PRIVREDNI KRIMINALITET I NJEGOVO SUZBIJANJE I. UVOD Problem privrednog kriminaliteta postaje sve znatajniji Sto se dru- Stvo i privreda vie razvijaju i Sto se zakonodavstva vise razraduju. Sve dok nije dola do izrazaja specifitnost ove vrste kriminaliteta koja se ranije mogla smatrati za privredni, nije se ni suzbijanje te vrste krimi- naliteta vrsilo nekim posebnim merama, veé se to éinilo natinom uobi- Zajenim za ostala sliéna krivitna dela. Medutim, sada, sa povetanim znatajem problema privrednog kriminaliteta i sa izra%avanjem njegovih specifignosti, on i u drugim zemljama kako kapitalistitkim tako i socija- listiékim a i kod nas u Jugoslaviji zahteva detaljna proudavanja i raz- matranja nagina za njegovo suzbijanje. Privredna krivitna dela postojala su i u ranijim druStvenim siste- mima, ali je pojam privrednog krivitnog dela uSao u zakonodavstvo i pravnu teoriju tek u novije vreme.' Taj pojam poznat je sada kako zako- nodavstvu i toeriji kapitalisti¢kih tako i socijalistitkih zemalja (gde na primer kod nas, sem privrednih krivitnih dela, postoje i privredni pre- stupi i prekrSaji). On se odreduje na nazne nadine, ali nama ovde ne¢e biti cilj da analiziramo razne moguée definicije ovoga kriviéno-pravnog pojma, Koji je kao takav razlitit a istowemeno i w2i od kriminoloSkog pojma’privrednog kriminaliteta, koji se odnosi ma jednu drustvenu. po- javu, Nama ée odredivanje ovog pravnog pojma samo olakSavati odvedi- vanje pojma privrednog kriminaliteta, pa éemo se vet sada odmah opre- deliti za shvatanje da je privredno krivitmo delo ono koje se wri kroz samo privredno poslovanje, a upravijeno je u krajnjoj liniji protiv pri- vrednog sistema i.njegovog pravilnog funkcionisanja.* Za jugoslovenske prilike znatajno je da je privredni kriminalitet upravijen protiv socija- listidkog privrednog sistema. Tbr Peter Kobe: Privredna krivigna dela u Krivignom, zakonilu, 1 u sporeanom krivitnom zekonodavsivu, Kao i novi oblict ovih krivitnih dela; str. 943, Jugoslovenska Fevija 2a kriminologiju 1 kriviéno pravo (JRIEKP) br. 4/1969 (41—852), ay, "DF Miroslav Dordevit: sistem privrednih delikata; str. 631, JRKKP br. 4/1969 (625— 540). 293Pojam socijalizma razlitito'se odreduje, a mi éemo ga ovde uproséeno definisati mavodenjem njegove najva%nije nazlike prema kapitalizmu. Najvainija nazlika izmedu kapitaliama i socijalizma je u tome Sto se prvi od ova dva sistema prvenstveno zasniva na privatnoj svojini na sredstvi- ma za proizvodnju, a u drugome je znagajnija druSivena svojina. Postoje i druge razlike iamedu ova dva druStveno-ekonomska sistema, pa se mno- ge od tih razlika izraZavaju i kod odredivanja ikriviémih dela u zakono- davstvima kapitalistitkih i socijalistitkih draava. Tako su na primer u skladu sa razlikom medu sistemima razlitito odredena politivika krivéna dela, imovinska kriviéna dela, kriviéna dela protiv radnih odnosa ili kri- vitna dela protiv sluzbene duinosti. Ali po3to majveée razlike postoje u oblasti privrednog sistema i njegovog funkcionisanja ma bazi razliditih oblika svojine, prirodno je da se medu raznim grupama icriviénih dela u kapitalizmu i socijaliamu medusobno marotito mnogo radlikuju privredna kriviéma dela. U socijalistitkom dru&tvenom turedenju ‘kriminalitet ne i8%ezava. Sta- vise, razni falctori koji su iu kapitalistit&im zemijama uticali unovije we- me ma porast icriminaliteta, kao na primer industrijalizacija, urbaniza- cija, slabljenje porodice, meadekvatnost ¥kolovanja, uticaji. literature, Stampe, filma itd., utivu da statistike icriminaliteta pokazuju da krimina- litet nije u opadanju ni u socijalistitkim zemljania, pa ni u nagoj, ali porast nije toliki lao u pojedinim kapitalistitkim drzavama. Subjektivni faktori kriminaliteta takode zadraavaju svoj znagaj. Tako kkriminalitet u socijalizmu nije i8tezao, shvatanja kriminologa ipak misu identitni u pogledu postojanja ikriminaliteta u socijalizmu. Na primer u jednoj polemici izmedu kriminologa Demokraltske Republike Nematke i Jugoslavije doSla su do izra%aja dva suprotna shvatanja. U knjizi ,,Socijalistiia kriminologija”, koju su napisala tri isto&noberlinska profesora,? jedan od njih LekSas kritikovao je shvatanja jugoslovenskih kriminologa Bavcona, Skabernera i Vodopivec izrayena u neobjavijenom referatu 0 maloletni¢kom ikriminalitetu u Jugoslaviji. Potom su ovi jugo- slovenski kkriminolozi objavili u jugoslovenskim pravnim Zasopisima svoj odgovor pod naslovom: ,,Kriminalitet u socijalistiékom drustvu — Odgo- vor na LakSasovu kritiku masih stavova’.! Najsumarnije reveno, ova tri naSa kriminologa smatnaju da nematki profesor prikazuje socijalizam kao Uist sistem, a njegovu perspektivu i Vizije 0 buduénosti kao stvamost. Stoga on zakljutuje da je sve ono sto zamuéuje tu utopistitku idilu ,,ostatak starog” i ,,deformacija”, da kkrimi- nalitet u Zivotu socijalistitkeg druStva nije druStveno-zakonita pojava, kao i da za socijalizam vrede samo one dru&tvene zakonitosti ikoje bi bile prihvaéene i proglaSene od strane drzavnog i politidkog rukovodstva soci jalistiéke drzave. Jugoslovenski icriminolozi pak istiéu da pojavu icrimi- naliteta treba objainjavati kroz analizu postojeceg stanja, polazeti od postojecih proizvodnih odnosa i drugih druStvenih i Zivotnih uslova i nji- hovih uticaja ma govekovu svest, i imajuéi u vidu da kriminalitet mora Postojati iu socijalizmu. Naravno da ni miSljenja svih jugoslovenskih kri- {Balch Bucholz, Richard Hartman, John Lekschas: Sozlalistische Kriminologie, str. i sl, Staatsverlag der DDR, Berlin 1965 (626). «Dr Ljubo Bavcon, Dr Bronislav Skaberne, Dr Katja Vodopivee, u asopisu Pravni ‘aivot br, 5/1969, str. 51-57 (Qu Reviji za kriminalisitko in Kriminologijo br. S/1908), 294minologa misu medusobno identiina, sali se veé iz gore prikazanih shva~ tanja moze reéi da kod nagih nauinika i praktitara postoji teznja da realno upoznaju i prouée krimimalitet u socijalizmu a posebno u Jugo- slaviji. Ova tenja narovito koristi kada se prouéava jedna vreta (krimi- naliteta (koja je svojstvena savremenim druStvenim sistemima, ‘a to je privredni kriminalitet. Danas u svetu postoji relativno veliki broj zemalja sa socijallistiéicim drugtvenim uredenjem, ali iamedu njihovih privrednih sistema postoje velike razlike, iako je druitvena svojina na sredstvima za proizvodnju zajednitka karakteristika svih tih socijalistidikih privrednih sistema. Sem priwrednih, postoje i mnoge druge razlike u druStvenim, polititikim, kul- turnim’i drugim karalcteristikama Zivota u ovim socijalisti#kim zemljama. Zbog toga s¢ privredni kriminalitet u jednoj socijalistidkoj zemlji razli- Kuje ne samo od privrednog kriminaliteta u (kapitalistitkim zemijama, nego i od privrednog kriminaliteta ostalih socijalistitikih zemalja. “Ove karakteristike su utoliko vee ukoliko neka zemlja, isao Sto je to sluéaj'sa Jugoslavijom, ima svoj specifitan put razvitka i izgradnje ‘socijalizma- Najzad treba imati u vidu i da mnogi elementi socijalizma prodiru u od- nose u kapitalistikim drzavama, da se vr’e uskladivanja druétvenih i pojedinatnih intenesa, te da nema tako Zistih druStveno-ckonomskih si- stema koji bi pri prowavanju dozvolili simplificirane. zakljutke. Zbog svega toga razmatranja 0 privrednom kriminalitetu i njegovom.suzbi- janju u Jugoslaviji ukaauju i ma problematiku privrednog kriminaliteta uopite a narotito u socijallistitkim drzavama. IL RAZVOJ PRIVREDNOG KRIMINALITETA U NASOJ ZEMLJI Priblizavanje problematici privrednog ‘ikriminaliteta u naSoj zemlji biée olakSano uz jedan prethodni osvrt na azvoj ‘toga kriminaliteta. Ju- goslovensiki posleratni razvitak sa ekonomskog stanovista majéesée se.deli na dve faze, ali je sa tkriminolodkog i kriviénopravnog stanovista pravil- nije dodati pre ovih faza jo jednu, Tako se onda ovaj ma razvitak deli na dri perioda: ya) period meposredno posle rata, ‘koji obuhvata