UVOD

Kada sam se pre nekoliko meseci, i posle niza osobitih doivljaja na jugu
Tihog Okeana i na drugim mestima, o emu e biti re i na stranicama ove knjige,
kada sam se posle svega toga vratio u Sjedinjene Drave, slu aj je hteo da se
upoznam sa izvesnom gospodom iz Ri monda u Virdiniji. Gospoda ta pokazivahu
neobi an interes za sve to se odnosilo na krajeve koje sam posetio, i
navaljivahu na mene da o svemu dam javan izvetaj; naglaavali su ak da mi je
to neka vrsta dunosti. Ja sam imao vie razloga da predlog ne primim. Neki od
tih razloga bili su isto li ni, i te zadravam za sebe; ali, bilo je i
druk ijih. Okolnost to za dosta dugo vreme svoga putovanja nisam vodio dnevnik,
ispunjavala me je brigom da po golom se anju ne u biti u stanju da izradim
dovoljno ta an i povezan izvetaj; a ako izvetaj ne bude takav, ne e od njega
ostati utisak one stvarne istinitosti koji bih ina e postigao, uz jednu
opreznost: da isklju im oha prirodna i neizbena preterivanja u koja tako rado
zapadamo kad je re o doga ajima iji je uticaj na matu bio snaan. Drugi je
razlog u tome to su svi slu ajevir o kojima bi trebalo da pri am, bili tako
udnovati da bih, zbog nepotvr enosti njihove (mogao bi da ih potvrdi samo jedan
pratilac, melez, koji se sa mnom vratio), smeo ra unati na verovanje jedino u
krugu moje porodice i mojih prijatelja, ljudi koji znaju za moje strogo
istinoljublje, dok bi ira javnost moja pri anja
3
sigurno smatrala kao drske i vete izmiljotine. Najglavniji je pak razlog leao
u nepoverenju sa kojim sam se odnosio prema mojim knjievni kim sposobnostima.
Me u onom gospodom iz Virdinije koja su se tako ivo interesovala za moj putni
izvetaj, a naro ito za onaj njegov deo koji bi govorio o Antarkti kom moru
nalazio se i g. Po, do nedavno urednik Junog Literarnog Izvestioca, mese ne
revije, koju izdaje g. Toma Hvajt u Ri mondu. On, g. Po, silno me nagovarae da
odmah izradim opiran opis svega to sam video i doiveo, a da se za sve ostalo
oslonim na otroumlje i zdravu pamet publike; jer, kako je moda dobro tvrdio,
ma koliki bili knjievni nedostaci moje knjige, ba e ta neiznegovana izrada
ukoliko se uopte mogne o njoj govoriti biti jedan dokaz vie za istinitost
stvari.
Ja, kraj svega toga, gotovo da se nisam mogao odlu iti da primim njegov savet,
On mi tada, vide i da ba nikako ne kre em s mesta, u ini ovakav predlog: da mu
dozvolim da on, na osnovu mojih saoptenja, svojim re ima izradi prvi deo mojih
avantura, i da to tampa u Izvestiocu kao izmiljenu stvar. S tim sam se
sloio, pod uslovom da se moje ime ne sporninje. Na taj na in izala su dva
odlomka tobonjeg romana u brojevima Izvestioca za januar i februar 1837e; a
da bi im se sasvim osigurao karakter umetni ke tvorevine, g. Po je u
sadraju revije naveo svoje ime.
Dejstvo koje je postignuto tom lukavom prevarom nagnalo me je najzad da priredim
i izdam spomenute avanture u pravoj celini; naime, uverio sam se da, uprkos
pesni kom ruhu, u koje je savreno veto zaodenut onaj deo mog izvetaja to je
tampan u Izvestiocu (i to bez izmene i jednog stvarnog detalja), uverio sam
se, kako rekoh, da publici, kraj svega toga, nije bilo ni
4
na kraj pameti da tu stvar uzme kao pesni ku tvorevinu: g. Po je dobio pove i
broj pisama koja su svedo ila o sasvim suprotnom miljenju. Iz toga sam
zaklju io da fakta u mojoj pri i mora biti da su takva da sama sobom isti u
dovoljno znake stvarnosti, i da se nemam mnogo bojati neverovanja publike.
Poto sam ovo izneo, lako e se poznati koliko od ovoga to dolazi pripisujem
svome peru; a jo jednom naglaavam da strane koje je izradio g. Po ne sadre
nijedan krivo pretstavljen fakt. ak ni onim itaocima koji nisu videli brojeve
Izvestioca, ne treba naro ito govoriti gde njegovo u e e prestaje, a moje
po inje: razlika u stilu bi 'e odmah svakome jasna.
Njujojk,
jul
1838
A. G. Pim

Ime mi je Artur Gordon Pim. Otac mi je bio ugledan trgovac pomorskom robom u
Nantuketu, gde sam se ja rodio. Ded moj sa materine strane bio je traen
advokat. Taj ovek je u svemu imao sre e: njegove spekulacije u Edgartonskoj
novoj banci, kako se onda zvala, bile su veoma uspene; koje to, a koje drugo,
omogu ilo mu je da lepu svotu novca ostavi nastranu. Mene je, tako mi se ini,
voleo vie no ikoga na svetu, i ja sam se nadao da u naslediti najve i deo
njegova imanja. Ka mi je bilo est godina, poslao me je u kolu starom
gospodinu Riketsu, oveku sa jednom rukom i sa veoma ekscentri nim ponaSanjem:
njega je poznavao svako ko je dolazio u Novi Be ford. U toj koli ostao sam do
navrenja esnaeste godine, da posle pre em u akademiju gospodina Ronalda, koja
je stojala na visu iznad grada. Tu sam se sprijateljio sa sinom gospodina
Barnarda, jednog brodarskog kapetana, koji je obi no putovao u slubi firme
Lojda i Vredenburga; gospodin Barnard je bio dobro poznat u Novom Bedfordu, i
imao, znam, mnogo ro aika u Edgartonu. Njegov sin zVao se Avgust, i bio je skoro
dve godine stariji od mene. Putovao je jedared sa ocem u lov na kitove, i mnogo
mi je govorio o svojim doivljajima u Tihom Okeanu. Ja bih ga esto pratio ku i
i ostajao kod njega do ve era, nekada i da no im. Spavali bismo tada u | jednom
krevetu, i Avgust mi ponekad do same zore nije I dao da zaspim, pri ao mi o
uro enicima ostrva Tiniana, i drugih mesta, koja je na putu isvam video. Najzad
1 je i mene dohvatio silan interes za sve to sam uo, B i postepeno je sazrela
u meni elja a idem na more.
I
Imao sam jedan amac sa jedrima, Ariel se zvao, a vredeo je otprilike
sedamdeset i pet dolara. Nosio je polupalubu, sa kablnom na prednjem delu la e,
a jedrila i konopi bili su mu uspremljeni kao kod alupa; ne znam mu vie
tonau; ali, bez teko a mogao je da primi deset osoba. Na toj la ici izveli smo
Avgust i ja nekoliko tako drskih poduhvata kako samo moe da se zamisli. Kad ih
se sada setim, moram udom da se udim. kako sam uopte jo iv.
Saopti u jednu od tih avantura, pre no to pre em
na due i vanije pri anje. Jedne ve eri je kod gospodina
Barnarda bilo drutvo, i pred kraj sedeljke kako ja tako
i Avgust bili smo prili no nakvaeni. Kao obi no, nisam
iao ku i, nego osta oh da preno im kod druga. On je
mirno zaspao, bar mi se tako inilo, ne dodirnuvi pre
toga nijednom re ju svoj omiljeni predmet. Drutvo se
razilo otprilike oko jednog asa po pono i. Leali smo
tako bi e pola asa, i taman sam ja hteo da zadremam,
kad on odjednom sko i i opsova krupno da, bogme, ni
i
kojem Arturu Pimu za ljubav ne e spavati, kad napolju
\
duva tako krasan sve vetar sa jugozapada. Nikada se
u svom ivotu nisam vie iznenadio no tada: ne znaju i
kakva mu je namera, mislio sam da su ga popijeno
vino i liker oamutili. On, me utim, po e sasvim sa
brano da razgovara, re e da nikako nije,' kao to bih
ja hteo, pijan, naprotiv, da nikada nije bio tako trezan
kao tada. Samo mu se ne e, nastavljao je, da kao pas
prespava tako divnu no , i zato je reio da ustane,
da se obu e i da se pro e po moru. Ja ne znam pravo
ta me je na te re i snalo; ali, jo on nije ni prestao
da govori, a ja sam ve sav treptao od uzbu enja i
. elje, i njegova luda ideja
inila mi
se
najizvrsnija
i najpametnija na svetu. Napolju je duvao jak vetar,
skoro bura, i bilo je hladno: Zali smo ve bili dobro
u oktobar. Ipak, i to u ekstazi, sko io sam iz kreveta
i izjavio drugu da sam isto tako hrabar kao i on, da mi
se isto tako ne e da ostanem da leim kao pseto, i da
sam isto tako spreman na svaku pustolovinu kao ma
koji Avgust Barnard u Nantuketu.

Obukosmo se nadvojenatroje i pojurismo k la ici. Brodi je bio privezan na

starom poruenom prista
8
nitu, blizu radionice Pankija i druga, i udarao je o agljajive balvane, kao da
e se raspasti. Avgust u e u brodi da izbaci vodu, koja ga je bila do polovine
ispunila. Ka je to ura eno, digosmo trouglasto i veliko jedro, okrenusmo na
vetar, i zaplovismo odvano u more.
Vetar, kao to sam rekao, duvao je snano od jugozapada. No je bila veoma vedra
i hladna. Avgust je seo da krmani, a ja sam stojao kraj katarke, na polupalubi.
Leteli
smo
velikom brzinom,
a
re i nismo progovorili od trenutka kada
smo odreili la icu. Najzad, ja zapitah druga koji pravac misli da uzme
i kada misli da emo se vratiti ku i. On je prvo samo zvidukao, a naposletku
mi dandrljivo odgovori: Ja pdoh na mpre, a ti, ako ti se tako svi a,
moe i ku i. Ja ga pogledah, i spazih da je veoma uzbuden, mada se pretvarao
da je miran. Dobro sam ga video na mese ini: lice mu je bilo ble e od mramora, a
ruka drhtala da je jedva drao krmu. Osetio sam da neto nije kao to treba, i
zabrinuo sam se. U to doba sam se jo slabo razumevao u vetini upravljanja na
brodu, i bio sam ostavljen mornarskoj vetini svoga druga. Uza to, vetar je
odjedared postao ja i, i mi se brzo ponesosmo daleko od obale. Kraj svega toga,
stideo sam se da odam i najmanji strah, i skoro pola sata utao sam kao nem.
Najzad nisam vie mogao da se savla ujem i rekoh Avgustu da bi, kanda,
najbolje bilo da okrenemo kopnu. Kao i malo as, on mi itav minut ne odgovarae,
niti uzimae na um moj savet. Polagano, re e najzad, imamo vremena...
polagano... ku i... Ja sam, dodue, o ekivao odgovor te vrste; ali, u tonu
tih re i bilo je neto to me je ispunjavalo ose anjem neopisanog uasa. Opet
sam paljivo posmatrao Avgusta. Usne su mu bile sasvim beskrvne, a kolena tako
udarala jedno o drugo, da je jedva stajao. Za ime Boga, Avguste, kriknuh,
preplaen, ta ti je? ta se deava? ta si namislio? ta se deava,
mumlao je on kao da se ne emu udi, a u isti mah ispustio krmu i pao koliko i.je
dug na dno brodi a ta se deava?... Nita... voi zimo se ku i... Vvidi,
valjda! Tada mi pu e pred o ima. Zaleteh se i podigoh ga na noge: bio je
pijari,
9
pijan do ivotihj'stva: nije vie mogao ni da se ni da govori, ni da gle a. O i
su nra bile kao od stakla. Kad sam ga, u o ajanju, ispustio iz ruku, bu nuo je
kao panj u vodu koja se nakupila bila na dnu brodi a, i iz koje sam ga malo as
taman bio izvadio. Jasno je bilo da je u toku ve eri morao popiti mnogo vie no
to sam ja slutio, i da je ponaanje njegbvo u krevetu bilo posledica jakog
pijanog zanosa, koji, kao i ludilo, daje svojoj rtvi ponekad dranje potpuno
razumnog oveka. Hladan no ni vazduh u inio je me tutim svoje: pod njegavim
uticajem izveta ena duhovna energija Avgustova popustila je, a verovatno
zbunjena njegova pretstava o opasnosti naeg poloaja ubrzala je katastrofu.
Avgust je leao nesvestan, i nije bilo verovati da e se uskoro mo i da osvesti.
Nemogu no je opisati veli inu moga uasa. Magle od nedavno popijena alkohola
razile su se, i ja sam stojao dvostruko uplaen i nemo an da se na neto
odlu im.
Znao sam
a pojma jiemam o upravljanju brodi em i a e nas
pomamni vetar i plima koja se vra a oterati u smrt. O igledno je bilo da se za
nama sprema bura; nismo imali ni busolu ni provizije: jasno je bilo da emo, ako
zadrimo isti kurs, jo pre prvog svitania sasvim izgubiti iz vida kopno. Te
misli, i itav roj drugih, ne manje uasnih, krstarile su mi kroz glavu naglo
jedna za drugom, i nekoliko trenutaka me paralisale za ma kakav napor. Bro
je
sa jakim vetrom u krmu leteo strahovitom brzinom, potpuno razapetih jedara, sa
kljunom u penuavoj vodi. Pravo boje udo to se nije prevrnuo kad je Avgust,
kako sam rekao, ispustio krmilo, a ja, suvie uzbu en, nisam mogao da ga uzmem u
svpje ruke. Sre om, brodi se drao kursa, a postepeno
se i meni vra ala
prisebnost. Vetru se i meni vra ala prisebnost. Vetru se neprestano poja avala
snaga; ako bi se posle zarivanja izdigao kljun, more navali odostrag i prelije
nas vodom. Udovi su mi bili tako uko eni od hladno e a skoro nita vie nisam
ose ao. Najzad, ponesen hrabros u o ajania, bacih se na veliko jedro, i pokuah

ga skratiti. Kao to se moglo o ekivati, ono inu preko kljuna, natopi se vodom
i
odnese katarku. Ta me je okolnost uostalom
10
spasla od neposre ne propasti. Ostavi jedino pod trouglim jedrom, vetar nas je
terao pred sobom, odostrag se survavali slapovi vo e, ali, neposredna samrtna
opasnost bila je otklonjena. Dohvatio sam onda krmilo i dahnuo duom, kad sam
video da nam je jo ostala neka nada na izbavljenje. Avgust je neprestano leao
bez svesti na dnu brodi a; ali kako je po ela da, preti opasnost da e se
udaviti (vo a je na tom mestu, gde je on pao, bila stopu visoka), dovio sam se
nekako da ga kolikotoliko podignem i namestim u sede i poloaj: obvivi mu ue
oko struka i vezavi ga za jedan prsten na mostu kabine. Poto sara tako uprkos
bedi moga stanja uzbu enosti 1 smrznutosti udesio sve kako sam najbolje
mogao, preporu io sam se Bogu, reen da sve to me sna e podnesem sa svom
sr ano u
kojom
raspolaem.
Tek to sam stao aza tu odluku, ka odjedare 5uh da svu atmosferu oko naega
brodi a ispunjava nekakav straan i duga ak krik, urlanje kao iz grla hiljadu
demona. Nikad u ivotu ne mogu zaboraviti samrtni uas koji sam pretrpeo toga
trenutka. Kosa mi se nakostreila, ose ao sam da mi se krv ledi u ilama, srce
mi je prestalo kucati, i, ne podigavi ni jedan jedini put o i da ugledam uzrok
svome uasu, skotrljah se glava ke i onesve en na telo svoga druga.
Kad sam doao k sebi, video sam da se nalazim u kajiti jedne velike la e za lov
na kitove, koja se zvala Pingvin i putovala u Nantuket. Vie osoba nadvirivalo
se nada mnom, me u njima i Avgust, ble i od smrti, sav predan marljivom pokuaju
da mi trljanjem ugreje ruke. Kada je opazio da sam otvorio o i, stade da kli e
od zahvalnosti i radosti, izazivaju i naizmeni no smeh i suze kod onih ljudi
surovih lica oko nas. Misterija naeg spasenja naskoro mi je postala jasna. Mi
smo bili potopljeni od Pingvina. Plove i uz vetar as jednom as drugom
stranom, i sa svima jedrima koja se usudio razapeti pri onakvom vremenu,
Pingvin se drao kursa koji je stojao u pravom uglu prema naem. Nekolicina od
njegove posade, dodue, straarila je i osmatrala; ali, nau alupu
spazili
su
tek
kad
je ve
bilo
nemogu no
11
spre iti sudar; ono to je mene toliko uasnulo, bili su krici opomene i graja
od njihove strane. Ogromna la a, pri ahu mi, prela je preko nas sa savrenom
lako om sa kakvom bi valjda na amac prekliznuo preko nekog perca i bez i
najmanjeg poreme aja u svom kretanju. Sa palube nae alupe nije dopro ni
glasak, uo se samo kroz huku vetra i talasa jedan slaba ak um kao od grebanja,
to jest od trenutnog struganja trone nae barke o hrbat njenog delata to je
bilo sve. Kapetan la e E. T. V. Blok, iz Nju Londona, misle i da je na katarke
lieni brodi samo jedna vodom noena olupina, nastavio je put ne ispituju i
dalje doga aj. Sre om, dvojica njegovih ljudi stadoe da se kunu da su na krmi
nae alupe spazili oveka, i zastupahu miljenje da se taj ovek moe jo
spasti. Razvila se prepirka; Blok se ljutio, i naposletku izjavio: da
njemu'nije dunost paziti na svaku ljusku od jajeta; da la a zbog takvih
gluposti ne moe menjati kurs; a ako je ko potopljen, sam je kriv, neka se
udavi, i neka ga nosi avo! i tome sli no. Sad se za stvar zauzeo Henderson,
drugi kapetan, koji je, kao i cela posada sa njim, bio opravdano ogor en zbog
kapetanovih bezdunih re i. On, dakle, po e da govori ne biraju i mnogo ta e
kazati, jer je znao da je sva posada na njegovoj strani: rekao je kapetanu da
zasluuje veala, i da e se on, Henderson, rizikuju i da i njega sna e ta kazna
im stupi na kopno, pokazati neposluan prema kapetanovoj zapovesti. Pojurio je
zatim stranjem delu la e, odgurnuo Bloka (koji je pobledeo i utao) ustranu, i,
do epavi krmilo, zapovedio odlu nim glasom: Otro uz vetarl Ljudi poletee na
svoja mesta, i manevar obrtanja uspevae vrlo dobro. Ali, za sve to trebalo je
oko pet minuta vremena, i zato se jedva verovalo da bi iko mogao biti spasen, a
pogotovo neko nabrodi u. Pa, ipak su nas, Avgusta i mene, spasli; a spas na
izgleda da su omogu ile dve od onih neshvatljivih sre nih slu ajnosti kakve
mudri i poboni ljudi pripisuju posredovanju
boje
promisli.
.

Dok je brod jostajao na mestu, Henderson naredi da se spusti uri, i sko i u

njega on sam, sa onom
12
dvojicom koji su me, verujem, prvi spazili na krmi. Taman su se spustili sa one
strane palube koja se opirala vetru (mese ina je jo bila jaka), kad se la a
snano okrenu na vetrovu stranu. Henderson na to sko i sa svoga sedita i
doviknu posadi: Natrag! I zatim je neprestano, i sa nestrpljenjem, ponavljao
sve to isto: Natrag, natrag! Ljudi izvravahu zapovest to su bolje mogli, ali
se la a okrenula, dospela sasvim pod vetar, i pola napred uprkos svima naporima
ljudi da smanje povrinu jedara. Henderson tada, iako je to bio opasan pokuaj,
do epa glavni lanac u trenutku kad ga je mogao domaiti. Nov udarac talasa
uzdie desnu stranu la e,
skoro do hrpta,
iznad vode,
i tada se
pokaza uzrak njegova nespokojstva: eove je telo, koje je na udnovat na in
visilo o glatkoj
i svetloj
donjoj povrini la e (Pingvin je bio
obloen bakrom), udaralo je sa svakom navalom talasa o trup la e. Posle
nekoliko neuspelih pokuaja, dok se la a jednako nakretala
i
amcu
svakad
pretila
opasnost
da
bude
potopljen, uspeli su ljudi najzad da iz tog
opasnog poloaja oslobode i dignu na palubu nikoga drugoga do mene. Jedan
drveni klin se razdrmao, probio kroz bakar, i eto za taj klin sam se ja zaka io
dok sam klizio ispod broda. Glava klina je probila kroz ogrlicu moga zelenog
platnenog kaputi a, i, kroz povrinu zatiljka, zabila se izme u dve ile, ta no
ispod desnog uha. Poloie me odmah u p~ostelju, mada je izgledalo da nema vie
ivota u meni. Lekara nije bilo na brodu. Ali kapetan me je negovao sa panjama
svake vrste verovatno da u o ima posade popravi malo anje svoje
bezduno
ponaanje.
Me utim, Henderson se udaljio od... la e, iako je vetar po eo prelaziti u pravi
uragan. Posle nekoliko minuta naiao je na neke olupine naeg brodi a, a odmah
zatim jedan od njegovih ljudi, izme u treska i novog treska nepogode, u
zapomaganje. Uprkos signalima kojima ih je Blok vie puta pozivao da se vrate,
hrabri ovi mornari nastavie da trae jo itavo pola sata, mada je teko
zamisliti kako je njihov mali uni svakoga minuta mogao biti razbijeii.
Kasnije sam utvrdio da je un, odre en za lov na ki
13
tove, bio snabdeven vazdunim uipljinama, po obrascu frunova za spasavanje na
obali Velsa.
Posle podueg uzaludnog traenja reie da se vrate na la u. Ali, tek to
izrekoe odluku, za u se iznemoglo zapomaganje sa nekog crnog predmeta koji je
voda u taj mah pronosila kraj njih. Zaveslae i stigoe pre met polupalubu
Ariela a pored nje i jedva iva Avgusta, koji je bio uetom privezan za
mosti . To sam mu ue, kako je poznato, ja obavio bio oko struka i zatim
pri vrstio za prsten, da bih drugu osigurao uspravan poloaj, i to je eto bila
okolnost koja mu je spasla ivot. Ariel je bio lake konstrukcije, i njegov
kostur, kad je bio potopljen, raspao se; navala vode je onda izdigla palubu sa
jo drugim delovima brodi a, naravno, palufoa je nosila Avgusta, i tako je moj
drug izbegao strahovitu smrt.
Prolo je vie od je noga asa pre nego to je Avgust bio u stanju da progovori
i kae neto o sebi i da shvati nesre u koja se desila sa naim brodi em. Najzad
se sasvim rasvestio i pri ao mnogo o svojim ose anjima dok je'bio u vodi. Prva
svesna konstatacija njegova bila je: da se nalazi pod povrinom vode, da se sa
uasnom brzinom vrti, i da mu je neko ue tri etiri puta omotano oko vrata.
Trenutak' kasnije osetio je da je poleteo gore,alije udario glavomo neto tvrdo,
i ponovo se onesvestio. Kad je opet doao sebi, ose ao je vie prisebnosti no
pre toga; ali je i ta prisebnost jo bila zbrkana i tamna, znao je toliko da se
morala desiti nesre a, da je on u vodi, no kako su mu usta bila nad vodom, on je
mogao slobodno disati. Vetar je u to vreme jama no terao palubu ispred sebe, a
Avgust, lee i na le ima, plovio je za njom. U takvom poloaju, ta je manjevie
pouzdano, ne bi se udavie. Malo zatim ga je jedan talas bacio sasvim na palubu.
Napreu i se iz svih sila, da se u tom poloaju zadri, vikao je s vremena na
vreme u pomo . Najzad, potpuno iznemogao, ispustio je olupinu, pao u vodu i

predao se sudbini ali ga je u tom trenutku opazio Henderson. Za vreme te borbe

Avgustu se nikako nije vra alo se anje na Ariela i na ttzroke katastrofe.
Jedno neodre eno ose anje nasa i o ajanja 14
obuzelo mu je bilo svu svest i Cula. Kada su ga najzad izvadili iz vode, izgmbio
je bio svaku sposobnost da misli, i, kako sam ve rekao, tek je posle jednog
asa bio kadar da pojmi svoj poloaj. A to se mene ti e, mene je, takore i ve
na samoj ivici groba (poto su u uzaludnim pokuajima protekli tri i po asa),
mene je najzad spaslo snano trljanje flanelom umo enim, u vrelo ulje (sredstvo
koje je preporu io Avgust). ^Rana u zatiljku, mada strana na izgled, pokazala
se bezopasna, i ja sam se brzo oporavio.
Pingvin je uao u pristanite oko devet asova ujutru, poto je izdrao buru
kakva se retko doivljuje oko Nantuketa. Avgust i ja uspeli smo da se pojavimo
kod Barnardovih za doru ak: a doruSkovalo se, sre om, zbog sino nje sedeljke,
prili no kasno; sem toga, zbog opteg mamurluka onih oko stola, niko nije mnogo
gledao kako .bedno izgle amo, to bi se pri paljivom posmatranju, jama no,
teko dalo sakriti. Uostalomj aci su u stanju uda da stvaraju kad se
pretvaranja ti e; ja verujem da niko od naih prijatelja u Nantuketu nije
naslutio da strana pri a mornara o jednoj potopljenoj la ici sa 30 do 40 Ijudi
posade ima i najmanje veze sa Arielom, sa mojiin drugom ili sa mnam. Nas
dvojica smo se, dabome, esto vra ali na taj doga aj; i nikad bez ose anja
groze. Avgust mi je otvoreno priznao da celoga svaga ivota nije proao kroz
tako uasno o ajanje, kao kad je u naem brodi u osetio koliko je pijan, i da
tek to nije izgubio svest.
II '
.
Kad oveka u slu ajevima predrasuda ili neto vu e ili odbija, veoma je teko
izvesti zaklju ak i iz najpiostijih injenica. O ekivalo bi se da e doga aj kao
ovaj ispri ani, uguiti u meni klicu strasti za morem. Ba naprotiv, nikad nisam
osetio silniju elju da poznam avanture koje araju po ivotu moreplovaea, nego
osam dana posle naeg udnovatog spasenja. To kratko vreme bilo je ve dosta
dugo da rasplai sve utvaraste senke od
onog opasnog doivljaja, a da u
15
najboljoj svetlosti istakne trenutke koji prijatno drae, svu slikovitost
nedavnog opasnog doga aja. Moji razgbvori sa Avgustom behu u estali i postajahu
sve zanimljiviji. On je znao da pri a svoje pri e o moru (danas mislim da je
polovina od njih ista izmiljotina) tako, da su one svakada uticale na moj
uzbudljivi temperamenat i na moju malo mra nu ali ivu matu. Me utim, udnovato
je to da me je najbolje pridobijao za ivot mornara onda kad mi je pri ao
njihove uasne trenutke, njihova stradanja i o ajanja. Za sun anu stranu te
slike imao sam mnogo manje smisla. Pred o i su mi izlazile vizije brodoloma i
gladi, smrti i ropstva me u varvarskim hordama, ivota jednog koji pun stradanja
i suza proti e na nekoj sivoj i usamIjenoj steni, u nekom nepristupnom i
nepoznatom moru. Posle su me ubedili a su to snovi i elje snovi ti se uvek
pretvaraju u elje snovi celog jednog velikog plemena melanholi nih mladi a;
ali, u bno vreme
0
kojem sada govorim,
svi
snovi su se meni
inili kao neka
proro ka nagovetavanja jedne sudbine kojoj
sam
se
ja,
u neku
ruku,
zavetovao.
Avgust
je potpuno uao u moja ose anja. I veoma je
verovatno da
je
prisno
nae
optenje
"dovelo
do
delimi ne
razmene u naim karakterima.
Prolo je bilo nekih osamnaest raeseci od propasti Ariela, kada je firma Lojd
i Vredenburg (ku a, koja, rekao bih, ima nekih veza sa gospodinom Enberbi u
Liverpulu) preuzela da popravi i za lov na kitove opremi la u koja se zvala
Grampus. Zato su tu staru olupanicu, jedva sposobnu da se spusti na more
1
posle
svih
opravaka,
zato
su
nju
pretpostavili drugim i
boljim la ama iste firme ne znam; ali, tako je
bilo
i ura eno. Gospodin
Barnard
je
primio komandu la e, a Avgust je imao da' ga prati na putu. Jo
dok je
trajalo
opremanje,
Avgust
mi
je
esto predo avao sjajnu
priiiku da utolim svoju eiju za putovanjem. Ja se, dakako, hisam tome
opirao: ali, ipak je
ovoono zapinjalo.
Otac moj,
valja
re i,
nije

bio odlu no
protivan;
ali
majka
je pri
samom
pomenu plana za
putovanja dobivala nastupe, i, najzad, to je gore od svega, deda se kleo da e
mi ostaviti jedan.
16
flllng nasle stva ako mu samo jo progovorlm o tome. Nu, sve te teko e ne samo
da ne oslabie moju elju, nego je, kao kad ulje padne na vatru, jo
rasplamtie. Reio sam da poto poto krenem na put, saoptio sam Avgustii
nameru, i onda smo po eli kovati plan kako bi se namera i izvela. Za sve to
vreme nikom od ro aka ne spomenuh jedne re i o putovanju: a kako sam se sa vrlo
mnogo naro itog isticanja bavio svojim obi nim studijama, mislilo se da sam se
okanio namere. esto sam od toga vremena sa negodovanjem i
enjem mislio o
tadanjem svom ponaanju. Pretvaranje kojim sam se sluio radi ostvarenja svoje
namere i koje je tako dugo vremena ivelo u svakoj mojoj re i kako da sa nekim
odobra* vanjem proturaa im to pretvaranje sem sa onom divljom i vatrenom enjom
sa kojom sam iao usu^ sret ostvarenju tako odavno gajenih snova o putovanju.
Naravno, u izradi plana za prevaru, oslanjao sam se preteno na Avgusta, poto
je on, iz dana u dan, provodio ve i deo vremena na Grampusu, nadgledao da se
izvedu, za njegova oca, razne pripreme u kajiti i u donjem prostoru la e. Uve e
bismo se redovno sastajali i zanosili svojim nadama. Na taj na in se provukao
itav mesec dana, a mi jo nikako ne na osmo plan koji bi obe ao siguran uspeh.
Na kraju krajeva, jednom prilikom, re e mi Avgust da je sve nuno smislio,
predvideo i spremio. Ovako: ja sam u Novom Bedfordu imao ro aka nekoga gospodina
Rosa, kod koga sam od vremena do vremena provodio nedelju dve dana. Kako je
trebalo da kapetan Barnard ikrene brodom sredinom juna (bilo je to
1827e,) ja
1 Avgust sklopismo zaveru da e dan pre no to se la a naveze moj otac
primiti pismo od gospodina Rosa kojim se ja pozivam da provedem nekoliko
nedelja sa njegoyim sinovima, Robertom i Emetom. Avgust je primio
na
sebe
da
to
pismo
napie i
kao
to
treba ekspedira.
A poto budem
tobo
otputovao
za
Novi Bedford, javi u se drugu da me skloni na skrivenom
mestu u la i. To skriveno mesto, uveravao me je Avgust, tako je udeeno da u se
za onih nekoliko dana dokle moram ostati neopaen, prijatno i udobno ose ati.
2 Avanture Gordona Pima
* '
A im la a odmakne toliko da se na neiko vra anje mene radi ne moe vie
misliti, onda u biti premeten i mo i u se i ja koristiti svim u obnostima
kabine. to se pak njegova oca ti e, on e se jama no samo smeiati uspeloj ali.
Naravno, sreta emo dovoljno la a, i jedna o njih mo i e poneti mojin)i
roditeljima pismo sa potrebnim obavetenjem o mojoj avanturi.
Najzad, dola je polovina juna, i sve je bilo spremno. Pismo je bilo napisano i
poslano, i jednoga ponedeljnika izjutra ja sam ostavio ku u, otiao toboe na
puni brod za Novi Bedford. Mesto onamo, potr ao sam Avgustu, koji me je na uglu
jedne ulice o ekivao. Prvobitno
je
bilo
u
planu
da se
do
mraka
negde prikrijem, pa
tek pred no
u.vu em
na
brod;
kako nam je ila
na ruku gusta magla, reili smo da se odmah ukrcam. Avgust se uputi
pristanitu, a ja na izvesnom rastojanju za njim, uvijen u debeli mornarski
ogrta
koji mi je
on doneo, da me niko ne bi poznao. Taman smo zali
za drugi ugao, iza bunara g. Edmonda, kad, odjedared, ko
e se stvoriti
preda mnom gledaju i mi pravo u lice moj ded, stari g. Peterson. He, he,
Gordone, re e on posle due pauze, iji li ti je, do vraga, taj prljavi
ogrta na le ima? Uzeh, u nevolji, dranje iznena enoga i uvre enoga,
i
odgovorih,
to
je
mogu no surovi]im basom i izgovaraju i re i po
matroski: Gospodine, vi ste se o igledno prevarili: prvo, ne zovem se ja
Gordon, a zatim, kako smete vi, mrgodo, moj ogrta nazivati prljavim? Umalo
nisam prsnuo u smej gledaju i kako se stari gospodin na ovu odlu nu osorljiyost
trgao, koraknuo dva tri koraka unazad, prvo pobledeo pa onda pocrveneo
kao
rak,
trgao
nao ari
uvis,
pa ih
onda opet spustio, i najzad, sa
uzdignutim kiobranom poleteo na mene.
Ali, napre ac je zastao, kao da
mu je neto
dolo
na um;
okrenuo se i
otantucao niz ulicu, dr
i

od srdnje i mrmljaju i kroz zube: Ne valjaju, trebaju mi nove nao ari...

zakleo bih se da je ovo bio Gordon... Prokleta matroska fuikara!
Utekavi tako za dlaku od jedne nevolje, ili smo opreznije,
i najzad stigli
na
mesto opredeljenja. Na
18
la i je bilo svega dva tri oveka, i ti behu neto zaposleni napred, na kljunu.
Kapetan Barnard, pak, znali smo, imao je neto da svri kod firme Lojd i
Vredenburg, i ne e mo i sti i pre ve eri, tako da se i sa te strane nismo imali
ni ega da plaimo. Pri penjanju na la u, Avgust je iao napred, a ja veoma
oprezno i na razmaku za njim, i tako nas niko od matroza nije spazio. Uli smo u
kabinu: ona je bila prazna. Nametaj udoban kako retko biva na la ama za lov na
kitove. etiri lepa oficirska odeljenja sa irokim i zgodnim krevetima, velika
pe , a po podu i kabine i odeljenja prostrt skupocen debeo ilim. Do tavanice je
bilo oko sedam stopa visine. Jednom re ju, sve mnogo prostranije i lepe no to
sam ja sebi pretstavljao. Avgust mi je me utim ostavio samo malo vremena za
razgledanje: navaljivao je da sej/Sto pre sakrijem. Odveo me je u svoje
odeljenje, koje je bilo na desnoj strani la e i uz jednu pregradu. im' smo
uli, zatvorio je vrata i povukao rezu. Meni se u ini da jo nikad nisam video
tako lepu sobicu. Bila je deset stopa duga i imala samo jedan krevet, ali irok
i udoban. Uz samu pregradu nalazio se prostor, etiri stope u kvadratu, sa
stolom, stolicom i zidnom policom sa knjigama, ve inom mornar^ka literatura i
putopis. ~Jo i drugih privla nosti je bilo u toj sobi: ne bih hteo ne spomenuti
vrstu hladnja e, u kojoj mi je Avgust pokazao mnogo dobrih stvari za jelo i
pi e.
Pritisnu zatim zglavcifna prstiju na izvesnom mestu ilima, u malo as re enom
prostoru, rekavi mi da je tu jedan deo poda, otprilike 16 kvadratnih coli,
izrezan pa opet umetnut. Pod pritiskom se to par e pomaklo na jednom mestu
dovoljno da Avgustov prst u e u pukotinu. Tako je postepeno podigao kapak ( ilim
je bio utvr en za nj), i ja sam video da taj kapak vodi u upljinu la e, i to na
stranjoj njenoj strani. Avgust onda zapali sve icu pomo u fosfornog palidrvca,
metnu je u mutan fenjer, i stade da se sputa kroz otvor pozvavi i mene za
sobom. Kad smo se provukli zatvorio je kapak klinom iznutra zabijenim, ilim je
doao na svoje mesto i svi tragovi otvaranja
nestali.
2.
19
Sve a Je tako slaBo svetlela a sam Je va kuda u pro i izmectu itavih kamara
raznih stvari. Ali o i su mi se postepeno navikavale na pomr inu, i ja sam se
dosta dobro provla io dre i se za skut od kaputa moga druga. Prokrivudali smo
kroz itav red uzanih hodni
a, najzad me je Avgust doveo do nekog gvo em
okovanog sanduka, onakvog otprilike kakvi su sanduci za pakovanje fine
grn arije. Sanduk je bio visok etiri stope, dug dobrih est stopa, a neobi no
uzan. Odozgo su po sanduku bila navaljena dva velika prazna uljana bureta, a na
njima opet grdna koli ina asura, ak do tavanice. Svud unaokold stajao je jedno
uz drugo nabacan itav haos brodarske opreme i jo arena gomila velikih i malih
kotarica, buradi i bala, tako da sam se udio kako smo uopte mogli probiti put
do sanduka. Posle sam saznao da je Avgust po naro itom planu sabio sav taj kr
na tom mestu, da bih se ja to bolje skrio, a pomagao mu je pri tom svega jedan
ovek, koji nije polazio ria put.
Zatim mi je Avgust pokazao da se na je nom kraju sanduka zid moe po volji
izvaditi. Kad ga je izvadio, pokaza se veoma zanimljiva unutranjost. Po celom
podu bio je prostrt duek; doneseni su bili razni potrebni predmeti, koliko ih
je god mogao primiti u sebe taj mali prostor, u kojem sam uostalom imao dbvoljno
mesta ne sariio da leim nego i da sedim. Spazio sam, izme u ostalog, nekoliko
knjiga i pisa i pribor, tri ebeta, veliki bokal sa vodom, kutiju dvopeka, tri
etiri velike bolonjske kobasice, grdnu unku, pe en ov ji but i pola tuceta
boca sa likerima i drugim pi em. Odmah sam se uselio u svoje malo odeljenje,
zadovoljniji moda nego neki monarh koji ulazi u svoju novu palatu. Avgust mi je
jo objasnio kako se otvor na sanduku zatvara; zatim, podigavi sve u dogore,
pakazao mi je jedan' kraj crnog jedeka, koji je odatle % vijugao, kroz sav kr,

do onog klina ispod kapka, i pomo u kojeg mi je lako bilo pogoditi put i bez
njega, Avgusta, za slu aj kakvog neo ekivanog doga aj'a, pa se onda oprostiO' od
mene
pstavivi
mi
fenjer
sa
velikom
20
koli inom sve a i palidrvaca i obe avi mi da e me pose ivati koliko mu god
bude bilo mogu no da dolazi
neopaen.
To
se
zbilo
17og
juna.
Ako sam dobro izra unao, ostao sam skriven tri dana i tri no i; za sve to vreme
nisam nikako naputao svoje mesto, osim to sam nekoliko puta, da bih se malo
proteglio, stojao uspravljen izme u dve kotarice prekoputa od otvora na sanduku.
Za sve to vreme od Avgusta ni traga ni glasa; ali to me nije uznemiravalo jer
sam znao da la a tek to se nije navezla na pu inu, i da mu u vrevi pred polazak
nije lako bilo da uhvati zgodan trenutak da do mene si e. Jedva jedared za uh da
se kapak otvara i zatvara i da me on zove, priguenim glasom, i pita kako sam i
da li mi to treba. Nita, odgovorih dobro sam. Kad emo krenuti?
Koliko za pola asa di i enno kotvu, re e mi on. Doao sam da ti se javim,
da se ne bi uzrujavao zbog moga nedolaenja. Za neko vreme, moda i trii etiri
dana, ne u mo i silaziti. Gore je sve u redu. Kad zatvorim kapak, provuci se,
pored jedeka, do mesta gde je ukucan klin, tamo sam ti spremio moj sat, jer
mislim da tako, bez dnevne svetlosti, ne razlikuje no od dana. Sigurno ne zna
ni koliko si vremena tu sahranjen? Svega tri dana, danas je dvadeseti. Ja bih ti
sam doneo sat, ali se bojira da e me gore traiti. I ode.
A otprllike jedan as posle toga osetih da se la a kre e; estitao sam sebi to
sad eto istinski putujem. Zadovoljan i veseo, reio sam da u pustiti doga aje
da se re aju sami od sebe, do trenutka kada u svoj sanduk mo i zameniti
prostranijom, no jedva li udobnijom, kabinom. Prva misao zatim bee mi sat.
Ostavih sve u da gori i stadoh pipati i provla iti se kroz mnogobrojne krivudave
prolaze; nekoliko puta, posle dueg tumaranja, naao sam se opet u blizini mesta
sa kojeg sam poao. Najzad stigoh do klina, uzeh sat i sre no se vratih.
Prelistavao sam knjige, I kojima rne je Avgust, u nenoj brizi 'za mene, snabI
deo, i izabrao sam Ekspediciju Luisa i Klerka na k ^e Kolumbije. Nel o
vreme zabavljao sam ss
j
1
tanjem,
pa
onda,
umoran,
ugasih
paljivo
sve u
i zaspah
tvrdim
snom.
Kada sam se probudio, osetio sam se zbunjen u glavi, i trebalo je neko vreme pa
da se opomenem raznih okolnosti moga stanja. Postepeno sam se svega setio.
Upalim sve u i pogledam sat: stao; nisam dokle mogao znati koliko sana dugo
spavao. Noge su mi se bile utapile, i morao sam, da bih ih protegnuo, opet
stajati izrrie u one dve kotarice. Odjedared osetih kurja ku glad! setih se
hladnog ov jeg buta, od kojeg sam ve pre spavanja malo jeo. Ali kako sam se
zaprepastio kad sam video da se meso pokvarilo. To me je uasno uznemirilo:
doveo sam to u vezu sa svojom zbunjeno u u glavi, i onda sa zaklju kom da sam
morao neobi no dugo spavati. Verovatno fe krivica bila do r ava vazduha u dubini
la e: "taj vazduh bi onda,, naravno, kroz due vremena mogao biti od najgorih
posledica. Glava me je uasno bolela, inilo mi se da sa teko ama diem;
ukratko, navalie na mene razna teka ose anja. Me utim, bojao sam se da bih,
ako otvorim kapak, ili u inim to drugo, izazvao panju, i zato sam, navivi
sat, gledao da se izmirim sa onim to jeste.
Prolo je 24 duga asa, a niko da nai e da mi pomogne. Ve sam u sebi optuivao
Avgusta za najsuroviju ravnodunost. Najvie me je uznemirivalo to to mi je u
bokalu ostalo svega oko etvrt litra vode, a mene mu i jaka e , jer sam se
posle nevolje sa ov jim butom valjano najeo bolonjske kobasice. Obuzelo me je
veliko nespokojstvo, nisam vie bio kadar a se zabavljam itanjem. Sem toga,
neprestano je navaljivala na mene potreba da spavam. Ja sam joj se, dr
i od
straha, opirao, jer me je plaila pomisao da bi u zatvorenom vazduhu upljine
moda moglo biti ne ega nalik na ugljenu kiselinu. Ina e, po njihanju la e sam
znao da smo ve daleko na okeanu, a neko potmulo utanje iz daljine kazivae mi
da napolju ne e biti ba da duva sasvim obi an vetar. Nikako nisam mogao da

rastuma im zato nema Avgusta. Zacelo smo ve toliko odmakli na putu da bih i
ja
smeo izi i gore. Moda mu se desila neka
22
L
nevolja; ali nisam mogao da zamislim ta bi to moglo biti, kad me ovoliko dugo
dri u zatvoru; sem da je naprasno umro, ili se udavio, a tu misao opet nikako
nisam mogao mirno da primim. Moda je naiao protivan vetar pa smo jo uvek
blizu Nantuketa. Ali da je tako, la a bi e e morala skretati: a kako se
neprestano nagiba na levu stranu, "mora biti da jednako dobija stalno vetar s
desne strane prema krmi. Uostalom, ako smo jo u blizini ostrva, zato Avgust ne
bi siao i o tome me obavestio. Razmiljam tako o nevoljama moga alosnog stania
i usamljenosti, pa se reih da u se strpeti jo 24 sata; no ako mi ni onda ne
do e pomo , oti i u do kapka, i sastati se sa drugom, ili bar do i do malo
svea vaz uha i doneti iz Avgustove kabine vode. Ali, ne dovrih jo te misli, a
savlada me, uprkos svemu mome opiranju, dubok san, gotovo vie obamrlost nego
san. Imao sam strahovite snove, kao da sve nesre e i svi uasi navalie na mene.
Sem drugih strahota, davili su me grdnim jastucima neki demoni, u isto vreme i
krvoe ni i utvarasti. Stezale su me ogromne zmije, upirale u mene uasne
sjaktave o i. Pa sam se on a odjedared naao pred beskrajnom pustinjom, jezovito
i sve ano strahovitom. Grdno visoka stabla, siva, bez li a, re ala su se u
ne ogled: koreni su im leali u prostranim mo varima, ije se tmaste, duboko
crne, grozno mirne vode irile preda mnom. udnovata ta drveta kao da su imala
ove ji ivot u sebi: kretala su skeletnim granama kao rukama, i preklinjala
tonom smrtnog straha i o ajanja da se one mirne vode smiluiu na njih. Odjedared
se scena izmenila: ja, go i sam, stojim usred arko vrelog peska Sahare. Kraj
mojih nogu prilegao straan tropski lav. Odjedare , otvaraju se njegove o i i
unezverene gledaju u mene. Jedan gr evit skok, on se podie na noge, i pokaza
uasne zube. U isti mah se iz crvenog drela njegova prolomi urlik, sli an
gromu, a ja se sruih na zemlju. Uguivao sam u sebi gr uasa dok mi najzad ne
do e do svesti da sam polubudan. Ali, ta a se moj san pokaza ne samo san. Bio
sam sad gospodar svojih
ula. .Neko ogromno i
23
= tvarno udovite davilo mi je grudi apama, vreo r.egov dah zvidao rhi je u
uima, a kroz pomr inu su
svetlucali
strahoviti
beli
o njaci.
Ba da mi je i hilja u ivota zavisilo od pokreta jednog jedinog uda, ili jednog
izgovorenog sloga, niti sam bio u stanju ma i se, ni progovoriti. Zivotinja,
kakva je da je, nije menjala poloaj, nije prelazila ,u neposredan napad, a ja
sam leao pod njom apsolutno nemo an, i, kako mi se inilo, u kandama srarti.
Ose ao sam kako me i fizi ke i duhovne mo i brzo ostavljaju, jednom re ju, kaka
umirem, i to umirem od beskrajnog uasa. Svest se u meni Ijuljala, ose ao sam
muku, vid rrii je slabio, potamnele su ak i one u mene uprte sjaktave o i.
inih poslednji napor, apnuh boje ime, i spremih se da umrem. Ali zvuk moga
glasa kao da je probudio skrivenu jarost u ivotinji: bacila se na mene koliko
je duga. Me utim, grdno je bilo moje iznena enje, kada je, pite l tiho i
otegnuto, stala da mi sa punom priljeno u lie lice i ruke, i jo i sa svima
znacima radosti i nenosti. Iako zbunjen i zanesen, nisam mogao da ne poznam
osobiti na in cviljenja moga njufundlan skog psa, Tigra, kao i naro iti na in
njegova umiljavanja. To je bio on. Krv mi udari u slepe o i. Svom silom me obuze
vrtoglavica, ali i jasno ose anje da sam spasen, da ponovo ivim. Sko ih sa
dueka na kojem sam leao, zagrlih svoga vernoga druga, a itav potok suza
odnese veliki pritisak sa mojih grudi.
Kao i jedared ranlje, sva mi fc pamet bila uasno smetena, kad sam se digao sa
duseka. Trebalo je vremena da opet budem u stanju vezati dve misli jednu za
drugu; ali, postepeno, iako veoma sporo, opet mi se pribirala mo razmiljanja,
te sam najzad mogao osveiti u svesti razne okolnosti. to se ti e prisustva
Tigrova, uzalu sam se trudio da ga na razne na ine objasnim: okanivi se najzad
daljeg istraivanja pre ao sam se prosto radosti to je tu, to e deliti sa
mnom tuno samovanje, i umiljavanjem svojim poteiti me. Mnogi Ijudi vole pse;
ali ja sam voleo svoga Tigra sasvim neobi no silno, a on

