D.

LAERTIJE

Životi i mišljenja
istaknutih filozofa
 Naslov originala
ΔΙΟΓΕΝΟΤΣ ΛΑΕΡΤΙΟΤ
Biot καί γνωμαι των έν φιλοσοφία (ύδοκιμησάντων

Prevod sa izdanja koje je pripremio H. S. Long

© Oxford University Press 1964

Urednik
DIMITRIJE TASIC

Osnivač Biblioteke
Dr VUKO PAVICEVIĆ
 DIOGEN LAERTIJE

ŽIVOTI I MIŠLJENJA
ISTAKNUTIH FILOZOFA

(U DESET KN JIGA)
DRUGO IZDANJE

SA STAROGRČKOG PREVEO

ALBIN VILHAR

PREDGOVOR NAPISAO

Dr BRANKO BOŠNJAK

i \

BEOGRADSKI IZDAVACKO-GRAFICKI ZAVOD

BEOGRAD, 1979.
Senima drage i plemenite žene
posvećuje ovaj prevod
Albin Vilhar
 DIOGEN LAERTIJE — DOKSOGRAFSKI HISTORIČAR
FILOZOFIJE
ŽIVOT I DJELO

Knjiga Diogena Laertija: Životi i mišljenja istaknutih filo­

zofa važna je kao izvor koja nam zamjenjuje mnoge tekstove
izgubljene još u antici. Na osnovu Diogenovih izvoda mi ipak
možemo upoznati pojedina filozofska učenja, a time i ideju
filozofije, kako je tada bila shvaćena.
O samom autoru djela ne zna se gotovo ništa. Tko je uopće
bio Diogen Laertije? Samo ime Diogen bilo je tada uobičajeno.
Na primjer, u velikoj klasičnoj Enciklopediji (Pauly-Wissowa)
obrađeno je 54 Diogena, a naš je pod rednim brojem 40. Drugi
dio imena: Laertije mogao bi biti prema karijskom gradu
Laerte, što je uglavnom i primljeno, iako neki i to osporavaju.
No i ime Diogenes može se rastaviti na dio-genes (dion genos
ehon), što bi značilo uzvišena roda (kao atribut kraljeva i ju­
naka), odnosno Dios genos eh5n — onaj koji je od Zeusa po­
tekao. U kasnijim rukopisima naš autor se naziva: Laertius
Diogenes ili Diogenes Laertius, a Stefan iz Bizanta (iz 6. st.
n.ere) piše ga kao: Diogenes ho Laertieiis (grčki). Neki autori
misle da oblik pisanja: Laertius Diogenes može biti kao oznaka
pripadništva rimskom rodu, koji je Diogena ili njegove preteče
preuzeo. To izgleda malo vjerojatno. Da stvar bude još neja­
snija, neki istraživači to prezime dovode u vezu sa limenom
Odisejevog oca, koja se zvao Laertes, i misle da je sam Diogen
sebe tako nazvao, jer je tada obrazovani svijet stalno čitao
Homera i Laertes je bio pojam dobrog i čestitog čovjeka.
Tajna sa imenom bila bi možda manja kad bi se moglo
pouzdano odrediti kada je Diogen živio. Razlika u određivanju
tog termina iznosi oko 350— 450 godina. Ima publikacija (iz
prošlog stoleća) u kojima je on stavljen u doba 150 g. prije
n.ere a i dalje. No na osnovu prikaza skeptika, koje Diogen

V
 izlaže po imenima, vidi se da bi on mogao živjeti koncem
2. st. n.ere i početkom 3. st. n.ere. I to je uslovno. Ipak je danas
u literaturi primljeno da Diogen pripada u 3. st. n.ere.
Ta neizvjesnost oko njegovog imena i života proširuje se
i na samo djelo s pitanjem: kojim se je izvorima Diogen služio?
Već više od stotinu godina to istražuju klasični filolozi i filozofi.
Današnjeg čitaoca ne mora zanimati da u detalje sazna što je
od kojih autora Diogen preuzimao, što je prepisivano a što
prerađivano, odnosno kako je to djelo uopće nastalo. Danas
se to manje-više ipak zna, pa iako nije potrebno opširnije o
tome pisati, ipak će biti korisno ukratko prikazati taj tok
rada. To je poučno i zbog toga da vidimo kako je u to vrijeme
takvo djelo moglo nastati i što je ono značilo.
Sam Diogen za sebe kaže da je izdao svoju zbirku epigrama
(I, 39) o tadašnjim ljudima filozofije i kulture uopće, pa iz
te knjige citira odgovarajuća mjesta i u ovoj knjizi o filozo­
fima. Diogen je posebno interesovanje pokazao za biografije
slavnih ljudi. Zbirku svojih epigrama nazvao je: Pammetros
(različite pjesme u različitim metrima). Prema tekstu III, 47
vidi se da Diogen svoje izlaganje o Platonu namjenjuje nekoj
obožavateljica Platona i želi da joj što jasnije izloži tu filo­
zofiju. Možda je odatle i nastala potreba da se prikaže razvoj
i ostale filozofije.
O samim izvorima za Diogenovo djelo postoji danas vrlo
opširna literatura. Interesantni su pokušaji koje je tu učinio
Friedrich Nietzsche (Fridrih Niče) (1844— 1900) u periodu kada
se je bavio studijem i izučavanjem klasične filologije. On je
još kao student objavio na latinskom jeziku studiju: De Laertii
Diogenis fontibus 1867)1. To djelo mladog studenta nagradio
je Univerzitet u Lajpcigu (31. oktobra 1867). Nešto kasnije
Nietzsche se ponovno vraća toj temi i objavljuje na njemačkom
jeziku: Beitrdge zur Quellenkunde und Kritik des Laertius
Diogenes (1870)®. Nietzscheova teza svodi se na to da je Diogen
sve prepisao iz nekoliko djela, što stvarno ne stoji, i o tome
je mnogo pisano protiv njega (Freudenthal, Hell. Stud. ΠΙ. 305;
Diels-Doxogr. Gr. 161 id.). Autor članka o Diogenu (Schwartz)
kaže u već pomenutoj klasičnoj Enciklopediji — da se Nietzsche
za svoje teze služio papirnatom dijalektikom. Na osnovu Dio-
genovog teksta (9, 109) u kojem piše: »Apollonid iz Nikeje, pri-1

1 Rhein. Mus. Bđ. X XIII (1868), S. 632-653) i Bd. X XIV (1869).

S. 181-228; F. Nietzsche: Gesammelte Werke, Erster Band, Musarion
Verlag, Miinchen, 1922, S. 299-391.
* Ibid., Zweiter Band, 1920, S. 33-81.

VI
padnik naše škole«, zaključio je Usener da je taj autor lite­
rarni izvor za Diogena. Tom tvrdnjom priključio se je Dielsu,
no teza o tom izvoru ostaje samo pretpostavka. Nietzscheova
karakteristika Diogena je tačna. Diogen je bio pjesnik, pa mu
je bilo važnije kako će o pojedinom filozofu sastaviti epigram,
da bi savremenicima pokazao svoj talent, nego ga se bavi
egzaktnim historijskim istraživanjem prošlosti. Naime, sam
Diogen piše (u poglavlju o Ksenokratu) da je proza nešto što
je stvar prirode, a tek poezija je djelo umjetnosti (IV, 15).
Dalje, Nietzsche piše da je Diogen bio protiv samoubistva,
pa je one koji su to učinili ironizirao u svojim epigramima.
Prema Nietzscheu, glavni izvor za Diogenovo djelo bio je
Diokles iz Magnesija (1. stoljeće prije n.ere) koji je sastavio
dva djela: Epidrome ton filos of δη (Pregled filozofa) i Bioi
ton filosofdn (Opis života filozofa), a sporedni izvor za Diogena
bio bi Favorinus (grč. Faborinos) oko 155. n. ere, i to sa djelima:
Pantodape historia (Historijske priče) i Apomnemoneumata
(Uspomene). Nietzsche je čak brojio i to koliko puta je Diogen
citirao Favorinija, što izlazi ovako: 41 put, navodeći izvor, a
samo jedanput bez oznake teksta. Kao posebnost Nietzsche
navodi da Diogen nigdje nije citirao Andronika.
Tačno je da je Diokles iz Magnesija Diogenov izvor za
historiju filozofije (VII, 48) i nije isključeno da je Diogen imao
njegova djela: Bioi ten filosofdn (II, 54 i 82) i Epidrome ton
ftlosofdn (VII, 48, X, 11), a u prilog tome idu i ova mjesta: VI,
12 i 13; VI, 99.
Sa sigurnošću se može reći da je Diogen Laertije prepisivao
iz mnogih djela (on i sam često navodi tekstove), a to se vidi
i po tome što on ta mjesta nije usklađivao. Na primjer u II,
19, govori se o tome da je Sokrat podučavanu retorici, a suprotno
tome je II, 36, gdje piše da se on ne razumije u retoriku. Takvih
suprotnih mjesta ima još, a isto tako i ponavljanja. Na primjer
o Empedoklovom političkom uvjerenju govori se u: VIII, 65 i
66, 67 (ponavljanje). No i pored kompUatorskog karaktera djela,
ipak se vidi da je Diogen bio dobro informiran o toj vrsti lite­
rature. To je tada već bio poseban književni rod i Diogen tu
nije ni novost ni izuzetak.
Kad je prestala stvaralačka misao, a i nakon mnogih poli­
tičkih promjena, počelo se je sa sastavljanjem različitih priruč­
nika o slavnim ljudima prošlosti. To je bila literatura referi­
ranja koja je na popularan način prikazivala različita učenja.
Baš zbog toga bila je i namjenjivana široj publici, pa je ra­

VII
zumljivo da se je pazilo i na ukus čitača. Ako se o pojedinom
filozofu osim učenja mogu navesti i razni skandali — utoliko
bolje, jer to daje neposrednost i svježinu svakodnevnom pre-
pričavanju. Svakako je bilo zabavno čitati da li je Sokrat pored
Ksantipe imao još jednu ženu, i što još više iznenađuje, da se
je jednom pojavio u novom odijelu. A sa posebnim zadovolj­
stvom će Diogen pričati ne samo o neobičnim životima tih
ljudi, nego i o njihovim smrtima. Užitak je također razlaganje
kako se Diogen kiničar bavio falsificiranjem novca i zašto je
to učinio. U tu kombinaciju je dovedeno i samo delfijsko pro-
ročište.
Diogen kao i prethodni doksografi (oni koji prepričavaju
tuđe misli) uopće nije osjećao potrebu da mitološko odvaja od
realnog. Tu su u istom opsegu prisutni i Zeus i Had, bogovi,
boginje kao i kritički filozofi. Sve je to cjelina koja zajedno
postoji i jedno bez drugog je neprihvatljivo.
Diogen se ipak ne gubi u tadašnjoj literaturi, već potpuno
zadržava svoj individualitet, što se vidi iz izbora građe koji je
u svom djelu saopćio. To je morao uglavnom uraditi sam, a
opet to nije moguće bez velike marljivosti u izučavanju tih
različitih djela. Jer i za prepisivanje je potrebno znati odakle
će se to učiniti. Njegovo djelo ostaje primjer tadašnjeg inter­
pretiranja filozofije, a po sačuvanoj dokumentaciji i danas je
važan izvor u izučavanju antičke misli.

PRETHODNA LITERATURA

Da bi se dobio bolji uvid u samo djelo Diogena Laertija,

potrebno je upoznati autore i djela te vrste prije Diogena. Time
će se dobiti cjelina koja je oblikovana tokom nekoliko stoljeća.
Kad pomislimo na to da je tek Hegel prvi razmatrao problem
historije filozofije kao kritičkog razmišljanja o samoj filozofiji
(dakle historija filozofije kao nauka), onda ne smijemo biti
prestrogi u ocjeni rada tadašnjih doksografa. Oni su skupljali
razne tekstove i to komentirali u duhu tadašnjeg mišljenja
uopće. No baš na osnovu tog sabiranja mi smo donekle upoznati
s djelima koja su zauvijek izgubljena.
Ovdje ćemo ukratko saopćiti imena i djela pojedinih autora
koji su se tada istakli u pisanju o filozofiji i filozofima. Takva
bibliografija opširno je prikazana u mnogim priručnicima, no
za našu potrebu dovoljno je dati opći pregled.

VIII
 U biografskoj grupi ističe se Aristotelov učenik Aristo-
ksenos, koji je napisao djelo Bioi. Tu se vidi njegova simpatija
za Pitagoru. U tekstu ima različitih zgoda i nezgoda o pojedinim
filozofima.
Peripatetskoj grupi pripada Neantes iz Kysikosa (oko
300. prije n. ere), koji je napisao djelo Peri endokson andron,
a od filozofa su obrađeni: Pitagora, Heraklit, Empedokle, Platon
i Antisten.
Peripatetsku tradiciju su nastavili aleksandrinci, a taj rad
je zasnovao Teofrastov učenik Demetrios od Falerona, koji je
došao u Aleksandriju oko 297. prije n.ere. On je potakao Pto-
lomeja I. da osnuje veliku biblioteku, a u djelo je to sproveo
njegov nasljednik.
Kallimahos iz Kirene, koji je živio oko 310— 235. prije
n.ere, sastavio je na osnovu materijala u biblioteci ogromno
djelo u 120 knjiga (Pinakes ton en pase paideia đialamps&nton
kai hon synegrapsan). Tu su obrađeni i filozofi, njihovi životi
i djela. Kallimahov učenik Aristo fan iz Bizanta (od 195. prije
n.ere), aleksandrijski bibliotekar, sastavio je tetralogiju Pla­
tonovih djela. O tome piše i Diogen u prikazu Platonove fi­
lozofije.
Za hronologiju je bilo značajno djelo Hronografiai, a na­
pisao ga je Eratosten iz Kirene (oko 276— 194. prije n.ere). To
djelo palo je u sjenu nakon pojave Hronika, koje je napisao
Apolodor iz Atene (prvo izdanje do godine 145/4. prije n.ere).
Ta Hronika je pouzdana i njome se služio i D. Laertije. Vrijeme
maksimalnog stvaralaštva (akme) računalo se kao 40. godina
života, pa se po tome određivala godina rođenja, a često i smrti.
Demetrios iz Magnesia (1. st. prije n.ere) bavio se je auto­
rima koji su imali isto ime. On je to pokušao objasniti u svom
djelu O istoimenim pjesnicima i prozaicima (Peri homonymon
poieton te kai singrafeon). Tu treba spomenuti i njegovo djelo
O istoimenim gradovima (Peri homonymon ρόίβδη).
U peripatetsko-aleksandrijske biografe spada i Diokles iz
Magnesia, koji je napisao djelo: Bioi filosofon (ukoliko to djelo
nije bilo identično sa kasnije nazvanim Epidrome ton filosofdn).
Posebno mjesto tu ima Antigonos iz Karystosa, koji je
poslije 225. prije n.ere sastavio Živote'filozofa (Bioi). On se ne
bavi anegdotama niti golicavim pričama, već piše na osnovu
vlastitog druženja s pojedinim filožofima. Za nas je on važan
kao izvor za Diogena Laertija. Na žalost, sva su ta djela, osim
manjih fragmenata, izgubljena.

IX
 Neki pisci su više obrađivali historijat pojedinih filozofskih
škola. Važnost škole cijenjena je i po tome koliko je imala
učenika, odnosno nastavljača. Glavni predstavnik škole zvao
se je diadohos, pa je prikazivan slijed iza njega (diadohai filo-
sofčn). Glavni začetnik takvog prikazivanja filozofa i filozofije
je Sotion iz Aleksandrije. On je napisao djelo: Diadohe ton
filosofdn (između 200. i 170. prije n.ere) u kojem je prikazan
slijed svih škola. Ono je poslužilo i Diogenu Laertiju.
Iz Sotionovog djela napravio je oko 150. prije n.ere izbor
Herakleides Lembos. Ne zna se da li vremenski prije tog He-
rakleida dolazi Antisten sa Rodosa koji je napisao Diadohai
filosofdn.
Od drugih pisaca takve literature poznatiji su: Aleksandar
Polyhistor (u vrijeme Sule), Filodem iz Gadare; iz njegovog
djela Syntaksis ton filosofdn sačuvani su odlomci o akademicima
i stoicima. Zatim: Sosikrates (oko 130. prije n.ere), Nikias iz
Nikeje (za vrijeme Nerona), Hippobotos (koncem 3. st. prije
n.ere), koji je sastavio popis filozofa: Ton filosofdn anagrafe.
Slično je bilo i djelo: Epidrome filosofdn koje je napisao Dio-
kles iz Magnesia (1. st. prije n.ere).
Za nas je u izučavanju stare filozofije najvažniji izvor
Diogen Laertije. Samo historiju skeptika obrađuje do 200. n.ere.
Nije neosnovano tvrditi da su kasniji prepisivači njegovog
teksta pojedine bilješke sa strane uvrstili u tekst, a to mnogo
smeta u prikazu cjeline.
Osnovu za doksografsku metodu čini Aristotelov učenik
Teofrast. On je napisao djelo: Fystkdn doksai (Mišljenja fizi­
čara, tj. istraživača prirode) u 18 knjiga, a obrađeno je po
problemima.
Kao izvor kasnijim piscima služio je i Aetije (100. god.
n.ere). On se navodi kao autor djela: Synagoge ton areskontdn.
Važan doksografski materijal nalazi se u prvoj knjizi (Fi-
losofoumena) djela: Refutatio omnium haeresium (Elenhos kata
pasčn haireseon), koje je sastavio oko 220. n.ere crkveni učitelj
Hippolytos, jedan od učenika Ireneja; do 1842. bila je poznata
samo ta prva knjiga i pogrešno je smatrana Origenovim djelom.
Prikaz učenja (ne po problemima) pojedinih škola i grupa
daju: Eratostenes, Hyppobotos, akademičar Kleitomahos, sto-
ičar Panaitios, epikurovac Apollodor. Njegov spis: Peri ton fi­
losofdn haireseon identičan je sa naslovom: Synagoge ton do-
gmatdn. Primjer takve klasifikacije imamo i kod Diog. Laert;
uvod, 18 i d.

X
 Prikaz platonovsko-akademske, aristotelovsko-peripatetičke,
zenonovsko-stoičke a možda i Epikurove filozofije, gdje su bila
odvojena područja: logika, fizika, etika dao je stoičar Areios
Didymos (iz Augustovog vremena) iz Aleksandrije u svom
djelu: Epitome (Pregled) (naslov: Peri haireseon je sporan).
Prikaz glavnih filozofskih sistema dao je u 2. st. n.ere
peripatetičar Aristokles u djelu koje je imalo 10 knjiga: Peri
filosofias. Odlomci toga sačuvani su kod Eusebija.
To su glavnija djela doksografskih autora. Ne mora biti
najhitnije da se utvrdi šta je Diogen Laertije preuzeo od drugih.
Za nas je važno njegovo djelo u cjelini kao historija grčke
filozofije.
Najstariji’ rukopis Diogenovog teksta je iz 12. stoljeća, tzv.
Burbonicus (Napulj). Prvo potpuno izdanje Diogenovog teksta
je Bazelsko iz 1533. godine; štampano je u štampariji čiji su
vlasnici bili Hieronymus Froben i Nikolaus Episkopius, pa je
taj tekst stoga nazvan Frobeniana ili Basileensis. Prvi latinski
prevod objavljen je prije toga. Delo je preveo monah Ambrosius
Civenius, Venecija 1475. Ono je zatim objavljeno u Niimbergu
1476. i 1479, a već u 16. stoljeću objavljivan je paralelni grčko-
-latinski tekst. Desetu knjigu Diogena Laertija (o Epiktiru)
posebno je izdao s latinskim prevodom P. Gassendi, Leyden
1649.
Najnoviju redakciju grčkog teksta Diogena Laertija izdao
je H.S. Long: Vitae philosophorum, 2 Voli. Oxford, 1964.

REDOSLIJED POJEDINIH ŠKOLA

Već u samom uvodu knjige vidi se da je kod Diogena pojam

filozofije neodređen i suviše uopćen. Pod filozofijom on podra-
zumeva ne samo želju za znanjem, nego i shvaćanje o svijetu
i životu u mitološkom obliku. Zbog toga može govoriti i o fi­
lozofiji kod mnogih starih naroda. A tko je protiv bogova,
uopće se ne može nazvati filozofom, kao što to Diogen posebno
ističe za Orfeja. Ipak Diogen razlikuje grčku filozofiju od fi­
lozofije barbara i smatra da filozofija počinje kod Grka.
Grčku filozofiju Diogen sistematizira u dvije grupe. Prva
je jonska^ koju je zasnovao Tales, a druga italska, čiji je osnivač
Pitagora, koji se je pridružio orfičaru Ferekidesu. Neoplatoni-
zam Diogen ne prikazuje, što upućuje na to da je živio prije
Plotina.
Prema Diogenu, shema škola izgleda ovako:

XI
 a) Jonski niz

Tales (7 mudraca) — Anaksimandar — Anaksimen — Anak-

sagora (prenio školu iz Jonije u Atenu) — Arhelaos (Sokratov
učitelj, učenik Anaksagorin) — Sokrat (osnivač etike). Od So­
krata idu: sokratovci i Platon. Sokratovci su: Aristip (iz Kirene)
— Ksenofont (možda slijedi direktno iza Arhelaosa) — megarani
— elidsko-eretrijska škola; zatim kinici: Antisten — Diogen
— Krates. Na kinike se nastavlja stoička škola: Zenon —
Kleant — Hrizip. Iz Platona proizlaze Akademija i Aristotel.
Stara akademija: Speusip — Ksenokrat — Polemon. Od Pole-
mona ide linija Krantor i Krates, od Krantora ide Srednja aka­
demija: Arkesilaj. U Novoj akademiji su Lakydes — Karnead
— Kleitomahos. U Aristotelovoj, peripatetskoj školi (Likej) su:
Tćofrast — Straton — Lykon.

b) Italski niz

Pitagora (slijedi Ferekidesa). Od Pitagore proizlaze na jed­

noj strani Empedokle — Heraklit a na drugoj Telauges (Pita-
gorin sin) — Ksenofan — Parmenid — Zenon iz Eleje — Leukip
— Demokrit. Od Demokrita idu dva pravca, prvi je Protagora,
a drugi Piron — pironovci — Nausifanes — Epikur.
Taj pregled nalazi se u Diogenovom Uvodu, a neka imena
uz to dodaje Klement Aleksandrijski (Strom. 1, 15, 62— 64.
II. p. 39 i d. Stohlin).
Ta sistematizacija nije izvedena po problemima pojedinih
filozofa, jer se oni međusobno mnogo više razlikuju nego što bi
to po gornjem slijedu moglo biti.
Prikaz grčke filozofije Diogen počinje sa Talesom a zavr­
šava sa Epikurom. Današnjem čitaocu može izgledati neobično
da Diogen ne izlaže pojedina učenja u cjelini, nego se zado­
voljava fragmentarnim izvodom, navodeći ipak dosta tekstova.
Kao što smo već rekli, tada je bilo vrlo značajno prikazati što
opširnije biografije filozofa, obogaćene raznim anegdotama i
duhovitim mislima. Kad bi se htjelo o svemu reći sud s gle­
dišta današnjeg shvaćanja historije filozofije, onda bi se uz
svako Diogenovo mjesto morao pisati komentar, a to bi tada
bila knjiga o knjizi, što je nepotrebno, jer čitalac ima navedem
tekst pojedinih filozofa, pa sam može da odlučuje. Diogen je
ponekad finom ironijom govorio o raznim shvaćanjima filozofa.
Na primjer, on se zabavlja kad piše o Pitagori i njegovom

XII
učenju o seljenju duša, zatim o njegovom silasku u Had itd.
To je tada neke uveseljavalo, a nekima izgledalo kao Pita-
gorina veza s bogovima, što za filozofe ne bi (prema tadašnjem
shvaćanju) bilo isključeno. A cijelo izlaganje dobija svoju raz­
novrsnost mnogim anegdotama, koje i danas djeluju svježe.
Dsiogen za svoje tvrdnje navodi različite izvore, koji su
često i protivrečni, pa se ni on ne odlučuje, nego ostavlja či­
taocu da sam odabere ono što mu se više sviđa. Ta metoda
dokazivanja svodi se na objektivističko referiranje pojedinih
tekstova.
Na primjer, kad govori o Sedam mudraca, onda navodi
mjesta prema kojima slijedi da bi ih bilo ne 7, nego 17, što ga
ne smeta da to ostavi potpuno neodređeno.
U prikazu Solona vidi se Diogenov smisao za socijalne teme
i političke prilike. To se izražava i u drugim temama, na pri­
mjer, da li se filozof treba u životu angažirati ili ne. Prema
njegovom mišljenju slijedi upravo to, da je filozof pozvan da
u društvu djeluje.
Mane filozofa Dibgen opširno prikazuje. O Perianderu piše
da je krao zlato, o Mysonu da je mrzio ljude, a o Sokratu da
je skupljao ispale sitne novce. Tema o homoseksualcima je po­
sebna zabava u izlaganju, a razgovor o boginji Ateni, naime,
po čemu se može znati da li je muško ili žensko, također je
fini oblik ironije.
Da je Platon spavao s knjigama pod glavom, ne mora biti
neobično, no da se nije pretjerano smijao djeluje kao norma
ostalima. Moglo bi se reći da je Platon bio i dosadan, jer Dio-
gen piše da je on jednom pred učenicima čitao svoj dijalog
Fedon. Kad je završio čitanje u dvorani je bio još jedino Ari­
stotel, dok su svi ostali otišli kućama.
Ksenokrat je dnevno jedan sat šutio da bi bolje mislio.
Arkesilaj je prije spavanja čitao Homera, no Diogen ne pro­
pušta priliku da navede sve Arkesilajeve ljubavnike. Da je
Diogen iz bureta imao dupli kaput i da je bos hodao po snijegu
bilo je uvjerljivo, no da je prosio i krao nije adekvatno.
Zenon stoik bio je ozbiljan i tmuran, a Ariston je učio da
mudrac mora biti dobar glumac u životu. Za Kleanta koji je
prije nego što je postao filozof bio bokser, Diogen piše da je
bio spora duha. Za Hrizipa kaže da je pisao takve pornografske
stvari o Heri i Zeusu (u 600 stihova) da ga je stid da to uopće
navede. Budući da takvog teksta nema kod ranijih pisaca,
Diogen zaključuje da je to Hrizap sve sam napisao.

XIII
 Kad bi danas netko napisao pregled savremene filozofije,
navodeći o filozofima i takve stvari koje opširno izlaže Diogen,
s'gum o je da bi to čitali i oni koji se uopće filozofijom ne bave.
A zašto bi u doba Diogena to bilo drugačije?

DIOGENOV INTERES ZA ŽIVOTNU MUDROST

U svojim prikazima pojedinih filozofa Diogen Laertije iz­

nosi mnoge njihove izreke u kojima se ogleda sinteza kritič­
nosti, duhovitosti i učenosti. To se najbolje moglo vidjeti u
raznim životnim situacijama u kojima su se neki filozofi našli.
Ovdje nije važno da li je to tako i bilo, ili da li je dotični fi­
lozof baš to rekao što mu se pripisuje, već je značajno da je
shvaćanje života bilo prožeto duhovitim izrekama, koje mogu
biti uvijek poučne i korisne. Diogen je bio uvjeren da će i
takvim tekstovima potaći čitaoce da razmišljaju o sebi i svojim
djelima.
Pogledajmo neke primjere filozofiranja u pojedinim od­
govorima i anegdotama:
Biant
— Nesretan je onaj tko nesreću ne zna podnositi
— Većina ljudi je loša.
Pitak (Pittakos)
— S nužnošću se ni bogovi ne bore.
Upitan od Kreza koja je vladavina najmoćnija, odgovorio je : —
Vladavina šarenog đrveta (čime je mislio na zakone, koji su bili pisani
na daskama).
Njegova glavna izreka: Upoznaj pravi čas (kairćs).
Hilon
Upitan po čemu se razlikuju obrazovani od neobrazovanih, rekao
je: — Po dobrim nadama.
Evo odgovora na pitanje šta je teško: 1. Ne odati tajne, 2. Dobro
raspolagati svojim slobodnim vremenom (shole), i 3. Biti u stanju pod­
nositi nepravdu.
Tales
Hodajući putem Tales je gledao u nebo i pao u jamu. Zvao je u
pomoć i na to mu je rekla jedna starica: — E, Talese, ti nisi u stanju
da vidiš šta ti je pred nogama, a htio bi spoznati što je na nebu. — Tales
je govorio da se smrt ne razlikuje od života. Kad mu je prigovoreno pa
zašto onda ne umre, rekao je : — Baš zato što nema nikakve razlike.
Sta je teško? — Samoga sebe spoznati. A što je lako? — Drugome
savjet davati.

X IV
 Kako ćemo živjeti najbolje i najpravednije? — Ako ne budemo
radili ono što drugima prigovaramo.
Solon
Priča se da je Krez s mnogo nakita sjeo na prijesto i upitao Solona
da li je išta video ljepše? — Svakako, odgovorio je Solon. Pijetlovi, fazani
i paunovi sjaje se po prirodi, i to je hiljadu puta ljepše.
— Zakoni su kao paučina. Ako padne nešto lako i slabo, tada će to
izdržati, no ako je nešto veće — probit će i izvući će se.
— Govor treba pobijediti šutnjom, a šutnju vremenom.
Platon
Nakon govora Dioniziju kako bi trebalo vladati, reče Dionizije:
— Tvoje riječi odaju staračku nemoć. — A tvoje tiransku volju,
odgovori Platon.
Bion
— Silazak u Had jednostavan je, jer u njega se ide zatvorenih
očiju.
Aristotel
Cesto je govorio: Atenjani su pronašli žitarice i zakone. Žitarice
su znali primijeniti, ali ne i zakone.
Na pitanje šta brzo zastarjeva, rekao je: — Zahvalnost.
On je uvijek govorio: — Mnogo prijatelja nijedan prijatelj.
Kad su mu prigovorili da daje milostinju lošem čovjeku, rekao je:
— Ne sažaljevam njegov karakter, nego njega kao čovjeka.
Antisten
Kad je bio uveden u orfičke misterije i kad mu je rekap svećenik
da posvećene očekuju u Hadu mnoga dobra, rekao je : — Zašto ti onda
ne umreš?
— Države propadaju tada kad nisu u stanju da razlikuju loše od
dobrih.
Na pitanje kakvu korist ima od filozofije, rekao je : — Sposobnost
da se sam sa sobom družim.
— Vrlina je oružje koje se ne može oduzeti.
— Neprijatelje treba uvažavati, jer oni prvi primjećuju naše po­
greške.

Kad je bio teško bolestan posjetio ga je Diogen (kiničar) držeći u

ruci mač. Nakon što je Antisten izustio: — Tko bi me mogao osloboditi
od mojih muka? — reče Diogen, pokazujući na mač: — Ovaj ovdje.
Tada odgovori Antisten: — Od muka — rekao sam, a ne od života.
Diogen (kiničar)
Na pitanje gdje je u Grčkoj naišao na dobre ljude, rekao je : —
Na ljude nigdje, a na djecu u Lakeđemonu.
— Muzičari nastoje da žice na liri dovedu u sklad, a svoju dušu
prepuštaju neskladu.

XV
 Jednom je rekao: — Hej, ljudi, — i kad su mnogi dotrčali, otjerao
ih je štapom, govoreći: — Ljude sam zvao, a ne ološ.
Govorio je za sebe da je vrlo cijenjen pas, ali nitko se ne usuđuje
s njim ići u lov.
— Sudbini suprotstavljam hrabrost, zakonu prirodu, afektu logos.
Kad se sunčao u Kraneionu (predgrađe Korinta) došao je Alek­
sandar pred njega i rekao: — Sta želiš? Na to mu odgovori Diogen:
— Makni mi se sa sunca.
On je po danu zapalio svjetlo i rekao: — Tražim čovjeka.
Kad je jednom vidio gdje svećenici odvode nekog nižeg činovnika,
koji je iz hrama ukrao jednu posudu, primjetio je: — Veliki lopovi vode
malog lopova.
Kad ga je Hegesija molio da mu posudi neki svoj spis, kazao je: —
Ti si smiješan, Hegesijo, jer kad se radi o sušenim smokvama, tada ti
nećeš one koje su mljevene, već prave, a gdje se radi o vježbanju duha,
tada nećeš time da se baviš, nego tražiš ono što je napisano.
Na pitanje zašto ljudi daju darove prosjacima, a ne filozofima, od­
govorio je: — Jer misle da i sami mogu biti bogalji ili slijepi, a nikada
da bi mogli biti filozofi.
Kad je vidio da je sin neke hetere bacio kamen u masu, reče mu:
— Pazi da ne pogodiš svog oca.
Upitan odakle je, rekao je : — Ja sam kozmopolita.
Na pitanje šta je najbolje, odgovorio je: — Slobodna riječ (parresia).

Anaharsis Skit
Kad je čuo da debljina daske na brodu iznosi četiri prsta, rekao je:
— Dakle, toliki je razmak između putnika i smrti.
Kad mu se neki Atenjanin rugao što je Skit, kazao je: — Meni je
moja domovina na sramotu, a ti si sramota za svoju domovinu.
Upitan što je za čovjeka i dobro i loše, odgovorio je: — Jezik.

Mison
Kažu da je Mison mizantrop. Neki ga je čovjek primijetio u
Lakodemonu da se sam, udaljen od ljudi, smije. Upitan zašto se smije,
kad nikog nema, rekao je: — Baš zbog toga.
Njegova poznata izreka: — Ne suditi o stvarima iz govora (logos),
nego govore iz stvari.
Anaksagora
Jednome koji ga je. upitao: — Nije li ti draga tvoja domovina,
rekao je: — Jest, i ništa mi nije draže nego moja domovina, — pokaže
rukom prema nebu.
Upitan zašto se rodio, odgovorio je: — Da promatram sunce, mjesec
i nebo.
Nekom čovjeku koji se žalio da će umrijeti u tuđini, reče tješeći
ga: — Silazak u Had na svakom mjestu je jednak.

Sokrat
— Svatko će lako moći reći što posjeduje, ali neće moći reći koliko
ima prijatelja.

XVI
 Kad je neki prigovorio da je Antistenova majka Tračanka, rekao
mu je Sokrat: — Da možda nisi mislio da takav plemenit čovek potječe
od dva Atenjanlna?
Kad mu je neki poznanik kazao: »Atenjani su te osudili na smrt«,
odgovorio mu je: — A priroda je njih osudila na smrt.
Lišija je napisao apologiju (obrambeni govor) za Sokrata. Kad je
to Sokrat pročitao, rekao je: — Lijep govor, moj Lisija, ali nije pri­
kladan za mene (tj, nije bio u duhu filozofije).
Arištip
Na pitanje u čemu imaju filozofi prednost pred drugim ljudima,
odgovorio je: — Pretpostavimo da se ukinu svi zakoni, tada bi mi
filozofi živjeli na isti način (bez promjene).
— Bolje je biti prosjak, nego neobrazovan. Onome fali novac, a
ovome čovječnost (humanitet).
Na pitanje kakve će koristi imati njegov sin od obrazovanja, rekao
je: — Ako ništa drugo, a onda to, da neće u teatru sjediti kao kamen
na kamenu.

Stilpon
Kad se Stilpon zadržavao u Ateni, ljudi su njime bili toliko odu­
ševljeni da su izlazili iz svojih kuća da ;bi ga vidjeli. I kad mu je neki
čovjek rekao: — Stilpone, oni te gledaju kao kakvu divlju zvijer, od­
govorio je: — Ne, nego kao pravog čovjeka.
Zehon stoičar
Na pitanje šta je prijatelj, kazao je: — Drugo ja.
Kleant
Kad su mu prigovorili da je plašljiv, rekao je: — Zbog toga malo
i griješim.
Jednome koji je sam sa sobom razgovarao, reče: — Ne govoriš
s lošim čovjekom.

Hrizip
Kad je čuo prigovore da nije kao mnogi drugi išao u školu Ari-
stonu, odgovorio je: — Da sam slušao masu, ne bih nikada postao filozof.
O sebi je Hrizip imao visoko mišljenje. Tako je nekome ocu, koji
je pitao kome da pošalje svoga sina u školu, rekao: — Meni, jer kad bih
mislio da 'je drugi bolji od mene, tada bih i ja k njemu išao učiti.
Piron
— Teško je čovjeka izvući (iz njegovih predrasuda).
Epikur
— Mudrac se neće opijati niti brinuti za svoj ukop. Biće mu sve­
jedno da li mu se postavljaju statue ili ne.
— Filozofijom treba da se bavi i mladić i starac, jedan da bi sta-
reći ostajao mlad pomoću vrlina, koje duguje prošlosti, a drugi da bi,
ne bojeći se budućnosti, bio ujedno i mlad i star.

XVII
 FILOZOFSKI DIO IZLAGANJA

Mnoga filozofska učenja ostala su u Ddogenovom prikazu

nepotpuna. To se naročito može vidjeti kod filozofa čija su djela
sačuvana, na primjer kod Platona i Aristotela. Očito je da je
Diogen izbjegavao teže teme. On uopće me ulazi u problem
Aristotelove prve filozofije (kasnije nazvane Metafizika), niti
govori o Platonovoj teoriji države, osim što uz stoike navodi da
je i Platon bio za zajednicu žena (VII, 131).
Kozmološki period u grčkoj filozofiji izložen je dosta op­
širno. Istaknuta je i ideja Anaksagorine filozofije o nusu (svjet­
ski um). Jasno je obrazložen Sokratov etički problem kao i
njegovo doživljavanje daimoniona. O Sokratovoj smrti rekao
je u svom epigramu: »Tvojim ustima Atenjani su sami ispili
otrov.«
Sokratovci su vrlo opširno prikazani, a naročito Diogen,
koji je dobio mnogo više prostora nego Aristotel. Platonova
filozofija obrađena je fragmentarno, no ipak pregledno, što se
naročito vidi u izlaganju njegovih dijaloga. Problem dijalektike
saopćen je u odnosu na kritiku raznih sofizama. Tema o duši
i bogu u platonizmu prikazana je dosta opširno. O Platonovoj
Državi i Zakonima Diogen ne govori ništa.
Aristotelovu filozofiju izložio je u dva dijela. Prvi je prak­
tički a drugi teorijski dio. O logici i etici kod Aristotela nije
posebno govorio. Hvali Aristotelovu univerzalnost i navodi da
su njegovi spisi imali 445.270 redaka. I kod nekih drugih filo­
zofa Diogen navodi broj redaka njihovih djela. Na primjer,
Krantorovi spisi iznosili su 30.000 redaka, Speusipovi 43.475, a
Teofrastovi 230.808. Izgleda da Diogen Platonove tekstove nije
brojio po recima, jer taj podatak ne navodi.
U prikazu Diogena iz Sinope Diogen Laertije ističe njegov
kritički stav prema misterijama. On ironizira nekog koji se
često prao posvećenom vodom, kao i one koji misle da im je,
posvećenjem misterije, otvoren put na ostrvo blaženih (VI, 40
i 42). No Diogen Laertije je protiv ateizma. Na primjer, u epi­
gramu Bionu on piše protiv njega, jer je negirao egzistenciju
bogova (IV, 55 i d.), a kad se je razbolio počeo im se obraćati
molitvama. Za Epikura kaže da je mnogo uzeo iz knjige Teo­
dora Ateiste: O bogovima. Diogen kaže da je tu knjigu imao
u rukama i da nije nevažna.
Stoicko učenje u dijelovima: fizika, logika, etika prikazano
je vrlo opširno. Takvih prikaza bilo je i prije Diogena i on se
je njima poslužio. Na primjer, u izlaganju logike kod njega se

XVIII
nalazi termin negacija negacije (VII, 69). U cijelom jonskom
nizu stoici su prikazani naj temelj nije. Tu je vrlo uspješno dat
sadržaj i smisao stoičke filozofije.
Italski niz u filozofiji počinje sa Pitagorom a zaključuje
s kritičkim mišljenjem Epikura. O Pitagori Diogen spaja u
cjelinu i mitološko i racionalno, no ipak ce vidi da on razlikuje
misterije i filozofiju. Blagom ironijom opisuje Pitagorinu smrt,
koja je nastala zbog njegove političke aktivnosti. Bježeći pred
protivnicima Pitagora je naišao na polje zasađeno grahom. I tu
je nastalo kobno iskušenje, da li ići preko polja kroz grah (jer
je grah bio zabranjeno jelo) ili ga zaobići. I baš zbog tog za­
obilaženja Pitagora nije uspio umaći, i tako je poginuo. No
Diogen zna i druge detalje, o čemu čitaoce opširno informira.
On je u svom epigramu Pitagori rekao, povodom zabrane da
jede meso, da Pitagora sigurno nije jedini koji tako misli, no
ako je meso dobro kuhano, pečeno i posoljeno tada ga svi rado
jedemo, jer više nema svoju dušu.
Empedokle, Heraklit, Elejci i atomisti prikazani su prema
izvornim tekstovima, ali i tu ima dovoljno doksografskog mate­
rijala u kojem se iznose različita uvjerenja i zbivanja iz života
tih ljudi. Za Empedokla kaže da je nosio dugu kosu i da je
slučajno pao u krater (dakle nije bio ljubimac bogova), a He­
raklit šuta da bi drugi mogli brbljati. Ističe Demokritovo učenje
kao sintezu cjelokupnog znanja, pa je Demokrit s pravom na­
zvan Mudrost (Sofia, IX, 50).
No u prikazu skeptika i Epikura pred nama se ipak ot­
kriva Diogen kao filozof koji te dvije škole opisuje sa velikom
simpatijom. On je po uvjerenju i skeptik i epikurovac. U izla­
ganju skepticizma vidi se da je Diogen upućen u sve probleme
te filozofije i to na osnovu tekstova. On to ne piše po tuđim
izvorima, nego daje svoju interpretaciju i sintezu. Opaža se na
svakom retku da se je s tom filozofijom saživio, te polemizira
sa dogmatičarima koji su iznosili razne prigovore protiv Pirona
i njegovih sljedbenika. Duh skeptičke filozofije kao i metoda
njihovog mišljenja dati su vrlo sadržajno a pregledno. To se
može zaključiti baš na osnovu sačuvanih tekstova skeptika.
U posebnim knjigama Diogen je izložio samo Platona i
Epikura. Od svih filozofa o kojima je pisao Epikur je prikazan
najopširnije, i to na osnovu tri njegova pisma u kojima je sam
dao sintezu svih svojih spisa. Diogen hvali Epikura kao uvaže­
nog i čestitog čovjeka, te kao filozofa koji je sam bio svoj uči­
telj i nikad nije citirao druge. Sam Diogen se pobrinuo da se
tačno prepišu Epikurova pisma Herođotu (učenje o fizici), Pi-

X IX
toklu (učenje o nebeskim pojavama), i Menokeju (etička pro­
blematika i život mudraca), gdje je bitno za Epikura da u
svemu što mislimo treba isključiti mitove i samo racionalno
odlučivati. Na kraju nalazi se pregled Epikurovog učenja:
Ktfriai doksai u 40 tačaka (stavova).
I tako smo došli do kraja djela jednog autora koji o sebi
nije jnnogo rekao. No, ipak, govorilo nam je ono što je on
napisao. To što je zabilježio o Epikuru bilo je u historijskom
utjecaju najznačajnije. Na osnovu tih tekstova znalo se što
je ta filozofija prirode bila — i koliko se je u metodološkom
pogledu uzdizala iznad teološkog i teleoloskog učenja. I baš
pomoću Epikura napredovala je kasnije filozofija prirode. Fran­
cuski filozof Gassendi (1592— 1655) objavio je od 1647— 1649.
radove o Epikuru i time se suprotstavio skolastičkom Aristotelu
i jednoj interpretaciji aristotelizma koja je bila objektivna
zapreka svakom kritičkom izučavanju prirode. Tu je Diogen
Laertije bio jedini izvor na kojem se nova, kritička misao mogla
razviti. Tako je u tom pogledu historijski bio prisutan mislilac,
koji je kao doksograf ipak učinio značajan posao.
Zna se i to da je Nikola Kuzanski (1401— 1464) imao knjigu
Diogena Laertija i taj njegov ručni primjerak nalazi se u Bri­
tanskom muzeju. Tu je nama važan termin docta ignorantia
(učeno neznanje) kojega prije njega poznaju Augustin i Bona-
ventura. No N. Kuzanski je taj pojam dobio izvorno iz Sokrata
d to baš čitajući Diogena Laertija.
Knjiga Životi i mišljenja istaknutih filozofa ima svoju trajnu
vrijednost. Možemo lako izdvojiti doksografski dio i ostaće tek­
stovi koji su temelj filozofskog mišljenja. Tko tu školu nije
prošao ne može shvatiti što je historija filozofije bila i što ona
jest kao filozofija o filozofiji. Iz dijelova se ide prema cjelini
u kojoj su izraženi njeni sadržajni stupnjevi razvoja. U tom
procesu i Diogen Laertije ima svoje određeno mjesto i značenje.

Branko Bošnjak

XX
 KNJIGA I
PREDGOVOR

1 Neki tvrde da je proučavanje filozofije počelo kod varvara.

Kažu, naime, da su u Persijanaca živeli magi, a u Babilonjana
ili Asiraca Haldejci, u Indusa gimnosofisti; među Keltima i
Galima ljudi koji su se zvali druidi i sveti; tako tvrde Aristotel
u knjizi Magikus1 i Sokrat ii dvadeset trećoj knjizi dela Dia-
dochai (Redosled filozofa). Dalje tvrde da je Mohos bio Feni-
čanin, Zamolksid — Tračanin, a Atlant — Libijac.
Egipćani tvrde da je Hefest bio sin Nila i da je s njim
počela filozofija, a da su njeni glavni predstavnici bili sveš-
tenici i proroci. Od toga vremena do Aleksandra Makedonskog
2 prošle su 8.863 godine; za to vreme dogodila su se 373 Sunčeva
i 832 Mesečeva pomračenja.
Doba maga, od kojih je prvi bio Persijanac Zoroaster,
trajalo je pet hiljada godina pre pada Troje, kako tvrdi Platonov
učenik Hermodor2 u svom delu O matematici; Ksantos Liđandn
računa šest hiljada godina od Zoroastra do Kserksovog pohoda,
i kaže da je posle toga bilo mnogo magova jedan za drugim, po
imenu Otanas, Astrampsihos, Gobrias i Pazatas, sve do osva­
janja Persije od strane Aleksandra.
3 Ali ovim piscima nije poznato da ovi uspesi koje oni pripi­
suju varvarima zapravo pripadaju Helenima, s kojima nije
počela samo filozofija, nego i sam ljudski rod. Kod Atinjana je,
na primer, živeo Musajos, a kod Tebanaca Linos. Tvrdi se da je
Musajos bio sin Eumolpov, da je napisao Teogoniju i prvi kon-
struisao loptu; dalje, da je on učio da sve vodi poreklo od
jednoga i da se u jedno rastvara. Umro je u Faleronu, i priča
se da mu je napisan ovaj epitaf (Anthol. Pal., VII, 615):
Faleron krije dragog Eumolpovog sina,
Musaja, telo pokojnikovo, ispod ovog groba.1
1 Dflogen 1
4 Atinjani se nazivaju Eumolpidima po Musajevom ocu.
Linos je, po predaji, bio sin boga Hermesa i muze Uranije.
On je napisao Kozmogoniju, opisao kretanje Sunca i Meseca, i
govori o postanku životinja i plodova. Početak ove pesme
glasi ovako:
Beše jednom vreme u kome ponikoše sve stvari.

Ovu misao je prihvatio Anaksagora i izjavio da su sve stvari

bile zajedno, da je došao Um (Nus) i da ih je lepo rasporedio.
Linos je umro u Eubeji, pogođen Apolonovom strelom3, a ovo
je njegov epitaf (Anthol. Pal., VII, 616):
Ova zemlja prihvatila je mrtvoga Tebanca Lina
lepo ovenčanog sina muze Uranije.

I tako je filozofija počela kod Helena; i samo njeno ime ne

dozvoljava da se prevede na strani jezik.
5 Ali oni ljudi koji njen pronalazak pripisuju varvarima
navode Orfeja Tračanina, tvrdeći da je bio filozof i da je naj­
stariji od njih. Ja zaista ne znam da li ga treba nazivati filozo­
fom ako se ima na umu šta je on rekao o bogovima. Jer, šta
treba da kažemo za onoga koji ne preza od toga da bogovima
pripiše sve ljudske patnje, pa čak i što i sami ljudi retko
izgovaraju i čine ružno svojim jezikom. Priča se da je poginuo
od ruM žena; ali prema epigramu u Diosu, u Makedoniji, govori
se da je bio pogođen munjom; epigram glasi (Anthol. Pal.
Plan., VII, 617):
Ovde sahraniše muze Tračanina Orfeja sa zlatnom lirom,
koga je ubio mudri Zevs zadimljenom munjom.6 7

6 Pobornici mišljenja da je filozofija počela kod varvara izlažu

oblik koji je ona u pojedinim narodima primila. Tako tvrde da
su gimnosofisti i druidi izražavali filozofiju kroz zagonetke, za-
htevajući od ljudi da poštuju bogove, da ne čine nikakvo zlo
i da se vežbaju u hrabrosti. Klitarh u dvanaestoj knjizi svoga
dela govori da gimnosofisti preziru smrt, da se Haldejci bave
astronomijom i predskazivanjem budućnosti, da magi provode
vreme u obožavanju bogova, prinošenju žrtava i molitvama,
govoreći da bogovi jedino njih čuju. Oni iznose svoja mišljenja
o prirodi bogova i njihovom poreklu, i smatraju da su bogovi
vatra, zemlja i voda. Osuđuju upotrebu kipova, a najviše one
7 koji govore da postoje i muška i ženska božanstva. Raspravljaju
o pravičnosti i smatraju da je spaljivanje bezbožno. Smatraju

2
 đa nije bezbožno imati odnose sa majkom ili kćerkom, kao što
tvrdi Sotion u dvadeset trećoj knjizi svoga dela. Oni, dalje,
upražnjavaju mantiku i proricanja budućnosti i tvrde da im se
i sami bogovi prikazuju. Dalje, oni govore da je vazduh pun
likova (priviđenja) koja se kreću kao para, a vide ih ljudi
sa oštrim okom. Zabranjuju upotrebu svakog nakita i svako
nošenje zlata. Njihovo odelo je belo, krevet im je na zemlji,
od slame, hrana njihova je zeleniš, sir i prost hleb. Trska im
služi kao štap; njime, kažu, nabadaju sir, podižu ga i tako jedu.
8 Carobnjačka magija nije im poznata, tvrdi Aristotel u svom
spisu Magikus, kao i Deinon u petoj knjizi svojih Istorija.4
Deinon· tvrdi takođe da je Zoroaster (što i samo ime u tačnom
prevodu znači) bio obožavalac zvezda.5 To potvrđuje i Hermodor.
Aristotel u prvoj knjizi dela O filozofiji tvrdi da su magi stariji
od Egipćana. Oni, kaže, veruju u dva principa: u dobrog duha
(demona) i zlog duha; prvog zovu Zevsom, ili Oromazdom
(Ormuzdom), a drugoga Hadom ili Arimanom. Ovo potvrđuju
i Hermip8 u svojoj prvoj knjizi O magvma, Eudoks7 u svom
9 Putu oko sveta i Teopomp u osmoj knjizi svoga dela Filipika.
Teopomp takođe tvrdi da će na osnovu učenja maga ljudi živeti
u budućem životu i da će biti besmrtni, i da će svet ostati dalje
po njihovim molitvama. To potvrđuje i Eudem sa Rodosa.
A Hekataj tvrdi da, po njihovom učenju, i bogovi
podležu rađanju. Klearh iz grada Soloi, u svojoj ras­
pravi O vaspitanju tvrdi da gimnosofisti vode poreklo od maga.
Neki tvrde da i Hebrejcd vode poreklo od njih. Autori koji su
pisali o magima optužuju Herodota, tvrdeći da Kserks nikad
nije bacao koplja u Sunce, niti da je spuštao lance u more,
zbog toga što su, po verovanju maga, Sunce i more bogovi.
Ali da je on s punim pravom razarao kipove.
10 Egipatska filozofija, ukoliko se odnosi na bogove i pravičnost,
učii da je princip svega materija, da su se zatim četiri elementa
odvojila od materije, te su najzad stvorena raznovrsna živa bića.
Sunce i Mesec su bogovi, a nazivaju se Oziris i Izida. Kao što
pričaju Maneto u svom delu Epitome o prirodi i Hekataj u prvoj
knjizi svoga dela O egipatskoj filozofiji, Egipćani kao božanske
simbole uzimaju bubu, zmiju i sokola, kao i druge životinje.
Oni ovim svetim životinjama podižu kipove i hramove zbog
11 toga što ne znaju kakav je pravi božji lik. Po njihovom učenju,
svet je stvoren, prolazan je i ima oblik lopte; zvezde se sastoje
od vatre, i sve što se na Zemlji događa, zbiva se prema tome
kako je ta vatra pomešana. Mesec se pomračuje zato što zapadne
u Zemljinu senku. Duša čovekova nadživljava smrt i prelazi
i* 3
 u druga tela. Kiše nastaju zbog promena u vazduhu. I za sve
druge pojave oni daju prirodna objašnjenja, kako pričaju He-
kataj i Anistagora9. Egipćani su takođe doneli zakone o pravič­
nosti, a pripisuju ih Hermesu. I sve životinje koje su korisne
ljudima oni su proglasili bogovima. Oni takođe tvrde da su
pronalazači geometrije, astronomije i aritmetike.
Eto, tako stoje stvari sa pronalaženjem (filozofije).
12 Ali reč filozofija prvi je upotrebio Pitagora,10 i samoga
sebe je nazvao filozofom, u razgovoru sa sikionskim ili flijunt-
skim tiraninom Leonom: tako priča Heraklid Pontski u svom
delu O snu; rekao je da niko nije mudar, osim boga. Ono što
se sad naziva filozofijom ranije se zvalo mudrost, a mudrac
je značio onoga koji se mudrošću bavi po pozivu, dakle čoveka
koji je bio istaknut po svojoj duhovnoj snazi i oštrini, dok
filozof označava samo ljubitelja mudrosti. Ljudi su se zvali i
soffistima, i to ne samo filozofi, nego i pesnici. Kratan ovako zove
Homera i Hezioda, hvaleći ih u svom delu Arhilohi.
13 Mudracima su smatrani: Tales, Solon, Periandar, Kleobul,
Hilon, Bijant i Pitak. Ovima dodaju Skita Anaharsisa, Misona
iz Hena, Ferekida iz Sirosa, Krićanina Epimenida. Neki među
njih ubrajaju i tiranina Pisistrata. To su, dakle, mudraca.11
Filozofija ima dvostruko poreklo; ona je počela od A laksi-
mandra, a s druge strane od Pitagore. Prvi je bio učenik Talesov,
a Pitagoru je učio Ferekid. Jedna škola se zvala jonskom školom,
jer je Tales bio Jonjanin iz Mileta. On je bio Anaksimandrov
učitelj. Druga škola je italska od Pitagore, jer je on najviše
vremena kao filozof živeo u Italiji. Jonska škola se završava
Klitomahom i Hrisipom i Teofrastom, a italska škola Epikurom.
14 Jer Talesov učenik beše Anaksimandar, njegov Anaksimen, a
Anaksimenov opet Anaksagora; Anaksagorin učenik je bio
Arhelaj, a Arhelajev učenik beše Sokrat, koji je uveo etiku.
Njegovi učenici su bili ostali sokratici i Platon, osnivač Stare
akademije. Njegovi učenici behu Speusip i Ksenokrat; njih
nasleđuju Polemon, Krantor i Krates; Arkesilaj je osnivač
Srednje akademije; zatim Lakid,12 osnivač Nove akademije.
Njegov učenik beše Kamead, a učenik Kameadov bio je Kli-
tomah. Eto, tako je bilo do Klitomaha.13
15 Ova škola vodi do Hrisipa ovako: Sokrata je nasledlo
Antisten, njega Diogen zvani Cinik (ho kyon), zatim dolazi Te-
banac Krates, pa Zenon iz Kitiona, pa njegov učenik Kleant,
pa Hrisip. Do Teofrasta ona vodi ovako: Platonov učenik je bio
Aristotel, a Aristotelov Teofrast. Tako se završava jonska škola.

4
 Evo kako se završava italska škola. Ferekidov učenik beše
Pitagora, posle toga dolazi njegov sin Telang, njegov naslednik
Ksenofan, pa Parmenid,* zatim Zenon Eleaćanin, pa Leukip i
Demokrit. Demokritovih učenika je bilo mnogo, a ističu se Na-
usifan i Naukid, čiji je učenik bio Epikur.
16 Filozofi se mogu podeliti u dogmatike i efektike14 (skeptike).
Dogmatici su svi oni koji tvrde da se stvari mogu shvatiti, a
skeptici su svi oni koji o stvarima ne donose sud, jer se one ne
mogu saznati. Neki od ovih mudraca su ostavili spise, a neki
uopšte nisu ništa napisali, kao što je po mišljenju nekih bio
slučaj sa Sokratom, Stilponom, Filipom, Meneđemom, Pironom,
Teodorom, Kameadom, Brisonom; neki dodaju i Pitagoru i
Aristona sa Hiosa, koji su napisali samo nekoliko pisama. Drugi
su, pak, napisali samo jedan spis, kao što su: Melisos, Parmenid
i Anaksagora. Mnoga dela napisao je Zenon, još više Ksenofan,
još više Demokrit, još više Aristotel, još više Epikur i još više
Hrisip.
17 Neke filozofske škole nazvane su po njihovim zavičajnim
gradovima, kao što su: eleaćani, megarici, eretrici i kirenaici;
druge, opet, po prostorijama u kojima su učile, kao što su: akade­
mici i stoici. Neke filozofske škole su nazvane po slučajnim okol­
nostima: kinici; jedni po temperamentima: eudemonisti (ili škola
0 sreći), drugi po shvatanjima: istinoljubivi, ili elenktici (refu-
tacionisti), ili analog etici (koji prosuđuju na osnovu analogije);
neki, opet, nose ime po svojim učiteljima kao što su: sokratici
1 epikur ovci — i slično. Neki su dobili naziv po prirodi: fizičari
(prirodnjaci) po svom istraživanju prirode, drugi su prozvani
etičarima (moralistima) jer su se bavili etikom (moralom). Dija·
lektičari su svi oni koji se bave žongliranjem rečima.
18 Filozofija ima tri dela: fiziku, etiku i dijalektiku (ili logiku).
Fizika je deo koji se bavi kosmosom i svime što je u njemu;
etika se bavi životom i svim stvarima što se odnose na nas;
dijalektika se bavi procesima rezonovanja (mišljenja) i kod
jedne i druge. Fizika je preovladavala sve do vremena Arhelaja;
sa Sokratom je počela etika, kao što smo ranije rekli, a dija­
lektika počinje od eleaćanina Zenona. U etici je postojalo deset
škola: akademička, kirenaička, elijska, megarska, kinička, ere-
trijska, dijalektika, peripatetika, stoicizam i epikureizam.
19 Staroj školi akademika stajao je na čelu Platon, Srednjoj
akademiji — Arkezilaj, a Novoj — Lakid. Aristip iz Kirene bio
* Ovi podaci se donekle razlikuju od podataka u Diog. L., IX, 21,
gđe je kao Pitagorin učenik naveden Parmenid, a ne Ksenofan.
Sve potpisane i nepotpisane fusnote i napomene na kraju knjige
su prevodiočeve. — Prim, urednika.
5
 je Osnivač kirenske škole; elijske škole — Faidon iz Elije, megar-
ske — Euklid iz Megare, kiničke — Antisten iz Atine, eretrijske
— Menedem iz Eretrije, dijalektičke — Klitomah iz Kartagine,
peripatetičke — Aristotel iz Stagire, stoičke — Zenon iz K i-
tiona. Epikurska škola nazvana je po Epikuru.
Hipobot u svom delu O filozofskim jeresima kaže da postoji
devet sekta ili škola: prva je megarska, druga — eretrijska, treća
— kirenska, četvrta — epikurejska, peta — anikerejska,15 šesta
— teodorejska, sedma — Zenonova i stoička, osma — staroaka-
20 đemska, a deveta — peripatetička. On ne pominje ni kiničku.
ni eldjsku ni dijalektičku školu.
Sto se tiče sekte pironičara, nju zbog nejasnoće u zaključ­
cima većina ne ubraja u sekte; neki, međutim, tvrde da ona
predstavlja sektu u nekom pogledu, a u drugom ne. Izgleda da
je to ipak sekta, jer mi sektom nazivamo sve one koji u svom
stavu prema pojavama slede, ili izgleda da slede, neke principe.
Na osnovu toga mogli bismo s pravom da tu sektu nazovemo
skepticima. Ali ako sektu smatramo nekom sklonošću u korist
dogmi, oni se više ne bi mogli nazivati sektom skeptika,1® jer
nemaju dogmi, odnosno pozitivnih učenja.
Ovo su bili počeci filozofije, i njen razvojni put; toliko je
bilo delpva i toliko sekti u filozofiji.
21 Pored toga je pre kratkog vremena Potamos17 iz Aleksand-
nije uveo i eklektičku sektu: on je od svih postojećih sekti odab­
rao ono što mu se dopalo.18 Kao što sam navodi u Elementima
filozofije (Stoicheiosis), za njega postoje dva kriterija istine: prvi
kriterij je ono što proizvodi sud (a to je razum, duša), a drugi
je ono pomoću čega je on proizveden, na primer, najjasnija
moguća predstava (percepcija). Po njemu, principi svega su
materija i delujuća sila (tč> poiun), kvalitet i mesto. Jer ono
iz čega je neka stvar stvorena, i pomoću čega je ona stvorena,
i mesto na kome je ona stvorena — to su principi. A cilj je ono
čemu sve teži, život savršen u svakom pogledu; prirodna pre-
imućstva tela i okoline su neophodne stvari da bi se to postiglo.
Treba da govorimo o samim ljudima filozofima, ali najpre,
naravno, o Talesu.

6
 GLAVA 1. — TALES

(oko 625— 548. pre n. e.)

22 Kao što pričaju Herodot, Duris i Demokrit, Talesov otac

se zvao Heksamija, a majka Kleobulina; pripadao je porodici
Telida,19 koji su Feničani, i među najuglednijim potomcima
Kadma i Agenora. Bio je, kao što Platon kaže, »jedan od sedam
filozofa«. On je prvi dobio nadimak filozofa kad je u Atini bio
arhont Damasip; posle njega je i svih sedam filozofa tako
nazvano. Tako kaže Demetiije iz Falerona u svom delu Spisak
arhonata. U Miletu je dobio građanstvo kad je tamo došao sa
Nilejem, koji je bio proteran iz FeniMje. Međutim, većina pisaca
tvrdi da je Tales rođeni Milećanin i izdanak otmene porodice.
23 Bavio se politikom, a posle je počeo da proučava prirodu.
Prema nekim podacima, on nije ostavio ništa napisano; jer
Nautička astrologija, koja se njemu pripisivala, delo je, kako
kažu, Foka sa Samosa. Kaiimah za njega zna da je otkrio sa-
zvežđe Malog Medveda, jer u svojim Jambima on veli:

Govorilo se da je utvrdio zvezde Kola,

kojima se Feničani služe pri plovidbi.80

Prema podacima drugih autora, on je napisao samo dve rasprave:

O solsticiju i O ekvinociju — jer je mislio da se ostalo ne može
saznati. Izgleda da je, prema nekim autorima, prvi proučavao
astrologiju, da je prvi pređskazao Sunčeva pomračenja i utvrdio
ravnodnevice. Tako tvrdi Eudem u svojoj Istoriji astrologije.*
To je bio razlog divljenja koje su prema njemu osećali Ksenofan
24 i Herodot. S njime se slažu i Heraklit i Demokrit.
Neki, među njima i pesnik Hoirilos, pričaju da je on iz­
javio da su duše besmrtne. On je bio takođe prvi koji je utvrdio
kretanje Sunca od solsticija do solsticija, i, prema tvrđenju
nekih autora, on je prvi utvrdio veličinu Sunca (Sunčevog
kruga), kao i veličinu Meseca (da iznosi sedamsto dvadeseti deo
Sunčevog kruga). On je takođe poslednji dan u mesecu nazvao
trijakadom (tridesetim), i prvi je, prema nekima, raspravljao
o prirodi.
Aristotel21 i Hipija kažu da je i mrtvim predmetima pripi­
sivao da imaju dušu ili život, dokazujući to sa magnetom i

* Astrologija znači »proučavanje zvezda« i ima u Grka samo to

značenje; dakle, isto što i astronomija. Prev.

7
 ćdlibarom. Pamfila kaže da je kod Egipćana učio geometriju i da
je prvi u krug ucrtao pravougli trougao i da je posle toga
25 prineo vola na žrtvu bogovima. Drugi, među kojima je i mate­
matičar Apolodor tvrde da je to učinio Pitagora. Pitagora je
najviše razvio učenje (koje Kalimah u svom delu Jambi pripisuje
Frdžaninu Euforbu) o trouglovima i svemu što ima veze s teoret­
skom geometrijom.22
Izgleda da je Tales davao najbolje savete o političkim
stvarima. Kad je, na primer, Krez poslao Milećanima poslanike
nudeći im savez, on je to sprečio, i to je spasio grad kad je Kir
pobedio Kreza. On sam je, kako tvrdi Heraklid, rekao da živi
26 usamljeno i da je uvek daleko od javnih poslova. Drugi, opet,
pričaju da se oženio i da je imao sina Kibista; neki kažu da je
ostao neženja i da je usvojio sina svoje sestre. I kad su ga upitali
zašto nema svoje dece, on je odgovorio: »Zbog toga što volim
decu.« Priča se da je majci koja ga je nagovarala da se oženi
odgovorio da je suviše rano, a kasnije, kad je ponovo navalji­
vala, da mu »sad nije vreme«. Hijeronim sa Rodosa u svojoj
drugoj knjizi Razbacane zabeleške priča da je Tales, u želji da
pokaže kako je lako obogatiti se, predviđajući da će biti dobar
27 rod maslina, uzeo u zakup sve mlinove maslina i tako nagomilao
čitavo bogatstvo.23
Tales je za princip svega uzeo vodu i učio je da je svet
živ i pun božanstava (demona). Priča se da je ustanovio godišnja
doba i da je godinu podelio na trista šezdeset i pet dana.
Uopšte nije imao učitelja, jedino što je posetio Egipat i
družio se s tamošnjim sveštenicima. Hijeronim priča da je Tales
izmerio i visinu piramida po njihovoj senci, posmatrajući tre­
nutak kad je naša senka iste dužine kao naše telo. Živeo je, kako
kaže Minija, s Trazibulom, tiraninom u Miletu.
28 Dobro poznata priča o tronošcu koji su pronašli ribari, a
koji su Milećani namenili mudracima, glasi ovako: »Priča se da
su neki jonski mladići od milećanskih ribara kupili njihov ulov.
Pošto je zajedno s lovinom bio izvučen i tronožac, nastala je
prepirka. Naposletku Milećani poslaše tronožac u Delfe, a bog
je dao ovakvo proročanstvo (Anthol. Plan., VI, 51):
Potomče Mileta, pitaš Feba za tronožac?
Odgovaram: — Ko je prvi u mudrosti, njegov je tronožac.I

I tako ga predađoše Talesu, ovaj ga preda drugome, ovaj, opet,

drugome, dok ne dođe do Solona. A ovaj izjavi da je bog prvi
u mudrosti, pa ga pošalje u Delfe.« Kalimah u svojim Jambima

8
 drugačije pripoveđa o tome, a priču je preuzeo od Meandrija
iz Mileta.24 Priča govori da je Batikles, neki Arkađanin, na
samrti ostavio jednu posudu i svečano izjavio da se preda onom
čoveku koji je najviše učinio svojom mudrošću. Tako posudu
predadoše Talesu, zatim je ona obišla sve mudrace, pa se po­
novo vratila Talesu. A Tales ju je poslao Apolonu Diđimejskom,
29 s ovom posvetom, kako priča Kalimah:
Tales me poklanja vladaru Neilovog naroda
pošto me je dvaput uzeo kao nagradu.

A prozni natpis glasi ovako: »Tales, sin Heksamijev iz Mileta.

(posvećuje) Delfijskom Apolonu, pošto me je dvaput primio kao
nagradu od svih Helena.«
Tu Batiklejevu posudu nosio je od mesta do mesta Bati-
klejev sin, čije ime beše Tirion, kao što pričaju Eleusis u svome
delu O Ahilu i Aleksos iz Mindije u devetoj knjizi svojih Mitova.
30 Eudoksos sa Knida i Milećanin Euant pričaju da je neki od
Krezovih prijatelja od kralja primio zlatan pehar da ga preda
najmudrijem među Helenima, i on ga je predao Talesu. Od
Talesa je došao drugima, pa tako i do Hilona. Hilon je sad pitao
Pitijskog Apolona ko je mudriji od njega. I bog je odgovorio da
je to Mison, o kome ćemo govoriti. (Ovoga u spisku o sedmorici
mudraca koji daje Eudoksos stavljaju mesto Kleobula, a Platon
ga stavlja mesto Periandra). Za njega je Pitijski Apolon ovako
odgovorio (Anthol. Plan., VI, 40):
Kažem da se neki Mison rodio u Heni, u Ojti,
i da je on svojom mudrošću nadmašio tebe.

A pitanje je postavio Anaharsis. Platonik Daimah i Klearh kažu

da je Krez poslao posudu Pitaku i da je tako počeo njen obilazak.
Andron25 u svom delu O tronošcu priča da su Argivljani
poklonili tronožac kao nagradu za vrlinu najmudrijem čoveku
31 od svih Helena; blio je izabran Spartanae Aristodem, ali ga je
on ustupio Hilonu. Aristođema se seća Alkaios ovim rečima:
Kažu da Aristodem u Sparti nije izgovorio besmislenu reč:
»Bogatstvo je vrednost ćovekova, a siromašan čovek
nipošto nije ugledan.«

Neki pričaju da je Perijandar poslao Trazibulu, tiraninu u

Miletu, brod s teretom. Kad je brod pretrpeo brodolom na moru
oko ostrva Kosa, tronožac su kasnije pronašli neki ribari. Fa-

9
 nođik, opet, tvrdi da je tronožac pronađen u atinskim vođama
i da je bio donet u grad u vreme kad je održavana skupština, i
32 da je zatim poslat Bijantu. Zašto, o tome ćemo govoriti u život-
topisu Bijanta.
Postoji i priča da je tronožac8®bio delo Hefestovo i da ga je
bog poklonio Pelopu na njegovoj svadbi. Odande je došao
Menelaju, a od Menelaja ga je zajedno s lepom Jelenom, odneo
Paris, pa ga je Lakonka (Jelena) bacila u Jonsko more, jer je
govorila da će on predstavljati predmet svađe. U toku vremena
izvesni narod Lebedijaca, pošto je tamo kupio lovinu od ribara,
došao je u posed tronošca; i dok su se svađali s ribarima oko
njega, nastavili su put do Kosa. I pošto se nisu sporazumeli,
iznesu čitav slučaj u Miletu, njihovom rodnom gradu. Milećani,
pošto njihova izaslanstva nisu bila poštovana, objaviše Kosanima
rat. Pošto su s obe strane mnogi poginuli, tad neko proročanstvo
odluči da se tronožac preda najmudrijem čoveku. Obe sporne
strane složiše se da to bude Tales. I pošto je tronožac obišao sve
mudrace, Tales ga posveti Apolonu Didimejskom. A Kosani su
33 dobili ovakvo proročanstvo:

Neće prestati svađa između Merropa i Jonjana

pre nego zlatni tronožac, koji Hefest beše bacio u more,
pošaljete iz građa i ne stigne u kuću onog ćoveka
koji je mudar i sada, i koji je bio i koji će biti mudar.

A Milećanima ovako:
Potomče Mileta, pitaš za Febov tronožac?

i dalje što je već ranije bilo rečeno. Stvari stoje, dakle, ovako.
Hermip u svome delu Biografije kaže da se na Talesa odnosi
priča koju je ispričao neko od Sokratovih prijatelja. Govorio
je, naime, da zbog triju stvari duguje zahvalnost Sudbini. »Prvo,
34 jer sam rođen kao čovek, a ne kao životinja; zatim što sam
rođen kao muškarac, a ne kao žena; treće, što sam Helen, a ne
varvarin.« Priča se da je jednom, kad ga je neka stara žena
izvela iz kuće da bi posmatrao zvezde, pao u jarak, i dok je
vikao, žena je rekla: »Pa ti, Talesu, nisi u stanju da vidiš ono
što ti je pod nogama, pa kako misliš da ćeš znati sve o nebu?«
— I Timon zna za njega kao za astronoma, i u svom delu
Sili hvali ga ovim rečima:
Tales, mudri astronom među sedmoricom mudraca...

10
 Lobon27 iz Argosa priča da ono što je Tales napisao obuhvata
nekih dve stotine reči. Njegova statua, kako se priča, nosi
ovaj natpis (Anthol. Palat., VII, 83):
Ovoga Talesa rodili su Milet i zemlja Jonija,
od svib astronoma najstarijeg po mudrosti.

35 Od svih pesama koje se još pevaju ovi stihovi su njegovi:

Mnoge reči ne otkrivaju razum (pamet).
Traži samo jednu mudrost,
Biraj jedno jedino dobro,
Jer tako ćeš zavezati jezik brbljivaca koji pričaju
bez kraja.

Njemu se pripisuju takođe ove izreke:

Najstarija od svih stvari je bog, jer on se nije rodio.
Najlepša stvar je svet, jer je delo božje.
Najveći je prostor, jer on obuhvata sve stvari.
Najbrži je um (misao), jer on trči svuda.
Najsilnija je nužda, jer ona vlada svima.
Najmudrije je vreme, jer ono pronalazi sve.

Govorio je da se smrt ni u čemu ne razlikuje od života.

»Pa zašto ne umreš?« — reče neko. »Zato«, odgovori on, »što
36 nema nikakve razlike«. Coveku koji ga je pitao šta je bilo pre:
noć ili dan, on je odgovorio: »Noć je za jedan dan starija.«28
Neko mu je postavio pitanje da li čovek može sakriti neko
zlo delo od boga. On je odgovorio: »Ne; pa čak ni samu misao!«
Razvratniku koji ga je pitao da li da se zakune da nije učinio
preljubu rekao je da krivokletstvo nije gore od preljube. Kad
su ga pitali šta je teško, odgovorio je: »Poznavati samoga sebe.«
A šta je lako? — »Dati drugome savet.« A šta najprijatnije?
— »Uspeh«. Sta je božansko? — »Ono što nema ni početka ni
kraja.« Na pitanje šta je najneobičnije što je ikad video odgo­
vorio je: »Tiranin u godinama.« Kako čovek najlakše može pod-
neti nesreću? — »Kad vidi da su njegovi neprijatelji u gorem
37 položaju.« Kako ćemo voditi najbolji i najčasniji život? —
»Ako sami ne uradimo ono što kod drugih osuđujemo.« A ko je
srećan? — »Onaj koji ima zdravo telo, okretan duli i pristupač­
nu prirodu.« On veli da se treba sećati prijatelja bilo da su
prisutni ili odsutni; da se ne ponosimo svojim spoljnim izgle­
dom, već da težimo da budemo lepi po svom karakteru. »Ne
stici bogatstvo na nepošten način i ne govori ružno o onima koji
su stekli tvoje poverenje.« — »Sve što si ti dao svojim rodi­
teljima, to ćeš primiti i od svoje dece.«»

11
 Objasnio je da Nil nadolazi zato što etezijski* vetrovi koji
38 duvaju u suprotnom pravcu teraju tok vode uzvodno.
Apolodor u svojoj Hronologiji kaže da je Tales rođen
prve godine trideset pete olimpijade (640. pre n. e.). Umro je
u starosti od sedamdeset osam godina (ili, kao što kaže Sosikrat,
u devedesetoj godini života). Umro je pedeset osme olimpijade,
kao savremenik Krezov, kome je obećao da će preći reku
Halis ne gradeći most, tako što je skrenuo tok reke.
Bilo je još pet Talesa, kao što priča Demetrije iz Magne­
zije u svom Rečniku ljudi istog imena:
1. Retor iz Kalatije, s afektiranim stilom.
2. Slikar iz Sikiona, veoma talentovan.
3. Jedan koji je bio savremenik Hesiodov, Homerov i
Likurgov.
4. Tales kojeg pominje Duris u svom delu O slikarstvu.
5. Jedan mlađi, nepoznat čovek, kojeg pominje Dionizije
u svojim Kritičkim spisima.
Mudrac Tales umro je dok je posmatrao atletsku utak-
39 miču, od vrućine, žeđi i slabosti, već u godinama. I na njego­
vom grobu je natpis (Anthol. Pal., VII, 84).
Mali je ovaj grob — ali slava dopire do neba —
Ovo je inesto najmudrijeg Talesa.

I ja imam ovaj epigram u prvoj knjizi mojih Epigrama u raz­

nim metrima (Anthol. Palatina, VII, 85).
Nebeski Zevse, mudroga Talesa ođneo si sa stadiona
dok je posmatrao atletski agon**.
Hvalim te što si ga odveo; jer on, kao starac,
više nije mogao posmatrati zvezđe sa Zemlje.

Njegova je izreka »Upoznaj samoga sebe«, koju Antisten

40 u svom delu Redosled filozofskih škola pripisuje Femonoji,
i napominje da ju je prisvajao i Hilon.
O sedmorici mudraca (zaslužuju da se ovde pomenu i svi
zajedno) pripovedaju se ove priče. Damon iz Kirene, koji
je napisao delo Istorija filozofa, spominje sve, a najviše Sed­
moricu. Anaksimen kaže da su se svi oni posvetili poetici:
Dikearh kaže da oni nisu bili ni mudraci ni filozofi, već samo
pametni ljudi sa sklonošću ka zakonodavstvu. Arhetim iz Si-
* Etezijski vetrovi — periodični vetrovi, naročito oni što duvaju
leti sa severozapada. (Herodot, 2, 20; 6.140). Tako se zove i južni monsun
(Arrian. Anab., VI 21, 1.)
** Agon — sportsko takmičenje kod Helena.

12
 rakuze opisao je njihov sastanak na Kipselovom dvoru kome je
i sam slučajno priisustvovao. Efor, međutim, govori o sastanku
41 kod Kreza, ali bez Talesa. NeM kažu da su se sastali na pani-
onskoj svečanosti u Korintu i u Delfima. O njihovim izrekama
se različito prepričava; jedna se sad pripisuje jednom, sad
opet drugome; na primer, sledeća (Anthol. Planudea, IV, 22):
Lakedemonac Hilon beše mudar, i on reče ovo:
»Ništa suviše: vremenom dolazi svako dobro.«

I o njihovom broju postoji nesporazum. Jer Meandrije, umesto

Kleobula i Mizona, stavlja Leofanta, Gorgijadovog sina, iz Le-
beda ili Efeza, i Krićanina Epimenida; Platon u svom Protagori
navodi Mizona, a izostavlja Periandra; Efor umesto Mizona
stavlja Anaharsisa; drugi, opet, dodaju Sedmorici i Pitagoru.
Dikearh nam daje spisak od četiri opštepriznata mudraca: Ta­
lesa, Bijanta, Pitaka i Solona — i dodaje šest drugih imena, me­
đu kojima je izabrao trojicu: Aristodema, Pamfila, Lakede-
monca Hilona, Kleobula, Anaharsisa, Periandra. Drugi dodaju
42 Akusilaja, sina Kabovog ili Argivljanina Skabra. Hermip u
svom spisu O filozofima nabraja njih sedamnaest, od kojih
ljudi biraju sedam — jedan ovako, a drugi onako. To su: Solon,
Tales, Pitak, Bijant, Hilon, Mison, Kleobul, Periander, Ana-
harsis, Akusilaj, Epimenid, Leofant, Ferekid, Aristodem, Pi-
tagora, Lasos, sin Harmantidov ili Sisimbrinov ili Habrinov
(kao što kaže Aristoksen, rođen u Hermioni), Anaksagora.
Hipobot u Spisku filozofa nabraja: Orfeja, Lina, Solona, Pe­
riandra, Anaharsisa, Kleobula, Misona, Talesa, Bijanta, Pitaka,
Epiharma i Pitagoru.
Talesu se pripisuju i ova pisma:
»Tales pozdravlja Ferekida.
Saznao sam da nameravas, kao prvi Jonjanin, da izneseš
43 Helenima stvari u vezi s bogovima. I svakako je to bila mudra
odluka da knjigu učiniš opštom svojinom, umesto da je poveriš
nekim određenim osobama: stvar koja nema nikakve koristi.
Ako ti je to prijatnije, ja želim da s tobom raspravljam o stvari­
ma o kojima pišeš. I, ako kažeš, doći ću kod tebe u Siros. Sva­
kako Atinjanin Solon i ja ne bismo bili pametni kad smo
otplovili na Krit da bismo tamo nastavili svoja istraživanja, i u
Egipat da bismo tamo raspravljali sa sveštenicima i astronomima,
44 ako bismo oklevali da dođemo do tebe. Doći će i Solon, ako
dopuštaš. A ti toliko voliš svoju zemlju da malo dolaziš u
Joniju, i nemaš nikakve želje da vidiš strance. AM, tako se

13
 nadam, prilegni na jedan jedini posao: na pisanje. A mi, koji
nikad ništa ne pišemo, obilazimo putujući i Heladu i Aziju.«
»Tales pozdravlja Solona.
Ako napustiš Atinu, mislim da bi bilo najpogodnije da se
naseliš u Miletu kod vaših naseljenika. Jer tamo ti ne preti ni­
kakva neprijatnost. A ako ti je neprijatno što i mi stojimo pod
upravom tiranina — jer i ti mrziš sve aisimnete (vladare) —
onda ćeš bar uživati u tome da živiš zajedno s nama, tvojim
prijateljima. I Bijant je poslao pismo, s pozivom da dođete u
Prijenu; a ako ti je grad Prijenjana pogodniji da tamo živiš,
doći ćemo i mi i živeti kod tebe.«

G L A V A 2. — SOLON

(635— 559. pre n. e. Arhont 594)

45 Solon, Eksekestidov sin, rođen je u Salamini. On je Atinja«
nima dao prvu seisdchtheiu,* zakon o opraštanju dugova. Zakon
je bio otkup i oslobođenje lica i svojine. Ljudi su, naime, uzi­
mali zajam na ličnost (osobu) i mnogi su, zbog nemaštine, po­
stali neslobodni kmetovi. On se prvi odrekao prava na sedam
talanata koje su dugovali njegovom ocu i podstakao ostale da
urade isto.
Posle toga je doneo druge zakone koje je ispisao na plo­
čama. Bilo bi dugo da ih sve ovde nabrajamo.
46 Da pomenemo njegovo najveće delo. Naime, Atinjani i
Megarani su polagali pravo na njegovo rodno mesto Salaminu.
Posle mnogih poraza u ratovima Atinjani doneše odluku da će
biti kažnjen smrću svako ko bude predložio da se obnovi rat oko
Salamine. Solon, pretvarajući se da je lud, pojuri na Agoru s
vencem na glavi. Tamo je Atinjanima pročitao svoju pesmu o
Salamini preko glasnika i uzbudio im duhove. I oni obnoviše
rat protiv Megarana i, zahvaljujući Solonu, pobediše. A reči
elegije koja je najviše raspalila Atinjane bile su ove:
K am o da sam građanin Folegandra ili Sikionije
um estc da budem građanin A tine pošto sam· zam enio domovinu.
Odmah bi se m eđu ljudim a čula ova reč:
T o je jedan od Atičanina, k o ji se odrekoše Salamine.

* R eč s e is ic h th e ia znači zbacivanje tereta i predstavlja najsm eliju

Solonovu reform u. A li već u IV veku se nije tačno znalo u čemu se
ona sastojala. Sigurno je da je njenom prim enom uklonjeno ropstvo, jer
su se sve dotle dužnici prodavali kao robovi! T o j e sigurno bilo ukinuto.

14
 Pa onda:
Krenimo na Salaminu u borbu za drago nam ostrvo
odbacivši od sebe tešku sramotu.

48 On ih je takođe nagovorio da pridobiju i tračka Hersonez. A da

ne bi izgledalo da su Salaminu dobili ne samo silom, nego i po
pravdi, otvorio je neke grobove i pokazao mrtvace koji su bili
sahranjeni okrenuti prema istoku,29 kao što je bio i među Ati-
njandma običaj da svoje mrtve sahranjuju. Dalje, da su i grobovi
sami okrenuti istoku, i da su natpisi urezani na grobovima
pominjali pokojnike prema njihovim demosima, što je takođe
svojstveno Atinjanima. Neki tvrde da je u spisak lađa u Ho­
mera posle stiha (Ilijada, II, 557):
Ajas je sa Salamine poveo dvanaest lađa —

uneo jedan svoj stih:

I smestio ih tamo gde su stajale atinske falange.

49 Posle toga demos (narod) je stao uz njega i rado bi videli

kad bi on njima vladao kao tiranin; ali Solon je to odbio, pa je
čak i svoga rođaka Pisistrata, kao što priča Sosikrat, sprečio u
njegovim namerama za koje je bio ranije saznao. Požurio je,
naime, u Skupštinu naoružan kopljem i štitom i građanima
izneo Pisistratove namere. Ali nije ostao samo pri tome, nego
je bio spreman i da pomogne ovim rečima: »Atinjani, ja sam
mudriji od nekih, a od nekih sam hrabriji; mudriji sam od onih
što ne shvataju Pisistratovu zaveru, a hrabriji od onih što, do­
duše shvataju, ali zbog straha ćute.« A članovi skupštine koji
su bili na Pisistratovoj strani govorili su da je lud. To mu
je dalo povoda da kaže:
Ubrzo će vreme građanima pokazati moje ludilo,
onda kad se pojavi istina među nama.

50 A elegije njegove kojima je predskazao Pisistratovu tiraniju bile

su ove:
Iz oblaka dolazi sva sila snega i grids;
a grmljavina nastaje iz sjajne mimje;
grid propada od velikih ljudi; a demos
je neprimetno pao u ropstvo jednoga vladara.I

I kad je Risistrat već bio zauzeo vlast, Solon je, u nemoguć­

nosti da ubedi narod, odložio oružje ispred zapovedničke zgrade

15
 i rekao: »O domovino, ja sam ti pomogao i rečju i delom«, a
zatim je otplovio u Egipat i na Kipar, a odande došao na dvor
Krezu. Tamo je Krezu — na postavljeno pitanje: »Ko ti izgleda
srećan?« — odgovorio: »Atinjanin Teios, i Kleobis i Biton«'
— i nastavio ono o čemu se toliko priča.
51 Neki autori pričaju da se Krez obukao u sjajno odelo, seo
na presto i upitao Solona da li je ikad video lepši prizor. »Da«,
reče Solon, »petlove, fazane i paunove; jer oni su ukrašeni
prirodnim bojama, i hiljadu puta lepšim.« Otišao je odande i
došao u Kilikiju, i osnovao je grad koji je po svome imenu na­
zvao Soloi. U gradu je naselio nekoliko Atinjana, koji su u toku
vremena iskvarili atički jezik, pa se za njih govorilo da »so-
leciziraju«.* Stanovnici toga grada zovu se Solejci, a stanovnici
grada Soloi na Kipru zovu se Solii. A kad je saznao da Pisistrat
već vlada kao tiranin, Solon napisa Atinjanima ove reči:

52 Ako ste podnosili nevolje zbog svojeg nevaljalstva,

nemojte prebacivati bogovima krivicu za to.
Vi sami ste ih ojačali time što ste ih spasli
i zbog toga ste stekli teško ropstvo.
Svaki od vas ide tragovima lisice,
ali svi zajedno imate samo malo pameti.
Vi gledate u jezik i reči laskavca,
a ne gledate uopšte na ono što se događa.

53 »Pisistrat pozdravlja Solona.

Ja nisam jedini čovek među Helenima koji je težio za tira­

nijom, niti mi to odgovara, budući da vodim poreklo od Kodra.
Ja sam primio privilegije koje su Atinjand pod zakletvom dali
Kodru i njegovim potomcima, mada su ih kasnije oduzeli. U
svim ostalim stvarima ja ne činim nikakav greh ni prema bo­
govima ni prema ljudima. Ja sam Atinjanima ostavio da svojim
poslovima upravljaju onako kako si ti odredio. I oni bolje uprav­
ljaju poslovima nego što bi to radili pod đemokratijom. Jer,
ja nikome ne dozvoljavam da bude ohol. I mada sam tiranin,
ja sebi ne pripisujem više poštovanja i ugleda, nego samo one
počasti koje su u ranijim vremenima ukazivane kraljevima.
Svaki Atinjanin plaća desetinu od svoga imanja, ali ne meni,
nego jednom fondu odakle će se smanjivati troškovi javnih
žrtava ili bilo koji drugi zajednički državni troškovi, i u slučaju
da nas zadesi rat.«
* Solecizam danas ima značenje onih reči koje se u književnom
jeziku ne upotrebljavaju.

16
54 »Ja se ne ljutim na tebe što si otkrio moje namere. Ti si
to uradio više iz blagonaklonosti prema gradu nego iz mržnje
prema mend; još i iz neznanja, jer nisi znao kakvu ću ja
vladavinu uspostavila. Jer, da si to znao, ti bi verovatno to
podneo i ne bi otišao u izgnanstvo. Vrati se, zato, kući; veruj
mi, iako se nisam zakleo, da Solon neće pretrpeti od Pisistrata
nikakvu neprijatnost. Znaj da ni jedan drugi eovek nije pretrpeo
ništa od mene. A ako budeš smatrao dostojnim da postaneš
jedan od mojih prijatelja, bićeš među prvima — jer ja u tebi
ne vidim ni traga izdajstva niti išta što izaziva nepoverenje.
A ako želiš da u Atini živiš na drugi način, biće ti to dopušteno.
Ali ni u kom slučaju nemoj radi mene da se lišiš domovine.«
55 Tako je pisao Pisistrat.
Solon kaže da je sedamdeset godina granica ljudskog života.
Izgleda da je Solon doneo i sledeće zakone. Na primer: »Ako
neko ne vodi računa o svojim roditeljima, neka bude prognan.«
Pa i za onog koji proćerda svoju očevinu važi slično. Takođe,
neradnik da može biti optužen od svakoga koji to želi. Lizija u
svom govoru protiv Nikije tvrdi da je taj zakon napisao Drakon,
a Solon da je napisao jedan drugi zakon koji javnog razvratnika
lišava prava da javno govori u skupštini. On je takođe smanjio
počasti atletama koji su učestvovali u takmičenjima, odredivši
pobedniku u olimpijskim igrama pet stotina drahmi, pobedniku
u Istmijama stotinu, a srazmemo pobeđnicima u ostalim igrama.
Govorio je da je nepristojno povećavati nagrade ovim ljudima,
a zanemariti počasti onima koji su pali u ratovima, čiji bi sinovi
trebalo da budu izdržavani (hranjeni i vaspitavani) o javnom
trošku.
56 Posledica toga je bila da su se mnogi trudili da postanu
dobri i valjam vojnici u ratu — 'kao Polizel, kao Kinegir, kao
Kalimah — i svi oni koji su se borili kod Maratona; ili kao
Harmodije i Aristogeiton, i Miltijad i hiljade drugih. Atlete, s
druge strane, traže velike izdatke i, dok treniraju, nanose šte­
tu; a kad pobede, dobivaju venae za pobedu na račun svoje
zemlje pre nego na račun svojih protivnika. Kad ostare, oni,
prema Euripidovim rečima:
postanu izlizani kaputi k oji su izgubili potku.

I Solon, videvši i shvativši to, postupao je s njima s umerenim

poštovanjem.
Dobro je bilo i to što tutor ne srne da se oženi majkom
svoga štićenika i da najbliži naslednik, kome pripada imanje
2 Diogen
17
57 posle smrti siročadi, ne sme da bude njihov tutor. Graveru pečata
nije bilo dozvoljeno da čuva kalup od izrađenog prstena koji je
prodao. »Ako neko izbije oko čoveku koji ima jedno oko, da
mu se iskopaju oba oka.« »Sto nisi ostavio kao zalog, nemoj
uzimati; ako je drukčije, onda je kazna za to smrt.« »Kad se
arhont zatekne da je pijan, kazna za to je smrt.«
On se postarao za to da se javne recitacije Homerovih
pesama održavaju jednim utvrđenim redom. Tamo gde je prvi
recitator stao, da sledeći nastavi. Solon je, dakle, više svetlosti
bacio na Homera nego što je to uradio Pisistrat, kako kaže
Dieuhid u 'petoj knjizi Istorije Megare. A reči su uglavnom
bile ove:*
Oni koji su živeli u A tin i...

i sledeće.
58 Solon je bio prvi koji je trideseti dan meseca nazvao
starim i novim, i prvi je organizovao sastanke devet arho-
nata za zajedničke razgovore, kao što iznosi Apolodor u drugoj
knjizi dela O zakonodavcima. Kad je počela građanska pobuna,
on nije stao ni na stranu onih iz grada ni na stranu prostog
naroda, ali ni s primorskim odeljenjem.
Govorio je da je reč ogledalo dela, da je kralj najjači po
moći. Po njemu, zakoni su slični paučinama, koje izdrže ako
na njih padne neki lak i slab predmet, a ako padne neki veći
predmet, paučine se kidaju i nestaju. Govorio je da je ćutanje
59 pečat govora, a vreme da je pečat ćutanja; svi oni koji imaju
uticaja kod tirana slični su kamenčićima koji se upotrebljavaju
prilikom računanja, jer 'kao što svaki kamenčić predstavlja čas
veći, čas manji broj, tako će i tiranin sa svakim onim koji se
nalazi oko njega jednom prilikom postupati kao s velikim i
slavnim čovekom, a drugi put kao s neuglednim čovekom. Kad su
ga pitali zašto nije doneo nijedan zakon protiv oceubica, on je
odgovorio: »Zato što se nadam da to nije potrebno.« Upitan
šta bi trebalo učiniti da ljudi čine manje nepravde, on je rekao:
»Kad hi se ljudi kojima nije nanesena nepravda ljutili isto
onoliko koliko i oni kojima je nepravda učinjena.« Rekao je da
bogatstvo donosi zasićenost, a zasićenost — oholost. Od Atinjana
je zatražio da dane broje prema mesecu. Tespdsa je sprečio da
60 izvodi tragedije, jer da je pričanje lažnih događaja beskorisno.
I kad je Pisistrat sam sebe ranio, rekao je da to dolazi upravo

* Homer, II. II, 546.

18
 od prikazivanja tragedija. Ljudima je savetovao, kako priča
Apolodor u knjizi O filozofskim sektama, ovo: »Više imaj pove-
renja u otmenost karaktera (kalokagathija) nego u zakletvu!«
»Ne laži!« — »Vežbaj se u onome što vredi!« — »Prijatelje ne
stiči na brzu ruku, a kad si ih jednom stekao, ne napuštaj ih!«.
— »Nauči prvo da slušaš pre nego što počneš da zapoveđaš!« —
»Ne savetuj ono što je najprijatnije, već ono što je najbolje!« —
»Neka ti um bude vođa!« — »Ne druži se s lošima!« — »Poštuj
bogove, poštuj roditelje!«
Priča se da je takođe kritikovao Mimnerma koji je napisao:
Kad b i samo bez bolesti i teških briga
m ogla da m e zadesi neumitna sm rt u šezdesetoj godini!

61 — i da je odgovorio ovako:
A k o m e budeš i sad poslušao, izbaci to,
i nem oj odricati đa sam rekao nešto b olje od tebe.
Pnomeni to i pevaj ovako:
»Da m e neumitna smrt zadesi u osamdesetoj godini!«

Od pesama koje se Solonu pripisuju jeste i ova:

Posmatraj svakoga čoveka i gledaj đa U on m ožda ne
k rije m ržnju u svome srcu i razgovara sa ljubaznim
izrazom lica, dok mu jezik govori dvostrukim jezikom
iz crne duše.

Solon je nesumnjivo pisao zakone, govore i savete upućene

samom sebi, pesme-elegije i pesme o Salamini i o atinskom
uređenju (ustavu) — ukupno pet hiljada stihova, pored jamba i
epoda.
62 Na njegovoj statui stoji napisano ovo (Anthol. Pal., VII, 86):
Salamina k oja je srušila nepravednu oholost Persijanaca,
rodila je Solona, svetog zakonodavca.

Solon je bio u naponu svojih snaga oko četrdeset šeste

olimpijade; u trećoj godini te olimpijade (594) bio je arhont u
Atini; tada je i doneo zakone. Umro je na Kipru, pošto je živeo
osamdeset godina. Njegova poslednja uputstva rođacima bila
su u ovom smislu: da njegove kosti prenesu na Salaminu, da
ih spale i pepeo raseju po zemlji. Zato i Kratin u svojoj drami
Hironi kaže da je Solon govorio:
Živim na ostrvu, kao što lju d i pričaju,
rasut p o čitavoj A jantovoj zemlji.

2*
19
63 U zbirci Epigrami u različitim metrima, nalazi se i
izvestan moj epigram, gde sam razgovarao o svim čuvenim po­
kojnicima u svim metrima i ritmovima, u epigramima i u lir­
skim strofama. On glasi ovako:
Kiparska vatra spali S olon ovo telo u tuđini,
kosti su na Salamini, i postale su plodonosna prašina
Dušu su odnela na nebo brza kola je r on je
zakone svojim građanima dao kao najlakše breme.

Kažu da je njegova izreka bila: »Ništa suviše.« A Dioskorid

u svom delu Uspomene priča da je, kad je plakao za svojim
sinom o kome mi ništa više ne znamo, nekome koji je rekao:
»Pa to ništa ne pomaže!« — odgovorio: »Baš zbog toga i plačem
što mi ništa ne pomaže.«
Sledeća pisma pripisuju se Solonu.

64 »Solon pozdravlja Periandra

Pišeš mi kako su se mnogi zaverili protiv tebe. Ako bi

nameravao da se svih njih oslobodiš, ipak, ne bi mnogo po­
stigao. Jer mogao bi se zavertiti protiv tebe i neko od ljudi
potpuno nesumnjivih, recimo, ako se boji za sebe, ili iko te
prezire zbog toga što se ti plašiš svega i svačega. Staviše, neko
bi stekao zahvalnost grada ako bi pred video časove kad ti nisi
podoziiv. Najbolje je, dakle, da se odrekneš vlasti, da bi bio
daleko od svake optužbe. Ali, ako na svaki način treba da ostaneš
tiranin, treba da razmisliš o tome kako da svoju najamničku
snagu održiš većom nego što su snage grada. Onda se nećeš
nikoga bojati, i onda ne teraj nikoga u izgnanstvo.«

»Solon Epimenidu

65 Ni moji zakoni, izgleda, nisu doneli mnogo koristi Atinja-

nima, niti si ti gradu učinio korist očistivši grad. Jer, religija i
zakonodavci nisu dovoljni da sami po sebi pomognu gradovima:
samo oni što stalno vode gomilu kuda god to žele mogu to
da urade. I tako su i religija i zakoni, ako stvari idu dobro,
korisni, a ako idu loše, nisu ni od kakve koristi.
Ni m oji zakoni nisu bolji, ni sve ono što sam kasnije za­
konski doneo. Ali narodne vođe su zajednicu oštetili dajući joj
slobodu, i nisu mogli sprečiti Pisistrata da nametne tiraniju.

20
 Ali, dok sam ih upozoravao, nisu mi verovali. A njemu su
više verovali, jer je laskao, nego meni koji sam govorio istinu.
A ja sam odložio oružje ispred komandantovog stana i rekao
da sam pametniji od onih koji ne uviđaju da Pisistrat teži
tiraniji i da sam hrabriji od svih koji oklevaju da se odupru,
A oni su, naravno, Solona optužili da je lud. Na kraju sam
izjavio: — Domovino, ja, Solon, spreman sam da te branim i
rečju i delom, a nekima izgledam lud. Zato odlazim iz njihove
sredine kao jedini Pisistratov neprijatelj, a ostali, ako to žele,
neka postanu i njegova lična straža. . . Jer znaj, prijatelju moj,
66 da je on bio bezmemo zanet ambicijom da bude tiranin. Počeo
je s demagogijom. Zatim se sam ranio i, pojavivši se pred
Helijejom, vikao je da su mu rane zadali neprijatelji i zatražio
od njih da mu daju kao stražu četiri stotine mladića. A narod
mu je, ne slušajući mene, dao te ljude, i oni su bili naoružani
batinama. Posle toga uništio je demokratiju. Zaista sam uzalud
pokušavao da siromašne građane među Atinj anima oslobodim
kmetovskog ropstva, koji sad svi robuju jednom gospodaru
— Pisistratu.«

»Solon pozdravlja Pisistrata

Nadam se da od tebe neću pretrpeti nikakvo zlo. I pre no

što si postao tiranin bio sam li prijatelj, a i sada se nimalo
ne razlikujem od svakog drugog Atinjanina koji ne odobrava
tiraniju. A da li je bolje biti pod upravom jednog čoveka ili
67 živeti pod demokratijom, o tome mora svako od nas sam doneti
odluku. I ja tvrdim da si ti najbolji tiranin od svih tirana.
Ali vidim da nije dobro za mene da se vratim u Atinu, da me
neko ne bi kudio: ako sam Atinjanima dao ravnopravnost, zašto
sam odbio da budem tiranin kad sam to mogao, a sad se vraćam
i odobravam sve ono što ti radiš?«

»Solon pozdravlja Kreza

Divim ti se zbog tvoje naklonosti prema meni. I, tako mi

Atene, da m i nije pre svega stalo do toga da živim u demo-
kratiji, ja bih radije prihvatio da živim u tvojoj palati pored
tebe negoli u Atini, gde Pisistrat silom upravlja kao tiranin.
Ali za mene je život prijatniji tamo gde svi imaju jednaka
prava. Ipak ću doći u tvoju zemlju i posetiću te, jer želim da
ti budem gost i prijatelj.«

21
 GLAVA 3. — HILON

(oko 560. pre n. e.)

68 Hilon, sin Demagetov, Lakeđemonjanin. Napisao je pesmu

u elegijskom metru od 200 stihova. Govorio je da je čovekova
vrlina u tome da nasluti budućnost ukoliko se ona može shvatiti
razumom. Svome bratu koji je bio nezadovoljan što nije uspeo
da postane efor,* dok je on sam to bio, rekao je: »Ja razumem
kako treba primiti nepravdu, a ti ne znaš.« Eforom je postao
u pedeset petoj olimpijadi, a Pamfila kaže da je to bilo u pede­
set šestoj. Prvi put je postao efor za vreme Eutidema, kako
priča Sosikrat. Prvi je predložio da efori. budu postavljeni kao
pomoćnici kraljeva, mada Satir tvrdi da je to uveo Likurg.30
Kao što Herodot priča u prvoj knjizi, kad je Hdpokrat pri­
nosio žrtvu u OMmpiji — i kad su kotlovi počeli sami od sebe
da ključaju — Hilon mu je savetovao da se ne ženi, ili, ako
69 već ima ženu, da se razvede od nje i da se odrekne svoje
deee. Priča se takođe da je pitao Ezopa šta Zevs radi, i da mu
je ovaj odgovorio: »On ponižava ono što je visoko, a podiže ono
što je nisko.« Upitan u čemu se razlikuju obrazovani od neob­
razovanih, odgovorio je: »U dobrim nadama.« — A šta je teško?
»Čuvati tajnu, dobro upotrebiti odmor i biti u stanju podneti
nepravdu.« I ovo su njegove zapovesti: vladati jezikom, naročito
na svečanoj gozbi; ne govoriti ružno o susedu, jer ako to učiniš*
70 moraćeš slušati ono što će te boleti. »Nemoj nikome pretiti, jer
to su ženske stvari.« — »Budi brži u posećivanju prijatelja u
nesreći nego u sreći.« — »Pravi skromnu svadbu.« — »Ne govori
ružno o pokojniku.« — »Poštuj starost.« — »Čuvaj samoga
sebe.« — »Više ceni gubitak nego nepoštenu dobit; jer prvo
donosi bol samo za trenutak, a drugo za trajno.« — »Ne rugaj se
čoveku u nesreći.« — »Kad si jak, budi milosrdan, tako da te
tvoj sused više poštuje nego što te se boji.« — »Uči da budeš
mudar gospodar u svojoj kući.« — »Nemoj da ti jezik istrčava
ispred misli.« — »Savladaj bes.« — »Nemoj mrzeti veštinu
proricanja.« — »Ne želi ono što je nemoguće.« — »Na putu
nemoj Žuriti.« — »Kad govoriš, nemoj da mlataraš rukama, jer
to je osobina luđaka.« — »Pokoravaj se zakonima.« — »Uživaj
u spokojstvu duše.«

* Efor (čphoros) — visoki činovnik u Sparti. Bilo je pet efora, koji

su birani na godinu dana; imali su nadzor nad svim građanima; imali su
pravo da uhapse i izvedu na sud i same kraljeve. — Prev.

22
71 Od njegovih pesama najpoznatija je ova:
Zlato se ispituje na kamenim brusevima,
i ono se lako prepoznaje; a zlatom se vrši
ispitivanje duše dobrih i loših ljudi.
Priča se da je jednom u dubokoj starosti' rekao da se ne
seća da je ikad u životu prekršio zakon. Ali u jednoj stvari
nije bio sasvim jasan. Naime, u jednom procesu u koji je bio
upleten jedan od njegovih prijatelja on je presudio po zakonu,
ali je nagovorio svoga druga, koji je bio takođe njegov pri­
jatelj, da oslobodi optuženog, da bi tako zadovoljio i zakon i
svoga prijatelja.
Hilon je postao veoma čuven u Helena kada je dao javnu
izjavu o ostrvu Kiteri blizu Lakedemonije. Naime, pošto se
upoznao s prirodom ostrva, rekao je: »Kamo sreće da nikad nije
72 postalo, ili da je posle postanka potonulo!« A ta opomena je
bila dobra, jer je Demarat, kao izgnanik iz Lakedemonije, save-
tovao Kserksu da svoju flotu ukotvi pored ostrva. I da je Kserks
prihvatio taj savet Grčka bi bila osvojena. A kasnije je Nikija
u peloponeskom ratu osvojio to ostrvo i tamo postavio atinsku
posadu i naneo mnogo zla Lakedetnonj anima.
Hilon je bio čovek koji je malo i sažeto govorio, i zato Mi-
lećanin Aristagora ovakav način kratkog govora βραχυλογία
naziva hilonizmom, ali dalje kaže da ova oznaka potiče od
Branha, koji je podigao hram u Branhijadama81. Bio je već
star čovek oko pedeset druge olimpijade kada je basnopisac
Ezop bio u punoj snazi. A umro je, prema rečima Hermipovim,
u Fizi, upravo pošto je zagrlio svoga sina, olimpijskog pobed-
nika u pesniičenju. To je bilo zbog preterane radosti, zajedno
sa slabošću jednog čoveka u godinama. I svi koji su se nalazili
na svečanosti ispratili su ga uz najveće počasti.
I za njega sam napisao jedan epigram koji glasi (Anthol.
Pol., VII, 88):
73 Svetli Poliđeuko, zahvaljujem ti što je H ilonov sin
u pesničenju stekao maslinov venae.
A ako je otac, videvši sina ovenčanog, izdahnuo od
radosti, ne treba mu zameriti: neka bude takva i
moja smrt.

Na njegovom kipu nalazi se ovo (Anthol. Pal., IX 596):

Ovoga Hilona rodila je Sparta, ovenčana oružjem,
koji je po mudrosti b io prvi između sedmorice mudraca.

23
 Njegova izreka je: »Daj zalog, a prevara je već tu.«
Njegovo je takođe ovo kratko pismo.

»Hilon Periandru32

1U mi poručuješ o nekom pohodu na neprijatelja u tuđini

u kome bi i ti lično hteo uzeti učešća. A ja mislim da ni domaće
prilike nisu suviše sigurne za vlastodršca; i ja smatram srećniim
onog tiranina koji prirodnom smrću umre u svojoj sopstvenoj
kući.«

GLAVA 4. — PITAK

(650— 750. pre n. e.)