godine privredne obnove zemlje i izgradnje apanata vlasti nove drzave; b) pe- riod administrativno-revolucionarne 4 polititke intervencije drzave (pe- riod tzv. administrativnog socijaliama); i c) period radnitkog i druStvenog samoupravljanja i socijalistizke demokratije”® Mozda bi trebalo da podela mageg posleratnog razvitka sa ékonom- skog sianovi8ta u ovaj poslednji period ukljuti i, jedan podperiod, jer je u okviru ovog treteg perioda otpotelo u Jugoslaviji 1965. godine sprovo- denje privrede @ druStvene) reforme koje je jo8 u toku. Naveiéemo Sta se smatna za neke od glavnih ciljeva privredne reforme. Prvo, Jugosla- vija treba da se ukljugi u medunarodnu podelu nada, te se zato preduzi- maju mere u monetarnoj i (kreditnoj politici, sredsiva za proSirenu repro- dukeiju sada se akumuliraju u privredi, od ikoje se trazi da u celini obez- bedi sebi obrina sredstva svoga poslovanja. Drugo, tei se racionalnijem * Dr Milan Milutinovié: Kriminologlja,- str. 246, Prosveta, Beograd 1969 (480), 295koriséenju postojeée sirovinske baze i smanjenju uvoza reprodukcionog materijala, Treée, treba racionalnije organizovati tehnoloSki proces pro- izvodnje i podiéi produktivnost mada. Getvnto, privredne organizacije tre- ba da dobiju vetu samostalnost pri odlutivanju, narotito o proizvodnji, raspodeli i mazmeni, tako da dolazi i do liberalizacije cena. Peto, drustve- na zajednica (drzava) ima manje moguénosti investinanja i treba samo povremeno da intervenise svojim sredstvima u politici investicija. Sesto, polozaj banaka menja se tako da su one sada vie poslome i akumulinaju sredstva koja se malaze slobodna w privredi. Razne druge promene za vreme privredne reforme deSavaju se i u pojedinim privrednim gnana- ma,° Tako se u poslednje vreme vrie nazne analize podatelka 0 privrednom kriminalitetu tokom poslednjih godina, ipa odnos privredne i druStvene reforme sa kriminalitetom za sada jo% nije obuhvainije tretiran, a vero- vatno je da bi predstavljao zanimljivu temu kriminolodkog istrazivanja. Tamene u kriviénom zakonodavstvu predstavijaju relativne dobar pokazatelj razih oblika kriminaliteta u odredenim periodima, pa éemo zato mi ovde ulmatko prikazati kako su se tokom na’eg nazvoja posle rata i wevolucije 1941—1945. ikretala privredna krivigna dela u jugoslo- venskom zakonodavstvu, Sto znati i u jugoslovenskoj drustvenoj stvar- nosti. U prvom periodu posle rata (a u smislu ranije date podele na éri Fioda) doneti su 1945. godine Zakon o suzbijanju medopustene Spekulacije i privredne sabotaze i Zakon 0 zaititi narodnih dobara i njihovom uprav- Jjanju. Prvi od ovih Zalkona odredivao je stroge kkazne za privrednu Spe- kulaciju i rame vidove sabotaize, ali mije predvidao odredene kazne za uéinioce pojedinih dela, veé je omoguéavao sudu da sam izrekne kamu prema teZini dela. Drugi Zakon predvidao je krivitma dela izvr’ena rasi- panjem i uni§tavanjem narodne imovine, ali je propisivao kazne za po- jedina ‘kriviéna dela, a oba zakona predvidala su i smrinu kaznu za teska privredna kriviéna dela? U sledeéem, drugom periodu jugoslovenskog raavitka (administra tivni socijalizam), bili su m oblasti :privrednog ikriviénog prava ma snazi slede6i zakoni doneti 1946. godine: Zakon o suzbijanju nedopugtene trgo- vine, medopuStene Spekulacije i privredne sabota%e, — koji je zamenio sligni zakon iz prethodnog perioda, dopunivai ga utolike Sto.su krivigna dela nedopustene trgovine kao blaZa izdvojena iz dotadainjih dela Speku- Jacije — i Zaikon 0 zaStiti opStenarodne imovine i imovine pod upravom drzave, — koji je dotadaSnju zatitu pruzenu marodnim dobrima prosi- tio na svu opStenarodnu imovinu i imovinu pod upravom driave, a Os- novni zakon 0 zadrugama proSirio je iste godine ovu zastitu ina zadruznu imovinu. U 1948. godini ponovo se regulige sliéna oblast Zakonom o krivit- nim delima protiv opStenarodne imovine i imovine zadruinih i drugih GruStvenih organizacija. Godine 1946., sa dopunom od 1948. donet je i Za- kon 0 macionalizaciji privatnih privrednth preduzea® Taj Zakon imao je {Dr Danilo Z, Markovié: Savremeno jugoslovensko druStvo, str. 7778, Prosveta, Nis 1969 (112). { Nikola Stzentié 1 Dr Aleksandar Stajié: Krivitno pravo FNRJ — Opéti deo, str. 58, Savremena administracija, Beograd 1961 (#31). * Srzentié 1 Stajié: Kriviéno pravo, str, 56-58. 296zatajan uticaj i ma privredno ‘krivitno pnavo, 0 gemu ovde zakljuéci mogu da se stvore iz dosadainjih i buduéih izlaganja koja su u vezi sa dru’tvenom svojinom na sredstvima za proizvodnju. Za itreéi period jugoslovenskog posleraimog razvitka poseban znataj imaju Osnovni zakon o upnavijanju dravnim privrednim preduzetima i vi8im privrednim udrugenjima iz 1950. 4 OpSti zalkon o narodnim odbo- rima iz 1952, jer se ovim zakonima smanjuju drzavne funkeije, narodito u privredi, a progiruje se demokratija u svim podrutjima druStvenog 2i- vota, Svakako da Ustav iz 1963. godine, kojim su precizinane ‘arakteri- stike jugoslovenskog samoupravljanja u radnim organizacijama koje 6e- mo kasnije ovde citinati, ima majveéi zataj medu zakonodavnim aktima toga perioda. Medutim, za privredno tsriviéno pravo ovoga perioda ma- éajniji je Krivitni zakonik iz 1951. godine, (koji je medu pojedinim kri- vitnim delima svoga posebnog dela sadriao ne samo standardna privred- na icriviéna dela, Kekva su pronevere ili falsifikati, nego i izvestan broj krivignih dela Koja su odgovarala proteklom razvitku privrednog siste- ma, tako da su ubrzo uovom periodu razvoja izgubila svoj znavaj. Takva Imiviéna dela su bila: uskrativanje ili zakidanje obezbedenog snabdeva- nja, neizwrSenje obaveznih isporuka poljoprivrednih proizvoda, zapuSta- nje obrade zemljiSta i podizanja stoke, Steto%instvo u poljoprivredi, pod- rivanje zadmuge, itd. DruStveni razvoj zahtevao je reviziju kkriviénog za- konodavstva, pa je 1959. Kriviéni zakonik iamenjen i dopunjen, tako da je dobio tekst koji je, uz mekoliko kasnijih manje znatajnih izmena, 7a- ‘dria0 sve do sada, Ikada je u okviru treéeg perioda razvoja jo3 u toku potperiod privredne reforme. O privrednom (kriminalitetu u Jugoslaviji vrieno je nekoliko empi- rivkih istrazivanja, postoji i mali broj teorijskih studija, a odrZano je i nekoliko struénih i mauénih skupova, od kojih se za najznavajniji smatra Savetovanje Jugoslovenskog udruzenja za kriviéno pravo i kriminologiju, Koje je odrZano na Bledu od 13—15. X 1969. i bilo posveéeno problemima kriminaliteta u privredi. Zapazeno je i savetovanje 0 samoupravnom re- gulisanju odgovornosti i suzbijanju mezakonitosti i (eriminaliteta u pri- vredi, koje su u Beognadu 26. i 27. III 1970. arganizovale Republitka pri- vredna komora SRS, Osnovna privredna komora Beograda i Institut za kriminolo&ka 4 kkriminalistiéka istrazivanja, a bilo je i drugih kvalifiko- vanih skupova (u Subotici 12—16, X 1970. itd.). Ipak se moze reéi da problem privrednog kriminaliteta u Jugoslaviji nije dovoljno prouéen. Statistidki podaci za sve vrste privrednih delikata nisu sasvim potpuni, narovito za prve godine posle rata. Oni podaci kojih ima sredivani su, kad je reé o privrednom kriminalitetu, prema razlititim kriterijumima, te se Sesto medusobno ne mogu uporediti, Calc i tad su kriterijumi bili isti, razgraniéenje je vréeno pojednostavljeno prema Zlanovima Kriviénog zakonika i eventualno prema wbliku svojime ma prisvojenom dobru, iako bi teorijski bilo ispravnije da se iz svakog Ikonkretnog predmeta vidi da Hi se kkriviénim delom ugrozava privredni sistem. Posto bez ikakvih statistitkih podateke razvoj privrednog krimina- Jiteta ipak ne mo%e konkretnije da se prikaze, mi 6emo ovde pruziti ne- » srzentié i Stajié: Kriviéno pravo, str. 52-59. 