24
se, opet, kao nijedno bi e, pokazivao dostojan te ljubavi. Sedam godina bili smo
nerazdvojni drugovi; u bezbroj slu ajeva isticale su se kod njega plemenite crte
zbog kojih volimo tu ivotinju. Tigra sam kao sasvim malo ku e i upao iz ruku
jednog nantuketskog mangupa, koji ga je vezanog za uzicu vukao u vodu: tri
godine kasnije odraslo pseto vratilo mi je dug, spaslo me je od batine jednog
uli nog razbojnika.
Uzeh sat, prislonih ga uz uho: opet je stao. Ali to me sad nije za udilo, jer
sam po optem svom stanju mogao zaklju iti da sam opet veoma dugo spavao, koliko
to, naravno, ne bih umeo re i. Ose ao sam groznicu, a morila me je
neizdrljiva e . Pipao sam po sanduku oko sebe, traio bokal sa ono malo vode
to mi je jo ostalo; pipao sam, jer je sve a dogorela do ivice fenjera, a
fosforne ibice nisam mogao da na em. Najzad sam napipao bokal, ali prazan, jer
je vpdu upio Tigar, ba kao to je pojeo i ostatak ov jeg buta, ija je kost,
savreno isto oglodana, leala pred ulazom u sanduk. Do pokvarena mesa mi,
dakako, nije bilo stalo; ali srce mi se gr ilo pri samoj pomisli na vodu. Ose ao
sam se tako slab da sam pri najmanjem pokretu ili naporu obijao nastupe jeze.
Uza sve to se la a jednako ljuljala, i prednjim krajem toliko tonula da su se
zejtiriska burad svaki as mogla skotrljati sa moga sanduka i zatvoriti mi
jedinu mogu nost izlaza i ulaza. Nailo je jo i stradanje od morske bolesti.
Sve to me je najzad nagnalo da, bilo ta bilo, odem do kapka i potraim pomo
dotle dok sam jo u stanju da je traim. Po eh dakle opet pipati za sve om i
fosfornim ibicama. iblce sam, zbilja, posle izvesnog traenja i naao, ali ne
i sve e; slabo sam se se ao mesta gde sam ih ostavio, stoga sam se za taj mah
okanio traenja, Tigru naredio da bude miran, i poao do kapka.
Pri tome se pokuaju tek pokazalo koliko sam se je va vukao; nekoliko puta su mi
se oduzimale noge, najzad sam pao na lice i ostao nekoliko minuta lee i skoro
van sebe. Pa onda sam opet, napreu i
se,
kora ao
napred,
gonjen strahom
da mi
je smrt sigurna ako se
negde u tom labirintu od kra onesvestim.
Naposletku, potegavi svom
snagom napred, udarih
elom
o
iljati
rogalj
jednog
gvo em
okovanog sanduka. To
me je opet zanelo, dodue samo za nekoliko
trenutaka; ali, naalost, ubrzo sam konstatovao neto drugo:
da se,
navraga, zbog brzog
i naglog plovljenja la e sruio sanduk i zatvorio mi
put. Zapnem iz sve snage, ali nisam bio kadar poma i ga ni za jedan palac, jer
se bio vrsto zabio me u okolire sanduke i la arske alate. Ostalo mi je,
dakle, s obzirom na moju slabost, ili da prestanem i i uz ue i
potraim
drugi
put,
ili
da
pokuam prebaciti
se preko prepreka i da
se zaputim s druge strane. Ovo prvo bilo bi
tako puno
teko a i
opasnosti, da me je jeza prolazila i od same pomisli na njih. Iznuren kao to
sam bio telom i duhom, sigurno bih izgubio pravac i bedno propao negde na tim
mra nim i odvratnim stranputicama. I zato, ne oklevaju i, saberem to sam jo
imao snage da se nekim na inom uspuem na pomenuti letvasti sanduk za grn ariju.
inih, dakle, u toj nameri pokuaj;
ali, odmah sam video da je stvar
mnogo tea no to sam je u svem
svom
strahu
sebi
pretstavljao.
Sa
obe
strane uskog prolaza dizali su se pravi zidovi svakovrsnbg tekog
kra, tako da bi se na je an jedini pogrean pokret sve to po elo ruiti
meni na glavu; ili, ako ba i ne na glavu, ipak bi sruene mase tako
zakr ile prolaz, da se ne bih vie mogao vratiti. Sem toga, sam sanduk je bio
tako duga ak i nezgodno masivan, da nisam bio
u
stanju
nigde stati
nogom
na
nj. Uzalud sam dakle pokuavao da se do epam temena u nadi da u
onda moda mo i sebe podi i. Uostalom, a
sam
ba
i
uspeo
dohvatiti
se temena,
sigurno je
da
bi
mi
nedostajalo
snage
da
se
i
podignem i prebacim,
i, prema tome, bilo je bolje to uopte . nisam
uspeo.
Pri
jo iednom
o ajnom
pokuaju
da sanduk krenem,
osetih,
na strani prema meni, neko talasasto ugibanje. Pokuah ugurnuti ruku
me u letve, i prona em da je jedna od njih popustila. Pomo u depnog noa,
koji sam sre om imao kraj sebe,
26

l
l
po e
mi
za
rukom,
mada
teko,
da
letvu
sasvim izvalim. Provu em
se tada kroz otvor, i na moju grdnu radost
prona em
da
druga
strana
sanduka
uopte nije
letvama
zatvorena, jednom
re ju,
da
temena
i
zaklopca i nema,
i
da sam ja
to probio kroz
dno sanduka.
I
tako
sam
on a,
bez
daljih
teko a,
sve uz ue, preao put do klina.
Srce
mi je lupalo kad sam se
ispravio
i
oprezno pritisnuo kapak.
Nije se
ba
tako
lako
dizao
kako
sam
se
ja
nadao:
pritisnuh
malo
bolje,
sve u
strahu
a
bih
u
kabini mogao zastati ne Avgusta
nego
nekoga
drugog.
Na moje
iznena enje, kapak
ne poputae;
zabrinuh
se veoma, jer, ranije, on se sam od sebe otvarao. Gurnuh., jako
kapak
stoji;
gurnuh
svom
snagom opet nita; udarih besno, van
sebe, o ajno kapak se
opirao
svim
mojim
usiljavanjima.
Izgledalo
je dakle jasno jedno
od clvoga:
ili
je
otvor prona en, pa
zakovan,
ili
je
na
kapak
navaljen
neki
teak teret, na
ije
odmicanje ja
nisam mogao ni misliti. Osetio
sam
najve i
uas
i
sasvim
sam
klonuo duhom. Uzalud sam traio razloge zato su me ovako u grob zazidali.
Nisam bio vie u stanju logi no da rasu ujem, bacio sam sena tle i predao S65
bez ikakva otimanja,
najcrnjim
mislima,
me u
kojima
su
kao
najuasnija straila bila: smrt od gladi ili e i, guenje,
sahrana
ivog
oveka. Naposletku mi se vratilo
prisustvo
duha.
Ustadoh i
uzeh
pipati
prstima ivice
1 pukotine
na
kapku.
Paljivo
sam
osmatrao: da li kroz njih prodire svetlost iz kabine, ali je nisam opazio.
Onda sam u enuo se icu noi a izme u dve daske, i gurao: osetio sam neto
tvrdo. Zastrugao sam nekoliko puta i naao da je to tvrdo gvozdena masa: a kako
se
pod noem ose ala
talasava
neravna povrina, zaklju io sam da je
to kabel, gvozdeno ue. Ostalo mi je dakle svega da okrenem tapkati natrag,
do
svog
sanduka,
a
tamo, ili
da
se
predam
alosnoj sudbini ili
da se toliko saberem kako bih mogao smisliti neki nov pokuaj za spasavanje.
Posle mnogih teko a
vratio
sam
se na
svoje
mesto.
Iznemogao
bacim
se
na
duek,
a Tigar
se
prui pored
mene, kao
da
je
eleo,
umiljavaju i se,
da
me
utei,
ili
27
ohrabri a jo ne malakem u podnoenju svoje su bine.
Najza mi je upalo u o i neko
no Tigrovo ponaanje. Lie mi lice, ruke, pa
onda prestane, i tiho zacvili. Ako ispruim ruku za njim, na em ga svaki put da
lei na le ima, sa apama dignutim uvis. Neprestano ponavljanje takvog ponaanja
bilo je svakako neobi no; ali, ja mu nisam umeo na i objanjenia. Poto mi je
pseto izgledalo tuno, zaklju io sam da mora imati neku ozledu: stadoh mu pipati
ape, jednu po jednu, ali nisam naao nita. Mislio sam onda da je gladan, i dao
sam mu veliki komad unke: pojeo ga je halapljivo, no odmah posle toga opet
nastavio svoj manevar. Palo mi je onda na um da i njega, kao i mene, izvesno
mu i e : i tek da se' na ovoj misli kona no zaustavim, kad se setih da sam mu
pregledao samo ape, a da bi on mogao imati ranu negde na telu ili na glavi.
Prepipao sam mu dakle paljivo i glavu i opet nisam naao nita. Ali kad sam
prelazio rukom preko le a, osetio sam, popreko preko tela, nakostreene dlake.
Vuku i prstom po tragu, prona em da je psu vezanu uzica oko trupa.' Ispitujem
dalje; osetim najzad smotuljak, kojl mi se u inio pisamce, i koji je bio uzicom
utvr en, pod Tigrovom levom ple kom.
III
Odmah mi je palo na um a e hartija biti pismo o Avgusta: verovatno ga je
nepredvi en slu aj spre io da me oslobodi tamnice, pa je onda naao taj na in da
me obavesti o stanju stvari. Dr
i od nestrpljenja, stadoh ponovo traiti
fosforne ibice i sve e. Mutno sam se se ao kao da sam te stvari, pre nego to
sam se ono zaneo bio i zaspao, negde paljivo smestio; i zatim, pre poslednjeg
svog polaska ka kapku a sam i ta no znao to mesto; sada sam me utim izgubio
skoro itav as u ljutnji i uzaludnom traenju tih stvari. Pipaju i tako, spazih
odjedared blizu otvora moga sanduka, ali spolja, neku

28
slabu, tlnjavu svetlost u pravcu kursa la e. Neobl no iznena en, pokuah da se
pribliim toj svetlosti, koja kao da je bila udaljena od mene svega nekoliko
koraka. No taman to sam krenuo ka njoj^ kad je izgubih iz vida; morao sam, da
bih je mogao opet spaziti, napipavati ta no mesto svoje malo anje pozicije.
Tada, kre
i glavu paljivo tamo amo, prona oh da se svetlosti mogu pribliiti
ako lagano i obazrivo budem odmicao ta no u protivnom pravcu od onoga kojega sam
se drao malopre. I zaista, na oh se pred svetlo u, poto sam se prethodno
krivudavo dosta naetao, i videh da je svetlost dolazila od nekoliko par
a
mojih ibica koje su leale u jednom praznom prevaljenom burencetu. Veoma me je
iznenadilo otkuda ibice na tom mestu. U to mi do oe pod ruku i dva tri komada
voska od sve e, ' koje je verovatno pas provakao bio. Odmah sam se setio da je
on pojeo svu moju rezervu sve a, i po eo sam da o ajavam to nikako ne u mo r
pro itati ta mi Avgust javlja. Preostali komadi i voska bili su tako jako
zdrobljeni s drugim otpacima u burencetu, da sam ih ostavio gde su, uveren da se
njima ne mogu posluiti. A onih nekoliko svetlih mrvica fosfora briljrvo sam
pokupio, a onda se tekom mukom vratio u sanduk, gde je Tigar ostao bio za sve
vreme.
Sta da radim dalje, nisam znao. Supljina la e bila je tako tamna, da ruku sasvim
blizu pred sobom nisam video. Komade bele hartije sam jedva nazirao, i to ne kad
bih ga direktno pogledao, nego iskosa, naperivi spoljne delove mrenja e. Po
tome je lako suditi koliko je bila crna no moga zatvora; a pismo moga
prijatelja ako je uopte bilo pismo dolo je samo da me baci jo u ve u
bedu, da bez svrhe drai moju i tako ve oslabljenu i uznemirenu pamet. Preturao
sam po glavi vazdan apsurdnih na ina da do em do svetlosti: postupci kakvi
oveku valjda samo u opijumskom zanosu dolaze na um; i koji mu se, naizmeni no,
ine i najrazumniji i najlu i, prema tome kako naizmeni no, ili razum ili
fantazija vladaju njegovom sve u. Najzad, javila
29
se jedna i eja koja mi se u inila pametna, i udilo me je kaka da ve i ranije
nis^m do nje doao. Poloio sam hartiju na korice jedne knjige, skupio par
e
fosfora, naslagao ih po hartiji, pa ih onda brzo i stalno trljao dlanom ruke.
Zasvetlela se cela povrina, toliko, da bez ikakvih teko a mogu pro itati
tekst, ako ga uopte ima na hartiji. Ali, nije bilo ni jednog sloga; nita do
tuna prazna belina. Osvetljenja nestade za nekoliko sekunada, a sa njim nestade
i
ono
malo hrabrosti
u mojoj
dui.
Moj duh, rekao sam to ve , od due vremena je ve bio u tupom stanju koje se
grani ilo sa idiottvom. Od asa na as krenula bi snaga punog razuma, a ponekad
ak i energije; ali to je bivalo retko. Ta, ja sam danima udisao kuni vazduh u
zatvorenu prost&ru na dnu la e koja lovi i nosi kitove. I skoro za sve to vreme
imao sam i sasvim nedovoljnu koli inu vode. Poslednjih etrnaest petnaest asova
proveo sam bez vode i bez sna. Slana i razdraljiva jela bila su mi glavna, a
posle gubitka ov jeg buta i jedina hrana, sem malo la arskog dvopeka, a taj mi
opet nije vredeo nita, jer je bio odvie tvrd za moje suvo i nate eno drelo.
Imao sam u to vreme jaku groznicu, i u svakom pogledu se ose ao veoma r avo. I
tako se daje razumeti da su mogli pro i mnogi asovi potpune klonulosti uha
posle onog pokuaja sa fosforom, pre nego to mi je pala na um prosta stvar: da
sam pregledao samo jednu stranu hartije. I ne pokuavam da opiem jarost koja me
je obuzela kad mi se tako otkrila moja ne uvena nemarnost. Ali ta greka, sama
po sebi, ne bi bila tako strana, da je moja ludost i prenagljenost nisu u inile
takvom: u ~ razo arenju, hartiju sam pocepao a komadi e posejao, sam bog zna
gde.
Najtei deo toga problema Tigar je pomogao da bude reen. Posle dugog traenja,
naao sam jedan komadi hartije; metnuo sam ga Tigru pod nos, i eleo mu time
objasniti da on sad ima da donese ostale komadi e. Na moje veliko udo, jer ga
ja nisam
nikad
pou avao
u
poznatim
vetinama
pasa,
30

izgleda da je odmah shvatio moju misao; posle nekoliko trenutaka njuenja, doneo
mi je obar deo pisma. Pa je onda na inio pauzu, trljao nos o moju ruku,
igledno ekao odobrenje s moje strane. Ja ga pomilovah po glavi, a on odmah
zatim ode opet u tranju. Posle nekoliko dobrih minuta do e sa velikim komadom.
Pismo je sada bilo itavo, izgleda da sam ga bio pocepao svega u tri komadi a.
Sre om, nije dugo trebalo da na em ostatke od fosfora, jer je izvesna svetlost
jo zra ila iz njih. Nevolja me je sad ve nau ila da budem oprezan: stao sam i
podue razmiljao o fome ta upravo ho u da uradim. Verovatno je, mislio sam, da
ima neto napisano na onoj strani pisma koju nisam ispitao, ali koja je strana
ta strana? Sastavljanje komadi a ne moe me o tome obavestiti: to mi ono moe
garantovati to je da u na i na istoj strani sve re i, (ako ih uopte ima), i a
u ih na i u logi nom redu kako su napisane. Nunije od svega bilo je utvrditi
van svake sumnje ta ho u i mogu, jer preostali fosfor ne bi bio dovoljan i za
tre u probu ako bih sad opet promaio. Opet sam poloio hartiju na knjigu, i
sedeo zatim jo nekoliko minuta razmiljaju i o svom zadatku. Naposletku, dolo
mi je na um da bi se napisana strana moda odala pod finim ulom pipanja. Reih
da u inim pokuaj: veoma paljivo prevu em prstom preko jedne od strana. Nisam
nita osetio, te okrenem list na knjizi. Opet pre em kaiprstom po povrini i
zapazim da za prstom ide neko vrlo slabo ali zapaljivo svetlucanje. To je
dolazilo (bilo je jasno) od zaostalih sitnih deli a fosfora kojima sam malopre
bio posuo list. Dakle, tekst je, ako ga uopte ima, mogu an samo na protivnoj
strani. Okrenem ponovo list i ponovim ono to sam ve radio. Trljao sam fosfor,
pojavila se svetlost, ali ovoga puta i nekoliko redaka pisanih krupnim slovima,
i to crvenim mastilom, izgleda. Osvetljenje je bilo dovoljno jako; ali za
trenutak nestalo ga je. Pa ipak, da nisam bio tako uzbu en, stigao bih da
pro itam tri re enice: video sam naime toliko da ih je svega tri. U nestrpljenju
svome da sve odjedared
31
proSitam, uhvatio sam samo posle nje reSl, koje su bile:
... krv...
ako
ti je
ivot
mio
ostani
miran.
Da sam uspeo da pro itam ceo tekst, da saznam sav smisao opomene moga
prijatelja, ne bi me potpuno saoptenje o nesre i nekoj ne uvenoj ni desetinu
toliko ispunilo uasom kohko je u inio ovaj odlomak poruke. Re krv, ta re
pre sviju drugih re i, uvek puna tajanstvenosti i strave, sada mi se inila tri
puta zna ajnija: otkinuta od prethodnih re i, koje bi je odredile i inile
jasnom, pala je, teka i ledena, usred mraka moje tamnice, i u najskriveniji kut
moje due!
Avgust je sigurno imao krupna razloga kad je eleo da ostanem sakriven; ja sam
ih izmiljao hiljadu, ali nijedan mi nije reavao zagonetku na verovatan na in.
Poto sam se ono poslednji put vratio sa svoga puta do kapka, a_ pre nego to e
mi udnovato ponaanje Tigrovo skrenuti panju u drugi pravac, bio sam se reib
da u, po svaku cenu, otkriti svoje prisustvo ljudima na palubi, ili, ako mi to
ne bi polo za rukom neposredno, da u pokuati da probijem sebi put do drugog
mesta palube. Manje vie sigurno ube enje da u svrhu svoju na jedan ili drugi
na in posti i, ulilo mi je bilo opet hrabrost, koju ina e ne bih imao da i dalje
podnosim svoj teak poloaj. A sada mi ovo nekoliko pro itanih re i odnee
poslednju nadu, i prvi put osetih svu grozotu svoje sudbine. U krajnjem slu aju,
bacio sam se na duek i ostao lee i otprilike itav dan i no , u obamrlosti
jednoj kroz koju je samo u trenueima prolazio zrak svesti i ose anja.
Naposletku, ipak sam se digao jo jedared, i po eo ponovo razmiljati o
strahotama oko sebe. Mogu no je moda da proivim jo 24 asa bez vode, ali
dalje ne. U prvo vreme svoga zato enja upotrebljavao sam dosta alkoholna pi a
koja mi je Avgust bio spremio; ali, ona su samo poja avala moju groznicu, a nisu
mi gasila e . Sada mi je i od njih otala svega jedna aa, i to je bila vr'sta
veoma jake rakije^od bresaka, Wja me je draila na povra anje.
Kobasice sam
dokraja pojeo,
od unke
je
32
ostalo samo par e koure, a dvopek je takore l do zadnjih mrvica pojeo Tigar.
Uza to se moja glavobolja jednako pbgoravala, pra ena vrstom delirijuma, koji

me, od onog prvog zanosa, u manjoj ili ve oj meri, skoro nikako i ne naputae.
Ve je nekoliko asova kako diem s teko om: svaki pokuaj prati neki
uznemiruju i i gr evit porces u grudima. A imao sam jo jedan, od svega
navedenog razli it, razlog za obespokojavanje, i taj me je tako uasno kinjio,
da sam se, ispruen po dueku, neprestano trzao iz zanesenosti. Razlog taj leao
je u ponaanju
moga psa.
Prvi put sam opazio promenu u njegovu dranju kad sam ono jo jedared natirao
hartiju fosforom. Dok sam to radio, on mi je, ree i uzdrano, gurao njukom
ruku; ali, i sivue uzbu en u to vreme, nisam toj okolnosti poklanjao panje.
Malo posle, kao to je poznato, bacio sam se na duek i pao u letargi no stanje.
Me utim, i tada sam, sasvim blizu uha, uo nekakvo udnovato itanje, i uverio
se da dolazi od Tigra, koji je kao u najve em uzbu enju zaduvano disao i
brektao, dok su mu o i kroz pomr inu udno svetlele. Ja mu neto rekoh, a on mi
odgovori tihim mumlanjem, pa se smiri. Na mene tada ponovo nai e zanos, i ponovo
se trgoh na isto onakvo Tigrovo dranje. To se ponavljalo tri do' etiri puta, i
naposletku me je toliko poplailo da sam se sasvim razbudio. U to vreme Tigar je
leao na ulasku u sanduk i reao stravi no, iako prigueno, i kripao zubima kao
da su ga gr evi kidali: nesumnjivo, on je pobesneo od e i i zbog pokvarena
vazduha. Nisam znao ta sa njim da inim. Beao sam od misli da ga ubijem, a
ipak mi se to inilo jedino mogu no s obzlrom na moje spasenje. Zapazio sam da
su mu o i sa izrazom smrtne mrnje uprte u mene, i svakog sam trenutka o ekivao
da me napadne. Naposletku, osetio sam da to uasno stanje ne mogu vie izdrati,
i reio sam da po svaku cenu izi em iz sanduka; a ako bi mi pseto nekim
opiranjem smetalo, da ga ubijem. Da bih iziao, morao sam pre i preko njegova
tela, a on, ose aju i valjda
33
moju nameru, odjedared sko i na prednje noge (kon
statovao
sam
to
po
promenjenom
poloaju
o iju)
i
pokaza
jake
svoje
zube, koji
su
se
kroz
pomr inu
belasali. Uzeh ostatke od koure i bocu sa malo ra
kije i sakrih ih uza
sebe, kao i veliki kujnski no
koji
mi
je
ostavio
Avgut; najzad,
stegnuvi
kaput
oko
sebe
vrto,
kro ih prema
izlazu.
Tek
to
sam
makao, pseto sa jednim stranim
urlikom kidisa na
mene., Teina
njegova
tela
se obori
na
moje
desno
rame,
ja
se
obruih
na
levu
stranu,
a
razjarena
ivotinja
se
u
svoj
svojoj
uini
isprui
po
meni.
Pao sam na kolena, glava mi se zarila me u
ebad,
i to me je zatitilo od drugog, isto tako silnog napada,
jer
sam
kroz
tkaninu
ve
ose ao
na
svome
vratu
zube,
sre om
nedovoljno otre
da
probiju
kroz
vu
nene bore do golog tela. Leao
sam
tako
pod
i
votinjom,
i
trenutak
dva
kasnije
sigurno
bih
pao
sasvim
u njenu
vlast.
Ali,
o ajanje
mi
uli
snagu.
I upah se nekako i odgurnuh Tigra daleko od sebe,
a
ebad
sa
dueka
ostadoe
kod
mene.
Tu
ebad
bacih sad na psa, i brzo, pre nego to bi se on mogao
osloboditi, jurnem kroz otvor i zatvorim ga za sobom,
da me pas ne bi mogao goniti. U toku te borbe ispu
stio sam kouru, i ostao samo
sa bocom rakije kao
provijantom. Shvativi potpuno tu situaciju, osetih se u
vlasti neke razvratne udi, kao to biva sa decom u
sli nim slu ajevima, prinesem bocu ka ustima, ispraznim
je do poslednje kapi, a zatim je besno tresnem o pod.
Tek to se odjek toga treska izgubio,
uh kako
neki
uznemiren
i priguen
glas
izgovara
moje ime.
Takav
ishod
stvari
je
za
mene
bio
neo ekivan,
i
uzbu enje usled
toga
tako silno,
da sam
se uzalud
naprezao
da odgovorim.
Sasvim
sam
izgubio
spo

sobnost govora. Ispunjen smrtnim strahom da bi me

prijatelj
mogao
srnatrati
mrtvim
i
vratiti
se
i
ne
doavi do
mene,
stojao sam izme u kotarica, blizu
otvora
na
sanduku,
i
gr evito drhtao
u
strahovitoj
borbi
da
progovorim. Ba
da
i hiljadu svetova
za
visi od jednog jedinog moga sloga, svejedno, ne. bih
bio
kadar
da
ga
izgovorim. Tada
mi
se pri u
kao
neko
kretanje
kroz kr,
nedaleko i'spred mesta
gde
34
.
sam stajao. Pa onda se um slabije razabirao, pa jo slabije, i jo slabije. Da
li bih ikada mogao zaboraviti svoje ose anje toga trenutka? On je dakle odlazio,
on, moj prijatelj i drug, od koga sam imao prava mnogo da o ekujein, on je
odlazio, on me je ostavljao on je otiao! Ostavio me je dakle da propadnem
bedno, da izdahnem u najstranijem i najgnusnijem zato enju: a samo jedna re ,
jedan slog samo, mogli su me spasti, ali ja taj jedan slog nisam bio sposoban da
izre em! moje muke, to je sigurno, bile su deset hiljada puta stranije od
umiranja. Glava mi se zanese, i ja padoh, mrtva ki nemo an,
preko
sanduka.
U padu mi se istresao no iza pojasa: uo sam kako je udario sa zvektavim umom.
Nikada moje uho nije zapamtilo sla u muziku. Sa zapetom panjom oslukivao sam
da li e taj zveket u initi neko dejstvo na Avgusta jer je on jedini mogao
biti onaj koji je izgovorio moje ime. Nekoliko trenutaka vladala je tiina.
Tada.ponovo uh ime Artur, izgovoreno muklo vie puta, sa straljivim
oklevanjem. Nova nada mi najzad odrei jezik, i ja dreknuih, to sam igda mogao:
Avguste, o Avguste! Pst! Za ime boje, uti, odgovarae on glasonr koji je
treptao od uzbu enja: Odmah u biti kod tebe, samo dok na em put. Dugo sam
sluao njegovo probijanje kroz kr, i svaki trenutak mi je trajao koliko ceo
vek. Najzad, osetih na svome ramenu njegovu ruku, a u isto vreme i bocu sa vodom
na usnama. Zamisliti moja ose anja sre e mogu jedino oni koji su bili
neo ekivano izbavljeni iz eljuisti smrti, i prolazili kroz uasna mu enja e i
pod tako sloenir^ pkolnostima kakve su bile ove u mom bednom zato enju, samo
ti mogu zamisliti ta je bio'za mene dugi gutljaj vode, ta najsavrenija slast
za. u malo telo.
Kada sam koliko toliko zagasio e , Avgust izvadi iz depa tri do etiri hladna
barena krompira: i njih sam pojeo sa najve om lakomo u. Dalje, radost moja od
svetlih zraka Avgust je bio doao sa sve om u mutnom fenjeru nije bila nita
manja od radosti to sam se napio i glad utolio. Ali najnestrp3*
35
Ijivije sam o ekivao da ujem urok zato Avgust tako ugo nije dolazio. On tad
po e da mi pri a ta se deavalo na la i za vreme moga zato enja.
rv
La a
se navezla na pu inu,
kao to sam i ja znao, otprilike jedan as
poto je Avgust ostavio sat. Dakle 20og
juna.
Poznato
je
da
sam
ja
tada
ve tri dana bio u zatvoru; za sve
to vreme,
gore, na palubi,
a
osobito
u
kabini
i
po
drugim
oficirskim odeljenjima, bilo je
tako ivo, toliko kretanje u svima pravcima da Avgust nije mogao si i da me
obi e bez opasnosti da neko u e u tajnu sa kapkom. A kada je ono jedared bio
doao, ja sam ga umirio da je sve dobro,
i
zato
odonda
tokom
idu a
dva
dana
nije brinuo
o
meni,
mada
je' neprestano
vr'ebao
ho e li se dati
zgodna prilika
da
opet
si e.
Cetvrtog
dana se
jedva pokazala takva prilika. Za to vreme Avgust se ve
nekoliko puta bio
reavao da svome ocu sve otkrije, i da me izvede; ali, nismo bili jo dosta
daleko od
Nantuketa,
a po
nekim
izjavama
kapetana Barnarda moglo se
slutiti da bi on bio kadar okrenuti natrag, im bi saznao da sam i ja na
la i. Najzad,
kako
mi
je objasnio
Avgust,
razmotrivi
situaciju sa
svih strana, nije mogao pretpostaviti da ja dole stradam od neke preke
nude ili da se u takvom slu aju ne bih bez oklevanja javio na kapku. Uzevi,
dakle, sve u obzir, reio je da e tek onda si i da me
obi e
kad
to
bude
mogao
u initi
neopaen.
A desilo
se
to,
kao to
je

re eno,
tek
etvrtog
dana posle onog sastanka kada sam doao do sata, a
sedmog od sputanja moga na dno la e. Avgust je siao bez
vode
i
provijanta,
jer
me
je hteo
prvo
samo zvati da pri em kapku, pa da
se onda vrati o kabine i doda mi jelo i pi e. Proavi u donji prostor, uo je
glasno rkanje: mislio je dakle da ja spavam. Po svemu sude i, to je morao
biti onaj zanos, u koji sam
pao
potcr sam
dobio
asovnik,
a
onda,
opet, ako se
zaklju ivanje nastavi
dalje,
izlazi
da
je
taj
36
zanos trajao vie od tri dana i tri no i. Kasnije sam i po vlastitom iskustvu i
po uveravanju drugih saznao za jako uspavljuju e dejstvo koje dolazi od
isparenja starog i u uskom prostoru ostavljenog ribIjeg zejtina; a kad jo dodam
stanje ,u kojem se nalazila upljina u kojoj sam bio zatvoren, i uzmem u obzir
duinu vremena koliko Je la a bila u slubi u lovu na kitove onda mi je tee
verovati da sam se uopte probudio, nego da sam onoliko vremena spavao.
Avgust me je prvo zvao sasvim tihim glasom i ne sputaju i za sobom kapak; ali,
ja nisam odgovarao. Onda je zatvorio kapak, i govorio ja im tonom. Najzad,
sasvim glasno; ali, ja sam samo nastavljao da r em. ta da radi? Treba mu
vremena da se provu e kroz kr do mene, a me utim bi kapetan Barnard mogao
opaziti da ga nema, utoliko pre to mu je Avgust svaki as bio potreban zbog
sre ivanja i prepisivanja izvesnih poslovnih hartija. Reio je dakle,
razmislivi, da se vrati i da eka drugu priliku da me poseti. Na to se odlu io
utoliko lake to se moj san inio veoma miran: nije mu stoga dolazilo na um da
se meni u zatvorenu prostoru moglo desiti neto. Taman je sve te misli sredio,
kad mu panju privu e neobi an neki agor, koji je, tako mu se inilo, dolazio
iz kabine. Brzo sko i kroz kapak, zatvori ga za sobom, i otvori vrata od kabine.
Ali tek to je prekora io prag, pred o ima mu sevnu cev od pitolja a u isti mah
ga obori na zemlju poluga ili veliki brodski klin.
vrsta ruka ga podravae na podu kabine steu i ga oko vrata; no on je ipak
uspeo da razgleda ta se oko njega deava. Njegov otac, vezanih ruku i nogu,
leao je na stepenicama kajite, sa glavom nanie i sa dubokom ranom na elu, iz
koje je neprestano tekla krv. Nije nita govorio, o igledno se borio sa smr u.
Nad njim se nagao prvi podoficir i posmatrao ga s neprijateljskom zlurado u;
prevrtao mu je mirno depove, i ba toga asa izvukao mu veliki nov anikkesu i
hronometar. Sedmorica ljudi od posade, me u njima kuvar, crnac, preturali su po
37
kabinama kako bi se
epali oruja, i uskoro su se zaista i snabdeli pukama i
barutom. Sem Avgusta i kapetana Barnarda, bilo je njih devetorica u kajiti i to
najgori tipovi posa e. Banditi ovi ispee se onda na palubu, odvukavi sa sobom
i moga prijatelja, kome su prethodno vezali bili ruke na le ima, otidoe do
kabine na prednjem delu la e, iji je ulaz bio zatvoren, a dva buntovnika sa
sekirama straarila kraj njega; vojica, isto tako, uvala su i glavni otvor na
krovu la e. Podoficir tada dreknu: Vi, dole, izlazite napolje, jedan po jedan,
ujete li? I, pazite, a se niko ne usudi ni pisnuti! Prolo je nekoliko minuta
dok su po eli izlaziti. Prvi me u njima bio je jedan Englez, novajlija u slubi
na brodu, koji je kukavi ki zapomagao i molio podoficira da mu potedi ivot.
Mesto odgovora dobio je udarac sekirom po elu. Bez jauka prostro se nesre nik
po patosu; crni kuvar ga ta podie u naru je, kao to bi podigao dete, i baci
ga u more. Oni ostali, uvi udarac i pljusak tela u more, ne htedoe ni~ poto
da izi u, ne mare i ni za pretnje ni za obe anja. Neko u ini predlog da ih
isteraju napolje dimom. Tada se oni odozdo reie na protivnapad i u jedan mah
je izgledalo kao da e la a biti povra ena. Ali buntovnicima je najzad polo za
rukom da vrsto zatvore izlaz pre no to je vie od estorice protivnika izilo.
Ta estorica na oe se prema jednoj jakoj ve ini, a behu, sem toga, i bez
oruja, i zato se posle kratke borbe predadoe. Podoficir im se tad obrati
pristojnim re ima, naravno zato da bi i one ostale, koji su^ uli ta se gore
govori, privoleo na poputanje. Lukavstvo i niska pakost njegova trijumfovali
su. Svi koji, su jo bili u prednjo] kabini izrazie se gotovi na predaju, i
onda, jedan po jedan, izi oe gore. Tu ih odmah svezae i, kao i onu estoricu,
oborie na le a. Svega je bilo 27 osoba koje nisu u estvovale u pobuni.

Zatim je izvreno strahovito klanje. Vezane matroze odvla ili su na stranji deo
la e, a tamo je stojao kuvar, sa sekir'om, i jednoj po jednoj rtvi, koju bi
buntovnici digli i poloili na ogra u,, otsecao
33
glavu. Na taj na in poginulo je vadeset i dvojica; Avgust je ve o ajavao i za
svoj ivot: svakog trenutka je oeekivao da do a red na njega. Nu, ili su se
zlikovci umorili ili im se krvav posao zgadio: etvorica preostalih, i moj
prijatelj, svi vezani, bie zasa a pote eni; podoficir sad posla po rum, i
ubice priredie pijanku, koja je trajala dok sunce nije selo. Tada po ee da se
prepiru o sudbini preostalih, koji su leali svega ^nekoliko koraka dalje i uli
svaku re razgovora. Pi e je neke od buntovnika utialo; ue. se nekoliko
glasova sa predlogom da se vezani oslobode, pod uslovom, naravno, da se pridrue
buntu. Crni kuvar, me utim, koji je u svakom pogle u bio pravi satana, i imao
bar. toliko uticaja koliko i podoficir, nije hteo ni da uje za taj predlog, i
nekoliko puta se dizao da nastavi svoj posao od malopre. Sre om, alkohol ga je
bio toliko savladao, da su ga oni sada manje krvoe ni mogli spre iti, a' me u
njima osobito jedan, zvani Derk Piters. On bee sin je ne Indijanke iz plemena
Upsaroka, koje ivi povu eno u Crnim Planinama, blizu izvora reke Misuri. Otac
mu je bio trgova krznom, rekao bih, ili je bar odravao trgova ke veze sa
In ijancima na re i Luis. Piters bee ovek neobi no surova izgle a. Nizak
rastom, ne vie od etiri stope i osam palaca, pokazivao je herkulesku
konstrukciju: ake njegove naro ito tako ebele i iroke da. su jedva li ile na
ljudski oblik; a noge i miice na udan ha in iskrivljene, kao da uopte nisu
pokretljive, savitljive. I glava mu je bila deformisana, grdno krupna, sa
neravninama na temenu (to se vi a kod ve ine crnaca) i sasvim elava. Da bi
sakrio ovaj poslednji ne ostatak, koji nije bio zhak njegove starosti, nosio je
obi no vlasulju, o kakve bilo dlakave materije krzno panskog psa ili
ameri kog sivog medveda, naprimer. U vreme o kojem je sada re , imao je na glavi
komad takve medve e koe, i to je ne malo doprinosilo prirodnoj ivljini njegova
lica, koje je isticalo tip Upsaroka. Usta su mu stizala od uha do uha; usne
tanke, i, kao neki drugi delovi njegova te.la, izgledale liene svake
pokretljivosti, tako
a se
39
..... iiraz njegova lica ni u kakvoj prilici nije enjao. Zube je imao neobi no
duga ke, a toliko su str ali izvan usta da ih usne nikada, ni delimi no, nisu
pokrivale. Letimi no pogledan, Derk Piters inio je utisak oveka koji se silno
smeje; ali izblie posmotren, otkrivao je izraz veselja ako je to bio izraz
veselja onda veselja jednog demona. Me u nantuketskim mornarima ile su razne
pri e o tome stvorenju. Tako o strahovitoj snazi kojom taj ovek raspolae u
asu uzbu enja, a, zatim i o umnji da je u njega razum , potpuno na svome
mestu. Na Grampusu, u vreme pobune, smatran je vie kao komi na figura. Pri am
o njemu tako opirno prvo stoga, to je on, uprkos divljem svom izgledu, bio
glavni spasilac moga priiatelja, a zatim stoga to u ga jo mnogo puta
spominjati u toku ove pripovetke, koja e, to dalje sve vie, izvetavati o
doga ajima koji kao da su iznad ove jeg iskustva, i u koje je stoga teko ikako
verovati; zbog ega ja i naputam svaku nadu da e se moja saoptenja smatrati
kao istinita, i jedino se uzdam da e progresivna nauka potvrditi kao stvarna
neka od najvanijih i najneverovatnijih mojih saoptenja.
Posle malih neodlu nosti i nekolikih estokih sva a bi najzad reeno da e svi
osu eni (sem Avgusta, koga je Piters na jedan komi an na in jogunasto traib
sebi za pisara) biti ukrcani u jedan. od naimanjih unova za lov i ostavljeni
svojoj sudbini. Podoficir broda siao je u kajitu da vidi da li kapetan Barnard
jo ivi se ate se valjda da je on ostavljen bio dole kad su se svi
pobunjenici bili ispeli uskoro se pojavie obojica, kapetan bled kao smrt, ali
neto oporavljen od posledica svoje rane. Glasom kojim je jedva artikulisao re i
preklinjao je posadu da ga ne izbacuje na pu inu, nego da se svi vrate na svoju
dunost, obe avaju i im sa svoje strane da e ih iskrcati gde oni budu hteli i
da ne e nita preduzimati za njihov kazneni progon. Naravno, kao da je vetru
govorio. Dva nitkova dohvatie ga pod mike i prebacie u un, koji je bio

odreen i sputen dok

je
podoficir
silazio.
Odreie
zatrtn
etvoricu
40
onih vezanih na po u, i zapovedie im da silaze u | un za kapetanom, to oni i
inie bez ikakva po* kuaja otpora. Ostao je Avgust sam u mu nom svom L
poloaju, bn se otimao dodue da ustane i molio za k bednu dozvolu da se bar
oprosti od svoga oca. NeW, sre nicima su dali pregrt dvopeka i kr ag vode; no
niti katarku ni jedro, ni veslo ni kompas. Jo neko ! vreme, dok su se
buntovnici o ne em dogovarali, ! vukla je la a un, a zatim ue bi prese eno.
Me uK tim, pala je no nisu se videli ni mesec ni zvezde P a more je udaralo
Ijutirri i kratkim talasima, mada nije duvao jak vetar. un se za as izgubio iz
vida; za nesre nike u njemu jedva je ostajalo nade. Taj doga aj desio se na
3530' severne irine i 6120' zapadne uine; dakle nedaleko od Bermudskih
Ostrva. Avgust je stoga pokuao da se tei i da veruje da e un ili dospeti do
obale ili mu se bar toliko pribliiti da e neminovno biti opaen od obalskih
mornara.
Grampus
pak, poto je razapeo sva jedra, nastavi put dre i se
svog prvobitnog kursa
na jugozapad;
buntovnici
su
imali
na
umu
da
izvedu
gusarski prepad; udeavali su, koliko je Avgust mogao
razumeti, da porobe neku la u koja dolazi
od Kapverdiskih
ostrva
i
putuje
za Portoriko.
Avgust
je sada
bio
odreen
i
smeo
slobodno
da
se
kre e po la i sa jednim isklju enjem: ulaska u kajitu njemu nije
vie
obra ana
panja.
Derk
Piters je postupao sa njim
sa
izvesnom
blagonaklono u, i
jedared
ga je spasao od brutalnosti crnog kuvara.
Ipak,
njegov poloaj bio je veoma alostan i veoma teak, jer su Ijudi oko
njega bili neprestano pijani i nije se moglo bogzna
koliko
oslanjati
na
njihovu
dobru
volju
ili neopreznost.
Smatrao je dalje Avgust da
mu
je od svega
najtea bila
briga
za
mene: mnogo
puta
reavao
se
da
buntovnicima
otkrije
tajnu
moga
prisustva na
la i;
zadravalo
ga je
od
toga,
sa jedne strane, se anje na strahote kojih je bio
evidac, a sa druge
strane, opet,
nada
da
e
mi
skoro
mo i
da
pomogne.
Neprestano je
vrebao priliku
za
to;
ipak, uprkos
najbudnijoj
panji, prolo je
itava tri dana
I
otkad je puten bio na vodu amae onih nesre nika, kad se jedva jednom pokazala
zgodna mogu no^t. Pred ve e toga tre ega dana digao se bio sa istoka oluj, pa su
svi imali pune ruke posla oko sabiranja i skra ivanja jedrila. U toj optoj
zabuni Avgust je sa ekao priliku a nevi en u e u kajitu. Ali je sa uasom imao
da konstatujje da je kajita pretvorena u prostor za ostavu provijanta i raznih
alata, i da je jedan veliki kotur gvozdenih ueta, koja su pre leala pod
stepenicama, tako e tu, i navaljen ba na kapak! Ukloniti taj kabel, a ne biti
opaen, bilo je nemogu no; dakle, opet se vratio na paliibu. im je iziao,
dohvatio ga je po oficir za guu, i pitao ta je traio u kaiiti: i ve ga je
hteo baciti u more, kad se opet umea Piters i jo jedared spase Avgustu ivcrt.
Metnue mu ta a lisice na ruke bilo je vie pari u rezervi vezae mu i noge,
pa ga onda bacie u matrosko o eljenje uz pregra u na pre njoj kabini, i rekoe
mu da na palubu ne e vie kro iti dokle god je la a la a. Tako se izrazio
kuvar, koji ga je bacio u koju; a ta je zapravo mislio re i, teko je pogoditi.
No ceo taj doga aj, kao to e1 se videti, ba je
posluio
da se ja
kona no
oslobo im.
V
'
Avgusta, za nekoliko prvih minuta, obuzelo je bilo o ajanje: izgubio je nadu da
e iz k6je iv izi i. Reio se dakle da prvome ko u koju nai e, saopti moj
poloaj, jer je mislio da je bolje da oprobam svoju sre u i sa buntovnicima,
nego da u dnu la e umrem od e i: deset dana sam v zatvoren, a jedan bokal vode
dakako da za to vreme ne moe biti ovoljan. Razmiljaju i o tome, pade mu
odjedared na um da bi mo a mogao do i sa mnom u vezu kroz glavni deo onje
upljine broda. U drugim prilikama zadravale bi ga od tog pokuaja teko e i
opasnosti preduze a; ali, sada mu se vlastiti ivot inio nitavan malo

izgleda da ivi, pa zato i gubitak mali i zato se svim silama svog duha
okrenuo tom velikom za atku,
42
Smetale su pre svega
lisice na rukama,
i dugo vremena mu nije
dolazila ideja kako da ih se rei, Ve
je mislio
da pomo i nema, kada
je, posle ta nijeg ispitivanja, zapazio a se postepenim tegljenjem i
stiskanjem obe
ruke
daju izvu i
iz gvo a,
poto lisice na la i nisu
udeene za ruke mladi a,
ije su nene kosti jo lako pokretljive i poputaju
pod pri. tiskom. Razdreio je zatim i noge; ali, ue je spremio tako da
bi
ga
za
nevolju,
ako
neko
nai e,
mogao opet
nata i,
i
on a
je
po eo
da
ispituje
pregradu blizu
kreveca.
Ona
je
bila
na injena
od
mekanog jelova
drveta,
otprilike
palac debelog,
kroz koje bi
dosta lako raogao da probije. U to se za u neki glas, gore, kod stepenica: imao
je samo toliko vremena da desnu ruku brzo gurne u lisice (levu uopte nije bio
oslobodio) i da ue namakne oko lanaka nogu kad se na
ulazu pojavi
Piters,
a za njim sko i
u koju i odmah lee i Tigar.
Tigra. je
oveo ria la u Avgust (znao je koliko volim pseto, pa je hteo
da za
vreme putovanja imam radost). Vratio se naoj ku i po psa poto je mene sakrio
bio, samo je, kad ono bee silazio zbog
asovnika,
zaboravio da mi to
saopti. O momenta kada je izbio na la i bunt, Avgust nije vie vi ao Tigra, i
bio je uvefen da ga je neki nevaljalac iz po oficirske grupe bacio u more.
Ustvari, pas
se
bio
sakrio
dole
u
neku
rupu ispo
amca, iz
koje
posle
nije
mogao
da
izi e,
jer
nije
imao dovoljno
mesta
da
se
okrene
sve
dokle
ga Piters nije oslobodio. A tada, Piters,
sa nekom vrstom dobrote,
koju
je
moj
prijatelj veoma
cenio
u
Pitersu, dovede pseto Avgustu, kao drutvo; ujedno mu je doneo i malo usoljena
mesa, krompira, i mali kr ag vode,
pa se
onda
vratio na palubu,
obe avi da
e sutra opet doneti neto za jelo.
im je on otiao, Avgust oslobodi obe ruke i noge, pretfrne duek, i noi em
svojim (nitkovi oni nisu nali za vre no da ga pretrauju) po e da iseca jednu
od najbliih dasaka pregrade uza sam krevetac. To je mesto izabrao zato da bi,
prekinut od koga bilo u poslu, mogao brzo sputenim duekom sakriti
na etu
dasku. Celoga
dana ga nije
niko uz
43
nemirio: a prekono je potpuno isekao asku. Nuno je jo napomenuti da se
prednjom kabinom niko od posa e nije sluio za spavanje; od dana pobune svi su
zajedno iveli u kajiti i pili vino i astili se provizijom kapetana Barnarda,
dok su se o upravljanju la om starali tek toliko koliko je bilo najnunije. Ta
okolnost, uostalom, taman je dobro dola i Avgustu i meni, jer on ina e nikada
ne bi uspeo da mi do e. Pred zoru je presekao dasku jo na jednom mestu,
otprilike je nu stopu iznad prvog proreza, i na inio tako dosta veliki otvor da
kroz njega mogne pro i do me upalube. A odatle mu je on a lako bilo dospeti do
poluvratanca Ispod palube, mada je, da bi do njih doao, morao da se pentra
preko naslaga uljanih buradi, koje su se izdizale skoro do gornjeg krova la e, i
jedva ostavljale toliko mesta da se ove je telo provu e. Kad je doao do
poluvratanca, spazio je da je i Tigar iao za njim, provla
i se izme u dva
reda buradi. Me utim, ve je prili no okasnilo, i bilo slabo izgleda a se moe
do i do mene pre nego to svane dan, jer je glavna. teko a! imala tek da se
savla a u probijanju kroz kr u onjoj upljini la e. Avgust je stoga reio a
se vrati i da pri eka do sutra uve e. Poluvratanca je, me utim, da bi se manje
zadravao kad sutra na to mesto do e, malo otkrinuo. Ali im je to u inio,
Tigar sko i na taj uski otvor, po e nemirno a m'ui, da otegnuto ci i i
nestrpljivo da grebe kao da eli apama sasvim da digne zaklopac na
poluvratancima. O igledno je bilo da ose a da sam ja unutra, i Avgustu onda do e
misao da e me pas sigurno na i ako ga pusti u upljinu la e, a zatim ruga >
misao: a mi po psu poalje pisamce, i u pisamcetu saoptenje da nikako sam ne
pokuavam da se oslobodim, bar pod trenutnim okolnostima, } da ne zna da li e
on ve idu eg dana mo i da do e o mene. Doga aji koji su doli zatim dokazali
su kako je sre na bila ideja. Jer, da nisam dobio ceduljicu sigurno bih bio

ostao pri jednom od o ajnih planova da alarmiram posadu, a posledica bi

najverovatnije bila
ta da
bismo
obojica
izgubili
ivote.
44
Reivi tako da e pisati, naao se Avgust pred teko ama oko sredstava za
pisanje. Najzad je od jedne stare
kalice na inio pero; pisao je isto po
pipanju (jer je prostor izme u dva krova la e bio mra an kao pono ) na hartiji
koja je bila stranji list nekog pisma, duplikata onog lanog poziva u goste od
strane g. Rosa; sad jo mastilo: zasekao se u prst iznad nokta, i krv je obilato
pocurila kao uvek iz rane na tom mestu. Na taj na in mi je ukratko napisao
saoptenje: da se desila pobuna, da je kapetan Barnard u malom unu predat
talasima; da se uskoro mogu nadati pomo i to se namirnica ti e; ali ne smem se
usuditi da dajem znake od sebe. Pismo se zavravalo re ima: Piem ti svojom
krvIju:
ako
ti je ivot mio,
ostani
gde si.
Hartija je onda zavezana Tigru oko tela, i Tigar puten kroz poluvratanca u
upljinu la e. Avgust se zatim vratio, to j.e bre umeo, natrag u prednju
kabinu, ne naavi sreLom nikakva znaka da je me utim neko tu silazio. Da bi
sakrio probuenu rupu u pregradij zabo je iznad nje svoj no, a o no obesio
neki kaput na en u koji. Najzad je natakao sebi lisice na ruke, a ue namestio
oko nogu.
Tek to je sve to bilo svreno, pokazao se Piters, pijan, ali vrlo dobro
raspoloen, i sa predovoljstvom za. moga prijatelja: jedno dvanaestak krupnih
irskih krompira, pe enih na aru, i kr ag vode. Seo je na neki sanduk i po eo
bez ustezanja da govori o podoficiru i o svima prilikama na brodu. U ponaanju
njegovu bilo je ne eg krajnje prkosnog ak i grotesknog, Avgiist se u jedan mah
uznemirio zbog njegova dranja. Najzad se Piters podigao da se vrati na palubu,
mrmljaju i neto kao da e sutra doneti apseniku svom dobar ru ak. Toga istog
dana silazila su i dvojica harpunara sa kuvarom, svi pijani kao zemlja. Kao i
Piters, i oni su govorili sasvim bez uzdravanja o svojim planovima. Izgleda,
koliko ih je god bilo, zastupali su razna miljenja o krajnjoj svrsi puta i o
kursu kojega la a treba da se dri; a slagali su se svi samo u pripremanom
prepadu na onu la u to dolazi sa Kap
45
verdiskih ostrva, i koju su svakog trenutka o ekivali da ugledaju. Iz svega je
izlazilo: pabuna ipak nije bila izvedena isklju ivo zsbog plena, nego ju je
izazvala li na pakost podoficira protiv kapetana Barnarda. U tome trenutku,
reklo bi se, bilo je dve stranke na la i, stranka podoficira i stranka kuvarova.
Podoficirova stranka htela je da otme prvu zgodnu la u koja nai e, i na jednom
od Antilskih ostrva da je spremi za gusarenj ; kuvarova stranka, ja a i kojoj je
pripadao i Piters, elela je da se nastavi putovanje u pravcu u kojem je la a
prvobitno krenula, to jest prema junom delu Tihog okeana, a tamo ili da lovi
kitove, ili da, prema okolnostima, preduzme neto drugo. Pitersova razlaganja
(on je kroz taj kraj e e putovao) mnogo su, izgleda, zna ila pred
pobunjenicima, koji su se nejasno kolebali izme u raznih planova dobitka i
zadovoljstva. On im je iznosio pred o i itav svet novih i zanimljivih stvari,
koje bi nali na bezbrojnim ostrvima Junog Pacifika; govorio im o apsolutnoj
sigurnosti i apsolutnoj slobodi tamo dole, a osobito o divotama klime, o
izobilju ivotnih namirnica, i o draima lepih ena.. Jo nije bilo nita
definitivno reeno, ali, opisivanja melezova uselila su se u vrele mate
mornara, i sva verovatno a da se plan primi nagnula je na
Pitersovu
stranu.
Posle jednog asa udaljila su se i njih trojica, i toga dana nije vie niko
ulazio u prednju kafoinu. Avgust je dakle ostao na miru. Kad je pala no , skinuo
je lisice, i ue s nogu, i po eo da se sprema za pokuaj. Naao je u koji bocu,
napunio je vodom iz kr aga, koji mu je bio doneo Piters, i potrpao u depove
hladne krompire: na veliku svoju radost, naao je i fenjer sa koma
em sve e,
koji je mogao ue i jer je fosforne ibice imao u depu. Kad je sasvim pala no ,
provukao se kroz otvor na pregradi, namestivi pre toga ebad u. svojoj koji
tako kao da pod njima lei ovek. S one strane je onda proturio ruku i obesio
opet onu bluzu o no, a se ne bi video otvor, poto izva eni komad daske zasada
nije umetao. Naao se dakle tako na me upa