74 Pitak je bio sin Hiradijev, iz Mitilene. Duris, naprotiv,

priča da je njegov otac bio Tračanin. Ovaj je s Alkejevom
braćom srušio Melanhra, tiranina na Lesbosu. I u borbi Ati-
njana i Mitilenjana oko zemlje Ahileide bio je vrhovni zapo-
vednik, a Atinjanima je zapovedao Frinon, koji je bio pobed-
nik u Olimpiji u pankrationu. Pitak je pristao da se sastane
s njim u pojedinačnoj borbi; uzeo je mrežu, sakrio je ispod
štita, uhvatio Frinona, ubio ga i tako spasao zemlju. A kasnije,
kako pripoveda Apolodor u svojoj Hronologiji, Atinjani i
Mitilenjani izneli su svoj spor da se o njemu odluči. Periandar
je čuo poziv i dosudio je teritoriju Atinjanima.
75 U to vreme su Mitilenjani, naravno, veoma cenili Pitaka
i poverili mu vladu. On je vladao deset godina i sredio prilike
u gradu. Zatim je napustio vlast i živeo još deset godina. Mi­
tilenjani su mu dodelili zemljište, a on je tu zemlju proglasio
svetom, i ona se danas zove Pitakeion. Sosikrat priča da je
odvojio jedan mali deo za sebe i da je izjavio da je polovina
više nego celina. Nije primio ni novac koji mu je bio ponudio
Krez, s napomenom da ima dvostruko više nego što mu je
potrebno, jer je njegov brat umro bez dece i on je nasledio
njegovo imanje.
76 Pamfila u drugoj knjizi svojih Uspomena priča da je nje­
gova sina Tireja, dok je sedeo u berbemici u Kimi, ubio neki
kovač udarcem sekire. Kad je narod ubicu poslao Pitaku i kad
je ovaj saznao o svemu, Oslobodio ga je i rekao: »Oprostiti je
bolje nego kasnije kajati se.« A Heraklit tvrdi da je Alkeja
oslobodio kad ga je uhvatio i da je rekao: »Bolja je milost
nego osveta.«

24
 On je doneo i zakone: »Ako pijan čovek učini prestup,
kazna treba da bude dvostruka.« A to zato da se ljudi ne bi
opijali, jer je na ostrvu bilo mnogo vina. Njegova izreka je:
»Teško je biti dobar.« Te izreke se seća i Simonid: »Pitakova
77 je izreka da je zaista teško postati čestit čovek.« Te izreke su
seća i Platon u dijalogu Protagora*: »Protiv nužde ne bore
se ni bogovi.« I: »Vlast pokazuje kakav je čovek.« Upitan šta
je najbolje, Pitak je odgovorio: »Dobro obaviti posao koji je
pred tobom.« I kad ga je Krez upitao koja je vlada najbolja,
odgovorio mu je: »Vlada nestalnog drveta«, misleći pri tome
na zakon. On je terao ljude da pobeđuju bez krvi. Kad je neki
Fokiđanin govorio da treba tražiti valjanog čoveka, Pitak je
odgovorio: »Ako ga pažljivo tražiš, nećeš ga nikad naći.« Lju­
dima koji su ga pitali šta je prijatno, odgovorio je: »Vreme.«
A na pitanje šta je tamno, odgovorio je: »Budućnost.« A šta
je dostojno poverenja? — »Zemlja.«
78 Govorio je da je dužnost razboritih ljudi da pre no što se
nesreća desi predvide kako bi se ona sprečila, a posao hrabrih
ljudi je da se s njom nose ako se već dogodila. »Sto nameravaš
da radiš nemoj unapred ispričati, jer ako ti ne pođe za rukom,
bićeš ismejan.« — »Nesreću nemoj grditi, iz straha od Ne-
meze.**« — »Vrati sve što ϋ je bilo povereno na čuvanje.«
— »O prijatelju ne govori ružno, ali ni o neprijatelju.« —
»Vežbaj se u pobožnosti. « — »Voli umerenost.« — »Neguj
istinu, vemost, iskustvo, spretnost, druželjubivost, poštovanje.«
Od njegovih pesama najviše je cenjena ova:
Treba imati luk i pun tobolac
i krenuti na nevaljalca.
Jer njegov jezik ne govori kroz usta ništa pouzdano,
jer u srcu krije Varljivu misao.

79 Pisao je i pesme u elegijskom metru, nekih 600 stihova, a u

prozi zakone.
U punoj snazi je bio četrdeset druge olimpijade. Umro je
u vreme arhonta Aristomena, u trećoj godini pedeset druge
olimpijade (570. pre n.e.), doživevši preko sedamdeset godina.
I na njegovom spomeniku stoji napisano ovo (Anthol., Plan.,
II, 3):
Sveti Lesbos koji te je rodio
oplakuje Pitakovu smrt roditeljskim suzama.
» 345 D
** Nemeza (Nemesis) — boginja osvete — Prev.

25
 Njegova izreka je: »Saznaj za zgodnu priliku!«
Postojao je još jedan zakonodavac Pitak, kao što kaže Fa-
vorin u prvoj knjizi Uspomena, i Demetiije u delu Ljudi istog
imena (Homonimi); on je nosio nadimak Mali.
Priča se da je mudrac nekom mladiću koji ga je pitao za
brak rekao onako kako nam priča Kalimah u svojim Epigra­
mima (Anthol. Pal., VII, 89):
80 Neki stranac iz Atarneja pitao je ovako Pitaka iz Mitilene, sina
Hidrađijevog:
— Dedice, hoću da se ženim, a ne znam koju od dve žene da uzmem:
jedna mlađa je,
meni jednaka i po bogatstvu 1 po rodu;
a druga je iznad mene. Sta je bolje?
Deđer, savetuj mi ti kojom da se oženim. . .
Tako reče. A Pitak podiže štap, oružje stara čoveka,
i reče: »Gledaj tamo, oni dečaci će ti reći sve.«
A dečaci su udarcima terali svoje čigre da idu i da
se okreću brže na otvorenom prostranom mestu.
»Pođi za njima«, reče, »tragovima.« Tako se on približi, a oni rekoše:
»Drži se svoga kruga!«
Kad je to čuo, stranac je poslušao savet đečaka
i odrekao se ženidbe koja mu ne odgovara.
Skromnu nevestu je odveo svojoj kući.
Tako uradi i ti, Dione, drži se svoga kruga!

81 Izgleda da je ovo rekao na osnovu sopstvenog iskustva. Jer

njegova je žena bila plemenitijeg porekla, pošto je bala sestra
Drakonova, Pentilovog sina, i postupala je s njim veoma oholo.
Pitaku je Alkej nadenuo nadimak sarapus σαράπονζ zbog
toga što je imao ravne tabane te je pri hodu vukao noge; zvao
ga je i »cheiropoden«, jer je na nogama imao prozebline koje
su zvali »cheirades«; »gaureka« zato što se neprestano prsio;
škembaš (physkona) i trbušan, jer je bio debeo; zofodorpidas,
jer je bio bez svetiljke; agasyrton (prljavko), jer je bio prljav
i umazan. Po kazivanju filozofa Klearta, njegovo zanimanje je
bilo mlevenje žita.
Njemu se pripisuje i ovo kratko pismo:
»Pitak pozdravlja Kreza
Pozivaš me da dođem u Lidiju da vidim tvoje bogatstvo;
ali i da ga ne vidim, mogu verovati da je Alijatov sin najbo­
gatiji od svih kraljeva. Nikakve koristi neće biti za mene ako
putujem u Sard. Jer, novac mi uopšte nije potreban, a ono
što imam dovoljno je za mene i za moje drugove. Pa ipak ću
doći da budem tvoj gost i da se upoznam s tobom.«

26
 GLAVA 5. — BIJANT

(Oko 570. pre n. e.)

82 Bijant, sin Teutamov, rodio se u Prijeni. Satir ga je među
sedmoricom mudraca stavio na prvo mesto. Neki kažu da je
bio bogat, a Duris da je bio doseljeni stranac. Fanodik pripo-
veda da je otkupio neke mesenske devojke zarobljene u ratu
i da ih je vaspitao kao svoje kćeri, dao im miraz, a posle ih
vratio njihovim očevima u Mesenu. U toku vremena, kao što
sam već ranije ispričao, našli su u Atini ribari neki bronzani
tronožac s natpisom: »Mudrom čoveku«. Prema pričanju Sa-
tirovoin, devojke — ili njihov otac, prema drugim kazivanjima,
uključujući tu i Fanodika — dođoše u skupštinu, i pošto su
ispričale svoje događaje, proglasiše Bijanta mudracem. Posle
toga tronožac je poslat njemu. A kad ga je Bijant video, rekao
83 je da je Apolon mudar i odbio je da ga primi. Drugi, opet,
kažu da ga je u Tebi posvetio Heraklu, pošto je bio potomak
Tebanaca koji su bili osnovali koloniju u Prijeni; tako priča
i Fanodik.
Pripoveda se i ovo. Dok je Alijat* opsedao Piljenu, Bijant
ugoji dve mazge i potera ih u njegov logor. Kad ih je kralj
video, začudio se blagostanju u kome se građani nalaze kad
su u stanju da pruže takvu ishranu životinjama. Odlučivši da
sklopi ugovor s njima, posla im poslanika. Za to vreme Bijant
je dao da se načine gomile peska, a na vrhu svake gomile nasuo
je žita. To je pokazao Alijatovu čoveku. Kad je za ovo saznao,
Alijat je zaključio mir s Prijenjanima. Uskoro posle toga, kad
je Alijant poslao Bijantu poziv da dođe kod njega, ovaj je od­
govorio: »A ja preporučujem Alijatu da jede luk**.« Priča se
84 takođe da je bio izvanredan besednik kao branilac, ali je svoju
beseđničku snagu upotrebljavao u dobre svrhe. Upravo na ovo
se poziva Demodik iz Lera u stihu:
Ako slučajno sudiš, sudi kao što rade u Prijeni.

Hiponaks kaže ovako:

Snažniji je u odbrani od samog Bijanta iz Prijene.

Umro je na ovaj način. Upravo je bio završio odbranu

nekog klijenta, uprkos dubokoj starosti. Pošto je završio govor,

* Alijat — kralj Liđije (618—562. pre m. e.), Krezov otac.

** U tekstu stoji, očigledno kao neka glosa, »to znači: plakati«.

27
 naslonio je glavu na grudi svoga unuka. Suprotna strana je
održala govor, i sudije su pristupile glasanju i donele presudu
u korist Bijantovog štićenika. Ali, posle završenog suđenja
85 Bijant je nađen mrtav na rukama svoga unuka. Grad mu je
pripremio veličanstvenu sahranu, a na grobu je napisano ovo
(Anthol. Palat., VII, 90):
U slavnoj zemlji Prijene rođenog Bijanta
krije ova stena, veliku slavu Jonije.

Moj epitaf glasi (Anthol. Pal., VII, 91):

Ovde leži Bijant, koga je Hermes neustrašivog
odveo u Had, od starosti snežnobelog,
Izgovorio je, izgovorio je odbranu nekog prijatelja,
zatim se naslonio u naručje unuka i zaspao dugim snom.

Napisao je pesmu o Joniji (otprilike 2.000 stihova), kako

da postane napredna. A od njegovih pesama stekla je glas
najviše ova:
Dopadni se svim građanima, u bilo kom gradu živiš,
Jer to stiče najviše zahvalnosti. Jer, uobražen karakter
(duh) često bljesne štetnom zaslepljenošću.

86 Snaga čovekova je delo prirode (što je čovek postao snažan,

to je delo prirode). Biti u stanju govoriti u korist svoje zemlje
— jeste stvar duše i razuma. Mnogima slučaj donosi, obilje
bogatstva. Govorio je takođe da je nesrećan onaj čovek koji ne
može podnositi nesreću; da je to bolest duše ako se žele nemo­
guće stvari, i da ne treba da se zadržavamo na nesrećama dru­
gih. Kad su ga upitali šta je teško, odgovorio je: »Otmeno pod­
nositi promenu na gore.« Jednom je putovao s bezbožnicima, a
kad je brod zapao u oluju i oni počeli da dozivaju bogove u
pomoć, rekao je: »Ćutite, da ne bi bogovi primetili da ste vi
ovde na brodu.« Upitan od jednog bezbožnika šta je pobožnost,
on je ćutao. A kad je onaj upitao zašto ćuti, odgovorio je:
»Ćutim jer se ti raspituješ o nečemu što te se ništa ne tiče.«
87 Upitan šta je slatko za ljude, on je rekao: »Nada.« Rekao
je da je lakše odlučiti u raspri između dvojice neprijatelja nego
između dvojice prijatelja, jer je sigurno da će od prijatelja
jednoga učiniti neprijateljem, a od neprijatelja jednoga pri­
jateljem. Upitan koji posao čoveku daje najveću radost, on
reče: »Zarađivanje novca.« Savetovao je ljudima da život mere
tako kao da će imati i dug i kratak život, i da vole svoje prija­
telje kao da će ih jednom mrzeti, jer većina ljudi je loša.

28
 Dao je i ovaj savet: »Sporo se odlučuj za neki posao; a ako ga
88 prihvatiš, istraj uporno u njemu.« — »Ne govori brzo, jer je
to znak ludila.« — »Voli mudrost.« — »O bogovima govori da
postoje.« — »Nedostojna čoveka nemoj hvaliti zbog njegovog
bogatstva.« — »Pobedi ubeđivanjem, a ne silom.« — »Sva svoja
dobra dela pripisuj bogovima.« — »Uzmi mudrost kao poput-
ninu od mladosti do starosti, jer to je sigurnija potpora nego
sva ostala blaga.«
Bijanta pominje i Hdponaks, kao što smo već ranije rekli.
I Heraklit, kome je teško ugoditi, hvalio ga je najviše, opisavši
ovo. »U Prijem je živeo Bijant, Teutamov sin, čovek o kome
se više govori nego o ostalima. I sami Prijenjani su mu posvetili
jedan gaj po imenu Teutameion.« Njegova izreka je: »Većina
ljudi je loša.«

GLAVA 6. — KLEOBUL

(Oko 600. pre n.e.)

89 Kleobul, Euagorov sin, iz Linda. Međutim, po Durisovim
podacima, on je bio rodom iz Karije. Neki, opet, pričaju da
je svoje poreklo vodio od Herakla, da se isticao snagom i lepo-
tom i da je bio upoznat s egipatskom filozofijom. Imao je
kćerku Kleobulinu, pesnikinju, koja je pisala zagonetke u hek-
sametrima; nju pominje i Kratin u jednoj od svojih drama,
koju je nazvao Kleobulina. Priča se takođe da je ponovo sa­
gradio hram boginje Atene koji je bio podigao Danaj. Napisao
je i pesama i zagonetaka u otprilike tri hiljade stihova.
Neki kažu da je sastavio i ovaj epitaf na Midinom grobu
(A. Pal., VII, 153):
Ja sam devojka od zlata, i počivam na Midinom grobu.
Sve dok bude tekla voda i raslo visoko drveće,
90 i dok se Sunce bude rađalo i sijalo, i sjajni Mesec,
i budu tekle reke, a more oblivalo obale,
ja ću stajati na ovom istom mestu na grobu
poprskanom (oplakanom) suzama
i prolaznicima govoriti: »Ovde je sahranjen Mida«.

Kao dokaz navode i jednu Simonidovu pesmu, gde kaže:

Koji mudar čovek bi hvalio Kleobula, stanovnika Linda,
što je suprotstavio snagu jednog stuba rekama koje
večno teku, prolećnom cveću, žaru Sunca, i zlatnog
Meseca, i obalama morskim? Jer, sve je slabije od bogova;
čak i ruke smrtnih ljudi Lome mermer na komade;
to je savet ludog čoveka.

29
 Taj epigram ne može se pripisati Homeru, koji je živeo, kažu,
davno pre Miđe.
Sledeća njegova zagonetka sačuvana je u Pmafilinim
Uspomenama: (Anth. Pal., XIV 101):
91 Jedan je otac, dvanaestoro dece, a svako od ove dece
ima dva puta po trideset sinova,* različitog lika;
jedni od njih su beli, drugi, opet, crni; besmrtni
su, a ipak umiru svi.
Rešenje: to je godina.
Od njegovih izreka najpoznatije su ove: »Neobrazovanost**
daleko preteže među ljudima, zajedno s praznoslovljem; ali
vreme će učiniti svoje.« — »Misli o nečem valjanom.« — »Ne­
moj postati nepromišljen.«
Govorio je da kćeri treba da udarno kao device po godinama
starosti, ali kao žene po pameti. Time je pokazao da i devojkama
treba dati vaspitanje kao i dečadma. Dalje je govorio da pri­
jatelju treba činiti dobro da bi nam bio još bolji prijatelj, a
neprijatelju da bismo ga učinili prijateljem. »Treba da se ču-
92 vamo od prekora prijatelja i od intriga neprijatelja.« — »I kad
neko iziđe iz svoje kuće, neka najpre razmisli šta namerava
da uradi; kad se vrati, neka se upita šta je uradio« Savetovao
je ljudima da vežbaju svoja tela, da radije slušaju nego da
govore; da više vole obrazovanje nego da ostanu u neznanju;
da njihov jezik govori srećonosne reči; da budu prijatelji vrline,
a neprijatelji greha; da izbegavaju nepravdu; da državi save-
tuju samo što je najbolje; da savlađuju nasladu; da ništa ne
rade nasiljem; da vaspitavaju decu; da prekidaju neprija­
teljstvo.
Njegov je savet: izbegavatd nežnost prema ženi, ne svađati
se s njom kad su drugi prisutni; jer ono prvo dokazuje bez­
umlje, a ovo drugo ludilo. Nikad ne kažnjavaj slugu uz čašu
tvoga vina, jer će smatrati da si ti loš čovek zbog vina. Treba
93 se ženiti sebi ravnom, jer ako uzmeš ženu koja je bolja od
tebe, njena će rodbina postati tvoj despot. Nemoj se smejati
ljudima s kojima drugi teraju šegu, jer ćeš im se zameriti.

* Original ima »kćeri«, jer se dan na grčkom kaže hemera i žen­

skog je roda; ja sam preveo sa »sin« jer je dan u nas muškog roda.
** Ovako sam preveo grčku reč amusia, što zapravo znači, (stanje)
bez Muza, koje su bile zaštitnice umetnosti i svih lepih veština. Prema
tome, značenje reći je, Otprilike: nedostatak osećanja za sve što je lepo.
— Prev.

30
 U sreći nemoj biti ohol; ako si đospeo u bedu, nemoj se po-
nižavati. Znaj da otmeno podneseš promenu sreće.
Umro je kao star čovek, doždvevši sedamdeset godina. Nje­
gov epitaf glasi ovako (Anthol. Pal., VII, 618):
Mudrog Kleobula oplakuje mrtvog ova domovina Lindos,
koja se ponosi morem.

Njegova izreka je bila: »Najbolja je mera.« (Ariston mitron.)

A Solonu je napisao ovo pismo:

»Kleobul pozdavlja Solona

Imaš mnogo prijatelja i svoj dom kuda god pođeš; ali ja
tvrdim da će najpovoljniji za Solona biti Lindos, koji je pod
upravom demokratije. I samo ostrvo je na dubokom moru, i
ko tamo živi, nema ničeg strašnog da se plaši od Pisistrata.
A prijatelji će sa svih strana dolaziti da te posete.«

GLAVA 7. — PERIANDAR

(668 — 584. pre n. e. Tiranin 625 — 585)

94 Periandar je bio Kipselov sin, rođen u Korintu, iz porodice

Heraklida*. Oženio se Lisidom, koju je nazivao Melisom, kćer­
kom Prokleja, tiranina u Epidauru i Eristeneje, koja je bila
Aristokratova kći i Aristodemova sestra, koji su zajedno vla­
dali gotovo čitavom Arkadij om —« tako priča Heraklid Pontski
u svom delu O vladi. Imao je s njom dva sina — Kipsela i Li-
kofrona; mlađi je bio pametan, a stariji malouman. Posle izves-
nog vremena, u nastupu besa, bacio je na ženu šamlicu i tako
je ubio dok je bila noseća; na to su ga intrigama nagovorile
konkubine, koje je kasnije žive spalio.
95 Sina čije je ime bilo Likofron, koji je tugovao za svojom
majkom, prognao je u Kerkiru. A kad je ostareo, poslao je po
njega da bi ga nasledio kao tiranin, ali su ga Kerkirani ubili
pre no što je otišao. Ovaj se sad naljutio na njih i poslao
njihove sinove Alijatu da od njih učini evnuhe. Ali kad je
brod pristao na Samoe, oni dođoše u Herin hram tražeći azil,
te behu spašeni od Samljana.

* Herakliđi — po pređanju, potomci Heraklovi, Dinastija u Sparti,

Liđiji, Kartagini i Makedoniji.

31
 Periandar je umro u osamdesetoj godini života, potpuno
razočaran. Sosikrat kaže da je umro četrdeset godina pre Kreza,
pre četrdeset devete olimpijade (584— 580). Herodot u svojoj
prvoj knjizi priča da je on bio gost Trazibula, tiranina u Miletu.
96 Aristip u prvoj knjizi svoga dela O raskoši starih33 kaže
da se njegova majka Krateja zaljubila u njega i svršila s njim
incest krišom, a da je i on u tome uživao. Kad se to saznalo,
on je iskalio svoj bes nad svima jer je teško podnosio što se
to otkrilo. Efor pominje da se zavetovao kako će posvetiti
zlatnu statuu ako pobedi na olimpijskim igrama u četvoropregu.
A kad je pobedio, budući u nestašici zlata, opljačkao je od
svih žena nakit koji su imale na sebi na nekoj lokalnoj sveča­
nosti; tako je poslao zavetni dar.
Priča se da nije želeo da se zna gde će mu biti grob, pa je
zato izmislio ovo. Naredio je dvojici mladića da iziđu noću iz
kuće, pokazao im put i zapovedio da ubiju prvog čoveka koga
sretnu i da ga sahrane. Posle toga je četvorici drugih naredio
da krenu u poteru za tom dvojicom, da ih ubiju i sahrane. Za­
tim je ponovio istu zapoved većem broju ljudi, da idu u poteru
za ovima. Sam je naišao na onu prvu dvojicu i bio ubijen. Ali
Korinćani su na kenotafu napisali za njega ovo (Anth. Pal.,
VII, 619) :

97 Vladara bogatstva i m udrosti Periandra

krije ova domovina Korint, blizu mora, u svom krilu.

Moj epitaf glasi (Anth. Pal., VII, 620):

Ne tuguj što nisi nešto postigao, nego
se raduj svemu što bog daje zajedno.
Jer i mudri Periandar je umro ljut
što nije postigao ono što je želeo.

Njegova je takođe izreka: »Ne radi nikad ništa zbog novca,

jer treba težiti postizanju samo onoga što je vredno da se
postigne.« Napisao je i didaktičku pesmu od otprilike 2000 sti­
hova. Rekao je da oni koji žele da vladaju spokojno kao tirani
treba da za svoju telesnu stražu uzmu odanost, a ne oružje. Kad
ga je neko upitao zašto je tiranin, on je odgovorio: »Zato što
je isto tako opasno povući se dobrovoljno kao i izgubiti vlast.«
I ovo je rekao: »Staloženost je lepa stvar; naprasitost je opas­
na.« — »Sticanje bogatstva je ružno.« — »Demokratija je bolja
od tiranije.« — »Naslade su prolazne, a počasti su besmrtne.«

32
 98 — »U sreći budi umeren, u nesreći razuman.« — »Budi pod­
jednak prema svojim prijateljima i u sreći ii u nesreći.« —
»Drži se svega na što sa pristao.« — »Kažnjavaj ne samo pres­
tupnike nego i one koji se spremaju da to postanu.«
Periandar je bio prvi koji je imao telesnu stražu i koji je
vladavinu pretvorio u tiraniju. Nije nikome dozvoljavao da
bez njegovog dopuštenja živi u gradu, kako pričaju Efor i
Aristotel. U punoj snazi je bio oko 38. olimpijade, a tiranin je
bio četrdeset godina.
Sotion i Heraklid, kao i Pamfiila u petoj knjizi svojih
Komentara, kažu da su živela dva Periandra — jedan tiranin,
99 a drugi filozof, koji je bio rodom iz Ambrakije. To tvrdi i Neant
iz Kizika d dodaje da su toni bili bliski rođaci. Aristotel34 misli
da je korintski Periandar bio filozof, dok Platon to poriče.
Njemu pripisuju izreke: »Praksa je sve.« On je nameravao
da prokopa Istmos.
Postoji i njegovo pismo:

»Periandar pozdravlja mudre ljude

Veoma sam zahvalan Pitijskom Apolonu što sam vas za­

tekao skupljene na jednom mestu. Moja pisma će vas dovesti i
u Korint. A ja ću vas dočekati, kao što d sami znate, na sasvim
narodni način. Čujem da ste se prošle godine sastali u Sardu
na lidijskcan dvoru. Nemojte, dakle, odugovlačiti, i dođite
k meni, vladaru korintskom. Korinćani će vas rado dočekati
prilikom dolaska u Periandrovu kuću.«

100 »Periandar pozdravlja Prokleja

Ubistvo moje žene nije bilo namemo. Ali ti mi činiš ne­

pravdu što lsi moga sina odvratio od mene. Zato ili prestani
s lošim postupcima prema mome sinu, ili ću ti se ja za to
osvetiti. Jer ja sam odavno platio otkupninu za tvoju kćer time
što sam zajedno s njom na lomači spalio sav nakit Korinćankd.«
A i Trazibul mu je ovako pisao:
»Tvome glasniku nisam ništa odgovorio, nego sam ga od­
veo na žitno polje i štapom udarao i posekao klasove koji su
prerasli iznad drugih, dok me je on pratio. I ako ga budeš
upitao šta je čuo ili video, on će ti ispričati. I ti uradi tako ako
želiš da svoju apsolutnu vlast ojačaš? pobij one građane koji
se ističu bdio da ti izgledaju neprijatelji, ili ne. Jer apsolutnom
vladaru sumnjiv je čak i prijatelj.«
3 Dtogen 33
 GLAVA 8. — ANAHARSIS

(Oko 600. pre n. e.)

101 Skit Anaharsis je bio sin Gnurov, a brat Kaduidov, koji

je vladao Skitima. Majka mu je bila Grkinja, pa je govorio
dva jezika. Pisao je o uređenjima kod Skita i kod Grka osam
stotina stihova koji govore o jednostavnom životu i o vojnič­
kim stvarima. Bio je otvoren i iskren, pa je to dalo povod za
poslovicu: »Govori kao Skit.«
Sosdkrat priča da je Anaharsis došao u Atinu oko četrdeset
sedme olimpijade (591— 588), za vreme arhonta Eukrata. Her-
mip priča da je prilikom dolaska u Solonovu kuću jednome od
slugu naredio da mu javi da je stigao Anaharsis i da ga želi
videti i da mu bude, ako je moguće, i gost. Sluga je to javio,
i Solon mu je rekao da mu kaže da ljudi po pravilu svoje goste
biraju među svojim zemljacima. Anaharsis je tada rekao da je
on u svojoj domovini i da ima pravo da bude primljen kao
gost. A Solon, iznenađen njegovom prisebnošću duha, primio
ga je u kuću i učinio svojim najvećim prijateljem.
102 Posle izvesnog vremena Anaharsis se vratio u Skitiju, i
pošto je, zbog njegovog oduševljenja za sve što je helensko,
izgledalo kao da obara narodne običaje, umro je pogođen stre-
lom od ruke svoga brata dok su zajedno bili u lovu. Na samrti
je uzviknuo da ga je njegov govor spasao kroz grčku zemlju,
ali da je poginuo od zavisti u svojoj domovini. A neki pričaju
da je ubijen dok je proslavljao neku svečanost na grčki način.
Moj epigram posvećen njemu glasi (Anth. Pal., VII, 92):

103 Anaharsis dođe u Skitiju posle mnogih lutanja

da bi tamo živeo potpuno po helenskim običajima.
Još nije bio dovršio svoj govor,
kad ga je strela napravljena od trske odnela među
besmrtne.

Anaharsis je rekao da loza rađa tri vrste grožđa: prvo,

grožđe uživanja, zatim grožđe pijanstva i, treće, grožđe od­
vratnosti. Rekao je da se čudi zašto se u Grčkoj stručnjaci
takmiče, a nestručnjaci dodeljuju nagrade. Upitan kako je mo­
gao da ne postane pijanac, on je odgovorio: »Tako što sam
pred očima imao nepristojno ponašanje pijanaca.« Izrazio je
svoje čuđenje kako to da Heleni donose zakone protiv prestup­
nika, a atlete cene zato što jedni druge tuku. Kad je za vreme
jedne plovidbe morem zapazio da debljina brodskog oklopa iz­

34
 nosi četiri prsta, rekao je da su putnici upravo za četiri prsta
daleko od smrti.
104 Rekao je da je ulje otrov što izaziva ludilo, zato što se
atlete, kad se njime namažu, razbesne jedan protiv drugoga.
Kako je to moguće, pitao je, da Grci zabranjuju varanje, a da
u maloj trgovini očigledno lažu. Izjavio je takođe da se čudi
kako Grci, kad počnu da piju, piju iz malih čaša, a kad se
napiju, onda iz velikih. Na njegovim statuama je napisano:
»Savlađuj jezik, proždrljivost i senzualnost.« Upitan da li u
Skita ima frula, odgovorio je: »Ne, ali ni loze.« Na pitanje koji
su brodovi najbezbedniji, odgovorio je: »Oni koji su izvučeni
na obalu.« Rekao je i to da je najneobičnija stvar koju je video
u Grčkoj to što ostavljaju dim na planinama, a drvo odnose u
grad*. Upitan kojih ima više, živih ili mrtvih, odgovorio je:
»Među koje ubrajaš one koji plove morem?« Kad mu je neki
105 Atičanin prebacivao što je Skit, odgovorio je: »Ako je otadž­
bina sramota za mene, ti si sramota za otadžbinu.« I kad su ga
pitali šta je kod ljudi dobro, a šta loše, njegov odgovor je
glasio: »Jezik.« Govorio je da je bolje imati jednog prijatelja
koji mnogo vredi nego mnoge koji ne vrede ništa. Za trg je
rekao da je to mesto odvojeno za to da ljudi mogu varati jedni
druge i da se mogu bogatiti. Kad ga je neko pijano dete vre-
đalo, on je rekao: »Dete, ako ne možeš da pođneseš vino dok si
mlad, nosićeš vodu kad ostariš.«
Prema ipredanju, on je pronašao sidro i lončarski točak.
Njemu se pripisuje ovo pismo:
»Anaharsis pozdravlja Kreza
Ja sam, o kralju lidijski, došao u zemlju Grka, da bih se
obrazovao u njihovim navikama i poslovima. Zlato mi nije
potrebno, ali je dovoljno da se vratim u Skitiju kao bolji čovek.
Dođoh u Sard, jer veoma cenim da se upoznam s tobom.«

G L A V A 9. — MISON

(Oko 600. pre n. e.)

106 Prema podatku Sosikrata, koji navodi Hermipa kao svoj

izvor — Mison je bio Strimonov sin rodom iz Hena, jednog sela
u predelu Oite, ili Lakonije; ubraja se među sedam mudraca.

* Ovde se m isli na p ra vljen je drvenog ćumura. — Prev.

3·
35
 Pričaju takođe da mu je otac bio tiranin. Postoji priča da je
Pitija, kad je Anaharsis jednom pitao da li postoji neko mudriji
od njega, odgovorila (kao što je već ranije rečeno u biografiji
Talesovoj o Hilonu) {Anth. Plan., VI, 40):

Tvrdim da je Mison iz Oite, rođen u Heni,

bolje od tebe opremljen za polet misli.

Zainteresovan, Anaharsis dođe u neko selo i zatekne ga kako

usred leta namešta ralo na plug i reče mu: »Pa, Misone, to baš
107 nije vreme za plug.« A on odgovori: »Baš je vreme da se po­
pravi.« Drugi autori tvrde da je proročanstvo reklo: »Neki
iz Eteje« a raspituju se šta znači reč Etejac. Parmenid stvarno
tumači da je Etis lakedemonski demos* odakle Mison vodi
poreklo. Sosikrat u svom delu Diadochai kaže da je iz Etisa po
ocu, a po majci da je rodom iz Hena. Eutifron, sin Heraklida
Pontskog, kaže da je Krićanin, jer je Eteja grad na Kritu.
Anaksilaj tvrdi da je Arkađanin.
Pominje ga i Hiponaks rečima:

. . . i Mison koga je Apolon

proglasio najmudrijim od svih ljudi.

Aristoksen u svojim Istorijskim osvrtima kaže da je bio sličan

108 Timonu i Apemantu, jer je bio mizantrop. U svakom slučaju,
videli su ga u Lakedemonu kako se na nekom usamljenom
mestu smeje. Odjednom se neko stvori pored njega i upita ga
zašto se smeje kad nikoga nema blizu. On odgovori: »Upravo
zbog toga.« Aristoksen pripoveda da je upravo zato bdo nepoz­
nat što nije pripadao nijednom gradu, nego selu, i to nekom
nepoznatom. Zato što je bio nepoznat, neki pisci, osim Platona
filozofa, pripisaše tiraninu Pisistratu upravo ono što je bilo
Misonovo. Platon ga takođe pominje u Protagoii**, stavljajući
ga kao .jednog od sedmorice mudraca umesto Periandra.
Obično je govorio da ne treba verovati u stvari na osnovu
reči, već treba reči proveravati na osnovu stvari; jer stvari ne
postoje zbog reči, već reči zbog stvari.
Umro je doživevši devedeset sedam godina.

* Demos — narod; okrug, terlt. jedinica u Grčkoj. — Prev.

** 343A.

36
 G LA V A 10, — EPIMENID

(Oko 600. pre n. e.)

109 Epimenid — kako pričaju Teopomp i mnogi drugi — bio
je sin Fajstijev; jedni tvrde da je bio sin Dosiadov, a drugi,
opet, Agesarhov. Rodio se u Knosu na Kritu. Jednog dana ga je
otac poslao u polje s ovcama. Oko podne je skrenuo s puta i le­
gao da spava u nekoj pećini, i tako je spavao pedeset sedam
godina. Posle toga je ustao i pošao da traži ovce misleći da je
spavao samo kratko vreme. A kako ih nije mogao naći, pošao je
na imanje, gde je zatekao sve izmenjeno, a imanje u rukama
nekog stranog čoveka. Onda se vratio natrag u grad veoma
zbunjen. I kad je tamo ušao u svoju kuću, naiđe na nepoznate
ljude koji su ga ispitivali ko je, sve dok nije pronašao mlađeg
110 brata koji je tada već bio starac; od njega je saznao ćelu istinu.
Tako je postao čuven kod Helena; smatran je naročitim milje­
nikom bogova.
U to vreme u Atini je vladala kuga, i Pitija objavi proro­
čanstvo da se grad očisti. Atinjani tada pošalju brod pod zapo-
vedništvom Ndkije, Nikeratovog sina, na Krit, pozivajući -Epi-
menida u pomoć. Ovaj dođe u četrdeset šestoj olimpijadi (595—
592), očisti njihov grad i tako zaustavi kugu. On uze ovce,
crne i bele, i odvede ih na Areopag*; tamo ih je pustio da idu
kud god žeđe. Ljudima koji su ih pratili naredio je da obeleže
mesto gde će svaka ovca da legne, i da prinesu žrtvu bogu
toga kraja. I tako je, kažu, kuga prestala. Zato se i dan-đanas
po pojedinim delovima Atike mogu naći bezimeni žrtvenici kao
uspomena na ondašnje izmirenje s bogovima. Neki pisci kažu
da je on izjavio da je kugu prouzrokovalo okuženje koje je
Kilon doneo u grad, i pokazao im kako da ga uklone. Zbog
toga umreše dva mladića, Kratin i Ktesibije, a grad se oslo­
bodi bede.
111 Atinjani tada izglasaše da mu daju jedan talanat i brod koji
će ga odvesti natrag na Krit. Ali on nije primio novac, nego
je zaključio prijateljstvo i savez između Knošana i Atinjana.
Vrativši se kući, posle kratkog vremena umre, kako kaže
Flegon u svojoj raspravi O dugovečnosti, poživevši sto pede­
set i sedam godina; a kako Krićani tvrde, živeo je dvesta deve­
deset i devet godina. Ksenofan iz Kolofona kaže da je čuo da je
Epimenid živeo sto pedeset i četiri godine.
* Areopag — brežuljak u Atini na kome se sastajao državni savet.
— Prev.

37
 On je napisao pesmu O rođenju Kureta i Koribanta d jednu
Teogoniju*, ukupno 5000 stihova; zatim Građenje lađe Argo
112 i Jazonov odlazak u Kolhidu, u 6.500 stihova. Sastavio je i proz­
na dela O žrtvovanju i O kritikom ustavu, O Minosu i Rada-
mantisu, oko 4.000 stihova. U Atini je podigao hram posvećen
Semnama (Eumenidama**), kako nam priča Lobon iz Arga
u svom delu O pesnicima. Priča se takođe da je prvi očistio
kuće i njive, i prvi podigao hramove. Neki pisci, opet, tvrde
da nije odlazio na spavanje, nego da je noću izlazio iz kuće i
skupljao korenje.
Postoji i jedno njegovo pismo upućeno Solonu zakonodavcu.
Pismo sadrži ustav koji je Minos dao Krićanima. Međutim,
Demetrije iz Magnezije, u svome delu O pesnicima i piscima
istog imena, pokušava da dokaže da je pismo iz kasnijeg doba
i da nije napisano kritskim dijalektom, već atičkim, i to novo-
atičkim. Ali ja sam našao još neko drugo pismo ove sadržine:

113 »Epimenid pozdravlja Solona

Samo hrabro, prijatelju. Jer, da je Pisistrat napao Atinjane
još dok su bili kmetovi i pre no što su imali dobre zakone, on
bi sebi osigurao vlast za večita vremena porobivši građane. A
sada je porobio ljude koji nisu plašljivci, ljude koji se sećaju
Solonove opomene s bolom i stidom, i oni nikad neće trpeti da
budu pod vlašću tiranina. Pa i ako je Pisistrat sad pokorio
grad, ja ne verujem da će se njegova vlast produžiti na decu,
jer je nesnosno za ljude koji su živeli u slobodi, pod najboljim
zakonima, da budu robovi. A ti, umesto da lutaš, dođi kod mene
na Krit. Ovđe nećeš imati vladara da ga se bojiš, a ako neki od
njegovih prijatelja naiđu na tebe za vreme tvog putovanja,
plašim se da ne pretrpiš neko zlo.«
114 Ovako, dakle, piše ovaj. Ali Demetrije priča da neki iznose
kako je od nimfi primio nešto hrane naročite vrste i da ju je
čuvao u papku jedne krave; da je uzimao pomalo od te hrane,
i da je ona u potpunosti ušla u njega, i da ga nikad nisu videli
da jede. I Timej ga pominje u drugoj knjizi. Neki autori tvrde
da mu Krićani prinose šrtve kao bogu. Pričaju čak da je imao
nadljudsku moć predskazivanja. Kad je, naime, kod Atine vi-
* Teogonija — spev o poreklu bogova. Prva Teogonija je Hesi-
ođova. — Prev.
** Semne (Semnai), Eumenide, Erinije — ženska bića sa kosom
ođ zmija. Progone ljude koji učine zločin. Kod Rimljana Furije (Furiae).
— Prev.

38
 deo Munihiju, rekao je da ne zna koliko će zla ovo mesto Ati-
njanima naneti; jer kad bi to znali, oni bi ga razorili, pa čak
da to moraju da učine i svojim zubima. To je govorio toliko
godina pre samog događaja. Priča se takođe da je on prvi sebe
nazvao Eakom, da je Lakedemoncima predskazao poraz koji su
im naneli Arkađani.* Tvrdio je da je često umirao i ponovo
oživljavao.
115 Teopomp u svojim Čudima (Thaumasia) pripoveda ovo.
Kada je gradio hram nimfama, odjeknuo je glas s neba: »Epi­
menide, ne hram nimfama, nego Zevsu!« Krićanima je pro­
rekao da će Lakedemonjani biti poraženi od Arkađana, kao što
smo već rekli, i zaista su oni kod Orhomena bili zarobljeni.
Ostareo je za toliko isto dana koliko je godinama spavao.
I to priča Teopomp. Mironijan u svojim Paralelama tvrdi da
su ga Krićani nazivali jednim od Kureta. Njegovo telo čuvaju
Lakedemonjani kod sebe na osnovu nekog proročanstva, kako
priča Sosibije iz Sparte.
Postojala su još dva druga Epimenida — jedan genealog,
a drugi koji je na dorskom dijalektu pisao o Rodosu.

GLAVA 11. — FEREKID

(Oko 540. pre n. e.)

116 Po pričanju Aleksandra u delu Diadochai — Ferekid, sin

Babijev, rođen je u Siru. Bio je Pitakov učenik. Za njega
Teopomp kaže da je prvi pisao o prirodi i o bogovima.
O njemu se pričaju mnoge neobične stvari. Kad je jednom
šetao pored morske obale na Samosu, spazio je neki brod kako
juri ispred vetra. Rekao je da će brod ubrzo potonuti. Još dok
ga je posmatrao, brod je potonuo. Jednom prilikom, dok je pio
vodu izvađenu iz bunara, predskazao je da će se trećeg dana
desiti zemljotres, i zaista se desio. Kad se vraćao iz Olimpije u
Mesenu, savetovao je svom domaćinu Perilau da se iseli odande
sa svim stvarima. Ovaj 'ga nije poslušao, a Mesena je posle
toga bila poharana.
117 Lakedomonjanima je rekao da ne treba da cene ni zlato
ni srebro, kako priča Teopomp u Čudima. Govorio im je da je
to naređenje dobio u snu od Herakla, a ovaj je još te iste noći
zapovedio kraljevima da slušaju Ferekida. Neki tu priču pri­
pisuju Pitagoni.
* Možda je to poraz koji su pretrpeli od Tegeje, Herodat, I, 66.
— PreV.

39
 Hermip priča da je uoči rata između Efeza i Magnezije
želeo da Efežani pobede. Upitao je nekog od prolaznika odakle
je rodom, a kad mu je ovaj odgovorio da je iz Efeza, rekao mu je:
»Povuci me za noge i stavi na teritoriju Magnežana; i javi svo­
jim sugrađanima da me posle pobede ovde sahrane, i da je to
118 poslednja poruka Ferekidova.« Ovaj čovek je tako javio. A jedan
dan kasnije Efežani napadnu i pobede Magnećane; nađoše Fe-
rekida mrtva i sahraniše ga na tom mestu uz velike počasti.
Drugi pričaju da je došao u Delfe i da se bacio s brda Korika.
Ali Aristoksen u knjizi O Pitagori i njegovoj školi tvrdi da se
razboleo i da ga je sahranio Pitagora na Delosu. Drugi kažu
da je bio pun vašiju35 i da im je podlegao. Priča se da je i Pitago­
ra bio svedok tome; on ga je pitao kako mu je, a Ferekid je pro­
turio prst kroz vrata i rekao: »Moja koža to pokazuje.« I odatle
se u filologa ta izreka upotrebljava u smislu »gore mi je«, mada
119 neki to pogrešno shvataju kao »sve je u redu«. Govorio je da
bogovi »sto« nazivaju imenom (thy or os — što se brine o da­
rovima) »čuvar darova«.
Andron iz Efeza priča da su živela dva Ferekida iz Sirosa
— jedan astrolog, a drugi teolog, sćn Babijev, koji je bio i
Pitagorin učitelj. A Eratosten tvrdi da postoji samo jedan
(Ferekid iz Sirosa), i da je onaj drugi (Ferekid iz Atine),
genealog.
Od Ferekida iz Sirosa sačuvana je i jedna knjižica koju
je napisao, a koja počinje ovako: »Zevs i Hronos (Vreme) i
Hthonos (Zemlja) su večni. Hthonija je dobila ime Ge (Zemlja)
pošto joj je Zevs poklonio zemlju na dar.« Na ostrvu Siru
sačuvan je i sunčev sat.
Duris u drugoj knjizi svojih časova kaže da je na njegovom
grobu napisan ovaj epigram (Anthol. Pal., VII, 93):
120 U meni je celokupno znanje; a ako ga Peko ima više,
reci to o mome Pitagori, koji je prvi od svih
u zemlji Helenskoj; ne lažem kad ovako govorim.

Ion Hijski kaže za njega:

Ukrašen muževnošću, muškom ođlučnošću i skrom­
nošću, makar da je mrtav, u duši ima srećan život
Inače bi se varao Pitagora, koji je ipak iznad
svih ljudi i proučio ljudske misli u potpunosti.

Postoji još jedan moj epigram, sastavljen u ferekratejskom

metru (Anth. Plan., III, 128):

40
121 Slavni Ferekid, koga rodi Siros, kad mu crvi uništiše
pređašnju lepotu, dao je naređenje da ga odnesu
pravo u zemlju Magneziju da bi mogao obezbediti pobedu
plemenitim Efežanima. Postojalo je proročanstvo koje
je samo on znao, s ovim uputstvom: i on je umro među
njima. Izgleda da je to istinita priča: ako je neko
stvarno mudar, on donosi blagoslov
i onda kada ga više nema, kao i za vreme svog života.
Ždveo je u pedeset devetoj olimpijadi. Napisao je i ovo pismo:

»Ferekid Talesu

122 Želim ti da ti smrt bude srećna kad za nju dođe vreme.

Otkako sam primio od tebe pismo, razboleo sam se. Sav sam u
vaškama, a trese me i groznica. Zato sam svojim slugama dao
uputstva da ove moje spise odnesu tebi pošto me sahrane. A
ako ih ti zajedno s ostalim mudracima odobriš onda ih objavi;
a ako ih ne odobrite, nemoj ih objavljivati. Meni se lično nisu
svideli. Ja ne iznosim potpuno proverene činjenice, a ne smat­
ram ni to da sam otkrio istinu, nego iznosim samo ono što
može reći čovek koji govori o bogovima. O ostalim stvarima
treba razmišljati; a ja o svemu samo nagađam. A pošto me
bolest sve više i više pritiskuje, ja nijednom od lekara niti
od svojih prijatelja nisam dozvoljavao da uđe u moju sobu gde
sam bio, ali, pošto su stajali ispred vrata i raspitivali se o meni
kako se osećam, ja sam provukao prst kroz ključaonicu i po­
kazao im kako sam teško bolestan. Rekao sam im neka dođu
sutra na Ferekidovu sahranu.«
Toliko o onima koji su bili nazvani mudracima, kojima
neki pribrojavaju i tiranina Pisistrata. Sad treba da govorimo
o filozofima. Najpre treba da počnemo s jonskom filozofijom,
čiji je osnivač Tales, a njegov je učenik bio Anaksimandar.

Kraj prve knjige

41
 KNJIGA II

GLAVA 1. — ANAKSIMANDAR

(Oko 611. do 546. pre n. e.)

1 Anaksimandar, sin Praksiadov, rođen je u Miletu. On je
izjavio da je princip i elemenat apeiron, ono što je neogra­
ničeno, ne defindšući ga kao vazduh, ili vodu ili nešto drugo.
Smatrao je da se delovi menjaju, ali da je celina nepromenljiva.
Učio je da Zemlja ima sferični oblik i da zauzima mesto -u sre­
dini. Dalje, da Mesec šija pozajmljenom svetlošću, da prima
svetlost od Sunca; ali da ni Sunce nije manje od Zemlje i da se
sastoji od najčistije vatre.1
On je prvi pronašao gnomon* i namestio ga na sunčanom
satu u Lakedemonu, prema rečima Favorina u Šarenoj istoriji,
da bi pokazivao ravnodnevice i solsticije; konstruisao je i
2 satove za određivanje časova.** Prvi je nacrtao ne samo obim
Zemlje i mora, na mapi, nego je izradio i prvi globus.
Izlaganje je izneo po glavama, i ono je dospelo u ruke
Apolodora iz Atine. Apolodor u drugoj knjizi svoje Hronologije
iznosi da je u drugoj godini pedeset osme olimpijade (547—546)
Anaksimandar imao šezdeset i četiri godine i da je ubrzo zatim
umro, da je najbolje godine svoga života proveo za vreme
tiranina Polikrata sa Samosa2. Priča se da su se deca smejala
njegovom pevanju, a kad je on to saznao, kazao je: »Pa, onda,
moram zbog dece bolje da pevam.«
Živeo je još jedan Anaksimandar istoričar; i on je bio iz
Mileta i pisao je na jonskom dijalektu.

* Gnomon je, rekli bismo, sunčani sat. Upotrebljavali su ga već

Egipćani i Vavilonci, u helenističko doba izvođen je u raznim oblicima.
U principu je to štap koji je prvobitno služio za određivanje godiš­
njih doba, postavljen vertikalno bacao je senku.
** horolćgion, horoskop ion; lat. horologium.

42
 G L A V a 2. — A N A K S IM E N

(585— 525. pre n. e.)

3 Anaksimen, Euristratov sin, iz Mileta, bio je učenik Anak-
slmanđrov. Neki tvrde da je bio i Parmenidov učenik. On je
učio da je princip ili praosnov svih stvari vazduh i da je vazduh
ono neograničeno, bezgranično (apeiron). Zvezde se, po njegovom
mišljenju, kreću, ali ne zalaze pod Zemlju. On piše jednostav­
nim i neizveštačenim jonskim dijalektom.
Prema podacima Apolodora, rodio se u vreme zauzimanja
Sarda, a umro je u šezdeset trećoj olimpijadi (528— 525).
Ovaj filozof napisao je i ova pisma:
»Anaksimen Pitagora
4 Tales, sin Eksamijev, doživeo je u starosti neugodnu sud­
binu. Kao što je bio njegov običaj, on je sa svojom služavkom
izišao iz kuće i posmatrao zvezde. I, zaboravivši gde se nalazi*
dok je vršio posmatranja, stao je na jednu kosu ivicu i okliznuo
se. Milećani su, dakle, na ovaj način izgubili svog astronoma.
Mi, koji smo bili njegovi slušaoci i učenici, čuvajmo uspomenu
takvoga čoveka, a neka ga vole i naša deca i naši učenici; i
da nikad ne prestanemo uživati u njegovim rečima. Svaki raz­
govor da počnemo pozivanjem na Talesa.«
I opet:
»Anaksimen Pitagori
5 Kad si se sa Samosa preselio u Kroton, gde živiš u miru,
bio si najrazumniji od svih nas. Jer, Eakovi sinovi vrše nepre­
stana zlodela, i Milećane samodršce nikako ne napuštaju. Strah
za nas predstavlja i kralj Međana, ali samo dok nismo spremni
da mu plaćamo danak. Ali Jonjani se spremaju za rat s Međa-
nima da bi obezbedili zajedničku slobodu, i kad smo jednom u
ratu, više nema za nas nade u spas. Kako bi, onda, Anaksimen
još mogao misliti na proučavanje zvezda kad je obuzet strahom
od propasti i ropstva? A ti sa prijatan tvojim Krotonjanima
i dobrodošao i ostalim Grcima u Italiji; a učenici ti dolaze i
sa Sicilije.«

G L A V A 3. — A N A K SA G O R A

(500— 428. pre n. e.)

6 Anaksagora, rodom iz grada Klazomene, bio je sin Hege-*
sibulov, ili Eubulov. Bio je učenik Anaksimenov. Prvi je pored
materije postavio um (duh) jer, na početku svoje rasprave, na-

43
 pisane prijatnim i uzvišenim jezikom, on kaže: »Sve stvari be-
jahu zajedno; zatim je došao Um (Nous) i to doveo u red.«
Zbog toga su mu nadenuli nadimak Nous (Um), i Timon u svom
delu Sili kaže za njega:
Kažu da je bio Anaksagora, hrabar junak, Nous po
nadimku, zato što je imao razuma, koji se odjednom
probudio, i sve što je ranije bilo izmešano ponovo
divno Sastavio.

Anaksagora se isticao i otmenim poreklom i bogatstvom,

7 ali i velikodušnošću. Svoju očevinu je razdelio među rođake.
Kad su ga okrivili što ne vodi računa o njoj, odgovorio je: »Pa
zašto se vi ne starate o njoj?« Najzad se povukao i posvetio
istraživanjima o prirodi, ne mareći uopšte za političke probleme.
Zato je nekojne koji mu je postavio pitanje: »Zar ti ništa nije
stalo do domovine?« — rekao: »Ćuti, meni je veoma mnogo
stalo do domovine« — i pri tome je pokazao na nebo.
Kažu da je u vreme Kserksove invazije imao dvadeset go­
dina, a da je živeo sedamdeset dve godine. Apolodor u Hronici
beleži da se Anaksagora rodio u sedamdesetoj olimpijadi (500—
— 497), a umro je u prvoj godini osamdeset osme olimpijade
(428). Filozofijom je počeo da se bavi u Atini za vreme arhonta
Kalija (456) kad mu je bilo dvadeset godina. Demetrije Fale-
ronski, u spisku arhonta, kaže tako. Zato i tvrde da je u Atini
proveo trideset godina.
8 Anaksagora je učio da je Sunce usijana masa i da je veće
od Peloponeza, dok neki tvrde da je ovo rekao Tantal. On je
takođe učio da na Mesecu postoje prebivališta, pa čak i brda
i provalije. Princip svega su homojomerije (homogene mole­
kule), jer, kao što se zlato sastoji od finih delića koji se zovu
zlatna prašina, tako je i on smatrao da se čitav kosmos sastoji
od sitnih delića, pomešanih među sobom. Um je princip kre­
tanja (principium movens); od tela su neka, kao zemlja, teška
i zauzimaju mesto dole, a lakša tela, kao vatra, zauzimaju mesta
gore; voda i vazđuh zauzimaju sredinu. Tako je Zemlja, koja
9 je pljosnata3, podloga mora, a vlaga se isparava pod dejstvom
Sunca. Zvezde su se u početku kretale na nebu kao u pokretnoj
kupoli, tako da se pol, koji je uvek vidljiv, nalazi vertikalno
iznad Zemlje; kasnije je pol zauzeo kosi položaj4. Galaksija
(Mlečni Put) je odsjaj svetlosti zvezda koje ne obasjava Sunce;
komete su nastale susretom planeta koje puštaju plamen;
zvezde padalice su neke vrste iskri koje izbacuje vazđuh. Ve-
trovi nastaju onda kad se vazđuh razredi zbog Sunčeve jare;
kad se oblaci sudare, nastaje grmljavina, a munje nastaju kad

44
 se oblaci snažno trljaju; zemljotres nastaje kad se vazduh
vraća u zemlju.
Životinje su postale od vlage, toplote i neke Zemljine
supstance, a kasnije se rađaju jedna od druge, i to muške od
desne strane, a ženke od leve strane.
10 Priča se da je on predskazao i pad meteorita kod Ego-
spotama, za koji je rekao da je pao sa Suhca.5 Zato Euripid,
koji je bio njegov učenik, kaže u Faetonu da je Sunce zlatna
grudva,® Staviše, kad je došao u Olimpiju, seo je uvijen u
ogrtač od ovčje kože, kao da će padati kiša; i kiša je zaista
pala. Nekome koji ga je pitao da li će planine u Lampsaku ikad
postati more odgovorio je: »Hoće, samo je za to potrebno vre-
me.« Upitan zašto se rodio, odgovorio je: »Da bih proučavao
Sunce, Mesec i nebo.« A na pitanje: »Osećaš li nedostatak
društva Atinjana?« — on je rekao: »Nisam ja lišen njih, nego
oni mene.« Kad je video Mauzolov grob, rekao je: »Skupocen
11 grob je slika imanja pretvorenog u kamen7.« A nekom čoveku
koji se žalio što će umreti u stranom svetu odgovorio je: »Sa
svih mesta jednak je put u Had.«
Favorin u Šarenoj istoriji (Pantodape historia) kaže da
je Anaksagora prvi rekao da Homer u svojim pesmama rasprav­
lja o vrlini i pravičnosti, i da je ovo mišljenje u dužoj raspravi
podržavao njegov prijatelj Metrodor iz Lampasaka, koji se prvi
bavio Homerovim učenjem o prirodi. Anaksagora je takođe
prvi objavio knjigu s dijagramima8 koju j e sam bio napisao.
12 Silen9 u prvoj knjizi svoje Istorije kao datum pada meteorita
navodi vreme Demilovog arhontata, i kaže da je Anaksagora
učio da je čitavo nebo sastavljeno od kamenja: brzina rotacije
izazvala je njihovo sjedinjavanje, a kad bi se kamenje olaba­
vilo, ono bi palo.
Raznovrsne priče iznose se o njegovom suđenju. Sotion u
Redosledu filozofa iznosi da ga je Kleon osudio zbog bezbož-
nosti (asebeia), zato što je govorio da je Sunce usijana masa,
da ga je branio njegov učenik Perikle, i da je bio osuđen na
globu od pet talanata, a zatim prognan. Satir u svojim Živo­
topisima kaže da je tužilac bio Tukidid, Periklov protivnik,
i da nije bio optužen samo zbog bezbožništva, nego i zbog odr-
13 žavanja veza s Persijancima, i da je Anaksagora u odsustvu bio
osuđen na smrt. Kad mu je bilo javljeno da je osuđen na smrt
i da su njegovi sinovi mrtvi, on je za suđenje rekao: »Već
odavna je priroda, kao i vi (sudije), mene osudila na smrt.«
A u vezi sa sinovima rekao je: »Znam da sam ih rodio tako da
će umreti.« Međutim, neki ovu priču pripisuju Solonu, a drugi

45
 Ksenofonu. Da je Anaksagora svoje sinove svojeručno sahranio,
priča nam Demetri je Faleronski u spisu O starosti. A Hermip
u Životopisima kaže da je bio zatvoren u tamnicu i očekivao
smrt, da je Perikle prošao i upitao narod da li imaju šta da
prigovore njegovom javnom životu, a građani su odgovorili
da nemaju. »Pa dobro«, nastavio je Perikle, »ja sam Anaksa-
gorin učenik; neka vas ne zavedu klevete pa da ubijete toga
čoveka, nego imajte poverenja u mene, pa ga pustite.« I tako
14 on bi pušten. Ali nije mogao da podnese poniženje, pa je iz­
vršio samoubistvo. Hieronim u drugoj knjizi Šarenih beležaka
priča da je Perikle doveo Anaksagoru pred sud tako oslabelog
i oronulog od bolesti, da je za svoje oslobođenje imao da zahvali
uglavnom sažaljenju sudija.
Toliko o njegovom suđenju.
Izgledalo je da se ljutio na Demokrita11 što nije mogao
da dođe u dodir s njim. Naposletku se povukao u Lampsak,
i tamo je umro. I kad su ga upravljači grada pitali da M ima
nešto što bi želeo da za njega učine, on je rekao da bi želeo
da dečacima daju ferije svake godine, i to onoga dana u me-
secu kada on bude umro. Taj običaj održava se do dana đa-
15 našnjeg. I kad je umro, Lampsačani ga svečano sahraniše i
na njegov grob staviše ovaj natpis: (Anthol. Pal., VII, 94):
Ovde leži Anaksagora, koji je u traženju istine
stigao do granice nebeske vaslone.

I ja sam napisao jedan epigram o njemu (Anthol. Pal., VII, 95):

Rekao je nekad da je Sunce usijana masa,
i zbog toga je morao Anaksagora umreti.
Ali prijatelj Perikle ga je ispasao, a on se sdm
ubio, pošto je duhom bio klonuo.

Pored ovoga, živela su još trojica s imenom Anaksagora

(o kojima nijedan drugi pisac ne daje potpun spisak): jedan
retor iz Isokratove škole, drugi vajar, koga pomihje i Antigon,
a treći je bio gramatik, učenik Zenodotov.

GLAVA 4. — ARHELAJ

(Oko 450. pre n. e.)

16 Arhelaj rodom iz Atine ili Mileta, bio je sin Apolodora,

ili, kako neki tvrde, Midona; učenik Anaksagorin i učitelj So-
kratov. Učenje o prirodnoj filozofiji koje je negovano u Miletu,

46
 on je preneo u Atinu.12 Zvali su ga fizičarom zato što je s njim
zajedno i prirodna filozofija došla do kraja, odanah čim je
Sokrat uveo etiku. Izgleda da se i Arhelaj bavio etikom, jer
je raspravljao i o zakonima, i o dobroti, i o pravičnosti. Sokrat
je interesovanje za etiku primio od njega, i pošto ga je doveo
do savršenstva, smatran je pronalazačem etike. Arhelaj je učio
da postoje dva uzroka postojanja: toplota i hladnoća. Živa
bića nastaju iz blata. Pravično i ružno nisu to po prirodi, nego
po dogovoru.
17 Njegovo učenje se sastoji u ovome. Voda se isparava pod
uticajem toplote; kad se ta para zgušnjava, nastaje zemlja, a
kad se razređuje, ona proizvodi vazduh. Otuda je Zemlja ogra­
ničena vazduhom, a vazduh kruženjem vatre. Živa bića se
rađaju iz Zemlje kad je ona zagrejana i kad pušta, kao ne­
kakvu hranu, blato slično mleku; tako je Zemlja stvorila i ljude.
Prvi je izjavio da zvuk nastaje treperenjem vazduha. More u
šupljinama nastaje na taj način što se ceđa kroz zemlju. Naj­
veće nebesko telo je Sunce, a kosmos je bezgraničan.
Zivela su još trojica ljudi po imenu Arhelaj. Prvi je to-
pograf koji je opisao zemlje kojima je prošao Aleksandar, drugi
je napisao raspravu O prirodnim znamenitostima, a treći je
bio retor, koji je napisao teoriju retorike.

GLAVA 5. — SOKRAT

(469. do 399. pre n. e.)

18 Po pričanju Platonovom u dijalogu Teaitet, Sokrat je bio

sin vajara Sofroniska i babice Fenarete. Rođen je u Atini, u
demi Alopeke. Mislilo se da je sarađivao s Euripidom, u pisanju
njegovih drama. I zato Mnesimah kaže:
Frižani su nova drama Euripiđova, kojoj
je i Sokrat priložio drva za potpalu.1*

I na drugom mestu naziva Euripida spravom okovanom od So­

krata. Kalija u Zarobljenicima kaže:
A. A zašto si tako svečan i tako uobražen?
B. U stanju sam da budem: za to je kriv Sokrat.
Aristofan u Oblacima kaže:
On piše tragedije za Euripida,
one mudre drame, koje tako mnogo pričaju, a ništa
ne kažu.

47
19 Prema nekim piscima, bio je učenik Anaksagorin, a kako
tvrdi Aleksandar u Redosledu filozofa, bio je i Damonov uče­
nik. Kad je ovaj bio osuđen, on je slušao Arhelaja, filozofa pri­
rode. I Aristoksen priča da je Arhelaj veoma uživao u tome.
Duris tvrdi da je bio rob i da je obrađivao kamen; njegovo
delo su i Harite na Akropoli, one obučene. Zato i Timon u svom
delu Sili kaže:
Od tih se razlikovao vajar, brbljivac oko zakona,
opčinitelj Helena, pronalazač suptilnih dokaza,
ismevač finije retorike, poluatički ironičar.

Bio je veoma snažan u javnim besedama, kako nam priča

20 Idomenej. Ksenofan čak priča da su mu Tridesetorica* zabra­
nili da poučava veštinu govora. Aristofan ga ismeva u kome­
dijama, jer da ono što je lošije čini takvim da izgleda bolje.
Favorin u Šarenoj istoriji priča da su Sokrat i njegov učenik
Eshin bili prvi koji su poučavali retoriku; to potvrđuje i Ido­
menej u knjizi O Sokratovim učenicima. On je takođe prvi
raspravljao o načinu života, i bio je prvi filozof koji je osuđen
na smrt i nad kojim je ta kazna izvršena. Aristoksen, Spintarov
sin, priča za njega i da je zarađivao novac; kaže da je on skup­
ljao kamate na svoj kapital, zatim to potrošio i ponovo stvarao
kapital.
Demetri je iz Bizantija priča da ga je Kriton odveo iz nje-
21 gove radionice i obrazovao ga, jer ga je bila zanela lepota
njegove duše; kaže da je Sokrat uviđeo da istraživanje pri­
rode nije naša stvar, i da je raspravljao o etici u radionicama
i na javnom trgu (agori); da je govorio da traži sve ono (Homer,
Odiseja, IV, 392):
što je i dobro i loše u jednom domu.

Dalje priča da su zbog žestine u njegovim istraživanjima ljudi

često navaljivali na njega stegnutim pesnicama, ili ga čupali
za kosu, a najčešće su ga prezirali i ismevali, a on da je sve
to podnosio strpljivo. Zato je, kad ga je neko ritnuo nogom
pa se čudio što to tako mirno podnosi, Sokrat odgovorio: »Da
me je ritnuo magarac, da li sam to dobio po pravdi?« Tako
priča Demetrije.
22 Njemu nisu bila potrebna putovanja, kao većini filozofa,
osim kad je morao da pođe u rat. Ostatak svog života proveo
* Trideset tirana, na čelu sa Kritijom, došli su na vlast u Atini
404. god. pre n.e., posle Lizandrove pobede kod Egospotama. — Prev.

48
 je kod kuće i raspravljao sa svakim ko god bi želeo da s njim
razgovara. Isticao je da njegov cilj nije da promeni mišljenje
svog sagovornika, nego da ovaj sam dokuči istinu. Pričaju da
mu je Euripid dao raspravu o Heraklitu i da ga je pitao za
mišljenje, a Sokratov odgovor je bio: »Ono što sam razumeo
izvrsno je; a mislim da je tako i ono što nisam razumeo: samo
je za to potreban Delski ronilac da dođe do dna!«
Vodio je računa i o nezi tela pa je bio telesno otporan.
Išao je na ratni pohod protiv Amfipole. I kad je Ksenofan pao
23 s konja u bici kod Delija, on ga je prihvatio i spasao mu život.
I kad su svi Atinjand redom bežali, on se mimo povlačio, spo­
kojno se okrećući s vremena na vreme da bi se branio kad
bi ga neko napao. Krenuo je i u rat protiv Potideje,14 i to mo­
rem, jer pešice nije mogao pošto su mu ratne prilike to one­
mogućavale. Tamo je, kažu, čitavu noć stajao ne pomerivši
se. Tamo je stekao nagradu za hrabrost, ali ju je odmah pre­
dao Alkibijadu, za kojeg je, prema pričanju Aristipa u četvrtoj
knjizi O raskoši starih, osećao nežnu ljubav. A Ion sa Hiosa
kaže da je u mladosti posetio Samos u društvu Arhelaja; Ari­
stotel tvrdi da je posetio i Delfe. Išao je i na Istmos*, kao što
priča Favorin u prvoj knjizi svojih Uspomena.
24 Bio je čovek jake volje i odetn demokratdji, što se vidi po
tome što se nije pokorio Kritiji i njegovim drugovima kad su
mu naredili da dovede pred njih Leonta sa Salamine, bogatog
čoveka, da bi ga pogubili. On je jedini glasao za oslobođenje
deset komandanata. A kad mu je bdio omogućeno da pobegne
iz zatvora, on to nije hteo. Svoje prijatelje izgrdio je što plaču
nad njegovom sudbinom i ostajući u tamnici održao je one
divne govore.
Bio je takođe čovek veoma samostalan i dostojanstvenog
karaktera. Pamfila u sedmoj knjizi Uspomena priča kako mu
je jednom Alkibijad poklonio veliko imanje da sazida kuću,
a on je rekao: »Pretpostavimo da mi je potrebna obuća, a da
25 mi ti poklanjaš čitavu kožu da od nje načinim samo jedan
par; zar ne bi to bilo smešno ako bih primio?« Cesto je bacio
i pogled na obilje robe koja se prodavala i onda bi samom sebi
rekao: »Kako mnogo stvari mi je nepotrebno!« često je re-
citovao i sledeće jambe:
Srebro i purpur su korisni za pesnike tragedija,
a ne za život.
* U čast boga Posejdona proslavljane su svake druge godine sve­
čanosti na Istmosu (Korint). pored ovih igara Grci su održavali i olim­
pijske igre (u Olimpiji), pitijske igre (u Delfima), i nemejske igre
(Nemeja u Argolidi). — Prev.
4 D io g e n
49
 Prezirao je i Arhelaja Makedonskog,* i Skopa iz Kraniona
i Euriloha iz Larise, ne primajući od njih ni poklone ni poziv
da dođe na njihov dvor. Provodio je veoma uredan život pa se
jedino on nije razboleo kada je u Atini, u njegovo vreme, u
nekoliko mahova harala kuga.
26 Aristotel kaže da se dvaput ženio. Prva žena mu je bila
Ksantipa, s kojom je imao sina Lamprokla; druga žena mu je
bdla Mirto, kćerka Aristida, zvanog Pravedni, koju je uzeo
bez miraza. S njom je imao Sofroniska i Meneksena. Drugi,
opet, pričaju da je Mirto bila njegova prva žena. Neki, među
njima Satir i Hijeronim sa Rodosa, tvrde da je obe imao u
isto vreme. Kažu čak da su Atinjani, zbog oskudice u muškar­
cima a u želji da uvećaju broj stanovnika, doneli odluku da
svaki građanin, pored zakonite žene koja mora biti Atinjanka,
može imati decu i s nekom drugom ženom. Zato je, kažu, i
Sokrat to učinio.
27 Bio je sposoban da prezire one što su ga grdili. Ponosio se
svojim jednostavnim životom, a nikad nije ni od koga tražio
neku platu. Govorio je da najradije jede hranu kojoj je po­
trebno najmanje začina i da pije najradije ono što mu izaziva
najmanju želju za nekim drugim pićem; da mu je potrebno
vrlo malo pa da bude najbliže bogovima. To se može saznati i
od pisaca komedija, koji mu upravo time što ga grde ukazuju
pohvalu. Aristofan kaže (Oblaci, 412— 417):
O čoveče koji s pravom tražiš veliku mudrost,
kako srećno ćeš živeti među
Atinjanima i Grcima, dobrog pamćenja i mislilac kao
što si, zatim nepokolebiv u duši
nikad se ne zamaraš, ni kad stojiš ni kad hodaš; nikad
nisi ukočen od hladnoće, nikad željan doručka;
ne piješ vino i uzdržavaš se od dobrog jela i ostalih
sitnica.

28 Ameipsija, izvodeći ga na pozornicu u ogrtaču, kaže:

A. Ti dolaziš k nama, Sokrate, najbolji od malobrojnog
društva, i daleko najsujetniji. Snažan momak si.
Odakle da ti se nađe ogrtač?
B. Tvoje loše stanje je uvreda za obućare.
A . Pa ipak ovako gladan, ovaj čovek se nikad nije
priklonio da bi laskao.

* Arhelaj, makedonski kralj (413— 400 pre n.e.), primio izgnanog

Evripida (485?; umro u makedonskoj prestonici Peli 406). Ubio ga je
njegov poverljivi čovek Krates. — P r e v .

50
 Ovu njegovu crtu prezira i ponosa takođe ističe Aristofan re­
cima (Oblaci, 362):
Zato što se ovako gordo krećeš ulicama, i kolutaš
očima i bosonog podnosiš mnoge nevoljeni bleneš u nas.

A ponekad bi u zgodnoj prilici obukao i lepo odelo, kao, na

primer, u Platonovom Simpozijumu (Gozbi) kad ulazi u Aga-
tonovu kuću.
29 Bio je sposoban da ljude nagovara i da ih odvraća. Tako
je sa Teajtetom raspravljao o znanju, i poslao ga kući, kako
Platon kaže, punog božanskog žara. A kad je Eutrifron hteo
da optuži svoga oca zbog ubistva stranca, Sokrat ga je, posle
kratke rasprave o pobožnosti, odvratio od njegove namere.
Lizisa je nagovaranjem takođe učinio čovekom s najviše vrlina.
Bio je spretan u izvlačenju dokaza i činjenica. I kad se njegov
sin Lamprokles ljutio na svoju majku, Sokrat ga je doveo do
toga da se stidi samoga sebe, kao što je ispričao Ksenofon. I kad
je Platonov brat Glaukon hteo da uđe u politički život, on ga
je od toga odvratio zbog toga što nema iskustva. — Tako priča
Ksenofon. — Harmida je, naprotiv, nagovorio da se bavi po-
30 litikom, jer je imao sklonosti za to. Strategu Ifikratu povećao
je samopouzdanje pokazujući mu kako petlovi berberina Me-
idije u borbi s Kalijevim petlovima udaraju krilima. Glaukon
je smatrao da Sokrata treba uzeti za ukras države, kao fazana
ili pauna.
Govorio bi kako je neobično što svako lako može da kaže
koliko ovaca ima, a ne može da odgovori koliko je prijatelja
stekao: tako malo ljudi cene vređnost prijatelja. I kad je video
Euklida veoma zainteresovanog za erističke dokaze, on je re­
kao: »O Euklide, ti ćeš moći da iaiđeš na kraj sa sofistima, ali
nikako s ljudima.« On je, naime, smatrao da nema nikakve
koristi od ovakvog cepidlačenja i nadmudrivanja, kao što Pla­
ton pokazuje u svom Eutidemu.
31 Kad mu je Harmid dao nekoliko robova da bi pomoću njih
mogao steći neki prihod, on je ponudu odbio. Neki tvrde da
je i lepotu Alkibijadovu prezirao. Dokolicu je hvalio kao »naj­
bolje imanje«, prema podacima Ksenofona u Simpozijumu.
Govorio je da je znanje jedino dobro, a neznanje jedino zlo.
Bogatstvo i plemenito poreklo ne predstavljaju nikakvo dosto­
janstvo, nego, naprotiv, zlo. I kad mu je neko rekao da je
Antistenova majka Tračanka, on je odgovorio: »A ti si, valjda,
mislio da je jedan ovako ugledan čovek rođen od dva Ati-
njanina.« Kritonu je naredio da otkupi Fedona, koji je kao za­
4· 51
 robljenik u ratu držan u ropstvu, i tako ga je pridobio za
filozofiju.
32 Već kao star čovek naučio je da svira u liru, govoreći da
nimalo nije besmisleno naučiti nešto što čovek ne zna. Redovno
je igrao, kao što priča Ksenofon u Simpozijumu, smatrajući
da takva vežba održava telo u dobrom stanju. Govorio je ta-
kođe da mu daimonion (njegov unutrašnji glas) predskazuje
budućnost. Rekao je: »Ne znam ništa, osim to da ništa ne
znam.« Kad su ljudi plaćali veliku cenu za plod koji je ranije
sazreo, on je rekao da moraju biti očajni kad vide plodove
koja. sazrevaju kad im je vreme. I upitan jednom prilikom u
čemu se sastoji vrlina mladog čoveka, on je odgovorio: »Da
ništa ne radi preterano.« Smatrao je da svako mora proučavati
geometriju sve dotle dok ne bude u stanju da izmeri zemlju
koju stiče ili daje drugome.
33 Kad je čuo da Eurapid u drami Auge kaže za vrlinu:
Najbolje je ostaviti je samoj sebi,

ustao je i napustio pozorište, govoreći da je smešno praviti pi­

tanje oko jednog roba koji se ne može naći, a ostavljati vrlinu
da na ovaj način propadne. Upitan da li čovek treba da se ženi
ili ne, on odgovori: »Sto god da uradiš, kajaćeš se.« Govorio je
takođe da se čudi da se vajari mermemih kipova trude da ka­
men učine takvim da potpuno liči na čoveka, a da se ne trude
nimalo sami za sebe da !ne postanu slični kamenu. Smalrao je
da mladi stalno treba da upotrebljavaju ogledalo, da bi lepi
ljudi stekli odgovarajuće držanje, a ružni da bi vaspitanjem
nadoknadili svoje nedostatke.
34 Jedpom je pozvao na ručak bogate ljude, i kad se Ksantipa
stidela (zbog oskudnog jela), on reče: »Ne mari ništa, jer ako su
razumni, oni će se s tim pomiriti, a ako su nevaljalci, nećemo se
brinuti za njih.« Govorio je da neki ljudi žive da bi jeli, dok
on jede samo zato da bi živeo. O jednoj gomili ljudi, koja ne
zaslužuje ni da se o njima govori, izjavio je da je govoriti o
njima isto kao kad bi neko hteo da prebaci jednoj jedinoj tetra-
drahmi da je falsifikovana, a u isto vreme čitavu gomilu na­
pravljenu od isto takvih komada držao pravima. Kad mu je
Eshin rekao: »Siromašan sam i ništa nemam da ti dam, ali ti
nudim samoga sebe« — on mu je odgovorio: »Pa zar ne vidiš
da mi poklanjaš najveći dar?« Nekom čoveku koji se žalio što
su ga ispustili iz vida kad su Tridesetorica došla na vlast, rekao
35 je: »Pa valjda se ne kaješ zbog toga?« Drugom čoveku koji je
rekao: »Atinjani su te osudili na smrt«, odgovorio je: »A priroda

52
 je njih osudila na smrt.« Međutim, neki ovu reč pripisuju Anak-
sagori. Kad mu je njegova žena primetila: »Po nepravdi umi-
reš«, on je odgovorio: »Pa zar bi ti želela da umrem po prav­
di?« Sanjao je da mu je neko rekao (Homer, II., IX, 363):
— Trećeg dana stići ćeS u plodnu Ftiju.

On je posle toga rekao Eshinu: »Trećeg dana ću umreti.« I kad

se spremao da popije otrov, Apolodor ttiu ponudi lepu opremu
da u njoj umre. A on reče: »Pa zar je moj ogrtač bio dobar da
u njemu živim, a nije dobar da u njemu umrem?« Kad mu
je neko napomenuo: »Taj i taj čovek loše govori o tebi«, on mu
36 odgovori: »Pa on nije ni naučio da lepo govori.« Kad je Antisten
okrenuo ogrtač tako da se videla poderotina na njemu, on
reče: »Ja tvoju taštinu vidim i kroz ogrtač.« Nekome koji ga
je pitao: »Zar te taj i taj čovek ne vređa?« — odgovorio je:
»Nipošto, jer za svađu su potrebna dvojica.« Govorio je da
ne treba biti protiv toga da komediografima služimo kao pred­
met; jer, ako izvrgavaju ruglu naše greške, činiče nam dobro,
a ako ne, onda to nema nikakve veze s nama. Ksantipi, koja
ga je najpre grdila, pa posle toga i polila vodom, rekao je: »Ni­
sam li rekao da će Ksantipina grmljavina izliti kišu?« I kad
je Alkibijad izjavio da je Ksantipino vladanje nepodnošljivo,
37 on je odgovorio: »Pa ja sam navikao na to, kao na neprestano
kloparanje dizalice. Pa ni ti ne mariš za gakanje gusaka!«
I kad mu je ovaj rekao: »Pa one mi nose jaja i legu mladunče«
— ovaj reče: »Pa i meni je Ksantipa rodila decu.« Kad mu je
jednom prilikom skinula ogrtač s leđa, i to na trgu, a njegovi
poznanici mu savetovali da se odbrani rukama, on reče: »Zevsa
mi, da bi vi, dok se ini tučemo, mogli vikati: — Udri, Sokrate,
udri Ksantipo!« Rekao je da živi s goropadnom ženom, kao
što jahači vole da imaju jogunaste konje; »ali upravo tako kao
što oni, pošto savladaju ove, mogu lako izaći na kraj sa osta­
lima, tako ću se i ja u zajednici sa Ksantipom naučiti kako da
se prilagodim ostalom svetu.«
To i slično je govorio i radio, o čemu je posvedočila Pitija
kad je Herefontu dala onaj čuveni odgovor:
Od svih ljudi Sokrat je najmudriji.

38 Zbog toga su mu i najviše zavideli. Naročito je znao da

uzme na zub one koji su imali visoko mišljenje o sebi, dokazu­
jući im da su budale, onako kao što je postupio u Platonovom
Menonu (95A). Ovaj nije mogao podneti da ga Sokrat izlaže
ruglu, pa je zato najpre pobunio Aristofana i njegove prijatelje

53
 protiv njega, a posle toga nagovorio d Meleta da ga optuži zbog
bezbožnosti i da kvari omladinu.
Tužbu je podneo Melet, a govor je održao Polideukt, po
pričanju Favorina u Šarenoj istoriji. Govor je napisao sofista
Polikrat — prema tvrđenju Hermipovom, ili Anit — kao što
pričaju drugi; a sve što je bilo potrebno pripremio je demagog
Likon.
39 Antisten u svom delu Redosled filozofa i Platon u Apologi­
ji pričaju da su ga trojica optužila — Anit, Likon i Melet; da
je Anit bio besan zbog zanatlija i političara, Likon zbog retora,
a Melet zbog pesnika; to su bile te tri klase ljudi koje je Sokrat
šibao. A Favorin pripoveda μ prvoj knjizi Uspomena da Poli-
kratov govor protiv Sokrata nije autentičan; u njemu on po­
mnije obnavljanje zidina, što se dogodilo tek šest godina posle
Sokratove smrti. A stvari stoje ovako.
40 Izjava pod zakletvom u parnici, koja je još uvek saču­
vana, kaže Favorin u delu Metroon, glasila je ovako: »Ovu
tužbu i zakletvu je podneo Melet, Meletov sin iz Pithosa, pro­
tiv Sokrata, Sofroniskovog sina, iz deme Alopeke. Sokrat je kriv
što ne priznaje bogove koje priznaje država i što uvodi neka
nova božanstva.* Kriv je takođe što kvari omladinu.« Kazna
za to je smrt. Filozof je tada, pošto je Lizija napisao za njega
odbranu, pročitao ovu do kraja i rekao: »Vrlo dobar govor,
41 Lizija, ali nije pogodan za mene.« Govor je očigledno bio više
sudski nego filozofski. Lizija odgovori: »Ako je govor dobar,
kako, onda, može da ti ne odgovara?« »Pa, dobro, zar fino
odelo i fina obuća rte bd bili isto tako nepogodni za mene?«
Kako priča Justus iz Tiberije u svojoj knjizi O v e n c u —
za vreme suđenja popeo se na govornicu Platon i počeo ovako:
»Atinjani, mada sam ja najmlađi od svih koji je ikad stao na
govornicu.. . « (U to su sudije povikale: »Siđi, siđi!«). Kad je,
dakle, posle toga bio osuđen sa dvesta osamdeset glasova više
nego što je bilo glasova za oslobođenje i kad su sudije ocenji-
vale šta treba da ispašta, ili koju kaznu da plati, on predloži
da plati dvadeset pet drahmi. A Eubulid tvrdi da je pristao na
42 sto drahmi. I kad je ovo izazvalo pobunu među sudijama, on
reče: »Zbog svojih zasluga, ja predlažem kaznu izdržavanja
o javnom trošku u Pritaneju**.«

•δαιμόνια
· · Pritanej (Pritaneion) — zgrada državnog saveta u Atini; u kojoj
su se sastajali pritani, članovi drž. saveta. — Prm .

54
 Tada ga osudiše na smrt, dodavši još novih osamdeset gla­
sova. Bačen je u tamnicu, gde je posle nekoliko dana popio
otrov, posle mnogih lepih i divnih razgovora koje je vodio i
koje Platon pominje u dijalogu Fedon, Prema nekima, napisao
je i pean (pohvalu), koji počinje ovako:
Zdravo, Apolone Delijski*, i Artemido, slavna deco!

Dionisodor tvrdi da pean nije njegov. Sastavio je i ezopovsku

basnu ne baš vešto, koja počinje ovako (Anthol. Plan., IV, 16):
Ezop je jednom rekao upravljačima grada Korinta
da ne sude vrlini iia osnovu mudrosti naroda.

43 Tako je, dakle, bio odvojen od ljudi i naroda. Uskoro

zatim Atinjani se pokajaše, te zatvoriše sva vežbališta i gimna­
zije. Ostale tužioce proteraše u izgnanstvo, a Meleta osudiše na
smrt. Sokratu su ukazali počast statuom od bronze koju je iz­
radio Lizip; postavili su je u Pompeionu**. A Anita, koji je bio
u poseti Herakleji, još istoga dana građani toga grada isteraše.
Atinjani nisu samo Sokrata kaznili, nego i mnoge druge.
Kako priča Heraklit15 — oni su i Homera kaznili sa pedeset
drahmi zato što je tobože lud; Tirteja su ogovarali da nije
»pri sebi«, a Astidamu ukazaše počast pre Eshila i njegovih
drugova pesnika postavljanjem njegove statue od bronze. Eu-
44 ripid ih grdi u drami Palamedes ovim rečdma: »Ubili ste, ubili
ste Muzinog slavuja, premudrog,1® nevinog.« Međutim, Filohor
priča da je Euripdd umro pre Sokrata.
Sokrat je rođen — kako priča Apolodor u svojoj Hronici —
za vreme arhonta Apsefiona u četvrtoj godini sedamdeset sedme
olimpijade (469— 468), šestoga dana meseca targeliona, kada
Atinjani vrše očišćenje grada i kad je, prema mišljenju Deli-
jaca, rođena i Artemida. Umro je u prvoj godini devedeset pete
olimpijade (400— 399), poživevši sedamdeset godina. S ovim
se slaže i Demetrije Faleronski; a neki kažu da mu je bilo
šezdeset godina kad je umro.
45 Obojica su bili Anaksagorini učenici, to jest Sokrat i Eu-
ripid, koji je bio rođen u prvoj godini sedamdeset pete olimpi­
jade za vreme arhonta Kalijada (480— 479).
Po mom mišljenju, Sokrat je podjednako dobro rasprav­
ljao i o problemima prirode i o etici; zato što je razgovarao i
* Delos, danas Dhilos — ostrvo u Egejskom moru, po mitologiji,
rodno mesto Apolona. — Prev.
** Pompeion — zgrada u kojoj su čuvani predmeti potrebni za sve­
čane povorke.

55
 o proviđenju, kako kaže Ksenofon, mada tvrdi da je rasprav­
ljao samo o etici. Međutim, Platon u Apologiji, pošto je pome-
nuo Anaksagoru i neke druge filozofe prirode, i sam raspravlja
o predmetima kojih se Sokrat odriče, mada sve to stavlja So­
kratu u usta.
Aristotel priča da je došao neki mag iz Sirije u Atinu i
da je, između mnogih ostalih nesreća kojima je pretio Sokratu,
predskazao i to da će njegova smrt biti nasilna.
46 Ja sam napisao sledeće stihove o njemu (Anthol. Pal.,
VII, 96):
Pij,,dakle, sada, Sokrate, pošto si u Zevsovu domu;
jer zaista te je bog nazvao mudrim, a bog je mudrost.
Jer ti si mimo primio otrov od Atinjana,
a oni su ga sami ispili sa tvojih usana.

Sokrata je, kako priča Aristotel u spisu O pesništvu, oštro

napao n'*1:' Antiloh sa Lemnosa, i prorok Antifon, baš kao
što je FJagoru kritikovao Kilon iz Krotona, ili kao što je
Homera za njegova života napadao Siager, a posle njegove smrti
Ksenofan Kolofona. Tako je i Hesioda za vreme života napa­
dao Kekrops, a posle smrti malo pre spomenuti Ksenofan.
Pindara je, napadao Amfimen sa Kosa, Talesa — Ferekid,
Bijanta — Salaros iz Prijene, Pitaka — Antimedit i Alkej,
Anaksagoru — Sosibije, Simoniđa — Timokreon.
47 Među onima koji su ga nasleđili i dobili ime sokratici17
najglavniji behu: Platon, Ksenofon, Antisten, a među deseto­
ricom onih koji se pominju u spisku najistaknutiji su: Eshin,
Fedon, Euklid, Aristip. Najpre treba da govorim o Ksenofonu.
Antisten će doći posle toga među kinieima. Zatim o sokrati-
cima*, pa onda o Platonu. Sa Platonom počinje deset škola**;
on je sam bio osnivač Prve akademije. To je, dakle, red kog
ću se pridržavati.
Živeo je i Sokrat istoričar, koji je napisao geografski spis
o Argu; drugi je bio peripatetičar iz Bitinije; treći pesnik
epigrama; naposletku Sokrat sa Kosa, koji je pisao o imenima
bogova.

• Sokratici su, u najširem značenju, Sokratovi učenici, a u užem

autori tzv. Sokratikol ldgoi (spisa). Glavna grupa sokratika: Ajsnin, An­
tisten, Aristip, Euklid, Fajdon, Platon i Ksenofon. U potpunosti su nam
sačuvana samo Platonova i Ksenofonova dela. Osnivači sokratskih škola
su Antisten (kinici), Aristip (kirenaici), Euklid (megarici), Fajdon (elijska
škola), i Platon (osnivač akademije), Dosta malo znamo o učenjima.
** Tj. deset sekta, hereza. — Prev.

56
 GLAVA β. — KSENOFON

(Oko 430—354. pre n. e.)

48 Ksenofon beše Grilov sin, rodom iz Atine, iz deme Erhija.

Bio je veoma skroman čovek i izvanredne lepote. Priča se da
ga je Sokrat sreo u jednom tesnom prolazu i da je ispružio
štap da bi mu preprečio put dok ga je ispitivao gde se prodaje
svakovrsna roba. Kad je dobio odgovor, postavio je drugo pi­
tanje: »A gde ljudi postaju dobri d, valjani?« I kad ovaj nije
znao šta da kaže, Sokrat mu reče: »Pođi za mnom i nauči.«
Od tog časa on je bio Sokratov učenik. On je takođe prvi
pravio beleške i preneo ljudima ono što je Sokrat govorio na­
pisavši Uspomene. Napisao je i Istoriju filozofa.
U četvrtoj knjizi svoga dela O raskoši starih Aristip kaže
49 za njega da je bio zaljubljen u Klinija. Rekao je i ovo: »Ja
radije posmatram Klinija nego sve što je kod ljudi lepo.« —
»Voleo bih da budem šlep na sve drugo, samo kad bih mogao
gledati Klinija jedinog. Mučim se i noću i u snu, što ga ne
vidim, a najvišu zahvalnost dugujem danu i suncu što mi opet
pokazuju Klinija.«
Sa Kirom* je postao prijatelj ovako. On je, naime, imao
intimnog prijatelja Proksena, rodom Beoćanina, učenika Gor-
gije iz Leontina, a bio je i Kirov prijatelj. Dok je živeo u
Sardu kod Kira, pisao je pismo Ksenofonu u Atinu, pozivajući
50 ga da se sprijatelji s Kirom. A ovaj pokaže pismo Sokratu i
zamoli za savet. Sokrat ga pošalje u Delfe da pita proročanstvo.
Ksenofon posluša i dođe u božji hram. Ali nije pitao da li treba
da ode Kiru ili ne, već kako da to uradi. Sokrat ga je za to
prekoreo, ali mu je dao i savet da pođe. I ovaj dođe Kiru, i
prijatelj Proksenov nije bio u manjoj meri. i njegov prijatelj.
Sve ono što se dogodilo u vezi s pohodom (anabasis) i povratkom
kući dovoljno smo ispričali. Ali bio je neprijateljski raspoložen
prema Menonu iz Farsala, komandantu najamnika za vreme
pohoda, kojega je grdio što ima ljubavnika starijeg od sebe.
A grdi i nekog Apolonida što je imao probušene uši.**
51 Posle pohoda i posle nezgoda pretrpljenih na Crnom moru
i izdajstva Seuta, kralja Odriza, on se vrati u Aziju radi po­
drške lakedemonskom kralju Agesilaju, ponudivši mu Kirove
* Ovde se misli na persijskog kralja Kira Mlađeg, kojega je Kseno­
fon pratio na pohodu protiv Kirovog brata Artakserksa, sa 10.000 grčkih
najamnika·*·11. Posle Kirove pogibije vratio se s vojskom u Grčku i
opisao taj put u Andbazi. Ksenofon 430—354. pre n. e.
** Anabasis, III, 1. 26—32. — Prev.

57
 vojnike kao najamnike, jer mu je bio veoma odan. U to vreme
bio je osuđen na progonstvo iz Atine zbog održavanja veze sa
Spartancima. Kad je bio u Efesu, budući da je imao novaca,
predao je polovinu na čuvanje Artemidinom svešteniku Mega-
bizu dok se on ne vrati; a ako se ne vrati, neka novac upotrebi
na podizanje jednog kipa u čast boginje. Drugu polovinu poslao
je u Delfe kao zavetni dar. Zatim je došao u Grčku s Agesila-
jem, koga su Spartanci bili pozvali natrag da povede rat protiv
Tebanaca. I Lakedemonci mu dadoše prokseniju*.
52 Zatim je ostavio Agesilaja i pošao u Skilu, jedno mesto u
Eliji. Po pričanju Demetrija iz Magnesdje, s njim je pošla i
njegova žena, po imenu Filesija, i njegova dva sina — Gril i
Diodor — koje su zvali Diskurima. Ovo tvrdi Dinarh u govoru
koji je napisao u korist jednog oslobođenika koga je Ksenofon
tužio zbog zanemarivanja dužnosti. I kad je Megabiz došao pod
izgovorom da ide na svečanost, doneo je i novac, i Ksenofon
je kupio zemljište i posvetio ga boginji; kroz imanje protiče
reka Selinus, istog imena kao i reka u Efesu. I od toga vre­
mena on je provodio u lovu, gošćenju prijatelja i pisanju isto-
rije. Dinarh kaže da su mu Lakedemonjani poklonili i kuću i
zemlju.
53 Pričaju da mu je i Spartanae Filopida poklonio zaroblje­
nike od Dardana, i da je on s njima raspolagao po svojoj volji;
da su Elejci krenuli protiv Skilusa, i pošto su Lakedemonjani
bili spori, oni su zauzeli to mesto. Posle toga su se njegovi
sinovi povukli u Leprejon s nekolicinom svojih slugu. Sam
Ksenofon je najpre otišao u Elis, a zatim u Leprejon svojim
sinovima i s njima je pobegao u Korint i tamo se nastanio.
U međuvremenu su Atinjani odlučili da pomognu Lakedemo-
njanima, i Ksenofon pošalje sinove u Atinu da krenu u rat
54 u odbranu Lakedemonjana. Jer, kao što priča Diokles u
Životopisima filozofa, oni su i bili vaspitani u Sparti. Diodor
se spasao iz bitke ne izvršivši nikakav veći podvig; i on je
imao jednog sina koji je nosio isto ime kao i njegov brat
(Grilos). Gril je bio raspoređen u konjicu (to je bila bitka za
Mantineju), bonio se hrabro i pao. Kako priča Efor u dvadeset
petoj knjizi, Kefisodor je bio zapovednik konjice, a Hegesilaj
glavni komandant. U toj bici poginuo je i Epaminonda (362).
Tom prilikom je, kažu, i Ksenofon prinosio žrtvu, s vencem
na glavi, i kad mu je bilo javljeno o smrti, on je skinuo venae.
A kad je posle toga čuo da je poginuo slavno, on je ponovo

* Proksenija — gostoprimstvo. — Prev.

58
55 stavio venae na glavu. Neki, opet, tvrde da nije čak ni zapla­
kao, nego da je uzviknuo: »Znao sam da je moj sin smrtan.«
Aristotel pominje da je bilo bezbroj pisaca epigrama i epitafa
u Grilovu počast, koji su to pisali da bi učinili ocu uslugu. I
Hermip takođe u svojoj Biografiji Teofrasta priča da je čak i
Isokrat napisao enkomij u Grilovu čast. Timon se ruga Kseno-
fonu ovim stihovima:
Slabih spisa ima dva, tri, ili čak više,
kao što bi ih mogli napisati Ksenofon ili Eshin,
taj neuverljivi pisac...

Takav je, dakle, bio njegov život. U punoj snazi je bio

oko četvrte godine devedeset i četvrte olimpijade (401— 400).
Uzeo je učešća u Kirovom pohodu za vreme arhonta Kseneneta
u godini pre Sokratove smrti.
56 Prema podacima Ktesiklida iz Atdne u njegovom spisku
arhonata i olimpijskih pobednika, umro je u prvoj godini sto
pete olimpijade, za vreme arhonta Kalidemida18 (360— 359),
one godine kada je Amintov sin Filip došao na makedonski pre­
sto. Umro je u Korintu — kako priča Demetrije iz Magnezije
— očigledno već veoma star.
On je bio uglavnom častan čovek; voleo je naročito konje
i lov; bio je sposoban takmičar, kao što se vidi iz njegovih
spisa; bio je pobožan i voleo je da prinosi žrtve; stručnjak u
proricanju na osnovu žrtava. Za svoj primer je uzeo Sokrata.
Napisao je oko četrdeset dela, mada se njihova podela na
Knjige razlikuje. To su:
57 Anabaza, u kojoj je napisao predgovor za pojedine knjige,
a za ćelu knjigu nije; Kirupedija; Hellenika; Memorabilia
(Uspomene); Simpozijum (Gozba); Ekonomikus; O veštini ja­
hanja (Hipoikć); O lovu (Kynegetikon); Hipparchikon (O duž­
nostima komandanta); Odbrana Sokratova (Apologia Sokrdtus);
O dohocima (Peri poron); Hieron ili O tiraniji (Hieron e Tyr-
rdnikon); Agesilaj; Ustavi Atine i Sparte (Athenaion kai La-
kedaimonion Politdia).
Za ovu poslednju knjigu Demetrije iz Magnezije tvrdi da
nije Ksenofonovo delo. Postoji takođe priča da je učinio Tu-
kidida slavnim objavljivanjem njegovog dela, koje je bilo ne­
poznato, pa je mogao nešto i sam da iskoristi. Zbog ljupkosti
u pričanju nazvan je Atičkom muzom. Zato su on i Platon
bili ljubomorni jedan na drugog, kao što ću izneti u spisu o
Platonu.

59
58 I o njemu sam napisao epigram, koji ovako izgleda (Anthol.
Palat., VII, 97):

Ksenofon nije išao samo u Persiju na pohod Kiru,

nego je tražio i put koji vodi do Zevsa.
U delima Helena pokazao je i svoje obrazovanje,
Kako divno se mudrost setdla Sokrata!

Drugi o njegovoj smrti (Anthol. Palat., VII, 98):

Mada su te sugrađani Kranaja i Kekropa osudili na iz­
gnanstvo, o Ksenofone, zbog tvoga prijateljstva s Kirom,
Korint te prijateljski dočekao, gde si u radostima ovoga
grada uživao; tamo si odlučio i da ostaneš.

59 U drugih pisaca našao sam da je bio na vrhuncu oko osam­

deset devete olimpijade19 (424— 420), zajedno s ostalim sokra-
ticima, a Istros kaže da je bio prognan po Eubulovoj odluci i
da se vratio natrag odlukom istoga čoveka.
Bilo je sedam ljudi po imenu Ksenofon. Osim ovoga, dru­
gi je hio Atinjanin, brat Pitostrata koji je napisao Tezeidu,
a sam je napisao među ostalim stvarima i biografiju Epami-
nonde i Pelopida; treći — lekar sa Kosa; četvrti — autor istorije
o Hanibalu; peti — autoritet za legendama čuda; šesti — skul­
ptor sa Parosa; sedmi — pesnik stare komedije.

GLAVA 7. — ESHIN

(389— 314. pre n. e.)

60 Eshin je bio sin Harina, kobasičara. Neki kažu da je njegov

otac bio Lisanija. Rodio se u Atini. Od mladih nogu je bio
vredan. Zato nikad nije napuštao Sokrata. Otuda i Sokratova
primedba: »Jedino ovaj kobasičarov sin zna da me ceni.« Ido-
menej kaže da je on savetovao Sokratu da pobegne iz zatvora,
i da to nije bio Kriton. Međutim, Platon je te reči pripisao
Kritonu zato što je Eshin bio više odan Aristipu nego njemu
samome. Eshina je najviše klevetao Menedem iz Eretrije, da je
većinu svojih dijaloga izdao kao svoje, a u stvari su to bili So-
kratovi dijalozi, koje je on dobio od Ksantipe. Oni među
njima koje zovu »akephalod« (bez početka) veoma su površni
i ni u čemu ne pokazuju Sokratovu snagu. Pisistrat iz Efesa je

60
61 čak tvrdio da nisu Eshinovi. Većinu od sedam dijaloga Persej
pripisuje Pasifonu iz Eritrijske škole, i da ih je on uneo među
Eshinove dijaloge. Eshin se koristio čak i Antistenovim Malim
Kirom, Manjim Heraklom i Alkibijadom, ali i dijalozima dru­
gih pisaca. Ima sedam Eshinovih spisa koji odaju Sokratov ka­
rakter; prvi je Miltijad, zatim Kalija, Aksioh, Aspasia, Alkibi-
jad, Telauges, Rinon.
Pričaju da ga je nevolja nagnala da ode na Siciliju na
Dionizijev dvor, i da Platon nije poveo računa o njemu, ali
da ga je Aristip doveo u vezu s Dionizijem. Kad mu je predao
62 neke dijaloge, dobio je poklone, zatim se vratio u Atinu, ali
se nije usudio da drži predavanja zbog velikog ugleda Plato­
novog i Aristipovog. Držao je predavanja koja su se plaćala.
Posle toga je pisao sudske govore za svoje klijente kojima je
činjena nepravda. Zato je, kažu, i Timon rekao o njemu:
» . . . kao sila Eshina koja nije neubedljiva«. Kažu da mu je
Sokrat, kad je video kako ga muči beda, rekao da pozajmi od
samoga sebe na taj način što će smanjiti svoje obroke. I Aristip
je sumnjao u originalnost njegovih dijaloga. Kad je jednom
čitao u Megari, kažu da ga je Aristip povukao za nos pitanjem:
»Odakle ti to, lopove?«
63 Polikrit iz Mende u prvoj knjizi svoje Istorije o Dioniziju
kaže da je Eshin živeo s tiraninom sve do izgona iz Sirakuze
i da je doživeo povratak Diona, i da je s njim bio i pesnik
tragedija Karkin. Postoji i jedno Eshinovo pismo upućeno
Dioniziju. Dobro je bio izvežban i u retorici, kao što se vidi
iz odbrane oca komandanta Feoka i njegove odbrane Diona.
Jako se ugledao na Gorgija iz Leontina. I Lizija je napisao
govor uperen protiv njega s naslovom O sikofantiji. Iz ovoga
se jasno vidi da je bio besednik. Pominje se samo jedan njegov
učenik, i to Aristotel, s nadimkom M'ythos (bajka, priča).
64 Panetije misli da su od svih dijaloga sokratika originalni
dijalozi Platona, Ksenofona, Antistena i Eshina; nije siguran
u one koji se pripisuju Fedonu d Euklidu. Sve ostale on od­
bacuje.
Bilo je osam ljudi s imenom Eshin. Prvi ovaj naš, drugi
je pisao udžbenik retorike; treći — retor, protivnik Demoste-
nov; četvrti — iz Arkadije, Isokratov učenik; peti — iz Mi-
tilene, koga su takođe zvali »bič retora«, šesti — iz Neapolisa,
filozof Akademije, učenik i ljubavnik Melantija sa Rodosa;
sedmi — Milećanin koji je pisao o politici; osmi — vajar.

61
 G LA V A 8. — ARISTIP

(Oko 435— 350. pre n. e.)

65 Aristip je po rođenju bio građanin Kirene, ali je, kako

nam priča Eshin, otišao u Atinu privučen Sokratovom slavom.
Držao je predavanja kao sofist i, kako priča peripatetičar Fa-
nije iz Efesa, on je bio prvi od Sokratovih sledbenika koji je
tražio novac da ga šalje svome učitelju. I kad mu je jednom
prilikom poslao dvadeset mina, ovaj mu je novac bio vraćen,
jer je Sokrat rekao da mu neki unutrašnji glas (daimonion) ne
dozvoljava da ga primi. U stvari, i sam poklon ga je vređao
i ljutio. Ksenofon nije bio u dobrim odnosima s njim i zato
je naterao Sokrata da napiše govor protiv Aristipa, u kome
je govorio protiv naslade. Pa i Teodor u spisu O sektama grdio
ga je, a i Platon u dijalogu O duši,20 kao što smo već pre rekli.
66 Bio je sposoban da se prilagodi i mestu i vremenu i osobi,
i svoju ulogu je mogao prema potrebi odigrati. Zato je i kod
Dionizija uživao bolji glas nego iko drugi, jer je bio sposoban
da se prilagodi svim prilikama. Zadovoljavao se onim što mu
je bilo pri ruci i nije se mnogo mučio da bi uživao u nečem
čega nije bilo. Zato ga je Dionizije nazvao kraljevim psetom21,
a Timon mu se ruga zbog luksuza ovim rečima:
Kao sladostrasna priroda Aristipa,
koji se hvatao onog što je lažno.

Kažu da je jednom prilikom naredio da se kupi prepelica za

pedeset drahmi*, i kad ga je neko zbog toga prekoreo, ovaj
mu odgovori: »A ti je ne bi kupio ni za jedan obol*?« A kad
67 mu je ovaj to potvrdio, dodao je Aristip: »Toliko za mene vredi
pedeset drahmi!« Kad mu je Dionizije dao da izabere jednu
od tri kurtizane, on je odveo sve tri s rečima: »Ni Parisu nije
pošlo za rukom da dadne prednost samo jednoj.« Kažu da ih
je odveo do kapije i da ih je pustio. U toj meri je on mogao
i da bira i da prezire. Zato mu je Straton (a neki kažu da je
to bio Platon) rekao: »Tebi je jedinom dato da ideš i u odelu
i u ritama.« Kad ga je Dionizije pljunuo, on se uzdržao, a
nekome koji ga je pokudio, odgovorio je: »Kad već ribari oče­
kuju da ih more nakvasi da bi mogli uloviti ribu, zar da ja
ne dozvolim da me pokvasi pljuvačka da bih mogao dobiti
malo ribe za ručak?«

* Drahma — jedinica starogrčkog novca, sadrži šest obola. — Prev.

62
68 Diogen je jednom prao povrće i ugledao Aristipa kako pro­
lazi pored njega. Izgrdio je Aristipa recima: »Da si naučio da
ovo bude tvoja hrana, ne bi se udvarao kraljevima.« A na to
je ovaj odgovorio: »A i ti, da si znao kako se treba družiti
s ljudima, sad ne hi prao povrće.« Kad su ga upitali šta je
dobio od filozofije, on je rekao: »Sposobnost da se lako mogu
družiti sa svima.« I kad su mu prebacivali zbog njegovog ra­
skošnog života, on je rekao: »Kad bi to bilo loše, ne bi se isto
događalo i na svetkovinama u čast bogova.« Upitan kakvu pred­
nost uživaju filozofi, on odgovori: »I kad bi se svi zakona
69 ukinuli, mi ćemo živeti kao i dosad.« Kad ga je Dionizije pitao
zašto filozofi odlaze bogatašima na vrata, dok bogataši ne po-
sećuju filozofe, on je rekao: »Jedni znaju šta im je potrebno,
a drugi ne znaju.« I kad ga je Platon grdio što tako raskošno
živi, njegov odgovor je glasio: »Misliš li ti da je Dionizije
dobar?« I kad je ovaj to potvrdio, on reče: »Pa ipak on živi
još u većoj raskoši nego ja.« Tako ne postoji ništa što bi spre-
čilo čoveka da živi i raskošno i dobro. Na pitanje u čemu se
obrazovani ljudi razlikuju od neobrazovanih, on je odgovorio:
»U istom po čemu se izvežbani konji razlikuju od neizvežbanih.«
Kad je jednog dana ulazio u kuću neke kurtizane, jedan od
dečaka koji su bili s njim je pocrveneo; na to ovaj reče: »Nije
opasno ući, ali je opasno ne moći izići.«
70 Neko mu je zadao neku zagonetku i rekao: »Reši!« —
»Želiš li da rešim, budalo, ono što i vezano zadaje teškoće?«
Govorio je da je bolje biti prosjak nego neobrazovan: jer pr­
vom je potreban novac, a drugome je potrebna humanizacija.
Kad ga je jednom prilikom neko grdio, on se uklonio; onaj
drugi ga je gonio i pitao: »Zašto bežiš?« — a ovaj reče: »Zato
što ti imaš slobodu da me ružiš, a ja imam slobodu da te ne
slušam.« Nekome koji je govorio da uvek vidi filozofe na vra­
tima bogataša, on je odgovorio: »Pa i lekari su kod svojih
bolesnika, pa ipak niko zbog toga ne bi više želeo da bude
bolestan nego da bude lekar.«
71 Jednom prilikom, dok je plovio u Korint, upao je u oluju
i veoma se uplašio. Neko tada primeti: »Mi obični ljudi se
ne plašimo, a vi filozofi ste kukavice.« Na to on odvrati: »Ne
bojimo se za sličan život.« Kad se neko prsio zbog svoje uče­
nosti, on reče: »Kao što ni oni koji najviše jedu i najviše se
vežbaju nisu boljeg zdravlja nego oni koji se ograničavaju
na ono što im je potrebno, tako ni mnogo čitanje, nego korisno
čitanje, dovodi do vrline.« I nekom advokatu, koji ga je bra­
nio i dobio spor, pa ga je posle toga pitao: »Kakvo dobro ti je

63
 učinio Sokrat?« — Aristip odgovori: »To da je govor koji si
za mene održao istinit.«
72 Najbolji savet je dao svojoj kćerki Areti, vežbajući je u
tome da prezire sve što je suvišno. Pitali su ga u čemu je
njegov sin bolji zato što je obrazovan, i on je rekao: »Ako u
ničem drugom, bar u tome što u pozorištu neće sedeti kao
kamen na kamenu.« Kad mu je neko doveo svoga sina da ga
uči, Aristip zatraži nagradu od 500 drahmi. I kad dečakov
otac primeti: »Za tu sumu mogu kupiti roba!« — on odvrati:
»Kupi, pa ćeš imati dva.« Izjavio je da ne uzima novac od
svojih poznanika za svoju ličnu upotrebu, već da bi oni uvi-
deli u koju svrhu treba novac potrošiti. I kad su mu jednom
prebacivali što je uzeo besednika da ga brani, on je odgovorio:
»Pa, kad dajem ručak, ja uzimam kuvara!«
73 Jednom prilikom mu je Dionizije naložio da mu iznese
neko učenje filozofije. »Bilo bi smešno«, reče Arisip, »da ti
od mene učiš šta treba da govoriš, a da ti mene učiš kad treba
govoriti.« Kažu da se Dionizije na to naljutio i da ga je posadio
u začelje stola. Tada Aristip reče: »Svakako si hteo da to mesto
učiniš istaknutijim.« I kad se neko hvalisao svojom veštinom
ronjenja, on mu reče: »Zar se ne stidiš što se hvališeš nečim
što i delfin ume?« Na pitanje u čemu se razlikuje mudar čovek
od nemudrog, on odgovori: »Skini obojicu gole i pošalji ih
među strance, pa ćeš znati.« I kad se neko hvalio da može
mnogo da popije a da ne bude pijan, on je rekao: »Pa to može
i mazga!«
74 Nekom čoveku koga su optuživali što živi s jednom he-
terom* on postavi pitanje: »Ima li kakve razlike između toga
da uzmeš neku kuću u kojoj je pre toga živelo mnogo ljudi,
ili da uzmeš kuću u kojoj nikad niko nije živeo?« — »Nema!«
»A između plovidbe brodom kojim je pre toga putovalo deset
hiljada ljudi i broda kojim niko nije putovao?« — Nema! »Onda
nema nikakve razlike ni u tome da li je žena s kojom živiš
živela s mnogima ili ni s kim.« Nekome koji ga je optuživao
što prima novac iako je bio Sokratov učenik, on je odgovorio:
»Pa, dabome, jer i Sokrat, kad bi mu neki ljudi poslali hleba
i vina, uzimao bi malo i vraćao ostatak; i imao je za svoje
pomoćnike najuglednije ljude iz Atine, a moj sluga je rob
75 Eutihid.« Uživao je naklonost hetere Laide (po pričanju So-
tiona u drugoj knjizi Redosleda). I ljudima koji su ga preko-
revali odgovorio bi: »Ja imam (Laidu), ne ona mene.« »Bolje
je vladati zadovoljstvima i ne biti pod njihovom vlašću, nego
* Hetera — obrazovana kurtizana.

