Trokovi

Vrste trokova
Trokovi u kratkom roku
Trokovi u dugom roku
 Vrste trokova
Utroci i trokovi
Podela trokova prema faktorima proizvodnje
Podela trokova prema mestima nastanka
Podela trokova prema vezanosti za nosioce
Podela trokova prema nainu prenoenja na
nosioce
Podela trokova prema zavisnosti od obima
proizvodnje
Dodatni, neotklonjivi i oportunitetni trokovi
 Utroci i trokovi
Trokovi su proizvod utoaka faktora
proizvodnje i njihovih cena po
jedinici utroka
Utroci faktora proizvodnje su oblik
troenja u naturalnom vidu
Utroci su fiziki iskazane koliine
faktora proizvodnje koje se troe u
procesu proizvodnje
 Utroci
Bitno svojstvo utroaka je koliina utroenih
faktora proizvodnje
Koliina utroaka zavisi od:
Intenziteta troenja
Vremena troenja
Utroci faktora proizvodnje se razlikuju po:
Mestima nastanka (tehnoloka, netehnoloka)
Mogunostima merenja (merljivi, nemerljivi) i
jedinicama mere (fizike jedinice mere ili neke
druge)
Vezi sa nosiocima
 Uslovljenost utroaka
Utroci su uslovljeni:
Tehnikim faktorima
Organizacionih faktorima
Tehniki faktori su:
Karakteristike proizvoda
Karakteristike tehnolokog procesa
Karakteristike sredstava za rad
Karakteristike materijala
Tehniki uslovi rada
Tipovi proizvodnje
Nivo tehnike opremljenosti rada
Organizacioni faktori subjektivni faktori (izraz
subjektivnih kvaliteta proizvoaa)
 Podela utroaka
Utroci materijala
Utroci sredstava za rad
Utroci radne snage
 Utroci materijala
Fiziki iskazane koliine materijala
utroene u proizvodnji
Osnovna karakteristika troenja
materijala:
Postepeno unoenje u proces proizvodnje
Jednokratna upotreba
Utoci materijala se, prema faktorima koji
uslovljavaju njihovo troenje, dele na:
Standardne utroke materijala
Stvarne utroke materijala
 Standardni utroci
materijala
Standardni utroci materijala nastaju
pod iskljuivim delovanjem tehnikih
faktora
Standardni utroci materijala
-minimalna koliina materijala
potrebna za proizvodnju proizvoda
odreenih karakteristika
 Stvarni utroci materijala
Stvarni utroci materijala koliina
materijala koja je stvarno utroena u
procesu proizvodnje
Stvarni utroci materijala nastaju pod
uticajem tehnikih i organizacionih faktora
Osnovni pojavni oblici organizaciono
uslovljenih utroaka materijala:
kart
Kalo
Rastur
Vrste materijala prema ulozi
u procesu proizvodnje
Osnovni materijal (materijal za
izradu)
Pomoni materijal
Energija
Reijski materijal
 Utroci sredstava za rad
Pretpostavljeni iznosi fizike
istroenosti sredstava za rad
Unose se u ukupnom uznosu, ne
ulaze u supstancu proizvoda, koriste
se u vie ciklusa proizvodnje,
zadravaju svoj oblik
Jednokratno se unose u proces
proizvodnje i viekratno se koriste
 Oblici stvarnog troenja
sredstava za rad
Habanje
Starenje
Lom i kvar
 Utroci radne snage
Koliina bioenergije koja se troi u procesu
rada
Utroci radne snage se izraavaju
vremenskim jedinicama mere
Troenje radne snage je neodvojivo od
linosti radnika, tj. od njegove
Kvalifikovanosti
Intenziteta rada
Naina (metod) rada
 Utroci radne snage
Da bi vreme trajanja procesa rada bilo adekvatan
izraz utroaka radne snage potrebno je obezbediti
nepromenljivost elementa vezanih za linost
radnika, tzv. subjektivnih elementa:
Kvalifikovanosti izabrati kalifikovanost za koju
su utroci radne snage minimalni po jedinici
proizvoda
Intenziteta rada izabrati intenzitet za koji su
utroci radne snage minimalni po jedinici
proizvoda
Metoda rada, tj. organizacije najkrae
trajanje procesa rada po jedinici proizvoda
 Podela trokova prema
faktorima proizvodnje
Trokovi materijala cenovni izraz utroaka
materijala (osnovnog, pomonog, energije,
reijskog)
Trokovi sredstava za rad (amortizacija) - deo
vrednosti sredstava za rad koji se uraunava u
cenu kotanja i utvruje se na osnovu
pretpostavljenog veka upotrebe ili broja
proizvoda u ijoj proizvodnji uestvuje (trokovi
tekueg i investicionog odravanja i
trokovi sitnog inventara i alata)
Trokovi radne snage nadoknade za izvreni
rad, naknade za odsustvovanje sa posla,
porezi i doprinosi za socijalno i zdravstveno
osiguranje radnika
 Podela trokova prema
mestima nastanka
Trokovi izrade nastaju na mestima
izrade i nazivaju se i proizvodni trokovi
(trokovi osnovnog materijala, pomonog
materijala, pogonske energije, radne
snage na poslovima izrade, na pomonim
poslovima u proizvodnji, trokovi
sredstava za rad kod funkcionalne
amortizacije)
Reijski trokovi- ostali trokovi
(rukovodea mesta u proizvodnji, sva
izvrna i rukovodea mesta izvan