46
lubi. Nastavio je onda put kao i ju e, izme u uljanih buradi i palube, do
poluvratanca za sputanje u upljinu. Kad je tu stigao, zapalio' je sve icu i
stao da silazi, napreduju i teko izme u gusto nabacanog tovara. Nabrzo ga je
po ela uznemiravati gustina vazduha i nepodnoljiv smrad u njemu. Pod tim
okolnostima, tako se u sebi vajkao, teko da sam ja mogao iv izdrati svoje
zato enje za tako dugo vreme. Zvao me je nekoliko puta po imenu, ja nisam
odgovarao, i to ga je sasvim utvrdilo u verovanju da nisam iv. Kako se la a
mnogo tresla i tropotala, tihi' ton moga rkanja ili disanja zaista nije ni
vredelo o ekivati jer se ne bi mogli uti. Otvarao je fenjer, i jo ga je, kad
god bi se dalo, podizao uvis, da bih ja, u slu aju da sam jo' iv, mogao
svetlost opaziti i znati da se blii pomo . Me utim, od mene ni glaska;
pretpostavka Avgustova da sam mrtav, prelaae postepeno u ube enje. Ipak,
odlu io je da e se probiti kroz kr do moga sanduka i tako van svake sumnje
utvrditi injenicu. Poao je dakle, mada bez nade, dalje._,Na jednom mestu,
odjedared, naao je prolaz sasvim zakr en, to je zna ilo da se tuda ne moe
sti i do cilja. Avgust oseti u tom trenutku da ga je ophrvalo ose anje
malodunosti: bacio se na pod izme u nabacanih stvari i zaplakao kao dete. Trgao
ga je iz tog stanja tresak od razbijene boce, one koju sam ja bio tresnuo o
zemlju. Ta bezna ajna slu ajnost bila je eto sre fia slu ajnost, kojom se reila
moja sudbina. Prolo je vie godina pre no to e to meni postati jasno. Avgust,
i zbog stida i zbog aljenja to je bio slab i neodlu an, nije mi odmah priznao
ono to e mi kasnije, u boljern i pravi nijem raspoloenju, otkriti. Naavi da
nesavladljive prepreke oteavaju ostvarenje njegove namere, reio je bio da mene
ostavi sudbini, a on da se vrati u prednju kabinu. Me utim, ne treba ga osuditi
dokraja pre nego to se uzmu u obzir sve tadanje teke okolnosti: pribliavala
se no ; otsustvo njegovo moglo bi biti, tavie sigurno bi i bilo, otkriveno,
ako se do zore ne bi
vratio
u
koju; sve a
tek
to
nije
dokapala
u
47
fenjeru; u tmini bi jedva pogodio put do poluvratanca. Tako e mu se mora
dozvoliti da je imao mnogo stvarnih razloga za verovanje u moju smrt, a u tom
slu aju, zaista, nita ne bi zna ilo za mene ba da je i stigao do moga sanduka,
a on bi bez ikakva smisla imao da pro e kroz niz opasnosti. Zvao me je po imenu
vie puta, svakad bez odgovora. Jedanaest dana i no i proveo sam dole sa ono
malo vode u kr agu, to mi je on bio doneOj a tedeo vodu sigurno nisam, jer sam
upo etku imao sve razloge za nadu na skoranje oslobo enje. Vazduh, tako e,
njemu, koji je dolazio iz srazmerno iste atmosfere u ku ici oko krme, morao se
initi savreno otrovan, i mnogo neizdfljiviji nego meni; jer kad sam ja prvi
put siao bio u la u, otvori na krov,u stojali su pre toga otvoreni _ mesecima.
Ako se tome jo dodadu sve krvave i uasne scene koje je Avgust taman preiveo;
zatim njegovo hapenje i liavanja svake vrste; stalna smrtna opasnost nad
glavom, zajedno sa bednim i neprestano jo dvosmislenim okolnostima njegove
egzistencije, onda se moe razumeti da se u mome prijatelju uko ila bila svaka
volja i umna energrja i onda e italac, kao i ja to sam, gledati na njegovo
prividno izneveravanje prijateljstva pre sa ose anjem tuge nego sa ose anjem
negodovanja. Avgust je jasno uo da se boca razbila; ali nije bio sasvim siguran
da um dolazi iz donjeg prostora la e. Sumnja ta dola je ba kao potstrek da
istraje u naporima. Uspentrao se po tovaru do me upalube i viknuo me po imenu
to je ja e mogao, ne mare i to ga je u tom trenutku mogla uti posada. italac
se se a da je tom prilikom glas zaista dopro do mene; ali je moje uzbu enje
toliko bilo uzelo maha nada mnom, da nisam bio kadar da odgovorim. Ube en, prema
tome, da je najgore njegovo strahovanje opravdano, Avgust se spustio dole sa
namerom da se to pre vrati na prednji deo la e. U urbi je preturio nekoliko
manjih sanduka, i taj je um, kao to je poznato, doao do mojih uiju. Avgust
je ve dobro bio izmakao na svom putu natrag, kad se desilo da je meni pao
no. Taj
um Avgusta ponovo
48

zaustavi. Okrenuo je natrag i popevi se jo jedared na sloenu robu, viknuo me

po imenu, isto tako jasno kao i malo as, o eknuvi opet prethodno da nastupi
je an trenutak stianosti. Toga puta sam ja imad toliko glasa da odgovorim.
Presre an to se uverio da sam jo iv, reio je Avgust da e izdrati ma koju
teko u i opasnost, samo da do e do mene. Isplevi se to je bre mogao iz
labirinta od kra, u koji se bio zaglavio, naiao je najzad na neki bolji
prolaz, i, na kraju krajeva, dospeo, naravno, sasvim
iznemogao,' do
moga
sanduka.
VI
Tu, kraj sanduka dok smo stajali, Avgust mi je saoptio najvanije momente
svojih doivljaja; a tek kasnije dodao je i pojedinosti. On je strahovao da e
se opaziti da ga nema, a mene je opet dohvatilo krajnje nestrpljenje da se
oprostim svog uasnog zatvora. Reili smo, dakle, da ne asimo; da odmah krenemo
do mesta gde u ja ekati dok on ne izvri izvi anje. Pitanje je jo bilo ta da
se u ini pa da Tigar ne ostane u sanduku sa ime se ni Avgust ni ja ne bismo
mogli pomiriti. Zasada je pseto bilo sasvim mirno: prislanjali smo ui sasvim
blizu sanduka i ni dah mu se nije uo iznutra. Ja sam bio ube en da je pseto
mrtvo, i odlu io sam da otvorim vrata. Nali smo ga gde lei, isprueno, jo
ivo, ali u dubokom zanosu. Vremena za gubljenje, dakako, nismo imali; a ja se
opet, nisam mogao odlu iti da napustim ivotinju, koja mi je dvaput ivot
spasla, pre nekog pokuaja da pseto spasem. Vukli smo dakle Tigra za sobom kako
smo mogli, po cenu najve ih teko a i zamaranja; to e re i da je Avgust bio
onaj koji je sa tekim psetom na rukama savla ivao prepreke, pentrao se po
preprekama na prolazu; jer ja, slab kako sam bio, ne bih to nikako mogao_
izdrati. Najzad smo stigli do rupe, i onda se Avgust provukao, a pseto smo za
njim progurali. U kabini je sve na eno u redu, i mi ne propustimo da zahvalimo
Bogu za spas od neposredne opasnosti. Dokonali smo, za po etak, da u ja
ostati
4 Avsmture Gor ona Pima
49
blizu rupe, kroz koju mi drug moe do avati deo od svoje hrane, i gde km u
mogu nosti da do em do koliko
toliko
sveeg
vazduha.
Da bih bolje objasnio neka mesta ovog izvetaja, ( ona gde je bilo re i o
rasporedu tovara u la i, i ( koja bi se mesta mogla u initi nejasna itaocima
koji su videli propisno utovarivanje robe, mo ; ram zabeleiti da je kapetan
Barnard tu svoju veoma j vanu dunost na brodu bio uzeo olako i izvrio do
sramote nemarno: nije se pokazao ni onoliko brian ni onoliko iskusan mornar
koliko je u smislu vrlo osetljive prirode svoje dunosti trebalo da je bio.
Utovar robe u la u ne sme se vriti kojekako; nebrojeni nesre ni slu ajevi, ve
i u opsegu moga li nog iskustva, bivali su posledice nemara ili neznanja u tom
poslu. Obalski brodovi, koji esto u velikoj urbi utovaruju ili istovaruju,
stradaju mnogo puta ba zbog toga nedostatka panje ili znanja oko utovara.
Glavno je da se ni tovar ni pretega u dnu la e, ni pri najja em ljuljanju ne
pokre u sa svoga mesta. ~U ve ini slu ajeva slaganje robe biva pomo u ekrka, i
ako se, naprimer, tovari duvan ili brano, ekrk tako sabija robu, da su pri
istovaru sandu
i i buri i sasvim stinjeni, i treba im vremena dok se opet
vrate u svoj oblik. Sabija se roba da bi se dobilo vie mesta za tovar, jer ako
je sabijena potpuno, isklju uje se pomicanje robe, bar ono koje bi bilo opasno.
Deava se da to sabijanje tovara ekrkom dovodi do alosnih posledica. Tovar
pamuka naprimer, dobro sabijen pod jednim okolnostima moe rastezanjem svojim da
izazove pucanje la e. To bi se isto moglo desiti sa tovarom duvana, kad do e
vreme njegova vrenja, da nije onib. malih praznina pod okruglinartia buradi.
Ako je utovar samo delimi an, opSsnost od pomicania je vrlo velika, i moraju se
preduzeti sve potrebne mere' za spre avanje nesre e. Samo oni koji su iskusili
buru na rnoru, ili znaju kako se Ijulja brod kad posle bure odjednom stane vetar
samo oni znaju sa kakvom silinom se sve pokretno na brodu ili u brodu po inje
zaletati. Moe se ceo tovar
50

obruiti na jednu stranu broda, bro pole i, napuniti se vodom i za nekoliko

sekunada potonuti. Nije preterano re i da je bar u polovini slu ajeva tonjenja
broda u buri uzrok leao u ruenju tovara.
Ako je tovar delimi an, on se, poto je dobro sabijen, pokrije prvo slojem
pokretnih dasaka dugih koliki je prostor u brodu; na daske onda do u jaki
podupira i, koji idu ak do palube, i koji dre svaki komad tovara na svome
mestu. Pri utovaru zrna vane su naro ite predostronosti. Zrno se jako slee
potpuno ispunjena dubina la e, kad stigne na mesto opredeljenja, nema vie od
tri etvrtine ispurvjenog prostora i zato, ako se dobro ne nabije, moe do i
do opasnog kretanja i prevaljivanja tereta. Obi aj je da se u masu zrna zabijaju
klinovi.
Utovar Grampusa izvren je na bedan na in: ispreturano je leala masa uljanih
buradi i raznog la arskog pribora. (La e koje idu u lov ria kitove, snabdevane
su obi no gvozdenim rezervoarima za ulje: zato nije tako bilo i na Grampusu
nisam nikada mogao saznati). Kako je, prema fome, izgledalo na dnu la e, to sam
ve opisao: na me upalubi, kao to je re eno, bilo je toliko mesta da se moje
telo moglo stisnuti izme u gornje palube i uljanih buri a; stajalo je prazno
mesto i oko glavnih vratanaca na krovu la e, a nekoliko upljina i ovde onde u
samom tovaru; dalje, oko otvora koji je Avgust isekao u dasci bilo je mesta za
itavo jedno bure, gde sam se ja, kao to je poznato, privremeno i srazmerno
dosta udobno
bio
smestio.
Kada je moj prijatelj dospeo u svoju k6ju, i udesio lisice na rukama i ue oko
nogu, skoro je svanulo. Moe se re i da smo za dlaku umakli, jer, taman je
Avgust posvravao sve to treba, siao je dole podoficir sa Derkom Pitersom i sa
kuvarem. Oni su neko vreme razgovarali o la i sa Zelenog predgorja, i kao da su
jedva ekali da se ona pojavi. Naposletku se kuvar pribliio Avgustovu krevetu i
seo mu elo glave. Ja sam iz svog zaklona mogao sve uti i videti (jer ise eni
deo daske nije bio umetnut na svoje mesto), i samo sam o ekivao kad e 4.
51
se kuvar nasloniti na matrosku bluzu, koja je visila da pokrije otvor, pa da se
onda svemu u e u trag, da i ja i moj drug budemo" sigurno smaknuti. Me utim,
sre a nas nije ni tu izneverila: mada se kuvar, pri ljuljanju la e, esto
oticao bluze, nikad je nije toliko pritisnuo da bi se pokazalo ta se iza nje
krije. Ivicom svojom bluza je bila pri vr ena za pregradu, tako da se ni pri
njenu kla enju nije mogla pokazati rupa u pregradi. Za sve to vreme Tigar je
leao elo nogu kreveta; verovatno, bio je doao malo k sebi jer sam s vremena
na vreme mogao videti kako otvara
o i
i
duboko
udie.
Posle nekoliko minuta podoficir i kuvar odoe gore, a Piters, im je njih
nestalo, priao je blie i seo na mesto gde je malo as sedeo podoficir. Po eo je
veoma drugarski da razgovara sa Avgustom, i mi smo se tada uverili da se on
dobrim delom samo pretvara kako je pijan, kad je u drutvu one dvojice.
Odgovarao je sasvim otvoreno na sva pitanja moga prijatelja; rekao je da je
skoro uveren da su Avgustova oca negde morali spasti, jer je toga dana, pre
zalaska sunca, opaeno ne manje od pet jedrilica; uopte, govorio je nekako
veoma uteno, to je mene koliko iznenadilo, toliko i obra ovalo. I po eo sam da
se nadam da bismo, mo a pomo u Pitersovom, mogli opet mi ovladati la om, i tu
sam ideju prvom prilikom saoptio i Avgustu. On je tako e smatrao da je stvar
mogu na; ali, nalazio je da sa pokuajem treba biti krajnje obazriv, jer ko zna
da li ponaanje melezovo nije moda samo vrsta udi; i zbilja, teko je bilo
znati da li je taj ovek uopte pri dobroj pameti. Posle jednog sata Piters je
otiao na palubu, a vratio se tek oko podne, donevi Avgustu izdaan obrok slane
gove ine i pudinga. Naravno da je bilo ru ka i za mene. Celoga toga dana niko
vie nije silazio u prednju kabinu; kad se spustilo ve e, ja sam se uvukao u
Avgustovu koju i spavao slatko i mirno skoro do zore, kada me je Avgust, zbog
nekog unja na palubi, probudio, i ja se bre bolje opet provukao u svoj
zaklon. Poto se razdanilo opazili smo
da
se
Tigar
skoro sasvim
oporavio,
da
52

ne pokazuje nikakve znake straenja od vode, jer je sa najve om sla u popio

porciju koju smo mu dali. U toku dana povratile su mu se sve stare njegove sile,
naravno, i dobar apetit. udno njegovo ponaanje, dakle, sigurno je bilo samo
posledica otrovnog vazduha u upljini la e, a ne znak besnila. Ja sam se tek
sada istinski radovao to sam nastojavao da pseto iznesemo iz sanduka. Toga dana
bio je 30ti jun, dakle trinaesti dan otkako je Grampus isplovio iz luke
Nantuketa.
2ogL jula siao je dole podoficir, pijan kao obi no, a psobito dobre volje.
Priao je Avgustovoj koji, potapao Avgusta po le ima, pitao ga da li bi se znao
ponaati kako treba ako bi mu se dala sloboda, i da li ho e da obe a da ne e
vie ulaziti u kajitu. Naravno da je Avgust na sva ta pltanja odgovarao sa da,
nato mu je onaj nitkov skinuo ue, davi mu pretho uo da se napije ruma iz
jedne boce koju je izvukao iz depa svoga kaputa. Zatim su obojica otili na
palubu, i ja, puna tri asa nisam vie video Avgusta. Najzad, doao je sa dobrom
ve u da se otsada sme slobodno kretati po la i, sem njenoga stranjega dela, i
da e, kao i dosada, spavati u prednjoj kabini. Doneo mi je dobar obed i
dovoljno vode. La a je neprestano krstarila u o ekivanju one sa Zelenog
predgorja; u jedan mah su i opaena jedrila i svi su drali da je to vrebana
jedrenja a. Kako se za narednih osam dana nije esilo nita vano, da u o tome
vremenu samo kratak izvetaj u
obliku
dnevnika.
3eg jula
Avgust mi je nabavio tri ebeta, od kojih sam na inio sebi u zaklonu udobno
leite. Niko nije silazio, sem moga druga; tokom itavog dana. Tigar se
smestit) ii koji, odmah do rupe, i tvrdo je spavao, kao da se jo nije dovoljno
oporavio od svoga bolovanja. Predve e je udarac vetra dohvatio la u pre no to
su jedra mogla biti skra ena, i umalo je nije prevrnuo. Sr^om, potrajao je samo
trenutak, i nita drugo nije se
dogodilo sem to
se prednje
53
jedro zaderalo do sredine. Piters je celoga" toga dana bio veoma ljubazan prema
Avgustu; upustio se u veliki razgovor sa njim o Tihom okeanu i o ostrvima koja
je tamo posetio. Pitao ga je da li bi on sa pobunjenicima hteo po i na jednu
vrstu istraiva kog i zabavnog puta u te oblasti, i kazao mu da se ljudi na la i
postepeno priklanjaju nazorima podoficirovim. Avgust je smatrao da je najbolje:
re i da bi sa velikim zadovoljstvom poao na taj avanturisti ki put, poto se
ve nita bolje i ne radi; i da je, uostalom, sve bolje od ivota gusara.
4og jula
Zapaena la a bila je mali brig iz Liverpula; pustili su je da pro e na miru.
Avgust je skoro ceo dan ostao na palubi, kako bi sa'znao to vie o namerama
buntovnika. Oni su se esto i estoko sva ali izme u sebe: jednom prilikom je
jedan od njih, harpunar Dim Boner, ba en u more. Stranka podoficira nadvladala
je. Dim Boner je pripadao stranci kuvarevoj, kao i Piters.
5ogr jula
Pred zoru javio se otar vetar sa zapada, koji se u podne pretvorio u pravu
buru, tako da je od jedara moglo ostati samo jedro na prednjoj katarci i ono
trouglasto. Pri sabiranju platna pao je u more Sims, jedan od prostih matroza, i
od stranke kuvarove: bio je veoma pijan i udavio se; uostalom, nisu ni injeni
nikakvi pokuaji da se spase. Sad je ostalo na la i svega trinaest ljudi: Derk
Piters; Sejmor, crni kuvar; Dons; Grili; Hartman Roders; Viljern Alen; svi
od kuvareve stranke; zatim podoficir, ije ime nisam nikada saznao; Absadom
Hiks; Vilson; Don Hent; Ri ard Parker, od podoficirove stranke; i Avgust
i
ja.
6og jula
Bura je potrajala celog dana, javljala se u snanim udarcima i pra ena kiom.
Kroz porube la e ulo je dosta vode, jedan od mrkova neprestano je radio, i
Avgust je tako e morao pomagati. U sumrak
54
je prola kraj nas velika la a, koju nisu bili spazil; sve dok nije dola na
domak doziva. Mislilo se da je to ona koju su buntovnici vrebali. Podoficir je
stade dozivati, ali je odgovor guila huka vetra. Oko jedanaest prevalio se

talas sredinom palube, i odneo veliki deo ograde^ sa leve strane la e, i u inio
i druge lake tete. Pred zoru ,Je bura popustila; a kad se pokazalo sunce,
ostao je jo samo slab vetri .
700 jula
Celoga dana imali smo velike talase; la a, slabo natovarena, ljuljala se uasno,
i mnogi predmeti, u upljini, kao to sam sa svoga mesta mogao lepo uti, po eli
su da se kotrljaju. Ja sam dobio jaku morsku bolest. Piters je toga dana imao
dug razgovor sa Avgustom, i kazao mu da su dvojica iz njegove stranke, Grili i
Alen, prela podoficiru, izjavivi gotovost da gusare. Postavljao je zatim
Avgustu neka pitanja, koja ovaj tada nije dobro razumeo. Uve e se opazilo da u
la u probija mnogo vode; ali nije I bilo pomo i, jer je voda zbog velikih napora
la e : p^olazila kroz ku ine u njenim porubima. Ra ijali su onda jedno jedro,
zapuili bar rupe na prednjem delu
la e,
i
onda
je
voda
zbilja
manje
probijala.
8og jula
Sa izlaskom sunca pojavio se lak isto ni vetar; podoficir dade la i jugozapadni
pravac, a imao je na umu da, radi svojih gusarskih planova, prispe na jedno od
Antilskih ostrva. Niti su se Piters, niti kuvar tome opirali; barem u prisustvu
Avgustovu ne. Misao da se uhvati la a sa Zelenog predgorja bila je naputena.
Prodiranje vode uspeno je spre avano na taj na in to bi svakih tri etvrti
asa radio po jedan mrk. Izvu eno je jedro ispod prednjeg dela la e. Dozivali
smo se u toku dana sa dve male la ice.
9og jula
*' Lepo
vreme.
Sve
ruke
na
poslu
da
se
opravi ograda. Piters se
opet dugo razgovarao sa Avgustom
55
i bio je jasriiji nego dosada. Izjavio je da ga nita ne moe pridobiti za
nazore podoficira, i nagovestio reenost da otme la u iz njegovih ruku. Pitao je
Avgusta da li bi u takvome slu aju mogao ra unati . na njegovu pomo , nata je
moj prijatelj, bez ustezanja, odgovorio da moe. Piters je onda kazao da e
ispitati kako o tome misle drugi lanovi njegova drutva, i otiao. Do kraja
toga dana Avgust vie nije ugrabio priliku da se sastane sa Pitersom nasamo.
VII
10og jula
Dozivali smo se sa jednom la om koja je dolazila iz Ria i plovila za Norfolk.
Vreme maglovito, sa lakim, promenljivim vetrom od istoka. Danas je umro Hartman
Roders, poto je ve osmog jula, posle jedne ae groga, dobio nastupe gr eva.
On je pripadao kuvarevoj stranci, i bio ovek na koga je PiterS naro ito
ra unao. Piters je rekao Avgustu da misli da je Rodersa podoficir otrovao, i da
se boji da e i na njega, Pitersa, skoro do i red, ako ne bude obro otvarao
i. Ostali su sada svega on, Dons, i kuvar na jednoj strani, dok ih je na
protivnoj bilo petorica. Predlagao je Donsu da zapovednitvo broda otmu od
podoficira; ali kako je naiao na hla an prijem, nije se vie zadravao na tome.
A kuvaru to uopte nije ni spominjao. Dobro je radio to je bio toliko oprezan,
jer je posle podne kuvar izrazio odluku da se pridrui podoficiru i zaista i
preao na njegovu stranu; u isto vreme Dons se svadio sa Pitersom, i pretio mu
da e otkriti podoficiru plan o uzbuni. Jasno je bilo da je svaki minut skup;
Piters je objavio odluku da otme la u po svaku cenu, ako e ga samo Avgust
pomagati. Moj prijatelj uverio*! ga je o gotovosti da u estvuje u ma kojem planu
sa takvom svrhom, a ujedno, uzevi tu okolnost kao zgodan i pravi momenat,
otkrio je Pitersu tajnu o mome prisustvu na la i. Melez se pre obradovao nego
56
to se iznena io, poto se u Donsa nije vie mogao pouzdati, i ve ga ra unao u
stranku protivnika. Onda su sili dole, i ja i Piters smo se brzo upoznali;
reeno je bilo da emo prvom zgodnom prilikom pokuati da otmemo la u. Donsa
uopte nismo pozvali na svoja savetovanja. Za slu aj da se pokuaj uspeno
izvede, odlu ili smo da u emo u prvu luku i tamo la u predamo vlastima.
Ostavljen od svojih pristalica, Piters je napustio plan o putovanju u oblast
Tihog Okeana, jer se to ne bi dalo izvesti bez posade. A ina e je ra unao da e

ga, ili u toku sudske istrage osloboditi na osnovu neura unljivosti (sve ano je
tvrdio da jeu momentu umne poreme enosti stao na stranu buntovnika) ili, ako ba
bude osu en, da e ga spasti moje i Avgustovo posredovanje. Na razgovor bio je
prekinut komandom: Svak na mesto, sputaj jedra! Piters i Avgust pohitae na
palubu.
Kao i obi no, skoro je sva posada bila pijana i pre nego to su platna koliko
treba sabrana, jak udar vetra nakrenu la u na jednu stranu. Nekako je opet
ispravljena, ali je dobila mnogo vode. Tamah se uspostavio red, udari vetar i
nalet talasa jo jedanput, pa jo jedanput, no prolo je sve bez tete. Izgledi
su bili na buru, koja je naskoro i dola, besne i od severa i zapada. Sve je
odmah pri vr eno to se bolje moglo, a na slubi ostalo je samo skra eno
prednje jedro. No se sputala: bura bivala sve ja a: ili su grdni talasi.
Piters i Avgust si oe u prednju kabinu,
i mi se
opet
po esmo
savetovati.
Sloili smo se u tome da boljih okolnosti za ostvarenje naeg planaflie moe
biti. Prvo, u buri se niko ne nada napadu. Zatim, kako la a plovi skoro bez i
jednog platna, ne e trebati Ijudi za manevrisanje sve dok se vreme opet ne
popravi: a tada, ako se plan dotle izvede, oslobodili bismo jednoga ili dvojicu
od pokorene posade, i oni bi nam pomogli da stignemo u luku. Glavna teko a je
leala u nesrazmeri naih sila. Nas je bilo trojica, a u kabini ih je bilo
devetorica. Sve oruje tako e je bilo u njihovim rukama, izuzev dva mala
pitolja, koje je
57
I
Piters sakrio negde na sebi, i velikog mornarskog r.oa, koji je uvek nosio za
pojasom. Po nekim znacima (naprimer, nismo vie vi ali na uobipajenim mestima
sekire) zaklju ivali smo da podoficir mora biti da sumnja, osobito na Pitersa, i
da ne e propustiti nije nu priliku da ga se rei. Bilo nam je dakle jasno da se
to pre mora izvesti sve to reimo da emo uraditi. Ipak zbog nesrazm'ere u
snazi, morali
smo
postupati
vrlo
oprezno.
Piters je predlagao: on da ode na palubu, a se upiisti u razgovor. sa
straarom, Alenom, i da ga, u zgodnom trenutku, bez svake komplikacije baci u
more; na to da stignemo Avgust i ja, da se dograbimo kakvog bilo oruja na
palubi i da se onda na juri opsednu stepenice za kajitu, pre no to bi tko
mogao i samo pomisliti na otpor. Ja se nisam slagao jer nisam mogao verovati da
bi se podoficir (koji je bio lukav u sva emu, sem vojih praznovernih
predrasuda) tako lako prepao i dao uhvatiti. Ve ta okolnost: da je na palubi
stojala straa, dokazivala je njegovu opreznost; jer, na la araa bez osobite
discipline, nije obi aj da na palubi stoji straar u vreme kad se la a, da se ne
bi u vetru mnogo naprezala, ostavi svega sa jednim jedrom, ili sa tako
nametenim jedrima da se u neku ruku brod zadrava. La u pod takvim
okolnostima treba malo podrobnije da opiem, zbog italaca koji nisu nikada bili
na moru. Taj manevar zadravanja izvodi se po raznim povodima i na razne
na ine. Izvodi se i kad je vreme dobro; ali tada je stvar samo u tome da se la a
zaustavi dok se, recimo, ne sa eka druga la a, ili u nekom tome sli nom
slu aju,Ako je ipak takva la a plovila pod svima jedrima, manevar se izvodi
pomo u motaka koje delimi no uvrnu platna, tako da vetar jedan deo jedara po ne
gurati natrake, i la a onda stane. Ali na ovome mestu u pripoveci mi govorimo o
slu aju zadravanja la e u buri. To se deava kad vetar udara spreda, i kad je
tako jak da se bez opasnosti prevrtanja ne mo6i upotrebiti ve a koli ina
jedara; ili kad je, i pri povoljnom vetru, more suvie nemirno, pa la a ne
moe u talase napred. Ako pri
58
suvie nemirnom moru la a preseca talase, ima opasnosti od navale vode preko
stranjeg dela la e, ili od dubokog tonjenja u vodu prednjeg dela la e, te ljudi
mpraju biti obazrivi ho e li, ili ne, upotrebiti manevar. Ako pak la a kroz
porube proputa vodu, onda se i pri nemirnom moru ne zadrava, jer bi joj se od
velikog napora napukline jo vie rairile, i onda je od dva zla manje da se
pusti da plovi pred vetroip. Dosta je puta potrebno pustiti la u pred vetar i

onda kada je ili bura tako jaka da bi u komade iscepala ono jedro to je
nameteno radi zadravanja la e, ili onda kad je, zbog r ave konstrukcije la e,
ili sa nekog drugog razloga, manevar nemogu no
izvoditi.
Zaustavljanje la e, u vreme bure, biva, prema razli itim brodskim
konstrukcijama, na razhe na ine. Ponekad je najzgodnije izvoditi manevar pomo u
jedra na prednjoj katarci, i to je, tako bih rekaojedro koje se za taj manevar
naj e e upotrebljava. Velike la e, sa raznim katarkama za jedra, imaju za
re enu svrhu, naro ito jedro za otpor buri. Ponekad se upotrebljava samo
trouglasto jedro; ponekad i trouglasto i ono na prednjoj katarci; ili sa dva
uvijutka sabrano je'dro na prednjoj katarci; a ponekad to isto i sa stranjim
jedrima. Grampus se zaustavljao pod sabranim jedrom na prednjoj katarci.
Kad treba la a da se zadri, biva ovako: upravi se elom toliko pod vetar, da
vetar napuni jedra kad ona seku la u u pravcu dijagonale. Na taj na in kljun se
la e odmakne za nekoliko stepena od vetrova pravca, i la a onda, naravno, dobija
udarce talasa u svoj vetru iskrenuti bok. U takvom poloaju dobra la a moe
izdrati jaku buru, i da u nju ne u e ni kap vode, i da posada nema nikakva
naro itog posla oko nje. Krmilo se obi no spus'ti i pri vrsti; ali to nije
apsolutno potrebno (sem ako je elja da se izbegne larma od egrtanja oputene
poluge), ,jer krma nema nikakav upliv na la u koja je zadrana. tavie, bolje
je ostaviti krmilo slobodno, nego ga vrsto vezivati, kao to se obi no radi;
jer, ako se ne moe slobodno okretati, biva da
59
;afc talasi otl nu to ak i odnesu. Dokle god se dri ;edro, dobro gra ena la a
ostaje u takvom poloaju, : moe da najae na svakovrsne talase, kao da je neko
ivo i razumno stvorenje. Ako bi, me utim, silan vetar pokidao i pocepao jedro
(nesre a koja se deava samo pri pravim uraganima), opasnost preti neposredno.
La a se okrene od vetra, ispre i se ispred talasa, i on a je potpuno ostavljena
njihovoj milosti ili nemilosti; jedina pomo u takvom slu aju jeste pustiti je
na milost vetra, dok se ne opremi drugo jedro. Ima la a koje se ni pod kojim
jedrom ne " adu zaustaviti: te se ne bi smele putati na veliko more.
Pod takvim okolnostima vra amo se pri i nikada podoficir nije imao obi aj
da,o re uje strau na palubi: a to je sada o redio (jo kad se ne zaboravi
okolnost da je nestalo sa svojih mesta sekira i poluga), ubedio nas je potpuno u
pretpostavci da je posada na oprezu, i da je izvrenje Pitersovog plana
nemogu no. Neto se, me utim, moralo uraditi ~i to to pre, to bolje, jer e
Pitersa, ako je ve pala sumnja na njega, poslati na drugi svet prvom zgodnom
prilikom, a takva prilika bi se, sigurno, ili nala,
ili na inila,
im
opadne bura.
Avgust onda predloi da bi dobro bilo ka bi Piters, pod ma kojim prividnim
uzrokom, uklonio kotur kabla na kapku u kabini, jer bismo onda moda mogli
izvriti iznena ni napad iz donjeg prostora la e. Ali, posle kratkog
razmiljanja, doli smo do zaklju ka da se takva stvar ne bi mogla izvesti zbog
odvie jakog ljuljanja, i zaronjavanja la e prednjim delom.
Velika sre a bila je to je meni najzad ola misao: da uzmemo u kombinaciju
praznoverje i grenu savest podoficirovu. Kao to je poznato, toga jutra je umro
Hartman Roders posle onih gr eva pre dva dana. Piters je tvrdio da je ovek bio
otrovan i vrsto stajao na tom gleditu, iako nam nije hteo odati koji su
njegovi nepokolebljivi razlozi za nepokolebljivo verovanje (to se opet moglo
protuma iti njegovim udnovatim bi em). Ali, bez obzira na to da li je on imao,
ili nije imao, boljih razloga
60
od naih da posumnja u podoficira, mi smo se brzo sloili sa njim u sumnji, i u
tom smislu i reili se na delo.
Roders je umro oko jedanaest asova pre podne, u uasnim gr evima: le njegov
je ve nekoliko minuta posle smrti bio straniji i odvratniji od svega to sam
ikada u ivotu video. Trbuh uasno naduven, kao kod udavljenika koji je vie
nedelja leao pod vodom: ruke tako e naduvene, dok je lice, naprotiv, izgledalo
smeurano, zbr kano, belo kao kre , sa svega dve ili tri jako crvene mrlje,
onakve kakve se javIjaju u slu aju crvenog vetra: jedna od tih mrlja ila je u

dijagonali preko lica, pokrivala jedno oko kao nekom trakoin od crvena somota. U
tom stranom stanju le je bio iznesen iz kajite da bi ga spustili u more;
podoficir, bacivi pogled (tada je prvi put usmotrio le), da li zbog grie
savesti, da li od uasa pred strahovitom slikom, dao je nare enje da le uiju u
mreu i da se nad njim izvre sve uobi ajene ceremonije pogreba na moru. I poto
je izdao tu zapovest, siao je odmah dole, kao da je eleo da izbegne svaki
dalji pogled na svoju rtvu. Jo dok su injene pripreme za izvrenje zapovesti,
bura se digla sa ja om silom, i privremeno se moralo odustati od zadatka. Le je
jednostavno bio ostavljen gde se naao, a talasi su ga odgurali u kanal za
isputanje vode, gde se, jo i u as o kome se ovde govori, kotrljao ovamo
onamo
pod
jakim
posrtanjem
la e.
Poto smo se nas trojica sloili u planu, dali smo se na posao da ga to pre
izvedemo. Piters izi e na palubu, gde ga, kao to je predvideo, odmah oslovi
Alen, koji je, o igledno, stajao na strai vie radi osmatranja prednje kabine
nego radi ma ega drugog. Sudbina ovog nevaljaica bila je brzo i u tiini
odlu ena: pribliivi mu se ravnoduno, kao da ho e da ga oslovi, Piters ga je
dohvatio za guu i bacio preko ograde~ pre nego to je mogao i usta da otvori.
Zatim je pozvao gore nas dvojicu. Prvi na zadatak bio je da na emo neto to e
nam mo i posluiti kao oruje; ali smo pri tom traenju morali biti veoma
oprezni, jer zbog jakog ljuljanja la e,
ovek se
61
jedva mogao drati na nogarna na palufei, je nako smo se morali hvatati za neto
vrsto, a sem toga, palubu su, pri svakom tonjenju prednjeg dela, jo i
prelivali talasi. Morali smo se i uriti, jer je podoficir svakog asa mogao
zapovediti da se krenu rrirkovi, poto se la a sve vie punila vodom. Traili
smo oko sebe neko vreme; ono to smo najboljemogli na i bile su dve draljice od
mrka, od kojih je jednu uzeo Avgust a drugu ja. Poto smo se time snabdeli,
skinuli smo koulju sa mrtvaca, a le smo bacili u more. Piters i ja smo onda
sili dole, ostavivi Avgusta na strai na palubi, ta no na onom mestu gde je
ranije stojao Alen, le ima okrenutog prema ulazu u kajitu, tako da bi, za slu aj
da ma koji od podoficirovih pristalica izi e, mislio da je to prvobitno
odre eni straar.
Cim smo sili dole, ja sam se po eo preobla iti u Rodersov le. Koulja njegova
nam je naro ito ila na ruku, jer je bila osobitog kroja i izgleda, i lako se
raspoznavaia (neka vrsta bluze, koju je pokojnik nosio preko odela): bila je
pletena od plave vune, sa irokim popre nim belim prugama. Poto sam navukao tu
koulju, napravio sam sebi ogroman trbuh, imituju i uasnu unakaenost naduvenog
tela. To sam postigao pomo u nekoliko posteljnih stvari. I ruke svoje sam udesio
na sli an na in, obukao par belih vunenih polurukavica, i ispunio ih svim
mogu im krp
ima koje smo nali. Zatim mi je Piters doterao lice: natro ga je
prvo dobro kre om, i namrljavio ga zatim krvlju iz pose ena svoga prsta. Ona
pruga preko oka tako e je ostvarena, i davala mi je uasan izgled.
VIII
Kada sam se pogledao u komadi ogledala iako pri tamnoj svetlosti slepog
fenjera, i moj vlastiti izgled, i se anje na stranu stvarnost koju sam sad
pretstavljao ispunili su me ose anjima takvog uasa da sam se pitao mogu li i
dalje ostati u toj ulozi. Ali se moralo odlu no postupiti, i ja i Piters
izi osmo
na
palubu.
62
k
Nali smo sve u redu; dre i se sasvim blizi ograde, priunjali smo se sva
trojica ulasku u kajitu Vrata na stepenicama nisu bila sasvim zatvorena: imali
se na umu da se onemogu i naglo zatvaranje spolj; postavljanjem drvenih trup
a
na gornjem stepenu Bez teko a, dakle, mogli smo pregledati unutranjost kajite
kroz pukptine oko arki. Pokazalo se tad; da smo pametno u inili to ih nismo
neo ekivanc napali: o igledno je bilo da su se drali na oprezu Samo je jedan
spavao, i taj je, lee i kraj stepenits imao puku uza se. Ostali su sedeli na
duecima pova enim iz kreveta i razbacanim po podu. Vodil: su ozbiljan razgovor;
no ma da su, sude i po praznim bokalima i praznim^ aama oko njih, pijan ili

nisu bili tako pijani kao obi no. Svi snabdeveni noevima, a jedan ili dvojica
imali su i pitolje dobra koli ina puaka leala je kraj njih u jedno; koji.
Neko vreme oslukivali smo ta razgovaraju, ds bismo bolje odlu ili ta imamo da
radimo: nismo, tojest, bili reili nita sasvim odre eno, sem da emc kad do e
as prepada, pokuati da paraliemo njiho'v otpor pojavom Rodersova duha.
Raspravljali su svoje gusarske planove; koliko smo mogli uti, imali su nameru
da se zdrue sa posadom la ice Hornet, pa ako bude mogu no da i ovladaju
la icom, sve to u svrhu nekog pokuaja na iroj osnovi, ije pojedinosti,
me utim, nijedan od nas nije bio u stanju da razume.
Neko od njih govorio je o Pitersu; a podoficir je u estvovao u razgovoru, ali
jako tiho; najzad je dodao, dovoljno glasno: .Ne razumem ta neprestano petlja
s onim kapetanovim derletom: najbolje bi bilo da to pre obojica odlete u more.
Niko nije na to nita odgovorio; videli smo, me utim, da je stvar u celom
drutvu primljena sa odobravanjem, a osobito od strane Donsa. Ja sam bio veoma
uzbu en, tim pre to sam zapazio da se ni Piters ni Avgust nikako ne mogu da
odlu e kako da se radi. Ali sam u sebi reio da u ivot svoj skupo prodati, a
prethodno da u se dobro braniti od malodunosti.
63
Uasan um vetra koji je urlao me u uetima jedara i pljuskanje vode po palubi,
smetali su da ujemo ceo razgovor: re i su dopirale do nas samo kad bi nastupila
izvesna tiina. U jednoj takvoj pauzi jasno smo uli da je podoficir rekao
nekome od ljudi: idi napred, i reci onim klipanima da do u u kajitu. Hteo je
da smo mu pred o ima, ne e da trpi nikakve tajanstvenosti na la i. Sre om po
nas, la a se u tom trenutku tako naglo zarila u vodu, da se zapovest nije mogla
smesta izvriti. Taman se kuvar bio digao da po e po nas, kad ga jedan potres,
toliki da sam se poplaio da e odneti sve katarke, obori, i tresnu mu glavom o
pregradu jedne koje takvom silinom da se pregrada usled toga otetila; to je
onda dovelo do nove zabuhe. Opet sre om, taj jaki potres nije sruio nikoga od
nas, i mi smo imali vremena da se naglo povu emo u prednju kabinu, i da u brzini
sklopimo rieki plan akcije, pre nego to nam stigne vesnik, ili, bolje re eno,
pre no to je promolio glavu na izlaz od kajite, jer na palubu nije iziao. Ne
mogavi sa svoga mesta opaziti da Alena vie nema, on je toboe Alenu dreknuo
zapovest podoficira. Dobro, dobro, odgovorio je Piters promenjenim glasom i
kuvar je posle toga odmah nestao pod krovom, ne slute i da stvari nisu u redu.
Moja dva druga uputie se nato odvano u kajitu. Piters je zatvorio za sobom
yrata onako kako su i pre toga bila zatvorena. Podoficir ih je do ekao sa
pretvornom ljubazno u i rekao Avgustu: zato to se tako dobro ponaao u
poslednje vreme, moe otsad stanovati ir kajiti, i brojiti se u njihovo drutvo.
Nasuo mu je zatim polovinu pehara ruma, i dao da ispije. Ja sam sve to uo i
video, jer sam priao kajiti im su se vrata za mojim drugovima pritvorila, i
zauzeo sam opet svoje mesto. Sa sobom sam poneo obe draljice od mrka: jednu
sam sakrio blizu ulaza u kajitu, da bi se u slu aju nude nala pri ruci.
Namestio sam se zatim zgodno na svome mestu, kako bih mogao videti sve to se
unutra doga a; uje no sam eli io ivce, da upadnem me u buntov
64
nike onda ka mi Piters, po dogovoru, dade znak za to. Piters je me utim uspeo
da skrene razgovor na krvave scene prilikpm bunta, i, malo, naveo ljude na
prepri avanja raznih sujeverica, koje su tako uobi ajene me u mornarima. Ja
nisam mogao uti sve to se govori; ali sam jasno video dejstvo tih pri a na
licima prisutnih. Podoficir je bio uzbu en, i kad je neko pomenuo strahovit
izgled Rodersova lea, umalo nije pao u nesvest. Piters ga tada upita da li ne
bi bilo bolje da se telo odmah baci u more, jer je uasno gledati ga kako se
kotrlja po kanalu. Pri tim reeima zlikovac onaj prosto je po eo da se gui;
lagano je proao pogledom po svojim drugovima kao da moli da neko od njih izi e
i izvri taj zadatak. Ali se niko ivi ne micae sa svoga mesta: bilo je jasno
da se nervno uzbu enje popelo kod sviju do vrhunca. Tada Piters dade ugovoreni
znak. Ja otvorih vrata, po oh po stepenicama, ne proslovih ni glaska, stadoh
ispravljen nasred kajite.