64
 ne služiti se njima.« Kad ga je neko grdio što za skupe novce
nabavlja hranu, on mu odgovori: »Zar ti to ne bi kupio ako
bi ga dobio za tri obola?« I kad mu ovaj potvrdi, Aristip reče:
»Nisam ja veći ljubitelj zadovoljstva nego što si ti ljubitelj
novca.« Jednog dana mu je Simos, Dionizijev upravnik, po
rođenju Frižanin, i nevaljalac, pokazivao skupe kuće sa mo-
76 zaicima; Aristip iskašlja sluz i pijunu mu u lice. I kad se ovaj
naljutio, Aristip mu reče: »Pa nisam imao nijedno pogodnije
mesto za to.«
Na Harondino (iM, kako neki kažu, Fedonovo) pitanje:
»Ko je taj što toliko miriše?« — ovaj reče: »Ja, jadnik, i još
veći nesrećnik — kralj persijski.« Na pitanje kako je Sokrat
umro, odgovorio je: »Kao što bih i ja sam želeo.« Kad je jed­
nom prilikom Poliksen ušao u njegovu kuću i video žene i
skupocene ponude, pa mu posle toga to prebacio, Aristip ga
77 posle izvesnog vremena upita: »Možeš li i danas doći kod nas?«
A kad je ovaj prihvatio poziv, Aristip reče: »Pa zašto si onda
grdio? Izgleda da zameraš raskoši, a ne ponudama.« Kad je
njegov sluga nosio novac pa mu je teret bio težak — tako
pričaju Bijantovi drugovi u Predavanjima — rekao mu je
Aristip: »Prospi veći deo, a koliko možeš ponesi.« Jednom je
putovao morem, i kad je saznao da brod pripada piratima,
uzeo je novac i počeo da ga prebrojava. Zatim ga je, kao iz
nepažnje, bacio u more, pa onda zakukao. Drugi, opet, kažu
da je govorio da je bolje za novac da propadne zbog Aristipa,
nego da Aristip propadne zbog novca. Kad ga je nekom pri­
likom Dionizije upitao zašto je došao, odgovorio je: »Zato da
78 podelim što imam i da primim što nemam.« Drugi, opet, kažu
da je njegov odgovor glasio: »Kad mi je bila potrebna mudrost,
•ja sam. otišao Sokratu, a sad, kad mi je potreban novac, ja
dođoh kod tebe.« Zalio se na ljude što, kupujući zemljano
posuđe, čine probu da vide da li dobro odjekuje, ali nemaju
mere kad prosuđuju život. Drugi ovu primedbu pripisuju Di-
ogenu. Kad je Dionizije jednom pri piću naredio svima da
se obuku u purpurno odelo i da igraju, Platon je to odbio
navodeći reči:
Ne bih mogao da obučem žensku haljinu.
Aristip je, međutim, uzeo haljine, ali kad se spremao da igra,
rekao je spremno:
Čak ni u bahijadama* razumna žena se neće pokvariti.
* Bahijade (bakanalije) — svetkovine i orgije u čast Baha (Bakchos),
boga vina i plodnosti. — Prev.
5 Diogen 65
79 Jednom prilikom je molio Dionizija za jednog svog pri­
jatelja. Kad nije postigao što je želeo, pao mu je pred noge.
A kad mu je neko to zamerio, odgovorio je: »Pa nisam ja
kriv, nego Dionizije koji ima uši kod nogu.« Drugom prilikom,
kad je boravio u Aziji, bio je zarobljen od satrapa Artafema.
Kad ga je neko pitao: »Zar si i u ovakvim prilikama raspolo­
žen?« — on odvrati: »Budalo, pa kad bih mogao biti zado­
voljniji nego sad kad se spremam da razgovaram s Artafer-
nom?« A one koji su slušali obične vežbe iz obrazovanja, a ot­
kazali kod filozofije, upoređivao je s Penelopinim proscima.
»Jer prosci su dobili i Melantu i Polidoru i ostale sluškinje,
80 ali nisu imali uspeha da isprose samu gospodaricu.« Sličnu
napomenu je dao i Ariston: »Jer, kad je Odisej sišao u Had,
video je gotovo sve mrtve i upoznao se s njima, a samu kra­
ljicu njihovu nije video.«
Kad su Aristipa upitali šta lepi dečaci treba da uče, rekao
je: »Ono što će im koristiti kad odrastu.« Kritičaru koji ga je
prekorevao zato što je otišao Dioniziju, odgovorio je: »Sokratu
sam išao radi obrazovanja, a Dioniziju radi uživanja.«22 I kad
je poučavanjem stekao nešto imetka, upita ga Sokrat: »Odakle
ti toliko?« A on mu odgovori: »Odande odalde tebi tako malo.«
81 Kad mu je neka kurtizana rekla: »Zatrudnela sam s tobom«,
on joj odgovori: » l i u tome nisi mnogo sigurnija nego kad bi
prošla kroz gusti sitak i rekla da te baš taj i taj struk ubo.«
Neko ga je optužio što se odrekao svoga sina kao da ga nije
rodio. A on odgovori: »I šljam i vaške znamo da se stvaraju
u nama i iz nas, ali, pošto su beskorisni, mi ih odbacujemo što
je moguće dalje.« Jednom zgodom je primio novac od Dio­
nizija, a baš u tom momentu je Platon nosio neku knjigu.
Kad mu se Dionizije podrugivao zbog toga, on je odgovorio:
»Pa, dobro, meni je potreban novac, a Platonu su potrebne
knjige.« Nekom čoveku koji ga je pitao zašto dozvoljava da
ga Dionizije prekoreva on je odgovorio: »Iz istog razloga zašto
i drugi to rade.«
82 Kad je jednom tražio od Dionizija novac, ovaj mu reče:
»Bogami, ti si govorio da mudrac nikad ne može biti u nevolji.«
Na ovo je Aristip odgovorio: »Daj samo, pa ćemo posle o tome
raspravljati!« Kad mu je Dionizije dao, Aristip mu reče: »Vidiš
da nisam u nevolji.« Kad mu je Dionizije rekao:
Jer ko odlazi na tiraninov dvor
postaje njegov rob, mada je slobodna roda,
ovaj je odvratio:
Nije rob ako je došao kao slobodan čovek.**

66
 O tome priča Diokle u Životopisima filozofa, dok drugi te
anegdote pripisuju Platonu. Kad se naljutio na Eshina, smesta
mu je kresnuo ovo: »Zar se nećemo pomiriti, zar nećemo pre­
stati da blebećemo gluposti; ili želiš da nas neko pomiri uz
83 čašu vina?« Na to on reče: »U redu!« »Seta se, onda«, nastavi
Aristip, »da sam ja, mada stariji od tebe, prvi učinio pokušaj.«
Na ovo Eshin odgovori: »Vrlo dobro, tako mi Here, potpuno
si u pravu; ti si zaista mnogo bolji od mene, jer ja počinjem
svađe, a ti prve korake ka prijateljstvu.« Te se anegdote pri­
čaju za njega.
Živela su četiri čoveka po imenu Aristip. Prvi je ovaj o
kome je ovde reč; drugi — autor knjige O Arkadiji; treći —
zvani učenik svoje majke, unuk prvog Aristipa po kćeri; če­
tvrti je filozof iz Nove akademije.
Postoje sledeće knjige kirenskog filozofa; 1storija Libije,
u tri knjige, koje je poslao Dioniziju; jedna knjiga u kojoj ima
dvadeset pet dijaloga — neki napisani atičkim dijalektom, a
drugi dorskim. To su ovi:
84 Artabazos, Brodolomnicima, Izgnanicima, Prosjaku, Laidi,
Poru, Laidi o ogledalu, Hermejas, Jedan san, Domaćinu pi­
janke, Filomel, Prijateljima, Onima koji ga kude zato što voli
staro vino i kurtizane, Onima koji ga kude što ekstravagantno
živi, Pismo kćeri Areti, Vežbaču za olimpijske igre, Pitanja,
Druga pitanja, Hrija Dioniziju, Druga hrija o statui, Još jedna
hrija o Dionizijevoj kćeri, Onome ko se smatra nipodaštavanim,
Onome ko pokušava da daje savete.

Neki autori kažu da je napisao šest knjiga, eseja; drugi,

među njima i Sosikrat sa Rodosa, da uopšte nije napisao ništa.
85 Prema podacima Sotiona u drugoj knjizi, i Panajtija, nje­
govi su spisi:

O vaspitanju, O vrlini, Uvod u filozofiju, Artabazos, Bro-

dolomnici, Izgnanici, Šest knjiga eseja, Tri knjige hrija, Laidi,
Poru, Sokratu, O sreći.

Kao kraj, izjavio je da lagano kretanje prelazi u osećaj

(senzaciju).
Pošto smo opisali njegov život, da sad načinimo pregled
filozofa iz škole kirenaika, od kojih se neki nazivaju nasled-
nicima Hegesije, drugi nasledmcima Anikerisa, treći, opet, nas-
leđnieima Teodora. Mi ćemo videti takođe učenike Fedonove,
od kojih se glavni nazivaju Eretrijskom školom. Stvar stoji
6· 67
86 ovako. Učenici Aristipovi behu njegova kćerka Areta, Etiop-
ljanin iz Ptolemaide24 i Antipatar iz Kirene. Aretin je učenik
bio Aristip s nadimkom »materin učenik«*; učenik ovoga je bio
Teodor, pod imenom ateista,** a kasnije boga.*** Antipatrov
učenik je bio Epitimid iz Kirene, njegov Paraj bates, njegov
Hegesijas s nadimkom »pedsithanatos« (zagovornik samoubistva)
i Anikeris, koji je otkupio Platona iz ropstva.
Ovi, dakle, što su ostali pod Aristipovim vodstvom i bili
nazvani kirenaici zastupali su sledeća mišljenja. Prihvatali su
da postoje dva duševna stanja — patnja i zadovoljstvo. Za-
87 dovoljstvo predstavlja lako kretanje, nasladu, a patnja pred­
stavlja grubo kretanje. Naslada se ne razlikuje od druge na­
slade, niti je, pak, jedna naslada veća od druge naslade. Jedno
je stanje prijatno, a drugo odvratno svim živim bićima. Me­
đutim, za njih je cilj telesna naslada, kao što kaže Panaj tije u
svom delu O sektama, a ne tiha naslada posle otklanjanja bola,
ili neka vrsta slobode od nelagodnosti, — što prihvata Epikur
i smatra da je upravo to cilj. Oni takođe smatraju da postoji
razlika između »cilja« i »sreće«. Cilj je, naime, pojedinačno
zadovoljstvo, dok je sreća skup svih pojedinačnih zadovoljsta­
va, u koje se ubrajaju kako prošla tako i buduća zadovoljstva.
88 Pojedinačna naslada je poželjna zbog same sebe, a sre­
ća je poželjna, ne sama po sebi, nego zbog pojedinačnih na­
slada. Da je naslada cilj, dokazuje činjenica što mi od mladih
nogu bivamo instinktivno privučeni k njoj, i kad je postignemo,
više ne tražimo ništa drugo i ništa ne dzbegavamo više nego
njenu suprotnost, to jest — bol. Naslada je dobra čak i kad
dolazi od najneprikladnijeg ponašanja, kao što kaže Hipolit u
svom delu O sektama. Jer, čak i da je radnja nerazumna, ipak
je zadovoljstvo od nje poželjno i dobro samo po sebi. Otkla-
89 njanje bola, međutim, kako to iznosi E 'kur, njima izgleda
da uopšte nije zadovoljstvo, kao što ni odsustvo zadovoljstva
nije bol. Jer i zadovoljstvo ii bol se sastoje u kretanju, dok
odsustvo zadovoljstva kao i odsustvo bola nisu kretanje, pošto
je bezbolnost stanje čoveka koji spava. Oni tvrde da neki ljudi
ne mogu težiti za zadovoljstvom zato što nisu normalni; ali
sva psihička zadovoljstva i bolovi ne dolaze od telesnih za­
dovoljstava i bolova. Jer mi uživamo u blagostanju naše domovi­
ne, a to je u stvari isto tako stvarno kao što je uživanje u našem
sopstvenom blagostanju. Oni takođe ne dopuštaju pretpostavku
* metrodidaktos
** štheos
*** thećs

68
 da zadovoljstvo dolazi od sećanja na dobro ili od očekivanja
90 dobra, — kako je to učio Epikur; jer pokreti duše se vreme­
nom iscrpljuju. Oni, dalje, tvrde da zadovoljstvo ne dolazi
od samog gledanja ili slušanja. Jer, mi svakako sa zadovoljstvom
slušamo ljude koji podražavaju tugo\ crnke, dok stvarne tugo-
vanke izazivaju bol. Odsustvu zadovoljstva i odsustvu bola
daju naziv »srednje stanje«. Ali oni ističu da su telesna za­
dovoljstva mnogo bolja od duševnih zadovoljstava, i da su
telesni bolovi mnogo gori od duševnih bolova, i da je to upravo
razlog što se prestupnici kažnjavaju telesnim bolovima. Teže
je podnositi telesni bol, po njihovom mišljenju, a prijatnije je
uživati u zadovoljstvu. Iz ovih razloga oni su više pažnje uka­
zivali telu nego duši. Otuda oni, mada je zadovoljstvo samo po
sebi poželjno, ipak smatraju da su neke stvari koje proizvode
izvesna zadovoljstva često bolne, upravo suprotne zadovoljstvu;
zato smatraju vrlo odvratnim i dosadnim poslom nagomilavati
zadovoljstva koja stvaraju sreću.
91 Oni ne prihvataju učenje da svaki mudar čovek živi pri­
jatno, a svaka budala mučno, nego smatraju da je to tačno
samo u najvećem broju slučajeva. Dovoljno je ako uživamo u
svakom pojedinačnom zadovoljstvu, kako ono dolazi. Oni kažu
da je razumnost, doduše, dobra, mada nije poželjna sama po
sebi nego zbog svojih efekata. Prijatelje stičemo zbog koristi;
tako i pojedinačni deo tela volimo dok ga imamo. Neke vrline
mogu se naći čak i kod bezumnih ljudi. Telesno vežbanje, po
njihovom učenju, doprinosi sticanju vrline. Mudar čovek neće
zavideti, neće se zaljubljivati, a neće ni pasti u praznoverje
(deisidaimonia), jer sve to je samo prazno mišljenje (iluzija).
92 Ali, on će osetiti bol i strah, jer ta osećanja nastaju prirodno.
I bogatstvo stvara zadovoljstvo, mada nije poželjno samo po
sebi.
Bolovi se mogu shvatiti, ali se ne zna odakle dolaze. Oni su
napustili proučavanje prirode jer im je izgledalo da je ne mogu
shvatiti. A proučavanje logike su prihvatili zbog njene koristi.
Meleagar u drugoj knjizi svojih rasprava O mišljenjima fi­
lozofa i Klitomah u prvoj knjizi rasprave O sektama tvrde da su
za njih beskorisne i fizika i dijalektika. Jer, čovek koji je pro-
studirao učenja o dobru i zlu može dobro govoriti i biti slo­
bodan od praznoverja i izbeći strah od smrti. Oni uče takođe
93 da ništa po prirodi nije ni pravično, ni lepo ni ružno, nego samo
po konvenoionalnosti i navici. Valjan čovek nikad neće ura­
diti ništa besmisleno zbog nametnutih kazni ili predrasuda.
Mudrac zaista postoji. Oni dopuštaju da u filozofiji kao i u

69
 ostalim stvarima postoji napredak. Priznaju i to da bol jednoga
čoveka premaša bol drugoga, i da čula nisu uvek vema d da ne
pokazuju uvek istinu.
Takozvane Hegezijine pristalice prihvatile su iste ciljeve,
naime: zadovoljstvo (uživanje, nasladu) i bol. Po njihovom
shvatanju, zahvalnost, ili prijateljstvo, ili dobročinstvo realno
ne postoje kao nešto zasebno zato što mi te stvari ne obavljamo
radi njih samih, nego isključivo iz sopstvenog interesa d koristi;
94 a kad toga nema, nema ni njih. Sreća je uopšte nešto nemoguće.
Telo je, naime, puno mnogih patnji, a duša sudeluje u patnjama
tela i uznemirava se, a sreća razočarava u mnogome u što se
nadamo, tako da je sreća nešto što se ne može ostvariti. Život
i smrt su podjednako poželjni. Tvrde da po prirodi ništa nije
ni prijatno ni neprijatno. Neki ljudi uživaju, a neki pate zbog
istih stvari, zbog toga što su ti predmeti retki, ili ih ima suviše.
Siromaštvo i bogatstvo nemaju nikakve veze sa zadovoljstvom,
jer bogati i siromašni se ne raduju na razne načine. Ropstvo i
sloboda, plemeniti rod i nisko poreklo, čast i sramota — imaju
95 podjednaku vrednost u određivanju zadovoljstva. Za budalu
život predstavlja dragocenost, dok za mudraca predstavlja nešto
indiferentno (adidphoron). Mudar čovek će raditi sve zbog
svojih interesa, jer ne smatra nijednog drugog čoveka sebi
podjednako dostojnim. Jer, i kad bi imao i najveću korist od
drugoga, to ne bi bilo jednako onome što sam doprinosi. Oni
nisu priznali ni čula, jer ona ne doprinose tačnom saznanju.
Treba raditi sve što izgleda razumno.
Govorili su takođe da treba praštati prestupe, jer niko ne
greši od svoje volje, nego prinuđen nekom patnjom. Ne treba
mrzeti, nego učiti ljude boljem. Mudar čovek neće imati toliko
prednosti u biranju onog što je dobro koliko u izbegavanju
onog što je loše, pošto smatra za svoj cilj da živi bez bola i
96 bez patnje. Ovaj cilj bolje postižu oni koji ne pridaju veliku
važnost sredstvima koja izazivaju zadovoljstvo.
Anikerijci se u ostalim stvarima slažu s ovima, ali doz­
voljavaju da prijateljstvo i zahvalnost prema roditeljima zaista
postoje u životu, i da će valjan čovek ponekad raditi pobuđen
patriotskim motivima. Zato mudrac, iako bude izložen patnjama,
ipak neće biti manje srećan, čak ako mu se dogodi malo pri­
jatnih stvari. Sreća prijatelja ne može se želeti sama po sebi
jer je njegov sused he oseća. Razum sam za sebe nije dovoljan
da nas podstakne na odvažnost i da nas uzdigne visoko iznad
mišljenja gomile. Moraju se stvarati navike (običaji), zbog
97 našeg lošeg nastrojenja koje je s nama zajedno sraslo. Prijate­

70
 lja ne smemo voleti samo zbog koristi, jer ako koristi nestane,
više se nećemo družiti s njim; njega treba voleti zbog sklonosti
koja se vremenom stvorila i zbog koje ćemo i patnje podnositi.
Iako zadovoljstvo smatramo ciljem i ljutimo se ako smo njega
lišeni, mi ćemo ipak to rado izdržati zbog ljubavi prema pri­
jatelju.
Teodorićani su dobili ime po Teodoru, koga smo već ranije
opisali, i oni su se služili njegovim učenjima. Teodor je bio
čovek koji je potpuno odbacivao sve što se mislilo o bogo­
vima. Ja sam naišao na jednu knjigu koju je on napisao, s
naslovom O bogovima, koju ne treba sasvim zanemariti;
kažu da je Epikur najviše od svoga učenja pozajmio upravo
iz ove knjige.
Teodor je takođe bio učenik Anikerisov i dijalektičara
98 Dionizija, kao što kaže Antisten u svom delu Redosled filozofa.
On je smatrao da su radost i bol najviše dobro i zlo: jedno
proističe iz razuma, a drugo iz ludosti. Dobrim je nazivao mud­
rost i pravičnost, a zlim njihova suprotna stanja, u sredini su
zadovoljstvo i patnja. Nije uvažavao na prijateljstvo, jer ono ne
postoji ni među nerazumnim ni među mudrim ljudima; kod
prvih, kad nestane korist i potreba, nestaje i prijateljstvo, dok
su mudri dovoljno sami sebi pa im prijatelji nisu ni potrebni.
Govorio je takođe da je pametno da valjan čovek ne izlaže
svoj život za odbranu svoje domovine, jer nikad ne treba od­
baciti mudrost radi koristi nerazumnih ljudi.
99 Govorio je da je njegova domovina ceo svet. Krađa, pre­
ljuba i skrnavljenje svetih mesta — sve je to dozvoljeno u
datom slučaju, jer, govorio je, nijedno od tih dela nije po pri­
rodi nisko ako je jednom čovek odbacio predrasudu o njima;
a predrasuda postoji zato da bi se nerazumni ljudi držali za­
jedno. Mudar čovek će bez ikakvih obzira popuštati svo’jim
strastima. Zato je postavljao i ovakva pitanja: »Da li je žena
obrazovana u gramatici korisna ukoliko je obrazovana u gra­
matici?« — Da! »A dečak ili mladić, izvežban u gramatici, je li
i on koristan ukoliko je izvežban u gramatici?« — Da! »Dakle,
i lepa žena je korisna ukoliko je lepa? I lep dečak i mladić su
korisni ukoliko su lepi?« — Tako je! »Dakle, i lep dečak i mla-
100 dić koristan je za ono zašto je i lep?« — Da! »Onda je koristan
za to da s njim održavaš odnose.« I kad je ovo prihvaćeno, on
je nastavio: »Ako se, dakle, neko koristi čulnim uživanjem
zato što je korisno, on ne greši. Neće grešiti ni ako se služi le-
potom zbog toga što je korisna.« — I postavljajući ovakva pi­
tanja, on bi postizao svoj cilj.

71
 Izgleda da je imao nadimak »thećs« (bog). Naime, jednom
prilikom Stilpon ga je pitao: »Jesi li ti, Teodore, ono što tvrdiš
da jesi?« Kad je ovaj potvrdio, Stilpon nastavi: »Kažeš li da si
bog?« I kad se ovaj s tim složio, on reče: »Pa, onda si bog!«
Teodor je to rado prihvatio, i Stilpon smejući se reče: »Pa U
bi, nevaljalče, na ovaj način dozvolio da budeš i čavka i bez­
broj drugih stvari!«
Teodor je jednom prilikom, sedeći pored hijerofanta* Eu-
101 riklida, rekao: »Reci mi, Euriklide, ko su oni koji se bezbož-
no ponašaju u vezi s misterijama!« Ovaj mu je odgovorio: »Oni
koji neposvećenima otkrivaju misterije.« »Pa onda si i ti bez-
božan, pošto ih objašnjavaš neposvećenima.« I zaista je s teš­
kom mukom izbegao da ne bude odveden na Areopag; spasao
ga je Demetrije iz Falerona. Amfikrat u svom delu O slavnim
ljudima kaže da je bio osuđen da popije kukutu (koneion).
102 Dok je boravio kod Ptolemeja, sina Lagovog, poslao ga je
ovaj jednom prilikom kao poslanika Lizimahu. I ovom prilikom
je govorio tako gordo da ga je Lizimah upitao: »Reci mi, Teo­
dore, nisi li ti onaj Teodor koji je bio prognan iz Atine?«
Ovaj odgovori: »Dobro si čuo, jer država Atinjana nije me
mogla nositi kao što Semela nije mogla nositi Dioniza, pa me
je izbacila.« I kad je Lizimah ponovo pitao: »Gledaj da više
ne dođeš k nama« — ovaj reče: »I neću, ako me Ptolemej ne
pošalje.« Mitras, upravnik Lizimahov, stajao je tu pored njega
i rekao: »Izgleda da ti ne ignorišeš samo bogove, nego i kra­
ljeve.« Teodor odgovora: »Kako ignorišem, kad tebe smatram
neprijateljem bogova?« Priča se da je jednom prilikom u K o-
rdntu šetao s velikim društvom učenika oko sebe, a kinik Met-
rokle, koji je prao neko povrće, reče: »Ti, sofisto, ne bi imao
potrebu za svim ovim učenicima da sd prao povrće.« A Teodor
103 odgovori: »A tebi koji nisi sofist, da si znao kako se treba
družiti s ljudima, ne bi ovo povrće bilo potrebno!« Slična aneg­
dota se pripisuje, kao što je već ranije rečeno, i Diogenu i
Aristipu.
Takav je bio Teodor. Naposletku se vratio u Kirenu**, gde
je živeo s Magom (Magas), i dalje bio u velikoj časti. I kad
je bio prvi put isteran iz Kirene, kažu da je rekao nešto lepo:
»Vrlo lepo od vas, Kirenjani, iz Libije me terate u Grčku.«

* Hijerofant (hierophantes) — vrhovni sveštenik nekog boga ili

kulta. — Red.
** Kirena — glavni grad grčke kolonije u Sevemoj Africi. — Red.

72
 Bilo je dvadeset Teodora, Prvi je bio sa Samosa, sin Ro-
ikov; to je onaj što je savetovao da se u temelje Efeškog hrama
stavi ćumur jer, kako je teren bio veoma vlažan, pepeo će,
oslobodivši se đrveta, dobiti čvrstinu koja je otporna na vodu.
Drugi je zemljomerac, koga je slušao Platon. Treći je filozof
o kome sam govorio; četvrti je autor jednog vrlo lepog dela o
104 vežbanju glasa. Peti je bio autoritet o muziČMm kompozitorima,
počev od Terpandra. Sesti — stoik; sedmi — pisac dela O Rim­
ljanima; osmi, rodom iz Sirakuze, pisao je o taktici; deveti — iz
Bizantiona, čuven po svojim političkim govorima; deseti — isto
tako čuven, koga pominje Aristotel u svom delu Epitome o
govornicima, jedanaesti je bio vajar iz Tebe; dvanaesti — slikar
koga pominje Polemon; trinaesti — slikar, Atmjanin, o kome
piše Menodot; četrnaesti je bio slikar, Efežanin, koga pominje
Teofan u svom delu O slikarstvu; petnaesti — pesnik epigrama;
šesnaesti je pisao o pesnicima; sedamnaesti — lekar, Atenejev
učenik; osamnaesti — stojički filozof sa Hiosa; devetnaesti —
takođe stojički filozof, rodom iz Mileta; dvadeseti — pesnik
tragedija.

GLAVA 9. — FEDON

(Oko 400. pre n. e .)

105 Fedon, iz plemenite porodice, rođen je u Eleji. Porobljen

je zajedno sa svojom domovinom i bio je primoran da upravlja
nekom kućom na zlu glasu. Ali on se iza zatvorenih vrata dru­
žio sa Sokratom, i ovaj je na kraju privoleo Alkibijađa ili Kri-
tona d njihove prijatelje da ga otkupe. I od toga vremena
bavio se filozofijom kao slobodan čovek. Hijeronim ga u svom
delu O uzdržavanju od donošenja sudova napada i naziva ro­
bom. Napisao je dijaloge: Zopir i Simon, koji su originalni, a
sumnjivi su Nikija, i Medios, koji je, po nekima, Eshinovo
delo, a po drugima, Polijenovo; Antimah ili Starci, takođe je
sumnjiv; Priče obućara takođe neki pripisuju Eshinu.
Njegov nasleđnik je Plisten iz Eleje, a u mlađoj genera­
ciji su: Menedem iz Eretrije i Asklepijad iz Flijunta, sa svo­
jim učenicima, koji su došli od Stilpona. Do toga vremena
škola je bila nazvana Elijska škola, a od Menedema dalje —
Eretrijska. O ovome ćemo govoriti kasnije jer je i on osnovao
jednu novu školu.

73
 GLAVA 10. — EUKLID

(Oko 400. pre n. e.)

106 Euklid je rodom iz Megare na Istmu, ili iz Gelona, kako

neki tvrde, kao na primer, Aleksandar u Redosledu filozofa.
On se bavio Parmenidovim spisama, i njegovi naslednici su po
njemu nazvani magarici, zatim eristici, kasnije dijalektici: tako
ih je prvi nazvao Dionizije dz Halkedona zato što su svoje do­
kaze donosili u obliku pitanja i odgovora. Hermodor nam pri-
poveda da su kod njega posle Sokratove smrti došli Platon i
ostali filozofi, u strahu od svireposti tirana. Euklid je smatrao
da je dobro jedno (jedinstveno), iako mu je nadenuo više imena:
nekad ga je nazivao mudrošću, nekad bogom, drugi put umom
i tako dalje. Ali sve što je dobru protivno odbacivao je, tvrdeći
da ne postoji.
107 Kad je napadao neko dokazivanje, on nije napadao pre­
mise, nego zaključak. Odbacio je zaključak po analogiji, govo­
reći da se on sastoji ili od sličnih, ili od nesličnih članova. Ako
je zaključak izveden iz sličnih članova onda dokazivanje treba
da se vrši na osnovu samih stvari, a ne na osnovu njiho­
vih analogija; ako je izveden iz nesličnih, članova, onda je neo­
pravdano staviti ih jednog pored drugog. Zato Timon kaže za
njega, ujedajući pri tome i ostale sokratike:
Ali meni nije stalo do ovih brbljivaca, niti do kog
drugog, ni do Fedona, ma ko on bio, ni do svađalice
Euklida koji je među Megarike*5 ubacio otrov prepirke.

108 Napisao je šest dijaloga; to su: Lamprija, Eshin, Feniks,

Kriton, Alkibijad, Rasprava o ljubavi. Iz Euklidove škole je
takođe Milećanin Eubulid, pisac mnogobrojnih dijalektičkih
rasprava u obliku pitanja, kao što su: Lažljivac i Preobučeni
(skriveni), Elektra, Sorit, Rogati i Celavi. Za njega jedan od
komičnih pesnika kaže:
Eristik Eubulid izneo je svoje igre reči s rogovima i
zbunio je govornike lažnim hvalisavim
dokazima, otišao je sa svom Demostenovom hvalisavošću.

Izgleda da je Demosten bio njegov učenik i da je tamo popra-

109 vio svoj pogrešan izgovor slova r. Eubulid se sporio i s Aristote­
lom i umnogome ga je oklevetao.
Između ostalih članova Eubulidove škole bio je i Aleksin
iz Eleje, čovek neobično sklon prepirci, pa su ga zato prozvali
Elenksinom®* ( Έλεγξΐνος ). Naročito se sporio sa Zenonom. Her-

74
 mip priča o njemu da je otišao iz Elide i došao u Olimpiju da
bi se tamo bavio filozofijom. A kad su njegovi učenici pitali
zašto živi tamo, odgovorio je da ima nameru da osnuje jednu
školu koja će se zvati Olimpijska škola. Ali pošto su njihove
zalihe namirnica nestale i pošto su smatrali da mesto nije
zdravo, učenici su otišli i Aleksin je do kraja života živeo
usamljen samo s jednim slugom. Malo posle toga, dok je plivao
u reci Alfeju, nabo se na trsku, pa je ubrzo umro od te povrede.
110 Moj epigram posvećen njemu glasi ovako (Anth. Plan.,
III, 129):
Nije, dakle, bilo uzalud ono pričanje
da je neki nesrećnik, dok je ronio,
nogu nekako probo ekserom.
Jer i uvaženi Aleksin je jednom
hteo da prepliva Alfej, pa je umro od uboda trske.

On nije pisao samo odgovor Zenonu, nego i druga dela, jed­

no takođe upućeno protiv istoričara Efora.
Iz Eubuliđove škole bio je čuven Eufant iz Olinta koji
je napisao istbriju svoga vremena. Ovai je, osim toga, bio i
pesnik i napisao je nekoliko tragedija, s kojima se veoma isti­
cao na agonima*. Bio je i učitelj kralja Antigona27 i posvetio
mu je delo O kraljevanju, koje je bilo veoma poznato. Umro
je od starosti.
111 Postoje još i drugi učenici Eubulidovi, među njima i Apo-
lonije s nadimkom Kronos28; ovaj je imao učenika Diodora,
sina Amejnijevog sa lasa, koji je takođe imao nadimak Kro­
nos. Za njega Kalimah u Epigramima kaže:
S&m Momos je na zidovima napisao: Kronos je mudar.

I on je bio dijalektičar. Pretpostavljalo se da je on prvi otkrio

dokaze poznate kao Enkekalymćnos (skriveni) i Keratine (ro­
gati). Kad je boravio kod kralja Ptolemeja Sotera, Stilpon mu
je postavio neka dijalektička pitanja. Pošto nije mogao odmah
da ih resi, kralj ga je prekorio i, između ostalih nipodaštavanja,
nadenut mu je i nadimak Kronos u cilju ismevanja. On je tada
112 napustio gozbu i napisao jednu raspravicu o logičkom problemu.
Život je završio u malodušnosti. I njemu sam posvetio ovaj
epigram (Anthol. Plan., VII, 19):
Krone Diodore, koja te zla sudbina
sahranila u očajanje, da si s&m požurio u Tartar
* Agon (agon) — takmičenje; zborište; bojna igra. — Red.

75
 ne irešivši Stilponove zagonetke?
Ti bi zaista bolje zaslužio svoje ime KRONOS
da nema RHO i KAPPA,«

Među naslednicima Euklidovim su Ihtiia, sin Metalov, iz­

vanredan čovek, kome je i kinik Diogen posvetio jedan dijalog;
zatim Klinomah iz grada Turija, koji je prvi pisao o aksiomima
( άξιώματα ) i predikatima ( κατηγο ρεύματα ) i sličnim stva­
rima, i Stilpon iz Megare, najugledniji filozof, o kome ćemo
sada govoriti.

GLAVA 11. — STILPON

(Oko 320. pre n. e.)

113 Stilpon iz Megare bio je učenik nekih Euklidovih nasled-

nika, mada drugi tvrde da je bio i učenik Euklidov, i Trasimaha
iz Korinta, koji je bio Ihtijev prijatelj, po pričanju Herakli-
dovom. On se tako isticao ispred svih ostalih u sposobnosti
istraživanja i sofistici da je gotovo čitava Grčka krenula k nje­
mu da se pridruži Megarskoj školi. O njemu Filip iz Megare
iznosi ove reči: »Jer od Teofrasta on je odvojio teoretičara
Metrodora d Timagoru iz Gele, od Aristotela Kirenskog — filo­
zofa Klitarha i Simiju; a što se tiče dijalektičara, on je od
Aristida pridobio Peondja, Difila sa Bosfora, Eufantovog sina, i
114 Mirmeka, sina Eksenetovog, koji su obojica došli da pobijaju
njegova učenja, a on je od njih učinio odane pristalice. Osim
ovih, on je zadobio za sebe peripatetičara Frasidema, iskusnog
prirodnjaka, i retoričara Alkima, prvog besednika Helenima;
Kratesa i mnogobrojne druge koje je uhvatio u svoje mreže;
pa čak d Zenona iz Fenikije on je pridobio zajedno s ovima.«
Bdo je takođe autoritet u politici.
Pored žene, imao je i heteru po imenu Nikaretu, kao što
je Onetor negde izneo. Imao je i jednu nevaljalu kćer kojom se
oženio jedan od njegovih prijatelja — Simija iz Sirakuze. Po­
što nije živela onako kako treba, neko napomenu Stilponu da
ga kćerka sramoti. A ovaj na to reče: »Ne više nego što ja
nju krasim.«
115 Pričaju da ga je Ptolemej Soter veoma cenio. I kad je
Ptolemej osvojio Megaru, ponudio mu je novaca i pozvao ga
da pođe s njim u Egipat. Stilpon je, međutim, primio samo
nešto malo novca, odbio predloženi put i otišao da boravi u

76
 Egini do Ptolemejevog odlaska. I kad je Demetrije*, Antigonov
sin, zauzeo Megaru, pobrinuo se da Stilponova kuća bude sa­
čuvana i da mu se vrati njegova opljačkana imovina. Ali kad
je Demetrije zatražio da se sastavi spisak izgubljenih stvari, Stil­
pon je izjavio da ništa od svoje imovine nije izgubio; jer »niko
nije odneo njegovo učenje, a rečitost i znanje još uvek ima«.
116 I kad je s kraljem razgovarao o tome kako ljudima treba
činiti dobro, on je na njega ostavio takav utisak da je zaželeo
da ga sluša. Postoji priča da je jednom prilikom postavio ovakvo
pitanje: »Nije li Atena, Zevsova kći, bog?« I kad je kralj re­
kao: »Jeste.« — ovaj nastavi: »A ova ovde nije Zevsova, nego
Fidijina!« Pošto se kralj i s ovim složio, Stilpon je nastavio:
»Pa, onda, nije bog.« Zbog toga je bio pozvan na Aeropag, ali
nije porekao optužbu, nego je tvrdio da je njegovo rezonova-
nje pravilno, jer Atena nije bog, nego boginja; a bogovi su sa­
mo muškog roda. Međutim, pričaju da su mu članovi Aeropaga
naredili da odmah napusti grad, i da je posle toga Teodor, s na­
dimkom »Theos« (bog), rekao rugajući mu se: »Grde si ti to
naučio, Stilpone? Jesi li joj podigao suknju i zagledao da li je
žensko ili muško.« Teodor je zaista bio veoma drzak, a Stilpon
veoma duhovit.
117 Kad ga je Krates jednom prilikom upitao da li bogovi
uživaju u molitvama i klanjanju (Proskynesis), kažu da je od­
govorio: »Budalo, nemoj me o tome pitati kad smo na ulici,
nego kad budemo sami!« Kažu da je i Bion, upitan to isto, da li
bogovi postoje, odgovorio:
Zar nećeš najpre rasturiti gomilu od mene, etarče, koji si
pretrpeo toliko zala?

Stilpon je bio jednostavan čovek, bez afektiranja, i mogao

se lako prilagoditi svakom čoveku. Kad, na primer, kindk Kra­
tes jednom nije odgovorio na postavljeno pitanje, nego je vre-
118 dao, Stilpon reče: »Znao sam da ćeš ti reći sve drugo pre nego
ono što treba.« Kad mu je (Krates) jednom prilikom pružio
zajedno s postavljenim pitanjem smokvu, on je smokvu primio
d pojeo je. Na to će onaj: »O Herakle, ja izgubih smokvu!«
Stilpon odgovori: »Ne samo nju, nego i svoje pitanje za koje je
smokva služila kao plata unapred.« Kad je video Kratesa kako
se sav skupio od zime, on mu je rekao: »Izgleda mi, Kratese,

* Ovde se misli na Demetrija Poliorketa, sina makedonskog kralja

Antigona. — Prev.

77
 da ti je potreban novi ogrtač*.«30 Krates, ljut na njega, uputio
mu je ovu parodiju:
I videh Stilpona kako se pati u Megari,
gde, kažu, da se nalazi Tifojev krevet.
Tamo se uvek sporio, a s njim zajedno i mnogi drugovi,
tražeći vrlinu u praznim rečima.

119 Priča se za njega da je lako privlačio publiku, da su ljudi

trčali iz radionica da bi ga posmatrali. I kad je neko rekao:
»Stilpone, ovi te ljudi posmatraju kao neku neobičnu zverku!«
— ovaj odgovori: »Ne, nego kao da sam pravi čovek!« I pošto
je bio savršeno vešt u kontroverzama, on je odbacivao čak i
opšte pojmove (ideje), tvrdeći da onaj ko kaže da postoji »čo­
vek« nije mislio ni na kojeg pojedinca, tj. nije imao na umu
ovog ili onog čoveka; jer, zašto da misli više na jednoga nego
na drugoga; pa zato nije mislio ni na ovog određenog poje­
dinca. Ni povrće [kao pojam] nije ono što mi ljudi pokazuju,
jer povrća je bilo· već pre deset hiljada godina·, zato to i nije
povrće. Priča se da je usred rasprave sa Kratesom odjurio da
kupi ribu, i kad je Krates pokušavao da ga zadrži i rekao mu:
»Ti napuštaš našu raspravu!« — on je odgovorio: »Bogme, ja
je ne napuštam; ja zadržavam raspravu, a ti je napuštaš; jer
rasprava će ostati, ali će se riba prodati.«

120 Njemu se pripisuje devet dijaloga pisanih dosta hladno:

Moshos, Aristip ili Kalija, Ptolemej, Ferekrat, Metrokles, Anak-
simen, Epigenes, Mojoj kćerki, Aristotel.
Heraklid tvrdi da je Stilponov učenik bio Zenon, osnivač
stoičke škole. Hermip priča da je umro kao star čovek, i da
je popio veću količinu vina da bi ubrzao kraj.
Moj epigram posvećen njemu glasi (Anthol. Plan., V, 42):
Svakako znaš za Stilpona iz Megare; starost, pa bolest,
strašan par, ođneše ga. Ali on je u vinu našao suviše
jakog vozača za tu lošu zapregu: pio ga je požudno i
otišao.

Komični pesnik Sofil ga je ismevao u drami Svadba:

Harinove reći su Stilponov zapušač.

* Tj. i pamet i ogrtač. — Prev.

78
 GLA V A 12. — KRITON

(Oko 420. pre n. e.)

121 Krtiton je rođen u Atini. Bio je veoma odan Sokratu i
toliko se brinuo o njemu da ništa nije propuštao što je njemu
bilo potrebno. Njegovi sinovi Kritobul, Hermogen, Epigen i
Ktesip bili su takođe Sokratovd učenici. Kriton je napisao se­
damnaest dijaloga, koji su sačuvani u jednoj knjizi. To su:
Ljudi ne postaju dobri naukom, O izobilju, O korisnome ili
Državnik, O lepom, O nanošenju zla, O urednosti, O zakonu,
O božanskom, O umetnostima, O društvu, O mudrosti, Prota­
gora ili Državnik, O slovima, O poeziji (O lepome), O učenju,
O znanju ili O nauci, Šta je znanje.

GLAVA 13. — SIMON

(Oko 420. pre n. e.)

122 Simon je bio građanin Atine, a po profesiji obućar. Kada
bi Sokrat dolazio u njegovu radionicu i počeo da razgovara o
nečemu, on je beležio sve što je zapamtio. Zbog toga njegove
dijaloge nazivaju »kožnim«. Ima ih 33 koji su sačuvani u jed­
noj knjizi. To su:
O bogovima, O dobru, O lepom, šta je lepo, O pravičnom
(prvi i drugi deo), O tome da se vrlina ne može naučiti, O hrab­
rosti (prvi, drugi i treći deo), Po zakonu, O vođenju naroda
(demagogiji), O časti, O pesništvu, O dobrom jelu, O ljubavi,
O filozofiji, O nauci, O muzici, o poeziji, Šta je lepo, O poučava­
nju, O veštini razgovora, O suđenju, O biću, O broju, O marlji­
vosti, O radu, O lakomosti, O uobraženosti, O lepome.
Tri dijaloga se ne nalaze u knjizi:
O razmišljanju, O razlogu ili o svrhovitosti, O nanoše­
nju zla.
On je, kažu, prvi uveo Sokratove dijaloge kao oblik raz­
govora. Kad mu je Perikle poručio da će ga pomagati i pozvao
ga da dođe kod njega, on mu je odgovorio da ne želi da se
rastane sa slobodom govora.
124 Bio je još jedan Simon, koji je pisao o umetnosti besed-
ništva; drugi je bio lekar u vreme Seleuka Nikatora*, a treći —
vajar po zanimanju.
* Seleuk Nikator — sirijska kralj (305—280. pre n.e.). Kao vojsko­
vođa Aleksandra Velikog, proglasio se za kralja Sirije 1 osnovao dina­
stiju Seleukiđa, koji su vladali u toj zemlji do 64. godine pre n.e. — Preo.

79
 GLAVA 14. — GLAUKON

(Oko 400. pre n. e.)

Glaukon je bio Atinjanin. Postoji devet njegovih dijaloga

u jednoj knjizi:
Fidii (Pheidylos), Euripid, Amintih, Eutija, Lisitid, Aristo-
fan, Kefal, Anaksifem, Meneksen.
Postoje još 32 dijaloga, koji se smatraju neautentičnim.

GLAVA 15. — ŠIMIJA

(Oko 400. pre n. e.)

Simija je bio Tebanac. Od njega su sačuvana 23 dijaloga

u jednoj knjizi. To su:
O mudrosti, O zaključivanju, O muzici, 0 stihovima, O hrab­
rosti, O filozofiji, O istini, O slovima, O poučavanju, O umet-
nosti, 0 upravljanju (vladanju), O tome što dolikuje, 0 tome
šta treba birati, šta izbegavati, 0 prijatelju, O znanju, O duši,
O dobrom životu, O tome što je moguće, O novcu, O životu,
Šta je lepota, O marljivosti, O ljubavi.

GLAVA 16. — KEBES

(Oko 400. pre n. e.)

125 Kebes iz Tebe — ostavio je tri dijaloga: Tablica, Sedmi dan,

Frvnih.

GLAVA 17. — MENEDEM

(Oko 350— 276. pre n. e.)

Menedem, sin arhitekte Klistena, jednog od takozvanih Te-

opropida, valjanog i siromašnog čoveka. Drugi kažu da je bio
slikar scene, a da je i Menedem izučio oba zanata. Pripadao je
Fedonovoj školi. Kad je jednom prilikom stavio neki predlog,
napao ga je neki Aleksinije, tvrdeći da filozofu ne dolikuje da
planira ni scenu ni odluku. Kad su ga Eretrijci poslali u Megaru
kao stražara, on je posetio Platona u Akademiji i bio je tako

80
126 zanet njim da je napustio službu u vojsci. Ali Asklepijad iz
Fijunta ga je poveo drugim putem, pa je živeo u Megari sa
Stilponom, čiji su učenici bili obojica. Odande su otputovali u
Elidu gde su se pridružili Anhipilu i Moshu iz Fedonove škole.
Do toga vremena, kao što sam već ranije rekao u Fedonovoj
biografiji, oni su se zvali Elijska škola (elijci), a ime eretrijci*
dobili su po gradu kojoj je Meneden pripadao.
Izgleda da je Menedem bio prilično uobražen, i zato ga
Krates ovako parodira:
Asklepijad iz Flijunta ii eretrijski bik,

a Timon ovako:

. . . jedan hvalisavi, uobraženi stvaralac prevare.

Bio je tako dostojanstven da je Euriloh iz Kasandreje, kad

127 ga je Antioh**, zajedno s nekim mladićem iz Rizika, Kleipidom
po imenu, pozvao na svoj dvor, ovaj poziv odbio jer se plašio
da Menedem to ne sazna. Jer, bio je oštar, zajedljiv i otvoren.
Kad je neki mladić bio nešto slobodniji prema njemu, ovaj nije
rekao ništa, nego je uzeo grančicu a crtao na zemlji jednu uvred­
ljivu slaku sve dok svi nisu obratili pažnju na to, a mladić,
osetivšd žaoku, nestade. Kad je komandant Pireja Hierokle še­
tao s njim gore-đole u Amfijarevu hramu i mnogo govorio o
zauzeću Eretrije, on nije progovorio ni reći, samo je pitao
kakav cilj ima Antigon što s njim tako postupa.
128 Nekom uobraženom preljubniku je rekao: »Zar ne znaš da
nema samo kupus dobar ukus, nego i rotkva31?« Kad je čuo nekog
dečaka koji je veoma larmao, rekao mu je: »Pogledaj da nisi nešto
zaboravio za sobom!« Kad ga je Antigon pitao za savet da li
da ide na neku zabavu, on mu je samo odgovorio: »Ne zaboravi
da si kraljev sin.« Kad mu je neki glup čovek nešto pričao
bez smisla, upitao ga je da li ima farmu. I kad je dotični potvr­
dio i rekao da ima vrlo mnogo stoke na njoj, Menedem mu re­
če: »Pa, onda, idi i vodi računa o njoj, da ti se ne desi da i to
izgubiš.« Jednom je na pitanje da U valjan čovek treba da se
ženi, odgovorio: »Da li ti ja izgledam valjan, ili ne?« I kad onaj
129 to potvrdi, on reče: »Pa dobro, ja sam oženjen.« Nekog
čoveka koji mu je tvrdio da postoje mnoga dobra, on upita
koliko ih je, da li ih možda ima više od stotinu. Kad nije mogao
da obuzda neumerenost jednog od onih koji su ga pozivali na
* Eretrija — grad na Eubejl — Prev.
** Antioh — misli se na sirijskog kralja. — Prev.

6 Diogen
81
 ručak, nije ništa rekao kad je bio ponovo pozvan, ali je pre-
ćutno prekoreo svoga domaćina time što se ograničio samo na
maslinke. I zbog svoje slobode u govoru bio je u velikoj opas­
nosti na Kipru sa svojim prijateljem Asklepijadom dok je bo­
ravio na dvoru kralja Nikokreonta. Naime, kad je kralj proslav­
ljao svoju uobičajenu mesečnu svečanost i pozvao ovu dvojicu
zajedno sa ostalim filozofima, kažu da je Menpden rekao: »Ako
skupljanje ovakvih ljudi predstavlja nešto dobro, onda bi sveča-
130 nost trebalo održavati svakoga dana; ako, pak, ne predstavlja,
onda je izlišno da se uopšte održava.« Tiranin je na ovo od­
govorio da je upravo toga dana dokon da sluša filozofe, a Me-
nedem navaljivao još upornije izjavljujući da za vreme sve­
čanosti treba iskoristiti svaku priliku i slušati filozofe. Posle-
dica ovog dijaloga je bila ta da bi svi oni bili poubijani da ih
neki svirač u frulu nije razdvojio. Zato, kad su za vreme jed­
ne oluje bili na lađi, kažu da je Asklepijad rekao da ih je
svirač svojom dobrom svirkom spasao, a Menedemov slobodan
govor upropastio.
On je bežao od rada i bio je indiferentan prema sudbini
svoje škole. Kod njega se nije mogao videti nikakav red niti
su bile klupe raspoređene u krug, nego bi svaki čovek slušao
tamo gde se slučajno zatekao, sedeći ili šetajući. A i sam se po-
131 našao na isti način. Inače je bio kočoperan i slavoljubiv. Tako
su on i Asklepijad nekom čoveku koji je ranije bio graditelj
pomagali da zida kuću, i kad bi se Asklepijad pojavio g6 na
krovu noseći blato, Menedem bi se sakrio kad god bi video da
neko prolazi. A kad je počeo da se bavi javnim poslovima, bio
je tako plašljiv da bi uvek pogrešio kad je stavljao tamjan u
kadionicu za vreme prinošenja žrtve. I kad je jednom prilikom
Krates stajao pored njega i napadao ga što se meša u politiku,
on je nekim ljudima naredio da Kratesa odvedu u zatvor. A
Krates ga je ipak i dalje posmatrao iz zatvora kad je prolazio
132 i, stojeći na prstima, nazvao ga Agamemnončićom iz Hegesi-
polisa.
On je bio nekako prilično praznoveran. Tako je jednom s
Asklepijadom bio u nekoj krčmi, gde je iz nepažnje pojeo neko
meso koje je bilo odbačeno*. Kad je to čuo, razboleo se i poble-
deo, dok ga Asklepijad nije prekoreo govoreći mu da ga nije
meso uznemirilo, nego samo sumnja koju je imao o mesu. U
* Misli se da je govor o mesu žrtvenih životinja prinetih boginji
Hekati i podzemnim bogovima: Loquitur đe epulis, quas divites in
triviis Hecatae deisque inieris deponere solebant (Reiske, Hermes 24,
309). — Prev.

82
 svim ostalim prilikama bio je, međutim, velikodušan i slobo­
douman. U pogledu telesndh navika, on je čak u starosti bio
krepkog zdravlja, opaljen suncem, kao kakav atleta, krupan
i veoma bodar. Stas njegov je bio skladan, što se može videti
na njegovom malom kipu koji se nalazi u Eretriji u staram
stadionu. Statua ga predstavlja gotovo nagog.
133 Bio je veoma druželjubiv, voleo je da prima i da skuplja
mnogobrojno društvo oko sebe, jer je Eretrija bila nezdravo
mesto; među uzvanicama je bdio pesnika i muzičara. Ljubazno
je dočekivao i Arata i pesnika Likofrona i Antagoru sa Bođosa.
Iznad svega se posvetio proučavanju Homera i lirskih pesnika,
zatim Sofokla i Aheja, kome je odredio drugo mesto kao piscu
satiričnih drama, dok je prvo mesto dao Eshilu. Zato je i protiv
svojih političkih protivnika, kažu, naveo ovo:
Uskoro je brzi bio savladan od slabog,
i orao od kornjače.

a stihovi su iz jedne Ahejeve satirične drame (Nauck TGF 34),

134 Omfale. I zato je pogrešno reći da nije čitao ništa osim Euri-
pidove Medeje, za koju su neki tvrdili da je delo Neofronta iz
Sikiona*.
Sto se tiče njegovih učitelja, nije hteo ništa da zna za Pla­
tona i Ksenokrata, kao ni za kirenaika Paraibata; nasuprot
tome, prema Stilponu je gajio divljenje, pa kad su mu jednom
prilikom, postavili pitanje o Stilponu, on nije rekao ništa drugo
nego da je to bio pravi gospodin. Teško je bilo prozreti Mene-
dema, i kad bi se sporio, bilo je teško pobediti ga. On bi se
okretao i vrteo** u svim pravcima i bio spretan u nalaženju
prigovora. Bio je velik erističar, kako priča Antisten u Redo-
sledu filozofa. Naročito je voleo da upotrebljava ovaj dokaz:
»Da li se dve stvari razlikuju jedna od druge?« — Da! — »A da
li se pružanje koristi razlikuje od dobra?« — »Jeste.« — »Pa,
onda, pružati korist nije dobro!«
135 Kažu da je negirao da postoje negativne rečenice, pretva­
rajući ih u afirmativne, a među ovima prihvatao je samo proste
rečenice, odbacujući one koje nisu proste (mislim na hipotetične
i složene rečenice). Heraklid tvrdi da še on, iako je u svom
učenju bio platoničar, ipak poigravao i s dijalektikom. Tako
je, kad ga je Aleksis jednom prilikom upitao da li je prestao
da tuče oca, odgovorio: »Pa, ja ga nisam tukao, pa nisam fti
* Sikion — grad u sevemom delu Peloponeza. — Prev.
** Tj. bio je neiskren. — Prev.

*· 83
 prestao da ga tučem,« A kad je Aleksis navaljivao da je trebalo
da dvosmislenost odstrani prostim »da« ili »ne«, on odgovori:
»Bilo bi besmisleno da se držim tvojih pravila kad mogu na
samom pragu da te zaustavim.« I kad je Bijant neprestano
omalovažavao proroke, Menedem mu je primetio da time ubija
mrtvace.
136 Kad je jednom čuo od nekog čoveka da je najveće dobro
postići ono što čovek želi, odgovorio je: »Tražiti ono što je po­
trebno mnogo je veće dobro.« Antigon iz Karista kaže da ni­
kad nije ništa ni napisao ni sastavio, i da se nikad nije čvrsto
pridržavao jednog učenja. On takođe priča da je u raspravljanju
bio tako borben da bi se povukao samo kad bi dobio dobre ba­
tine. Tako, na primer, mada se je rugao Aleksisu i svirepo ga
izazivao, ipak je bio veoma ljubazan prema njemu. Naime, kad
se jednom njegova žena plašila da bi mogla na putu biti na­
padnuta i orobljena, on ju je pratio od Delfa do Halkide.
137 Bio je veoma odan prijatelj, kao što se vidi po njegovoj
odanosti Asklepijadu, koja se nije nimalo razlikovala od Pila-
dove* ljubavi. Ali Asklepijad je bio stariji, tako da se govorilo
da je on pisac, a da je Menedem glumac. I pričaju, kad im je
Arhipolis jednom dao priznanicu na tri hiljade drahmi, da ni­
jedan nije hteo da je primi prvi, pa tako uopšte nisu uzeli
novac. Priča se da su imali istu ženu. Naime, Asklepijad se
oženio ćerkom, a Menedem njenom majkom. I kad je Askle­
pijadu umrla žena, uzeo je Menedemovu ženu, a Menedem se,
pošto je postao upravitelj države, oženio nekom bogatašicom.
Pa ipak, pošto su živeli u jednom domaćinstvu, Menedem
je brigu o (upravljanju domaćinstvom poverio svojoj ranijoj
žend.
Asklepijad je lunro kao star čovek u Eretriji, pošto je s
Menedemom živeo veoma skromno, mada su raspolagali velikim
bogatstvom. Kad je kasnije jedan Asklepijadov miljenik došao
na žabavu, pa su mu mladići zabranili pristup, Menedem im
naredi da ga prime uz napomenu da mu Asklepijad i sad, kad
je pod zemljom, otvara vrata. Njihovi glavni pomagači su bili
Makedonac Asklepije i Agetor iz Lamije; jedan je svakome od
njih dao trideset mina**, a Hiponik je Menedemu dao dve hi­
ljade drahmi da bi imao čime da uda svoje kćeri. Kako priča
Heraklid, imao je tri kćerke sa ženom rodom iz Oropije.

* Pilad — prijatelj Oresta, sina Agamemnona i Klitemnestre. —

Prev.
** Mina novčana jedinica — 100 drahmi. — Prev.

84
139 Gozbe je priređivao na taj način što bi pre toga doručko-
vao s dvojicom ili trojicom prijatelja i ostajao do kasnog po-
podneva. Zatim bi neko pozvao goste, koji su takođe već bili
obedovali. Kad bi neko stigao prerano, šetao se gore-dole i ra­
spitivao kod onih koji su izlazili iz kuće šta ima na stolu i
koliko je sati. Ako je na stolu bilo samo povrće, ili usoljena riba,
oni koji su došli rano odlazili bi; a ako bi bilo mesa, oni bi
ulazili u kuću. Leti bi na svako mesto stavljali otrcan prekri­
vaš, a zimi ovčju kožu. Svaki gost je donosio svoj jastuk. Čaša
iz koje su pili svi i koju su dodavali jedan drugome nije bila
veća od četvrt litra (kćtile). Kao desert su služili naut ili bob,
140 ponekad i voće, kruške ili nar i druge plodove (φχροι) *, pa čak
i suve smokve. O svemu tome pripoveda Likofron u svojoj
satiričnoj drami Menedem, koju je napisao u čast filozofovu.
Evo kako izgleda jedan primer:
Tako je posle kratkotrajnog ručka došla skromna čaša
koja je kružila od gosta do gosta, diskretno, a desert
je predstavljao pametan xazgovor za one koji su voleli
da slušaju.
U početku su ga prezirali, nazivajući ga »kyon« (pas) ili
»leros« (varalica). Kasnije su ga veoma cenili, pa su mu čak
poverili i upravu države. Bio je poslanik kod Ptolemeja i Li-
zimaha, poštovan svuda. Poslat je i Demetriju kao poslanik,
i on je postigao da dve stotine talanata** koje je grad plaćao
ovome godišnje svede na pedest. I kad su ga kod Demetrija
oklevetali da se sprema da grad preda Ptolemeju, on se branio
141 pismom čiji početak glasi: »Menedem pozdravlja kralja Deme­
trija. Čujem da su te izvestild o meni.« Priča se da ga je okle­
vetao Eshil koji je bio pristalica protivničke strane. Izgleda
da se veoma dostojanstveno ponašao kao izaslanik kod Deme­
trija u vezi s Oropom, kao što to pominje i Eufant u Istorijama.
I Antigon mu je bio veoma privržen i obično bi izjavljivao da
je njegov učenik. A kad je Antigon pobedio varvare kod Lizi-
mahije, Menedem je podneo predlog da mu se oda počast, vrlo
142 jednostavno i bez laskavih reči. On počinje ovako: »Na predlog
komandanata i savetnika. Pošto je kralj Antigon pobedio var­
vare u bici, on se vraća kući u svoju zemlju, i obavlja uspešno
sve prema svojoj volji: Senat i narod odlučiše . . .«***
* Značenje ove reči mi nije poznato. U velikom rečniku Liddell-
Scott s.v. stoji »Lathyrus Ochrus«, pozivajući se, između ostalog, na ovo
mesto, ali ja nisam mogao proveriti koji je to plod, pa sam preveo
neodređeno. — Prev.
** Talanat (tšlanton) — 36 kg zlata ili srebra (u Atici). — Prev.
*** Prema analogiji latinskog »Senatus Populusque Romanus« =
ϊδοξε τη βουλή και τφ 8ήμω
85
 Iz ovih razloga, a i na osnovu njegovog prijateljstva s An-
tigonom i u drugim stvarima, bio je osumnjičen da je ovome
izdao grad, i pošto ga je Anistodem oklevetao, on napusti grad
(Eretriju) i provede neko vreme u Oropu, u Amfijarejevu hra­
mu. A pošto su nestale neke zlatne čaše iz hrama, Beoćani op-
štim glasanjem odlučiše da ga proteraju. kao što priča Hermip.
Posle toga on u očajanju poseti potajno svoje rodno mesto,
uzme ženu i kćerke i dođe na Antigonov dvor, gde je umro
slomljena srca.
143 Heraklid priča sasvim suprotno. Naime, da je postao sa-
vetndk Eretrijaca i da je više puta oslobodio grad od tirana,
koji su pokušavah da dovedu Demetrija. On, dakle, nije predao
grad Antigonu, nego je bio žrtva lažne klevete. Heraklid tvrdi
da je Menedem sam otišao Antigonu i da je hteo osloboditi
domovinu i da je, kad Antigon nije hteo da popusti, sam sebi
oduzeo život na taj način što sedam dana nije uzimao hranu.
Nešto slično pripoveda i Antigon iz Karista. Samo sa Per-
sejem je otvoreno ratovao, jer se verovalo da je Persej spre-
144 čio Antigona kad je ovaj zbog Menedema hteo Eretrijcima da
vrati njihovu demokrati ju. Zato je Menedem jednom prili­
kom uz čašu dokazao da Persej nije u pravu i, izme­
đu ostaloga, rekao i ovo: »Takav je on kao filozof, ah kao čovek,
on je najgori od svih koji žive i koji će se posle roditi.« Prema
podacima Herakliđovim, Menedem je umro u 74. godini života.
I njemu sam posvetio epigram koji glasi ovako (Anth. Plan.,
V, 40).
ču o sam o tvojoj sudbini, Menedeme, feako si svoje­
voljno umro ne jedući ništa tokom sedam dana.
Učinio si delo dostojno Eretrijske škole, ali nedostoj­
no čoveka; jer tvoj vod je bila malodušnost i ona te
terala na to.

Eto, ovo su sokratici (Sokratovi učenici) i njihovi učenici.

Sada treba da pređemo na Platona, osnivača Akademije, i na
njegove sledbenike, ukoliko su bih čuveni.

86
 KNJIGA III

G LA V A 1. — PLATON

(427— 347 pre n. e.)

1 Platon, sin Aristonov, rođen je u Atini. Majka mu je bila

Periktiona, ili Potona, koja je vodala poreklo od Solona. Solon
je imao brata Dropida, čiji je sin bio Kritija; ovoga san je bio
Kalaishros, a ovaj je bio otac Kritije, jednog od tridesetorice
tirana, kao 1 Glaukona, koji je bio otac Harmida i Periktione;
sin ove i Aristona, Platon je bio šesto koleno od Solona. A Solon
je poreklo vodio od Nereja i Posejdona*. I za njegova oca ta-
kođe kažu da vodi poreklo od Melantoovog sina Kodrosa**, a,
prema Trazilu, i Kodros i Melantos vode poreklo od Posejdona.
2 Speusip u spisu s naslovom Platonova posmrtna gozba i
Klearh u svojoj Pohvali Platonu i Anaksalaid u drugoj knjizi
dela O filozofima tvrde da se u Atini pričalo da se Ariston
veoma zaljubio u Periktionu koja je tada bila u cvetu mladosti,
ali da je nije dobio. A kad je prestao sa silom, video je u snu
Apolona, i posle toga ju je ostavio nedirnutu sve dok nije ro­
dila dete.1
Platon se rodio, kako kaže Apolodor u Hronici, u osamde­
set i osmoj olimpijadi, sedmog dana meseca Targeliona,*** onog
istog dana za koji Delijci tvrde da se rodio i Apolon. Prema
Hermipovim podacima, umro je na svečanom svadbenom ručku,
3 prve godine sto osme olimpijade. Međutim, Neantes' kaže da

* P o s e jd o n — m lađi brat Zevsov, bog mora. Nerej — vladar Egej­

skog m ora pod Posejdonom , im ao 50 kćeri (N ere id e), m eđu kojim a je
najpoznatija T etid a , m ajka Ahilova. — Pre®.
** K o d r o s — p o priči, poslednji kralj atinski (oko 1068. pre n.e.
— P re v .
*** T a rg elion — jedanaesti atinski mesec (od polovine m aja d o po­
lovine juna), —■ P r e v .

87
 je umro u osamdeset četvrtoj godini života. On je, dakle, od
Isokrata mlađi šest godina, jer Isokrat se rodio za vreme arhonta
Lizimaha (436— 435), a Platon za vreme arhonta Ameinija, u
godini Pertiklove smrti (429). Pripadao je demi* Koliteus, kako
kaže Antileon u svojoj drugoj knjizi Datumi. Prema nekima,
on se rodio ha Egini, u kući Fidiada, sina Talesova, kao što
Favorin iznosi u svojoj Šarenoj istoriji. Naime, njegov otac je
bio poslat zajedno sa grupom ljudi da se naseli na Egini, ali
se vratio u Atinu kad su ih Lakedemonjani proterali jer su
pomagali Eginu. Platon je takođe bio horeg** u Atini, na trošak
4 Dionov, tako tvrdi Atenodor u osmoj knjizi svoga dela Šetnje.
Imao je dva brata — Adejmanta i Glaukona — i sestru Potonu,
koja je postala Speusipova maika.
Slova je naučio kod Dionizija, koga pominje u svojim Su­
parnicima (Anferastai). U gimnastici se vežbao pod Aristonom,
borcem iz Argosa. Ovaj mu je i nadenuo ime Platon zbog nje­
govog lepog stasa, umesto njegovog prvobitnog imena Aristokle,
prema dedi. Tako nam priča Aleksandar u svom delu Redosled
filozofa. Drugi, opet, tvrde da je nadimak Platon dobio po ši­
rini svoga stila, ili po širokom čelu; tako priča Neantes. Neki
5 čak tvrde da se borio na Istmijskim igrama kao, na piimer,
Ddkearh u prvoj knjizi dela Životopisi, a da se bavio i slikar­
stvom i pisao pesme, najpre u ditirambima, a posle i lirske
pesme i tragedije. Pričaju da je imao slab glas; tako kaže i
Timotej iz Atine2 u Životopisima. Priča se da je Sokrat usnio
da vidi mladog labuda kako mu sedi na krilu; odjednom je
labud bacio perje i poleteo puštajući prijatan glas; idućeg dana
s njim se sastao Platon (kao učenik), a Sokrat je tada izjavio
da je to labud iz sna.
Filozofijom se najpre bavio u Akademiji, a kasnije u vrtu
pored Kolona, kako priča Aleksandar3 u delu Redosled filozofa,
kao naslednik Heraklitov4. Kasnije, kad je nameravao da se
takmiči u tragediji, čuo je Sokrata ispred Dionizijevog pozorišta,
spalio svoje pesme i rekao***.8
Hefeste, dođi ovamo: potreban si Platonu.

* Dema (demos) — opština, zemlja, pokrajina; u Atici — opštine

od 10 fila.
Fila (phyle) — pleme, plemenska zajednica. U Sparti su bile 3 file,
a u Atini najpre četiri, kasnije deset fila. — Red.
** Horeg (choregos) — vođ hora u prikazivanju tragedija; slično
režiseru u pozorištu — Red.
*** Citat podešen prema Homeru, Ilijada, XVIII, 392. — Prev.

88
6 Otada je, kao dvadesetogođišnjak, kažu, slušao Sokrata. Posle
Sokratove smrti, pridružio se Heraklitovom učeniku Kratilu,
i Hermogenu koji je iznosio Parmenidovu filozofiju. Kad mu
je bilo dvadeset osam godina (kako priča Hermodor) otišao je
Euklidu u Megaru sa još nekim Sokratovim učenicima. Posle
toga je otputovao u Kirenu da poseti matematičara Teodora, a
odande u Italiju pitagorovcima Filolaju i Euritu. Odande je
krenuo u Egipat da sluša proroke. Kažu da ga je i Euripid*
pratio na tom putu. Tamo se razboleo, i sveštenici su ga lečili
morskom vodom. Zato je i rekao { Euripid, Ifigenija Taurid.,
1193):
More ispere svako zlo ljudsko.

7 Kažu da je tada, u skladu s Homerovim rečima**, izjavio da su

Egipćani od svih ljudi najveštiji u lečenju. Platon je takođe
nameravao da se upozna s magima, ali je od toga odustao zbog
ratova u Aziji. Vratio se u Atinu i provodio vreme u Akademiji,
a to je gimnazija ispred gradskih zidova u jednom gaju, nazva­
nom tako po nekom heroju Hekademu, kao što priča Eupolis
u svojoj drami Podvaladžije:
. . . u senovitim šetalištima boga Hekadema.

Ali i Timon u svojim stihovima upućenim Platonu kaže:

Sve te je vodio Platon, krupan čovek, ali
govornik prijatnog glasa, u prozi sličan cvrčcima
koji, sedeći na Hekađemonovom drveću, prosipaju zvuk
prijatan kao što je ljiljan.

8 Prvobitno se ovo mesto zvalo Hekademija. Platon je bio pri­

jatelj Isokratov. Praksifan je pisao o nekom razgovoru o pesni-
cima koji su vodili Platon i njegov gost Isokrat na nekom polj­
skom dobru. Aitistoksen priča da je Platon triput bio na ratnom
pohodu: u pohodu na Tanagru, zatim na Korint i, treći put, na
Delij, gde se takođe istakao. On je spojio učenja Heraklita, pi-
tagorovaca i sokratika. U svom učenju o čulnim stvarima on
se slaže s Heraklitom, u učenju o umskim stvarima i umnom
saznanju — s Pitagorom, a u političkim stvarima filozofirao je
sa Sokratom.

* Evripid (480— 406 pre n.e.) — veliki helenski tragičar. Napisao

75 dela, od kojih je sačuvano 19. Najpoznatije su: Medeja, Ifigenija,
Alkesta, Hipolit. — Prev.
** Odiseja, IV, 231. — Prev.

89
 9 Neka autori, među njima i Satir6, kažu da je pisao Dionu
na Siciliji da kupi za sto mina* tri pitagorske knjige od Filo-
laja. Pričaju, naime, da je bio imućan, pošto je od Dionizija
primio više od osamdeset talanata**. To iznosi Onetor u svom
delu sa naslovom Da U se mudar čovek obogaćuje? Mnogo ko­
risti je imao i od komediografa Epiharma pošto je brojna mesta
prepisao od njega, kao što tvrdi Alkim u četiri eseja posvećena
Amintu7, U prvom eseju kaže ovo:
»Očigledno je da i Platon upotrebljava mnoge Epiharmove
reči. Treba to da pogledamo. Platon tvrdi da je predmet čulnog
10 saznanja ono što nikada ne ostaje ni u kvalitetu ni u kvantitetu,
nego se nalazi u neprekidnom toku i promeni. Tako, kad se ne­
koj grupi stvari oduzme broj, te stvari više nisu slične ni u
kom pogledu, ni po prirodi, ni po kvalitetu, ni po kvantitetu. To
su stvari kojima uvek pripada nastajanje, a nikad biće. A pred­
met umskog saznanja je nešto od čega se ništa ne oduzima
i čemu se ništa ne dodaje. To je priroda večnih stvari koje su
slične i jednake samim sebi. I zaista se Epiharm o predmetima
čula i predmetima misli tako izrazio:

A. Ali bogovi su uvek postojali; nikada nije bilo bez njih,

dok stvaili na ovom svetu imaju isti tok i uvek nastaju
iz istih uzroka.
B. Pa ipak se za Haos kaže da je od svih božanstava na­
stalo prvo.
A. Kako to? Ako stvarno nije ničeg bilo, iz čega bi to prvo
moglo doći!
B. Zar, onda, ništa nije došlo prvo?
11 A. Ni drugo, tako mi Zevsa! Bar od onih stvari o kojima
baš sada razgovaramo; one su, naprotiv, postojale od
pamtiveka...
A. Pretpostavimo da jednoj gomili kamenčića koja sadrži
paran ili neparan broj dodamo jedan kamenčić, ili da
oduzmemo jedan od postojećih kamenčića: misliš li da
će broj kamenčića ostati isti?
B. Neće.
* Mina (mina) — starogrčka novčana jedinica 1 mina=100 drahmi,
1 drahma = 6 obola.
** Talant = novčana i težinska jedinica. U Atici je talant iznosio
36 kg zlata ili srebra.

90
 A. Ako jednom aršLnu (platna) daš još nekoliko (palaca),
ili ako od onog što već imaš malo odsečeš, da li će još
postojati stara mera?
B. Naravno da neće.
A. A sad pogledaj ljude na sličan način: jedan ra­
ste, drugi nestaje, i oni se svi neprestano menjaju.
A stvar koja se po prirodi menja i nikad ne os­
taje u istom stanju i položaju mora se uvek razlikovati
od onog što je bila ranije. Tako smo i ti i ja juče bili
jedno, a danas smo drugo, i bićemo i sutra drugo, i ni­
kad nećemo ostati isti, na osnovu ovoga zaključka.

12 Alkim kaže i ovo: »Mudraci tvrde da postoje neke stvari

koje duša saznaje preko tela, kao što je to kod slušanja, ili gle­
danja; i da postoje druge stvari, koje ona razlikuje sama po
sebi, ne služeći se pri tome telom. Otuda proizlazi: od svih stvari
što postoje, neke su predmet čula, a neke predmet misli. Zato
je Platon učio da — ako želimo jednim pogledom da obuhva­
timo principe koji postoje u svetu — moramo prvo razlikovati
ideje, kao što su: sličnost, i jedinstvo, i mnoštvo i veličina, mi-
13 rovanje i kretanje; pored toga, moramo pretpostaviti postojanje
lepog, dobrog, pravičnog i slično, što postoji samo po sebi i
samo za sebe. Na trećem mestu moramo videti koliko ideja je
u odnosu prema drugim idejama, kao što su: znanje, ili veli­
čina ili svojina, imajući na umu da stvari iz našeg iskustva
imaju ista imena kao i ideje pošto one učestvuju u njima (i deo
su njih); mislim tako da stvari koje su deo pravičnosti jesu
pravične, stvari koje su deo lepote jesu lepe. Svaka od ovih
ideja je večna, samo umom saznatljiva i nepromjenljiva. (Zato
Platon i kaže da one u prirodi postoje kao uzori, i da sve styari
imaju sličnosti s idejama zato što su samo kopije ovih uzora
(prauzoraka)). Epiharm govori ovako o dobrom i o idejama:

14 A. —
Da li je sviranje u frulu nešto?
B. —
Svakako!
A. —
Da li je, onda, čovek sviranje u flautu?
B. —
Nije, razume se.
A. —
Hajde da vidimo sad šta je svirač u flautu? Ko misliš
da je on? Je li čovek, ili nije?
B. — Sigurno jeste.
A. — Zar, onda, ne misliš da će to isto biti slučaj i sa do­
brim. Zar dobro nije nešto što postoji po sebi? I nije

91
 Ii onaj što je naučio tu stvar i zna je, — nije li on
sam postao dobar, baš onako kao što se učenjem svi­
ranja u flautu postaje svirač, ili igrač samo kad se
nauči igranje, ili pletač kad se nauči pletenje. Uz­
mimo bilo koju veštinu: onaj koji je naučio neće po­
stati veština, nego će biti veštak.«

15 Platon u svom obrazloženju za prihvatanje ideja kaže ovo.

»Pošto postoji sećanje, onda moraju postojati i ideje, jer
sećanje pretpostavlja nešto čvrsto i stalno, a ništa nije stalno
osim ideje.« — »Jer, kako bi se«, kaže on, »održavala živa bića
ako ne bi stajala u izvesnoj vezi sa idejama i da im priroda
nije dala razum u tu svrhu? A sada se sećaju sličnosti hrane
(i pića) koja im je potrebna, što pokazuje da životinje imaju
urođenu snagu i sposobnost da određuju šta je slično. I zato
one osećaju životinje koje pripadaju njihovom rodu — kako
to kaže Epdharm:

16 Dragi Eumeju, mudrost nije ograničena samo na jednu

stvar, nego sva živa bića imaju i razum.
Jer, ako želiš pažljivo da proučiš kokoš, iz roda živine,
ona ne rađa žive potomke, nego leži na jajima i
budi život u njima. A mudru stranu u tome zna jedino
Priroda, jer je kokoš to naučila sama od sebe.

I opet:
Ne čudimo se što tako govorimo i što se sami sebi dopadamo
i mislimo da smo lepi. Jer jedan pas drugom izgleda
kao nešto najlepše, i vo -— volu, magarac — magarcu, i svinja
sigurno svinji.«

17 To i tome slično Alkim navodi kao primere kroz četiri knji­

ge, ističući tako koristi koje je Platon imao od Epiharma. A da
je Epiharm bio potpuno svestan svoje mudrosti, može se videti
iz stihova u kojima proriče da će imati podražavaoca:
Kao što ja mislim — a kad mislim, ja to znam sasvim
dobro — mojih će se reči jednom sećati. Neko će ih uzeti
i osloboditi ih metra (ritma) u kome su sad sastavljene,
obaviće ih u purpurno ruho i preplesti ih finim rečima;
1, pošto je nepobeđiv, on će ostale ljude načiniti lakim
plenom pobede.*

* Ove Epiharmove fragmente naučnici smatraju apokrifnim.

Epiharm je rodom iz Magare na Siciliji, i predstavnik dorsko-si-
cilske komediografije (oko 550—460). Bio je visoko cenjen od savreme-
nika, dok je njegov ugled kasnije malo opao. — Prev.

92
18 Izgleda da je Platon i knjige mimografa Sofrona, koje su
dotle bile zanemarene, prvi uneo u Atinu, i da je po ugledu na
njega udešavao svoje ponašanje; kažu čak da je to nađeno i
pod njegovim jastukom.
Triput je plovio na Siciliju. Prvi put radi upoznavanja
ostrva i da vidi kratere Etne; tada ga je i Hermokratov sin Dio-
nizije,* tadašnji tiranin, naterao da postane njegov dobar pri­
jatelj. A pošto je Platon raspravljao o tiraniji i tvrdio da prava
vladareva sama nisu najbolja stvar ako se vladar ne ističe i
19 vrlinom, tiranin se uvreddo i besno uzviknuo: »Ti govoriš kao
podetinjali starac!« Na to mu ovaj odgovori: »A ti kao tiranin.«
Tiranin se tada razbesneo d u početku je nameravao da ga ubije;
a kasnije, kad su ga Dion i Aristomen stišali, on to nije učinio,
nego ga je predao Lakedemonjaninu Polisu koji je upravo tada
došao zbog nekog izaslanstva, s naređenjem da ga proda u
ropstvo. Ovaj ga je odveo na Eginu i izložio na prodaju. Posle
toga ga je Harnnandros, sin Harmandridov, optužio, predlažući
smrtnu kaznu, na osnovu zakona koji važi u Egini; tj. da prvi
Atinjanin koji kroči na ostrvo bude ubijen bez ikakvog suđenja.
Ovaj zakon je on sam, tužitelj, doneo — kao što priča Favorin
u Mešovitoj istoriji. Ali kad je neko primetio, mada u šali, da
je prestupnik filozof, oni ga pustiše. Drugi, opet, tvrde da je
bio doveden u Skupštinu; tamo je, ne govoreći ni reči, čekao
šta će se dogoditi. Skupština, doduše, odluči da ga ne ubiju,
20 ali da bude prodan kao ratni zarobljenik. Slučajno je tu bio
prisutan kirenaik Anikeris, koji ga je kupio za dvadeset mina**
(neki kažu za trideset) i pošalje ga natrag u Atinu njegovim
prijateljima, i oni odmah pošalju novac. A ovaj odgovori da ne
priliči da samo oni budu dostojni da se staraju o Platonu. Neki
tvrde da je i Dion poslao novac i da ga Anikeris nije hteo pri­
miti, nego da je Platonu kupio i vrtić koji še nalazi u Akade­
miji. A za Polisa se priča da je bio pobeđen od Habrije i da se
21 posle toga udavio u Heliki,8 jer je filozof izazvao gnev bogova.
— Tako pripoveda Favorin u prvoj knjizi Uspomena. Ali ni
Dionizije nije mirovao. Kad je o svemu tome čuo, poručio je
Platonu da ne govori ružno o njemu. Platon mu je odgovorio
da nema vremena da bi se sećao Dionizija.

* Ovde je reč o sirakuškom tiraninu Dioniziju Starijem (405—356),

koji je proterao Kartaginjane sa Sicilije. — Prev.

** Mina — reč semitskog porekla, predstavljala je u današnjoj vred-

nosti otprilike 100 zlatnih franaka, ili 20 zlatnih dolara. Sve to je, ra­
zume se, samo približno. — Prev.

93
 Drugi put je Platon došao da od Dionizija traži zemlju i
ljude za ostvarenje svoje idealne države. I mada mu je ovaj
to obećao, nije to učinio. Neki kažu čak da je Platon bio u
velikoj opasnosti, jer je bio sumnjiv da nagovara Diona i Teo-
dota na neki plan o oslobođenju čitavog ostrva. Tada je i pita-
gorovac Arhita poslao Dioniziju pismo, molio za Platona i ispra­
tio ga zdravog i čitavog u Atinu. Pismo glasi ovako:
»Arhita pozdravlja Dionizija
22 Mi svi, prijatelji Platonovi, poslasmo ti Lamiska i Fotida
da odvedemo filozofa na osnovu sporazuma sklopljenog s to­
bom. Dobro bi uradio kad bi se setio oduševljenja s kojim si
nas terao da obezbedimo Platonov dolazak na Siciliju, jer si
želeo da ga nagovoriš i da, između ostalog, preduzmeš i od­
govornost za njegovu bezbednost sve dok bude boravio kod
tebe, i za njegov povratak. Seta se takođe da si veoma cenio
njegov dolazak i da si od toga vremena imao za njega više po­
štovanja nego bilo za koga na dvoru. A ako te je uvredio, onda
ti priliči da postupaš kao čovek i da nam ga vratiš čitavog. Jer,
ako tako postupiš, učinićeš po pravdi, a nama ćeš učiniti
uslugu.«
23 Treći put je Platon došao da pomiri Diona s Dionizijem,
ali pošto mu to nije pošlo za rukom, vratio se u svoju domovinu.
Tamo se nije mešao u politiku, mada je biio državnik, kao što
se vidi dz onog što je napisao. Razlog za to je bio taj što se
narod već bio prilagodio drugim uređenjima i merama. Pam-
fila u dvadeset petoj knjizi svojih Uspomena kaže da su Arka-
đani i Tebanci, osnivajući grad Megalopolis, pozvali Platona da
im bude zakonodavac. Ali kad je ovaj uvideo da su im u tom
pogledu mišljenja različita, nije hteo da pođe. Priča se takođe
da je branio stratega Habriju koji je bio osuđen na smrt i
24 kojega niko od građana nije hteo da brani. Kad je zajedno
s Habrijem odlazio na Akropolis, sreo ga je neki sikofant,* po
imenu Krobil, i rekao mu: »Zar ti dolaziš ovamo drugoga da
braniš? Zar ne znaš da i tebe čeka Sokratov otrov**?« A Platon
je odgovorio: »I kad sam bio u ratu u borbi za domovinu trpeo
sam opasnosti, pa ću i sada da ih podnesem iz dužnosti prema
prijatelju.«
* Sikofant je prvobitno bio onaj koji potkazuje ljude koji krišom
prenose smokve preko granice. Kasnije, od 5. veka dalje, tako su zvali
ljude koji su poštenim građanima podmetali krivice i tako ih dovodili pred
sud. Zato nije nikakvo čudo, ako je sad ovaj potkazani tražio svog
»antisikofanta« da ga brani služeći se sličnim sredstvima.
** Tj. kukuta.

94
 On je bio prvi koji je iznosio učenje u obliku dijaloškog
metoda, kao što kaže Favorin u osmoj knjizi svojih Šarenih
istorija, a takođe je prvi objasnio analitički metod istraživanja
Leodamu sa Tasosa, prvi je u filozofskoj raspravi upotrebio
izraze »antipod«, »elemenat«, »dijalektika«, »kvalitet« (poićtes)
»pravougaoni broj« (promeke) — proizvod iz dva nejednaka
faktora; nasuprot kvadratnom broju. Među izrazima za ograni­
čavanje (ton peraton) njemu pripada izraz ravna površina (ten
epipedon epiphaneian). Uveo je izraz »božje proviđenje«.
25 Platon je kao prvi među filozofima odgovorio na besedu
Lizi je, sina Kefalovog, pa ju je razmatrao reč po reč u Fedru
Prvi je takođe govorio o značenju gramatike. I pošto se prvi
suprotstavio gotovo svim svojim prethodnicima, postavlja se
pitanje iz kog razloga nije pomenuo Demokrita. Neant iz Kizika
priča: »Kad je Platon polazio u Olimpiju, svi Grci su se okre­
nuli prema njemu, tamo se sastao i s Dionom* koji je namera-
vao da krene u rat protiv Dionizija.« U prvoj knjizi Favori-
novih Uspomena priča se da je Persijanac Mitradat podigao u
Akademiji Platonu statuu na kojoj je napisao ove reči: Mi­
tradat iz Persije, sin Orontohatov, posveti Muzama lik Plato­
nov koji je načinio Silanion.
26 Heraklid kaže da je Platon u mladosti bio tako skroman
i uredan, da ga nikad nisu videli da se preterano glasno smeje.
Uprkos tome, bio je izložen poruzi komičkih pesnika. Teopomp
u delu Hedihares kaže ovako:
Jedan nije jedan, a broj dva jedva da je jedan,
kako kaže Platon.

I Anaksandrid u Tezeju:
Kad je jeo masline, tačno kao Platon...

I Timon se ovako igra recima s njegovim imenom:

Tako je Platon**...

* Biografiju ovog znamenitog čoveka napisao je Plutarh. (Vidi Dion.

Brut, »Rad«, Beograd 1964.).
** Ovo mesto je neprevodljivo. Donekle bi se shvatilo ako bismo
u prevodu upotrebili reč platitude, ili nemački Plattheit, ili engleski
platitude. To znači »površnost«, »bljutavost« ili nešto slično. Mi za tu
igru reči nemamo odgovarajuće reči — Prev.

95
27 A Aleksis u Meropidi:
U pravo vreme dolaziš. Jer ja sam na kraju, i ne znam
kuda ni šta, šetam se gore-dole kao Platon, i ne nađoh
nijednog mudraca nego samo zamaram noge.

I u Arikilionu:
Pričaš o nečemu što ne znaš; pridruži se u trci Platonu
i saznaćeš sve o sapunu i luku.

Amfis u komediji Amfikrates kaže:

A. A što se tiče toga šta je dobro, koje ti zbog nje želiš
da postigne!, ja više ništa ne znam o njemu, gospodaru,
osim što znam o Platonovu dobru.
B. Samo sačekaj!

28 I u Deksidemidi:
O Platone, ništa ti ne znaš osim mrštiti se
obrva uzdignutih uvis kao puž.

Kratin u Pseudobolimaju (podmetnutom detetu):

Jasno je da si čovek i da imaš dušu.
Po Platonovim rečima, ja to ne znam, ali podrazumevam da
imam.

Aleksis u Olimpiodoru:
A. Moje smrtno telo je istrulelo, a moj besmrtni đeo je
odleteo u vazduh.
B. Zar to nije Platonovo učenje?

I u Parazitu:
Ili prema Platonu, razgovarati sSm sa sobom.

I Anaksila ga bocka u Botrilionu, u Kirki i u Bogatašicama.

29 Aristip u četvrtoj knjizi svoga dela O raskoši starijih pri-
poveda da je bio veoma privržen nekom mladiću po imenu
Aster, koji je s njim proučavao astronomiju, kao i Ddonu koga
sam maločas pomenuo, a neki tvrde i Fedru, Njegovu strast
otkrivaju ovi njegovu epigrami, za koje kažu da ih je njemu
posvetio (Anth. Oal., VII, 669 — 670):
Moj Astere*, ti posmatraš zvezde; ah, da sam nebo,
da bih te mogao posmatrati mnogim očima...

* Reč Aster znači i »zvezda«. — Prev.

96
 Još jedan epigram:

Među živima si ranije sijao kao Jutarnja zvezda,

a sad posle smrti sijaš kao Hesperos iz daljine.
30 Dionu je posvetio ovaj epigram (Anthol. Pal., VII, 99):
Mojre* su Hekubi** i Trojankama koje su se tada rodile
namenile suze. A tebi, Dione, posle tvojih divno izvr­
šenih đela, presekli su nade. Sada ležiš u prostranoj
domovini, poštovan od građana, Dione, koji si me zalu-
deo u ljubavi.
31 Ovo je, kažu, napisano na njegovom grobu u Sirakuzi.
Priča se dalje da se zaljubio i u Aleksisa i Fedra, kao što
je malopre rečeno, i da je sastavio ovaj epigram (Anth. Pal.,
VII, 100):
Sada, kad Aleksis ne znači ništa, ja rekoh samo to da
je lep za pogled, i na svakom mestu svi su pogledi upe­
reni u njega. Srce, zašto psima pokazuješ kosku? Ti ćeš se
kasnije zbog toga kajati. Zar nismo na ovaj način izgubili
Fedra?

Imao je i ljubavnicu Arhianasu kojoj je napisao ovo (Anth. Pal.,

VII, 217):
Imam Arhianasu, heteru iz Kolofona, u čijim borama se
nalazi vrela ljubav. Ah, nesrećni ljudi koji ste sreli
tu mladost na njenom prvom putovanju, kroz kakvu ste
vatru prošli!

32 Napisao je i epigram Agatonu (Anthol. Pal., V, 78):

Ljubeći Agatona imao sam dušu na usnama;
došla je, jadna, kao da će preći u njega.

Još jedan epigram (A n th o l. Pal., V, 79):

Gađam te jabukom; a ako me ti zaista voliš od svoje
volje, primi je, i udeli mi od tvog đevičanstva.
A ako misliš drugačije, da ne d£ bog da se to desi, onda
je uzmi i pomisli kako kratkotrajna je lepota.
Još jedan (Anthol. Pal., V, 80):
Ja sam jabuka. Neko ko te voli bacio me tebi. Pristani,
Ksantipo, jer i ja i ti smo rođeni da se osušimo.
* Mojre — boginje sudbine (suđenice); kod Rimljana — Parke. —
Red.
** Hekuba — žena trojanskog kralja Prijama, Hektorova majka —
Red.
7 Diogen
97
33 Kažu da je njegov i epigram posvećen Eretrdjcima izgnanim iz
zemlje (Anthol. Pal., VII, 259):
Mi smo eretrijskog roda sa Eubeje, a ležimo blizu Suze.
Ah, kako daleko od naše rodne grude.

I još jedan (Anthol. Pal., IX, 39):

Kiprida* reče Muzama: — Devojčice,
cenite Afroditu ili ću vam naoružati Erosa.
A Muze odgovoriše Kipridi: »Te tvoje brbljarije su za
Aresa, a to đete ne leti k nama.«

Još jedan (Anthol. Pal., IX, 44):

Neki čovek nađe zlato i ostavi na tom mestu konopac;
A kad posle toga nije našao zlato koje je bio ostavio,
on konopac obavi oko vrata.

34 Molon, koji je bio njegov neprijatelj, kaže: »Nije nikakvo

čudo to što je Dionizije u Korintu, nego to što je Platon na
Siciliji.« Izgleda da ni Ksenofon nije bio u dobrim odnosima
s njim. U svakom slučaju, dobij a se utisak suparništva kad se
pomisli na to da su napisali slične stvari — Simpozijum (Gozba),
Odbranu Sokratovu i Uspomene moralne sadržine. Zatim, Pla­
ton je napisao Državu, a Ksenofon Kirupediju**. I u Zakonima
Platon kaže da je vaspitanje Kirovo bilo izmišljeno, jer Kir
nije bio takav. I mada obojica pominju Sokrata, oni jedan dru­
goga nikako ne pominju, osim što Ksenofon pominje Platona
35 u trećoj knjizi svojih Uspomena. Priča se takođe da je Antisten,
kad je nameravao da pročita nešto što je bio napisao, pozvao
i Platona da bude prisutan. I kad je ovaj pitao šta namerava
da čita, Antisten odgovori: »O tome da ne postoji mogućnost
kontradikcije.« Na to će Platon: »Pa kako-ti možeš pisati o to­
me?« — dokazavši mu da on stoji u protivrečnosti sa samim
sobom. Posle toga Antisten je napisao dijalog protiv Platona
pod imenom Sathon. I od toga vremena oni se otuđiše jedan
od drugoga. Kažu da je i Sokrat, kad je slušao Platona da
čita Lizisa, uzviknuo: »Herakla mi, kako mnogo ovaj mladić
laže o meni! Jer taj čovek je napisao mnogo što Sokrat uopšte
nije kazao.«
* Kiprida — Kipranka, naziv za boginju Afroditu, koja je po mi­
tologija rođena iz morske pene na Kipru. — Red.
** Kirupedija, (Kyrupaideia) znači: vaspitanje Kirovo. Delo grčkog
pisca i vojskovođe Ksenofonta (430—354. pre n.e.) predstavlja prvi roman
zapadne svetske literature. Pisac u opisu Kira starijeg iznosi svoja mi­
šljenja o idealnom kralju i njegovom vaspitanju.

98
36 Platon je i s Aristipom bio u lošim odnosima. U dijalogu
0 duši on ga napada i govori da nije bio prisutan kad je Sokrat
umirao, nego da je bio u Eginl Kažu da je i prema Eshiiiu
osećao neku ljubomoru zato što je i ovaj uživao dobar glas
kod Dionizija. Kad je Eshin stigao na dvor, Platon ga je pre­
zirao zbog siromaštva, ali ga je Aristip podržavao. A Idomenej
tvrdi da su u stvari Eshinovi oni dokazi kojima se služi Kriton
kad je u zatvoru nagovarao Sokrata da pobegne, i da ih je
Platon pripisao Kritonu zbog neprijateljstva prema Eshinu.
37 Platon nigde u svojim spisama ne pominje sebe po imenu,
osim u dijalogu O duši i u Apologiji. Aristotel kaže da je stil
dijaloga negde u sredini između poezije i proze. Favorin priča
kako je jednom prilikom, dok je Platon čitao dijalog O duši,
samo Aristotel ostao do kraja, dok su se svi ostali slušaoci digli
1 otišli pre. Neki pričaju da je Filip iz Opunta prepisao njegovo
delo Zakone, koji su bili napisani na voštanim tablicama. Kažu
da je njegovo delo i Epinomis. Euforion i Panaitios pričaju da
je početak Države više puta bio izmenjen, a Aristoksen tvrdi
38 da je Država gotovo ćela bila napisana u Protagorinim Kon­
troverzama. Postoji priča da je prvo napisao Fedra, a predmet
zaista sadrži nešto mladalačko. Međutim, Dikearh celokupan
način njegovog pisanja kudi kao vulgaran.
Priča se da je Platon jednom prilikom viieo nekog da se
kocka i da ga je prekoreo. I kad mu je ovaj odgovorio da
igra u sitne pare, on je primetio: »Ali navika nije sitnica.«
Upitan da li će o njemu postojati kakve uspomene kao što
postoje o njegovim prethodnicima, on je rekao: »Prvo čovek
treba da stekne ime, pa će uspomena biti mnogo.« Kad je jed­
nom učao Ksenofon, on mu je rekao da izudara bičem njegovog
roba, jer da sam to ne može da uradi pošto se razbesneo. Kažu
39 da je rekao jednom od robova: »Ja bih te izudarao da nisam
bio besan.« I kad je jednom seo na konja, ubrzo je sjahao
govoreći da se plaši da ga ne zarazi konjski ponos. Pijanima
je savetovao da se pogledaju u ogledalo, pa će odustati od pića
koje ih tako izobličuje. A piti tako da se čovek opije nije
nigde pristojno, osim na onim svečanostima gde sam bog daje
vino. Nije mu se dopalo ni dugotrajno spavanje. U Zakonima
on kaže: »Nijedan čovek koji spava nije ni za šta.« Govorio
40 je da je istina najprijatnije od svega što se čuje. O istini govo­
ri i u Zakonima.
»Lepa je stvar istina, o stranče, lepa i trajna. Ali izgleda
da je to stvar u koju nije lako ubediti ljude.«
7·
99
 Uvek je želeo da za sobom ostavi spomenik, bilo u srcima
prijatelja ili pak u spisima. Sam se vrlo mnogo povlačio u
samoću, kao što neki autori pričaju.
Umro je pod okolnostima koje smo već spomenuli, u tri­
naestoj godini vladavine kralja Filipa, kao što tvrdi Favorin u
trećoj knjizi svojih Uspomena. Teopomp priča da mu je kralj
ukazao počasti.® Ali Mironijan u svojim Paralelama pominje
41 da Pilon govori o nekim poslovicama koje su se širile u vezi s
Platonovim vaškama, kao da je on na ovaj način umro* Sahra­
njen je bio u Akademiji gde je filozofirajući proveo najviše
vremena. Zato je i njegova sekta bila prozvana sektom akade­
mika. Bio je ispraćen od svih koji su bili u Akademiji, a nje­
gova oporuka je glasila ovako:
»Ovo je ostavio Platon i ovako odlučio. Imanje u Ifistijadi,
koje se sa seveme strane graniči drumom koji vodi iz Kefisij-
skog hrama, sa juga Heraklovim hramom u Ifistijadi, sa istoka
imanjem Arhestrata iz Freara, a sa zapada imanjem Filipa iz
Holide: neka nikome ne bude dozvoljeno ni da ga proda ni da
ga otuđi, nego neka ostane svojina dečaka Adejmanta da njime
raspolaže. Imanje u Eiresidi, što sam ga kupio od Kalimaha,
koje se sa severa graniči imanjem Eurimedonta iz Mirine, sa
juga imanjem Demostrata iz Ksipete, sa istoka imanjem Eu­
rimedonta iz Ksipete, sa zapada rekom Kefisom. Tri mine**
srebra. Srebrna posuda teška 165 drahmi, čaša teška 45 d’ ahmi,
jedan zlatan prsten i minđuše zajedno težine četiri drahnie i tri
obola. Euklid, kamenorezac, duguje mi tri mine. Artemidu
43 puštam na slobodu. Ostavljam četiri kućna roba — Tihona,
Đikta, Apolonida i Dionizija. Nameštaj < ----- > kako je u
spisku, duplikat ima Demetrije. Nikome ništa ne dugujem.
Moji izvršioci su Leosten, Speusip, Demetrije, Hegija, Euri-
medon, Kalimah i Trazip.« .
Eto tako je on odlučio u testamentu. A na njegovom grobu
napisani su sledeći epitafi (Anthol. Pal., VII, 60):
O vde leži božanski Aristokle, koji se isticao m eđu
smrtnim ljudim a um erenošću i pravičnošću svoga karaktera.
I ako je ikad iko postigao veliku nagradu za mudrost,
stekao je to on, a zavist ga ne prati.

* O toj bolesti smo v eć ranije čitali. Uporedi napomenu 35 uz prvu

Knjigu. — P r e v .
** M ina (436,6 g) = 100 drahmi. — P r e v .

100
 Drugi epitaf (.Anthol. Pal., VII, 61):
Ovo Platonovo telo krije zem lja u svojim nedrima,
a njegova duša ima svoje besm rtno m esto kod blaženih;
sina Aristonovog, koga i svaki dobar čovek poštuje,
koji živi daleko, pošto je video božanski život.

Još jedan kasniji epitaf (Anthol. Pal., VII, 62):

Orlu, zašto si sleteo iznad n jegovog groba? R eci da li
si ugledao zvezdanu kuću nekog od bogova?
Ja sam lik Platonove duše koja je odletela na Olimp,
a od zem lje rođeno telo čuva ovde Atička zemlja.

45 Postoji i moj epitaf koji glasi ovako (Anthol. Pal., VII, 108):
I da Feb nije stvorio Platona u Grčkoj,
kako bi on spisima lečio duše ljudi?
Jer kao što je božji sin A sklepije lekar tela,
tako je Platon lekar besmrtne duše.

Još jedan epitaf o tome kako je umro (Anthol. Pal., VII, 109):
Feb je smrtnicima dao A sklepija i Platona,
jednog da spasava dušu, a drugoga da spasava njihova
tela. Sa jednog svadbenog ručka otišao je u onaj grad
k oji je s&m sagradio i postavio u Zevsovom dvoru. 4
7
6

46 Njegovi su učenici bili: Atinjanin Speusip, Ksenokrat iz

Kalhedona, Aristotel iz Stagire, Filip iz Opunta, Hestijej iz Pe-
rinta, Dion iz Sirakauze, Amiklo iz Herakleje, Erast i Korisk iz
Skepsa, Timolaj iz Kizika, Euajon iz Lampsaka, Piton i Herak-
lid iz Ena10, Atinjani Hipotales i Kalip, Demetrije iz Amfipo-
lisa, Heraklid Pontski i mnogi drugi, među njima i dve žene:
Lasteneja dz Mantineje i Aksioteja iz Flijunta, koja se oblačila
i kao muškarac, prema pričanju Dikearhovom. Neki kažu da
47 ga je slušao i Teofrast. Hameleon dodaje i retora Hiperida i
Likurga. Slično priča i Polemon. Sabinos pomiinje i Demostena,
navodeći Mnesistrata sa Tasa, u četvrtoj knjizi svojih Gradiva
za istraživanja. A to je verovatno.11
Pošto se i ti oduševljavaš Platonom,12 i to s pravom, i
pošto tako žudno biraš učenje upravo ovoga filizofa ispred svih
ostalih, smatrao sam potrebnim da prikažem prirodu tih nje­
govih rasprava, redosled dijaloga i njegov način dokazivanja,
i to koliko je moguće u osnovnim elementima, i u glavnim
crtama; sve to zato da ove činjenice o njegovu životu koje sam
prikupio ne bi izgubile od vrednosti ako bih propustio da pri­
čam o njegovim učenjima. Jer, kao što kažu, to bi značilo

101
 sipati vodu u more kad bi trebalo da ti pričam sve u pojedi­
nostima.
48 Kažu da je Zenon iz Eleje prvi pisao dijaloge. Ali, prema
Favorinu u Uspomenama, Aristotel u prvoj knjizi svoga dela
0 pesnicima tvrdi da je to bio Anaksimen iz Stire ili Teosa.
A ja mislim da Platon koji je usavršio ovaj način pisanja treba
da dobije nagradu za lepotu i za sam pronalazak. Dijalog je
govor koji se sastoji od pitanja i odgovora o nekom filozofskom
ili političkom predmetu, s odgovarajućim poštovanjem ka­
raktera ličnosti uvedenih u dijalog i samog kvaliteta govora.
Dijalektika je veštdna govora, pomoću koje možemo ili odbiti
ili utvrditi neke postavke pitanjem i odgovorom sagovomika.
49 Postoje dve vrste Platonovih dijaloga, jedna za pouča­
vanje (hyphegetikbs) a druga za istraživanje (zetetikos). Dija­
log hyphegetikos deli se na dve vrste, teoretsku i praktičnu
(theoretikos kai praktikos). Teoretski deo, opet, deli se na
fizički i logički (physik6s kai logikos), a praktični deo u etički
1 politički (ethikbs kai politikos). I dijalog istraživanja (zetetikos)
ima dva glavna karaktera (gymnastikos kai agonistikos): jedan
čija je svrha da vežba duh, drugi — da se pobedi u kontroverzi.
Gimnastički deo se deli na dva: »maieutikos i peirastikos«;
jedan odgovara veštini babice (maieutikos), a drugi je ogledni;
agonistički deo deli se na dve vrste: na »ekdeiktikos i anap-
treptikos«; jedan koji pokazuje i podstiče kritičke prigovore,
a drugi koji obara glavne stavove.
50 Poznato mi je da neki autori13 tvrde da se dijalozi drugačije
razlikuju među sobom; neke od njih nazivaju dramatskim,
druge pripovednim, neke, opet, mešanim (dramatikos, diege-
tikos, meiktos). Međutim, oni su dijalozima dali imena tako
da više odgovaraju pozornici, a ne filozofiji. Dijalog Timej se
bavi prirodom; Državnik, Kratil, Parmenid i Sofist su delovi
logike; etiku predstavlja Apologija, Kriton, Fedon, Fedros, Sim-
pozion, zatim Meneksen i Klitofon, Pisma, Fileb, Hiparh, Su­
parnici (Anterastai). Politika je predmet Države, Zakona, Mi-
51 nosa, Epinomisa i dijalog O Atlantiku. U red majeutike spadaju
oba Alkibijada, Teages, Lists, Lakes; u perastične spadaju
Eutifron, Menon, Ion, Harmides, Teojitet. Kritički metodi nalaze
se u Protagori. Eutidem, Gorgija i Hipija I i II su protreptički.
O dijalogu, šta je on i u čemu se među sobom razlikuju — neka
ovoliko bude dovoljno.
Pošto postoji velika razlika u mišljenju između onih koji
tvrde i onih koji proriču da je Platon bio dogmatičar, hajde
da i o tome nešto kažemo. Samo dogmatisanje znači postavljati

102
 dogme, kao što je zadatak zakonodavca u tome da daje zako­
ne. Ali sama reč dogma upotrebljava se za dve različite stvari:
za ono što se samo pomišlja (mnenje) i za ono što se istinski
52 misli. Ono što se samo pomišlja predstavlja stav koji tek treba
ispitati, a samo mišljenje je pravo uverenje.
Platon tamo gde ima čvrste poglede izlaže svoje sopstveno
gledište, a ono što je pogrešno on odbija; od onog što je nejas­
no, on se uzdržava da da svoj sud. Njegova sopstvena gledišta
izlažu četiri lica — Sokrat, Timej, stranac iz Atine14, i stranac
iz Eleje15. A ovi stranci nisu, kao što to neki shvatiše, Platon i
Parmenid, već neka bezimena izmišljena16 lica, jer čak i kad
Sokrat i Timej govore, Platon izlaže učenja. A da bi dokazao
odbacivanje pogrešnih mišljenja, on uvodi Trazimaha, Kalikla,
Polosa, Gorgiju, Protagoru, zatim Hipiju, Eutidema i slične
osobe.
53 Prilikom dokazivanja on se najčešće služi induktivnim na­
činom, i to ne uvek na isti način, nego dvostruko. Jer indukcija
je dokaz koji na osnovu nekih istinskih premisa dovodi do zak­
ljučka, do istine koja je njima slična. Postoje dve vrste in­
dukcije: jedna koja polazi od suprotstavljanja, a druga od sla­
ganja. U onoj vrsti koja polazi od suprotstavljanja odgovor koji
se daje na svako pitanje biće obavezno suprotan stavu onoga
koji odgovara, kao, na primer: »Moj otac je ili neko drugi nego
što je tvoj otac, ili je pak isti kao tvoj otac. Ako je, dakle,
tvoj otac neko drugi nego moj otac, time što je nešto drugo
nego jedan otac, on uopšte nije otac. Ali ako je on isto što i
54 moj otac, onda time što je isto kao moj otac, on bi bio moj
otac.« Ili, na primer: »Ako čovek nije životinja, on će biti ili
drvo ili kamen. Ali on nije ni drvo ni kamen; jer on je živo
biće i sam se kreće; a ako je živo biće, a pas i goveče su živa
bića, onda će čovek time što je živo biće biti ili pas ili goveče.«
To je vrsta indukcije koja je usmerena na protivrečenje i spor,
a Platon se njome služio ne za postavljanje tvrđenja nego za
negiranje. Druga vrsta indukcije, na osnovu slaganja, javlja
se u dva oblika: jedan u kojem se neki posebni, parcijalni sfav
dokazuje drugim posebnim stavom, a drugi — u kojem se opšti
stav dokazuje pomoću partikulamih činjenica. Ona prva vrsta
odgovara retorici, a druga dijalektici. Na primer, po prvom
načinu se postavlja pitanje: »Je li taj i taj izvršio ubistvo?«
Dokaz je u tome što je nađen u to vreme umrljan krvlju. To
55 je retorički oblik indukcije, pošto se retorika takođe bavi par-
tikularnim činjenicama, a ne univerzalnim. Ona ne istražuje
šta je to pravda (u apstraktnom smislu), nego o pojedinim

103
 slučajevima pravde. Druga vrsta, gde se opšti stav utvrđuje tek
na osnovu partikularnih činjenica, jeste indukcija, ili dijalek­
tika. Na primer, pita se da li je duša besmrtna, i da li živi
dolaze natrag od mrtvih. I to se dokazuje u dijalogu O duši na
osnovu jedne opšte pretpostavke, da, naime, suprotno dolazi
od suprotnog. A sam opšti stav ustanovljen je na osnovu izve-
snih stavova koji su partikulami, kao da, na primer, spavanje
dolazi iz buđenja i obratno, veće od malog i obratno. Ovim se,
dakle, on služio da bi utvrdio svoja sopstvena gledišta.
56 Kao što je u stara vremena u tragediji hor bio jedini
glumac koji je vršio radnju — pa je Tespis, da bi horu dao malo
odmora, kasnije uveo jednog glumca, Eshil drugog, Sofokle
trećeg i tako usavršio tragediju — tako je i u filozofiji bilo.
Najpre se u njoj raspravljalo samo o jednom predmetu, naime,
0 prirodi; Sokrat je dodao drugi predmet — etiku, a Platon
treći — dijalektiku, i tako filozofiju doveo do savršenstva.
Trazil tvrdi da je on svoje dijaloge objavio u tetralogijama,
kao što su se oni dramatičari takmičili sa po četiri drame o
Dionizijevim svetkovinama*, o Lenejskim, Panatenajskim praz­
nicima i o Hitrima17. Od te četiri drame četvrta je bila satirična,
a sve četiri drame zajedno zvale su se tetralogija.
57 Trazil kaže da je njegovih autentičnih dijaloga bilo pede­
set i šest na broju, ako Državu podelimo na deset knjiga, a
Zakone na dvanaest. A Favorin u drugoj knjizi svoje Šarene
tragedije kaže da se gotovo celokupni tekst Države može naći
u jednom Protagorinom18 delu s naslovom Kontroverze. A te­
tralogija ima devet, ako se Država uzme za jednu, a Zakoni
takođe za jednu. Prvu tetralogiju sastavlja tako da ima zajed­
nički plan, jer on želi da opiše kakav je život filozofa. Svakom
58 od dela Trazil daje dvostruki naslov; prvi uzima po imenu sa-
govomika, a drugi po predmetu. Na čelu prve tetralogije stoji
Eutijron ili O svetom i taj dijalog je ogledni (peirastikos); drugi
je Odbrana Sokratova, a etičke je vrste; treći je Kriton, ili Sta
treba uraditi, a četvrti je Fedon, ili O duši, takođe etički. Druga
tetralogija počinje sa Kratilom, ili O točnosti imena; to je
logički dijalog. Za njim dolazi Teajtet, ili O znanju (peirastikos);
Sofist, ili O biću, — logički; Državnik, ili O kraljevstvu tako­
đe je logički. U trećoj tetralogiji vodi Parmenid, ili O idejama,
logički; zatim Fileb, ili O zadovoljstvu, etički dijalog; Simposion,
ili O dobru, etički, i Fedar, ili O ljubavi, etički.
* Glavna svetkovina (Velike Dionizije) u čast Dioniza, boga vina
1 svih plodova, održavala se u mesecu martu i trajala je šest dana.
U toku 4 dana prikazivane su tragedije, satirske igre i komedije. Vre­
menom su se ta praznovanja izrodila u bahanalije. — Red.