proizvodnje)
 Podela trokova prema
vezanosti za nosioce
Pojedinani trokovi - nastaju u vezi sa
izradom odreenog proizvoda ili pruanja
usluge (trokovi osnovnog materijala i
radne snage na poslovima izrade)
Zajedniki trokovi nastaju zajednikim
troenjem faktora proizvodnje i oni su
zajedniki za sve proizvode koji su
proizvedeni u odreenom periodu i na
odreenom mestu
Podela trokova prema nainu
prenoenja na nosioce
Direktni trokovi mogu se direktno
ili neposredno preneti na nosioce
(trokovi osnovnog, pomonog
materijala, radne snage na
poslovima izrade)
Indirektni trokovi - ne mogu se
direktno vezati za nosioce, ve
posredno prema odreenom
kriterijumu rasporeivanja
Podela trokova - zavisnost
od obima proizvodnje
Fiksni trokovi
Varijabilni trokovi
Kratak rok
Dugi rok
 Dodatni, neotklonjivi i
oportunitetni trokovi
Dodatni trokovi promena ukupnih
trokova, zbog promene plana aktivnosti
Neotklonjivi trokovi trokovi koji su
nastali kao rezultat prethodnih poslovnih
odluka (ne utiu na odluke)
Oportunitetni trokovi rtvovana korist
zbog neprihvatanja sledee najbolje
alternative istog rizika
Raunovodstveni i ekonomski trokovi
 Trokovi u kratkom roku
Fiksni trokovi
Varijabilni trokovi
 Fiksni trokovi
Ukupni fiksni trokovi (UFT) ne
menjaju se sa promenom obima
proizvodnje
Proseni fiksni trokovi (PFT = UFT/Q)
opadaju sa poveanjem obima
proizvodnje
Pad prosenih fiksnih trokova, zbog
poveanja obima proizvodnje, naziva se
degresija fiksnih trokova po jedinici
Ukupni i proseni fiksni trokovi
 Vrste fiksnih trokova
Trokovi sredstava za rad
vremenska amortizacija
Trokovi rada i materijala u
pripremnoj fazi
Trokovi rada najviih rukovodilaca
 Varijabilni trokovi
Menjaju se sa promenom obima
proizvodnje
Komponente varijabilnih trokova:
Proporcionalni trokovi
Progresivni trokovi
Degresivni trokovi
Relativno-fiksni trokovi
 Proporcionalni trokovi
Ukupni proporcionalni trokovi
Proseni proporcionalni trokovi
Ukupni i proseni proporcionalni
trokovi
 Vrste proprocionalnih
trokova
Trokovi osnovnog materijala
Trokovi pomonog materijala i
energije
Trokovi radne snage na poslovima
izrade
Trokovi sredstava za rad kod
funkcionalne amortizacije
 Relativno-fiksni trokovi
Ukupni relativno-fiksni trokovi
Proseni relativno-fiksni trokovi
Ukupni i proseni relativno fiksni
trokovi
 Vrste relativno-fiksnih
trokova
Trokovi materijala i rada na
pripremno-zavrnim poslovima
(organizaciona radna mesta)
 Varijabilni trokovi
Ukupni varijabilni trokovi (UVT)
Proseni varijabilni trokovi (PVT =
UVT/Q)
Ukupni i proseni varijabilni trokovi
 Marginalni trokovi
Marginalni trokovi promena
ukupnih trokova po jedinici promene
obima proizvodnje (MT = UT/Q)
Marginalni trokovi - promena
ukupnih varijabilnih trokova po
jedinici promene obima proizvodnje
(zato to se fiksni trokovi ne
menjaju) - MT = UVT/Q)
 Ukupni trokovi i proseni
ukupni trokovi
Ukupni trokovi (UT) zbir ukupnih
varijabilnih trokova (UVT) i ukupnih
fiksnih trokova (UFT)
Proseni ukupni trokovi (PUT)
ukupni trokovi po jednici obima
proizvodnje (UT/Q)
Ukupni trokovi i proseni ukupni
trokovi
 Ukupni trokovi
Kriva ukupnih trokova izvodi se vertikalnim
sumiranjem kriva ukupnih fiksnih trokova (UFT) i
ukupnih varijabilnih trokova (UVT), zato to su
ukupni trokovi jednaki zbiru ukupnih fiksnih
trokova i ukupnih varijabilnih trokova (UT =
UFT + UVT)
Kriva ukupnih trokova nikada ne poinje od nule
Kriva ukupnih trokova poinje od iznosa fiksnih
trokova, jer kada je obim proizvodnje jednak
nuli, ukupni trokovi su jednaki ukupnim fiksnim
trokovima
 Proseni ukupni trokovi
Proseni ukupni trokovi (PUT) jednaki su ukupnim
trokovima po jedinici proizvoda i izraunavaju se kada se
ukupni trokovi podele sa ukupnim brojem proizvedenih
proizvoda
Proseni ukupni trokovi pokazuju iznos ukupnih trokova po
jednom proizvodu
Na primer, ako su ukupni trokovi UT = 9200 dinara, a ako
je obim proizvodnje Q = 10 proizvoda, proseni ukupni
trokovi iznose 920 dinara (9200/10 = 920 dinara), i
pokazuju koliki je iznos ukupnih trokova po jednom
proizvodu
Poto su ukupni trokovi jednaki zbiru ukupnih fiksnih i
ukupnih varijabilnih trokova, tj. UT = UFT + UVT, i proseni
ukupni trokovi jednaki su zbiru prosenih fiksnih trokova
(PFT) i prosenih varijabilnih trokova (PVT), odnosno
PUT = PFT + PVT
 Proseni ukupni trokovi
Kriva prosenih ukupnih trokova
ima oblik slova U
Kriva prosenih ukupnih trokova je
uvek iznad krive prosenih
varijabilnih trokova
Ukupni trokovi: Tabela
Q UFT UVT UT