297koliko naspolozivih podataka. Tako na primer Milutinovié u svojoj ,Kri- minologiji” prikazuje izraéen u procentima udeo irivitnih dela protiv privrede (prema KZ) u ukupnom kkriminalitetu za period od 1953. do 1967. (kada je ukupno za sva isriviéna dela 1953. osudeno 113.413 lica @ 1967. osudeno 100.274 lica) ma sledeéi matin: 1953. — 14%; 1954. — 11,3%; 1955. — 12,5%; 1956. — 10,5%; 1957. — 7,9%; 1958, — 5,6%; 1959. — 5,3%; 1960. — 5,490; 1961. — 6,79; 1962, — 7%; 1963, — 7,1%; 1964, — 6,8°o; 1965. — 6,4%; 1966. — 6,7%o; 1967. — 6,4%.19 Kao Sto se vidi udeo ovih krivitnih dela bivao je sa prelaskom na novi privredni sistem sve manji, ne samo zato Sto su se i dobronamemi i zlonamerni prilagodavali pravi- lima movoga sistema, mego i zato Sto je sistem dozvoljavao sve vise pri- vredne slobode, pa je sve manje radnji uvrStavao medu kmivitna dela. Tokom poslednjih godina udeo privrednih kriviénih dela u ukupnom kri- minalitetu dri se ma jednom ujednaéenom nivou.!t Podrobnija istraZivanja i iznatunavanja privrednog kriminaliteta u Jugoslaviji izvrSena su za period od 1960. do 1963., pa éemo zato iz odgo- varajuée studije citinati podatke za navedene godine, dopunjavajuéi iste podacima za period 1964—1968. dobijenim u Institutu za kriminoloSka i kriminalistitka istrazivanja, Broj osudeni hiica za krivitna dela pri- vrednog ikriminaliteta (prema icriterijumima sudske statistike) bio je: 1960. — 20.811; 1961, — 23.052; 1962, — 24.445; 1963. — 24.841; 1964, — 20.892; 1965. — 19.142; 1966. — 19.607; 1967. — 16.174 i 1968. — 15.129. Malopredainji zakljutak o stagnaciji, pa éak i opadanju privrednog tk minaliteta, potvrduje se i ovim pregledom, iako se zapaia i izvestan pro- Jami porast u godinama intenzivnijeg progona zbog privrednih kriviénih dela. Kretanje privrednih prestupa (a to.su privredni delikti) ma kojima éemo se kasnije vise zadrZati), prema podacima dobijenim u Institutu, a omagavajuéi ukupni broj iz 1961. godine indeksom 100, bilo je sledeée: GODINA 1961. 1962. 1963. 1964. 1965. 1966. 1967. 1968. UKUPNO 6598 6029 6086«= 6210-5976" «5119 3253-3509 INDEKS 100 91 92 94 91 78 49 53 Tako se kod privrednih prestupa jo8 vile nego kod krivitnih dela za- pava tendencija opadanja privrednog icriminaliteta tokom poslednjih go- dina. Ali poSto problem razvoja privrednog kriminaliteta uglamom po- smatramo prema brojevima koje nam daju podaci iz sudskih postupaka, mi emo na taj problem monati joS da se vratimo kada budemo govorili © kazmenoj politic’ prema privrednom kriminalitetu. # Milutinovié: Kriminologiia, str. 249, # Prema jednoj tabeli satinjenoj u Institutu za kriminoloSia 4 kriminalistitka is- trazivanja, gdé je privredni Kriminalltet shvaéen fire nego samo dela iz jedne glave KZ, udeo 'privrednog u opstem kriminalitetu je veél 1 izosi: 1964 — 17,7%; 1965 — 16.1%; 1956 — 16,99; 1967 — 15,3%} 1968 — 14,5%. # Dr Dejan Ivosevié, Dr Verica Simovié, Dr Zivojin L. Aleksié 1 Obrad Perié: Privredni kriminalitet u Jugoslaviji 1960—1963, str. 228, Institut za kriminoloska 4 ierimi- nalistiéka istrazivanja, Beograd 1966 (270). 298Il. BITNE KARAKTERISTIKE NASEG PRIVREDNOG SISTEMA I KRIMINALITET U uvodnim izlaganjima ovoga rada mi smo se 2a prvo upoznavanje sa privrednim kriminalitetom (coristili pojmom privrednog krivignog de- la, dako privredni kriminalitet obuhvata sve privredne delikte, a to sem privrednih kriviénih dela i privredni prestupi i prekréaji. U na- pomenama o privrednim krivitnim delima ukazali smo da se pri- vredni kriminalitet odlikuje time Sto se vr3i kroz privredno poslovanje i za objekt zaStite ima privredni sistem i njegovo pravilno funkcionisanje. Opredelivsi se za ovakvo shvatanje privrednog kriminaliteta, a w je samo jedna od mnogih definicija na (coje se nailazi u literaturi,'* po- trebno je da damo i odredena objainjenja o privrednom sistemu i njego- vim ikarakteristikama. Privredni sistem jedne zemlje satinjavaju: orga- nizacija privrede, metode upravljanja privredom i dkonomsko-polititke mere Kojima se reguligu tokovi ¢ razvoj privrede.“ Bitne karakteristike naeg privrednog sistema u tome su Sto se on: a) zasniva na druStvenom viasni8tvu sredstava za proizvodnju; b) na samoupravljanju proizvodata u privredi, v) privredni razvitak se planski usmerava, g) privreda ima robni karakter, i d) raspodela se u naéelu sprovodi prema radu, odnosno prema rezultatima rada. a) Druitvena svojina na sredstvima za proizvodnju ustvari mati me- giranje svojine ma sredstvima za proizvodnju. Ustav SFRJ u III delu Osnovnih naéela kaze da ,miko nema pravo svojine na druStvena sred- stva za proizvodnju”. Tome stavu se pridruzuju i pojedini pisci, smatra- juéi da je dru’tvena svojina ,,oblik desvojiziranja sredstava za proizvod- nju i osnovnih drustvenih odnosa” (J. Dordevié), kao i da ,ona sredstvo ‘za proizvodnju éini pretpostavkom ostvarivanja proizvodnje, a umesto subjekta posedovanja ona istite udruzene neposredne proizvodate Uija je veza sa stedstvima za proizvodnju odredena samo u onoj meri u kojoj oni posredstvom njih ostvaruju proizvodni proces i dja veza sa njima vremenski ttraje samo onoliko dok oni sa njima rade” (Marsenié). Do- due ima i shvatanja da su ,meposredni proizvodati kolektivni vlasnici druStvene svojine” (Lavraé) ili da se ,dohodak akumuliran u preduzecu i transformisan u fondove smatra svojinom radnika” (Cerne). Takode postoje i shvatanja da je ,,druStvena svojina u sistemu samoupravljanja, pre svega, podjednako svojina svih “anova drustva kao celine. Svi je oni oseéaju podjednako (kao svoju. No, istovremeno, to oseéanje sopstvenosti svojine slabije je no u slutaju privatne i drzavne svojine. Jer, upravo zato Bto je svaki ose¢a kao svoju usled mjenog drustvenog karaktera, on je zato ose¢a istovremeno i kao tudu, posto ona u istoj meri pripada i dru- gima, a ne samo njemu” (Lukié).* Iznetim mikljenjima 0 drustvenoj svo- Boia privrednog kriminetitete rarmatrali su Kod nat M. Dordevié, Zlatan GoldStajn, Hodvié, Tvosevié 1 drugi piscl. pr Rikard Stajner u knjizi redaktora J. Sirotkoviéa i V. Stipeti¢a: Ekonomika Jugostavije — I dio, str. 151, Informator, Zagreb i967 (79). @ Privredni sistem Jugesiovije — Zbornike radova, sastavljaé i autor mvodne studije Dr Dragutin Marsenié, str. 19 prim, i, st. 16, str. 15 Brim. 12 i str. 17 prim. 16, Privred- ai pregied, Beograd 1970 (383). S'Dr Radomir Lukié: Druftveno-politiéki vidovi odgovornosti nosilaca samouprav- nih funkelja, str. 10-11 (referat na Savetovanju u Subotici 1216. X 1970. 0 kriviéno- Bravno} zastil Samoupravnin prava 1 odgovornosti nosilaea samouprevaih funkel}a, P28). 299jini moze se dodati da vrednosti odnosno sredstva ili stvari ma kojima niko nema pnavo svojine fli na (kojima svi imaju pravo svojine llako mogu da predstavljaju predmet kriminalnih apetita pojedinaca ili grupa, a za- Stita takvih druStvenih sredstava.zahteva nove forme koje jo3 treba raz~ radivati i razvijati. b) Dalju karakteristiku maSeg privrednog sistema tini samouprav- ljanje proizvodata u privredi. Za odredivanje ovog pojma posluziéemo se lanom 9. jugoslovenskog Ustava gde se samoupravljanje u radnoj orga- nizaciji definiSe na sledeéi natin: Samoupravljanje u radnoj organizaciji obuhvata narovito pravo i duZnost adnih Ijudi da: 1) upravijaju radmom organizacijom neposredno ili preko organa upravijanja koje sami biraju; 2) organizuju proizvodnju ili drugu delatnost, stanaju se 0 razvoju radne organizacije i utvrduju planove i programe rada i razvoja; 3) odlutuju 0 razmeni proizvoda i usluga i o drugim pitanjima poslo- vanja radne organizacije; 4) odlutuju 0 upotrebi druStvenih sredstava io raspolaganju mjima i koriste ih ekonomski celishodno radi postizanja najveéeg efekta za radnu organizaciju i druStvenu zajednicu; 5) rasporeduju dohodak radne organizacije i obezbeduju razvoj ma- terijalne osnove svog rada; raspodeljuju dohodak ma radne ljude; ispu- njavaju obaveze radne organizacije prema dru8tvenj zajednici; 6) odluéuju o stupanju radnih Ijudi u radnu onganizaciju, o prestan- ku njihovog mada i o drugim medusobnim radnim odnosima; odreduju radno vrame u radnoj organizaciji u skladu sa op8tim uslovima rada; ureduju druga pitanja od zajednitkog interesa; obezbeduju unutrainju kontrolu i javnost rada; 7) ureduju i unapreduju uslove svoga rada; onganizuju zaStitu na radu i odmor; obezbeduju uslove za svoje obrazovanje i podizanje litnog i druStvenog standarda; 8) odlutuju o izdvajanju dela madne organizacije u posebnu organi- zaciju i o spajanju i udruzivanju radne organizacije s drugim radnim organizacijama ...”