104
59 Četvrta tetralogija počinje s Alkibijadom, ili O prirodi
čovekovoj — majeutički; za njim dolazi Alkibijad Drugi, ili
0 molitvi, — majeutički; zatim Hiparh ili O gramzivosti, etički,
1 Suparnici ili O filozofiji, takođe etički. Peta tetralogija počinje
dijalogom Teages, ili O filozofiji, — majeutički dijalog; Harmi-
des, ili O umerenosti — ogledni (peirastikos); Lahet, ili O hrab­
rosti, majeutički; i Lisis, ili O prijateljstvu, majeutički. Sesta
tetralogija počinje dijalogom Eutidem, ili O eristici, — pobija­
jući (anatreptikos); Protagora, ili O sofistima, kritički; Gorgija,
60 ili O retorici, anatreptikos; i Menon, ili O vrlini, — ogledni
(peirastikos). Sedma tetralogija počinje sa Hipijem I i II, prvi
O lepoti, drugi O laži, oba anatreptična; Ion, ili O Ilijadi, peiras-
tikds; Meneksen, ili Nadgrobni govor, etički. Osma tetralogija
počinje dijalogom Kleitofon, ili Uvod, etički; Država, ili O
pravičnosti, politički; Timaios, ili O prirodi, fizički; i Kritija,
ili Priča o Atlantidi, etički. Deveta tetralogija počinje dijalo­
gom Minos, ili O zakonu, politički dijalog; Zakoni, ili O zakono­
davstvu, politički; Epinomis, ili Noćni sabor, ili Filozof, politički,
61 i, naposletku, Pisma, trinaest na broju, koja su etička. Ovim pis­
mima on je dao naslov: Biti srećan; Epikur je pak dao naslov:
Dobar život; a Kleon — Veselite se. Jedno pismo Aristodemu,
dva pisma Arhiti, četiri Dioniziju, jedno Hermiji, Erastu i Ko-
risku, jedno Leodamantu, Dionu jedno, jedno Perdiki i dva
pisma Dionovim prijateljima. Trazil, kao i neki drugi izvršio
je ovakvu podelu.
Neki autori, među kojima i gramatik Aristofan19, dele di-
62 jaloge silom na trilogije. U prvu trilogiju stavljaju Državu,
Timaja i Kritiju; u drugu Sofista, Državnika, Kratila; treću
sačinjavaju Zakoni, Minos, Epinomis; četvrtu Teajtet, Eutifron,
Odbrana; petu Kriton, Fedon, Pisma. Ostala dela dolaze kao
pojedinačna i bez reda. Drugi počinju sa Državom, kao što je
ranije rečeno; neki, opet, počinju Alkibijadom Velikim; jedni
Teagenom; neki, opet, počinju s Eutifronom, neki s Kleitofon-
tom, neki s Timejem, drugi s Fedrom; neki s Teajtetom, a
mnogi počinju s Apologijom. Jednodušno se smatraju neauten­
tičnim ovi dijalozi: Midon, ili Odgajivač konja, Eriksija, ili
Erisistrat, Alkion, Akefali, ili Sisif, Aksioh, Fejaki, Demodok,
Helidon, Sedmi dan, Epimenid. Od ovih dijaloga Alkion izgleda
da je delo nekog Leonta, prema tvrđenju Favorinovom u petoj
knjizi njegovih Uspomena.
63 Platon se služio različitim izrazima da bi svoj sistem učinio
manje shvatljivim za neke ljude. On smatra da je mudrost
nauka o stvarima koje se samo mišlienjem mogu saznati i koje

105
 istinski postoje; naukom koja, kako kaže, ima za predmet boga
i duše odvojene od tela. Pod mudrošću naročito podrazumeva
filozofiju, koja predstavlja čežnju za božanskom mudrošću. U
opštem smislu on mudrošću naziva i celokupno iskustvo, i to
je razlog što i radnika naziva mudracem. A služi se istim nazi­
vima koji imaju veoma različita značenja. Reč φαύλος , na pri­
mer, on upotebljava20 u smislu άπλοΰς (jednostavan, čestit)
baš onako kao što se primenjuje kod Euripida u drami Likimnije
na Herakla ovim rečima:
jednostavnog, neobrazovanog, dobrog za najveća dela,
neiskusnog u razgovoru, ograničenog na rad sa svim
njegovim znanjem*1.

64 Platon, međutim, tu istu. reč ( φαύλος ) ponekad upotrebljava

i u značenju loš.' Često se služi različitim nazivima da bi izrazio
istu stvar. On, na primer, ideju naziva i oblikom ( είδος ), vrs­
tom ( γένος ), uzorom ( παράδειγμα ), principom ( αρχή ) i uz­
rokom ( αίτιον ). Upotrebljava takođe suprotne izraze za istu
stvar. Tako za čulima saznatljivo ( αισθητόν ) kaže da postoji
i da ne postoji, kao postojeće utoliko što nastaje, a kao nepo­
stojeće zbog toga što se neprestano menja. A za. ideju kaže da
nije nepokretna ni stalna (niti da se kreće niti da miruje), i
da je ona i jedno i mnogo. Njegova je navika da to isto radi
u više slučajeva.
65 Za tumačenje njegovih dijaloga važe sledeća tri pravila.
Najpre treba objasniti smisao svakog pojedinog mesta, zatim
videti koja je svrha toga mesta, da li ga treba uzeti kao glavnu
stvar za sebe ili služi radi ilustracije, da li služi tome da Platon
utvrdi svoje sopstveno učenje ili da opovrgne sagovornika; kao
treće, treba utvrditi da li je iskazan^ istina.
Pošto se njegovim knjigama dodaju neki znaci, treba da
kažemo nešto i o njima. X se upotrebljava za obeležavanje na­
ročitih izraza, govornih figura i uopšte Platonova načina izra-
66 žavanja; diple ( > )22 skreće pažnju na učenja i mišljenja ka­
rakteristična za Platona; znak ·)*· označava odabrana mesta i
lepote stila; diple periestigmene ( ) obeležava ispravke iz-
vesnih mesta koje su izvršili kritičari, znak -Ξ- (obelčs peries-
tigmenos) verovatno ateteze (nekorektne izraze); znak .) (anti­
sigma periestigmenon) — ditologije i metateze pisanog; kera-
union* filozofsku školu; zvezdica — slaganje stavova, obelos
( — ) atetezu. Ovo su kritički znaci.
* Kerailnion je bio kritički znak kojim su aleksandrinski gram ati-
čari obeležavali iskvarena (koruptna) mesta u tekstu.

106
 Toliko o knjigama. Kao što Antigon iz Karista* kaže u
svojoj knjizi O Zenonu: »Nakon što su spisi prvi put objavljeni
sa kritičkim znacima, kad bi neko hteo da ih pregleda, platio
bi mu neku nagradu za to.«
67 A učenja23 koja su mu se svidela bila su ovo. Govorio je
da je duša besmrtna, da ona metempsihozom prima na sebe
mnoga tela24, da je njen princip aritmetički (broj), dok je
princip tela geometrijski25 (odnos). Dušu je definisao kao ideju
životnog daha koji se svuda nalazi. Učio je da se ona sama kreće
i da je. trostruka; njen razumni deo (logistikćn) smešten je u
glavi, osećajni (thymotikon) deo u srcu, a požudni deo (epithy-
metikon) u pupku i jetri.26
68 Počev od sredine, ona obuhvata telo u svim pravcima u
krugu i sastavljena je od elemenata. Pošto je podeljenaharmonič-
nim rastojanjima, ona stvara dva kruga koja se dvaput dodi­
ruju. Unutarnji krug rasečen je šest puta i sačinjava ukupno
sedam krugova. I ovaj unutarnji krug kreće se prečnikom ka
levoj strani spolja, a drugi stranom nadesno. Zato je taj krug
glavni, pošto je jedan, jer je onaj drugi unutarnji krug podeljen.
Onaj prvi krug je krug samoga istoga (tautou), a onaj drugi
— krug drugoga. Prvi predstavlja kretanje duše, a drugim se
kreće vasiona zajedno sa planetarna.27
69 I pošto je tako podeljena od centra prema krajevima u
harmoničnim odnosima, duša saznaje postojeće (ta ćnta) i stoji
u skladu sa svime jer i ona ima u sebi elemente skladno pode­
šene. I kad se krug drugoga (thou thaterou) obrće pravo, re­
zultat toga je mišljenje; a znanje nastaje kad se krug istog
pravilno okreće.
Platon je učio da postoje dva principa svega: bog i mate­
rija; i boga naziva umom i uzrokom (ηούη kai dition). Materija
je bez oblika (ashemdstiston) i beskrajna (dpeiron), a iz nje
proizlaze složene stvari (ίά synkrimatafs. Ona se nekad na­
lazila bez reda u kretanju, ali pošto je bog smatrao da je red
70 bolji od nereda, on ju je prikupio svu na jedno mesto29. Ova
supstancija se pretvorila u četiri elementa: vatru, vodu, vazduh
i zemlju, od kojih je nastao i sam kosmos i sve što se u njemu
nalazi. Jedino Zemlja je nepromenljiva; on je smatrao da je

* Antigon iz Karista (treći vek pre n.e.), autor biografija filozofa.

Donekle su sačuvani fragmenti Pirona i Timona, Polemona, Kratesa,
Krantora, Arkezilaja, peripatetičara Likona, Menedema iz Eretrije i
Zenona iz Kitiona. Nije sigurno da li Antigon možda nije identičan sa
vajarom koji je živeo na dvoru pergamskog kralja Atala I, ili sa autorom
jedne učene helenističke zbirke izreka (parddoxa).

107
 uzrok tome razlika u geometrijskim oblicima od kojih se ele­
menti sastoje. On kaže da su u ostalim stvarima figure ho­
mogene: sve su složene iz nejednakostranog pravouglog trougla
— a Zemlja ima svoju sopstvenu figuru; elemenat vatre je
piramida, vazduha — oktaedar, vode — ikosiedar, a Zemlje —
kocka. Zato se Zemlja i ne menja u ostala tri elementa niti, pak
elementi u nju.
71 Elementi nisu odvojeni svaki na svom mestu, jer kružno
obrtanje ujedinjuje njihove sitne deliće skupljajući ih u sre­
dinu, dok u isto vreme odvaja velike delove. Zato, menjajući
svoj oblik, oni menjaju i mesta.80
Postoji samo jedan stvoreni kosmos81, što se može čulima
osetiti, i on je bio stvoren od boga. On je i živ (empsychon)
zato što je živo bolje od neživog, i ovo delo je proizveo najsa-
vršeniji uzrok32. On je stvoren jedan, i ne beskrajan, jer je i
uzorak po kome ga je on stvorio jedan. Ima sferični oblik
72 zato što taj oblik ima i onaj koji ga je stvorio, jer vidljivi svet
sadržava sva ostala živa bića, a tvorac — sve njihove oblike.
Kosmos je gladak i na površini nema nikakvog organa ili uda,
jer nema za to nikakve potrebe. Staviše, kosmos ostaje neu­
ništiv zato što se ne rastvara kao ni božanstvo.88 Bog je uzrok
celokupnog stvaranja, jer priroda dobrog je takva da stvara
dobro84. Stvaranje nebeske zgrade (kosmosa) ne može imati
za uzrok ništa drugo osim ono što je najbolje. Jer, najlepša od
svih stvorenih stvari može imati za uzrok najbolju stvar koja
se može zamisliti.35 Pošto je bog takav, a nebo (vasiona) je
najlepše zato što liči na najbolje, ono neće biti slično nijednoj
od stvorenih stvari, nego samo bogu.
73 Kosmos se sastoji od vatre, vode, vazduha i zemlje. Od
vatre zato da bi bio vidljiv, od zemlje — da bi bio čvrst, od
vode i vazduha — da bi dao mesta za proporcionalne veze
(analogos).36 Jer, sile čvrstih tela povezane su dvema propor-
cionalama, tako da je obezbeđeno potpuno jedinstvo coline.
A kosmos je sastavljen od svih elemenata da bi bio potpun,
savršen i neuništiv.
Vreme je stvoreno kao slika večnosti. Večnost je stalno
nepokretna, a kretanje neba (vasione) je vreme. I noć, i dan, i
mesec i slično, sve su to delovi vremena. Zbog toga bez prirod­
nog poretka vasione nema vremena; zajedno s njegovim pos­
tojanjem postoji i vreme.87
74 Da bi nastalo vreme, stvoreni su Sunce i Mesec i pla­
nete, jer samo sa njihovim postojanjem postoji i vreme. Bog je
zapalio svetlost Sunca kako bi broj godišnjih doba bio jasno

108
 uočljiv i da bi živa bića učestvovala u broju. Mesec se nalazi
u krugu iznad Zemlje, u sledećem krugu iznad ovoga je Sunce,
a planete su u krugovima iznad njega. Vasiona je živa (empsy-
chos) zato što je povezana živim kretanjem.38 A da bi se vasi­
ona usavršila ugledanjem na umni (inteligibilni) živi svet, stvo­
rena su i ostala živa bića sa njihovom prirodnom osobenošću,
jer pošto ih ima onaj (inteligibilni) svet mora ih imati i va­
siona.
Bogovi imaju većim delom prirodu vatre. Sto se tiče os-
75 talih bića, njih ima tri vrste: knilata, vodena i suvozemna39. I
među svim bogovima u našoj nebeskoj zgradi Zemlja je naj­
starija, i ona je bila oblikovana tako da je proizvela dan i noć.
A pošto se nalazi u sredini, ona se okreće oko sredine40. A pošto
postoje dve vrste uzroka, to su neke stvari postale od vuna, a
druge od nužnog uzroka41: tako treba govoriti. U ove druge
spadaju vazduh, vatra, zemlja, voda, a to zapravo nisu elementi
u pravom smislu reči, nego samo primaoci oblika. Sastavljeni
su od trouglova i prelaze u trouglove. Pravi elementi su ne-
ravnostrani trougao i ravnokraki trougao.42
76 Principi i uzroci su gore pomenute dve stvari, čiji su uzor
(paradeigma) bog i materija. Materija mora biti bezoblična
kao i ostale stvari koje primaju oblik. Za sve to postoji nužan
uzrok, jer ako bi ona (materija) učestvovala u ideji, proizvela
bi odgovarajuća pojedinačna bića. Pošto njena snaga nije jed­
nolična, ona je stavljena u pokret, a kad je jednom bila u
pokretu, stavila je u pokret i one stvari koje su nastale od nje.
Ove mase su se kretale najpre nerazumno i bez reda. A kad
su one jednom napravile početak za izgradnju sveta, božanstvo
77 ih je pod mogućim uslovima učinilo simetričnim i pravilnim.
Dva uzroka su postojala još pre stvaranja sveta, a kao treći
— postajanje, ali ne razgovetno, već samo tragovi od njega.
A kad je nastao svet, onda se i oni središe43, i od svih
tela koja postoje nastala je vasiona. Boga, kao i dušu, Platon
smatra bestelesnim — jer je samo tako bog izuzet od promene
i propadanja. I kao što smo već ranije rekli, on ideje shvata
kao uzroke i principe zbog kojih je svet prirode onakav kakav
i jeste.
78 Sto se tiče dobra i zla, govorio je da je cilj izjednačenje
s bogom, da je vrlina i sama po sebi dovoljna za sreću, ali da
su joj, uz to, potrebna, kao oruđe, telesna preimućstva, kao
što su: snaga, zdravlje, zdrava čula i slično; a od stvari van
nje: bogatstvo, plemenito poreklo i dobar glas. Ali mudar čovek
neće biti ništa manje srećan i bez toga; on će učestvovati u po­
litičkom životu, oženiće se i neće kršiti postojeće zakone. I
109
 ukoliko postoje okolnosti, on će davati i zakone svojoj domovi­
ni, ako u krajnjoj korupciji naroda ne vidi da prilike u državi
79 opravdavaju njegovo apstiniranje. On misli da bogovi vode ra­
čuna o ljudskim stvarima44, i da postoje natprirodna bića (de­
moni). Saznanje lepoga on je prvi definisao kao povezano sa
svim što je dostojno pohvale, razumno i korisno, i pristojno i
dolično. A sve to je povezano s onim što prati prirodu i u
skladu je s njom.
Raspravljao je takođe o pravilnosti imena.45 Prvi je stvo­
rio nauku o pravilnom postavljanju pitanja i odgovora, ko­
risteći to u preteranoj meri. U dijalozima je shvatio pravičnost
kao zakon bogova, jer ona podstiče čoveka na vršenje pravič-
80 nih radnji kako ne bi posle smrti bio kažnjen. Zato su ga neki
smatrali i suviše velikim prijateljem mitova, jer je takva
pričanja mešao u svojim spisima da bi time odvratio ljude od
zlodela, podsećajući ih na to kako malo znaju o tome šta ih
očekuje posle smrti.*
To su bila učenja koja je prihvatio.
Prema Aristotelu, on je takođe stvari delio na ovaj način.4*
Dobra su neka u duši, neka u telu, neka spoljna. Na primer,
pravičnost i razumnost, hrabrost, umerenost i slično nalaze se
u duši; lepota, dobra konstitucija, zdravlje i snaga nalaze se u
telu. Prijatelji, blagostanje otadžbine i bogatstvo — to su spolj-
ne stvari.
81 Postoje tri vrste dobara: dobra duše, dobra telesna i spolj­
na dobra. Postoje tri oblika prijateljstva. Jedan oblik je prirod­
no prijateljstvo, drugi — drugarsko, a treći — gostoljubivo.
Kažemo da je prirodno prijateljstvo ono koje roditelji osećaju
prema svojoj deci i rođaci jedni prema drugima. Takvo prija­
teljstvo su nasledile i životinje. Drugarski oblik prijateljstva
je ono koje se rađa iz intimnosti i koje nema nikakve veze s
rođacima, kao što je, na primer, prijateljstvo Pilada prema
Orestu. Gostoljubivo prijateljstvo je ono koje pružamo stranci­
ma na osnovu pisanih preporuka. Takvo prijateljstvo može
biti prirodno, drugarsko i gostoljubivo. Neki dodaju još i četvr­
ti oblik — ljubavno prijateljstvo.
82 Postoji pet oblika upravljanja državom: demokratski, ari­
stokratski, oligarhijski, kraljevski (monarhistički) i, peti, tirani­
ja. Demokratska uprava je ona u kojoj narod ima vlast i bira po
svojoj volji i vladu i zakone. Aristokratski oblik je onaj gde
ni bogati, ni siromašni, ni plemeniti ne vladaju, nego se država
* Timaeus, 42 B .

110
 nalazi pod upravom najboljih. Oligarhija je oblik iu kome se
vlasti biraju na osnovu procene imanja; jer manje ima boga­
tih nego siromašnih. Monarhija postoji ili na osnovu zakona,
ili na osnovu nasledstva. U Kartagini je monarhija regulisana
83 zakonom, jer se može kupiti.47 U Sparti (Lakedemonu) a u Ma­
kedoniji monarhija je nasledna, jer oni kralja biraju iz jedne
određene porodice. A tiranija je onaj obMk gde se građanima
u državi upravlja prevarom ili silom. Tako državna uprava
može biti: demokratska, aristokratska, oligarhična, monar-
hična, tiranska.
Postoje tri vrste pravičnosti. Jedna se odnosi na bogove,
druga na ljude, a treća na pokojnike. Oni koji žrtvuju po za­
konima i vode računa o hramovima pobožni su u odnosu na
bogove; drugi, opet, koji drugima plaćaju što su obavezni i
vraćaju Izajmove postupaju pravično prema ljudima; a oni
koji §e Staraju o spomenicima (grobovima) pravični su prema
pokojnima. Jedna vrsta pravičnosti se, dakle, odnosi na bogove
druga na ljude, a treća na pokojnike.
84 Ima takođe tri vrste nauke. Jedna je praktična, druga
stvaralačka, treća teoretska. Građevinarstvo i brodogradnja
su stvaralačke nauke, jer ono što stvaraju može se videti. Po­
litika i Sviranje u frulu, gitaru i slično — ito su praktične ve-
štine, jer Se ne može videti što se njima stvara, pa ipak nešto
rade; jedan svira u frulu, drugi u gitaru, treći, opet, vrši poli­
tičku službu. Geometrija, harmonija i astronomija su teoretske
nauke, jer ljudi koji se njima bave ništa ne rade i ništa ne
stvaraju. Ali geometar posmatra kako se linije odnose jedna
prema drugoj, harmoničar ispituje zvuke, a astronom posmatra
zvezde i vasionu. Tako su, dakle, neke nauke teoretske, druge
praktične, a treće stvaralačke.
85 Postoji pet oblika medicine: prvo — farmacija, drugo —
hirurgija, treće — dijetetika, četvrto — dijagnostika, a peta
ima posla s lekovima. Farmacija leči bolesti drogama; hirur­
gija leči na taj način što seče i pali (tj. pomoću noža i vatre);
dijetetika uklanja slabosti propisivanjem dijete; dijagnostička
medicina proučava suštinu oboljenja, a medicina koja ima po­
sla s lekovima odstranjuje bol time što propisuje lekove. Prema
tome, vrste medicine su: farmaceutika, hirurgija, dijetetika,
propisivanje lekova i dijagnostika.
86 Postoje dve vrste zakona48: pisani i nepisani. Onaj na
osnovu koga se upravlja u državama jeste pisani zakon, a onaj
koji je nastao iz običaja zove se nepisani zakon: na primer,
da čovek ne sme da ide go na javnom mestu, ili, pak, da mu­

lli
 škarac oblači ženske (haljine. Naime, to nijedan zakon ne za­
branjuje, ali to ipak ne radimo, jer nas u tome sprečava ne­
pisani zakon. Tako je, dakle, zakon ili pisan ili (nepisan.
Govor se deli na pet vrsta. Jedan je govor lonaj kojim go-
87 vore političari u skupštinama, i zove se politički. Druga vrsta
je govor kojim besednici pišu svoje sastave, bilo za svečane
prigode, ili za nečiju pohvalu ili pokudu, ili pak optužbu; ova
vrsta govora naziva se retorskom. Treća vrsta govora je govor
kojim obični ljudi među sobom razgovaraju; to je običan, sva­
kodnevni govor. Sledeća vrsta je govor ljudi koji razgovaraju
postavljanjem kratkih pitanja i odgovora na pitanja; ta se vrsta
govora zove dijalektički. Peta vrsta je Ona kojom se služe za­
natlije u razgovoru o svojim veštinama; taj se govor naziva
tehničkim. Od govora je, dakle, jedan politički, drugi — reto­
rički, treći — običan razgovor (idiotikćn), četvrti — dijalek­
tički i peti — tehnički.
88 Muzika se deli na tri vrste. Jedna koristi samo usta, kao
što je pesma; druga upotrebljava i usta i ruke, to je pevanje
uz pratnju gitare; treća upotrebljava samo ruke: na primer,
sviranje u gitaru. Muzika, dakle, ili upotrebljava samo usta, ili
usta i ruke, ili samo ruke.
Plemstvo je podeljeno u četiri vrste. Prvo, zovemo ple­
menitim one čiji su preci lepi, valjani i pravični. U drugu vrstu
dolaze oni čiji su preci bili vladari i upravljači; i za njihove po­
tomke kažu da su plemeniti Treća vrsta ako su preci čuveni, na
primer, u ratnim pohodima, ili su bili ovenčani u narodnim ago-
89 nima; i potomke takvih ljudi nazivamo plemenitim. Još jedna
vrsta: ako je čovek sam plemenit u duši ά velikodušan. I za
takvog čoveka kažu da je plemenit; a od svih plemenitih po­
rekla ovo je najdivnije. Tako, dakle, kod plemstva jedna
vrsta predstavlja poreklo od izvrsnih predaka, druga od vla­
dara, treća od čuvenih ljudi, a četvrta Od lepote i plemenitosti
(kalokagathia) pojedinog čoveka.
Lepota se deli na tri vrste. Prva predstavlja predmet do-
padanja (na primer, lepi vidljivi telesni oblik); druga je vrsta
ona gde nešto dobro služi za upotrebu (na primer: neko oruđe,
kuća ili slične stvari lepe su za upotrebu). Druge stvari koje
se odnose na običaje i poslovanje i slično su »lepe jer su ko­
risne. Lepota je, dakle, ili predmet pohvale, ili služi za upo­
trebu, ili je lepa zbog koristi.
90 Duša je podeljena na tri dela. Prvi deo duše je razuman,
drugi je požudan, a treći je srčan. Iz razumnog dela proizlazi
odlučivanje, razmišljanje, razumevanje d druge slične stvari.

112
 Požudni deo duše izaziva želju za jelom, seksualnu želju i slič­
ne stvari. Srčani deo duše je uzrok hrabrosti i zadovoljstva,
bola i gneva. Duša, dakle, ima tri dela: razumni (logistikćn),
požudni (epithymetikon) i srčani (thymik0n).
Postoje četiri vrste savršene vrline: razboritost, pravičnost,
91 hrabrost i umerenost. Razboritost je uzrok da pravilno obavlja­
mo stvari; pravičnost jfe uzrok da u zajednici i trgovačkim poslo­
vima budemo pošteni; hrabrost je uzrok da čovek u opasnostima
i strahotama ne JdOne, nego da izdrži; umerenost vlada požu­
dama i nijedna ga naslada ne može učiniti robom, ona je uslov
da se živi uredno. Vrlina, dakle, sadrži razboritost, pravičnost,
hrabrost i umerenost (phronesis, dikaiosyne, andreia, Sophro­
syne).
Vladavina se deli na pet delova. Jedna je Ina osnovu za­
kona, druga — prema prirodi, treća — prema običajima, če-
92 tvrta — po rođenju, peta — po sili. Vlasti, dakle, koje uprav­
ljaju državama, kad budu izabrane od građana, vladaju po
zakonu; druge po prirodi (muškarci, i to ne samo imeđu lju­
dima nego i među drugim životinjama; jer mužjaci svuda vla­
daju nad ženkama). Vlast prema običajima je ona vlast koju
pedagozi vrše nad dečadma i učitelji nad svojim učenicima.
Za vlast po rođenju kaže se da je ona koju vrše lakedemonski
kraljevi, jer kraljevska dužnost dolazi iz izvesne porodice. I u
Makedoniji vladaju na listi način, jer i tamo kraljevska duž­
nost dolazi iz porodice. Drugi su stekli vlast silom ili preva-
rom i vladaju protiv volje građana; za takvu vlast se kaže da
je nasilnička. I tako je vladavina: ili po zakonu, ili po prirodi,
ili po običajima, ili po rođenju, dli po sili.
93 Postoji šest oblika retorike. Kad besednik nagovori nekoga
na rat ili na savez s nekim, onda se takva vrsta retorike zove
nagovaranje (protrope). Ali kad besednici smatraju da ne treba
ratovati ili sklapati savez, nego živeti u miru, onda se takva
vrsta govorništva zove odgovaranje (apotrope). Treća vrsta
retorike je ona kad neko tvrdi da mu je neko drugi naneo ne­
pravdu i smatra ga krivcem za mnoga zla; takva vrsta reto­
rike zove se optužba (kategoria). Četvrta vrsta se zove odbrana
(apologia). Naime, kad besednik pokazuje da nije učinio ni­
kakvo zlo i da njegov postupak nije prouzrokovao nikakvu1
94 drugu nezgodu, onda se brani od optužbe. Peta vrsta besed-
ništva je ona kad neko lepo govori o drugome i kaže za njega
da je valjan i čestit (kalds kagathos); takva vrsta retorike zove
se pohvala (enkdmion). Šesta vrsta je ona kad govornik nekoga
nazove nevaljalcem; takva vrsta govorništva zove se prekor
8 D io g e n 113
 (psćgos). Retorika, dakle, obuhvata: pohvalu, prekor (pokudu),
nagovaranje, odgovaranje (odvraćanje), optužbu i odbranu.
Ako hoćemo da govorimo pravilno, potrebno je da imamo
na umu četiri stvari. Prvo, ono što treba govoriti; drugo — ko­
liko treba reći; treće — kome treba govoriti; četvrto — dokle
treba govoriti. Sta treba govoriti je ono što će verovatno ko­
ristiti i govorniku i slušaocu. Koliko treba govoriti znači da se
95 ne kaže ni više ni manje nego što je potrebno. Kome treba go­
voriti zavisi od toga da M govorite starijim osobama (tada
govor mora biti prilagođen starijim ljudima), ili mlađima (onda
govor mora biti pogodan mlađim ljudima). Dokle treba govo­
riti, znači da govor ne sme biti ni suviše dugačak ni suviše
kratak, jer, u protivnom, nećete postići uspeh.
Dobročinstvo delimo na četiri vrste. Naime, dobročinstvo
je ili ukazivanje novčane pomoći, ili ličnim uslugama, pomoću
znanja ili govorom. Novčana pomoć se daje kad čoveku po­
mažemo u nevolji, tako da se on oslobodio novčanih briga. Lična
pomoć (usluga) se pruža onima koji bivaju batinani, pa im
pomažemo. Vaspitači, lekari i učitelji koji uče ljude dobrim
stvarima ukazuju dobročinstvo znanjem. A kad ljudi dolaze
96 na sud i kad jedan pomaže drugome i održi upečatljiv govor u
njegovu korist, on mu čini dobročinstvo rečju. Dobročinstva
su, dakle: novčana, lična, pomoću nauke, pomoću reći.
Postoje i četiri načina kako da se neki poslovi dovedu do
kraja. Jedan način je — zakonski završetak, kada se donese
neka odluka i kad tu odluku potvrdi zakon. Drugi je način
— prirodni završetak, kao što su dan, godina i godišnje doba.
Treće, postoje poslpvi koji se završavaju veštinom, kao što je,
na primer, građenje kuće, jer kuću svakako neko dovršava.
97 Isto važi i za brodogradnju, jer se i izgradnja brodova mora do­
vršiti. Četvrto — stvari se dovršavaju i srećom (slučajno), kad
se nešto dogodi drukčije nego što je neko mislio. Završavanje
poslova, dakle, može biti četvorostruko: po zakonu, po prirodi,
po veštini, slučajno.
Snaga (ili sposobnost) takođe ima četiri oblika. Prva, se
odnosi na ono što možemo uraditi razumom (naime, raču­
nanje ili predviđanje). Druga — na ono što možemo uraditi
telom (na primer, putovati, davati, uzimati i slično). Treće, na
ono što možemo .uraditi mnoštvom vojnika ili količinom novca
(zato se kaže da kralj ima veliku moć). Četvrta vrsta moći je:
trpeti ili činiti dobro, činiti dobro i činiti loše; kao što mo­
žemo, na primer, da se razbolimo ili da budemo vaspitani,
ili zdravi i sve što je tome slično. Moć se, prema tome, odnosi

114
 na razum, na telo, na logor i bogatstvo, ili na delovanje i trp­
ljenje.
98 Postoje tri vrste filantropije. Prva se sastoji u pozdrav­
ljanju i(na primer, kad se neko pozdravlja sa svakim na koga
naiđe i pruža mu ruku). Druga vrsta je kad se neko nađe sva­
kome u pomoći u slučaju nesreće. Dalje, neki ljudi vole da
pozivaju svakoga na ručak. Filantropija se, dakle, iskazuje:
učtivim pozdravljanjem, ukazivanjem pomoći, gostoprimstvom
i prijateljskim druženjem.
Sreća ima pet vidova. Jedan njen oblik je dobra upuće­
nost; drugi — zdrava čula i zdravo telo; treći — sreća u poslo­
vima; četvrti — ugled koji uživamo kod ljudi; peti — bogata
99 sredstva i sve što služi životu. Upućenost se rađa iz vaspitanja
i iz iskustva koje imamo u mnogim stvarima. Zdrav um zavisi
od telesnih organa; kad neko vidi očima i čuje ušima, miriše
nosom i ustima oseća ono što treba da se oseti — to sve je
euaisthesia, stanje zdravih čula. A sreća se postiže ako čovek
ono za čime teži uradi na pravilan način; tako postaje dobar čo­
vek. Dobar glas ima čovek kada čuje da drugi o njemu dobro go­
vore. Covek ima obilje sredstava ako je tako opremljen za po­
trebe života da može činiti dobro svojim prijateljima i obav­
ljati javne poslove bogatim i raskošnim isticanjem. A onaj
koji sve to ima u izobilju, taj je savršeno srećan. Delovi sreće
su: dobra upućenost, zdravlje čula i telesno zdravlje, uspeh,
dobar glas, [bogatstvo.
100 Veštine i umetnosti dele se na tri đela. Prvi deo je u ru­
darstvu i šumarstvu; to su proizvodne spretnosti. Druga vrsta
je u veštinama kovača i tesara koji oblikuju materijal, jer kovač
pravi oružje od gvožđa, a tesar pretvara drvo u svirale i lire.
Treća vrsta je ona koja se koristi stvarima tako napravljenim,
kao što se konjanici služe uzdama, ratnici oružjem, a muzičari
sviralama i lirama. Postoje, dakle, tri vrste tehnike, kao što
smo spomenuli.
101 Dobro ima četiri vida. Mi upotrebljavamo ovu reč prvo za
one koji su sami po sebi vrli. Drugi vid dobra je — sama vrlina
i pravičnost; treći — hrana, vežbe i lekovi; četvrti — stvari kao
što su, na primer, sviranje u frulu, gluma i slično. Postoje,
dakle, četiri vrste dobra: posedovanje vrline, zatim vrlina sama,
treće — hrana i korisna vežba, četvrto — umetnost sviranja
102 i glumljenja. Kažemo takođe da je i pesnička veština dobro.
Sve što postoji može biti ili zlo ili dobro, ili ni jedno ni drugo
(indiferentno). Kažemo da je zlo ono što uvek može da škodi;
kao, na primer, nesposobnost suđenja, ludilo, nepravda. A ono
8·
115
 što je ovom suprotno — to je dobro. Ono što nekad koristi, a
drugi put škodi — kao što su, na primer, šetnja, sedenje i je­
denje, ili što uopšte ne može koristiti niti škoditi — to nije ni
dobio ni loše (indiferentno). Od svega što postoji, dakle, nešto
je dobro, nešto zlo, a nešto nije ni jedno ni drugo.49
103 Postoje tri oblika poretka u državi. Kažemo da je poredak
dobar, prvo, ako su zakoni valjani; drugo, ako građani slušaju
važeće zakone (onda i to nazivamo dobrim poretkom); treće,
ako zakoni ne postoje i ako građani valjano obavljaju poslove
na osnovu običaja i uredaba (onda i to zovemo dobrim poret­
kom). U dobrom poretku, dakle, neophodno je: prvo, da zakoni
budu valjani; drugo, da građani slušaju postojeće zakone; treće,
da ljudi žive pod dobrim i korisnim običajima i navikama.
104 Bezakonje u državi ima tri oblika. Prvi se oblik javlja
ako su zakoni loši i prema građanima i prema strancima; drugi
— ako se narod ne pokorava postojećim zakonima; treći —
ako zakoni uopšte ne postoje. Loša uprava, dakle, postoji onde
gde su zakoni loši, gde se građani ne pokoravaju postojećim
zakonima i gde zakona uopšte nema.
Suprotnosti se dele na tri dela. Mi, na primer, kažemo da
je suprotno dobru — zlo, kao što je pravičnost suprotnost ne­
pravdi, razum — bezumlju i slično. Isto tako postoje zla sup­
rotna zlu, kao što je rasipnost suprotnost tvrdičluku, kao što
je biti mučen suprotno biti opravdano mučen i slično. Teško
105 je suprotno onome što je lako, brzo — sporom, crno — oelom,
i ti parovi suprotnosti nisu ni dobri ni zli. Od suprotnosti, dakle,
postoje dobra suprotna zlu; zlo suprotno zlu; ni dobre ni loše,
ali su suprotne jedna drugoj.
Postoje tri vrste dobara: dobra koja se mogu posedovati,
ona koja se mogu deliti s drugima i ona koja jednostavno po­
stoje po sebi. Dobra koja se mogu posedovati jesu: pravičnost
i zdravlje. Drugu vrstu (ta methektd) predstavljaju ona dobra
koja, mada ne mogu isključivo da se fposeduju, mogu se po-
đeliti s drugima; tako ne možemo posedovati apsolutno dobro,
ali možemo u njemu učestvovati. U treću vrstu spadaju ona dob­
ra čije je postojanje neophodno potrebno, mada ne možemo da ih
posedujemo isključivo niti da u njima učestvujemo. Samo po­
stojanje valjanosti i pravičnosti je dobro, a te stvari mi ne mo­
žemo ni posedovati ni u njima učestvovati, nego one moraju
jednostavno da postoje (to da čovek bude valjan i pravičan).
Od dobara, dakle, neka se mogu posedovati (ίά hektd), druga se
mogu podeliti (ίά methektd), a treća mogu samo postojati (to
hyparktd).M

116
106 Uputa takođe ima tri vrste. Prva — uput koji se uzima
iz prošlih vremena; druga — iz budućih vremena; treća — iz
sadašnjosti. Uput uzet iz prošlih vremena predstavljaju, reci­
mo, primeri šta su sve Lakedemonjani pretrpeU zbog toga
što su verovali drugima. Uput uzet iz sadašnjeg vremena po-
kazaće, na primer, da su zidovi slabi, da su ljudi kukavice, ili
da nema mnogo hrane. A uput čiji je osnov u budućnosti je,
na primer, da ne smemo vređati izaslanstva sumnjičenjem da
Helada ne bi na taj način stekla loš glas. Uput, dakle, ima osnov
u prošlosti, u sadašnjosti i budućnosti.
107 Glasova ima dve vrste: beživotni i živi. Glas živih bića je
živ, a beživotni su zvuci i šumovi. Od živog glasa jedan deo je
artikulisan, drugi neartikulisan; glas ljudi je artikulisan, a glas
životinja neartikulisan. Tako je glas, dakle, živ ili beživotan.
Sve što god postoji ili je deljivo ili nedeljivo. Od deljivih
stvari neke se mogu deliti na slične delove, a drugi na različne.
Nedeljive stvari su one koje se ne mogu deliti i koje su sastav­
ljene od elemenata — na primer: jedinica, tačka i zvuk. One
stvari koje imaju sastavne delove — kao što su, na primer,
108 slogovi, akordi u muzici, životinje, voda, zlato — deljive su.
Ako su složene od sličnih delova tako da se celina ne razlikuje
od dela osim u količini — kao što su voda, zlato i sve što je
tečno i slične stvari — sve te stvari nazivamo homogenim
(homoiomere). A sve ono što je sastavljeno od nejednakih de­
lova — kao što je kuća i slične stvari — ito se naziva neho­
mogenim (anomoiomere). Sve stvari što postoje ili su, dakle,
deljive ili nedeljive (amere); od deljivih neke su homogene
(homoiomerć), a druge nehomogene (anomoiomere) u delovima.
Od postojećih stvari neke su apsolutne, a neke relativne.
Za one o kojima kažemo da postoje apsolutno nije potrebna
nikakva druga stvar da bismo ih objasnili; to su, na primer,
109 čovek, konj i sve ostale životinje. Onima koje nazivamo re­
lativnim potrebno je nešto drugo za objašnjenje, kao na pri­
mer: što je veće nego drugo, ili brže nego nešto drugo, ili lepše
nego nešto drugo. Jer ono što je veće sadrži »manje«, a »brže«
je brže nego nešto drugo. Tako, dakle, od postojećih stvari neke
su apsolutne, a neke relativne. Tako je Platon, kao što kaže
Aristotel, podelio i primame pojmove.51
Zivela su još četiri čoveka po imenu Platon. Jedan je bio
filozof, rodom sa Rodosa, učenik Panajtijev, kako kaže grama­
tik Seleukos u svojoj prvoj knjizi O filozofiji. Drugi — peripa-
tetičar — bio je učenik Aristotelov, a treći je bio učenik Prak-
sifanov. Četvrti je bio pesnik stare komedije.

117
 KNJIGA IV
G L A V A 1. — SPEUSIP

(407—330 pre n. e.; Akademija 347—339)

1 O Platonu smo rekli sve što smo mogli prikupiti i sasta­

viti posle brižljivog proučavanja svega što su o njemu govorili.
Njega je nasledio Speusip, Atdnjanin, sin Eurimedcmtov, iz
desne Mirina.1 On je bio sin Platonove sestre Potone, školom
je upravljao osam godina, počev od sto osme olimpijade (348—
— 344). Postavio je statue Harita u svetilištu Muza koje je
podigao Platon u Akademiji. Vem o se pridržavao Platonovih
učenja, ali po karaktera nije bio isti. Bio je sklon ljutnji i lako
postajao plen naslada. Priča se da je jednom u nastupu besa
bacio u bunar svoje omiljeno psetance i da je iz čistog zado­
voljstva otišao u Makedoniju da prisustvuje Aleksandrovoj
svadbi.
2 Priča se da su njegove i Platonove učenice bile Lasteneja
iz Mantineje i Aksioteja iz Flijunta. Tako mu i Dionizije piše
podrugljivo i kaže: »Mudrost tvoju možemo procentu po tvojoj
učenici iz Arkadije. Platon je sve one što su dolazili k njemu
oslobodio plaćanja svakih doprinosa, a ti prikupljaš od njih
danak, bilo da su voljni da plaćaju ili ne.«* Kako kaže Diodor
u prvoj knjizi svojih Uspomena, Speusip je prvi obratio pažnju
na zajednički elemenat u naukama i doveo ih u uzajamnu vezu
ukoliko je to bilo moguće. I prema tvrđenju Keneja,* on je
3 prvi izneo ono što je Isokrat zvao tajnom svoje veštine. Prvi
je takođe pronašao način kako se mogu od snopova mladica pra­
viti prostrane korpe.
Kad je već bio iznuren paralizom, poslao je Ksenokratu
poruku pozivajući ga da dođe i da primi upravu nad školom.

* Izgleda da je Speusip bio prilično avanturističke prirode. Tako

se m ože zaključiti p o podacim a A tene ja V II, 278 E. — P r e o .

118
 Kažu da je on u Akademiju došao na kolicima, da je sreo
Diogena i rekao mu: »Zdravo!« A Diogen mu je odgovorio:
»Bogami, za tebe ovo zdravo ne važi ako možeš da izdržiš
život u takvom stanju.« I na kraju je dospeo u takvo očajno
zdravstveno stanje, da je, kao star čovek, sam sebi oduzeo život.
Evo mog epigrama posvećenog njemu: (Anthol. Pal., VIII, 102):

Da nisam saznao da je Speusip ovako umro,

niko me ne bi uverio đa tako kažem:
da on sigurno nije bio od Platonove krvi; jer inače
ne bi. umro nikad u očajanju zbog neke sitnice.

4 Plutarh* u Biografijama Lisandra i Sule pripoveda da su

ga izjele vaši.8 Timotej u knjizi O biografijama kaže da je te-
lesno potpuno propao. Speusip je, kaže on, sreo jednog bogatog
čoveka koji je voleo neku devojku koja nije bila lepa. »Zašto ti
je ona toliko potrebna? Ja ću ti za deset talanata naći lepšu
nevestu.«
Za sobom je ostavio veoma velik broj uspomena i mnogo­
brojne dijaloge, među njima i ove:
Aristip Kirenjanin, O bogatstvu (jednu knjigu), O nasladi
(jednu knjigu), O pravičnosti (jednu knjigu), O filozofiji (jednu
knjigu), O prijateljstvu (jednu knjigu), O bogovima (jednu
knjigu), Filozof (jalnu knjigu), Kefalu (jednu knjigu), Kefal
5 (jednu knjigu), Klinomah, ili Lizija (jednu knjigu) Građanin
(jednu knjigu), O duši (jednu knjigu), . Grilu (jednu knjigu),
Aristip (jednu knjigu), Kritika umetnosti (jednu knjigu), Uspo­
mene (u obliku dijaloga), Rasprava o tehnici (jednu knjigu),
Dijalozi o sličnostima u nauci (u deset knjiga), Podele i hipoteze
u vezi sa sličnostima, O rodovima (genera) i vrstama (species),
Amartiru, Pohvala Platonu, Pisma Dionu, Dioniziju i Filipu,
O zakonodavstvu, Matematičar, Mandrobol, Lizija, Definicije,
Raspored uspomena (komentara).
Ukupno ima 43.475 napisanih redova. Njemu je i Simonid4
posvetio istoiije (priče) u kojima je izložio dela Dionova i Bio-
nova. Favorin takođe priča u drugoj knjizi Uspomena da je
Aristotel kupio Speusipove knjige za tri talanta.
Bio je još jedan Speusip. lekar iz Aleksandr!je, učenik iz
Herofilove škole.

* Vidi III, 40. — Prev.

119
 GLAVA 2. — KSENOKRAT

(396— 314 pre n.e.; predstojnik Akademije 339 — 314)

6 Ksenokrat, Agatenorov sin, bio je rodom iz Halkedona. Od
mladih nogu je bio učenik Platonov, kojeg je čak pratio i na
putu na Siciliju®. Bio je po prirodi spor i nespretan, tako da
Platon, upoređujući ga s Aristotelom, kaže: »Jednome je po­
trebna mamuza, a drugome uzda.« Ili: »Kakvog magarca vež-
bam, a s kakvim konjem ima da se nosi.« Međutim, Ksenokrat
je bio čestit u svakom pogledu i otmenog ponašanja. To je Pla­
tana nateralo da mu uvek govori: »Ksenokrate, prinesi žrtvu
Haritama.« Najviše vremena je provodio u Akademiji. I kad
god bi odlazio u grad, gomila larmadžija i najmljenih nosača
7 sklanjala mu se s puta u prolazu. Priča se da je jednom i ču­
vena hetera Frina pokušala da mu se približi, a kad ju je go­
mila oterala, ona se sklonila u njegovu kuću. On ju je, kažu,
primio iz čovekoljublja, i pošto je tu bio samo jedan mali kre­
vet, morao ga je podeliti s njom. Najzad se ona, posle mnogih
neprilika, povukla bez uspeha. Posle je ljudima koji su je ispi­
tivali o tome govorila da je onaj koga je ostavila kip, a ne čovek.
Drugi pričaju da su njegovi učenici naterali Laidu da legne
na njegov krevet. Bio je tako telesno otporan da je više puta
izdržao i operacije i paljenje na polnom organu. Bio je takođe
čovek od reči, tako da su njemu jedinom Atinjani dozvolili da
8 kao svedok da iskaz bez zakletve, mada je to bilo nezakonito. Bio
je takođe potpimo nezavisan od drugih. Kad mu je jednom
prilikom Aleksandar poslao mnogo novaca, on je uzeo tri hi­
ljade atičkih drahmi, a ostatak vratio s napomenom da je Alek­
sandru potrebno više jer mnogo više ljudi hrani. Nije hteo da
primi ni poklon koji mu je poslao Antipater, kao što priča Mi-
ronian u svom delu Paralele. I kad je bio počastvovan zlatnim
vencem kao nagradom za hrabrost u piću o svetkovini Bokala
(Chćes)®, on ga je pri izlasku stavio na Hermesovu statuu baš
onako kao što je to naučio da radi s vencima cveća. Postoji i
priča da je jednom zajedno s drugima bio poslat Filipu kao po­
slanik. Njegovi pratioci su bili podmićeni, pa su se odazivali
na pozive na prijeme i razgovarali s Filipom. Ksenokrat nije
9 činio ni jedno ni drugo, i zbog toga je Filip odbio da ga vidi.
Zato su poslanici na povratku u Atinu izjavili da je Ksenokrat
uzalud išao s njima, i Atinjani su bili spremni da ga kazne. Ali
kad im je on objasnio da pre svega treba da razmisle o intere­
sima državnim (jer je Filip znao da su ostali primili njegovo
mito, ali da »mene nikad neće pridobiti«), onda mu je narod

120
 ukazao dvostruke počasti. A kažu da je i Filip kasnije izjavio
da je Ksenokrat bio jedini od svih koji su došli na njegov dvor
a da nije bio podmićen. I kad je bio poslat Antipatru u vezi
sa zarobljenicima u Lamijskom ratu7 (329), pa bio pozvan na
ručak, on mu je citirao sledeće stihove: (Homer, Odiseja, X,
383-5):
0 Kirko, koji besprekoran čovek bi okusio i od je la
1 od pića pre nego što bi oslobodio drugove i imao ih
pred očima.

Antipater je ovu duhovitost prihvatio i smesta pustio za­

robljenike.
10 Jednom je vrapčić, gonjen od sokola, skočio Ksenokratu
na grudi; on ga je pogladio i pustio, uz napomenu da onoga ko
moh ne treba izdati. A kad ga je Bion vređao, on nije hteo
da mu odgovori. Jer ni tragedija, govorio je on, izazvana od
komedije, ne smatra vređnim da da odgovor. A nekom čoveku
koji nije znao ni muziku, ni geometriju ni astronomiju, a koji je
ipak hteo da dolazi kod njega, odgovorio je: »Idi, jer ti nemaš
ništa da daš za što bi se filozofija prihvatila.« Drugi kažu da
je rekao ovo: »Kod mene se runo ne češlja.«
11 Kad je Dionizije rekao Platonu da će mu skinuti glavu,
Ksenokrat, koji je bio prisutan, pokazao je na svoju glavu i
rekao: »Niko neće to uraditi pre nego što to uradi s mojom.« Pri­
čaju takođe ovo. Kad je jednom prilikom Antipater došao u
Atinu i pozdravio ga i zagrlio, on nije odgovorio pre nego što je
završio svoj govor. Nije bio ni najmanje uobražen. Više puta u
toku dana razmišljao bi u sebi, i pričaju da je jedan sat dnevno
odredio za ćutanje.
Ostavio je veoma velik broj spisa, pesama i pozdrava
(pareneza). To su:
O prirodi (šest knjiga), O mudrosti (šest knjiga), O bo-
gatstvu (jednu knjigu), Arkađanin (jednu knjigu), O neograni-
12 čenom (jednu knjigu), O samosavlađivanju (jednu knjigu), O
korisnom (jednu knjigu) O slobodi (jednu knjigu), O smrti
(jednu knjigu), O dobrovoljnom (jednu knjigu), O
prijateljstvu (dve knjige), O pristojnosti (jednu knjigu),
O suprotnostima (dve knjige), O sreći (dve knjige), O
pisanju (jednu knjigu), O sećanju (jednu knjigu), O laži (jednu
knjigu), Kalikles8 (jednu knjigu), O razumu (dve knjige), Do­
maćin (jednu knjigu), O umerenosti (jednu knjigu), O snazi

121
 zakona (jednu knjigu), O državi (jednu knjigu), O svetosti
(jednu knjigu), Vrlina se ne može naučiti (jednu knjigu), O biću
(jednu knjigu), O sudbini (jednu knjigu), O strastima (jednu
knjigu), O načinu života (jednu knjigu), O slozi (jednu knjigu),
O učenicima (dve knjige), O pravičnosti (jednu knjigu), O vrlini
(dve knjige), O oblicima (idejama) (jednu knjigu), O nasladi
(dve knjige), O životu (jednu knjigu), O hrabrosti (jednu knji-
13 gu), O jednome (jednu knjigu), O idejama (jednu knjigu), O
umetnosti (jednu knjigu), O bogovima (dve knjige), ,0 duši (dve
knjige), O znanju (jednu knjigu), Državnik (jednu knjigu), O
saznavanju (jednu knjigu), O filozofiji (jednu knjigu), O Par-
menidovim delima (jednu knjigu), Arhedem, ili O pravičnosti
(jednu knjigu), O dobru (jednu knjigu), O razumevanju (osam
knjiga), Rešenje logičkih problema (deset knjiga), Predavanja
iz fizike (šest knjiga), Pregled (jednu knjigu), O rodovima i
vrstama (genera, species) (jednu knjigu), Pitagorine stvari (jednu
knjigu), Rešenja (dve knjige), Podele (osam knjiga), Teze (dva­
deset knjiga — 30.000 redova), Proučavanje dijalektike (če­
trnaest knjiga = 12.740 redova).
Posle toga dolazi petnaest, zatim šesnaest knjiga Prouča­
vanja o stilu, devet knjiga O zaključivanju, šest knjiga O mate­
matici, dve druge knjige o stvarima koje se odnose na razum,
zatim pet knjiga o geometrima, jedna knjiga komentara, zatim:
Protivrečnosti (jednu knjigu), O brojevima (jednu knjigu), Teo­
rija brojeva (jednu kjigu), O dimenzijama (jednu knjigu), O
14 astronomiji {šest knjiga), Elementarni principi posvećeni Alek­
sandru o monarhiji (četiri knjige), Aribi, Hefestionu, O geo­
metriji (dve knjige). Ukupno 224.239 redova.
Iako je bio čovek ovakvih vrlina, ipak su ga Atinjani jed­
nom prilikom prodali. To je bilo kad nije mogao da plati takse
određene za strance. Kupio ga je Demetrije Faleronski, koji je
tako vratio i jedno i drugo: Ksenokratu slobodu, a Atinjanima
taksu. O tome priča Mironijan iz Amastrisa u prvoj knjizi
svoga dela O istorijskim paralelama. On je nasledio Speusipa i
vodio je školu dvadeset pet godina za vreme arhonta Lisima-
hida, počev drugom godinom 110. olimpijade (339— 338). Umro
je na taj način što se noću spotakao o neki predmet i pao.
Ziveo je osamdeset i dve godine.
15 Ja sam za njega rekao ovo: (Anthol. Pal., VII, 102):
Ksenokrat, primer savršenog muškarca,
spotakao se jednom o bronzani predmet
i razbio glavu, glasno viknuo, i umro.

122
 Bilo je još šest drugih Ksenokrata. Jedan — taktičar u ve­
oma stara vremena; zatim rođak i sugrađanin filozofov (postoji
njegov govor o nekoj pokojnoj Arsinoji, po imenu Arsinotik;
četvrti je bio filozof koji je napisao elegiju, ali ne baš srećno.
Značajna je činjenica da pesnici koji pišu prozu imaju uspeha,
dok prozni pisci koji se okušaju u poeziji trpe poraz. To jasno
pokazuje da je jedno dar prirode, a drugo — stepen veštine.
Peti je bio vajar; šesti je pisao pesme (popevke) koje pominje
Aristoksen.

GLAVA 3. — POLEMON

(Predstojnik Akademije od 316— 276. pre n. e.)

16 Polemon, sin Filostratov, bio je Atinjanin, iz demosa Oea.

U mladosti je bio toliki rasipnik i raspusnik, da je uvek no­
sio novac kako bi mogao zadovoljiti svaku svoju strast; čak
je u tu svrhu novac sakrivao na pojedinim prilazima i putovima.
I u Akademiji je nađen novčić od tri obola blizu nekog stuba,
gde ga je bio sakrio u slične svrhe kao što smo napred pomenuli.
Jednog dana je, u sporazumu s nekim mladićima, pijan i s ven-
cem na glavi, upao u Ksenokratovu školu. A ovaj, nimalo zbu­
njen, nastavi sa svojim govorom. Upravo je govorio o ume-
renosti. I dečak, slušajući ga, polako je upao u mreže njegovih
argumenata, da je postao tako marljiv nadmašivši sve ostalo,
pa i sam postao glava škole počev od sto šesnaeste olimpijade
(316— 312).
17 Antigon iz Karista u svojim Biografijama kaže da je nje­
gov otac bio prvi među građanima i da je držao konje za trke;
da je Polemon sam sebe branio od optužbe koju je podnela
njegova žena zbog toga što se diuži s dečadma. Ali otkako je
počeo da se bavi filozofijom, on je stekao toliku snagu karaktera
da je uvek zadržavao spokojan mir u ponašanju. Nikad nije
izgubio ni moć svog ugleda. I upravo time opčinio je Krantora.
Kad ga je jednom ugrizlo besno pseto i pokidalo mu bedro,
on nije čak ni prebledeo; i kad je nastala uzbuna u gradu i
18 ljudi se raspitivali šta se desilo, on je ostao miran. I na pozo-
rišnim predstavama je bio neverovatno miran. Kad je, na pri­
mer, Nikostrat, s nadimkom Kleopatra, nešto čitao njemu i
Kratesu iz pesnika (Homera), Krates je bio duboko dirnut, dok
se Polemon držao kao da nije ništa ni čuo. Uopšte, bio je takav
čovek kakvog prikazuje slikar Melantios u svom delu O sli­

123
 karstvu. Melantios, naime, tvrdi da na umetničkim delima
mora biti izražena nekakva samovolja i nepopustljivost, i da
tako mora biti i u karakteru. Polemon je govorio da se mora­
mo vežbati delima, a ne samo dijalektičkim (logičkim) razmiš­
ljanjima. Kako, na primer, izgleda čovek koji je naučio napa­
met neku bednu knjižicu o harmoniji, ali sam nikad nije vež-
bao? On je, doduše, time stekao divljenje u spretnom postav­
ljanju pitanja, ali je uvek u neskladu s upravljanjem svojim
načinom života.
19 Bio je, dakle, otmen i plemenit čovek, koji je otklanjao
ono što je Aristofan kazao za Euripida: »oštar i zajedljiv na­
čin«, koji je, kao što kaže sam autor:

samo strasna požuda na gomili mesa.

Kažu da je, držeći govor o tezama, neprestano šetao; nije

uopšte seo. Zbog svoje otmenosti bio je cenjen u gradu. Ipak
je izlazio iz društva® i provodio vreme u vrtovima Akademije,
gde su se u blizini naselili njegovi učenici podigavši male ku­
ćice; živeli su nedaleko od hrama Muza i predavaonice. Izgleda
da se Polemon u svemu ugledao na Ksenokrata. Aristip u svojoj
knjizi O raskoši starih priča da je bio i njegov ljubavnik. Si­
gurno ga je (Ksenokrata) uvek imao pred očima, pa je, kao i
20 on, primio ono ozbiljno i jednostavno dostojanstveno držanje
koje odgovara dorskom načinu života. Voleo je i Sofokla, naro­
čito u onim mestima gde je, po rečima komika,

pomogao jedan mološki pas10

i gde je pesnik, po Frinihovim rečima,

ni šira, ni mešano vino, nego pravi pramnejac.11

On bi Homera zvao Sofoklom eposa, a Sofokla — Homerom

tragedije.
Umro je u dubokoj starosti od iznemoglosti, ostavivši za
sobom znatan broj spisa. Postoji i izvestan moj epigram po­
svećen njemu (Anthol. Pal., II, 380):
Ne čuješ li? Sahranismo Polemona, koga je ovamo
donela iznemoglost, strašan bič čovekov.
Ali ne Polemona, nego samo njegovo tek>; njega je on
na svom putu ka zvezđama ostavio na zemlji da trune.

124
 GLAVA 4. — KRATES

(Predstojnik Akademije u III veku)

21 Krates, Antigenov sin, bio je rodom iz Atine, iz demosa
Thria. Bio je i učenik i ljubavnik Polemonov, od kojeg je i
primio upravu škole. Oni su bili tako vezani jedan za drugoga
da su u životu imali ne samo iste navike,, nego su sve više i
više ličili jedan na drugoga gotovo do poslednjeg daha, a posle
smrti imali su zajednički grob. Zato je Anaksagora obojici
posvetio ovaj epigram: (Anthol. Pal., VII, 103):
Stranče, kad ovuda prolaziš, kaži da u ovom grobu
leže bogoliki Krates i Polemon,
ljudi velikodušni u harmoniji, sa čijih je
božanskih usana tekao sveti govor; njihov
čist život u saglasnosti s nepokolebljivim
principom krasio ih je za božansku besmrtnost.

22 Zato je Arkesilaj, koji je napustio Teofrasta i prešao u

njihovu školu, za njih rekao da su bogovi, ili ostatak iz zlatnoga
doba. Oni nisu držali do ukusa i mišljenja naroda, već su se
ponašali kao svirač na flauti Dionisidor, koji je za sebe govorio
da niko nikad nije čuo njegove melodije ni na trijerama ni
pored izvora, kao što su se mogle čuti Ismenijeve melodije.
Antigon priča da je Krates ručavao zajedno s Krantorom u
njegovoj kući, i da su ova dvojica i Arkesilaj živeli složno u
zajednici. Arkesilaj i Krantor su imali zajedničku kuću, a Po­
lemon s Kratesom živeo je kod građanina Lisikla. Krates je
bio,, kao što smo ranije kazali, ljubavnik Polemonov, a Arke­
silaj — Krantorov.
23 Krates je, kako priča Apolodor u trećoj knjizi Hronologije,
ostavio za sobom izvestan broj dela; neka su filozofske sadr-
žine, druga govore o komediji. Ostale su i njegove besede
održane u skupštini, ili za vreme diplomatskih misija. Ostavio
je istaknute učenike, među njima Arkesilaja (o kome ćemo
kasnije govoriti), zatim Biona iz Boristena (kasnije poznat kao
Teodorov pristalica; nadimak je dobio po školi koju je bio
odabrao; i o njemu ćemo govoriti kasnije).
Bilo je deset ljudi s imenom Krates. Prvi je pesnik stare
komedije, drugi — retor iz Tralesa, učenik Isokratov; treći —
kopač rovova, koji je pratio Aleksandra; četvrti — filozof-
-kinik, o kome ćemo govoriti; peti — peripatetički filozof; šesti
— akademik koga smo već pomenuli; sedmi — gramatik iz
Malosa; osmi — autor geometrijskih dela; deveti — pesnik
epigrama; deseti — akademski filozof iz Tarza.

125
 GLAVA 5, — KRANTOR

(Oko 340. do 290. pre n. e.)

24 Krantor, iz grada Solod, bio je veoma cenjen u svojoj domo­
vini, ali je došao u Atinu, gde je slušao Ksenokrata zajedno
s Polemonom. Ostavio je za sobom upomene (memoare) od
oko 30 hiljada stihova, od kojih se neki pripisuju Arkesilaju.
Kažu da je na pitanje šta je zavoleo i čime ga je Polemon pri­
vukao odgovorio: »To što ga nikad nisam čuo da u govoru
glas ili podiže ili spušta.«12 Razboleo se, otišao u Asklepijev
hram i tamo nastavio da se šeta. A narod je sa svih strana na­
valio, smatrajući da on nije došao zbog bolesti nego zato da
tu osnuje novu školu. Među njima beše i Arkesilaj koji je hteo
25 da se preko njega upozna s Polemonom, uprkos njihovoj me­
đusobnoj ljubavi, kao što ćemo ispričati u odeljku o Arkesi­
laju13. Međutim, i on je, pošto je ozdravio, nastavio da sluša
Polemona, zbog čega su ga naročito cenili. Priča se da je svoje
imanje vredno dvanaest talanata ostavio Arkesilaju. I kad ga
je ovaj pitao gde želi da bude sahranjen, on je odgovorio:
Divno je biti skriven negde u skrivenom kutku mile
otadžbine.
Priča se da je pisao i pesme i da ih je ostavio zapečaćene u
Ateninom hramu u svom rodnom mestu. Pesnik Teajtet ovako
piše o njemu:
Svideo se ljudima, još više se dopadao Muzama,
Krantor, a nije dospeo daleko u svojoj starosti.
Zemljo, prihvati ovog svetog pokojnika,
i neka i tamo dole u miru uspeva.
26 Krantor je Homera i Euripida cenio više nego sve ostale pes-
nike. Govorio je da je teško i naporno pisati odjednom trage­
diju i izazivati uzbuđenja. Navodio je stih iz drame Belerofon.
Jao meni! A zašto jao? Svi mi smo smrtni ljudi.

Priča se da postoje i ove reči pesnika Antagore, koje je Krantor

za Erosa citirao ovako (Anthol. Plan., III, 60):
Moj duh se dvoumi, pošto je od rođenja sporno
da li da te, Erose, nazovem prvim od besmrtnih bogova,
prvim od đece koju su nekad rodili stari Erebos i
kraljica Noć u morskim dubinama prostranog Okeana,
27 ili si ti mudro dete Kipriđe, ili Geje,
ili Vetrova? Toliko ima dobra i zla koje ti dosuđuješ
ljudima na njihovim lutanjima. Zato je i tvoj lik
dvostruk.

126
 Bio je veoma pronicljiv u iznalaženju imena i izraza. On
je rekao da traged (tragični glumac) ima neuglađen glas pun
kore (otpadaka, neoljušten). Za jednog pesnika je rekao da su
njegovi stihovi puni tvrdičluka, a da su Teofrastove rasprave
pisane školjkom. Najviše se ceni njegovo delo O bolu. Umro
je pre Polemona i Kratesa, razbolevši se od vodene bolesti.
Njemu sam posvetio ovaj epigram (Anthol. Plan., II 381):
Najgora od svih bolesti ophrvala je i tebe, Krantore,
i tako si sišao u tamno carstvo Plutonovo.
I ti tamo zadovoljno živiš, a Akademija i Soloi,
tvoja domovina, ostali su lišeni tvojih govora.

GLAVA 6. — ARKESILAJ

(318—242. pre n. e.)

28 Arkesilaj, sin Seutov (ili Skitov), rodom je iz Pitane u Eo-

Hdi, kako priča Apolodor u trećoj knjizi Hronike. On je bio
prvi učitelj Srednje akademije i prvi je postavio kao princip
uzdržavanje od suda zbog kontradikcije u dokazivanjima ljudi.
On je prvi dokazivao sa obe strane pitanja (tj. s pozitivne i ne­
gativne strane) i prvi se bavio sistemom koji nam je predao
Platon i učinio ga erističnijim postavljanjem pitanja i odgo­
vora. Sa Krantorom je došao u dodir na ovaj način. On je, na­
ime, bio najmlađi od četiri brata; dvojica su bila od istog oca,
a dvojica od iste majke. Od braće po majci Pilad je bio stariji,
29 a od braće po ocu stariji je bio Moireas, koji je bio njegov
tutor. U početku je slušao matematičara Autolika, njegovog
sugrađanina, pre nego što je otišao u Atinu, pa je s njim ot­
putovao i u Sard. Zatim je bio učenik muzičara Ksanta Atinja-
nina, a posle njega učenik Teofrasta. Posle toga je prešao Kran-
toru u Akademiju. Moireas, brat koga smo ranije pomenuli,
upućivao ga je na retoriku14, ali on je bio odan filozofiji, i
Krantor, koji je u njega bio zaljubljen, citirao je stih iz Eu-
ripiđove Andromede:
O devojko, da li ćeš mi biti zahvalna ako te spasem?

— a ovaj mu odgovori sleđećim stihom:

Vodi me, stranče, ili kao služavku ili kao ženu.

30 I od toga vremena su živeli zajedno, tako da je Teofrast, ne-

raspoložen zbog toga rekao: »Kako divan i spretan mladić je

127
 ostavio moju školu?« Jer, on je bio veoma spretan u dokazi­
vanju i veoma je voleo da piše knjige, pa se počeo baviti i
pesništvom. Postoji jedan njegov epigram upućen Atalu koji
ovako glasi (Anthol. Plan., III, 56):
Pergam nije čuven samo po oružju, nego se i po konjima
često ističe u božanskoj Piši. A ako smrtan čovek
srne da se odvaži i da izrazi želju Zevsovu,
ona će sve više biti opevana u budućim danima.

Jedan drugi epigram posvećen Menodoru, miljeniku Eugama,

jednog od školskih drugova (Anthol. Plan., II, 382):
31 Daleko je Frigija, daleko je i sveta Tiatejra,
o Menodore, sine Kadavada, tvoja domovina!
Ali jednaki su putovi do groznog Aheronta, kao što kaže
poslovica, bilo odakle da se meri.
Ovaj grob koji se izdaleka vidi podigao ti je Eudem,
kome si bio najdraži od mnogih penesta*.

Homera je cenio iznad svih ostalih pesnika, i pre nego

što bi pošao na spavanje pročitao bi uvek ponešto; a ujutru,
kad god bi hteo da čita, govorio bi da ide svojoj ljubavi. Za
Pindara je govorio da je silan u tome da ispuni glas i da pruži
bogatu zalihu reči i izraza. O Ionu je pisao studiju kad je bio
mlad.15
32 Slušao je takođe predavanja geometra Hiponika. Na nje­
gov račun se našalio da je u svakom pogledu ravnodušna len-
ština koja zeva, ali đa je u svojoj veštini potkovan. Mora da
mu je geometrija uletela u usta dok je zevao, govorio bi u šali.
I kad je njegov duh popustio, Arkesilaj ga je uzeo u svoju
kuću i negovao sve dok se nije oporavio. Posle Kratesove smrti
primio je školu, pošto mu je neki Sokratid ustupio mesto. Zato
što se ustručavao da donosi svoj sud o svemu, on nije, kako
neki tvrde, napisao nijednu knjigu; drugi, opet, kažu da su ga
uhvatili na delu kad je ispravljao neka Krantorova dela, za
33 koja neki tvrde da ih je izdao, a drugi da ih je spalio. Izgledalo
je da ceni Platona i nabavio je njegove knjige. Drugi tvrde da
se ugledao i na Pirona, da je bio odan dijalektici i da je pri­
hvatio dokaze koje je bila uvela Eretrijska škola, pa je zato
Ariston za njega rekao:
Napred Platon, pozadi Piton, a u sredini Diodor.**
* Tj. nadničara.
** Parodija Homerovog stiha (Ilijada, VI, 181): »Napred je lav, po­
zadi zmaj, u sredini koza (Himera).«

128
 A Timon za njega veli ovako:*
Pošto pod grudima nosi olovo Meneđemovo, on će
potrčati ili ovom debelom Pironu, ili Diođoru,

i malo dalje stavlja mu u usta ove reći:

Otplivaću Pironu i grbavom Diodoru.
Bio je veoma principijelan i precizan i u razgovoru je pa-
34 zio na razlikovanje smisla reči i izraza; bio je u velikoj meri
satiričan i otvoren. I zato Timon o njemu govori ovako:
Mešajući zdrav smisao s lukavim gunđanjem.

Kad je neki mladić govorio malo drskije nego što mu je to

priličilo, rekao je: »Zar ga niko neće tući u igri astragalos?«
I kad je neki čovek izneo da mu ne izgleda da je jedna stvar
veća od druge, ovaj ga je pitao da li i deset prstiju za njega
predstavljaju isto što i šest prstiju. Bio je neki Hemon sa Hiosa,
ružan, ali uobražen da je lep i uvek išao odeven u lepa odela. I
kad je rekao da misli da se filozof nikad neće zaljubiti, Arkesilaj
mu odgovori: »Zar ni onda ako je neko tako lep kao ti i ako
ima ovakva lepa odela?« I kad je neki čovek, koji je vodio
sraman život, optužujući Arkesilaja da je drzak, kazao:
35 Da li je slobodno, kraljice, da te pitam, ili treba
da ćutim?

on je smesta odgovorio:
Ženo, zašto govoriš tako oporo, a ne kao što si navikla?

I kad ga je neki brbljivac, čovek bez ikakve porodice, uvredio,

on je rekao:
Neobuzdano brbljanje je način ponašanja robovske dece.

Kad je neki čovek brbljao mnoge gluposti, on mu je rekao kako

nije imao čak ni neku odvratnu dadilju. Nekima uopšte nije
ni odgovarao. Kad mu je neki učenik, koji je pozajmljivao no­
vac, priznao da nešto ne Zna, on mu je odgovorio:
Kjokoške ne znaju odakle dolaze vetrovi, osim kad su
u gnezdu.1*

A to su stihovi iz Sofoklove drame Oinomaos17.

* Parodija na Homera (Odiseja, V, 346—7). — P r e v .

9 Dlogen 129
36 Nekom dijalektičaru, učeniku Aleksinovom, koji nije mo­
gao da tačno ponovi nešto o čemu je Aleksinos raspravljao,
Arkesilaj je ispričao što se dogodilo Filoksenu i ciglarima. On
ih je, naime, zatekao kako pogrešno pevaju, pa je zgazio sve
njihove cigle i rekao: »Kao što vi kvarite moj posao, tako ću
ja pokvariti vaš.« Ljutio se i na ljude koji se nisu na vreme
počeli da bave naukom. Po nekoj prirođenoj sklonosti, on bi se
u govoru služio rečima: »Ja tvrdim«, i: »Taj i taj se neće
složiti s ovim« (pa je pomenuo i njegovo ime). Tu osobinu
su imitirali i mnogi od njegovih učenika, kao što su podražavali
i njegov govornički stil i njegovo držanje.
37 Bio je veoma inventivan; mogao je odgovoriti spretno, ali
i vratiti problem natrag na sSm početak i prilagoditi ga svakoj
prilici. Imao je snagu ubeđivanja veću nego iko, i to je sve
više i više privlačilo učenike u njegovu školu, mada su se
pomalo plašili njegove oštre zajedljivosti. Međutim, sve su to
rado podnosili, jer je on bio veoma dobar čovek i hrabrio je
svoje učenike u svemu. U privatnom životu je bio vrlo druže­
ljubiv i spreman da učini dobro, ali je u svojoj skromnosti
veoma želeo da se njegova usluga prikrije. Kad je jednom
prilikom posetio bolesnog Ktesibija i video u kakvom se teš­
kom stanju nalazi, on je krišom stavio kesu s novcem pod
njegov jastuk. A kad je ovaj to našao, rekao je: »To je Arke-
silajeva šala!« Ali i drugom prilikom mu je poslao hiljadu
drahmi.
38 Jednom prilikom je upoznao Arkađanina Arhiju s Eume-
nom i postigao to da ovaj bude unapređen u velike počasti.
Pošto je bio slobodouman i nimalo nije mario za novac, prvi je
posećivao predstave za koje su se sedišta plaćala, a naročito je
voleo da ide na predstave Arhekratove i Kalikratove, za koje
se plaćao izlatnik. Pomagao je mnogima i skupljao priloge za
njih. Neko je jednom pozajmio od njega neki srebrni predmet,
kako bi mogao dočekati prijatelje, i nije ga više nikad vratio.
Ali Arkesilaj nije ni zatražio da mu ga vrati i pravio se kao
da ga nije ni dao na zajam. Drugi pričaju da ga je dao na zajam
namemo, a kad mu ga je ovaj vratio, Arkesilaj mu ga je poklo­
nio, jer je dotični bio siromah. On je i u Pitani imao neko
imanje, sa koga mu je njegov brat Pilad slao što je bilo po­
trebno. Staviše, i Eumen, Filetajov sin, davao mu je dosta
darova, i zato je jedino njemu od svih kraljeva posvetio neka
od svojih dela.
39 Mnogi su poštovali i Antigona, i kad god bi ovaj došao u
Atinu, oni bi mu polazili u susret da ga sačekaju; a Arkesilaj
bi ostajao kod kuće, jer nije želeo da mu se nameće zbog svoga
130
 poznanstva s njim. Bio je najveći prijatelj s Hieroklom, zapo-
vednikom Munihije i Pireja. I kad god se održavala neka sve­
čanost, on bi odlazio k njemu. I mada je ovaj navaljivao da
izruči njegove pozdrave Antigonu, nije ga mogao pridobiti za
njega, nego bi odlazio samo do kapije, pa bi se vratio. Posle
pomorske pobede koju je odneo Antigon,18 kad su mnogi do­
lazili k njemu i pisali mu laskava pisma, Arkesilaj je ćutao.
Ali je ipak jednom otišao u ime svoje domovine u Demetrijadu
Antigonu kao poslanik, ali nije ništa postigao. Ćelo vreme je
provodio u Akademiji, izbegavajući svako političko delovanje.
40 Jednom prilikom, dok je boravio u Atini, zadržao se duže
vreme u Pireju i tamo držao svoje rasprave, iz prijateljstva
prema Hijeroklu, pa su jga zbog toga neki građani napadali.
Bio je veoma široke ruke (šta drugo nego drugi Aristip?) i
voleo je da dobro jede, ali samo s onim ljudima koji su imali iste
poglede kao i on. Javno je živeo s heterama Teodetom i Filom iz
Eleje. Kad su ga neki zbog toga kritikovali, on je odgovorio
Aristipovim izrekama. Voleo je takođe dečake, i bio veoma sklon
tome. Stoici iz okoline Aristona sa Hiosa optuživali su ga zbog
41 toga nazivajući ga kvariteljem omladine i bezobraznim učite­
ljem nemoralnosti. Pričaju da se naročito bio zagrejao za Deme-
trija, koji je otplovio u Kirenu, i za Kleoharesa iz Mirleje.
Priča se da je jednom prilikom, kad su neki pijani veseljaci
došli na njegova vrata, rekao da je on, što se njega tiče, voljan
da im otvori kapiju, ali da mu Kleohares to ne dopušta. Ovoga
mladića su voleli i Lahesov sin Demohar, i Bugelov sin Pitokle,
a kad ih je jednom Arkesilaj uhvatio, on im je veoma uzđržljivo
naredio da idu. Zbog svega toga su ga napadali i ismevali
kritičari koje sam napred spomenuo, kao čoveka koji traži na­
klonost gomile i slavu. A najžešće su ga napadali ljudi iz kruga
peripatetičara Hijeronima kad god bi skupljao prijatelje -da
proslavi rođendan Antigonovog sina Alkioneja, za koju je
42 priliku Antigon slao velike sume novca da bi imali za uživanje.
Tada je uvek izbegavao svaku raspravu o vinu. Aridiku, koji je
predlagao neku raspravu i tražio od njega da o tome govori,
on je rekao: »Baš to je naročita osobina filozofije da zna za svaku
stvar kad je za to zgodna prilika.«19 A što se tiče prebacivanja i
klevetanja da je prijatelj gomile, Timon, između ostalog,
kaže i ovo:
Tako reče i uđe u gomilu koja ga je okruživala.
A oni su bili zaprepašćeni njime kao što su zebe sovom,
ukazujući na njega kao na sujetnog čoveka, zato što je
laskao gomili.
Zaista nikakva velika zasluga, zašto se prsiš kao kakav glupak?

9* 131
 Ali, pored svega toga, on je bio skroman, tako da je svoje
učenike podsticao da slušaju i druge učitelje. I kad neki mladić
sa Hiosa nije bio zadovoljan njegovim raspravljanjem, nego
Hijeronimovim koga smo ranije spomenuli, Arkesilaj ga je od­
veo i upoznao s tim filozofom posavetovavši ga da se lepo
ponaša.
43 I ova ljupka priča pripoveda se o njemu. Jednom čoveku
koji ga je pitao zašto učenici svih drugih škola prelaze u školu
Epikura, dok iz Epikurove škole niko ne odlazi, on je rekao: »Od
ljudi mogu postati eunusi, ali od eunuha ne mogu postati ljudi.«
I najzad, već blizu kraja, on je svoju celokupnu imovinu
ostavio bratu Piladu, jer ga je krišom od Moeresa odveo na
Hios i odande vratio u Atinu. U životu se nikad nije ženio niti
je imao dece. Ostavio je tri oporuke: prvu je ostavio u Eretriji
na čuvanje kod Amfikrita, drugu u Atini kod nekih prijatelja, a
treću je poslao svojoj kući Taumaziju, jednom od svojih rođaka,
sa zahtevom da je sačuva. Njemu je napisao i ovo:

»Arkesilaj pozdravlja Taumazija,

44 Predao sam Diogenu oporuku da ti je donese. Jer zbog moje

česte bolesti i telesne slabosti, odlučih da napišem oporuku da,
ako bi se desilo nešto neprijatno, ti, koji si mi bio tako vem o
odan, ne bi pretrpeo neku štetu kad ja umrem. Ti si najdostoj­
niji poverenja od svih ostalih tamo da oporuku čuvaš, i. zbog
svojih godina i zbog srodničkih veza sa mnom. Seti se, dakle, da
sam imao potpuno poverenje u tebe i pokušaj da budeš pravedan
prema meni, tako da, koliko se tebe tiče, sve što sam odlučio
bude izvršeno dostojno mene. Prepis ove oporuke se nalazi u
Atini kod nekih mojih poznanika i u Eretriji kod Amfikrita.«
Umro je, kao što priča Hermip, od preteranog uživanja
čistog vina,* što je uticalo na njegov razum; imao je već
sedamdeset pet godina, poštovan od Atinjana kao niko pre njega.
45 Moj epigram posvećen njemu glasi (Anthol. Pal., VII, 104):
Zašto si se, Arkesilaj u, toliko nalivao čistim vinom
da si izgubio razum?
Ne žalim te toliko što si umro, nego zato što si
vređao Muze služeći se neumereno čašom.

* Tj. nije, po običaju, mešao vino s vodom. — Red.

132
 Bila su još tri Arkesilaja: jedan pesnik, drugi — elegičar,
a treći — vajar. Ovom je i Simonid posvetio ovaj epigram
(Anthol. Planudea, III, 9):
Ovo je kip Artemide, i cena m u je dvesta parijskih
drahmi čiji je znak jarac. Načinio ga je Arkesilaj,
dostojni sin Aristodikov, dobro izvežban u Ateninoj
veštini.

Filozof, o kome smo u prethodnim redovima pisali, bio je

u punoj snazi oko sto dvadesete olimpijade (300— 296), po
podacima Apolodorovim u Hronologiji.

G LA V A 7. — BION

(Oko 300 pre n. e.)

46 Bion je bio poreklom iz Boristena. A ko su mu bili

roditelji i kakve su bile prilike pre nego što se posvetio filozofiji
— objašnjava on sam Antigonu. Jer, kad ga je ovaj pitao [po­
navljajući Homerov stih]: »Ko si ti i odakle si? Gde je tvoj
grad? Gde roditelji?« (Horn. Odyss., 10, 325) — odgovorio je,
znajući da su ga već bili oklevetali kod kralja: »Moj je otac
bio oslobođenik koji je nos brisao rukavom (misleći pri tome
da je prodavao sušenu ribu), rodom iz Boristena; nije imao lica,
nego samo natpis na licu, simbol gospodareve svireposti. Majka
mi je bila baš kakvu je jedan takav mogao da uzme za ženu,
iz javne kuće. Kasnije je moj otac na neki način izvršio prevaru
u vezi s prihodima, pa su ga zajedno s nama prodali. I neki retor
kupi mene, tada veoma mladog i prijatnog. I kad je umro,
ostavio mi je sve što je imao. Ja sam tada spalio njegove spise,
47 pokupio sve što je bilo pri ruci, otišao u Atinu i posvetio se filo­
zofiji. »Takvim poreklom i takvom krvlju se ponosim.« (Horn., II,
6, 211). Eto, to je priča o meni. Tako da je već vreme da
Persej20 i Filonid prestanu da je prepričavaju. A ti sudi po
meni.«
Bion je zaista bio prevrtljivog karaktera, lukav sofist, pa je
zbog toga često neprijateljima filozofije pružao priliku za kleve­
tu. U nekim stvarima je, međutim, bio čak pompezan (pompikos),
i mogao je da se prepusti uobraženosti. Ostavio je mnogo me­
moara i izreka koje su pružale zgodnu priliku da se iskoriste.
Tako, kad su mu prebacivali što se ne udvara nekom dečaku,
on je odgovorio: »Nemoguće je uhvatiti mek sir kukom.«

133
48 I na pitanje ko se više plaši, rekao je: »Onaj koji želi da bude
najsrećniji.« Kad ga je neko pitao za savet da li da se ženi
(jer i ta priča mu se pripisuje), odgovorio je: »Ako se oženiš
ružnom ženom, kaznićeš samog sebe; a ako uzmeš lepu ženu,
nećeš je sačuvati za sebe samoga81 (ποινή — κοινή) ,22Starost
je nazivao lukom svih nesreća; bar sva zla uzimaju utočište u
njoj. Slava je, po njemu, majka vrlina; lepota je tuđe dobro;
bogatstvo su nervi uspeha. Nekom koji je potrošio ćelo imanje u
jelo rekao je: »Amfijaraja je progutala zemlja, a ti si progutao
zemlju.« Biti nesposoban da se podnese neko zlo samo po sebi
je zlo. Osuđivao je one koji su palili ljude kao da ne osećaju
49 ništa, pa ih ipak pale kao da osećaju. On je stalno govorio da
je mnogo bolje ukazivati usluge drugima nego uživati usluge
koje su vam drugi pričinili. Napadao je čak i Sokrata, jer, ako
je osećao želju za Alkibijadom pa se uzdržao, onda je bio
budala; a ako nije osećao tu želju, onda nije učinio ništa
neobično. Govorio je da je put u Had lak; jer ljudi odlaze tamo
zatvorenih očiju. Alkibijada je kudio govoreći da je kao đečak
muževe terao od žena, a kao mladić žene od njihovih muževa.
Dok su se Atinjani vežbali na Rodu u govomištvu, on je pouča­
vao filozofiju. I nekome koji mu je to prebacivao rekao je:
»Doneo sam pšenicu; kako, onda, da prodajem ječam?«
50 Govorio je da bi oni što žive u Hadu bili mnogo strože
kažnjeni kad bi posude kojima prenose vodu bile čitave umesto
što su probušene. Nekom dosadnom brbljivcu koji mu je tražio
pomoć odgovorio je: »Učiniću ti što treba ako pošalješ druge da
govore za tebe, a ti da se ne pojaviš.« Putujući jednom s nekim
ljudima koji su bili na zlu glasu, on je upao među pirate. I kad
njegovi saputnici rekoše: »Propali smo ako nas pronađu« — on
reče: »A ja sam propao ako me ne prepoznaju.« Govorio je da
je uobraženje prepreka za napredak. Nekom bogatom tvrdici re­
kao je: »Ovaj nije stekao bogatstvo, nego je bogatstvo steklo
njega.« Jer tvrdice vode računa o imanju kao da pripada njima,
ali nemaju od njega veće koristi nego da pripada drugome. Dok
51 su ljudi mladi, oni su hrabri, a samo u starosti dostižu najviši
stepen razuma. Razumnost se toliko ističe od ostalih vrlina
kao što se čulo vida ističe ispred ostalih čula. Govorio je da
starost ne treba grditi, pošto svi želimo da je dostignemo. Ne­
kom klevetniku koji je pokazivao ozbiljno lice uputio je ove
reči: »Ne znam da li ti se desilo nešto neprijatno, ili tvom
susedu nešto prijatno?« Nisko poreklo, govorio je, jeste loš
partner za slobodan razgovor, jer (Euripid, Hippol., 424):
plaši čoveka, pa makar kako odvažno bilo njegovo srce.

134
 Treba da posmatramo kakvi su nam prijatelji, da se ne bi
mislilo da se družimo s lošim ili da odbijamo prijateljstvo
dobrih.
Bion je u početku odbijao učenja Akademije, u vreme dok
je bio Kratesov učenik. Posle je prihvatio učenje kinika, i uzeo
52 ogrtač i bisage. Jer što drugo bi ga moglo pridobiti za učenje
o apatiji? Posle toga je prešao u teođorike pošto je slušao Teo­
dora, s nadimkom Bezbožnik (Atheos), koji je u svakom pogledu
primenjivao sofističke metode. Posle ovoga slušao je peripate-
tičara Teofrasta. Bio je teatralan i veoma spretan u tome da
sve pretvori u šalu, služeći se pri tom vulgarnim rečima. I
pošto je upotrebljavao svaki stil govora, kažu da je Eratosten
za njega rekao da je Bion prvi filozofiju obukao u cvetno odelo.
Bio je vešt i u parodiranju. Tako su njegove i ove reči:
Dragi moj Arhita, rođen s muzikom, bogat u svom
uobraženju, najiskusniji čoveče pri izazivanju najveće
svađe.*

53 Izlagao je poruzi i muziku i geometriju. Živeo je nastrano, i

zato se selio iz grada u grad pokušavajući ponekad da od toga
napravi veliki teatar. Tako je na Rodu ubedio mornare da
obuku odelo kakvo nose studenti i da ga prate. A kad je u
njihovoj pratnji ušao u gimnazijum, bili su svi pogledi upereni
u njega.
Imao je običaj da usini ponekog mladića, da bi u njima
uživao u nasladi*3 i da mu njihova naklonost bude od pomoći. Bio
je veoma sebičan iako je snažno isticao parolu: »Prijateljima je
sve zajedničko.« Stoga se ne pominje nijedan njegov učenik,
mada ih je bilo mnogo koji su posećivali njegova predavanja.
54 Pa ipak je neke naveo na bestidnost. Tako je, na primer, Betion,
jedan od njegovih intimnih prijatelja, jednom prilikom rekao
Menedemu: »Sto se mene tiče, Menedeme, ja provodim noći s
Bionom, ali mislim da mi se nije dogodilo ništa što ne bi bilo
u redu.« Svojim poznanicima je često govorio s nipodaštavanjem
bogova, jer je to učenje s uživanjem prihvatio od Teodora.
A kasnije, kad se razboleo, kao što pričaju ljudi iz Halkide (a
tamo je i umro), ubedili su ga da nosi amulet i da se kaje za
sve ono čime je uvredio božanstva. Pošto nije imao bolničara,
bio je u teškom položaju, sve dok mu Antigen nije poslao dvojicu
slugu. Favorin u Šarenoj istoriji priča da ih je pratio i sam kralj
u nosiljci.
* Parafraza Homerovog stiha (Ilijada, III, 182, i Ilijada, I, 146 i
XVIII, 170).

135
 Pa ipak je umro, i ja sam ga ovako optužio (Anthol. Plan.,
V 37):
55 Čujemo da Bion, koga je rodila skitska zemlja Boristena, govori da
bogovi u stvari uopšte ne postoje.
Da je ostao pri ovom svom mišljenju, bilo bi pravo da se kaže:
»On misli kako ga je volja; pogrešno, razume se, ali tako on misli«.
A kad je pao u dugotrajnu bolest i pošto se bojao da će umreti,
on, koji je tvrdio da bogova nema, i nije hteo hram ni da pogleda,
koji se često rugao ljudima koji su bogovima prinosili žrtve, —
56 sada je ne samo naslađivao noseve bogova dimom, mašću i mi­
risima iznad ognjišta i oltara i stola, i rekao je ne samo
ovo: »Grešio sam, oprostite mi ono što je prošlo« .— nego je
veselo dozvolio jednoj starici da mu stavi amulet oko
vrata, i u dubokoj veri povezao je obe ruke kožom i sta­
vio ramnos* i lovorovu grančicu iznad vrata, spreman pre
57 da se svemu podvrgne nego da umre. Luđak, jer je želeo da se
naklonost bogova može kupiti za neku određenu cenu, kao da bo­
govi postoje upravo zato što je Bion poželeo da ih prizna! Uza­
ludna je bila njegova mudrost kad je brbljivac već postao takoreći
prah i pepeo i pružio ruke ovim rečima: »Pozdravljen, Pluto,
zdravo da si!«
58 Desetorica su se zvali Bion. Prvi onaj koji je bio savremenik
Ferekida sa Sirosa; njemu se pripisuju dve knjige pisane jon­
skim dijalektom. Drugi je bio iz Sirakuze, autor retorskih pri­
ručnika; treći ovaj filozof; četvrti — naslednik Demokritov i
matematičar, rodom iz Abdere; pisao je na atičkom i jonskom
dijalektu; on je prvi tvrdio da ima mesta gde noć traje šest
meseci,*4 a dan takođe šest meseci. Peti je bio rodom iz grada
Soloi, autor je jednog dela o Etiopiji. Šesti — retorik, kome se
pripisuje devet knjiga nazvanih po Muzama. Sedmi je bio
lirski pesnik. Osmi — vajar iz Mileta, koga pominje Polemon.
Deveti je tragičar, jedan od takozvanih tarsijskih pesnika.
Deseti — vajar iz klazomena ili Biosa, koga pominje Hiponaks.

GLAVA 8. — LAKID

(Predstojnik Akademije od 242— 216. pre n. e.j

59 Lakid, Aleksandrov sin, bio je rodom iz Kirene. On je

osnivač Nove akademije, naslednik Arkesilajev, čovek veoma
čestit; imao je priličan broj obožavalaca. Marljiv od mladih
nogu, mada siromašan, bio je ljupkih manira i prijatan u dru­
štvu. Za njega se priča nešto vrlo zanimljivo u vezi s domaćim
* Nekakvo šiblje puno tmja. — Pre«.

136
 poslovima. Naime, kad god bi doneo nešto iz ostave, uvek bi
ponovo zapečatio vrata i svoj pečatni prsten bacio kroz otvor da
bi tako bio siguran da neće ništa od onoga što se tamo nalazi
biti ukradeno. A kad je to primetila njegova posluga, rastvoriše
mu pečat, odnesoše sve što su hteli, a zatim prsten ponovo ba­
ciše na isti način kroz otvor u ostavu. I nikad nisu bili otkriveni
da to rade.
60 Lakid je držao predavanja u Akademiji, u vrtu koji je bio
uredio kralj Atal, koji je po njemu nazvan Lakideum. On je
uradio nešto što nijedan od njegovih prethodnika nije učinio:
predao je još za života školu Fočanima — Telekleju i Evandru.
Od Evandra je školu primio Hegesin iz Pergama, a od njega
Kamead. Jedna lepa izreka se pripisuje Lakidu. Kad je Atal
poslao po njega, on je, pričaju, rekao da slike treba najbolje
posmatrati izdaleka. Geometrijom se počeo baviti kasno, i kad
ga je neko pitao je li to zgodno vreme,,on je odgovorio: »Zar
čak ni sada?«
61 Glava škole je postao u četvrtoj godini 134. olimpijade
(241— 240), upravljao je njom dvadeset i šest godina. Umro je
od paralize, zbog preteranog pića. I njemu sam posvetio Ovaj
epigram (Anthol. Pal., VII, 105):
0 tebi, Lakiđe, čuo sam priču kako te je Bakho uhvatio za noge
1 odvukao na vrhovima prstiju u Had.
Zar nije bilo jasno, kad bog vina Dionis dođe silom u nas, da
nam omekša udove; zar nije zbog toga nazvan Liajos*.

GLAVA 9. — KARNEAD

(213— 129. pre n. e.)

62 Kamead, sin Epikomov ili Filokomov, kako kaže Alek­

sandar u svom delu Redosled filozofa, bio je iz Kirene. On je
pažljivo pročitao dela stoika, a naročito Krisipova, i, napada­
jući ih veoma spretno, stekao je toliku slavu da je često govorio:
»Da nije bilo Hrisipa, ne bi bilo ni mene.« Bio je neverovatno
marljiv, ali u fizičkom pogledu nije bio toliko jak kao u etičkom.
Zato je puštao kosu i nokte da mu rastu, jer je bio veoma odan
nauci. Njegova snaga u filozofiji je bila tolika da bi čak i retori
napuštali svoje škole i odlazili da ga slušaju.

* Lyaios (Lyaeus) — onaj koji čini udove mlitavim, naziv za Dio-

niza. — Prev.

137
63 Imao je veoma jak glas, tako da mu je upravitelj gimnazi-
juma jednom poručio da ne viče toliko. Na ovo je on odgovorio:
»Pa, onda, daj mi nešto da umerim svoj glas!« A ovaj je vrlo
zgodno rekao: »Mera su ovi tvoji učenici.«85 Bio je vrlo jak u
vraćanju udaraca, a i strašan protivnik u traženjima. Odbijao je
svaki poziv na ručak iz razloga koje smo već naveli. Jedan od
njegovih učenika je bio Mentor iz Bitinije. Ovaj je jednom
prilikom došao k njemu na razgovor. Kad je pokušavao da ga
odobrovolji s jednom Kameađovom konkubinom, kako nam
priča Favorin u Šarenoj istoriji, Kamead je, u vidu parodije,
rekao ovo na njegov račim:
64 Ovamo dolazi Jedan iskren starac s mora,
sličan Mentoru i po liku i glasu.*
Ja kažem da se on progna iz ove škole.

A ovaj je ustao i rekao:

Oni pozivahu glasno i vojska se skupljaše brzo.**
Izgleda da se prilično plašio smrti i često je ponavljao:
»Priroda koja je ovo telo sklopila hoće i da ga rasturi.« Kad je
čuo da je Antipater umro popivši otrov, bio je veoma dirnut
hrabrošću kojom je umro i rekao: »Dajte i meni.« I kad su ga
pitali: »Šta?« — odgovorio je: »Medovinu.« Kad je umro, na­
stalo je, kako se priča, pomračenje Meseca, tako da bi se moglo
reći da je najlepša svetlost na nebu posle Sunca na ovaj način
izrazila svoju simpatiju.
65 Apolodor u Hronici kaže da je napustio ovaj svet ljudi u
četvrtoj godini sto šezdeset druge olimpijade (129— 128), pošto
je doživeo osamdeset pet godina. Njemu se pripisuju pisma
koja je uputio svom prijatelju Arijaratu, kralju Kapadokije.
Sve ostalo su napisali njegovi učenici, a on nije ostavio ništa
za sobom. I njemu sam posvetio epigram u logaedskom metru,
koji glasi: (Anthol. Plan., V, 39):
Zašto, Muzo, tražiš da kudim Kameađa? Jer, neznalica je onaj
koji nije shvatio kako se on plašio smrti. I kad je
imao najgoru bolest od koje je polagano umirao, on
nije hteo naći olakšanje. Ali kad je čuo da je Antipater
ugasio život nekim pićem, tražio je: »Dajte i meni da
66 pijem!« »A šta?« — »Dajte mi zaslađena vina!«
»Priroda koja me drži zajedno sigurno će me rasturiti.«
Pa ipak je on sišao pod zemlju, a bilo je moguće
da ode iu Had ranije da je skratio svoje muke.
* Kamead citira Odiseju, TV, 384; II, 268; II, 401. — Prev.
** Horn., Ilijada, II, 52. — Prev.

138
 Priča se takođe da je noću oslepeo, a da to nije znao.*®
Naredio je robu da zapali svetiljku. I kad ju je rob uneo i
rekao: »Doneo sam je.« Kamead reče: »Čitaj mi!«
Bilo je mnogo drugih njegovih učenika, ali je Klitomah bio
najčuveniji, i o njemu treba sad da govorimo.
Živeo je još jedan Kamead, pesnik elegija.

GLAVA 10. — KLITOMAH

(Predstojnik Akademije od 129. godine pre n. e.)

67 Klitomah je rodom iz Kartagine. Ime mu je bilo Hazdrubal.

Poučavao je filozofiju na svom ma tem j em jeziku u svom gradu.
Kad je došao u Atinu, bilo mu je već četrdeset godina; postao je
učenik Kameadov. Ovaj je u video njegovu marljivost, obrazo­
vao ga je i počeo ga uvežbavati. Njegova marljivost je išla dotle
da je napisao preko četiri stotine knjiga. Nasleđio je Kameada
u upravljanju školom i svojim delima je mnoga svoja učenja
objasnio. Vrlo dobro se upoznao sa sve tri sekte — Akademijom,
peripatetičkom i stoičkom sektom.
Timon napada akademike uopšte ovim stihom:
Opširnost akademika nezačinjena solju.

Pošto smo ovako pretresli akademike koji proističu iz Pla­

tona, sad da pređemo na peripatetičare, koji takođe proističu iz
Platona, a počinju Aristotelom.

139
 KNJIGA V
GLAVA 1. — ARISTOTEL

(384— 322. pre n. e.)

1 Aristotel, sin Nikomaha i Faestide, rođen je u Stagiri.

Njegov otac Nikomah vodio je poreklo od Mahaonovog sina
Nikomaha, a M ahaonje bio sin Asklepijev. Tako priča Hermap u
knjizi O Aristotelu. Ziveo je s Aminton, kraljem makedonskim
kao njegov lekar i prijatelj. Aristotel je bio najprisniji Platonov
učenik. Po kazivanju Timona Atinjanina* u spisu O biografi­
jama, u govoru je malo vrskao. Pričaju da je bio slabih udova
i da je imao sitne oči. Upadao je u oči svojim odelom, prstenjem
i načinom kako se šišao. Timon priča da je s konkubinom
Herpilidom imao sina Nikomaha.
2 Aristotel se još za vreme Platonova života odvojio od
Akademije. Kažu da je Platon izjavio: »Aristotel me je odgur­
nuo kao što ždrebad odbijaju majku koja ih je rodila.« Hermip
u svojim Biografijama kaže da je bio poslanik Atinjana kod
Filipa kada je upravitelj Akademije postao Ksenokrat. Kad
se Aristotel vratio i video da je škola pod upravom drugog
čoveka, on je izabrao šetalište u Likeju i šetao se raspravljajući
sa svojim učenicima o filozofiji sve dok ne bi došlo vreme da
se natrljaju uljem. Odatle je i bio nazvan peripatetikom. Drugi,
opet, tvrde da mu je to ime dato zato što se šetao s Aleksan­
drom kad je ovaj ozdravio, i s njim razgovarao o izvesnim
stvarima.
3 A kad ih se sakupilo već više, on je seo i rekao: »Ružno
je ćutati, a Ksenokrata ostavljati da govori.« Svoje učenike je
učio da raspravljaju o izvesnoj temi, vežbajući ih pri tom u

* Ovde je, po svojoj prilici, reč o Timonu (Timćtheos), Platonovu

učeniku i atinskom vojskovođi; umro je 350. pre n.e., prognan u Hal-
kidiku, — Prev.

140
 retorici. Posle toga je odlazio eunuhu Hermiji, tiraninu u Atar-
neji.* Kažu da je ovaj bio njegov ljubimac. Drugi tvrde da je
bio za njega vezan rodbinskim vezama, pošto mu je dao za
ženu kćerku ili nećaku. Tako priča Demetrije iz Magnezije u
svom delu O pesnicima i piscima istog imena. Ovaj pisac ta-
kođe tvrdi da je Hermija bio Eubulov rob, da je bio rodom iz
Batinije i da je ubio svoga gospodara. Aristip opet, u prvoj
4 knjizi svog dela O luksuzu starih, priča da se Aristotel zalju­
bio u Hermijevu konkubinu, i da je ovaj dao pristanak i da se
njome oženi, i da je, u neizmemoj radosti, svojoj ženi prineo
žrtvu kao što Atinjani prinose žrtve Demetri u Eleuzini**, da je
Hermiji posvetio pean koji ovde navodimo. Posle toga je bo­
ravio u Makedoniji kod kralja Filipa, gde je kao učenika pri­
mio njegovog sina Aleksandra, i da je molio Aleksandra da
ponovo podigne njegov rodni grad, koji je Filip razorio i da je
to postigao. Čak je doneo i zakone za njegove stanovnike. Kažu
da je i u školi, ugledajući se na Ksenokrata, sproveo odredbu
da se svakih deset dana određuje novi upravnik. Kad je izgle­
dalo da je dovoljno dugo boravio kod Aleksandra, otišao je u
Atinu pošto je pre toga upoznao Aleksandra sa svojim rođakom
5 Kalistenom iz Olinta. A kad je ovaj suviše slobodoumno razgo­
varao s kraljem i nije slušao njegov savet, kažu da ga je Ari­
stotel prekorio ovim recima:
B iće ti dosuđen kratak život, dete, ako ovako govoriš.
(Homer, II, 18, 95).

Tako je i bilo. Pošto je bio osumnjičen da je sklopio zaveru

protiv Aleksandra na strani Hermolajevoj, bio je zatvoren u
gvozdeni kavez, i tako su ga nosili okolo dok se nije napunio
vašima, jer nije mogao da se neguje; naposletku su ga bacili
pred lava, te je tako završio život.
Aristotel je, dakle, stigao u Atinu, i upravljao je školom
trinaest godina, pa se posle toga povukao u Halkidu, jer ga je
hierofant Eurimedon optužio zbog bezbožništva, ili Demofil,
kako priča Favorin u Mešovitoj istoriji, tobože zato što je bio
6 sastavio himnu u čast pomenutog Hermije, kao i zbog ovoga
natpisa za statuu u Delfima (Anthol. Plan., III 48):
Ovoga čoveka, povredivši sveti zakon besmrtnih bogova,
ubio je kralj Persijanaca naoružanih lukom.
N ije ga savladao kopljem otvoreno u ubilačkoj borbi,
nego izdajstvom uz pom oć jedn og čoveka kom e je verovao.

* A tom e j a (Ataraeds) — grad i zem lja u M iziji, u M aloj A ziji.

— P reo.
** Euseb, Praepar. evang. X V 2, 5. — P re».

