Акцентологија (05, 06) 2021/2022.

ТЕКСТОВИ ЗА АКЦЕНТОВАЊЕ – РЕШЕЊА

1. Зħми се дēн чĝсто сńзĮ, нıћ ķбично преко мğрĤ ојęчĚ, бņдĤ да се вğче/вğчĤ зĕчнĤ у пĵдне,
дķгодĮ се и да јņтро обķлĮ од заборėвности. И свĕкĚ за сģбе/сğбе, а пĵсебно/пķсебно овęкĸ/овęко
здрńжене прīлике, гķворĤ да је врġме за ĭгру/ĩгру сĝнкĮ.

2. ŅвечĤ, док сĝнке рėстʼn, рėстĤ и дечėков стрēх/стрĕх, увģћĚвĚ се ŋпркос/упŀкос глēсу
кķјĮ/кķји дķпирĤ испод крģвета и нğпрекĮдно/непрġкидно пķнĚвљĚ: „Нģ бĸј се, дğчĚче, нīси сēм,
ŋопште нīси сēм”.

3. Нijшени инģрцијĸм дėнā [ген. мн.] и нēвикĤ, мħ смо нęставили да посģћујĤмо зėмак током
цĝлĸг [акценат одр. вида према наставку, неодр. вид би био цġла; међутим, данас је често и цġлĸг, па
би се и то могло прихватити] тıг лğта. Пошто је ıн очĭгледно/ijчиглĤдно [у узусу углавном
очиглğдно] бĩо нęпуштен, пijчĤли смо да га бğспрĚвно/бģспрĚвно својатėмо/својęтĚмо, па је и
мķја/мķјĚ мēјка говķрила нğ сĕмо „нĕши/нĕшĮ јģлени” него чĕк и „нĕш зėмак”.

4. Сĕв шęрен и надŋвен, дijтлĤ, под пĝрјем, као ћŋрĚн, цŀвен у лīцу и зģлен у пķтĮљку, комģсĚр је,
вīчʼnћи на гķмилу свķјĮх офицīрĚ, по сijбама, по стğпеницама/степģницама и по двijрĮшту, спасėвао
што се спėсти дėло.

5. Крај сėмĮх/сēмĮх [неодр./одр. вид] врėтĚ склĕдĮшта, вĩде ıн, стķјĮ пķмĤнʼnтĮ чķвек/чijвек у
рĕскопчĚнĸм пŀслуку/пļслуку и, пķдигĚвши ņвĮс дģснʼn/дğснʼn рńку, покęзујĤ гķмили окŀвĚвљенĮ пļст.

6. И тęкĸ је говķрио свğ дĕљĤ, о ŋметности, о љňдима, о сģби/сğби, прģлазĤћи с прġдмета на

прġдмет лĕко и прijсто, после крĕћĤг ћňтĚња кķјĤ/кķје нīсам прекīдао дрŋкчијĤ сем нġмĮм/нĝмĮм
[неодр./одр. вид] пīтĚњем ķчијʼn, стрġпĤћи нğпрестĚно да стĕрац не ишчīлĮ и нģстанĤ нēгло и
ћŋдљиво, као што нģстајʼn привиђġња.

1
 Акцентологија (05, 06) 2021/2022.

7. ПĺвĚ/ПŀвĚ мēлĚ цļта кķјʼn/кķју је пķвʼnкао прģдстављала је за К. прēвĸ избављġње, али

ŋметнĮк је тı, очĭгледно/ijчиглĤдно [у узусу углавном очиглğдно], ĭзвео с крēјњĮм протīвљĤњем; ни
пīсмо нĭје вĩшĤ/вĩше бīло онęкĸ/онęко лġпо, пре свģга као/кĕо да је недķстајало злēта, цļта се
вňкла блĝдо и нğсигʼnрно, сĕмо што је слijво ĭспало веķма крňпно.