. Ovalko Siroka prava keke veéih tako i manjih grupa madnih Yudi mogu da budu izlo%ena mapadu kriminsliteta prvenstveno ako se vrSe loupotrebe tih prava, a takoreéi svako od mavedenih samoupravnih pra- va moze da bude zloupotrebljeno ili ugroZavano na drugi natin. Ovo je samo majopStija opaska, dok bi za precizno odredivanje kriminalnih ak- tivmosti protiv samoupravnih odnosa bila potrebna veoma opSima 1az- rada, Sem toga, sve mavedene bitne karakteristike privrednog sistema medusobno su povezane. Te¥ko i retko se mo%e pretpostaviti da se krimi- nalitetom napada ili ugroZava samoupravijanje, a da to istovremeno ne utide-i na druStvenu svojinu, ili da se remeti privredno planiranje, a da to recimo nema odredenog uticaja ina maspodelu dobara, itd. Tako onda i kriminalne delatnosti koje su upravijene protiv drugih elemenata pri- vrednog sistema po pravilu pogadaju i samoupravijanje. 300v) Plansko usmeravanje privrednog razvitka, kao sledeéa ikarakteri~ stilka maSeg privrednog sistema, takode moze biti izlozeno privrednom kriminalitetu. Plansko usmeravanje je ,,organizirano usmjeravanje cjelo- kupnog razvoja privrede jedne zemlje” (Sirotkovié). ,,U uvjetima samo- upravljanja i samo planiranje gubi kuaralsteristike draavne funkcije i po- staje jedno od osnovnih samoupravnih funkeija” (Stajner). ,,Politika koja se utvrduje druStvenim planovima: realizina se putem tri osnovna ele- menta, prvo, postizavanjem viseg stupnja uzajamne organiziranosti pro- izvodata, drugo, adekvainim ekonomskim mjerama’i, treée, razvijanjem tréiSnog mehanizma koji treba da na odredeni agin -djeluje na optimali~ zaciju privredivanja”.7 ,,DruStvenoj svojini i samoupravnim odnosima odgovara drustveno planiranje”."° Iz ovakve sadrzine planskog usmera- vanje privrede vidi se da se privredni kriminalitet moze izrazavati u planskoj nedisciplini i u osujesivanju planiranja, a da i napadi ma druge élemente privrednog sistema posredno mogu pogadati plansko usmera- vanje privrede. g) Naa privreda ima robni karakter, a ,socijalistitka robna proiz~ vodnje, predstavlja jedan potpuno novi istorijski oblik robne proiz- vodnje, koji se bitno razlikuje od istorijskih oblikka robne proizvodnje, koji su joj prethodili, tj. od proste robne proizvodnje, s jedne, i lapita- listidkve nobne proizvodnje, s druge strane”.” Medutim, socijalistiéka rob- na proizvodnja odlikuje se ba time Sto se odvija pod uslovima koji pred- stavijaju ovde mavedene karakteristike naSeg privrednog sistema (drust- vena svojina, samoupravljanje, plansko usmeravanje i druge), tako da se iz napomena 0 vezi kriminaliteta sa ovim osobinama privrednog sistema mogu stvoriti i zailjuéci o uticajima kriminaliteta d socijalistiéke robne proiavodnje. Ostaci sitnosopstveniéke i privatnokapitalistiéke robne pro- fzvodinje takode mogu izazivati izvesne pojave ikriminaliteta i biti u vezi sa antidruStvenom delainoséu raznih_,,Spekulantsko-profiterskih eleme- nata”. Jako se testo preteruje kod odredivanja znataja delovanja tih ele- menata u okviru jugoslovenskog icriminaliteta kao celine, odista se moze reéi da se njihova kriminalna nastojanja mazvijaju_,u praveu zaobilaze~ nja raznih zakonskih propisa, izigravanja druStvenih obaveza i sliéno, u cilju bogaéenja i sticanja neopravdanih i mezasluzenih zavada’.? a) Raspodela se kod nas u natelu sprovodi prema radu, odnosno pre- ma rezultatima rada, Zaobilazenja ovoga natela mogu se vrSiti,u raznim vidovima. Nepravilnosti u raspodeli izmedu-radnih dli teritorijalnih zajed- nica obitno prevazilaze okvire kriminoloSkog proudavanja, te je za nas matajnije da upomamo kako. dolazi do nepravilnosti u utvrdivanju raz~ mere u kkojoj pojedinci udestvuju u druStvenom proizvodu. Izvesni pro- dlemi nastaju u vezi sa raspodelom dohotka u radnoj organizaciji, a me- mo da sredstva za proizvodnju u radnoj organizaciji, predstavijaju opStu druStvenu svojinu, dok o njihovom ikoriséenju kao i o naspodeli dohotica odluéuju lica ikoja su tu zaposlena. Smatra se da realizovani dohodak u ¥ Stajner u knjizi: ,Ekonomika Jugoslavije”, str. 172, kao 1 prim, 11 str. 174. 4 Marsenié: Privredni sistem Jugoslavife, str. 53. # Dr Miladin Koraé: ‘Teorijska analiza drustveno-ekonomskih osnova jugosloven- skog privrednog sistema, str. 9 (u Marseniéevom zborniku ,,Privredni sistem Jugosla- vile). * Milutinovié: Kriminologija, str. 241. 301radnoj orgamizaciji nastaje kao rezultat udruzenog-rada lica. koja su u njoj zaposlena, te oni sami treba da odlude 0 njegovoj raspodeli. ,,Medu- tim, donoenje ove odlule nije jednostayno jer se uvek pri donoSenju od- luke sukobljavaju teimja za povecanjem liéne potroSnje, odnosno litnog dohotka, i te¥nja za progirenjem proizvodnje. Pored ove subjektivne tes ko6e postoje i objektivne teSkode pri ovoj raspodeli... Najveéi"broj pro- blema nastaje pri podeli fonda lignih dohodaka ma pojedince, Radna or- ganizacija mije homogena druStvena grupa u pogledu doprinosa pojedin- ca njenom poslovnom uspehu.”#! Kada je ret o raspodeli mode se reéi da ima i kriminalnih tendencija putem koji bi jedno lice (ili grupa) dobilo Se nego Sto mu pripada ili drugim licima osujetilo da dobiju ono Sto njima pripada. Uostalom, (kriminalitet, i to maroéito onaj iz koristoljublja ili Steto’instva, predstavlja direkinu negaciju matela maspodele prema radu. Iz prednjeg opiisa bitnih karalkteristika naSeg privrednog sistema, koji je grupni zaititmi objekt privrednih delikata, videli smo da su njegovi biti elementi u uzajamnoj vezi i da se kriminalnim ugrozavanjem jed- noga ¢lementa stvaraju Stetne posledice i 2a druge elemente, pa u odgo- varajuéem stepenu i za privredni sistem kao celinu. Isto tako mogli smo da zakljutimo da elemenata takvoga sistema moze da bude u mnogim drzavama, te da i odgovanajuéi privredni delikti u takvim drzavama budu sliéni, Dalje, neki elementi i karalvteristike, a manodito druStvena svojina na sredstvima za proizvodnju kao osnova privrednog sistema, svojstveni su dravama sa socijalistidiim uredenjem, St jedan deo privrednog (cri- minaliteta u socijalistitkim driavama moze Giniti specifitnim. Najzad, razvijanje socijalistidkih elemenata u privrednom sistemu dalje mego. Sto je to winjeno u drugim socijalistiékim dréavama (samoupravijanje i dr.), a uz to i meke druge naSe osobenosti, utie da se pojavijuju oblici pri- veednog kriminaliteta na kakve se u drugim zemljama ne nailazi. Veé po samoj zakonodavnoj podeli privrednih delikata njih u Jugoslaviji ima tri vrste. IV. VRSTE PRIVREDNIH DELIKATA PREMA JUGOSLOVENSKOM ZAKONODAVSTVU U sadainjoj fazi razvitka privredni kriminallitet deli se u jugosloven- skom zakonodavstvu na tri sledeée vnste privrednih delikata: privredna krivitna dela, privredne prestupe i privredne prekriaje. Ta podela, koja proizlazi iz zakona, daje pojmu privrednih kriviénih dela ude i druktije znagenje nego Sto ga u (kriminolo&kom smislu ima pojam privrednog kri- minaliteta Koji, posmatrajuéi privredne delilcte kao pojavu, sem krivitnih dela obuhvata i privredne prestupe i privredne prekriaje. Ova podela nije identiéna sa trojnom podelam na zlodine, prestupe i isbupe, koja po- stoji u pojedinim stranim zakonodavstvima. Do te podele doslo je poste- penim zakonodavnim uvodenjem pomenute tri isategorije privrednih de- likata. Od ove tri kategorije, turiviina dela su postojala odmah pri uvo- denju novog posleratnog zakonodavstva; uvodenje privrednih prestupa ¥ Markovié: Savremeno Jugoslovensko drustvo, str. 10—71. 