла
на две дневно. Нападе аритмије и тахикардије отклања за неколико секунди. Извршила
дијагностику и корекцију продаје кола – све је успешно прошло.

Маркова Ела: Пати од глаукома. Сасвим отклонила осећај «боцкања» и

«запрашености». У једној сеанси отклонила мужу гљивични осип на грудима. На исти
начин се сасвим ослободила гљивица на нокту.

Све остало је врло традиционално: сви могу да отклањају главобољу и друге

болове, снижавају притисак и температуру. Много раде само на себи, пошто се боје да
раде са другима. Не знам могу ли се наши «скупови» сматрати школом по Вашем
схватању. Износимо једни другима резултате, разматрамо проблеме и питања која
неминовно искрсавају.

Здраво, Генадије Јаковљевичу! Данас завршавам четвородневни семинар. Као и

прошли пут – «мини» за четворо њих. Схватам да то није она ширина која Вам је
потребна, али ме овај облик засад задовољава. Као прво, нема проблема са
просторијом. Као друго, одмах се успоставља лични контакт. А што је најважније, могу
се позабавити са сваким практично индивидуално. По свој прилици чак испада да
пракса временски дуже траје од теорије: они «очитавају» један другоме сигнале, уче се
да раде на човеку преко сочива, срећа да има и кауч тако да се може лећи.
 * * *

Резултати рада са пацијентима

Олга Шнајдеров –Детин (Израел)

Генадије Јаковљевичу, здраво! Сада ћу почети да Вам подносим извештај о

својим ранијим резултатима, као што сам и обећала.

А.П. – прва моја пацијенткиња која плаћа – дошла је поводом кћерке (рођене
1989. године). Девојчица са дијагнозом «енцефалопатија» је крајње нервозна, пати од
опсесивних стања, страхова, муче је мигрене. Стално запада у хистерију. Почела је
анорексија. Мајка је дошла тајно од кћерке и донела њену фотографију. Прво од чега је
почела дијагностика – очитала сам структуру смрти. Уклонила сам датум. Поново сам
проверила – датум је «прескочио». Пошто сам отклонила структуру смрти, постало је
могуће да радим са дететом. «Испољили» су се сигнали – хипофиза, мали мозак, област
стопала, десни јајник. Обавила сам три сеансе. Тада сам радила са базним програмима,
визуелизацијом. Првог дана (радила сам у време када се вратила из школе) девојчица је
током сеансе имала јаку главобољу и високу температуру. Када се мајка вратила кући,
затекла је кћерку са хладним повезом на челу и јако црвену у лицу. Наредне две сеансе
су протекле «без последица». Престале су мигрене, опсесивна стања и неурозе. И даље
одбија да једе. Кодирала сам мајчино стање саосећања и, сем тога, сачинила сценарио у
коме сам подробно описала штету и опасност неухрањености организма у развоју и
оцртала сличицу «укусне и здраве хране», буквално наводећи «дневну норму» свих
побројаних намирница. Ту је било и 200 грама младог сира... Сценарио сам убацила у
преостали сигнал на глави. Сутрадан ми је мајка телефонирала и рекла да се девојчица
«призвала памети», отворила фрижидер, одмерила 200 (!!) грама младог сира и
слистила га! Више ми А.П. није долазила, али ми је, срећући ме на улици, редовно
причала како јој је кћерка постала права паметница, како добро учи и једе (чак се и
угојила).

Касније сам још једном срела мајку на улици, и испричала ми је каква их је

трагедија задесила – цура се упознала с момком. Једном замало да се преврне с
мотоциклом (добро је што она тог дана није могла да пође са њим) – «реп» првог
датума предвиђене смрти. А други пут је ипак погинуо у колима. Требало је да и она
тог дана крене са њим, али није пошла, пошто јој је испит померен на тај дан. Исти онај
датум који ми се показао други пут на календару! Ех, да сам до тог тренутка већ
прошла други ниво, можда бих распетљала читаву ситуацију, и до трагедије не би
дошло. Премда... Ко зна...

Ф.Ј. ми је довела сина. Дечко је патио од безразложних (са становишта

традиционалне медицине) болова у трбуху, ноћу повраћао, сасвим изгубио апетит и био
сањив. Потпуно испитивање код гастроентеролога ништа није дало. Била је довољна
само једна сеанса па да се сав тај безобразлук отклони.

К.А. ми је дошла с парадентозом. Стоматолози су јој предлагали скупу

операцију, без икакве гаранције. После неколико сеанси, десни су престале да крваре и
престао је бол. А најзанимљивије је то што се зуб који је изишао из лежишта, вратио
натраг!

Мислим да сам Вам причала како сам отклонила стрије једној младој мами. То је
било моје прво искуство рада са БПЗ. Неколико дана после сеансе нестала је
пигментација. И што је најзанимљивије, престали су дугогодишњи напади гастритиса.

Малолетни Д. је неколико пута покушавао да изврши самоубиство – секао је

вене и тровао се гасом, не видећи «перспективу свог постојања». Његова мајка ми је
донела фотографију, молећи да «спречим оно најстрашније». Најзанимљивије је што на
дечаку малтене ничег није било, информационо је био сасвим чист. Онако, тек неке
ситнице. Али је зато мамица имала – пуна кола и још приде. На њој сам извршила
корекцију. Избила је гомила филмова из трауматског сећања... После извесног времена
ми је срећна мајка испричала о плановима свог сина за будућност, о његовој жељи да
студира и направи каријеру.

А.Т. ми је донела фотографију мајке којој се «одузимала» нога, «скакао»

притисак. После девет сеанси нога је престала да се одузима (кичмени пршљен у
крстима се вратио на место, бедрени живац се нормализовао), притисак се такође
нормализовао (узрок је био у бубрезима) а прошао и циститис који је више од пола
године бринуо, и поред дуготрајне куре медикаментног лечења.

М.Н. је више од десет година имала јаке болове у крстима, жалила се на

хроничан умор и сталне мигрене. Током дијагностике се испоставило да се узрок свих
побројаних симптома крије у области материце. Иако је М.Н. пре десет година
оперативно извађена материца, негативни програм је жив и «здрав». Госпођа М.Н. се
буквално подмладила! Већ после само две сеансе нису је више мучили ни бол у
крстима, ни хронични умор, ни мигрене.

Ж.Р. је неколико пута доспевала у болницу са сумњом у ванматеричну трудноћу,

с јаким боловима, муком, вртоглавицом. Сумња се није потврдила, док су симптоми и
жалбе остали. На сеанси ништа тактилно није избило, сем ендокриног система. Али,
визуелно сам је видела како узима таблете за контрацепцију. Посаветовала сам јој да их
промени. Све је прошло. Лечење није било потребно.

Т.Ф. је од детињства патила од депресије. Језиви комплекси. Симптоматика на

глави је нестајала на базне програме плус Антипрограм «Жена је Храм». После две
сеансе је у изванредном расположењу помислила да јој више не треба. Два месеца
касније стање се повратило. Била је довољно паметна да ми опет дође. Овај пут је
прошла осам сеанси. Током лечења депресије јој је «онако узгред» прошао бол у
леђима. Засад се не жали. Прошло је више од годину дана.

П.З. је доспео у болницу са температуром 40. Лежао је тамо месец дана, сумњали
су на упалу плућа. Температура се после 2 недеље снизила до 39, и то је све. Пунили су
га антибиотицима. Донели су ми његову фотографију. Тамо је био очит урок. Видела
сам ко га је урекао и зашто. Рођаци су потврдили да у најближем окружењу таква
постоји. Отклонила сам током једне сеансе. П.З. је почео да се опоравља.

Ј.С. је пукла тетива на подлактици током бављења спортом. Неколико месеци су

га мучили врло јаки болови у рамену, предлагана му је операција. Обавила сам 3
сеансе. Већ после прве је био код лекара који му је рекао да више нема индикација за
операцију. Јаки болови су му прошли. После 3 сеансе од болова су остале само
успомене. Упозорила сам га да би требало да прође пун циклус, пошто су тамо могући
проблеми са срцем, али је он ишао код кардиолога, а све анализе и тестови су били
нормални, тако да је одлучио да «сачека» док га стварно нешто у области срца не
заболи! Е, па, наздравље...

С.В. ми је дошао после можданог удара. Десна рука и нога га нису слушале,
имао је врло јаке главобоље, вртоглавице, поремећај говора. После куре лечења –
нормалан човек. Говор му се повратио, руке и ноге га исправно служе, вртоглавица и
главобоља више нема. Истина, брзо се замара, али му на том основу не продужују
боловање!

Јужноукрајинско одељење МАПН «М. Нострадамус»

Регистровано је и ради у Одеси од 2004. године. Главни задатак академије је

обједињавање научника, стручњака и организација које раде у разним областима
проскопије и ениологије, за подршку и развој постојећих нових праваца у области
проскопије и ениологије; у законском начину доприноса организовању припреме и
стручног усавршавања новог нараштаја научника, инжењерско-техничких и
здравствених радника и стручњака хуманитарног профила са широким видокругом и
основним знањима о закономерностима енергоинформационе размене.

При академији ради центар за проучавање информационих технологија доктора

Генадија Јаковљевича Темњикова.

Пројекат Г.Ј. Темњикова садржи три нивоа:

1. Дијагностика и корекција негативних стања човека.

2. Дијагностика и корекција негативних догађаја (несрећа).
3. Прогнозирање и остваривање позитивних догађаја.

Током протекле 2005. године основна пажња је посвећена предавањима и

семинарима с основном темом «Дијагностика и корекција негативних информационих
стања човека». Припремљена су 42 стручњака 1. нивоа и 12 стручњака 2. и 3. нивоа.
Обучени су не само житељи Одесе, већ и других градова Украјине. Одржана су два
базна семинара у Томску, са 21 полазником.

Осим просветитељске делатности обављане су сеансе корекције с конкретним

лицима које су показале ефикасност методике доктора Г.Ј. Темњикова. Као пример тога
наводимо следеће случајеве:

Пацијент С., 46 година – болови у грудном кошу скоро годину дана. Испитивања
у Кијеву открила новотворевину и предложена му операција. С. је одбио. После 4
сеансе стање се знатно поправило. На контролном R-испитивању кроз 3 месеца,
новотворевина није откривена.
 Пацијент В. – 39 година; 2 недеље не једе, чак и гутљај воде тренутно изазива
повраћање. Јако омршавео. Оштар опасујући бол у горњој трећини трбуха. Рак
панкреаса потврђен онкомаркерима. На првој сеанси бол отклоњен за 2 минута. Увече
је пацијент по први пут за 2 недеље јео. На другој сеанси кроз 8 дана извршена је
закључна корекција. Контрола онкомаркера кроз месец дана – резултат негативан.

Пацијенткиња К. – 44 године; мноштво фиброзно-кистозних творевина на обе

млечне жлезде, двапут оперисана, пати од несанице. После прве сеансе К. је заспала и
спавала 5-6 сати. Кроз 2 месеца и 8 сеанси – седам фиброзно-кистозних творевина
сасвим нестало.

Дијагностика и корекција извршена на преко 50 пацијената. О технологији је

саопштено на четири међународна конгреса и конференције о питањима ениологије и
медицине у Кијеву, Минску, Одеси и на Криму.

Руководилац центра је врхунски лекар, магистар медицинских наука, доктор

медицинско-социјалних наука, професор, предавач семинара информационих
технологија по методи доктора Г.Ј. Темњикова – академик Валериј Леонидович
Аљабјев.

* * *

Разговор са генералом Темњиковом

 Генадије Јаковљевичу, морате схватити и мене и читаоце нашег листа.

Како објаснити то што у претходним публикацијама нисмо ни зуцнули о томе да је
доктор Темњиков такође и генерал-мајор «Академије проблема безбедности,
одбране и правног поретка Руске Федерације»? Протекло је свега 8 месеци од
нашег претходног сусрета, и одједном толике промене…

 Зашто «нисмо ни зуцнули»? Та ви сте у првом чланку писали: «Ако бисмо

набрајали сва његова звања и одликовања, не би било довољно места у новинском
ступцу. Ствар и није у звањима». Вероватно је дошло време да попричамо и о звањима?
С друге стране, може се помислити да је дописник Јелена Бредис унапред знала с ким
то има посла, те се зато и није побојала да током више од два месеца користи свој
«службени положај». А ваша фраза о томе да «вероватно се не бих враћала на тему
«разговора са доктором Темњиковом» да није писма које је у редакцију стигло на моје
име. Његов аутор ми пребацује што сам се, уместо да пишем озбиљне публицистичке
чланке, позабавила рекламирањем «шарлатанске методе»  то је само једна од
новинарских «цака» и ништа више. Ево сада се «куните богом» пред читаоцима да је и
за вас то било потпуно изненађење, пошто је свима јасно да човек не може за 8 месеци
постати генерал. Или да испричамо читаоцима да је Генадиј Јаковљевич био «борац
невидљивог фронта», годинама радио «строго поверљиво», а сада је дошло до…
некаквих промена, те има право да се појави пред народом у генералској униформи?
Како би тек то звучало! Не би испао људима неопходан и користан чланак, већ нова
серија о «Седамнаест тренутака пролећа» (Нешто попут наше омиљене серије о
«Отписанима», али о совјетском шпијуну у Берлину за време II светског рата –
официру Штирлицу).