8. Брėнио се пĺво/пļво рġчима. ПijслĤ је ijдбрану зĕсновао на тишĭни: ћňтао је и одбīјао да се

ķглĚсĮ. На крęју је пķкушао да пħшĤ о тijме, и напīсао је цġлу/цĝлʼn [неодр./одр. вид] књĩгу, али нĩко
му нĭје вğровао да је свğ тı сēм урėдио. Пijново је мĵрао да се брēнĮ рġчима, али сęдĚ/сęда је с
нестрпљġњем очекīвао дķлазак ћňтĚња, јер се рĕдовао тренňтку када ће пijново пķчĤти да пħшĤ
књĩгу.

9. Прĭшао је блĩжĤ/блĩже јģднĸј, кķјĚ/кķја је стĕјĚла уза зħд, а кķјĸј се мēлĚ девķјчица у сņкњу
скрīвала. Кад прħђĤ блĩжĤ/блĩже, ņчинĮ му се [аорист] да је тē жģна прēвĚ лепķтица. СтĕјĚла је
вĩтка, висķка, прĕва, твľда, као/кĕо од кĕмена, у нğкĸм чņднĸм цĺнĸм [акценат одр. вида према
наставку, неодр. вид би био цľну; међутим, данас је често и цľнĸм, па би се и то могло прихватити]
ћğбету кķјĤ јој је покрīвало тĝло, од рамġнĚ [ген. мн.] до члĕнĚкĚ/члēнĚкĚ. ДļхтĚло је, кад би се
помęкла. Ĭмала је лġпо/лĝпĸ [неодр./одр. вид] лīце и мĵрала је бĩти веķма млėда. А глğдала га је
крňпнĮм/крńпнĮм [неодр./одр. вид] зелģнĮм/зģленĮм [неодр./одр. вид] ķчима. Њģму (/Њğму) се ņчинĮ
[аорист] да су јој дņге/дņгĤ [неодр./одр. вид] трğпавице бķјĤ пğпела.

10. ЈğсĤн, и жĭвот без смħсла. Прķвео сам нıћ у зėтвору са нğкĮм Цĩганима. ВňчĤм се по
кавęнама. СğднĤм до прĵзора [ако је множина: прĵзĸрĚ], и зęгледĚм се [ако је глагол несвршеног
вида: зęглĤдĚм се] у мęглу и у румģна, мijкра, жňта / рŋменĚ, мijкрĚ, жńтĚ [неодр./одр. вид] дрвģта.
Гдğ је жĭвот? ĶнĤ кļвавĤ/кļвĚвĤ, цŀвенĤ, тijплĤ [одр. вид] шņме, нğпреглĤднĤ/непрġгледнĤ [одр. вид]
пijљскĤ шņме, кęко/кĕко ме умķрише. ВķјнĮк сам, о нĩко нģ знĚ, штĕ тı знēчĮ. Али у ķвĸј бňри/бņри,
што је завŀтела мıзак/мijзак свĝту, мĕло је љňдĮ, кķјĮ тęкĸ слĕтко и мħрно жīвĤ као јē. ВňчĤм се
тęкĸ од грēда до грēда, и шĝтĚм се под ķвĮм јģсĤњĮм дŀвĤћем рŋменĮм и жńтĮм [одр. вид], кķјĤ ĭмĚ
на мģне/мğне ĩсто/ĩстĸ толĭкĸ/тķлико ņтицĚја као на Х(афиса) вīно.

2
 Акцентологија (05, 06) 2021/2022.

11. Јē бих млėдĮм и дарķвитĮм [неодр. вид] нĕшĮм љňдима дĕо јģдан сėвет. Рėдите, рğкао бих
им, свıј пķсао нģ гледајʼnћи ни лĝво ни дğсно, али свıј цħљ пķстављĚјте висķко, и трėжите мĕло од
свĝта око сģбе/сğбе, али мнijго од сģбе/сğбе и свıга дğла. Ŋверен сам да је већĭна од нēс од почġтка
ŋдарила сģби/сğби сņвишĤ/сŋвише мęлен и сņвишĤ/сŋвише блĩзак цħљ, и да је вĩшĤ/вĩше и бijљĤ/бijље
мķгла од ķнога што је жģлела да ŋрĚдĮ и пķстигнĤ. Жģлите мнijго, тġжите смğло и далģко и висķко,
јер висķки/вĭсокĮ [неодр./одр. вид] цīљеви открīвајʼn и умногостручėвајʼn снēге у нĕма.