302kao oblika delikata vréeno jeu jugoslovenskom zakonodavstvu od 1953— 1960,;#* a privredni prelorSaji razvijali su se zajedno sa ostalim propiisima © prekrSajima, medu ikojima dosta veliki znaéaj imaju osnovni zakoni'o prekrSajima iz. 1947. i 1951. godine, ali se pnivredni karakter izvesnih pre- kkrSaja jasnije izrazio tek uporedo sa movinama ‘koje su dosle uvodenjem privrednih prestupa u zakonodavstvo. Medu piscima, tak mi samo jugoslovenskim, ne postoji saglasnost 0 tome koja inrivigna dela spadaju u privredni ‘kriminalitet, te je za prak- titne potrebe najpogodnije prihvatiti razgranizenje koje wi naSa zva- niéna sudska statistilva.°? Prema tom nazgranivenju u privredni (crimina- litet spadaju sva ikniviéna dela iz Glave XIX Krivitnog’ zakohika, koja nosi naslov ,,Krivitna dela protiv marodne privrede”. Primera radi“na- ve8éemo da medu ova krivitna dela spadaju: nesavesnio ‘poslovanje u pri- vredi, prouzrokovanje prinudne likvidacije, Zloupotreba ovla8éenja u pri- vredi, zakljutivanje Stemog ugovora i ometanje spoljnotrgovinskog posla, izdavanje i neovlaSéeno pribavijanje poslovne tajne, pravijenje i stav- Jjanje u opticaj falsifikovanog novea, pravljenje i upotreba lazmih zna- kkova za vrednost ili hartija od vrednosti, meovlasena upotreba tude fir- me, nedozvoljena trgovina, nedozvoljena pnoizvodnja, izdavanje i stav- Jjanje u pnomet éeka bez polkriéa, tngovanje zlainim moveem, stranom valutom, devizama, plemenitim’ metalima ili dragocenostima, poreska utaja, i vie drugih kkriviénih dela. Iz glave XX KZ, koja nosi naslov »Kirivitna dela protiv drustvene i privatne imovine”, u privredni Jsrimi- nalitet spadaju samo razni oblici krada, razbojniStava, utaja, prevara i slignog ,iavrSenih na druStvenoj imovini, Sto ovde sada ne mozemo deta- ljisati. Iz glave XXIV o ,,Krivitnim delima protiv sluZbene du%nosti” talkode su izdvojena samo neka dela kao na primer: zloupotreba sluzbenog polozaja ili ovla8éenja, odavanje slu%bene tajne, primanje mita, davanje mita, itd, Mi ovde ovo dosta obimno razgnanitenje sudske statistike ne dajemo u celosti, nego samo tkroz ve¢i broj primera, obzirom ma izrazeno shvatanje da i poneko od statistitki obuhvacenih kriviémih dela moze da ne pogada privredni sistem, te da ne predstavija privredni iriminalitet, kao Sto obratan sluéaj moze da bude sa pojedinim delima koje sudska Statistilka nije obuhvatila. Privredni prestupi su, prema definiciji Zakona o privrednim prestu- pima, powrede pravila o privrednom i finansijskam poslovanju privred- nih organizacija i drugih pravnih lica koje su prouzrokovale ili su mogle prouzrokovati teZe posledice i koje su propisom nadleznog organa odre- dene fvao privredni prestup.* Pravna teorija nije sasvim taéno odredila prinodu privrednih prestupa, pa se uzima da je to jedna vrsta delikata specifiénih za jugoslovensko pravo. Kamakteristiéno je da za privredne prestupe mogu da odgovaraju i pravna lica (preduzeéa i dr.), a takode i fizitka lica, koja su postupala u ime i za raéun pravnog lica, i koja se nazivaju odgovorna lica (direktor, rukovodioci pojedinih sluzbi, blagajnik, Imjigovoda, magacioner i dr.). Strana pravma dica mogu pod odredenim uslovima’ da ‘odgovaraju za 'privednie prestupe, dok se odgovornost odgo- @ M, Dordevié: Sistem privrednih delikata, str. 526, 583, 539. ® Ivolevié { dr.: Privredni kriminalitet u Jugoslaviji 1960—1963, str. 8-2.vornih lica odnosi samo ma odgovomna lica domaéih pravmih lica.2 Postoje i meke druge karalsteristike privrednih prestupa, ali mi éemo jo8 samo pomenuti da postupak zbog privrednih prestupa vode privredni sudovi. Daéemo ovih nekoliko primera privrednih prestupa: zakljutivanje dogo- vora radi postizanja monopolskog ili drugog povlaSéenog polozaja na trzi8tu, Spekulacija u prometu robe, nelojalna utakmica, itd.2* Privredni prekrSaji misu posebno izdvojeni od ostalih prekrSaja, te se u smislu Osnovnog zakona o prekrSajima smatnaju za povrede javnog poretka utvrdene zakonom i drugim propisima za koje se predvidaju pre- kriajne kaze i zaStitne mere2’ Za prekrSaje obiéno odgovaraju fiziéka ica, ali za ovalve prekrSaje koje smo nazvali privrednim .prekréajima mogu odgovarati i pravna lica, kao kod privrednih prestupa, samo Sto postupak vode sudije za prekrSaje. Primera radi naveSéemo sledeée pre- krSaje: prodaja robe svome radniku po cenama mizim mego Sto se roba prodaje ostalim potroSatima, stavijanje u promet proizvoda koji nisu pro- pisno obeleZeni, ozmateni ili pakovani, neisticanje cene ma uobitajeni nadin ili nepridrZavanje te cene, netatno merenje robe potroSatima, itd.?* V. OBLICI I UZROCI PRIVREDNOG KRIMINALITETA U NASOJ ZEMLJI Trojna podela privrednih delikata u jugoslovenskom zakonodavstvu na krivitna dela, privredne prestupe i prekriaje pokamala nam je zakon- ske oblike koje privredni kriminalitet moze da ima, Sem ovakve podele, mogu da se izvrse i druge sasvim realne podele kojima se objainjavaju oblici privrednog kriminaliiteta u ma¥oj zemlji. Takode mogu da se uote i tzvesni specifiéni pojavni oblici privrednog icriminaliteta, Medutim, u vezi sa podelom na privredna kriviéma dela, privredne prestupe i privredne prekraje, koja proizilazi iz zakona, treba istaéi da su za jugoslovenski dru8tveni i privredni sistem najkarakteristiéniji pri- vredni prestupi. Jugoslovenska privreda nije centralizovana u onoj meri u ‘Kojoj su centralizovane privrede drugih socijalistikih zemalja i pri- vredne organizacije (preduzeéa) imaju dosta veliku samostalnost i samo- upravnost. Sistem nagradivanja je takav da stimulina i pojedinca i ko- lektiv za efilkasnije poslovanje. U tim novim uslovima pojavili su se i ovi novi oblici privrednog kriminaliteta karalkteristiéni za nove odnose u pri- vwredi. Radni kolektivi privrednih organizacija kao samostalnih subje- kata u privrednom Zivotu, vrSeGi svoja samoupravna prava é upravljajuéi druStvenim sredstvima za proizvodnju, koja su im poverena, ,ne posluju uvek u skladu sa pozitivnim privrednim propisima kojima su privredno poslovanje i privredni odnosi regulisani na natin koji najbolje odgovara interesima druStva”, a samim tim i interesima tlanova kolektiva kao Sla- nova druStvene zajednice, veé ,,imajuéi u vidu neke svoje uske, posebne interese, a nasuprot interesa druStva kao celine koje im je snedstva dru- * a, 2 st. 1 Zakona o privrednim prestupima (Slu%beni ist SFRJ, br. 2/1965). * Pravni leksikon, str. 794~135, Savremena administracija, Beograd 1964 (1107). * &, 6¢—68 Osnovnog zakona o prometu robe (Sluzbeni list SFRJ br. 1/1967). # &. 1 st. 1 Osnovnog zakona o prekréajima (Sluzbent list SFRJ br. 26/1965). # G1, 7213 Osnovnog zakona 0 prometu robe. 304Stvene svojine poverilo”.** Zbog toga je bilo patrebno da se privredni prestupi u zakonu postave tako da se uvodi odgovornost celog kolektiva odnosno ka%njavanje pravmog lica, bez obzira Sto se kainjava i fizitko lice, odgovorno lice. Prema jednom od prihvatljivih mi8ljenja o podelama i obli¢ima pri- vrednog kriminaliteta (Davidovié), na koje.se mi8ljenje mailazi u strut noj literaturi, privredni delikti u Jugoslaviji dele se na dve grupe. ,,U prvu grupu delikata dolaze svi oni koje izvriilac preduzima u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, a u drugu grupu, svi oni de- likti koje izvr8ilac preduzima da bi ostvario protivpravnu imovinsku korist ne za sebe lito, veé za svoju privrednu organizaciju ili za drugu privrednu ili druStvenu onganizaciju ili 2a politidkoteritorijainu je- dinicu. Prva grupa delikata nosi prete’mo odlike (klasiémog kriminali- teta, tj. kriminaliteta koji nije posebno specifitan za naSe druStveno ure- denje. Za drugu grupu delikata medutim, moglo bi se rei da ummogome nosi specifitnosti koje su karakterstitne 2a ovaj prelazni period ... Minogi od ovih delikata doduSe poznati su i drugim druStvenim uredenjima te nisu apsolutno novi, ali mi azemo da su specifiéni za mas jer ih vrde socijalistitika preduzeéa i odgovorma lica u tim preduzeéima”.