Uasan efekat od ove neo ekivane pojave moe se razumeti kad se uzmu u obzir
razne okolnosti. Obi no, pri sli nim doga ajima, ostaje u pameti prisutnih makar
trunka sumnje u stvarnost vizije pred njima, trunka nade da je samo pojedinac,
on, rtva obmane, i da pojava nije u istini gost sa onoga sveta. Sigurno je da
se nekakva bleda sumnja javlja u svima takvim slu ajevima, i da se samrtni
strah, i u najmu nijim oivljajima ima pripisati pre uasu od slutnje da bi
pojava moda rnogla biti stvarnost nego istinskom verovanju u duhove. Ali, u
ovom slu aju, kao to e se videti, u glavama buntovnika nije bilo ni senke
nekog razloga, na osnovu kojega bi se dalo sumnjati u oivljenje Rodersova
stranoga lea, bilo u sablast njegova duha. Usamljenost la e, nepristupa nost k
njoj zbog bure svodili su eventualne' mogu nosti obmane na tako tesne i odre ene
granice da su buntovnici morali biti uvereni da oni svaku od tih mogu nosti
moraju odmah uo iti. Ima 24 dana otkada su na moru; nikakvih veza ni sa kojom
la om,
sem kratkih
doziva kroz cev za
raz
5 Avanture Gor ona Pima
65
govor.
Zatim, sva posa a ona za
iju se prisutnost na brodu moglo
znati, naravno bila je u kajiti, sa izuzetkom Alena, koji je stajao na
strai, i ija je dinovska figura est stopa i est palaca visine
'sklju ivala svaku pornisao da je on ta sablast. Tome o^treba
dodati
strah
od bure; pa
razgovor koji je poveo
Piters,
pa
utisak
od
stvarno
odvratnog
lea Rodersova, ujutro toga dana, pa d'obru
imitaciju od moje strane, najzadi nesigurnu i drhtavu svetlost pri kojoj
su me spazili, koja,,dolaze i od raskla ena fenjera,
padae
po
meni
tajanstveno
i
u
trzajima
onda niko se ne e cuditi to je efekat
premaio svako nae
o ekivanje.' Podoficir
je
sko io
sa
dueka
na
kojem je leao, pa se onda, bez glaska, sruio mrtav na pod kajite, i,
zbog posrtanja la e, otkotrljao kao klada.
Od
preostale
sedmorice
samo
su
njih
trojica, upo etku,
zadravali
neto
prisebnosti.
etvorica
ostalih su neko vreme stajali kao urasli u pod: najbednije
slike
o ajanja
i
uasa,
kakve
nikada
ranije nisam video. Jedini
otpor je dolazio od kuvara, Dona Hanta, i od Ri arda Parkera;
ali je
njihova odbrana bila
neodlu na i
slaba.
Dvojicu iz
druine
je
Piters odmah
ubio;
a
ja
sam
je nim
udarcem
dralice
po glavi
Parkera
oborio.
Me utim
je
Avgust
do epao jednu od puaka i
ubio
jo jednog buntovnika,
Vilsona,
pucaju i
mu u grudi.
Ostalo ih je
sad
svega trojica; ali su oni me utim doli k sebi, videli da je posredi
samo
obmaita,
i
po eli
da
se bore
ogor eno i odvano, tako da nas
je samo strahovita snaga Pitersovih mii a spasla od poraza. Ta tri oveka behu:
Dons, Grili i Absalon Hiks. Dons je oborio Avgusta, izbo
mu na
nekoliko
mesta
desnu
miicu,
i
sigurno bi
ga
bio
i
sasvim
dovrio
(Piters
i
ja
se
nismo mogli
dosta
brzo
i upati
od
svojih
protivnika),
da nije
na
vreme
prisko io
prijatelj
na
kojega
uopte nismo mislili Tigar. Podmuklo ree i,
sko io je u kajitu u
najkriti nijem trenutku po Avgusta, i bacio se
na
Donsa,
prikovao
ga
za
pod.
Moj
oslobo eni prijatelj, teko ranjen, nije mogao pri i nama u
pomo ;
meni
je
opet mnogo
smetala
moja preruenost i sam sam malo
to mogao; pseto je jednako vrsto
66
dralo Donsa; Piters je bio dovoljno jak a se obra una sa preostalom dvojicom,
i sigurno bi ih brzo otpravio na onaj svet, ali mu je smetao tesan prostor i
uasno posrtanje broda. Nekako mu se dade prilika da do epa jednu od tekih
stolica koje su leale na podu. Tom stolicom je razbio glavu i prosuo mozak
Grilijev, ba utrenutku kad je hteo na mene da ispali puku; a kako je Pitersa
odmah zatim jedan potres la e bacio u dodir sa Hiksom, dohvatio je i njega, i
udavio ga prosto strahovitom svojom snagom. I tako, eto, za kra e vreme no to
je/meni trebalo da stvar ispri am, postali smo gospodari la e. Jedini preosteli
protivnik bio je Ri ard Parker, koga sam ja, kao to je poznato, oborio
draljicom od pumpe u samom' po etku prepada. On je leao nepomi an na
razvaljenom ulazu kajite, ali kad ga je Piters gurnuo nogom, progovorio je i

molio milost. Glava. mu je bila samo lako ranjena, a ina e nije imao ozleda, jer
se od udarca odmah onesvestio i pao. Digao se, a mi smo mu, bar za izvesno
vreme, vezali ruke na le a. Pseto je jo neprestano realona Don\ sa; ali,
pregledavi Donsa dobro, nali smo da je mrtav. Krv mu je tekla u debelom
jnlazu iz rane na vratu, koja je, po svemu sude i, dolazila od otrih zuba
verne
ivotinje.
Bilo je otprilike jedan as po pono i; vetar je jo neprestano snano duvao.
La a je inila veljke napore, i trebalo je neto u initi da joj se olaka. Sa
svakim udarcem u bok ulazila je u nju voda; za vreme nae borbe prodrla je u
kajitu, jer sam ja, posle silaska dole, ostavio vrata sasvim otvorena. Sva
ograda na levoj strani la e bila je odnesena, isto tako i komora na prednjem, i
amac na stranjem delu la e. Natezanjei kripanje velike katarke bilo je dokaz
da e i ona skoro pu i. Da bi se dolo (do vie prostora za tovar u stranjem
delu la e, koren te katarke je bio utvr en na me upalubi (r av obi aj graditelja
brodova koji ne znaju svoj posao), tako da je plitko usa enoj katarci pretila
neposredna opasnost da isko i iz svoga ljeba. Ali, kao vrhunac s.
67
nevolje doSlo je to to smo pri sondiranju nali ne manje od
sedam stopa
vode.
Ostavismo mrtva telesa u kajiti, a mi odosmo da krenemo mrkove Parker,
dakako,' oslobo en, jia bi nam mogao pomo i. Avgustu smo previli ruku kako smo
bolje umeli, pa je i on radio koliko je mogao, ali to nije bilo mnogo. Pronali
smo, me utim, da moemo spre iti ve e nadiranje vode ako jedan mrk bude stalno
radio. Nu kako je nas bilo svega etvorica, to je zna ilo teko kulu enje; ipak
smo se svi trudili da ne klonemo duhom i eljno smo o ekivali jutro, nadali se
da emo tada, obaranjem velike
katarke,
mo i
smanjiti
napore
la e.
Tako smo proveli jednu no stranih doivljaja i velikog umora; ali, kad se
najzad pojavio dan, niti je bura prestajala, niti je bilo kakvih znakova da e
prestati. Izvukli smo leine na, palubu i bacili ih u more. Druga nam je briga
bila da se oprostimo velike katarke. Poto su u injene sve pripreme, Piters
naavi prethodno sekire u kabini po eo da udara, dok smo mi ostalii straarili
kod motaka i ueta. Ba kad se, u jednom momentu, la a opet jako nakrenula na
stranu. od vetra, za u se zapovest da se emo ueta, a kad je to ura eno, strasha
masa drveta i konopaca strovali se u more, i oslobodi la u ctereta, ne
inivi pri tom nikakva kvara na njoj. Posle toga, konstatovalii smo da. la a
lake odoleva; ali nam je poloaj bio jo uvek nesiguran, i kraj svih napora
nismo mogli stati na put nadiranju vode druk ije nego stalnim radom na dva
mrka. Da nevolja ponovo poraste, jak jedan udarac talasa pomi e la u za
nekoliko crta od vetra, a pre no to se mogla vratiti u svoj. poloaj, udari je
nov talas, i nakrenu je sasvim na bok, Usled toga je pretega na dnu la e sa svom
masom svojom skliznula na stranu (ceo utovar se ve odavno po volji teturao
ovamo onamo), i za nekoliko trenutaka je izgledalo da nas nita na svetu ne moe
spasti od izvrtanja. Zatim, neto malo smo se ispravili; kako je pretega ostala
na levoj strani la e, a mi se naherili na bok, to se na upotrebu
mrkova
nije
moglo
ni
misliti:
ubstalom,
ni
68
ina e ne bismo bili u stanju raditi oko njih, jer su nam ruke od preteranih
napora bile kao odrane i iz njih je uasno liptala krv.
Nasuprot Parkerovu savetu, dadosmo se zatim na posao da oborimo i prednju
katarku, to nam je, posle teko a, polo za rukom. Padaju i u more, prednja
katarka odnela je i katarku sa kljuna, i tako nam la a
ostade
kao
neki
obi an
ponton.
Do toga asa, neprestano smo se radovali to su talasi bar duga ki amac
ostavili. Ali, i toj radosti do e kraj, jer, posle gubitka prednje katarke, a s
njom, naravno, i prednjeg jedra, koji su la u jo donekle drali, talasi su bez
svake smetnje mogli navaljivati, i doista, za nekih pet minuta, o upali su i
odneli sve, o kljuna do repa broda, ak su i ekrk razlupali. aloshiji poloaj
od naeg teko bi bilo ^zamisliti.

Oko podne izgledalo je kao da e se bura malo stiati, no i to je bila obmana;

stala je za nekoliko trenutaka, da bi posle utoliko ja e nanovo po ela. Oko
etiri po podne nije ovek bio u stanju da stoji na nogama; a kad se spustila
no , ja sam izgubio poslg nju nadu da e la a& do ujutru mo i ostati itava.
Oko pono i voda je dola o me upalube. Malo posle bila je odnesena i sva krma:
talas koji ju je otkinuo podigao je stranji deo la e sasvim iz vode, tako da
se, pri vra anju, trup njen zatr.esao kao to biva pred udarac o stenu i
brodolom. Svi smo ra unali da e krma mo i odoleti, jer je bila pripeta neobi no
vrsto, tako kako jo nikad ranije nisam video. Niz glavni njen, balvan re ao se
itav red jakih gvozdenih kuka, a ,isto tako i po odgovaraju em zadnjem delu
la e. Kroz kuke je bila provu ena veoma .debela gvozdena ipka; krma je na taj
na in prianjala vrsto za zadnji deo la e, a opet ostajala slobodna u pokretu na
ipci. Kolika je bila snaga talasa koji su sve to i upali, moe se suditi po
tome to su kuke na zadnjem delu la e sve do jedne
bile
sasvim
istignute
iz
tvrdog
drveta,
kroz
69
koje su prolazile skroz, i bile iznutra savijene i spljo
tene.
Posle toga . strahovitog treska 'jedva smo imali vremena da odahnemo, kad se
opet jedan od gr nih talasa obori preko nas na palubu, odrrese sa sobom sav
stepeni ni deo pred kajitom, navalivi do rupa za silazak u trup Froda, i
napunivi la u vodom do ruba.
IX
Sre om, sva etvorica, pre no to e sasvim pasti no ,
bili
smo
se
privezali
za
ostatak
o
ekrka,
i leali
pripijeno
ravni 'sa
palubom.
To
nas
je
spaslo od smrti. O strane koli ine i teine vode
to je lila po' nama bili smo sasvim oamu eni i zaglueni; skliznula bi ta voda
s nas, inilo se, tek poto smo bili skoro
obamrli.
Kad
sam
je nom
slobodniie
dahnuo, javih
se
drugovima.
Odazvao
se
samo
Avgust:
S nama je svreno, neka se Bog smiluje na nae due. Zatim
se
javie
i
druga vojica;
opominjali
su iias da ne o ajavamo, a jo ima nade, jer je
tovar takav da la a ne moe potonuti, a svi su
izgledi za 'to da e bura
o
jutra pro i. Te re i ulie u mene malo ivota;
zaista, ma koliko
udno to izgle alo,
sasvim sam bio smetnuo s uma a la a, puna praznih
uljanih buri a, ne moe potonuti:
a meni, naprotiv, ba se tonjenje inilo
prva neposredna opasnost.
im sam se
ponovo
ispunio
nadom,
gle ao
sam
a
ta sigurnije stegnem ue kojim sam bio pri vr en, a osetio
sam
da
to
isto
rade
i
moji
drugovi.
No
je bila tamna kako
samo moe biti, a huku i haos oko nas uopte nemogu no je opisati. Paluba
naa leala je u istoj
povrini sa morem,
ili, bolje re eno,
oko nas
se dizao itav bedem od pene, iji se je an eo svaki
as i na nas slivao.
Nije preterano kazano da su nam glave samo u jednoj sekun i od tri bile van
vo e. Mada smo leali nablizu, nismo jedan. drugog vi eli; niti smo vi eli
ikoji deo la e po
kojo]' smo se tako
uasno kotrljali.
S
vremena
na
vreme
do
70
zivali smo se, da bismo se malo ohrabrili. Slabost Avgustova izazivala je nae
sau e e: kako on svojom ranjenom rukom sigurno nije mogao dobro stegnuti ue,
jednako smo o ekivali da e ga naje ared odneti voda; a da mu se pomogne, o tom
nije moglo biti ni govora. Na sre u, njegovo je mesto bilo mnogo bolje nego
nae: gornji deo njegova tela naao se ispod jednog komada o razbijenog ekrka,
i tako su talasi sa ublaenom. snagom dolazili do njega. U svakom drugom
poloaju, sem onog u kojem je bio uostalom slu ajno potisnut, poto se ranije
bio privezao na vrlo izloenom mestu sigurno ne bi doiveo sutranii dan.
Stoga to je la a bila jako nagnuta, manje nam je pretila opasnost tla nas voda
odnese. Nagnutost je bila na levu stranu, i polovina palube je stojala pod
vo om. Tako je onda bok la e zadfavao talase koji su dolazili sa desne strane,
i oni su nas, ravno potrbuke ispruene, udarali poto su ve i sami bili
razbijeni u delove; a talasi koji su dolazili s leve strane, dohvataju i nas s

le a, i zbog naeg poloaja ravnog leanja, nisu imali dovoljno snage

da
nas
istrgnu
iz
ueta.
U tom strahovitom tanju preleali smo rio do zore, kada nam je svetlost
pokazala pravi uas oko nas. La a nije bila vie drugo do komad drveta koji
se'valjao po volii svakoga talasa; bura kao da je jo neprestano ja ala, bila
ve pravi uragan; izgledalo je da nam spasa vie nema. Opet smo nekoliko asova
ostali ute i, ekali sa asa na as da nam ili kaii i ueta popucaju, ili da
jedan od ekrka popuste i raspa nu se, ili da jedan od titanskih talasa, to su
svud oko nas urlali, pritisne olupinu tako duboko pod vo u da emo se pre njenog
iskakanja na povrinu, morati podaviti. Boja milost rfes je, me utim, sa uvala
od tih neposrednih opasnosti, i oko po ne nas je ohrabrilo sunce. Odmah zatim
vi esmo da bura jenjava, i onda, je va jedared, prvi put od sino , usmo
Avgustov glas; pitao je Pitersa, koji je leao prvi do njega, da li misli da jo
ima mogu nosti da se spasemo. Kako nismo odmah uli odgovor, mislili
smo
da
je
Piters
davljenik.
Ka
odjednom,
71
veliku radost, on progovori, mada neobi no xn glasom: tuio se da mu je veoma
teko, da je kao prerezan od ueta koja su mu tesno stezala trbuh, i da ili mora
na i na ina da popusti ueta, ili mora umreti, jer ne moe vie podnositi
mu enje. To nas je.jako oalostilo; ali se na neku pomo nije moglo pomiljati
sve dok talasi sa tolikom snagom preko nas udaraju. Molili smo ga da jo potrpi
muku, i obe avali da emo ga, im bude bilo mogu no, osloboditi. On je odgovorio
da e uskoro za pomo biti kasno, sve e biti svreno kad mi stignemo da mu
pomognemo; i poje avi jo nekoliko minuta, u utao je; mi smo iz toga
zaklju ili
da
je
izdahnuo.
Pred ve e >se more znatno stialo: jedva da je u pet minuta nailazio po jedan
talas; i vetar je bio mnogo slabiji, mada je jo jednako jako duvao. Nekoliko
asova ve nisam uo glaska ni od jednog od drugova, i zato zovnuh Avgusta. On
odgovori, ali tako slaba kim glasom da nisa'm razabrao ta mi je kazao. Obratim
se tada Pitersu i Parkeru; od njih dvojice se nijedan ne odazva.
Naskoro zatim sam i ja pao u zanos; za to vreme su mi najlepe slike dolazile u
matu: zelena drveta, polja sa talasavim zrelim itom, redovi igra ica, trupe
jaha a, i drugo. Sada se se am da je u svemu to mi se privi alo glavna ideja
bila kretanje. Nikako mi se nije javljalo u fantaziji neto nepomi no, kao ku a,
brdo, ili tome sli no, nego vetrenja e, la e, velike tice, baloni, ljudi na
konjima, kola u besnom trku, it . Kad sam se prenuo iz toga stanja, sunce je,
koliko sam ja mogao suditi, moralo ve
itav as ranije izi i. Teko.mi je bilo
setiti se raznih okolnosti u vezi sa mojim stanjem, i neko vreme bio sam ube en
da sam jo neprestano na dnu la e, blizu moga sanduka, i da je Parkerovo telo
Tigar.
Kada sam se najzad sasvim rasvestio, o vetra je ostao samo jo povetarac, a
more je bilo srazmerno mirno, prebacivalo se jo samo preko sredine la e. Leva
mi se ruka bila izvukla iz ueta i imala je prili nu ozledu oko lakta: desna
sasvim utrnula, a aka i lanak jako zatekli od pritiska ueta koje me
72
je zatezalo od ramena. Ose ao sam bol od jo jednog ueta, oko bedara, koja su
bila uasno stegnuta. Pogledavi oko sebe, video sam da Piters jo ivi, mada mu
se jedno
ue tako
uasno zategnulo
oko struka da
je
izgledao
prese en
na
dva
dela;
im
sam
se makao, Piters u ini iznemogao
gest, i pokazivae na ue. Avgust ne davae nikakav znak
ivota: bio
se skoro predvostru io oko jednog okrajka
ekrka. Parker progovori i zapita da
li imam snage da ga razdreim
i
oslobodim
poloaja,
dodavi:
ako
saberem svoje sile i odreim ga,
orida se moda jo Tnoemo spasti,
ina e svi
emo propasti. Ja mu rekoh da se hrabro
dri,
a ja
da
u pokuati
da
ga
oslobodim. U pantalonama sam naao noi : posle
mnogih uzaludnih pokuaja najzad uspem da ga
otvorim. Onda levom svojom
rukom
oslobodim
desnu, pa prese em i
ostala
ueta
koja
su
me
sputavala.
Ali
kad
sam hteo da ustanem, osetih da me noge ne slue, a isto
tako da desnom
rukom ne mogu ni
u kom pravcu da krenem. Reknem
to

Parkeru,
a
on
mi
savetova da
ostanem
nekoliko
minuta
mirno
lee i,
da
levom
rukom
drim
za
ekrk,
i
ekam
da
tok
krvi
opet pravilno
proradi.
I
zbilja
je
uko enost
po ela da poputa:
prvo sam mogao krenuti jednom nogom, pa drugom',
najzad mi je delimi no
oivela
i
desna miica.
Otpuzah
tada
paljivo
do
Parkera,
ne diu i se na noge, i" porasecam sva ueta oko njega. Malo je potrajalo, pa
je i on delimi no ovladao svojim udovima.
Brzo
se
dadosmo
na
razvezivanje
Pitersa. Ue se bilo useklo, kroz pojas, pantalone i kroz dve
koulje,
u slabine,
iz kojih je,
kad
smo
ue prerezali, po ela
jako da lipti krv. Ali Pitersu je odmah laknulo,
po ep
je
da
govori,
i
kretao
se
bolje
o Parkera
i
bd
mene,
verovatno
zbog
odilaska
krvi. Kod
Avgusta,
nade
su
nam
bile
sasvim slabe, jer on
nikako ne odavae znake ivota: ali kad smo mu prili, videli smo da'je samo
onesveeen; a i to
' valjda jedino
zbog
gubitka
krvi; voda_je
raskuiula zavoj;
ina e, nijedno
od
ueta
nije
bilo
tako
stegnuto
da bi
zbog
toga moralo
do i
do
smrti.
Oslo
73
bodivi
ga
ueta
i
komada
ekrka,
preneli
smo
ga na suvo mesto,
u zavetrinu, i poloili s glavom neto nie
od
tela,
i
sva
trojica
po esmo
da
ga
trljarno. Posle
pola
asa
otprilike
doao
je
k
sebi:
ali
tek sutradan je mogao da nas raspozna i imao snage da govori.
Dok
smo
se
redom
oslotaa ali
i
dreili,
pao je mrak,
i po eli
su se
opet kupiti oblaci;
samrtni strah nas je obuzeo da se to moda
ponovo sprema bura,
jer,
iznemogli
do
krajnje "granice
kakvi
smo
bili
svi
bismo.
propali
u novom iskuenju.
Sre om, prekono
je
vreme
ostalo
prili no
dobro;
more
se sve vie stiavalo, i mi se
opet po esmo nadati spasenju.
Slab
vetar
je,
dodue,
neprestano
duvao
sa severozapada;
ali
nije
bilo
nimalo
hladno.
Avgusta smo
paljivo privezali da se pri ljuljanju ne bi skotrljao u more; on sam jo
nikakcvnije imao dovoljno mo i
da
se
pridrava.
Nama
ostalima
to
nije
bilo potrebno, mi smo sedeli tesno jedan uz
rugog,
drali se
uzajamno pomo u iskidanih ueta na
ekrku i savetovali se o na inu kako da
izi emo iz stranog poloaja. Bilo nam je prijatno to smo mogli skinuti sa sebe
odelo i iscediti iz njega vo u. Navukavi ga ponovo, u inilo liam se neobieno
toplo i prijatno na telu, i to nas je dosta okrepilo. Isto smo to
uradili i sa Avgustovim haliinama; i njemu je ta promena vrlo ^dobro
inila.
Glavne nae muke bile su sa a glad i e : kad samo se po eli osvrtati za
sredstvima pomo i, obuzelo nas je o ajanje, i ve smo po eli aliti to smo
izbegli manje strane muke smrti u talasima, da bismo dospeli u ve e muke
umiranja od gladi i e i. Pokuavali smo da se hrabrimo kako e moda uskoro
nai i neka la a; ili da juna ki strpimo zla koja nas mogu sna i.
'
Najzad je svanulo jutro 14og jula; vreme je bilo vedro i blago, sa stalnim ali
lakim vetrom od severozapada. Voda je sad bila sasvim mirna, i kako nam je la a,
sa razloga koji mi nismo mogli da na emo, leala sad manje nakrenuta na jednu
stranu, paluba se srazmerno osuila, i mi smo se mogli kre
74
tati
sa
dosta
slobode.
Vie
od
tri
ana
i
tri noc.
nismo nita ni jeli ni pili, a krajnje je vreme bilo da pokuamo neto da
iznesemo odozdo iz la e. Kako je la a bila puna, vode, latili smo se toga posla
sa veoma malo volje i sasvim malo nade da emo mo i do ne ega do i. Na inili
smo, mesto mree, napravu osobite vrste: zabili smo, u dva komada drveta,
nekoliko klinova, i upanih iz ostataka kajite, vezali onda drvo za drvo,
pri vrstili duga ko ue, spustili u kajitu i vukli ovamo onamo, u nadi da emo
ili uloviti neto od jela, ili bar neki zgodan pre met koji bi nam mogao biti
dalje u pomo i da lake do emo do hrane. Ve i deo jutra vproao je, a izvukli
smo, zaka ene za klinove, svega nekoliko posteljnih pokriva a. Sa grubim naim
oru em nita se drugo nije
moglo ni
o ekivati.

Pokuali smo zatim sa lovom u prednjoj kabini, ali, tako e, bez uspeha. Ve nas
je obuzela malodunost, kad Piters pre loi ,. da, na uetu, spustimo njesa u
vodu. Primismo tai predlog sa puno ushi enia i sa novo probu enom nadom. Piters
odmah ski e odelo, sem pantalona, a mi mu paljivo vezasmo jako ue, prvo oko
struka, pa zatim ispod miic'a, da se ne bi moglo sma i. Tai pokuai bio je
opasan i teak; jer, kako smo samo iedva ili nikako jmali izgleda da u samoj
kajiti neto na emo, morao bi gnjura , poto bude sputen, prvo saviti na esno,
pa onda pro i, sve pod vodom, uzanim hodni
em, nekih eset do dvanaest stopa
do komore za jelo, pa se istim putem i vratiti a za sve to vreme/ da ni
jedared
ne
uzme
u
sebe
vazduha. ^
Kad je sve bilo spremljeno, Piters se spusti po stepenicama u kajitu, dok mu
voda nije dola do brade. Tada se, s glavom napred, a uzevi pravac nadesno,
zagnjurio. Ali taj prvi pokuaj sasvim je propao. Ni pola minuta nije prolo,
kad osetismo jako trzanje ueta, i odmah po dogovoru izvukosmo gnjura a napolje,
pri tom jo i vrlo neveto, jer se strahovito izudarao o stepenice. Nije nita
izneo, a jedva je mali
deo
hodnika
uspeo
da pro e,
jer se
75
neprestano morao opirati podizanju tela uvis, i u aranju o tavanicu. Kad smo ga
izvukli bio je uasno iznemogao, i morao se punih etvrt sata odmarati, pre no
to e se ponovo zagnjuriti.
Drugi pokuaj ispao je jo gore. Piters je toliko dugo ostao pod vodom, ne
daju i nikakva znaka, da smo ga, uplaeni za njegov ivot, izvukli i bez znaka,
i to takore i u zadnji as pre no to e se udaviti. Po njegovu kazivanju, mi
nismo osetili da je nekoliko puta jedno za drugim drmao za ue. To se verovatno
ima pripisati slu aju da se jedan deo ueta zapleo u ogradu stepenica. Ta je
ograda 1 ina e bila velika smetnja, i zadatak .nam je bio da pre no to
nastavimo posao, i to, naravno, golom naom snagom, nju uklonimo. Uli smo,
koliko duboko se dalo, sva etvorica u vodu, i potegnuvi sjedinjenim silama
uspeli Nsmo da je o upamo.
I tre i pokuaj bio je uzaludan; pokazalo se da bez nekog tekog predmeta,
pomo u kojeg bi gnjura uspeo da vrsto stane na pod kajite, ne moemo nita
posti i. Dugo smo se osvrtali za takvim predmetom: najzad smo, na veliku nau
radost, opazili jedan lanac, na prednjem delu la e, tako labav da smo ga bez
svake muke otkinuli. Pri vrstivi taj la^ nac iznad stopala, Piters je i etvrti
put siao u kabinu, i toga puta uspeo da do e do vrata ostave za jelo. Na veliku
svoju alost, vrata je naao zatvorena. Bio je primoran da izi e iz vode ne
svrivi nita; jer, i kraj najve eg naprezarvja, ne 'bi bio u stanju da izdri
pod vodom due od jednog minuta. Poloaj na je sad izgledao beskrajno o ajan, i
ja i Avgust ne mogasmo vie da se savladamo: po esmo gorko da pla emo pred
beskrajnim nizom teko a, a bez ikakva izgleda na spasenje. Ali ta slabost brzo
pre e. Bacivi se na kolena, molili smo se Bogu da nas on izbavi iz tolikih
mnogih opasnosti oko nas; a zatim, ohrabreni, i sa novom nadom, uzesmo da
razmiljamo ta bi jo moglo biti u ove joj mo i te
da se beda
od nas
otkloni.
76
X
Naskoro zatim desio se slu aj, koji mi se, prvo po velikim radostima,' a zatim
po svakovrsnim uasima, ini potresniji nego ma koji od mojih doivljaja za
punih devet godina posle toga, devet godina prepunih naj udnovatijih,
najneshvatljivijih i najne uvenijih doga aja. Leali smo na palubi, blizu
stepenica, i razgovarali kako bismo ipak doli do komore sa provizijom, kad
odjedared spazih da je Avgust pobledeo kao smrt, i da mu usne dr u na jedan
sasvim udnovat na in. Ja, veoma uznemiren, neto ga zapitah, ali on ne
odgovarae, to mi je jo vie dalo povoda da mislim da mu je naprasno pozlilo
kad jedva najzad spazih da su mu o i kao prikovane za neki predmet iza mene.
Okrenuo sam glavu, i, dok sam iv, ne u zaboraviti blaenstvo koje je
prostrujalo kroz svaki deli moga tela, kad sam video, i to svega na neku milju
od nas, da prema nama plovi ,veiika la a. Sko io sam na noge kao da me je kurum

pogodio, i, ispruivi ruke u pravcu la e, ostao "sam u tom poloaju bez

pokreta, bez glaska. I Piters i Parker bili su uzbu eni, naravno, na razne
na ine. Piters je igrao na palubi kao lud, govorio neke besmislice isprekidane
uzvicima i molbama, dok je Parker briznuo u pla i plakao dugo kao dete.
La a koja se pribliavala bee brig holandskog. stila, crno obojena i sa
raskonim pozla enim kljunom. I ona mora biti da je mnogo stradala od r ava
vremena; bura, koja je po nas bila tako kobna, mora biti da je i nju
ra erupala, jer joj se prednja katarka videla prebijena, a ograda na desnoj
strani jako ote ena. Kad smo je ugledali, bila je otprilike dve milje.od nas,
pod vetrom, i dolazila pravce nama. Vetar je bio veoma blag, i mi smo se jako
udili to plovi svega pod 23 jedra; naravno da je slabo odmicala, a nae
nestrpljenje usle toga grani ilo se groznicom. Mada smo bili uzbu eni, zapazili
smo njeno neveto manevrisanje. Tako je menjala kurs, da smo ve pomiljali da
nas nije videla, III da je,
77
dodue, opazila nau la u, ali poto nije opazila nikog na palubi, d,a e
okrenuti i otploviti u nekom drugom pravcu. U svakom takvom trenutku derali smo
se to smo igda mogli, nato bi la a,. tako nam se inilp, menjala svoju nameru,
i opet uzimala kurs prema nama. To udnovato upravljanje la om ponovilo se
nekoliko puta, tako da smo najzad imali samo jedan odgovor na pitanje: da je
krmano pijan.
Na palubi strane la e nismo mogli nikoga da spazimo sve dok nam se nije
pribliila na jednu etvrtinu milje. Tada smo videli tri mornara, po odelu
sude i, tri Holan anina. Dvojica su leala na starim jedrima blizu prednje
kabine, a tre i, koji kao da nas je sa neobi nom radoznalo u posmatrao, bio je
naslonjen uz ogradu, sasvim* spreda na kljunu. To je bio visok i krupan ovek,
vrlo crnomanjast. inilo se kao da svojim dranjem ho e da nas ohrabri; klimao
je glavom nekako. veselo, premda i nekako lidnovato, pri emu se neprestano
smejao i pokazivao divne bele zube. Kad je la a dola bile, videli smo kako mu
je crvena flanelska kapica pala s glave u more; ali on, ne mare i a to nita,
naStavljae svoje udnovato osmehivanje i gestikuliranje... Ja saoptavam ove
pojedinosti i okolnosti sasvim ta no, naravno, onako kako su se nama u inile.
La a se pri'bliavala polako, i sada sa vie odre enosti u manevru; naa srca
meni je teko da hladno govorim o tome kucala su u najburnijoj radosti, a due
nae izlivale se u uzvicima i zahvalV nim izrazima Bogu za potpuno neo ekivano i
tako sjajno spasenje, koje, eto, tek to se nije ispunilo, Odjedared, od la e
koja nam je sada ve bila, sasvim blizu, stao se prenositi r av miris smrad
kojem niko na svetu ne bi naao pravo ime, neto pakleno to je htelo da ugui,
neto to se ne da podneti, to se ne da zamisliti. Ja sam jedva disao, a kad
sam se okrenuo prema drugovima, video sam ih ble e od mramora. Vremena nije bilo
za raspravljanje i izgledalo je da ho e da pristane uz okruglinu zadnjeg kraja
nae la e, kako bi nas mogla primiti bez sputanja amca. Mi svi potr asmo
natrag,
kad talas odjedared istera
78
la u za nekoliko linija o kursa kojeg se drala: prolaze i na nekih dvadeset
stopa razmaka ispred naeg domena, otvori nam se pogled na celu palubu. Ho u li
ikada mo i zaboraviti uas nad uasima? Dvadeset pet do trideset Ijudskih
leeva, me u kojima nekoliko ena, lealo je ratrkano u najgnusnijem stanju
raspadanja. Videli smo sad da na tom ukletom brodu nema ive due! A mi, mi smo
te mrtvace zvali u pomo ! Da, dugo 1 glasno smo preklinjali te neme i odvratne
slike da .nam se na u u nevolji, da ne dopuste da i mi budemo isti takvi, da nas
prime u svoje drutvo! Od uasa i o ajajjja govorili smo lude re i: bili smo
pomerili pame u od strahote i strahovitog razo arenja. Na prvi na vrisak uasa
kao da je odonud, sa boka la e, odgovorio neki ton, tako sli an ove jem glasu,
da bi se i najosetljivije uvo trglo i dalo obmanuti. U tome momentu nam je nov
pokret la e okrenuo njenu uzviicu na prednjem delu, i mi tad spazismo otkuda
dolazi zvuk. Videli srjio onu krupnu figuru, jo neprestano naslonjenu na
ogradu, uz neprestano klimanje glavom, ali ije lice je sad bilo okrenuto od
nas, Ruke, sa izvrnutim dlanovima, videle , su se preko ograde. Kolena su se

drala na debelom, jako zategnutom uetu. Na le ima, sa kojih je deo koulje bio
ocepljen, videli smo grdnog galeba koji je s nasladom kljuvao po uasnom mesu:
kljun i nokti bili su duboko zariveni, a belo perje jako po^ prskano krvlju.
Kako se la a dalje pokretala, dolazila blizu nas, ptica, spazivi nas valjda,
izvukla je, sa o iglednim naporom, svoju krvavo crvenu glavu, i pogledavi nas
za as, kao zaprepa ena, digla se leno sa leine koju je derala, poletela uvis
i dola nad nau palubu, i ostala neko vreme na je noj ta ki dre i o kljunu
neto kao komad krvave digerice. Uasni taj zalogaj je odjedared pljesnuo
neposredno pred Parkerove noge. Bog neka mi oprosti, kroz glavu mi prvi putsenu
misao, misao koju ne u kazati, i ja po oh prema krvavom par etu. Pogledah gore,
i mi se sretoe sa Avgustovim, u kojima je bilo toliko snanog i otro
odre enog izraza da sam doao k sebi. Sko io sam, bacio sam komad u more.
79
Le, koji je dralo samo ue, klatio se amo tamo, polagano,' usled kljuvanja i
upanja grabljive ptice, i otuda je dolazio na utisak da je figura iva. Kad se
galeb digao, skinuo s lea svoju teinu, le se zaljulja, izvrte se polovinom
tela, i mi ugledasmo lice. Nikada valjda nije bilo strahovitije slike! O iju
vie nema, tako isto ni mesa oko usta, zubi su se videli potpuno goli; to je
dakle bio onaj osniejak koji nam je ulivao nadu! To je... ali bolje da utim.
La a je, kao to sam ve rekao, prola ispred~ naeg omaaja, i nastavila da se
kre e. Sa njom i sa njenom groznom posadom udaljavale su se i nae vizije o
spasenju i radovanju. Dok je jo lagano klizila kraj nas, mogli smo moda na i
na ina da pre emo na nju; ali, naglo razo arenje, i strahota onog to smo
videli, uko ie u nama svaku aktivnu sposobnost i duha i tela. Mi smo neto
posmatrali i neto ose ali; ali niti smo umeli da mislimo niti da ra imp dok
nije bilo, avaj, kasno i za jedno i za drugo! Koliko je taj doga aj udario po
umnim nairii sposobnostima, vidi se iz ovog fakta: kad se la a ve toliko
udaljila od nas da smo jo samo polovinu njenoga trupa videli, po eli smo
ozbiljno da pretresamo predlog: do i do la e
plivaju i!
Ja sam se od toga doba uzalu naprezao da prodrem u uasnu tajnu sudbine te
la e. Konstrukcija njena i opti spoljahji izgled govorili su za to da je
trgova ki brod holandski: to je potvr ivalo i odelo mornara. Zaista smo lako
mogli pro itati i ime la e, na kijunu, i u initi jo i mnoga druga zapaanja,
to bi pomoglo da joj se bolje utvrdi karakter; ali uzbu enje nas je bilo liilo
svake sposobnosti za takav posao. Po afranovoj boji onih leeva koji se jo
nisu bili sasvim raspali, zaklju ili smo da je, verovatno, sva posada pomrla 'od
ute ;groznice, ili od neke druge strane bolesti te vrste. Ako je to bio uzrok
(a drugi ne mogu da zamislim), smrt ih je, sude i po poloaju leeva, morala
Snalazlti strahovito rrfeprasno, stranije no to biva u slu ajevima
najuasnijih zaraza za koje Ijudi znaju. Moda je, slu ajno, dospeo neki otrov u
njihov provijant i to je' dovelo do kata
80
strofe: mo a su jeli neku nepoznatu otrovnu vrstu riba, ili drugih morskih
ivotinja, ili ptica svakako je teko i uzaludnp naga ati da doznamo neto
tako gde je sve skriveno, i to e, verovatno, zanavek i ostati uvijeno tamom
najnedoku nije tajanstvenosti.
XI
Ostatak dana proveli smo u tupoj letargiji, gledali smo za la om koja nas je
ostavljala, dok nam je mrak nije sasvim sakrio, to nas je onda, na neki na in,
rasvestilo. Tada se opet javie muke gladi i e i, kraj kojih nam se, ponovo,
sve ostalo inilo bezna ajno. Naravno, nita se nije moglo preduzeti dok ne
svane. Smestili smo se dakle kako smo najbolje mogli i gledali da se bar malo
odmorimo. Meni je to polo za rukom, i jo i neobi no dobro: spavao sam sve dok
me drugovi, koji nisu bili tako sre ni, predzoru ne probudie. Trebalo je da
nanovo u inimo probu i do emo do neke hrane iz ostave u dnu broda.
Vreme je bilo savreno mirno, more glatko kao retko .kad; toplo i prijatno. La a
se vie nije videla. Po eli smo svoj posao time to smo istrgli jo jedan lanac,
i vezali sad i taj za Pitersovu nogu; on je bio spreman da jo jedared ide pod
vodu; nadati se da e i upati vrata komore ako samo dosta brzo stigne do mesta:

za ovo poslednje sad je bilo vie nade, jer je trup la e stojao mirnije i
uspravnije nego pre.
Zaista, doao je Piters dosta brzo do vrata, skinuo jedan od lanaca, i inio sve
mogu ne napore da probije unutra; ali, uzalud; drvo je dralo ja e no to smo
mislili. Piters je sad ve bio toliko izmu en od gnjuranja, da je trebalo da ga
neko odmeni. Parker se odrriah javio; ali u tri pokuaja nije uspeo ni do vrata
da do e. Avgusta nismo mogli uzimati u obzir, jer sa ranjenom rukom nije mogao
imati dosta snage za i upavanje vrata, i tako je doao red
da
ja
u inim
to
mogu
za
opte
spasenje.
6 Avanture Gor ona Plma
81
Piters je jedan o ona dva lanca ostavio dole, a ja sam, sputen pod vodu,
osetio da nemam dovoljno snage da se odrim uspravno. Reio sam dakle da u prvo
gledati da na em drugi lanac. Pipaju i po patosu hodni iea, osetih neto tvrdo,
i zgrabih predmet odmah, ne ispituju i prethodno ta je. Kad su me izvukli,
pokazalo se da sam izneo bocu, i, na nau neopisanu radost, bocu sa portskim
vinoiii. Blagodarili srno Bogu za ovu pomo u tekom asu; izvukosmo zapua
pomo u moga noi a, i, gutnuvi redom po umeren gutljaj, osetismo se neobi no'
osnaeni od toplote. Bocu smo zatim paljivo za epili, a pomo u jedne depne
marame smo je tako obesili da se ne moe
razbiti.
Odmorivi se malo posle ovog sre nog slu aja, spustio sam se ponovo u vodu, i
sada naao i lanac. Iziao sam, pri vrstio ga oko noge, i zagnjurio se onda po
tre i put; ali, samo zato da bih se uverio da nema sile koja bi u takvom
poloaju, i pod takvim okolnostima, uspela da probije vra^ta. Vratio sam se na
vazduh
sasvim
o ajan.
Izgledalo je po svemu da nade vie nema, i ja sam. na licima svojih drugova
video rezignaciju pred neizbenom propa u. Vino je izazvalo u njima vrstu
delirijuma: mene je to mimoilo, verovatno zbog moga silaska u vodu. Oni su
govorili zbunjeno, sasvim bez veze sa naim poloajem. Piters me je neprestano
zapitkivao o Nantuketu; Avgust mi je priao i traio da mu dam depni elji ,
jer mu je kosa puna riblje krljuti, pa ho e da je o isti pre no to se iskrca;
Parker mi je izgledao prisebniji: molio m,e je da se jo jedared, na sre u,
spustim u vodu, i da iznesem to mi do e pod ruku. Ja sam na to pristao, i,
posle jednog minuta, izneo sam malu 'konu torbu, koja je pripadala kapetanu
Barnardu. Odmah smo uzeli da je otvorimo, sa skrivenom nadom da emo moda u
njoj na i neto za jelo ili pi e. Nali smo svega kutiju sa brija ima i dve
platnene koulje. Zagnjurio. sam se ponovo; ali vratio sam se praznih ruku.
Taman mi se promolila glava iz vodp, uh da se
na
palubi
neto
razfoija:
nezahvalnici
su
se
ko
82
ristili mojim otsustvom, ispili ostatak vina, a . boca im se razbila kad su
pokuavali da je brzo obese na staro mesto pre nego to u ja videti ta se
desilo. Prebacio sam im bezduan postupak, nato je Avgust briznuo u pla . Ona
druga dvojica pokuala su da se smeju, da tobo okrenu stvar na alu; no, ne daj
mi, Boe, da jo nekada vidim takav smej: njihove iskrivljene crte bile su
uasne. Dejstvo vina u njihovim praznim elucima imalo je krupnu posledicu: bili
su savreno pijani. Jedva sam ih savladao da legnu, a onda su nabrzo vrsto
zaspali, diu i glasno i teko kao u ropcu.
Tako sam se ja naao sasvim osamljen na la i, ,a
misli
moje,
naravno,
behu
najcrnje
to
se
moe zamisliti.
Nita
drugo
nisam
video
pred
sobom
do laganu smrt od gladi, ili, u najboljem slu aju,
smrt u prvoj
buri,
jer
malaksali,
kakvi
smo
bili,
nismo smeli
ra unati da
emo jo jednu no
bure izdrati. Glad je upala u meni na
neizdrljiv na in, i ja sam oseeao da bih bio kadar u initi i najneverovatnije,
samo
da
glad
utolim.
Otsekao
sam
noem
komad kone torbe, i
pokuao da jedem: nisam bio u stanju da progutam ni
najmanju
mrvicu;
ali,
inilo
mi se da
mi
je
lake
bilo
i
od
samog
vakanja
koe
i ispljuvavanja
vakotine.
Pred
ve e
se
moji
drugovi
izbudie: sva trojica u uasnom stanju, poto je dejstvo
alkohola
u
njima
prestalo.
Tresli
su
se
kao
u groznici i zapomagali z.a vodom.

Bilo mi ih je ao, ali nisam mogao da se u isto vreme ne radujem to je

mene
sre na
slu ajnost
spasla
od
prekomernog pijenja vina i od
bednog i mu nog stnnja u kojem sam gledao njih. Me utim, njihovo
ponaanje me je i
plailo
i
uznemiravalo:
ako
ne
nastupi
neto
neo ekivano,
oni
mi
apsolutno
ne e
mo i
pomo i
na poslu
oko
zajedni' kog
spasenja.
Ja
jo
nisam
bio sasvim napustio misao da se
iz kajite. neto dobavi; ali je svaki nov pokuaj sve dotle isklju en, ^ok neko
od njih ne bude gospodar sebe,
i u stanju da dri kraj
ueta
na
kojem
u
se
sputati.
Parker
je
izgledao prisebniji od ostalih, i
ja sam se trudio svim silama
da
ga
rastresem.
Palo
mi
je
na
um
da
bi
83
moda voda dobro uticala: vezao sam mu dakle ue oko struka, i onda, odvevi ga
do stepenica kajite (on je za sve to vreme ostao potpuno pasivan), gurnuo sam ga
u vodu, pa odmah opet izvukao. Imao sam razloga da sam sebi estitam na toj
ideji: Parker je izgledao ivlji, osveen, i pitao je, poto sam ga izvadio iz
vode, sasvim trezveno: zato sam to radio sa njim. Kad sam mu objasnio stvar,
zahvalio mi je: kazao da mu je voda dobro inila, i po eo zatim sasvim pametno
govoriti o naem poloaju. Reili smo prvo da kroz isti postupak pro u i Avgust
i Piters, i zbilja su se posle vode i oni bolje ose ali. Ta ideja kod mene je
bila plod tiva: itao sam u nekoj medicinskoj kiijizi da du ima odli no
dejstvo u slu ajevima kad bolesnika obuzima delirum tremens.
Sada sam dakle mogao opet poveritl drugovima da dre kraj ueta. Gnjurao sam tri
etiri puta, mada je ve bio pao mrak, i ne ba jak, ali irok taias drmao malo
la u. U toku mojih pokuaja uspeo sam da iznesem dve britve, jedan veliki prazan
sud i jedno ebe; ali nita od jela. Nastavljao sam da se sputam dok nisam
iznemogao; ali ne iznesoh vie nita. Preko no su to isto radili Piters i
Parker, naizmeiice; no kako nam nita nije dolazilo pod ruku, ostavili smo se
najzad toga posla, konstatuju i u o ajanju
da
uzaludno
iscrpljujemo
snage
do
kraja.
Ostatak no i proveli smo u samrtni kim mukama due i tela. Ovanulo je jutro i
16og jula, ali mi smo uzaman izgledali na sve strane. More je i dalje bilo
mirno, sa istim lakim talasom sa severa kao i ju e. To. j.e sad ve esti dan
bez jela i pi a, izuzev bocu portskog vina; i bilo je jasno da jo samo veoma
kratko vreme moemo iveti ako do hrane ne do emo. Nikad nisam video, a i ne
elim da vidim, tako smrale ljude kakvi su bili Piters i Avgust. Da sam ih
takve sreo negde na kopnu, ne bih rekao da sam ih ikada poznavao. Crte njihove
su se tako skroz promenile da mi je teko bilo verovati da su to ljudi iz moga
skoranjeg drutva. Parker, i pored toga to je bio jako opao i tako slab da
nije mogao
84
glavu da digne sa grudi, nije ipak bio tako jada* kao ona dvojica. On je
podnosio muke sa mnogo strpljenja, nije se alio, i pokuavaoje da nam uliva
nade na sve mogu ne na ine. Sto se mene ti e, ja sam patio manje od ostalih,
mada mi je, 5 ad sam polazio na put, z ravlje bilo loe; i mada sam, i uopte
uzevi, slabije gra e. Mnogo sam manje i izmraveo nego oni, a duh me je upravo
vanredno sluio u sravnjenju sa njihovim skoro potpuno podetinjenim stanjem,
njihovim praznim, idiotskim osmesima i nedotupavnim primedbama. S vremena na
vreme ivnuli bi kao da im je na mahove dolazila svest o njihovu stanju: skakali
bi na noge pod trenutnim bu enjem snage, i govorili, za neko kratko vreme,
sasvim razumno, nu krajnje o ajno, o raznim pitanjima oko naeg poloaja.
Mogu no je, me utim, da su moji drugovi o svome stanju imali isto miljenje koje
ja o mome, i da sam ja, nesvesno, padao u iste detinjarije i blesavosti kao i
oni to je stvar koja se ne da odre eno utvrditi.
Oko podne, Parker je stao tvrditi da s leve strane la e vidi kopno, i jedva sam
ga svim silama zadrao da ne sko i u vodu sa ube enjem da e otplivati na to
kopno. Piters i Avgust, potonuli u melanholi nu zamiljenost, nisu uzimali na um
Parkerove re i. Ja sam nisam u tome pravcu mogao da otkrijem ni najble u liniju
nekog kopna znao sam isuvie dobro da smo daleko od svakog kopna, i da nema

smisla zavaravati se iluzijom. Ali mi je trebalo mnogo vreihena dok sam Parkera
uverio o zabludi; a kad sam uspeo, on briznu u pla , kao dete, deru i se glasno
i jecaju i i ne prestade dokle god
nije
umoran
i
iznemogao
pao
i
zaspao.
Piters i Avgust pokuae tako e, ali bez uspeha, da progutaju komad one koe. Ja
im savetovah da, kao i ja to sam, samo iva u kou, i onda je ispljunu. Za dugo
vakanje su bili suvie nemo ni. Ja sam me utim nastavio tako da inim, i bilo
mi je od toga neto lake: mene je mnogo vie mu ila nestaica
vode,
i
jedva
me
je
uspomena
na
strane
85
posledice
toga kod
drugih ljudi zadrala
da ne uzmem
gutljaj
morske
vode.
Tako je prolazio dan. Odjedared, spazih, stoje i . sa leve strane na kljunu,
jedro. Videlo se na istoku i izgledalo da pod njim plovi velika la a koja, na
razmaku od 1215 milja, dri kurs koji se sa naim ukrta. Nijedan od mojih
drugova nrje nita primetio, a ja sam utao, da se ne bismo moda opet
razo arali. Ali kad je la a dola blie, video sam da plovi nama punih jedara.
Nisam mogao onda vie da se savla ujem i upozorio sam i drugove. Oni poskakae,
predadoe se najneobuzdanijoj radosti, plakahu, smejahu se kao idioti, skakahu
trupkaju i po palubi, upahu kose i naizmenieno se as moljahu Bogu, as psovahu
"rune psovke, I mene je neobi no potreslo koje njihovo ponaanje, koje ube enje
da je to' najzad ipak siguran spas, te stadoh sa njima zajedno ludovati,
putaju i na volju svojim impulsima blagodarnosti i ushi enja, valjaju i se po
palubi, tapu i, vi
i, dok me odjedared neto ne rastrezni, te sam nanovo
osetio krajnju ove ju bedu i o ajanje: video sam da nam se la a okrenula
stranjim svojim delom, i da krmani skoro u sasvim suprotnom pravcu prema onom u
kome sam je prvobitno spazio.
Trebalo je vremena dok sam drugove svoje ubedio da nas je sre a opet omanula. Na
sva moja uveravanja odgovarali su za
enim pogledima i gestovima koji su
odbijali varanja i r ave ale. Avgustovo ponaanje me je uasno potreslo. Uprkos
svemu to sam ja govorio i inio, tvrdio je neprestano da la a dolazi blie, i
spremao se za prelazak na nju. Morsku travu to je lagano plovila kraj nae la e
je drao za amac one la e i pokuavao da sko i do njega, lele
i i cvile i da
oveku srce pukne od alosti; jedva sam ga spre io da se ne baci u more.
Kada smo malo savladali uzbu enje, posmatrali smo la u sve dok je nismo izgubili
iz vida; rne utim, vazduh se bio ispunio gustom maglom i digao se lak vetar. Kad
je la e kona no nestalo, Parker mi se okrenuo sa izrazom lica od kojeg sam
86
sav za rhtao. Drao se sabrano, kao nikad. A pre nego to je i otyoriq usta,
meni je moje srce kazalo ta e re i: u malo re i on predloi da jedan od nas
mora umreti da bi oni ostali mogli odrati ivot.
XII
Ja sam ve o' nekog vremena pomiljao na mogu nost da se do e do tog
poslednjeg, strahovitog zaklju ka; ali sam bio reio u sebi da u radije
pretrpeti smrt, ma u kojem obliku, nego to u pribe i takvome sredstvu. Tu moju
odluku nisu pokolebale najuasnije muke gladi koje sam trpeo. Piters i Avgust
nisu uli da je pao taj predlog. Zato sam odveo Parkera nastranu i, pozvavi u
sebi Boga u pomo , da Parkera razuverim, dugo vremena sam govorio i preklinjao
ga svim to mu je sveto, iznosio argumente kakve samo taj ikrajnji slu aj
diktira da napusti tu misao, i da je ne spominje ni jednom od one dvojice.
On me je sluao ne pokuavaju i ni im da mi protivre i, i ja sam se ve nadao da
sam ga zadobio da popusti. Ka sam prestao, rekao je da on vrlo dobro zna da je
sve to tako kako ja kaem; da je prilaenje tom sredstvu najuasniji izlaz iz
situacije koji ovek moe zamisliti; ali, on je dosad istrpeo onoliko koliko
ljudska priroda najvie moe trpeti, a misli da je nepotrebno da propadnu svi,
kad je smr u jednoga mogu no, i, tavie, verovatno da se ostali spasu. Najzad
mi je rekao da mogu sebi utedeti svaki dalji trud oko uticanja na njega, jer se
on na taj korak bio reio jo pre nego to se la a pojavila, i la a ta je samo
za as odgodila objavljivanje toga reenja pred svima.