12. Нĕш грēд је неповģрљив према стрėнцима. Нĩшта им не гķворĮмо, нĩ у чему их не ķмĤтĚмо,
и јģдĮно/јģдĮнĸ што ņвĤк нğко пĕзĮ штĕ рēдĤ, кķјĮм ņлицама прķлазĤ, у кķјĮм/кķјим ресторėнима
ķбедујʼn, а у кķјĮма/кķјима сĕмо пĩјʼn кęфу и лĭстајʼn нijвине. И нėравно, свŋдĚ дģца неповģрљиво пīљĤ
у њħх, пīљĤ свğ док стрėнци нģ почнʼn да се ķсврћʼn, мĩслĤћи да свĕ тē дģца пīљĤ у нğшто иза
њĩховĮх лġђĚ или, чĕк, изван ķвог свĝта. Али ņзалʼnдно/узėлудно се ķсврћʼn, тĕмо нĝмĚ нĩкога, а ijндĚ,
када схвĕтĤ у кķга дģца пīљĤ, ŋстајʼn и ķдлазĤ.

13. Ķвог пňта не ķбраћајʼnћи пėжњу на свğ што се у вŀту рĝдом дėло вĩдети, ķтирʼnћи
вīлине/вīлинĤ [неодр./одр. вид] влēси са лīца, ijпĤт се сęплићʼnћи о кŀтичњĚке, тğк крĕјем ijка
кļзнʼnвши глĕткĸст препĵднева рĩбњĚка, ıн пijкуцĚ [аорист] на врėта павиљĵна и чńвши пĵзив да ńђĤ
‒ стńпĮ међу свğ ķнĤ чņднĤ прġдмете кķјĤ је и у ŋторак/ňторак тĕмо зęтекао. Кēрта је бīла за
стķлом, а пijвишĤ њĝ се наднķсио кķшчатĮ чķвек/чijвек срğдњĮх гijдĮнĚ, барęтајʼnћи сĕд
рėзмернĮком/рėзмĤрнĮком, сĕд шğстĚром, посġжʼnћи за лņпĸм, уцртėвајʼnћи цľнĮм/цĺнĮм
[неодр./одр. вид] тņшĤм трķугластe/трķугластĤ [неодр./одр. вид] знēке и цĩфре нėдморскĮх висīнĚ
крај шрафňрĚ и тĕчкастĮх вŀхĸвĚ.

14. У јģднĸм тренňтку, када Сĕња заћňтĮ, Јķван покŋшĚвĚ да јој се супрķтставĮ, али нĩко га не
подŀжĮ у тijме, већ свĩ пijчнʼn да звīждĤ и добęцујʼn, и чĕк да му прĝтĤ, па се ıн повňчĤ, пĺво/пļво у
ћķшак/ћijшак сijбĤ, пķтĸм/пķтом на трğм/трĝм, а ijндĚ, када се вğћ зęтекао нĕпољу и бėцио/бĕцио
пijглĤд на нğбо, сĭлазĮ у двijрĮште, пķмилујĤ стēрĸг псĕ и, кijрĚк по кijрĚк, приблĭжĚвĚ се кęпији,
ķтвĚрĚ је и стńпĚ на ņлицу и прĭлазĮ рńбу плijчнĮка, где дņго стķјĮ, глğдајʼnћи лĝво-дğсно и прĕтĤћи
крġтĚње аутомобīлĚ [ген. мн.], док се мħ гńрĚмо око сijбнĸг прĵзора, а нğко од нēс пķнĚвљĚ: чğкĚ
камĭĸн, кēжĤм вам, чğкĚ камĭĸн.

3
 Акцентологија (05, 06) 2021/2022.

