Анализу Друштвених неједнакости можемо започети и читањем једног

сачуваног писма за које се верује да је написано на палуби „Титаника'', брода који је

пре сто година потонуо на свом првом путовању. Аутор писма је Естер Харт, особа
која је као путник друге класе преживела трагедију, заједно са седмогодишњом ћерком.
Писмо је написала неколико сати пре него што је Титаник ударио у ледени брег 14.
априла 1912. године у 23.40 ч. Садржај писма гласи: „Драги моји, као што видите,
недеља је поподне, и одмарамо се у библиотеци након лаганог ручка. Јуче сам се цео
дан осећала веома лоше, тако да нисам могла ни да једем, ни да пијем, и све време ми
је било мука, али данас је већ боље.“ У наставку писма пише како је са ћерком била на
недељној служби у бродској цркви, а затим описује дотадашњи ток путовања: „Мада
кажу да овај брод није леп због своје величине, мене је довољно очарао и никад га нећу
заборавити. Време је веома лепо, али је јако хладно и ветровито. Кажу да бисмо у
уторак увече могли стићи у Њујорк, али заправо треба да стигнемо у среду рано ујутру,
тако да ћу Вам писати чим будемо тамо.“ Писмо је требало да буде испоручено мајци
госпође Харт у Есексу, али због трагедије никада није послато, а на аукцији је достигло
цену од 100.000 фунти.

На основу овог писма стичемо увид у то како су путовали припадници прве и

друге класе на броду (одмарање у библиотеци после ручка, недељна служба у бродској
цркви). Питамо зашто сви путници нису имали такве услове за путовање. На тај начин
стварамо основу за разговор о Друшвеним неједнакостима, наставној јединици о којој
се може говорити и са становишта методе посматрања (показивања).