Ja sam ga tada molio: kad ve neee da odustane, da bar jo malo po eka sa svojim
planom; moda e, ipak, nai i neka la a; navodio sam i vazdan drugih argumenata,
.za koje sam drao da mogu uticati na njegovu sirovu prirodu. On mi odgovarae:
da
je
i
ovako
progovorio
tek
on a
kad ve
nije
87
mogao druk ije; da on dalje ne moe ostati bez hrane, i da bi, stoga, drugo neko
vreme, bai* to se njega, ti e,
bilo suvie
kasno.
'
.
Kako nisam uspeo da ga dirnem lepim i blagim tonom, reio sam se na druk iji
postupak. Kazao sam mu da valjda ima o i da vidi da sam ja najmanje ~ iznemogao,
da su dakle moje zdravlje i moja siraga, u tom trenutku, bolje nego njegovi ili
Pitersovi i Avgustoviv ukratko, da u, ako bude potrebno, upotrebiti silu, i da
u ga, ako pokua a onoj dvojici saopti svoje ljudoderske namere, da u ga
jednostavno baciti u more. Na to me je on zgrabio za guu, izvadio no, i u inio
nekoliko napada da mi ga sjuri u trbuh; samo ga je krajnja njegova slabost
spre ila da izvede to je naumio. Naravno, za to vreme je i u meni planula
srdba; ovukao sam ga do ruba la e s vrstom namerom da ga bacim u vodu. Spaslo
ga je posreddvanje Pitersa, koji je prisko io, razdvojio nas, i pitao ta se
deava. Pre no to sam mogao ita u initi, Parker je rekao to je hteo
da
rekne.
Utisak od njegovih re i bio je jo straniji nego ono ega sam se ja bojao. I
Avgust i Piters, koji su, I kako izgledae, i sami krili tu misao u sebi koju je
Parker samo prvi izrekao, "dadoe Parkeru za pravp, i zahtevahu da _se stvar
mah izvede. Ja sam o ekivao da e bar jedan od njih imati toliko mo i da mi
pomogne u opiranju; a sa pomo u tog jednog, ose ao sam, bio bih u stanju a
otklonim uas. Kako sam se iz osnove prevario, bilo je krajnje vreme da
pomiljam na svoju sigurnost, jer, svako dalje opiranje od moje strane bilo bi
na njihovoj strani razlog da se u tragediji, koja tek to se nije izvela, sa
mnom ne postupa ba poteno.
Rekoh dakle da pristajem na predlog, i molim samo jo za jedan as ekanja,
koliko je potrebno da se razi e magla oko nas, i, moe biti, jo jedared
ugledamo onu la u. Privoleo sam ih na to posle mnogih teko a; kako se magla
digla jo pfe jednog asa (vetar je ubrzo doao) a la e nig e ne bee, po eli
smo se spremati da nam kocka odlu i sudbinu.
88
Odvratno
mi
Je
opisivati
scenu
koja
je
pos! toga
nastala;
nikoji
kasniji doga aji
nisu
mogli
da mi izbriu detalje te scene
iz se anja,
i pomisao r.njih trovala
mi
je
svaki
trenutak
poznijeg
mog
. vota.
Neka mi
dakle bude
doputeno
da
preko
toga dela
moje pri e pre em
onoliko
brzo koliko
igda
to doputa
priroda stvari.
Jedina
mogu na
metoda
bila je izvla enje slamki. Mesto
slamki upotrebili smo iverke drveta, a bilo je reeno da e se iz moje ruke
izvla iti. Ja sam se nato povukao u jedan kut palube,
a
moji
drugovi,
ute i
i
okrenuvi
mi
le a,
u drugi. Najstraniju duevnu
muku pretrpeo sam dok sam slamke
spremao.
U
ve ini
slu ajeva i
situacija ivota
ovek,
dakako,
ne
gubi
interes
za
odranje svoje
egzistencije;
taj
interes
jo raste
ukoliko
su slabiji izgledi za
spas ivota. Sada me utim, kada sam se
naao
pred
zadatkora
mukle,
odre ene,
vrlo
ozbiljne prirode (sasvim druk ije od borbe protiv bure ili
gladl); kad sam imao priliku da razmislim o sasvim
neznatnim
mogu nostima
izbegavanja
smrti,
i to smrti sa najgroznijom svrhom;
sada se
odjedared svaki deli
moje
dosadanje
energije
nekuda
razneo, kao to se perca
razle u pred vetrom, i mene
ophrva
najgnusniji,
najbedniji
uas i
strah.
Nisam spo etka
bio kadar ni
da
iskidam
i
sloim
ocepke od drveta; prsti su mi sasvim otkazali
slubu, a kolena su mi se tresla i udarala jedno o drugo. Kroz mozak mi
je
jurilo
hiljadu
apsurdnih
misli:
kako
bih
ja li no
izbegao
u e e
u
stranoj
spekulaciji.
Dolazila mi je ideja da se bacim pred svojim
drugovima na kolena, i da ih rpolim da me potede
od
te
uloge; pa

onda
ideja
da
sko im
na
njih,
jednoga
od
njih ubijem, i takp
vu enje kocke u inim suvinim; jednom re ju,
sve, sem ideje da svrim ono
to mi je bilo n rukama. .Najzad,
poto sam
dosta
vremena
proveo u
tim
besmislicama,
trgao sam se na glas Parkerov, koji
me
je
opominjao
da
sve
nas
to pre
izbavim iz
strahovite
neizveshosti.
Ni
tada
jo
nisam
bio
u stanju da najzad udesim ocepke. Po eo sam
preturati po
glavi
razna
lukavstva,
p'omo u
'kojih bi ' naveo jednoga
od svojih sastradalnika da izvu e kra i ive
89
rak, poSto je tako bilo ugovoreno: da e onaj ko izvu e kra i iverak, umreti, da
bi se .ostali spasli. Ko 6e me osuditi za bez unost? Samo onaj ko nije nikada
bio u sli nom poloaju.
Najzad, vie se nije moglo odugovla iti, i ja oteturah
do
prednjeg
dela
la e,
ose aju i
da
mi
srce lupa kao da e grudi da mi razvali. Pruio
sam ruku sa
ocepcima:
Piters
izvu e
prvi.
Slobodan!
Njegov iverak
nije bio najkra i; to je bio dokaz da je jedna verovatno a manje za moje
spasenje. Sabrao sam se opet, i ~pruio ruku prema Avgustu. I on, bez
okolienja, izvu e: i on bee slobodan. Sada su mogu nosti ivota
ili
smrti
stojale
preda
mnom
potpuno
iste. , U
tom momentu
razlila
mi se
po
grudima divljina jednog
tigra.
Ose ao
sam prema
svome
drugu
Parkeru
najsilniju,
demonsku
mrnju.
Ali,
to
ose anje nijfe dugo
trajalo; ja mu, zatvorenih o iju, 1 u gr u strave,
pruih da
izvu e
jedan
od
dva
iverka.
Pet minuta
mu je trebalo
da se rei; za
sve vreme te uasne
pauze
ja
nikako
nisam
otvarao
o i.
Najzad
osetih
da
mi
je jedan
od
dva
iverka
brzo
izvu en iz ruke.
Sudbina je dakle reena nisam samo znao da li njegova ili moja. Niko nije
nita govorio, a ja nisam imao snage da se uverim... Najzad me Piters
uhvati za ruku, ja se usilih da otvorim &Zi, i spazih, odmah, po izrazu
Parkerova lica,
a sam ja spasen, a on osu en. U ahnuh duboko u sebe vazduh
J sruih se onesve en na palubu.
Doao sam k sebi osta rano da ugledam dovretak tragedije: smrt je pretrpeo
onaj . koji ju je najvie hteo. Parker je, ne opiru i se, bio udaren noem u
le a od Pitersa, i sruio se na mestu mrtav. Ne u se zadravati na asti koja je
posle toga dola na red. Takve stvari moe ovek snevati, ali pakleni uas
stvarnosti re i ne mogu opisivati. Neka bude dosta re i da smo od toga lea
iveli etiri dana, koji se nikada ne e iz pameti izbrisati. To je bilo od
17og
do
zaklju no
20og
jula.
Jula 19og padala je bujna kia, koja je trajala otprilike
etvrt
asa.
U
jednom
od
onih^ ulavljenih
90
pokriva a nahvatali smo neto vode. Ne vie od pola balona; ali nas je i
to ispunilo nadom i snagom.
Jula 21og opet smo se nali u krajnjoj nudi. Vreme je bilo jednako toplo i
prijatno, ponekad sa malo magle i lakim vetrovima, obi no od severa ka zapadu.
Jula 22og, dok smo sedeli na gomili i razgovarali melanholi no o svom alosnoln
poloaju, meni odje nom sunu kroz glavu misao koja me ispuni vedrom nadom. Setio
sam se da mi je Piters, kad smo ono obarali prednju katarku, dao jednu sekiru i
zamolio me da je ostavim po mogu stvu na sigurnom > mestu; ida sam ja tu sekiru,
nekoliko minuta'pre nego to su oni teki talasi naili na nas i napunili la u
vodom, odneo na prednji deo la e sleva,' i ostavio je u jednoj koji. Sada mi se
prividela mogu nost: poto tom sekirom probijemo palubu na mestu iznad komore za
proviziju, da do emo, ipak, i bez teko a, do hrane.
Kada sam taj plan saoptio drugovima, oni se obradovae, i odmah smo sva trojica
poli prema kabini na prednjem delu la e. Zagnjuriti se pod vo u na tom mestu,
bilo je jo mnogo tee nego silaziti u kajitu, jer je, tu, otvor bio nesravnjeno
manji. Kao to e se itaoci se ati, redovan ulaz u kajitu imao je okvir sa
mnogo drvenarije, i kad je sve to razoreno, otvor se znatno pove ao; dok ovde,
na prednjoj kabini, ulaz nije bip nita drugo do obi na rupa od tri stope u
kvadrat, i, prema tome, mogao je ostati sasvim neote en i mali. Ja me utim ni

asa ne oklevah ^sa pokuajem da si em: sa uetom oko struka, sko ih hrabro
unutra, stigoh do koje, i zaista na oh odmah sekiru. Sekira ta do ekana je sa
velikim ushi enjem, a lako a sa kojom smo doli do nje, smatrana" je kao dobar
predznak za kona no nae spasenje.
Po esmo tada da fazvaljujemo palubu sa svom energijom novoprobu ene nade; Piters
i ja odmenjivali smo se na poslu; Avgust, zbog svoje ranjene ruke, nije nam
mogaD pomagati. Kako smo jo bili slabi i nas dvojica, morali smo se svaki as
odmarati
91
posla. Izlazilo je, prema tome, da e mnogi 1 dugi asovi pro i dok se izvri
zadatakr to jest razvali dovoljno velika rupa za slobodan prolaz u komoru sa
provizijom. Nu, sve te teko e nisu nas uplaile, radili smo celu no pri
mese ini, postigli smo
najzad
ono
to
mo
eleli,
u zoru
23ega
jula.
Sada se Piters javio za silaenje. Opremljen kao' i ranije, zagnjurio je i brzo
se vratio nose i u rukama mali lonac, koji je, na nau ogromnu radost, bio pun
maslinki. Razdelismo ih, i, 'pojevi ih sa velikom lakomo u, jedva smo ekali
da Piters ponovo si e. Toga puta rezultat je premaio sva naa o ekivanja;
iznesena je velika unka i boca madere. Iz boce je svaki od nas samo umereno
gutnuo, jer smo se svi jo se ali opasnih posledica od neumereno ispijenog
portskog vina. Sunka, sem jedno dve funte oko kosti, bila se pokvarila od slane
vode, i nije se mogla jesti. Ono to je dobro bilo razdelili smo. Piters i
Avgust, nemo ni da se umere, pojeli su svaki svoj deo odmah: ja sam bio
oprezniji, pomiljao sam na e kofa e posle toga do i, i pojeo sam sarao malo
od svoga obroka. Posle toga odmarali smo se od neobi no
naporna
naeg
rada.
Oko podne, osetivi se opet snaniji i sveiji, nastavismo sa naporima oko
dobavljanja hrane. Piters i ja silazili smo naizmeni no do zalaska sunca, svaki
put sa vie ili manje rezultata. Izneli smo postepeno jo etiri mala lonca sa
maslinkama, drugu unku, skoro tri galona odli ne madere, i, to je za nas 'bilo
najdragocenije, jednu malu kornja u vrste galipago: kapetan Barnard je, kad smo
polazili, dobio nekoliko komada sa la e Meri Pits, koja se ba tada vratila
bila sa je nog puta po Pacifiku, gde je lovila
morske
pse.
Ima u jo prilike 'da u ovom pri anju spominjem 'tu vrstu kornja a. Ona se
nalazi naj e e, kao to e mnogi od mojih italaca znati, na grupi ostrva koja
se zovu Galipago, a ime svoje dovode od te ivotinje, jer panska re galipago
zna i kornja a iz slatke vode. Zovu ih ponekad i slonkornja e, zato to ih biva
ogromno velikih. Ja sam video vie njih
92
koje su teile o 1200 do 1500 funata. Izgled im je udnovat, upravo odvratan.
Kre u se sporo i teko, nose svoje telo stopu visoko od zemlje. Vrat im je
neobi no dug i tanak, od 18 palaca do dve stope: a ja sam jedared ubio jednu u
koje je razmak izme u ple ki i glave iznosio ne manje od tri stope i deset
palaca. Glava im je neobi na, li i glavi zmije. Mogu izdrati bez hrane
neveravatno dugo Vremena; ima primera da su po dve godine provodile u upljini
la e, i posle toga bile isto takg ugojene i isto tako odrane kao i pre. Po
jednoj karakteristici ove udne ivotinje potse aju na dromedare, pustinjske
kamile. Imaju kesu na korenu vrata, i u njoj stalno izvesnu koli inu vode. Biva
da se u tim kesama poto ivotinja celu godinu nije dolazila do hrane, pa je
potom bila ubijena : nalazilo do tri galona savreno svee slatke vode. Glavna
hrana tih kornja a je divlji perun i celer, tako e i slanica i indiska smokva;
od ove poslednje napreduje izvanredno dobro, a nalazi se ona u velikoj koli ini
na padinama obala gde se nalazi i sama ivotinja. Meso kornja a, odli no i veoma
hranljivo, odrava ivote hiljadama mornara, koji putuju po Tihom Okeanu
zaposleni u lovu na kitove ili
ina e.
Kornja a koju smo mi izneli iz komore bila je samo srednje veli ine, teka
otprilike 65 do 70 funti. .enka, vrlo dobro odrana, ugojena, i sa vie od
etvrtine galona bistre slatke vode u kesi. To je zna ilo ita'vo blago za nas;

padosmo na kolena i blagodarismo

Bogu
za
tako
bogatu
i
vanu
pomo .
Bilo je mnogo teko a dok smo ivotinju provukli kroz rupu: srdito se opirala, a
snaga joj bee ogromna. Umalo se nije istrgnula iz Pitersovih ruku i bu nula
natrag u vod'u; ali joj Avgust u tome trenutku nabaci na vrat ue sa om om,
zadravi je na. taj na in dok ja nisam sko io u rupu do Pitersa i pomogao rnu
da je podigne i izbaci.
Vodu iz kese paljivo smo iscrpli u bokal, koji je, kao to e se itaoci
se ati, ranije bio iznesen iz kajite. Zatim smo odbili jednoj boci grli i
na inili vrstu ae, koja je merila oko etvrtinu pajnta, ispili
93
svaki svoj
deo i reili da
emo se,
dok vode bude, strogo. drati te
mere kao
nevne porcije.
Kako je poslednja dva tri dana vreme bilo suvo i lepo, osuilo se i nae odelo,
i sva posteljina koju smo izneli iz kajite, tako da smo tu no , 23ega^ jula,
proveli srazmerno udobno i mirno, poto smo, pre spavanja, obilno ve erali
maslinke i unke, sa neto malo vina. Brini da nam se u slu aju vetra ne bi
neto od provizije otkotrljalo u vodu, vezali smo stvari to smo bolje mogli za
ostatke od ekrka. Kornja u, koju smo eleli da sa uvamo ivu to se najdue
moe, izvrnuli smo na le a, i tako e paljivo vezali.
XIII
24ti jul. To jutro probudilo nas je neobi no okrepljene, duevno i telesno, kraj
svih opasnosti nae situacije. Nismo znali gde se nalazimo; svakako daleko od
kopna; hrane koliko je dovoljno za etrnaest dana, i to ako se bude tedljivo
troilo; bez vode; noeni morem na najbednijoj olupini; izloeni milosti i
nemilosti vetra i talasa; kraj svega toga, se aju i
se
mnogo
stranijih
beda
iz
kojih
smo
se
.spasli, sadanje nae nevolje .smatrali smo kao obi ne i svakidanje teko e.
Eto, toliko je pojam blagostanja
ili
bede
relativan!
im se sunce rodilo, dali smo se opet na posao
azvla enja stvari iz komore za jelo, kad o jedared nai e pljusak sa sevanjem
munja. Brzo ponovismo to smo ve jedared radili: skupljanje vode pomo u arava
na taj na in to bismo jako zategnuli arav, a u sredini ga opteretili jednom
karikom lanca. Voda je onda curila ka sredini, i tu kapala u podmetnuti bokal.
Skoro smo ga bili napunili, kad udari jak vetar od severa; morali smo prekinuti
posao; trup la e ,se stao tako silno ljuljati da se nismo vie mogli drati na
nogama. Brzo pre osmo na prednji deo la e i privezasmo se za ekrk. Tok doga aja
smo me utim o ekivali sa mnogo ve om mirno om no to se moe zamisliti u sli nim
okolnostima. Oko podne
94
se vetar poja ao (kaku se to kae, za dve rupice na jedru), a uve e je duvao
svom silom, i pratili su ga teki, veliki talasi. Nau eni ve iskustvom kako da
se najbolje pri vrstimo, proveli smo no prili no dor bro mada smo bili kroz
mokri i jednako strepeli da nas voda ne spljusne u more. Sre om, bilo je tako
toplo da nam je mokrina skoro prijala.
25ti jul. Vetar popustio (ostala mu snaga otprilike deset vorova brzine), pa su
i talasi toliko legli da smo na palubi bili suvi. Ali, na veliku nau alost,
nali smo da je voda odnela dva lonca maslinki, i sve to je ostalo od unke,
mada smo te stvari bili veoma paljivo privezali. Reili smo da kraj svega toga
jo ne emo ubijati kornja u, i da e nas za doru ak zadovoljiti ono malo
maslinki i porcija vode, koju smo pomeali pola i pola s vinom, i konstatovali
da takva meavina neobi no snai. More je jo uvek bilo nemirno, i krajnje
nezgodno za produenje naega lova u provizionoj komori. U toku dana neke
stvari, koje nam, uostalom, u tadanjem naem poloaju, nisu mogle ni za to
posluiti, isplivale su kroz rupu same sobom; ali, voda ih je odmah odnela.
Opazili smo tako e da se trup la e, postepeno, sve ja e naginje nastranu, tako
da smo se morali vezati. Proveli smo sumoran i teak dan. U podne je sunce
sijalo skoro vertikalno nad nama, i po tome smo znali da nas je onaj dugi niz
severnih i severozapadnih vetrova doterao blizu ekvatora. Pred ve e smo videli

nekoliko ajkula, i uznemirili se, gle ajui i kako nam se jedna od njih, grdno
velika, pribliuje. Kad je u jedan mah paluba otila duboko u vodu, ona grdosija
se formalno popela k nama: pra nula se nekoliko puta nad ulazom u kajitu,
udarila repom Pitersa. Na nae veliko zadovoljstvo, golem jedan talas ju je opet
svalio u more. Da je vreme bilo lepo, mogli smo je lako uhvatiti.
26ti jul. Vetar se znatno stiao, more je tako e leglo, i mi smo se reili da
produimo posao. Posle mnogo muke, kroz itav taj dan, uvideli smo da ni emu
vie nemamo da se nadamo na tome mestu; me uzidovi toga prostora preko no su
bili ulubljeni,
95
iiela voda u upljinu la e. Taj fakt r.as
't.
naravno, ispunio
ajanjem.
.i jul. More skoro sasvim glatko; veoma i.< vt.ri od severa i zapada. U podne,
poto je izgrejalo jako toplo sunce, suili smo odela. Kupanje u moru bilo nam
je neobi no prijatno u svakom pogledu; ali smo morali biti veoma obazrivi, jer
su preko
celoga
dana
ajkule pratile
la u.
28"mi jul. Jednako lepo vreme. La a se tako nakrenula da smo se ve pobojali da
e se prevrnuti. Po eli smo se udeavati za tu krajnju slu ajnost; vezali smo
kornja u, bokal i dva lonca maslinki to se bolje dalo, sa vetrove strane, i
spolja na trupu la e, ispod velikog lanca. More neprestano mirno, sa malo ili
nimalo vetra.
29ti jul. Nastavlja se lepo vreme. Avgustova bolesna ruka pokazuje znake
izumiranja. On se tui na sanjivost i uasnu e ; ali nema velikih bolova. ime
da mu olakamo. Trljali smo malo bolesno mesto sir etora iz maslinki: to je bilo
sve to smo znali, i nije pomagalo nita. inili smo to smo mogli da
mu
bude
lake,
i
utrostru ili
njegov
deo
vode.
30ti jul. Neobi no topao dan, bez vetra. Jedna grdno velika ajkula pratila je
la u celo prepodne. Nekoliko puta pokuali smo, bez uspeha, uostalom, da je
uhvatimo pomo u om e. Avgustu je mnogo gore: on na nae o i propada, kako zbog
nedostatka 'prave dobre hrane, tako i od posledica svoje rane. Jednako se moli
Bogu da ga uzme i oslobodi patnje. Ve eras smo pojell i poslednje maslinke, a
voda u bokalu bila je tako ustajala da je bez vina uopte nismo mogli piti.
Reili smo da sutra ubijemo kornja u.
31vi jul. Prola no bila je, zbog poloaja la e, puna strave i umora. Ujutro
smo imali posla da ubijemo i razudimo kornja u. Pokazalo se da je mnogo manja
nego to smo mi mislili, ali obro odrana: meso je iznosilo najvie oko deset
funti. Da bi se to bolje o uvalo, isekli smo ga u male komade, sloili u tri
preostala lonca od maslinki i u bocu od vina, i prelili sir etom. Dogovorili smo
se da emo se zadovoljavati sa etiri uncije dnevno, i tako onda
96
imati hrane za trinaest dana. Predve e nas je iznenadila jaka kia sa mnogo
sevanja i grmljavine; ali je tako malo trajala da smo skupili svega pola pajnta
vode. Svu tu vodu, po porazumu, da osmo Avgustu, koji je izgledao ve sasvim
blizu kraja. Pio je iz arava (mi smo drali arav nad njim, i voda mu je
kapala u usta), jer nismo imali na raspolaganju sud, sem da smo prbsuli vino iz
burenceta ili ustajalu vodu iz bokala. U inili bismo bili, uostalom, ma koje od
ovoga, samo da je kia due potrajala.
Bolesniku posle vode kao da nije bilo mnogo lake. Miica mu je sasvim pocrnela,
od lanka do ramena, a noge hladne kao led. Svakoga irenutka o ekivali smo smrt.
Avgust je bio strahovito izmraveo: o'd 127 funti, koliko je bio teak u
Nantuketu, sada je spao do ciglih 4050. O i su mu bile tako upale, da su se
jedva videle, a koa na obrazima toliko onjlitavela da je jedva vakao hranu i
jedva gutao i te nost.
1vi avgust. Produava se isto mirno vrerrie, samo to sunce uasno pe e. Trpeli
smo strahovitu e ; voda u bokalu sasvim Se usmrdela i "po njoj gmizali crvi.
Malo smo od te vode ipak pili pomeavi je sa vinom; ali to nam skoro nikako
nije gasilo e . Mnogo vie osveavalo nas je kupanje u moru; me utim, to smo
samo dosta retko mogli da inimo zbog stalne blizine ajkula. Bilo nam je jasno
da Avgustu nema spasa, da umire. Ni im nismo mogli da mu ublaimo muke, koje kao

da su bile goleme. Oko dvanaest asova izdahnuo je u jakim gr evima, i ne

prozborivi ni re i ve od vie asova. Njegova smrt napunila nas je mra nim
predose anjima, i tako je teko uticala na nas da smo ceo dan presedeli kraj
lea i samo se apatom oslovljavali. Tek poto se dobro smrklo, ohrabrili smo se
da ustanemo i da telo bacimo u more. Le je bio odvratan, i ve toliko truo da
se jedna noga, kako ju je Piters dohvatio, odmah odvojila od trupa. Kad je trula
masa skliznula u vodu, videli smo na fosfornoj svetlosti koja je iz trulei
bleskala, sedam ili osam velikih ajkula; a kada su dohvatile i stale da raski
7 Avanture Gor ona Pima
^7
daju plen, kljocanje i pratanje bilo je takvo a se sigurno moralo uti na
itavu milju daleko. Mi smo se stresli od uasa sluaju i taj um.
2gi avgust. Isto vreme, uznemiruju a tiina i velika toplota. Zora nas je
zatekla sasvim slomljene i telesno iznurene. Voda u bokalu postala je nemogu na,
pretvorila se u debelu piktijastu masu, po kojoj su vrveli gnusni crvi. Prosuli
smo sadrinu, isprali dobro bokal morskom vodom, i usuli onda u njega malo
sir eta iz boca u kojima smo ostavili kornja ino meso. e smo jedva podnosili;
vino je.samo jo vie raspaljivalo vatru u nama, i zanosilo nas toliko da smo se
odmah opijali. Pokuali smo zatim da se pomognemo meaju i malo morske vode u
vino; ali to je odmah izazvalo na povra anje, i okanili smo se. Celoga dana
vrebali smo priliku da se okupamo; ni to nam se nije dalo; trup la e je prosto
bio opsednut ajkulama verovatno ista udovita koja su sino proderala naeg
druga, a sad o ekuju drugu sli nu ast. Ta okolnost ispunjavala nas je gor inom
i budila u nama teka, melanholi na predose anja. Kupanja su nam tako dobro
inila, i znati sad da je ta blagodet potpuno isklju ena, bilo je vie no to
smo mogli pod' neti. Nismo uostalom bili sigurni ni od neposredne opasnosti:
jedan nezgodan korak, ili pokret dosta da se najmanje sklizne, i eto nas na
domaaju prodrIjivih ivotinja, koje su nam se i tako pribliavale, plivale sa
svakim ve im talasom pravce na nas. Vika i mlataranje rukama kao da ih ni
najmanje nisu plaili. I premda je jednu od njih Piters dohvatio sekirom i
osetno ranio, nastavila je na istom mestu da navaljuje. Predve e se pokazao
oblak; ali, na grdnu nau alost, proao nas je ne izlivi se u kiu. Ne moe
niko zamisliti koliko smo u to vreme stradali od e i. No smo probdeli mu eni
e u i strahom od ajkula.
i avgust. Nikakva izgleda na izbavljanje, a la a se ve toliko nagnula da
uopte vie nismo mogli stojati na palubi. urili smo se da osiguramo vino i
kornja ino meso, za slucaj da se la a prevrne. Doneli smo dva klina, zabili ih
sa vetrove strane u trup la e, nekoliko stopa iznad vode, to nije bilo mnogo
daleko
98
od hrpta, jer smo skoro ve leali na boku. Za te ': nove smo
onda vezali
proviziju:
tu je bila
sigurr. nego na prednjem delu la e,
ispod
lanca.
Strahovite muke od e i preko celoga dana; na kupanje ni pomisliti;
nemogu no
zaspati.
4ti avgust. Ba pre nego to e zora sinuti, opazismo da se hrbat ve izdie iz
vode: la a dakle tek to se nije prevrnula. Spremismo se za najgore, da nas
potres ne bi odbacio. Spo etka je izvrtanje ilo lagano i postepeno, i mi smo
uspeli da se od vetrove strane uspuzamo dosta visoko, i to pomo u onih ueta na
klinovima (zabijenim da slue kao oslonac) kojima smo, sre nim slu ajem,
ostavili krajeve da vise. Ali nismo ra unali sa ubrzanjem pokretne snage, i
naskoro nismo vie bili u stanju da drimo korak sa naglim okretanjem; pre nego
to smo shvatili ta e da se desi, osetili smo da smo naglo hitnuti u more, i
koprcamo se nekoliko arina pod vodom grdnog talasa koji se preko nas prevalio.
Kad me je, ponela voda, ja sam ispustio ue za koje sam se drao. Osetivi da
sam potpuno pod la om, a skoro sasvim iznemogao, prestao sam sa svakim naporom,
i iznjirio se sa smr u koja tek to nije dola. Ali sam se opet prevario: nisam
uzeo u obzir prirodan otkok' la e na vetrovu stranu. Kovitlac vode navie,
koji je nastao usled delimi nog obratnog prevrtanja la e, izdigao me je.na
povrinu sa jo ve om silinom nego onakojom sam bio potopljen. Kada sam izleteo
gore, video sam da plivam otprilike dvadeset jarda daleko od trupa la e. Trup je

leao sa hrbatom izvrnutim gore, Ijuljao se uasno sa jedne na drugu stranu, a

more je svud unaokolo bilo jako uznemireno i puno vrtloga. Pitersa nisam nigde
video. Jedno uljano bure plivalo je nekoliko stopa od mene; i razni drugi
predmeti sa la e bili su rasuti po vodi.
Glavni moj strah sada bile su ajkule, za koje sam znao a su blizu. Da bih lih
po mogu stvu zaplaio, udarao sam i prskao po vodi i rukama i nogama, i pravio
to vie pene plivaju i ka trupu la e. Uveren sam da samo toj sasvim prostoj
meri predostronosti imam da zahvalim za svoje spasenje: jer, ba pre iz7*
99
vrtanja la e bilo je toliko mnogo ajkula oko nje, da sam ja za vreme svoga
plivanja morao dolaziti u neposredan dodir sa nekom od njih. Osobitom nekom
sre om stigao sam do boka la e itav, mada toliko iznemogao od grdnih napora da
bez Pitersove pomo i, u dobar cjas, nikad ne bih 'dospeo i na nju. Na veliku
moju radost, pojavio se on (uspuzao se na hrbat sa protivne strane trupa) i
bacio mi kraj je nog od onih ueta koja smo bili privezali za klinove.
im sriio izbegli jednu opasnost, odmah smo morali upraviti svu panju na
strahovitu izvesnost druge

apsolutne gladi.
Svu nau hranu odnela je voda uprkos naoj najve oj
brizi da je o uvamo; nemaju i pred sobom ni truni nade na jo neku mogu nost da
se do e do hrane, obuzelo nas je obojicu najve e o ajanje, plakali smo glasno
kao deca, i ne pokuavaju i vie a se uzajamno poteimo". Takvu slabost tektj
je razumeti
onom
ko nikada nije bio
u sli nom poloaju: treba se
setiti da smo mi umno bili tako rastrojeni
mnogim
oskudicama
u
uasima,
da
se
u
to doba
upravo
nismo
ni
mogli
smatrati
kao
potpuno prisebna bi a.
U kasnijim opasnostima, koje su bile isto
toliko
velike,
ako
ne
i ve e,
ja
sam
podnosio hrabro sve muke
moga poloaja, a Piters, kao to e se videti, isticao je jo i jednu stoi ku
filozofiju, isto tako Heverovatnu
kao to je bilo i sadanje detinjasto
i maloduno njegovo ponaanje, razlika je dolazila
od
duhovnog
stanja.
Izvrtanje la e, mada smo se zbog toga liili vina i kornja ina mesa, ne bi nas u
stvari dovelo do jo bednijeg stanja no to je bilo pre anje, da nam nisu
propali aravi, pomo u kojih smo dotle hvatali kinu vodu, i bokal, u kojem smo
skupljali i uvali tu vodu
jer, pronali smo da je sva donja strana la e oko hrpta
pokrivena
debelim
slojem
krupnih
la&arskih koljki, koje su i prijatne i veoma
hranljive. I tako, doga aj koji nam je bio zadao samrtni strah pokazao se za
nas u dva pravca yie kao blagodat nego kao zao
udes:
otkrio nam je izvor
hrane koji nas moe, ako budemo hranu umerno troili, vie od mesec dana
odravati; sem toga, u mnogome popravio nae stanje
100
i
u smislu pozicije: jer nam je sada mnogo ta biio povoljnije i mnogo smo manje
bili izloeni opasnostima
nego
pre
toga.
Me utim, teko a oko pitanja vode u inila nas je neosetljivima za sve koristi od
naeg promenjenog poloaja. Da ne bismo propustili priliku na slu aj neo ekivane
kie, poskidali smo koulje, znaju i naravno da pomo u njih ni u najboljem
slu aju ne moemo skupiti vie od etvftinu pajnta vode. Celoga dana ne pokazae
se oblaci. Stradanje nae od e i, uasno. Piters je te no i spavao, u nemirnom
snu, otprilike jedan as, a meni strane muke ne dadoe oka sklopiti.
5ti avgust. Digao se mali vetar i naterao la u u masu morske trave; tu smo bili
tako sre ni da na emo jedanaest malih rakova, i tako se nekoliko puta prijatno
po astimo. Ljuske tih rakova bile su tako tanke, da smo ih mogli pojesti; od
rakova nismo toliko edneli koliko od onih sitnih koljki. U travi nije bilo
ajkula, te se usu ismo i da se okupamo, i ostadosmo u vodi vie asova. Od toga
je e znatno popustila. Tako osveeni, proveli smo no prijatnije, obojica
mogasmo malo da prospavamo.
6ti avgust. Toga dana Bog nas se setio naglom i izdanom kiom: trajala je od
podne do u samu no . Gorko smo alili to nemamo ni bokal ni burence: kraj sveg
tekog hvatanja vode u koulje, mogli bismo ipak napuniti ako ne oba baf jedan

sud. Ovako, e smo gasili cede i vodom natopljene koulje tako da nam je
te nost curila u guu. Citav dan smo se time zanimali.
7mi
avgust. U samu zoru
obojica
smo
istovremeno opazili, na istoku,
jedro, koje je o igledno plovilo k nama. Pozdravismo arobnu sliku dugim uzvikom
radosti,
i po esmo
odmah
davati
sve mogu ne znakove: mahali smo
kouljama; skakali uvis to smo onako
slabi, bolje mogli;
ak smo se i
derali svom snagom svojih plu a, mada je la a bila oko 15 milja daleko.
Postepeno se sve vie pribliavala naoj
olupini, i mi smo sada znali da e
nas ljudi, ako samo odre isti kurs, uskoro morati primetiti. Posle jednog
101
asa ve smo jasno razlikovali posadu na palubi. La a je bila duga, niska,
nekako ivahna, sa crnim krugom na prednjem jedru, i, kako je izgledalo, sa
mnogobrojnom posadom. Odjedared nas do epa uasan strah: mada je bilo nemogu no
da nas ne spaze, nije bilo sasvim isklju eno da nas ostave sudbini. Jer, premda
je teko u to verovati, takav varvarski postupak ne dolazi ba me u retkosti na
moru, a slue se' njime bi a koja se ra unaju u Ijude. U ovoj prilici, hvala
Bogu, ne obistini se naa slutnja: naskoro opazismo a se mornari na palubi ivo
kre u, da diu britansku zastavu, i da, plove i na vetar, dolaze pravcem k nama.
Posle pola asa nali smo se u kajiti. La a se zvala Jovanka Gaj, dolazila je
iz Liverpula, kapetan joj je bio Gaj, a putovala je za Juna Mora i Pacifik, u
lov na morske pse, i radi trgovine raznom robom.
XIV
Jovanka Gaj bila je ostojanstvena la a od sto osamdeset tona. Spreda neobi no
vitka, i, na vetru, pri stalhom vremenu, jedna' od najbrih jedrilica koje sam
ikada video. Ali je za borbu sa morem bila slabo pogodna; pre svega, sa obzirom
na svrhu kojoj je namenjena, suvie duboko je tonula u vodu. Za sli ne slube su
najzgodnije pove e la e, ali sa manjim tonjenjem. recimo, la a od 300350
tona. I trebalo bi da takva la a bude konopcima i jedrima snabdevena na na in
barki ili velikih amaca, i uopte da bude druk ije gra ena nego obi ne la e na
Junom Okeanu. Neophodno je potrebno da je dobro naoruana. Treba da ima,
recimo, deset do vanaest brodskih haubica od dvanaest funti; dva do tri topa sa
dugim cevima; puka; sanduke za oruje koji ne proputaju vodu, na svakom spratu
broda. Kotve i uad njena treba da su mnogo vr i nego obi no na brodovima za
trgovinu druge vrste, a posada da je mnogobrojna i dobro izvebana: za la u
kakvu sam opisao, bar 50 do 60 snanih mornara. Jovanka Gaj imala je posadu
od 35 ljudi, sem kapetana i podo
102
ficira; i nije bila naoruana, i ina e opremljena, bi
to
mogao poeleti
poznavalac
opasnosti'i
te.; njenog
trgova kog
zanata.
Kapetan
Gaj,
dentlmen
veoma
Ijubaznog ponaanja,
bio
je
ovek
od
velikog
iskustva
u
trgovir. sa
Jugom,
kojoj
je
posvetio
ve i
deo
svog
ivota. ali nedostajalo mu je energije, pa otuda i
preduzimljivosti duha, potrebnih pri njegovu poslu. On je bio savlasnik la e, i
imao da plovi po Junim morima, i to
sa
diskretnim
zadatkom
da
prome e
svakovrsnu robu.
Vozio
je,
prema tome,
veoma
razli ite
stvari:
ogledala,
perlice,
ognjila,
sekire,
bradve,
testere, strugala,
dleta, makaze, svrdla, turpije, eki e, klinove, noeve,
brija e,
konce,
igle,
zemljano
posu e,
pamu nu materiju, nakit, i jo razno drugo i tome
sli no. La a je otplovila iz Liverpula 10og jula, prela znak Raka 25og jula na
20 zapadne duine, i 29og jula prispela na Sal, je no od ostrva Zelenog
predgorja, gde je utovarila so i druge putne potrebe. 3eg avgusta otisnula se od
ostrva, plovila na jug u pravcu Brazilijanske
obale,
i
prela
ekvator
izme u
28
i 30 zapadne duine. To je kurs kojeg se obi no
re
evropske
la e na putu za predgorje Dobre Nade, ili i dalje, do Isto ne
Indije. Na taj na in. izbegavaju se morske tiine,
a
i jake protivne
struje,
koje stalno dolaze do Gvinejske
obale; a to je i najkra e
putovanje, smatra se, jer uvek ima zapadnih vetrova, pomo u
kojih
se
dospeva
do
Predgorja.
Kapetan
Gaj reio ,je da e se prvo zadrati na
Kergelenovoj zemlji; zato
ne
znam
re i.
Onoga
dana
kad
su nas

dvojicu primili na la u, proli su kraj Predgorja sv. Roka;

dakle,
nalazili smo se na, 31 zapadne
duine, i, prema tome, nas dvojica smo
znali da nam je olupina bila noena od severa na jug za
itavih 35
stepeni. Sa nama se postupalo na la i veoma predusretljivo, s obzirom na
nae nesre e. I tako smo se, Piters i ja, za ve
nekih
etrnaest dana za
koje vreme smo nastavili put u pravcu jugoisto nom, i bili sre ni da imamo lak
vetar i lepo vreme i Pitejs i ja smo se potpuno oporavili od svih naih
liavanja i stradanja, i se ali se doga aja vie kao' stranog sna, iz i
103
kojeg smo se najzad sre no prpbudili, nego kao gole i prave stvarnosti. Kasnije
sam se uverio da ta pojava^ poluzaboravliena dolazi od naglih prelaza i promena,
bilo od alosti ka radosti ili od radosti ka alosti, i da stupanj ovekove
zaboravnosti odgovara stepenu razlike i promenjenim situacijama. Ja, naprimer,
nikako ne mogu vie da zamislim punu meru bede koju sam trpeo u dane naeg
ivota na olupini. Doga aj pamtim, ali ne i ose aje koje su doga aji izazivali
kad su nastajali. Znam samo da sam, poto bi doga aji nastali, tada uvek mislio
da ove ja priro a zaista ne bi mogla izdrati samo za jedan stepen ja a
stradanja.
Putovali smo hekoliko nedelja ne doivevi nita zna ajnije od sretanja sa
la ama koje su lovile kitove, a jo e e sa kitovima samim, to jest, sa crnim
ili pravim kitom, kako ga zovu za razliku od spermacitnog, III pota. 16og
septembra, u blizini predgorja Dobre Nader doivela je la a prvu ve u buru
otkako je krenula na put iz Liverpula. U toj oblasti, osobito na jug i na istok
od Predgorja (mi smo bili vie zapadno), imaju mornari esto slu ajeva
strahovitih bura, Bure te idu obi no sa naro ito strahovitim talasima, a jedna
od najopasnijih osobitosti tih bura sastoji se u poznatoj iznenadnoj promeni
vetra, to se obi no javlja kad je sila bure na vrhuncu. Duva, naprimer, pravi
orkan od severa ili severoistoka, pa se onda odjedared sa te strane ne javlja
vie ni povetarac, dok vetar, uskoro, i sa stranom silom ne skoli od
jugozapada. Svetla mrlja na jugu siguran je predznak da e biti promene vetra i
tako se onda bar mogu preduzeti
nune
mere
predostronosti.
Bilo je oko est easova izjutra ka je naiao prvi udarac vetra, kao obi no, od
severa. Oko osam asova vetar se ve jako poja ao i preko nas se prelio jedan od
najstranijih talasa koje sam ikad video. Sve smo u vrstili to smo bolje mogli;
ali_ la a se mu no opirala, i svaki as se pokazivalo da je neotporna. Naprimer,
svaki potres bi joj zario kljun duboko u vodu, a da se podigne, irebalo joj je
tainan toliko vremena, koliko da je nov talas opet zagnjuri. Pre nego to
e
sunce sesti,
pokazala se na jugu svetla
104
mrlja, koju smo, uostalpm, i o ekivali, a jedan fa_ kasnije videsmo kako se
prednje jedro srozalo prazno niz katarku. Neki minut posle toga, uprkos svim
meraraa, kao udom, la a polegne na bok, a itav okean pene zauta preko nas.
Sre om, taj jugozapadni vetar bio je samo trenutan udarac; la u smo opet
ispravili, bez ikakve tete u rezervnim motkama na jedrima. Jo smo se nekoliko
asova borili sa uzburkanim morem, dok se pred zoru sve opet ne vrati na stanje
otprilike onakvo kakvo je bilo pre bure. Kapetan je tvrdio da smo se samo
om
spasli.
13og oktobra ugledali smo Ostrvo princa Edvarda, na 46 53' june sirine i 37
46' isto ne duine. Dva dana kasnije bili smo blizu ostrva Zauzete zemlje, a
uskoro pro osmo ispred Krozet ostrva, na 42 59' irine, i 48 isto ne duine.
18og oktobra stigosmo na 6strvo Kergelen, ili Pusto ostrvo, u Junom Indiskom
okeanu, i bacismo kotvu u Boi noj luci.
To
ostrvo,
upravo
ostrvska
grupa,
lei juno od predgorja
Dobre
Nade,
otprilike
800
milja
daleko. Pronaao
ga
je,
1772,
baron
Kergelen,
Francuz,
koji je ostrvo
drao
za
jedan
deo
velikog
junog
kontinenta, i tako je bio izvestio i javnost u zemlji, i pobudio ne
malo interesovanja. Stoga je uzela bila stvar u
svoje
ruke
vlada:
poslala
je
barona
idu e
godine opet
tamo,
kako
bi
svoj
pronalazak
mogao
podvr i kritici,
pri
emu
se
onda. i
otkrila

zabluda.
1777e godine pristao je uz ta ostrva kapetan
Kuk, i krstio
glavno od njih imenom Pustog
ostrva, koje mu, uostalom,
potpuno
i
dolikuje.
Me utim,
samo
dok
mu se
ovek
tek
pribliuje,
stvarno,
padine
skoro
svih brda,
od
septembra
do
marta,
so no
su
zelene.
Ta varljiva pojava
dolazi
od jedne male bilj ice,
vrste
saksifraga, koja buino raste na nekoj podlozi
mahovine. No sem te biljke,
jedva da na ostrvu ima jo traga
nekoj
vegetaciji;
sa
izuzetkom
tvrde
i
divlje neke
trave
blizu
luke,
nekih
liajeva,
i
nekog
zelja koje potse a na kupus kad je ve preao u seme, i ima gorak i opor
ukus.
Ostrvo je brdovito, ali nema ni jedan znatno visok vrh.
Vrhovi su stalno
pokrivenii snegom.
Obala
105
ima vie luka, me u kojima je Boi nja luka najzgodnija. To je prva luka na
severoistoenoj strani ostrva, do koje se dolazi kad se obi e Predgorje Fransoa,
koje ini severnu stranu ostrva, i udnim svojim oblikom upozorava na luku.
Istureni deo toga predgorja svrava se visokom stenom; a u toj steni ima velika
rupa koja ini prirodnu kapiju. Kapiija ta je na 48 40' june irine i 69 6'
isto ne duine. Kad se kroz taj otvor uplovi, nalazi se vrlo dobro mesto za
sputanje kotve, okrueno sa vie sitnih ostrvaca koja su dobra zatita od
isto nih vetrova. Ako se o atle plovi alje isto no, dolazi se, kroz Zoljin
zaliv, o dubine luke. Luka je mali, svud unaokolo kopnom zatvoren basen, sa
tvrdim, kompaktnim glinenim dnom. La a, ukotvljena tu drugoin svojom kotvom moe
tu ostati i eitavu go inu dana bez ikakve opasnosti, Zapadno od ulaza, pri
Zoljinu zalivu te e potok sa odlionom bistrom vodom, do koje je veoma lako do i.
Oko Kergelenskog ostrva ima morsMh pasa, sa krznom, i golokoaca, i ima u
velikoj koli ini morskih slonova. Pti ji rod je bogato zastupljen. Ima naro ito
pingvina, i to u etiri razne vrste. Kraljevski pingvin, nazvan tako zbog
dostojanstvena izgleda i raskonog perja, najve i je. Po le ima je obi no siv,
nekad sa ljubi astim prelazima boja; trbuh mu je beo kao sneg; glava i noge
sjajno crne. Glavnu lepotu perja ine dve pruge zlatno ute, koje idu od glave
do grudi. Kljun je uga ak, ili rumenkast ili skrletno crven. Te ptice hodaju
uspravno i dre se dostojanstvepo. Glavu nose veoma visoko. Krila im vise nekako
kao miice i, ato to im je rep uporedan sa nogama, to pingvini ,osobito u
sumrak, 1 kad ih neo ekivano smotrimo, potse aju na ove ji oblik. Kraljevski
pingvini, 'koje smo mi videli na Kergfelenskom ostrvu, bili su neto ve i od
guske. Jo su poznati makaronipingvin, magaracpingvin, i manguppingvin. No ovi
su manji, nemaju tako lepo perje,
i jo se i ina e
razlikuju.
Sem pingvina ive tu jo i mnoge druge ptice: naprimer, morska koko, plavi
galeb, divlje patke, portegmontske kokoke,
upave ptice, golub sa Pred
106
gorja,
morske laste,
BabaKarini
pili i,
BabaKarine guske,
veliki
galebovi,
i,
najzad,
albatros.
Veliki galeb je dsto toliko velik koliko i obi ni albatros, i inesoder je.
Nazivaju ga zato eesto i galebom to kosti lomi, ili grabljivim galebpm. On nije
nimalo plaljiva ptica; dobro zgotovljeno njegovo meso ukusno je; leti rairenih
i kao nepomi nih krila, neposredno
nad
povrinom
vo e.
Albatros je jedna od najve ih i najsrda nijih ptica u oblasti Junog mora. On
spada u galebove, i hvata plen u letu. Na kopno dolazi samo a snese jaja.
Izme u te ptice i pingvina odrava se neko osobito prijateljstvo. Gnezda svoja
grade po jednom optem planu: po jedno albatrosovo gnezdo dolazi u sredinu
kvadrata od etiri' pingvinska gnezda. Te logore moreplovci nazivaju: pajtaija,
i dosta su ih opisivali po knjigama; ali, kako je ipak mnogo Ijudi koji te opise
| nisu itali, a ja imam jo da pomenem te ptice, re i u neto o pojavi njihova
ivota.
Kad do e vreme leenja, ptice se okupe u velikim jatima, i nekoliko ana kao da
se dogovaraju o na inu svoga postupanja. Najzad izaberu ravno mesto, dosta
prostrano od 3 do 4 jutra, to blie moru, pa ipak tako da more ne moe do njega