15. Мıј рijђĚк скńпљĚ стēрĤ ствēри, али сĕмо ķнĤ, твĺдĮ ıн, за кķјĤ вğћ постķјĮ/пĵстојĮ
ķдрĤђено мğсто у њģговом/њģговĸм стėну. Не ŋзимĚ ıн бīло кķјĮ/кķји ĭскрĮвљен и зĕрђĚлĮ ģксер, већ
сĕмо ķнĚј кķјĤм/кķјем је сńђено да се нēђĤ на њģговĸј пķлици, тĩк поред нęпрслĤ пепģљарĤ. Свĩ
прġдмети, смēтрĚ мıј рijђĚк, нęстајʼn с унęпрĤд ķдрĤђенĸм сņдбинĸм/судбĭнĸм, али ĭмĚ ķнĮх
кķјĮма/кķјима се сņдбина/судбĭна не ķствĚрĮ и кķјĮ/кķји ķстајʼn нğгде зęтурени и забķрављени.
Пķнекад, у непредвĭдљивĮм тренňцима, мıј рijђĚк мijже да их чņјĤ како јęдикујʼn и дозīвајʼn ķнĤ
кķјĮ/кķји су дğо њĩховĤ сņдбинĤ/судбĭнĤ. Када зęчујĤ свķје/свķјĤ ĩме, мıј рijђĚк ķдлазĮ до мğста
одėклĤ/ķдаклĤ/ķдĚклĤ јęдикĸвка дķпирĤ, ŋзимĚ прġдмет и ķдносĮ га кņћи, на мğсто кķјĤ му је
нęмĤњено. Тē рĕдĸст, кēжĤ мıј рijђĚк, када се прġдмет и мğсто срğтнʼn, нģ може нĩ са чĮм да се
пķредĮ. ĬспʼnштĚ чğшаљ без зńбĚцĚ/зņбĚцĚ поред разбијģнĤ (/разбĭјенĤ) сĭјалицĤ/сĩјалицĤ.

16. Мнijго, мнijго пňтĚ кęснијĤ/кęсније, А. Б. се спňштао низ ķнʼn ĩстʼn стрмĭну, мимо ķнĮх ĩстĮх
ijштрĮх трėвĚ и вијŋгавĮх кęменĮх/кĕменĮх пijдзĮдĚ, сĝнкĮ мĕслĮнĚ ‒ пijгнʼnто трęгао за бīло чīме
што ће потвľдити да је као/кĕо дġте тń бķравио. ТĕлĚси су плīмама и ijсекама вğћ хĭљадама пňтĚ
ĩзравнĚли ijтĮске. Нĩшта се нĭје познėвало. Ŋопште, ĭзглĤдĚ да се мĕло кij усуђīвао да зēђĤ до
ijбалĤ. Нijви/НijвĮ [неодр./одр. вид] су чĭтаоци, дечėци у плėво/плēвĸ-бġлĮм/бĝлĮм [неодр./одр. вид]
одġлима са дņгмĚдима, и дĕљĤ/дĕље застајкīвали на вртķглавĸм вīсу, посмėтрали пņчину, али су свĩ
ņбŁзо и нęстављали ķнĚмо/ķнамо где/гдğ их је вķдио сĕдржĚј
пņстолĸвне/пņстолĸвнĤ/пустķлĸвне/пустķлĸвнĤ [неодр./одр. вид] књĩгĤ. Тĕд су се рġтки/рĝткĮ
[неодр./одр. вид] ķсвртали за прīликĸм кķјĚ/кķја ĩзјутра, рęшĮренĮх нijгʼn и рŋку/рņкʼn, потрбŋшкĤ
лģжĮ на нğстĚлнĸм рėзмеђу/рėзмĤђу мıра/мijра и кijпна, а нĕвечĤ, згļчена, сģдĮћи прģбĮрĚ белňтке
по вġнцу пğнĤ. Верķватно/ВğровĚтно [у узусу углавном веровĕтно] нīсу бīли сĩгʼnрни рēдĮ ли се о
утопљенīку, што се чėсак/чĕсак прĝ јģдва ĭзбавио, или о ķчĚјнĮку/ijчĚјнĮку, што свijдĮ
кķначне/кķначнĤ [неодр./одр. вид] рачňне. Верķватно/ВğровĚтно нīсу бīли сĩгʼnрни, јер ни сēм А. нĭје
бĩо ijдлучан/ķдлучан пред сėмĮм/сēмĮм [неодр./одр. вид] сijбĸм ‒ кij је ıн од тĝ двķјицĤ?