0 50 0 50

1 50 40 90

2 50 60 110

3 50 75 125

4 50 120 170

5 50 180 230

6 50 270 320

7 50 380 430

8 50 520 570
Proseni trokovi: Tabela
Q PFT PVT PUT MT
0 - - - -
1 50 40 90 40
2 25 30 55 20
3 16,67 25 41,67 15
4 12,5 30 42,5 45
5 10 36 46 60
6 8,33 45 53,3 90
7 7,14 54,28 61,42 110
8 6,25 65 71,25 140
 Alternativni oblici funkcija
ukupnih i prosenih trokova
Kubna funkcija ukupnih i prosenih
trokova - grafik
Kvadratna funkcija ukupnih i
prosenih trokova - grafik
Linearna funkcija ukupnih i prosenih
trokova - grafik
Alternativni oblici funkcija ukupnih trokova, prosenih
ukupnih trokova, prosenih varijabilnih trokova i
marginalnih trokova
 Trokovi u dugom roku
U dugom roku su svi trokovi
varijabilni
Kriva dugoronih ukupnih trokova
(DUT) poinje od nule i njen oblik
zavisi od prinosa obima (rastui,
konstantni i opadajui)
Funkcije kratkoronih ukupnih trokova i
dugoronih ukupnih trokova
Dugoroni proseni trokovi
Dugoroni proseni trokovi
kolinik dugoronih ukupnih trokova
(DUT) i obima proizvodnje (Q)
Kriva dugoronih prosenih trokova
(DPT) oblik razvuenog slova U
Dugoroni proseni trokovi
 Dugoroni proseni trokovi i
dugoroni marginalni trokovi
Odnos dugoronih prosenih trokova
(DPT)i dugoronih marginalnih
trokova (DMT)
Efekti ekonomija obima postoje sve
dok su DMT manji od DPT
DPT su najnii kada su DMT i DPT
izjednani
Kada su DMT vei od DPT
disekonomija obima
Promena dugoronih prosenih trokova i
dugoronih
marginalnih trokova
 DPT i veliina kapaciteta
Kriva DPT instrument planiranja
veliine preduzea (planska kriva
trokova)
DPT - izbor optimalne veliine
kapaciteta
Veliine kapaciteta i kratkoroni proseni
trokovi
 Veliina kapaciteta: KPT i DPT
Kapaciteti razliitih veliina prikazuju
se krivama kratkoronih prosenih
trokova - KPT A, KPT B, ...KPT F
Kada su prisutne ekonomije obima
svaka sledea kriva KPT je ispod i
desno od prethodne
Kada su pristne disekonomije obima
svaka sledea kriva KPT je iznad i
levo od prethodne
 Veliina kapaciteta: KPT i
DPT
Kada su prisutni efekti ekonomije
obima minimalni trokovi manjih
kapaciteta su vei od prosenih
trokova veih kapaciteta za isti
obim proizvodnje racionalnije je
nepotpuno koristiti vei kapacitet
nego da prekomerno koristiti manji
kapacitet
 Veliina kapaciteta: KPT i
DPT
Kada su prisutni efekti disekonomije
obima minimalni trokovi manjih
kapaciteta su manji od prosenih
trokova veih kapaciteta za isti
obim proizvodnje racionalnije je
prekomerno koristiti manji kapacitet
nego nepotpuno koristiti vei
kapacitet
Veliina kapaciteta: KPT i DPT
Kriva dugoronih prosenih trokova
obavija sve krive kratkoronih
prosenih trokova i naziva se krivom
obvojnicom
Tranja i veliina kapaciteta
Izbor veliine kapaciteta zavisi od
tranje za proizvodima preduzea
Odrediti visinu tranje
Pogrena procena visine tranje ima
za posledicu vee trokove
Uticaj obima tranje na izbor veliine
kapaciteta
 Empirijski oblik krive DPT