 А шта се у ствари десило?

 Знате, Леночка, има једна добра изрека, чак бих рекао да је то јако добар
принцип за сваког човека: «Ако не знаш како да поступаш – поступај морално».
Користим још једном могућност да опет изразим захвалност редакцији «Липецке
газете» за све што је учинила. Као што је лепо написао В.В. Мајаковски:

Речи код нас

све до оне најважније,
постају уобичајене,
излизане као одећа...

Можда и треба поседовати тзв. «новинарски њух» или таленат да се у

информационом «мору-океану» не скрене с курса, да се одабере исправан правац и
заиста пише о ономе што представља вредност за људе, и што не «постаје уобичајено»,
и не «постаје излизано као одећа». С пуним правом тврдим да није «њух за сензацију»
довео редакцију до нашег првог сусрета. У свакој струци мора постојати и високи
професионализам, па ће уследити и наставци. Када се људи по том принципу
обједињавају – то је оно главно, и хајде да не скрећемо с већ пређеног пута. Да нисам
имао претходна звања, не би се појавила и нова. Ето и одговора свим «знатижељним».
Друга је ствар ако «списак напредовања у служби» одговара постигнутим резултатима,
какве се онда нове перспективе отварају у вези с променама? То је добро питање на
које намеравам да одговорим.

 Па онда одговарајте, друже генерал-мајоре! Чиме сте се то заправо бавили

и бавићете се у Академији Безбедности?

 Разумем и повинујем се. Никаквих државних тајни ту нема и не може бити.

Наведена Академија се такође недавно појавила. Регистрована је у Министарству
Правде РФ под бр. 3935 од 31. августа 2000. године као научно-истраживачки Центар
који обједињава напоре државних институција у циљу јачања безбедности, одбрамбене
способности и правног поретка у Руској Федерацији. Статутарну делатност Академије
подржавају и одобравају Одлука Председника Руске Федерације, Апарат Савета
Безбедности РФ, Министарство Одбране, Министарство Унутрашњих Послова,
Федерална Служба Безбедности, Министарство за Ванредне ситуације Русије,
Овлашћени представници председника РФ у регионима. Академија се налази у Москви
на Комсомолском проспекту бр. 18, у једној од зграда «Војног Универзитета».

 Опа! Али какву везу доктор Темњиков, већ познат нашим читаоцима, има
с тим?

 Настављам. Одлуком Комитета Државне Думе за безбедност бр. 86 од 31.

октобра 2002. године Академија је одобрена као водећи научни друштвени Центар
Комитета Државне Думе за питања националне безбедности, одбране и правног
поретка. Затим, одлуком Председништва «Академије проблема безбедности, одбране и
правног поретка» бр. 5/05 од 5. маја 2005. г. регистровано је «Одељење за савремене
информационе психотехнологије». Затим је за председника тог одељења (читајте: шефа
катедре) именован генерал-мајор Генадиј Јаковљевич Темњиков, редовни члан АБОП,
заслужни научни радник, професор Академије, ректор «Међудржавног медицинско-
социјалног Универзитета», доктор медицинских и социјалних наука. Ако Ви, Леночка,
у име читалаца «Липецке газете» хоћете само да ми честитате и тиме завршите
интервју, то вам неће успети. Сада ћу не толико од вашег листа, већ од оне групе коју
сам већ у Липецку обучио, доста тога захтевати. И лично ви ми нисте последње лице у
том «ешелону».

 Разумем, тј. извините, разумемо, друже генерал-мајоре!

 Е то је лепо, то је добро. Настављамо сарадњу. Научно-истраживачку тему

којом сам се годинама бавио... погрдно називају отприлике овако: «Могуће варијанте
психотронског оружја и индивидуална средства заштите». И нема ту никаквог «Опа!» 
доста више новинских сензација и свакојаких тамо разоткривања. Јесмо ли се
договорили око високог професионализма и корисне сарадње, у првом реду зарад
читалаца? Јесмо! Та нисам вас случајно похвалио, хајде да онда трезвено приђемо
разматрању ове теме. Ја разумем да је унеколико требало да одговарам на питања
читалаца вашег листа, а није ли технологија доктора Темњикова некаква «тамна
магија» или је можда «од ђавола» итд. и тсл. А ја сам, схваташ, на та питања одговарао
и правдао се. Узгред, председник Одељења за спољне црквене везе Московске
Патријаршије митрополит Смоленски и Калињинградски Кирил и председник
«Академије безбедности, одбране и правног поретка РФ» Виктор Григорјевич
Шевченко потписали су «Споразум о садејству». У њему пише да ће стране сарађивати
у развоју нове концепције безбедности земље, посвећујући посебну пажњу питањима
духовног развоја човека и грађанина, очувању моралних начела друштва, јачању
традиција родољубља, духовне обнове Русије. Само ми још фали да на мене показују
прстом и дерњају се да генерал Темњиков «има непосредну везу с пројектима
специјалних служби за стварање психотронског оружја, за извођење експеримената на
живим људима и тоталитарно зомбирање читавог становништва Руске Федерације».
«ВУКОДЛАЦИ У БЕЛИМ МАНТИЛИМА»!!! Аха! Је ли сад јасно како доктор може
постати генерал.

 Шта то имате у виду?

 Излизала се та тематика већ да ти се смучи, и никад није било помањкања

сличних информација. Завирите у Интернет – чега тамо све нема! Здрав човек се већ
само од наслова може претворити у зомбија: «План ЦК КПСС и КГБ «Психотронска
Голгота», «Хумано оружје – куга 20. века», «Научни канибализам», «Психотронско
оружје и ђаволске технологије», «Коњаници психотронске апокалипсе», «Psychotronic
Weapon! – уништење Homo Sapiens!!!», «Наручиоци и произвођачи», «Вођење државне
политике унутрашњег тероризма», «Заштитници људских права упозоравају – опасно је
гледати телевизију!», «Компјутер ће уништити човечанство», «У условима
психотронске обраде становништва немогући су демократски избори и слободно
изјашњавање грађана», «Претња националној безбедности захтева хитно доношење
закона!» Чак и... «ВАШ МОЗАК, ВАШ ЛИЧНИ И ИНТИМНИ ЖИВОТ ПОД
КОНТРОЛОМ СУ СПЕЦИЈАЛНИХ СЛУЖБИ».

 Али, нема дима без ватре?

  Наравно да не! Мислите да ћу сада почети да се изговарам како су такве
«сензационалне публикације» исплативе не само тзв. жутој штампи или да оне
изазивају «широки одјек» у читавој светској заједници. Ако је тако, требало би
истраживати ту област. Али, у читавом свету се извлаче истоветни закључци. Нема
таквог оружја које може управљати високом психичком делатношћу човека,
претварајући га у послушну марионету или зомбија. Највероватније се у наредних сто
година неће ни појавити, уколико је то уопште могуће конструисати. Идеја засад остаје
у облику не нарочито научних фантастичних дела или у виду психопатолошких
производа појединих лица представљених у виду откровења жртава дејствовања...
психотронског тероризма које, чудо једно, ипак опстају у тој неравноправној борби са
«специјалним службама» наше или стране државе, па чак и с «ванземаљским
цивилизацијама». И не само да опстају! Те жртве експеримената на људима из неког
разлога поседују неисцрпну стваралачку енергију, продиру у светиње над светињама
тајних лабораторија, оне знају како су устројени свакојаки психоемитери, обелодањују
прибављене тајне материјале, а ако их више нико не слуша или не разуме, све се то,
дабоме, дешава због некаквог психотронског противдејства на околне људе. Ево
типичног примера:

«Скраћену варијанту књиге – јада се један аутор – писао сам преко две године
под чудовишним психофизичким терором система КГБ, што је имало за резултат да су
ми терористи битно нашкодили здрављу, некажњено извршили против мене два
кривична дела, настрадали су моји најближи. Услед дуготрајне обраде психотронским
оружјем стекао сам преко 25 хроничних болести које протичу у облику акутних
запаљења, и на које никакво лечење не утиче. Заражен сам неколиким озбиљним
болестима. Услед дуготрајног зрачења појединих делова великог мозга у доброј мери
сам изгубио вид, деформисана ми је чеона кост, а у потиљачном делу је дошло до
атрофије дела малог мозга, моја висина се за кратко време смањила за 7 см итд. Преко
двадесет пута терористи су ми кварили писаћу машину и једном компјутер. Даљинско
оштећење диктафона и фото-апарата спречавало ме је да стручно и квалитетно
интервјуишем стручњаке и научнике. Даљинско деловање на фото-опрему и машине за
фотокопирање није дозвољавало да квалитетно урадим корице и илустрације. Крађа
личне карте отежавала ми је улазак у Државну Думу РФ, у државне установе и страна
представништва ради сусрета са посланицима, лидерима политичких странака,
функционерима и представницима страних држава. Помањкање средстава
онемогућавало ме је да плаћам штампарске услуге. Бесконачне миграције по
непознатим московским становима, по вештачки створеном психотронском коридору,
одузимало ми је време, онемогућавало припрему неопходних материјала, отежавало
живот и у сваком случају било везано за одређени ризик. Током предвиђеног
завршавања уноса текста на дискету први издавач је неочекивано не само одбио да
настави рад и држи се раније склопљених договора, већ и признао да ништа није радио
читаво то време, већ ме је просто током годину и по вукао за нос да би спасао суда свог
пријатеља новинара који је написао и објавио у листу једну од првих пасквила
специјалне службе за дискредитовање покрета за заштиту људских права. Други
издавач је такође неочекивано одбио да се држи раније склопљених договора, позвавши
се на квар штампарских машина. И сви каснији покушаји ангажовања издавача књига
такође су се завршавали неуспехом. КГБ (сада ФСБ) су, наоружани ђаволским оружјем,
предухитрили сваку нашу посету и разговори са њима су завршавани одбијањем. То, и
маса других вештачки створених околности не омогућава да сада књигу издам у
целини. Сматрам да је разоткривање и престанак чудовишног злочина – општенародна
ствар, зато остављам своја издања отворенима за све озбиљне информације у вези
психотронског или другог идентичног оружја и специјалних средстава. Гарантујем да
ћу сачувати тајност извора добијених информација. За издање књиге потребан је
издавач, спонзор».

Извините због предугог цитата, али ма ко да се заинтересује за проучавање те

теме ништа друго неће пронаћи ни сада, ни у далекој прошлости. Зато немојте узалуд
губити време. Замените речи «пси-генератор, пси-оператер, супер-рачунар, специјалне
службе, КГБ-ФСБ» усељавањем у човека «нечастиве силе, Духова, Ђавола, вештица,
чаробњака или вампира» и испашће исто то, пошто су феномени опсесије или
параноидалног бунила били добро познати лекарима у прошлости, и пре проналаска
струје, а да и не говоримо о компјутеру или телевизору, кроз које се наводно врши
разорно психотронско дејство. Истина, сада те чињенице из прошлости поједини
аутори објашњавају управљањем од стране «ванземаљских цивилизација» или
«ванземаљаца». Ето вам и свег дима од ватре.

Исто је и у вези средстава индивидуалне заштите од таквог дејства. Часна реч,

ништа нисам измислио, позивајући се на «пошашављене препоруке» другог аутора.
Читајте зарад општег развитка: «Питају ме: ако пси-оператер контролише туђи
сексуални живот, може ли се то ограничити? И најважније – како? Одговор је прост:
ако постоји спољни сигнал, треба га блиндирати. Медицинско-биолошки начини
заштите од торзионог зрачења држе се у тајности, али се понешто може посаветовати.
Лица подвргнута психотронском терору – мушкарци и жене – треба да заштите полне
органе од торзионог дејства. То ће спречити болести урогениталних органа, настанак
злоћудних тумора, опекотина полних органа, омогућиће да се сачувају полна и
репродуктивна функција. За заштиту полних органа неопходно је користити
блиндирајући уложак од метализоване фолије – дуже од хигијенског. Улошци који
штите од торзионог зрачења нигде се не производе, али их можете сами направити. Где
се може набавити метализована фолија? У Летонији и Немачкој у продавницама
прехрамбене робе продају се специјалне кесе за смрзнуте намирнице
«ISOUERTASCHE» и «EISBAR» немачке производње. Њихова јединствена
рефлектујућа фолија сребрнасте боје може се користити и за блиндирање торзионог
сигнала. Ако блиндирајући уложак буде покривао и анус, то ће послужити да се
избегну пси-силовања која оператер врши помоћу компјутерског курсора. То није
болно, али је понижавајуће, као и свако реално силовање. Ако човек не зна како и од
кога да се штити, сасвим је беспомоћан. Није важно колико има новца, коју функцију и
има ли обезбеђење. Има да га имају све док га не доведу до лудила – та свако врло
добро схвата шта му то раде. Мислим да се овде може ставити тачка». Јакако! Све би то
било смешно да није тако тужно.

 Испада да тему о психотронском оружју можемо затворити?