4
 Акцентологија (05, 06) 2021/2022.

17. Љńди се нēјвишĤ/нēјвише бķјĤ рġчĮ, гķлĮх/гijлĮх [неодр./одр. вид] нėзĮвĚ за ствēри. Као/Кĕо
да је дijвĸљно нęзвати ствēри њĩховĮм ĩменом, па да ķне смğста ĭзгубĤ свķје/свķјĤ
достојęнство/достојėнство. Ĩме као/кĕо да унĭжĚвĚ реėлнĸст, обезврģђујĤ суштĭне. Гķла/ГijлĚ
[неодр./одр. вид] рĝч, гijлĮ нėзив, разķрнијĮ су од бīло кķјĤ крĭтикĤ. А тı сазнėње шарлęтĚн
ijбĮлно/ķбĮлно искорĭшћĚвĚ: рĝдом одмęхујĤ рňкĸм и дēјĤ имģна ствėрима. Под ŋдĚрцима тħх нėзĮвĚ
бīвајʼn срņшене ŋнутрашњĤ/унŋтрашњĤ структňре љňдĮ и ĭздʼnвĚне жĭвотне/жĭвотнĤ [неодр./одр.
вид] пунķће. Мħ нijсĮмо у сğби/сģби сķпственĚ ĩстĮнскĚ/ĭстĮнскĚ лīца, прĩсне/прĩснĤ [неодр./одр.
вид] сĕдржĚје, ŋрођене/ŋрођенĤ [неодр./одр. вид] нėчине ķсећĚња, из чĩтавĮх нēс изрėсле/ĭзрĚсле
вħзије свĝта. И застīдĮмо се нĕшег/нĕшĤг идентитġта тğк кад изгķворĤ њģгово/њģговĸ ĩме.

18. На нğкĸј пķлици библиотġкĤ, замīшљали су, сĩгʼnрно постķјĮ/пĵстојĮ књĩга кķјĚ/кķја би бīла
сęвŁшен сажġтак свħх ķстĚлĮх; јģдан библиотģкĚр је тı божęнство дļжао у рŋкама. У јģзику тĝ
ijблĚсти јijш ķпстајʼn остėци кņлта према тıм слņжбенĮку/слŋжбенĮку. МнijгĮ су крġнули на пńт у
пijтрази за Њħм, али су бģсмислено цğо вĝк потрķшили шġтајʼnћи ņздʼnж и пijпрĤко. Кĕко/Кęко
нėћи/нēћи обķжĚвĚнĮ тēјнĮ прĵстор у кıм је пребīвао? У слĩчнĮм пустķловинама/пустолķвинама
упропėстио сам чĩтаве/чĩтавĤ [неодр./одр. вид] гijдине. Не чĭнĮ ми се нğмогʼnћĮм да се нğгде у
свğмĮру нęлазĮ целķвита књĩга; мijлĮм се нğпознĚтĮм бķговима да ју је чķвек/чijвек – мęкар и јģдан
јģдĮнĮ, хĭљаду гijдĮнĚ рęнијĤ/рęније! – ņзео у рńке и прijчитао.

19. „Кад су Нġмци ŋшли у прġстоницу/прġстĸницу”, изјėвила је мēјка, „гĕзили су преко цвĝћа и
чоколėдĚ.” Знēм ķдлично тń речģницу. Бīла је дğо ĭстĸријĤ и митолķгијĤ нĕше/нĕшĤ пķродицĤ, и
чĝсто сам је чņо на вģчерама кад су рķдитељи прīчали кĕко/кęко је изглġдало пре рĕта. МıрĚ да се
дķдĚ „Дрņгĸг свģтскĸг рĕта” јер, док сģдĮм ĵвде, у кņћици кķјʼn/кķју сам изнėјмио од стĕрĤ/стēрĤ
[неодр./одр. вид] КĭнĤскињĤ, у дķмовини се вijдĮ нijвĮ рĕт, тј. окķнчĚвĚ се ķнĚј стēрĮ, довршėвајʼn се
неķствĚрене нēмере/нėмере, као/кĕо да је нğко ĭзвʼnкао из прijшлости из фĩлмскĮх архīвĚ и
пķдстакао глňмце да нęставĤ зĕпочĤту сцğну. Док су цвğтови и слаткīши лģтели кроз вĕздʼnх, мēјка
је ņжурбĚно пĕковала кķфере.