141
 U Halkidi je popio kukutu i umro, kako priča Eumel u
petoj knjizi Istorija, pošto je doživeo sedamdeset godina. Isti
autor kaže da se Aristotel sastao s Platonom kad mu je bilo
trideset godina; ali u tome on greši. Jer Aristotel je živeo
šezdeset tri godine, a Platonov je učenik postao kad mu je bilo
sedamnaest godina. A ona himna glasi ovako:
7 Vrlino, tegobna za rod smrtnih ljudi da te postigne,
najdivnija nagrado života,
zbog tvoje lepote, device,
bila bi divna sudbina i da se umre u Helađi
i da se podnose uništavajući napori koji ne zamaraju.
Takvu snagu ti stavljaš u dušu, neuništivu, bolju od
zlata, miliju od roditelja i sna na blagotvornim očima.
Zbog tebe su Zevsov sin Herakle i Ledini sinovi
mnogo izdržali u naporima, prateći tvoju snagu,
8 I iz žudnje za tobom dođoše Ahil i Ajant u Hadov dvor,
a zbog tvoje divne lepote i pitomac Atameje bio je
lišen svetlosti sunca. Stoga će se njegova dela opevati,
i Muze, ćerke Mnemosine, učiniće ga besmrtnim uzdižući
veličanstvo Zevsa, čuvara stranaca, i ljupkost večitoga
prijateljstva.

Jedan moj epigram posvećen njemu glasi ovako (Anthol. Pal.,

VII, 107):
Eurimedon, sveštenik Deinih misterija, hteo je jednom
da optuži Aristotela za bezbožništvo, ali je on popio
kukutu i izbegao gonjenje. To je tada bio lak način
da se pobeđi nepravedna kleveta.

9 Favorin u svojim Mešomtim {storijama priča da je Aris­

totel bio prvi koji je napisao sudski govor u svoju sopstvenu
od branu, napisan baš za ovaj proces, i kaže da je rekao u
Atini:
Kruška zri za kruškom, i smokva za smokvom.*

Apolodor u Hronikama kaže da je rođen u prvoj godini

devedeset devete olimpijade (384—383). Pridružio se Platonu
i s njim proveo dvadeset godina, pošto je sa sedamnaest godina
postao njegov učenik. Došao je u Mitilenu za vreme arhonta
Eubula u četvrtoj godini sto osme olimpijade (345— 344). Kad
je Platon umro u prvoj godini te iste olimpijade za vreme
10 arhonta Teofila (347— 346), Aristotel je otišao Hermiji i tamo
ostao tri godine. Za vreme arhonta Pitodota, u drugoj godini sto
devete olimpijade (342— 341), otišao je kralju Filipu, kad je
* Horn., Odiseja, VII, 120. — Prev.

142
 Aleksandru bilo petnaest godina. U Atinu je stigao .u drugoj
godini sto jedanaeste olimpijade (335— 334), i držao predavanja
u Likeju trinaest godina. Posle toga se povukao u Halkidu u
trećoj godini sto četrnaeste olimpijade (322— 321), i umro od
bolesti star šezdeset tri godine, za vreme arhonta Filokla, kada
je i Demosten umro u Kalauriji. Priča se da je zbog toga što je
doveo Kalistena u vezu s Aleksandrom pao u nemilost kod
kralja i da je Aleksandar, da bi mu zadao bol, ukazao počast
Anaksimenu1 a Ksenokratu poslao poklone.
11 Teokrit sa Hiosa narugao mu se epigramom, kako priča
Ambrion2 u svojoj knjizi O Teokritu, ovako (Anthol. Pal.,
II, 46):
Eunuhu Hermiji, a zajedno s njim i robu Eubulu, podiže
ovaj kenotaf praznoglavi Aristotel koji je
nateran zbog beskrajnog apetita više voleo da živi
na ušću Borbora* umesto u Akademiji.

I Timon ga je takođe bocnuo recima:

I Aristotel sa svojim praznim brbljanjem

Ovo je, dakle, bio filozofov život. Ali mi smo naišli i na

njegov testament, otprilike ove sadržine:
12 »Sve će biti dobro; a ako se što dogodi, Aristotel je odlučio
ovako. Da izvršilac u svima stvarima i u svemu bude Anti­
pater. Dok Nikanor stigne, da se staraju Aristomen, Timarh,
Hiparh, Dioteles i Teofrast (ako on to hoće i ako mu to prilike
dozvoljavaju) o deed i o Herpilidi i o svemu što je za sobom
ostavio. A kad devojka poraste da je uda za Nikanora; ali ako
se detetu nešto dogodi — ne daj bože, i neće se dogoditi —
pre njenog braka, ili pošto se već uda, a dece još nema, neka
Nikanor bude staratelj i o detetu i o svemu ostalom, i neka
upravlja tako kako je dostojno i njega samoga i nas. Nikanor
će se starati i o devojci i o sinu Nikomahu onako kako misli
da je za njih u svakom pogledu najbolje, kao otac i brat. A
ako se Nikanoru što dogodi — ne dao bog — ili pre nego što
13 uda devojku, ili pošto ju je udao, ali pre nego što dođu deca,
neka važi sve ono što on bude naredio. Ako Teofrast želi da
živi s njom, njegova prava će biti ista kao Nikanorova. U dru­
gom slučaju staraoci će upravljati u sporazumu s Antipatrom
što se ćerke i dečaka tiče onako kako im izgleda najbolje.
Staraoci i Nikanor, sećajući se i mene i Herpilide kako je uvek
bila poštena i odana meni u svakom pogledu, da se postaraju,
* Tj. na ušću prljave reke, — Prev.

143
 ako ona poželi da se uda, da ne pođe za nekog nedostojnog
čoveka. Osim onoga što je već primila, da joj se da jedan
talant srebra iz ostavštine i tri služavke koje ona zatraži, i
14 devojku koju već ima, i slugu Pireja. I ako želi da se naseli
u Halkidi, da dobije i stan u bašti, a ako želi da živi u Stagiri,
onda kuću moga oca. Koju god od ovih kuća ona bude izabrala,
staraoci će je opremiti nameštajem po svome nahođenju i
onako kako i samoj Herpiliđi odgovara. Nikanor će se starati
i o dečaku Mirmeksu da bude odveden njegovima, onako kako
je to dostojno mene, zajedno s onim što smo od njega primili.
Ambrakidu treba osloboditi, i na dan svadbe moje kćeri da joj
se da pet stotina drahmi i devoj ka koju sada ima. Tali, pored
devojke koju već ima i koja je bala kupljena, da se preda
15 hiljadu drahmi i još jedna devojka. A Simon, osim onog novca
koji mu je već ranije bio dodeljen, neka dobije ili jednog roba,
kupljenog za njega, ili da primi još neku sumu novca. Tihon,
Filon i Olimpije i njegovo dete da se oslobode kad se moja
ćerka uda. Niko od slugu koji su me služili ne sme biti prodat,
nego ih treba i dalje zadržati, a kad dođu u odgovarajuće go­
dine, da se puste na slobodu ako to zasluže. Moji staraoci će se
takođe brinuti o tome da se dovrše slike koje su Grilijonu bile
poverene da ih dovrši, i da se izlože, i to Nikanorova, Prokse-
nova, koje sam ja sam nameravao da izvršim, i slika Nikanoro-
16 ve majke. Oni će takođe izložiti i dovršeni Aiimnestov kip, da
mu bude spomenik, pošto je umro bez dece; takođe će posvetiti
kip moje majke Demetri u Nemeji ili gde oni sami odluče.
A gde god mi podignu grob, tu da stave i Pitijadine kosti,
onako kako ona sama to bude odredila. Za uspomenu na Ni-
kanorov srećan povratak, kao što sam se u njegovo ime zave-
tovao, da postave u Stagiri statue od kamena3 spasiocima Zevsu
i Atini, i to u prirodnoj veličini, visoke četiri lakta.«
Tako glasi Aristotelov testament. Priča se da su pronađene
i mnogobrojne posude, i da je Likon pominjao i njegovo kupa­
nje u kadi u zagrejanom ulju, koje je posle toga prodavao.
Neki pričaju da je na svoj stomak stavljao kesu s vrelim
uljem, a kad bi odlazio na spavanje, stavljali bi u njegovu ruku
loptu od bronze ispod koje se nalazla neka posuda; kad bi mu
lopta dskliznula iz ruke i pala u posudu, taj zvuk bi ga probudio.
17 Aristotelu se pripisuju neke naročito lepe izreke, otprilike
ovako. Na pitanje kakvu korist imaju ljudi od laganja, on je
odgovorio: »To da im se ne veruje kad govore istinu.« Kad
su mu jednom zamerili što je dao milostinju nekom lošem čo-
veku, on je rekao: »Nisam se sažalio na njegov karakter, nego

144
 na čoveka.« Imao je običaj da svojim prijateljima i učenicima,
kad god i gde god bi držao predavanja, stalno govori: »Kao što
vid prima svetlost iz vazduha koji ga okružuje, tako duša prima
svetlost od nšuke (obrazovanja).« često bi govorio da su Ati-
njani pronašli i pšenicu i zakone, ali da se oni koriste pšenicom,
a zakonima nikako.
18 Govorio je da su koreni obrazovanja gorki, ali da su plo­
dovi slatki. Na pitanje šta brzo stari, odgovorio je: »Zahval­
nost.« Tražili su da kaže šta je nada, i on je rekao: »San budnog
čoveka.« Kad mu je Diogen ponudio suve smokve, osetio je
da se ovaj sprema da mu kaže nešto zajedljivo ako ih ne primi;
zato uze smokve i reče da je Diogen zajedno sa svojom šalom
izgubio i smokve. Nekom drugom prilikom uzeo je ponuđene
smokve, podigao ih uvis, kao što to rade deca, i rekao: »Velik
je Diogen« — i vratio mu ih. On je smatrao da su za obrazo­
vanje neophodne tri stvari: prirodna obdarenost, rad i nepre­
stano vežbanje. Kad je čuo kako ga neko grdi, rekao je: »Neka
19 me i bičem šiba dok sam odsutan.« Za lepotu je govorio da je
bolja od svake druge preporuke. Drugi kažu da je takvu defini­
ciju dao Diogen, a da je on, Aristotel, rekao da je lepota božji
dar; Sokrat da je lepota kratkotrajna vladavina, Platon — da
je prirodna nadmoćnost, Teofrast — da je nema prevara, Teo-
krit — da je nesreća okovana u slonovu kost, a Kamead —
da je to monarhija kojoj telesne straže nisu potrebne. Kad su
ga pitali u čemu se razlikuju obrazovani ljudi od neobrazova­
nih, rekao je: »Onoliko koliko i živi od mrtvih.« Obrazovanje
je, po njemu, ukras u sreći i utočište u nesreću Vaspitači koji
obrazuju decu zaslužuju više priznanja nego ruoditelji koji su
im poklonili samo život; jer ovi su im pružili samo život, a
oni drugi i lep život. A kad se neko hvalio da je građanin jednog
velikog grada, on j'e odgovorio: »Ne treba gledati na to, nego
20 na to ko je dostojan jedne velike domovine.« Na pitanje šta je
prijatelj, odgovorio je: »Jedna duša koja boravi u dva tela.«
Ljudi se, pričao je, dele tako da su jedni štedljivi kao
da će živeti večno, a drugi su takvi rasipnici kao da će već
sutradan umreti. Kad se neko raspitivao zašto tako mnogo vre­
mena provodimo s lepim ljudima, on je rekao: »To je pitanje jed­
nog slepca.« Na pitanje kakvu je korist imao od filozofije, od­
govorio je: »To što ja radim bez naređenja ono na što druge
tera strah od zakona.«4 I kad je neko hteo da zna na koji način
učenici postižu napredak, on je rekao: »Navaljujući žestoko
na one ispred sebe i ne čekajući na one pozadi.« A nekom
brbljivcu, pošto mu je svašta napričao i onda pitao: »Jesam li
10 D iogen
145
21 ti dosadio svojim brbljanjem?« — rekao je: »Tako mi Zevsa,
nisi, jer te nisam ni slušao.« Nekome koji ga je optuživao što
je nekom nevaljalcu dao neki novac — jer priča glasi i ovako5
— odgovorio je: »Nisam pomogao čoveku, nego onom što je u
njemu ljudsko.« Na pitanje kako treba da se ponašamo prema
prijateljima, savetovao je: »Onako kako bismo želeli da se i
oni prema nama ponašaju.« Pravičnost je nazvao vrlinom duše
koja svakome deli svoje prema zasluzi. Obrazovanje je za nje­
ga najlepša priprema za starost. Favorin u drugoj knjizi Uspo­
mena kao njegovu uobičajenu izreku navodi ovo: »Ko ima
mnogo prijatelja, nema pravog prijatelja.« To se nalazi i u
sedmoj knjizi njegove Etike.* Ove se izreke, dakle, pripisuju
njemu®.
Napisao je vrlo mnogo knjiga, i smatrao sam da je potrebno
navesti sve zbog sveopšteg ugleda koji ovaj pisac uživa:
22 O pravičnosti, četiri knjige, O pesnicima, tri knjige, O fi­
lozofiji, tri knjige, O državniku, dve knjige, O retorici, ili Gri-
los, jedna knjiga, Nerint, jedna knjiga, Sofist, jedna knjiga,
0 ljubavi, jedna knjiga, Meneksen, jedna knjiga, Simpozijum
(Gozba), jedna knjiga, O bogatstvu, jedna knjiga, Protreptikon
(poziv za filozofiju), jedna knjiga, O duši, jedna knjiga, O mo­
litvi, jedna knjiga, O plemenitom poreklu, jedna knjiga, O na­
sladi (uživanju), jedna knjiga, Aleksandar, ili O kolonijama,
jedna knjiga, O kraljevstvu, jedna knjiga, O vaspitanju, jedna
knjiga, O dobru, tri knjige, Izvodi iz Platonovih zakona, tri
knjige, Izvodi iz »Države«, dve knjige, O upravljanju (ekono­
mici), jedna knjiga, O prijateljstvu, jedna knjiga, O aficijensu
1 afektu, jedna knjiga, O naukama, jedna knjiga, O spornim
pitanjima, knjige dve, Rešenja spornih pitanja, četiri knjige. So-
fističke podele, četiri knjige, O suprotnostima, jedna knjiga,
O rodovima i vrstama, jedna knjiga, O naročitim oznakama,
23 jedna knjiga, Zabeleške o zaključivanju, tri knjige, Preporuke
0 vrlini, dve knjige, Objekcije, jedna knjiga, O raznim znače­
njima filozofskih pojmova, jedna knjiga, O strastima, ili O
gnevu, jedna knjiga, O etici, pet knjiga, O elementima, tri
knjige, O nauci, jedna knjiga, O principu, jedna knjiga, Logičke
podele, sedamnaest knjiga, O podelama, jedna knjiga, O pitanju
1 odgovoru, dve knjige, O kretanju, jedna knjiga, Protaze, jedna
knjiga, Eristične protaze, jedna knjiga, Silogizmi, jedna knjiga,
Prva analitika, devet knjiga, Druga velika analitika, dve knjige,
O problemima, jedna knjiga, Metodička pitanja, osam knjiga,
• Upor. Aristotel, Nikomahova etika, prev. R. Salabalić, Beograd
1958, str. 205 — Prev.

146
 O boljem, jedna knjiga, O idejama, jedna knjiga, Definicije uz
24 topiku, sedam knjiga, Silogizmi, dve knjige, Nauka o silogiz­
mima i definiciji, jedna knjiga, O poželjnom i slučajnom, jedna
knjiga, Osnove topike, jedna knjiga, Topika za definicije, dve
knjige, Strasti, jedna knjiga, O podelama, jedna knjiga, O ma­
tematici (ili učenju?), jedna knjiga, Definicije, trinaest knjiga,
O zaključivanju, dve knjige, O uživanju, jedna knjiga, Predloži,
jedna knjiga (Protaze), O slobodnoj volji, jedna knjiga, O lepom,
jedna knjiga, Stavovi zaključivanja, dvadeset pet knjiga, Teze o
ljubavi, četiri knjige, Teze o prijateljstvu, dve knjige, Teze
o duši, jedna knjiga, Teze o državi, dve knjige, O politici, kao
kod Teofrasta, osam knjiga, O pravičnim postupcima, dve knji­
ge, Pregled o gpvorništvu, dve knjige, Retorika, dve knjige,
Govorništvo, jedna knjiga, Drugi pregled o retorici, dve knjge,
Metodička pitanja, jedna knjiga, Teodektova retorika, jedna
knjiga, Rasprava o pesničkoj tehnici, dve knjige, Retorički en-
timemi, jedna knjiga, O veličini, jedna knjiga, Podela entimema,
jedna knjiga, O dikciji, dve knjige, O savetovanju, jedna knjiga,
25 Pregled, dve knjige, O prirodi, tri knjige, O fizici, jedna knjiga,
O Arhitovoj filozofiji, tri knjige, O filozofiji Speusipovoj i K se-
nokratovoj, jedna knjiga, Izvodi iz Timeja i drugih Arhitinih
dela, jedna knjiga, Protiv učepja Melisovih, jedna knjiga, Pro­
tiv učenja Alkmeonovih, jedna knjiga, Protiv pitagorejaca,
jedna knjiga, Protiv Gorgijina učenja, jedna knjiga, Protiv
Kenofanovog učenja, jedna knjiga, Protiv Zenonovog učenja,
jedna knjiga, O pitagorejcima, jedna knjiga, O životinjama,,de­
vet knjiga, Osam knjiga anatomskih opisa, Izvod iz anatomije,
jedna knjiga, O složenim životinjama, jedna knjiga, O mito­
loškim životinjama, jedna knjiga, O neplodnosti, jedna knjiga,
O biljkama, dve knjige, O fiziognomiji, jedna knjiga, O medi-
26 čini, dve knjige, O jedinici (monadi), jedna knjiga, O optici,
jedna knjiga, Prognoza oluja, jedna knjiga, O kretanju, jedna
knjiga, O muzici, jedna knjiga, O veštini pamćenja, jedna knji­
ga, O homerskom pitanju, šest knjiga, Poetika, jedna knjiga,
Fizikalni problemi azbučnim redom, 38 knjiga, Problemi, dve
knjige, Opšti problemi, dve knjige, Mehanika, jedna knjiga,
Demokritski problemi, dve knjige, O magnetu, jedna knjiga,
Analogije (parabole), jedna knjiga, MeŠovite zabeleške, dvana­
est knjiga, Opisi rodova, 14 knjiga, Pravna pitanja, jedna knji­
ga, Pobednici u Olimpiji, jedna knjiga, Pobednici pitijskih iga­
ra, jedna knjiga, O muzici, jedna knjiga, Pitanja o Pitiji, jedna
knjiga, Spisak pobednika u Pitijskim igrama, jedna knjiga,
Dionizijske pobede (o Dionizijevim svetkovinama), jedna knji­
10·
147
 ga, O tragedijama, jedna knjiga, Didaskalije, jedna knjiga,
Poslovice, jedna knjiga, Zakoni za zajedničke gozbe, jedna knji­
ga, četiri knjige zakona, Kategorije, jedna knjiga, O tuma-
27 čenju, jedna knjiga, Ustavi 158 država, po opštem i privatnom
uređenju, demokratski, oligarhični, aristokratski, tiranski, Pi­
sma Filipu, Pisma Selimbrijcima, Četiri pisma Aleksandru,
Osam pisama Antipatru, Mantoru, jedna knjiga, Aristonu, jedna
knjiga, Olimpijadi, jedna knjiga, Hefestionu, jedna knjiga, Te-
mistagori, jedna knjiga, Filoksenu, jedna knjiga, Demokritu,
jedna knjiga, Pisma u heksametrima koja počinju: »Sveti bože,
uzvišeni strelče.« Elegija čiji početak glasi: »Cerko boginje bla-
goslovene divnim porodom.«
Ukupno njegovi spisi obuhvataju 445.270 redova.

28 Toliko, dakle, ima knjiga koje je on napisao. U njima on

želi da kaže ovo. Filozofija se deli na dva dela, praktični i teo­
retski. Praktični obuhvata etiku i politiku; ovaj drugi deo ima
posla delimično s državom a delimično sa ekonomijom doma­
ćinstva. Teoretski deo obuhvata fiziku i logiku, mada logika
ne čini jedan deo za sebe, nego je izrađena pažljivo kao in­
strument za sva ostala polja nauke. Jasno je izložio da ona ima
dvostruki cilj — da nas dovede do verovatnoće i do istine. Za
svaku od njih on je upotrebdo dva načina razmatranja: dijalek­
tiku i retoriku gde se teži za verovatnoćom, a analitiku i filo­
zofiju (u tižem smislu) kad je cilj istina; a ne propušta ništa
što spada ili u otkrivanje ili suđenje ili primenu. Sto se tiče
29 otkrivanja, Aristotel je u Topici i Metodici ostavio priličan
broj stavova kojima se čovek može dobro poslužiti kao sred­
stvom za ubedljivo rešenje problema. Sto se tiče suđenja, po­
maže ono što je izneo u Prvoj analitici i Drugoj analitici; u
Prvoj analitici procenjuju se premise, u Drugoj se radi o
proveravanju zaključaka. Za praktičnu upotrebu postoje pro­
pisa o kontroverzi i dela o pitanju i odgovoru, sa sofističkim
pogrešnim zaključcima, silogizmima i sličnim. Kao kriterijum
istine za njega važe senzacije čulnog saznanja stvarno posto­
jećih objekata, a za sve što je u etici, gde se radi o državi, i
kući, i zakonima, kao kriterij važi razum.
30 Jedini krajnji cilj za njega jeste služiti se vrlinom u jed­
nom savršenom životu. On je takođe tvrdio da se sreća sastoji
od tri vrste dobra: od duševnih dobara, koje on stvarno ozna­
čava kao dobra sa najvišom vrednosti; na drugom mestu su
telesna dobra, zdravlje i snaga, lepota i slične stvari; na trećem
mestu su spoljna dobra, kao što su, na primer, bogastvo, ple­

148
 menito poreklo, ugled i slično. A vrlina sama po sebi nije
dovoljna da osigura sreću; telesna i spoljna dobra su takođe
čoveku potrebna, jer mudar bi čovek bio bedan i jadan kad
bi živeo okružen bolovima, siromaštvom i sličnim stanjima.
S druge strane, porok je sam po sebi dovoljan da obezbedi
bedu, pa makar koliko bio snabdeven telesnim i spoljnim
dobrima. Tvrdio je da vrline nisu u takvom međusobnom od-
31 nosu da jedna proizlazi iz druge. Jer čovek može biti razuman,
ili pravičan, a u isto vreme i neobuzdan i nesposoban da uprav­
lja svojim strastima. Govorio je takođe da mudar čovek nije
lišen svih strasti, ali da će im salmo umereno služiti.
Po njemu, prijateljstvo je istovetnost međusobne dobre
volje i naklonosti, utvrđujući pri tom tri vrste prijateljstva:
jedno se zasniva na rodbinskim vezama, drugo na ljubavi, a
treće na odnosu prema gostima. Cilj ljubavi nije samo u zajed­
ničkom ličnom druženju, nego i u filozofiji. Po njemu, filozof
se može i zaljubiti, a može i učestvovati u javnom životu; on
može da se oženi i da živi na kraljevom dvoru. Postoje tri na­
čina života: teoretski, praktični i hedonistički. On je davao
prednost teoretskom načinu. Smatrao je da su struke koje
sačinjavaju obično obrazovanje korisne pri postizanju vrline.
32 U prirodnim naukama on je u istraživanju uzroka pre-
vazišao sve ostale filozofe, tako da je objasnio čak i najbezna-
čajnije pojave. Otuda i neobičan broj naučnih zabeležaka koje
je on sastavio. Kao Platon, i Aristotel je smatrao da je bog
bestelesno biće; da se njegovo staranje proteže na nebeska tela,
da je on sam nepokretan, i da se isva zbivanja na zemlji sre­
đuju zbog njihove srodnosti sa nebeskim telima. Pored četiri
elementa, on je učio da postoji još peti elemenat, od kojeg
su sastavljena nebeska tela. Kretanje tog elementa se razli­
kuje od kretanja ostalih elemenata, jer je kružno. I dušu je
smatrao bestelesnom, i definisao je kao prvu entelehiju, to jest,
kao ostvarenje jednog prirodnog organskog tela koje poten­
cijalno ima život. Izrazom »ostvarenje« on pođrazumeva bes-
33 telesni oblik. Ovo ostvarenje je, po njemu, dvostruko, ili je
potencijalno*, kao što je, na primer, ostvarenje Hermesa po­
tencijalno dato u vosku, pod uslovom da je vosak tako prila­
gođen da može primiti odgovarajuće kalupe, i kao što je i sta­
tua potencijalno prisutna u bronzi; ili je pak stvarno, delatno**,
određeno, kao što je slučaj sa dovršenom Hermesovom figurom
ili dovršenom statuom. Duša je ostvarenje prirodnog tela, pošto
* κατά δύναμιν
** καθ’έξιν

149
 se tela mogu podeliti na veštačka tela načinjena rukom umet-
nika i zanatlije, kao što su kula, ili lađa, — i na prirodna tela
koja su dela prirode, kao što su biljke i tela životinja. Izrazom
»organsko telo« služi se on zato što je ono sagrađeno za odre­
đene ciljeve, kao što je vid podešen za gledanje i uvo pode­
šeno za slušanje. A kad govori o potencijalno živom telu, on
misli da ono ima život samo u sebi.
34 Izraz δνυάμει (potencijalan) ima takođe dva značenja: jed­
no odgovara stanju a drugo njegovom ostvarenju*. Za budnog
kažemo da ima dušu u ovom drugom smislu (to jest, delatno,
stvarno); onaj koji spava ima dušu u onom prvom smislu (to
jest, kao mogućnost, kao stanje). Da bi bio obuhvaćen i spavač,
on je dodao reč δυνάμει (po mogućnosti, potencijalno).
On je govorio i o mnogim drugim stvarima, čije bi nas
nabrajanje odvelo suviše daleko. U svakom pogledu bio je iz­
vanredno vredan i pronalazački duh, kao što se vidi iz spiska
njegovih dela ranije nabrojanih, čiji broj iznosi gotovo četiri
stotine knjiga, računajući samo ona dela čija autentičnost nije
sporna. Jer njemu se pripisuje i bezbroj drugih spisa i usmenih
izreka.
35 Bilo je osam Aristotela. Prvi — ovaj kojeg smo opisali;
drugi — atinski državnik7, kome pripisuju neke lepe govore
održane na sudu; treći je pisao rasprave o Ilijadi; četvrti je
bio retor, sa Sicilije, koji je objavio jedno delo protiv Isokra-
tovog Panegirika; peti, s nadimkom Mithos, bio je pristalica
sokratika Eshina; šesti Kirenjanin, autor dela o pesništvu; sed­
mi — trener koga pominje Aristoksen u Platonovoj biografiji;
osmi — nepoznati gramatičar, čija-rasprava o pleonazmu još
postoji.
Aristotel iz Stagire je imao mnogo učenika, među njima
se najviše isticao Teofrast, o kome ćemo sad pričati.

GLAVA 2. — TEOFRAST

(370—286. pre n. e. Predstojnik škole od 323)

36 Teofrast iz Efeza bio je sin vajara Melanta, kako priča

Atenodor u osmoj knjizi svoga dela Šetnje. On je najpre slušao
svoga sugrađanina Alkipa u svom rodnom mestu, kasnije Pla­
tona, koga je napustio i prišao Aristotelu. A kad se ovaj pre­
* κατ’ ένέργειαν

150
 selio u Halkis, on je preuzeo školu u sto četrnaestoj olimpijadi
(323). Imao je i filozofski obrazovanog roba po imenu Pompila,
po pričanju Mironijana iz Amastrisa u prvoj knjizi Istorijskih
paralela. Teofrast je bio čovek izvanredne inteligencije i ne-
verovatno marljiv i, kako kaže Pamfila u trideset i drugoj
37 knjizi svojih Uspomena, bio je učitelj komika Menandra. Po­
red toga, bio je uvek sklon da učini neko dobro delo i spreman
za razgovor. Kasander ga je lepo dočekao, a Ptolomej mu je
slao poruke da se sprijatelje. U Atini je bio toliko cenjen da
nije trebalo mnogo pa da Agonid koji ga je optužio zbog bez-
božnosti bude i sam kažnjen. Njegova predavanja posećivalo
je oko dve hiljade učenika. On je, između ostalog, u pismu upu­
ćenom Faniju, peripatetaku, o suštini nastave*8, ovako govorio:
»Nije lako steći masu slušalaca, čak ni uži krug slušalaca ka­
kav bi čovek želeo. Predavanja se moraju ispravljati. Pomerati
probleme i ostavljati ih nerešene, — to sve sadašnje genera­
cije mladih ljudi ne mogu podneti.« I u ovom pismu Teofrast
je upotrebio za nekog čoveka reč »pedant«®.
38 Tako velik je bio ovaj čovek. Pa ipak je za kratko vreme
i on, a s njim i svi ostali filozofi, morao da napusti zemlju, kad
je Amfiklidov sin Sofokle doneo zakon da nijedan filozof ne
sme rukovoditi školom, osim po dozvoli senata i naroda, i to
pod pretnjom smrtne kazne. Ali se filozofi već iduće godine
vratiše, pošto je Filon optužio Sofokla zbog kršenja zakona.
Tako su Atinjani ukinuli zakon, kaznili Sofokla sa pet talanata
globe i izglasali povratak filozofa, tako da se i Teofrast mogao
vratiti i živeti pod istim uslovima kao što je živeo ranije.
Ime mu je bilo Tirtamos, ali ga je Aristofan prozvao Teo-
39 frastom zbog njegovog božanskog govorničkog dara. Aristip
u četvrtoj knjizi svoje knjige O raskoši starih, priča da je imao
i ljubavni odnos s Aristotelovim sinom Nikomahom, mada je bio
njegov učitelj. Priča se takođe da je Aristotel i za njega i za
Kalistena kazao isto ono što je Platon, kao što smo već ranije
spomenuli (IV, 6) rekao za Ksenokrata i Aristotela, da je, naime,
jednom potrebna uzda, a drugome mamuza. Jer, Teofrast je
sve što je tumačio mogao da izrazi svom oštrinom duha, dok
je duh ovog drugog po prirodi bio sporiji. Dalje se priča da je
posle Aristotelove smrti i sam postao sopstvenik jedne bašte,
i to uz pomoć Demetrija iz Falerona, s kojim je bio u prija­
teljskim odnosima.
* Na ovom mestu sam prihvatio korekturu διδασκαλίου, što znači
nastava, umesto δικαστηρίον što znači sud. Jer šta b i Teofrast im ao da go­
vori o sudu pred 2000 slušalaca, što sm o upravo pročitali? — P r e v .

151
 Teofrastu pripisuju jezgrovite izreke kao, na primer: »Pre
treba imati poverenje u konja bez uzde nego li u neki loše
40 sročen govor.« Nekom čoveku koji je na banketu ćelo vreme
ćutao, rekao je: »Ako si neznalica, postupaš pametno, a ako si
obrazovan, onda je tvoj postupak glup.« Uvek je ponavljao
izreku da je vreme u svim našim izdacima ono što je naj­
skuplje.
Umro je u osamdeset petoj godina života, ubrzo pošto je
prestao sa svojim napornim radom.
Moji stihovi posvećeni njemu glase (Anthol. Pal., VII 110)·
Nije uzalud izgovorio neki smrtni čovek ovu reč:
»Suviše zategnuti luk mudrosti će se prekinuti«.
Zaista je i Teofrast, dok je radio, bi zdrav telom,
a kad je ostavio rad, oslabio je i umro bolesnih udova.

Priča se da su ga njegovi učenici pitali da li ima neku

poslednju poruku za njih, na što je on odgovorio: »Nemam šta
da poručim, ali mogu da kažem da su mnoga zadovoljstva ži-
41 vota samo prividna. Jer upravo kad počinjemo da živimo, mi
već umiremo. Ništa nije, dakle, manje korisno od slavoljublja.
Budite srećni i poručujem vam: ili ostavite moje učenje — jer
napor u tome je velik — ili ga shvatite ozbiljno, jer ćete tako
steći veliku slavu. Život pruža više razočaranja nego koristi.
Ali pošto ne mogu više da raspravljam o onome što bi trebalo
da radimo, postarajte se vi sami o tome šta treba da radite!«
I pošto je to izgovorio, izdahnuo je, a Atinjini su ga, kako se
priča, iz poštovanja svi ispratili pešdce. Međutim, Favorin priča
da su ga u dubokoj starosti nosili u nosiljci, i to tvrdi prema
pričanju Hermipovom, koji dodaje da to priča Arkesilaj iz
Pitane u svom pismu upućenom Kirenjaninu Lakidi.
42 I on je za (sobom ostavio ogroman broj spisa, te smatram
da vredi da ih navedem ovde zbog njihove izvanredne sadr-
žine. To su sledeća dela:10
Prva analitika, tri knjige, Druga analitika, sedam knjiga,
O analizi silogizama, jedna knjiga, Izvod iz analitike, jedna
knjiga, Dve knjige o izvedenim stavovima, Teorija o polemič­
nim i erističkim zaključcima, dve knjige, O saznanjima, jedna
knjiga, Protiv Anaksagore, jedna knjiga, O Anaksagorinom uče­
nju, jedna knjiga, O Anaksimenovom učenju, jedina knjiga, O
Arhelajevim spisima, jedna knjiga, O soli, natronu i stipsi,
jedna knjiga, O okameninama, dve knjige, O nedeljivim lini­
jama, jedna knjiga, O vetrovima, jedna knjiga, Karakteristike
vrline, jedna knjiga, O kraljevstvu, jedna knjiga, O vaspita-

152
 vanju kraljeva, jedna knjiga, O raznim načinima života, tri
43 knjige, O starosti, jedna knjiga, O Demokritovoj astronomiji,
jedna knjiga, O meteorologiji, jedna knjiga, O slikama, jedna
knjiga, O sokovima, bojama i mesu, jedna knjiga, O redu u
svetu, jedna knjiga, O ljudima, jedna knjiga, Zbirka Diogeno-
vih izreka, jedna knjiga, O definicijama, tri knjige, O ljubavi,
jedna knjiga, Još jedna rasprava o ljubavi, O sreći, jedna knji­
ga, O pojmovima (idejama?), dve knjige, O epilepsiji, jedna
knjiga, O oduševljenju (entuzijazmu), jedna knjiga, O Empe-
doklu, jedna knjiga, O dijalektičkim zaključcima, osamnaest
knjiga, O prigovorima (O objekcijama), trd knjige, O slobodnoj
volji, jedna knjiga, Izvod iz Platonove »Države«, dve knjige,
0 razlici glasova istovrsnih životinja, jedna knjiga, O izne­
nadnim pojavama, jedna knjiga, O životinjama koje grizu i
44 udaraju, jedna knjiga, O životinjama za koje smatramo da su
zavidljive, jedna knjiga, O životinjama koje žive na suvu, jedna
knjiga, O životinjama koje menjaju boju, jedna knjiga, O živo­
tinjama koje se kriju, jedna knjiga, O životinjama, sedam knji­
ga, O zadovoljstvu prema Aristotelu, jedna knjiga, Još jedna
rasprava o zadovoljstvu, Dvadeset četiri knjige teza, O toplom
1 hladnom, jedna knjiga, O vrtoglavici i mraku pred očima,
jedna knjiga, O znojenju, jedna knjiga, O afirmaciji i negaciji,
jedna knjiga, Kalksten, ili O tuzi, jedna knjiga, O zamoru,
jedna knjiga, O kretanju, tri knjige, O dragocenom kamenju,
jedna knjiga, O kugi (O zarazama), jedna knjiga, O nesvesti,
jedna knjiga, Megarikus, jedna knjiga, O melankoliji, jedna
knjiga, O metalima (rudarstvu), dve knjige, O medu, jedna
knjiga, Zbirka Metrodorovih izreka i učenja, jedna knjiga, Dve
knjige o pojavama u vazduhu (meteorologiji), O pijanstvu,
jedna knjiga, Dvadeset četiri knjige o zakonima azbučnim re-
45 dom, Deset knjiga Izvoda iz zakona, Napomene o definicijama,
jedna knjiga, O mirisima, jedna knjiga, O vinu i ulju, jedna
knjiga, Osamnaest knjiga o premisama, Zakonodavci, tri knjige,
Ustavi, šest knjiga, Politička rasprava o savremenom, četiri
knjige, O društvenim običajima, četiri knjige, O najboljoj dr­
žavi, jedna knjiga, Zbirka problema, pet knjiga, O poslovicama,
jedna knjiga, O zgrušavanju i topljenju, jedna knjiga, O vatri,
dve knjige, O vetrovhma, jedna knjiga, O paralizi, jedna knjiga,
O gušenju, jedna knjiga, O ludilu, jedna knjiga, O strastima,
jedna knjiga, O simptomima, jedna knjiga, dve knjige O so­
fizmima, O rešavanju silogizama, jedna knjiga, dve knjige
Toptka, O kažnjavanju, dve knjige, O kosi, jedna knjiga, O ti­
raniji, jedna knjiga, O vodi, tri knjige, O spavanju i snovima,

153
 jedna knjiga, O prijateljstvu, tri knjige, O ambiciji, dve knjige,
46 O prirodi, tri knjige, Fizika, osamnaest knjiga, Izvod iz fizike,
dve knjige, Osam knjiga o fizici, Odgovor fizičarima, jedna
knjiga, Botanička ispitivanja, deset knjiga, O postanku biljaka,
osam knjiga, O sokovima, pet knjiga, O lažnom zadovoljstvu,
jedna knjiga, Jedna rasprava o duši, O neveštim dokazivanjima,
jedna knjiga, O jednostavnim problemima, jedna knjiga, Učenje
o harmoniji, jedna knjiga, O vrlini, jedna knjiga, Uporišta ili
protivrečnosti, jedna knjiga, O negaciji, jedna knjiga, O miš­
ljenju, jedna knjiga, O smešnome, jedna knjiga, Večernja raz­
mišljanja, dve knjige, Podele, dve knjige, O razlikama, jedna
knjiga, O zločinima, jedna knjiga, O kleveti, jedna knjiga, O
pohvali, jedna knjiga, O iskustvu, jedna knjiga, Tri knjige
pisama, O životinjama koje postaju same od sebe, jedna knjiga,
O izlučivanju, jedna knjiga, Panegirici bogovima, jedna knjiga,
47 O svetkovinama, jedna knjiga, O sreći, jedna knjiga, O emti-
memima, jedna knjiga, O pronalascima, dve knjige, Predavanje
o etici, jedna knjiga, Etičke karakterne crte, jedna knjiga, O
larmi ili pobuni, jedna knjiga, O istoriji, jedna knjiga, O oce-
njivanju zaključaka, jedna knjiga, O laskanju, jedna knjiga,
O moru, jedna knjiga, Kasandru o kraljevstvu, jedna knjiga,
O komediji, jedna knjiga, O stopama, jedna knjiga, O dikciji,
jedna knjiga, Zbirka dokaza, jedna knjiga, Rešenja, jedna knji­
ga, O muzici, jedna knjiga, O merama, jedna knjiga, Megakles,
jedna knjiga, O zakonima, jedna knjiga, O prestupima zakona,
jedna knjiga, Zbornik Ksenokratovih spisa, jedna knjiga, O
ophođenju, jedna knjiga, O zakletvi, jedna knjiga, Pravila re­
torike, jedna knjiga, O bogatstvu, jedna knjiga, O pesničkoj
veštini, jedna knjiga, Problemi politički, etički, fizički i ero-
48 tički, jedna knjiga, Predgovori, jedna knjiga, Zbirka problema,
jedna knjiga, O fizičkim problemima, jedna knjiga, O primaru,
jedna knjiga, O postavljanju teme i pričanju, jedna knjiga,
Druga rasprava o poetici, jedna knjiga, O mudrim ljudima, jed­
na knjiga, O savetu, jedna knjiga, O solecizmima, jedna knjiga,
O veštini govorničkoj, jedna knjiga, Sedamnaest knjiga o spe­
cijalnim retorskim veštinama, O glumi, jedna knjiga, Aristo­
telove ili Teofrastove zabeleške, šest knjiga, Šesnaest knjiga
o fizičkim pogledima, Izvod iz fizičkih pogleda, jedna knjiga,
O zahvalnosti, jedna knjiga,Etički karakteri, jedna knjiga, O
istini i laži, jedna knjiga, Istorijska istraživanja o božanstvu, šest
knjiga, O bogovima, tri knjige, Geometrijska istraživanja, če-
49 tiri knjige, Izvod iz Aristotelove Istorije životinja, šest knjiga,
Dve knjige o zaključcima, Tri knjige teza, O kraljevstvu, dve

154
 knjige, O uzrocima, jedna knjiga, 0 Demokritu, jedna knjiga,
O kleveti, jedna knjiga, O postanku, jedna knjiga, O inteligen­
ciji i karakteru životinja, jedna knjiga, O kretanju, dve knjige,
0 gledanju, četiri knjige, Uz definicije, dve knjige, O većem
1 manjem, jedna knjiga, O onom što postoji, jedna knjiga, O
muzičarima, jedna knjiga, O blaženstvu bogova, jedna knjiga,
Odgovor akademicima, jedna knjiga, Protreptikus (poziv), jedna
knjiga, O najboljem državnom uređenju, jedna knjiga, O kra­
teru na Siciliji, jedna knjiga, O opštepriznatim stvarima, jedna
knjiga, O problemima u fizici, jedna knjiga, O načinima kako
se stiče znanje, jedna knjiga, O lažljivcu, tri knjige, Predgovor
50 topici, jedna knjiga, Eshilu, jedna knjiga, Šest knjiga o astro­
nomskim istraživanjima, Aritmetička istraživanja o rastu, jedna
knjiga, Akihar, jedna knjiga, O sudskim govorima, jedna knji­
ga, O kleveti, jedna knjiga, Pisma Astikreontu, Faniji i Nika-
noru, O pobožnosti, jedna knjiga, Evias, jedna knjiga, O pravom
trenutku, dve knjige, O valjanim dokazima, jedna knjiga, O
vaspitanju dece, jedna knjiga, Još jedna rasprava iste
sadržine, O vaspitanju, ili O vrlini ili umerenosti, jedna knjiga,
Protreptikos, jedna knjiga, O brojevima, jedna knjiga, Objaš­
njenja uz iznošenje silogizama, jedna knjiga, O nebu, jedna
knjiga, Politička pitanja, dve knjige, O prirodi, O plodovima,
O životinjama.
Sve to iznosi ukupno '232.808 redova. Toliko, dakle, o nje­
govim knjigama.
51 Naišao sam i na njegov testament u ovom obliku:
»Sve će biti dobro. Ali, u slučaju da se što dogodi, od­
lučujem ovo. Celokupno svoje imanje11 kod kuće ostavljam Me-
lantu i Pankreanu, Leontovim sinovima. Iz (iznosa kojima treba
da raspolaže Hiparh12 želim da se isplate troškovi za sledeće.
Prvo, treba da se upotrebe za dovršenje Muzeja13 sa statuama
boginja i da se doda sve što je potrebno za ulepšavanje. Zatim,
da se u hramu postavi Aristotelova bista, zajedno sa ostalim
zavetnim darovima koji su ranije bili smešteni u hramu. Posle
toga da se ponovo podigne mali hodnik sa stubovima* pored
Muzeja, bar onako lep kao što je bio ranije, i da se u donjem
52 hodniku postave table na kojima se nalaze mape zemlje. Dalje,
da se popravi oltar, da bude savršen i otmen. Želim i da se
dovrši Ndkomahov kip tako da odgovara prirodnoj veličini14.
Nagradu za izradu njegovog kipa već ima Praksitel, a even­
tualni troškovi da se dopune iz pomenutih sredstava. Statua
* στωίδιον

155
 da se postavi na nekom mestu koje izgleda pogodno izvršiocima
kojima je povereno i izvršenje mojih ostalih odluka u testa­
mentu. Sve, dakle, što se tiče hrama i zavetnih darova neka se
izvrši na ovaj način. Imanje koje imam u Stagiri ostavljam i
poklanjam Kalinu. Svoju celokupnu biblioteku poklanjam Ne-
leju. Vrt i šetalište i zgrade koje se nalaze oko vrta sve zajedno
poklanjam onim mojim prijateljima koje ću naknadno spo­
menuti i koji žele da se ovde u zajednici bave književnošću i
53 filozofijom; no budući da nije uvek moguće da svi ljudi budu
na tom mestu,15 poklanjam pod uslovom da niko ne otuđi ima­
nje ili ga uzme za lično korišćenje, nego da ga ovi čuvaju kao
svetište, kao zajedničku imovinu, i oni treba da ga drže u
zajednici, u prijateljstvu i drugarstvu, kao što priliči. Neka
zajednicu sačinjavaju Hiparh, Nelej, Straton, Kalin, Demotim,
Demarat, Kalisten, Melantes, Pankreon, Nikip. Neka i Aristo­
telu, sinu Metrodora i Pitijade, bude dopušteno, ako želi, da
se bavi filozofijom i da se s njima druži. A najstariji među
njima neka obrate pažnju na njega kako bi mu osigurali da u
filozofiji što više napreduje. Mene da sahrane na bilo kom mes­
tu u vrtu, koje im izgleda najpogodnije, bez ikakvih nepotreb-
54 nih izdataka za moju sahranu ili za spomenik. I u saglasnosti
s prethodnim odlukama neka posle moje smrti zadatak i briga
za hram i spomenik i vrt i šetalište budu povereni Pompilu
lično, pošto on sam tamo živi, i da vrši isti nadzor nad svim
kao što ga je vršio i ranije. A sopstvenici imanja neka sami
vode računa o korišćenju imanja. Pompil i Trepta su već dugo
slobodni, i oni su mi učinili mnogobrojne usluge, i ja mislim da
njima svakako treba da pripadne dve hiljade drahmi, pored
onog što sam im ja već ranije isplatio ili što su oni već sami
imali, i što će im sad isplatiti Hiparh, kao što sam često raz­
govarao s Melantom i Pankreonom lično, koji su se sa mnom
55 složili. Ja im ostavljam i prepuštam i služavku Somatalu. Od
mojih robova ja sada oslobađam Molona, Timona i Parme-
nona. Manesu i Kaliji poklanjam slobodu pod uslovom da os­
tanu četiri godine u vrtu i da rade zajedno, i da njihovo pona­
šanje i vladanje bude besprekomo. Od nameštaja neka izvr-
šioci testamenta daju Pompilu onoliko koliko misle' da treba,
a ostalo neka prodaju. Takođe poklanjam Kariona Demotimu, a
Donaksa Neleju. Ali Eubeja treba prodati. Neka Hiparh Kalinu
plati tri hiljade drahmi. I da nisam video da je Hiparh ranije
za Melanta i Pankreona vrlo mnogo uradio, kao što i za mene
samoga i da je sad u svojim privatnim stvarima đožaveo brodo­
lom, ja bih ga zajedno sa Melantom i Pankreonom ovlastio

156
56 da sprovede moje želje. Ali pošto sam video da njima ne bi
bilo lako da žive s njim zajedno u zajednici, i pošto sam mislio
da je mnogo bolje za njih da dobiju jednu određenu sumu
od Hiparha, neka, dakle, Hiparh isplati Melantu i Pankreonu
svakome po jedan talant, i neka Hiparh izvršiocima testa­
menta isplati troškove oko sprovođen ja mojih odluka u tes­
tamentu i to u roku u koji svako plaćanje pada. A kad Hiparh
izvrši sve ove odluke, neka bude u potpunosti oslobođen svakih
obaveza prema meni. I što god je Hiparh u Halkidi uzajmio u
moje ime, neka mu to ostane. Neka Hiparh, Nelej, Straton, Ka­
lin, Demotim, Kalisten i Ktesarh budu izvršioci odluka iznetih u
57 testamentu. Jedan primerak testamenta, zapečaćen Teofrastovim
pečatnim prstenom, nalazi se kod Hegezije, Hiparhovog sina,
a svedoci su Kalipos iz demosa Palene, Filomelos iz demosa
Euonimeje, Lizandar iz demosa Hibade i Filon iz demosa Alo-
peke. Olimpiodor ima drugi primerak, a svedoci su isti. Treći
primerak je dobio Adejmant, a preneo mu ga je njegov sin
Androsten mlađi; svedoci su Arimnest, Kleobulov sin, zatim
Lisistrat, sin Feidona sa Tasosa, Straton, sin Arkesilaja iz Lamp-
saka, Tesip, sin Tezipov iz demosa Kermameika, i Diokurid,
sin Dionizaja iz Epikefisije.«
Takav je njegov testament.
Mnogi tvrde da je njegov slušalac bio i lekar Erasistrat, i
to nije neverovatno.

GLAVA 3. — STRATON

(Predstojnik škole 286—268. pre n. e.)

58 Od Teofrasta je školu primio Straton, sin Arkesilajev, rodom
iz Lampsaka, kojega Teofrast spominje u svom testamentu.
To je bio veoma ugledan čovek, poznat uglavnom pod imenom
»Prirodnjak«, pošto se više no iko posvetio najbrižljivijem
proučavanju prirode. On je bio takođe učitelj Ptolemeja Fi-
ladelfa, od koga je, kako pričaju, primio osamdeset talanata.
Prema Apolodorovim podacima u Hronici, on je primio upravu
škole u sto dvadeset trećoj olimpijadi (288— 284), i stajao joj
je na čelu osamnaest godina.
59 Postoje sledeći njegovi spisi:
Tri knjige O kraljevstvu, tri knjige O pravičnosti, O dob­
ru, tri knjige, O bogovima tri knjige, O prvim principima, tri
knjige, O načinu života, O sreći, O kralju filozofu, O hrabrosti,

157
 O praznome, Ο nebu, Ο vetru, Ο ljudskoj prirodi, O odgajivanju
životinja, O mešavini, O snu, O snovima, O viziji, O opažanju,
O zadovoljstvu, O bojama, O bolestima, O sudovima (ili O kri­
zama u bolesti), O duševnim sposobnostima, O metalnim spra­
vama (ili O rudarskim spravama), O vrtlogu i pomračenjima,
0 lakom i teškom, O entuzijazmu, O vremenu, o ishrani i raš-
ćenju, O spornim životinjama (čije je postojanje sporno), O ži­
votinjama u mitologiji, O uzrocima, Rešenja teškoća (spornih
60 pitanja), Uvod u Topiku, O slučajnom, O definiciji, O manjem
1 višem (o razlici u stepenu), O nepravdi, O ranijem i kasnijem
(proteron, hysteron), O višoj vrsti, O suštini bitnog atributa,
O budućnosti, Dve knjige zabeležaka o istraživanjima, Zabe-
leške čija je autentičnost sporna, Pisma koja oočinju sa »Stra-
tom pozdravlja Arsionou«.
Priča se da je Straton toliko oslabio da nije osećao ništa
kad je umro.
Moj epigram posvećen njemu glasi ovako: (Anthol. Pal.,
VII, 111):
Bio je čovek slabašna tela, ako se slažeš sa mnom,
zbog silne upotrebe pomada; to je bio Straton, koga je
rodio Lampsakos. Jer stalno se boreći sa bolestima,
umro je neprimećen, niti je ikad osetio blizinu smrti.

61 Bilo je ukupno osam Stratona. Prvi — učenik Isokratov;

drugi — ovaj naš Straton; treći — lekar, učenik Erasistratov i,
kao što neki kažu, njegov posinak; četvrti je bio istoričar, koji
je opisao borbe Filipa i Perseja u ratu protiv Rimljana; pe­
ti .......... * šesti — pesnik epigrama; sedmi — neki stari lekar,
po pričanju Aristotelovom; osmi — peripatetik koji je živeo u
Aleksandriji.
O fizičaru postoji i testament ovakve sadržine:
»Ovako odlučujem, ako mi se što dogodi. Sve što ima u
kući ostavljam Lampirionu i Arkesilaju. Od novca koji mi je
ostao u Atini moji izvršioci pre svega treba da se postaraju
62 o mojoj sahrani i o svemu što običaji zahtevaju da se posle
sahrane obavi, bez raskoši, s jedne strane, i bez preteranog
cicijašenja, s druge strane. Izvršioci ove moje poslednje volje
neka budu Olimpih, Aristid, Mnesigen, Hipokrat, Epikrat, Gor-
gil, Diokles, Likon, Atanes. Školu ostavljam Likonu, jer drugi
su suviše stari, a i suviše zaposleni. Ali bi bilo dobro kad bi i
ostali sarađivali s njim. Ja mu takođe ostavljam sve knjige,
osim onih što sam ih sam napisao, i celokupan nameštaj u trpe-
* Lakuna u rukopisima. — Prev.

158
 zariji, tepihe i čaše. Izvršioci treba da predaju Epikratu pet
63 stotina drahmi i jednog od slugu koga Arkesilaj bude odabrao.
I pre svega Lampirion i Arkesilaj da prime na sebe ugovor
koji je Daipos sklopio za Ireja. I on neće dugovati ništa ni
Lampirionu ni Lampirionovim naslednicima, nego neka bude
oslobođen svake obaveze. Izvršioci testamenta neka mu daju
pet stotina drahmi u novcu i jednog od slugu, prema Arkesila-
jevom izboru, za sve muke koje je pretrpeo zajedno sa mnom
i za sve usluge koje mi je učinio; zato neka ima sredstava da
se može pristojno izdržavati. Dalje, oslobađam Diofanta, Diokla
i Abusa, Simiju predajem Arkesilaju. Oslobađam takođe Dro-
mona. A čim stigne Arkesilaj, Iraj sa Olimpihom i Epikratom
i ostali izvršioci testamenta neka izračunaj u sumu novca utroše­
nog na sahranu i ostale troškove koje nalaže običaj. Novac
64 koliko ga bude preostalo, neka Arkesilaj uzme od Olimpiha a
da mu ne pričinjava nikakve neprilike u pogledu vremena i
rokova. Neka takođe Arkesilaj primi na sebe ugovor koji je
Straton načinio s Olimpihom i Ameinijem i ostavio kod Filo-
krata, sina Tisamenova. A što se tiče moga spomenika, neka
urade onako kako to budu odlučili Arkesilaj, Olimpih i likon .«
Ovo su njegove odluke u testamentu onako kako ih je
prikupio Ariston Kejski. Straton je, kao što je već gore re­
čeno, dostojan svakog poštovanja16, jer se isticao u svim nauč­
nim strukama, a najviše u nauci koju zovemo »fizika«, u struci
koja je starija i važnija od svih ostalih.

GLAVA 4. — LIKON

(299—225. pre n. e.)

65 Stratonov naslednik beše Likon, sin Astianakta iz Troa­
de, majstor rečitosti i izvanredno sposoban čovek za vaspitanje
dečaka. Imao je običaj da kaže da su dečacima skromnost i čas-
toljublje isto tako potrebni kao što su za konje neophodni
mamuza i uzda. Njegova govornička sposobnost i bogatstvo izra­
za najlepše se pokazuju u ovome. O jednoj sirotoj devojci govorio
je ovako: »Težak teret za oca je devojka koja je zbog nedos­
tatka miraza propustila cvet svoje mladosti.« Otuda i primedba
koju je, kažu, stavio Antigon za njega da stvari s njim ne stoje
kao s mirišljavom i lepom jabukom koja se može otkinuti i
preneti na neko drugo mesto, nego plodove njegova govora
treba posmatrati na drvetu, dakle, na čoveku samome. To je

159
 bilo zato što je Iikonov glas bio naročito prijatan, tako da su
neki ljudi njegovo ime promenili u Glikon* dodavši jedno »g«
66 ispred njegovog imena. Ali u pisanju nije bio takav! Tako je,
na primer, onima koji su se žalili što su bili nemarni i nisu učili
onda kad su za to imali priliku, i koji su želeli sad da nadok­
nade propušteno, rekao ovako: »Oni optužuju sami sebe i uza­
ludno priznaju da se kaju zbog svoje lenostd, koja se više ne
može ispraviti.« A za one koji su u svojim odlukama pogrešiU
rekao je da se potpuno varaju u svojim računima, kao oni
ljudi koji krivim predmetom žele da dokažu da je neka stvar
prava ili koji svoje lice posmatraju u zatalasanoj vodi ili u
nekom iskrivljenom ogledalu. Ili ovo: »Mnogi idu na trg da
potraže venae, iali samo malo njih, ili niko, traže venae u
Olimpiji.« On je Atinjanima često delio savete o raznim stva­
rima i tako im učinio velike koristi.
67 Odelo mu je uvek bilo besprekomo čisto, skrojeno od
materijala vanredne mekoće, kako priča Hermip. Bdo je veoma
spretan u gimnastici; telo mu je bilo u dobroj kondiciji, i imao
je držanje pravog atlete— prema pričanju Antigona iz Kardsta.
Imao je unakažene uši, a kožu je mazao uljem. Zato se i pri­
čalo za njega da se u svojoj domovini Iliju vežbao u rvanju i
bacanju kugle. Eumen i Atal su ga cenili više od svih ostalih
filozofa i činili mu vrlo bogate poklone. I Antigon je pokušavao
68 da stekne njegovu naklonost, ali nije uspeo u tome. S peripate-
tikom Hijeronimom bio je u takvom neprijateljstvu da je je ­
dino on odbio da se sastane s njim o godišnjaci, koju smo po-
menuli u Arkesilajevoj biografiji (IV, 41).
Likon je upravljao školom četrdeset i četiri godine, pošto
ga je Straton u svom testamentu odredio za naslednika u sto
dvadeset sedmoj olimpijadi (274— 270). On je, pored toga, bdo
i učenik dijalektičara Pantoida. Umro je u starosti od 74 go­
dine, izmučen od teške kostobolje. I ovo je moj epdtaf posvećen
njemu: (Anthol. Pal. VII 112):
Neću, zaklinjem se, preći preko Likona** zato što je um ro od
podagre. A li se ovom najviše čudim ; ako je ranije m ogao da
ide samo nogama drugih, što je u jedn oj sam oj noći prevalio
dugi put u Hades.

69 Bilo je više ljudi po imenu Likon. Prvi je pitagorbvac,

drugi ovaj naš Likon, treći — epski pesnik, četvrti — pesnik
epigrama.

* G ly k 6 n — na starogrč. znači S latki. ·— Preo.

** T j. neću zaboraviti lik o n a . *·— P r e v .

160
 Naišao sam na filozofov testament, koji glasi ovako:
»Ovo je moja poslednja volja o mom imanju, ako ne bu­
dem mogao da izdržim ovu sadašnju bolest. Sve što je u kući
poklanjam svojoj braći Astijanaktu i Likonu. Mislim da će
moći biti isplaćeno od ovoga i vraćeno sve što sam u Atini
bilo od koga primio ili uzajmljivanjem ili kupovinom, kao i
troškovi oko moje sahrane i svi ostali troškovi, prema običaju.
70 A sve što posedujem u gradu i na Egini dajem Likonu zato što
nosi isto ime kao i ja i što je dugo vremena živeo sa mnom
na moje potpuno zadovoljstvo, kao da mi je bio sin. Peripatos
ostavljam onim svojim prijateljima koji žele da se njime služe
— Bulonu, Kalinu, Aristonu, Amfionu, Likonu, Potonu, Aris-
tomahu, Herakleju, Likomedu i svome nećaku Likonu. Oni
neka izaberu za upravitelja onog čoveka koji je po njihovom
mišljenju najsposobniji da sačuva rad škole i najsposobniji da
ga proširi. Svi moji ostali prijatelji treba da sarađuju s njim
iz ljubavi prema meni i prema samome mestu. Bulon i Kalinos
neka se zajedno sa svojim drugovima postaraju o mojoj sahrani
71 i spaljivanju, ali tako da to ne bude ni suviše skromno ni pre-
terano raskošno. Posle moje smrti neka Likon od maslina koje
imam na Egini ostavi mladićima onoliko koliko je potrebno za
ulje za mazanje, kako bi, koristeći se time, ostalo dostojno se-
ćanje na mene. On neka mi postavi kip i neka izabere pogodno
mesto gde će se on podići, uz pomoć Diofanta i Heraklida, De­
metri jevog sina. Od moga imanja u gradu neka Likon isplati
svima od kojih sam ma šta uzeo posle njegovog odlaska. Bulon
i Kalin će dati novac i sve što se potroši za moju sahranu i
druge uobičajene troškove. Novac će dobiti od onog što sam
72 ostavio obojici zajedno od kućnog imanja. Oni će takođe na­
graditi lekare Pasdtemisa i Medijasa, koji zaslužuju i veću
nagradu zbog njihove pažnje prema meni i njihove lekarske
sposobnosti. Kalinovom detetu ostavljam par teriklejskih čaša,
a njegovoj ženi par rodskog posuđa, jedan fini pre-
krivač, jedan pokrivač od dlake s obe strane, jedan krevet-
ski prekrivač i dva najbolja jastuka koji su ostali; to
kao znak, ukoliko imam za to sredstva, da ne ispadnem neza­
hvalan prema njima. Sto se tiče mojih slugu koji su me nego-
vali, moje želje su sledeće. Demetriju, koji je već odavno slo­
bodan, vraćam otkupninu za kupovinu slobode, ostavljam mu i
pet mina, i ogrtač i hiton da mu osiguram pristojan život, za
naknadu za sve muke koje je podnosio zajedno sa mnom.
Kritonu iz Halkedona takođe vraćam otkupninu za slobodu i
73 dajem mu četiri mine. Mikrosa oslobađam, a Likon neka ga
zadrži i neka ga obrazuje tokom sledećih šest godina. I Karesa
U DIogen 161
 oslobađam, neka ga zadrži Likon, i ostavljam mu dve mine
i svoja objavljena dela; ostala koja nisu bila objavljena, pove-
ravam Kalinu da ih s dužnom pažnjom objavi. Siru, koga sam
takode oslobodio, ostavljam četiri mine i Menodoru, i opraštam
mu sve što god mi je dužan. Hilari ostavljam pet mina i pre-
krivač sa dva lica, dva jastuka i prekrivač krevetski i krevet
koji izabere. Oslobađam i Mikrovu majku, kao i Noemona,
Diona, Teona, Eufranora i Hermiju. Agaton neka se oslobodi po­
sle dve godine, a nosači nosiljke — Ofelio i Posejdonije — posle
74 dalje četiri godine službe. Demetriju, Krdtonu i Siru ostavljam po
krevet i one pokrivače iz moje zaostavštine koje Likon bude
našao za shodno. Ovo neka im bude zato što su valjano
obavljali sve poverene im zadatke. Sto se moje sahrane tiče,
neka me Likon sahrani ovde, ako tako misli, ili ako želi da
me sahrani kod kuće, neka tako učini, jer sam uveren da on
ne vodi manje računa o onom što je pristojno nego i ja sam.
Kad sve ovo obavi kako valja, neka predaja ovoga imanja ovde
bude pravosnažna. Svedooi su Kalin iz Hermione, Ariston sa
Keosa, Eufronije iz Pajanije.«
Covek koji je sa toliko razumevanja upravljao svime što
se odnosi na obrazovanje i učenje i u svim svojim poslovima,
pokazao je i u svom testamentu takvu brigu i toliko mudro
upravljanje, da se i u ovom pogledu moramo na njega ugledati.

GLAVA 5. — DEMETRI JE
(350—280. pre n. e.; državnik 318— 307.)
75 Demetrije, sin Fanostratov, iz Falerona, bio je učenik Teo-
frastov, ali je svojim besedama u atinskoj Skupštini vodio na­
rod deset godina, bio je odlikovan sa trista šezdeset bronzanih
statua, koje ga većim delom predstavljaju na konju ili na ko­
lima, ili na dvoprežnim kolima. A sve te statue bile su dovr­
šene u roku kraćem od tri stotine dana. Tako velik glas je
uživao. Svoju političku aktivnost je počeo, kako priča Demet­
rije iz Magnezije u svom delu Homonimi* sa dolaskom Harpa-
lovim u Atinu koji je bežao od Aleksandra**. Kao državnik,
Demetrije je svojoj domovini ukazao mnoge sjajne usluge.
On je obogatio grad povećavanjem prihoda i podizanjem zgrada,
76 mada nije vodio poreklo iz neke plemenite porodice. On je,
naime, bio iz Kononove kuće — tako priča Favorin u prvoj
* Homonimi — ljudi s istim imenom.
** Tj. 324. godine pre n. e. — Prev.

162
 knjizi Uspomene — ali je Lamija, s kojom je živeo, bila gra­
đanka plemenitog porekla, kao što nam isti autor priča u prvoj
knjizi. Međutim, u drugoj knjizi Favorin priča da ga je zlo-
upotrebio Kleon, dok nam Diđim u svojoj knjizi Razgovori na
gozbama priča kako ga je nekakva kurtizana prozvala nadim­
kom Charito-blćpharos* i Lampitd**. Priča se takođe da je iz­
gubio vid za vreme boravka u Aleksandriji i da mu ga je
Sarapis povratio; posle toga je ispevao peane koji se pevaju
i dan-danji.
77 Iako je kod Atinjana zauzimao sjajan položaj, ipak je nje­
gova slava bila pomračena zavišću koja razjeda sve. Bio je,
naime, optužen od nekih sugrađana i u odsustvu osuđen na
smrt. A kad njegovi tužioci nisu mogli da ga uhvate, sipali su
otrov na njegove statue. Statue su obarali sa podnožja; neke
su prodali, neke pobaeali u more, a neke su, kako se priča,
čak i razbijali i od njih pravili noćne posude. Samo je jedna
statua sačuvana na Akropolisu. Favorin u Šarenim istorijama
kaže da su Atinjani to uradili po naređenju kralja Demetrija.
Godinu u kojoj je bio arhont prozvali su, kako priča isti Favo­
rin, godinom bezakonja.
78 Hermip priča da je posle Kasandrove smrti, plašeći se od
Antigona***, pobegao Ptolemeju Soteru****. Tamo je boravio
duže vremena i između ostalog savetovao Ptolameju da kraljev­
sku vlast prenese na svoju decu koju je imao s Euridikom. Na
to Ptolemej nije pristao, nego je dijademu predao svom sinu
kojeg je imao s Berenikom, a ovaj je posle Ptolemejeve smrti
smatrao opravdanim da Demetrija zadrži u zemlji u zatvoru
sve dok se ne donese neka odluka o njemu. Tamo je živeo u
očajanju i, valjda dok je spavao, ujela ga je zmija u ruku, i
tako je izdahnuo. Sahranjen je u okrugu Busiris blizu Dios-
polisa.
79 Moj epigram glasi ovako: (Anthol. Pal., VII, 113):
Zmija je usmrtila mudrog Demetrija,
koja je imala mnogo lepljivog otrova u sebi, sevajući
iz svojih očiju crnu smrt, a ne svetli dan.

* Charitobl&phaTos — onaj koji ima obrve Harita, Gracija —

Prev.
** Lampitć — onaj koji ima sjajne oči. — Prev.
*** Antigon — vojskovođa Aleksandra Velikog, kasnije kralj Ma­
kedonije. — Prev.
**** Vojskovođa Aleksandra Velikog, kasnije kralj Egipta, osnivač
dinastije Ptolemej a. — Prev.

u *
163
 Herakliđ, u svom izvodu iz Sotionovih Redosleda filozofa, kaže
da je Ptolemej hteo kraljevstvo* da preda Filadelfu, ali da je
Demetrije pokušao da ga odvrati od toga rečima: »Ako ga pre­
daš drugome, nećeš ga više imati.« I u vreme kad su ga u Atini
neprestano napadali, komični pesnik Menandar bio je, kako
sam čuo, izveden pred sud bez ikakvog drugog razloga osim što
je bio Demetrijev prijatelj. Ali je Demetrijev bratanac uspeo
da ga oslobodi.
80 Količinom knjiga i ukupnim brojem redova premašio je
gotovo sve peripatetike svoga vremena. Jer u učenosti i spret­
nosti i iskustvu nije imao premca. Neka od ovih dela su isto-
rijska, druga su političke sadržine. Osim toga, postoje i javni
govori i izveštaji sa izaslanstava, osim zbirki Ezopovih basni
i još mnogo štošta. To su:
Pet knjiga o atinskom zakonodavstvu, dve knjige o atin-
skom ustavu, O demagogiji, dve knjige, O zakonima, jedna knji­
ga, O retorici, dve knjige, O vojnim stvarima, dve knjige, O »Ili-
81 jadi«, dve knjige, O »Odiseji«, četiri knjige, Ptolomej, O lju­
bavi, Fedonda, Maidon, Kleon, Artakserks, O Homeru, AristidK
Aritomah, Protreptikos, O ustavu, O desetogodišnjem periodu
(njegove uprave), O Jonjanima, O izaslanstvima, O veri i po-
verenju, O ljupkosti, O sreći, O velikodušnosti, O braku, O mi­
šljenju, O miru, O zakonima, O običajima, O pravom trenutku,
Dionizije, O Halkidi, Govor protiv Atinjana, O Antifanu, TJvod
u istoriju, Pisma, Zakleta skupština, Prava, Ezopove basni, Hri-
je (izreke i slično).
82 Njegov je stil filozofski, sa snagom i silom retorike. Kad
je čuo da su Atinjani porušili njegove statue, on je rekao: »Ali
nisu uništili vrlinu zbog koje su one bile podignute, i koja se
ne može razoriti.« Govorio je da obrve sačinjavaju samo mali
deo lica, ali ipak mogu zatamniti čitav izraz lica snagom prezira
koji izražavaju. Govorio je itakođe da nije samo Pluton šlep,
nego i njegova voditeljica Fortuna**. Sve ono što gvožđe može
da postigne u ratu, to može u miru postići rečitost. Kad je jed­
nom prilikom video nekog raspusnog mladića, rekao je: »Evo
jednog četvrtastog Hermesa sa ustima, trbuhom, kitom i bra­
dom.« — »Kad su ljudi uobraženi i drski«, rekao je, »treba im
podseći nadutost, a ostaviti im osećanje sebe«. — »Deca treba
da u kući poštuju roditelje, na ulici — prolaznike koje sretnu,
a kad su sami — same sebe.« — »Prijatelji u sreći dolaze samo
* T j. Egipatsko kraljevstvo — Preo.
** Grčki Tyche, latinski Fortuna: Sreća. — Preo.

164
 kad ih pozoveš, a u nesreći dolaze sami od sebe.« Ove izreke
se, kako izgleda, pripisuju Demetriju.
83 Bilo je dvanaest Demetrija vrednih da se pomenu. Prvi je
iz Halkedonai retor, stariji od Trazimaha; drugi — ovaj naš
Demetrije; treći peripatetik iz Bizantiona, četvrti s nadimkom
Graphikoćs*, vrlo jasan u izlaganju, koji je ujedno bio i slikar:
peti — Aspendios, učenik Apolonija iz grada Soloi; šesti rodom
iz Kalatine, autor dela o Aziji i Evropi (u dvadeset knjiga);
sedmi iz Bizantiona, koji je u trinaest knjiga opisao istoriju
seobe Galaćana iz Evrope u Aziju, i još jedno delo u osam knji-
84 ga (o Antiohu i Ptolemeju i njihovoj koloniji u Libiji); osmi
je sofist koji je živeo u Aleksandriji, autor retorske veštdne;
deveti — gramatičar iz Adramita, s nadimkom Iksion, jer se
mislilo da je počinio neki zločin prema Heri; deseti rodom iz
Kirene, gramatik, nazvan Stamnos, istaknut čovek; jedanaesti
— Skepsios, bogat čovek plemenitog porekla i veoma učen
(ovaj je i građaninu Metrodoru mnogo pomogao do slave); dva­
naesti je gramatik iz Eritreje koji je stekao građansko pravo u
85 Mnosu (ili Temnosu), trinaesti — Bitinac, sin stoika Difila i
učenik Panetija sa Roda; četrnaesti je retor iz Smime. Ovi
svi su pisali u prozi. Od pesnika toga imena prvi je bio onaj
koji je napisao staru komediju. Drugi je bio epski pesnik, čiji
su nam stihovi protiv zavidljivaca sačuvani:
86 Dok je čovek bio živ, činili su mu nepravdu; za mrtvim žude.
A jednom je iznad groba nad mrtvim telom
buknuo rat između gradova i uzbuđenog naroda.

Treći je satiričar iz Tarza; četvrti je pisao jambe, zajedljiv

čovek; peti je vajar koga pominje Polemon; šesti — Eritrejac,
mnogostruki pisac koji je pisao i istorijska i retorička dela.

GLAVA 6. — HERAKLID

(Akmi** 360 pre n.e.)

87 Heraklid, sin Eutifronov, rođen u Herakleji Pontskoj, bio

je imućan čovek. U Atini se najpre pridružio Speusipu. Slušao
je i pitagorovce i divio se Platonovim spisima. Naposletku je
postao učenik Aristotelov, kao što kaže Sotion u Redosledu filo­
* Graphikćs — slikar. Prev.
** Akm i != na vrhimeu slave, snage; u cvatu razvoja. — Prev.

165
 zofa.17 Nosio je otmena odela, bio je veoma krupan, zbog čega
su ga Atinjani prozvali Pompikos, a ne Pontikćs. Bio je blag
po izgledu i ozbiljan. Njemu se pripisuju divna i izvrsna dela.
Njegovi dijalozi etičke sadržine su:
O pravičnosti, tri knjige, O umerenosti, jedna knjiga, O po-
božnosti, pet knjiga, O hrabrosti, jedna knjiga, O vrlini uopšte,
jedna knjiga, Druga knjiga sa istim naslovom, O sreći, jedna
knjiga, O vladi i upravljanju, jedna knjiga, O zakonima, jedna
knjiga, O srodnim stvarima, O imenima, jedna knjiga, O sla­
ganju, jedna knjiga, O nevoljnom, jedna knjiga, O ljubavi,
Klinija, jedna knjiga.
Druge su knjige rasprave o fizici:
O razumu, O duši, i specijalna rasprava o istoj stvari, O
prirodi, O slikama, Protiv Demokrita, O nebeskim pojavama,
jedna knjiga, O stvarima na onom svetu, O raznim načinima
života, dve knjige, Uzroci bolesti, jedna knjiga, O dobru, jedna
knjiga, Protiv Zenonovog učenja, jedna knjiga, Odgovor na
Metronova učenja, jedna knjiga.
88 Knjige gramatičke sadržine:
O starosti Homera i Hesioda, dve knjige, O Arhilohu i Ho­
meru, dve knjige.
Knjige muzičkog karaktera:
O Euripidu i Sofoklu, tri knjige, O muzici, dve knjige, Re-
šenja homerskog problema, dve knjige, O teoremama, jedna
knjiga, O trojici tragičnih pesnika, jedna knjiga, Karakteri, jed­
na knjiga, Poezija i pesnici, jedna knjiga, O naslućivanju, jedna
knjiga, O predviđanju, jedna knjiga, Objašnjenja uz Heraklita,
četiri knjige, Objašnjenja u odgovoru Demokritu, jedna knjiga,
Rešenja erističkih problema, dve knjige, Aksiom, jedna knjiga,
O vrstama, jedna knjiga, Rešenja, jedna knjiga, Saveti, jedna
knjiga, Odgovor Oioniziju, jedna knjiga.
U retoriku spadaju:
O javnom govomištvu, ili Protagora.
U istordju:
O pitagorovcima, O pronalascima.
Neka od ovih dela napisao je ti obliku komedije, kao na
primer, rasprave O zadovoljstvu i Ό umerenosti. Druge su u
stilu tragedije kao što su, na primer, O prilikama na onome
svetu i O vlasti.

166
89 U načinu pisanja on zauzima nekakav srednji stil raz­
govora koji se primenjuje kad među sobom razgovaraju filo­
zofi ili državnici. Pisao je i geometrijske i dijalektičke rasprave.
Sva njegova dela se ističu raznovrsnošću i uzvišenim govorom.
U velikoj meri zanosi svakog ko čita njegove knjige.
Kažu da je d svoje rodno mesto oslobodio ubivši tiranina
koji je vladao; to priča Demetrije iz Magnezije u svom delu
Ljudi istoga imena. On priča i sledeću priču o njemu. Kad je
Heraklid bio dečak, a i kad je već odrastao, čuvao je jednu
zmiju. Kad mu se približila smrt, on naredi jednom od svojih
poverljivih pomoćnika da njegovo telo posle smrti krišom za-
90 kopa, a zmiju da stavi na njegov les, kako bi izgledalo da je
otišao bogovima. Sve to je bilo izvršeno. Ali, dok su građani
bili na sprovodu i glasno ga hvalili, zmija, uznemirena larmom,
iskoči iz pokrova i izazva veliku zabunu kod svih. Naknadno
se sve to, naravno, otkrilo.
Ja sam mu posvetio ove štihove (Anthol. Pol., VII, 104):
Ti si želeo, Heraklide, da kod ljudi ostaviš glas i
poruku da posle smrti živiš u obliku zmije. Ali si se
prevario, sofisto, jer je zmija u stvari bila glupa životinja
i tebe su otkrili da si više životinja nego mudrac.

To priča i Hipobot.
91 Hermip pripoveđa da je njegovu zemlju jednom zadesila
glad. Narod Herakleje je molio pitijsku sveštenicu* da mu po­
mogne, ali je Heraklid podmitio izaslanike i pomenutu sve­
štenicu da odgovori kako će se osloboditi bede i nevolje ako
Heraklida, Eutifronovog sina, krunišu zlatnom krunom za vre-
me njegova života, a posle smrti da mu ukažu počasti kao
heroju. Takvo proročanstvo izaslanici, doduše, donesoše, ali oni
koji su ga izmislili nisu imali nikakve koristi od toga. Naime,
čim su Heraklida krunisali u pozorištu, on je umro od apop-
leksije, a izaslanici su bili kamenovani. S taviše, u isto vreme
je i pitijsku sveštenicu, pošto je sišla sa svoga seđišta u sveti-
lištu, ujela zmija i ona je na mestu umrla. Eto, to su priče u
vezi s njegovom smrću.
92 Muzičar Aristoksen tvrdi da je Heraklid pisao i tragedije,
potpisujući Tespisovo ime. Hameleon se žali da mu je Heraklid
ukrao rad o Homeru. Autodor, epikurejac, napada ga u jednom
spisu zbog njegove rasprave O pravičnosti. Dionizije, nazvan
Metathemenos (ili, kao što drugi kažu, Spintharos), napisao je
spis Partenopajos i objavio ga pod Sofoklovim imenom. Hera-
* U Delfima. — Prev.

167
 klid je stvar shvatio ozbiljno i u jednom svom delu pozvao se
93 na taj spis kao na Sofoklov original. Kad je Dionizije to saznao,
priznao je šta je uradio, a kad je ovaj drugi to porekao i nije
hteo da mu poveruje, Dionizije je skrenuo pažnju na početna
slova stihova iz kojih proizlazi ime Pankalos*, koga je on,
Dionizije, veoma voleo. Heraklid još uvek nije mogao da veruje
rekavši da se tako nešto može i slučajno dogoditi. Dionizije
tada na ovo odgovori: »Naći ćeš tamo i ove stihove:
A. Jedan stari majmun ne može se uhvatiti u kljuse.
B. Može se uhvatiti, ali samo to dugo traje.«

Pored toga i ovo:

»Heraklid ne poznaje slova i ne stidi se svoga neznanja.«

Heraklida je bilo petnaest. Prvi, ovaj naš Heraklid; drugi

— njegov sugrađanin, autor pesme u pdrihijskom metru i pisac
svakojakih šala; treći — rodom iz Kime, koji je napisao pet
knjiga o Persiji; četvrti — iz Kime, pisac retorskih udžbenika;
peti — iz Kalatisa ili Aleksandrije, koji je napisao Redosled
filozofa u šest knjiga i jedan spis s naslovom Lembeutikos, po
kome je dobio nadimak »Lembos«; šesti — Aleksandrinac koji
je pisao o karakteristici Persijanaca; sedmi je dijalektičar iz
Bargilisa, autor dela protiv Epikura; osmi — lekar iz Hikesijeve
škole; deveti — opet lekar iz Tarenta; deseti — pesnik, pisac
moralnih sentencija; jedanaesti — vajar iz Fokeje; dvanaesti —
pesnik zvučnih epigrama; trinaesti — iz Magnezije, autor isto-
rije o Mitradatu; četrnaesti — pisac jedne astronomije.

* Dakle akrostih. ·— Prev.

168
 KNJIGA VI

GLAVA 1. — ANTISTEN

(444 — 368. pre n.e.)

1 Antisten, sin Antistenov, bio je rodom Atinjanin. Pričalo

se da nije bio iz zakonitog braka. I kad mu je neko to pre­
bacio, kažu da je odgovorio: »Pa i majka bogova je Frižanka.«
Verovalo se, naime, da je njegova majka bila Tračanka. I kad
se istakao u bici kod Tanagre, dao je Sokratu povoda da izjavi
da bi teško mogao da se rodi jedan takav izvanredan čovek od
jednog Atinjanina i jedne Atinjanke. A onim Atinjanima koji
su se ponosili time što su rođeni u Atini Antisten je dobacio
da, što se njihovog porekla tiče, nemaju nikakve prednosti pred
puževima i skakavcima.
Najpre je slušao retora Gorgiju. Otuda njegovo retoričko
2 obeležje u dijalozima, najviše u dijalogu Istina i u delu Pro-
treptika*. Hermip (FHG III 45) kaže da je na Itmijskom skupu
imao nameru da prekori i pohvali Atinjane, Tebance i Lakede-
monjane. Kasnije je od toga odustao kad je video da se silan
narod okupio iz ovih mesta.
Kasnije se pridružio Sokratu i od toga je imao tako veliku
korist da je i svoje učenike pozvao da zajedno s njim postanu
Sokratovi učenici. Stanovao je u Pireju, ali je svakog dana
prelazio 40 stadija** i slušao Sokrata, od kojeg je i primio onu
jaku istrajnost i oslobođenje duše od svake strasti, čime je i
postavio osnove kiničkom učenju. A da je napor dobra stvar,
dokazivao je na primerima velikog Herakla i Kira, uzevši tako
za primer, s jedne strane, Grke, a s druge strane, varvare.
3 On je prvi dao definiciju govora izjavivši da je »govor
izraz onog što je neka stvar bila ili što jeste«. Neprestano je
* Protreptikd — moralna pouka. — Prev.
** Tj. oko 7 kilometara. — Prev.

169
 govorio: »Više bih voleo da poludim nego da se odam zadovolj­
stvu.« — »Samo s takvim ženama se treba upuštati koje će
biti zahvalne.« Nekom mladiću iz Ponta, koji je hteo da postane
njegov učenik pa se raspitivao šta mu je za to potrebno, odgo­
vorio je: »Jedna nova knjižica, jedna nova pisaljčica i jedna
nova tabličica«, pri čemu je s tim »novo« stalno ukazivao na
pamet*. Kad ga je neko pitao kakvom ženom da se oženi, od­
govorio je: »Ako lepom, ona će se dopasti svima, a ako ružnom,
biće to za tebe kazna.1« Kad je jednom čuo da Platon o njemu
ružno govori, rekao je: »Tako je to s kraljevima: kad rade
dobro, slušaju zlo o sebi.«
4 Kad je bio posvećen u Orfijske misterije i kad je svešte-
nik rekao da posvećeni u te misterije treba da u Hadu očekuju
mnoge prijatne stvari, on ga je upitao: »Pa zašto ne umireš?«
I kad su mu se rugali što nije sin slobodnih roditelja, odgovorio
je: »Nisam ni sin dvaju boraca, pa ipak sam borac.« Upitan
zašto ima malo učenika, odgovorio je: »Zato što ih teram sre­
brnom batinom.« Na pitanje zašto tako strogo postupa sa svo­
jim učenicima, on reče: »Pa tako rade i lekari sa svojim bo­
lesnicima.« I kad je jednom video jednog preljubnika kako
beži, rekao je: »Kako jadan je ovaj čovek! Kakvu opasnost je
mogao izbeći s jednim jedinim obolom!« Govorio je: »Bolje je,
kako priča Hekaton u svom delu Hrije, upasti među jastrebove
nego među laskavce2; jer prvi jedu mrtve, a drugi žive.«
5 Na pitanje šta je najblaženije među ljudima, on je od­
govorio: »Umreti u sreći.« I kad se neko od učenika žalio što
je izgubio svoje zabeleške, on mu je rekao: »Pa trebalo je da
njihovu sadržinu upišeš u dušu, a ne na hartiju.« »Kao što
rđa razjeda gvožđe,« govorio je, »tako i zavidljivce razjeda
njihovo sopstveno nevaljalstvo.« »Oni koji žele da budu bes­
mrtni treba da žive pobožno i pošteno.« Govorio je da države
propadaju onda kad više nisu u stanju da razlikuju loše od
dobrih ljudi. I kad su ga jednom nevaljalci hvalili, rekao je:
»Bojim se da sam možda nekad nešto loše uradio.«
6 Govorio je da je sloga braće i zajednički život jači od
svakog zida. »Svoje potrebe na putovanju treba tako podesiti
da se možeš spasiti i kad pretrpaš brodolom.« Kad su
mu jednom prebacili druženje s lošim ljudima, rekao je: »Pa
i lekari su pored svojih bolesnika, pa ipak ne dobiju groznicu.«
Govorio je da je besmisleno čistiti žito od kukolja i u ratu iz­
dvajati nekorisne ljude, a nasuprot tome ne udaljavati nevaljalce
* U grčkom jeziku καινού što znači »novo« i καί νοΰ što znači
»i pameti«. Igra reči je neprevodljiva. — Prev.

170
 iz javnih poslova. Na pitanje kakvu mu je korist filozofija
donela, odgovorio je: »Sposobnost da se mogu sam sa sobom
družiti.« Kad mu je neko uz čašu rekao: »Otpevaj nešto!« — on
7 je odgovorio: »A ti zasviraj uz flautu!« Kad ga je Diogen molio
za jedan ogrtač, odgovorio mu je da sklopi svoj kaput. I na
pitanje što je najpotrebnije da se nauči odgovorio je: »Izbeći
zaboravljanje.« A one što su slušali loše o sebi bodrio je da
budu izdržljiviji nego kad bi ih neko gađao kamenicama.
Platona je grdio kao uobraženog čoveka. Kad je jednom
održavana neka svečana povorka i on video kako frkćući pro­
lazi konj, rekao je Platonu: »I ti si mi izgledao kao divan i
ponosan konj.« A to je rekao zato što je Platon često hvalio
konje. Kad je jednom prilikom posetio bolesnog Platona i spa­
zio posudu u koju je Platon bio povratio, primetio je: »Ovde,
8 doduše, vidim žuč, ali ne vidim i nadmenost!« Atinjanima je
savetovao da glasanjem odluče da magarci budu konji, i pošto
su ovi to odbili kao besmisleno, rekao je: »Pa kod vas čovek
može postati i vojskovođa iako ništa ne zna; jednostavnim
dizanjem ruku*.« I nekom čoveku koji je rekao da ga** mnogi
hvale, on je odgovorio: »A kakvo sam zlo učinio?« Kad je jed­
nom prilikom vrlo vidljivo istakao rupu na svom kaputu, re­
kao mu je Sokrat koji je to zapazio: »Kroz tvoj kaput vidim
tvoju taštinu.« Kad ga je, prema pričanju Fanija u spisu O s o -
kraticima (FHG II 292), neki čovek upitao šta bi trebalo da
radi da bi postao valjan čovek, ovaj mu je odgovorio: »Ako od
onih što to znaju naučiš da moraš izbegavafci ono što je u tebi
zlo.« Nekom drugom koji je hvalio razvratan život rekao je:
»Voleo bih da deca mojih neprijatelja vode raspuštan život.«
9 Nekom mladiću koji se doterivao za vajara, rekao je:
»Reci mi, kad bi bronza progovorila, čime bi se ponosila?« —
Ovaj odgovori: »Svojom lepotom.« »Pa zar se ne stidiš što se
raduješ istoj stvari kojoj se raduje jedan beživotan lik?« Kad
mu je neki mladić iz Ponta obećavao da će ga dobro snabdeti
kad bude stigao njegov brod sa sušenom ribom, Antisten ga
uze za ruku i pođe s njim sa praznom vrećom jednoj prodava­
čici brašna, napuni vreću i ponovo krene na put; a kad je
žena zatražila da joj plati, on odgovori: »To će dati ovaj mladić
čim mu stigne brod sa sušenom ribom.«
10 Izgleda da je upravo on izdejstvovao da Andt bude osuđen
na izgnanstvo, a Melet na smrt. On se, naime, sastao s mla­
dićima iz Ponta koje je Sokratova slava bila dovela (u Atinu)
* Ovde se misli na glasanje u SkupStidi. — Prev.
*· Tj. Antistena. — Prev.

171
 i odveo ih je Anitu, govoreći u ironiji da je Anit mudriji od
Sokrata. Zbog toga su se prisutni tako naljutili da su izdej-
stvovali njegovo izgnanstvo. Ako bi ponekad zapazio neku su­
više doteranu ženu, otišao bd joj u kuću i pozvao njenog muža
da dovede konja i iznese oružje; ako on to ima, može da dozvoli
takvu raskoš, jer to će biti njegova odbrana; a ako nema, onda
žena treba da skine nakit.
11 Zastupao je ovo učenje. Naime, govorio je da se vrlina
može naučiti. Plemenitost i vrlina nisu podeljeni prema lič­
nostima. Vrlina sama je dovoljna za sreću, i ništa joj nije pot­
rebno osim Sokratove snage. Vrlina se sastoji u radu i nisu joj
potrebne ni mnoge reći ni učenja. Mudrac je sam sebi dovoljan,
jer sve ono što drugi imaju ima i on sam. Nepopularnost je do­
bro i jednaka je naporu. Mudrac se u upravljanju državom ne­
će rukovoditi postojećim zakonima, već zakonom vrline. On će
se ženiti radi potomstva, pri čemu će tražiti najlepše žene. On
će se i zaljubiti, jer jedino mudrac zna koga treba voleti.
12 Diokles navodi i sledeću njegovu izreku: »Za mudraca
ništa nije strano ni neobjašnjivo.« »Čovek krepostan zaslužuje
da bude voljen.« »Valjani ljudi su prijatelji.« »Odlučni i po­
šteni ljudi su saveznici.« »Vrlina je oružje koje se ne može
oduzeti.« »Bolje je boriti se s malobrojnim dobrim ljudima
protiv svih nevaljalaca, nego s mnogobrojnim nevaljalcima
protiv malobrojnih valjanih ljudi.« Treba paziti na neprijatelje,
jer niko ne zapaža naše nedostatke bolje i pre od njih.« »Po­
štenog čoveka treba više ceniti od rođaka.« »Vrlina je ista za
čoveka i za ženu.« »Ono što je dobro lepo je, što je zlo ružno
je; a sve što je nevaljale smatraj stranim.«
13 »Najsnažnije utvrđenje je razum, jer se on ne može ni ot-
plaviti niti, pak, izdati.« »Tvrđavu stvori sam u sebi nepogre­
šivim zaključcima.«
Poučavao je u Kinosargu* u nekom gimnaziju nedaleko od
kapije; po tome su neki tvrdili da je škola dobila i svoje ime —
kinička škola. A njega su zvali Haplokion**. On je prvi udvo­
stručio svoj kaput, kako priča Diokles, i samo se je njime
služio; pored toga je nosio i štap i bisage. I Neant (FGrH 84
F 24) takođe priča da je on prvi udvostručio kaput. A Sosikrat
kaže u trećoj knjizi svoga dela Diadohe (FHG IV 503) da je

* Kynosargos — gimnazijum posvećen Heraklu, u istočnom đelu

A tine, gde su se vežbala vanbračna deca. — Prev.
*· Haplokion — »naprosto pas«, od grčkog haplčs (prost, jednostavan)
i kyon pas. — Prev.

172
 Diodor iz Aspenda prvi pustio bradu i prvi se služio štapom i
upotrebljavao bisage.
14 Teopomp (FGrH 115) od svih Sokratovih učenika hvali
jedino Antistena. On za njega kaže da je veoma sposoban
čovek i da može u razgovoru svakoga da pridobije za sebe. To
se vidi i iz njegovih spisa i iz Ksenofontovog Simpozija (IV,
61— 64). On važi i kao osnivač te stoičke škole, i zbog toga je
i epigramatik Atenej (Anthol. Pal., IX, 496) za njega kazao ovo:
»Zdravo da ste vi, stoički mudraci! Vi ste najbolja učenja
poverili vašim svetim listovima.
Samo je vrlina dobro duše, ova je jedina odbranila i ljudi i
gradove. A slatko uživanje puti, što je omiljeni cilj drugih
ljudi, samo je jedna od Mneminih kćeri* za sebe izabrala.«

15 Antisten je takođe pokazivao put ka Diogenovom dušev­

nom spokojstvu, ka Kratetovom samosavlađivanju i Zenonovoj
istrajnosti; i sam je postavio temelje učenju o državi. Kseno-
fon kaže da se on najprijatnije zabavlja u društvu i da je u svim
ostalim stvarima veoma uzdržljiv.
Njemu se pripisuje deset knjiga spisa.
Prva knjiga sadrži: O načinu izražavanja, ili O znacima,
Ajant, ili Ajantov govor, Odisej, ili O Odiseju, Odbrana Oresta,
ili O advokatima, Istografe, ili Lizija i Isokrat, Protiv Isokra-
tovog Amartira.
Druga knjiga: O prirodi životinja, O rađanju dece, ili O
svadbi, ljubavni razgovor, O sofistima, fiziognomska rasprava,
O pravičnosti i hrabrosti, protreptički dijalog (u tri dela).
16 Knjiga treća: O dobru, O hrabrosti, O zakonu, ili O državi,
O zakonu, ili O lepom i pravičnom, O slobodi i ropstvu, O
vemosti, O tutoru, ili O poslušnosti, O pobedi (privredna knjiga).
četvrta knjiga: Kir, Veći Herakle, ili O snazi.
Peta knjiga: Kir, ili O kraljevstvu, Aspazija.
Sesta knjiga: Istina, O veštini razgovora, razgovor pobija­
jući, Saton, ili O prigovaranju (tri knjige), O načinu govora.
17 Sedma knjiga: O vaspitanju, ili O imenima (u pet delova),
O upotrebi imena (polemički razgovor), O pitanju i odgovoru,
O mišljenju i znanju (u četiri dela), O smrti, O životu i smrti,
O stvarima u Hadu, O prirodi (u dva dela), Pitanje o prirodi
(u dva dela), Mišljenja (polemički spis), Problemi o učenju.*
** Muze — kćeri Zeusove 1 Mnemosinine — boginje umetnosti,
pesništva, pevanja, muzike i naukš; ima ih devet. — Prev.

173
 Osma knjiga: O muzici, O tumačima, O Homeru, O neprav­
di i bezbožnosti, O Kalhantu, O izvidniku, O uživanju.
Deveta knjiga: O »Odiseji«, O štapu, Atena, ili O Tele-
mahu, O Heleni i Penelopi, O Proteju, Kiklop, ili O Odiseju,
18 O upotrebi virla, ili O pijanstvu, ili O Kiklopu, O Kirki, O Am-
fiaraju, O Odiseju i Penelopi i o psu.
Deseta knjiga: Herakles, ili Mida, Herakles, ili O razumu
i snazi, Kir, ili Ljubljeni, Kir, ili Izvidnici, Meneksen, ili O
vladanju, Alkibijad, Arhelaj, ili O kraljevstvu.
To su dela koja je Antisten napisao.
Timon mu zbog toga zamera i naziva ga »brbljivim svaš­
tarom«.
Umro je od iznemoglosti. Kad ga je posetio Diogen, rekao
mu je: »Valjda ti nije potreban prijatelj?« Drugi put je Diogen
ušao kod njega s kamom u ruci. I kad je Antisten upitao: »Ko bi
me mogao osloboditi patnji?« — pokazavši mu kamu Diogen
19 reče: »Ovo ovde!« A Antisten odgovori: »Od patnji, rekoh, ali
ne od života.« Naime, izgledalo je da je podnosio bolest iz
ljubavi prema životu. A ovo su moji stihovi upućeni njemu:
U životu si b io pas, Antistene, rođen da
reSima ujedaš u srce, a ne ustima.
Umro si od jektike, reći će možda neko. A zašto?
Svakom je potreban vod ič u D on ji svet.

Bila su još tri Antistena: jedan iz Herakleje, drugi iz Efeza

i treći istoričar sa Rodosa.
Pošto smo već govorili o Aristipovim i Fedonovim učeni­
cima, iznećemo sad kinike a stoike koji su počeli s Antistenom,
i to ovim redom.

G L A V A 2. — DIOGEN

(404— 323. pre n. e.)

20 Diogen, sin menjača Hikesija, rođen je u Sinopi*. Diokle
priča da je njegov otac držao javnu menjačnicu i da je zbog
falsifikovanja novca morao da pobegne. A Eubulid u svojoj
knjizi O Diogenu tvrdi da je sam Diogen to uradio, i da je
zajedno s ocem pobegao u strani svet. S taviše, i Diogen u svom
delu Pardalos pripoveda o tome da je falsifikovao novac. Neki,
opet, tvrde da je postao nadzornik i da su ga radnici nagovorili
* S in opa — naselje Milećana na Crnom moru. — P r e v .

174
 da ide u Delfe ili na Delos, u Apolonovu domovinu, u hram
na Delosu, i da tamo upita da li srne da uradi ono na šta ga
nagovaraju, naime, promenu novčanica. I kad mu je bog doz­
volio da izvrši promenu državnog uređenja uopšte (politikon
nomisma) a ne novčanice (nomisma)*, on to nije shvatio, fal-
sifikovao je novac, bio je uhvaćen i, kako neki pričaju, primo­
ran da ide u izgnanstvo, dok drugi govore da je svojevoljno
21 otišao iz grada, i to iz straha. Drugi, opet, kažu da je novac
uzeo od oca i falsifikovao ga. Otac mu je umro u tamnici, a
Diogen je pobegao i stigao u Delfe. Tamo nije pitao da li srne
da falsifikuje novac, nego šta da uradi pa da postane najčuve­
niji od svih, a da je onda na to pitanje dobio pomenuti odgovor.
Kad je stigao u Atinu, pridružio se Antistenu. Ali pošto
ga je ovaj odbio, jer nije nikoga mogao da trpi pored sebe,
on je ipak izdejstvovao da bude primljen zbog strpljivog na­
valjivanja. I kad je Antisten jednom prilikom digao štap na
njega, Diogen mu je podmetnuo glavu i rekao: »Udri samo,
jer nećeš naći nijedno drvo koje bi bilo dovoljno tvrdo da me
otera sve dok te budem čuo.« Od toga vremena bio je njegov
učenik, a kao izbeglica, živeo je što je moguće skromnije.
22 Teofrast u svom delu Megariku3 pripoveda kako je Diogen
jednom posmatrao miša kako juri ovamo-onamo i ne traži ni
mesta za odmor, niti izbegava mrak, niti pak pokazuje neku
želju za takozvanim slatkišama. I tada je pronašao izlaz iz
svog bednog stanja. Neki pričaju da je on bio prvi koji je 'savio
kaput i, tako reći, udvostručio4 ga jer je morao u njemu i da
spava; nosio je i ranac u kome je bila hrana, i svako mesto mu
je služilo za sve, i za doručak i za spavanje i za razgovor. Tako,
je, pokazujući prstom na Zevsovu stou** i na Pompeion, zgradu
23 za svečane priredbe, govorio da su mu ih podigli Atinjani da
bi tu živeo. Stapom se služio posle jedne bolesti i stalno ga je
nosio, samo ne u gradu, nego na svojim putovanjima, kao i
torbu, kao što tvrde Olimpiodor, prvi službenik u Atini, i retor
Polieukt, i Aishironov sin Lizandar. Jednom je Zamolio neko­
ga pismom da mu nabavi jednu kućicu, i pošto je ovaj odu­
govlačio, Diogen uzme u metroonu*** bure i zadrži ga kao stan,
kao što i sam svedoči u svojim pismima. Leti bi se valjao na
usijanom pesku, a zimi bi grlio snegom pokrivene statue, ne
propuštajući ništa kako bi što više telesno očvrsnuo.
* Na grčkom: državno uređenje, »politikom ndmisma«, a novac je
»nćmisma«. — Prav.
** Stod — trem, galerija na štabovima; služila za šetnju. — Preo.
*** Metroon je bio državni arhiv u Atini, gde su se ostavljali i te­
stamenti; upor. Diog. Laert., X , 16 (o Epikurovom testamentu). — Preo.

175
24 Bio je naročito jak u tome da ostalim ljudima pokaže svoj
prezir. Euklidovu školu je zvao žučem, a Platonovo poučava­
nje izobličenjem5. Dionizijeve utakmice je nazvao velikim ču­
dom za budale6, a demagoge je nazvao slugama svetine7. Govo­
rio je takođe da kad u životu sretne krmanoše, i lekare i filozofe,
onda mu čovek izgleda najrazumnije od svih stvorenja. A kad
posle toga naiđe na tumače snova i proroke i njihove pristalice,
ili ljude nadmene zbog porekla ili bogatstva, onda mu ništa ne
izgleda bednije od čoveka. Cesto bi govorio kako veruje da je
25 za život potrebno pripremiti ili pamet ili konopac. Jednom je
spazio Platona na nekoj veoma svečanoj gozbi kako se služi
maslinama. »Kako to? Najpre filozof učini veliko putovanje
morem na Siciliju zbog radosti trpeze, a sad, kad svega toga
ovde ima, ti ne uživaš?« A ovaj mu odgovoit: »Tako mi bogova,
Diogene, ja sam se i tamo najviše držao maslina i sličnih stvari.«
Na to će Diogen: »Pa zašto je, onda, bilo potrebno ići u Sira-
kuzu? Zar u Atici tada nije bilo maslina?« A Favorin u svojoj
Šarenoj istoriji (FHG III 582) kaže da je to rekao Aristip.
Drugom prilikom je upravo jeo suve smokve kad je sreo Pla­
tona i rekao mu: »Slobodno je da učestvuješ.« A kad je ovaj
uzeo smokve i pojeo ih, Diogen reče: »Rekoh da učestvuješ, a
ne da pojedeš.«
26 Kad ga je Platon jednom pozvao u goste zajedno s prijate­
ljima, koji su bili stigli, Diogen je gazio po njegovim tepisima
govoreći: »Gazim po Platonovoj praznoj naduvenosti.« Na to je
Platon odgovorio: »Kakvo li uobraženje time pokazuješ, moj
Diogene, ti koji uobražavaš da nisi naduven.« Drugi pričaju
da je Diogen rekao: »Gazim po Platonovoj naduvenosti« — na
šta je ovaj odgovorio: »Tako je, Diogene, i to drugom naduve-
nošću.« A Sostion ovu reč u četvrtoj knjizi pripisuje samo ki-
niku kao uperenu protiv Platona (?) Jednom ga je Diogen molio
za vino a u isto vreme i za suve smokve. Ovaj mu je poslao
punu zemljanu posudu smokava. Tada je rekao: »Kad bi te
pitali koliko je dvaput dva, i kad bi ti odgovorio dvadeset,
tvoj odgovor bi odgovarao pitanju isto onako kao što tvoj
poklon odgovara onom što je traženo.« .Grdio ga je i da ne ume
da prestane s pričanjem.
27 Na pitanje gde je u Grčkoj video valjane ljude, odgovorio
je: »Ljude nigde, a dečake u Sparti.« Kad nekom zgodom niko
nije hteo da se upusti u ozbiljan razgovor s njim, počeo je da
cvrkuće kao ptica; posle toga se oko njega skupila gomila

176
 ljudi, i on je počeo da ih grdi što na ovakve lakrdije dolaze
sa toliko žara, dok za ozbiljne stvari nemaju ni vremena ni
želje. Govorio je da se ljudi među sobom takmiče kako da
jedan drugoga obore i zgaze, a da se za cenu vrline niko ne
otima. Iznenađivalo ga je što se gramatičari bave istraživanjem
Odisejevih mana, a svoje sopstvene mane zanemaruju. Tako
i muzičari znaju da podešavaju žice na liri, a svoje duševno
28 stanje ostavljaju neusklađeno. Matematičari, opet, posmatraju
Sunce i Mesec, a ne vide one stvari koje im leže pred nogama8.
A retori ne prestaju da govore o onome što je pravo, aM to
nikako ne čine. Čak i gramzivi ljudi govore pogrdno o novcu,
ali ga ipak preko svake mere vole. Govorio je oštro i protiv onih
ljudi koji hvale pravične ljude da su se uzdigli iznad novca, ali
pri tom blagosiljaju one koji imaju mnogo novaca. Ljutilo ga
je i to što se bogovima prinosi žrtva za zdravlje, a da se prili­
kom samog žrtvovanja gosti na štetu zdravlja, čudio se takođe
robovima koji posmatraju svoje gospodare kako se goste a da
29 ne ukradu ništa od jela. Hvalio je i one koji žele da sa žene
ali koji se ipak ne ožene, one koji se spremaju na putovanje
morem i koji ne otputuju, ljude koji žele da učestvuju u po­
litici i koji to ne rade, koji žele da podižu decu, a to ne rade,
koji se spremaju da stupe u službu vladaru pa od toga odustanu.
Govorio je takođe da prema prijateljima ne treba pružati ruke
sa savijenim prstima9. Menip priča u Prodaji Diogena (Wachs-
muth, 1.82, n. 7) da je kao zarobljenik, dok su ga prodavali
kao roba, bio upitan šta ume da radi, a on je odgovorio: »Uprav­
ljati. ljudima.« Glasniku je naredio: »Objavi da li neko želi
da kupi sebi gospodara!« I kad su mu zabranili da sedne, re­
kao je: »Ne mari ništa; i ribe se prodaju onako kako koja leži.«
30 Govorio je da se čudi kako to mi, kad kupujemo lonac ili neku
posudu, kucnemo po njoj, a kad kupujemo čoveka, zadovolja­
vamo se samo njegovim izgledom. Ksenijadu, koji ga je kupio,
rekao je: »Moraš me slušati iako sam tvoj rob, jer i lekara
i krmanoša bi slušao pod pretpostavkom da su robovi.« Eubul
u knjizi O Diogenovoj prodaji priča da je tako postupao i sa
Ksenijadovom decom, koju je, osim ostalih struka, poučavao
i u jahanju, gađanju lukom i praćkom i bacanju koplja i to sve
samo zbog toga što je tražio da imaju rumenu boju d da su
31 dobrog telesnog stanja. Dečaci su zapamtili mnoga mesta iz
dela pesnika i pisaca, pa i samog Diogena, koji se trudio da
im svu tu materiju učini takvom da se lako pamti. U kući ih
je podsticao da budu vredni i da jedu jednostavnu hranu i da
piju samo vodu. Na ulici su morali ići sasvim kratko ošišane
kose, bez ikakvog doterivanja, bez kaputa i cipela, ćuteći i
12 Diogen 177
 gledajući samo ispred sebe. Vodio ih je i u lov. A oni su bili
zabrinuti za Diogena, pa su se kod roditelja često zauzimali za
njega. Isti autor tvrdi da je Diogen u Ksenijadovoj kući osta-
reo, da je tamo umro i da su ga sahranili Ksenijadovi sinovi.
I kad se Ksenijad raspitivao kako da ga sahrani, on odgovori:
32 »Tako da ležim na licu.« I na pitanje zašto, on odgovori: »Zato
što će se uskoro ono što je dole okrenuti gore.« A to zato što
su Makedonci tada već imali vlast u svojim rukama, to jest što
su sa niskog i neuglednog mesta dospeli na visoko mesto.
Kad ga je neki čovek poveo u jednu raskošnu kuću i za­
branio mu da pljuje, Diogen se iskašljao i pljunuo mu u lice,
govoreći kako nije našao neko gore mesto za to. Drugi ovo
pripisuju Aristipu. Jednom je glasno viknuo: »Ej, ljudi!« A
kad se narod na to okupio, on ih je stao lupati batinom govo­
reći: »Pa zvao sam ljude, a ne ološ.« Tako priča Hekaton u
prvoj knjizi svoga dela Hrije. Kažu takođe da je Aleksandar
izjavio da bi želeo da bude Diogen da se nije rodio kao Alek­
sandar.
33 Govorio je da ne treba žaliti gluve i slepe, nego one koji
ne nose bisage10. Kako priča Metrokle u Hijama, jednog dana
dođe Diogen na neku sedeljku mladih ljudi, pa pošto je bio
neobrijan, dobi od njih batine. Posle toga on je ispisao imena
svojih mučitelja na jednu belu tablu, stavio je sebi oko vrata
i pošao tako u grad. Tako im se osvetio, jer ih je izložio ruglu
i preziru ljudi. Govorio je da je on jedan od onih hvaljenih
pasa*11, ali da se niko od onih boji ga hvale ne usuđuje da pođe
s njim u lov. Nekom čoveku je na reči: »U pitijskim igrama po-
beđujem ljude«, odgovorio: »Ja ljude, a ti samo robove.«12
34 Kad su mu govorili: »Ostario si, odmori se; koliko ti je
još života preostalo!« — on bi rekao: »Šta? Kad bih trčao za
opkladu, zar bih u blizini cilja morao da popustim, umesto da
se još više napregnem?« Poziv na neku gozbu odbio je zato
što mu malo pre toga nisu ukazali zahvalnost što se pojavio.
Bosim nogama je gazio po snegu. Pokušao je čak i da jede si­
rovo meso, ali nije mogao da ga svari. Jednom je zatekao go­
vornika Demostena u nekoj gostionici za doručkom. Kad se
ovaj pokušao da skloni ispred njega, rekao mu je Diogen: »Bi-
ćeš utoliko više unutra u gostionici.« Jednom prilikom su neki
stranci želeli da vide Demostena; tada je ispružio srednji prst18
35 i rekao: »Evo, ovo vam je vaš atinski demagog.« Kad je neko
jednom prilikom ispustio hleb, pa se stideo da ga podigne sa
zemlje, hteo je da mu prebaci, pa je oko jednog zemljanog
* Tj. lovačkih pasa, kerova. >— Prev.