do i. Pri izboru mesta odlu uje ravnina prostora; ali, i me u takvima jo

naro ito trai se teren koji je najmanje zakr en kamenjem. Kad7 je to pitanje
reeno, tada po inju u isti mah, i kao jednom milju inspirisane, da ome avaju
matemati ki ta an kvadrat ili paralelogram (kako najbolje odgovara prirodi
terena), i toliko veliki, da u njega stanu sve ptice do jedne, ali i nije na
vie,. ime verovatno daju na znanje da eventualnim pridolicama, koje se nisu
trudile oko spremanja logora, nema mesta. Jedna strana tako ome enog terena i e
paralelno sa ivicom mora, i ostaje otvorena za ptice da ulaze i izlaze. Ka su
granice gnez ita na taj na in odre ene, kolonija zapo inje i enje terena od
svega to na njemu lei: kamen se jedan po jedan die i iznosi van linija; ali,
odmah uz linije, tako da
107
se, sa tri strane, naeine o kamenja itavi zidovi oko tri strane logora. Pored
zidova sa unutranje strane, na ini se savreno ravna i udobna putanja, 6 do 8
stopa iroka, koja ivi i ceo logor i slui kao opta promenada.
Naredni posao je a se ceo teren podeli u kvadrati e potpuno istih povrina. To
se postizava trasiranjem uskih, veoma glatkih putanjica koje se presecaju pod
pravim uglovima na povrini celog terena. Na" svaku" ta ku preseka dolazi po
jedno albatrosko gnezdo, a u sredinu svakoga kvadrata po jedno pingvinsko gnezdo
tako je onda svaki pingvin okruen sa etiri albatrosa, a svaki albatros sa
etiri pingvina. Pingvinsko gnezdo je rupa u zemlji, veoma plitka, samo toliko
izdubljena koliko da pingvinovo jaje sa uva od kotrljanja. Albatrosovo gnezdo
nije tako prosto: albatros prvo nabaca hum icu, otprilike stopu u visinu i dve u
pre niku, od zemlje, morske trave i ljutura, i tek na vrhu te hum ice pravi
gnezdo.
Ptice te naro ito se brinu da im gnezda za vreme leanja ni minut jedan ne
ostanu prazna. Ako jedna ptica naputa gnezdo, druga ve stoji kraj nie, spremna
a zauzme njeno mesto. Ta pre ostronost potrebna je zbog neskrupuloznih
'uobi ajenih kra a jaja u gnezditu. Mada u ve ini tih logora ive isklju ivo
albatrosi i pingvini, ima dosta i takvih u kojima uivaju povlastice gra anstva
i druge morske ptice; one grade gnezda slobo no na sve strane gde na u prazno
mesto; ali nikad ne prisvajaju leita glavnih krupnih ptica u Jogoru. Izgled
takvog jednog gnezdita, osobito iz aleka, veoma je neobi an. Sva atmosfera
iznad njega prosto je zaguena albatrosima, koji neprestano dole u i odle u. U
isto vreme vidi se i gr na koli ina pingvina, od kojih se jedni uurbano tiskaju
po uzanim prostorima, a drugi, kre
i se poznatim, vojni kim uko enim na inom
prolaze promenadom oko logorita. Ukratko, posmatrali mi tu pojavu ma s koje
strane, moramo se uditi osobitoj mudrosti tih pernatih i. votinja, i ne moe
ovek da se i sam ne pre a raznim refleksijama.
108
, Sutradan poto smo prispeli u Boi nju luku, raredio je podoficir Peterson da
se spuste amci: on je poao, mada sezona nije bila po ela, u lov na morske pse,
a kapetan, i sa njim jedan njegov mlad ro ak, iskrcali su se na pustom kraju
obale, sa zapadne strane, poto su imali u unutranjosti ostrva da svre neki
posao koji je meni ostao nepoznat. Video sam da je kapetan poneo sobom jednu
bocu, u kojoj je bilo zape
eno pismo, i poao, od mesta gde su se iskrcali,
prema jednom od najviih vrhova u tom predelu. Verovatno je hteo da ostavi to
pismo za neku drugu la u, koja je kasnije imala tu da pristane. Kad smo kapetana
izgubili iz vida Piters i ja bili smo u podoficirovu amcu nastavili smo
plovidbu uz obalu i vrebali morske pse. Jedno tri nedelje dana produili smo to
zanimanje, ispitivali paljivo svaki kutak ne samo Kergelenove zemlje nego i
nekoliko drugih malih ostrva u blizini. Ali trud na ostajao je bez znatnijeg
uspeha. Videli smo dodue ve u koli inu krznatih morskih pasa, ali su bili
neobi no plaljivi, da smo, uz najve i trud, arili svega 350 koa. Morskih
slonova bilo je tako e u izobilju, osobito na zapadnoj strani kopna; ali smo
ulovili svega 20 komada, i to sa veoma velikim teko ama. Oko manjih ostrva
nali smo dosta morskih pasa pokrivenih retkom dlakom, ali te nismo dirali.
Vratili smo se na la u oko 11og novembra; tu smo se opet nali sa kapetanom i sa
njegovim ro akom, koji su nepovoljne stvari pri ali o unutranjosti ostrva,

pretstavljaju i ga kao jedan od najpustonijih i najneplodnijih krajeva na

svetu. Oni su proveli na ostrvu dve no i, zbog nekgg iiesporazuma oko
odailjanja amca po njih, od podoficirove strane.
XV
12og
novembra
isplovili
smo
iz
Boi nje
luke, ; proli delimi no ve
pre enu liniju na zapad, i ostavili . sa leve strane ostrvo Marion, jedno iz
Kfozetove gru1 pe
ostrva.
Proli
smo
tako e
kraj PrincEdvardova
ostrva, i ostavili i njega sa leve strane; zatim smo
109
uzeli kurs vie severno, i stigli za petnaest dana do grupe ostrva Tristan
d'Akunha, na 37 8' june irine
i
128'
zapadne duine.
Tu grupu, koja se sastoji iz tri okrugla ostrva, i koja je danas tako dobro
poznata, proriali su Poortugalci, a pose ivali su je Holan ani 1643e i
Francuzi
1767e.
Tri
ostrva
ine
izme u
sebe
trougao, udaljena su
jedno
od
drugog
otprilike
deset
milja, tako da izme u njih postoje
veoma lepi otvoreni prolazi. Predeo na ostrvima veoma je brdovit, osobito na
Tristanostrvu, najve em u grupi,
sa
obimom od
15 milja, i sa tako
visokim brdima da se, pri lepom vremenu, vide na daljinu od 80 do 90 milja.
Jedan deo toga kopna, prema severu, die se, do 1000 stopa okomite visine,
neposredno iz mora. Na toj visini se prostire jedna visoravan skoro do sredine
ostrva, a iz nje iska e dostojanstvena jedna kupa kao
one na Tenerifi.
Donja
polovina
te
kupe
pokrivena
je
prili no visokom umom, a gornja
je gola stena, ponaj e e u oblacima,
i
ve im
delom
godine
pokrivena
snegom. Oko ostrva nema ni kolja ni opasnostd druge vrste, jer je obala
neobi no strma, a voda duboka. Na severozapadnoj strani ima zaton sa alom od
crna peska, gde veoma lako pristaju amci, osobito ako vetar dolazi s juga. Tu
ima u izobilju dobre pija e vode, a lako se lbvi, udicom i mreom, bakalar i
druga riba. Drugo po veli ini i najzapadnije ostrvo te grupe jeste takozvano
Nedostino ostrvo. Iraa 78 milja u obimu,
i svud unaokolo str e
nepristupa ne strmeni. Na vrhu je ravno, ali potpuno neplodno i pusto: sem
nekoliko krljavih dbunova,
druge vegetacije nema. Ostrvo slavuja,
tre e i najmanje, ima na junoj strani visok greben
od stenovitih
ostrvaca;
nekoliko takvih ima i na s^veroisto noj strani. Zemljite je brkano
i neplodno; delimi no ga proseca jedna duboka dolina.
Na obalama tih ostrva, u pravo vreme, ima vrlo mnogo morskih lavova, morskih
slonova, morskih pasa, krznatih i golokoastih ili krutodlakavih, i velika
koli ina okeanskih ptica. Ima u blizini i mnogo kitova. Zbog toga to su se te
ivotinje nekada veoma
110
lako lovile u toj oblasti, ova su ostrva bila mnogo poho ena. Holan ani i
Francuzi dolazili su u prva vremena, odmah posle pronalaska grupe. Godine 1790e
bio je na tim ostrvima kapetan Paten sa la om Industrija, iz Filadelfije, i
ostao na ostrvu Tristan d' Akunha sedam meseci. Za to vreme nalovio je ne manje
od 5.600 komada krzna, a govorio je da bi za tri nedelje dana mogao ispuniti
jednu veliku la u uljem. U ono' vreme nije naao drugih etvoronoaca do
nekoliko divljih koza; danas ivi na tim ostrvima mnoina svih naih
najkorisnijih doma ih ivotinja, koje
su dovodili,
tokom
vremena,
razni
moreplovci.
Naskoro posle kapetana Patena, rekao bih, stigao je na ostrvo Tristan kapetan
Kolkun, sa jednom ameri kom la om. On je bio doao radi oporavka zdravIja. Sadio
je luk, krompir, kupus i drugo povr e, i ono se i danas nalazi u velikoj
koli ini.
Godine 1811e doao je na Tristanostrva kapetan Hejvud sa la om Nereus. On je
zatekao tri Amerikanca, koji su se bavili na ostrvu injenjerri koa i
prepariranjem zejtina. Jedan od tih Amerikanaca zvao se Donatan Lambert, i
smatrao je sebe suverenom te zemlje. Iskr io je i obradio nekih 60 jutara
z^mlje, pa se onda trudio da odoma i kavu i e ernu trsku, kojima ga je
snabdevao ameri ki poslanik u Rio de aneiru. Nu, ta kolonija je na kraju
krajeva bila naputena, a ostrva je uzela 1817e u posed britanska vlada i

poslala sa Predgorja Dobre Nade jedno odeljenje ljudi na Tristanostrvo. I ona je

drala tu zemlju samo kratko vreme; ali pri naputanju ostrva od strane
britanske vlade ostale su na njemu dve do tri engleske porodice, nezavisno od
svoje vlade. Marta 1824e prispela je na ostrvo Tristan la a Bervik sa
kapetanom Defrijem na putu iz Londona za Van Dimenovu zemlju. Posada je nala
na ostrvu jednoga Engleza koji se zvao Glas, i bio nekada kaplar u britanskoj
artiljeriji. On je polagao pravo na dostojanstvo ostrvskoga guvernera, i
zapovedao je nad dvadeset ie nim. ovekom i trima enama. Dao je veoma povoljan
izvetaj o zdravoj klimi i o plodovitosti zemljita. Stanovnitvo ostrva
zanimalo se izradom krzna
111.
morskih pasa, i skupljanjem zejtina od morskih slonova; a trgovali su sa
Predgorjem Dobre Nade, jer je Glas imao jednu malu la icu. Isti taj Glas vladao
je na ostrvu i kad smo mi prispeli: samo se mala njegova optina umnoila bila
na pedeset est osoba, na Tristanu, i sedam na Slavujevom ostrvu. Bez teko a
mogli smo nabaviti sve to nam je trebalo: ovce, svinje, volove, bele ze eve,
ivinu, koze, ribe svake vrste i razna zelja, i sve smo to vrlo udobno
nabavljali, jer smo bili ukotvljeni sasvim biizu glavnog ostrva. Kapetan nae
la e kupio je od Glasa i 500 komada koa od morskih pasa, i neto slonove kosti.
Ostali smo tu otprilike nedelju dana, za koje su vreme duvali mahom vetrovi sa
severa i zapada, uz neto magle. Novembra 5oga krenuli smo, jugozapadno, u
nameri da potraimo grupu ostrva nazvanih Aurora, za koje se govorilo da postoje
i da ne postoje.
Tvrdi se da je ta ostrva bio pronaao, jo 1762e, zapovednik la e Aurora.
Zatim je 1790e kapetan Manuel de Ojarvido, sa la om Princesa, koja je
pripadala Kraljevskoj filipinskoj kompaniji, proplovio, kao to on tvrdi,
sredinom izme u tih ostrva. Godine 1794te krenula je panska korveta Atrevida
sa zadatkom da utvrdi ta an poloaj ostrva, i oHda je, u vezi sa tom
ekspedicijom, list Kralievskog hidrografskog drutva u Madridu doneo, 1809e,
slede e: Korveta Atrevida, od 21og do 27og januara, i u neposrednoj blizini
ostrva, izvrila je sva potrebna posmatranja, i pomo u hronometra utvrdila
razliku duine izme u tih ostrva i luke Soledad na Manilaostrvima. Ima tri
ostrva: lee skoro na istom meridijanu: srednje je dosta nisko, a druga dva vide
se na devet milja s mora. Posmatranja su dala ove rezultate o poloaju ostrva:
najsevernije lei na 52 37' 24" june irine i 47 43' 15" zapadne duine;
srednje na 53 2' 40" june irine i 47 55' 15" zapadne duine; najjunije na
53 15' 22" june irine i 47 57' 15" zapadne duine.
Januara 27og 1820e poao je i kapetan britanske flote, Dems Vedel, da trai
ostrva Aurora. On izvetava da je svu oblast veoma paljivo prokrstario
112
,i
ne samo na onim ta kama koje je Atrevida ozna ila, nego proao u raznim
pravcima i okolinu tih ta aka: ali nigde nije pronaao ni traga suve zemlje. Ti
suprotni izvetaji potsticali su jo mnoge druge moreplovce da potrae ostrva;
i, udnovato, dok su se jedni, oplovivi sve more gde bi ostrva imala biti,
vra ali, ne naavi ih, drugi, i to dosta njih, tvrde da su na istim mestima
videli ostrva, i ak bili sasvim blizu njihova kopna. Kapetan nae la e tako e
je reio da u ini sve to moe, kako bi se najzad rasvetlilo to toliko
pretresano pitanje.
Nastavili smo putovanje, dre i se neprestano jugoistoka, i pra eni promenljivim
vremenom do 20og novembra, kada smo stigli na sporno mesto, na 53 15' june
irine i 47 58" zapadne duine, to jest, sasvim blizu onoj ta ki koja je
zabeleena kao poloaj najjunijeg ostrva u grupi. Nismo spazili nikakav znak
kopna, i zato smo plovili dalje, dre i se 53 june irine, pa sve do 50
zapadne duine. Zatim mo okrenuli severno do 52 june irine, pa smo onda
okrenuli na istok, do meridijana Zapadne Dordije, i onda, dre i se toga
meridijana natrag do mesta odakle smo pold. Jo srno uzimali i pravce raznih
dijagonala kroz ceo prostor opisane oblasti, imaju i stalno na vrhu katarke
straara, i ponavljaju i ta pretraivanja tri nedelje dana, i to sa najve om

apljivo u, i uz sre nu okolnost da nam je vreme neprestano bilo prijatho i

lepo bez traga pare ili magle. Prema tome, stekli smo ube enje da tih ostrva,
ako ih je nekad i bilo na tim mestima, sada zacelo vie nema. Od moga povratka
ku i saznao sam da je isti put preao, ^1822e kapetan Donson, na ameri koj la i
Henri, i kapetan Morel opet na a;meri koj la i i u oba slu aja sa istim
rezultatom do kojeg smo bili doli
i mi.
XVI
s
Prvobitna namera naeg kapetana bila je da, poto se razjasni pitanje sa
ostrvima Aurora, po e, kroz Magelanov
prolaz
do
zapadne
obale
Patagonije;
ali,
8 Avanture Gordona Pima
113
vesti koje je primio na Tristanu, uticale su ria njega da uzme kurs juno; nadao
se da e nai i na neka ostrva koja su, tobo, leala na 60 juiie irine i 41
20' zapadne duine. Za slu aj da ne na e ostrva, imao je plan, ukoliko to
godinje doba dopusti, da udari u pravcu pola. U tom smislu smo i zaplovili 12og
decembra. Oko 18og nali smo se otprilike u onoj poziciji koju je ozna io bio
Glas: krstarili smo tri dana u toj oblasti, ne naavi nikakvog traga ostrva o
kojima je on govorio. Decembra 21og poto je vreme bilo neobi no lepo, uzeli smo
opet pravac jug, sa odlukom da u tom pravcu prodiremo dokle god se moe. Pre
nego to se uputim u ovaj deo moga pri anja, elim napomenuti neke podatke o
pokuajima dopiranja na juni pol, s obzirom na one itaoce koji nisu upoznati
sa dosadanjim rezultatima u ispitivanju polarnitr regiona.
Pokuaj kapetana Kuka prvi je takav pokuaj o kojem ima odre enih podataka.
Godine 1772e krenuo je on na jug sa la om Odluka, a pratio ga je poru nik
Firno na la i Avantura. Decembra meseca stigao je do 58og uporednika june
irine, sa 26 57' isto ne duine. Tu je naiao na uska ledena polja (8 do 10
palaca debela), koja su plovila severozapadno i jugoisto no. Led taj imao je
oblik velikih santi, tako zbijeno nagomilanih, da se je la a sa mukom probijala
kroz njih. U to vreme, sude i po velikom broju ptica, i jo nekim znacima,
kapetan Kuk je zaklju ivao da kopno treba da je blizu. Uprkos strahovitoj
hladno i, plovio je dalje na jug, i stigao do 64og uporednika, sa 38 14'
isto ne duine. Tu je imao blago vreme, sa malim vetri em, eitavih pet dana
termometar je pokazivao 36 stepeni. Januara meseca 1773e prole su la e juni
polarni krug; ali nisu mogli mnogo dalje, jer kad su stigli do irine 67 15',
put je prepre io ogroman ledeni zid, koji se irio na junom horizontu dokle god
je oko dopiralo. Led taj bio je od svake vrste poneke,, ogromne sante, recimo,
od nekoliko milja u prostiranju, inile su kompaktnu masu, i dizalg se 1820
stopa iznad vodene povrine. Kako se sezona putovanja ve bliila kraju
114
i nije bilo nikakvog izgleda a bi se prepreka mogla oploviti, kapetan Kuk, mada
posle dugog oklevanja, vratio
se
na
sever.
Novembra meseca idu e godine ponovio je pokuaj ispitivanja junog polarnog
mora. Na 59 40' june irine naiao je bio na jaku struju junoga pravca.
Decembra meseca, kad su la e dospele na 67 31' irine, sa 142 54' zapadne
duine, udarile su na strahovitu hladno u i jake vetrove s maglom. I tu je bilo
mnogo ptica, albatrosa, pingvina a osobito velikih galebova. Na 70 23' irine
sretoe velika ledena ostrva, a naskoro zatim opazie, na jugu, oblake bele kao
sneg, koji zna e blizinu ledenih polja. Na 71 10' irine i 106 54' zapadne
duine zaustavila je moreplovce, kao i prvi put, grdna povrina zale enog mora,
koja je ispunjavala celu oblast junog horizonta. Severna ivica te ledene
ravnice bila je iskidana i zup asta, ali sve tako vrsto jedna u drugu
zaglavljene da se na prolaz nije moglo ni misliti. Iza toga videla se srazmerno
glatka ledena povrina, koja Se u daljnoj daljinl svravala lancem ogromnih
ledenih bjegova, sve jedan nad drugim nadnesenim. Kapetan Kuk je mislio da to
grdno polje dopire do samoga pola, ili da je bar u vezi sa nekim kontinentom.
D. H. Rejnolds, na ije je zauzimanje opremljena bila na juni poi i jedna
naredna ekspedicija, ovako govori o naporima Odluke: Mi se ne udimo to

kapetan nije mogao da ode dalje od 71 10' irine, nego se udimo da je mogao
do i do te irine, sa 106 54' zapadne duine. Palmerova zemlja lei juno od
Setlanskih ostrva, na 64 irine, i protie se, jugozapadno, dalje nego to je i
jedan moreplovac uspeo da prodre, do danas. Kuk je bio na putu ka toj zemlji,
kad ga je spre io led to se, bojimo se, mora uvek desiti na tome mestu,
osobito u to doba, oko 6og januara. Ne bi nas iznenadilo kad bi se dokazalo da
jedan deo spomenutih dalekih ledenih brda pripada Palmerovoj zemlji, ili nekim
drugim delovima kopna koji se prostiru dalje na jug
i
zapad.
Godine 1803e, ruski car Aleksandar poslao je kapetane Krojcenterna i
Lisijanskog da oplove zemlji
nu loptu. Prodiru i na jug, oni nisu otili alje od 59 58' irine i, 70 15'
zapadne duine. Tu su naili na jake isto ne struje. Videli su mnogo kitova;
leda nije bilo. O toiiie putovanju kae Rejnol s: da bi Krojcentern sigurno
naao leda da je na to mesto dospeo u drugo godinje doba (on je u martu stigao
na taj stepen irine). Vetrovi sa jugozapada, koji u to vreme vladaju, oterali
su, potpomognuti strujama, gomile leda prema ledenoj oblasti, koju na severu
ograni ava Dordija, na jugu Sandvi zemlja i Juni Orkneji, a na zapadu Juna
entlendska ostrva.
Godine 1822e kapetan Dems Vedel, od britanske marine, prodro je sa dvema naim
la icama dalje na jug nego ma koji raniji moreplovac, i ne naiavi ni na kakve
naro ite teko e. On izvetava, dodue, da je, pre nego to e dospeti do 72
irine, esto nailazio na led; ali doavi do tog stepena, leda vie nije bilo;
isto tako da na 74 15' iiije bilo ledenih polja, sem tri ledena ostrva. Mada se
pojavila ogromna koli ina ptica, i drugi neki znaci kopna, mada ,su sa katarke
juno odj etlenda opaene nepoznate obale, Vedel ipak odbacuje ideju da ima
kopna u junim polarnim
regionima.
Januara 18og 1824e krenuo je sa Kergelenove zemlje kapetan Bendamen Morel sa
ameri ftom la om; ponovo se bio reio da plovi najug,, to se dalje moe.
Februara 1og naao se na 64 52' june irine i 118 27' isto ne duine. Toga
dana je u njegovu dnevniku zabeleeno bilo slede e: Vetar je nabrzo oja ao
do.ll vorova plovne brzine, i mi smo se koristili tom prilikom da po emo na
zapad; ali kako smo bili ube eni da je, to dalje juno od 64 irine, sve manje
leda, okrenuli smo malo na jug, i, preavi polarni krug, dospeli smo do 69 15'
isto ne irine. Na toj irini hismo videli nijedno ledeno polje, i vrlo malo
ledenih
ostrva.
Pod datumom od 16og marta imamo ovu zabeleku: More je sada sasvim isto od
leda, a vide se svega oko dvanaestak ledenih ostrva. U isto vreme temperatura je
vode i vazduha bar 13 stepeni via (blaa) nego izme u 60 i 62 junog
uporednika. Na
116
li
lazili smo se u to doba n. 70 14' june irine: temperatura Vazduha je bila
47, a vode 44. Ja sam prelazio juni polarni krug vie puta, na raznim
meridijanima, i stalno sam nalazio da se temperatura vazduha i vode poviava
ukoliko se dalje prodire preko 65 irine. Na severu od te irine, recimo izme u
60 i 65, la a je esto imala velikih teko a da se probije izme u grdnih i
bezbrojnlh ledenih ostrva, od kojih su neka imala do dve milje u obimu, i vie
od 500 stopa
iznad
morske
povrine.
Naavi se bez dovoljno materijala za gorivo, i bez vode, tako e i bez potrebnih
instrumenata (uz to je jo bilo i nezgodno godinje doba), kapetan Morel je bio
prinu en da se vrati, mada se na jugu sasvim isto more otvaralo pred njim. On
je zastupao milienje da bi bez onih nesavladljivih prepona bio stigao, ako
i ne do pola, bar do 85og uporednika... Ja sam malo opirnije izloio njegov
slu aj, da bi citalac mogao. presuditi koliko su njegova izvo enja potvr ena
kasnije mojim vlastitim iskustvom.
Godlne 1831ve krenuo je za juna mora kapetan Brisko, na la i Lajvli, pra en
kuterom Tula, u slubi bra e Enderbi, preduzima a lova na kitove iz Londona.
Februara 28og, naavi se na 66 i 30' june irine i 47 13' isto ne duine,
odjedared su opazili kopno, kroz sneg su se jasno mogli raspoznati crni vrhovi

jednog planinskog lanca koji se protezao o istoka na jug. Kapetan se za rao u

to^ oblasti itav mesec dana; ali nije uspeo a pri e obali blie nego na deset
milja, zbog neobi no r ava vremena. Uvidevi da u toj sezoni nema nikakvih
izgleda za dalja pronalaenja, vratio se na sever, u Van Dimenovu zemlju.
Po etkom 1832ge ponovo je krenuo na jug; februara 4og, na 67 15' irine i 69
29' zapa ne duine, opazio je u jugoisto nom pravcu kopno. Uskoro je bilo
utvr eno da je to jedno ostrvo, u blizini isturenog dela onog kontinenta koji je
raniie prona en. Februara 21og kapetan je uspeo da pristane uz to kopno, a
zauzeo ga je u ime Viljema IV, nazvavl ga, u ast engleske kraljice,
Adelaidinim ostrvom. Po
117
to su ovi podaci bili podnfcseni Kraljevskom geografskom drutvu u Londonu,
izveden je zaklju ak: da se velika povrina zemlje prostire, bez prekida, od
47 30' do 69 29' zapadne duine, i izme u 66 i 67 june irine. Rejnolds je
zabeleio, s obzirom na taj zaklju ak: Ne moemo to izvo enje primiti kao
ta no, niti pronalasci kapetana Briskoa potvr uju sli an zaklju ak. Ba u tim
granicama je kapetan Vedel prodirao na jug dre i se jednoga meridijana isto no
od Dordije, od Sandvi a, i Junih Orkneja i Setlanda ... Kasnije e moje
iskustvo jo bolje potvrditi neta nost zaklju aka do kojih je dolo Geografsko
drutvo.
To su glavni pokuaji da se probije to alje na junoj irini. Ostalo je dakle
(do pokuaja Jovanke Gaj) jo 300 stepeni duine preko kojih se nikako nije
prelazio polarni krug. Naravno da je prema tome polje za istraiva ki rad pred
nama iroko, i ja sam sa ose anjem najivljeg interesa sasluao odluku kapetana
Gaja da se smelo udari na jug.
XVII
Poto smo napustili traenje Glasovih ostrva, uzeli smo juni pravac i plovili
puna etiri dana ne naiavi nigde na led. Decembra 26og u podne stigli smo do
63 23J june irine i 41 25' zapadne duine, i tada smo spazili nekoliko
velikih ledenih ostrva, i jedno^iedeno polje koje nije bilo veliko. Vetrovi su
obi no dolazili sa jugoistoka ili severoistoka ali ne jaki. Kad god smo dobili
vetar sa zapada, to nije bilo esto, dolazila je sa njim i jaka kia. Svaki dan
je padao vie ili manje sneg. Termometar. je 27og decembra
pokazivao
35.
Januara 1og 1828e. Led nas je toga: dana pritisnuo sa svih strana i izgledi nai
su bili veoma alosni. Celo pre podne duvao je jak vetar sa severoistoka i terao
velike sante koje su udarale o krmu i stranji deo la e tako snano da snio svi
strepeli od posledica. Predve e vetar je jo jednako jako duvao otkinula se
odjedared prema nama velika gromada
118
leda i mi smo pomogavi se svima je rilima, uspeia da probijemo sebi put izme u
manjih santi do otvorenog mora. Pribliuju i se otvorenom moru uvla ili smo
postepeno jedrila; a kad smo se najzad osetili sigurni plovili smo samo pod
vetrilom na prednjoj katarci.
Januara 2og. Vreme je prili no lepo. Oko podne smo doli do 69 10' june irine
i 42 20' zapadne duine, poto smo preli polarni krug. Na jugu se videlo veoma
malo leda, mada su iza nas leala velika ledena polja. Napravili smo vrstu
sonde, pomo u jednog gvozdenog lanca, ija je sadrina bila oko 20 galona, i
jednog tankog jedeka od dobrih 200 jardi. Konstatovali smo da struja tera na
sever otprilike etvrt milje na as. Temperatura vazduha bila je oko 33, a
skretanje magnetske igle na
istok 14
28'.
Januara 5og. Neprestano smo^ se drali pravca na jug i plovili bez velikih
prepreka. Ali toga jutra, na 73 15' june irine i 42 10' zapadne duine, opet
nas je zaustavila velika povrina vrstog leda. Me utim, na jugu smo videli
mnogo slobodne vode, i verovali smo da emo najzad do i do nje. Plove i uz
isto liu obalu ledene povrine doli smo najzad do jednog otprilike jednu milju
iroka prolaza, kroz koji smo se o zalasku sunca nekako i provukli. Tada nam se
pokazalo more puno le enih ostrva, ali bez ledenih polfa, i mi zato odvano
nastavismo dalje. Mada je sneg esto padao, a ponekad nailazio i vetar sa

gradom, hladno a se nije pove avala. Nepregledna jata albatrosa letela su toga
dana nad la om od jugoistoka ka
severozapadu.
Januara 7og. More neprestano prili no isto, tako da smo bez teko a mogli
zadrati svoj pravac. Na zapadu smo opazili nekoliko ledenih bregova ogromne
veli ine, a posle podne smo proli blizu jednoga od njih, iji je vrh morao
imati preko 400 jardi od povrine vode. Obim pri osnovi mu je mogao imati oko
tri etvrtine liiilje: iz pukotina na bokovima' curili su mlazevi vode. Dva dana
nam je to ledeno brdo bilo pred o ima, a onda ga j.e progutala magla.
119
Januara 10og. Toga dana ujutro nesre a je htela da nam padne u more jedan ovek
po imenu Petar Vredenburg, iz JNTju Jorka rodom, i jedan od najvaljanijih Ijudi
na la i. Iskliznuo je na prednjem delu la e, pao me u dve sante,5 i nije se vie
pojavio. Oko podne toga dana stigli smo na 78 30' irine i 40 15' zapadne
duine. Hladno a je bila strahovita, i neprestano smo imali udare vetra sa
gradom od severoistoka. U tome pravcu videli smo jo nekoliko grdnih ledenih
bregova, a sav isto ni horizont inio se zakr en ledenim groma ama koje su se
amfiteatralno po izale jedna nad drugom. Uve e smo opazili da voda nosi drveta,
a nad nama je lebdela velika koli ina ptica, albatrosa, galebova velikih i jedna
velika plava ptica osobito sjajna perja. Skretanje magnetske igle ovde je bilo
manje nego ka smo pre toga prelazili polarni krug.
Januara 12og. Opet je izgledalo sumnjivo da emo se mo i probiti na jug, jer se
u tom pravcu nije videlo nita drugo do jedna bezgrani na povrina leda, sa
pozadinom od iskidanih ledenih bregova koji su se, sa provalijama, dizali jedan
nad drugim. Do 14og januara drali smo zapadni pravac, sve u riadi da emo na i
neki prolaz.
Januara 14og. Toga jutra doli smo do zapadnog kraia ledenog polja koje nam je
stojalo na putu, proplovili pored njega i uli u isto more gde nije bilo ba ni
komada leda. Sondiraiu i uetom od 200 jar i, nali smo struju koja je terala na
jug brzinom o pola milje na as. Temperatura bila je 47, vode 44 stepena;
uzeli smo zatim pravac na jug i plovili bez ikakviK smetnji do 16og januara,
kada smo, oko podne, doli na 81 21' irine i 42 zapadne duine. Tu smo opet
sondirali i konstatovali ponovo struju na jug, brzinom od tri etvrtine milje na
as. Skretanje igle se opjst smanjilo, vazduh je bio blag i prijatan, termometar
je pokazivao 51. U to vreme nismo nigde .videli n'i trunku leda. Svi smo se
sada nadali da emo prodreti
o
pola.
Januara 17og. Ovaj dan je bio pun doga aja. Nebrojena jata ptica dolazila su
sa juga; mnoge od
120
njih smo poubijali; jedna vrsta pelikana imala je osobito meso. Oko podne je
straar na katarci spazib manju povrinu leda, i na njoj neto kao veliku
ivotinju. Kako je vreme bilo lepo i bez vetra, poslao je kapetan dva amca da
izvide stvar. Piters i ja smo pratili podoficira u velikom amcu. Kad smo doli
u istu liniju sa ledenom plo om, vi eli smo da je ono na njoj ogromna ivotinja,
od rase polarnih medveda, po veli ini ve a o najrazvijenijlh me u tim
ivotinjama. Kako smo bili dobro naoruani, osmelili smo se da je odmah
napadnemo. Ddjeknue jedan 2a drugim vie pucnjeva, i o igledno je bilo da su i
telo i glava nekoliko puta pogo eni, ali se ivotinja ipak svalila u more, i
razinutog drela zaplivala na nas. Prili no zbunjeni od te neo ekivanosti,
nijedan od nas nije bio gotov za dalje pucanie, i medved se ve polovinom svoga
tela bio prebacio preko poruba amca, i jednoga od ljudi do epao s le a pre nego
to smo se mogli spremiti na odbranu. U toj nevolji nas je samo Pitersova
vetina i sabranost spasla od propasti. On je sko io na le a ogromnoj ivotinji
i zabo joj no za vrat, sateravi ga od jednog maha pravo do ki mene modine.
ivotinja se bez otpora preturila mrtva u more, ponevi sa sobom i Pitersa, ali
se ovaj i tu brzo snaao: zatraio ue i vezao ga za leinu pre nego to je
sko io u amac. I tako smo se vratili na la u u trijemfu, vuku i sa sobom
ubijenu ivotiniu. Medved je bio punih 15 stopa_^duga ak, krzna savreno belog,
otre i grgurave dlake. O i je imao kao krv crvene, i ve e nego u polarnog
me veda, njuku tako e neobi nu, okruglastu, sli nu njuci buldoga. Meso mekano,

ali sa hekim ueenim i ribljim ukusam; uostalom Ijudi su ga pojeli u slast i

mnogo hvalili.
Tek to smo svoj plen digli bili na palubu, kad se za u straar na katarci sa
veselim uzvikom: Kopno!. Svi sko ismo na noge, i kako u taj mah iskrsnu zgodan
vetar sa severa, ubrzo smo stigli blizu obale. To je bilo jedno nisko stenovito
ostrvo, otprilike jedhu milju u obimu, i potpuno bez vegetacije, sem jedne vrste
bodliikave kruke. Pribliuju i se ostrvu od severa, opazili smo udnovat jedan
greben koji je pot
121
vare pamuka. Zapadno od te stene ima a_i atzr., u kojem smo lepo pristali sa
naim amcfana.
Za kratko vreme pretraili smo celo ostrvo; alfsem jedne stvari, nismo naii
nita to bi bilo panje dostojno. Na junom vrhu <ostrva spazili smo komad
drveta, koje, sada zariveno u gorailu kamenja, o igledno da je nekada bilo
pre nji deo amca. Videle su se na njemu rezbarije, i kapetan je tvrdio da
linije pretstavljaju kornja u, dok ja nisam mogao da prona em dovoljno
sli nosti. em toga dela amca, nismo nali drugih znakova koji bi svedo ili da
je ivo bi e nekada dolazilo u tu oblast. Uz obalu, ovde onde, nali smo sitne
sante, ali ne mnogo. Ostrvo to, koje je kapetan po svome ortaku, saposedniku
la e nazvao Benetovim ostrvom, lei 82 50' june irine i 42 20' zapadne
duine.
U tome trenutku dakle bili smo za osam stepeni dalje na jugu nego svi nai
prethodnici, a more je jo uvek potpuno isto lealo pred riama. Skretanje igle
biloje sve manje i manje, i, to je naj udnovatije, i vazduh i voda postajali su
sve topliji. Vreme, moe se re i, prijatno; stalno smo imali umeren vetar
odnekud sa severne strane kompasa. Nebo je ostajalo neobi no vedro, samo se, s
vremena na vreme, na junom horizontu pokazivala laka para; ali, nikada ne za
dugo. Svega smo dve teko e imali pred sobom. Materijal za gorivo ve je
dotrajavao, i na nekim su se ljudima pojavili znaci skorbuta. Te okolnosti
opominjale su kapetana da je vreme povratku, i on je nekoliko puta i govorio o
tom. to se mene ti e ja sam bio ube en da nas na kurs mora dovesti do nekog
kopna, a mnogi su znaci govorili za to da tamo ne bismo nali neplodno zemljite
krajnje polarne irine; navaljivao sam na kapetana da, u interesu sviju nas, jo
istraje, te da jo za nekoliko dana bar nastavimo plovidbu u dosadanjem pravcu.
Jasho mi je bilo da se jo nikad nije davala tako vanredna prilika za reenje
problema antarkti kog kopna, i prostc sam. strepeo od velike straljivosti
kapetanove. Verovatno. da sam mu rekao i koju re suvie u tom pogledu, jer se
kapetan najzad po
122
kolebao da nastavimo put. Mada je neobi no za ialjenje to je taj moj uticaj bio
neposredan povod tekim i krvavim doga ajima, mora mi se ipak dozvoliti da sa
izvesnim zadovoljstvom istaknem fakt: mada poizdalje, ja sam doprineo
razreenju jedne od najinteresantnijih tajni koje su ikada zanimale nauku.
XVIII
Januara
18og.
Prijatno
vreme
trajalo
je
neprestano
i
mi
smo
ujutro1)
istaknutog
datuma
krenuli dalje na jug. More je bilo potpuno
mirno, vetar srazmerno topao i sa severoistoka, a temperatura vode 53" stepena.
Opet smo sondiraii;" I nali sa uetom od 150 jardi da struja sa junog pola ima
ve sad brzinu od je ne milje na as. Ta stalna tendencija, i vetra i struje,
na
jug
bila 'je
uzrok
da
se
neki
od
naih Ijudi 'zamisle, pa i
uznemire, a opazio isam da i kapetan ba jako stoji pod uplivom tih Ijudi. Nu
kako je on bio ovek koji se uvek vrlo bojao da ne bude smean, uspeo sam najzad
da njegovu zabrinutost razbijem ismevanjem. Skretanje igle sad je bilo neobi no
malo. U toku dana videli smo nekoliko pravih kitova, a grdna jata albatrosa
svaki as su letela nad nama. Izvukli smo zatim iz vode jednu granu, punu
crvenih bobica,
kao
kod
gloga,
i
telo
jedne
suvozemne
ivotinje
udnovata izgleda: tri stope duga ka, a svega est palaca visoka, sa
etiri
kratke noge, na apama duga ki nokti skrletne boje, to je potse alo na
koral; telo pokriveno otrom svilenom dlakom, sasvim belom, rep iljat kao u

pacova, i otprilike stopu i po duga ak; glava sli na ma kinoj, samo su ui

sa
upercima dlake vie potse ali na psa. Zubi, kao i nokti, bili
su
svetlocrveni.
]) Izrazi jutr~o i ve e, koje ja cvde upotrebljavam, a bsh izbegao zabunu, ne
mogu se uzlmati u njihovu obi nom zna enju. Ve davno nismo mi ima!i ono to se
zove no , poto je dnevna svetlost stalna. Daturai moj: dre se nauti kog
vremena i trajanja po kompasu. Tako e prlme ujim da ne mogu jam iti za potpunu
ta nost onoga to ini prvi deo ovde napisanog teksta, ni ta nost u datumima, ni
u stepenima irine i duine, jer nisam vodio nevnik, i umnogome, pri ovome
prepri avanju, morao sam da se drim jedino svoga pam en.ia.
123
Januara 19og. Na 83 20' june irine i 43 5' zapadne duine more je imalo
neobi no ugasitu 5Oju javio je straar na katarci opet: Kopno! Kad smo doli
blie, pokazalo se i sada ostrvo, koje kao da pripadae nekoj grupi veoma
velikih ostrva. Obala je bila strma, a unutranjost izgledala umovita, to nas
je osobito obradovalo. Otprilike etiri asa kasnije spustili smo kotvu, u
peskovito dho, milju daleko od obale, poto je jako udaranje mora o obalu
spre avalo da joj se vie pribliimo. Spustili smo zatirn dva najve a amca, i
dobro naoruana posada, u koju smo spadali i ja i Piters, krenu da izvidi: ima
li gdegod prolaz kroz niz. stena koje su bile nalik na neki pojas oko ostrva.
Posle izvesnog vremena pronali smo otvor, i taman smo hteli" da uplovimo, kad
opazismo da se etiri velika una otiskuju od obale. U unovima je bilo mnogo
dobro naoruanih ljudi. Pri ekali smo da nam do u blie, i kako su brzo plovili,
mogli smo ih uskoro dovikati. Kapetan izdie na motki vesla belu depnu
maramicu. Oni u unu se naglo zaustavie i zadakae glasno neto nerazumljivo,
uzvikuju i od vremena na vreme Anamumu\ i Lamalamal Derali su se oko pola sata,
za koje vreme
smo ih mi
otro posmatrali.
U etiri una, svaki oko 50 stopa duga ak i 5 stopa irok, bilo je svega 110
divljaka. Bili su to ljudi prose ne visine evropskoga oveka, ali mii aviji i
snaniji. U licu crni kao ugalj, kosa gusta i vunasta. Odeveni koama nepoznate
crne ivotinje koja mora da ima krzno dugih svilastih dlaka. Odelo je bilo veto
udeeno: dlaka krzna okrenuta unutra, sem oko vrata, oko ruku i lanaka na
nogama. Oruje divljaka sastojalo se uglavnom iz glomaznih buzdovana od tamnoga,
kako se videlo, tekog drveta. Spazili smo me utim i nekoliko kopalja, sa
vrhovima od kremena, i nekoliko pra aka. Na dnu unova bilo je puno crnih
kamenica, veli ine krupnih jaja.
Kad su ovrili svoj govor (jasno je bilo da je njihovo dakanje to htelo da
bude), jedan od njih, verovatno poglavica, pope se na kljun i pokazivae nam
znacima
da doplovimo
do njegova
una. Mi smo se
124
napravili ka da znak nismo razumeli, preipos:avljaju i da ostanemo na razmaku,
jer je njih bilo ta n; etiri puta toliko koliko nas. Tada poglavica dade
zapovest da tri una ostanu pozadi, a on se sa svojima [. krete prema nama. im
je prispeo, sko io je u najve i od naih amaca i seo uz kapetana, pokazivao
prstom na la u i ponavljao mnogo puta re i Anamumu i Lamalama. Mi onda okrenusmo
natrag na la u, a za narna, na malom razmaku,
etiri una.
Kad smo stigli do la e, poglavica je stao davati izraza svome iznena enju i
svojoj radosti, tapao rukama, udarao se po butinama i grudima, i cerekao se na
na in koji je sluaocu potresao mozak. Njegovo drutvo udari isa njim zajedno u
veselje, l nekoliko minuta trajao je takav urnebes da je bilo opasnosti da
ogluvimo. Najzad je nastupila tiina. Kapetan naredi da se dignu amci, a
poglavici (koji se zvao TuVit) objasnio je da ne moe vie od dvadeset njegovih
ljudi odjedared pustiti na la u. Poglavica je sa tim rasporedom, izgleda, bio
sasvim zadovoljan, i, okrenut unovima, izdao je neke zapovesti, i onda se prvi
un pribliio, dok su drugi ostali pozadi na nekih 50 jardi rastojanja.
Dvadesetorica divljaka su se onda ispela gore na palubu; po ee da tumaraju,
cunjaju, i da se pentraju po uetima, jednom re ju, da se ponaaju kao kod ku e
ispituju i radoznalo svaki predmet.