U praksi, kriva DPT nema oblik slova U
Kriva DPT, u praksi, ima oblik slova L
Sa poveavanjem veliine fabrike, kriva DPT
opada, zbog ostvarenih ekonomija obima
Kada se iskoriste sve prednosti ekonomija obima,
trokovi ne poinju da rastu, ve postaju
konstantni dostigli su minumum i poveavaju se
srazmerno veliini obima proizvodnje
Obim proizvodnje kada su DPT dostigli minimum
(Q1) naziva se minimalni obim efikasne
proizvodnje
Empirijski oblik krive dugoronih prosenih trokova
 Kalkulacija trokova
Kalkulacija trokova - postupak rasporeivanja
ukupnih trokova na nosioce
Cilj kalkulacije je da se svaki proizvod optereti
trokovima, koje je izazvao
Principi kalkulacije:
Tanost
Prilagodljivost
Dokumentovanost
Blagovremenost
Preglednost
Jednoobraznost
Uporedivnost
Ekonominost
 Kalkulacija trokova
Kalkulacija trokova se deli prema:
Vremenu izrade
Nainu izrade
Prema vremenu izrade kalkulacija moe da bude:
Prethodna ili planska
Meukalkulacija
Naknadna ili stvarna
Prema nainu izrade (metodu rasporeivanja
trokova na nosioce) kalkulacija moe da bude:
Diviziona kalkulacija
Kalkulacija ekvivalentnih brojeva
Kalkulacija vezanih proizvoda
Dodatna kalkulacija
 Diviziona kalkulacija
Primenjuje se za rasporeivanje
trokova na homogene proizvode
Utvruju se ukupni trokovi na
odreenom mestu trokova
(pogon, sektor, sluba) i dele se sa
ukupnom koliinom proizvoda
koja je proizvedena na tom mestu
trokova
 Kalkulacija ekvivalentnih
brojeva
Primenjuje se za rasporeivanje indirektnih trokova kada
se proizvodi vie srodnih proizvoda
Za pojedine proizvode se utvruju koeficijenti (normativ
rada , maina)
Mnoenjem koliine proizvoda i utvrenih koeficijenata
dobijaju se ekvivalentni brojevi (obim proizvodnje u
uslovnim jedinicama)
Deljenjem indirektnih trokova sa zbirom uslovnih jedinica
utvruje se visina indirektnih trokova po jedinici uslovnog
obima
Ovaj iznos se mnoi sa odgovarajuim koeficijentom da bi
se dobio iznos indirektnih trokova po jedinici stvarnog
obima proizvodnje
 Kalkulacija vezanih
proizvoda
Koristi se za rasporeivanje trokova na proizvode koji
nastaju u jedinstvenom tehnolokom postupku
Osnovni proizvod i sporedni proizvodi
Problem rasporeivanja zajednikih trokova na nosioce i
problem rasporeivanja trokova osnovnog materijala na
proizvode
Utvruje se iznos ukupnih trokova i oduzima se
procenjena vrednost sporednih proizvoda (njihova
oekivana prodajna cena)
Preostali iznos trokova se deli sa proizvedenom koliinom
osnovnog proizvoda
Nedostatak - promena prodajne cene sporednih proizvoda
 Dodatna kalkulacija
Koristi se za rasporeivanje indirektnih
trokova na heterogene proizvode
Indirektni trokovi se rasporeuju na
nosioce po odreenom kljuu (odnos
ukupnih indirektnih trokova i zbira
ukupnih direktnih trokova ili samo jedne
vrste direktnih trokova)
Cena kotanja jedinice proizvoda se
dobija dodavanjem indirektnih trokova
direktnim trokovima i njihovim deljenjem
sa brojem jedinica proizvoda