178
 krčaga obavio konopac i vukao ga preko Keramejka14. Govorio
je kako imitira horege, jer i ona u davanju tona prelaze malo
meru da bi ostali mogli da pogode pravi ton. Govorio je da kod
većine ljudi od jednog jedinog prsta zavisi da li su ludi ili ne;
jer, ako neko ide sa ispruženim srednjim prstom, smatraće se
da je lud, ako ispruži kažiprst, onda neće. Ono što najviše vredi
dobij a se na trgu, tako reći, badava, i obratno: kipovi se prodaju
za tri hiljade bakeruša, a merdca brašna za dva bakama novca.
36 Ksenijadu koji ga je kupio rekao je: »Gledaj sad da uradiš
ono što će ti biti naređeno.« A kad je ovaj odgovorio (Euripid
Med,., 410): »Izvori neka teku sad nagore« — odvratio je Diogen:
»Da si kao bolesnik kupio lekara, svakako bi ga slušao, ili bi
mu rekao da izvori reka sad teku nagore?« Neki čovek je
želeo da kod njega uči filozofiju; ovaj mu je predao haringu
i naredio mu da ga prati. Čovek je ribu od stida bacio i otišao.
Uskoro posle toga sretne ga Diogen i smejući se reče: »Prija­
teljstvo između tebe i mene razorna je jedna haringa!« Diokle,
međutim, stvar priča ovako. Naime, kad mu je neko rekao:
»Zapovedi nam, Diogene!« — ovaj ga povede sa sobom i dade
mu da ponese sira za pola obola. Onaj je to odbio, i Diogen
mu reče: »Prijateljstvo između tebe i mene narušilo je ovo
parče sira vrednosti pola obola.«
37 I kad je jednom video neko dete kako pije vodu iz ruku,
izbaci čašu iz torbe š rečima: »Ovo me je dete pobedilo svojim
malim prohtevom!« Bacio je i svoju činiju kad je primetio
jedno dete kako je razbilo svoju posudu, pa je sočivo jelo iz­
dubljenom koricom hleba. Diogen je ovako zaključivao: »Bogo­
vima pripada sve. Mudraci su prijatelji bogova. Kod prijatelja
su sve stvari zajedničke. Dakle, sve pripada mudracima.«
Jednom prilikom je video ženu kako na veoma nepristojan
način pada na kolena pred bogovima i htede da je oslobodi
njenoga praznoverja. Pristupi joj, kako nam priča Zodl iz Perge,
i reče: »Zar se ne stidiš, ženo, da se otkriješ pred bogom koji
38 stoji iza tebe, jer sve je ispunjeno njegovim prisustvom?« As-
klepiju je prineo na dar kip borca, koji pokušava da ubije one
što padaju ničice pred bogom.
Obično bi govorio da su ga stigla prokletstva tragičkih
pesnika, jer on je (Nauck, Adespota, 284)
lišen i rodnog mesta, kuće, domovine;
prosjak, lutalica, boreći se za svoj nasušni hleb.

Govorio je da sudbini suprotstavlja odvažnost, zakonu

— prirodu, i strasti — razum. Kad se sunčao na Kranionu15,
12*
179
 priđe mu Aleksandar i reče: »Zatraži što god želiš!« Ovaj reče:
»Skloni se sa sunca!«
Kad je neki učenjak dugo čitao svoju raspravu i jednim upo­
la napisanim listom dao do znanja da se kraj primiče, Diogen je
rekao prisutnim: »Samo hrabro; vidim već zemlju.«1® Nekome
koji mu je dokazivao da ima rogove17 odgovorio je, pipnuvši
39 čelo: »Ne vidim ih.« Isto tako, kad je neko tvrdio da ne postoji
kretanje, Diogen ustade i pođe gore-dole. Nekom drugom koji
je govorio o nebeskim pojavama primetio je: »A koliko je
vremena prošlo otkako si sišao s neba?« I kad je neki pokvareni
eunuh napisao na ulazu svoje kuće: »Neka ne uđe nikakvo
zlo« — Diogen je upitao: »A kako će ući sam gospodar kuće?«
I kad je jednom svoje noge mazao mirisnim uljem rekao je:
»Miris iz glave odlazi u vazduh, a sa nogu u čulo mirisa.«18 Kad
su ga Atinjani pozvali da se posveti u misterije i govorili mu
kako oni koji su posvećeni u misterije u Hadu imaju prvenstvo,
on odgovori: »Smešno je ako se Agesilaj i Epaminonda praćakaju
u blatu, a neki nevaljalci, samo zato što su posvećeni u miste­
rije, treba da žive na ostrvu blaženih.«
40 Kad je na svom stolu jednom video miševe, rekao je: »Gle,
gle, i Diogen hrani parazite!«
Kad ga je Platon nazvao psom, on odgovori: »Tačno, jer
sam se stvarno vratio onima koji su me prodali.« Na izlasku
iz kupatila neko ga je upitao da li ima mnogo ljudi u kupatilu.
Odgovor je glasio: »Ne!« »A da li ima mnogo svetine?« To je
potvrdio. Kad je Platon postavljao definiciju: »čovek je dvo­
nožno živo biće bez krila«, i kad su mu to prisutni odobravali,
Diogen unese petla iščupanih krila u školu i reče: »Evo, ovo
je Platonov čovek.« Zato je uz definiciju dodato još: »sa ravnim
noktima«. Na pitanje jednog čoveka u koliko sati treba doruč-
kovati, on je odgovorio: »Bogataš može da doručkuje kad hoće,
a siromah kad ima.«
41 Kad je u Megari video ovce pokrivene prekrivačima19, a
da deca idu gola, rekao je: »U Megari je bolje biti ovan.
nego sin.« Kad ga je neko udario gredom, a posle toga rekao:
»Čuvaj se« — ovaj mu reče: »Pa zar ćeš me ponovo udariti?20«
Demagoge je nazivao slugeranjama narodnim21, a za vence je
govorio da su čirevi slave. Danju je palio sveću i govorio:
»Tražim čoveka.«
Jednom prilikom je stajao sav pokisao od kiše, i kad su
ga prisutni sažaljevali, Platon, koji je takođe bio prisutan, re­
kao je: »Ako želite da ga sažaljevate, sklonite se.« Pri tome
je ciljao na Diogenovo slavoljublje.22 A kad ga je neko dobro

180
 lupio pesnicom po glavi, rekao je: »Herakla mi, na to nisam
ni mislio da prilikom izlaska treba da nosim kacigu na glavi.«
42 Kad ga je i Mejdija23 udario pesnicom i rekao: »Tri hiljade
leže na stolu za tebe« — Diogen sutradan uze kaiš, obori ga
jednim udarcem i reče: »Tri hiljade leže na stolu za tebe.«
Kad se trgovac lekovima Lizija raspitivao kod njega da li
veruje u bogove, ovaj odgovori: »Kako da ne verujem, kad
i tebe smatram neprijateljem bogova?« Drugi kažu da je te reči
izgovorio Teodor24. I kad je video nekog čoveka kako se sav
polio svetom vodicom, rekao je: »Nesrećniče, pa zar ne znaš
da se polivanjem ne možeš osloboditi svojih grehova u životu,
kao što ne možeš da se oslobodiš ni gramatičkih grešaka?« Lju-
43 de je prekorevao zbog molitve (ili, prema nekim rukopisima,
sreće) i govorio da oni traže samo ono što im izgleda dobro,
a ne zato što je ono zaista dobro. A ljudima koji su se plašili
snova govorio je kako se ne uzbuđuju zbog onoga što rade
budni, a imaju mnogo muke s onim o čemu u snu fantaziraju.
Kad je glasnik u Olimpiji objavio: »Dioksip je pobedio mu­
ževe«, Diogen je primetio: »On je pobedio robove, a ljude sam
pobedio ja.«25
Bio je omiljen i kod Atinjana. Kad je neki mladić razbio
njegovo bure, građani izmlatiše mladića, a Diogenu dadoše
drugo bure. Stoik Dionizije priča za njega da je posle bitke
kod Heroneje* bio zarobljen i da je bio doveden pred Filipa.
Kad ga je Filip upitao ko je, odgovorio je: »Uhoda tvoje neza-
sitosti.« Filip ga je zbog toga pustio na slobodu diveći mu se.
44 Kad je Aleksandar jednom prilikom poslao Antipatru u
Atinu pismo po nekom Atliju, našao se tu i Diogen koji reče:
»Atlije, od Atlija, preko Atlija, Atliju.«**26 Kad mu je Perdika
zapretio smrću ako ne jdođe kod njega, Diogen je rekao: »To
nije nikakvo junačko delo, jer bi to mogle da urade i buve i
pauci.« Mislio je da bi pretnja bila snažnija da je rekao »da bi
živeo srećno i bez njega«, često bi glasno vikao da su bogovi
ljudima dali lak život, ali da je to, zbog traženja slatkiša, mi­
risa i drugih sličnih stvari, zaboravljeno. Nekom čoveku kome
je sluga obuvao cipele rekao je: »Još nisi sasvim srećan, dok
ti ne obriše nos, a to će se dogoditi onda kad ti ruke budu
oduzete.«27
45 Kad je jednom video čuvare hramova kako odvode nekog
slugu koji je ukrao jednu posudu iz hrama, rekao je: »Veliki
* Filip, kralj Makedonije, pobedio je 333. pre n.e. u bici kod Hero­
neje ujedinjenu atinsku i tebansku vojsku. — Pre».
** »Nesreća od nesreće, preko nesreće, nesreći.« — Pre».

181
 lopovi vode malog lopova.« Kad je jednom primetio kako neki
dečak baca kamenje na neki krst, rekao je »Dobro, dobro, po-
godićeš cilj.«®8 Deci koja su stajala oko njega i govorila: »Pa­
zimo da nas ne ujedeš« — on je odgovorio: »Samo hrabro, deco;
pseto ne jede zeleniš.«29 Nekom čoveku koji se ponosio ogrtačem
od lavlje kože rekao je: »Prestani da sramotiš omotač hrab­
rosti!« Nekom koji je blagosiljao Kalistena i govorio da kod
Aleksandra provodi život u raskoši d obilju rekao je: »Jadan
ti je to čovek koji doručkuje i ruča kad je to Aleksandru po
46 volji.« Kad mu je bio potreban novac, govorio bi da ga od
svojih prijatelja zahteva natrag, a ne da ga traži.
Jednom prilikom je javno onanisao na trgu i izjavio: »Kad
bi čovek samo mogao ovako da trlja i svoj stomak pa da se
oslobodi gladi.«80 Kad je video nekog mladića kako u društvu
otmene gospode odlazi na ručak, otrže ga iz njihovog društva
i odvede njegovim rođacima i naredi im da ga čuvaju. Nekom
lepo odevenom dečaku koji ga je nešto pitao odgovorio je da
mu neće odgovoriti pre no što skine svoje odelo i ne pokaže
mu da li je žena ili čovek. Jednom mladiću koji je u kupatilu
igrao kotabos31 rekao je: »Ukoliko bolje, utoliko gore!« Na
jednoj gozbi bacali su mu koske kao psu, a on ih je, pri od­
lasku, pomokrio kao pas.
47 Govornike i sve one što su tražili slavu u besedništvu na­
zvao je troljudima, u smislu da su triput nesrećni. Bogataša
neznalicu nazvao je zlatnorunom ovcom. I lead je na kući jed­
nog razvratnika spazio natpis: »Na prodaju«, rekao je obra­
ćajući se kući: »Znao sam da ćeš ti, živeći ovako u besu, svoga
gospodara lako izbljuvati.« I kad se neki mladić žalio na go­
milu ljudi koji su mu dosađivali, Diogen je rekao: »Prestani
i ti da pred javnost iznosiš znake svoje pohotljivosti.« Ulazeći
u prljavo kupatilo rekao je: ,»Gđe li se kupaju oni što se kupaju
ovde?« I kad je neki jadni kitarist bio od svih kuđen, on ga je
jedini hvalio. Upitan za razlog, rekao je: »Zato što on; uprkos
oskudice, više voli da se prehranjuje sviranjem u kitaru nego
pljačkom.«
8 Jednog svirača-kitaristu koga su slušaoci uvek napuštali
pozdravio je rečima: »Zdravo, petlu!« Na pitanje: »Kako to?«
— odgovorio je: »Zato što svojom pesmom budiš sve ljude.«
Kad se neki mladić javno isticao držeći govor, Diogen je skute
svoga kaputa napunio pasuljem i, ne obazirući se ni na šta, po­
čeo da ga jede. I kad je narod počeo da ga posmatra, on je
rekao da se čudi kako mogu onoga mladića da napuste i da gle­
daju u njega. Kad je neki veoma sujevemi čovek rekao: »Jed­

182
 nim udarcem ću ti razmrskati glavu« — on mu je odgovorio:
»A ja ću kijanjem s leve strane učiniti da zadrhtiš.« Kad ga
je Hegezija zamolio da mu da na poslugu neke od svojih spisa,
on je rekao: »Glup si, dragi moj Hegezija, što biraš naslikane
suve smokve, a ne prave, jer gubiš iz vida istinsko duhovno
vežbanje i obraćaš se napisanom.«
49 Nekom čoveku koji mu je prebacivao izgnanstvo, on je
rekao: »Pa baš zbog toga sam počeo da se bavim filozofijom,
nesrećniče!« I kad mu je opet neko rekao: »Tebe su prognali
Sinopljani«, odgovorio je: »A ja sam njih osudio na ostajanje.«52
Kad je jednom prilikom video nekog pobednika u Olimpdji kako
napasa ovce, rekao mu je: »Kako brzo si sa Olimpije prešao u
Nemeju,83 prijatelju!« Na pitanje zašto su atlete tupi i neoset-
Ijivi ljudi, odgovorio je: »Zato što su sazdani od svinjskog i
goveđeg mesa.« Jednom je tražio milostinju od jednog kipa, i
na pitanje zašto to radi, odgovorio je: »Vežbam se u veštini da
mi se nešto odbije.« Kad je jednom od nekoga tražio milo­
stinju, a to je najpre učinio zbog velike nemaštine, rekao je:
»Ako si već nekom drugom dao, daj i meni; a ako nikome nisi
ništa dao, daj meni prvome.«
50 Upitan od jednog tiranina koja je bronza najbolja za iz­
radu statue, odgovorio je: »Ona od koje su izliveni Harmodije
i Aristogiton.«* »Na pitanje kako Dionizije postupa sa svojim
prijateljima, on je odgovorio: »Kao s vrećama; kad su pune,
on dh okači, a kad su prazne, on ih baca.« A kad je neki mla­
doženja na svojoj kući napisao
»Ovde živi Zevsov sin pobednik Herakle,
Neka nikakvo zlo ne uđe u kuću!«

— on je dopisao reči: »Posle pobede — savez.« Lakomost je

nazvao metropolom sveukupnog zla. Kad je nekog razvratnika
video kako u gostionici jede masline, dobacio je: »Da si ovako
doručkovao, ne bi ovako ručao.«
51 Ljude pune vrlina nazvao je slikom bogova; ljubav je
proglasio besposlicom lenjivaca. Upitan šta je u životu tužno,
odgovorio je: »Bespomoćan starac.« Na pitanje koja životinja
najžešće ujeda, rekao je: »Među divljim zverima sikofant, među
pitomim — laskavac.« Kad je jednom zgodom video dva kentau­
ra veoma loše naslikana, upitao je: »K oji Od ovih je Herion?«**34
Laskanje je prozvao medenom zamkom. »Stomak je Haribda
* Harmodije i Aristogiton — sklopili 524. pre n.e. zaveru protiv Hi-
pije i Hiparha, sinova tiranina Pisistrata, pogubljeni posle Hiparhova
ubistva. — Red.
** Igra reči: »Koji je od ovdh gori?« — Pre».
183
 života.« Kad je saznao da je preljubnik Didimon bio uhvaćen
na delu, rekao je: »Zaslužio je da ga obese o njegovo ime.«
(Didymoi — mošnica!). A na pitanje zašto je zlato bledo, odgo­
vorio je: »Zato što ima mnogo ljudi koji vrebaju u zasedi.«
Kad je primetio neku Ženu u nosiljci, rekao je: »Kavez ne od­
govara životinji.«
52 Kad je jednom prilikom video odbeglog roba kako sedi na
bunaru,35 rekao je: »Čuvaj se, dete, da ne upadneš.« A kad je
spazio jednog kradljivca odela u kupatilu, primetio je: »Jesi li
mislio na pomadu, ili na odelce?«36 A kad je jednom spazio
žene obešene o maslinovo drvo, rekao je: »Kad bi samo sva
drveta nosila ovakve plodove!« Kad je video jednog kradljivca
odela, rekao je (Ilijada, X, 343, 387):
»Reci šta te je dovelo ovamo, prijatelju?
Hoćeš li da opljačkaš nekog od umrlih?«

Upitan od nekoga da li ima slugu ili sluškinju, odgovorio je:

»Ne!« I kad je ovaj produžio: »A ko će te izneti iz kuće ako
umreš?« — odgovorio je: »Onaj kome je potrebna kuća.«
53 Kad je video nekog mladića kako bez čuvara spava, pro-
drmao ga je recima (prema Ilijadi, VIII, 95, XXII, 283):
»Da ti neko, dok spavaš, ne probode leđa kopljem.«

A nekom čoveku koji je kupovao namirnice za raskošna jela

rekao je (prema Ilijadi, XVIII, 95):

»Brzo će ti proći život, dete, ako tako kupuješ.«

Kad je Platon držao predavanje o svojim idejama i pome-

nuo nekakvu »stolost« i »peharost«37, rekao je: »Moj Platone,
ja vidim sto i pehar, a ,stolost’ i ,peharost’ nikako ne vidim.«
A ovaj mu odvrati: »Sasvim tačno, jer ti, svakako, imaš oči
kojima se mogu videti sto i pehar, a razuma kojim se mogu
videti ,stolost’ i .peharost’ nemaš.«
54 Nekome koji ga je pitao: »Kakav ti izgleda Diogen?« —
odgovorio je: »Sokrat koji nije sasvim pri čistoj.« Na pitanje
koje je zgodno vreme za ženidbu, odgovorio je: »Za mladiće
još nije vreme, za stare nije više vreme.«38 Na pitanje kakvu
dobit ima od šamara, on je odgovorio: »Kacigu.«39 I kad je vi­
deo nekog mladića kako se doteruje, rekao je: »Ako se dote-
ruješ za ljude, bićeš nesrećan, a ako za žene, onda činiš ne­

184
 pravdu.«* Kad je video mladića kako je. pocrveneo, rekao je:
»Samo kuražno, to je upravo boja vrline.« Kad je jednom pri­
likom čuo dva pravnika40, osudio je obojicu: jednoga — da je
ukrao, a drugoga — da nije ništa izgubio. Na pitanje koje vino
rado pije, odgovorio je: »Tuđe.« A nekome koji je rekao:
»Mnogi te ismejavaju« — odgovorio je: »Ali ja'nisam ismevan'«
55 Nekome koji je tvrdio da je život zlo, odgovorio je: »Nije
život zlo, nego je zlo rđav život.« Na savet da potraži roba koji
mu je pobegao, odgovorio je: »Smešno, ako Manes može da živi
bez Diogena, zašto Diogen ne bi mogao bez Manesa.« Kad je
doručkovao masline, pa su izneli kolač, on je masline bacio i
rekao. (Eurip., Phoenissae, 40):
»O stranče, skloni se, daj mesta tiranu.«
I drugi put (Ilijad a, V, 366 i više puta):
Zavitla b iče m .. .**

Upitan kojoj vrsti pasa pripada, odgovorio je: »Kad sam gla­
dan, malteškim, a kad sam sit — Mološanima; jedan od onih
koje, doduše, najviše ljudi hvali41; ali kad treba da se s njima
ide u lov, ne usuđuju se zbog napora da pođu zajedno s njime.
Tako ni sa mnom ne možete živefci iz straha od neprijatnosti.«
56 Na pitanje da li mudraci jedu kolače, odgovorio je: »Upravo
tako kao što to rade svi ljudi.« Upitan zašto ljudi udeljuju
prosjacima a ne i filozofima bn je rekao: »Zato što zamišljaju
da bi i sami mogli postati hromi i slepi, ali nikako da bi mogli
postati filozofi.« Od nekog tvrdice je tražio nešto, a kad je ovaj
oklevao, Diogen reče: »Goveče, ja od tebe tražim za život, a
ne za sahranu42.« I kad su mu prebacivali zbog toga što je
ranije falsifikovao novac, rekao je: »Bilo je nekada vreme kad
sam bio onakav kakav si ti sada; a onakav kakav sam ja sada,
ti nećeš nikad biti.« I nekom drugom koji ga je takođe grdio
zbog iste stvari rekao je: »Jeste, ja sam, bez daljeg, mokrio
po ljudima, a sada više to ne radim.«
57 Kad je došao u Mindos i zapazio da je grad malen, a
kapija prevelika, rekao je: »Miđani, zatvorite kapiju da vam
grad ne pobegne.« I kad je jednom video lopova koji je ukrao
purpur i bio uhvaćen na delu, rekao je (Ilijada, V, 83):
»Zadesi ga purpurna smrt i sudbina moćna.«

* Igra reći — atychćis 1— adikeis. — P r e v .

** U Ilijad i (V, 366) stoji: ošine konje da beže. T o je neprevodljiva
igra reći, je r grčka reč elaan znači i goniti, ali i maslina. Ovde svakako
znači: on odbaci maslinu.

185
 Kad ga je Krates molio da ga poseti, rekao je: »Više volim
da u Atini ližem s6 nego kod Kratesa da uživam u sjajnoj i
bogatoj trpezi.« Pristupivši ugojenom retoru Anaksimenu, re­
kao je: »Daj i nama prosjacima nešto malo od tvog stomaka,
pa ćeš i sebi olakšati i nama učiniti korist.« A kad je ovaj be-
sednik jednom prilikom držao neku raspravu, Diogen je pri­
vukao pažnju slušalaca time što je podigao uvis osušenu ribu.
A kad se ovaj zbog toga naljutio, Diogen je rekao: »Anaksime-
nov govor prekinula je jedna ribica u vrednosti jedne pare.«43
58 Kad su mu jednom prilikom prebacivali što jede na trgu,
odgovorio je: »Pa i gladovao sam na trgu.« Neki autori mu
pripisuju i ovu stvar. Naime, jednom ga je Platon posmatrao
kako pere kupus, prišao mu je i tiho šapnuo: »Da si poštovao
Dionizija, ne bi morao sada da pereš kupus.« A ovaj mu je
isto tako tiho odgovorio. »I ti, da si prao kupus, ne bi morao
da se ulaguješ Dioniziju.«44 Kad mu je neko napomenuo da
ima veoma mnogo ljudi koji mu se smeju, on je odgovorio:
»Tako je, a njima se možda opet podsmevaju magarci. Ali ko­
liko oni vode računa o magarcima, toliko ja vodim računa o
njima.« Kad je jednom spazio nekog mladića koji se bavio fi­
lozofijom, rekao je: »Vrlo dobro! Ti one koji su zaljubljeni u
tvoje telo teraš da postanu ljubitelji lepote duše.«
59 Kad se neko divio zavetnim darovima na Samotraki, rekao
je Diogen: »Bilo bi mnogo više takvih da su zavetne darove
prineli i oni koji se nisu spasli.« Drugi ovu izreku pripisuju
Dijagori iz Melosa. Kad je neki privlačan mladić odlazio na
gozbu, savetovao mu je: »Vratdćeš se kao Gori.« Heiron, upor.
VI, 51.) A kad se ovaj vratio, i sutradan mu se javio rekavši:
»Ja se vratih, a gori ne postadoh« — Diogen mu odvrati: »Do­
duše, ne kao Heiron, nego kao Eurition.«45 Jednom je zamolio
nekog svadljivca da mu nešto da. Ovaj mu odgovori: »Prvo
treba da me ubediš.« Na to će Diogen: »Da sam mogao da te
ubedim, ja bih te već ubedio da se obesiš.«
Na povratku iz Sparte u Atinu, nekom čoveku koji ga je
pitao kuda će i odakle ide, on je rekao: »Iz jednog muškog
grada u ženski grad.«
60 Kad se vratio iz Olimpije, jedan čovek ga upita da li ima
mnogo sveta tamo. On odgovori: »Vrlo mnogo sveta, ali malo
ljudi.«46 Razvratnike je upoređivao sa smokvinim stablima koja
rastu na strmim liticama i čije plodove ne uživaju ljudi, već
gavranovi i jastrebovi. Kad je Frina u Delfima postavila svoj
zavetni dar, Afroditdn kip od zlata, on je, pričaju, dopisao ispod
kipa: »Dar raskalašnih Grka.« I kad mu je jednom prišao Alek­

186
 sandar i rekao: »Ja sam Aleksandar, veliki kralj« — on je
odgovorio: »A ja sam Diogen, pas47.« Upitan zašto ga zovu
psom, rekao je: »Onima koji mi nešto daju mašem repom,
koji mi ne daju ništa — na njih lajem, a ujedam one koji ne
valjaju.«
61 Jednom je brao plodove smokve. Tada mu jedan od čuvara
reče: »Ovde se tu skoro neko obesio.« — »Utoliko bolje«, reče
Diogen, »ja ću je očistiti«. Kad je zapazio kako neki olimpijski
pobednik netremice posmatra jednu heteru, rekao je: »Gledaj,
samo, kako jednog gordog pobednika vuče za vrat prva devojka
na koju je naišao.« Lepe hetere poređivao je sa smrtonosnim
napitkom spravljenim sa medom. Dok je jednom doručkovao
na trgu, prisutna su mu neprestano dobacivali: »Pas!« On im
odgovori: »Vi ste psi što stojite oko mene dok doručkujem.«
Kad su se dva mekušca sakrila od njega, rekao je: »Samo bez
62 straha! Pas ne jede zeleniš!«48 Kad su ga pitali za mišljenje
o nekom nemoralnom mladiću, odakle je, rekao je: »Iz Te-
geje.49« A kad je video nekog nesposobnog borca da se bavi
lekarskim poslom, rekao je: »Kako to? Zar zato da one što
su te ranije pobedili sada oboriš?« A kad je video sina neke
hetere kako baca kamenje na gomilu, rekao je: »Pazi da ne
pogodiš svoga oca!«
Kad mu je neki mladić pokazao nož koji je dobio na dar
od svoga ljubavnika, rekao je: »Nož je lep, ali drška ne valja.«50
Kad su ljudi hvalili darodavca koji mu je dao neki dar, rekao
je: »A zar mene ne hvalite koji sam dostojan da primim dar?«
Kad je neki čovek zatražio od Diogena da mu vrati kaput, on
je rekao: »Ako si mi ga poklonio, onda ga imam; a ako si mi
ga pozajmio, onda mi je potreban.« I kad mu je neki koga su
mu krišom podmetnuli rekao da u svom kaputu ima zlato, on
je odgovorio: »Upravo zbog toga ga podmećem pod glavu kad
spavam.«
63 Na pitanje kakvu korist ima od filozofije, odgovorio je:
»Ako ništa drugo, onda bar to da budem spreman na svaki
Udar sudbine.«51 A kad su ga pitali odakle je rodom, odgovorio
je: »Ja sam kosmopolita«. Kad su neki ljudi prinosili bogovima
žrtvu da bi im se rodio sin, rekao je: »A šta će od njega biti,
za to ne prinosite žrtvu?« Kad su od njega tražili da da nekakav
doprinos, rekao je skupljaču:
»Druge možeš da pljačkaš, od Hektora podalje ruke!« (Ilijada, XVIII)

Za hetere je govorio da su kraljice kraljeva, jer one mogu

tražiti što god im padne na pamet. I kad su Atinjani javnim

187
 glasanjem izglasali da je Aleksandar bog Dioniz, rekao je:
»A mene proglasite Sarapisom!« A kad mu je neko prebacivao
što posećuje prljava mesta, odgovorio je: »Pa i Sunce šija u
klozete, pa se ipak ne uprlja!«
64 Jednom prilikom je ručao u hramu, i kad su mu izneli
nečiste hlebove, on ih je bacio s napomenom da ništa prljavo
ne sme da uđe u hram. Nekom čoveku koji mu je rekao: »Ti
ništa ne znaš pa ipak filozofiraš«, — odgovorio je: »I kad se
samo pretvaram da mudrost prisvajam, i to već znači filozo­
firati.« Jedan otac mu je doveo svoga sina i pričao kako je ve­
oma talentovan i pun vrline. Na to mu je Diogen rekao: »Pa
zašto sam mu onda ja potreban?« Za one koji su uvek pričali
o vrlini, ali sami nisu postupali po Vrlini govorio je da se ni­
malo ne razlikuju od kitare: jer i kitara ništa ne čuje i ne
oseća. U pozorište je odlazio onda kad su drugi iz pozorišta
izlazili. Upitan zašto tako radi, odgovorio je: »To je moj prin­
cip u mom celokupnom životu.«*
65 Jednom je video nekog mladića koji se trudio da izgleda
kao žena.52 »Zar se ne stidiš«, rekao je, »što se slabije brineš
o sebi nego sama priroda; jer priroda te je stvorila muškarcem,
a ti se silom trudiš da budeš žena.« A kad je neku budalu video
kako podešava instrument sa žicama, rekao je: »Zar te nije
sramota da tonove podešavaš sa drvetom, a da svoju dušu ne
pokušavaš da prilagodiš životu?« Nekome ko je izjavio: »Nisam
sposoban da budem filozof« — rekao je: »Pa zašto, onda, živiš
ako ti nije stalo do toga da lepo živiš?« Jednom čoveku koji
je prezirao svoga oca rekao je: »Zar te nije stid da prezireš
onoga zbog kojeg si ovako uobražen?« I kad je video nekog
mladića koji je govorio nepristojne reći, rekao mu je: »Zar
te nije sramota da iz korica od slonove kosti trzaš mač od
olova?«
66 Izložen ruglu što pije u jednoj krčmi, on reče: »Pa ja se
takođe i šišam, u berbemici.« I kad su ga prekorevali što je
od Antipatra primio jedan stari ogrtač, rekao je (Ilijada, III, 65):
»Prezirati ne valja od bogova preslavne dare.«

A kad je neko naleteo na njega sa gredom a posle toga re­

kao: »Čuvaj se!« — Diogen ga je udario batinom i takođe re­
kao: »Čuvaj se!«53 Nekom čoveku koji je obletao oko jedne
hetere rekao je: »čem u sve to, nesrećniče, zar odbijanje nije
* »Ovim postupkom Diogen vrlo upečatljivo karakteriše sebe kao
čoveka koji pliva protiv struje« (Apelt). — Prev.

188
 bolje od ispunjenja te tvoje želje?« A nekom namirisanom čo-
veku rekao je: »Gledaj da te miris tvoje glave ne dovede do
smrada u životu!« Govorio je da robovi služe svojim gospoda­
rima, a ljudi nikogovići svojim strastima.
67 Upitan zašto se robovi zovu »andrapoda«* odgovorio je:
»Zato što su imali noge kao ljudi, a dušu onakvu kakvu imaš ti
koji sad ovo pitaš.« Od nekog rasipnika je zatražio novac u
vrednosti jedne mine. I na njegovo pitanje zašto od drugih
ljudi traži obol (paru) a od njega minu, odgovorio je: »Zato
što se nadam da ću od drugih opet nešto dobiti, a da li ću od
tebe još nešto primiti, to leži u božjim rukama.« Kad su mu
prebacivali zbog toga što prosi, dok Platon to nikad ne čini,
odgovorio je: »Pa i on traži ali (Odiseja, I, il57):
— Primače glavu do njega da drugi ne bi to čuli.

Jednom je, posmatrajući nesposobnog strelca, seo pored same

mete s napomenom: »Da me ne pogodi.« Govorio je da zaljub­
ljeni ljudi moraju mnogo štošta prepatiti radi uživanja.
68 Upitan da li je smrt zlo, odgovorio je: »Kakvo zlo, kad
ništa ne osećamo kad je tu!« Aleksandru koji mu je prišao i
rekao: »Zar me se ne plašiš?« — odgovorio je: »Pa šta si ti?
Dobro ili zlo?« I kad je ovaj odgovorio: »Dobro!« — Diogen
mu reče: »A ko se boji nečega što je dobro?«
Za vaspitanje je govorio da je za mlade sredstvo za sticanje
umerenosti, a za stare — uteha, za siromašne — bogatstvo, a
za bogate — ukras.
Preljubniku Didimonu koji je lečio oko jednoj devojci re­
kao je: »Gledaj da lečeći oko ne upropastiš devojku!« Kad su
mu jednom javili da mu njegovi prijatelji rade o glavi, rekao
je: »A šta treba da se čini ako s prijateljima treba jednako
69 postupati kao i s neprijateljima?«
Upitan šta je najlepše među ljudima, on je odgovorio:
»Sloboda govora.« Kad je ušao u jednu učionicu i spazio mno­
gobrojne kipove Muza, a malo učenika, rekao je: »Uz božju
pomoć, učitelju, imaš mnogo učenika.«
Naučio je da sve poslove obavlja na javnom mestu, kako
Demetrine tako i Afroditine**. Pravio je ovakve zaključke: »Ako
nije ništa neobično doručkovati, onda nije neobično ni ako se
to vrši na javnom mestu. Doručkovanje nije ništa neobično,
* Andrđpoda = oni koji imaju ljudske noge. — Prev.
** Tj. kako one koje se odnose na Demetru, tako i one što se odnose
na Afroditu. Demetra — boginja-zaštitnica poljskih plodova; Afrodita
— boginja ljubavi i lepote. — Prev.

189
 dakle, nije neobično ni ako se doručkuje na trgu.« Često je na
javnom mestu onanisao i tada bi govorio: »Kad bi se samo tr-
ljanjem stomaka ovako mogla utoliti glad.«54 I mnoge druge
stvari mu se pripisuju, ali bi bilo suviše navoditi sve, jer ima
mnogo toga.
70 »Vežbanje je dvostruko — jedno je duševno, a drugo te-
lesno; i kad se ono upražnjava bez prekida, stvara se način
mišljenja koji otvara put delima vrline. Jedno je nepotpuno
bez drugog, jer dobro osećanje i snaga spadaju podjednako
među zahteve kako duše tako i tela.«
Diogen je iznosio i dokaze da se kroz vežbanje lako dolazi
do vrline. Jer, samo posmatranje pokazuje da zanatlije i u za­
natskim veštinama kao i u višim umetnostima marljivim vež-
banjem postižu veliku spretnost; tako i svirači i atlete jedni
druge nadmašuju prema tome koliko je njihovo sopstveno vež­
banje neprekidno i trajno. I kad bd ovu svoju delatnost preneli
i na dušu, njihovi napori ne bi bili bez koristi i bez svrhe. _
71 Govorio je da se ništa u životu ne može postići bez vež-
banja i da je vežbanje u stanju da pobedi svaku prepreku.
Pošto je pretpostavka za srećan život izbor napora koji odgo-
varuju prirodi umesto beskorisnih napora, onda je nerazum-
nost uzrok naše nesreće. Jer upravo preziranje uživanja pruža
najveće uživanje ako smo se na to ranije vežbanjem navikli.
I kao što ljudi koji su navikli na prijatan život nerado prelaze
na ono što je tome suprotno, tako oni koji su se ozbiljno izvež-
bali za život sa toliko više zadovoljstva preziru upravo sama
uživanja.
Tako je on raspravljao i učio, a tako je i radio kad je
novac zaista falsifikovao usleđ toga što je manje pažnje po­
svećivao propisima zakona nego propisima prirode. On je go­
vorio da provodi onakav život kakav je provodio Herakle, ne
ceneći ništa više od slobode.
72 Govorio je da je sve svojina mudraca i izvodio one za­
ključke koje smo već ranije spomenuli.55 »Sve pripada bogo­
vima; bogovi su prijatelji mudraca; prijateljima su sve stvari
zajedničke: prema tome, sve stvari pripadaju mudracima.« O
zakonima je govorio da je nemoguće upravljati državom bez
njih. Tvrdio je da bez državnog uređenja ne može biti nikakve
koristi za gradsku zajednicu. A država je gradska zajednica;
zakon bez države nema, opet, nikakve koristi: prema tome,
zakon je uslov za gradsku zajednicu. Plemeniti rod i slava i
slične stvari za njega su bili predmet podsmeha; govorio je da
je sve to samo »nakit pokvarenosti.« Pravo državno uređenje

190
 nalazi se jedino u kosmosu. Govorio je da i žene treba da
budu zajedničke, jer brak uopšte nije cenio, smatrajući da za­
jednički život treba da postoji samo na osnovu međusobnog
ubeđivanja. Zbog toga i deca treba da budu zajednička.
73 Nije smatrao nečuvenim ni ako se nešto otme iz hrama ili
ako se jede meso bilo kojih životinja; nije bezbožno ni okusiti
ljudsko meso, kao što se vidi po običajima drugih naroda. I kao
dokaz za to služile su mu reci da je »sve sadržano u svemu i
da sve prolazi kroz sve«. Jer i u hlebu ima mesa, i u zelenišu
ima hleba i delova svih drugih tela, jer se kroz nevidljive pore
u nj uvlače delovi materije i ponovo isparavaju — kao što
objašnjava u svom Tijestu, ako su tragedije njegove i ne pri­
padaju možda Filisku sa Egine, jednom od njegovih učenika,
ih. možda i Pasifonu, Lukijanovom sinu, o kome Favorin u
svojim Šarenim pričama (FHG III, 582 s) priča da ih je napi­
sao posle Diogenove smrti.
Smatrao je da muziku, geometriju i astrologiju i slične
stvari treba zanemariti jer su beskorisne i nepotrebne.
74 Međutim, u svojim odgovorima na postavljena pitanja,
bio je neverovatno precizan u pogađanju suštine stvari, kao
što se vidi iz ovoga što smo rekli.
Vrlo otmeno je podneo sve nevolje kad je bio prodan.
Naime, za vreme plovidbe u Eginu zarobili su ga morski raz­
bojnici, pod komandom Skirpala i doveM ga na Krit i tamo
izložili na prodaju. Kad ga je glasnik pitao šta zna da radi, od­
govorio je: »Upravljati ljudima.« Pri tome je pokazao prstom
na lepo obučenog Korinćanina Ksenijada, koga smo već pome-
nuli, s rečima: »Prodaj me ovome; njemu je potreban gospo­
dar.« I tako ga je Ksenijad kupio, odveo u Korint, postavio
ga za učitelja svojih sinova i predao mu upravu nad ćelom
kućom. A Diogen se u svemu dobro pokazao, tako da je Kse­
nijad prilikom obilaska kuće rekao: »U moju kuću je ušao
dobar demon.«*
75 Kleomen u svome delu Pedagikos priča da su ga njegovi
učenici hteli otkupiti, ali da ih je ovaj nazvao budalama: »Jer,
ni lavovi nisu robovi svojih hranitelja, nego, obrnuto: hranitelji
su robovi lavova, budući da je osobina roba da se plaši, a divlje
zveri ljudima zadaju strah.«
Njegova moć ubeđivanja bila je čudovišna. On je lako svo­
jim rečima svakoga pridobijao. Tako se priča da je neki One-
sikrit iz Egine jednoga od dvojice svojih sinova po imenu An-
drostena poslao u Atinu. Ovaj je tamo slušao Diogena i ostao
* Tj. duh. — Prev.

191
76 u Atini. Posle toga otac je poslao svog starijeg sina Filiska8®;
i Pilisk je tamo ostao. Na kraju je sam otac otišao, kao treći,
i zajedno sa svojim sinovima bavio se filozofijom. Eto takva je
čarobna moć ležala skrivena u Diogenovim predavanjima. Nje­
gov je slušalac bio i Fokion, zvani Poštenjak, i Stilpon iz Me­
gare i još mnogi drugi političari.
Priča se da je umro u devedesetoj godini života. O njego­
voj smrti prepričavaju se razne priče. Neki kažu da je pojeo
sirovu nogu vola, pa se razbcleo od kolere i tako umro. Drugi,
opet, pričaju da je izvršio samoubistvo zadržavši dah. Među
onima koji tako misle je i Kerkid iz Megalopolisa, ili Krita,
koji u svojim melijambima kaže ovako:
77 »N ije više ono što je bio ranije, čovek iz Sinope,
poznat po tome što je nosio batinu, po dvostrukom ogrtaču,
po tome što je voleo da uživa slobodan vazđuh.
Otišao je snažno stegnuvši zube usnama,
zadržavši dah, vinuo se u nebo.
Jer, bio je pravi sin Zevsov, pas neba.«

Drugi pričaju kako se spremao da psima podeli za jelo

jednog polipa i da je tom prilikom bio ujeden u nogu i tako
umro. A njegovi učenici, kao što priča Antisten u svom delu
Diađochai (FGrH 508, F 7), zadržali su pretpostavku da je za­
držao dah. Boravio je, naime, najčešće u Kraneju, jednom gim­
naziju u Korintu. Po običaju, dođoše tamo i njegovi učenici i
zatekoše ga umotanog u ogrtač, ali nisu mislili da spava, jer
nije bio neka noćna skitnica niti je voleo dugo da spava. Oni.
dakle, skidoše s njega ogrtač i videše da je mrtav; pomislili su
da je tako prekratio sebi život jer nije želeo više da živi.
78 Kako pričaju, tada među njegovim učenicima nastade svađa
o tome ko da ga sahrani; došlo je čak i do tuče. A pošto su
prišli i očevi ovih učenika i predstavnici vlasti,, sahraniše ga
blizu kapije koja vodi na Istmos. Podigoše mu tamo i stub i
na njemu kip psa57 napravljen od parskog mermera. Kasnije
su mu ukazali počast i građani podizanjem bronzanih kipova
s ovim natpisom:
Vrem enom ostari 1 foronza, ali tvoja slava, Diogene,
ostaće za večita vremena.
Jer ti si nam jedini pokazao put ka životu bez velikih
prohteva, najlakši p u t ...

79 Postoji i moj stih u prokeleuzmatskom metru:

A . Deder, reci, Diogene, kakva te sudbina odvela u Had.
B. Uhvatio m e divlji zub psa.

192
 Neki pričaju đa je na samrti poručio da ga ne sahranjuju,
već da ga bace kao plen divljim zverima, ili u neku rupu, i da
odozgo nabace malo prašine; drugi, opet, kažu da je rekao đa
ga bace u Ilisos; da bi mogao biti koristan svojoj braći.
Demetrije u Homonimima kaže da je istoga dana kada je
Diogen umro u Korintu u Babilonu umro Aleksandar.
80 Njemu se pripisuju ove knjige: Dijalozi, Kefalion, Ihtijas,
Koloios, Pardalos, Atinski narod, Država, Etička veština, O bo­
gatstvu, O ljubavi, Teodor, Hipsijas, Aristarh, O smrti, Pisma.
Zatim, sedam tragedija: Helena, Tijest, Herakle, Ahilej,
Medeja, Hrisip, Edip.
Sosikrat u prvoj knjizi Naslednici (FHG IV, 503) i Satir u
četvrtoj knjizi Život pisaca (FHG III, 164) priča da ništa nije
Diogenovo, a za male tragedije tvrdi Satir da ih je napisao
Filisk iz Egine, Diogenov učenik. Međutim, Sotion u sedmoj
knjizi kaže da su Diogenovi samo ovi spisi:
O vrlini, O dobru, O ljubavi, Prosjak (Ptćchos), Tolmaios,
Pordalos, Kasandros, Kefalion, Filiskos, Aristarh, Sisif, Gani-
med, Hrtje, Pisma.
81 Bilo je pet Diogena. Prvi iz Apolonije, filozof prirode,
početak njegovog spisa je ovaj (Diels KRanz 64, B 1): »Na po­
četku svakog raspravljanja izgleda mi da je potrebno da se
pođe od principa koji nije sporan.« Drugi je iz Sikiona (FGrH
503 T 1), koji je napisao istoriju Peloponeza; treći je ovaj naš
Diogen; četvrti — stoik, rodom iz Seleukije, koji ima i nadi­
mak Vavilonac (Amim, Stoicorum vet. frg. III, str. 240, 2) radi
susedstva; peti je iz Tarza, a pisao je o pitanjima pesništva
koja je pokušavao da reši.
Za našeg filozofa tvrdi Atenodor u osmoj knjizi dela Peri-
pdtoi da mu je lice uvek sijalo, jer se stalno mazao uljem.

G LA V A 3. — MONIM

(oko 340. pre n. e.)

82 Monim iz Sirakuze bio je Diogenov učenik. Služio je, kako

priča Sosikrat, kod nekoga menjača u Korintu. S ovim menjačem
je Ksenijađ, koji je bio kupio i slušao DiOgena, stajao u stalnim
vezama i hvalio je njegovu valjanost i u delima i rečima. Time
je u Monima izazvao ljubav prema tom čoveku u tolikoj meri
da se odmah počeo pretvarati da je lud, pa je svu sitninu i
13 Diogen 193
 sav novac koji se nalazio na stolu pomešao, i tako je radio
sve dok ga njegov gazda nije otpustio. Posle toga se smesta
priključio Diogenu. Pridružio se i kiniku Kratesu i umnogome
je krenuo istim putem kao on, tako da je njegov gazda, kad
je to video, još više verovao da je zaista poludeo.
Postao je čuven čovek, pa ga pominje i komik Menandar.
U jednoj od svojih komedija, u Hipokomu, gde je za njega rekao
ovo (KOck 249):
A. O Filone, Monim je svakako bio mudar čovek,
samo nešto manje slavan.
B. Je Γ to onaj sa rancem?
A. I to sa tri. A izgovorio je jednu reč, tako mi Zevsa,
koja ništa manje nije od one »Poznaj samoga sebe« ni
od ostalih čuvenih izreka.
Prosjak je i ove sve nadmašio, jer je izjavio
da je svaka misao samo vetar.

On je bio čovek najvećeg dostojanstva, prezirao je slavu,

a težio je samo istini.
Napisao je neke šale, gde je duboka istina pomešana sa
šalom, i dve knjige o nagonima i jednu knjigu s naslovom
Protrćptikos*.

GLAVA 4. — ONESIKRIT

(oko 330. pre n. e.)

84 Prema podacima nekih autora, Onesikrit se rodio na Egini,

dok Demetrije iz Magnezije tvrdi da je bio iz Astifaleje. I
on je jedan od istaknutih Diogenovih učenika. U njega, izgleda,
ima neke sličnosti sa Ksenofonom. Jer Ksenofon je pošao u
rat sa Kirom, a ovaj s Aleksandrom; Ksenofon je napisao
Kirupajdeju**, a ovaj je pisao o Aleksandrovu vaspitanju. Onaj
je proslavljao Kira, a ovaj Aleksandra. I po načinu objašnja­
vanja je sličan Ksenofonu, samo što kao imitator stoji tiza ori­
ginala.
Živeo je i neki Menandar, učenik Diogenov, s nadimkom
Drimos, koji je bio obožavalac Homera i Hegezija iz Sinope
s nadimkom Kloios, i Filisk sa Egine, kao što smo već ranije
rekli.
* Saveti. — Preo.
** Kirovo detinjstvo, vaspitanje. — Preo.

194
 G LA V A 5. — KRATES

(oko 328. pre n. e.)

85 Krates, sin Askonde, bio je Tebanac. I on je bio jedan od

istaknutih učenika Psa. Međutim, Hipobot tvrdi da nije bio
Diogenov učenik, nego Ahejca Brizona. Njemu se pripisuju
sledeće pesničke igrarije (Diels, Poetarum philosophorum
fragmenta, 10, B 4):

Postoji jedan grad Pere sred crvenog isparenja,

lep i plodan, sav prljav, koji ničega nema,
u koji ne ulazd nijedna budala, ni parazit,
niti pak neko željan ženske, a ponosan na svoju zadnjicu.
U gradu nema ničeg osim majčine dušice, luka, smokava i hlefoa.
Zato i ne ratuju među sobom oko toga,
pa zato nemaju ni oružja da bi njime stekli zlato ili slavu

86 Postoji i jedan vrlo poznat dnevnik (Ephemeris) koji glasi

ovako (PPF 10 B 13):
Kuvaru daj deset mina, lekaru jednu drahmu,
laskavcu pet talanata, savetniku dim,*
kurvi jedan talanat, a filozofu tri obola.

Zvali su ga takođe Otvaračem vrata (Thyrepanoiktes), jer je

ulazio u svaku kuću i đavao dobre savete. Njegovi su i ovi
stihovi (PPF 10 B 8):
Sto sam naučio i izmislio i zajedno s Muzama naučio,
to imam; dobra koje daje sreća su tašta i ništavna.

O koristi koju je imao od filozofije kaže (PPF 10 B 18):

merica pasulja, i to da ni za što ne brinem.

Pripisuje mu se i ovo (PPF 10 B 14):

Ljubav se leči glađu, a ako ne, onda vremenom.
A ako se i time ne možeš poslužiti, onda konopcem.

87 U punoj snazi je bio u sto trinaestoj olimpijadi (328— 325).

Antisten u svom spisu Diadochai (FGrH 508, F 8) kaže da je
u nekoj tragediji posmatrao Telefa sa korpicom u ruci, inače
slabo doteranog, i da je smesta pristupio filozofiji kinika. Pro­
dao je svoje imanje — bio je, naime, jedan od uglednih ljudi

* Tj- ništa. — Prev.

13*
195
 — prikupio oko dvesta talanata i sve to podelio svojim sugra­
đanima. Posle toga se s takvim žarom pr^lao filozofiji da ga se
seća i komik Filemon, koji kaže (KOCK 146):
Leti je nosio debeo ogrta&,
zim i rite da b i bio sličan Kratesu.

Diokle priča da ga je Diogen nagovorio da svoje imanje pret­

vori u ispašu za ovce, a ako ima što od gotovine, da to baci u
more.
88 Dalje, kaže da je Aleksandar stanovao u Kratesovoj kući,
a Filip da je živeo u »kući Hiparhijinoj. Često je svoje rođake
koji su dolazili i odvraćali ga od onog što je naumio terao
batinom. Bio je plemenita duha. Demetrije iz Magnezije p ii-
poveda da je svoj novac ostavio kod nekog menjača i dogovorio
se s njim da — ako se njegova deca ne posvete filozofiji — onda
da im đ& taj novac, a ako postanu filozofi, onda da novac dS
narodu; jer, ako se bave filozofijom, onda im ništa nije potreb­
no. Eratosten (FGrH 241, F 21) priča da je s Hiparhijom, o ko­
joj ćemo još govoriti, imao sina po imenu Pasikleja; kad je ovaj
postao efeb*, odveo ga je u stan neke javne devojke s na-
89 pomenom da je to brak po očevom shvatanju. Brakovi preljub-
nika su tragični, njihov kraj predstavlja bekstvo i ubistvo kao
nagradu; međutim, brakovi onih koji posećuju hetere su ko­
mični, jer oni iz razvrata i pijanstva vode u ludilo.
Krates je imao brata Pasikleja, koji je bio Euklidov uče­
nik. Jednu ljupku izreku njegovu navodi Favorin u drugoj knji­
zi Uspomena (FHG III, 579). Naime, kad se zauzimao za nekog
mladića kod gimnaziarha, zagrlio je njegove kukove, i kad se
ovaj zbog toga razbesneo, rekao mu je: »Zašto? Zar i to nije
isto što i kolena?« Kazao je da je nemoguće naći nekog potpuno
bez mane, jer se, kao i u naru, uvek nalazi poneko trulo zrno.
Kad je naljutio svirača kitare Nikodroma, dobio je udarac u
90 lice; tada je na čelo zalepio pločicu i na nju napisao: »To je ura­
dio Nikodrom.« Prostitutke je namemo ružio jer je hteo da se
ujedno vežba u podnošenju uvreda.
Kad mu je Demetrije Falerski poslao hleba i vina, on ga
je izgrdio rečima: »Kad bi izvori rađali i hleb«, — što dokazuje
da je pio samo vodu!
Kad su mu gradski stražari zametali što je obukao fine
sidonske haljine, odgovorio im je: »Pokazaću vam i Teofrasta

* Tj. kad je postao punoletan (kad je navršio 18 godina). — Prev.

196
 da nosi sidonsku tkaninu.« I pošto mu to nisu poverovali, od­
vede ih u berbemicu i pokaza im ga dok se upravo šišao. I kad
ga je u Tebd gimnaziarh izudarao bičem (drugi, opet, tvrde da
je to bilo u Korintu i da je bio bičevan od Eutikrata) pa su ga
vukli za noge, on je, ne mareći za sve to, citirao (Ilijada, X, 591):
»Za nogu me zgrabi i baci sa božanskoga praga.«

91 Međutim, Diokle priča da ga je odvukao Menedem iz Eretrije.

Ovaj je, naime, bio stasit čovek i verovalo se da je bio na
usluzi Asklepijadu iz Flijunta. Krates je, dakle, položio ruku
na njegove bokove i rekao: »Tu unutra je Asklepijad.« I zato
se Menedem razbesneo u tolikoj meri da ga je povukao za
nogu, pri čemu je ovaj naveo gornji stih.
Zenon iz Kitiona priča u svom delu Hrije da je jednom
bez ikakvog ustručavanja ušio ovčju kožu u svoj ogrtač.
Po svojoj spoljašnosti je bio ružan, pa su ga zbog toga
prilikom gimnastičkih vežbi ismejavali. A on je imao običaj
92 da podiže ruke i govori: »Samo hrabro, Kratese! Ne sekiraj se
zbog očiju i ostalog tela; viđečeš ove koji ti se rugaju, zahva­
ćene bolešću, kako će te blagosiljati, a same sebe kuditi zbog
svoje tromosti.« Govorio je da treba filozofirati dotle dok voj­
skovođe ne budu smatrane za goniče magaraca. Oni koji se
druže s laskavcima žive isto tako usamljeni kao i telad kad
uđu među vukove; jer tu ne nalaze nikakve rođake, nego samo
ljude koji im rade o glavi.
Osećajući kraj života, on je sam sebi ispevao sledeće sti­
hove (PPF 10, B 9):
Eto, grbavi starče, krećeš na put,
ulaziš u Hadovo carstvo savijen pod teretom svojih godina.

93 Na Aleksandrovo pitanje da li želi da se njegov rodni grad

obnovi, odgovorio je: »Čemu to? Možda će ga opet neki Alek­
sandar razoriti!« Govorio je da je njegova domovina preziranje
slave i siromaštvo, koje ne može potresti nikakvo zlo, i da je
on sugrađanin Diogena, koji je bio siguran od svake zavisti.
Njega pominje i Menandar u Blizancima ovim rečdma (KOCK,
117, 118):
Poći ćeš sa mnom u svom starom ogrtaču,
kao nekad što je išla žena Kratesa kinika.
A svoju ćerku je dao, kao što je s&m priznao,
svojim učenicima na probu od trideset dana.

197
 G L A V A 6. — METROKLE

(oko 300. pre n. e.)

94 Metrokle, brat Hiparhijin, koji je najpre slušao peripate-

tika Teodora, bio je tako slabih nerava da je jednom prilikom,
kad je za vreme predavanja »pustio vetar«, sav utučen želeo da
umre zatvorivši se u kući. Kad je Krates to saznao i došao kod
njega pozvan od njegovih rođaka, namemo se pre toga najeo pa-
sulja, pa mu je pokušao dokazati razumnim govorom da nije uči­
nio nikakvo nepristojno delo. »Bilo bi svakako pravo čudo kad
vetrovi ne bi na prirodan način odlazili.« Naposletku je i sam
pustio vetar, i tako ga malo povratio, jer se sličnim postupkom
izjednačio s njim. Otada je postao njegov slušalac, i doterao
do toga da je u filozofiji postao valjan čovek.
95 Sam je spalio svoja dela, kao što priča Hekator u prvoj
knjizi Hrija (Gomoll, frg. 23), rečima (Nauck2, adespota 285):
»To su samo utvare što dolaze iz sveta snova.«

(Dakle, samo prazno brbljanje.)

Drugi tvrde da je spalio Teofrastova predavanja s rečima:
»Dođi ovamo. Hefeste, tebe traži sada grad« (prema Ilijadi, XVHI, 392).

On je učio da se neke stvari mogu kupiti novcem, kao na

primer, kuća; druge stvari se, opet, mogu steći samo vremenom
i marljivim radom, kao, na primer, obrazovanje. Bogatstvo
je štetno ako se čovek njime ne koristi kako valja.
Umro je u dubokoj starosti, i to na taj način što je sam
sebi zadržao dah.
Njegovi su učenici Teombrot i Kleomen. Teombrotov učenik
je bio Demetrije iz Aleksandrije, Kleomenov — Timarh iz Alek-
sanđrije i Ehekle iz Efeza. Ali i Ehekle je slušao Teombrota, a
njega Menedem, o kome ćemo još govoriti. Među njima se
isticao takođe Menip iz Sinope.

GLAVA 7. — HIPARHUA

(oko 300. pre n. e.)

96 I Metroklovu sestru Hiparhiju privukla su učenja ove ško­

le. Oboje su bili rodom iz Maroneje.
Zanosila se Kratesovim učenjem i njegovim načinom ži­
vota, ne mareći uopšte za nastojanja svojih prosaca, ravno-

198
 dušna prema svom bogatstvu, otmenom poreklu i lepoti. Za nju
je Krates značio sve u životu, ča k je i roditeljima zapretila
da će oduzeti sebi život ako je ne daju njemu. Roditelji su
tada pozvali Kratesa da odvrati devojku od njenih namera,
i on se na sve načine trudio da to učini. I kad je naposletku
nije mogao ubediti, podiže se, stavi sve što je imao sa sobom
i na sebi njoj pred noge, i reče: »Evo tvog mladoženje, ovo
je njegovo imanje, i prema ovome donesi odluku!« Rekao je
da neće stupiti s njom u zajednicu ako se ona u svemu ne
složi s njegovim načinom života.
97 Devojka se odlučila. Obuče iste haljine, pođe zajedno s
njim, opštila je s njim na javnom mestu i odlazila na ručak
i večeru. Tako je došla i na Lizimahovu gozbu, gde je Teodora,
zvanog Bezbožnik, s ovim sofizmom zbunila: »Sto god Teodor
radi a da mu za to niko ne prebaci da čini nepravdu, to može
i Hiparhija da učini a da je pri tome ne okrive za neku neprav­
du; Teodor ne čini nikakvu nepravdu ako sam sebe bije, pa
tako ni Hiparhija ne čini nikakvu nepravdu ako bije Teodora.«
On ništa nije odgovorio na to što je bilo rečeno, ali je podigao
njen ogrtač! Ali Hiparhija se na to nije ni prestrašila niti zbu-
98 nila kao što žene obično čine. A kad joj je rekao (Eurip. Bacch.,
1236)
»Ko je ta što je ostavila tkački čunak na razboju?«

»To sam ja, Teođore«, reče ona, »ali valjda ne misliš da

sam time sama sebi naškodila ako ono vreme koje bi trebalo
da upotrebim uz razboj iskoristim za čestito obrazovanje duha?«
Takvih i drugih izreka te žene filozofa ima bezbroj.
Postoji i Kratesova58 knjiga s naslovom Pisma u kojoj izno­
si izvanredne filozofske misli, a u stilu je ponekad blizak Pla­
tonu. Napisao je i tragedije sa uzvišenim filozofskim karakte­
rom, kao što je, na primer, ovo mesto (Nauck2, str. 809 ss):
U mojoj domovini ne postoji samo jedna kula, niti samo
jedna koliba.
Svaki dvorac i svaka kuća na svetu spremna
je da nas prihvati.5*

Krates je umro u dubokoj starosti i sahrfenjen u Beotiji.

199
 G LA V A 8. — MEN IP

(oko 300. pre n. e.)

99 Menip, takođe kinik, bio je rodom Feničanin, i to rob —
kao što priča Ahajik u svojoj Etici. Diokles kaže da je njegov
gospodar bio iz Ponta i da se zvao Baton. Najzad je, uz pomoć
novca za kojim je bio veoma pohlepan, postao tebanski gra­
đanin.
On nema ničeg ozbiljnog u sebi, i njegove knjige su pime
šala i veoma podsećaju na spise njegovog savremenika Me-
leagra.
Hermip (FHG III, 45) tvrdi da je bio zelenaš i da su ga
tako i zvali; on je, naime, davao novac u zajam za brodarinu
i uzimao zaloge za obezbeđenje i tako prikupio ogromno bo-
100 gatstvo. Naposletku je, zbog toga što su ga mnogi mrzeli, iz­
gubio sve i u očajanju se obesio. Mi smo za njega napisali ovu
pesmicu (App. Anthol., v. 41):
Feničanin poreklom, ali pas sa Krita,
zelenaš koji je uzimao kamate od dana — tako su ga i
zvali — valjda znaš za Menipa!
Jednom su u Tebi provalili u njegovu kuću,
izgubio je sve, i protivno prirodi psa,
obesio se.

Neki tvrde da knjige nisu njegove, nego Dionizijeve i Zo-

pirove, obojice sa Kolofona, koji su mu svoje knjige predali
kao prepredenom trgovcu da ih rastura.
101 Bilo je šest Menipa. Prvi je pisac Istorije Lidije i jednog
izvoda iz Ksanta (FGrH 765 T 7); drugi je ovaj naš, treći —
sofist iz Stratonikeje, poreklom iz Karije; četvrti je vajar, peti
i šesti su slikari (obojicu pominje Apolodor — FGrH 244, F 81)
Ostavio je trinaest knjiga, među kojima i ove: Podzemni
svet, Testamenti, Šaljiva pisma bogova, Protiv fizičara, mate­
matičara i gramatičara, O Epikurovu rođendanu, O dvadese-
tinama koje oni slave.

GLAVA 9. — MENEDEM

(oko 300. pre n. e.)

102 Menedem je bio učenik Kolota iz Lampsaka. Po Hipo-

dotovom pričanju, on je toliko daleko išao u verovanju u čuda

200
 da je hodao odeven kao Erinija* i govorio kako dolazi iz Hada
da nadgleda grešnike, da bi se zatim ponovo vratio tamo i sve
to ispričao tamošnjim bogovima. Njegovo odelo je bilo ovakvo:
tamnosivi kaput koji je dopirao do nogu, preko njega purpurni
pojas; na glavi je nosio arkadski šešir sa utkanih dvanaest
znakova Zodijaka, cipele u vidu tragičkih kotura; preterano
dugačka brada, a u ruci je držao jasenovu batinu.
103 Ovo su životopisi pojedinih kinika. Ovome ćemo dodati još
njihova zajednička učenja, jer ih smatramo filozofskom sektom,
a ne, kako neki misle, da su samo zastupnici jednog određenog
načina života. Oni za logiku i fiziku ne žele da čuju, slično
Aristonu sa Hiosa; njihova je pažnja posvećena isključivo etici.
I ono što mnogi navode za Sokrata kao naročito karakteristično,
to Ddokles pripisuje Diogenu kad kaže da ovaj tvrdi: »Treba
tražiti« (Odiseja, IV, 392).
»ono što ti se ili zlo ili dobro dogodilo u tvojoj kući.«

Oni odbacuju takođe uobičajene naučne struke. An-

tisten je govorio (Mullach, 40) da se »razumni ljudi ne
104 bave gramatikom, da dh neobične stvari ne bi odvratile
od njihovog zadatka«. Odbacuju i geometriju j muziku i sve slič­
no tome. Tako je Diogen rekao nekom čoveku koji mu je poka­
zao sunčani sat: »Korisna stvar da čovek ne zakasni na ručak.«
A jednom drugom čoveku koji mu je dao neko objašnjenje iz
muzike, odgovorio je:
»Državom veoma lepo upravljaju misli mudrih ljudi,
i kućom, a nikako sviranje u kitaru ili flautu.«

Njihov krajnji cilj je život pun vrline, kao što kaže Antis-
ten u svom Heraklu, slično kao i u stoika; jer, stvarno postoji
nekakva zajednica i veza između ove dve škole. Zato su i
rekli da je Kinizam u stvari kratak put ka vrlini. Tako je
živeo i Zenon iz Kitiona.
105 Oni takođe propovedaju umeren život; zadovoljavaju se
jelima koja utoljavaju glad d svojim ogrtačem; preziru bogat­
stvo, slavu i plemenito poreklo.60 Neki od njih se hrane samo
biljkama i piju jedino vodu, isključivo hladnu. Stanuju pod
krovom na koji slučajno naiđu, ili u buretu, kao Diogen, koji

* Erinijs = podzemna boginja, osvetnica prekršenog prirodnog za­

kona — Bed.

201
je govorio da je božanska stvar nemati potrebu ni za čim, a
bogovima slično — imati potrebu samo za malim.
Oni se svi slažu u tome da se vrlina može naučiti, kao što
priča Antisten u svom Heraklu (Mulloch, 2), i da se ne može
izgubiti. Mudrac zaslužuje ljubav; on je bez greške i prijatelj
svih onih koji su njemu slični. Srećnom slučaju ne ostavljaju
ništa. Po njihovom učenju, sve ono što se nalazi na sredini
između vrline i nevaljalstva je adidfora*, kao što uči i Ariston
sa Hiosa.
Ovo su, dakle, bili kinici. Sad treba da pređemo na sta­
lke, na čijem je čelu Zenon, Kratesov učenik.

* Ravnodušno, svejedno. — Preo.

202
 KNJIGA VII
GLAVA 1. — ZENON

(oko 300. pre n. e.)

1 Zenon*, sin Manseov, ili Demejev, rodom iz Kitiona na

Kipru, malog helenskog gradića u kome su se nekad naselili
Feničani.
Po pričanju Timoteja Atinjanina u Biografijama (FHG IV,
525), vrat mu je bio iskrivljen. Apolon iz Tira priča da je bio
mršav, prilično ovisok i tamne boje kože; zato su ga prozvali
egipatskom klematidom, prema pričanju Hrisipovom u delu
0 poslovicama. Bio je širokih bedara, slabe telesne građe. Zato
se, prema pričanju Persejevom u delu Uspomene sa gozbi, retko
kad odazivao pozivima na gozbe. Kažu da je uživao u zelenim
smokvama i u sunčevoj toploti.
2 Kao što smo već rekli, bio je učenik Kratesov. Kako tvrdi
Timokrit u svojoj Biografiji, slušao je i Stilpona i Ksenokrata
deset godina. To kaže i Polemon. Hekaton (Gomoll, 26) i Apo-
lonije iz Tira u prvoj knjizi O Zenonu pričaju da je jednom
prilikom pitao proročište za savet šta treba da učini da bi
svoj život što bolje usmerio, i da mu je na Ovo Bog odgovorio
da se mora družiti s pokojnicima. On je to ispravno shvatio i
počeo da se bavi proučavanjem starih. Kratesu se pridružio
ovako. Naime, jednom prilikom je u Fenikiji kupovao purpur,
1 kod Pireja je pretrpeo brodolom. Tada pođe u Atinu i, već
tridesetogodišnjak, sede uz nekog knjižara koji je upravo čitao
3 drugu knjigu Ksenofonovih Uspomena. Ispunjen radošću, ras­
pitao se gde takvi ljudi borave. Slučajno je u tom momentu
tuda prolazio Krates. Knjižar mu ga pokaza i reče: »Eto, pri­
druži se ovome.« Od toga vremena slušao je Kratesa. Bio je
* Zenon = onaj koji oživljuje; osnivač škole zvane Sto a. Stod je
šareni trem (stod poikile) na sevemoj strani Agore u Atini, gde je
poučavao Zenon. — Red.

203
 veoma naklonjen filozofiji, ali veoma stidljiv i osetljiv na ki-
ničku bestidnost. Krates je želeo da ga izleći od toga, pa mu
dade jedan lonac sočiva i naredi da ga ponese kroz Kerameik.
A kad je video da se stidi i kako pokušava da sakrije lonac,
on dohvati batinu i razbije lonac; ovaj se dade u bekstvo, a
sočivo mu pocuri niz noge1. Tada Krates viknu: »Zašto bežiš,
feničansko momče? Nije ti se dogodilo nikakvo zlo!«
4 Neko vreme je, dakle, slušao Kratesa. Pošto je tada pisao
svoje delo o državi, neki ljudi su u šali govorila da je tu knjigu
napisao sedeći na repu psa*. Pored Države, napisao je i ova
dela;
O prirodnom životu, O nagonu, ili O prirodi čovekovoj, O
strastima, O dužnosti, O zakonu, O helenskom vaspitanju, O
vidu, O celini, Pitagorska pitanja, Katholika, O načinima izra­
žavanja, Pet homerskih problema, Kurs predavanja o poetici.
Njegove su i ove knjige: Umetnost, Rešenja, Dve knjige
elenha (dokaza), Sećanja (uspomene) na Kratesa, Etika.
To su njegove knjige.
Naposletku se odvojio od Kratesa i slušao još dvadeset
godina one koje sam već pomenuo. Kažu da je tada izjavio:
»Imao sam srećnu plovidbu kad sam pretrpeo brodolom.« Po
drugim podacima, to je izjavio još dok je bio Kratesov učenik.
5 Neki, opet, tvrde da se zadržao u Atini kad je čuo za brodolom
i da je tada rekao: »Sudbina mi je naklonjena jer me je od­
vela filozofiji.« Drugi pričaju kako je u Atini rasprodao robu
i posle toga se posvetio filozofiji.
Setajući šarenim tremom — koji se zvao Peisianaktijski,
a šareni po Polignotovim slikama3 — držao je svoja predavanja,
ispunjen željom da to mesto učini slobodnim od svakog ome­
tanja. Jer za vreme vladavine tridesetorice tirana na tom mestu
je bilo ubijeno hiljadu četiri stotine građana4. Tamo su se
skupljali njegovi slušaoci, pa su po Stoi d prozvani stoicima, a
isto tako i njegovi učenici koji su se pre toga zvali zenonovci.
Tako priča i Epikur u svojim Pismima (Usenet, 198). I pre toga
su stoicima nazivani pesnici koji su boravili u toj Stoi, kao što
tvrdi Eratosten u osmoj knjizi svoga dela O staroj komediji;
i oni su doprineli slavi ovog naziva.
6 Atinjani su veoma cenili Zenona, tako da su mu predali
na čuvanje čak i ključeve od gradskih kapija i odlikovali ga
zlatnim vencem i bronzanom bistom. To isto uradiše i dva
njegova sugrađanina smatrajući da će im statua služiti na čast*.
I građani Kitiona u Sidonu su se mnogo trudili oko njega. I
Antigon ga je prihvatio, i kad god bi došao u Atinu, došao bi

204
 da ga sluša. Cesto ga je pozivao u posetu. To je Zenon, doduše,
odbio, ali je zato poslao jednog od svojih učenika — Perseja,
Demetrijevog sina, rodom iz KMona, čije doba najviših uspeha
pada u sto tridesetu olimpijadu (260— 257), kada je Zenon već
bio star. Pismo Antigonovo upućeno njemu, po svedočenju
Apolonija iz Tira u njegovoj knjizi O Zenonu, glasilo je ovako:

7 »Kralj Antigon šalje pozdrav filozofu Zenonu

Mislim da spoljašnjom srećom i slavom nadmašujem tvoj

život, ali da po znanju i obrazovanju i savršenoj sreći koju ti
uživaš zaostajem za tobom. Stoga reših da te pozovem da se
preseliš k meni, uveren da se o ovu moju želju nećeš oglušiti.
Preduzmi, dakle, sve moguće mere da postaneš moj drug, i
znaj sasvim jasno da nećeš biti jedino moj vaspitač, nego svih
Makedonaca zajedno. Jer onaj koji makedonskog vladara vas-
pitava i vodi putem vrline, taj, bez ikakve sumnje, priprema
i njegovim podanicima put ka muževnom dostojanstvu. Jer, od
toga kakav je vladar, u najvećoj meri zavisi i kakvi će biti
njegovi podanici.«
8 Zenon je odgovorio ovako (Hercher, str. 792):

»Zenon pozdravlja kralja Antigon a.

Cenim tvoju želju za naukom ukoliko ona vodi istinitom i
zaista korisnom obrazovanju, a nikako prostom obrazovanju
koje kvari moral. Jer, onaj koji je ispunjen željom za filozo­
fijom i sklanja se od toliko hvaljenog uživanja, koje tako mno­
ge mlade ljude navodi na mekuštvo, taj, svakako, nije samo po
svojoj prirodi sklon plemenitosti, nego i svojom voljom. Jedna
plemenita priroda, potpomognuta prikladnim vežbanjem, a uz
to još d temeljnim znanjem, lako korača putem koji vodi posti­
zavanju pune vrline. Sto se mene tiče, ja patim od telesne
slabosti zbog starosti, jer mi je već osamdeset godina, pa zato
9 ne mogu da dođem k tebi. Ali ti šaljem neke od svojih školskih
drugova, koji ništa ne zaostaju iza mene po svojim duhovnim
sposobnostima, ali su po telesnoj snazi ispred mene. U društvu
s njima nećeš izostati ni za jednim od onih koji su stigli do
savršenog blaženstva.«
Poslao je Perseja i Tebanca Filonida; obojicu pominje Epi-
kur kao Antigonove prijatelje u pismu koje je uputio svom
bratu Aristobulu.
10 Izgleda mi umesno da ovde dodam i odluku Atinjana u vezi
s njim. Ona glasi ovako:6

205
 O D LU K A

Za vreme arhonta Arenida, u petoj pritaniji, file Akaman-

tije, dvadeset prvoga dana meseca maimakteriona*, dvadeset
trećeg dana pritanije, u punopravnoj narodnoj skupštni, pred-
sedavajući Hipon, Kratistotel i Ksipeteon i njegovi drugovi
predsednici donesoše odluku, a Trazon, sin Trazonov, iz demosa
Anankaje, izjavio je:
»Pošto je Zenon, sin Mnaseja iz Kdtiona, već mnogo godina
boravio kao učitelj filozofije i pokazao se i u ostalim stvarima
kao valjan čovek, pa je i mladiće koji su se njemu obratili da
bi ih poučio svojim savetima neprestano pokušavao da prido­
bije za vrlinu i umerenost, pri čemu je i svoj sopstveni život
11 iisticao kao primer svega najboljeg, i pridržavao se sam svojih
učenja, to je narod pod znakom sreće odlučio da pohvali Ze-
nona, Mnasejevog sina, iz Kitiona, i da ga prema zakonu od­
likuje zlatnim vencem u znak priznanja za njegovu vrlinu i
čestitost i da mu u Keramejku o javnom trošku podigne nad­
grobni spomenik. Sto se tiče izrade venca i podizanja nadgrob­
nog spomenika, narod je odlučio glasanjem da to poveri peto­
rici izabranih između atinskih građana da se o tome postaraju.
Državni pisar će tu odluku urezati na dva stuba, i on je ov-
lašćen da jedan stub postavi u Akademiji, a drugi u Likeju.
Troškove oko podizanja ovih stubova treba upravnik državne
12 blagajne da podela tako da svako zna da atinski narod valjane
ljude ceni i dok su živi i posle smrti. Sto se izgradnje tiče, iza­
brani su glasanjem Trazon iz Anakaje, Filokle iz Pireja, Fedar
iz Anaflista, Medon Aharnjanin i Smikit iz Sipalete (Dion Pe-
jonjanin).«
Ovo je tekst te odluke.
Antigon iz Karista (Wilamowitz, Antigonos von Karystos,
116) kaže da se Zenon nije stideo toga što je rodom iz Kitona**
Jer, kad su jednom gradili neko kupatilo i kad je i on kao
jedan od prilagača na jednom stubu bio upisan kao Zenon—
filozof, tražio je da se doda još »dz Kitiona«. Jednom prilikom
je napravio šuplji poklopac za svoj lekit*** i skupljao u njega
13 novac da bi njegov učitelj Krates imao dovoljno sredstava
potrebnih za život. Kažu da je prilikom svoga dolaska u Grčku
* Peti mesec atičke godine, otprilike od 15. novembra do 15. de­
cembra. — Red.
** Kitidn, grad u Misiji, u severozapađnom delu Male Azije — Prev.
*** Lekit = posuda za ulje. — Prev.

206
 imao preko hiljadu talanata i da ih je upotrebio davanjem
zajma za brodogradnju7.
Hranio se komadićima hleba i medom, i uz to pio malo
mirišljavog vina. Sa dečacima se samo malo bavio,** sa jed­
nom javnom ženskom samo jednom ili dvaput, da ne bi izgle­
dalo da je ženomrzac. S Persejem je živeo u jednoj kući, i kad
mu je ovaj bio doveo jednu ljupku sviračicu, on ju je odveo
Perseju. Bio je, kažu, veoma predusretljiv, pa je i kralj Antigon
često kod njega bivao u gostima, pa je s njim čak otišao na
14 gozbu kitaristi Aristokleju, ali se brzo povukao. Izbegavao je
mesta gde se skupljalo mnogo ljudi i tada bi obično seo na ivicu
klupe, da bi se bar donekle sklonio od dosađivanja svetine. Ni­
kada nije šetao u društvu više od dvojice pratilaca. Ponekad8
bi od prisutnih tražio i novac, pa su se mnogi uplašili toga i tako
mu manje stvarali gužvu. Tako priča Kleant u spisu O novcu.
(Stoicorum veterum fragmenta, Arnim, I, 589). A kad ga je
jednom prilikom bila okružila velika masa sveta, pokazao je
drveni okvir na žrtveniku na gornjoj strani Stoe i rekao: »To
je ranije stajalo na sredini, ali, zbog toga što je smetalo pre-
mešteno je u stranu; uklonite se i vi sa sredine, pa ćete nam
manje smetati.«
Kad ga je Lahetov sin Demohares pozdravio i rekao, ako
mu je što potrebno, neka samo zatraži pismeno od Antigona,
koji će mu sve dati, on je, pošto je to čuo, prekinuo svaki odnos
15 s njim®. Priča se da je posle Zenonove smrti Antigon izjavio:
»Kakvoga sam posmatrača izgubio!«10 On je takođe preko po­
slanika Trasona zatražio od Atinjana da mu podignu nadgrobni
spomenik u Keramejku***. Na pitanje zašto se toliko divi Ze-
nonu odgovorio je: »Zato što uprkos mnogobrojnim poklonima
koje je od mene primio, nikad nije pokazao nimalo uobraženos-
ti i što se nikad nije ponižavao.«
On je bio takođe istraživač, a za sve je stvarao jasne
pojmove. Zato i Timon u svom delu Silloi kaže ovako
(Diels, 38):
Staricu jednom Feničanku spazih u senovitom mraku
punu žudnje za svim; a njena je vrška otišla —
premalena; njen um je, pak, manji.od pameti guske11
16 Žučno se raspravljao i s dijalektičarom Filonpm i zajed­
no s njim studirao. Zato je uživao divljenje i od Zenona mla­
đeg, i to ne u manjoj meri nego njegov učitelj Diodor. Oko
* Sasvim suprotno tvrđenje Athen. X III 607 E. — Prev.
** Vidi gore VII, 11.

207
 njega su se vrzmali i neki odrpanci i polugoli ljudi, kako kaže
Timon (Diels, 39):
Dok je oko sebe prikupio oblak jadnih ljudi,
prosjaka najniže vrste, ljude bez igđe ičega.
Bio je mrka izgleda, zajedljiv, a na licu mu se odražavala
neka zbijena ozbiljnost. Bio je veoma štedljiv, čak sklon tvr-
dičluku, pod izgovorom domaćinskih principa. Ako bi nekog
17 grdio, činio bi to prikriveno, nekako izdaleka12. Kao primer na­
vodim njegove reči koje je jednom uputio nekom uobraženom
čoveku. Kad je, nadme, ovaj, oklevajući, preskočio neku baru,
rekao je: »Ima potpuno pravo što je nepoverljiv prema blatu, jer
se u njemu ne može ogledati.« I kad mu je neki kinik rekao da
nema ulja u posudi pa ga zamolio da mu ga da, on je to odbio.
A kad je polazio, pozvao ga je da razmisli ko je od njih bezo­
brazniji. Bio je zaljubljen u Hremonida, i kad su jednom prili­
kom sedeli zajedno s Kleantom, on je ustao; a kad se Kleant
tome iznenadio, rekao je: »Znam i da dobri lekari kažu da je
mirovanje najjači lek protiv zapaljenja.« Jednom su dva čo-
veka sedela za stolom iznad njega; jedan od njih je drugome
jače stao na nogu, te Zenon udari onoga kolenom. I kad se ovaj
okrenuo, rekao mu je: »Sta misliš, da ovaj tvoj sused pati od
tebe?« Nekome koji je voleo đečake, rekao je da ni učitelji
koji se stalno nalaze u društvu dečaka nemaju više pameti od
18 samih dečaka. Lepo sastavljene besede ljudi koji besprekomo
govore upoređivao je s aleksandrijskim srebrnjacima. »Oni su
lepi i savršeno okrugli kao i onaj novac, ali zato nisu ništa
bolji.« A besede druge vrste upoređivao je s atičkim tetra-
drahmama, površno kovanim i nepravilnog oblika, ali su često
»teže« od lepo doteranih beseda. Svom učeniku Aristonu koji
je održao mnoge govore, i to izvanredno lepo, a mnogo štošta
rekao navrat-nanos i nepromišljeno, rekao je: »Nemoguće da
te je otac rodio drugačije nego pijan.« Zato ga je prozvao i
brbljivcem koji se jezgrovito izražava.
19 Sa nekim proždrljivcem koji nije ništa ostavljao svojim
drugovima za stolom postupio je ovako. Naime, jednom prilikom
bila je izneta krupna riba. Zenon ju je dohvatio, kao da će je
ćelu pojesti. I kad je onaj čovek pogledao začuđeno, Zenon je
rekao: »Pa šta? Misliš li ti da će ovi drugovi za stolom svakoga
dana trpeti ako ti ne možeš da podneseš moju proždrljivost
samo jedan jedini dan?« I kad je neko derište počelo da mu
postavlja pitanja koja ne odgovaraju njegovim godinama, doveo
ga je ogledalu i rekao mu neka se pogleda. Posle toga ga je
upitao da li mu izgleda u redu da neko s takvim licem postavlja

208
 ovakva pitanja. Kad je neko primetio da mu se Antisten gotovo
nikako ne dopada, pročitao mu je njegovu raspravu o Sofoklu
i pitao ga da li mu izgleda da u njoj ima makar nešto lepo.
Kad mu je ovaj odgovorio da ne zna, Zenon reče: »I ti se ne
stidiš, ako je Antisten kazao nešto što ne valja, da naročito
to mesto potržeš d zapamtiš; ako je rekao nešto lepo, da se ni­
malo ne trudiš da to zapamtiš?«
20 Kad je neki čovek primetio da mu izreke filozofa izgle­
daju i suviše kratke, odgovorio je: »U pravu si, jer i njihovi
slogovi treba da budu kratki, ako je to moguće.« I kad mu je
neko govorio o Polemonu, o tome da nije dosledan u svojim
predavanjima jer se u samom raspravljanju udaljava od teme,
pogledao ga je mrko i odgovorio: »Pa, koliko on ceni ono što
mu se za to daje?« Tvrdio je da onaj ko vodi razgovor uver-
ljivo treba da ima glas kao glumac i da raspolaže velikom
snagom, ali da ne srne razvlačiti usta kao što to čine oni koji,
doduše, mnogo pričaju, ali ono što je besmisleno13. Ono što je
lepo rečeno ne treba dugo izlagati pažnji slušalaca, kao što
to rade veliki umetnici izlažući svoja dela posmatranju; na­
protiv, slušalac mora da bude u toj meri pogođen recima da
uopšte nema vremena za stavljanje nekih primedbi.
21 Nekom mladiću koji je mnogo brbljao rekao je: »Tvoje
uši su srasle za tvoj jezik.« A nekom lepom mladiću koji je
tvrdio da ne veruje da se mudar čovek može zaljubiti, odgo­
vorio je: »U tom slučaju neće postojati ništa nesrećnije od le-
potana.« Govorio je takođe da veći deo filozofa nije mudar,
a da su u malim i slučajnim stvarima neznalice. Navodio je
i Kafisija (ovaj je, naime, jednom učeniku koji je pokušavao
da glasno duva u flautu udario šamar s napomenom da se
dobro ne sastoji u jačini, nego jačina u dobru14). I kad se neki
mladić upustio u drskije raspravljanje, on mu je rekao: »Eh,
dete, ne bih želeo da ti kažem šta mi pada na um.«
22 Kad mu se nametao neki lepi i bogati Rođanin, u stvari
čovek bez ikakve vrednosti, ostavio ga je najpre, samo da bi
ga se oslobodio, da sedne na jednu prljavu stepenicu, da bi
isprljao svoje fine haljine. Posle toga ga je uputio na mesto
određeno za prosjake, da bi se trljao o njihove rite. Najzad je
mladić otišao. »Ništa nije nepristojnije«, govorio bi, »od uobra-
ženosti, naročito kod mladih ljudi.« »Čovek ne treba da troši
svoju snagu na glas i na izražavanje, nego treba svoj duh da
zaposli u prvom redu brižljivim razmišljanjem o onome što je
korisno; i ne smemo da shvatimo to kao stvar kuvanja ili spre­
manja.« »Mladi ljudi treba da budu skromni u hodu, u dr­
14 Đlogen 209
 žanju tela i oblačenju. Neprestano se poziva na Euripidove
stihove o Kapaneju (Euripid, Suppl., 861 — 863):
»Najmanje je isticao svoje bogatstvo, a sreća ga nije učinila gordim:
uobraženja nije imao više od siromašnog čoveka.«

23 Govorio je da za shvatanje nauke nije ništa nepodesnije

od uobraženosti, i da nam ništa nije potrebnije od vremena.
Na pitanje šta je to prijatelj, odgovorio je: »Drugo ja.« Jednog
roba, kojeg je uhvatio u krađi, izudarao je bičem, i kad je ovaj
počeo da viče: »Sudbina me je odredila da kradem« — on je
odgovorio: »I to da budeš šiban.« Za lepotu je govorio da je
cvet umerenosti, a umerenost da je cvet lepote. Kad je jedan­
put video slugu jednog svog prijatelja svega pokrivenog masni­
cama, rekao mu je: »Vidim tragove tvoga besa.« A čoveku koji
se namazao mirišijavim uljem rekao je: »Ko je to što miriše
na ženu?« I kad ga je Dionizije, zvani Metatemenos, jednom
pitao zašto jedinog njega ne ispravlja, odgovorio je: »Nemam
24 u tebe poverenja.« Nekom brbljivom dečaku je rekao: »Imamo
dva uva, a jedna usta, zato da više slušamo, a manje govorimo.«
Jednom je na nekoj gozbi ležao za stolom i ćutao, pa su ga upi­
tali za uzrok tome. Odgovorio je neka jave kralju da je bio
na gozbi prisutan i jedan stari čovek koji je umeo da ćuti. Ljudi
koji su postavili to pitanje bili su izaslanici Ptolemejevi koji su
došli da saznaju nešto o njemu i jave kralju. Na pitanje kakav
stav zauzima prema ogovaranju, rekao je: »Kao izaslanik koga
vraćaju a da mu nisu dali odgovor.« Apolonije iz Tira priča
da ga je jednom prilikom Krates uhvatio za kaput i hteo da ga
odvuče od Stilpona. A on je rekao: »Moj dragi Kratese, način
kako da se pridobije filozof jeste da ga povučeš za uši [nagovo­
riš]. Ako želiš da me ubediš, povuci me, dakle, za njih; a ako
pokušaš silom, onda će moje telo ostati s tobom, a duša će biti
kod Stilpona.«
25 Kako priča Hipobot, on se zajedno s Diodorom bavio stu­
dijama. Kod njega je izučio d dijalektiku. A kad je već dobro
odmakao u znanju, prišao je i Polemonu zbog toga što ovaj
nije znao ni za kakvu uobraženost. Kažu da je Polemon ovako
govorio: »Vrlo dobro znam, Zenone, da se kod mene uvlačiš
kroz baštenska vrata i da mi kradeš moja učenja, uvijajući
ih u feničansko ruho.« I kad mu je neki dijalektik u dokazu
koji nosi ime »Žetveni«15 pokazao sedam dijalektičkih oblika,
upitao ga je koliko traži kao platu za to; i kad je čuo da traži
sto drahmi, on mu je, kažu, dao dvesta. Tako daleko je išao
u svojoj ljubavi prema nauci.

2 10
 Pričaju takođe da je prvi upotrebio reč »kathekon«1®* i
da je o tome napisao i jednu raspravu. A Heziodove stihove
je ovako izmenio (Dela i dani, 293, i sholije uz to):
Najbolji je onaj čovek koji sluša dobar savet,
a za pohvalu je i onaj koji sve sam uvidi.

16 Jer, bolji je onaj koji ume da se drži dobrog saveta i ume njime
da se koristi nego onaj koji sam od sebe svaku stvar sazna;
jer, ovaj drugi može samo da shvati, dok onaj što se pridržava
dobrog primera, pored toga, to i u delu pokaže.
Na pitanje kako to da se on, tako ozbiljan čovek, razga-
ljuje pri piću na večerinkama, odgovorio je: »I bob17, koji je
sam po sebi gorak, kad se nakvasi u vodi, postane sladak.«
I Hekaton u drugoj knjizi Hreja** (Gomoll, 24) kaže da se on
prilikom takvih skupova uvek opustio. Govorio je da je bolje
oklizmiti se nogom nego jezikom. Dobar uspeh se rađa, doduše,
iz neznatnog početka, ali on nije ništa neznatno. Neki ovu izreku
pripisuju Sokratu.***
Bio je u najvećoj meri izdržljiv i veoma skroman; hranio
se nekuvanom hranom, a išao je odeven samo u tanki ogrtač.
Zato su za njega govorili:
’7 »Njega ni oštra zima, ni beskrajna kiša,
ni žar sunca ne može savladati, niti, pak, strašna bolest,
on ne liči običnpm čoveku,
nego neprestano, noću i danju, trudi se da nešto nauči.«

Međutim, komičari nisu videli da su ga svojim grdnjama

u stvari samo hvalili. Tako Filemon u svojoj drami Filozofi
(Kock, II, str. 502 s) kaže:
»Jede hleb, suva smokva uz to, pa gutljaj vode,
Ovaj zaista izlaže neku novu filozofiju,
uči gladovanju, a stiče učenike.«

Drugi ovo mesto pripisuju Posidipu.

Ubrzo je zauzeo mesto i u poslovicama. U vezi s njim se
govorilo: »Umereniji od filozofa Zenona.«
I Posidip kaže u svojoj komediji Metapheromenoi (Kock, III
340):
» . . . tako da je deset dana
izgledao još umereniji od samog Zenona.«
* Tj. »dužnost«. — Previ
** Saveti. — Prev.
»*» Ovo se pripisuje i Sokratu. Vidi Diog. L., II, 32.

14* 211
28 On se ovakvim načinom života i dostojanstvom isticao iznad
svih ostalih, a tako mi Zeusa, i dužinom života*. Umro je u
devedeset osmoj godini, provevši život bez bolesti i u zdravlju.
Persej, međutim, u svom delu Etičke rasprave kaže (SVF, I,
458) da je umro u starosti od sedamdeset dve godine, a da je
došao u Atinu sa dvadeset i dve godine. Apolonije priča da je
na čelu škole stajao pedeset osam godina.
Umro je ovako. Prilikom izlaska iz škole spotakao se i
slomio prst. Rukom je udario o zemlju uz reči Eshilove Niobe
(Poetae Melici Graeci, Oxford 1962, str. 787):
»Dolazim: zašto me zoveš?«

— i smesta je umro, ugušivši se.

29 Atinjani ga sahraniše na Kerameiku i ukazaše mu počast
narodnim odlukama koje sam već ranije spomenuo**. Antipater
iz Sidona (Append. Anthol., III, 1°4) ispevao mu je ove stihove.
»Ovde počiva Zenon, građanin Kitiona, koji je jednom
potrčao na Olimp, bez gomilanja Peliona na Osu***
On nije izvršio Heraklove radove; ali je pronašao
put same mudrosti koji vodi ka zvezdama.«

Još jedan epigram napisao je stoik Zenodot, učenik Dio-

30 genov (Anth. Pol., VII, 117):
»Ostvario si umerenost, odrekavši se hvalisavog bogat­
stva, Zenone, dostojanstvo i ozbiljnost ti se ocrtavaju
na čelu. Nauku muževnosti si pronašao i neumornim radom i
velikim naporom stvorio si novu školu, majku neustrašive
slobode. A ako ti je otadžbina Fenikija, zašto da ti se
to uzme kao zlo? Zar i s&m Kadmo nije došao odande,
od kojeg je Helada dobila knjige i pismo?«

A zajedno za sve stoike epigramatičar Atenej kaže ovako:

(A. Pal.; IX, 496.)
Vi kojima su poznata sva stoička učenja i koji
ste najbolja učenja poverili svojim božanskim knjigama,
da, je, naime jedino dobro vrlina duše. Ona je jedina što
je spasla i odbranila i živote ljudi i gradove. Međutim,
telesno uživanje, koje drugim ljudima predstavlja željeni
cilj, izabrala je jedna jedina od Mneminih kćeri.****
* Mesto reči makarićteti (sreća, blaženstvo) treba ovde umetnuti
reč makrobioteti (dug život). Tako su neki izdavači i prihvatili.
** Diog. L. V I I 10.
*** Giganti, da bi se u borbi protiv olimpijskih bogova popeli na
Olimp, stavili su brdo Pelion na brdo Osu.
**** Mnemine kćeri = Muze. — Prev.

212
31 O tome kako je Zenon umro, rekao sam d ja ovako u
Pammetru (A. Pal., VII, 118):
Za Zenona iz Kitiona se priča d a je um ro od starosti,
posle m nogih muka, bez hrane.
Drugi kažu da je rukom dodirnuo zem lju i rekao:
»Dolazim sam: zašto me zoveš?«

Neki autori, dakle, tvrde da je on na ovaj način umro. Toliko

0 njegovoj smrti.
Demetrije iz Magnezije u svom đelu Homonimi priča da
je njegov otac Mnaseas često dolazio u Atinu kao trgovac i
da je Zenonu ijoš dok je bio dete donosio mnoge sokratovske
32 spise. Tako se on još u svojoj domovini obrazovao. Posle je
došao u Atinu i pridružio se Kratesu. Izgleda takođe, kaže De­
metrije, da je on definisao vrhovni cilj svoga delanja, dok su
se drugi kolebali u svojim iskazima o tome. Dalje tvrdi da se,
kao Sokrat psom, zaklinjao Kaparijem. Drugi autori, među
kojima i drugovi skeptika Kasija18, u mnogim stvarima optu­
žuju Zenona da je na početku knjige O državi, prvo, proglasio
nekorisnim uobičajeni tok obrazovanja kod Helena19, drugo,
što na sve ljude koji se ne ističu vrlinom primenjuje epitete
kao: neprijatelj, dušmanin, rob, i da su svi neprijatelji jedni
drugima: roditelji deci, braća braći i prijatelji prijateljima.
33 U Državi je, shodno tome, proglasio samo valjane (vrle)
ljude za građane, prijatelje, rođače i slobodne ljude.
Prema tome, po shvatanju stoika, roditelji i deca su ne­
prijatelji jer nisu mudri (puni vrline). On je, isto kao i Platon u
Državi, postavio zahtev za zajednicom žena, i u svom učenju od
20020 stihova on zabranjuje građenje hramova, podizanje sudova
1 gimnazija u gradovima. Sto se tiče novca, on piše da zlatni
novac nije nužno uvoditi ni u cilju trgovine, niti pak radi
preduzimanja putovanja. Dalje, on naređuje da i žene i mu­
škarci nose isto odelo i da nijedan deo tela ne sme biti potpuno
skriven.
34 Hrizip u svome delu o državi svedoči da je spis Država
Zenonovo delo. Govorio je i o pitanjima ljubavi na početku
knjige koja nosi naslov O veštini ljubavi. Ali, i u svojim Ra­
spravama on govori o sličnim stvarima. Stvari te vrste nalazimo
u Kasija, ali i u oratora Isidora iz Pergama. Ovaj takođe tvrdi
da je stoik Atenodor isekao mesto iz njegovih dela koja nje­
gova škola nije odobravala, a njemu je bila poverena biblioteka
u Pergamu. Posle toga, kad je Atenodor bio otkriven i izveden
pred sud, ta su mesta ponovo umetnuta. Eto, toliko o njegovim
delima koja se smatraju autentičnim.

213
35 Bilo je ukupno osam ljudi s imenom Zenon. Prvi je Zenon
Eleaćanin, o kome ćemo još govoriti; zatim ovaj o kome sada
govorimo; treći je sa Rodosa, autor jedne lokalne istorije u
jednoj svesci; četvrti je istoričar, koji je opisao Pirov pohod
na Siciliju i 'u Italiju, a pored toga i jedan izvod iz političke
istorije Rima i Kartagine; peti je Hrizipov učenik koji je za
sobom ostavio malo spisa a mnogo učenika;.šesti je lekar iz
Herofilove škole, sposoban lekar, a slab pisac; sedmi je gra-
matičar, koji je pored ostalih spisa ostavio i epigrame; osmi je
poreklom iz Sidona, filozof epikurejac, sasvim jasan u izlaganju
i tumačenju.
36 Zenonovih učenika ima mnogo, ali su najpoznatiji Persej.
sin Demetrijev iz Kitona, za koga neki tvrde da je bio njegov
učenik, a drugi njegov sluga, jedan od onih koje mu je bio
poslao Antigon da mu pomažu u pisanju knjiga; on je bio i
vaspitač Antigonovog sina Halkioneja. Jednom prilikom je An­
tigon hteo da ga kuša, pa je udesio da mu budu dostavljene
lažne vesti o tome da su neprijatelji opustošili njegovo imanje;
kad je Persej pri tom nabrao čelo, Antigon reče: »Vidiš li ti
da bogatstvo nije nešto sasvim ravnodušno (adiaphoron).«
Perseju se pripisuju ove knjige: O kraljevstvu, Lakede-
monska država, O braku, O hezbožništvu, Tijest, O ljubavi,
Opomene, Rasprave, Četiri knjige anegdota, Uspomene, Odgovor
na Platonove »Zakone« (sedam knjiga).
37 Njegovi dalji učenici su: Miltijadov sin Ariston, sa Hiosa,
osnivač učenja o stvarima moralno indiferentnim (adiaphora);
Heril iz Kartagine, koji je nauku proglasio krajnjim ciljem;
Dionizije21 koji je cilj prebacio na zadovoljstvo,* jer zbog svoje
teške bolesti očiju više nije imao snage da bol naziva indife­
rentnim; on je bio rodom iz Herakleje. Zatim Sfer iz Bosfora;
Kleant, Fanijev sin, iz Asa, njegov naslednik u školi; njega
je Zenon obično upoređivao sa voštanim tablicama na kojima
se teško piše ali koje zadržavaju slova koja su na njima ispi­
sana. Sfer je takođe postao učenik Kleantov posle Zenonove
smrti, i mi ćemo se s njim pozabaviti u odeljku O Kleantu.
38 Prema Hipobotovom pričanju, Zenonovi učenici su bili i Filonid
Tebanac, Kalip iz Korinta, Posejdon iz Aleksandrije, Atenodor
iz Soloja, Zenon iz Sidona**.
Odlučih da dam jedan opšti pregled stoičkih učenja za
vreme Zenona, jer je upravo on bio osnivač škole. Već sam
* Metathemenos
** Valjda iz Tarza

214
 izneo jedan spisak njegovih mnogobrojnih spisa,* u kojima
je vladao jezičkim izrazom kao nijedan drugi od stoika. A nje­
govo učenje je uglavnom u ovom. To će biti ispričano u glav­
nim crtama, kao što sam to uobičajio i kod ostalih.
39 Stoici uče da se filozofska nauka deli na tri dela: jedan
je prirodni, drugi etički, a treći logički. Ovakvu podelu je prvi
izvršio Zenon iz Kitiona u svom delu O nauci, a to je uradio
i Hrizip u prvoj knjizi svoga dela O nauci i u prvoj knjizi
Fizike. Tako su uradili i Apolodor i Silos u prvom delu Uvoda
u učenje stoika, i Eudrom u svojim Osnovama etike, Diogen
iz Babilona i Posejdonije.
40 Ove delove Apolodor naziva »topoi«**, Hrizip i Eudrom
ih zovu »vrstama«, a ostali rodovima. Filozofija je, kažu oni,
kao živo biće: logika odgovara kostima i tetivama, etika me­
snatim delovima, fizika odgovara duši. Drugo poređenje kojim
se služe jeste ono s jajetom: ljuska je logika, zatim dolazi be-
lanac — to je etika, a žumanac u sredini je fizika. Ili, pak , kažu
da filozofija liči na plodnu njivu: logika je ograda oko imanja,
etika je plod, a fizika je zemljište, ili stabla. Ili je upoređuju
s gradom utvrđenim bedemima, a kojim upravlja razum.
Neki stoici kažu da nijedan deo nije nezavisan od nekog
drugog dela, nego su svi zajedno pomešani. I samo izlaganje
su načinili takvim. Drugi, doduše, stavljaju logiku na prvq
mesto, zatim fiziku, a na treće etiku; među ovima to čini Zenon
u svojoj raspravi O predavanju (nauke), zatim Hrizip, Arhćdem
i Eudrom.
41 Istina, Diogen iz Ptolemeide počinje od etike; Apolodor
etiku stavlja na drugo mesto, dok Panetije i Posejdonije počinju
od fizike, kao što tvrdi Fanija, Posejđonijev učenik, u prvoj
knjizi svojih Posejdonijevih rasprava. Kleant kaže da postoji
šest delova: dijalektika, retorika, etika, politika, fizika, teolo­
gija. Drugi, opet, kažu da ovo nisu delovi filozofskog izlaganja,
nego same filozofije; tako, na primer, Zenon iz Tarza. Neki
opet logički deo dele na dve nauke: na retoriku i dijalektiku;
drugi dodaju još nauku o definicijama i jedan drugi deo koji
se tiče kanona i kriterija; neki potpuno odbacuju nauku o de­
finicijama.
42 Onaj deo koji se odnosi na kanone i kriterije oni smatraju
sredstvom za otkrivanje istine, jer u njemu objašnjavaju pra­
vila za razlikovanje predstava koje imamo. Isto tako je i deo
o definicijama prihvaćen kao pomoćno sredstvo za upoznavanje
* V. VII 4.
** Topoi = mesta. — Prev.

215
 istine, ukoliko se d stvari shvaćaju pomoću opštih pojmova.
Retoriku oni shvataju kao nauku lepog govora o stvarima koje
se u pripovedanju iznose. Pod dijalektikom podrazumevaju
nauku o pravilnom raspravljanju o stvarima pomoću pitanja
i odgovora; zato je i definišu kao nauku o tome šta je istina,
što je pogrešno i što nije ni jedno ni drugo. Retorika sama ima,
kako kažu, tri dela: prvi deo se odnosi na savetovanje, drugi
na pravo, treći na pohvalu.
43 Prema njima, retorika je podeljena na pronalaženje do­
kaza, njihovo izražavanje rečima, sređivanje i održavanje go­
vora. Retorski govor deli se, opet, na uvod, iznošenje činjenica,
na odgovore protivničkoj strani i na zaključni govor (peroracija).
Dijalektika se deli na dva dela: na sadržinu govora i na
jezički izraz. A sadržina govora se deli na ove delove: na opa-
žajne predstave (phantasiai) i na ono što iz ovih postaje, re­
čenice i subjekte i predikate koji rečenice sastavljaju, na di­
rektne i obrnute iskaze (tj. aktiv i pasiv*), na rodove i vrste,**
44 na reči, trope i silogizme bilo da se oni odnose na samu stvar
ili na jezik. Ovamo spadaju poznati zaključci,***: lažljivac, isti­
niti, onaj koji poriče, sorit i njima slični, bilo da su nepotpuni, ili
nerešivi ili potpuni, i pogrešni zaključci kao što su zaključci
poznati kao »skriven«, »rogat«, »niko« ili »žetelac«.
Drugo glavno polje za koje smo već gore**** rekli da spada
u dijalektiku jeste učenje o jeziku, i ono obrađuje pisani jezik
i delove govora, uz raspravu o greškama u sintaksi i pojedinim
rečima, poetsku dikciju, glagolske amfibolije (nejasnoće), po­
etiku i muziku, a — prema nekim autorima — i delove o de­
finicijama i podelama kao i o stilu izražavanja.
45 Najkorisnijim proglašavaju upoznavanje sa teorijom o za­
ključivanju, jer nam ona pomaže u dokazivanju; to umnogome
doprinosi formiranju tačnih sudova, a njihovo sređivanje i
zadržavanje u pamćenju daje naučni karakter našem shva-
tanju stvari.
Zaključak se sastoji od premisa i zaključnog stava, a za­
ključivanje je misaoni tok koji proizlazi iz ovih (premisa). Do­
kazivanje je tok misli pomoću koga se bolje shvati nešto što je
bilo slabije shvaćeno.
Predstava (Phantasia) jeste utisak (typosis) u duši; taj je
naziv figurativno primljen od stvaiiiih utisaka koji nastaju
* Upor. Diog. L., VII, .64.
*· Diog. L., VII, 60.
*** Diog. L., VII, 82.
**** Diog. L„ VII, 43.