 У таквом облику – да. Па чак и за лекаре психијатре.

 Шта, зар има још неких других пројеката или области научних
истраживања?

 Свакако, и то не само у нашој земљи. «Несмртоносно оружје»  тај термин су

први увели амерички научници. Наводим напрескок списак технологија које спадају у
ту врсту оружја: портабл-ласери који заслепљују противничке војнике, и емитери
изотопа маскирани у стандардно оружје. Ултразвучни генератори који не само
дезоријентишу противника, него и изазивају муку и пролив, као и генератори буке који
утичу на непријатељски настројену узбуђену гомилу. Или, на пример, «водена пена» 
гас који се распрскава с ефектом сапунице и доводи до потпуне дезоријентације
противника. Скоро све те технологије развијене су у лабораторијама Лос-Аламоса у
оквиру националног програма. Али, тешко да се такво оружје може назвати
психотронским, и наравно да не претвара човека у зомбија.

Међутим, ако судимо по личностима руководилаца таквих лабораторија, свашта

се још може очекивати... Џон Александер, бивши директор програма за развој
«несмртоносног оружја», саветник владе САД, изузетно је интересантна личност.
Пензионисани пуковник, у саставу специјалних јединица ратовао је у Тајланду и
Вијетнаму. Тамо се загрејао за будизам и проучавао га у локалним манастирима. То је
толико утицало на душу специјалца да се у њему јавило упорно интересовање за све
паранормалне појаве. Као резултат тога Александер је 1980. године објавио програмски
чланак у америчком војном часопису Military Review о будућим врстама оружја. У
њему је пуковник тврдио да «постоје системи оружја који дејствују на мозак и чија је
летална могућност већ демонстрирана», притом су спомињани психокинеза, телепатско
манипулисање човековим понашањем, излазак душе из тела и тсл. Чланак је привукао
пажњу генерала из Пентагона и Александер је брзо стекао статус гуруа у политичким и
војним круговима САД. Александеру је 1983. године пошло за руком да се спријатељи
са потпредседником САД Албертом Гором, кога је обучавао методама
неуролингвистичког програмирања. Нови познаници су Александеру помогли око
финансирања многих његових пројеката. На пример, пуковнику-љубитељу ђаволија се
јако свидео филм «Звездани ратови» и идеја филма о некаквој тајној сили «витезова
Џедаја». Александер је 1983. године, захваљујући пријатељству са генерал-лајтнантом
Стаблабајном, који је потом дошао на чело Управе војне обавештајне службе и
безбедности САД, искамчио средства за програм истраживања телекинезе, који је тако
и назвао – «Џедај». После отпуштања из војске 1988. године Александер се запослио у
Националним лабораторијама Лос-Аламоса, доспевши под окриље Џенет Морис, писца
научно-фантастичних романа, а уједно и директорке за истраживања Савета САД за
глобалну стратегију (U.S. Global Strategy Council – USGSC). Узгред, на челу тог савета
је био бивши заменик директора ЦИА Реј Клајн. Управо USGSC стоји на извору
националног програма САД у области «несмртоносног оружја», излобиравши стварање
мноштва лабораторија о том проблему. Александер је данас фактички главни стручњак
у САД за проблем «несмртоносног оружја» и он није пропустио ниједну
«паранормалну» тему. Џон Александер је члан Савета Међународне Асоцијације за
проучавање живота после смрти, организатор националних конференција посвећених
«научно-техничким извештајима о истраживањима ритуала, искустава блиске смрти,
људских контаката са ванземаљцима и другим такозваним аномалним искуствима».
Александер такође улази у групу Aviary за изучавање НЛО. Чак се спуштао на дно
океана близу острвља Бимини у потрази за Атлантидом.

 А може ли се сазнати како су стајале ствари у нашој паћеничкој држави?

 Мали пример. Постојало је раздобље када је парапсихологија код нас

обећавала велике паре и славу. Буквално последњих месеци постојања СССР, када су
окови тајности ослабили, у Комитету за науку и технологије Врховног Совјета су
одлучили да провере на шта су трошена средства издвајана за «Центар
нетрадиционалних технологија». По тврдњама генералног директора ЦНТ Акимова,
управо су торзиона поља објашњавала све оно што су неуспешно покушавали да
објасне помоћу биопоља – парапсихолошке појаве, левитацију, преношење мисли на
растојање итд. Прочитавши само неколико тачака из «Основних праваца истраживања
за раздобље 1991-1995. године» на којима је радио «Центар нетрадиционалних
технологија», водећи физичари земље су се ухватили за главу. Заиста, остваривање
макар само једног од њих обећавало је револуцију у физици и чинило земљу
најмоћнијом на свету. Како је у то време писао један московски лист, није страшно што
је Русија сада заостала – она је испред читаве планете у стварању тајног руског оружја
– торзионих поља. Чим се истраживања заврше, нашој земљи ће пред ноге пасти читав
свет. Ево неколико тачака из плана ЦНТ:

1. Откривање војне технике и објеката помоћу торзионих поља у космосу, у

ваздушном простору, на земљи, под земљом и под водом.

2. Погађање војне технике и објеката на великом растојању помоћу торзионих

зрачења.

6. Стварање погонских мотора на торзионим начелима.

7. Развој обавештајних и контраобавештајних метода и средстава на начелима

торзионих поља.

8. Даљинско психофизичко деловање на војску и становништво торзионим

зрачењима.

И што је занимљиво, управо за тај план су средства врло брзо пронађена. Како
следи из информације коју је Врховном Совјету доставио дописни члан АН СССР Ј.
Александров, «ЦНТ је од јануара 1990. г. формирао петогодишњи програм с опширном
кооперацијом с разним ресорима, издвојено му је 500 милиона рубаља од стране
Државног комитета Савета министара СССР за науку и технику и Војно-индустријског
комплекса» (у старим – совјетским – рубљама то су невероватно велике паре). Али, на
основу закључака стручњака који су се упознали с радом «Центра нетрадиционалних
технологија», биро Одељења за општу физику и астрономију АН СССР је констатовао
– претензије ЦНТ на откривање новог фундаменталног «даљинског дејства» су
неубедљиве и противрече многобројним директним експериментима. Раскринкавати
сва «открића» А. Акимова просто није имало смисла. Ипак су многи озбиљни научници
били принуђени да се баве проверама, и у «Веснику РАН» (1999. г., том 69, бр. 10) је
објављен извештај о једном експерименту. Службеници предузећа «Вент» су тврдили
да помоћу њиховог генератора торзионог поља могу да се битно промене својства
материјала. На пример, ако се бакар подвргне дејству торзионог генератора, електрична
проводљивост тако добијеног узорка биће неколико пута већа него код контролног
узорка. Аутори «открића» обратили су се Министарству науке Русије и влади Москве с
молбом да им се доделе средства за изградњу индустријског уређаја, а даље –
специјалне фабрике за индустријску производњу «торзионог бакра». По њиховим
прорачунима, ако се жице за московске тролејбусе и трамваје замене тим бакром –
малтене суперпроводником, може се затворити скоро половина електрана у Москви.
Провером тог «ефекта» бавили су се истакнути физичари-експериментатори из
Института физичких проблема РАН «П.Л. Капица». На основу добијених резултата
научници су извукли закључак да тврдња о разлици електричног отпора од 80 пута
између «озрачених» и «неозрачених» узорака бакра експериментално НИЈЕ
ПОТВРЂЕНА. Испало је да је проводљивост бакра у узорцима које је поднео МНТЦ
«ВЕНТ» за ред величина гора од бројки наведених у приручницима. «Шта ћемо да
радимо?»  на постављено вечито питање један од оних који су проверавали одговорио
је да се засад мора сачекати на добијање Нобелове награде. О резултатима је
реферисано руководству Министарства науке Русије и комисија је ситуацију око ЦНТ
окарактерисала као рецидив организоване псеудонаучне активности, настале у
ситуацији злоупотребе тајности у ресорској науци («затворена научна тема»), и
неконтролисане расподеле државних средстава. Делатност ЦНТ око
«нетрадиционалних поља» имала је обележје афере великих размера... Акимов је
разрешен дужности генералног директора ЦНТ. Исто типична ситуација, на коју се не
може уложити жалба, нити ће више бити финансирања.

 Па шта онда испада: резултат «2:0» не у корист психотронског оружја?

 Мислим да је за те «аргументе и факте» тако. Физичка и техничка средства

усмерена на човекову главу не могу се назвати психотронским. Засад она нису у стању
да остваре никакав психички или зомбирајући утицај на личност. То је као прво, и то је
научна чињеница. А као друго, ако неком падне цигла на главу – то није психотронско
оружје. Чак и озлоглашени мобилни телефон, који се држи уз само уво, не изазива
злоћудне туморе мозга. Пре ће бити да је то још једна у низу измишљотина, а не
резултат озбиљних научних истраживања. Друга су ствар хемијски препарати,
психотропни отрови, халуциногени, алкохол или наркотици. Али опет – то није
психотронско оружје и њихово дејство је добро проучено.

 А како стоје ствари с телевизијом? Није случајно донет закон који

забрањује програмирање човека у рекламне или друге сврхе.

 Приче о 25. кадру на екрану телевизора или о дејству на човекову подсвест

средствима сугестије испод прага опажања сада само они лењи не распредају. Шта
мислите, да ли би специјалне службе врло ефикасне тајне пројекте и технологије дале
да се користе за цивиле? Па онда одлучите вреди ли учити енглески језик у сну,
купивши програмиране касете или ићи код доктора који је патентовао методу 25. кадра
за кодирање против гојазности или алкохолизма. А и с књижицама о
«неуролингвистичком програмирању» су нам се већ малтене на главу попели нудећи их
на сваком ћошку! Није то никакво оружје... Ни вајде ни штете од њега нема. Штавише,
ако се у јавним гласилима без икаквог устручавања, отворено и на сав глас појављују
чланци на тему: «Бушу преостало годину дана живота», «Будистички монах рекао
Путину да ће стећи спокој 2004. године», «Вештице и врачаре ће током скупа
«слонова» покушати да уз помоћ магије склоне Буша из Вашингтона», «Јеврејски
екстремисти бацили на Шарона смртно проклетство «Пуљса денура», а «Израелски
рабин намерава да изврши ритуал проклетства упућен Шарону, желећи му смрт»; или
«Дописник «Комсомолске газете» убацио се у секту чији чланови васкрсавају мртве и
спремају се да преотму власт у Русији. Секташ и шарлатан Григориј Грабовој, који је
«васкрсавао» децу погинулу у Беслану, позвао своје следбенике да «кодирају» владу
Русије. Грабовој се спрема да сам постане председник Русије и позива заведене грађане
да га подрже у том тешком подухвату»  све су то покушаји манипулације друштвеном
свешћу, а не дејство на човекову подсвест, и никако не на здравље или успех
побројаних «жртава». Притом је «широки одјек» који би по замисли аутора таквих
чланака требало да се сместа појави у читавој светској заједници тешко упоредити са
чопором разјарених мајмуна под паролом «Држ` га!». У том случају реакције грађана
не превазилазе кухињско претресање, и најчешће подсећају на игру коју одрасли људи
играју, а коју је амерички психолог Ерик Берн описао под називом «Замислите само,
какав ужас!».

 Па чиме се то онда будући генерал Темњиков бавио? Испада да се сва

научна истраживања на тему «Могуће варијанте психотронског оружја и
индивидуална средства заштите» своде на закључак да таквог оружја нема нити
га може бити, и немамо се зашто штитити?

 Ама истим оним чиме и доктор Темњиков, а закључци су читаоцима вашег

листа добро познати. Такво «оружје» постоји, само што «линија фронта» не пролази
између «агресивних Ванземаљаца и Земљана», или «пси-оператера који седи пред
Супер-рачунаром и несрећних жртава необјављеног психотронског рата», већ између
најобичнијих људи. Негативне информације које се шаљу у виду сигнала бола од
болесног човека ка здравом овде ће бити страшније од «оружја несмртоносног дејства»
развијеног у Лос-Аламосу. Не видим смисла да понављам садржину претходних
чланака у «Липецкој газети», тим пре што је то већ изашло као посебна брошура. Сви
заинтересовани је могу код вас купити. Међутим, потребно је неколико разјашњења с
нове тачке гледишта. Постоји «психотронски емитер» у виду болесног органа, постоји
и његова «жртва» у виду здравог органа. Али негативни сигнали који се између њих
крећу неће увек и у сваком случају бити опасни.

Као прво, они морају бити примљени на језику сасвим разумљивом и јасном
органима и системима. Болесна јетра не може утицати на здраво срце, а болестан
бубрег неће збунити здраво плућно крило. У тренутку негативног преноса људи с
пуним правом могу и не бити у сукобу, већ чак обрнуто, могу сасвим пристојно
разговарати, љупко се осмехивати или љубити ближњег свог. Као друго, функција
сасвим конкретних унутрашњих органа у процесу негативног дејства мора бити
прекинута или на извесно време заустављена. Или здрав човек у том тренутку мора
имати некаква незнатна одступања од норме. Можда је уморан, преоптерећен,
поболева, осећа кратковремени бол итд. Ту се рањиво место појављује практично
свугде и могућност негативног програмирања од стране околних лица или ефекти тзв.
самопрограмирања биће врло успешни.