® Stavi8e ova podela ukazuje ma to da bi se privredni kkriminalitet jo8 tatnije mogao podeliti na ‘ri pa tak i Setiri grupe i to tako Sto se za treéu grupu delikata smatraju oni kod ixojih se tezi ostvarivanju protiv- pravne imovinske koristi 2a polititkoteritorijalmu jedinicu odnosno, za drustveno-politidku zajednicu. Takvi delilcti su wetiki i, mada oni postoje, obigno se smatra da treba da podlezu samo drustvenoj i polititkoj odgo- vomnosti, Medutim, poSto oni postoje i imaju neke posebne odlike, nova podela bi obuhvatila: prvo, grupu delikata izvrsenih u cilju pribavijanja protivpravne imovinske koristi za sebe litno ili ndko drugo fiziéko lice, drugo, za odredenu privrednu ili druStvenu organizaciju, treée, za drust- veno-politiéku zajednicu, i getvrto, grupa delikata u vidu raznih nesa~ vesnosti i Stetovinstva, Naravno da bi sve tri grupe mogle da se podele na po dve podgrupe, prema tome da li se korist pribavija sebi ili drugom, svojoj ili tudoj organizaciji ili zajednici, Kod takve podele moglo bi ida se smatra da postoji svega sedam grupa privrvednih delikata. U vezi sa oblicima privrednog kkriminaliteta mozemo reéi da’ privred- ni kriminalitet, kao i neke druge vrste icriminaliteta koje kvalifikujemo kao ,modeme”, teZi skrivenim formama. On se najéesée pojavijuje u graniénim oblastima izmedu dozvoljenih i nedozvoljenih postupaka, a &i- sti slugajevi privrednog kriminaliteta relativno su retki. To vazi icako za druge savremene driave, tako i za Jugoslaviju. Pritnere nekih oblika privrednog kriminaliteta u pnelaznom periodu od kapitaliama ka socijalizmu pominje profesor Milutinovié u svojoj »Kriminologiji” i to pored ostalog: ,,zaobilazenje i veSto izigravanje za- konskih monmi, izbegavanje izvrSavanja obaveza prema 2ajednici, netaéno prilazivanje i evidentiranje prihoda sa neistinitim bilansima, obezbedenje ® M. Dordevié: Sistem privrednih delikata, str. 527. % Dr Dragomir Davidovié: Privredni kriminalitet 1 uloga drustvene Kontrole u nje-~ govom suzbijanju, sir. 44, Institut za kriminoloska 1 Kkriminalistitka istrazivanja, Beo- ‘grad 1965 (138). 20 ZBORNIK 305posebnih privilegija u fonmi stvananja Sto veéeg platnog fonda, iz koga se vrie neopravdana i preterana magradivanja i‘poveéanja plata, davanje medusobnih poklona é nagrada, nabijanje cena pomoéu raznih ,,socijali- stitkih posrednika”, rasipni8tvo u obliku reprezentacija, banketa, prete- ranog luksuza, zahteva za ,kultumnim izgledom” i cl., nastojanje da se obezbedi za pojedino preduzeée monopolni polozaj na tr2i8tu i sklapanje ugovora u cilju postizanja toga monopolizma, nelojalna konkurencija iz- medu naznih privrednih organizacija u cilju sticanja neopravdane zarade i profita itd.”* Profesor Kobe navodi da ,treba imati u vidu da su veoma nepotpuni podaci o fenomenologiji negativnih pojava na podruéju privrede”, ali na primer ,,otita je, medutim, promena u predmetu nedozvoljene trgovine koji se ne javlja vige samo u obliku sitnih potro’nih dobana koja su pre- oviadivala u godinama nestagice. Kao predmeti takvog delovanja se sve vide pojavijuju talvi industrijski predmeti thao Sto su makine, reproduk- cioni materijali, maSine za domaéinstvo, automobili, poljoprivredne ma- Sine, pa tak i maiine za gradevinarstvo”. Znaéajne su i sfere spoljnotrgo- vinska.i devizna, a trebalo bi izvr8iti tagnije amalize da se utvrdi da li na frontu privrednog kriminaliteta postoji ,zaokret sa privatnog u dru- Stveni seletor”.#* U temeljnom relativno skoranjem prikazu privrednog kriminaliteta u SR Srbiji Milorad Gavrilovié izneo je da se pojavijuju novi oblici pri- vrednog kriminaiiteta. Vr8i se (orumpiranje iz razih osnova. Filtivnim ugovorima o delu prilmrivaju se razne zloupotrebe i sumnjive isplate. Vrsi se nedopuStena ‘imgovina stranom valutom, uslovijavanje davanja grade- vinskog izvodatkog posla angazovanjem preporuéenih spoljnih saradnilca, fiktivni ugovori o. gradenju sa privatnim licima radi jevtinije nabavike materijala, zloupotrebe u stambenom zadrugarstvu, razna prekonaéenja u oblasti privatnog zanatstva i ugostiteljstva, itd. Uzroci privrednog ikriminaliteta u Jugoslavijiveoma su radlititi i njihovo izlaganje zahtevalo bi znatno vise vremena i prostora nego Sto im ovde mo%emo posvetiti. Ukrattko éemo samo re¢i da i na privredni kriminalitet utiée ceo onaj splet uzroka i uslova koji moze dovoditi i do izvrSenja izvesnih drugih ikrivignih dela. Neki od tih uzroka biée kasnije pomenuti (kod tkriminalnopolitiékih izlaganja o. ofklanjanju uzroka. Ali ima i uzroka koji se prete%no odnose ba’ na privredni kriminalitet. Iz- vesni medu op8tijim uslovima su dosta spedifitni 2a jugoslovenski pri- vredni kriminalitet. Oni su sadrZani u upravijanju opStedruStvenim sred- stvima od strane uZih grupa kakve su radni kolektivi, zatim u decentra- Hizaciji privrede, samostalnosti preduzeéa i konkurenciji toja viada iz~ medu pojedinih radnih organizacija ili ak iamedu druStveno-politidiih zajednica, a takode i u natimi ma koji sami élanovi radnog kolektiva ras- podeljuju svoje ligne dohotke. MeGutim, postoji joS niz drugih neposrednijih uzroka i uslova pri- vwrednog kriminaliteta, pa se pored ostalih navode i sledeéi: nedostatak M Milutinovié: Kriminologija, str. 242, ® Kobe:.Privredna kriviéna dela ...., str. 550—351. + Milorad Gavrilovié: Kriminal u privredi na podrutju SR Srbije, str. 353-365, IREKP br. 2/1970 (58—365).. 308kontrole privrednog poslovanja, slabosti inventarisanja u privredi, neod- govoran odnos organa radnitkog samoupravijanja u zaStiti drustvene imovine, nedovoljno pnoveravanje moralnih, struénih i drugih osobina lica koja se postavijaju ma odgovorna mesta u privrednim organizacijama, nemamost i aljkavost u radu, nedovoljna alctivnost politidkih i druStvenih organizacija u borbi protiv kriminaliteta, itd. Sem ovih uznoka i uslova koji omoguéavaju kriminalne delatnosti preduzete u mameri da se za sebe pribavi protivpravna korist, postoje i drugi uslovi specifigni za one oblike icriminalne delatnosti za koje smo rekli da se ne-vrse za litnu korist, nego u korist svoje ili druge privredne ili druStvene prganizacije ili polititko-teritorijalne jedinice odnosno dru- Stveno-politiéke zajedmice, Pominju se: pojava lokalizma, nedovoljno: po- Stovanje zakonskih propisa, odsustvo iknivitnog gonjenja, slabost lokalnih druStvenih snaga iu borbi protiv ovog kkriminalliteta, itd.** VI. KAZNENOPRAVNE MERE PROTIV PRIVREDNOG KRIMINALITETA Iz onoga Sto je napred izlozeno vidi se da privredni kriminalitet u na§oj zemlji ima osobine koje kriminalitet ima i u drugim zemljama, alli da ima i osobine koje su specifiéne za jugoslovensko druStvo i njegove institucije. Stoga se i za zaStitu od privrednog ikriminaliteta moze reéi da se ona pre svega kreée u okvirima u Kojima se takva zaStita vr8i uopste protiv kriminaliteta, ali da postoje i odgovanajuée specifitnosti. Uobitajena zaxtita protiv privrednog kriminaliteta sprovodi se s jed- ne strane merama {criviénopravne prevencije i represije, a s druge strane raznim Sirim druStvenim merama. Mere lkriviénopravno represije suStin- ski su slitne ovakvim merama u drugim zemljama uz odgovarajuée raz~ like u zakonodavstvima, NaSe zakonodavstvo u oblasti privrednog krimi- naliteta bilo je podloZno promenama neSto éeSéim nego u drugim oblasti- ma gde su odnosi kkamenopravno regulisani, Stnogost ikaZnjavanja za pri- vredne delilste koja je postojala u prvim godinama posle rata, veé odavno je ublazena i kame su slitne kao za druga krivitna dela. Sem novéane kazne, koja se primenjuje kako za privredna Icriviéna dela, talo i za pri- vredne prestupe i privredne prekrSaje, za livitna dela daritu se i kazne liSenja slobode (zatvor i strogi zatvor) maksimalno do 3 ili 5 godina, a za teSka privredna kriviéna dela do 10 godina. Also izuzmemo ikrivitna dela koja nisu isto privredna (na pr. nazbojnistvo) tada je najteZa kama pred- videna za pljadku (61. 