5
 Акцентологија (05, 06) 2021/2022.

20. Брĕт је твľдио да прħче жīвĤ у ствėрности, али да нīсу ствėрнĸст; да нĩшта не пķчињĤ,
нити се завŀшĚвĚ; да постķјĤ/пĵстојĤ тģĸрије да свĕкĚ ijдлука, пijмĮсао проŋзрокујĤ разгранėвĚње
нijвĮх реėлностĮ, у кķјĮма се оствęрујʼn ĕлтернатĮвне/ĕлтернатĮвнĤ [неодр./одр. вид] могňћности.
„СвĕкĮ тренňтак”, рğкао је, „садŀжĮ неогрęничен брıј свğтĸвĚ и зęтĸ нĝмĚ нĩкаквог/нĩкаквĸг
почġтка, ни крĕја, сем у бēјкама пķпĸвĚ и фĭзичĚрĚ. ПķгледĚј тĝ докторėте, моногрęфије –
чĩтаве/чĩтавĤ [неодр./одр. вид], чijвече, нęучнĤ инститňте – рģлĮгијĤ/рģлĮгије [ген. јд. / акуз. мн.] и
филозķфијĤ/филозķфије [ген. јд. / акуз. мн.] кķјĮ/кķји покушėвајʼn да уķблĮчĤ у прħчу нğшто што је
сĕмо ĭзмаглица могňћности/могňћностĮ [ген. јд./мн.].” Дķпало ми се тı. Замīшљао сам да
искорęчујĤм из сģбе/сğбе и лńтĚм празнĭнĸм свğмĮра у лĕкĸм, прijзĮрном/прĵзирном тĝлу кķјĤ/кķје се
са свĕкĮм кijрĚком дĝлĮ, нģстајĤ и распŀшујĤ се, као зħмскĮ дĕх/дēх.

21. На дрņгĸј ijбали свģтĮљке су одęшиљале тĕлĚсе елģктричнĮх бĵјĚ низ јģдну/јģднʼn од
грĕдскĮх/грęдскĮх ęртĤрĮјĚ, као ijгрĸман/ķгрĸман нģĸнскĮ знēк кķјĮ/кķји покęзујĤ ка жģлезничкĸј
стĕници/стęници у даљĭни. Бīле су ķкрʼnжене нęрĚнџастĮм ореĵлима. Дğловале су ми кķмично, или
трęгично, нīсам сĩгʼnран; попут ēнђĤлĚ чувėрĚ кķјĮма је дķдĤљено да бдĩјʼn над макģтĸм свĝта,
јĕловĸм констрŋкцијĸм ствijреном по зĕмĮсли твĵрца, кķјĮ/кķји је од њĝ дēвно/дėвно дĩгао рńке, али
кķјĚ/кķја ĩпĚк нęстављĚ да плņтĚ нijшена тňпĸм/тńпĸм инģрцијĸм мęтĤријĤ. Вķлео бих, рğкао сам
му, да пijчнĤм ĩзнова. Чĝсто сам се тęкĸ ķсећао: као/кĕо да жģлĮм нijвĮ почġтак чĩтавĤ прħчĤ,
као/кĕо да жňдĮм да зęклопĮм ĭскрзĚне кijрице књĩгĤ постėња и прĝђĤм у нğкʼn дрņгʼn реėлнĸст.