Сасвим је друга ствар ако је «психотронски емитер» сложенији од само тешког

обољења појединог органа једног човека. Милијарде година еволуције живих
организама довеле су до тога да се од једноћелијског живог бића појаве вишећелијска,
потом целовити организми који садрже системе разноврсних органа, и на крају крајева
– дивота Васељене, круна свега живог Човек. Можда су хиљаде година утрошене на то
да се разноразни људски проблеми могу информационо систематизовати и објединити
међусобно у виду тзв. Централног Негативног Програма.

Лично ја потрошио сам двадесет година на проучавање управо тог

«психотронског емитера» који је подробно описан у књизи «Корени зла». И овде
носилац тог програма није «непријатељски или домаћи Супер-компјутер», већ мноштво
људи. И ниједно техничко средство није у стању да тај програм састави и чува, развија
и усавршава. И он се појавио много пре проналаска компјутера, и људи су на разне
начине доживљавали и описивали «дејство ЦНП на сопственој кожи». Ето то вам је
други извор негативних информационих контаката!
 Али опет, здрав и успешан грађанин не може увек и у сваком случају да има
посла са читавим светом људских проблема (тј. с Централним Негативним Програмом).
За будућу «жртву» велики ризик представљају тзв. НЕГАТИВНА СТАЊА, која ми
доживљавамо с поводом или без њега, али која стварају најповољније услове за
«психотронску озраченост». Доктор Темњиков није у својој књизи «Корени зла» само
описао устројство ЦНП и дао списак тих привлачних стања, већ је навео и ефикасна
средства индивидуалне заштите.

Зато НЕГАТИВНИ СЦЕНАРИЈИ које носимо у сопственој свести и који су

подробно описани у књизи «Трећа сила», здравог и успешног човека неминовно
прикључују на Централни Негативни Програм. А ту се не може открити једини
извршилац «психотронског дејства» или некакав «оператер с курсором». Најважније је
да се искључите из ЦНП или да се на то «чудовиште» никада и не прикључите. Како и
помоћу чега – све то имате подробно у мојим књигама, семинарима или предавањима.
И никакви, да простите, улошци од алуминијумске фолије у таквим ситуацијама не
помажу.

Па Ви сте, Леночка, и сами били на мом семинару. Већ обучавате своје ученике
и врло добро знате да за негативне информације не постоје ни државне ни
територијалне границе. Раније сам организовао испите за своје студенте. Давао сам им
задатак да изврше информациону дијагностику једног човека, а онда сам добијене
податке поредио, и то не само с оним што сам знао о том пацијенту. Исправност
дијагностике је безусловно говорила и о објективности технологије, и о нивоу
обучености студената. То је у почетку све њих радовало, а после је престало. Одлучио
сам да такве испите више не правим. Сада студенти на семинарима размењују добијене
податке, сами себе проверавају и усхићују се добијеним резултатима.

Ево, сада ми и ви, после одржаних самосталних семинара, радосним гласом то

саопштавате. Да, има зашто да вас хвалим! Свака част, све исправно радите. Ипак, када
обратите пажњу на то да негативна информација чак и методом дијагностике на
растојању, преко фотографије или узорка потписа стиже до сваког студента нимало
изобличена, ту се има зашто ужаснути. У реду, моји ученици контактирају с људским
проблемима и могу с њима изаћи на крај, али зар таква информација не стиже без
изобличења и до других људи? Па у томе и јесте ствар. Људе треба учити да не буду
пријемчиви на такво прецизно «психотронско оружје».

 Па ипак, Генадије Јаковљевичу, ваше књиге, предавања и семинари засад

још нису доступни свима, па и на основу сопственог искуства ћу рећи да се не могу
«из цуга» савладати. Та обећали сте да ћете на страницама нашег листа дати
корисне информације за читаоце. Шта нам још можете поверити?

 Па, шта се планира у будућности, пошто је «Информационих рецепата» било

довољно и у новинама, па нека читаоци не буду лењи да их благовремено користе. По
том питању је ситуација у Липецку већ знатно повољнија у поређењу с другим
регионима. И предавања и семинар сам вам одржао, и предаваче припремио који ће
обучавати друге, док се у Санкт-Петербургу или Немачкој тек предвиђају први кораци.
Сада просветитељски рад код вас не зависи од моје заузетости. Читаоци би требало да
знају где и код ког предавача у Липецку, Јељцу или Вороњежу могу да дођу на
предавање или семинар. Богу хвала, доживели смо доба када по овом питању нема нити
може бити било какве затворене научне теме. Не смеју се те технологији држати у
тајности, пошто никакав научни центар и никаква елитна група обучених стручњака
није у стању да изађе на крај с таквим «психотронским оружјем». Објаснићу зашто.
Што више најобичнијих људи буде владало понуђеним «информационим рецептима»,
тим ће читава околина бити здравија и безбеднија. Премда сам свестан да ће то лако
појмити најпре они који су већ прошли базни семинар. Сигнал од неког негативног
догађаја не стиже сваком, већ пре свега онима који су с тим «некако повезани».

Рецимо, можда ја такав сигнал о предстојећем удесу и нећу добити ако не

намеравам нигде да путујем. Али ће зато службеник саобраћајне полиције вероватно
примити мноштво таквих сигнала, пошто су саобраћајни удеси тесно везани за његове
службене обавезе. Исто се може рећи и за контролоре лета, полицијске инспекторе,
руководиоце одељења заштите на раду крупних предузећа. Свако ће од њих у првом
реду добијати сигнале о предстојећој невољи управо у делокругу свог посла.

Сви знају да ја објављујем прогнозе негативних догађаја за годину дана унапред.

На пример, могли сте се уверити да сам велики земљотрес у Индонезији предвидео још
децембра 2003. године. Али, шта сам ја могао да учиним, кад та негативна информација
лично са доктором Темњиковом «нема благе везе»?! Зато ће службеник спасилачке
службе највероватније такав сигнал добити и извршиће корекцију. И не сумњајте,
његови резултати неће бити ништа гори него код професора Академије.

Управо зато методика информационе корекције не треба да има политичке или

географске границе, управо зато се слични пројекти сада реализују у читавом свету.
Свакако, доћи ћу још не једном код вас, пошто ћемо даље радити по новом програма
«Одељења савремених информационих психотехнологија» Академије Безбедности РФ.
А то значи да ћете имати предаваче, слушаоце предавања и полазнике семинара на
новом нивоу обуке. Мислим да би читаоци «Липецке газете» требало да знају и
следеће:

1. Ниво знања са предавања омогућава војном лицу и спортисти да у случају

повреде или рањавања за свега неколико секунди спроведе технологију хитне
самопомоћи – отклањање бола или мере против шока – још пре коришћења
медикамената. Информациона метода заустављања крварења пре стављања завоја или
гумене врпце, процес психохируршког затварања површине ране или опекотине,
отклањање унутрашњих хематома, посттрауматског отицања ткива – следећи су
«рецепти самопомоћи» који се морају хитно применити, јер се настрадалом не може
баш увек благовремено указати хитна медицинска помоћ на самом бојном пољу или
током евакуације.

2. Информациона самокорекција коју настрадали сместа изврши доводи још и до

тога да се ниво инфекције од добијених отворених рана с потоњим развојем
патолошког процеса знатно смањи или сасвим искључи. Оштећена ткива се знатно
брже регенеришу, чак до консолидације прелома костију током 10-15 дана. За 50% се
смањује рок каснијег боравка лакше рањених у болници. Тешки рањеници или они
оперисани, ако паралелно користе технологију информационе самокорекције, реално
избегавају даљи инвалидитет и враћају се у војну службу.

3. Информациона самокорекција коју врше војна лица или цивили, спортисти

или стручњаци-инфотерапеути у циљу отклањања последица повреда, као и отклањања
било које соматске болести која утиче на физичко стање човека, у случају пружања
хитне помоћи током тренинга омогућава спортистима успешнији наступ на одговорним
такмичењима или постизање боље физичке спреме војних лица.

4. Технологије самокорекције акутних или хроничних болести без икаквог

изузетка могу ефикасно примењивати како цивили тако и војна лица, чланови њихових
породица, ветерани на заслуженом одмору или активна војна лица.

5. Савремене психотехнологије омогућавају не само да се отклоне разноврсне

физичке непријатности, предухитре болести, већ и спрече негативни догађаји.
Међународно искуство коришћења тих «информационих дијагностичких и
корективних рецепата» сведочи о томе да је и без свакојаких необичних способности и
талената, сваки човек у стању да овлада методом прогнозирања и корекције негативних
догађаја, чиме је сачуван не један људски живот. Ризик настанка претећих негативних
догађаја немерљиво расте код војних лица у поређењу са цивилима. Због тога ће ове
технологије такође бити потребне, а њихова резултативност ће смањити губитке у
армији, специјалним јединицама или међу службеницима МУП-а.

6. Обука стручњака разног нивоа омогућиће спровођење информационих

превентивних мера непосредно у оној сфери у којој се људи службено налазе. Лекари
могу смањити број оболелих и повређених у својој општини, службеници МУП-а и
правници могу смањити ниво криминала у свом региону, службеници авио-компанија
или саобраћаја могу спречити могуће хаварије или удесе, службеници обезбеђења или
службе заштите на раду могу спречити терористичке акте, хаварије у производњи,
пожаре или техногене катастрофе.

План су одобрили Председник «Академије проблема безбедности, одбране и

правног поредка» В.Г. Шевченко и председник «Одељења савремених информационих
технологија» генерал-мајор Г.Ј. Темњиков.

Липецк – Москва – Липецк

Разговор водила Јелена Бредис
град Липецк, 2005. г.

* * *

ИЗ МАТЕРИЈАЛА ПРЕДАВАЊА

Лолите Сафаровне Петраченко

Добар дан, драги пријатељи! Хтела бих да се захвалим свима вама који сте
одвојили време да дођете на предавање «Дијагностика и корекција негативних
информационих стања човека», на коме ћете не само сазнати много тога новог и
занимљивог. Зато се спремите да пажљиво слушате оно о чему ће бити говора.

Доктор Генадиј Јаковљевич Темњиков је аутор те јединствене технологије, чијем

развоју је посветио преко 30 година. Лекарски факултет Томског медицинског
универзитета завршио је 1975. године. По струци је лекар-психотерапеут. Тренутно је:
директор Центра информационе психотехнологије «Академије националне безбедности
Руске Федерације», високошколске установе у Москви. Генадиј Јаковљевич је
професор, академик, заслужни научни радник, доктор медицинских и социјалних наука.

Издао је мноштво научних публикација, књига, брошура и чланака у средствима

јавног информисања. Његови радови награђени су Златним орденом I степена «За
заслуге за друштво» од стране Организације уједињених нација, највишим друштвеним
орденом Русије «Петар Велики» за изванредне заслуге и велики лични допринос
развоју и јачању Руске државе.

Ректор је «Међудржавног медицинско-социјалног Универзитета», академик и

председник регионалних одељења Међународне Академије Наука «Мишел
Нострадамус» у Русији, Израелу, САД, Канади, Немачкој, Бугарској, Југославији.
Председник је националних одељења Међународне друштвене организације «Здравље»
под покровитељством ОУН, редовни члан «Академије проблема безбедности, одбране
и правног поретка», генерал-мајор.

Подробне информације могу се добити на његовом званичном сајту, где ћете

наћи контактне телефоне и електронску пошту.

Драги пријатељи! Програми и Пројекти од значаја за друштво увек се организују

и спроводе у интересу федералних и регионалних органа власти. Генадиј Јаковљевич
предаје у Академији која је научноистраживачки Центар Комитета Државне Думе
Руске Федерације за питања националне безбедности, одбране и правног поретка. А то
значи да сте сада на једном од општеобразовних предавања која се држе не само у
Русији, већ и у читавом свету.

Просветитељским радом баве се предавачи «Међудржавног медицинско-

социјалног Универзитета», који је такође укључен у «Интернационалну Асоцијацију
ветерана, ратних инвалида и официра безбедносних структура». «Штит Отаџбине» има
представништва у 80 земаља света.

С једне стране, у високошколским установама Руске Федерације држе се курсеви

стручног усавршавања у овој технологији за стручњаке с високим образовањем. А с
друге стране, постављен је задатак да се основама ове методе обуче најшири слојеви
становништва, и то у читавом свету. Зато су «Центри информационе терапије»
отворени не само у Русији, већ и у Израелу, САД, Канади и другим земљама.

Ми бринемо за ваше физичко здравље, безбедност и социјални бољитак. У ту

сврху се данас срећем са вама, као директор «Међудржавног медицинско-социјалног
Центра» у Санкт-Петербургу, као проректор за наставни рад «Међудржавног
медицинско-социјалног Универзитета» у Москви. Презивам се Петраченко, а зовем се
Лолита Сафаровна.