216
 utiskivanjem pečata u vosak. Postoje dve vrste takvih pred-
46 stava: jedna koja prima i postiže stvaran objekat, a druga je
ona koja ga ne prima. Prva (kataleptična), koja ga prima, kažu
da je kriterij za postojanje stvarnosti, i nju definišu kao nešto
što proizlazi iz stvarnog (realnog) predmeta, slaže se s pred­
metom samim, i ona je utisnuta i urezana u dušu kao pečatom;
druga, ona koja ne prima (akatalepton) predmet jeste ona pred­
stava koja ne proizlazi od nekog realnog predmeta, ili, ako
proizlazi, ona se ne slaže sa samom realnošću pa, prema tome,
nije jasna niti, pak, predstavlja pravi otisak.
Neophodno je, kažu dalje stoici, da i sama dijalektika
bude po sebi vrlina i da obuhvata čitav niz specijalnih vrlina.
Neprenagljenost je znanje o tome kad treba dati pristanak
duha na utiske i kad ne treba. Pod opreznošću podrazumevaju
47 snažno suprotstavljanje razuma nečemu što trenutno izgleda
verovatno, tako da on tome ne popusti. Neoborivost je snaga
razuma u dokazivanju kako ne bi (razum) bio pobeđen na su­
protnoj strani. Odbijanje onog što je nevažno (amataićteta) jeste
sposobnost da se predstave upotrebljavaju u skladu s razumom.
Samo znanje oni definišu ili kao nepogrešivo shvatanje, ili kao
naviku ili stanje duše prilikom primanja predstava koje samo
dokazivanje ne može pokolebati. Oni kažu da bez proučavanja
dijalektike mudar čovek nije u stanju da ne pogreši u dokazi­
vanju, jer mu ona pomaže u razlikovanju između istine i po­
grešnog i pri odvajanju svega onog što je jasno i sumnjivo izra­
ženo, i bez nje on nije u stanju da metodički postavlja pitanja
i na njih odgovara.
48 Prenagljenost u tvrđenjima utiče na stvarno ponašanje u
životu, tako da mi ako nismo u stanju da vladamo našim pred­
stavama, lako zalutamo u nered i lakomislenost. Mudrac ni
na koji drugi način neće moći da se iskaže kao oštrouman i
prodoran mislilac i jak u samom dokazivanju, jer to pripada
istoj osobi da pravilno govori i da dobro dokazuje, istoj osobi
da postavlja pitanja u vezi s postavljenim problemima i da na
postavljena pitanja odgovara: sve to je stvar čoveka koji je
iskusan u dijalektici.
Ovo je, izgleda, suština njihovog učenja o logici.
Ali, da bismo objasnili to i u pojedinostima, izneću o tome
ono što se odnosi na njihovu veštinu uvođenja. O tome se iz­
ražava Diokle iz Magnezije od reči do reči u svojoj knjizi Pre­
gled o filozofima:
49 »Stoici se slažu u tome da učenje o fantaziji (predstavi)
i senzaciji iznesu u prvi plan, ukoliko je kriterij um kojim se

217
 utvrđuje (proverava) istina uglavnom predstava, a učenje o
slaganju i o shvatanju i saznanju, što prethodi svemu ostalom,
ne može postojati bez predstave. Jer najpre dolazi predstava,
posle toga misao koja može da izrazi samu sebe, i ona uobli-
čava u vidu rečenice ono što subjekat prima od predstave.«
50 Postoji razlika između predstave i uobraženja (fantazije i
fantazme). Jer uobraženje je tvorevina duha onakva kakva se
može javiti u snu, dok je predstava sam čin utiskivanja nečega
u dušu, dakle, neka promena, kako to iznosi Hrizip u drugoj
knjizi rasprave O duši. On kaže da taj »utisak« ne smemo shva­
titi u bukvalnom smislu reči kao utisak pečata, jer je sasvim
nemoguće pretpostaviti da čitav broj utisaka može na jednom
te istom mestu postojati u jedno te isto vreme. Ova predstava
se smatra kao nešto što dolazi od jednog stvarnog predmeta,
slaže se s tim objektom, i što je bilo utisnuto, štampano, i pri­
tisnuto kao pečat na dušu, što, naravno, ne bi bio slučaj da
ona dolazi od jednog nestvarnog objekta.
51 Po njihovom shvatanju, od predstava su neke čulno pri-
metne a druge nisu. Čulno primetne su one koje primamo preko
jednog ili više čula, a čulno neprimetne su one koje dobij amo
pomoću misaone moći, kao što je to slučaj sa netelesnim pred­
metima i svim ostalim predstavama koje prima razum. Od
čulnih utisaka neki dolaze od realnih predmeta, i mi ih pri-
hvatamo popuštanjem i slaganjem. Ali postoje i druge pred­
stave koje su samo priviđenja predstava, koje se ponašaju kao
da dolaze od realnih objekata.
Prema drugoj podeli predstave se dele u racionalne i ira­
cionalne. Racionalne pripadaju razumnim stvorenjima, a iracio­
nalne nerazumnim. Racionalne predstave su proizvodi misli, a
iracionalne nemaju nikakvog imena. I neki od naših utisaka
su naučni, drugi nenaučni. Svakako jednu statuu drukčije po-
smatra izvežbano oko jednog vajara, a drukčije je posmatra
običan čovek.
52 Za stoike pojam opažanja (aisthesis, čulno opažanje) obu­
hvata: vodeći dah (pneuma hegemonikon) što vodi od glavnoga
dela duše (hegemonikon) ka čulima, zatim — opažanje pomoću
čula, i najzad čitav uređaj čulnih organa, koje neki ljudi ne­
maju. I sama aktivnost čulnih organa se zove opažanje. Prema
njihovom učenju, mi čedom opažamo šta je belo i crno, neravno
i glatko, dok razumom shvatamo ono što se pomoću dokazivanja
zaključuje, na primer, da postoje bogovi i njihova proviđenja.
Pojmove, međutim, mi stičemo: neke direktnim dodirom, neke
na osnovu sličnosti, neke na osnovu analogije, neke premešta-
njem, neke sastavljanjem (slaganjem) a neke na osnovi suprot-
218
53 nosti. Slučajno ili direktnim dodirom nastali su naši pojmovi o
čulnim stvarima; sličnošću su nastali pojmovi čije je poreklo ne­
što što je pred nama, kao što je pojam Sokrata koji dobijamo od
njegovog kipa. Međutim, pod pojmovima stečenim analogijom
mi podrazumevamo one koje stičemo, prvo, uvećanjem, kao što
je pojam Titija ili Kiklopa, ili smanjenjem, kao što je pojam
o Pigmejcu. Tako je i centar Zemlje nekad bio shvaćen prema
analogiji sa manjim kuglama. Od pojmova stečenih prenošenjem
za primer služi pojam stvorenja koja imaju oko na grudima,
dok kentaur služi kao primer za pojmove koje smo stekli sa­
stavljanjem; pojam smrti je stvoren na osnovu suprotnosti.
Postoje i pojmovi koji sadrže nekakav prelaz22 u carstvo ne-
opažljivog; to su pojmovi o prostoru i smisao rečenog. Pojmovi
o pravičnosti i dobroti dolaze po prirodi. Pojmove stvara i
negiranje nečega, lišavanje; na primer, čovek bez ruke. Takva
su otprilike učenja u vezi s predstavom, senzacijom i mi­
šljenjem.
54 Oni, dalje, tvrde da je kriterij za istinu predstava koja se
može shvatiti, to jest ona koja dolazi od realnog predmeta —
prema Hriziovim učenjiima u dvanaestoj knjizi njegove
Fizike, i Antipatru i Apolodoru. S druge strane, Boetos kaže
da postoji više kriterija, a to su: inteligencija, čulno opažanje,
nagon i znanje. Hrizip u prvoj knjizi svog Uvoda u nauku sam
sebi protivureči i izjavljuje da su jedini kriteriji senzacija i
pretpostavka. Pretpostavka je, kaže, prirodna, prvobitna, pred­
stava opšteg. Neki drugi pripadnici stare Stoe tvrde da je pra­
vi kriterijum pravi razum; tako uči i Posejdonije u svojoj ra­
spravi O kriterijima.
55 Većina stoika smatra da u teoriji o dijalektici treba da
pođu od poglavlja o glasu. Glas je »potrešeni vazduh« ili pravi
predmet čula sluha, kao što kaže Diogen iz Babilona u svome
udžbeniku O glasu. Dok je glas životinje samo potres vazduha
stvoren prirodnim udarom, čovekov glas je artikulisan i, kao
što veli Diogen, predstavlja izražavanje razuma, a ima spo­
sobnost da postigne zrelost sa četrnaest godina. Prema učenju
stoika, glas je nešto telesno; tako uče Arhedem u svom delu
56 O glasu, i Diogen, Antipater i Hrizip u drugoj knjizi svoje
Fizike. Jer sve što nešto stvara jeste telo; a glas, budući da pro­
lazi od onih što ga izgovaraju do onih koji ga čuju, stvara neki
efekat. Izraz je, kako kaže Diogen, glas sastavljen iz slova, kao
na primer, dan. A govor je glas koji nešto tvrdi, polazeći od
razuma, na primer: »Dan je.« Ddjalekat predstavlja raznolikost
govora u narodima drugog sveta i u helenskom svetu. Ili ozna­
čava neki govor koji odgovara nekom naročitom kraju, s od­
219
 ređenom dijalekatskom karakteristikom, kao što je, na primer,
u atičkom dijalektu reč »thalatta«, a ne »thalassa«, a u jonskom
dijalektu »hemere«, a ne »hemera«, što znači dan.
Elementi jezika su 24 slova. Slovo ima trostruko značenje:
1) naročiti glas ili elemenat, 2) pisani znak za elemenat, treće,
57 njegovo ime, na primer, alfa (što je ime glasa a). Sedam od ovih
slova su samoglasnici, alfa, epsilon, eta, jota, omikron, ipsilon
i omega; šest su nemi: b, d, g, k, p, t. Postoji razlika između
glasa i govora, jer je glas već sam zvuk, dok je govor uvek
artikulisan. Govor se, opet, razlikuje od izraza, jer govor ima
neko značenje, dok, na primer, izraz kao što je » b l i t y r i 28«
može biti bez značenja, a to govor nikad nije. Dalje se govor
razlikuje od samog iznošenja glasa: jer glas se samo pušta,
stvari su govorene (rečene), dakle, predmet razgovora.
Diogen24 u svojoj raspravi O jeziku kaže, a tako isto i
HrMp, da postoji pet delova govora: ime (sopstveno ime), za­
jedničko ime (supstantiv), glagol, sveza i član. Ovima Antipater
dodaje još i priloge, u svojoj raspravi O recima i njihovu
značenju.
58 Zajedničko ime, ili apelativ, Ddogen definiše kao deo rečeni­
ce koji obeležava jednu opštu osobinu, na primer: čovek, konj.
Ime je deo rečenice koje izražava jednu naročitu osobinu, na
primer: Diogen, Sokrat. Glagol je, prema Diogenu, deo govora
koji znači prosti izraz, ili, kako to drugi uče25, deo rečenice bez
padeža koji označava nešto što može biti pridodato jednom
subjektu ili više njih; na primer: »Ja pišem«, »Ja govorim«.
Sveza je nepromenljivi deo govora koji povezuje razne delove
govora. Član je promenljdvi deo govora, koji određuje rodove
i broj imenica, na primer: δ,η,τόοί,αί,τά.*
59 Pohvalnih osobina govora ima pet: helenizam (grčki jezik),
jasnoća, kratkoća, prikladnost i tačnost. Pod dobrim grčkim je­
zikom se podrazumeva jezik besprekoran u gramatičkom po­
gledu d bez vulgarnosti. Jasnoća je onaj stil koji iskazuje misao
na lako shvatljiv (razumljiv) način; preciznost (kratkoća) je
stil koji ne upotrebljava više reći nego koliko je potrebno da
se iznese sama stvar; prikladnost je stil koji odgovara samoj
stvari (predmetu); otmenost je izbegavanje idiomattzama. Me­
đu greškama stila varvarizam predstavlja povredu običaja Grka
koji drže do sebe2®, a solecizam** je govor sastavljen od nepri­
kladnih konstrukcija.
* O vo su određeni članovi za muški, ženski i srednji rod, prva
tri za singular, druga tri za plural. — Preo.
** Dijalekt kojim se govorilo ia gradu Soloi. — Preo.

220
60 Posejdonije u svojoj raspravi O stilu kaže za pesmu da je
metričko ili ritmičko izražavanje, koje se svojim oblikom izdiže
iznad proze; primer za jedan takav ritmički izraz je (Eurip.
Nauck2, 839):
Najveća zemlja Gada megiste, i — Zevsov svod (Dičs aither).
A kad je takvo slikovito izražavanje značajno i kad sadrži opo­
našanje ljudskih i božanskih stvari, onda je to poezija.
Definicija (horos) je, kao što kaže Antipater u svojoj prvoj
knjizi O definicijama, iskaz koji daje tačnu analizu (svojstava)
ili, prema Hrizipovom učenju u O definicijama, ponovno kazi­
vanje (značenja drugim recima)*. Izvod (hypographe) je govor
kojim se daje jedan opšti pregled stvari, ili definicija koja na
jednostavniji način izražava pravo značenje definicije. Rod
(genos) je obuhvatanje više neodvojivih predmeta u misli, na
primer, životinja, jer ovaj pojam obuhvata sve posebne ži­
votinje.
61 Pojam ili predmet misli (ennoema) jeste slika u duhu, koja
nije niti nešto stvarno niti ima neko svojstvo, nego je samo u
nekom smislu nešto i u nekom smislu poseduje heko svojstvo,
kao što se, na primer, u duši može pojaviti slika konja, mada
sam konj nije prisutan.
Vrsta (eiđos) je ono što je obuhvaćeno rodom; tako je čo-
vek obuhvaćen pod rod životinje. Najviši dli najopštiji rod
(genikotaton genos) je onaj koji, budući da je sam rod, nema
roda iznad sebe; to je stvarnost, biće. Najniža i najizdvojenija
vrsta (eidikotaton) je ona koja, budući da je sama vrsta, nema
druge vrste ispod sebe, na primer: Sokrat.
Podela roda znači njegovo raščlanjivanje na njegove naj­
bliže vrste. Tako su životinje, na primer, razumne ili nerazum­
ne. Protivpodela razdvaja rod na vrste na osnovu suprotnih
osobina; na primer, pomoću negacije, kad su sve stvari što po­
stoje podeljene na dobre i nedobre. Potpodela jeste dalja po­
dela primenjena na prethodnu podelu, na primer, pošto smo
rekli: »Od postojećih stvari neke su dobre, neke nisu — mi
nastavljamo: . . . i od onih koje nisu dobre, neke su loše, a
druge nisu ni dobre ni loše (tj. u moralnom pogledu indife­
rentne).«
62 Prema Krinisu, podela u logici je klasifikacija ili podela
jednog roda na pojedine klase (razrede). Na primer: »Od do­
bara neka se odnose na duh, a druga na telo (neka su duhovna,
a neka telesna).
* Grčka reč δρος znači i »termin« — to možda misli Antipater, i
»definicija«, a u tom smislu je upotrebljava Hrizip. -— Preo.

221
 Dvosmislenost nastaje kad jedna reč obeležava dve ili više
stvari, upotrebljena pravilno i u saglasnosti s utvrđenom upot­
rebom, tako da je u isto vreme možemo upotrebiti u nekoliko
različitih značenja. Tako na primer, na grčkom, rečenica:
»Auletris peptoken« može značiti: »Kuća je triput pala«, a
može u isto vreme da znači i: »Frulašica je pala.«*
Posejdonije definiše dijalektiku kao nauku o istini i o laž­
nom, kao i o onom što nije ni jedno ni drugo. Ona može, kao što
kaže Hrizip, da se odnosi i na ono što se obeležava i na ono
što obeležava. Ova učenja stoici iznose u teoriji o glasu.
63 U odeljku o stvarima kao takvim i označenim stvarima
reč je o učenju o izrazima, o potpunim rečenicama, o sudovima
i zaključcima (silogizmima), zatim o učenju o nepotpunim re­
čenicama kao i o direktnim i obrnutim iskazima (aktivnim i pa­
sivnim).**
Izgovoreno (lekton) je — kažu — ono čiji sadržaj odgovara
nekom logičkom predstavljanju. Stoici kažu da je od onoga
što se izgovori jedan deo potpun, a drugi nepotpun. Nepotpuno
je ono čije iskazivanje nije dovršeno, kao, na primer: »piše«,
jer mi postavljamo pitanje: »Ko?« Naprotiv, potpuno je ono
što je sasvim dovršeno, kao na primer: »Sokrat piše.« I tako
među nepotpune iskaze spadaju svi predikati, dok među pot­
pune iskaze spadaju sudovi, silogizmi, pitanja i raspitivanja.
64 Predikat je, kako kažu Apolodorove pristalice, ono što je
o nečemu rečeno. Drugim rečima, jedna stvar povezana s jed­
nim ili više subjekata; ili se takođe može definisati kao nepot­
puni iskaz koji treba staviti u direktnu promenu (aktiv) da bi
se došlo do rečenice (suda). Od predikata neki su intranzitivni
(symbamata), na primer: »ploviti kroz hridi«. Neki su pravi
(aktivni) neki obrnuti (pasivni) a neki ini jedno ni drugo.
Direktni su oni predikati koji se konstruišu pomoću jednog od
neupravnih oblika promene, kao što su »on čuje«, »on vidi«,
»on razgovara«, dok su obrnuti konstruisani pomoću pasiva:
»slušan sam«, »viđen sam«. Neutralni su oni koji ne odgova­
raju ni jednom od ovih pomenutih, kao što su, na primer:
»misliti«, »šetati«. Refleksivni predikati su, opet, oni među
pasivnim koji, mada imaju obrnuti oblik, ipak vrše aktivnu
65 radnju, kao što su: »šiša se«, — jer ovde onaj koji se šiša i
samoga sebe uključuje u radnju. Neupravni oblici promene su
genitiv, dativ i akuzativ.

* αύλή τρις - kuća triput; αύλητρίς - frulašica — Prev.

** V. Diog. L. VII 43. — Prev.

222
 Sud (axioma) jeste nešto što je ili istinito, ili pogrešno,
ili jedna potpuna stvar, koja se može poreći ili potvrditi —
kao što kaže Hrizipos u svom delu Dijalektičke definicije. Sud
je nešto što se samo po sebi može poreći ili potvrditi. Na pri­
mer: »Dan je«, »Dion se šeta.« Grčka reč za sud (axioma) do­
lazi od reči axiun*, što znači primanje ili odbijanje. Jer, kad se
kaže: »Dan je« — izgleda da prihvatamo činjenicu da je zaista
66 dan. Ako je sad zaista dan, onda je naš sud tačan, istinit; ako
nije — onda je pogrešan. Postoji razlika između suda, pitanja i
raspitivanja, kao što postoji razlika između zapovesti, zakletve,
želje, pretpostavke, oslovljavanja, prema tome da li je ono
na šta se ovi izrazi odnose stvar, ili sud. Jer sud je ono što
postaje tvrđenje, ako njime u govoru produžimo, pa je prema
tome ili istinit ili pogrešan; pitanje je, kao i sud, potpun iskaz,
ali ono traži odgovor — kao, na primer: i»Da li je dan?« A to
nije ni tačno ni pogrešno. Prema tome, rečenica »Dan je« jeste
sud, a rečenica »Da li je dan?« — jeste pitanje. Raspitivanje
je nešto na šta ne možemo odgovoriti znakom, kao što se može
klimnuti glavom »da« na neko pitanje; naprotiv, mora se dati
odgovor rečima: »On stanuje na ovom ili onom mestu.«
67 Zapovest (imperativ) je nešto što daje naređenje, na primer:
»Idi na Inahove vode (vode Inaha).« (Adespota, 177 Nauck2).
Zakletva je nešto . . . (tekst nepotpun). Vokativ (oslovlja-
vanje) je nešto čime se služi neko kad se obraća nekome, na
primer: »Slavni Atride, Agamemnone, vladaru naroda.« (Horn.,
Ilijada! IX, 96). Slična sudu jeste neka izjava koja ima oblik
suda, ali ipak ima neki nepotrebni deo, ili zbog emocije, ili
pojačanog tona ispada iz okvira običnog suda; na primer: »Da,
divan je Partenon«, »Kako sličan Prijamovim sinovima je ovaj
pastir!« (Adespota, 286 Nauck2).
68 Postoji još nešto što se razlikuje od obične rečenice ili suda;
i kad bi čovek takvu rečenicu izgovorio, bio bi u nedoumici.
Na primer: »Nisu li bol i život među sobom srodni?« Pitanja,
raspitivanja i tome slično nisu ni tačna ni netačna, dok su
rečenice, odnosno sudovi, uvek ili istiniti ili lažni.
Sudovi su ili prosti, ili nisu prosti, kao što tvrde Hrizipovi,
i Arhedemovi, i Atenodorovi, d Antipatrovi i Krinisovi sled-
benici. Prosti su oni sudovi koji su sastavljeni od jedne ili više
rečenica koje nisu dvosmislene; na primer: »Dan je.« Nisu
jednostavni oni sudovi koji se sastoje od jedne ili više dvosmi-
69 slenih rečenica. Oni mogu biti ili od jedne dvosmislene reče-

*άξίωμα:άξιοΰν — Prev.

223
 nice, na primer: »Ako je dan,« ild od više od jedne rečenice, na
primer: »Ako je dan, onda ima svetlost.«
Prosti sudovi obuhvataju odricanje, potvrdu, oduzimanje,
dodavanje, određenost i neodređenost. Sudovi koji nisu prosti
obuhvataju hipotetski i asertomo povezane, međusobno pove­
zane i disjunkcije [altenative: nešto je ili, i l i . . uzročne i
one što iskazuju više ili m a n je___ * Odrečni sud je, na primer:
»Nije dan.« Jedna posebna vrsta je ona koja dvostruko poriče
(dvostruko negativna). Dvostruka negacija znači negiranje ne­
giranja, na primer: »Nije slučaj da nije dan.« A to pretpostav­
lja da je dan.
70 Negativni sud se sastoji od negativne rečce i samog iska­
za; na primer: »Niko ne šeta.« Lišavajući sud je onaj što se
sastoji od jedne lišavajuće (negativne) rečce i jednog iskaza
koji je po svom značenju sud, na primer: »Ovaj čovek je ne­
ljubazan.« Potvrdni sud se sastoji od imenice u nominativu i
priroka (predikata), kao na primer: »Dion se šeta.« Određeni
sud je rečenica koja se sastoji od demonstrativa u nominativu
i predikata, kao: »Ovaj čovek se šeta.« Neodređeni sud je onaj
koji se sastoji od jedne neodređene reči, ili više njih, i predi­
kata, na primer: »Neko se šeta«, ili »Onaj tamo se šeta«.
71 Od sudova koji nisu prosti — prema Hrizipu u delu Dija­
lektika i Diogenu u Dijalektičkoj veštini — povezani (uslov-
ljeni) jeste onaj koji se pravi pomoću kondicionalne sveze
»ako«. Ova sveza ukazuje ria to da će druga od dve stvari doći
kao posledica iz prve, na primer: »Ako je dan, onda je svetio«.
Posledični sud je, prema učenju Krinisa u njegovoj Veštini
dijalektike, povezan svezom »pošto« i sastoji se od jedne pret­
hodne rečenice i zaključne rečenice; na primer: »Pošto je dan,
to je a svetio.« Ova sveza ovde pokazuje da drugo proizlazi iz
72 prvoga, i da je prvo stvarno činjenica. Vezni sud je onaj koji
je spojen nekim spajajućim svezama, na primer: »Dan je i
svetio je«. Disjunktivni sud je onaj što je razdeljen disjunktiv-
nom svezom »ili«, na primer: »Ili je dan, ili je noć.« Ova sveza
pokazuje da je jedna ili druga mogućnost (alternativa) pogreš­
na. Kauzalni sud je građen pomoću kauzalne sveze »budući
da«, »jer«, na primer: »Budući da je dan, svetio je«. Prva re­
čenica je, tako reći, uzrok za drugu rečenicu. Sud koji izražava
više ili manje jeste onaj koji počinje rečju koja znači »pre«, i
ima reč »nego« između rečenica, kao na primer: »Pre je dan,
nego što je noć.« Suprotan po značenju prethodnom sudu jeste
* lakima. — Preo.

224
 sud koji pokazuje šta je manje činjenica, kao na primer: »Ma­
nje je noć nego što je dan.«
73 Dalje su među sudovima suprotni u odnosu na istinu i
neistinu oni od kojih je jedan negacija drugoga, kao što su,
na primer, rečenice: »Dan je« i »Nije dan«. Hipotetički (pogod­
beni, uslovljeni) sud je pak istinit (tačan), ako kontradiktornost
njegovog zaključka stoji u suprotnosti s premisom, na primer:
»Ako je dan, onda je svetio.« To je tačno. Jer iskaz »Nije svet­
io«, koji je kontradiktoran zaključku, ne slaže se s premisom
»Dan je«. S druge strane, hipotetički sud je pogrešan ako se
suprotni deo njegovog zaključka ne protivi premisi, na primer:
»Ako je dan, Dion se šeta« — jer iskaz »Dion se šeta« se ne
sukobljava sa premisom »Dan je«.
74 Asertorni sud je tačan ako polazi od tačne premise i ako
ima odgovarajući zaključak, kao, na primer: »Pošto je dan,
sunce se nalazi iznad horizonta.« Ali je sud pogrešan ako polazi
od pogrešne premise, ili sadrži neki nekonsekventni zaključak,
kao na primer: »Pošto je noć, Dion se šeta« — ako se to kaže
onda kad je dan. Kauzalni sud je tačan ako njegov zaključak
stvarno polazi od premise koja je tačna, dok druga rečenica
nema prvu rečenicu za posledicu; na primer: »Pošto je dan,
to je svetio.« Jer iz rečenice »Dan je« dolazi »svetio je.« Na­
protiv, iz rečenice »Svetio je« ne proizilazi rečenica »Dan je«.
Kauzalni sud (rečenica) je pogrešan ako polazi od pogrešne pre­
mise, ili ima neki neodgovarajući zaključak, ili ima premisu
koja ne odgovara zaključku, kao što je, na primer: »Pošto je
noć, Dion se šeta.«
75 Sud je zamamljiv ako pobuđuje na odobravanje (prista­
nak); na primer: »Koja god je nešto rodila, majka je toga.«
To, naravno, ne mora biti tačno, jer kokoš nije majka jajeta.
Dalje, neke stvari su verovatne, druge neverovatne; neke
su potrebne, neke nisu potrebne. Sud (rečenica) je moguć kad
dopušta istinu, kad ništa ne postoji u spoljnim okolnostima što
bi sprečavalo da je istina; na primer: »Diokle je živ.« Nemoguć
je sud koji ne može biti tačan; na primer: »Zemlja leti.« Nužno
je što je istinito i o čemu se ne može pretpostaviti da je po­
grešno, ili, ako bi moglo biti pogrešno, ne može biti pogrešno
zato što se tome protive spoljne okolnosti, na primer: »Vrlina
je korisna.« Nenužno je ono što je istinito, ali što može biti i
pogrešno ako se tome ne protive spoljne okolnosti; na primer:
76 »Dion se šeta«. Verovatan je sud koji ima više verovatnoće da
bude istinit (tačan) nego što ih nema; na primer: »Sutra ću biti
živ«.
15 Diogen
225
 Postoje još i druge nijanse u razlikama kod sudova i ste-
peni prelaza od istine ka pogrešnom, i obrnuto, o čemu ćemo
sad opširno govoriti.
Zaključivanje, kao što kažu Krinis i njegovi sledbenici,
sastoji se od jedne gornje premise, jedne donje premise, i zak­
ljučka, kao što je, ha primer ovo: »Ako je dan, onda je svetio«;
»dan jeste«: »prema tome je i svetio«. Ovde je sud »Ako je dan,
onda je svetio« glavna (gornja) premisa; rečenica »dan je« —
to je donja premisa, i »prema tome je i svetio« je zaključak.
Vrsta zaključivanja (tropos) je istovremeno figura zaključka,
na primer: »Ako je A, onda je i B; pošto je prvo, dakle je i
drugo.«
77 Zaključni oblik (logotropos) je kombinacija jednog i dru­
gog; na primer: »Ako je Platon živ, onda diše. Prvo je istina,
dakle, istina je i drugo«. Ova vrsta zaključivanja je primenji-
vana zato da ne bismo morali, kad imamo posla sa dugim slo­
ženim dokazima, ponavljati manju premisu ako je dugačka, pa
zatim izvod ili zaključak, nego da možemo doći do zaključka
što je moguće tačnije: »ako postoji A, onda postoji i B«.
Zaključivanja mogu biti valjana, a neka nevaljana. Nisu
valjana ona zaključivanja u kojima protivni zaključni stav ne
odgovara premisama, kao, na primer: »Ako je dan, onda je
78 svetio; dan je, i zato se Dion šeta«.
Neki od valjanih zaključaka označeni su zajedničkim ime­
nom čitavog roda »valjani zaključak«, dok se oni ostali zovu
silogističkim zaključcima. Silogistički su oni zaključci kojima
nije potreban nikakav dokaz, ili koji se svode na ove nedoka­
zane zaključke jednim ili sa više sudova (premisa); na primer
»Ako se Dion šeta, onda je Dion u pokretu; a Dion se stvarno
šeta, dakle Dion je u pokretu«. Druga vrsta valjanih zaklju­
čaka koja se može izvršiti, ali ne silogistički, je na primer: »is­
kaz I noć je i dan je — pogrešan je; sad je dan: zato nije noć«.
Nesilogistička zaključivanja su ona što imaju, doduše, neke
velike sličnosti sa silogističkim, ali nemaju snage zaključivanja;
na primer: »Ako je Dion konj, on je životinja; ali Dion nije
konj, dakle, nije ni životinja«.
79 Zaključci su dalje ili istiniti ili pogrešni. Istiniti zaključci
se izvode na osnovu tačnih premisa; na primer: »Ako vrlina
čini dobro, onda zlo škodi; vrlina stvarno čini dobro, dakle,
zlo škodi«27. Pogrešni su oni zaključci koji u premisama sadrže
grešku, ili su neizvodljivi; na primer: »Ako je dan, onda je
svetio; dan je, zato je Dion živ«. Zaključci se mogu dalje deliti
na moguće i nemoguće, nužne i nenužne. Postoje, dalje, i tako­
zvani iskazi koji nisu dokazani zato što im dokazivanje nije ni
226
 potrebno; oni se primenjuju prilikom konstruisanja svakog do­
kaza. Sto se tiče samoga njihovog broja, u tome se autori raz­
likuju. Hrizip ih navodi pet, pomoću kojih svaki zaključak
dobija svoj oblik. Oni se upotrebljavaju, kako u sprovodljivim
tako i u silogističkim, a i u kategoričnim i hipotetičnim zak-
80 ljučcima. Prvi nedokazani iskaz jeste onaj u kome se svaki do­
kaz sastoji od jednog hipotetičnog suda, i prednje premise ko­
jom počinje hipotetička rečenica, dok je druga premisa zaklju­
čak; na primer: »Ako postoji prvo, postoji i drugo; prvo postoji,
dakle, postoji i drugo«28.
Drugi nedokazani je onaj koji upotrebljava hipotetični ob­
lik i suprotnost, tako što suprotnost prve rečenice ima kao za­
ključnu rečenicu; na primer: »Ako je dan, onda je svetio; ali
noć je, dakle, nije dan«. Ovde donja premisa predstavlja su­
protnost sledeće rečenice; zaključak je, dakle, stvoren iz su­
protnosti prethodne rečenice (suda).
Treća vrsta nedokazanog obrazuje se pomoću poricanja
veze među premisama i postavljanjem (tvrđenjem) jedne od
premisa, pa se tako zaključuje suprotnost od druge premise,
na primer: »Ne važi da je Platon i mrtav i živ; ali on je mrtav,
prema tome, Platon nije živ«.
81 Četvrta vrsta se služi disjunkcijom i postavljanjem (tvr­
đenjem) jedne od alternativa u đisjunkcijd pa kao zaključni
stav dobija ono što je suprotno drugoj alternativi; na primer:
»Ili važi prvo (A), ili drugo (B); važi prvo (A), dakle ne važi
drugo (B)«.
Peta nedokazana vrsta jeste ona u kojoj je dokaz kao ce-
lina sastavljen od jedne disjunktivne rečenice i od negacije
jedne od alternativa u disjunkciji, pa je zaključak druga al­
terna tiva; na primer: »Ili je dan ili noć; nije noć, zato je dan«.
Iz istine proizilazi istina, po učenju stoika, kao na primer:
iz činjenice »dan je« proizilazi »svetio je«; iz neistine proizlazi
neistina, kao što iz tvrdnje »noć je« proizlazi pogrešan zaklju­
čak »mrak je«, ako je »noć je« neistinito. Ali iz neistine može
prodzilaziti i istina, kao, na primer, iz suda »Zemlja leti« pro­
izilazi »Zemlja postoji«. Međutim, iz istinitog suda ne proizi­
lazi nikakav neistinit sud, jer iz činjenice da Zemlja postoji ne
proizlazi da Zemlja leti.
82 Postoje takođe izvesni zagonetni zaključci29: skriveni, uvi­
jeni, sorit, rogati i niko*. Tako, na primer, uvijeni** glasi ovako:

* έγκεκαλυμμένος, διαλεληθ-ώς, σωρίτης, κεράτινος, ούδείς — iVev.

** Diogen ne daje ovde primere za sve »zaključke« koje pominje.
— Prev.

15· 227
 »Ne može biti da, ako je dva malo, da tri isto tako ne bude
malo, ni tri isto tako, niti pak, ako su dva i tri malo, da četiri
nije; i tako dalje, sve do deset. Ali dva jeste malo, pa je zato
i deset mal o . . . « Zaključak »niko (outis)« jeste složen: on se
sastoji od jedne neodređene i jedne određene rečenice, posle
čega dolazi donja premisa i zaključak; na primer: »Ako je neko
ovde, on [određena ličnost] nije na Rodosu; ali ovde jeste neko,
zato on nije na Rodosu«.
83 Ovakva je, dakle, logika stoika kojom oni pokušavaju da
potvrde svoje gledište da je mudar čovek pravi dijalektičar.
Jer sve stvari se, kažu oni, određuju logičkim proučavanjem,
zajedno s onim što spada u domen fizike, i svega onog što do­
lazi u domen etike. Jer, inače, kažu oni, što se tiče kazivanja
i razmišljanja, fizika i etika ne bi se uopšte mogle izražavati,
niti što se tiče upotrebe pravih naziva, kako su zakoni30 razne
radnje definisali *
Međutim, u dvema oblastima osvedočava se izvrstan po­
ložaj dijalektike: u jednoj je ispitivanje usmereno na pravo
biće svake stvari, dok se u drugoj radi o označavanju imenima.
Eto, tako kod njih stoje stvari u vezi s logikom.
84 Etički deo filozofije oni dele na: učenje o nagonu, učenje
0 tome šta je dobro šta zlo, učenje o strasti, učenje o vrlini,
učenje o cilju, učenje o najvišoj vređnosti i radnjama, o duž­
nostima ili onome što pristaje, o podsticajima na rad ili odvra­
ćanju od rada. Ovo je podela koju su prihvatili Hrizip, Arhe-
dem, Zenon iz Tarza, Apolodor, Ddogen, Antipater, Posidonije
1 njihovi učenici. Zenori iz Kitiona i Kleant su problem pretre­
sali nešto manje detaljno nego što bi to radili stariji. Oni su
ipak i logiku i fiziku i etiku podelili na mnoge pododeljke.
85 Prvi nagon koji se javlja u živom biću, kažu stoici, jeste
nagon samoočuvanja; to je dar prirode od samog početka, kao
što tvrdi Hrizip u prvoj knjizi svoga spisa O ciljevima. On kaže
da je za svako živo biće najdraži njegov sopstveni sastav i svest
o njemu. Jer, ne može se očekivati da će priroda živo biće otu­
điti od sebe, ili da će to biće, pošto ga je jednom stvorila, osta­
viti tako da se može samo od sebe otuđiti, ili pak sprijateljiti
sa samim sobom. Preostaje još samo da zaključimo da je pri­
roda, stvarajući neko živo biće, učinila ga bliskim i dragim
samom sebi. Jer tako odstranjuje sve što je štetno i stvara
slobodan pristup svemu što je od koristi ili što je (tom živom
biću) srodno.
* Oko teksta na ovom mestu postoji spor, i nije sasvim jasno.
— Prev.

228
 Sto se, pak tiče tvrđenja nekih ljudi da je uživanje onaj
cilj kome je usmeren prvi nagon živog bića, stoici su pokazali
86 da je to pogrešno. Jer, ako se zadovoljstvo uopšte i oseća, onda
je ono (kažu stoici) samo nusproizvod koji dolazi tek kad pri­
roda sama potraži i nađe ona sredstva koja odgovaraju posto­
janju dli konstituciji živoga bića. To je ono što životinjama dono­
si vedro raspoloženje, a biljkama bujni porast. Priroda, tvrde
oni, ne čini nikakvu razliku između biljaka i životinja, jer ona
upravlja i životom biljaka, u ovom slučaju bez nagona i ose-
ćaja, dok se neki procesi u nama odvijaju na isti način kao
što to biva kod biljaka. Ali budući da je kod životinja dodat
još i nagon, čime su one osposobljene da idu u potragu za
sopstvenom hranom, to za njih, kako kažu stoici, postoji zakon
da se drže nagona. A kad je bićima koje mi nazivamo razum­
nim dat i razum, kao savršenije vodstvo, onda za njih ra­
zuman život postaje prirodni život. Jer, upravo razum je pravi
stvaralac nagona.
87 Zato je Zenon u svojoj knjizi O prirodi čovekovoj prvi od­
redio kao cilj »život u saglasnosti s prirodom«, što se slaže sa
životom po vrlini, jer je vrlina cilj prema kome nas priroda
vodi. Tako d Kleant u svojoj raspravi O zadovoljstvu, tako i
Posejdonije, i Hekaton u svom delu O ciljevima. Živeti s vr­
linom isto je što i živeti u saglasnosti sa poznavanjem stvarnog
toka života, kao što tvrdi Hrizip u prvoj knjizi svoje rasprave
O ciljevima. Jer naše prirode su delovi prirode celokupnog
88 univerzuma (kosmosa, vasione). I baš zato se ovaj cilj može
definisati kao život u saglasnosti s prirodom, ili, drugim re-
čima, u saglasnosti s našom sopstvenom ljudskom prirodom,
kao i s prirodom kosmosa, život u kome se uzdržavamo od sva­
ke akcije koju brani jedan zakon koji je svima stvarima zajed­
nički, to jest pravi razum koji prožima sve stvari i koji je
istovetan sa samim Zevsom, vladarom i gospodarom svega što
postoji. I upravo to sačinjava vrlinu srećnog i zadovoljnog
čoveka, i miran tok života, kad sve akcije unapređuju harmo­
niju duha koji boravi u pojedincu s voljom onog koji upravlja
vasionom. Diogen izričito izjavljuje da je cilj: raditi razumno
u izboru onoga što je prirodno. Arhedem kaže da je krajnji
cilj živeti vršeći sve radnje koje nam priliče.
89 Pod prirodom, s kojom naš život treba da bude u saglas­
nosti, Hrizip podrazumeva i univerzalnu prirodu, a još vaše
prirodu čovekovu. Kleant, naprotiv, smatra da je jedino priroda
kosmosa ono čega se moramo pridržavati, a ne i naročita pri­
roda pojedinca.

229
 Vrlina je, kaže on, harmonično stanje koje zaslužuje da
se odabere zbog nje same, a ne zbog nadanja ili iz straha ili
nekog drugog motiva spolja. Štaviše, sreća se sastoji u samoj
vrlini, jer je ona ono stanje duha koje teži da čitav život učini
harmoničnim. A kad je neko razumno biće zavedeno, onda to
nastaje zavodničkom snagom spoljnih utisaka, a jednim delom
i pod uticajem drugova. A sama priroda daje uvek polazne
tačke koje se nikad ne mogu pomeriti.
90 Vrlina81 je, na prvom mestu, na neki način savršenstvo
nečega uopšte, kao kod neke statue; ali može biti i bez nekog
teoretskog znanja, kao na primer: zdravlje, ili može obuhvatiti
i teoretsko posmatranje, kao razumnost. Hekaton, naime, u
prvoj knjiizi rasprave O vrlinama kaže da su neke vrline naučne
i da se zasnivaju na teoriji, a to su one koje su sastavljene od
teoretskih principa, kao što su razumnost i pravičnost; druge
su bez teoretskog razmišljanja, i to su one za koje se smatra
da su uporedne sa ranije pomenutim vrlinama koje se zasnivaju
na teoriji, kao što su zdravlje i snaga. Umerenosti. se pridružuje
zdravlje kao pratilac na čitavom putu, upravo onako kao što je
izdržljivost posledica građenja jednog luka (svoda). Ove se vr-
91 line zovu neteoretske (neintelektualne), zato što im nije potreb­
na saglasnost razuma; one se javljaju i nastaju čak i kod loših
ljudi, na primer: zdravlje, odvažnost. Dokaz, tako kaže Posej-
donije u prvoj knjizi svoje rasprave O etici, da vrlina zaista
postoji, jeste činjenica da su Sokrat, Diogen i Antisten zaista
učinili napredak u moralnom pogledu. A za postojanje poroka
kao osnovne činjenice jeste dokaz taj što je on suprotan vr­
lini. Da se vrlina može učiti izneo je Hrizip u prvoj knjizi
svog dela O ciljevima, Kleant, i Posejdonije u svom delu Opo­
mene, i Hekaton. Da se ona može naučiti dokaz je što i od
loših ljudi mogu postati dobri.
92 Pana j tije, s druge strane, deli vrlinu na dve vrste, teoret­
sku i praktičnu. Drugi autori dele je na tri vrste: na logičku,
fizičku i etičku vrlinu. A Posejdonijeva škola priznaje četiri
vrste; više od četiri priznaju Kleant, Hrizip, Antipater i nji­
hovi sledbenici. Apolofan32 priznaje samo jednu: praktičnu
mudrost.
Među vrlinama neke su primarne, a neke su ovima potči-
njene. Primame vrline su ove: mudrost, hrabrost, pravičnost,
umerenost. Njihove vrste su: velikodušnost, uzdržavanje, iz­
držljivost, prisutnost duha (oštroumnost) i dobar savet. Mud­
rost oni definišu kao znanje i poznavanje dobrih i loših stvari
i poznavanje onog što nije ni dobro ni zlo. Hrabrost se sastoji u
poznavanju onoga što treba da odaberemo, čega treba da se
230
93 čuvamo i što je indiferentno; pravičnost*........33 Velikodušnost
obeležavaju kao znanje ili naviku (duševno stanje) koja čini čo-
veka nadmoćnim nad svime što se događa, bilo da je to dobro
ili zlo. Samosavlađivanje je nesavladivo pridržavanje principa
zdravog razuma ili držanje koje se uspešno odupire svim pri­
mamljivostima uživanja. Izdržljivost je znanje koje nam daje
uputstvo čega treba da se pridržavamo, a čega ne treba, i što
• je indiferentno. Prisutnost duha kao spretnost da odmah pro­
nađemo ono što u svakom trenutku treba da se uradi. Dobar
savet je znanje pomoću koga vidimo šta treba da uradimo
ako treba da radimo prema svojim sopstvenim interesima.
Slično tome, i među porocima neki su primami, a drugi
ovim podređeni; na primer: ludilo, kukavičluk, nepravda, neo­
buzdanost smatraju se primarnim porocima, a neumerenost,
glupost i loše savetovanje smatraju se potčinjenim. Oni, dalje,
smatraju da su poroci oblici neznanja (nepoznavanja) u odnosu
na one stvari čije znanje predstavlja vrline.
94 Dobro je, uopšte uzev, nešto od čega dolazi neka korist,
a u određenijem smislu ono što je ili identično sa korišću ili
se od nje ne razlikuje. Odatle sledi da se vrlina sama i dobro
koje ima udela u njoj naziva dobrim u ova tri smisla: 1) dobro
iz kojeg proizilazi korist; 2) ono u skladu s čim nastaje korist,
na primer, radnja koja je u skladu s vrlinom; 3) onaj čijim po­
sredstvom dolazi korist, na primer, dobar čovek koji učestvuje
u vrlini.
Stoici daju još jednu posebnu definiciju dobra: prirodno
savršenstvo jednog razumnog bića, ukoliko je razumno. Takve
vrste je i vrlina i, budući da učestvuju u vrlini, kreposna dela
95 i dobri ljudi. Njihove prateće pojave su: radost, veselje i slič­
no. Tako stoje stvari i kad je reč o zlu. Sva zla su ili: poroci,
ludilo, kukavičluk, nepravičnost i slično, ili su stvari koje učes­
tvuju u porocima, zajedno sa poročnim radnjama i nevaljalim
ljudima i s onim što ih prati: očajanjem (neraspoloženjem),
nerazumnošću i slično.
Neka od dobara su duhovna dobra, a druga dobra su
spoljašnja; neka, opet, nisu ni duhovna ni spoljašnja. Duhovna
dobra su vrline i kreposna dela; spoljašnja dobra su posedova-
96 nje dobre otadžbine i dobrog prijatelja, kao i njihova sreća.
Međutim, da je čovek sam za sebe dobar i srećan, to ne spada
ni u duhovna ni u spoljašnja dobra. Slično tome, i među zlim
stvarima neke su duševna zla, na primer, poroci i poročne rad-
♦ Ovu lakunu obeležio Hicks, odnosno Beiez. — Prev.

231
 nje; druge su, opet, spoljašnja zla, na primer, imati nerazumnu
otadžbinu ili nerazumnog prijatelja, ili njihova nesreća. Druga
zla nisu ni duhovna ni spoljašnja, kao, na primer, ako je čovek
sam za sebe nevaljao i nesrećan.
Pored toga, neka dobra sadrže sama u sebi cilj ili su sred­
stva koja vode cilju, ili su u isto vreme i ciljevi i sredstva.
Prijatelj i preimućstva koja čovek ima od njega jesu sredstva
uperena dobru, a odvažnost, velikodušnost, sloboda, radost,
veselje, bezbolnost i svako kreposno delo — imaju prirodu
ciljeva.
97 Vrline su u isto vreme oboje: one su i sredstva i ciljevi.
One su, s jedne strane, ukoliko stvaraju sreću, sredstva, a s
druge strane, one su ciljevi ukoliko je čine savršenom, pa su
tako i one same njeni delovi. Slično i kad je reč o zlu; neka
zla imaju u sebi prirodu ciljeva, a neka sredstva, dok su druga
zla u isto vreme i sredstva i ciljevi. Tvoj neprijatelj i zlo koje
ti on nanosi — to su sredstva; otupelost, malodušnost, ropski
duh, tupavost, očajanje, preterana tuga i svako poročno delo
-— imaju prirodu cilja*. Poroci su zla kako kao ciljevi tako i
kao sredstva; jer ukoliko stvaraju bedu, poroci su sredstva,
a ukoliko je čine potpunom tako da postanu i njen deo, oni su
ciljevi.
98 Duhovna dobra su jednim delom navike, neka su kultivi-
sane sklonosti, dok druga, opet, nisu ni jedno ni drugo. Vrline
su kultivisane sklonosti, dok su spretnosti i profesije stvar na­
vike, a aktivnosti kao takve ili obavljanje sposobnosti nisu ni
jedno ni drugo. Uglavnom postoje neka mešovita dobra; na
primer: uživati u deci ili u starosti. Ali znanje je prosto dobro.
I neka dobra su, opet, stalna — kao što su vrline, druga su
prolazna — kao što je radost i šetnja.
Oni tvrde da je svako dobro korisno, neophodno i unosno,
probitačno, svrhovito, poželjno, dobrotvorno i pravično. Ono je
99 probitačno jer ima takve posledice čija nam pojava donosi ko­
risti. Neophodno je jer stvara jedinstvo tamo gde je to potrebno;
unosno — jer nam vraća ono što je bilo na nj utrošeno tako
da korist od posla nadmašuje trošak oko poslova; ono je korisno
jer osigurava korisnu upotrebu; svrhovito je jer korist koju
daje zaslužuje svaku pohvalu; lepo — jer je dobro u srazmeri s
njegovom upotrebom; zaslužuje da se bira jer je takvo da je
razumno birati ga; pravično — jer je u skladu sa zakonom i
stvara zajednicu među ljudima.
* Analogno pozitivnim stanjima, odnosno vrlinama, koje su ciljevi.
— Prev.

232
100 Razlog zašto oni savršeno (najviše) dobro nazivaju lepim*
jeste u tome što ono u potpunosti sadrži sve faktore koje pri­
roda traži, jer raspolaže potpunom simetrijom. Kažu da ima
četiri vrste lepoga: pravičnost, hrabrost (muževnost), urednost
i. mudrost. Dobra dela nalaze svoje savršenstvo upravo u ova
četiri vida. Isto tako postoje i četiri vrste ružnog ili podlog:
nepravda, kukavičluk, neurednost, nerazumnost. Pod lepim se
podrazumeva u pravom i jedinom smislu ono dobro koje onoga
čoveka koji to dobro poseduje čini dostojnim pohvale, ili, uk­
ratko rečeno, to je dobro koje zaslužuje pohvalu; u drugom
smislu ono označava dobru prirodnu sposobnost za obavljanje
njegovih poslova. U još jednom smislu lepo je ono što svakoj
stvari daje novu ljupkost, kao kad, na primer, kažemo za
mudroga čoveka da je samo on jedini dobar i lep.
101 Oni, dalje, zastupaju mišljenje da je dobro samo ono što je
moralno lepo, kao što tvrdi Hekaton u prvoj knjizi svoga dela
0 dobrima, i Hrizip u delu O lepom. Oni kažu da je to vrlina
1 sve ono što u njoj učestvuje; ovo znači isto što i rečenica da
sve što je dobro jeste i lepo, ili da izraz »dobro« ima istu snagu
kao i izraz »lepo«, što se najzad svodi na jedno te isto. Pošto
je nešto dobro ono je i lepo: ono je lepo, pa je zato dobro. Oni
smatraju da su sva dobra jednaka i da je svako dobro u naj­
većoj meri poželjno, i ne podleže ni nekom slabljenju niti, pak,
nekom jačanju. Od svega što postoji nešto je, kažu, dobro,
nešto loše, a nešto ni jedno ni drugo.
102 Dobra obuhvataju vrline: mudrost, pravičnost, hrabrost,
umerenost i tako dalje; suprotno tome su zla: nerazumnost, ne­
pravičnost i sve ostalo. Ni dobro ni zlo je sve ono što niti čo-
veku koristi niti mu škodi: život, zdravlje, zadovoljstvo, lepota,
snaga, bogatstvo, dobar glas, visoko poreklo, i tome suprotno:
smrt, bolest, bol, ružnoća, slabost, siromaštvo, nepoznatost, nisko
poreklo i slično. Ovo tvrde Hekaton u sedmoj knjizi dela O
ciljevima, Apolodor u svojoj Etici i Hrizip. Jer, takve stvari,
kao što su život, zdravlje i zadovoljstvo nisu dobre same po
sebi, nego su moralno indiferentne mada spadaju u vrstu, ili
103 podelu onih »poželjnih stvari«. Jer, kao što se osobina toplog
sastoji u tome da greje, a ne da hladi, tako je i osobina dobra
u tome da čini dobro, a ne da škodi. Bogatstvo, međutim, i
zdravlje ne čine više dobra nego što čine zla, pa prema tome
ni bogatstvo ni zdravlje nisu dobra. Dalje, oni kažu da nije
dobro ni ono što se može koristiti kao dobro i kao zlo: zdravlje
i bogatstvo se mogu koristiti i kao dobro i kao zlo, pa prema
* καλόν. — Prev.

233
 tome bogatstvo i zdravlje nisu dobra. S druge strane, Posejdo-
nije smatra da se i te stvari nalaze među dobrima. Hekaton
u devetoj knjizi svoje rasprave O dobrima i Hrizip u svom
delu O zadovoljstvu poriču i to da je zadovoljstvo dobro; jer
neka zadovoljstva su za odbacivanje, a ništa što je za odba-
104 civanje nije dobro. Koristiti — znači pokretanje ili zadržavanje
u saglasnosti s vrlinom; škoditi — znači pokret i zadržavanje u
saglasnosti s porokom.
Pojam »adiaphora« (indiferentnost) ima dva značenja: pr­
vo, on označava one stvari koje ne doprinose na odlučujući
način ni sreći ni bedi, kao što su: bogatstvo, slava, zdravlje,
snaga i ostalo; jer postoji mogućnost da Čovek bude srećan bez
ovoga, mada, ako se one upotrebljavaju na određeni način,
njihova upotreba teži ka sreći ili ka bedi. Na sasvim drugačiji
način se kaže da su indiferentne one stvari koje nemaju snage
da izazovu ni sklonost ni odvratnost. Tako je, na primer, sas­
vim indiferentno da li je broj dlaka na nečijoj glavi paran,
ili to da li je tvoj prst ispružen ili savijen. Ali ranije označene
stvari nisu indiferentne u ovom smislu, jer one su u stanju da
izazovu ili sklonost ili odvratnost. Zato se i neke biraju, a neke
105 odbacuju, dok indiferentnost u onom drugom smislu ne daje
nikakvog razloga niti da se biraju niti da se odbacuju.
Među indiferentnim stvarima, kažu oni, neke su poželjne,
a druge su za odbacivanje. One što imaju vrednost — poželjne
su, dok sve one koje imaju negativnu vrednost umesto pozi­
tivne — jesu za odbacivanje. Vrednost, prema njima, doprinosi
skladnom životu; ona se nalazi u svakom dobru. S druge stra­
ne, ona je određena sposobnost ili korist koja indirektno do­
prinosi životu po prirodi; to znači isto što i reći: svaka pomoć
koju donose bogatstvo ili zdravlje jednom prirodnom načinu
života. Treće, vrednost ima još jedno značenje koje se odnosi
na izmenu robe, pri čemu stručnjak procenjivač određuje od­
nos vrednosti, kao otprilike što kažemo da se pšenica menja
za toliko ječma, zajedno sa mazgom.34
06 Tako su poželjne sve one stvari koje imaju pozitivnu
vrednost: među duhovnim sposobnostima — prirodna sposob­
nost, veština i spretnost, moralni napredak i slično; među te-
lesnim kvalitetima — život, zdravlje, snaga, dobro stanje zdra­
vlja pojedinih organa, lepota i tako dalje; od spoljašnjih do­
bara tu spadaju bogatstvo, slava, plemenito poreklo i slično.
U red onih što su za odbacivanje spadaju: od duhovnih oso-
benosti — nedostatak talenta, nedostatak spretnosti i slično;
među telesnim osobinama — smrt, bolest, slabost, loše opšte

234
 stanje, osakaćenost, ružnoća i slično; među spoljašnjim stvarima
— siromaštvo, loš glas, nisko poreklo i tako dalje. Ali, opet,
ima stvari koje ne spadaju ni u jednu vrstu, te stvari nisu ni
poželjne niti su za odbacivanje.
107 Od poželjnih stvari neke su to zbog njih samih, druge
zbog nečeg drugog, a neke, opet, i zbog njih samih i zbog nečeg
drugog. Prvoj od ovih grupa pripadaju prirodna sposobnost,
moralno poboljšanje i slične stvari; drugoj grupi pripadaju bo­
gatstvo, plemenito poreklo i slično; poslednjoj grupi pripadaju
snaga, savršena sposobnost i zdravlje telesnih organa. One se
cene zbog njih samih zato što se slažu s prirodom, a zbog dru­
gih ciljeva zato što obezbeđuju prilično mnogo koristi. Slično
je i sa onom vrstom stvari koje su za odbacivanje, i to u sup­
rotnom pravcu.
108 Dužnost (kathekon) oni zovu ono što, ako se uradi (obavi),
može da se lepo i razumno opravda, na primer, sklad u život­
nom toku, što se odnosi i na napredovanje biljaka i životinja.
Jer oni smatraju da se čak i kod biljaka i životinja mogu raz­
likovati neke vrste dužnosti, ono što im priliči.
Kažu da je Zenon prvi upotrebio ovu reč kathekon (u smi­
slu dužnosti, vladanja). Reč sama dolazi od izraza kata tinas
hekein, što znači: dopirati do, biti nekome dorastao. A to pred­
stavlja radnju volje prilagođenu zahtevima prirode. Od radnji
koje se vrše po nagonu, jedne su u skladu s dužnošću, druge
su protivne dužnosti, a postoji još jedna vrsta onih koje nisu
ni jedno ni drugo.
Radnje prema dužnosti su sve one radnje za koje se
odlučuje razum, a to su: poštovanje roditelja, braće i domovine
i druženja s prijateljima. Protivne dužnosti su one radnje koje
razum odbacuje: nepoštovanje roditelja, ne mariti za braću,
neslaganje s prijateljima, ne voditi računa o interesima otadž-
109 bine i tako dalje. A radnje koje ne spadaju ni pod jednu od
pomenutih vrsta jesu one koje razum ni naređuje ni zabra­
njuje, kao što su, na primer: dizanje grančice sa zemlje, drža­
nje u ruci pisaljke ili češagije i tome slično.
Dalje, neke dužnosti su nesumnjive, dok su neke obavezne
samo u izvesnim okolnostima. Nesumnjive dužnosti su na pri­
mer: voditi kako valja računa o svom zdravlju i čulima i
slično. Dužnosti koje nam nameću okolnosti su, na primer:
sakaćenje samoga sebe i žrtvovanje poseda (imanja). Slično
stoji stvar i sa radnjama koje su protivne dužnostima. Osim
toga, neke dužnosti su uvek obavezne, a druge nisu. Tako je
uvek dužnost živeti u skladu s vrlinom, dok postavljanje pi-

235
 tanja i davanje odgovora, ili šetnja i slično nisu uvek dužnosti.
To isto se može reći i za ono što je protivno dužnosti. A i za
bića koja se nalaze između razuma i nerazuma postoje takođe
dužnosti, na primer, da deca treba da slušaju vaspitače.
i 10 Stoici dalje uče da je duša osmostruka: pet čula, sposob­
nost govora, sposobnost mišljenja (a to je sam razum) i sposob­
nost rađanja;35 sve su to delovi duše. Iz neistine se rađa izo-
pačenost koja se proširuje i na razum, i takva izopačenost
rađa mnoge strasti i uzbuđenja, koje postaju uzrokom nestal­
nosti. Strast ili uzbuđenje (emociju) definiše Zenon kao nera­
zuman i neprirodan pokret duše, ili, pak, kao nagon koji pre-
vazilazi meru.
Prema Hekatonu u njegovoj raspravi O strastima (druga
knjiga) i Zenonu u istoimenoj knjizi, glavne ili najopštije emo­
l l i čije su četiri sledeće: bol, strah, žudnja, zadovoljstvo. Ali po
njihovom mišljenju, strasti su sudovi, kao što tvrdi Hrizip u
svojoj raspravi O strastima. Lakomost je pretpostavka da novac
predstavlja dobro; slično važi i za pijanstvo i razuzdanošt i
sve ostale strasti.
Bol je nerazumni duševni pokret. Vrste bola su: sažalje­
nje, zavist, ljubomora, suparništvo, nevolja, tuga, žalost, zapre-
pašćenje. Sažaljenje je bol koji osećamo zbog nezaslužene pat­
nje drugoga; zavist je bol zbog toga što je drugom dobro, lju­
bomora je bol što neko drugi ima nešto što čovek želi; supar-
12 mištvo (ljubomora) je bol zbog toga što neko drugi ima ono
što i mi imamo. Teška tuga je bol koji nas pritiskuje, potište-
nost — bol koji nas nekako zatvara i stešnjava, snuždenost je
bol koji izaziva trajno razmišljanje koje postaje sve jače, strep-
nja je bol koji ojađuje, zaprepaštenje nerazuman bel koji nas
snažno obuzima i ometa da celokupno stanje posmatramo kako
treba.
Strah je iščekivanje nekog zla; on obuhvata sledeće vrste
emocija: strahovanje, oklevanje, sram (stid), paniku, zaprepaš-
ćenje, duševne zebnje. Strah je bojazan koja izaziva preplaše-
nost; stid je strah od sramote; oklevanje je strah od nečega
što će se morati uraditi; zaprepašćenje je strah od nečeg neo-
13 bičnog što će se odjednom pojaviti; panika je strah s pritiskom
koji vrši glas (zvuk); a zebnja je strah koji osećamo iščekujući
izvesni događaj. ,
Požuda je nerazumna tražnja, i njoj su podređene: žudnja,
mržnja, slavoljublje, gnev, ljubav, ljutnja i bes. Žudnja je
želja koja promašuje željeni predmet i, tako reći, odvojena je
od svoga predmeta (cilja), ali stalno usmerena prema njemu

236
 i od njega uzalud privlačena. Mržnja je želja koja raste i traje
a usmerena je na to da nekome bude loše. Slavoljublje je
želja vezana za neku političku stranku. Ljutnja je želja za os­
vetom ili kaznom nad nekim za koga se veruje da ti je naneo
nepravdu koju nisi zaslužio. Ljubav je želja koja ne priliči kre-
114 posnim ljudima, jer ona predstavlja napor da se stekne naklo­
nost zbog vidnog prisustva lepote. Kivnost je gnev koji već
dugo tinja i stvara mržnju u očekivanju izvršenja osvete, kao
što se vidi u stihovima (Homer, Ilijada, I, 81—2):
Može istoga dana i svoju stegnuti srdnju,
ali mu ostaje gnev u prsima, dokle god srce
svoje ne iskali.

Plahovitost (naprasitost) je ljutnja na samom početku.

Zadovoljstvo je nerazumno osećanje veselosti zbog pove­
ćanja nečega što nam izgleda dostojno da ga poželimo; njemu
su podređeni: oduševljenje, zluradost, naslada i zanos. Zluradost
je zadovoljstvo koje osećamo zbog nesreće nekog drugog; na­
slada (terpsis) je kao neki preokret (trepsis)*, skretanje duše ka
slabosti; zanos je slabljenje vrline.
115 Kao što se govori da u telu postoje izvesne slabosti —
kao što su podagra i artritis — tako i u duši postoje slabosti,
kao što su slavoljublje, želja za uživanjem i slično. Slabost je
bolest praćena nemoćnošću; bolest je ovde glupo uobraženje
koje se sastoji u tome da nešto naročito odvratno smatramo
poželjnim. I kao što u telu postoje sklonosti prema bolestima,
kao što su nazeb i proliv, tako i u duši postoje izvesne podlož­
nosti za bolest, kao što su zavist, sažaljenje, svadljivost i
slično.
116 Dalje, oni tvrde da postoje tri emocionalna stanja koja
su dobra: radost, opreznost i dobronamemost. Radost, nasu­
prot zadovoljstvu, jeste razumno raspoloženje; opreznost, što
je suprotno strahu, predstavlja razumno izbegavanje, jer mada
mudar čovek nikad neće osećati strah, ipak će biti oprezan.
Dobronamemost je suprotnost požudi, pošto je dobronamer-
nost razuman nagon.
Kao što se među primame strasti ubrajaju i izvesne druge
njima podređene strasti, tako isto je i s prvim eupatijama, to
jest dobrim emocionalnim stanjima. Tako oni u dobronamer-
nost ubrajaju i dobre želje, ili naklonost, ljubaznost, poštovanje
i srdačnost; u opreznost ubrajaju stidljivost i skromnost; u
radost — oduševljenje, veselje i živahnost.
* Neprevodljiva igra reči. — Prev.

237
117 Mudar čovek je, kažu, slobodan od strasti, pošto ne može
da im se oda. Ali kažu da postoji i neka druga vrsta apatije
koja se odnosi na lošeg čoveka, kad je on, što se kaže, neoset-
ljiv i nepopustljiv. Dalje, kažu da je mudar čovek slobodan od
uobraženosti, jer je on podjednako raspoložen kako prema sla­
vi tako i prema anonimnosti. Doduše, i nevaljalac je slobodan
od ponosa. Takođe kažu da su svi dobri ljudi ozbiljni i strogi,
jer niti imaju sami posla s uživanjem, niti pak podnose one
koji ga imaju. Ali ima i jedna druga vrsta ozbiljnosti, slična
oporom vinu, koje je dobro za pripravljanje leka, ali uopšte
nije pogodno za piće.
118 Valjani ljudi su neiskvareni i čuvaju se od toga da budu
prikazani boljim nego što jesu, koristeći se načinom života koji
prikriva loše strane i ističe naročito samo ono što je dobro u
nečemu. U isto vreme oni su bez licemerstva; naime, oni su
odbacili svaku licememost i svako doterivanje, bilo u svom
glasu, bilo u izgledu. Oni- se takođe ne mešaju ni u kakve
poslove i odbijaju da urade ma šta što se sukobljava s dužnoš­
ću. Oni će uzimati vino, ali se neće opijati. Oni neće nikad ni
poludeti, mada će se katkad i kod valjanog čoveka pojaviti neka
neobična shvatanja i predstave zbog melanholije ili delirijuma,
predstave koje nisu zasnovane na principu procenjivanja o
tome što vredi izabrati, nego su protiv prirode. Mudar čovek
neće nikada osetiti tugu, jer zna da je tuga nerazumno grčenje
duše, kao što tvrdi Apolodor u svojoj Etici.
119 Oni su takođe božanske prirode, jer nose u sebi nešto
božansko. Loš čovek je, naprotiv, bezbožan. Ali postoje dva
značenja reci »atheos«; jedno je suprotno pojmu »božanstven«,
a druge označava čoveka koji uopšte ništa ne ceni ono što je
božansko; i u ovom poslednjem značenju ovaj se pojam, kako
oni kažu, odnosi na svakog lošeg čoveka. Dobri ljudi obožavaju
boga, jer znaju sve što je u vezi sa božanskim obredima, a
pobožnost je zapravo znanje o tome kako bogovima treba slu­
žiti. Oni će i prinositi žrtve bogovima i biće bez greha, jer
izbegavaju sve radnje koje predstavljaju uvredu božanstva, i
bogovi sami imaju visoko mišljenje o njima, jer su oni sveti
i pravični u svemu što se odnosi na bogove. I jedino mudri
ljudi mogu biti sveštenici jer su upućeni u prinošenje žrtava,
podizanje hramova, izmirenja, i sve što pripada bogosluženju.
20 Oni smatraju da, osim bogova, najviše treba poštovati ro­
ditelje i braću. Dalje, samo dobrim ljudima je prirođena ljubav
prema deci, a nikako lošima. Što se greha tiče, oni smatraju
da su svi grehovi među sobom jednaki. Tako uče i Hrizip u
četvrtoj knjizi spisa Pitanja o moralu, i Persej i Zenon. Jer,

238
 ako jedna istina nije više istina nego što je neka druga, onda
nijedan greh nije veći greh od nekog drugog, i na isti način
nijedna prevara nije veća prevara od neke druge prevare niti
jedan greh veći od drugog greha. Jer, i onaj što je od Kanopa
udaljen stotinu stadija, ili onaj koji je udaljen samo jedan
stadijum od njega podjednako nisu u 'Kanopu; tako i onaj što
121 čini veći greh i onaj što čini manji podjednako su daleko od
puta pravog života. Ali i Heraklid iz Tarzosa, koji je bio učenik
Antipatra iz Tarza, i Atenodor tvrde da gresi nisu jednaki.
Stoici dalje tvrde — a tako kaže i Hrizip u prvoj knjizi
rasprave O različitim načinima života — da će mudri ljudi
učestvovati u javnom životu ako ih ništa u tome ne sprečava,
jer oni će na taj način sprečavati porok, a unapređivati vrlinu.
Mudar će se čovek i oženiti (kako tvrdi Zenon u svom delu
Država) i rađati decu. Oni, štaviše, tvrde da se mudar čovek
nikad neće baviti kolebljivim mišljenjima, to jest on nikad
neće pristati uz nešto što je pogrešno; on će biti i cinik, jer
je cinizam samo prečica koja vodi u vrlinu, kako to kaže Apo-
lodor u svojoj Etici; on će čak jesti ljudsko meso ako to prilike
(okolnosti) budu zahtevale. Oni tvrde da je jedino on slobodan,
a da su loši ljudi robovi. Sloboda je, naime, sposobnost da se
samostalno postupa, dok je ropstvo lišavanje te sposobnosti,
122 mada u stvari postoji još jedna druga vrsta ropstva, koja se
sastoji u potčinjenosti, i treća, pod kojom podrazumevamo
posedovanje roba kao i njegovu potčinjenost; takvom ropstvu
odgovara despotizam, a i taj đespotizam je zlo. Prema njiho­
vom učenju, mudri ljudi ne samo što su slobodni, nego su i
kraljevi; jer kraljevstvo je vladavina koju mogu održavati
samo mudri ljudi. Tako uči Hrizip u svom spisu Kako se
Zenon služio rečima u njihovom odnosnom značenju. On, na­
ime, smatra da je poznavanje dobra i zla neophodan atribut
svakog kralja (vladara), i da nijedan loš čovek nije upoznat
s tom naukom. Isto tako, jedino mudar i dobar čovek može
biti činovnik, sudija, ili besednik, dok među lošim ljudima
nema nijednog koji bi imao te osobine. Mudri su ljudi, tvrde
122 oni dalje, nepogrešivi; oni ne mogu da greše. Oni su takođe
bezopasni, jer ne nanose zlo ni drugima ni sebi. U isto vreme
oni nisu milosrdni, i niko ne može od njih očekivati da će mu
oprostiti; oni nikad ne ublažavaju kazne određene zakonima,
jer su praštanje i sažaljenje, pa čak i sama popustljivost znak
slabe duše koja pokazuje blagost umesto strogosti kažnjavanja.
Oni kazne ne smatraju suviše strogim.
Dalje, oni tvrde da se mudar čovek nikad neće diviti ni­
jednoj stvari koja izgleda neobična, kao što su: Haronove mem-

239
 ljive pećine*®, plima i oseka, vreli izvori, ili, pak, izbijanje
vatre. Oni, dalje, tvrde da mudar čovek neće živeti u samoći,
jer je po prirodi stvoren za društvo i akciju; on, naravno, neće
izostaviti vežbe da bi povećao svoju snagu telesne izdržljivosti.
124 Mudar čovek će se moliti bogovima i od bogova tražiti
dobre stvari. Tako kaže Posejdonije u prvoj knjizi svoje ras­
prave O dužnostima, i Hekaton u trećoj knjizi Paradoksa.
Prijateljstvo oni proglašavaju mogućim samo između mudrih
i dobrih ljudi, zbog toga što oni liče jedan na drugoga. Pod
prijateljstvom pođrazumevaju zajedničku upotrebu svega što
ima ikakve veze sa životom, i s prijateljima postupamo kao
što treba da postupamo sami sa sobom. Oni dokazuju da
prijatelj zaslužuje da ga imamo zbog njega samog i da je
vrlo dobro imati mnogo prijatelja. Ali među lošim ljudima,
kažu oni, ne postoji prijateljstvo Uopšte, pa zato nijedan loš
čovek nema prijatelje. Oni takođe uče da su nemudri ljudi
svi ludi, utoliko što nisu mudri i što čine iz svoje ludosti sve
ono što njihovoj ludosti i odgovara.
125 Mudar čovek sve čini dobro, upravo onako kao što tvrdi­
mo da Ismenija sve melodije svira dobro na svojoj fruli. Ta­
kođe sve pripada mudrom čoveku, jer i zakon im je dao pot­
puno pravo nad svim stvarima. Istina je da se za neke stvari
kaže da pripadaju lošim ljudima, upravo kao što se u nekom
smislu za nepošteno stečene stvari može reći da pripadaju dr­
žavi, a u drugom smislu da pripadaju onima koji se njima
služe.
Oni dalje tvrde da su vrline tako tesno povezane među
sobom, da onaj koji poseduje jednu — poseduje i sve ostale
vrline; jer, one su obuhvaćene sve jednom te istom teorijom
(principom), kao što kažu Hrizip u prvoj knjizi rasprave O
vrlinama, kao i Apolodor u svom delu Fizika prema učenju
126 starih i Hekaton u trećoj knjizi svoje rasprave O vrlinama.
Jer ako neko poseduje vrlinu, on je odjednom u stanju da od­
mah otkrije i sprovede u delo ono što treba uraditi. Naime,
ono što u životu traži dužnost, za to je potrebno čoveku da se
odluči, da podnese sve opasnosti koje iz toga nastaju, da da
svakome svoje i da ostane čvrsto pri. svom poslu. Ako čovek,
sad nešto mudro odabere, nešto opet hrabro, i to uradi ne-
pristrasno i uporno, on istovremeno postaje mudar, hrabar,
pravičan i umeren. A za svaku vrlinu postoji naročito nešto
sa čime ona ima posla, kao što je, na primer, hrabrost vezana
za stvari koje se moraju podneti, praktična mudrost s rad­
njama koje se moraju obavljati, a njima se pridružuju i rad­

240
 nje kojih se čovek mora uzdržati, i radnje koje nisu ni jedno
ni drugo. I na sličan način su sve ostale vrline povezane sa
svim što je u vezi s njima. Tako su mudrosti podređeni: dobar
savet i razumevanje; umerenosti — disciplina i red; pravičnosti:
smisao za jednakost i pravednost; hrabrosti: nepokolebljivost
i snaga.
127 Stoici uče i to da između vrline i poroka nema nikakve
sredine, dok prema učenju peripatetika postoji na sredini
neki postepeni napredak. Jer, kažu stoici, kao što štap mora
da bude ili prav iM savijen, tako čovek mora da bude ili pra­
vičan ili nepravičan. Niti postoje neki stepeni pravičnosti i
nepravičnosti. To isto je i kad je reč o ostalim vrlinama. Dok
Hrizip tvrdi da se vrlina može izgubiti, Kleant kaže da je to
nemoguće. Hrizip kaže da se ona može izgubiti zbog pijanstva
ili melanholije, a Kleant, opet, tvrdi da se ne može izgubiti
zbog čvrstog shvatanja. Vrlina sama po sebi zaslužuje da se
bira. Mi se, naime, stidimo lošeg vladanja kao da znamo da
ništa zaista nije lepo osim onog što je moralno lepo. Oni,
128 štaviše, smatraju da je vrlina sama po sebi dovoljna da nam
obezbedi sreću; tako tvrde Zenon i Hrizip u prvoj knjizi ras­
prave O vrlinama, i Hekaton u drugoj knjizi rasprave O dobru:
»Jer ako nas velikodušnost i sama može uzdići iznad svega,
i ako je velikodušnost samo jedan deo vrline, onda će i vrlina
kao celina biti dovoljna sama po sebi za našu sreću, jer ona
zaista prezire sve što izgleda da nam smeta.« Međutim, Panaj-
tije i Posejdonije smatraju da vrlina nije dovoljna sama po
sebi. Naprotiv, potrebno je zdravlje, sredstva za život i snaga.
Stoici tvrde takođe da vrlinu treba neprestano uvežba-
vati (prema Kleantu i njegovim učenicima). Jer, vrlina ne
može nikad da se izgubi, i dobar čovek neprekidno vežba svoj
um. Oni kažu da pravičnost, kao i zakon i pravi razum, postoje
po prirodi,* i da to nisu uveli ljudi.** Tako kaže Hrizip u svom
129 delu O moralno lepom. Ni razlika u mišljenjima pojedinih
filozofa nije nikakav razlog da se ostavi bavljenje filozofijom,
jer bismo se na taj način morali odreći uopšte i samoga života.
(Tako kaže Posejdonije u svojim Savetima). Hrizip priznaje
da je nastava uobičajenih predmeta korisna.
Dalje, oni uče da ne može postojati nikakvo pitanje prava
i obaveze između čoveka i životinja, zbog nesličnosti, kao što
tvrdi Hrizip u prvoj knjizi svoje rasprave O pravičnosti, i
Posejdonije u prvoj knjizi svoje rasprave O dužnosti. Oni,
* φύδει. — Prev.
** užSet, — Prev.
18 Dlogen 241
 dalje, kažu da će mudar čovek osećati ljubav prema mladićima
koji svojim spoljndm izgledom pokazuju svoju prirodnu sklonost
ka vrlini. Tako Zenon U Državi, Hrizip u prvoj knjizi svog
dela O načinu života i Apolodor u Etici.
130 Po njihovom učenju, ljubav je pokušaj stvaranja prijatelj­
stva na osnovu uočljivo lepog izgleda, i njen jedini cilj je
prijateljstvo, a ne telesno uživanje. Jer Trasonid, mada je
i svoju ljubavnicu imao u svojoj vlasti, ipak se od nje uzdrža­
vao, jer ga je ona mrzela. lim e se dokazuje, misle oni, da
ljubav zavisi od prijateljstva ■— kao što tvrdi Hrizip u svojoj
raspravi O ljubavi — i nju ne šalju bogovi. Lepotu oni opisuju
kao cvet vrline.
Postoje tri načina života: kontemplativni, praktični i ra­
zumni, i oni kažu da treba izabrati ovaj treći; jer priroda je
razumno biće stvorila istovremeno za kontemplaciju i aktiv­
nost. Oni takođe kažu da će mudar čovek, ako postoji neki
razuman razlog, i svojevoljno učiniti kraj svom životu, recimo,
za svoju otadžbinu, ili za svoje prijatelje, ili ako je osuđen na
nesnosne patnje, sakaćenje, ili zbog neizlečive bolesti.
131 Oni takođe uče da među mudrim ljudima treba da postoji
zajednica žena, tako da svako slobodno bira po svojoj volji
svoga druga, kao što kažu Zenon u Državi i Hrizip u svojoj
raspravi O vladi [i ne samo oni, nego 1 kinik Diogen, pa i
Platon]37. Pod ovakvim okolnostima mi ćemo osećati očinsku
ljubav podjednako prema svakom detetu, i biće kraj svakoj
ljubomori koja se javlja iz preljubništva. Oni smatraju da je
najbolja vrsta vlade i uprave u nekoj mešavini demokratije,
kraljevstva i aristokrati]e.
Tako, dakle, oni uče u svojim etičkim postavkama, a toga
ima još i više, zajedno s pripadajućim dokazima. Ali neka ovo
što smo govorili bude u glavnim crtama i osnovama zasad
dovoljno.
132 Učenje o fizici oni dele na učenje o telima, principima,
elementima, bogovima, o granicama, prostoru punom ili praz­
nom i o semenima. To je njihova podela prema vrstama. Prema
rodu, podela je ova: o vasioni, o elementima, o uzrocima.
Učenje o vasioni deli se, kažu, na dva dela. U jednom
načinu njenog proučavanja učestvuju i matematičari, uko­
liko se njihova proučavanja odnose na zvezde nekretnice i
planete; na primer: da li je Sunce zaista onako veliko kao što
izgleda, ili nije, — a isto tako i Mesec, kao i na pitanje njiho-
133 vih obrtanja i druga istraživanja takve vrste. Ali postoji još
jedan vid, ili polje, kozmološkog istraživanja, koje pripada

242
 samo fizičarima. U to spadaju pitanja kao što su: šta je sup-
stanca vasione, da li su Sunce i zvezde izgrađene od materije
i forme, da M na njima ima života iM nema, da li je kosmos
uništiv ili nije, da li njime upravlja proviđenje i sve ostalo.
Pitanje o proučavanju uzročnosti deli se, opet, na dva dela.
U jednom delu učestvuju i lekari svojim ispitivanjima, ukoliko
sadrži istraživanje o vladaj učim principima duše i fenomene
duše, i slično. Na drugi deo polažu pravo takođe matematičari;
na primer, kako se može objasniti viđenje, šta izaziva sliku
na ogledalu, kakvo je poreklo oblaka, gromova, duge, haloa,
kometa i slično.
134 Oni smatraju da postoje dva principa u vasioni: aktivni
i pasivni princip. Pasivni princip je supstanca bez osobine, to
jest materija, dok aktivni princip predstavlja um koji postoji
u toj supstanci, a to je bog. Jer, bog je ve&t i tvorac svake
pojedine stvari u celokupnoj materiji. Ovo učenje izlažu Zenon
iz Kitiona u raspravi O postojanju, zatim Kleant u delu O
atomima, Hrizip u prvoj knjizi svoje Fizike, Arhedemon u
raspravi O elementima i Posejdonije u drugoj knjizi Izlaganja
o fizici. Prema njihovom učenju, postoji neka razlika između
principa i elemenata; principi ne postaju i ne propadaju, dok
elementi bivaju uništeni kad se sve stvari uništavaju u vatri.
Principi su netelesni i nemaju forme, dok elementi imaju
formu.38
135 Telo definiše Apolodor u svojoj Fizici kao nešto što se
prostire u tri dimenzije: dužini, širini i dubini (visina). To se
(takođe naziva čvrstim telom. Površina je krajnost jednog
čvrstog tela, ili ono što ima dužinu i širinu, ali bez dubine
(visine). Posejdonije tvrdi i to u trećoj knjizi Nebesnih pojava
da površina ne postoji samo u našim mislima, nego i stvarno.
Linija je krajnost (granica) površine ili dužina bez širine,
ili nešto što ima samo dužinu. Tačka je, opet, krajnost (granica)
linije, najmanji znak koji može da postoji.39
Bog je jedno i jedino biće, on je u isto vreme i razum,
136 i sudbina, a naziva se Zevs; njega nazivaju također mnogim
drugim imenima. Na početku je bio sam i jedini; on je pomoću
vazduha celokupnu supstancu pretvorio u vodu. I kao što je
u semenu sadržana klica, tako i bog, koji je spermatikćs logos40
vasione, ostaje u vlazi kao takav i prilagođava materiju prema
sebi u cilju sledećeg stvaranja koje treba da dođe; posle tog%
on stvara sva četiri elementa: vatru, vodu, vazduh i zemlju.
O tome raspravljaju Zenon u svojoj raspravi O celini, i Hrizip
u prvoj knjizi Fizika, i Arhedem u jednoj raspravi O elemen­
tima. Elemente oni definišu kao ono iz čega najpre postaje
ιβ·
243
137 sve ono što nastaje i u što se najzad opet gubi (nestaje), četiri
elementa zajedno sačinjavaju beskvalitetnu supstanciju, to jeste
materiju. Vatra je vreo elemenat, voda *— vlažan, vazduh — hla­
dan, a zemlja — suv elemenat. Ali i u vazduhu se nalazi isti
suvi deo.41 Najviše mesto pripada vatri; ona se naziva i eter,
i u njemu je najpre bila stvorena sfera zvezda nekretnica;
zatim dolazi sfera planeta, posle toga vazduh, zatim voda,
i podloga svemu je zemlja, koja je centar svih stvari.
Kosmos shvataju na tri načina. Prvo, kao boga samog,
kao nosioca naročitog kvaliteta celokupne supstance; on (bog)
je neuništiv i nestvoren, jer je tvorac ovog opšteg reda koji
posle određenih vremenskih perioda celokupnu supstancu ap-
138 sorbuje u samoga sebe i ponovo je stvara iz sebe. Drugo, oni
i samo uređenje nebeskih tela nazivaju kosmosom kao takvim.
Treće, nazivaju kbsmosom ono što je sastavljeno od ovoga dvo-
ga. Kosmos definišu kao nosioca naročitog kvaliteta celokupne
supstance, ili, kao što kaže Posejdonije u svojoj raspravi O
nebeskim telima, kosmos je sistem stvoren od neba i zemlje
i svih bića koja se nalaze u njemu, ili sistem koji sačinjavaju
i bogovi, i ljudi i sve stvari, stvoren upravo radi njih. Pod
nebom podrazumevaju krajnji obim, ili krug, u kome je sme-
šteno sve što je božansko.
Svetom upravljanju razum i proviđenje, kako tvrde Hrizip
u petoj knjizi rasprave O proviđenju i Posejdonije u svom
delu O bogovima (treća knjiga), ukoliko razum prodire u svaki
njegov deo, baš kao što to radi duša u nama. Postoji samo
jedna razlika u stepenu; naime u nekim delovima prodire više,
L39 u drugima manje, jer kroz neke delove on prolazi kao heksis
(delujuća snaga), kao što su naše kosti i tetive, druge, opet,
prožima kao razum, kao vladajući deo duše. Tako je, dakle,
ceo svet živo biće, koje ima i dušu i razum, i njime upravlja
eter kao vladajući princip — kao što tvrdi Antipater iz Tira
u osmoj knjizi svoje rasprave O kosmosu. Hrizip u prvoj knjizi
rasprave O proviđenju i Posejdonije u svojoj knjizi O bogo­
vima kažu da je vladajuća sila nebo, a Kleant da je to Sunce.
Hrizip u pomenutom delu daje nešto drukčije objašnjenje,
naime, da je ta sila čistiji deo etera: to je ona sila za koju
kažu da je u prvom redu bog, da je, tako reći, razumno pro­
niknuo sve što je u vazduhu, sve životinje i sve biljke, pa
i samu zemlju, kao delujući princip.
.40 Svet je, kažu, jedan i ograničen, ima sfem i oblik, jer
je ovakav oblik najpogodniji za kretanje, kao što tvrde Po­
sejdonije u petoj knjizi Rasprave o fizici i učenici Antipatrovi
u svojim raspravama o kosmosu. Izvan sveta prostire še bes­
244
 krajna praznina, koja je bestelesna. Pod izrazom »bestelesan«
oni podrazumevaju nešto što nije zaposednuto telima, mada
može biti zaposednuto. Svet nema praznog prostora u sebi,
nego stvara jednu jedinstvenu celinu. To je nužna posledica
sloge i slaganja između nebeskih i zemaljskih pojava. O praz­
nini raspravlja Hrizip u svom delu O praznini i u prvoj knjizi
svoje rasprave Fizičke nauke; to rade i Apolofan u Fizici i
Apolodor i Posejdonije u drugoj knjizi Fizifce. Ali i to je, kažu,
isto tako telesno (tj. sloga i slaganje; prim. prev.).
141 Vreme je bestelesno i ono predstavlja interval kretanja
kosmosa. Prošlo i buduće vreme su beskrajni, a sadašnje vreme
je ograničeno. Oni smatraju da svet mora biti uništen, utoliko
što ima i početak, na osnovu analogije s onim stvarima koje
saznajemo pomoću čula. A ono čiji je jedan deo uništiv, un;š-
tivo je i kao celina. Delovi sveta su uništivi, budući da se
pretvaraju jedan u drugi, i zato je i sam svet osuđen da pro­
padne. Staviše, svaka je stvar razoriva ako dozvoljava pret­
varanje u nešto gore; zato je i svet prolazan, jer on se najpre
isuši pa se onda pretvara u vodu.
142 Oni smatraju da svet nastaje na taj način što se njegova
supstanca najpre iz vatre, pomoću vazduha, pretvara u vlagu;
zatim se grublji deo vlage zgusnuo kao zemlja, dok su se fini
delići pretvorili u vazduh. Ovaj proces razređivanja raste ne­
prestano dok ne stvori vatru. Posle toga iz ovih elemenata
stvaraju se mešavinom sve životinje i biljke i sve druge vrste.
O rađanju i propasti sveta raspravljaju Zenon u svojoj raspra­
vi O celini, Hrizip u prvoj knjizi Fizike, Posejdonije u prvoj
knjizi dela O kosmosu, Kleant i Antipater u desetoj knjizi
svoga dela O kosmosu. Međutim, Panetije je rekao da je svet
neuništiv.
Učenje o tome da je svet živo biće, da je razumno, da ima
dušu i da je inteligentno biće, iznose Hrizip u prvoj knjizi
143 rasprave O proviđenju, Apolodor u Fizici i Posejdonije. On je
živo biće u smislu žive supstance koja ima dušu i oseća čulima.
Živo stvorenje je bolje nego neživo, a ništa nije bolje od sve­
ta; dakle, svet je živo biće. I ono ima dušu, što je jasno po
našim dušama koje su samo jedan njen deo. Međutim, Boetos
osporava da je svet živo biće. Jedinstvo sveta uče Zenon u
raspravi O celini, Hrizip, Apolodor u Fizici i Posejdonije u
prvoj knjizi svojih Fizičkih rasprava. Kako kaže Apolodor, pod
celokupnošću stvari podrazumeva se, prvo, svet i u nekom
drugom smislu sistem sastavljen od sveta i praznine izvan
njega. Svet je, dakle, ograničen, dok je praznina bezgranična.

245
144 Neke zvezde su same po sebi nepokretne, a kreću se zajedno
s čitavim nebom; druge, planete, imaju svoja sopstvena kre­
tanja. Sunce putuje kosom putanjom kroz zodijak. Slično d
Mesec putuje jednom spiralnom putanjom. Sunce je čista vat­
ra — kako kaže Posejdonije u sedmoj knjizi Nebeskih pojava;
i ono je veće od Zemlje, kao što tvrdi isti autor u šestoj knjizi
svojih Rasprava o fizici. Ono, štaviše, ima sferičan oblik kao
i svet (prema istom piscu i njegovoj školi). Da je Sunce vatra,
jasno je po tome što stvara isto što i vatra. Da je veće od
Zemlje dokazuje se činjenicom što osvetljava čitavu zemlju,
štaviše, još i nebo pored toga. I činjenica što Zemlja baca ko-
ničnu senku dokazuje da je Sunce veće od nje. I upravo zbog
svoje ogromne veličine ono se može videti sa svih strana
Zemlje.
145 Mesec je, naprotiv, sastavljen više od zemlje, jer je bliži
Zemlji. Sva vatrena tela i zvezde uglavnom dobijaju hranu
iz posebnih izvora, Sunce se hrani iz prostranog okeana čijim
se vlažnim42 isparenjima pali.
Mesec se hrani pitkom vodom, sa primesom vazduha, jer se
nalazi pored Zemlje (to tvrdi Posejdonije u šestoj knjizi Fizike).
Ostala nebeska tela hrane se sa Zemlje. Oni smatraju da su
zvezde takođe sfernog oblika i da je Zemlja takođe takva i da
je nepokretna, da Mesec ne šija sopstvenom svetlošću, nego
svetlošću pozajmljenom od Sunca kad ga ono obasjava.
Pomračenje Sunca se događa kada Mesec prolazi ispred
Sunca na strani okrenutoj prema nama, kao što to pokazuje
146 Zenon jednim crtežom u svojoj raspravi O vasioni (peri holu).
Jer, može se videti kako se Mesec približava Suncu za vreme
konjunkcije, kako ga sakrije i kako se posle toga ponovo uda­
ljava od njega. Ovo se može najlepše videti kada to posma-
tramo u posudi napunjenoj vodom. Mesec se pomračuje kad
upadne u senku Zemlje; zato se pomračenje događa samo kad
je pun Mesec, mada se svaki mesec dana nalazi u opoziciji sa
Suncem. Naime, Mesec se kreće kosom linijom, on se odvaja
u širini u odnosu prema putanji Sunca, pa se, prema tome,
kreće više prema severu ili jugu. Međutim, kad kretanje do­
vede Mesec na Sunčevu putanju kroz zodijak, pa tako dođe
u dijametralni položaj prema Suncu, nastaje pomračenje43.
Mesec je pravo na zodijaku onda kad se nalazi u sazvežđima
Raka, Škorpiona, Ovna i Bika — tako stvrfr predstavljaju Po­
sejdonije i njegovi učenici.
147 Po njihovom učenju, božanstvo je besmrtno, razumno, sa­
vršeno biće, ili misleći duh, srećan, neprijemčiv ni za što zlo,

246
 vodi brigu o svetu kao kroz proviđenje i o svemu što se na
svetu nalazi, ali ono nema ljudski oblik. Ono je Tvorac uni­
verzuma, i, tako reći, otac svega kako uopšte tako i u posebnim
delovima, ono prožima sve i nosi različite nazive prema svojim
raznim delatnostima ili silama. Zovu ga Dio zato što kroz
njega (dia) sve postaje; Zevsom (Zen) jer je on uzrok života
(zon) ili ono što ispunjava sav život; ime Atena dato mu je
zato što se vladaj ući deo božanstva prostire na eter. Ime Hera
označava prostiranje u vazduhu (aera), božanstvo se zove He-
fest jer se širi u stvaralačku vatru; Posejdon — jer ima vlast
nad morem; Demetra — jer se njena vlast održava na zemlji.
Na sličan način su ljudi dali božanstvu i druga imena, u od­
nosu na bilo koju od njegovih naročitih osobina.
148 Zenon kaže da je supstanca boga ceo svet i nebo; tako i
Hrizip u prvoj knjizi rasprava O bogovima, i Posejdonije u
prvoj knjizi rasprave koja nosi isti naslov. Antipater u sedmoj
knjizi svoga dela O kosmosu kaže da je božja supstanca srodna
sa vazduhom, dok Boetos u svom delu O prirodi govori da je
sfera zvezda nekretnica božja supstanca. Pojam »priroda« oni
upotrebljavaju tako da im nekad znači ono što održava svet,
ponekad, opet, što čini da zemaljske stvari nastaju. Prirodu de-
finišu kao silu koja se pokreće sama od sebe, koja stvara i odr­
žava sve što je stvorila u saglasnosti sa semenskim principima*
unutar određenih vremenskih perioda i koja od stvorenog stva-
149 ra ono od čega je ono i nastalo. Oni uče da priroda teži i ka
koristi i ka zadovoljstvu, kao što se jasno vidi iz samog stva­
ranja čoveka. Hrizip u svojoj raspravi O sudbini tvrdi da se sve
dešava određenom sudbinom (heimarmene). Tako kaže Posej­
donije u drugoj knjizi svoje rasprave O sudbini, Zenon i
Boetos u prvoj knjizi svoje rasprave O sudbini. Sudbinu de-
finišu kao beskrajan niz kauzaUteta svega što postoji ili kao
razum ili formulu po kojoj svet ide svojim tokom. Oni čak
tvrde da je veština proricanja44 u svim oblicima stvarna d
osnovna činjenica, ako proviđenje zaista postoji. A oni doka­
zuju da je to zaista prava nauka na osnovu izvesnih postig­
nutih uspeha. — Tako kaže Zenon, Hrizip u drugoj knjizi
rasprave O proricanju (mantici), Atenodor i Posejdonije u
drugoj knjizi rasprave Predavanja iz .fizike i petoj knjizi ras­
prave O proricanju.' Panetije, međutim, poriče da proricanje
ima neku osnovu.

* — ili odnosima«. Ovaj izraz je dosta nejasan, ali izgleda da želi

objasniti celokupan razvoj u vezi sa rastom, bilo biljaka ili pak životinja,
iz semena. — Prev.

247
 150 Prvu materiju nazivaju supstratom svih stvari; tako Hri-
zip u prvoj knjizi Fizike i Zenon. Materija je za njih ono iz
čega je nastalo sve što postoji. I materija i supstanca upotre­
bljavaju se u dvostrukom smislu, prema tome da li označa­
vaju univerzalnu ili partikulamu materiju, ili supstancu. Uni­
verzalna materija niti raste niti se smanjuje, dok se materija
partikularnih stvari uvećava i smanjuje. Telo je supstanca koja
je ograničena (tako tvrdi Antipater u drugoj knjizi rasprava
0 supstanci i Apolodor u svojoj Fizici). Na materiju se može
delovati. Jer, kad bi ona bila nepromenljiva, stvari koje su od
nje stvorene nikad ne bi bile stvorene iz nje. Odatle potiče
dalje učenje da je materija deljiva ad infinitum (do besko­
načnosti). Hrizip kaže da ovo deljenje ne ide ad infinitum,
nego da je i samo ograničeno, jer ne postoji ništa što bi bilo
beskrajno malo na što bi se moglo to deljenje odnositi. Pa
1 pored toga, deljenje se vrši bez prestanka.
151 Prema učenju Hrizipovom u trećoj knjizi Fizike, mešavina
materija je u međusobnom prodiranju, a ne u tome da po­
jedini delići jedne materije okruže deliće druge materije, ili
da zauzmu mesto pored njih. Tako, na primer, ako kapljicu
vina bacimo u more, ona će se za kratko vreme podjednako
rasturiti po čitavom moru, pa će se posle toga pomešati s njim.
Tvrde takođe da postoje izvesni demoni (daimones) koji
su naklonjeni ljudima i posmatraju ljudska dela. Oni takođe
veruju u heroje, to jest u duše pravednih koje su nadživele
njihova tela. Što se tiče procesa u vazduhu, oni zimu opisuju
kao rashlađivanje vazduha iznad Zemlje zbog toga što se Sunce
udaljava od Zemlje. Proleće je ugodna temperatura vazduha,
prema približavanju Sunca, leto je zagrevanje vazduha onda
152 kad Sunce putuje prema severu, jesen se javlja kad Sunce
počinje da se udaljava od nas. Što se vetrova tiče, to su vazđuš-
na strujanja, koja nose različita imena prema mestima gde
duvaju. Vetrovi se stvaraju na taj način što Sunce oblake
pretvara u paru. Duga je reflektovanje sunčevih zraka od
vodenih oblaka, ili — prema Posejdonijevu tvrđenju u Meteo­
rologiji — predstavlja sliku jednog dela Sunca ili Meseca u
vlažnom oblaku, koji je šupalj i stalno vidljiv, a slika se poka­
zuje u njemu kao u kakvom ogledalu u obliku kružnog luka. Ko­
mete su bradate zvezde, a meteori su vatre koje se pojavljuju
u gustom vazduhu kad se on podiže u prostranstvo etera. Zvez-
da padalica je iznenadno paljenje jedne vatrene mase koja se
153 brzo kreće kroz vazduh i ostavlja za sobom dugačak trag.
Kiša je pretvaranje oblaka u vodu, u slučaju kad je vlaga
koju je Sunce bilo privuklo sa Zemlje ili mora samo jednim
248
 delom isparena. Ako se para ohladi, onda se zove rosa. Grad
je smrznut oblak, usitnjen od vetra, a sneg je vlaga iz smrz­
nutog oblaka (tako kaže Posejdonije u osmoj knjizi Fizičkih
rasprava). Sevanje je paljenje oblaka nastalo od međusobnog
trljan ja, ili zbog toga što ih je vetar pocepao (kao što kaže
Zenon u svojoj raspravi O vasioni). Grom je grmljavina koju
154 ovi oblici stvaraju kad se trljaju jedan o drugi, ili kad prsnu.
Munja je snažno paljenje vatre koje se velikom snagom spušta
na zemlju u momentu kad se oblaci trljaju jedan o drugi ili
kad ih vetar pocepa. Drugi, opet, kažu da je to zgušnjavanje
vatrenog vazduha koje silazi s velikom snagom. Tajfun je
velika i snažna oluja u vidu vrtloga, ili vrtlog dima iz oblaka
koji je pukao. »Prester*« je oblak koji su sa svih strana po-
cepali vatra i vetar. Zemljotresi se dešavaju kad vetrovi nađu
put u šuplje delove Zemlje, ili ako su u njih zatvoreni (to uči
Posejdonije u osmoj knjizi). Neki od njih predstavljaju po­
drhtavanje zemlje, drugi njeno otvaranje, neki, opet, puko­
tine.
155 O samom uređenju vasione oni uče ovo. Zemlja se nalazi
na sredini što odgovara centru. Zatim dolazi voda, koja ima
oblik kugle i opkoljava Zemlju u koncentričnom krugu, tako
da se ova nalazi u vodi. Posle vode dolazi sloj vazduha, opet
u obliku kugle. Postoji pet nebeskih krugova: prvo, arktički
krug (sevemi polarni krug), koji se uvek može videti; zatim
je letnji povratnik; treći je krug ravnodnevice (ekvator); če­
tvrti je zimski povratnik i peti je antarktički krug (južni po­
larni krug), koji je za nas nevidljiv. Ti se krugovi zovu još
uporednici, jer nisu nagnuti jedan prema drugome, ali su opd-
156 sani oko iste osovine. Zodijak je kosi krug pošto se ukrštava
s paralelnim krugovima. Postoji i pet zemaljskih zona: prvo,
severna zona koja se nalazi iza severnog polarnog kruga,
nenaseljena zbog hladnoće; drugo, umereni pojas; treće, suvi
pojas, takođe nenaseljen zbog velikih vrućina; četvrto, južni
umereni pojas; peto, južni pojas, takođe nenaseljen zbog
hladnoće.
Po njihovom shvatanju, priroda je umetnička vatra koja
kreće svojim putem stvaranja; to je vatreni, stvaralački dah.
A duša je podešena tako da može primati opažaje; ona je
dah života nama prirođen; zato je ona i telo, pa traje i posle
smrti. Ali ona je prolazna, mada je duša vasione, čije su in-
157 dividualne duše živih bića samo delovi, besmrtna. Zenon iz

* To je uragan sa sevanjem munja. — Prev.

249
 Kitiona i Antipater u svojim raspravama O duši, kao i Posej-
donije, definišu dušu kao topao dah, jer zbog njega mi posta­
jemo živi, i to nam omogućava kretanje. Kleant smatra da sve
duše ostaju sve do opšte konflagracije, ali Hrizip tvrdi da
samo duše mudrih ljudi ostaju dotle.
Stoici nabrajaju osam delova duše: pet čula, naše proizvo-
deće duševne moći*, sposobnost govora i sposobnost razumnog
zaključivanja. Oni misle da mi vidimo kad se svetlost između
organa vida i predmeta pruža u obliku kupe (tako tvrdi Hrizip
u drugoj knjizi Fizike i Apolodor). Vrh kupe u vazduhu nalazi
se pored oka, a baza na predmetu koji se vidi. Tako nam se
ono što vidimo pruža kroz vazduh, kao preko kakvog štapa.
158 Mi čujemo onda kad se zatalasa vazduh koji se nalazi iz­
među zvučnog tela i našeg organa za sluh; to se treperenje
širi u sferičnom obliku i tako stvara talase i udara na uši,
upravo onako kao što voda u nekoj posudi stvara krugove
kad u nju bacimo kamen.** San se pojavljuje, kažu stoici,
kad napon u našim čulima olabavi, i to pogađa vladajući deo
duše. Oni smatraju da strasti nastaju zbog promene životnog
daha.
Seme je ono što je sposobno da rađa potomstvo, koje je
onakvo kao i biće od kojeg je i samo seme postalo.*** Za seme
koje čovek daje tvrde da se pod dejstvom vlage tako pomeša
159 s delovima duše da bude u srazmeri sa osobinama predaka.
Hrizip u drugoj knjizi Fizike kaže da je seme u suštini isto
što i dah života; to postaje jasno kad se semenje baci u zemlju,
a ako ga čuvamo da ostari, ono ne niče, jer je njegova stvara­
lačka moć ishlapila.45 Sfer i njegovi učenici smatraju da se
seme izdvaja iz čitavog tela, jer ono može stvoriti svaki deo
tela. Žensko seme je neplodno, jer je ono, kao što tvrdi Sfer,
bez napona, retko i vodnjikavo. Vladajući deo duše je naj-
glavniji njen deo; u njemu se stvaraju predstave i nagoni, i
iz njega dolazi i razuman govor: taj deo ima seđište u srcu.
160 Ovo je, dakle, njihovo učenje o prirodi, u izboru koji mi
izgleda dovoljan za ovaj naš zadatak, jer mi je bio cilj da
sačuvam odgovarajuću srazmeru u ovom spisu.
A evo sad i učenja u kojima su se neki od njih (stoika)
razlikovali.
* spermatikoi 16goi. — Prev.
** Plutarh, Moral. 902 E. — Prev.
*** Plutarh, Moralia 706 D. — Prev.

250
 GLAVA 2. — ARISTON

(320— 250. pre n. e.)

Ariston Ćelavi*, rodom sa Hiosa, s nadimkom Sirena, pro­

glasio je krajnjim ciljem života savršenu ravnodušnost prema
svemu što se nalazi u sredini između vrline i poroka. Uopšte
nije priznavao nikakvu razliku među indiferentnim stvarima,
nego je s njima postupao potpuno podjednako. Govorio je da
je mudar čovek sličan dobrom glumcu, koji će, pozvan da odi­
gra ulogu Terzita ili ulogu Agamemnona, obe odigrati kako
valja. Pokušavao je da odbaci i fiziku i logiku, govoreći da je
fizika izvan naših moći, a da nas se logika uopšte ne tiče;
jedino što nas se tiče — jeste etika.
161 Dijalektička učenja liče na paučinu, i mada čine utisak
neke veštine, ipak su bez ikakve koristi. On se nije složio sa
Zenonom da postoji mnoštvo vrlina, niti s Megaranima koji
uče o jednoj vrlini pod mnogim imenima, nego je vrlinu
posmatrao sa gledišta relativnosti.** Poučavajući filozofiju na
taj način i održavajući svoja predavanja u Kinosargu, on je
stekao takav glas da su ga smatrali osnivačem jedne sekte.
Svakako su Miltijad i Difil dobili nadimak Aristonovih pris­
talica. On je bio besednik s velikim darom ubeđivanja, i držao,
se ukusa svoje publike. I zato Timon kaže za njega: (Frg., 40 D):
Jedan se ubrajao u rod omiljenog Aristona.

162 Pošto je promenio svoje gledište, pridružio se Polemonu,

jer se Zenon razboleo od neke dugotrajne bolesti. Najviše
važnosti je pridavao učenju stoika: da »mudar čovek ne sme
da bude kolebljiv u svom mišljenju«. Protiv ovog učenja
borio se Persej; on je nagovorio jednog od blizanaca da ostavi
izvesnu sumu novca kod Aristona, a zatim je onaj drugi bli­
zanac otišao da to potraži. Tako je Ariston bio doveden u ne­
priliku, i dokazano mu je da nije u pravu. S Arkesilajem je
bio u svađi, i kad je jednom prilikom video nakazu, bika
sa matericom, on je rekao: »Teško meni, sad Arkesilaj ima
jasan dokaž protiv direktnog saznanja.«
163 Kad je neki tobožnji akademik izjavio da ni u šta nije
siguran, Ariston je odgovorio: »Zar čak i svoga suseda ne
vidiš da sedi pored tebe?« — »Ne vidim« — odgovorio je
ovaj. »Ko te je oslepio«, reče, »ko ti je oduzeo svetlost vida?«
* ho Phalanthos. — Prev.
** Ovo je mesto nejasno i u originalu. — Apelt.

251
 Njemu se pripisuju ove knjige: Opominjanje (dve knji­
ge), O Zenonovim učenjima, Dijalozi, Predavanja (šest knjiga),
Rasprave o filozofiji (sedam knjiga), Rasprave o ljubavi, Na­
pomene o slavoljublju, Zabeleške (25 knjiga), Uspomene (tri
knjige), Anegdote (jedanaest knjiga), Protiv retora, Protiv
optužnica Aleksinovih, Protiv dijalektičara (tri knjige), Pisma
Kleantu (četiri knjige).
Panetije i Sosikrat kažu da su samo pisma njegova, a da
je ostala dela napisao peripatetik Ariston.
164 Budući da je bio ćelav, za njega se priča da ga je udarila
sunčanica i da je od toga umro. Ja sam mu posvetio jednu
pesmicu u holijambu (Anthol. Pal., V 38):
Zašto, Aristone, dopusti suncu da te prži kad si bio već
star i ćelav? Tako si, u želji da dobiješ više sunca nego
što je trebalo, našao i protiv svoje želje hladni Had.

Bio je još jedan Ariston, rodom iz Julisa, peripatetik; je­

dan je bio muzičar iz Atine, četvrti — pesnik tragedija, peti —
rodom iz Hale, autor rasprava o retorici, šesti — peripatetik
iz Aleksandrije.

GLAVA 3. — HERIL

(oko 260. pre n. e.)

165 Heril, iz Kartagine, učio je da je krajnji cilj nauka, to

jest živeti tako da se naučni život uvek učini standardom u
svim stvarima i da se čoveku ne može prebaciti neznanje.
Znanje je ponašanje u primanju predstava koje je zaštićeno
od svake promene kojoj podleže razum. Ponekad bi govorio’
da ne postoji uopšte nikakav krajnji cilj, nego da se, prema
prilikama i stvarima uvek isto menja, kao što se menja bronza,
bilo da treba da postane od nje statua Aleksandra ili Sokrata.
On je napravio razliku između pravog krajnjeg cilja i pod­
ređenog cilja; čak i čovek koji nije mudar može da teži ovom
poslednjem, ali samo mudar čovek traži pravi cilj života.
Sve što god se nalazi između vrline i poroka indiferentno je.
Njegova dela, mada njihov obim nije velik, puna su snage
i sadrže neka polemička mesta u odgovoru Zenonu.
166 Priča se da je imao mnogo obožavalaca dok je bio dečak;
kad je Zenon hteo da ih otera, naterao je Herila da obrije
glavu, i to ih je onda odbilo.

252
 Ovo su njegovi spisi: O telesnoj vežbi, O strastima, O
mišljenju, Zakonodavac, Babičar, Protivnik, Učitelj, Pregled-
nik, Kontrolor, Medeja, Dijalozi, Etičke postavke (teze).

GLAVA 4. — DIONIZIJE

(330—250 pre n. e.)

Teofantov sin Dionizije, zvani Metathemenos*, zadovolj­

stvo je proglasio ciljem, i to zbog jednog očnog oboljenja.4®
Naime, imao je tako jake bolove da telesnu patnju nije mogao
da proglasi indiferentnom stvari.
Rodio se u Herakleji. Najpre je, kao što priča Diokle, bio
učenik svoga zemljaka Heraklida, zatim Aleksinov i Menede-
mov, i na kraju Zenonov.
U samom početku voleo je književnost i bavio se svim
167 vrstama pesništva. Posle toga je kao svoj primer prihvatio
Arata47 koga je nastojao da imitira. Kad je otpao od Zenona,
prišao je Kirenajicima i počeo da posećuje kuće koje su bile
na zlu glasu, te se bez stida i srama odavao svojim strastima.
Pošto je doživeo gotovo osamdeset godina, izvršio je samo-
ubistvo gladovanjem.
Njemu se pripisuju ova dela: O apatiji (dve knjige), O
telesnom vezbanju (dve knjige), O uživanju (četiri knjige), O
bogatstvu, popularnosti i osveti, Kako živeti među ljudima,
O sreći, O kraljevima nekada, O slavljenim ljudima, O var-
varskim običajima.
To su oni što su se odvojili od stoičke škole. Zenona je
nasledio Kleant, o kome ćemo sad da govorimo.

GLAVA 5. — KLEANT

(331—232. pre n. e.)

168 Kleant, sin Fanijev, rođen je u Asu. Antistfen priča u svom

delu Redosled filozofa da je u početku bio pesničar. Kako neki
pričaju, došao je u Atinu sa svega četiri đrahme, prišao Ze-
nonu i u najplemenitijem smislu počeo da se bavi filozofijom
* Renegat. — Prev.

253
 i ostao veran istim učenjima. Bio je poznat sa svoje marljivosti,
jer ga je krajnja beda terala da radi za nadnicu. Tako je noću
vukao vodu u bašte, a danju se vežbao u naučnom rasprav­
ljanju; zbog toga je dobio nadimak Phreantles, što znači
crpač vode iz bunara. O njemu se priča da je bio pozvan pred
sud da bi odgovorio na pitanje kako uz tako dobar telesni iz­
gled zarađuje sredstva za život, i da je posle toga bio pušten
pošto je pred sud kao svedoka izveo baštovana u čijim je baš-
169 tama vukao vodu i ženu koja mu je prodavala brašno i kod koje
je pekao hleb. Areopagiti su bili zadovoljni i poklonili su mu
deset mina, ali mu je Zenon zabranio da to primi. Pričaju ta-
kođe da mu je Antigon poklonio tri hiljade drahmi. Jalnom
prilikom, kad je vodio mladiće na neku javnu predstavu, du-
nuo je vetar i podigao mu ogrtač; tada se videlo da nije nosio
ni košulju. Atinjani su mu posle toga oduševljeno pljeskali.48
kako priča Demetrije iz Magnezije u svome delu Ljudi sa istim
imenima. To je još više pojačalo divljenje koje su ljudi za
njega osećali. Postoji i priča kako ga je Antigon, koji je pri­
sustvovao njegovom predavanju, upitao zašto vuče vodu iz bu­
nara. Ovaj je odgovorio: »Je li izvlačenje vode sve što ja radim?
Kako? Zar ja i ne kopam? Zar ne zalivam baštu, ili prihvatam
170 svaki drugi posao iz ljubavi prema filozofiji?« I Zenon je
pokušavao da ga ohrabri u ovom pravcu d naredio mu da mu
od svoje nadnice svakoga dana dade jedan obol49. I jednoga
dana on izvadi pregršt novčića pred svojim poznanicima i
reče: »Kleant bi mogao izdržavati još jednog Kleanta, samo
kad bi hteo; a ond kojima ništa ne nedostaje za život traže da
žive na tuđ račun, mada se samo površno bave filozofijom.«
Zbog toga su Kleanta prozvali drugim Heraklom. On je bio
marljiv, ali nije bio po prirodi obdaren; bio je preko mere
spor u shvatanju. Zbog toga ga Timon ovako opisuje (Frg.,
41 D):
Ko je ovo što se kao ovan kreće među ljudima,
sporog duha, ljubitelj stihova, stena* iz Asa,
tromi čovek?