255 KZ). To je teZi oblik mekih kriviémih dela za koji se predvida strogi zatvor do 15 godina, a izuzetmo éak 20 godina. Za privredne prestupe me predvida se kazna zatvora, nego je novéana kazna jedina ‘vrsta kazne. Propisi o prekrSajima poznaju sem movéane kazne i kamu zatvora, ali nije uobitajeno da se zatvor primenjuje-za one pre- krSaje koje mi u ovome tekstu mazivamo privrednim. “™ Davidovié: Privredal kriminalitet i uloga drutvene kontrole u njegovom suzbi- Janju, str. 5802, % Davidovié: Privredni kriminalitet . . ., str. 58-62. 307Iz analiza ‘kamnene politike izvrSenih na osnovu materijala o kkrivit- nim delima iz SR Srbije u periodu od 1965. do 1969, godine vidi se da je odnos pravosnaznih osudujuéih presuda 82% prema 18% oslobadajuéih, Sto je blisko opStem, prose’nom odnosu izmedu tih dveju vnsta pravo- snaZnih sudskih odlula i pokazuje da nije bilo izuzetnog prenagljivanja kod pokretanja kriviénog postupka zbog privrednih kcrivitnih dela. Dalje se iz publikovanih podataka vidi da je kao glavna kazna u poslednje vwreme strogi zatvor izrican u 18% sludajeva, zatvor u 79%/o, novéama Jsaz~ na u 3% slugajeva, a u okvira svake od ovih kkazni zapazena je tendencija pribliZavanja oninimumu te vrste ikazne. Sporedne kazne, a to mogu biti novéana sama i konfiskacija imovine, izricane su vrio retlko. Procenat uslovnih osuda (Icod zatvora i novéane (samme) bio je 49,7%. Medu izvisio- cima privrednih ikriviénih dela nije bilo vise povratnika nego kod drugih isriviénih dela, niti se uopSte moze reéi da th je bilo mmogo. Sem toga, kao Sto je veé bilo prikazano, privredni kriminalitet nalazi se u opadanju, pa se iz svega toga moze zakljuditi da se i relativno blaga kamena poli- tika pokazala kao odgovarajuéa i dovoljna.* Ipak se u toku poslednje go- dine, verovatno pod uticajem javnog mnenja i neslaganja privredmih i radnih organizacija, kaznena politika sudova potela kod nekih tezih kri- viénih dela, ukljuéujuéi i privredna, da kreée u ipraveu mjenog pooStre- jas? Osim ikazni prema izvrsiocima privrednih kriviénih dela moze da se’primeni nelsolilco mena bezbednosti, ali bi prirodi ove grupe krivitnih dela majvige odgovarale mera zabrane bavijenja odredenim zanimanjem iz Gl. 6b KZ i mera oduzimanja imovinske koristi iz Gl. 62a KZ. Primena prve od ovih dveju mera, koja je u potetku perioda 1965—1969. registno- vana u 23% sluéajeva, taloo je opala da je zabrana bavijenja odredenim zanimanjem na knaju perioda primenjena samo u 9,2% sluéajeva. Mera oduzimanja imovinske ikoristi primenjena je samo u 3—5% sluéajeva, ali to, retkost primene mera ‘bezbednosti, uprkos suprotnih migljenja, izgleda da misu Skodile efiikasnosti kaznene politike. © odredivanju pravnih posledica osude za privredna ‘riviéna dela nemamo dovoljno podataka, ali osuda za odredena privredna krivitna dela moe povuéi i izvesne pravne posledice osude po dl. 37a KZ. To na primer mogu biti prestanak vrSenja izbornth funkcija u radnim ili drugim organizacijama, prestanak radmog odnosa, zabrana wSenja izdavatike de- latnosti, zabrana vrSenja odredenth poslova u radnim i drugim orgniza- cijama, itd. Prema podacima sa kojima se raspolaze, a koristeti se donekle i ana- Jogijom za privredne prestupe i prekrSaje za koje ima manje podataka i unoseéi izvesnu rezervu u vezi sa tamnim Ibrojem iprivrednog kriminali- tela, moze se zakljuditi da sistem kaznenopravnih mera prema izwrSiocima sve tri vste privrednih delikata odgovara potrebama suzbijanja privred- nog kriminaliteta (a eventualno bi se jo3 mogla uvesti kaznena odgovor- nost ikolektivnih organa).?* ® Sergije Griveoy: Kaznena politika za_Krivitna dela protiy privrede, drustvene imovine i siuzbene duznosti, str. 310-972, 874, JRKKP br. 2/1970 (960-879). * Gavrilovié: Kriminal u privredi na podruéju SR Srbije, str. 967. & Griveov: Kaznena politika za kriviéna dela protiv privrede..., str. 373. % Dr Miroslav Dordevié: Kaznena odgovornost kolektivnin organia za\pojave neza- Konitosti i kriminaliteta u privredi, str. 940, JRKKP br. 2/1970. (40-240). 308VII. OSTALE DRUSTVENE MERE SPRECAVANJA PRIVREDNOG KRIMINALITETA Privredni kkriminalitet, kao mi druge vrste (criminalnog ponaSanja, ne suzbija se samo kaznenopravnim merama, nego i nizom drugih drustvenih aktivnosti. Na suzbijanje privrednih delikata, kao ima suzbijanje drugih vista kriminalnih radnji, utiéu pre svega mazne druStvene i privredne - mere kojima se makar i delimigno umanjuje dejstvo kriminogenih falk- tora. Svakako da i usavrSavanje manije opisanih clemenata naSeg socijali- stitkog privnednog sistema mo%e i treba da doprinese suzbijanju privred~ nog kniminaliteta. Raspolozivi podaci pokazuju da je tokem poslednjih godina razvijanje tih elemenata pokazalo bolje rezultate nego pre toga naglaSenije kamenopravne mere. Sem toga, medu Sirim drustvenim me- rama treba spomenuti jo8 nekoliko koje mogu uticati na smanjenje ili otklanjanje privrednog kriminaliteta. To bi bili: privredna stabilnost, po- dizanje Zivotnog standarda, reSavanje stambenih problema, zaposlenost, adekvatna profesionalna orijentacija, vaspitanje, Skolovanje i obrazo- vanje, onganizacija kori8éenja sbobodnog vremena, pravilna upotreba sredstava masovne kulture, stabilizacija porodice, delovanje raznih drust- izacija i institucija, medicinska i druga savetodavna pomot, U dosadainjim raspravama o privrednom ikriminalitetu uglavnom su isticane one mere Kojima se neposredno utite ma suzbijanje samog pri- vwrednog ikriminaliteta. Tezi8te ‘talovog neposrednog delovanja stavijano je na za¥titu druStvene imovine, te je govoreno da zastita drustvene imoviine treba da se modemizuje i prilagodi samoupravnoj organizaciji.” Samoza- Stita nadnih organizacija bila bi osnovni metod prevencije privrednog kri- minalliteta, la za uspe’nu realizaciju druStvene samozaStite trebalo bi pre- ispitati samoupramma normativna alta, naSu unutnainju kontrolu, pro- bleme wezane za zaititu poslovme i sludbene ttajne, organizaciju poslovanja u vezi sa proizvodnjom i prometom proizvodnih dobara, tehnivku zadtitu pri radu i fiziéko obezbedenje druStvene imovine.*t U pogledu suzbijanja mezakonitosti i (sriminaliteta u privredi naro- Sito mnogo se otekivalo i odekuje od poboljSanja unutra&nje i spoljne kontrole u radnim organizacijama, ,Sistem druStvenog samoupravijanja mora imati w sebe utiane mehanizme, ikako interne, tako i eksterne kon~ trole”... ,,Ongani inteme druStvene Kontrole mogu uspeSno zaStititi druStvenu imovinu od mapada pojedinaca koji dolaze bilo spolja, bilo nutra, alii se od njih ne moze, na dananjem stupnju maseg razvitka, oe- kivati da za8ti¢uju i interese gradana, [soje, svojim poslovanjem, ugrozava privredna organizacija. To bi bio zadatak organa eksterne druitvene kontrole.”"* Sva ova mifljenja o raznim merama protiv privrednog kniminaliteta osnovana su. Opravdano je poklanjanje poverenja druStvenoj kontroli. “ Zakijuéei Savetovanja o problemima kriminaliteta u privredi, JRIKKP br. 4/1960, str, 593-595, ‘© Dr Dugan Cotié: Samozaitita radnih organizacija, osnovni metod prevencije pri- vrednog kriminaliteta, str. 383 1 839, JRKKP br. 2/1910 (33339). @ Dr Dragomir Davidovié: Unutrainja i spolina kontrola i suzbijanje nezakonitosti i kriminaliteta u privredi, str. 296 1 302, JRKKP br. 2/1970. @295—307). 309Jo§ opravdanije su preporuke da se dalje razvija samozaStita radnih or- ganizacija, da se upotpunjavaju propisi, da se ikadrovi strutmo osposoblja- vaju i da se wre odgovarajuéa prouéavanja, te da se tako otkloni mesklad izmedu stepena razvoja druStvene imovine i sistema njene zaStite, koji za sada ne prati ovaj mazvoj.