Дозволите ми, драги пријатељи, да вам поставим једно питање: Како ми обично
бринемо за своје здравље? Свакако, да бисмо сачували здравље морамо се заиста
постарати, спречавати и избегавати свакојаке шкодљиве факторе, поштовати режим
дана: правилна исхрана и одмор, избегавање стресних ситуација, бављење појединим
спортовима или барем јутарњом гимнастиком.
 Е, па на који начин решавамо проблеме када смо болесни? Свакако, тешко је
избећи лекове и лекаре-специјалисте. Свима је то познато. А шта ако ни то не помогне?
Шта да се ради? Вероватно неко међу вама зна за случајеве када лекари нису помогли, а
човек се ослободио тешке и неизлечиве болести? Свакако, има и таквих случајева
исцељења, али ту се или десило некакво чудо с тешко болесним човеком, или људи
почињу да траже бакице, траварке, видарке, врачеве, магове, екстрасенсе.

Ма, прелистајте било које новине. Шта вам све не нуде! Зар је тешко одговорити
на то питање? Узмеш новине и прочиташ. Али, драги пријатељи, или нам помажу
лекари-специјалисти, или чудо, или можда поједине личности које поседују
натприродне способности и могућности. Наизглед, никакве друге варијанте не постоје.

Па ево, метода доктора Генадија Јаковљевича Темњикова заснована је на томе да

се здравствени проблеми могу решити и без лекова и без чуда. Можемо се бринути о
свом здрављу, спречавајући обољевање и без тешких физичких вежби, ограничења, без
исте те јутарње гимнастике, ако баш не желите да се њоме бавите. Наравно да су и
спорт и ваш физички развој неопходни, али не у циљу спречавања будућих болести.

Данас ћете на овом предавању научити ту методу и прво што ћете почети да
радите – то је да за свега неколико тренутака отклањате бол било које локализације.
Сваки човек може да научи методу информационе корекције не поседујући никакву
изабраност и без икаквог медицинског образовања. Елементарни основи предложене
методе дају изванредне резултате.

Стотине људи су биле на предавањима Генадија Јаковљевича или његових

предавача, научивши се да пружају помоћ себи и својим најближима, а ви у овој сали
нисте ништа гори од оних који су прошли обуку у Израелу, Канади, САД и другим
земљама или другим градовима Руске Федерације. Будите пажљиви и све ће вам поћи
за руком.

Данас почињемо да учимо како да радимо с негативном ин-фор-ма-ци-јом!

Дакле, шта је то негативна информација? Молим вас, наведите примере. Наравно, у
праву сте... То су и скандали међу људима, то су негативне емоције које с поводом или
без њега доживљавамо или преносимо једни другима. То су и рекламе на телевизији
које све нас раздражују. То су и свакојаке «страве и ужаси» што се на људе обрушавају
из средстава јавног информисања.

А шта мислите, да ли је бол негативна информација или не? Наравно! Управо

сада желим да обратим вашу пажњу на ту врсту негативне информације и да све вас
који седите у овој сали научим КАКО да са њом радите. Ако будете пажљиви, не само
што ћете научити да отклањате бол са ма које локализације без икаквих лекова, већ и да
вршите анестезију чак и код тежих повреда, да тренутно заустављате крварење,
отклањате опекотине или затварате ране за неколико минута. А за то вам неће
затребати ни завоји, ни масти, ни антибиотици. Пракса примене тих рецепата показује
да се регенерација или зарастање рана одвија буквално наочиглед. У књизи «Просто,
чекати си знала» налазе се не само примери високе ефикасности те методе, већ и
неопходни «информациони рецепти» за пружање помоћи самом себи, најближима и
вашим будућим пацијентима у случају разних физичких невоља или непријатних
догађаја.
 Драги пријатељи, наведени примери уопште не сведоче о томе да је Генадиј
Јаковљевич своје методе развијао ради анестезије, заустављања крварења, брзог
зарастања рана, опекотина или прелома. Доктор је по завршетку факултета 12 година
радио у удаљеној рејонској болници на Северу наше земље, пружајући лекарску помоћ
радницима дрвне индустрије. И да он у својој лекарској пракси није имао посла са
тешким повредама, тешко да бисмо данас могли користити његове препоруке.

Али, хитна помоћ коју ћете пружати настрадалима није једина област примене
методе «Седам чаробних речи». Доктор Темњиков и дан-данас ради са најтежим
пацијентима, пружа ефикасну помоћ, рекло би се, у безнадежним случајевима.
Обраћају му се онколошки болесници са свих страна света, он стално одлази у
иностранство. И то нису просто речи. На овом диску је 6 сати видео-снимка са
резултатима примене методе информационе корекције, како у Русији тако и у
иностранству.

Да, Генадиј Јаковљевич је врхунски стручњак светског имена. Он штедро износи

стечено искуство својим колегама, али у првом реду даје технологију пацијентима,
рођацима тешких болесника, ако човек није у стању да сам себи пружи помоћ. Сви ви
који седите у овој сали, подвлачим – сви без изузетка, можете постати његови
најталентованији ученици. И о томе се, драги моји, не расправља!

А сада ћу вам навести поједине статистичке податке.

Да ли вам је познато да је 39% војних обвезника у војсци имало проблема с

органима јавног реда и мира?

Према подацима генерала Панкова, највећи постотак међу удесима и

прекршајима у оружаним снагама имају:

 избегавање служења војске – 24,6%,

 недолични међусобни односи – 15,2%,
 прекорачење овлашћења – 12,8%,
 недела према цивилима – 11,9%,
 проневера државне и војне имовине – 7,3%,
 наркоманија – 0,7%.

На остале прекршаје у оружаним снагама отпада 27,5%.

То су подаци из саопштења са званичног сајта Министарства одбране Русије.

У оружаним снагама Руске Федерације је од почетка 2005. године погинуо 561

војник. У јуну њих 100. Током једне недеље је погинуло 46 војника, од чега су само
двојица погинула у борби.

Губици су у јулу износили 116 лица. У јулу је 14 војника погинуло у Чеченији, а

притом су губици Оружаних снага током борбених дејстава у тој републици износили
12 лица.
 Због избегавања обавеза војне службе током 2004-2005. године осуђено је 213
официра.

Узроци погибије војних лица су већином следећи: 35 је везано за несрећне

случајеве. Кршење саобраћајних правила и правила коришћења возила однело је
животе 34 лица. Још 32 војна лица су извршила самоубиство. По речима Савенкова, од
2002. године је осуђено 1.353 официра, од тога њих 169 – на реалне затворске казне.
Свака трећа смрт у војсци је самоубиство. У 2006. години се само током 24 сата сазна
за најмање 10 случајева прекршаја против војника.

Уосталом, та бројка не треба никога да чуди. Прекршаји се у руској армији

дешавају на десетине свакодневно. У протеклој години их је само по званичној верзији
забележено 20.390. То јест, свакодневно се бележи по 56 прекршаја или случаја
недоличних међусобних односа. Притом су по мишљењу војних стручњака стварне
бројке неколико пута веће, али тачне информације о неборбеним губицима немају ни
министар одбране, ни војно тужилаштво, па чак ни комитет војничких мајки.

А ево шта пише дописник Алексеј Гусев на званичном сајту «Утро.Ру» од 9.

фебруара 2006. г.

Житеље Русије на «дедовшчину» (иживљавање «џомби» над «гуштерима»)

навикавају од детињства. У Републици Саха (Јакутији) мировни судија је
средњошколског наставника техничког образовања Василија Јевсејева осудио на казну
од 5.000 рубаља «због батина» у складу са д. 1 чл. 116 Кривичног кодекса Руске
Федерације.

Током суђења је установљено да је наставник током наставе ударио ученика

шестог разреда комадом иверице, услед чега је дете добило отворену рану на потиљку.
Сам Јевсејев је објаснио да је то учинио «у васпитне сврхе».

Даље, нешто пре тога сазнало се за запрепашћујући случај у једној од

приморских школа, где је педагог основне школе Герасимова натерала седморицу
ученика да буквално полижу прљави под који су јако загацали ногама.

На смрт преплашена деца беспоговорно су се потчињавала, а сама учитељица је

мирно посматрала шта се дешава, после чега је почела да грди «прекршиоце» пред
читавим разредом и још им уз то дала «кечеве» из... математике «због лошег
понашања».

Родитељи ђака су због малтретирања своје деце поднели пријаву тужилаштву

против учитељице, где је против ње подигнута оптужница по чл. 156 КК РФ
(«неизвршавање обавеза у васпитавању малолетника»), по ком учитељици прети до две
године затвора – природно, уз забрану бављења педагошким радом, истина, само на три
године.

У понедељак је Богдановички општински суд Свердловске области осудио

наставника фискултуре који је истукао двојицу ученика грабљама, на плаћање казне од
5.000 рубаља – као и у случају са већ споменутим Јевсејевом. Суд га је прогласио
кривим по истом том чл. 156 КК РФ.
 Али, оно најужасније у тој ситуацији, насталој у нашој земљи током последњих
година, је то што је «дедовшчина» карактеристична чак и за дечје вртиће, при чему се
за најмлађег њеног присталицу може сматрати шестогодишњи Коља Травкин из елитне
прогимназије бр. 1615 на југозападу престонице. Премда тако мали, шврћа туче сву
дечицу, не бојећи се ни њихових родитеља.

Очигледно је да се узроци таквог понашања детета крију у његовом васпитању.

Али, и друга деца, поучена горким искуством још у дечјем вртићу, потрудиће се да
следе пример тог Коље. А годинама касније, када нека од њих пођу у војску, читава ће
земља бити озлојеђена језивим случајевима «дедовшчине». Даље.

У Русији је број грађана који користе наркотике током последњих 10 година

порастао 9 пута, саопштила је Федерална служба за контролу промета наркотика на
седници владе Руске Федерације. По званичној статистици, евидентирано је 493.000
наркомана, међутим, према подацима Министарства образовања и науке, њихов број
достиже 6 милиона.

У Русији расте смртност од предозирања наркотика, изјавила је Федерална

служба за контролу наркотика. Док је, према подацима стручњака, 2004. године у
Русији од наркотика умрло 70.000 људи, 2005. године је умрло већ 100.000. Сем тога,
Федерална служба предлаже отварање специјалног наставно-методичког центра у
Москви са филијалама у регионима за обучавање здравствених радника и стручњака за
лечење наркомана. Центар за превентиву наркоманије у Москви имаће филијале у
федералним окрузима.

Генерал-пуковник Ивашов каже да су наведене бројке неборбених губитака

«огромне». По његовим речима, за деградацију армије крива је држава, однос друштва
према армији сада је кардинално промењен. Армија више није пример часности и
постаје некаква институција страна држави и друштву.

У руској војсци је 2005. године регистровано 139.000 кршења закона, за

различите преступе осуђено је преко 15.000 војних лица, саопштио је главни војни
тужилац РФ Александар Савенков.

У Државној Думи су запрепашћени армијском статистиком. У вези с тим

«главно војно тужилаштво поднеће нацрт закона о увођењу институције војних
свештеника у Оружаним снагама РФ»  рекао је Савенков на седници комитета Савета
Федерације, иступајући о проблему стања законитости и правног поретка у Оружаним
снагама. По његовим речима, већ је проучено искуство страних армија, где постоји
институција свештеника. «Безусловно сматрам да институција војних свештеника има
право на постојање» – додао је главни војни тужилац.

А знате ли, драги пријатељи, да Руска Православна Црква активно учествује у

спровођењу нове концепције безбедности земље?

Одељење за спољне црквене везе и Одељење за везе с Оружаним Снагама и

органима јавног реда и мира – то је једна од синодалних установа Московске
Патријаршије.
 Главни циљ одељења је васпитавање војних лица и службеника органа јавног
реда и мира у духу православља, родољубља и љубави према Отаџбини, одржавање
веза с Оружаним Снагама и органима јавног реда и мира.

Е, па, Руска Православна Црква и Академија безбедности, одбране и правног

поретка РФ су јануара 2005. године потписале споразум о сарадњи у развоју нове
концепције безбедности земље.

Планирано је да се посебна пажња у будућој концепцији посвети питањима

духовног развоја човека и грађанина, очувању моралних начела друштва, јачању
традиција родољубља и духовној обнови Русије. Представници Руске Православне
Цркве и стручњаци у области безбедности заједно ће тражити одговоре на питања и
искрсле проблеме у сфери духовне безбедности, путеве решавања моралних проблема,
ефикасне начине васпитања омладине, јачања породице, борбе против наркоманије и
пијанства.

Споразум о сарадњи потписали су митрополит Смоленски и Калињинградски

Кирил и ректор Академије националне безбедности Виктор Григорјевич Шевченко.

Драги пријатељи! Један од Пројеката директора «Центра информационих

психотехнологија Академије националне безбедности Руске Федерације» генерал-
мајора Темњикова зове се «Витез и Вила». Пројекат је у непосредној вези с решавањем
тих проблема!

Реците ми који човек је 100% осигуран од несрећа, од могућности повреде или

доспевања у неку негативну ситуацију? Ако таквих људи има у сали, једино њима неће
бити потребна наша методика. С друге стране, ризик настанка таквих проблема
немерљиво расте за војна лица у односу на цивиле.