igledno
je
bilo
da
nikad
ranije
nisu
videli belu rasu od nae
boje lica su se briljivo odmicali.
0
la i naoj
verovali su da je ivo bi e, jer su se bojali
da
je
ne
povrede
vrhovima
svojih
kopalja,
i paljivo su izvrtali koplja
sa iljcima nagore. U jednom trenutku
nai ljudi mnogo
su
se. nasmejali
TuVitovora ponaanju. Kuvar je cepkao drva i slu ajno udario
po
palubi
i
na inio
prili no
duboku
zasekotinu. Poglavica
odmah prisko i,
odgurne
kuvara
u
stranu,
p
i po e, pola cvile i pola urli
i, da daje izraza svome saose anju zbog
stradanja la e; zatim je jo i milovao
1 tapkao ranjeno mesto, i polivao ga vodom iz oblinjeg vedra. Na toliki stepen
neznanja niko od nas nije bio spreman; ja sam ak misiio da u ponaanju
poglavice moda ima i neto komedije.
125T
Kad su posetioci koliko toliko zasitili svoju ra oznalost posmatranjem na
palubi, odvedeni su bili i dole, i tu je onda njihovo zaprepa enje prelo sve
granice. Bez re i su tumarali ovamoonamo, ponekad samo daju i izraza svome
divljenju priguenim uzvicima. Mnogo su razbijali glave pred orujem; bilo im je
dozvoljeno da ga do iruju i ispituju koliko im je volja. Ja ne verujem da su i
naslutili emu oruje slui; drali su ga sigurno za kipove i slike boanstva,
vide i kako mi oruje briljivo Mvamo i kako paljivo motrimo na njih, na goste
svoje, dok im je oruj'e u ruci. Pred velikim topovima zapanjili su se.
Prilazili su im sa svima znacima strahopotovanja, ali se nisu usu ivali da ih
izbliza ispitaju. U kajiti su nali dva ogledala, i to je onda bio vrhunac
zaprepa enja. TuVit je stojao u sredini prostora, licem okrenut jednom, le ima
drugom ogledalu. Podigavi slu ajno o i i spazivi svoju sliku ja sam mislio da
e iyljak poludeti; a kad se brzo okrenuo da pobegne, i spazio svoju sliku na
drugoj strani, ja sam mislio da e na licu mesta skon ati. Nita na svetu ga
nije moglo pridobiti da pogleda tamo jo jedared: bacio se na pod, zario lice u
ruke, i ostao tako dok ga nismo prosto morali da izvu emo na palubu.
I ostali divljaci su, redom, sve po dvadeset, razgledali la u, a TuVit je za sve
vreme ostao gore. Nismo zapazili naklonost kra i me u njima; i najmanja sitnica
je ostala na svome mestu. Za sve vreme bavljenja na la | ponaali su se veoma
prijateljski. Bilo je me utim ne ega u njihovom dranju to nismo mogli
razumeti: nismo ih, naprimer, mogli navesti da se dotaknu nekih vrlo
jednostavnih predmeta; tu ' dolazi recimo, jedro, jaje, otvorena knjiga, sud s
branom. Pokuali ismo da saznamo da li imaju neke predmete koje bi, u smislu
trgovine, rado izmenili, ali nismo mogli da se sporazumemo. Saznali smo;
me utim, iz njihovih znakova, da oko ostrva ima mnogo galipagokornja a: jednu
smo i videli u unu TuVitovom. U rukama jednog divljaka opazili smo poznatu
morsku ivotinjicu, koja se ceni kao delikatesa: fini morski zalogaj je zovu
i koju je on jeo onako
i
126
!
sirovu. Sve te udnovatosti, osobito
udne ako se zaboravi stepen irine,
pobudile su u kap'etanu elju da temeljno
ispita
oblast,
u nadi
da
e
mu pronalazak doneti
materijalhe
koristi.
Sto
se
mene
ti e,
mada
veoma zadovoljan to boljim poznavanjem toga ostrva, ipak, nesravnjeno ja u
elju sam imao da se plovidba nastavi dalje na jug, i to to pre. Lepo vreme jo
je neprestano
trajalo,
ali
ko
bi
mogao
re i
koliko
e dugo jo
trajati; a kako smo ve bili stigli do 84og uporednika, i pred nama bilo
otvoreno more, a struja ila
pravo
na
jug,
i
vetar
zgodan nisam
nikako hteo da sluam predloge da se na tom mestu ostane iole due nego to je
preko potrebno za zdravlje posade i nabavku goriva i svee hrane.
Kapetanu sam govorio
da
se
na
tom
ostrvu
moemo
zadrati
pri
povratku ak i prezimiti, ako na pritisne led. Najzad, priklonio se mojim
nazorima (na neki na in, ni sam ne
znam
kako,
stekao
sam
mnogo
upliva
na
nj),
i tako bi reeno da emo jo samo nedelju dana ostati gde
smo,
a
zatim
prodirati
dalje
na
jug.
Spremili smo dakle sve to
treba, proveli la u, pod vo stvom TuVita, kroz stenoviti pojas, i

ukotvili se milju daleko

u
veoma
zgodnom,
svud
unaokolo
kopnom
zatvorenom zatonu na jugoistoku glavnog ostrva. U dnu zatona
trebali
smo
na i,
i
nali
smo
tri
izvora
sa dobrom vodom,
a u okolini smo
videli mnogo ume. etiri
una,
na
pristojnom
rastojanju,
plovila
su
za nama. TuVit je ostao sa nama na la i, i pozvao nas je, poto smo bacili
kotvu,da po emo sa njim u unutranjost ostrva i posetimo njegovo selo.
Kapetan je pristao. Desetorica divljaka je ostalo na la i da budu taoci, a
jedan na odred, nas dvadesetorica, poli smo za
poglavicom.
Pobrinuli
smo
se
da
se
obro
naoruamo, a da pri tom ne pobudimo sumnju. Na la i su
topovi stojali gotovi za paljbu, zatitne mree su bile
podignute,
sve
mere
pritiv
eventualnog
napada preduzete. Podoficir je imao nare enje da
za vreme naeg otsustva ne sme nikog. primati na la u,
a za slu aj da
se mi posle dvanaest asova ne vratimo, da poalje u poteru za nama kuter sa
malim top
em.
127
Sa svakim korakom bilo nam je jasnije da se nalazimo u kraju savreno razli nom
od ma kojeg kraja u koji su dotle prodirali civilizovani Ijudi. Nita to ,. bi
oveka privuklo: drveta nisu li ila ni na koje rastinje ni toplog, ni umerenog,
ni hladnog pojasa, ak ni na rastinje onih stepeni irine koje tek to smo
preli. I stene su bile neobi ne, i po masi, i po boji, i po slojevima svojim.
Reke isto tako, ma koliko neverovatno da se to inilo, nisu imale skoro ni eg
zajedni kog sa rekama ostalih klima, tako da smo se plaili da im okuamo vodu,
i teko nam je bilo smatrati ih kao prirodne pojave. Kraj je nog malog potoka,
koji nam je presecao put, zastadoe TuVit i njegovi ljudi da piju. Mi, zbog
udnog izgleda vode, inilo nam se da je pokvarena, odbili smo da je pijemo;
i tek smo posle 4zvesnog vremena shvatili da svi potoci toga ostrva tako
izgledaju. JNTeznam kako da se izrazim o karakteristici te vode, i ne mogu to sa
malo re i ni kazati. Mada je, kao svaka voda, u padu nanie brzo tekla, ipak je
samo u obliku vodopada pokazivala onu "bsobinu koja se zove bistrina. " Me utim,
stvarno je bila bistra kao ma koja voda iz kre nih slojeva, a razlika je leala
samo u pojavi. Na prvi pogled, osobito ako je nagnutost toka bila mala, ihila
se voda, to se gustine ti e, kao rastvor arapske gume. To joj je, me utim, bila
jo ponajmanje neobi na osobina. Voda ta, niti bezbojna niti jednobojna,
pokaivala je u toku svom sve nijanse purpura, kao menjanje boja kod one poznate
svile. Te promene u boji deavale' su se na na in koji je sad isto toliko
zaprepastio nas koliko malopre ogledalo TuVita. Zahvatili smo tu vodu u jedan
sud i' pri ekali da se voda staloi; videli smo da se te na masa sastoji od
'izvesnog broja raznih ila od kojih je svaka p&kazivala drugi ton boje, od
kojih je svaka stojala za sebe ne meaju i e s drugom, to jest, kod kojih je
kohezija izme u jednorodnih deli a bila savrena, dok se izme u susednih deli a
nije pokazivalo nikakvo prianjanje. Povukavi otricu noa popreko kroz ile,
voda se kao i kod nas, prelivala preko predmeta; a kad smo
no
izvadili,
svi
su
tragovi preseka
u te nosti
128
nestali. Ali kai a smo otricom noa proli uzdu ta n: izme u dveju ila,
rezultat je bip savreno razdvajanje, koje snaga kohezije nije neposredno
brisala. Pojave na toj vodi bile su kao prva karika jednog dugog lanca prividnih
uda, koji se lanac postepeno oko mene stezao.
XIX
Tri asa je trebalo dok smo stigli do sela, jer je lealo itavih devet milja od
obale, a put do njega bio neravan. Dok smo tek ili, pratnja TuVitova je
neprestano rasla: pridolazili su u manjim grupama od 27 divljaka, kao slu ajno;
priklju ivali su se na pojedinim okukama puta. inilo se da u tome ima neki
sistem, i u meni se probudie izvesne sumnje koje sam odmah saoptio kapetanu.
Za povratak je me utim bilo i odvie kasno. Pomirismo se dakle sa tim da e nam
valjda nae naglaavanje potpunog poverenja u TuVita, osigurati miran povratak.
Ili smo dakle dalje, motrili paljivo na sve pokrete divljaka, i spre avali
zgodnim na inom svako deljenje nae grupe. Najzad, stigosmo kroz duboku klisuru
u selo; po kazivanju divljaka u jedno selo na celom ostrvu. Cim smo ugledali

selo, TuVit stade glasno dovikivati, ponavljaju i vie puta izraz Klokklok. Mi
smo pretpostavljali da je to III ime toga sela ili uopte naziv
sela.
Stanovi su bili neobi no jadni. Niti su isticali neki opti model grarffevine
niti bi se moglo re i o njima drugo sem da su stojali ispod ma kojih dosada
poznatih oblika koliba kod divljih plemena. Nekoliko od tih stanova (oni ba
koji su pripadali Vampusima ili Jampusima, to jest, najvanijim osobama sela)
bili su prosto jedno na etiri stope iznad korena prese eno drvo, preko kojeg je
bila preba ena, i u irokim borama sa njega visila, jedna crna koa. Pod tu kou
su se zavla ili divljaci. Zatim, bilo je stanova od oborenih grana sa osuenim
li em, naslonjenih na neku vrstu
zemljanog,
do pet
stopa
visokog
zida.
Zatim,
9 Avanture Gordona Pima
129
. :".:va i uspravno izbiiene i gli nim granjem pokrlve..e rupe. Grane su
razmicane kad je stanar ulazio, : spet'namicane poto bi stanar uao. Neki su
stanovali me u raevastim granama drveta, iji su vii izdanci bili savijeni kao
vrsta krova nad glavom, zatita protiv zla vremena. Ve ina stanova pak sastojala
se iz malih plitkih pe ina na injenih ispred okomitog zida nekoga tamnog kamena.
Na ulasku svake od ovih pe ina stojao je veliki komad stene koju bi doma in, kad
polazi, paljivb navalio na vrata, mada je stena ispunjavala jedva jednu tre inu
prolaza, i svrhu njenu nije
lako
pogoditi.
To selo, ako se sme tako nazvati, lealo je u jednaj kotlini, i samo mu se s
juga moglo pri i; ina e, sa svih strana su ga okruivale spomenute okomite
stene. Sredinom doline tekao je bujan potok, a voda njegova kao ona o kakvoj
snao ve govorili. Videli smo nekoliko udnih doma ih ivotinja oko stanova, sve
igledno pripitomljene. Najve a, po telu i njuci, li ila je na nau svinju,
ali je imala kosmat rep i tarike noge antilope. Pokreti su joj bili neveti i
nesigurni, i nikako nije ni pokuavala da tr i. Videli smo jo neke ivotinje,
sli ne toj prvoj, ali duega tela i vunastog crnog runa. Velika koli ina pitome
pernate ivine muvala se ovamoonamo; po svemu, to izgleda da je glavna hrana
uro enika. Vrlo su nas iznenadili, me u tom ivinom, crni albatrosi, koji su
izgledali vrlo pitomi; leteli su odue na more po hranu, ali bi se opet vra ali
u selo, i itavu blisku junu obalu upotrebljavali kao svoje gnezdite u vreme
leenja. Tamo su provodili sezonu zajedno sa svojim prijateljima pelikanima, ali
ovi nisu nikada prelazili sa njima u selo. Me u pernatom ivinom videli smo
patke koje li e na nae doma e patke; erne guske; i jednu jastrebu sli nu pticu
koja me utim ne jede meso. Bilo je i mnogo riba. Nali smo, dok smo tu stajali,
veliku koli inu suve semge, bakalara, markela, plavih delfina, morskih jegulja,
slonriba i puno drugih. Zapazili smo a ribe ve inom li e na one koje ive u
oblasti LordOklendovih ostrva, na 51 june irine. Videli smo i mnogo
galipagokornja a; ali (130
samo malo divljih ivotinja, i to ne velHcir. od onih koje bi nama bile poznate.
Jedno zmije pokazae se usput; uro enici im ng obr kakvu panju, iz ega smo
zaklju ili da siguroo : otrovne.
Kad smo se pribliili selu, sa TuVitom j vom druinom, istr ala nam je ususret
velika goc Ijudi, vi
i uglas i ponavljaju i ono ve poznato Arum.mu i
Lamalama. Veoma smo se iznenadili vide i da su svi novi poznanici, sa retkim
izuzecima, goli, i da se dakle u koe odevaju samo unari. Isto to kao da je
bilo i sa orujem, jer mu u selu nigde nismo videli ni traga. U gomili smo
spazili veliku koli inu ena i dece; mnoge ene nisu bile sasvim liene telesnih
drai: visoke, vitke, lepo razvijene, sa jednom slobodom i gracijom u dranju
kakve ba ni u Civilizovanom drutvu nisu odvie este; ali usne, kao i kod
ljudi, bile su im debele i masivne, tako da im se ak ni pri smejanju nisu
videli zuibi. Kosa finija i meka nego u mukarca. Me u golima, jedno 1012
seoskih stanovnika behu, kao i TuVitovi pratioci, obu eni u koe i naoruani
buzdovanima. Ti su uivali veliko potovanje, oslovljavali su ih sa Varnpu, a
stanovali su pod crnim koama. Ku a poglavi ina stojala je nasred sela, i bila
neto ve a i neto bolje na injena od ostalih. Drvo je bilo otse eno na visini
od 12 stopa; grane blizu preseka drale su i irile koni kfov da se ne bi
sklopio. Krov se sastojao od etiri vrlo velike koe, sastavljene pomo u drvenih

klinova i pri vr ene za zemlju ko

ima. Po podu je bilo mnogo suvog li a,
valjda umesto ilima.
U tu su nas kolibu uveli (sa najve om sve ano u), a za nama se utisnulo i veoma
mnogo uro enika. TuVit sede na li e, i ponudi nas da i mi tako u inimo.
inismo, i na osmo se na taj na in u jednoj udnovatoj, moda i kri^i noj
situaciji. Nas dvanaestorica i jedno etrdeset divljaka koji su posedali oko nas
tako sabijeno da u slu aju prepada, ne samo da se ne bismo mogli koristiti
orujem, nego ne bismo mogli ni na noge sko iti. Navala naroda bila je i spolja,
gde je, verovatno, stojalo sakupljeno staa*
131
novnitvo celoga ostrva, i samo su nas neprekidni uzvici i briga TuVitova spasli
da ne budemo pogaeni. Glavna naa sigurnost, me utim, leala je u prisutnosti
TuVitovoj, i zato smo ga energi no stisnuli izme u sebe, reen'i da na prvi znak
neprijateljstva nrjega
prvo
rtvujemo.
Posle dosta guve uspostavila se najzad neka tiina: poglavica nam tad odra
vrlo duga ak govor, vrlo sli an onom koji smo ve
uli iz una, sa tom razlikom
da se sada sa mnogo vie naglaska ulo Anamumu nego Lamalama Mi smo u najdubljoj
tiini sasluali govor poglavice; a zatim se digao kapetan, i stao od svoje
strane uveravati poglavicu o prijateljstvu i dobrim namerama, zavravaju i svoj
govor sa nekoliko nizova plavih perli i jednim noem. Perle je TuVit, na nae
iznena enje, prili no prezrivo pogledao; ali no mu je u inio veliko
zadovoljstvo, i on posle toga naredi da nas ugoste. Jela su dodavana u ator
preko glava prisutnih, a astili su nas jo ivom utrobom neke ivotinje,
verovatno one tankonoge svinje. Primetivi da ne. umemo da se sna emo, poglavica
nam pretho ae primerom, gutaju i metar za metrom od onog delikatnog jela, dok
nai stomaci, najzad, ne mogahu vie da ne reaguju, emu se onda monarh TuVit
moda jo vie za
io nego ogledalima. Odlu no smo odbili da se posluimo
akonijom, daju i poglavici na znanje znacima kako smo mogli, da nismo gladni,
da smo ba pred polazak dobro doru kovali.
Kad je monarh dovrio obed, stali smo na najdosetljivije mogu ne na ine
ispitivati o glavnim produktima toga kraja, i da li se neki od tih produkata
daju korisno upotrebiti. Najzad, kao da je poglavici postalo jasnije ta mi
ho emo, on nam je predloio da odemo na jedno mesto obale, gde ima, uveravao je
pokazuju i prstom na jedan primerak, neobi no mnogo finog morskog zalogaja.
Nama je dobro dolo da se na taj na in reimo one uklju enosti u gomili
divljaka, i rado pristadosmo da odemo do obale. Izili smo daleko iz atora
pra eni svim stanovnitvom,
otili do jugoisto nog kraja ostrva, ne
132
daleko od zatona gde je stojala usidrena naa la a. Tu smo ekali otprilike
jedan as, dok nisu stigli na mesto etiri una. Uro enici nas onda odvezoe do
nek"og drugog grebena, g e smo videli neobi no viliku koli inu one ivotinje,
ve u nego to je ikada video i najstariji mornar na severnim ostrvskim grupama,
koje su znamenite po tom trgova kom artiklu. Mogli smo odmah napuniti bar
dvanaest la a. Najzad su nas prevezli do la e, gde smo se oprostili od TuVita,
koji nam je obe ao da e nam za 24 asa doneti toliko galipagokornja a i pataka
koliko . samo moe stati u njegove unove. Za sve to vreme nismo u ponaanju
divljaka zapazili ba nita to bi moglo krenuti sumnju, sem moda onog
sistematskog pridolaenja ljudi dok smo ili od la e do sela.
XX
Poglavica je odrao re , i mi smo se vrlo brzo snabdeli sveim provijantom.
Kornja e su bile osobite, a patke su imale daleko bolje, meke i so nije meso
nego naa pernata divlja . Zatim su nam, na nau elju, ivljaci doneli velike
koli ine mrkog celera i skorbutove trave, uz to jo krcat un sveih i suenih
riba. Celer smo u slast jeli, a skorbutova trava je pomagalanaim bolesnicima.
Dobili smo jo i druge vrste sveeg provijanta, neke koljke, na primer, koje su
ukusom potse ale na ostrige; zatim jo mnogo morskih rakova, jaja od albatrosa i
drugih ptica, sa ugasitom ljuskorti. Jo smo utovarili i dobru meru svinjskog
mesa, od ivotinje koju sam ve spomenuo, i koja se naim ljudima veoma dopala,
dok je meni m'irisala na ribu, i uopte bila nepodnoljiva. U zamenu za te

stvari obdarili smo mi divljake plavim perlama, nakitom od lima, kiinovima,

noevima i komadima crvene oje, ime su oni bili veoma zadovoljni. Na obali smo
otvorili regularan trg; trgova ki poslovi su svravani sa svima znacima
poverenja, i u jednom poretku koji, posle ponaanja divljaka u selu Klokklok
jedva
da smo smeli o ekivati.
133
_.:: odnosi potrajali su vie dana; grudoiazile su k nama na la u,
a
grupe ..* pravile su izlete u unutranjost sve u Ijem redu. Lako a sa kojom se
dolazilo do finih niorskih zalogaja i predusretljivost uro enika uticali su
na kapetana da, prvo,
stupi u pregovore sa TuVitom zbog
izgra nje
prostorija
za
uvanje
ribe,
i, drugo,
zbog nagrada njemu i ljudima
koji bi
uzeli na
sebe
da
pribiraju
i
spremaju
to
vie
od
onog artikla. A dotle bismo se mi, koriste i se lepim vremenom,
otisnuli jo
dalje
u junom pravcu.
TuVit se
inio veoma zadovoljan
da
u e u
pogodbe.
Pregovori
su
najza
na
za ovoljstvo
obeju
strana
dovreni; im se u ine sve pripreme, da se na odre enim mestima na kopnu sagradi
sve potrebno, posvravaju svi poslovi za koje su potrebni svi nai Ijudi, da
emo mi posle toga na put, sa izuzetkom trojice naih Ijudi, koji
e
ostati na ostrvu da nadgledaju posao, i
a divljake pou avaju u suenju
morskih ivotinja. Termini i nagrada e se sra unati naknadno, u srazmeri
prema
trudu
divljaka
za
vreme
naeg
otsustva.
Za izvesnu koli inu
spremljenih artikala, izvesna koli ina perli, noeva, i crvene materije to je
bio koli nik za izra unavanje
nagrade.
O finom morskom zalogaju, o tom vanom trgova kom artiklu, o na inu kako se
spravlja, re i emo ovde nekoliko re i. U izvetaju jednoga putnika po Junim
morima itamo slede e:
Ta vrsta mekuca poznata je pod francuskim imenom fini morski zalogaj. Ako se
ne varam, uveni Kivije nazvao ga je gasteropoda pulmonifera. Ima ga mnogo na
obalama ostrva u Tihom okeanu, a sabira se osobito za kineske pijace, gde se
smatra istovetnim, i istom cenom pla a, kao i ona mnogopominjana, za jelo
ukvisna pti ja gnezda. Ta pti ja gnezda sastoje se iz neke piktijaste mase, koju
verovatno laste nalaze u telima onih mekuaca. Mekuci nemaju ni ljuske ni nogu,
samo usta i stranji otvor, a mile u plitkoj vodi pomo u svojih elasti nih
prstenova, kao crvi, ili gusenice; tu ih, kad je voda vrlo plitka, opaze
tamonje laste, i
onda,
dugim i iljatim kljunovima, za
134
bodenim u meku ivotinju,
upaju pikti; s
nastu materiju, koju, kad se osui, upotre^..<... ^.
gra enju
tvrdih
delova
gnezda.
Sam mekuac je duguljast, od 3 do 18 ali video sam primerke i od dve stope du
izvesno doba godine, verovatno u vreme sparivanja, gmiu po pli acima obi no
udvoje. Kad je sunce najja e, kad se vo a isto smla i, pribliuju se obali, i
ponekad na tako plitka mesta, da, kad do e oseka, ostanu na suvoj zemlji. Ali
oni ne legu svoje mlade u plitkoj vodi; na takvim mestima ih nikada ne vidimo; a
kad stanu dolaziti iz duboke vode, ve su odrasli. Hrane se preteno onim
zoofitima koji prave koral.
Lovi se taj mekuac obi no na duibini od 34 stope; izvuku ga na suvo, raspore
noem na jednom kraju, i kroz tu ve u ili manju usekotinu pritiskom se istera
drob. Zatimse ivotinja ispere, pa se onda kuva jedno odre eno
vreme,' ni
malo
ni
mnogo;
posle
toga
se zakopa u zemlju na
etiri
asa, pa
opet prokuva, i najza osui bilo na vatri bilo na suncu. Oni to su sueni na
suncu vie se cene, ali je zato potrebno tri puta vie vremena. Ako su dobro
osueni, dre se na zgodnom mestu i po
dve godine
dana
bez kvarei;
ipak
ih
treba
svakih nekoliko
meseci,
recimo
etiri puta godinje,
pregledati, zbog eventualne vlage i trulei.
Kinezi
smatraju
fini morski
zalogaj
za
osobit
luksuz,
i
veruju
da
ta
hrana neobi no
ja a
i
odr
ava telo, i obnavlja nervni sistem ako se u velikim uivanjima
iscrpeo.

Kad smo se u svemu sporazumeli sa divljacima, preneli smo na kopno sve potfebne
alate za kr enje i gra enje. Izabrali
smo
prostrano
ravno
mesto,
u
blizini isto ne obale zatona, gde je bilo dosta i ume i pija e vode, i ne mnogo
daleko od onih grebena gde se hvata fini morski zalogaj. Svi krenusmo
energi no na posao, i za kratko vreme, na veliko udo uro enika, oborili smo
dovoljan broj drveta, i toliko ih spremi!: za gra u da smo ostali posao mogli
ostaviti na trojic Ijudi koji su imali posle nas da
ostanu.
To su
bi;.
135
Don Karson, Alfred Haris i Peterson (svi iz Londona, mislim), a bili su se
dragovoljno ponudili da ostanu.
Krajem meseca sve je bilo spremno za na polazak. Ranije smo jedared govorili da
ne emo oti i dok se ne oprostimo od sela; a sada je TuVit toliko navaljivao na
nas da ispunimo obe anje, da nam je izgledalo nezgodno da mu u inimo naao.
Ube en sam da niko od nas nije u to vreme sumnjao u iskrenost uro enika. Vladali
su se uvek pristojno, svojski su nam pomagali u poslu, donosili esto robu i bez
nagrade, i nikada nita nisu ukrali, mada su, raduju i se beskrajno kad im to
poklonimo, dokazivali da ti predmeti imaju za njih osobitu vrednost. ene su
bile jo i naro ito uslune, i zbog svega toga, kakvi bismo ljudi mi bili da smo
se usudili na jednu jedinu misao nepoverenja prema takvom svetu:' No posle veoma
kratkog vremena pokazalo se da je sva ta Ijubaznost bila samo rezultat jednog
prepredeno zamiljenog p{ana da se nama do e glave, i da su ti ostrvljani, za
koje smo mi imali toliko pozitivnih ose anja, ipak bili najvarvarskiji,
najlukaviji nitkovi ovoga sveta.
Februara 1og preli smo na kopno sa namerom da odemo u selo da se odmorimo.
Mada, kao to je re eno, niko ni'u snu nije sumnjao da nas eka neko zlo, ipak
su, kao uvek, preduzete bile sve mere predostronosti. Sestorica naih ljudi
ostalo je na la i, sa zapove u da nijednom divljaku ni pod kojim izgovorom ne
dopuste da se priblii la i dok smo mi otsutni i da za sve vreme imaju biti na
palubi. Zatitne mree podignute, topovi napunjeni duplim karte ima, a mali
top
i kanisterima sa pu anim mecima. La a je bila usidrena jedva milju o
kopna, tako da joj se nikoji. un ne bi mogao nevi en priku iti, naprotiv, bio bi
odmah do ekan punom vatrom.
Naa ekspedicija, prema tome, manje est Ijudi na la i, imala je svega trideset
dva lana. Bili smo naoruani do zuba, sa pukama, pitoljima, jataganima; sem
toga svaki od nas imao je za pojasom jo i duga ak mornarski no. Na obali nas
je do ekala stotina crna kih izaslanika koji su nas imali pratiti do sela.
Primetili smo, na veliko svoje iznena enje, da su svi
136
doli
ne
naoruani.
A kad
smo
se
obratili
Tuza
objanjenje
u
toj
stvari,
odgovorio
je:
Mati
n: vi pa si to je zna ilo da je
nepotrebno oruje kaa su svi bra a. Primili smo to kao re iskrenu i
produili ka selu. Proli smo izvor i potok o kojem sam ranije govorio,
i
uli
u klisuru koja je kroz
vena brda
vodila
prema
selu.
Ta
klisura
bila
je
veoma stenovita i te'ko prohodna, tako da smo se prvi
put samo sa velikim teko ama proverali kroz nju. Duina klisure mogla je biti
od IV2 do dve milje. Krivudala je u svima mogu im pfavcima me u fordima i
breuljcima (verovatno da je nekada bila korito brdskog potoka), imala je na
svakih 20 jardi novu naglu okuku. Strane klisure su se svugde dizale bar 70 do
80 stopa okomito u visinu; a na neklm mestima su dostizale neobi nu
visinu, zatvarale klanac toliko da je svetlost jedva dopirala u nj. Prose na
irina klisure iznosila je oko 40 stopa; , a ponekad bi se tako suzila da vie
od 5 do 6 ljudi nije moglo uporedo prolaziti ukratko, nigde boljeg
mesta za zasede; i nehotice smo se svi, pri ulasku u klanac, pipnuli po oruju.
Kad se sada setim
nae
neverovatne
ludosti,
najvie
mi
je
no
kako smo se mogli tako potpuno predati u vlast i u ruke nepoznatim divljacima;
dopustili smo ak da za vreme mara oni idu ne samo ispred, nego i pozadi nas.
Uzdali smo se valjda u to to su crnci bili nenaoruani; zatim u dejstvo naih
puaka koje divIjaci nisu poznavali;
i najvie
valjda
u
toliko puta

zasvedo eno
prijateljstvo
tih
odvratnih
nitkova.
Pet do est crnaca
ulo je pre nas,
tobo
da kr e put, sklanjaju zbilja krupno kamenje i
ostale prepreke sa prolaza. Za njima srno ili mi, kora ali u gomili paze i da
se nikako ne razmrvimo u grupe. Naposletku je marovao glavni deo
divljaka, sve u najboljem redu i
pristojnosti.
Piters, ne'ki Vilson Alen i ja ili smo sa desne strane i paljivo posmatrali
neobi ne slojeve istrmog i nad nama nadnetog kamenitog zida. Upala nam je u o i
jedna pukotina, dosta iroka da jedan ovek bez teko e u e u nju, i koja se
protezala nekih 18 do 20 stopa uspravno, pa onda savijala nalevo. Visina
pu
137
kotine, koliko smo mi mogli videti iz klisure, iznosila je do 60 ili 70 stopa.
Iz pukotine je virilo neko zakrljalo dbunje Koje je nosilo plod nalik na
lesku. Ja, zainteresovan, uvu em se askom u pukotinu, uzaberem nekoliko
plodova, i htedoh brzo natrag. Okrenuvi se Video sam da su i Piters i Alen uli
za mnom. Zamolih ih da se vrate, jer nema mesta za dvojicu, a ja u im ve dati
od onih ora
a. Oni me posluae, po oe natrag, i Alen je ve i bio stigao do
izlaza, kad ja odjedared osetih potres, potres jedan koji ne umem sravniti ni sa
im to sam ikada doiveo, i od kojega mi je dola misao, ukoliko sam uopte bio
sposoban za misao, da se sav temelj globusa zaljulja, i da je to as opte
propasti.
XXI
Kad sam o'ao k sebi, osetio sam da sam polu uguen, u potpunom mraku, pod
itavom masom trone zemlje koja je jo neprestano padala na mene sa svih
strana, i pretila da me potpuno sahrani. Uplaen do ludila od te misli, u inih
ajan napor i uspeh da stanem na noge. Stojao sam nekoliko trenutaka nepomi an,
pokuavao da shvatim ta mi se desilo i gde se nalazim. Tada za uh muklo
je anje, pa onda tih glas Pitersov, koji je traio da mu, ako Boga imam,
pomognem. Nekako sam uspeo da koraknem dva tri puta ispred sebe, kada se
preturih preko glave i ramena Pitersovih, koji je, kako sam se brzo uverio, bio
zatrpan sruenom zemljom do struka, i o ajno se naprezao da se oslobodi
pritiska. Stadoh i ja, svim silama kojima sam jo vladao, raskopavati sa njega
teret, i najzad mi po e za rukom a ga podignem.
im smo se toliko sabrali od zaprepa enja i straha da smo mogli razumno
razgovarati, izveli smo obojica zaklju ak da su se zidovi pukotine, u koju smo
se usudili u i, sklopili nad naim glavama bilo zbog nekog potresa u prirodi,
bilo zbog sopstvene svoje teine, i da smo mi, prema tome, izgubljeni, ivi
sahranjeni. Neko vreme bili smo potpuno u vlasti naju
138
asnijeg samrtnog straha i o ajanja. Nema stratu^j stanja od onoga u
koje je nesre a bacila nas: cmi pomr ina,
strahovit pritisak
na
plu a,
zagu: parenja vlane zemlje, uza sve to grozovito =_. da nam je
su ena sudbina mrtvaca srce u ove:u se prosto davi od straha koji se ne da
izdrati, koj; se
ne
da
zamisliti.
** Najzad, Piters predloi da se pokuamo sna i u svojoj tamnici, da pipanjem po
zidovima oko sebe traimo, i moe biti ipak i na emo neki otvor. Taj me je
predlog malo ohrabrio; ja pokuah da probijem neki put kroz nagomilanu zemlju.
Tek sam koraknuo, opazih zrak svetlosti; osetio sam odmah da mi je laknulo;
barem se ne emo uguiti. Stadosmo se uzajamno hrabriti. Uspentfali smo se na
jednu gomilu survina, a posle toga napora smo se ve lake pribliavali
svetlosti, plu a su nam ve lake mogla da diu. Uskoro smo razlikovali i
predmete oko sebe. Nalazili smo se na onoj ta ki gde je pukotina savijala ulevo.
Jo jedan kratak napor oko uklanjanja zemlje, i mi se na osmo na samom laktu, i,
na najve u nau radost, spazismo jednu duga ku ispukotinu koja je ila visoko
nagore, ve inom pod uglovima od 45, nekad jo strmenitije. Nismo mogli
sagledati ceo otvor; ali sude i po velikoj koli ini svetlosti, koja je kroz
njega prodirala, bili smo uvereni da emo na vrhu otvora (ako, tojest, na neki
na in dospemo do vrha) morati na i izlaz
u
slobodan
vazduh.

Ta4a meni do e na um: da smo nas trojica ili bili u upljinu, i da ne znamo ta
nam je sa drugom Alenom: odmah smo se vratili da ga potraimo. Posle dugog
traganja i mnogih opasnosti da se zemlja nd nama ponovo ne odroni, povika najzad
Piters da je naiao na Alenovu nogu, ali da mu je tlo tako duboko pod zemljom
da o spasavanju nema ni govora. To je, naalost, bilo ta no, i siromah ovek je
sigurno ve davno umro. Teko nam je bilo, ali telo smo morali ostaviti, a mi
smo se polako stal'i probijati ka savijutku. irina one raspukotine bila je
jedva tolika da stanemo u nju, i, posle nekoliko jalovih pokuaja da prodremo
gore, opet nas je obuzelo o ajanje. Ve sam
139
ranije spomenuo da se lanac brda kroz koji vodi klisura sastoji od nekakva mekog
kamena. Strane raspukotine kroz koju smo mi sad hteli gore, bile su
od istog kamena, i zato to su bile vlane, tako klizave, da se noga jedva
drala na njima, i to jo na manje strmim mestima, a gde je zid stojao skoro
uspravno, teko e su dakako bile jo nesravnjeno ve e i, kako se
nama
inilo,
nesavladljive.
Ali,
mi smo
iz o aja crpli hrabrost; zabadali
smo svoje duge noeve u meku materiju, ukopavali se tako do nekog tvrdog
liskuna, koji je ovde onde provirivao i zemljine mase, i stigli najzad na jednu
vrstu prirodne platforme, o a'kle se video, na kraju jedne gusto poumljene
klisure,
deo plavoga neba. Pogledavi sada, naravno, mnogo spokojnije,
natrag
u
pukotinu
kroz
koju
smo
proli, videli smo po njenim
stranama sasvim jasno da je ona skoro postala, i odatle smo zaklju ili da nam je
onaj potres, koji nas je bio sahranio, u isti mah i otvorio ovaj put za izlazak.
Obojica smo bili tako slabi i iznureni da smo se jedva drali na nogama i
govorili i zato Piters predloi da opalimo nekoliko hitaca iz pitolja, i
tako dozovemo drugove u pomo . Pitolji su nam,
sre om,
ostali
za
pojasom,
dok smo
ostalo oruje izgubili pod
zemljom.
Sre om
kasniji doga aji su potvrdili da je to bila sre a u meni je tinjala neka
sumnja a ne e biti dobro ako divljacima odamo mesto gde se nalazimo.
Odmarali smo se itav as, i onda opet probijali uz pukotine; nismo mnogo daleko
otili, kad odjedared za usmo uasno i otegnuto urlanje. Najzad smo se popeli do
ne ega to bi se moglo nazvati, recimo, gornja povrina: od platforme pa dotle,
put nas je jednako vodio ispod zasvo enih stena i nekog zelenila visoko gore nad
nama. Veoma oprezno smo se najzad dovukli do nekog malog otvora, kroz koji smo
mogli baciti pogled uokrug po okolini, i onda nam odjedared, i na jedan pogled,
bi jasna sva strahovita tajna zaronjene upljine.
Mesto odakle smo virili bilo je daleko od najvieg
vrha
brdskog
lanca.
Pedeset
koraka
nalevo
140
protezala se ona klisura u koju su, bez trunke podozrenja, ula naa trideset i
dva oveka. Ali na liniji duoj od stotinu jardi korito klisure bilo je
ispunjeno haoti nim survinama vie nego jednog miliona tona kamena i zemlje,
koje su bile veta kim putem sruene. Sredstva kojima je taj bedem oboren, bila
su prosta, i lako ih je 'bilo uo iti, jer su se jo sasvim jasno videli tragovi
toga ubistvenog plana. Na nekoliko mesta od isto nog kraja klisure mi smo se
sada halazili na zapadnom njenu kraju videli smo od mesta do mesta drveno
kolje pobodeno u zemlju. Na tim ta kama masa nije popustila; ali u onoga zida
sa kojega se masa srozala stojala su udubljenja sli na onima kojima se
potkopavaju stene kad ih treba ruiti, i dokazivala su da je isto onakvo kolje
bilo nameteno na itavih 300 stopa uz ivicu kllsure: po jedan kolac na svaki
arin razmaka, i sve kolje jedno deset stopa za ivicom klisure. Jaka uad od
loze jo su visila na zaostalom kolju: bilo nam je jasno da je takvo ue ilo od
kraja do kraja kolja. Ve sam spomenuo udnovate slojeve mekanog kamena; moj
opis one duga ke i uske raspukotine, kroz kogu smo se spasli iz groba,
objanjava valjda dosta^ dobro prirodu tih slojeva. Naime, slojevi lee tako, da
se na svaki potres brdo mora rascepiti po uspravnim linijama, paralelnim izme u
sebe, i da prema takvom stanju stvari nije potrebna mnogo velika vetina da se
taj efekat veta ki izazove. Takvom slojevito u koristili su se divljaci da
izvre svoje izdajni ko delo. Delimi no cepanje zemlje 12 stope duboko

postigli su divljaci pomo u dugog reda zabijenih kolaca, a ostalo je dolo usled
krepkog vu enja ueta. Svako ue, koje je ilo od vrha koca preko ivice
breuljaka vukao je po jedan divljak. Na taj na in je dobijena jedna ogromna
poluga, koja< je imala snagu da i itavu padinu brda sru i na dno klisure. Prema
tome nam je i sudbina naih drugova bila potpuno jasna. Jedino smo se nas
dvojica spasli od uasne propasti, i mi smo sad bili jedini ivi beli ljudi nar
ostrvu.
141
XXII
Poloaj na bio je nita manje straan nego u momentu kad nam je dolo_ do
svesti da smo ivi sahranjeni. Pred nama je stojalo dvoje, ili da nas divljaci
ubiju, ili da ostanemo me u njima kao bedni njihovi zaroblienici. Naravno, za
jedno izvesno vreme bismo se mogli kriti od njih, po bregovima, ili u
pukotinama, odakle tek to smo izili; no ili bismo naposletku propali od duge
polarne zime i gladi, ili bisnio se, trae i skrovita, najzad odali.
Po ostrvu, kako smo sad opazili, gmizalo je od crnaca na sve strane: podolazili
su na tankim splavovima sa raznih junih ostrva, sigurno da pomognu oteti i
oplja kati la u. Zasada je la a jo mirno leala u zatonu. Nai drugovi dakle
jo nisu slutili ta im se sprema. Kolika je sada bila tenja nas dvojice da smo
rrie u njima, da im pomognemo ute i, ili. da u pokuaju odbrane zajedno s njima
umremo! Ali, k'ako da im damo znak, a da sebe ne upropastimo, i jo i sa velikim
pitanjem: da li bi im znak opomene uopte mogao koristiti. Opaliti iz pitolja,
to bi bilo dovoljno da im se da na znanje da se zlo dogodilo; ali im taj pucanj
ne moe u isti mah re i i to da im je jedini spas ako se to pre otisnu iz
zatona na more; ne moe im re i da vie nije pitanje asti da ostanu, jer
njihovih drugova nema vie me u ivima. Badava bi uli pucanj: pripremiti se za
odbranu bolje nego to ve jesu, nego to su uvek bili.i tako ne mogu. Dakle, od
pucanja sa nae strane nismo se mogli nadati nikakvom dabru, a moda zlu, i zato
smo odustali od toga znaka.
Najblia misao zatim bila nam je: da pourimo na alo, dogradimo jedan od etiri
una koji su leali u dnu zatona, i da pokuamp odveslati do la e. Ali nam je
odmah bilo jasno da se taj plan ne da izvesti. Kao to sam ve rekao, ostrvo je
bilo prepuno criiaca, koji su se, da ih sa la e ne bi spazili, zavla ili i krili
po dbunju i iza okuka. Ba se u neposrednoj naoj blizini zadravao jedan odred
crnih boraca, pod zapovednitvom TuVita: oni su nam ba i smetali na jedinom
putu kojim bismo mogli si i do zatona; a verovatno su tu
142
ekali na paja anja, pa da izvre napad na la
'. unovima je bilo crnaca,
dodue nenaoruanih, je oruje sigurno lealo spfemno negde u blizinL i i*. smo
mi bili primorani da ostanemo u zaklonu, i prosto kao posmatra i
estvujemo u boju koji tek fa nije planuo.
Posle pola asa opazili smo a junim iljkom z tona plove oko 6070 splavova i
raznih amaca, puii. crnaca. Kako se inilo, nisu imali drugog oruja do kratkih
buzdovana i gomile kamenja u dnu unova. Naskoro se sa druge strane pojavila
opet flotila, isto tako opremljena, i sa jo vie amaca. I ona etiri una se
brzo napunie divljacima, koji su iskakali iz dbunja i urili da stignu svoje
drugove. I tako, za manje vremena no to je meni trebalo da stvar ispri am. la a
naa se nala opkoljena velikom koli inom tih besomu nika, koji kao da su bili
reeni da se po svaku cenu do epaju plena.
Teko je bilo i za trenutak posmumnjati u njihov uspeh. Ona estorica, ma koliko
hrabri, n^ mogu biti dovoljni kao posluga oko topova; sem toga, sa tako
nejednakim snagama borba se ne moe dugo voditi. Ja sam jedva mogao sebi da
pretstavim da e oni tamo uopte pokuati da se brane; ali u tome sam se
prevario. Uskoro ih videsmo na poslu oko ueta, a uskoro se la a okrenu tako da
je desnom stanom gledala u unove, koji su u taj mah bili na domaaju metka iz
piitolja, dok su splavovi stojali otprilike na etvrtinu milje pod vetrom. Iz
nekog nepoznatog razloga, verovatno usled uzbu enja naih sirotih drugova, koji
su se videli u o ajnom poloaju vatra sa palube nije imala nikakvo dejstvo.
Nijedan un nije bio pogo en, nijedan ivljak ranjen; meci, ili nisu ni

domaali, ili su otskakali nekuda iznad njihovih glava. Jedino dejstvo je bilo
grdno iznena enje divljaka zbog tutnja i dima; u jedan mah sam se ve ponadao da
e se okaniti svoje namere, i vratiti na kopno. I tako bi se verovatno desilo,
da su nai ljudi otvorili pu anu paljbu; to nebimoglo pro j bez uspeha, jer su
unovi bili veoma blizu; i ako niita drugo, postiglo bi se bar toliko da se ne
pribliu; la i jo vie, a me utim se sa druge strane la e
143
.: .; paljba i na splavove. Mesto toga, nai Ijudi dazvolie da unari do u
sebi i da se uvere da me u njima nikome nije nita; a oni, posa,da, jurnue na
protivnu stranu, da do ekaju splavare.
Vatra je na toj stani imala uasno dejstvo. Sindirlije iz velikih topova su
jedno sedam do osam splavova doslovce raznele, 30 do 40 divljaka ubile, a oko
stotinu njih, uasno ranijenih, oborile u more. Ostatak, uasnut do sumanutosti,
nae bezobzirce u bekstvo, ne brinu i ni da pokupe iz vode svoje ranjene
drugove, koji su plivali na sve strane, lelekali i vikali u pomo . Ali, taj
veliki uspeh doao je suvie kasno za nae ljude. unari, oko 150 ljudi, ve su
bili na palubi, popentrali se koje preko mrea, koje preko lanaca, jo pre nego
to je lunta i prinesena topovima sa >one stane. ivotinjskoj jarosti divljaka
sad se nikoja sila ne bi mogla odupreti. Za tren:oka nai su ljudi bili oboreni,
izgaeni, prosto u komade raskidani.
Kada su to opazili, povratie se i splavari, i nabrzo stigoe i oni u plja ku.
Za pet minuta je naa la a postala najalosnija slika pustoenja i bestijalnog
unitavanja. Palubu su cepali, kidali, prosto razvalili; uad, jedra i alate
unitavali. Gurali su stanji deo la e, amci su odasvud unaokolo pristizali;
mnoina divljaka, plivaju i, tako e je pomagala; najzad polo je besomu nicima
za rukom kad je i kabel kotve bio sklizao da la u doteraju do obale, i da
tamo predadu TuVitu. On, kao neki pravi general, za sve to vreme stcvjao je na
jednoj posmatra nici na brdu; a sada, kad je sve bilo svreno, pobeda
izvojevana, siao je da to 1 pre stigne na alo i primi, me u svojim crncima
borcima, svoj
deo plja ke.
Kad je TuVit siao, mogli smo i nas dvojica iza i iz zaklona, i malo izvideti
brdo u okolini pukotine. Na 50 jardi od njena izlaza videli smo jedan mali
izvor, gde smo se, uasno edni, napili vode; a malo dalje i nekoliko dbunova
onih ora
a o kojima je ve bila re . Ora
i su bili veoma ukusni, otprilike
kao lenici. Napunismo eire, ispraznismo ih u pukotini i vratismo se da ih jo
jedared napunimo. Dok smo mi tako brali vo ku, poplai nas uanj u ibljaku, i
mi se ve hte
144
osmo povu i u zaklon, kad se jedna velika crna pt nespretno i sporo podie iz
gustia. Ja sam se tako izr nadio, da nisam znao ta treba da radim; ali
Piters, prisebniji, sko i do nje, i zgrabi je za vrat pre no to je uspela da
pobegne. Ona se uasno otimala i pitala, tako da smo je ve hteli pustiti,
strahuju i da e alarmirati nekog divljaka, koji bi se jo mogao nalaziti negde
u blizini. Jedan udarac noem u ini, me utim, svemu kraj, i mi odvukosmo divlja
u pukotinu, zadovoljni to smo za itavu nedelju dan snabdeveni mesom.
Zatim smo opet izili u izvi anje, i usudili se da si emo bar delom niz junu
kosu brda; ali nismo nali nita vie to bi nam moglo posluiti kao hrana.
Stoga, nakupivi samo neto suvaraka, okrenuli smo natrag, tim pre to smo
spazili nekoliko odeljenja divljaka koji su se sa plenom vra ali u selo.
Najpre a briga nam je sad bila da svoje skrovite to bolje osiguramo. Onu rupu
kroz koju smo, kao to je poznato, ugledali deli plava neba, pokrili smo
na upanim iprajem, a ostavili smo samo toliki otvor koliko da mpemo
pregledati zatan, tako, naravno, da mi sami pri tom ne budemo vi eni. Kad je to
udeeno, bili smo veoma zadovoljni svojim sigurnim poloajem; jer, zaista, dikle
god ostanemo u pukotini, potpuno smo sigurni da nas niko ne moe na i. Nigde
nismo opazili znak koji bi svedo io da su divljaci ikada dolazili u tu rupu;
ali, setivi se da je pukotina, 'koja nas je dovde dovela, postala tek malo as,
i usled odronjene kose brega, i da drugog prilaza k njoj nema, uplaili smo se
da nam je time otse ena mogu nost da si emo i iza emo. Reili smo se da emo

zgodnom prilikom dobro ispitati vrh brda, a me utim smo motrili kretanje
divljaka.
Crnci su pretvorili nau la u u pravu olupinu i spremali se sad da je zapale.
Naskoro smo videli kako se die gust dim kroz glavnu rupu na palubi; a odmah
zatim probio je jak plamen iz prednje kabine. Uad, katarke, i ostaci od jedrila
odmah se zapalie, i vatrse naglo irila na palubi. Ipak se jo prili an broj
d;ljaka zadravao na njoj, udaraju i i dalje sekirama, kamenjem
i
topovskim
mecima
po
klinovima,
i
po
10 Avanture Gor ona Pima
145
;,^f
{' jf...;: i bakru; bilo ih je, koje na alu, koje
i. na splavovima, ne manje od 10.000 nepo
co la e, ne ra unaju i tu gomile koje su, se
pien, razmilele po unutanjosti ili se prevozile
;ma ostrva. Znali smo da je katastrofa 'blizu, i ni
.... se prevarili. Prvo je doao mali potres (mi smo
a, na mestu gde smo bili, osetili kao galvansku struju),
ali bez ikakvih vidljivih znakova eksplozije. Divljaci
su se za izvesno vrerae zbunili, i prestali da rade i da
graje. Taman su opet prionuli na posao, kad na palubi
pokulja jedna strahovita masa dima kao neki teak ob
lak pred oluj a iz utrobe toga dimaxsuknu stub ivo
ga plamena, koji je io valjda itavu etvrtinu milje
u visinu. Pa se onda odjedared taj plamen kruno ra
irio, i, kao ma ijom, ispunio se odjedared sav vazduh
jednim uasnim haosom od koma a drveta, metaka,
ljudskih udova, i najzad je doao potres u svoj svojoj
strahoti (koji je i nas obojicu oborio), dok je u brdima
jednako odjekivala grmljavina, a gust pljusak si unih
komada padao u svima pravcima oko nas.
Pokolj me u divljacima bio je daleko straniji nego to smo mi mogli o ekivati;
oni su zbilja pretrpeli punu odmazdu za gadno izdajstvo. Bar hiljadu, njih
poginulo je u eksploziji, a isto toliko ih je lealo u tekim ranama. U zatonu
je bukvalno krkljalo od Ijudi koji su se otimali od smrti i feoji su se davili;
a na kopnu je izgledalo jo mnogo gore. Svi su bili kao s uma sili zbog
iznenadne, nagle i potpune svoje katastrofe, i niko nije inio pokuaje uzajamne
pomo i. Odjedared, njihovo se ponaanje iz osnova promenilo. Iz tupe uko enosti
su odjedared, bar nam se tako inilo, preli u stanje divljeg U2Jbu enja, pa eli
da nasr u kao sumanuti, okruili jednu izvesnu ta ku na alu sa izrazom
najstranijeg uasa, besnila i radoznalosti na groznim njihovim licima, i urlali
su bez prestanka koliko su im grudi doputale: Tekelili! Tekelili!
Zatim smo videli da je je no veliko odeljenje otilo u brda, i posle kratkog
vremena vratilo se odande nose i drveno kolje. Kolje su spustili tamo gde je
gomila bila najgu a; ta se gomila sad malo razdelila, i mi smo mogli videti
predmet celoga toga uzbu enja. Opazili
146
smo da neto belo lei na zemlji, ali nismo odmah brali ta je. Najzad smo
poznali da je to kostur on ri'eobi ne ivotinje sa skrletnim zubima i noktima
koji smo uhvatili bili 18tog januara. Kapetan je bio nare dio da se sa uva koa,
sa namerom da je ispuni i odne* u Englesku. Se am se da je, ba pre no to emo
pristat uz ostrva, izdao bio neka nare enja u istom smislu koa je bila
donesena u kabinu i spremljena u jedar sanduk. Eksplozija ju je zatim izbacila
na obalu: ali sad nismo mogli dalje da razumemo: zato j'e bilo me u divljacima
toliko uzbu enje ofco nje. Svi su stajali okc mrtve ivotinje na izvesnom
razmaku, a niko se nije usudio da joj se priblii. Postepeno su je ogradili
tarabom od kolja, a onda je sva rulja nagla da bei prema unutranjosti ostrva,
derii i se opet iz glasa: TekeliU! Tekelili! ,
XXIII
Nekih sedam dana posle toga doga aja ostali smo nas dvojica u svome zaklonu, i
izlazili samo ponekad, po ora
e i vodu, i to sa najve om oprezno u. Na