22. Мijже бĩти да је стėлно/стēлнĸ изģстављĚње јģднĤ рĝчи и прибегėвĚње нģспретнĮм

метęфорама нēјизразĭтијĮ нėчин да се тē рĝч ķзнĚчĮ. Пķредио сам стijтине рņкопĮсĚ, ĭсправио
грğшке нęстале непėжњĸм рēзнĮх преписивėчĚ, пķверовао да сам успķставио првķбитнĮ рĝд, прģвео
чĩтаво/чĩтавĸ дğло: сĩгʼnран сам да нијģднĸм нĭје употрġбио „врġме”. Објашњġње је јĕсно: „Вļт са
стĕзама/стęзама кķјĤ/кķје се рĕчвајʼn” прģдстављĚ пīшчеву слĩку свğмĮра, сęстављенĸг од
рĕзгранĚте мрğжĤ разĭлазĤћĮх, сŋстичʼnћĮх и нĕпореднĮх времġнĚ. У ķвом, кķјĤ/кķје ми је дķдĤљено
благонėклонĸм ĭгрĸм/ĩгрĸм слņчĚја, вħ сте дķшли у мķју/мķјʼn кņћу; у дрņгĸм, вħ ме, прķшĚвши
пĺво/пļво кроз вļт, зęтичĤте мĺтвĸг [акценат одр. вида према наставку, неодр. вид би био мŀтва;
међутим, данас је често и мŀтвĸг, па би се и то могло прихватити]; у трğћĤм, јē изгķвĚрĚм ĩстĤ
рĝчи, али сам сĕмо зēблуда, ņтвара.

6
 Акцентологија (05, 06) 2021/2022.

23. Нğкакав прġтĤћĮ дĩв, тĕласастĸг лģбдĤћĤг тĝла као/кĕо код ņтварĤ, ĩзлетĤ ми у
сŋсрeт/сňсрет. „НğкĮ ђĕвĸ!”, повīкао сам и, ŋмало нe испŋстĮвши свģтĮљку, нēгло/нėгло сe окрġнуо
и нęшао ŋточĮште у ķчевом/ķчевĸм зĕгрљĚју. İн ми је ņзeо свġћу из рňкĤ, одвķјио мe од сģбe/сğбе, па
искорėчио, с рĝшeношћу кķјĚ/кķја ми сe чĭнĮ нğдостĮжнĸм/недķстижнĸм. ‒ Зĕиста/Зęиста
дķмишљато/домĭшљато! Довĭтљиво! Оглģдало! Дĕ, јунęчино мķја/мķјĚ! ВрĕћĚ ти твıј лħк, ņвeћĚн
и ĭскрĮвљeн. Мĕлочас си јурĭшао на прēвĸг нğпријатeља/нģпријатеља, а сĕд си сe прģпао од
влęститĸг лħка. ‒ У валķвитĸј стęклeнĸј плijчи, пошто ју јe осветљġње сĕд ĩзблĮза/изблīза
открīвало, ŋглeдао сам нĕше/нĕшĤ лīкове, изķблĮчeне, промģнљивĤ фıрмĤ и висĭнĤ, у зėвисности од
тıг кijлико/кķлико/колĭко смо сe удаљėвали или приближėвали.

24. МлęдĮћ је стĕвио пķшĮљку на прĕг, жĤлĤћи да нęзнĚчĮ да нģ може бĩти мķја/мķјĚ свğ док не
ĭспунĮм мęленĮ прĵстор/прķстор на формулėру прģдвĮђен за ĩме прĭмаоца. Пķкидао сам кęртĸн и
жĩлаву/жĩлавʼn трĕку кķјĸм је пęкĤт бĩо ijјачĚн на ĩвицама. МģтĚлнĚ кŋтија и кķвĤрта без ijзнĚкĚ;
примġтио сам је тğк кęснијĤ/кęсније. Кŋтија унутар кŋтијĤ, пķмислио сам, духķвито. Ако нēђĤм
мĕњʼn кŋтијицу, рğкао сам псņ, нğко ће за тı мĵрати да ми одгķвĚрĚ. Отвķрио сам је и завīрио. Када
сам ŋгледао пğпео, пęжљиво сам заклķпио тń, мijгао бих рģћи, ńрну; нīсам мijгао знĕти да су у
пīтĚњу љņдскĮ/љŋдскĮ остėци, прĕх/прēх и сĝнке (ğво јģднĸг нĩчĮм мотĭвисĚнĸг лħрскĸг
ņзлĤта/ŋзлета) од кķјĮх смо ствijрени.