Није важно да ли ће се војни обвезник повредити услед недоличних међусобних

односа или у борбеним дејствима. Хитна информациона самопомоћ мора уследити пре
него што настрадали буде отпремљен у болницу!

Овде ће препоруке Генадија Јаковљевича спасти не један људски живот,

сачувати здравље настрадалима или их ослободити стања које води у инвалидност.
Свако војно лице треба да има код себе ту књигу – «Просто, чекати си знала»! Сви
родитељи у свим школама морају чути ово предавање! Ја не знам људе којима ова
методика неће помоћи.

Пројекат «Витез и Вила» хитно је потребан лицима која спадају у групу

повећаног ризика везаног за борбена дејства, а то су: службеници МУП-а, ватрогасци и
борци специјалних јединица. Спортисти, стручњаци из области повећане социјалне
активности: службеници безбедносних структура, правници, лекари, учитељи и
наставници, политичари, јавни радници, глумци, продавци, пословни људи итд. И што
је најважније – то су мајке и жене чија деца и мужеви се налазе у «жариштима сукоба»,
или у својој струци ризикују живот.

Драге жене, будите пажљиве! На овом предавању научићете да ШТИТИТЕ своју

децу, рођаке и најближе на растојању од стотина и хиљада километара. А да и не
говоримо о томе да сваки човек коме је од животне важности може овладати читавом
технологијом по програму семинара Генадија Јаковљевича. Немојте се уздати у случај,
пошто се треба учити не само «умећу чекања» и не само «ишчекивањем својим»
спасавати «посред зала» све оне који су вам драги.

Дакле, на чему је заснована предложена технологија? Испоставља се да се

негативна информација у виду сигнала бола може преносити не само унутар људског
организма нервним влакнима, већ може изаћи, преносити се ван болесног човека, и то
на прилично значајно растојање, и бетонски зидови ваших станова за такве сигнале не
представљају пре-пре-ку!

Испоставља се да негативни сигнали не само што могу излазити из болесног

човека, већ и улазити у здравог, бележити се на унутрашњим органима и системима, и
кроз извесно време формирати сличну болест. Из искуства знам да је ретко коме међу
вама који седите у сали на уводном предавању познато како болесно срце делује на
здраво срце, како болесни желудац делује на здрави, како онколошки болесник преноси
информацију о својој болести грађанима код којих је све у реду.

И прво што ћемо учити – то је да негативну информацију не примамо својим

унутрашњим органима, већ... РУ-КОМ! То је ваша прва ин-фор-ма-ци-о-на мера
заштите. То је научна чињеница! И о ефикасности такве методе заштите се не
расправља!

Притом немам у виду случај када кола ударе у стуб, а путник рефлексно пружа
оба длана испред себе. То је општепозната, али закаснела рефлексна реакција. Онај ко
се научи да негативне сигнале изводи на сопствену руку, заувек ће обезбедити себе од
њиховог шкодљивог дејства на унутрашње органе.

Ево, на пример. Шта мислите, да ли ће гром ударити у кров зграде ако је на

њему громобран? Е, па, свако од нас има тај «громобран». Генадиј Јаковљевич је још на
првој години медицинског факултета обратио пажњу на цртеж из уџбеника «Нормалне
физиологије човека», на коме је приказано колико је значајан обим нервних ћелија у
кори великог мозга предвиђен за нашу руку.

А на трећој години су се сви студенти по први пут срели са својим пацијентима,

учили се да прикупљају анамнезу, прегледају болесника методом палпације (пипања),
перкусије (куцања) и аускултације (ослушкивања).

И чим је будући лекар Темњиков принео руку да опипа болесника, са растојања

је осетио некакве сигнале који су стизали са места где је овај имао патологију. Сем
тога, што је болест била тежа, то су изразитији и јачи били сигнали. Ево како Генадиј
Јаковљевич пише о томе у својим књигама: «Технологија је почела од одушевљења
дијагностиком. Прве контакте са болесницима имао сам на трећој години медицинског
факултета, и није ми било нимало тешко да одредим локализацију болести. Још пре
него што бих дотакао пацијента рукама, «у ваздуху» сам осећао некакве сигнале,
вибрације, које су стизале из одређене зоне на човековом телу.

У почетку ме је подстицала елементарна знатижеља, жеља да стекнем

субјективну могућност даљинског дијагностиковања обољења. За студента
медицинског факултета није било потешкоћа. Унапред сам знао дијагнозу болесника и
преостало ми је само да радим на сопственим осећајима, пошто је карактеристика
даљинских сигнала била строго специфична за сваку болест. Кроз извесно време сам
већ «на опип» знао како да установим чир на желуцу, гастритис или упалу плућа.
Најизразитији су били онколошки сигнали и знатно су се разликовали, на пример, од
сигнала камена у жучној кеси или у бубрезима.

По завршетку факултета већ сам имао поприлично искуство у «тактилној

дијагностици». То ми је, несумњиво, помагало у лекарској пракси, био сам сасвим
задовољан резултатима, пошто су инструменталне методе најчешће потврђивале
ПРЕТХОДНУ тактилну дијагнозу. Али, ни ту се субјективно искуство није уклапало у
званичне оквире. Место изласка већ познате негативне симптоматике (назовимо је
тако) није увек одговарало локализацији болести, могло је бити прилично удаљено од
болесног органа.

На пример, «срчане сигнале» сам могао очитавати на нози, а негативна

информација о чиру на желуцу могла је избијати из области штитне жлезде. Сем тога,
«сигнали у ваздуху» су се чак и током прегледа могли премештати с болесног места на
здраво, а болне тачке су се током палпације повлачиле у дубину, «криле се» од руку и
уопште није био могућ рад по атласу акупунктуре.

Понекад ДАЉИНСКИ СИГНАЛИ количински нису одговарали болестима, било

их је знатно мање. Можда је долазило до некаквог обједињавања свих болних зона на
човековом телу и формирања тзв. «САТЕЛИТА ЗА ВЕЗУ»? Али, то ни издалека нису
биле једине негативне заврзламе.

После извесног времена започело је раздобље разочарења у «тактилну

дијагностику», пошто сам познате «сателите за везу» понекад откривао на сасвим
здравим људима који су се лекару обратили због некаквог незнатног обољења. Једном
приликом сам на основу даљинског тактилног искуства претпоставио онколошку
болест код пацијента, и то рак желуца, док се после објективног испитивања
испоставило да нема никакву органску патологију. У другим случајевима «сигнали»
као код инфаркта нису били потврђени на ЕКГ, «осећаји» као код можданог удара нису
се поклапали с очито добрим стањем итд.»

Шта мислите, драги пријатељи, да ли је лекар грешио или...? Да! То је рана

дијагностика! Свакако, то је пред-ви-ђа-ње обољевања! Многи су међу вама чули да се
болест прво испољава на такозваном тананом нивоу, етарском телу, а потом се формира
на физичком. Сличних теорија сада има колико вам воља, али вам зато нико неће
приступачно објаснити шта да се са том информацијом ради. Дакле, читамо даље:

«Међутим, раздобље разочарења није дуго потрајало. После извесног времена би

дошло до потврде на ЕКГ или рентгену, док је први пацијент, код кога сам открио
ОНКОЛОШКЕ ВИБРАЦИЈЕ, две године касније умро од рака на желуцу. Такви
случајеви нису остали једини, и тако је започело раздобље мог одушевљења РАНОМ
ДИЈАГНОСТИКОМ, али... Потешкоће практичног остваривања опет су биле
очигледне. Као и пре, откривени «здрави» су без резултата ишли на испитивање, али су
се кроз извесно време по свим правилима науке јављале болести с тешким исходом.

Апсурдно је предлагати пацијенту благовремено оперативно лечење здравог

органа. Медикаментни препарати за спречавање тешких обољења још увек не постоје.
А и да ли ће људи које ништа не боли узимати лекове? Препоручивати грађанима да се
пре но што «загрми» позабаве методикама оздрављења  исто је што и «хватати ветар
решетом», и све моје придике на тему «боље је спречити него лечити!», чак и с
елементима сасвим дозвољеног «застрашивања» јалово би утрнуле у свеопштем хору
здравствено-просветитељског рада.

Позитивних резултата није било, медицинска статистика се нимало није мењала

набоље. Сем тога, било је случајева када «специфичне негативне вибрације» које сам
тактилно откривао у човековом биопољу нису ПРЕТХОДИЛЕ појави болести, већ су
биле ПРЕДЗНАЦИ сасвим конкретних несрећа.

И ту се може дијагностиковати и предсказивати, стичући тактилно искуство, али

чиме помагати, каквим лековима спречавати НЕВОЉЕ? Претходно развивши
информационе рецепте, по први пут сам извео превентиван рад. Затим је преостало да
пропратим касније позитивне резултате. И, хвала Богу, људи којима је у почетку
прогнозирана ова или она болест или невоља, остајали су живи и здрави.

Касније сам схватио да сам прве негативне сигнале очитавао не само у виду
предзнака болести или невоље, али управо код људи са патологијом. Протекле су
године после успешно обављеног превентивног рада, и тек онда сам могао да на
пацијентима применим развијене «информационе рецепте», и уверио се у њихову
високу исцелитељску резултативност».

Појавила се реална могућност отклањања најтежих неизлечивих болести, чиме

се он све досад бави, чему и нас обучава. Генадиј Јаковљевич је учио и као студент, и
потом у лекарској пракси. Али... не по програму медицинског факултета.

Само је он аутор ове јединствене технологије и ако бисмо у неколико речи

изнели суштину методе, то је да уклањање негативне информације доводи и до
превентиве будућих болести, и до спречавања негативних догађаја. Ти рецепти
ликвидирају и грубу органску патологију.

Драги пријатељи, слично се отклања сличним. Сваки негативни сигнал,

независно од места одакле полази, градећи свакојаке заврзламе или се подударајући с
локализацијом болести, мора бити у-ниш-тен! Како и чиме? Па наравно позитивним
сигналима, и ви ћете већ сутра почети да их шаљете.

Није потребан таленат да бисте осетили бол на себи самом. Свако то уме. Зато је
методика самокорекције свакоме доступна. Сасвим мало праксе и научићете да пружате
помоћ другим људима, ако почнете да негативне сигнале који стижу од болесног
човека изводите на своју руку. Али, не на ваше тело, не-е-е! И не да просто дланом
осећате бол другог човека, не-е-е! Већ да га отклањате!

Професор Темњиков тврди да није користио никакву «посебну надареност» у

достизању уистину чудотворних резултата у исцељивању људи од најтежих болести.
Он се томе сам учио, а онда је методи информационе самокорекције обучавао своје
пацијенте или рођаке онколошких болесника. И људи нису постизали ништа лошије
резултате од дипломираног стручњака.
 Тако се рађала ауторска технологија, на коју је отишло више деценија. Али сада
и ви можете овладати дијагностичком и корективном методом чак на нивоу
научнопопуларног предавања коме управо присуствујете.

Прво што треба да учините сад одмах јесте да будете пажљиви и савладате
нешто мало теоретског градива. Молим вас, засад ништа не записујте.

Биће корисније да мало размислите о ономе што ћу сада рећи и да се постарате

да будете активнији. Хајде да успоставимо дијалог, и ако вас упитам, пронађите свој
одговор, изнесите своје мишљење. Самим тим ће наше предавање бити не само живље
и занимљивије, него ћете моје препоруке знатно брже савладати. Јесмо ли се
договорили? Е, па, одлично!

Дакле, негативна информација се не отклања леком или хируршким скалпелом,

већ само помоћу позитивне или корективне информације. Надам се да и сами схватате
да хемијски препарати или метални инструменти не поседују адекватно информационо
дејство. А с друге стране, ако је програм будуће болести уписан на засад још здравом
органу, нема никаквог другог начина да се уклони. Сада ћемо попричати о оној
информацији која ће свима користити. Сваки човек је са становишта информационог
устројства троједин.

Прво. Информације постоје у виду осећаја које примамо органима чула.

Визуелне информације, аудио или звучне, тактилне информације или опип, укус и њух
– ето, то су сви анализатори. Осим тога, постоје такозване проприорецетивне
информације, ми осећамо сигнале који стижу од нашег организма. Назовимо то
самоосећањем. Ту се може укључити и симптоматика бола.

Друго.

То су информације које се налазе у нашој свести. Њихов обим је поприличан,

независно од тога има ли неко три факултета, док други можда има само три разреда
основне школе. У одељак свести спадају ваше навике, искуство, сазнања, култура,
светоназор итд. Па и сада ме слушате, и надам се да не обраћате пажњу на осећаје од
неудобног седења на столици, већ покушавате да мислите, размишљате или нешто
запамтите. Да, то је људска свест. Али...

Информације из свести неће вам у вашим сеансама затребати ни у каквом

облику. У корективним рецептима не сме бити разлике између академика и домаћице.
Зато заборавите на своја звања и дипломе, и не мислите на то да ако немате високу
спрему, значи да вам ништа неће поћи за руком.

Трећа, најважнија врста информација.

Она постоји у виду стања. Дакле, драги пријатељи, одговорите на два питања:
«Шта су то стања?» и «На ком се факултету добијају?»