zgodnom mestu bili smo na inili sebi jednu vrstu senice; pod tom senicom se
nalazilo leite od suva li a, a tri velika ravna kamena sluila su nam kao
ognjite i sto. Vatru srao palili teko, izbijaju i iskru trljanjem drveta o
drvo, mekanog o tvrdo. Ptica ona imala je osobito dobro, mada malo krpavo meso.
To nije bila morska ptica, nego jedna vrsta buka a, sa crnim, ponegde sivo
poprskanim perjem, i 'krilima koja su u srazmeri sa telom bila majuna. Kasnije
smo videli tri ptice te vrste u naoj blizini; verovatno su traile onu koju smo
mi ubili; ali kako nikako nisu sedale, nismo ih mogli uhvatiti.
Dok nam je trajalo meso od ptice, nismo trpeli od nedostatka u hrani; ali sada
je bilo vreme da se negde obazremo za plenom. Ora
i ne mogu sasvim utiati
glad; sem toga, nas su od njih bolela creva, a kada bismo ih mnogo jeli . onda
i glava. Videli smo nekoliko ogromnih kornja a u bilizini obale, na istok od
naeg brda, i spazili smo da bi ih bilo lako uhvat " 10
'
147
samo kad bismo bili sigurni da nas ne e spaziti urd enici. Reili smo da emo
pokuati da si emo na obalu.
Prvo smo se po eli sputati junom stranom, koja je izgle ala najprirodnija; ali
tek to smo preli oko sto jarda, kada, kao to srtlo uostalom i predvideli,
sude i po okolini na vrhu brda, kada nas odjedared prese e jedan ogranak
klisure, onaj u kojoj nam je izginula druina. Ili smo jo jednu etvrtinu
milje ivicom te jaruge, kad nam se opet prese e put, sada provalijom, neobi ne
dubine; kako se njenom ivicom nije dalo kora ati, vratili smo se istim putem
natrag.
Udarili smo sada na.istok ali sa ta no istim rezultatom. Posle punog asa
veranja, pri emu smo sto puta mogli skrhati vrat, nali smo se odjedared u
ogromnoj jednoj provaliji od crnog granita, sa nekom finom psainom na dnu, i iz
koje je jedini izlaz bio teak put kojim smo i doli. Ispentrali smo se dakle
s mukom onamo odakle smo i poli, i pokuali onda da okrenemo sa izvi anjem na
sever. Tu je valjalo budnim okom paziti na svaki manevar, jer bi nas najmanji
nehat mogao odati pred neprijateljima u selu. Puzali smo sv<e vreme na rukama i
kolenima, a ponekad smo i sasvim polegali i od dbuna do dbuna provla ili svoja
tela. Neko yreme smo na taj na in odmicali, kad se odjedared na osmo opet pred
nekom provalijom, dubljom od svih dosadanjih, i fcoja je vodila pravo u glavnu
klisuru. I tako se nae strahovanje potvrdilo. Nali smo se sasvim otse eni od
donjeg sveta. Iznureni naporom, vratili smo se na svoje mesto, pali na prostrto
li e i prespavali nekoliko asova u dubokom snu.
Posle tog besplodnog traenja po okolini bavili smo se ispitivanjem vrha naeg
brda, ne bi li se mo a tu pokazala neka mogu nost stvarne pomo i. Videli smo da
hrane nema, sem onih nezdravih ora
a, i neke vrste skorbutne trave, koja je
rasla svega na jednom sasvim ograni enom kvadratu zemljita. Februara 15og, ako
ta no znam, nije vie bilo ni travke od te biljke, a i ora
i su se jako
proredili. Situacija nam je dakle postala neobi no teka. (Toga dana smo
opazili
na: jugu nekoliko, ogromnih traka
onog
148
sivkastog isparenja o kojem sam ve govorio). .'
ra 16og opet smo tumarali po bedemu nae
ne bi li se naao nekakav neo ekivani izlaz; ali u
man. Sili smo ponovo u onu rupu u kojoj smo
zatrpani, u nadi da e se tu pokazati kakav hodr:
na glavnu klisuru. I tu je traenje ostalo jalovo; nau
smo svega, i poneli sobom, jednu puku.
Februara 17og smo se opet digli u ispitivanje, reeni da malo bolje razgledamo
onu provaliju od crnog granita, u koju smo bili dospeli prilikom prve nae
ekspedicije. Setili smo se da smo jednu od obi nih pukotina te provalije samo
delimi no razgledali, i sada smo hteli da je savesno pretraimo, mada se nismo
ni emu
naro itomu
nadali.
Sili smo bez velikih teko a, i toga dana smo dakle, sasvim mirni, stali
paljirvo ispitivati. Mesto je bilo udnovato: teko je verovati da je takvo
postalo prirodnim poreklom. Sa kraja na kraj, sa istoka na zapad, i ra unaju i

sve vijugotine, provalija je mogla meriti do 500 jarda u duini; dok bi razmak
od bo nih pukotina te provalije (pretpostavljam tako, jer nisam imao na ina da
izvedem merenje) inosio ne vie od 40 do 50 jarda. U prvom delu naeg
sputanja, tojest, nekih sto st&pa od vrha nanie, bokovi provalije ne behu
nimalo sli ni: kao' da nikada nisu sa injavali celinu, jer je jedna strana bila
od onog mekog kamena a druga od laporca, ili ava, ili poprskana nekim metalom.
Prose an razmak izme u dve strane bio je otprilike 60 stopa; ali svaki as se
gubila prav:!nost formacije. Kako smo se sputali jo nie, prek: spomenute
granice, razmak se naglo suavao, strane postajale paralelne, iako su, jo za
neki razmak unapred, ostajale razli ne i u materiji i u obliku svojih povrina.
Ali kad smo se spustili do svega 50 stopa od samoga dna, zapazili smo <savrenu
pravilnost. Bokovi su sada bili sasvim istovetni po materiji, po boj: po pravcu
slojeva: duboko crn, svetao granit. a razmak izme u strana na svakom mestu ta no
20 jarda Formacija e postati jasnija na osnovu crtea ko* smo izradili na licu
mesta; a mogao je biti izra en, je.sam ja,
sre om, kroz drugu
seriju
avantura,
utpec
149
da sa uvam jednu belenicu i olovku, oemu imam da blagodarim za itav red
pojedinosti, koje bi ina e sigurno bile potisnute
iz moga pam enja.
Ova figura (br. 1) prikazuje opte konture provalije, bez izdubaka u zidovima,
kojih je bilo povie, i to svaki od njih sa odgovaraju om ispup eno u na
protivnoj strani. Dno provalije bilo je pokriveno, 3 do 4 palca u visinu, tako
finim prahom da se jedva ose ao pod prstima, ispod kojega se opet produavao crn
granit. Na desnoj strani figure, dole, vidi se oblik jednag malog otvora: to je
pukotina o kojoj sam govorio, i koju smo na dananjoj ekspediciji hteli ta no da
ispitamo. Prodiranje nae u nju po elo je veoma
Figura 1
Figura 2
ivo: za as smo oborili itavu masu ipraja, sklonili gomilu iljatog kamenja
koje je oblikom potse alo na strelice. Hrabro smo se probijali, utoliko pre to
smo primetili da na suprotnom kraju probija slaba svetlost. Najzad, probivi se
nekih 30 stopa u dubinu, nali smo da je onaj otvor jedan svod, nizak i pravilna
oblika, ije je dno bilo zasuto onim istim finim prahom. Tada nas odjedared
obasja jarka svetlost, i mi se, zaobiavi jednu okuku, na osmo u drugoj
provaliji, visokih zidova, koja se od prve razlikovala samo svojim duguljastim
oblikom. Njene glavne konture pokazuju
figura
2.
Duina ove provalije, od ulaza a, pa preko savijutka b do krajnje ta ke d,
iznosila je 550 jarda. Kod v smo bili pronali jedan mali otvor, pukotinu
sli nu onoj kroz koju smo bili proli izlaze i iz prve provalije, i koja je isto
onako bila^ puna ipraja i beli asto strelasto iljatog kamenja. 'Prebili smo
150
se kroz tu pukotinu, i videli da ona, na razmakj : nekih 40 stopa, vodi u
tre u provaliju. I ta je b:_ta no onakva kao prva, sem svoga duguljastog
oblika, i izgledala kao to pokazuje figura 3.
Figura 5
Figura 3
Duina te tre e provalije iznosila je 320 jarda. Kod ta ke a, nali smo
otprilike 6 stopa irok otvor, koji je ulazio nekih 15 stopa u stenu, gde se i
zavravao i to upljinicom kre njaka, a ne novom provalijom, kao to smo mi
ekivali. Ba kad smo hteli izi i iz te pukotine, u koju je svetlost veoma
slabo dopirala, Piters me odjedared upozori na itavo polje
novatih zareza na
povrini kre njaka koji je zatvarao pomenuto orsoka e. Sa neto mate mogao bi
ovek zareze na krajnjoj levoj strani, ili na severu, (figura
4)
uzeti
kao
grubo
izvedenu
ove ju
figuru
Figura 4
koja stoji ispruenih mii a. Ostale linije pokazivale su sli nost sa slovima
udhe neke azbuke, i Piters je podravao miljenje da linije to i jesu. Jedva
sam ga ubedio da se vara; upozorio sam ga da dno pukotine, gde smo u praini,
par e po par e, pokupili plo e kre njaka koje su se valjda usled nekog potresa

morale odbiti od zida na kojem su se videli zarezi, i na kojim plo ama smo nali
ispup enja ta no odgovaraju a onim zarezima,
to bi bio
dokaz
da je
cela p^java
151
delo prirode. Figura 4 je ta na kopija onoga to smo nali.
Poto smo se ubedili a nam sve te udnovate upljine ne pruaju ni na kojem
mestu priliku da se oslobodimo zato enja, vratili smo se, utu eni i maloduni,
na vrh brda. U toku naredna 24 asa nije se desilo nita naro ito, sem to to
smo, pri pretraivanju terena na istok od tre e provalije, naili na dve veoma
duboke trouglaste rupe, iji su zidovi bili tako e od crnog granita. Nama se
inilo nepotrebno da ulazimo u te rupe, koje su izgledale kao neke prirodne
cisterne, ali bez oluka. Svaka od njih imala je otprilike 20 jarda u obimu, a
oblik i relativan njihov poloaj prema tre oj provaliji, vidi se na figuri 5.
XXIV
Februara 20og reili smo da po svaku cenu pokuamo si i s brda (junom njegovom
stranom), poto od ora
a, koji su nam pri injavali velike bolove, nismo mogli
vie da ivimo. Juna padina brda sastojala se iz najmekeg nekog kamena, ali je
bar 150 stopa uboko padala skoro vertikalno, a na nekim mestima ak
presvo avala upljine. Posle mnogo traenja prona osmo jedan uski ispust,
otprilike 20 stopa ispod ivice udubljenja; pomo u jedne za druge privezanih
naih depnih maramica, koje sam ja drao, uspeo je Piters da stane na taj
ispust. S velikom sam se mukom zatim spustio i ja. I onda smo videli da se ceo
put moe pre i na na in kojim smo se ve sluili kada ismo se ono iz rupe, u
kojoj smo bili zatrpani, popeli dogore tojest, usecaju i noevima stupnjeve u
mekani kamen. Teko je opisati do kojeg stepena je taj postupak bio rizi an; ali
kako nije bilo drugog na ina, reili smo se na taj.
Na ispustu gde smo stojali raslo je nekoliko dbuni a leske; za jedan od njih
privezali smo jedan kraj onog naeg ueta od maramiea, dok smo drugi pri vrstili
Pitersu o pojas, i ja sam gaonda sputao preko ivice udubljenja dok se maramice
Qisu zategnule. On
152
je onda iskopao u nekom kamenu rupu o 810 palaca, i pomo u drke na pitolju
uterao jedan dosta jak klin. Ja sam ga tada digao otprilike za jedno etiri
stope, gde je ponovio isto, zabivi jo jedan klin, tako da je sad imao oslonac
za obe noge i za obe ruke. Ja sam na to odreio maramicu o dbuna, i bacio sam
mu kraj koji je on u vrstio za klin gornje rupe; zatim se sam spustio jedno tri
stope nie, tojest opet za celu duinu maramica. Tu je iskopao novu rupu i zabo
nov klin. Zatim se sam podigao stavi nogama u rupu koju je iskopao, a
dohvativi se rukama za klin gornje rupe. Sad je trebalo odreiti maramu sa
najgornjeg klina da bi se mogla privezati za drugi klin po redu; tada se
pokazalo a nije dobro radio to je rupe buio na tako veliki razmak jednu od
druge. Ipak, posle nekoliko neuspelih i opasnih pokuaja da se dohvati vora
(morao se rati levom rukom, dok je desna pokuavala da razrei vor), presekao
je najza ue, ostavivi par ence od est palaca na klinu. Zavezavi sa
maramice za drugi kiln, spustio se do mesta ispod tre e rupe,' ali je pazio sad
da se ne bi spustio suvie nisko. Na taj na in (za koji sve priznanje ide
isklju ivo Pitersovoj otroumnosti i odlu nosti), moj prijatelj uspe, najzad,
prelaze i od rupe do rupe u zi u, da se spusti na podnoje, zdrav i itav.
Meni je trebalo vremena da se odlu im da po em istim putern; ali sam se najzad
lu io. Piters je, pre nego to e si i, skinuo koulju, i ta koulja, zajedno
sa mojom, posluila je kao ue da i ja si em. Bacivi puku, koju sam bio naao
u provaliji, vezao sam to ue za' dbun, i po eo sam se sputati, brzo, trude i
se da pomo u mnogih i ivih pokreta umrtvim ose anje straha koje ina e ne bih
mogao savladati. Taj je na in dobro posluio preko prvih 45 stupnjeva; ali,
tada mi se odjedared stade uzbu ivati mata pri pomisli na grdnu dubinu koju jo
imam da pre em, i' na lomkost i nepostojanost i klinova i rupa u meku kamenu.
Badava sam se naprezao da gledam isklju ivo u zid pred sobom: to sam se vie
borio da ne mislim, sve su ivlje
i
jasnije
izlazile
pre a
me
predstave

153
onoga to sam zamiljao. Najzad je nastupila ona u sli nim slu ajevima tako
sudbonosna kriza, kada ovek unapred po inje da preivljuje ose anje sa kojim e
pasti po inje da zamilja muku, vrtoglavicu, poslednji napor, polunesvest, i
.najzad poslednji uas, survavanje strmoglavce u dubinu. Odjedared su se sve te
fantasti ne slike pretvorile u stvarnost, i ja osetih kako svi uobraeni uasi
zaista nailaze na mene. Kolena su mi udarala jedno o drugo, a prsti mojih ruku
postepeno ali stvarno isputali ono za to suse drali. U uima mi je po elo
brujati; rekoh u sebi: To ti je samrtno zvono. I onda me neo ekivano obuze
neodoljiva, luda elja da pogledam dole. Nisam mogao ili * nisam vie hteo da
pogled svoj silim u zid preda mnom, a sa jednim sumanutim, neodredljivim
uzbu enjem, pola od uasa pola o nekog ublaenja muke pogledah duboko u
provaliju ispod sebe. Za jedan trenutak jo prsti moji se urie u oslonac, i jo
mi je are , kao laka senka, proma e kroz glavu misao o mogu nosti spasenja, pa
onda celu moju duu obuze enja da padam elja, volja, strast jedna koju
nita ne bi moglo obuzdati. Ja ispustih klin, ostadoh, okrenuvi se upola o
ponora, jednu sekundu ljuljanja jo pred onim golim zidom. Ali tada mi se u
mozgu okrenu, neki vampirski, pitavi glas mi vrisnu u uima, neka mra na,
neprijateljska, maglovita prilika stojae neposredno ispod mene, i ja se,
uzdahnuvi i osetivi kao da mi srce puca, sruih u njeno naru je.
To je bila nesvest. Piters me je zadrao u padu, On je, sa podnoja stene, po eo
da me hrabfi na sve mogu e na ine; ali moja svest je bila toliko pomu ena da
iiiti sam uo ta mi je govorio niti sam znao da mi je uopte Sto govorio.
Najzad, opazivi da se ja ljuljam, pourio je da se uspentra meni ususret, i jo
je na vreme stigao. Da sam poleteo dole svom svojom teinom, platno bi se
sigurno prekinulo, i ja bih se strmoglavio u ponor; ovako, Piters je uspeo da me
uspori u padu, i tako sam visio bez opasnosti po ivot ok mi se nije svest
vratila. To se desilo posle 15 minuta; i tada sam se osetio potpuno slobodan od
stra
154
ha, kao neko drugo bi e; i, sa neto malo pomo i od strane druga, siao sam i
ja dole.
Sada smo se nalazili u blizini one klisure u kojoj su nam drugovi izginuli, i to
sa june strane prema onom mestu gde se zemlja sruila. Okolina je izgledala
neobi no divlja; setio sam se opisa putnika koji govore o tunim regionima na
mestu nefcadanjeg Vavilona. Da i ne govorim o urvinama strovaljenoga brega,
koje su leale kao jedna haoti na barijera pred severnim horizontom sva
povrina terena, sa svi'h ostalih strana, bilti je zasuta humkama ruevina koje
su izgle ale kao tragovi neke ogromne zidane gra evine; premda, ako bi ovek
izblie pogledao, te humke ne odavahu nita od veta ke neke tvorevine. Bilo je
mnogo ljake; sem toga gromade crnoga granita leale su izmeane sa gromadama
kre njaka; i kre njak je bio crn; na celom ovom ostrvu nismo videli nijednu
supstancu svetle boje. Od vegetacije, u celoj toj okolini ni traga. Videli smo
nekoliko grdno velikih skorpija, i jo drugih vodozemaca, koji su ina e
nepoznati na
ovim
irinama.
Kako nam je najpre a briga bila hrana, reili smo da odemo na abalu leala je
svega pola milje daleko i da pokuamo uloviti jednu od onih kornja a koje smo
gledali odozgo, iz biveg naeg zato enja. Preli smo nekih sto jardi, krili se
neprestano iza stene i onih humki, i najzad savili oko jednog ugla. Odjedared se
bacie na nas pet divljaka iz jedne pe ine i oborie Pitersa na zemlju udarivi
ga buzdovanom. im je Piters pao, ovi se sjurie na njega, i tako je meni oStalo
vremena da se saberem. Imao sam puku; ali njoj se iskrhala bila cev kad sam se
ono hitnuo s brda dole. Manuh se dakle nje, oslanjaju i se samo na pitolj, koji
sam briljivo uvao, i koji je bio u sasvim dobrom stanju. Poletim na napadafie
pucaju i u, njih brzometno. Dvojica padoe, a jedan, koji je kopljem svojim
taman hteo da probode Pitersa, sko i da pobegne, no ne izvrivi to je hteo.
Poto mi je drug na taj na in bio oslobo eji, nismo se vie bojali. I on je imao
pitolj; ali je smatrao za bolje da ne puca, nego
a se uzda u stranu
svoju

155
snagu, koja je zaista bila velika kao ni u koga. Dohvativi buzdbvan jednoga od
divljaka koji behu pali, za tili as razrnrska glave preostaloj trojici, i tako
smo mi ostali pobedioci na megdanu.
Sve to desilo se tako neobi no brzo da nam je teko bilo verovati da je uopte
ne ega bilo; stojali smo na leevima kao zama ijani, kad nas odiedared
razbudie uzvici iz daliine. Jasno je bilo da je odjek od pucanja alarmirao
divljake, i da smo sad u njajve oj opasnosti da budemootkriveni. Da se
epamo
brda, morali bismo tr ati ba u pravcu o akle su dolazilr glasovi; zatim, ba i
da do emo do zida stene, uspuzati se uz nju ne bismo mogli nevi eni. Poloaj nam
je bio o ajan, i jo se nismo reili na koju stranu da beimo, kad se .ie an o
divliaka, na koga sam ja bio pucao, i mislio da je mrtav, podie naglo na noge i
potee da nam umakne.
epasmo ga jo na vreme, i ve smo ga hteli ubiti, kad Pitersu pade na um da bi
nam on moda mogao dobrb posluiti ako busmo ga naterali da s nama ajedno bei.
Povukosmo ga dakle za sobom, davi mu razumeti da e pri prvom pokuaju
protivljenja biti ubi.ien. On se brzo pokori sudbini, tr ao je pored nas, a
mi'smo sve izme u stena, gledali da odmaknemo
u
pravcu
obale.
Neravnine terena sem kratkih trenutaka ( sakrivale su ispred nas more; najzad
ga ugledasmo, i videsmo da je svega 200 jardi alefco od nas. Kad smo ispalh na
alo, spazismo, na najve i svoj uas, grdne gomile uro enika koji dolaahu u
trku o sela, i sa svih ta aka ostrva, i koji, kad naf spazie, zaletee se na
nas mlataraiu i rukama besno i urli
i kao divlje ivotinje. Mi smo ve bili na
skoku da okrenemo natrag i da pokuamo zavu i se u neki zaklon neravnog terena,
kad odje ared spazismo prednje delove va una koji su virili iza je ne krupne
stene, isturene iz vode. Potr asmo iz svih sila, otr asmo do unova, i na osmo
ih prazne, sem tri galipagokornja e, i obi ne opreme u kaiima za ezdeset
vesla a. Odmah se do epasmo jednoga una, gurnusmo unutra i svoga zarobljenika,
i otisnusmo se svom snagom od obale,
156
i
i
Kad smo odmakli jedno pedeset jarda, rasvestili smo se i videli da je grozno
glupo bilo ostaviti drugi un u posedu divljaka, koji su, sve blii alu, bili
svega dvaput toliko daleko od obale koliko mi, a napredovali neobi no bro.
Trebalo je jako uriti. Nada naa bila je mrtva nada, ali ipak nada. Vie je
nego sumnjivo bilo da moemo sti i do amca pre njih; ali nije bilo nemogu no.
Ako uspemo, moemo se spasti, ako ne u inimo pokuaj: izmirili smo se da nas na
, najstrahovitiji
na in
izmrcvare.
Na un je imao prednji i zadnji deo sli an, i mesto da ga okre emo, prosto smo
promenili poloaj vesala. im su divljaci opazili u emu je stvar, zaurlae jo
ja e i udvojivi napore pribliavahu se strahovito brzo. Me utim smo i mi
potezali snagom o ajanja, i kad smo stigli na otsudnu ta ku, svega nas je jedan
divljak stigao. Taj je skupo platio svoju neobi nu hitrost, jer mu je Piters
proiao kurum kroz glavu u momentu kad je stao na ivicu obale. Najblii od
onih to su za ubijenim pristizali bili su na 20 do 30 koraka udaljenja kad smo
se mi do epali una. Potegosmo prvo da ga skinemo u vodu; vide i da je suvie
vrsto naseo, Piters, ne ase i aska, razbi nekolikim udarcima kundaka od puke
jedan komad prednjeg dela i jednoga boka, i tada se otisnusmo. No za to vieme
dvojica divljaka do epae na un i ne htedoe ga pustiti, dok ih nismo noevima
oterali. Sad smo najzad bili slobodni, i navezosmo se na more. Uto je ve ina
divljaka stigla do onog razlupanog dela una, oko ega su se okupili, urlali
besno i o ajno. Zaista, koliko sam ja stigao da ih upoznam, to mi se pleme
divljaka u inilo najnevaljalije, najdvoli nije, najosetljivije, najkrvolo nije,
uopte ,najpakosnije i najdemonskije od svih plemena na globusu. Pokuali su ak
luda ku stvar: da po u za nama u onom razbijenom par etu una; ali videvi da to
ne ide, jo su nas jedared obasuli paklenim grdnjama i dranjem, pa su onda
pourili d.a se izgube u br ima.

Najneposrednija opasnost bila je tako otklonjena; ali poloaj na je jo

neprestano bio teak. Znali smo
157
r
da su divljaci u je no vfeme imali etiri sli na una, a nismo znali (kasnije
nam je to potvrdio zarobljenik) da su dva una propala prilikom eksplozije na
la i. Mi smo dakle ra unali na poteru im ivljaci pre u put (tri milje
otprilike) do onoga mesta u zatonu gde su im obi no stajali unovi. Plaeni tom
milju, inili smo sve mogu e napore da to pre ostavimo ostrvo iza sebe;
grabili smo to pre do pu ine, i naterali i zarobljenika da vesla. Posle jedno
pola asa, kad smo bili preli pet do est milja na jug, spazismo gde velika
flota splavova izlazi iz zatona, verovatno sa namerom da po e za nama. Videvi
da nas ne mogu sti i,
vratili
su
se natrag.
XXV
Nalazili smo se sada na otvorenom, ogromnom i pustom Antarktiekom Moru, na
irini od vie nego 84 i' to u slaba kom unu i sa provijantom od tri kornja e;
sem toga, valjalo nam je uzeti u obzir i da je duga polarna zima na domaku;
dakle, potrebno je bilo da zrelo promislimo u kome emo pravcu ploviti. Pred
nama "je lealo 6 do 7 ostrva koja su pripadala istoj grupi, i' jedno od drugog
bila udaljena ne vie od 5 do 6 milja; mi, naravno, nismo eleli da se iskrcamo
ni na jedno od njih. Dolaze i sa severa, naa biva la a ostavila je bila za
sobom ono to je od ledenih regiona najsurovije taj se fakt dodue ne slae
mnogo sa zvani nim nazorima, ali je utoliko vie bio u skladu sa naim
iskustvom. Krenuti natrag, bilo bi prosto ludo, osobito u to doba godine.
Izgledalo je dakle da se samo od jednog kursa moemo dobru nadati. Reismo dakle
da hrabro nastavimo ploviti na jug: jedrno je tamo imalo mogu nosti da se
prona u jo neka kopna, i jedino tamo najve a verovatno a a dospemo u jo
topliju klimu.
Dosada smo iskusili da je Antarkti ko More, ba kao i Arkti ko, slobodno od
jakih bura ili vrlo uzburkanih talasa. Ali na un, kraj svega toga, i jo kraj
njegove prili ne
veli ine,
bio
je
ipak slabo gra en,
158
i zato smo se dali na posao da ga' sa vrlo ograniienim sredstvima kojima smo
raspolagali, u vrstimo to se bolje moe. Materija una je bila prosta kao
jednog nama nepoznatog drveta. Rebra su bila od ilave vrbe, koja je za to veoma
pogodna. Sa kraja na kraj, duina una iznosila je 50 stopa, irina 4 do 6
stopa, a ubina skroz 4V2 stope; dakle, ovi se unovi jako razlikuju od unova
drugih poznatih tanovnika junih ostrva. Nikada ih ne bi mogli takve na initi
oni divljaci u ijem su posedu bili, i bilja" smo, nekoliko dana kasnije, od
naeg zarobljenika i saznali da unovi ti vode poreklo od uro enika jedne
jugozapadne grupe ostrva, i da su samo slu ajno dospeli u ruke ovih varvara. to
se ti e sigurnosti una, malo smo mogli u initi. Nekoliko velikih pukotina, koje
smo otkrili na oba kraja una, zapuili smo to se bolje dalo komadima jedne
vunene bluze. Nepotrebna vesla bila ih je velika koli ina upotrebili smo da
na inimo vrstu ograde na prednjem delu una, koja bi imala da odbija eventualno
udaranje talasa sa te strane. Dve motke od vesla uzete su kao dve katarke, sa
svakog boka po jedna (utedevi sebi tako popre ne motke na jedrilu), izme u
kojih smo razapeli jedro na injeno od naih koulja. To nas je stalo dosta
truda, jer nam zarobljenik pri tom poslu nije mogao pomagati, mada je ina e
voljno u estovao u svakom poslu. Platno je udnovato uticalo na njega, nikako ga
nismo mogli naterati da ga dodirne, ili makar samo da mu se priblii; odmah bi
po eo da dr e vi
i iz glasa Teklili.
Kada smo tako dovrili sve to se dalo, uzesmo prethodno pravac jugoisto ni i
pro osmo pored najjunijeg ostrva grupe koja se videla. Posle toga smo okrenuli
kljun pravo na jug. Vreme se ne bi moglo nazvati neugodnim. Stalan, ali veoma
blag vetar duvao je sa severa, morska povrina je bila glatka, i neprestano j<?
bio dan. Led nismo nigde videli: komadi a jednog nisam video jo odkad smo
preli uporednik Benetova Ostrva. U ovim oblastima voda je isuvie topla, i ne
moe do i do postanka leda ni u najmanjoj koli ini. Ubili smo najve u kornja u,
i do

159
bili od nje ne samo hranu nego i dovoljno svee vode. Drali smo se istog kursa
jedno 7 do 8 dana, za koje vreme se nije desilo nita naro ito. Za ,tu nedelju
dana morali smo prodreti veoma na jug, jer je vetar neprekidno duvao u naem
pravcu, a jaka jedna struja nas nosila tako e u pravcu koji smo hteli.
Marta 1og. (Iz jasnih razloga, ne tvrdim da su svi datumi sasvim ta ni: njima je
jedina svrha da pri u u ine preglednijom). Mnoge neobi ne pojave bile su dokaz
da smo po eli prodirati u oblasti novoga i udnovatoga. Na junom horizontu
stalno je stajao visok zid lake beli aste magle, izbacivao ponekad u vis svetle
trake, pomicao se as sa istoka na zapad, as sa zapada na istok, da se posle
opet javi kao prava linija, ome ena barijera ukratko, isti
i sve udnovate
promene borealne svetlosti. (Aurora borealis.) Visina te pare, tako kako je nama
sa nae ta ke izgledalo, mogla je biti 25 stepeni. Temperatura vode se dizala
saN svakim trenutkom, a u boji joj se tako e
pokazala
velika
promena.
Marta 2og. Ispituju i neprestano naeg zarobljenika, uspeli smo danas da iz
njega i upamo mnogo pojedinosti o onom razbojni kom ostrvu, o njegovim
stanovnicima i njihovim obi ajima. .No zar sada da time zanimam panju itaoca?
Ograni
u se na nekbliko saoptenja: da se ostrvska grupa sastoji iz osam
ostrva; da nad njima vlada jedan kralj, po imenu Tsalemun ' ili Psalemun koji
ivi na najmanjen od ostrva; da oni crni koni kostimi boraca dolaze od jedne
ogromne ivotinje koja se zadrava samo u jednoj naro itoj dolini blizu kraljeva
stana; da stanovnici te grupe umeju graditi samo plitke splavove, a ona etiri
una bila su im jedini posed te vrste do kojeg su doli pukim slu ajem; da je
njegovo (zarobljenikovo) ime Nunu; da on ne zna za Benetovo Ostrvo; i da se
ostrvo, koje smo ostavili zove Tsalal. Po etak re i Tsalemon i Tsalal i^govarao
je divljak dugim zvidukavim nekim tonora, koji mi nismo mogli nikako da
ponovimo, i koji je potse ao na glas one crne ptice koju smo pojeli na vrhu
brda.
160
Marta 3eg. Toplota vode sasvim je neobi na, boja, pod nekom naglom promenom,
izgubila je providnost i postala mle no bela i gusta. U neposrednoj naoj
okolini, voda je bilaobi no mirna, nikada tako uzburkana da bi pretila unu; ali
smo se zato e e iznena ivali, posmatraju i nalevo i nadesno, i na raznim
razmacima, nagla i jaka uznemirenja vodene povrine, kojima su, kao to smo
najzad utvrdili, uvek prethodila
udna razbuktavanja u onoj pari na jugu.
Marta 4og. Hteo sam jedru da pove am povrinu jer je vetar sa severa znatno
popustio, te toga radi izvadih belu maramu iz depa. Nunu je sedeo pored mene, a
im je spazio platno, spopali su ga jaki gr evi. Posle gr eva je neprestano
dremao i ostajao tup, mrmljao
u
sebi
bez
prestanka:
Tekelili,
Tekelili
Marta 5og. Vetar je sasvim prestao, ali nas je zato snana struja neodoljivom
silom gonila na jug. Bilo je dakle dosta razloga da nas, zbog daljeg razvoja
doga aja, obuzmu strah i zebnja; ali mi ba nita nismo bili zabrinuti. Na
Pitersovu licu nije bilo, ni traga od nekog takvog ose anja, mada je vremena
na vreme dobivalo izraz kqji ja nisam razumeo. Polarna zima pribliavala se, ali
pribliavala se bez zimnih strahota. Ja sam ose ao neki zamor u telu i dui:
neka udna sanjivost sa sanjarenjem to je bilo
sve.
Marta 6og. Ona sivkasta para na horizontu digla se sad za nekoliko stepeni vie,
i postajala je sve sjajnija. Voda je bila toliko vru a da nam je bilo
neiprijatno dota i je se; a po boji je sve vie i vie potse ala na mleko. Danas
smo sasvim blizu una spazili jedno o onih naprasnih uskomeavanja morske vode.
U isti mah je, kao i obi no, suknulo u vis ono bleskavo iz pare, a para sama kao
da je u dnu stala da se deli. Neka fina bela praina, koja je li ilana pepeo,
ali sigurno bila neto drugo, po e da pada nad amcem i nad velikim delorn
morske povrine', im su prestale one pojave u pari. Nunu se bacio potrbuke na
dn6 una, i nikakvo nagovamnje nije pomoglo
da
podigne
lice.
11 Avarature Gordona Pima
11
Marta 7og. Danas smo pitali Nunua zbog ega su njegovi zemljaci onako strano
postupali s nama. Ali njega su toliko pohrvali neki strah i zaprepa enje da

nije bio vie u stanju razumno da odgovara. Leao je jednako ispruen u unu, a
kad ga mi i dalje zapitkivasmo o onom doga aju, on po e odgovarati nekim
idiotskim znacima: stavljao kaiprst na gornju usnu i kezio ispod nje zube. Zubi
su bili crni. Pre toga, nismo ni kod jednog uro enika ostrva Tsalal videli
zube.
Marta 8og. Danas je otplovila kraj nas jedna od onih belih ivotinja koja je u
zatonu izazvala bila onoliki uas me u divljacima. Ja sam je hteo. zaka iti, ali
odjednom me obuze neka tako neopisana ravnodunost da sam pustio da ivotinja
otpliva dalje. Voda je postajala sve vrelija: ruku ovek vie nije mogao da
zamo i u nju. Piters jedva kad to progovori. Nisam znao ta da mislim o
njegovoj apatiji: Nunu samo. to
je
disao.
Marta 9og. Neprestano je padao na nas onaj pepeljasti prah, i to u grdnim
koli inama. Zid pare na jugu digao se ogromno visoko iznad horizonta, i po e
sada da uzima neki odre eni oblik. Ja bih ga raogao sravniti sa jednim ni na
kojoj strani ograni enim vodopadom, koji se sa nekog ogromnog nebeskog bedema u
tiini svaljuje u more. Ta ogromna zavesa'je zastirala celu ifinu junog
horizonta. Odande nije dolazio
'nikakav
um.
Marta 21og. Neke udne tmine lebdele su nad nama, ali se iz mle ne vode dizala
svetlucavost, i obuzimala bokove una. Ona pepeljkava bela praina zasipala je i
nas i amac, ali u vodi su se njene pahuljice rastvarale. Vrh onog katarakta
pare gubio se u tamnini i daljini. Mi smo mu se ipak pribliavali, i to nekom
jezovitom brzinom. S vremena na vreme videle bi 'se u njemu ogromne razjapljene
pukotine, u kojima je stajao haos nejasnih treptavih slika, i iz kojih bi
ispadali bezglasni ali mo ni udarci vetra, razrivali
vodu
zapaljenog
mora.
162
Marta 22og. Pomr ina je sve gu a, i samo jo otsjaj oko ogromne bele zavese
oivljuje no . Iza onog udnovatog vela izletahu mnoge ogromne velike i blede
ptice, i odletahu nekuda, ostavljaju i za sobom um i odjek onog ve itog
Tekelili. Tada se Nunu jo je ared ma e u umu, ali kad smo mu prili videli smo
da je izdahnuo. A mi smo strahovitom brzinom jurili u naru ja onog katarakta, u
kojem se ba opet otvarala jedna od onih jama, kao da nas ho e da primi. Ali, u
tom trenutku die se na naem putu jedna uvijena ove ja prilika, samo daleko
ogromnija nego to su deca zemlje. Koa joj je bila bela kao bletavo beli sneg.
POGOVOR
tampa je ve obavestila nae itaoce o bliim okolnostima u vezi sa
neo ekivanom i oplakivanja dostojnom smr u g. Pima. Bojati se da je nekoliko
poslednjih glava, koje su imale da dovre njegovu pripovetku, i koje je on, dok
je ostalo ve bilo ottampano, hteo jo jedared da pro ita da je tih nekoliko
glava propalo prilikom nesre e koju je g. Pim platio glavom. No moe biti da je
ova bojazan i neosnovana, u kom slu aju e tekst tih glava biti naknadno
objavljen.
Ulagan je sav mogu ni trud da se nedostaci popune. Li nost koja je spomenuta u
predgovoru, i koja bi, prema onom to je tamo re eno, sigurno bila u stanju da
d& zamenu za nedostatak, odbila je da to u ini. Odbila je sa opravdanim
razlozima: zbog neta nosti u podacima koji su mu bili stavljeni na raspoloenje,
i sumnje u istinitost poslednjeg dela g. Pimova izvetaja. Piters, od koga bi se
jo poneto moglo saznati, iv je, u Ilinoisu; ali ne moe da se sazna ta na
njegova adresa. Verovatno e'se kasnije ipak na i veza sa njim i tada e on
sigurno mo i dati materijal potreban za dovretak g. Pimove pripovetke.
Gubitak poslednje dve tri glave (samo ih je toliko bilo) utoliko je vie za
aljenje to su se u njima sigurno nalazila saoptenja o junom polu samom, ili
bar o regionima koji su u njegovoj neposrednoj blizini; bilo bi, dalje,
interesantno ispitati ta nost tih podataka prema istraivanjima koja e vriti
jedna od nae vlade projektovana ekspedicija na Juni Okean.
Na jednu ta ku izvetaja moglo bi se, i ovako, staviti dosta zanimljivih opaski;
i piscu ovoga pogovora bi bilo vrlo milo, ako bi njegov iskaz na ovome mestu
164
bio u stanju da podigne stepen verovatno e neobi nom otkri u g. Pima. Mislimo tu
na one provalije ostrva Tsalala, i na one crtee koji su prikazani u glavi 23oj.

G. Pim dao je crtee bez komentara; a odlu no je porekao da bi zarezi na kraju

najisto nije provalije mogli, sem fantasti ne sli nosti, imati ikakve veze sa
slovima neke azbuke. On je to izrekao sa tvrdim jednostavnim ube enjem, i jo
potkrepio vrstom veoma ubedljive demonstracije (fragmenti na eni u praini, ija
su ispup enja ta no odgovarala zarezima u zidu), tako da je teko ne verofrati
piscu; i nikoji ozbiljan italac ne bi trebalo da misli druk ije. Ali kako su
fakta, u odnosu prema svima figurama, veoma udnovata (osobito ako se ovedu u
vezu sa izvesnim detaljima izvetaja), moda, ipak, treba o tome kazati nekbliko
re i, tim pre to su spomenuta fakta izmakla panji
g.
Poa.
Ako se figure 1, 2 i 3 stave jedna uz drugu u topografskom redu (tojest, u redu
kako se javljaju provalije), i ako se izostave sve mali ogranci sa strane, kao i
otvori (koji su, kao to je poznato, sluili samo kao veza izme u glavnih
upljina, i bili akle sasvim drugog karaktera) onda te figure sa injavaju
jedan etiopski koren, koren re i:: J{L\cz> , tojest, biti mra an, od ega se
onda izvode svi izrazi koji se odnose na
sen i
na
mrak.
to se ti e zareza nalevo, ili najsevernijih, vie je nego verovatno da je
Pitersovo miljenje bilo pravilno, da je, tojest, ona hijeroglifska slika doista
umetni ka stvar, i da je htela da pretstavi ove ji oblik. italac ima skicu
pred o ima, i opazi e, ili ne e opaziti sli nost. Ostali zarezi jasno potvr uju
pitersovu pretpostavku. Gornji red zareza je koren arapskog glagola tfCSX AO
,,biti beo, od ega se izvode svi izrazi za svetlo i belo Donji red je tee
protuma iti. Crte su, bar u kopiji g. Pima, neto nejasnije i esto isprekidane:
ipak je van sumnje da su u originalnom svom stanju zna ile egipatsku re , celu
re d i^VPHC jttna
oblast.
Ovo
tuma enje
potvr uje
Pitersovo
165
miljenje o najsevernijoj figuri: ispruene miice pokazuju
jug.
Ove konstatacije otvaraju iroko polje razmiljanju i svakovrsnim spekulacijama.
Moda je zgodno da ih dovedemo u vezu sa nekim doga ajima u pri i koji su samo
ovla ozna eni: mada lanac veze nije ba o igledan, ipak je potpun. Tekelili bio
je uzvik uro enika na Tsalalu kad su videli le bele ivotinje koji je voda
izbacila. Istu tu re je kroz je anje izgovarao zarobljenik divljak kad god je u
g. Pima video neki beo predmet. Taj uzvik se ta no slae sa piskom ogromnih
belih ptica koje su izletale odnekud iza one bele zavese od pare, na jugu. Na
Tsalalu i na susednim ostrvima nije bilo ni eg belog, a ni ega druk ijeg sem
belog na celom putu posle ostrva. Nije nemogu no da bL Tsalal, ime ostrva sa
onim provalijama, ako bi se podvrglo strogim filolokim ispitivanjima, odalo ili
neko srodstvo sa provalijama, ili neku vezu sa etiopskim slovima, tako misti nim
sa svojim zavijenim arama.
.
Re sam zarezao u kamen stene, a osveta moja zapisana je
u praini
stene.
BELESKA O PISCU
Dete profesionalnih glumaca, E gar Alan Po (ro en 1809 u Bostonu) istkao je
karijeru koja potse a na kakvu pustolovnu pozorinu ulogu. Bez nasle enog
imanja, bez odre enog poziva i pravih prijatelja, proiveo je svoj vek uglavnom
kao novinar; odrastao je u Virdiniji, iz kole je pobegao u vojsku, po eo je da
pie u Baltimoru, ure ivao je asopise u Ri mondu (Filadelfija) i Njujorku, i za
sve to vreme trpeo oskudicu, da bi kona no umro pod velom misterije (1849). Slab
prema suprotnom polu, oenio se veoma mladom devojkom, kao da je verovao da e
time svestina razumnu meru svoju preveliku strast. Prek i nagao, har io je snagu
na bezna ajrie zadevice, sva aju i se sa kolegama i prijateljima. Pa ipak,
iznutra je bio potpuna i jasno usmerena
li nost.
etiri decenije Poova ivota dale su dovoljno hrar ne spletkama. Polaze i od
poluistina ili obi nih izmiljotina, intrigantihroni ari su u zna ajnom pesniku
i pripoveda u videli as pijanicu, as morfinistu, as razvratnika. Bilo je tada
uobi ajeno da se knjievnost brka sa ivotom, te je pisac koji je u svojim
delima govorio o mra nim, ulnim ili amoralnim stranama ljudskog postojanja,
redovno smatran za mra njaka, sladostrasnika ili pokvarenjaka. Ako se kojiput i
dogo i da su pi eve knjige veran odraz njegova ivota, u pogledu Edgara Alana

Poa to svakako nije slu aj. Pre bi se moglo re i da je Po pisao ono to znamo
samo zato to su takve stvari bile isuvie daleko od njegovih sopstvenih
iskustava.
Do pojave Volta Vitmana, Po je vaio kao najve i ameri ki pesnik. Zajedno sa
Hotornom, on je izmislio savremenu kratku pri u; istina je da se na mnoge od
njih
danas
gleda
kao na
obi nu ujdurmu smiljenu da
167
opseni i zaprepasti nepripremljenog itaoca, ali su neke nesumnjivo i sa a na
ceni kao odli na umetni ka ostvarenja. Njegov jedini izlet u podru je romana
Avanture Gordona Pima smatran je doskora, pogreno, samo pokuajem da se
na ini knjievni kapital od savremenog interesovapja za istraivanja Junog
pola. Poovi ogledi iz teorije i psihologije knjievnog stvaranja jo uvek
Izazivaju divljenje, mada se novija kriti ka misao poneto udaljila od njegovih
tvrdnji a je u umetnosti mogu no sro iti pravila isto toliko postojana i vrsta
kao to su zakoni u nauKama.
Po je zapo eo kao pesnik. Amerika je za njega bila bu an svet tvrdih injenica,
koji je pretio da mu oskmavi uobrazilju. Odupiru i se tom svetu, on je stvorio
sopstvenu romanti nu vasionu i nastanio je junacima prema slici svojih
prieljkivanja. Tu su oni mogli da vladaju u izobilju, mudrosti, zanosu i
ajanju. Njegovi mukarci su tonuli u zloslutna sanjarenja nad zaboravljenim
knjigama, ili su se odvaavali _ na turobna i neizvesna putovanja. Njegove ene
su raspolagale duhom i voljom to je njihovu putenost bacalo u zasenak, a lepota
im je plamsala naj e e bolesnim arom. Pritom Po u borbi s matom nije bio
nika a poraen. Njegovi heroji su po pravilu razumna stvorenja, a iza njihovih
maski mogu no je prepoznati uvek jedno te isto lice lice samog pisca. Poovi
stihovi, magi ni i ukleti, prijanjaju mahom uz temu lepote na izdisaju. Izumrli
gradovi i dvorci, mrtve nade i ene kojih vie nema. Njegovi pripevi, kao onaj u
poemi Gavran, zvu e kao bolno otrgnuti vapaji za nedostinim idealom lepote
ili
istine.
No moe se re i da je sva ta poezija u sutini pesnitvo mladog oveka, jer je
njena glavnina nastala u vreme kad je Po imao dvadeset i dve godine. Tek pred
kraj ivota ovaj pisac se ponovo vratio stihovima i u poslednje etiri godine
svog postojanja napisao remekdela kao to su Gavran, Julaluma, Anabel Li i
Zvona. Kao to se vidi iz njegove poeme Izrafel i eseja Filozoflja kompozicije,
za Poa je poezija sama po sebi samostalan oblik spoznaje sveta kojej nisu
potrebna uobi ajena sredstva
logi nog
rasu ivanja.
168
i
I
Pisanju pri a Po se posvetio ne samo zato to je uvideo da stihovi nemaju pro e
nego i to je shvatio, moda potsvesno, a poezija nije u stanju da ga priblii
ciljevima kojima je stremio. Kratka proza mu je, naprotiv, omogu avala da bar
prividno zavede red u ina e haoti nom svetu. Po etna njegova oprobavanja u tom
knjievnom rodu crpla su nadahnu e iz potsmeha na ra un literature ija je tema
uas, zlo in ili tajanstvo. Me utim, dogodilo se da je Po tu vrstu knjievnog
stvaranja prihvatio kao neto sasvim ozbiljno i svrhovito, i ne manje zna ajno
od pesme, drame ili romana.
Najdua Poova povest Avanture Gordona Pima oskora je leala pod ebelim
slojem praine. Nisu je prime ivali ni itaoci ni kriti ari, jer je o njoj
vladalo skoro nepodeljeno miljenje da je plod autorovog napora da
e do
novca, odnosno da izvrgne ruglu masovnu histeriju koja je zahvatila SAD u vreme
prvih istraiva kih poduhvata u podru ju Junog ppla. Tek 1952, kada je Patrik
Kvin u asopisu Hadzon rivju izneo tvrdnju a su Avanture Gordona Pima u
tematskom pogledu prava pretho nica uvenog Melvilovog romana Mobi Dik,
javnost se naglo zainteresovala za jedini Poov roman. Tek tada je utvr eno da je
posredi ne samo kazivanje o jednom izmiljenom pustolovnom putovanju nego i
itava mala, zanimljivo pisana, simboli na rasprava o prirodi zla. Danas se
smatra da je Po u tom delu moda najpotpunije izloio svoj pogled na svet,
utemeljen na pobuni protiv drutva, a i protiv samog sebe.

Kau da je roman o udnom puteestviju Gor ona Pima najrealisti kije Poovo delo.
Valja to pripisati pi evom lukavom pokiiaju da izmiljeni putopis oboji
takvom verovatno u i verodostojno u da ga njegovi savremenici, ne sumnjaju i,
prihvate kao istinit doivljaj. Po je, u tom cilju, veto obradio sve
raspololjive injenice o ivotu u ledenim oblastima Junog pola, uzevi u obzir
i teoriju nekog Dona Simza iz Ohaja o tome da se na oba pola nalaze
ogromni
otvori
ispod
kojih
ive
veoma
stare
i
.
169
napredne civilizacije. Ali su Avanture Gor ona Pima istovremeno i
najapstraktnije Poovo ostvarenje. Sada, naprimer, nema vie nikakve sumnje da
prizor gde Pim, Piters i junopolski domorodac je re ususret zaslepljuju oj
belini (koja je Juni pol ili otvor iz Simzove teorije), simbolizuje Poovo
strasno traganje za apsolutnom istinom.
VOJA COLANOVIC