* Nije bezrazloino ni podvlatenje mataja ekonomskih i politidicih mera u procesu samoupramog odluéivanja.## Medutim, ako privrednog kriminaliteta tolom poslednjih godina ima sve manje i ako ga sudovi i drugi organi kriviénog gonjenja uspeino suz- bijaju, potrebno je da dgovorimo na pitanje gemu bi posludile ili sluze te skupe i mmogobrojne predloZene mere, struéna savetovanja, konferi- sanja i istrazivatki projekti. Odgovor samo dosta proizvoljno mozemo izvoditi iz tamnog broja privrednog \kriminaliteta i pozivati se na neot- krivene tj. nepoznate privredne delilte. Razlog postojeée zabrimutosti delimiéno éemo naéi u opStoj te’ji druStva da suzbija sve oblike tkrimi- naliteta, u potrebi da se privredni sistem i druitvena svojina posebno zaitite, u prikrivenosti i ,,podmulklosti” privrednog kriminaliteta, u veli- koj Steti Kkoju ponekad samo jedno jedino privredno kriviéno delo ili pri- vredni prestup mogu da prouzrokuju, itd. Ali izgleda da postoji é jedan vrlo vazan razlog zabrimutosti kome se samo ponekad pokloni odgovara- juéa paimja. To je postojanje delatmosti u privrednom poslovanju koje semalaze negde imedu kriminalnih i dozvoljenih aktivnosti. Za ovakve granitne aktivnosti viada miljenje da su dosta raspro- stranjene, da ima raznih oblika korupeije priikrivenih spoljnom zakonitom fonmom i da bi to bio neki na§ domadi ,,kriminalitet belog olkovratnika”, te je dosta verovatno da ovakvih pojava ima mozda i vise mego na pri- mer privrednih trivitmih dela, Ali poSto ovakve delaimosti ponekad i nisu katnjive, posto se te8ko otkrivaju, po8to postoje nazne moguénosti zemag)ljivanja § opravdavanja, posto se teSko dolsazuju, poSto po pravilu imaju zakonitu spoljnu fonmu i posto bi oStniji progon zbog ovakvih rad- nji lako mogao da izazove osude nevinih lica, protiv njih se je veoma te8ko boriti, ialko one ugro%avaju privredni sistem i qadaju tee oblike antidruStvenih delatnosti, pa i privredni kriminalitet, Efikasno bi protiv ovalevih Stetnih nekriminalnih ili ieriminalnih de- latnosti moglo da deluje nazvijanje svesti i morala kod Ijudi do tako vi- sokog stupnja da izvrSioci ovih Steinih madnji protiv privrednog sistema ostanu izolovani. Tako onda ni ove Stetne nekriminalne delatnosti ne bi vrdile svoj zarazni uticaj u praveu razvitka privrednog kriminaliteta. Stoga se moze reéi da su u pravu oni koji, sem napred mavedenih kriviénopravnih, kontrolnih, samozaititnih i drugih sliénih mera, traze i veée isticanje natela savesnosti i poStenja, dobrih poslovnih obitaja i po- naSanja dobrog privrednika.° A ako se pridruzimo shvatanju da mi jo3 ynemamo adekvatnu vwrednosnu strukturu nia moralnom mivou koja bi obezbedivala nesmetano odvijanje samoupravnih procesa é bloikinala de- © Dragutin Pape3: Drustveno-preventivne mjere za sprevavanje privrednog krimi- naliteta, str. 668, 585587, JREKKP br. 4/1960 (667588). “ Dr Velizar N. Najman: Shvatanja privrednog kriminaliteta s obzirom na savre- mene uslove privredivanja, str. 590, JRKIP br. 4/1969 (68-502). “ Dr Vlada Jovanovié 1 Dr Predrag Sulejié: Povrede zakona 1 posloynog morala (od strane privrednih organizactja) u prometu robe i Usluga u uslovima delovania Sazmo- upravnog sistema, str. 218, JRKKP br. 2/1970 (218-295), 310vijantna ponaSanja kojima se sistem ugrozava”,“* moZemo- da zakljuzimo da.ée dalje nazvijanje morala u maSem druétvu biti jedno od vrio efilkas- nih sredstava za suzbijanje privrednog ‘kriminaliteta i njemu srodnih Stetnih delatnosti. _ LA DELINQUANCE ECONOMIQUE ET SA PREVENTION (Résumé) Lvarticle est consacré au probléme de délinquance économique et de sa prévention en Yougoslavie. Le concept de délinquance économique est défini au moyen de celui d’acte économique criminel: c'est, Vacte criminel commis par Vactivité économique, dirigé en derniére analyse contre le systéme écono- mique et son fonctionnement correct. La Yougoslavie est un pays socialiste, ce qui veut dire, en premier lieu, que son systéme socio-économique repose sur la propriété sociale des moyens de production, tandis que le traitement du probléme de délinquance économique indique les problémes correspondants dans d’autres pays. Le développement yougoslave aprés la guerre peut étre divisé en trois périodes: premigrement, la période immédiatement aprés la guerre, qui em- brasse les années de reconstruction économique du pays et d’édification de Vappareil du pouvoir du nouvel Etat, deuxiémement, la période d’intervention administrativo-révolutionnaire et politique de I'Etat et, troisitmement, la pé- Tiode d’autogestion ouvriére et sociale et de démocratie socialiste. La législa~ tion pénale, qui changeait selon les périodes, fait ressortir, pour Vessentiel, les formes de délinquance économique dans les périodes respectives, tandis que la conclusion se dégage des données statistiques que la tendence a la baisse de cette sorte de délinquence se fait sentir ces derniéres années. Les caractéristiques essentielles du systéme économique yougoslave sont: la propriété sociale des moyens de production, Vautogestion des producteurs dans Péconomie, Vorientation planifiée du développement économique, le ca- ractére socialiste de marché de l'économie, et la répartition du revenu en fonction du travail fourni, Certains de ces éléments essentiels du systéme éco- nomique risquent d’étre menacés par la délinquance économique et, étant-don- né leur interdépendance, la mise en péril de l'un d’entre eux entraine des con- séquences nuisibles pour les autres. Diaprés la législation yougoslave, il existe trois catégories de délits éco- nomiques: les actes économiques criminels, les délits économiques et les in- fractions économiques. Comme il est difficile de préciser quelles activités doivent tre rangées dans la délinquance économique, le mieux sera, pour les besoins d’ordre pratique, d’accepter la délimitation de la statistique judiciaire officielle. Ce qui caractérise le plus le systéme social et économique yougoslave, ce sont les infractions économiques dont peuvent étre responsables non seule- ment les personnes physiques, mais aussi les collectivités dans leur ensemble — personnes morales. En plus de la division de la délinquance selon les formes des délits prévues par la loi, les délits économiques peuvent étre divisés en ceux commis par Vexécutant pour s’assurer un avantage matériel illégal, et ceux commis pour assurer un avantage matériel illégal en faveur de son orga nisation économique ou au profit d'une autre organisation économique, sociale “Dr Jugoslav Stankovié: Moral kao normativni izraz samoupravnog regulisanja odgovornosti, str. 261, JRKKP br. 2/1970 (253262). 311ou communauté politico-territoriale, tandis que le délinquance économique peut étre divisée aussi selon d’autres formes. Les causes de la délinquance économique peuvent étre identiques a celles des autres sortes de délinquance, mais certaines causes, précisées dans larticle, influent particuligrement sur la délinquance économique. La protection contre la délinquance économique est assurée tant par les mesures usuelles prises contre les autres sortes de criminalité que par des mesures spéciales. La protection habituelle contre la délinquance économique consiste, d'une part, dans les mesures de prévention et de répression pénale et, @autre part, dans des mesures sociales plus larges. L’auteur présente dans son article les sanctions appliquées envers les auteurs des délits économiques, ainsi que la politique pénitentiaire des tribunaux dans la période 1965—1969. Il expose également diverses mesures sociales, économiques, de contréle, d’autoprotection et autres pour prévenir la délinquance économique, soulig- nant notamment l'importance du développement de la morale pour la préven- tion de la délinquance économique et des autres activités nuisibles appa- rentées. B12 .