Наравно, то је шала. Стања сви људи доживљавају и то без икакве обуке. Онда
одговорите на једно питање: «Шта је то стање?» Да, стање ми безусловно осећамо. Али,
«Шта је то стање?»
 Ето видите, драги пријатељи, колико је много стања која људи доживљавају! И,
наравно, она могу бити како позитивна тако и негативна. А реците, молим вас, колико
стања могу трајати? Тачно тако! На пример, може ли депресија годинама потрајати?
Свакако! А колико је времена потребно за љубав на први поглед?

Колико су само разноврсна стања која човек доживљава, и како се међусобно

разликују! Но, драги пријатељи, независно од таквог шаренила и најразноразније
индивидуалности, сада ће нам затребати свега седам стања која је доживљавао свако од
вас, и зато се наше предавање тако и зове – «Седам чаробних речи».

Дакле, шта треба да учините после предавања. Кад стигнете кући, створите себи
најповољније услове. Затворите се у соби, да вам нико не смета и ничим не скреће
пажњу. Седите у фотељу или на кауч и сетите се свима познатог стања које је свако
доживео, а назива се ЉУБАВ. Пажња, драги пријатељи. Паж-ња!

Тишина, молим вас! Уопште није важно каква је то била љубав. Узвраћена или
несрећна. Није битно кога сте волели: маму, тату, суседа, сусетку, партију, владу или
читаво Човечанство. То је ста-ње! И оно је свима познато, и разликује се од других
стања. То је оно главно! Колико ће вам времена требати да се тог стања присетите? Па,
рецимо, 10-15 минута. Је ли то довољно? У реду!

Шта даље треба урадити. То стање треба да именујете једном речју. Још једном
вас молим да будете пажљиви! Технологија је заснована на нормалним
неурофизиолошким процесима који се одвијају у централном нервном систему човека.
А сећате ли се из средњошколског програма како је велики научник Павлов проучавао
рад мозга вршећи опите на псима? Како је развијао условни рефлекс код животиње?

Да, тачно. Упали се сијалица или се зачује звучни сигнал и псу крене желучани
сок. Па какве везе има сијалица са животињском пробавом? Никакве! То је условни
рефлекс! Али, исти такви процеси се одвијају и у нервном систему човека. Ја изговорим
реч «лимун» и...

У праву су кад кажу да се понекад човек речју може и васкрснути и убити, зато
што речи изазивају нужне асоцијативне информационе везе, оне садрже наредбе и
покрећу различите врсте реаговања. Ето, на томе је наша методика и заснована.

Никаква магија, драги пријатељи, никаква екстрасензорика! Све има научно

објашњење, само треба користити исправну врсту информације у овом или оном
случају да би се постигла потребна реакција организма и избављање од болести. Али,
молим вас да обратите пажњу! Генадиј Јаковевич вам даје следеће препоруке:

Прво правило: не називајте своје будуће радне програме речима које се користе
у свакодневном животу. Друго правило: то мора бити апсолутно апстрактна и крат-ка
реч. Нешто попут шифре. Треће правило: никада и никоме не причајте о томе како се
ваши корективни програми називају. Четврто правило: речи се на сеансама изговарају
ћутке, у мислима.

Јесте ли запамтили? И нема ту никаквих «На пример?». Ви сте одрасли људи и

можете пронаћи за себе седам речи, и запамтити их за читав живот. Такве информације
ће вам бити од животне важности и деловаће увек и било где, и без икаквих лекова. Те
зато будите озбиљни, молим вас. Какав условни рефлекс развијете, такав ефекат ћете и
постићи, и то је све. Ако реч, уместо са стањем љубави, повежете са стањем «ништа не
разумем» или са стањем «ма све су то саме глупости!», то ће и испасти. Ко ће вам онда
бити крив што се не држите наших препорука?

У ствари, људски мозак има безграничну способност обучавања. Колико је само

нових речи ушло у нашу свакодневицу током «Перестројке и Гласности»? Мноштво. А
како памтите страни језик? Страна реч на руском језику ништа не значи, некаква
абракадабра, али се ми трудимо да нове спојеве слова повежемо са познатим
информацијама о познатим предметима или догађајима.

Је ли тако или не? Тако је! На пример, «ћевап» на турском значи месо.
Најважније је, драги пријатељи, да се држите сва четири правила и све ће вам поћи за
руком! Понављам, сада можете записати или запамтити, ако неко нема блокче и оловку.
А најбоље је да купите ту књижицу «Просто, чекати си знала», тамо је све написано.

Прво правило: не називајте своје будуће радне програме речима које се користе
у свакодневном животу. Друго правило: то мора бити апсолутно апстрактна и кратка
реч. Нешто попут шифре. Треће правило: никада и никоме не причајте о томе како се
ваши корективни програми називају. Четврто правило: речи се на сеансама изговарају
ћутке, у мислима.

Даље. Како користити кодирана стања или тзв. «Чаробне речи» у случају да вас
нешто заболи или се повредите?

Прва радња: пажња на бол. Друга радња: ћутке у мислима изговорите прву
чаробну реч. Трећа радња: поново пажња на бол. Јесте ли све разумели?

Можете да запишете. Понављам. Увек се изводе три а не две радње. Прва радња:
пажња на бол. Друга радња: ћутке у мислима изговарате прву чаробну реч. Трећа
радња: поново пажња на бол.

Даље.

Ако бол не пролази током највише 4 минута, онда поново изводите три радње,
само сада изговарате другу реч. Ако на другу реч бол не пролази за исто време, поново
три радње, али сада изговарате трећу «чаробну реч». Будите уверени да ће бол обавезно
почети да нестаје на неку од седам речи. Уз то, најчешће се дешава да бол ма које
локализације и ма ког порекла пролази за свега неколико секунди и не треба чекати
четири минута. Тако се и крварење може тренутно зауставити, и ране ће на такву
наредбу почети за зарастају, и опекотине да нестају, и преломи да брже зарастају.

Дакле, «чаробних речи» треба да буде седам, а ви сте чули једну. Јесу ли вам
потребне друге наредбе или не? Свакако да су потребне! Разумем ја да неће баш у
сваком случају лепота и љубав спасти свет...

А сада се можете и сами досетити које супротно стање треба искористити. Ако је
овде љубав, тамо ће бити...? Тачно – «мржња» или «агресија». Да ли је то стање или не?
Свакако да је то стање!
 Никако не бих желела да нешто слично доживљавате у међусобном општењу.
Али, ако ви именујете, кодирате стање «Агресије» или «Мржње», а онда почнете да то
стање користите само на сеансама, онда можете бити сасвим спокојни, не мислећи на
то да вас на предавању уче нечему лошем.

Реците, у којим случајевима ће таква наредба добро доћи? На пример, бол

изазван микробним запаљењем који не нестаје на наредбу «Љубав». Зашто? Зато што
микробе-изазиваче болести треба уништавати, а не волети. Исто тако треба поступати и
са ћелијама рака. Човеков имуносистем се читавог живота тиме и бави, и ако он не
излази на крај са својим задатком, то значи да ће друга «чаробна реч» надвладати те
болести. Пробајте и успећете!

Наравно да су професор Темњиков и његови стручњаци током дугогодишњег

рада развили додатне «информационе рецепте» и технологије. И сами схватате да се
помоћу седам наредби не могу надвладати свакојаке физичке болести или негативни
догађаји. Међутим, основна начела коришћења такозваних корективних наредби или
програма остају непромењива.

Као прво, немогуће је узети корективну информацију из човековог централног

нервног система ако не буде именована речју. Без сигнала условни рефлекс се не
покреће, не граде се асоцијативне везе. Кôд стања је попут врха пирамиде, а основа је
оно са чиме је реч повезана.

Као друго, та позитивна информација се не може спојити с негативним

сигналима, с истом том симптоматиком бола, ако нисте извели три радње. Тек онда ће
доћи до њиховог обједињавања и можете очекивати позитивне резултате.

Као треће, сви корективни рецепти се деле на две групе: то су стања и сценарији.
Е, па, следеће «чаробне речи» биће повезане са сценаријима. Информације у тим
наредбама морају бити разумљиве сваком од вас, пошто сте у том процесу учествовали
или и даље учествујете.

Наредна наредба или корективни програм ће се звати «Поправка» или «Обнова».

Препоруке су исте као и у прва два случаја. Поседите на каучу, присетите се током 10
или 15 минута свега што вам је пошло за руком да поправите или обновите, назовете тај
процес трећом «чаробном речју», и ако га обједините са симптоматиком бола, исти
такви процеси ће се одвијати на оном месту где у организму постоји повреда и где је
потребна поправка или обнова.

На пример, код чира на желуцу потребно је обнављати оштећену слузокожу.

Таква информација биће од користи у случајевима оштећења омотача зглобова или код
теже повреде. Код инфаркта миокарда или после излива крви у мозак. Покушајте, и све
ће вам поћи за руком!

Четврта «чаробна реч» је везана за процес «Активирања» или «Стимулисања».

Опет, ни у тој информацији нема ничег закукуљеног. Је ли неко од вас био ударник
комунистичког рада? Онда се присетите како смо петогодишњи план за три године
испуњавали, како смо покушавали да сустигнемо и престигнемо Америку. Они млађи
нека се присете како су их родитељи терали да не буду лењи у школи или код куће,
како су од вас захтевали боље резултате на часу фискултуре или у секцији. Опет
понављам, није важно шта конкретно, важно је да схватите тај сценарио и да га потом
назовете својом речју.

Сећате ли се како та реч треба да изгледа? Апстрактна, кратка, никоме о томе не

причајте, и у случају потребе изговарајте је ћутке у мислима. Ако такву наредбу
обједините с негативном симптоматиком, многим процесима у људском организму
може бити додељено звање ударника! Брже, драги пријатељи, брже се враћајте у стање
без физичких невоља или непријатних догађаја! Не будите лењи, примените наше
препоруке!

А предавање се наставља пошто вам је било обећано седам «чаробних речи»,

што значи да су преостале још три. Опет понављам да програми које ћете користити
уместо таблета или инјекција постоје само у два облика. То су информација о
човековом стању и информација у виду сценарија. Сада ћемо се упознати са два таква.

Нараво да сценарији или сижеи могу бити различити, али нису сви исцељујући.
У овој књижици «Просто, чекати си знала» Генадиј Јаковљевич вам даје програме-
сценарије за ефикасну борбу против алкохолизма, пушења или наркотичке зависности.
И ако схватите његове најпростије препоруке, преостаје вам само да назовете наведене
сценарије, кодирате их, а онда их користите на сеансама са људима који имају такве
проблеме.

Још један пример. У његовој књизи «Корени зла» даје се антионколошки

сценарио у виду «Обраћања Председника свом Народу». Технологија је иста. Ви се
упознате са понуђеном информацијом, развијете нешто сложенији сиже или сценарио, а
затим га кодирате, називате својом речју и на тај начин добијени програм користите
пружајући помоћ тешком болеснику. На нашем предавању нећемо говорити о тим
«чаробним речима», те информације вам препуштам да их сами проучите, ако не
прођете мини-семинар или базни семинар.

Последња три програма или три «чаробне речи» нису везани за сценарије, већ
опет за стање. Ради се о вашем физичком развоју. Молим вас, одговорите на питање –
шта је то «Стање физичког развоја»? Како ви то схватате?

Врло добро, драги пријатељи! Е, па, све што сте сада побројали, уопште вам
неће затребати. Ни тешка ни лака атлетика, ни џогинг. Заборавите на то! Боље се
присетите другог стања у коме је сваки човек био, чак и онај који никад није радио
јутарњу гимнастику. Пос-то-ји такво стање физичког развоја, свако га има! Не
сумњајте.

Које је то стање? Желите да сазнате? Генадије Јаковљевич у својим предавањима

о томе пише у виду мале шале. Имао је доброг пријатеља који је у друштву лепих дама
овако причао о себи: «Раније сам – каже – био млад и леп. А сада сам само леп!». Да,
драги моји, стање «Младости и лепоте» сви људи доживљавају отприлике у раздобљу
од 18 до 21 године, и то не само да га доживљавају, већ га и читавог живота памте.

Значи, шта треба да урадите? Седећи на удобном каучу код куће, присећајте се
тог стања, можда и дуже од 10 или 15 минута, пошто су то прилично пријатне успомене
«о зори магловите младости», без обзира на то што је и кауч онда био тврђи, а уместо
посебног стана – соба у студентском дому или рај у колиби.
 А затим... «вашу младост и лепоту» кодирајте петом «чаробном речју». Такав
корективни програм се условно назива «Универзална матрица», и ако данас све урадите
без грешке, сутра ћете добити «информациони еликсир младости».

Разумем ја да неки међу вама и даље себе сматрају младим и лепим и не желе да
заостају за временом. Молим да ме не схватите погрешно. Не спорим, могуће је да се с
годинама нимало нисте променили, могуће је да је ваша спољашност постала још боља
него што је била. Ипак, стање унутрашњих органа се током процеса њихове, да тако
кажем, амортизације погоршава и они се свеједно хабају.

Како се шале заљубљеници у аутомобиле? Најбољи модел кола зове се «Нова».

И овде је тако. Свакако да је када вам је било 18 година функција и радна способност
органа била знатно боља него када сте имали 28 или 35 годиница. Те вам је зато боље
да се присећате своје младости и лепоте без иоле љубоморе чак и према себи самоме.
То ће бити исправније.

Пету «чаробну реч» такође треба обједињавати с негативном симптоматиком. С

којом конкретно? Ми засад говоримо о болу и како самом себи помоћи кад вас нешто
заболи. Како помоћи другом човеку – о томе ћу нешто касније. Дакле, изводите свега
три радње: пажња на бол, затим изговарате кôд «Универзалне матрице», и опет пажња
на бол.

Шта ће се у случају отклањања бола, кроз највише четири минута, догодити с

патолошким процесима у организму? Тачно! Почеће да се повлаче, као на филмској
траци коју вртимо у супротном смеру. То је први ефекат. И други позитивни резултат
деловања овог рецепта: покренуће се процеси вашег општег подмлађивања. Покушајте,
и све ће вам поћи за руком!

Преостала су још два корективна програма, али су то заправо подврсте

«Универзалне матрице». Нема ничег сложеног у томе, пошто се сви људи деле по
обележју пола. Шести програм се зове «Лик идеалног мушкарца», седми – «Лик
идеалне жене». Разумем ја да понеко међу вама не жели да заостаје не само за
временом, већ ни за другим људима. Можда је то и психолошки исправно, али вам
најтоплије препоручујем да оживите такве ликове у вашој свести и да тежите свом
идеалу, кодирајући та стања шестом и седмом речју, јер ће иначе ваши унутрашњи
органи бити лишени могућности да развијају своје физичке могућности или следе
пример савршенијих и успешнијих грађана.

Драги пријатељи, хтела бих да вас упозорим на могуће грешке, које су на самом
почетку допустиве. На пример, после предавања ми је телефонирала једна жена и рекла
да је програм бр. 1, тј. «Стање љубави», престао да ради, премда је бол сместа прошао,
и читавог се дана јако добро осећала. Али, када се бол поново појавио, иста та «чаробна
реч» није помогла, тако да је морала да узме лек против болова.

Где је ту проблем? Шта мислите? Не, драги моји, Александар Сергејевич

Пушкин нема никакве везе с тим, премда је написао «Знамо вечна љубав `ди је: недеље
три једва траје». Наша грешка је у томе што унапред сматрамо...
 Ако је први пут помогла та-и-та програмска информација, онда у случају
рецидива бола на истом месту обавезно мора помоћи иста та информација. А ако
ефекта од речи нема, онда узимамо аналгин, али не прибегавамо помоћи друге, треће
или седме речи.

Панацеје нема нити је може бити! Ко унапред може знати која ће од седам
«Чаробних речи» бити ефикасна, на пример, за бол у крстима? А ако вас је заболео
желудац? А ако срце? Није ваљда да ће у свим тим случајевима бити ефикасне исте
речи? Наравно да не! Исто тако се не можете надати да ћете проблем решити у 1
сеанси.

Понављајте три радње, ако се бол враћа, само не заборављајте да у резерви

имате шест речи, а не аналгин. На трећој сеанси ћете, можда, прибећи другој речи, а да
бисте се у потпуности ослободили проблема, мораћете не једном све речи да користите,
и зато ће пракса показати којим редоследом програмских радњи ћете сасвим отклонити
болест. Е, сад, ако на папиру забележите свој рад, испашће некаква формула, на
пример: 1,5,2,4,7,1,3,6. Је ли све јасно?

Реците, ако разни људи имају исте болести, зар можемо бити уверени да ће та
формула бити иста таква? Ко ће вам унапред преписати «чаробни рецепт»? И у којој
апотеци ће вам продати «златни кључић» за решавање ваших проблема? Све је
индивидуално, и када направите графикон неће испасти права линија – да на свакој
сеанси на истом месту делује исти програм.

Генадиј Јаковљевич и његови стручњаци користе прављење графикона у научно

сачињеном индивидуалном картону за пацијенте и ту нема подударности. А ја вас
данас молим да просто запамтите принцип даљег рада на самокорекцији, и да макар
оно најосновније запишете у блокче – како сте и чиме себи или вашим ближњима
помагали.

А сада вас нећу просто замолити, већ јако замолити да запамтите принцип
«Слично се отклања сличним». Људи најчешће зараде проблеме не онда када шетају
под руку или се грле са болесним човеком. Ако се негативни сигнали од болесног на
здравог преносе даљински, то значи да таква информациона међусобна дејства треба
отклањати исто даљински. Да бисте пружили помоћ не себи већ другим људима, шта
вас кошта да у ваздуху изнад оног места где човек осећа бол неко време држите руку?

Ви једноставно нисте имали искуство, и то је све. А осећаји ће се обавезно

појавити и што је тежа садашња или будућа болест која се преноси, тим ће разговетнији
бити сигнали. И није важно шта ћете у том тренутку осетити: слабу топлину, хладноћу,
могући су осећаји у виду благог боцкања или вибрација, понекад се јавља информација
– «као да ветрић дува», као да перце голица или додирује.

Не размишљајте о карактеристици и снази тактилних осећаја која се јављају на

растојању од оног места где човек има болест, или од сасвим здравог места на коме ће
се болест појавити. То су негативни сигнали и ви сте дужни да их у сваком случају
отклоните! Како се с тиме борити? Нема ту ничег новог, само у овом случају не радите
с болом, већ са својим осећајима и обављате три радње.
 Прва: пажња на осећај који сте примили на растојању. Друга радња: ћутке у
мислима изговорите једну «чаробну реч». Трећа радња: опет пажња на ваше осећаје. И
ако током четири минута та тактилна информација не ослаби, опет обављате три радње
помоћу других «чаробних речи». Чим информација почне да слаби, и симптоматика
бола почиње код тог човека да нестаје. Могуће је да до отклањања бола, и то без
икаквих лекова, дође и за краће време него што су 4 минута. Покушавајте, и обавезно
ће вам поћи за руком!

Наравно, најједноставнији начин пружања помоћи другом човеку остављам за

крај нашег предавања, за ситуације када осећаји на растојању нису потребни. И то се
дешава. Човека боли, а ви информацију на растојању не примате. Онда дотакните
болно место, пожељно да то не буде преко одеће, и опет изведите три радње. Пажња на
руку која осећа додир, затим ћутке у мислима изговорите једну «чаробну реч», и трећа
радња – поново скрећете пажњу на вашу руку, на осећај додиривања коже. Шта у
дотичном случају можете очекивати? Присетите се.

Ако се бол унутар вас не смањује, онда мењате реч. Исто је и с информацијом на
растојању. Ако сигнали не слабе, обнављате програм. А шта ћемо у овом случају?
Осећај од непосредног додира је непромењив, изузев у случају када дете има високу
температуру и она под вашим рукама нестаје, тј. кожа је била врела, а после неколико
минута температура се нормализује на први, други или трећи програм. Ви ћете то
осетити. Исто је и приликом рада с повредом. Дотакли сте, али се и очима види да се
упала, оток и црвенило смањују, крв престаје да цури, ране се затварају.

А ако је температура нормална или то није повреда, како онда сазнати која реч
делује, а која не? Зар је то проблем? А имате ли језик и уши? Наравно! Држимо руку на
месту где боли, изговарамо ћутке у мислима једну реч, а гласно упитамо – «Је ли ти
лакнуло или не?». Ако човеку бол не пролази, поново изведемо три радње и по други
пут постављамо исто питање. Ето тако, не склањајући руку, два или три пута упитате, а
четвртог пута бол почиње да пролази! Споља гледано, радње се међусобно уопште не
разликују. Нека ваш будући пацијент и не слути шта ви то с њим радите, чиме
помажете. Главни је резултат. Радите и успећете!

Знам да се у слушаоцима увек пред крај предавања јавља општепознато стање.

Малчице смо уморни, а и пажња нам је расејана. Међутим, молим вас да се не опуштате
и саслушате последње препоруке. Јер, непријатности се код људи могу испољавати не
само у виду симптоматике бола, већ и у виду негативних стања. На пример, несаница
не боли али јако узнемирава, напад бронхијалне астме или хипертонична криза такође.
Немир, страх или депресија – то је пре духовни бол него физички.

«Чаробне речи» су вам у пуној борбеној готовости, а не успева вам да изведете

три радње пошто негативна стања немају јасну локализацију бола, чак ни кад вам је
«камен на души» или вам је «отишла у пете». Шта ћемо онда? Шта да радимо?

Генадиј Јаковљевич и овде предлаже чудесан рецепт! Да бисмо изашли на крај с

ма којим негативним стањем, у првом реду га треба именовати или кодирати. Самим
тим се кроз реч у вама јавља веза с дотичним физичким или душевним проблемом или
непријатним догађајем, па се према томе три радње лако изводе и опет постижемо
позитивне резултате.
 Препоруке у вези именовања свих негативних стања су исте као и пре. Прво
правило: не називајте их речима које се користе у свакодневном животу. Друго
правило: то мора бити апстрактна и кратка реч. Нешто попут шифре. Треће правило:
никада и никоме не причајте о томе како се ваши корективни програми називају.
Четврто правило: њихов кôд или шифра се на сеансама изговара ћутке, у мислима.
Само, немојте бр-ка-ти! То нису «Чаробне речи», већ сасвим обрнуто. То су речи с
којима треба да радите.

А сада преостаје да обавите свега три радње, тј. да обједините две речи. На
пример, ћутке у мислима изговорите кôд несанице, затим једну од «чаробних речи» и
поново кôд несанице. И на једну од седам речи заспаћете без икаквих средстава за
спавање. На исти начин се отклањају хипертонична криза или напад бронхијалне астме,
алергијска реакција, депресивно стање, страх и штошта друго.

Реците, молим вас, а које се негативно стање не може кодирати? Не, драги
пријатељи. Ако желите да у себи задржите неко негативно стање и с њим се читавог
живота злопатите, онда га и не дирајте, немојте га назвати неком речју и немојте га
отклањати. Тачан одговор је следећи: свако негативно стање се кодира и отклања
методом «реч-реч-реч»!

А може ли се том методом помоћи не себи већ другом човеку? Рецимо, ваша
омиљена тетка је на послу или с неким у биоскопу. И одједном добије срчани напад.
Симптоматика бола је, рецимо, изразита, али јој не можемо пружити руку помоћницу.
Далеко је тетка – у суседном граду, или чак живи иза седам гора и седам мора.

У реду, лекари су јој пружили хитну помоћ и у прединфарктном стању је

довезли кући или у болницу, а ви за то сазнајете преко телефона од рођака, или вам је
она сама саопштила о својој невољи. И уопште, до свакаквих ситуација у животу
долази. И шта ћете у том случају учинити?

Наравно, жао вам је и тешко вам је што се разболела. У вама се неминовно јавља
стање саосећања. Само што нећете сузама помоћи у невољи, већ «чаробним речима».
Кодирајте своје «Стање саосећања» са вама блиском особом, а потом изведите три
радње «реч-реч-реч» и неће само вама лакнути. Уверите се у високу резултативност тог
«рецепта». Радите на било ком растојању! И то ће вам поћи за руком!

Дакле, драге моје Виле! Ако су ваши Витезови на бојном пољу и у вама се
појавио лош предосећај, бојазан или страх за здравље или живот, немојте узимати капи
или таблете за смирење, немојте чекати да вам невоља покуца на врата, већ хитно
отклањајте то негативно «Стање саосећања». Не само поводом невоље која се десила,
већ и могуће будуће претње, проблема или несреће.

Још једном понављам. Кодирате немир. Онда ћутке у мислима изговорите тај
кôд. Затим једну од «чаробних речи», на пример, «Стање љубави» и поново кôд немира.
Ако вам кроз четири минута не лакне на души, обнављајте корективне програме. Ако
не помогне једна реч, сетите се «формуле». Радите нешто дуже на самом себи, али
«камен са душе» скините! И себе ћете смирити, и другоме помоћи. Самим тим ћете
пронаћи једно адекватно корективно стање, или њихово садејство. Значи, усред
ураганске ватре или, рекло би се, усред неминовних несрећа, ви ћете у прави час, и што
је најважније – благовремено, заштитити, спасти блиског човека или рођака!
 Да, ми бринемо за ваше здравље и добробит, држећи предавања или семинаре,
али сада ћете и сами моћи да себе и своје рођаке избавите од физичких проблема и
могућих несрећа. Наш сусрет се приближио крају. Опраштам се са вама, желим вам да
успешно овладате методом «Дијагностике и корекције негативних информационих
стања човека», а ваши резултати свакако неће бити нимало гори него код оних који су
не само саслушали, већ и применили наше препоруке.

Санкт-Петербург, 2006. година

* * *

Централна канцеларија академика

Темњикова Г.Ј.
111141 Москва, ул. 2-я Владимирская 42-1
Телефони: 306-54-76, 8-916-682-58-79
Званични сајт: http://user.rol.ru/~temnik
E-mail: temnik@rol.ru

Сава Росић, преводилац: 011/2394-263