I kad su mu se drugovi u školi rugali, on nije reagovao

ni onda kad su ga nazivali magarcem, govoreći im da je je-
171 dino on zaista dovoljno snažan da podnese Zenonov teret. Kad
su mu jednom prebacivali kukavičluk, on je odgovorio: »Baš

* Tekst ima φίλος (prijatelj). Diels koriguje u λίθος (kamen) što

sam u prevodu prihvatio. — Prev.

254
 zato ja tako retko grešim.« I kad je isticao svoj način života
ispred života imućnih ljudi, on bi govorio: »Dok se oni igraju
loptom, ja uvek kopam tvrdu i neplodnu zemlju.« često bi
grdio i samoga sebe, i kad je to jednom prilikom čuo Ariston,
upitao ga je: »K o je taj koga toliko grdiš?« A ovaj je, smejući
se, odgovorio: »Jedan starac sedih vlasi, ali bez pameti.« Ne­
kom čoveku koji je tvrdio da Arkesilaj ne radi ono što bi tre­
balo, odgovorio je: »Ostavi to i više ga nemoj grditi, jer, ako on
rečima odbacuje dužnost, ipak je svojim postupcima uvek po­
država.« Arkesilaj mu je rekao: »Ja ne dozvoljavam da mi
se laska« — na što mu je Kleant odgovorio: »Tako je, ali ja
ti laskam jer ti govorim da ti jedno govoriš, a drugo radiš.«
172 Kad se neko raspitivao kakvo uputstvo za život da da svom
sinu, on je odgovorio (Euripid, Elektra, 140): »Elektrin savet:
ćuti, ćuti, neka ti korak bude lak.« I kad je neki Lakedemonja-
nin rekao da je napor dobro, on je radosno odgovorio (Homer,
Odiseja;> IV, 611):
Plemenita je tvoja krv, drago dete.

Hekaton u svojim Sentencama priča da je neki lep mladić

rekao: »Ako neko ko udara u trbuh uvežbava trbušnu ve-
štinu, on udarajući u bedra upražnjava bedarsku veštinu.«
Kleant mu je odgovorio: »čuvaj te veštine za sebe, dete.«
[Ali slične reči ne označavaju uvek u potpunosti iste stvari.]
Prilikom razgovora s jednim mladićem upitao ga je da lixnešto
vidi. A kad mu je mladić to potvrdio, on je nastavio: »Pa kako
to, onda, da ja ne vidim da ti to vidiš?«
73 Jednom je bio u pozorištu, i kad mu je pesnik Sositej
uputio ove reči:
»Kleantova ludost goni stoku na pašu.«

— on je ostao u mirnom stavu. Gledaoci su bili iznenađeni

tim stavom i počeli su da mu pljeskaju, te Sositeja oteraše
s pozornice. Posle toga, kad se pesnik izvinjavao zbog nane­
sene uvrede, Kleant je prihvatio izvinjenje uz napomenu da
bi bilo nerazumno kad bi se naljutio na neku slučajnu uvredu,
kad već i Dioniz i Herakle dopuštaju ismevanje pesnika a
da se na to ne ljute. Za peripatetike je govorio da se nalaze
u istom položaju sa lirama koje nikad sebe ne čuju mada
puštaju divne glasove. Kad je iznosio kao Zenonovo mišljenje
da se o karakteru jednog čoveka može suditi na osnovu nje­
govog izgleda, neki duhoviti mladi čovek izvede pred njega

255
 nekog raspusnika koji je od teškog rada na polju imao ruke
pune žuljeva i zatražio od Kleanta da se izjasni o karakteru
ovog čoveka. Kleant je bio zbunjen i rekao je čoveku da se
udalji. A kad je ovaj na polasku kihnuo, Kleant je rekao: »Sad
174 ga znam; on je slabić.« Jednom usamljenom.čoveku koji je raz­
govarao sam sa sobom, rekao je: »Ti ne razgovaraš s lošim
čovekom.« I kad mu je neko prebacivao godine, on je rekao:
»I ja sam spreman za odlazak; a pošto vidim da sam u svakom
pogledu dobrog zdravlja i da još mogu da pišem i čitam, opet
ostajem.« Kažu da je ono što je od Zenona čuo pisao na školj­
kama i goveđim kostima jer nije imao novaca da kupi hartiju.
Takav je on bio, ali je ipak, mada je Zenon imao mnogo od­
ličnih učenika, mogao da preuzme vođenje škole.
Za sobom je ostavio izvrsna dela: O vremenu, O Zenono-
vom učenju o prirodi (dve knjige), Tumačenje Heraklita (četiri
knjige), O zapažanju, O umetnosti, Odgovor Demokritu, Od­
govor Sristarhu, Odgovor Herilu, Dve knjige o nagonima, O
175 starinama, O bogovima, O divovima, O braku, O Homeru, O
dužnosti (tri knjige), O dobrom savetu, O zahvalnosti, Saveti,
0 vrlinama, O prirodnoj sposobnosti, O Gorgipu, O zavisti, O
ljubavi, 0 slobodi, O ljubavnoj veštini, O časti, O slavi, Dr­
žavnik, O savetu, O zakonima, O svađi, O vaspitanju, Tri
knjige o logici, O cilju, O lepoti, O vladanju, O znanju, O
prijateljstvu, O gozbi, O postavci da je vrlina ista u muškarca
1 u žene, O primeni sofizma od strane mudrih ljudi, O primeni,
Dve knjige predavanja, O zadovoljstvu, O nerešivim proble­
mima, O dijalektici, Načini ili tropi, O predikatima.
Ovo su, dakle, njegovi spisi.
176 Umro je ovako. Naime, imao je jake bolove u desnima d.
po savetu lekara, nije uzimao hranu dva puna dana. Time se
njegovo stanje toliko popravilo da su mu lekari dozvolili da
pređe na svoj uobičajeni način ishrane. On na to nije pristao,
nego je izjavio da je već prešao prilično daleko na svome
putu, pa se i dalje uzdržavao hrane sve do svoje smrti. Umro
je u istim godinama u kojima i Zenon — kako neki autori pri­
č a ju — pošto je devetnaest godina proveo kao Zenonov učenik.
I ja sam napisao nekoliko stihova za njega, ovako (Anthol.
Plan., V, 36):
Slavim Kleanta, ali više slavim Had,
jer, videvši ga tako starog, nije se uzdržao
da mu sad u smrti ne đodeli mir i odmor, njemu
koji je u toku svoga života toliko vode iscrpeo.

256
 G L A V A 6. — SFER

(oko 220. pre n. e.)

177 Ovoga (Kleanta) je slušao, kao što smo već ranije rekli,*
posle Zenona, i Sfer iz Bospora. Pošto je postigao priličan
napredak u svojim studijama, on je otišao Ptolemeju Filopa-
toru u Aleksandriju (222— 205). Kad se jednom prilikom poveo
razgovor o tome da li će se mudrac kolebati u svom mišlje­
nju,** i kad je Sfer na to odgovorio da neće, kralj je, u želji
da mu dokaže suprotno, naredio da se na sto iznese nekoliko
narova napravljenih od voska. Sfer se prevario, a kralj je
uzviknuo da je dao svoj pristanak na pogrešnu predstavu.
Ali je Sfer imao spreman vrlo zgodan odgovor, da to što je
dao svoj pristanak ne znači da su to zaista narovi, nego za
to da postoji razlog da to mogu biti narovi; ali postoji razlika
između sigurne predstave i razumne verovatnoće te predstave.
Kad ga je Mnesistrat optužio što je tvrdio da Ptolemej nije
kralj, on je odgovorio da je, po svojim osobinama, Ptolemej
zaista kralj.
178 Napisao je sledeće knjige:
Dve knjige o kosmosu, O elementima, O semenu, O sreći, O
najmanjim delićima, Protiv atoma i idola, O čulima, Pet ras­
prava o Heraklitu, O pravom sistemu etike, O dužnosti, O na­
gonu, Dve knjige o strastima, O kraljevstvu, O spartanskom
ustavu, Tri knjige o Likurgu i Sokratu, O zakonu, O pro­
ricanju, Dijalozi o ljubavi, O eretrijskoj školi, O sličnome, O
definicijama, O navici, O spornim pitanjima (tri knjige), O
razumu, O bogatstvu, O slavi, O smrti, Priručnik o dijalektici
(dvp knjige), O predikatima, O dvosmislenim pojmovima, Pisma.

GLAVA 7. — HRIZIP

(282— 206. pre n. e.)

179 Apolonijev sin Hrizip došao je ili iz grada Soloi, ili iz

Tarza — po pričanju Aleksandra u Redosledu. Bio je Kleantov
učenik. Pre toga je bio trkač na duge staze; posle toga je
došao da sluša Zenona, ili, kao što kaže Diokle i veliki broj
drugih, Kleanta. Još za života Kleantova napustio je njegovu
* Diog. L., VII, 37. — Prev.
** Diog. L., VII, 162. — Prev.

17 D io g e n 257
 školu i postigao izvanredan ugled kao filozof. Bio je veoma
sposoban čovek i pokazivao je veliku oštroumnost na svim po­
ljima nauke, i to u tolikoj meii da se u većini pitanja razliko­
vao od Zenona, a i od Kleanta, kome je često govorio da mu
kaže samo u čemu se sastoji učenje, a on će sam da nađe
dokaze za to. Ali, kad god bi istupio protiv Kleanta, uvek bi
se posle toga kajao, tako da je često navodio ove reči (Euripid,
Orest, 540— 541):
U svakom pogledu sam srećan čovek,
osim u odnosu prema Kleantu: u tome nemam sreće.

180 Bio je toliko čuven po dijalektici da je većina ljudi bila

mišljenja da bogovi — kad bi prihvatili dijalektiku — ne bi
prihvatili nijedan drugi sistem osim Hrizipov. Raspolagao je
ogromnom materijom, ali nije polagao -mnogo na oblik izlaga­
nja. U marljivosti je nadmašao svakoga, što pokazuje i spisak
njegovih radova: ima ih više od 705. Broj svojih rasprava je
povećavao tako što je više puta raspravljao o istoj stvari, be-
ležio sve što bi mu palo na pamet, vršio mnogobrojne is­
pravke i navodio velik broj citata, i to tako mnogo da je u
jednoj od svojih rasprava prepisao gotovo čitavu Euripidovu
Medeju. Kad je nekome ko je uzeo u ruke tu knjigu postav­
ljeno pitanje šta čita, on je odgovorio: »Hrizipovu Medeju!«
181 Apolodor iz Atine u svom delu Zbirka učenja kaže u želji
da pokaže da je ono što je Epikur napisao sopstvenom snagom,
bez pomoći citata, mnogo veće po obimu nego Hrizipove knjige,
doslovce ovako: »Kad bi neko iz Hrizipovih knjiga uklonio
sve što je uneto kao tuđe, ostali bi prazni listovi hartije.«
Toliko što se tiče Apolodora.
Za Hrizipa je neka stara žena, koja' je sedela pored njega,
po Dioklovom pričanju, kazala da je pisao pet stotina redova
na dan. Hekaton priča da se posvetio filozofiji pošto je njegovu
očevinu konfiskovala kraljevska blagajna.
182 Bio je ti telu neugledan, kao što pokazuje njegova statua
u Kerameiku, koja je gotovo skrivena iza konjaničke statue
tu pored nje, pa ga je Kamead zato prozvao Kripsip*. Kad
mu je neko jednom prilikom prigovorio što ne ide da sluša
Aristona zajedno s velikom gomilom sveta, on je odgovorio:
»Da sam sledio gomilu, ne bih postao nikad filozof.« A kad
je neki dijalektičar ustao i napao Kleanta iznoseći mu sofiz­
me, Hrizip mu je doviknuo: »Prestani da starog čoveka od­
* Krypsippos = skriven od konja, iza konja. — Prev.

258
 vraćaš od važnijih stvari i iznesi nama mlađima dokaze o tvojoj
mudrosti.« I drugom prilikom, kad je neko hteo da nešto pita
pa je nasamo s njim skromno razgovarao, a posle toga, kad je
video kako dolazi velik broj ljudi, počeo da govori drskije,
on reče (Eur., Or., 253):
Avaj, brate moj rođeni, oči ti divlje ševa ju;
do malopre si bio pametan, a sad odjednom pokazuješ
znake besnila.

Prilikom kakve vinske sedeljke obično je ostajao miran,

mada ga noge nisu qvrsto držale; to je opet podstaklo jednu
183 robinju da kaže: »U Hrizipa su samo noge pijane.« O samom
sebi je imao tako visoko mišljenje da je nekom čoveku na
pitanje: »Kome da poverim svoga sina?« — odgovorio: »Meni,
jer da sam sanjao da postoji neko drugi bolji od mene, ja bih
filozofiju učio kod njega.« Kažu da je zato za njega rečeno
(Odiseja, X, 495):
Jedino je on pametan, a ostali su samo senke koje
skaču oko njega.

I drugo:
Da nema Hrizipa, ne bi postojala ni Stoa.

184 Kako priča Sotion u osmoj knjizi, naposletku je prišao

Arkesilaju i Lakidu posle njihovog stupanja u Akademiju i
s njima zajedno studirao filozofiju. Zbog toga je pisao i protiv
navike i za nju, i o veličini i o mnoštvu, služeći se metodom
Akademije.
Hermip priča da su ga jednom prilikom, kad je držao
predavanje u Odeonu, pozvali njegovi učenici na neko prino­
šenje žrtve. Tada je popio malo slatkog čistog vina, od čega
je dobio vrtoglavicu i umro petog dana posle toga, doživevši
sedamdeset i tri godine, u sto četrdeset trećoj olimpijadi (208—
204). To priča Apolodor u svojoj Hronici. Jedan moj epigram
glasi ovako (Anth. Pal., VII, 706):
Hrizipa uhvati vrtoglavica pošto je popio gutljaj
Baba*; on je zanemario i Stou i domovinu,
i svoj život, pa je sišao u Hadov dom.

Drugi, opet, pričaju da je umro od snažnog nastupa smeha.

185 Kad je, naime, jedan magarac pojeo njegove smokve, kažu da
* Tj. vina. — Prev.

17*
259
 je jednoj starici naredio da magarcu dš čistog vina, i da je
posle toga od silnog napada smeha umro.
Izgleda da je Hrizip bio veoma ponosan čovek. Na svaki
način, od svih svojih mnogobrojnih spisa nijedan nije posvetio
bilo kom kralju. A zadovoljavao se mišljenjem jedne stare že­
ne, kako priča Demetrije u svom delu Ljudi sa istim imenom.
Kad je Ptolemej pisao Kleantu i tražio da dođe ili sam ili
da pošalje nekoga na njegov dvor, na put je krenuo Sfer, dok
je Hrizip odbio da ide. A poslao je po sinove svoje sestre —
Aristokreona i Filokrata — i dao im obrazovanje. Gore po-
menuti Demetrije priča da se Hrizip prvi od svih usudio da
drži predavanje pod otvorenim nebom u Likeju.
186 Bio je još jedan Hrizip, rodom sa Knida, lekar za koga
Erasistrat priznaje da mu veoma mnogo duguje. Sin (ili unuk,
Wilamowitz) ovoga, takođe Hrizip, bio j e lični lekar. Ptolemej ev·
Njega su na osnovu neke iklevete zlostavljali a naposletku iši-
bali. Četvrti je bio Erasistratov učenik, a peti autor jednog dela
0 zemljoradnji.
Da se sad vratimo filozofu. On je voleo da iznosi dokaze
ovakve vrste: »Onaj koji neposvećenima otkriva tajne miste­
rija jeste bezbožan. Hijerofant ih svakako otkriva neposvećeni­
ma: dakle, i on je kriv za bezbožnost*«. IU: Što nije u gradu,
nije ni u kući; u gradu nema bunara, pa, prema tome, ni u
kući ga nema.« Ili: »Postoji neka izvesna glava, ali tu glavu ti
187 nemaš, ti, dakle, nemaš glave«. Još jedan: »Ako je neko i Me­
gari, on nije u Atini; adi u Megari jeste jedan čovek, dakle,
u Atini nema čoveka.« Ili: »Ako nešto kažeš, to prolazi kroz
tvoja usta; ti sad kažeš ,kola’, znači kola ti prolaze kroz usta.«
1 opet: »Ako nikad nisi ništa uzgubio, onda to još imaš; ti
nikad nisi izgubio rogove, dakle, imaš ih.« Drugi ovu izreku
pripisuju Eubulidu.**
Postoje ljudi koji napadaju Hrizipa kao autora knjige
pime sramnih i bestidnih stvari. Naime, on u svom delu O
188 starim filozofima prirode, kroz 600 redova prepričava grubu
priču o Heri i Zevsu, s takvim pojedinostima koje ničija usta
ne bi nikad ponovila. Njegovo tumačenje te priče je zaista osu­
đeno kao krajnje nepristojno, i mada ju je sa fizičkog gledišta
hvalio, ipak ona više priliči javnim kućama nego bogo­
vima; nju ne pominju čak ni autori koji pišu o slikama.
To se ne nalazi ni u Polemona ni u Hipsikrata, pa čak ni
u Antigona, nego je on priču izmislio. U svojoj knjizi O
* Upor. Diog. L. II 101. — Prev.
** Sofizam »rogati«. *— Prev.

260
 državi on dozvoljava opštenje s majkama, kćerima i sinovima,
to isto iznosi i na samom početku svoje knjige O stvarima koje
same po sebi nisu poželjne. U trećoj knjizi spisa O pravičnosti
daje na nekih hiljadu redova uputstva o tome kako treba
mrtve pojesti. U drugoj knjizi svoga dela O životu i izdržava-
189 nju, gde govori o tome kako mudrac treba da stvori sredstva
za život, nalaze se i ove reći: »A zbog čega treba da stvara
sredstva za život? Ako radi života — život sam je indiferentna
stvar. Ako radi uživanja, i uživanje je indiferentna stvar;
ako radi vrline — onda je vrlina sama sebi dovoljna da pruži
sreću. Smešan je svaki način nabavljanja sredstava za život,
kao, na primer, izdržavanje od strane kralja: jer čovek se
mora prilagoditi njegovim hirovima; ili putem prijateljstva:
u tom slučaju će se prijateljstvo moći kupiti; ili pomoću mud­
rosti: na taj način će mudrost početi da traži nagradu.«
To su stvari koje mu prebacuju.
Pošto su njegove knjige na takvom glasu, odlučiću da
napravim odvojen spisak njegovih dela, prema vrsti materije
koju obrađuju. To su:

, I. L o g i k a
Logičke teze, Filozofska razmatranja, Dijalektičke defini­
cije upućene Metrodoru (šest knjiga), O definicijama u dija­
lektici, upućeno Zenonu (jedna knjiga) Vrsta dijalektike, upu­
ćeno Aristagori (jedna knjiga), Verovatni hipotetički sudovi,
190 upućeno Dioskuridu (jedna knjiga).

II. L o g i k a. O stvarima
Prva serija:
O sudovima (jedna knjiga), O sudovima koji nisu prosti
(jedna knjiga), O složenom (sudu), upućeno Aristagori (tri knji­
ge), O afirmativnim sudovima, upućeno Atenodoru (jedna knji­
ga), O limitativnim sudovima, Team (jedna knjiga), O neodre­
đenim sudovima, Dionu (tri knjige), O razlici neodređenih su­
dova (četiri knjige), O vremenskim sudovima (dve knjige), O
prošlim sudovima (dve knjige),

Druga serija:
O pravom disjunktivnom sudu, Gorgipidu (jedna knjiga),
O pravom hipotetičkom sudu, Gorgipidu (četiri knjige), Izbor
191 alternativa, Gorgipidu (jedna knjiga), O posledičnim rečenicama
(jedna knjiga), O tročlanom sudu, Gorgipidu (jedna knjiga),

261
 O mogućem, Klitu (četiri knjige), O Filonovom delu o znače­
njima (jedna knjiga), O tome Ha je lažno (jedna knjiga).

Treća serija:
O zapovestima (dve knjige), O pitanju (dve knjige), O
ispitivanju (četiri knjige), Pregled o pitanju i raspitivanju
(jedna knjiga), Pregled o odgovoru (jedna knjiga), O istraži­
vanju (dve knjige), O odgovaranju (četiri knjige).

četvrta serija:
192 O iskazima, Metrodoru (deset knjiga), O nominativu i za­
visnim padežima, Filarhu (jedna knjiga), (To može značiti i
O aktivu i pasivu), O hipotetičkim silogizmima, Apolonidu
(jedna knjiga), Pasilu o iskazima (četiri knjige).

Peta serija:
O pet padeža (jedna knjiga), O oznakama na osnovu, glav­
nog predmeta (jedna knjiga), O sporednom značenju Zesagori
(dve knjige), O oslovljavanju i(dve knjige) (ili O ličnim ime­
nima).

III. L o g i k a , ukoliko se odnosi na reči, izraze ili rečenice

Prva serija:
O singularu i pluralu (šest knjiga), O izrazima, Sosigenu i
Aleksandru (pet knjiga), O nepravilnim rečima ili izrazima,
Dionu (četiri knjige), O soritima u vezi s glasovima (tri knjige),
O solecizmima (jedna knjiga), O solecističkim rečenicama, Dio-
nizuju (jedna knjiga), Neobične fraze (jedna iknjiga), Dikcija,
Dioniziju (jedna knjiga).

D ru ga seri j a :
O elementima govora i o izgovorenim rečima (pet knjiga),
O sintaksi rečenica (četiri knjige), O elementima rečenice, Fi-
193 lipu (tri knjige), O elementima govora, Nikiji (jedna knjiga),
O predlozima (jedna knjiga).

Treća s e r ija :
Protiv onih koji odbacuju dijakritičke znake (dve knjige),
O dvosmislenim oblicima govora, Apolasu (četiri knjige), O
tropskim (figurativnim) dvosmislenostima (jedna iknjiga), O dvo­

262
 smislenosti načina u hipotetičkom silogizmu (dve knjige), Od­
govor na Pantoidov spis o dvosmislenostima (dve knjige), Uvod
u proučavanje dvosmislenosti (pet knjiga), Izvod iz dela o ad-
vosmislenostima (jedna knjiga), Gradivo prikupljeno kao uvod
u proučavanje dvosmislenosti (dve knjige).

IV. L o g i k a . O silogizmima i tropima

Prva serija:
Umetnost govora i trop, Dioskoridu (pet knjiga), O silo­
gizmima (tri knjige), O građenju tropa, Stesagori (dve knjige),
Upoređivanje sudova izraženih tropima (jedna knjiga), O re­
cipročnim i hipotetičnim silogizmima (jedna knijga), Agatonu,
ili O problemima koji su na redu (jedna knjiga), O pitanju
koje premise mogu dokazati dati zaključak uz pomoć jedne
ili vise pomoćnih premisa (jedna knjiga), O zaključcima, Ari-
stagori (jedna knjiga), Kako se silogizmi mogu dati u više
obrta (jedna knjiga), Odgovar na prigovore iznete protiv toga
da se isti zaključci mogu izvesti i silogistički i bez silogizma
(dve knjige), Odgovor na prigovore protiv analize silogizama
(tri knjige), Odgovor na Filonov rad o tropima, Timostratu
(jedna knjiga), Sakupljeni logički spisi, Timokratu i Filo-
matu: kritika njihovih radova o tropima i silogizmima (jedna
knjiga).

Druga serija:
O konkluzivnim dokazima, Zenonu (jedna knjiga), O pri­
marnim silogizmima kojima nisu potrebni silogizmi, Zenonu
(jedna knjiga), O analizi silogizama (jedna iknjiga), O izlišnim
dokazima, Pasilu (dve knjige), O pravilima (teoriji) silogizama
(jedna knjiga), O uvodnim ili elementarnim silogizmima, Ze­
nonu (jedna knjiga), O uvodnim tropima, Zenonu (tri knjige),
O silogizmima prema pogrešnim figurama (pet knjiga), Zak­
ljučci na osnovu analize rečenica kojima nije potreban dokaz
(jedna knjiga) Istraživanja o tropima, Zenonu i Filomatu (jedna
knjiga (ovo je delo po svoj prilici neautentično).

Treća serij a :
O promenljivim dokazima, Atenadu (jedna knjiga), Pro-
menljivi zaključci u odnosu na srednji pojam (tri knjige) (ne*
96 autentično). Odgovor na Amejnijevo delo Disjunktivni silogi­
zmi (jedna knjiga).

263
 Četvrta serija:
O hipotezama, Meleagru (tri knjige), Hipotetički silogizmi
o zakonima, Meleagru, Hipotetički silogizmi kao uvod (dve
knjige), Hipotetički silogizmi sastavljeni od teorema (dve knji­
ge), Rešenja Hedilovih hipotetičkih silogizama (dve knjige),
Rešenja Aleksandrovih hipotetičkih silogizama (tri knjige) (ne­
autentično). O objašnjenjima, Laodamasu (jedna knjiga).

Peta serija :
Uvod u Pseudomenos (lažljivac), dokaz, Aristokreonu (jed­
na knjiga), Zaključci prema tipu Pseudomenos, kao uvod (jedna
knjiga), O Pseudomenu, Aristokreonu (šest knjiga).

Sesta serija:
Odgovor onima koji smatraju da nešto u isto vreme može
biti i istinito i lažno (jedna knjiga)*0, Protiv onih koji rešavaju
Pseudomena pomoću analize, Aristokreonu (dve knjige), Dokazi
da se neograničeno ne srne deliti (jedna knjiga), Odgovor na
prigovore iznete protiv onih koji osuđuju deljenje neodređenih
dokaza, Pasilu (tri knjige), Rešenje prema starima, Dioskuridu
(jedna knjiga), O rešenju Pseudomena, Aristokreonu (tri knji­
ge), Rešenje hipotetičkih dokaza Hedilovih, Aristokreonu i A po-
lasu (jedna knjiga).

Sedma serija:
Protiv onih što tvrde da su premise Pseudomena pogrešne
(jedna knjiga), O negiranju, Aristokreonu (dve knjige), Nega­
tivni dokazi kao logičke vežbe (jedna knjiga) Dokaz koji
polazi od najmanjeg, Stesagori (dve knjige), O dokazima koji
počivaju na običnim pretpostavkama i o neaktivnim ili tihim
98 dokazima, Onetoru (dve knjige), O »Skrivenom«, Aristobulu
(dve knjige), O »Sakrivenom«, Atenadu (jedna knjiga).

Osma serija:
O »Nikome, Utis«, Menekratu (osam knjiga), O dokazima
izvedenim od neodređenih i određenih sudova Pasilu (dve knji­
ge), O dokazu »Niko«, Epikratu (jedna knjiga).

Deveta serija:
O sofizmima, Heraklidu i Polisu (dve knjige), O dijalek­
tičkim zagonetkama, Dioskuridu (pet knjiga), Odgovor na Ar-
kesilajev metod, Sferu (jedna knjiga).

264
 Deseta serij a :
Protiv navike, Metrodoru (šest knjiga), Odbrana navike,
Gorgipidu (sedam knjiga).

V. L o g i k a . Trideset devet ispitivanja izvan gore pome-

nuta četiri glavna odeljka, koja se bave problemom lo­
gičkih ispitivanja koja nisu uključena u odvojene celine
nabrojenih tačaka. Ukupno 311 logičkih spisa.

I. E t i k a . Klasifikacija etičkih shvatanja

199 Prva serija:
Osnove teorije o etici, Teoporu (jedna knjiga), Etičke teze
(jedna knjiga), Verovatne premise za etička učenja, Filomatu
(tri knjige), Definicije dobrog i Ureposnog čoveka, Metrodoru
(dve knjige), Definicija lošeg i poročnog čoveka, Metrodoru
(dve knjige), Definicija moralnog na sredini između dobrog i
lošeg, Metrodoru (dve knjige), Definicija generičkih pojmova,
Metrodoru (sedam knjiga), Definicija ostalih grana nauke, Me­
trodoru (dve knjige).

Druga serija:
O sličnome, Aristoklu (tri knjige), O definicijama, Metro­
doru (sedam knjiga).

Treća serij a :
O pogrešnim prigovorima protiv definicija, Laodamasu (se-
200 dam knjiga), Verovatno kao pomoć u definicijama, Diosku-
ridu (dve knjige), O vrstama i rodovima, Gorgipidu (dve knjige),
O klasifikacijama (jedna knjiga), O protivrečnostima, Dioni-
ziju (dve knjige), Verovatni dokazi za klasifikacije, rodove i
vrste, i protivrečnosti (jedna knjiga).

Četvrta serija:
Etimološka pitanja, Dioklu (sedam knjiga), Etimologija,
Dioklu (četiri knjige).

Peta serija:
O poslovicama, Zenodotu (dve knjige), O pesmama, Filo­
matu (jedna knjiga), Kako valja čitati pesme (dve knjige), Od­
govor kritičarima, Diodoru (jedna knjiga).

265
201 II. E t i k a — O opštem gledištu i veštinama i vrlinama
koje se iz toga rađaju.

Prva serija:
Protiv osvežavanja slika, Timonaksu (jedna knjiga), Kako
šta nazivamo i kako stvaramo pojam o njemu (jedna knjiga),
O predstavama, Laodamasu (dve knjige), O mišljenju ili pret­
postavci, Pitonoksu (tri knjige), Dokaz za tvrđenje da mudar
čovek nema kolebljivo mišljenje (jedna knjiga)51, O shvatanju,
znanju i neznanju (četiri knjige), O razumu (dve knjige), Kako
treba služiti se razumom, Leptinu.

Druga eerij a :
Stari su s pravom priznavali i dijalektiku i demonstraciju,
Zenonu (dve knjige), O dijalektici, Aristokreonu (četiri knjige),
O prigovorima protiv dijalektičara (tri knjige), O retorici,
Diskuridu (četiri knjige).

Treća serija:
O spretnosti, Kleonu (tri knjige), O umetnosti, i neumet-
nosti, Aristokreonu (četiri knjige), O razlici između vrlina,
Diodom (četiri knjige), O karakteru pojedinih vrlina (jedna
knjiga), O vrlinama, Polisu (dve knjige).I.

III. E t i k a . O dobru i zlu

Prva serija:
O dobru (moralno lepom) i zadovoljstvu, Aristokreonu (de­
set knjiga), Dokazi da zadovoljstvo nije glavni cilj (četiri knji­
ge), Dokazi da zadovoljstvo nije dobro (četiri knjige), O doka­
zima obično upotrebljavanim u korist. . .

266
 KNJIGA VIII
GLAVA 1. — PITAGORA

(582— 500. pre ». e.)

1 Pošto sam završio svoja izlaganja o jonskoj filozofiji po-

čev od Talesa, kao i njenim glavnim predstavnicima, preći ću
na filozofiju koja je cvetala u Italiji. Prvi je bio Pitagora1,
sin pečatoresca Mnesarha, rodom sa Samosa (kako priča Her-
mip), ili (po pričanju Aristoksenovoon) iz Tirene, jednog os-
trva koje behu zauzeli Atinjani pošto su odande proterali Ti-
renjane. Drugi tvrde da je, preko Eutifrona, Hipasa i Marmaka,
bio potomak Kleonimov, i, budući da je Marmak živeo na
2 Samosu, i sam Pitagora je prozvan Samošaninom. Priča se da
je sa Samosa otišao na Lezbos, Ferekidu, po preporuci svoga
strica Zoila. On je tamo napravio tri srebrna kondira i ođneo ih
u Egipat kao poklon svakom od triju sveštenika. Imao je dva
brata: stariji se zvao Eunom, a srednji fTiren. Imao je i jednog
roba po imenu Zamolksis, koga, kako priča Herodot2, oboža­
vaju Geti, smatrajući ga Kronom. Bio je, kao što smo već
rekli, učenik Ferekida Sirijca, i posle njegove smrti došao je
na Samos, postao učenik Hermodama, potomka Kreofilovog,
čoveka već u godinama. Bio je još sasvim mlad, a toliko je
3 voleo nauku da je otišao iz otadžbine i posvetio se u sve mis­
terije i obrede ne samo u Grčkoj nego i u stranim zemljama.
Bio je, dakle, u Egiptu kad ga je Polikrat upoznao preko pisma
s Amasisom; naučio je jezik Egipćana (po pričanju Antifona
u njegovom spisu O najistaknutijim ljudima), a boravio je i
među Haldejcima i magima. Dok je boravio na Kritu, posetio
je i pećinu na Idi s Epimenidom. Ulazio je i u egipatska sve-
tilišta, i tamo su mu ispričali sve božanske tajne3. Posle toga
se vratio na Samos i zatekao svoju domovinu pod vlašću ti­
ranina Polikrata; zato je otplovio u Kroton, u Italiju, i tamo
napisao ustav za italske Grke, pa su tako i njega i njegove

267
 učenike veoma poštovali. Bilo ih je oko trista, a tako su dobro
upravljali državom da je njen ustav zaista u pravom smislu
predstavljao vladu aristokrata*.
4 Heraklid Pontski priča da je Pitagora obično za sebe go­
vorio da je već ranije bio na Zemlji kao Etalid i da su ga
smatrali Hermesovim sinom, i da mu je Hermes rekao da može
birati koji god dar želi, samo ne besmrtnost. Tako je on iz-
molio da i u životu i u smrti sačuva sećanje na sve što je do-
živeo. I zato je u životu mogao svega da se seti, a posle smrti
je sačuvao isto pamćenje. Tokom vremena njegova je duša
ušla u Euforba, a njega je ranio Menelaj. Euforb je pričao da
je nekad bio Etalid i da je dobio od Hermesa taj dar; zatim je
5 pričao o putovanjima svoje duše, kako je putovala tamo i amo.
u koliko biljaka i životinja je dospela, sve što je doživela u
Hadu, i sve što su druge duše tamo morale da pretrpe. Kad je
Euford umro, njegova je duša prešla u Hermotima; ovaj je, u
želji da proveri priče, sam otišao u Apolonov hram u Branhddi,
gde je prepoznao štit koji je Menelaj na svom povratku iz
Troje posvetio Apolonu. Štit je bio tako iskvaren i natruo
da je od njega ostao samo sloj slonove kosti. Hermotim je
posle smrti postao Pir, neki delski ribar, i on se opet svega
setio: kako je najpre bio Etalid, posle toga Euforb, zatim Her­
motim i najzad Pir. I pošto je Pir umro, on je postao Pitagora,
i seća se svega što smo ispričali.
6 Neki pričaju da Pitagora nije ostavio ni jedan jedini spis za
sobom. Lekar Heraklit naprosto viče i priča :■ »Mnesarhov sin
Pitagora se više od svih ostalih ljudi bavio istraživanjem, i
pošto je izvršio izbor ovih spisa, stvorio je od toga svoju sop-
stvenu mudrost: mnogo znanja, mnogo kaišarenja.« Povod za
te reči bio je uvod u Pitagorinu raspravu O prirodi: »Zakli-
njem se vazduhom koji udišem, vodom koju pijem da nikad
neću trpeti nikakvu kritiku na ovaj rad.« Pitagora je u stvari
napisao tri knjige: Ό vaspitanju, O državničkoj mudrosti i
7 O prirodi. Ali knjiga koja ide pod Pitagorinim imenom jeste
rad Lisisa iz Tarenta, takođe pitagorovca, koji je bio pobegao
u Tebu i postao Epaminonđin učitelj. Heraklid, Serapionov sin,
kaže u svom delu Izvod iz Sotiona da je iPitagora napisao i
pesmu O vasioni, a zatim i jednu svetu pesmu, čiji početak
glasi:

* Tj. najboljih (iristos = najbolji, najplemenitijeg roda; od ’αγαοόβ

= dobar). — Preo.

268
 Mladići, poštujte u tišini sve ove moje reći;

treću knjigu O duši, četvrtu O pobožnosti, petu Helotales, o ocu

Epiharma sa Kosa, šestu Kroton i još neke. Isti autor kaže da
je pesmu O misterijama napisao Hipasos da bi oklevetao Pi-
tagoru, i da je mnoge druge napisao Krotonjanin Aston koje
8 su pripisivane Pitagori. Aristoksen tvrdi da je Pitagora ve­
ćinu svojih moralnih doktrina dobio od delfske sveštenice Te-
mistokleje. Prema podacima Iona sa Hiosa u njegovom spisu
Triagmi, on je neke svoje pesme pripisivao Orfeju. Pripisuju
mu takođe Skopijade koje počinju ovako:

Ni pred kim nemoj pokazivati bestidnost...

Sosikrat u svom Redosledu filozofa kaže da je na pitanje ti­

ranina Leona iz Flijunta, koji ga je pitao ko je zapravo on,
odgovorio: »Filozof«. Život je upoređivao sa svečanim sabo­
rom, gde neki dolaze da bi se takmičili za nagradu, a drugi
donose robu da bi je prodali, a samo najbolji dolaze kao pos-
matrači; tako isto, u životu neki pokazuju svoju ropsku dušu,
lakomi na slavu i dobit, a da samo filozof traži istinu.
Toliko o tome.
9 Opšti sadržaj njegovih triju rasprava jeste ovaj. On za­
branjuje da se molimo bogovima za sebe same, jer ne znamo
šta će nam pomoći. Pijanstvo naziva štetnim i osuđuje svako
preterivanje; jer, kaže, čovek ne treba da pređe pravu meru
ni u jelu ni u piću. A o ljubavnim uživanjima govori ovako:
»Ljubavnim uživanjima treba se predavati zimi, nikako leti;
u jesen i u proleće su manje štetna, ali su škodljiva uvek i
nikako ne doprinose zdravlju.« Jednom je na pitanje kad čovek
treba da se približi ženi odgovorio: »Kad želiš da smanjiš
svoju snagu.«
10 Ljudski život je podelio ovako: dečačko doba traje dva­
deset godina, dvadeset godina mladićko, dvadeset godina doba
zreloga čoveka i dvadeset godina doba starca. A ova četiri doba
odgovaraju godišnjim dobima: dečak — proleću, mladić — letu,
zreo čovek — jeseni, starac — zimi. Pod mladićem je podrazu-
mevao još neođraslog čoveka, a pod čovekom čoveka u zrelo
doba. Prema podacima Timeja, on je prvi rekao: »Prijateljima
je sve zajedničko« i »Prijateljstvo je jednakost«. I stvarno,
njegovi učenici su sve što su imali stavljali u zajedničku imo­
vinu. Punih pet godina bili su obavezni da ćute; slušali su samo
njegova predavanja ali ga nisu videli4, a posle toga su mogli

269
 odlaziti u njegovu kuću i smeli da ga vide. Nisu smeli upotre­
bljavati mrtvačke sanduke napravljene od čempresovine, jer
je od toga drveta bio izrađen Zevsov skiptar — kako priča
Hermip u svojoj drugoj knjizi O Pitagori.
11 Pričaju da je njegova pojava bila veoma dostojanstvena, i
njegovi učenici su smatrali da je on Apolon koji je došao iz
daleke zemlje Hiperborejaca. Postoji priča da je jednom pri­
likom, kad se malo otkrio, primećeno da ima zlatno bedro; kad
je prelazio reku Nesos5, ova ga je pozdravila, kako mnogi
ljudi pričaju.
Timej u desetoj knjizi svoje Istorije priča da je Pitagora
izjavio da žene koje žive s ljudima nazivaju imenima boginja
(vile, nimfe), a potom ih zovu majkama.
On je geometriju doveo do savršenstva, pošto je Meris
12 prvi pronašao elemente geometrije po pričanju Antikleida u
drugoj knjizi dela O Aleksandru. Mnogo vremena proveo je
proučavajući aritmetiku u vezi s geometrijom. On je takođe
otkrio muzičke intervale na monohordu. Nije zanemario ni
medicinu. Matematičar Apolodor priča da je Pitagora prineo
hekatombu kad je pronašao zakon da je kvadrat nad hipote-
nuzom u pravouglom trouglu jednak zbiru kvadrata iznad
strana koje zaklapaju pravi ugao. Postoji o tome i jedan epi­
gram (Anth. Pal. VII, 11):
Kad je Pitagora pronašao slavni crtež,
prineo je slavnu hekatombu bogovima.

Priča se takođe da je on prvi atletama za hranu davao

meso, najpre Eurimenu; o tome priča Favorin u trećoj knjizi
Uspomena — dok su u ranija vremena atlete trenirale uz smok­
ve, mlad sir i brašno — kao što priča isti Favorin u osmoj
13 knjizi svojih Raznih priča. Neki pričaju da je postojao drugi
čovek po imenu Pitagora (bavio se mazanjem atleta uljem) i
da je on, a ne naš Pitagora, uveo tai način ishrane. Naš Pita­
gora je čak zabranio i ubijanje životinja, a kamoli da je doz­
volio da se jede meso životinja, koje, kao mi, imaju dušu. To
je bio, naravno, samo izgovor; u stvari, on je zabranio meso
životinja zato što je hteo ljude da navikne na umerenost u
ishrani i na takav način života kako bi mogli bez poteškoća da
nabavljaju hranu, iznoseći na sto samo nekuvanu hranu i pijući
samo čistu vodu. To je, naime, put ka dobrom telesnom zdrav­
lju i bistrini duha. On je svoju pobožnost obavljao jedino na
žrtveniku Apolona Životvomog na Delosu, koji se nalazi iza

270
 žrtvenika rogova*, zato što su na ovaj stavljali samo pšenicu,
ječam i žrtvene kolače, bez upotrebe vatre, bez ikakve žrtvene
životinje, kao što nam priča Aristotel u svom Delskom ustavu.
14 Kažu da je on prvi izjavio da je duša vezana sad za ovo
živo biće, sad za ono, ispunjavajući tako krug neminovnosti
(kyklos anankes). Kako priča muzičar Aristoksen, on je takođe
prvi uveo u Grčkoj težine i mere. On je prvi proglasio večernje
i jutarnje zvezde istim, prema mišljenju Parmenidovu®. Toliko
su mu se divili da su njegovi učenici nazivani »prorocima
božjeg glasa«, a osim toga, on sam u jednom pisanom delu
kaže da se posle 207 godina koje je proveo u Hadu ponovo
vratio među ljude. Zato su svi bili čvrsto uz njega i ljudi bi
dolazili izdaleka da bi ga slušali: iz Lukanije, zatim Peuketiji,
Mesapljani i Rimljani.
15 Sve do Filolaja nije se moglo saznati ni za kakvo Pitago-
rino učenje. Filolaj je izdao ona tri čuvena njegova dela za
koja je Platon poslao sto mina da bi ih kupio. Ništa manje od
600 ljudi hitalo bi na njegova večernja predavanja; i oni
koji su bili dostojni da ga vide pisali bi svojim prijateljima
da ih je snašla velika sreća. Staviše, Metapontinci su njegovu
kuću prozvali hramom Demetrinim, a prilaz kući muzejom
(po pričanju Favorinom u Raznim pričama). I ostali pitagorejci
su obično govorili da njegova učenja ne smeju svi ljudi da čuju,
kako kaže Aristoksen u desetoj knjizi Pravila o vaspitanju,
16 gde se takođe iznosi da je jedan iz te škole, po imenu Ksenofil,
upitan od nekog čoveka kako bi najbolje mogao vaspitati svog
sina, odgovorio: »Ako ga učiniš građaninom jednog lepo uprav­
ljanog grada.« Po čitavoj Italiji Pitagora je mnoge ljude učinio
dobrim i valjanim, kao takođe zakonodavce Zaleuka i Harondu7.
Jer on je bio veoma sposoban da stvara prijateljstva, i kad bi sa­
znao da neko zajedno s njim ima njegove simbole8, on bi sme-
sta sklopio s dotičnim poznanstvo i učinio ga svojim prijateljem.
17 Evo koji su bili njegovi simboli, ili izreke. »Ne valja đža-
rati vatru nožem«. »Jezičak na vagi da ne preskoči«. »Ne valja
sedeti besposlen na merici za žito«. »Ne treba jesti srce«. »Ne
valja pomagati prilikom skidanja tereta, nego prilikom podi­
zanja«. »Čaršavi da budu uvek savijeni«. »Božju sliku na prs­
tenu ne nositi sa sobom«. »Tragove lonca u pepelu izbrisati«.
»Ne brisati stražnjicu9 bakljom«. »Ne mokriti okrenut prema
suncu«. »Ne šetati glavnom ulicom«. »Ne valja rukovati se
olako«. »Ne držati ptice s krivim kandžama«. »Nikako mokriti
* Tj. tzv. bomćs keržtinos u Apolonovu hramu na ostrvu Delu
= hram načinjen od rogova.

271
 na odsečene nokte ili kosu niti ih gaziti«. »Oštricu mača okre­
nuti naopako«. »Kad odlaziš u svet, ne okreći se na granici«.
18 Evo šta je time mislio reći: Ne valja džarati vatru mačem:
ne biidi gnev i rastući bes silnika. Neka jezičak na vagi ne
prevagne: to jest ne prelaziti ono što je pravo i pravedno. Ne
sedeti na merici znači: »brini se i za danas i za sutra, jer je
merica (hoinix) tvoj dnevni obrok«. »Ne jedi srce« — to jest:
ne upropašćuj svoj život u mukama i patnjama. »Ne okreći
se kad napuštaš zemlju« — znači da oni koji odlaze s ovoga
sveta ne treba čežnjivo da se drže života, d neka ih zadovoljstva
ovoga života ne privlače. Slična su i objašnjenja ostalih izreka,
a bilo bi suviše dugo da ih ovde iznosimo.
19 Pre svega je zabranio da se jedu ribe cipalj i crnorepka.
Uzdržavati se i ne jesti srca i bob, ponekad, prema Aristotelu,
ni matericu i barbune. Neki kažu da se zadovoljavao sa malo
meda ili komadom saća ili hlebom, da nije nikad uzimao vino
preko daha, a jeo je i kuvano ili sirovo povrće kao prismok,
retko kad ribu. Nosio je belu, dugačku haljinu, čistu; jorgani su
mu bili od čiste vune, jer platno još nije bUo stiglo u ona mesta.
Nikad ga nisu zatekli pri vršenju nužde, ili obavljanju Ijubav-
20 nih radnji ili u pijanstvu. Izbegavao je smeh i svaku dopad­
ljivost koju izazivaju šale ili vulgarne priče. Kad je bio besan,
nije kažnjavao ni roba ni slobodnog čoveka. Opomenu je zvao
»doterivanjem«. Proricanjem se bavio pomoću glasova ili ptica,
nikada uz prinošenje žrtava, osim tamjana. Sve žrtve koje bi
prinosio bile su uvek mrtvi predmeti. Istina, neki kažu da
je na žrtvu prinosio d petlove, jariće i takozvanu sisančad, ali
nikad nije žrtvovao jagnjad. Ali Aristoksen priča da je odobra­
vao da se jedu sve životinje, osim volova koji oru i ovnova.
21 Ovaj isti Aristoksen priča, kao što smo ranije rekli, da
je Pitagora svoja učenja primio od delfske sveštenice Temis-
tokleje. Međutim, Hieronim priča da je Pitagora, kad je od­
lazio u Had, tamo video Hesiodovu dušu privezanu za bronzani
stub, škripajući zubima, dok je Homerova duša visila o jednom
drvetu oko kog su se uvijale zmije. To dm je bila kazna za sve
što su kazali o bogovima. On je tamo video i muke onih ljudi
koji nisu hteli da opšte sa svojim ženama. I zbog toga je bio
toliko cenjen od Krotonjana, kaže ovaj. Aristip iz Kirene u
svom delu O fizičarima tvrdi da se on zvao Pitagora zato što
je govorio istinu isto kao Pitijski bog.10
22 Priča se takođe da je svojim učenicima nalagao da pri
ulasku u kuću uvek kažu: »U čemu sam pogrešio? Šta sam ura­
dio? Šta nisam uradio što je trebalo?« Zabranjivao je da se

272
 bogovima prinose krvne žrtve; poštovanje treba da se ukazuje
samo na onom žrtveniku na kome nema krvi. Ne sme se za­
klinjali bogovima, jer je dužnost svakog pojedinca da svako za
sebe bude dostojan poverenja. Treba poštovati starije, jer ono
što je vremenom ranije zaslužuje veće počasti; jer, kao što na
svetu izlazak Sunca dolazi pre zalaska, tako u ljudskom ži-
23 votu početak dolazi pre završetka, i u čitavom životu rođenje
prethodi smrti. Zatim je naređivao da treba poštovati bogove
pre polubogova, heroje pre ljudi, a među ljudima najpre svoje
roditelje. Ljudi treba među sobom da se tako vladaju da ne
stvaraju neprijatelje od prijatelja, nego da neprijatelje pret­
varaju u prijatelje. Ništa ne treba smatrati svojom svojinom.
Zakon treba podržavati, protiv bezakonja se treba boriti. Pi­
tomu biljku ne treba ni uništiti niti je oštetiti* a ni životinju
koja za čoveka nije štetna. Pristojno i dolično je uzdržavati se
smeha i ne biti natmuren. Treba izbegavati preteranu ugoje-
nost, na putovanju menjati napor i odmor, vežbatd pamćenje,
24 u izlivu besa vladati i rukom i jezikom, poštovati svaku vrstu
proricanja, pevati uz pratnju lire i pevanjem himni pokazivati
zahvalnost bogovima i dobrim ljudima. Treba se uzdržavati i
ne jesti bob zato što on nadima i na taj način ima najviše
veze sa duševnim delom; osim toga, bolje je za stomak ako
se ne jede, a i snovi će nam biti prijatniji, a san zdraviji.
Aleksandar u svom delu Redosled filozofa priča da je u
25 Pitagorinim zabeleškama našao i ove podatke.11 »Princip svih
stvari jeste monada, ili jedinica; iz ove monade proizlazi neo­
dređena dijada (dvojstvo) i služi monadi — svome uzroku —
kao materijalna podloga; iz monade i neodređene dijade pro­
izlaze brojevi; iz brojeva tačke; iz tačaka linije; iz linija po­
vršine; iz površine čvrsta tela, osetljiva tela, čiji su elementi:
vatra, voda, zemlja i vazduh. Ovi se elementi među sobom
menjaju i u potpunosti prelaze jedan u drugi, i sastavljaju se
da bi stvorili jedan živi kosmos, razuman, sferičan, u čijem
se središtu nalazi Zemlja, koja je i sama sferičnog oblika i
26 svuda naseljena. Postoje takođe antipodi, i naše »dole« kod njih
znači »gore«. Svetlost i mrak imaju podjednak udeo u vasioni,
isto tako i toplo i hladno, suvo i vlažno; ako preovladuje toplo,
onda imamo leto; ako preovlađuje hladno, imamo zimu; ako
suvo, imamo proleće, ako prevlađuje vlažno, onda imamo jesen.
Ako se sve mase nalaze u ravnoteži, onda jmamo najbolja go­
dišnja doba; onda svežina proleća predstavlja zdravo godišnje
doba, a jesen koja vene predstavlja nezdravo doba. Isto tako,
i dan pokazuje istu razliku: rano jutro, je njegov osvežavajući
deo, a veče je deo u kome dan vene; zato je d nezdravije. Važ­
iš Diogen
273
 duh oko Zemlje je nepokretan i nezdrav, i sve što se nalazi
u njemu je smrtno; ali najviši sloj vazduha se stalno kreće, on
je čist i zdrav, i sve što se u njemu nalazi besmrtno je, pa,
prema tome, i božansko. Sunce, Mesec i ostale zvezde su bo-
27 žanstva, jer u njima preovlađuje toplota, a toplota je uzrok
života. Mesec je obasjavan Suncem. Bogovi i ljudi su u srod­
stvu, ukoliko čovek učestvuje u toploti; zato bogovi vode ra­
čuna o čoveku. Sudbina je uzrok što su stvari' ovako uređene
kao celina i pojedinačno. Sunčev zrak prodire kroz vazduh,
hladan ili gust; vazduh zovu hladnim eterom, a more i vlagu
nazivaju gustim eterom — i ovaj zrak ulazi i u dubine i na
taj način oživljava sve. Živi, naime, sve ono što učestvuje
u toploti — to je razlog zašto su biljke živa bića — ali sve
nema dušu, koja je odvojeni deo etera, jednim delom toplog,
a jednim hladnog, jer ona ima udela i u hladnom eteru. Duša se
razlikuje od života; ona je besmrtna, jer je besmrtno i ono
28 čiji je ona deo. Živa bića se jedno iz drugog stvaraju rađanjem,
i ne postoji spontano rađanje iz Zemlje. Seme je kap mozga
koja u sebi sadržava topao dah; i kad se ovo ulije u matericu,
onda se iz mozga izdvaja ihor (ldmfa), vlaga i krv, iz čega se
onda stvaraju meso, tetive, kosti, kosa i čitavo telo, dok duša
i osećaji dolaze od onog toplog daha. Otprilike za četrdeset
dana se oblikuje prvo zgušnjavanje (pagćn), a po određenim
harmoničnim odnosima rađa se potpuno dete za sedam, devet,
ili najviše deset meseci. Ono u sebi nosi sve potrebne odnose
koji sačinjavaju život i oni oblikuju jedan kontinuirani red,
29 prema odnosima harmonije, i svaki se deo pojavljuje prema
određenim razmacima vremena. Opažanje uopšte kao i naro­
čito vid je neka vrsta naročito toplog daha. Zato se za nj kaže
da vidi kroz vazduh i vodu; jer se toplom eteru odupire hladan
eter. Kad bi, naime, dah (isparenje) u očima bio hladan, on bi se
razišao čim bi se sastao s vazduhom koji mu je sličan. A
sada. . . on18 oči naziva kapijom sunca. Isti su njegovi za­
ključci u vezi sa sluhom i ostalim čulima.
30 Covekova duša je podeljena na tri dela: razum, pamet i
hrabrost. Pamet i hrabrost imaju i ostale životinje, ali razum
ima samo čovek.
Sedište duše se pruža od srca do mozga. Onaj deo što se
nalazi u srcu jeste hrabrost, dok su delovi smešteni u mozgu
pamet i razum. Čula su kapljice koje dolaze od mozga. Razum
je besmrtan, a sve ostalo je smrtno. Duše dobijaju hranu iz
krvi, a duševne sposobnosti13 su strujanja vetra, jer i one su,
31 kao i duše, nevidljive, kao što je eter nevidljiv. Vene, arterije
i tetive su veze duše; kad je ona snažna i zabavljena sama
274
 sobom, onda reči i njena dela postaju njene veze. A izbačena
iz svog sklopa, ona luta vazduhom kao telo. Hermes je čuvar
duša, i zato ga zovu pratiocem i vratarom i Podzemnim Her­
mesom, jer on odvaja duše iz njihovih tela, te s kopna i mora
vodi ih na određeno mesto.* Ciste duše bivaju odvedene na
32 najviše mesto, a nečistim dušama nije dopušteno da se prib­
liže čistim dušama, ili jedne drugima, nego ih Erinije drže
vezane neuništivim okovima. Vazduh je sav ispunjen dušama,
koje zovemo demonima14 ili herojima. Ovi ljudima šalju snove
i predskazanja bolesti i zdravlja, i ne samo ljudima, nego i
ovcama i ostaloj stoti.; na njih se odnose i očišćavanja i oka-
janja, kao i svako proricanje i predskazivanje i slično. Ali,
najvažnija stvar u životu ljudi je da nagovore duše na dobro
ili na zlo. Blaženi su oni ljudi koji imaju dobru dušu; a oni
koji imaju lošu dušu nikad ne mogu biti spokojni.
33 Pravičnost ima snagu zakletve, i zbog toga Zevs ima na­
dimak »Horkios« (čuvar zakletve). Vrlina je harmonija, a to
su i zdravlje i sve dobrot i bog sam; zbog toga kažu da je sve
sastavljeno po zakonima harmonije. Prijateljstvo je harmo­
nična jednakost. Bogovima i herojima ne treba ukazivati iste
počasti; bogovima uvek, u tihom strahopoštovanju, u beloj
haljini, posle izvršenog očišćenja, a herojima tek od podne
pa nadalje. Očišćenje se postiže okajanjem i kupanjem, zatim
time da se čuvamo svakoj akog prljan ja (kalj anja), da se uz­
državamo od mesa uginulih životinja, da ne jedemo rtieso
tipalja, cmoperki, jaja, i životinja koje se legu iz jaja, boba;
zatim uzdržavanjem od svega što propisuju ljudi koja obav­
ljaju mističke obrede u hramovima. Kako priča Aristotel u
svom spisu O pitagorejcima, Pitagora je savetovao da se ne
jede bob i zbog njegove sličnosti sa stidnim delovima tela, ili
s kapijom Hada. On se jedini nigde ne sastavlja (agćnaton
34 gar monon); ili zato što je štetan, ili što je sličan po obliku
vasioni, ali zato što pripada oligarsima, jer se oni njima služe
prilikom glasanja. Svojim učenicima je zabranio da podižu sa
zemlje ono što je palo dole, ili zato da bi se navikli da jedu
umereno, ili zato što to ukazuje na nečiju smrt. Ardstofan u
svojim Herojima, štaviše kaže: »Ne jedite ono što padne sa
stola na zemlju.**
Zabranjivao je da se jedu beli petlovi, jer su oni posvećeni
Mesecu i nose odeću kao oni što traže zaštitu — a to se sma­
tralo dobrim stvarima. Posvećeni su Mesecu jer oglašavaju
* Hermes Psychopomp0s. — Prev.
** Frg. II 1070 Meineke, Comicorum graecorum fragmenta. — Prev.

18· 275
 vreme dana; zato belo predstavlja prirodu dobra, a crno pri­
rodu zla. Ne sme se dirati svete ribe; a ne sme se i bogovima
35 i ljudima iznositi isto, kao ni slobodnim ljudima i robovima.
Hleb se ne sme lomiti, jer su se nekad prijatelji sastajali uz
jedan hleb, kao što varvari rade i dan-danas. Hleb se ne sme
deliti jer ih on sastavlja. Neki ovo objašnjavaju kao da se odnosi
na mrtve u Hadu, drugi time da hleb stvara u ratu plašljivce,
neki, opet, tako što od hleba počinje ceo svet.15
Među čvrstim telima najlepša je kugla (sfera), a među
figurama — krug. Starost se može uporediti sa svim onim što
se smanjuje, dok su porast i mladost isto. Zdravlje znači odr­
žavanje oblika, a bolest njegovo uništenje. So treba iznositi
na sto da bi nas podsetila na ono što je pravično, jer ona sadrži
sve što god primi, i proizlazi iz najčistijih izvora, iz Sunca i
mora.
36 Aleksandar priča da je to pronašao u Zdbeleškama pita-
gorejaca. A ovo što sad dolazi priča Aristotel.
Veliko dostojanstvo Pitagorino nije propustio da pomene
ni Timon u Šilima, iako sa zajedljivošću. On kaže za njega:
Pitagora, sklon čarobnjačkim veštinama i slavi,
prijatelj otmenog izražavanja.

O tome kako je on uvek postajao neko drugi govori Kse-

nofan u jednoj elegijd koja počinje ovako:
Sad ću krenuti u drugu oblast, pokazaću vam put.

A ono što kaže za njega, glasi ovako:

Kad je jednom prolazeći putem video neko isprebijano
štene, kažu da se sažalio i ovako rekao:
»Stani, ne udaraj, to je duža moga prijatelja;
prepoznao sam je čim sam je čuo kako viče«.

37 Tako kaže Ksenofan. I Kratin mu se narugao u svojoj Pita-

goristkinji i u Tarentincima, gde kaže:
Oni su naučili, ako slučajno naiđu na nekog stranca,
da ga ispituju o naukama, da ga zbuhe i smute
raznim antitezama, zaključcima, jednačinama,
i količinama i veličinama napunivši mu glavu.

Mnesimah u Alkemonu kaže: »Otkako pitagoristički prinosimo

žrtve Loksijd, uopšte ništa što je živo ne j^ em o«.

276
38 Aristofan u Pitagoristi kaže:
Tvrdi da je posle silaska u Donje carstvo video
pojedine ljude, ali da su se pitagorovci mnogo
razlikovali od ostalih mrtvaca. Jer jedino je s njima
zajedno ručao Pluton zbog njihove pobožnosti.
N. Kakav je taj bog, koji uživa u društvu sa
ljudima punim blata?

I u istom komadu malo dalje:

Hrane se povrćem i uz to piju vodu.
A vaši i ogrtač i prljavštinu
niko ne bi mogao podneti od ostalih mrtvaca.

39 Pitagora je umro ovako. Jednom je u društvu sa svojim

prijateljima bio u Milonovoj kući. Tada se dogodi da jedan
od onih koji nisu bila dostojni da budu pušteni pred njega, iz
osvete i zavisti zapali kuću. Neki tvrde da je to bilo delo samih
stanovnika grada Krotona koji su hteli da se sačuvaju od
uspostavljanja tiranije. Pitagoru su uhvatili pri pokušaju bek-
stva; on je stigao samo do jednog polja obraslog bobom; tu
je stao izjavivši da više voli da bude uhvaćen nego da pređe
preko njive, i da više voli da bude ubijen nego da priča o
svom učenju. Tako su ga njegovi goniocd zaklali. Na isti način
bilo je poubijano više od polovine njegovih učenika, otprilike
njih četrdeset. Veoma mali broj je pobegao, među njima Ar­
hip iz Tarenta i Lisis, koga sam već ranije pomenuo.
40 Međutim, Dikearh priča da je Pitagora umro kao begunac
u Metapontu, u hramu Muza, posle četrdesetodnevnog gladova­
nja. Heraklid u svom delu Izvod iz Satirovih životopisa kaže
da je sahranio na Delosu Ferekida, pa se posle toga vratio u
Italiju, i kad je zatekao Krotonjanina Kilona kako je svima
priredio jednu raskošnu gozbu,16 on se povukao u Metapont da
tamo gladovanjem završi svoj život, jer više nije osećao želju
da živi. Međutim, Hermip priča ovo. Kad su Akragantinci i
Sirakužani bili u ratu, izišao je Pitagora sa svojim učenicima
i pridružio se Akragantincima u prvim redovima; kad su bili
poraženi, zaobišao je jednu njivu zasejanu bobom i tako je
bio ubijen od Sirakužana; ostali, a bilo ih je oko trideset pet,
bili su spaljeni u Tarentu zato što su pokušali da se suprotstave
onima koji su bili na vlasti.
41 Hermip iznosi drugu priču o Pitagori. Naime, kad je do­
šao u Italiju, podigao je jedno medo prebivalište pod zemljom.
Svojoj majci je naredio da sve štogod se desi zabeleži i označi
vreme, pa da mu zatim te svoje zabeleške šalje, sve do

277
 njegovog povratka. Njegova majka je tako i uradila. Pitagora
se posle izvesnog vremena ponovo pojavio, slab i omršaveo.
Otišao je u Skupštinu i izjavio da dolazi iz Donjeg sveta i
pročitao im sve što se dogodilo. A ljudi su bili tako uzbuđeni
njegovim pričama da su plakali i poverovali da Pitagora ima
nešto božansko u sebi, tako da su čak njihove žene poslali
k njemu da nešto od njega nauče; te žene su dobile nazive
pitagorejke. To priča Hermip.
42 Pitagora je imao i ženu, po imenu Teano, kćerku Brontina
iz Krotona. Drugi, opet, kažu da je ona bila Brontinova žena,
a Pitagorina učenica. Imao je i kćerku Damo, kako tvrdi Lisis
u pismu Hipasu, koji za Pitagoru kaže ovako: »Mnogi mi pri­
čaju da d ti nastupaš javno kao filozof, što je Pitagora smatrao
nedostojnim, jer, poverivši svojoj kćeri Damo svoje zabeleške
na čuvanje, on joj je izričito naredio da ih ne predaje nikom
izvan kuće. I mada je mogla da te spise proda za veliku sumu
novca, ona to nije htela, jer je siromaštvo i uputstva svoga
oca cenila više od zlata, iako je bila žena.«
43 Oni su imali i sina Telauga, koji je nasledio oca d, prema
nekima, bio Empedoklov učitelj. Hipobot, naime, tvrdi da je
Empedokle rekao (Erg. 155 D.):
Telauge, slavni sine Teane i Pitagore.

Telaug nije napisao ništa, dok je njegova majka nešto napi­

sala. Priča se takođe da je jednom prilikom, na pitanje ko­
liko dana treba da prođe pa da žena posle opštenja bude čista,
odgovorila: »Ako je bila sa svojim mužem, onda odmah; a s
drugim — nikad.« Takođe je savetovala nekoj ženi da — kad
ide svom mužu — zajedno s haljinom skine i stid, a kad od­
lazi, da ga ponovo obuče zajedno s haljinom. Upitana: »Koji
stid?« — ona odvrati: »Onaj zbog koga me zovu ženom.«
44 Da se sad vratimo Pitagori.
Prema podacima Heraklida, Sarapionovog sina, bilo mu je
osamdeset godiina kad je umro, a to se slaže d s njegovim
sopstvenim opisom čovekovog života, mada mnogi tvrde da je
doživeo devedeset godina. Ima nekoliko mojih šaljivih pesmica
koje glase ovako (Anth. Pal., VII, 121):
Nisi se samo ti uzdržavao mesa živih bića.
Reci, Pitagora, ko je još jeo živa bića?
Kad je dobro pečeno i skuvano i posoljeno,
onda to jedemo — kad više nema duše.

278
 I (Anth. Plan., V, 34):
Pitagora je bio takav mudrac da i sSm
nije hteo da dira meso i govorao da je to grđi,
ali je hranio druge. Divim se mudracu; on sam nije
hteo da čini greh, a druge je navodio na greh.

45 I opet (Anthol. Plan., V, 35):

Kad bi hteo da shvatiš mudrost Pitagorinu,
pogledaj središte Euforbovog štita.
Jer on kaže: Ja sam već ranije bio fiovek; a po ovoj izjavi,
on je u isto vreme bio i nije bio.

I još jedna o tome kako je umro:

Avaj, zašto je Pitagora toliko poštovao pasulj?
I umro je medu svojim sopstvenim učenicima.
Bila je neka njiva pasulja; da ga ne bi pogazio,
on je na raskrsnici bio ubijen od Akragantinaca.

46 U punoj snazi je bio u šezdesetoj olimpijadi (532— 528), a

njegova škola se održala do devete ili desete generacije. Po-
slednji pitagorejci, za koje je još Aristoksen znao, bili su Kse-
nofil iz trakijske Halkidike, i Fanton iz FMjunta, i Ehekrat, i
Diokle i Polimnast, takođe iz Flijunta. To su bili učenica Filo-
laja i Eurita iz Tarenta.
U isto vreme su živela četiri čoveka po imenu Pitagora,
ne mnogo udaljeni jedan od drugoga po vremenu. Jedan je iz
Krotona, čovek sa sklonostima tiranina; drugi je iz Flijunta,
atleta (neki kažu da je obavljao posao mazača uljem*); treći
iz Zakinta; četvrti, ovaj naš, koji je otkrio tajne filozofije i
učio ih; na njega se odnosi i izreka »On je rekao« — koja je
postala poslovična. Neki kažu da je živeo još jedan Pitagora,
vajar iz Regija, za koga se misli da je prvi pronašao zakone
47 ritma i simetrije; još jedan vajar sa Samosa; zatim jedan loš
besednik; jedan lekar koji je pisao o kili, a napisao je nešto
u vezi s Homerom; zatim još jedan koji je, prema pričanju
Dionizijevom, pisao o dorskim starinama. Eratosten tvrdi, a
to isto kaže i Favorin u osmoj knjizi Raznih priča, da je ovaj
prvi put po pravilima veštine boksovao u četrdeset osmoj
olimpijadi (588— 584), sa dugačkom kosom i obučen u purpurno
48 odelo; on je bio isključen iz borbe sa dečacima, pa se, praćen
* sholion.

279
 smehom, odmah obratio muškarcima d pobedio. To pokazuje i
Teetetov epigram (Anthol. Plan., III 35):
Stranče, znaš li nekog Pitagoru sa dugačkom kosom,
Samljanina, borca o kome se peva?
Ja sam Pitagora; a ako neko od Elejaca ispriča kakva
su moja dela, reći ćeš da ne govori istinu.

Favorin priča da je ovaj naš Pitagora upotrebljavao defi­

nicije u matematičkoj materiji; u još većoj meri to su prime-
njivali Sokrat i njegovi učenici, a posle toga Aristotel i stoici.
Kažu da je on prvi nebo nazvao kosmosom i rekao da je
Zemlja okrugla. Međutim, Teofrast tvrdi da je to bio Parme-
49 nid, a Zenon opet, da je to bio Hesiod. Kažu da je njegov pro­
tivnik bio Kilon, kao što je Antiloh bio protivnik Sokratov.
Atleti Pitagori bio je posvećen i ovaj epigram (Anthol.
Plan., III 16):
Ovaj dođe u Olimpiju da se boksuje sa đečacima,
Pitagora, sin Kratejev, sa Samosa.

Filozof je napisao i ovo pismo:

»I ti, moj najdraži prijatelju, da nisi bio rođen u ot-
menijoj porodici i slavniji, digao bi se i napustio Milet.
Ali slava tvojih predaka te zadržala, kao što bi zadržala
i mene da sam ličio na Anaksimena. Ali, ako ti najbolji
ljudi ostave gradove, onda će njihova dika i ponos nes­
tati, a opasnost od Persijanaca će porasti. Nije uvek dobro
istraživati nebo; mnogo je lepše služiti svojoj rodnoj zem­
lji. Jer i ja ne živim samo u svojim raspravama, nego
učestvujem i u ratovima koje Italici vode među sobom.«
50 Pošto smo sad završili našu priču o Pitagori, treba da
govorimo o čuvenim pitagorejcima. Posle njih će doći filo­
zofi koje neki nazivaju sporadičnim. Posle toga ćemo dodati
i red svih filozofa vrednih pomena, do Epikura, kao što smo
već ranije rekli17. O Telaugu smo već govorili; sad treba najpre
da govorimo o Empedoklu, jer on je prema nekim podacima
bio Pitagorin učenik.

280
 GLAVA 2. — EMPEDOKLE

(484— 424. pre n. e.)

51 Po Hipobotovu pričanju, Empedokle je bio sin Metonov i
unuk Empedoklov, rodom iz Akraganta. To potvrđuje i Timej
u petnaestoj knjizi svojih Istorija, i uz to dodaje da je Empedok­
le, pesnikov ded, bio ugledan čovek. Slično priča i Heraklid u
knjizi O bolestima, da je poreklom iz čuvene porodice, i da je
njegov ded držao ergelu. Eratosten u svom delu O olimpijskim
pobednicima kaže da je Metonov otac pobeddo u sedamdeset
prvoj olimpijadi (496. pre n. e.) i kao svedoka za to navodi
52 Aristotela. Gramatičar Apolodor kaže u Hronici:
bio je sin Metonov, i Glauk kaže da je
došao u Turije, koji je grad upravo tada bio osnovan (445—444).

Zatim dodaje:
Oni što pričaju da je, prognan iz domovine,
stigao u Sirakuzu i tamo se na njihovoj strani
borio protiv Atinjana, izgleda mi, potpuno se varaju.
Jer u to doba on ili više nije bio živ, ili
je pak bio veoma star, a to ne izgleda thčno.

Jer i Aristotel i Heraklid tvrde da je umro u 60. godini života.

A pobednik u sedamdeset i prvoj olimpijadi je bio ded ovoga
sa istim imenom.
Tako Apolodor u isto vreme kazuje i vreme i činjenice.
53 Međutim, Satir u svom delu Biografije tvrdi da je Empedokle
bio sin Eksenetov, a i sam je ostavio sina Ekseneta, i da je u
toj olimpijadi baš Empedokle pobedio u konjskim trkama, dok
je njegov sin pobedio u rvanju, odnosno u trčanju — kako
kaže Heraklid u svom delu Izvodi. A ja nađoh u Favorinovim
Uspomenama da je Empedokle posmatračima podneo žrtvu, i
to vola napravljena od meda i ječmenog brašna, i da je imao
brata Kalikratida. Pitagorin sin Telauges, u pismu upućenom
Filolaju, tvrdi da je Empedokle Arhinomov sin.
54 Da je bio rodom iz Akraganta na Siciliji, tvrdi on sam
na početku svoga dela Katharmoi.*
O prijatelji, koji živite u velikom gradu
pored žutog Akraganta, sasvim blizu tvrđave.

Toliko, dakle, o njegovom poreklu.

* Katharmoi = čišćenja. — Prev.

281
 Timej u devetoj knjizi Istorija tvrdi da je bio Pitagorin
učenik i dodaje da je tada bio uhvaćen u krađi njegovih pre­
davanja, pa je, kao i Platon18, bio isključen sa predavanja u
školi. Dalje, da i on sam pominje Pitagoru ovim rečima:
Tamo među njima je živeo čovek sa natčovečanskim znanjem,
koji je imao najveće bogatstvo mudrosti.

55 Neant kaže da su sve do vremena Filolaja i Empedokla

svi pitagorejci učestvovali u zajedničkim raspravama. Ali kad
je Empedokle svojom pesmom objavio njihovo učenje svima,
oni donesoše odluku da svoja učenja ne saopštavaju više ni
jednom pesniku. Kaže da se to isto dogodilo i Platonu, jer je
njemu bio zabranjen pristup. A čiji je Empedokle bio učenik,
nije pomenuo. Jer ono pismo koje se pripisuje Telaugu i nje­
gova tvrdnja da je Empedokle bio učenik i Hipasov i Bronti-
nov on smatra nedostojnim poverenja.
Teofrast tvrdi da se ugledao na Parmenida i da ga je imi­
tirao u svojim pesmama, jer je i Parmenid izneo rasprave
56 O prirodi u stihovima. Međutim, Hermip tvrdi da Empedokle
nije bio pristalica Parmenida, nego Ksenofana, s kojim je i
zajedno živeo i da se ugledao na njegovu poeziju, i da je tek
kasnije naišao na pitagorejce. Alkidam nam u svojoj raspravi
0 fizici priča da su Zenon i Empedokle bili Parmenidovi
učenici otprilike u isto vreme, da su ga posle toga napustili,
i, dok je Zenon stvarao svoj sopstveni sistem, Empedokle je
postao Anaksagorin i Pitagorin učenik, ugledajući se na ovoga
1 dostojanstvenim životom i ponašanjem, a na onoga u svojim
istraživanjima prirode.
57 Aristotel u svom delu Sofist kaže da je Empedokle pro­
našao retoriku, a Zenon dijalektiku. U svojoj raspravi O pes-
nicima on kaže da je Empedokle pripadao Homerovoj školi i
da je bio veoma snažan u izražavanju, pun metafora, kao i u
pi-imeni svih ostalih pesničkih sredstava. On takođe tvrdi
da je pisao i druge pesme, naročito o Kserksovom napadu, i
himnu Apolonu, koju je jedna od njegovih sestara (ili, prema
Hijeronimu, njegova kćerka) kasnije spalila. Himnu je uniš­
tila nenamemo, a pesmu o Persijancima namemo zato što nije
58 bila dovršena. Uopšte uzev, tvrdi da je Empedokle pisao i tra­
gedije d političke rasprave. Ali Sarapdonov sin Heraklid trage­
dije pripisuje nekom drugom piscu. Hijeronim tvrdi da je
naišao na četrdeset tri drame, a Neant kaže da je Empedokle
ove tragedije pisao u mladosti, i da je on lično naišao na sedam
ovih tragedija.

282
 Satir u Biografijama kaže da je Empedokle bio i lekar i
izvrstan besednik; Gorgija iz Leontina je svakako bio njegov
učenik, čovek koji se isticao u govorničkoj veštini i koji je
pisao raspravu o umetnosti. Apolodor u svojoj Hronologiji
kaže za Gorgiju da je živeo sto devet godina. Satir za ovog
59 istog Gorgiju navodi da je izjavio da je on lično bio prisutan
kad je Empedokle izvodio neke mađije. Stavdše, on tvrdi da
Empedokle u svojim pesmama i sam daje izjavu o tome i još
mnogo čemu drugom kad kaže:
»Saznaćeš za sve lekove koji odstranjuju bolesti i starost
jer ću samo za tebe sve to da uradim. Ti ćeš zadržati snagu
neumornih vetrova koji nastaju i brišu zemljom, pustoše žato-
rodne njive svojim duvanjem. I, ako to budeš želeo, ponovo
ćeš pozvati vetrove natrag za nagradu. Ti ćeš posle tamnih
kiša proizvesti sušu za ljudski rod, i posle letnje suše ti ćeš opet
izazvati tokove vode koji hrane drveće, da ponovo liju s neba.
Ti ćeš iz Hada dovesti natrag snagu umrlog čoveka.«
60 I Timej u osamnaestoj18 knjizi kaže da su se tome čoveku
veoma divili. Kad su jednom na primer, etezijski* vetrovi po­
čeli snažno da duvaju i da se letina kvari, on je naredio da se
ođeru magarci i da se od njihove kože načine mehovi. Te
mehove je on postavio po brdima i ćuvicima da bi uhvatili
vetrove. I zbog toga što je zaustavio vetrove, njega prozvaše
»Kolisanemas«**. Heraklid u svojoj knjizi O bolestima kaže
da je on i Pauzaniji dao podatke o nekoj ženi u zanosu. Po
pričanju Aristipa i Satira, ovaj je Pauzanija bio njegov in­
timni prijatelj, kome je takođe posvetio svoju pesmu O prirodi:
61 Cuj me, Pauzanijo, sine mudrog Anhita...

Pored toga je napisao još jedan epigram posvećen njemu:

Lekara Pauzanija, slavnog sina Anhitova,
junaka Asklepijađa, ođgajila je domovina Gela.
On je mnoge ljude koji su ginuli u teškim bolestima
vratio natrag iz nepristupačnih dvorova Perzefone.

Heraklid tvrdi da je ona žena u zanosu doživela da je trideset

dana njeno telo održavao bez daha i kucanja bila. Zato ga je

* Etezijski vetrovi su vetrovi koji periodično duvaju leti sa severo-

zapada.
** tj. onaj što odbija vetrove.

283
 i nazvao lekarom i čudotvorcem, pri čemu se pridržavao i sle-
dećih stihova (DK 31 B 112):
62 Dragi prijatelji, koji živite u velikom gradu koji se
spušta dole ka žutom Akragantu, koji mislite o dobrim
delima, da ste mi zdravo! Ja među vama boravim kao besmrtni
bog, ne više kao smrtan čovek, poštovan od sviju, kao
što treba, ovenčan trakama i rascvetanim vencdma.
Cim uđem u napredne gradove sa ljudima i ženama,
odmah mi se ukazuje poštovanje; a desetine hiljada idu
za mnom raspitujući se gde je put ka sticanju spasa.
Jedni traže proročanstva, drugi koji pate od svakovrsnih
bolesti raspituju se da čuju poruku o izlečenju.

63 Heraklid kaže da je Akragant nazvao velikim pošto ima

osam stotina hiljada stanovnika. Zato je Empedokle, priča on
dalje, rekao da živi u raskoši: Akragantinci žive u izobilju
kao da će sutra umreti, a kuće grade kao da će večito živeta.
Priča se da je baš ovu pesmu Katharmoi recitovao Kleomen
u OMmpiji; to isto kaže i Favorin u Uspomenama. I Aristotel
kaže da jje on bio slobodouman čovek i neraspoložen prema
svakoj vrsti vladavine, tako da bi i sam kraljevski presto
odbio kad bi mu bio ponuđen, kao što kaže Ksantos za njega
64 — očigledno zato što je više voleo skroman život. To isto je
rekao i Timej, i u isto vreme dao i razlog zašto je Empe-
dakle bio demokratski nastrojen. Priča se, naime, kako je jed­
nom bio pozvan na ručak kod nekog od upravljača (arhonata),
i kad je ručak već odmakao, a vino još nije bilo izneto na sto,
mada su ostali gosti ćutali, on, naljutivši se, naredi da se
iznese vino. Onda je domaćin izjavio da očekuje dolazak jednog
službenika Skupštine. A kad je on stigao, postao je voditelj
gozbe*, očigledno zato jer je tako naredio domaćin, čija je
namera da postane tiraninom samo malo bila prikrivena; jer
on je naredio gostima da piju vino, ili će im ga sipati na
glavu. Tada Empedokle nije ništa rekao, ali je sutradan obo­
jicu izveo pred sud i postigao da i domaćin i simpozij arh budu
osuđeni na smrt. Ovo je, dakle, bio početak njegove političke
karijere.
65 I kad je lekar Akron tražio od saveta mesto da postavi
ocu spomenik, zbog toga što je bio istaknut među lekarima,
ustao je Empedokle i zabranio to jednim govorom u kome je
opširno govorio o jednakosti, pa je postavio i ovo pitanje:
* Simpozij arh. — P rev.

284
 »Koji natpis ćemo staviti na spomenik? Možda ovaj (Anthol.
Plan., V 4):
»Uzvišenog lekara Akrona, Akrovog sina, iz Akraganta,
krije strma uzvišica najstrmijeg rodnog grada.«

Drugi autori drugi stih ovako navode:

drži visoki grob na najvišem vrhu.

Neki ovo pripisuju Simonidu.

66 Kasnije je Empedokle ukinuo i skupštinu od hiljadu čla­
nova, tri godine pošto je ona bila uspostavljena, a to dokazuje
da je on ne samo bio bogat čovek, nego da je pripadao i
demokratski nastrojenim građanima. U svakom slučaju Timej
u svojoj jedanaestoj i dvanaestoj knjizi20 — pominje ga, naime,
često — kaže da on nije bio zadovoljan tokom stvari u dr­
žavi, kao i da se u svojim pesmama tu i tamo pokazuje kao
hvalisav i samoljubiv čovek. Empedokle, naime, kaže:
Pozdravljeni, ja sam među vama besmrtni bog, ne više
smrtan čovek.

I tako dalje. U vreme kad je boravio u Olimpiji zahtevao je

veće poštovanje, tako da se u skupovima više nije pominjao
niko osim Empedokla.
67 Međutim, kasnije, kad se Akragant sažalio na njega, po­
tomci njegovih ličnih neprijatelja ustali su protiv toga da se on
vrati nazad. Zato je otišao na Peloponez i tamo umro. Ni Ti­
mon ga nije ostavio na miru, nego ga zadirkuje ovim rečima:
I Empedokle, koji je narodu govorio varljive reči,
sve što je postojalo čvrsto razdvojio je,
a principi koje je postavio traže drugoga da ih objasni.

O njegovoj smrti postoje razne priče. Tako nam Heraklid21,

pošto je ispričao o ženi u zanosu, kaiže da se Empedokle prosla­
vio zato što je mrtvu ženu otpustio kao živu, i priča dalje da
je prineo i žrtvu blizu Peisianaktove njive. Neki od njegovih
68 prijatelja bili su pozvani da prisustvuju tom činu, među njima
i Pauzanije. Posle toga i završene gozbe neki su se rasturili i
otišli da se odmaraju, neki ispod drveća na suseđnoj njivi, a
drugi gde im je bilo zgodno, dok je Empedokle ostao na svom
mestu gde je sedeo za stolom. U zoru svi ustadoše, samo njega
jedinog nije bilo. Počeli su da ga traže, i pitaše sluge, a ovi
odgovoriše da ga nisu videli. Jedan od njih je izjavio da je

285
 usred noći čuo neobično jak glas koji je dozivao Empedokla;
kad je posle toga ustao, spazio je neku svetlost sa neba i sjaj
svetiljki i ništa drugo. I kad su se ljudi uplašili zbog svega što
se dogodilo, siđe Pauzanija i pošalje neke ljude da ga potraže.
A kasnije im je zabranio da se trude oko toga tvrdeći da su
se dogodile stvari dostojne molitve, i da sad treba da mu
prinesu žrtvu pošto je postao bog.
69 Hermip priča da je Empedokle izlečio neku Panteju iz
Akraganta, od koje su svi lekari bili digli ruke, i da je on
zbog toga prinosio žrtvu; pozvanih je bilo oko osamdeset. Hi-
pobot, pak, tvrdi da je ustao i odmah krenuo na put prema
Etni, i pošto je stigao tamo, bacio se u krater i odmah nestao,
jer je želeo da učvrsti priču o sebi da je postao bog. Kasnije
se saznala istina, kad je plamen izbacio jednu od njegovih
sandala, jer je bio navikao da nosi sandale od bronze. Tim
pričama se usprotivio Pauzanije22.
70 Diodor iz Efeza, pišući o Anaksimandru, kaže da se Em­
pedokle ugledao na njega time što je usvojio teatralni način
govora i oblačio svečane haljine. Kad se među stanovnicima
Selinunta pojavila neka bolest zbog smrada koji se širio iz
obližnje reke, tako da su i građani umirali, a njihove žene
pobacivale, kažu da je Empedokle smislio da o svom trošku
dovede vodu obližnjih dveju reka, i pošto su se reke pomešale,
voda je postala slatka. Tako je prestala boleština. Kad su jed­
nom prilikom Selinunćani održavali neku svečanost pored reke,
pojavio se Empedokle. Svi su se digli, pozdravili ga svečanim
pozdravom i pomolili mu se kao bogu. I u želji da potvrdi to
71 mišljenje, on je skočio u vatru. Ovim se pričama protivi Timej,
koji jasno kaže da je on otišao na Peloponez i da se uopšte
nije vratio, pa je zato, kaže Timej, njegova smrt zavijena u
tamu. Protiv Heraklidovog opisa Empedoklove smrti Timej
govori u 14. knjizi, izrično pominjući Heraklida. On kaže da
je Peisianakt Sirakužanin i da nema nikakve njive u Akra-
gantu. A da se prepričavala neka takva priča, Pauzanija bi
svom prijatelju svakako podigao spomenik kao bogu, u obliku
statue ili žrtvenika, jer je bio imućan čovek. »Kako je mogao
skočiti u krater«, nastavlja on, »koji nijednom nije pomenuo
72 mada se nalazi sasvim blizu? Umro je, dakle, na Peloponezu.
Uopšte nije nikakvo čudo što njegovog groba nema, jer nema
grobova ni mnogih drugih ljudi«. Posle ovih reči Timej na­
stavlja: »Heraklid je upravo taj skupljač neverovatnih priča,
jer priča i to kako je neki čovek pao sa Meseca.«
Hipobot iznosi da je ranije u Agrigentu postojala jedna
Empedoklova statua, pokrivena, a kasnije jedna druga ispred
286
 rimske gradske većnice, pa je očigledno da su je Rimljani pre-
mestili na to mesto. Statue s natpisima postoje čak i sada.
Neant iz Kizika, koji je pričao i o pitagorejcima, kaže da su
posle Metonove smrti počele da se javljaju klice tiranije, i
tada je Empedokle nagovorio Agrigentince da prestanu s ne­
suglasicama i da u politiku uvedu jednakost.
73 Budući da je bio bogat, mnogim devojkama iz grada koje
su bile siromašne, dao je miraz. Zbog tog bogatstva, kako priča
Favorin u svojim Uspomenama, oblačio se u purpurnu haljinu
sa zlatnim pojasom preko nje; nosio je sandale od bronze i
delfski venae*. Imao je dugačku kosu. Redovno su ga pratili
dečaci. Uvek je bio dostojanstven, i ovo dostojanstvo u držanju
je sačuvao do kraja života. Takav je želeo da izgleda pred sve­
tom; kad bi ga sretali sugrađani, oni bi u njegovom držanju
zapazili znak kraljevskog dostojanstva. A kasnije, prilikom od­
laska kolima na neku svečanost u Mesenu, on je pao i slomio
nogu. To mu je navuklo bolest, od koje je i umro, doživevši
sedamdeset i sedam godina. Njegov se grob nalazi u Megari.
74 Sto se tiče njegovih godina, u tome se Aristotelova priča
razlikuje. On kaže da je umro kad mu je bilo šezdeset godina,
dok drugi tvrde da mu je bilo sto devet godina. U naponu
snage je bio oko osamdeset četvrte olimpijade (444— 441). De-
metrije iz Trezena, u svom delu Protiv sofista, kaže za njega,
podešavajući Homerove reči (Odiseja, XI, 278— 9):
Vezao je omču koja je visila sa visokog đrveta,
uvukao vrat u nju, i duša je otišla u Had.

U ranije pomenutom pisamcetu Telaugovom23 priča se da

je zbog duboke starosti skliznuo u more i udavio se. Sve to
i toliko mnogo se prepričava o njegovoj smrti.
Ima takođe jedan moj, pomalo zajedljiv, epigram na njegov
račun, koji glasi ovako (Anthol. Pal., VII, 123):
75 I ti si, Empedokle, očistio sv oje telo brzim plamenom,
i popio si vatru iz besmrtnih kratera.
Ja neću reći da si se po svojoj sopstvenoj odluci bacio
u strujanje Etne: želeo si da se sakriješ, pa si pri tom
upao u nju protiv svoje volje.
I još jedan epigram (Anth. Pal., VII 124):
»Zaista se priča kako je Empedokle pao sa kola, slomio
desnu nogu i um ro; ali ako je skočio u plamene kratera i tako
upio život, kako to da se n jeg ov grob još uvek pokazuje
u Megari?«
* od lovorova lišća. — Prev.

287
76 Njegovo je učenje bilo ovo. Postoje četiri elementa: vatra,
voda, zemlja i vazduh, pored prijateljstva, kojim su ovi ele­
menti povezani, i borbe, kojom se oni odvajaju. Ovo su nje­
gove reči:
Sjajni Zevse, i životvoma Hero i Aidoneju,
i Nestis koja svojim suzama vlaži izvor smrtnog života.

pri čemu Zevs znači vatru, Hera Zemlju, Aidonej vazduh i

Nestis vodu.
»I oni se neprestano menjaju, i to nikad ne prestaje, kao
da je ovaj poredak stvari večan.« Zatim dodaje:
»čas Ljubav spaja sve ujedno,
čas opet sve (stvari) odlaze na razne strane
usled mržnje (koju stvara) Zavada.«

77 Sunce naziva ogromnim skupom vatre, i ono je veće od

Meseca; Mesec ima oblik diska, a nebo je kristalno. Duša prima
različite oblike životinja i biljaka. Zato kaže:
Bio sam jednom i dečak i devojka, žbun i ptica,
i riba koja skače iz mara.

Njegove pesme O prirodi i Katharmoi imaju oko 5000

stihova, a njegovo predavanje o medicini oko 600.
O tragedijama smo govorili ranije.

GLAVA 3. — EPIHARM

(550— 460. pre n. e.)

78 Epiharm je bio sin Helotalov, rodom sa Kosa. I on je bio

Pitagorin učenik. Kad mu je bilo tri meseca odveden je u
Megaru, na Siciliji, a odande u Sirakuzu — kao što nam sam
priča u svojim spisima. Na njegovoj statui nalazi se ovaj epi­
gram (Anth. Pal., VII 125):
Ako veUko Sunce nadmaša sjajem ostale zvezde
i ako more ima veću snagu od reka:
Tvrdim da se Epiharm toliko isticao mudrošću,
on koga je ova domovina Sirakužana krunisala.

Ostavio je za sobom uspomene sa fiziološkim, gnomološkim

(etičkim) i medicinskim raspravama. U većini svojih uspomena,
pored stihova, zabeležio je primedbe kojima jasno pokazuje da
su spisi njegovi24. Umro je u starosti od devedeset godina.

288
 GLAVA 4. — ARHITA

(četvrti vek pre n, e.)

79 Arhita, sin Mnesagorov, a po Aristoksenovom pričanju,
Hestijajev — rodio se u Tarentu. Takođe je bio Pitagorin uče­
nik. To je bio onaj čije je pismo spasio Platona kad je trebalo
da bude ubijen od Dionizija. Divili su mu se svi zbog njegove
velike učenosti na svim poljima. Tako je bio vrhovni zapo-
vednik svoga grada sedam puta, mada je zakon sprečavao da
neko može biti komandant duže od jedne godine. Imamo dva
pisma koja mu je bio uputio Platon, pošto je on prvi napisao
ovakvo pismo:
80 »Arhita pozdravlja Platona,
Milo mi je što si se oslobodio svoje bolesti, kao što
si i sam poručio, a i preko Lamiska. Sto se tiče samih
spisa, mi smo otišli u Lukaniju gde pronađosmo prave
Okelove potomke. Rasprave25 O zakonu, O kraljevstvu,
0 pobožnosti i O poreklu vasione sad su u mojim rukama,
1 poslao sam ih tebi sve. Ostatak se, međutim, nigde ne
može pronaći; ako se pojave, dobićeš ih«.

To je Arhdtino pismo. A Platon mu je odgovorio

ovako:26

81 »Platon pozdravlja Arhitu i želi mu sve dobro,

S neobičnim zadovoljstvom primili smo memoare koje
si poslao i veoma se divim i samom piscu, i izgleda mi
kao veoma dostojan svojih predaka. Oni dođoše, ka­
ko se priča, iz Mire, i to su bili oni koji su napustili
Troju za vreme Laomeđonta, valjani ljudi, kao što nam
svedoči mit o njima. Moje rasprave, o kojima si mi pisao,
još nisu onako kako treba, ali sam ih poslao tebi onakve
kakve su. Obojica se slažemo u tome kako ih valja čuvati,
pa nema potrebe ništa da se u tom pogledu savetuje.
Pozdravljen!«
82 To su, dakle, pisma koja su između njih bila izmenjena.
Postojala su četiri Arhita. Prvi ovaj ovde, drugi muzičar
iz Mitilene, treći autor jednog spisa o zemljoradnji, četvrti —
pesnik epigrama. Neki kažu da je bio i peti, arhitekta, kome se
pripisuje delo O mehanici i koje počinje ovako: »Ovo sam na­
učio od Teukra iz Kartagine.« Za muzičara se priča da je,
kad mu je prebacivano što ga ne mogu čula, on odgovorio:
»Umesto mene će govoriti moj instrument.«
18 Dlogen 289
 Aristoksen priča da ovaj pitagorejac nikad nije bio pobe-
đen dok je bio vojskovođa; a kad se jednom povukao s polo­
žaja zapovednika jer su mu zavideli, vojska je odmah bila
zarobljena od neprijatelja.
83 On je prvi mehaniku doveo u jedan sistem primenjujući
principe matematike; takođe je prvi primenio mehaničko kre­
tanje prilikom jedne geometrijske konstrukcije, kad je, naime,
pokušavao da pomoću preseka polucilindra (poluvaljka) pro­
nađe dve srednje proporcionale da bi udvostručio kocku. U
geometriji je, kako svedoči Platon u Državi (528 B), prvi
pronašao kocku.

GLAVA 5. — ALKMEON

(Oko 500. pre n. e.)

Alkmeon je bio rodom iz Krotona. I on je bio Pitagorin
učenik. Pisao je uglavnom o medicini, ali bi se s vremena na
vreme dotakao i prirodne filozofije, kao, na primer: »U ljudskim
stvarima većina se javlja u parovima.« Izgleda da je on prvi
napisao raspravu o fizici; tako priča Favorin u Šarenoj istoriji.
Izjavio je takođe da su Mesec i sva tela koja su iznad njega
po prirodi večna.
Bio je Peiritov sin, kako i sam pripoveda na početku svoje
rasprave: »Ovo su reči Alkmeona iz Krotona, sina Peiritova, koji
je govorio Brortinu, Leonu i Batilu: — O svim nevidljivim
stvarima, kao i o smrtnim (zemaljskim) stvarima, samo bo­
govi imaju sigurno znanje; mi ljudi možemo imati samo na­
slućivanje o svemu.« I tako dalje.
Smatrao je takođe da je duša besmrtna i da se nalazi stalno
u pokretu, kao Sunce.

G L A V A 6. — H I P A S

(četvrti vek pre n. e.)

84 Hipasos iz Metaponta takođe je bio pitagorejac. On je
učio da postoji određeno vreme koje je potrebno da se izvrše
promene u vasioni, i da je vasiona ograničena i da se nalazi
u stalnom pokretu.

290
 Prema tvrđenju Demetrija u delu Ljudi sa istim imenom,
on nije ostavio ništa napisano. Postojala su dva Hipasa, ovaj
i drugi, koji je napisao Lakedemonski ustav u pet knjiga. 1
sam je bio Spartanae.

GLAVA 7. — FILOLAJ

(peti vek pre n. e.)

Filolaj iz Krotona bio je pitagorejac. Od njega je Platon
tražio da Dion kupi Pitagorine rasprave.* (Dion) je ubijen jer
su mislili da kuje zaveru protiv tiranije. Evo šta sam ja napi­
sao za njega (Anthol. Pat, VII, 126):
Tvrdim da se najviše treba čuvati sumnje.
Nesrećan si, iako ne radiš to, nego samo nameravaš.
Tako je nekad i r^dnd Kroton usmrtio Filoiaja
jer mu je izgledalo da on želi da bude njihov vladar.

85 On uči da se sve zbiva po zakonu nužde i harmonije. Prvi

je tvrdio da se Zemlja okreće u krugu; drugi tvrde da je to
izjavio Hibeta iz Sirakuze.
Napisao je jednu knjigu. Hermip priča da je neki pisac
izjavio da je filozof Platon, kad je dolazio na Siciliju tiraninu
Dioniziju, tu knjigu kupio od Filolaj evih rođaka za četrdeset
aleksandrijskih srebrnih mina, i da je posle, po njoj, napisao
svoje delo Timej. Drugi, opet, kažu da je Platon to dobio zato
što je kod Dionizija uspeo da bude oslobođen iz zatvora neki
Filolajev učenik. Demetrije kaže u delu Homonimi da je Filo­
laj prvi objavio Pitagorine rasprave i da im je dao naslov
O prirodi. One su počinjale ovako: Priroda je u kosmosu bila
sastavljena od neograničenog i ograničavajućeg, a tako je i
celokupna vasiona i sve ono što se u njoj nalazi.

GLAVA 8. — EUDOKS

(407— 357. pre n. e.)

86 Eudoks, sin Eshinov, sa Knida, bio je astronom, geometar,
lekar i zakonodavac. Geometriju je slušao kod Arhite, medicinu
kod Sicdlijanca Filstiona, tako priča Kalimah u svom delu
Pinakes (slike). Sotion u Redosledu filozofa kaže da je bio i
* Diog. L., III, 9.

19· 291
 Platonov učenik. Kad mu je bilo dvadeset tri godine, živeo je
u teškim prilikama. Tada ga je privuklo slava sokratika pa
je zajedno s lekarom Teomedontom krenuo u Atinu; ovaj ga
je izdržavao. Drugi kažu čak da je bio Teomedontov miljenik.
Pošto se nastanio u Pireju, svakoga dana je odlazio u Atinu,
87 slušao tamo predavanja sofista i vraćao natrag u Pirej. Pošto
je tamo proveo dva meseca, vratio se kući, a potpomognut od
prijatelja, otišao je u Egipat u društvu lekara Hrizipa, noseći
sa sobom preporuke Agesilajeve za Nektanabisa; a ovaj ga je
upoznao sa sveštenicima. Tamo je ostao godinu i četiri meseca
obrijane brade i obrva, i tamo je, kako neki kažu, napisao
delo OktaeterisS7. Odande je otputovao u Kizik i u Propontidu,
gde je držao predavanja kao sofist. Posetio je i Mauzolu. Posle
toga se najzad vratio u Atinu, zajedno s velikim brojem svojih
88 učenika. Neki kažu da je to uradio da bi naljutio Platona što
ga ovaj u početku nije primio. Drugi pričaju da je jednom
prilikom, kad je Platon održavao gozbu, namestio stolove u
polukrug, jer je bilo mnogo zvanica. Aristotelov sin Nikomah
kaže da on tvrdi da je zadovoljstvo dobro. U domovini su ga
svečano dočekivali, a dokaz za to je glasanje koje je izvršeno
u vezi s njim. Postao je takođe veoma čuven u čitavoj Grčkoj
jer je pisao zakone svojim sugrađanima. Tako priča Hermip
u četvrtoj knjizi svoga dela O sedmorici filozofa. Pisao je i
dela o astronomiji i geometriji i još neka druga dela vredna
pominjanja.
89 Imao je tri kćeri: Aktidu, Filtidu i Delfidu. Eratoster. kaže
u svojim spisima posvećenim Batonu da je napisao i Dijaloge
pasa. Drugi tvrde da su to napisali Egipćani na svom jeziku,
a da je on to preveo i objavio u Grčkoj. Njegova predavanja
o bogovima i vasioni i o nebeskim pojavama slušao je Erinejev
sin Hrizip, sa Knida, a o medicini slušao je Filistiona sa Si­
cilije.
Ostavio je izvesne spise. Njegov je sin bio Aristagora, koji
je imao sina Hrizipa, a Hrizip je bio Učenik Aetlijev. Ovome
(Hrizipu) se pripisuje medicinsko delo o lečenju oka, jer se
interesovao za probleme prirodnih nauka.
90 Postoje tri Eudoksa: prvi je ovaj naš, drugi — istoričar
sa Rodosa, a treći Sidlijanac, sin Agatoklejev, pesnik komedije,
koji je odneo tri gradske pobede, pet Lenejskih pobeda —
kako priča Apolodor u Hronici. Nalazimo još jednog lekara
sa Knida koga Eudoks pominje u svojoj knjizi Geografija,
koji je ljudima savetovao da neprestano jačaju svoje udove
svim mogućim gimnastičkim vežbama, a isto tako i svoja
čula.

292
 Isti autor (Apolodor) kaže da je Eudoks sa Knida bio u
najboljoj snazri. oko sto treće olimpijade (368— 364) i da je
otkrio tajnu krivih linija. Umro je u pedeset trećoj godini
života. Kad je boravio u Egiptu s Honufisom iz Heliopolisa,
njegov ogrtač je olizao sveti bik Apis. Po tome su sveštenioi
prorekli da će biti slavan, ali kratkog veka; tako bar priča
Favorin u svojim Uspomenama.
I mi smo mu posvetili jedan ovakav epigram (Anthol.
Pal., VII, 744):
Priča se da je u Memfisu Eudoks lsaznao svoju buduću
sudbinu od bika sa ddvndm rogovima; istina, bez posredstva reči.
Jer odakle biku dar govora? Priroda mladom Apisu nije dala
govorljiva usta. Ali, stojeći pored Eudoksa, on je olizao
njegov ogrtač i tim jasno predskazao: »Brzo ćeš završiti život.«
Zato ga je brzo zadesila sudbina, pošto je pedeset i tri
puta video izlazak Plejada.

Njega su, umesto Eudoksom, nazivali Endoksom (Slavnim)

zbog sjaja njegovog imena.
Pošto smo završili o slavnim pitagorejcima, govorićemo sad
o takozvanim »sporadičnim filozofima«.* Najpre treba da go­
vorimo o Heraklitu.

hoi spordden — filozofi izvan filozofskog pravca. — Prev.

 KNJIGA IX

GLAVA 1. — HERAKLIT

(oko 500. pre n. e.)

1 Heraklit, sin Blosonov ili kako neki kažu, Herakontov,

bio je rodom iz Efeza. U naponu snage* bio je u šezdeset
devetoj olimpijadi (504— 500), Bio je gord kao malo ko i s
prezirom je posmatrao okolinu, kao što se može videti iz nje­
gove knjige u kojoj kaže: »Sveznalaštvo ne uči razumevanju.
Inače bi naučilo 4 Hezioda i Pitagoru, ili, dalje, i Ksenofana i
Hekataja. Jer je jedno mudrost: razumeti misao kao ono što
vodi život svuda i u svemu.« Obično je govorio da je Homer
zaslužio da ga izbace iz spiskova takmičara i da dobije batine,
a isto tako i Arhiloh.
2 Govorio je takođe: »Pre valja gasiti drskost nego izbija­
nje vatre.« »Ljudi moraju da se bore za zakone onako kao što
se bore za gradske bedeme.« On napada i Efežane što su pro-
terali njegovog prijatelja Hermodora. On kaže: »Efežani bi
postupili kako treba kad bi svi pomrli, a da nedoraslim ljudima
ostave grad, zato što su proterali Hermodora, najsvesnijeg me­
đu njima, govoreći: »Nećemo nikoga da trpimo da bude naj­
bolji, ili, ako takav čovek postoji neka, onda, ide bilo kud i
neka se,druži s drugima«. A kad su od njega zatražili da im
napiše zakone, on je taj njihov zahtev o'dbio zato što je država
3 već bila u vlasti lošeg ustava. On bi se povlačio u Artemidin
hram i tamo bi s dečacima igrao u kocku1.1 kad bi Efežani sta­
jali oko njega i posmatrali igru, on bi rekao — »Sta se čudite,
nevaljalci? Nije li bolje da radim to nego da uzmem učešće u
vašem javnom životu?«
Naposletku je omrznuo sve ljude. Odlazio bi u planine i
tamo provodio život hraneći se travama i biljkama. I pošto
* Tako prevodimo reči άκμή i άκμαξω, — Prev.

294
 je zbog toga dobio vodenu bolest, vratio se u grad ft lekarima
postavio zagonetku: da li su oni u stanju da stvore sušu od
poplave? Oni nisu mogli to da shvate, i on se zatvorio u štalu
u nadi da će voda u njegovom telu, usled toplote đubreta,
ispariti. Ali ni ovo nije ništa pomoglo, te je završio život u
šezdesetoj godini.
4 Moj epigram posvećen njemu glasi ovako (Anthol. Pal.,
VII, 127):
Često sam se čudio Heraklitu kako je živeo u
ovom jadu i posle jadan umro.
Jer strašna bolest je njegovo telo ispunila vodom,
ugasila svetio u njegovim očima i donela sobom mrak.

Ali Hermip priča da je pitao lekare da li neko može da

isprazni utrobu i da iz nje izvuče vodu. I kad su oni rekli da
takvoga nema, on se postavio na sunce i naredio svojim sluga­
ma da ga pokriju kravljom balegom. Tako je ležao, i drugog
dana je umro. Sahranjen je na trgu. A Neant iz Kizika kaže da
je, u nemogućnosti da skine balegu, ostao onako, kako je
bio, i pošto se zbog promene nije mogao prepoznati, proždrali
su ga psi.
5 Od samoga đetinjstva bio je u svemu izvanredan. Dok je
bio mlad, govorio je da ništa ne zna, a kad je odrastao, govo­
rio bi da je naučio sve. Nije bio ničiji učenik; govorio je da
sam istražuje i da je sve naučio sam od sebe. Sotion, opet,
tvrdi da su neki govorili da je bio učenik Ksenofanov; on ta-
kođe priča da Ariston u knjizi O Heraklitu govori da se izlečio
od vodene bolesti i da je umro od neke druge bolesti. To tvrdi
i Hipobot.
Knjiga O prirodi koja se pripisuje njemu, raspravlja uop-
šte o prirodi a podeljena je na tri predavanja: jedno o vasioni,
drugo o politici, treće o teologiji. Po nekim podacima, tu knji-
6 gu je ostavio u Artemidinu hramu, postaravši se da je napiše
što nejasnije da bi mu mogli prići samo oni koji to zaista mogu,
da ne bi zbog popularnog izlaganja njegovo đelo bilo prezreno.
I Timon ga ocrtava ovim rečima:
Među njima se podiže bukač, preziraĆ gomile,
Heraklit, izmišljač. zagonetki.
Teofrast tvrdi da je melanholija razlog što su neki delovi
njegovog rada napola dovršeni, dok ostali delovi imaju čas
jedan čas drugi izgled. Kao dokaz njegove velikodušnosti An-
tisten u svojim Redosledima filozofa navodi činjenicu da se

295
 odrekao svojih prava na kraljevski presto u korist svoga bra­
ta. Njegova knjiga je stekla toliku slavu, da je stvorena sekta
koja je po njemu nazvana Heraklićani.
7 Evo uglavnom njegova učenja.
»Sve se stvari sastoje od vatre, i sve se ponovo vraćaju
u vatru.« »Sve stvari nastaju sudbinom*, a stvari koje postoje
dovedene su u sklad sukobom suprotnih strujanja.« »Sve je puno
duša i demona.«
On je takođe govorio o kosmičkdm pojavama. Izjavio je
da Sunce nije veće nego što izgleda. Jedna druga njegova iz­
reka glasi: »Nikad nećeš naći granice duše, makar prešao
čitav put; tako dubok je njen osnov.« Uobraženost je nazvao
epilepsijom**, a vid je proglasio lažnim čulom. Ponekad su
ipak njegova (izražavanja jasna i razgovetna, tako da čak i
najgluplji može da ih shvati, i da ga uznesu. . . Sažetost i snaga
njegovog izražavanja su neupoređivi.
8 Sto se tiče njegovog učenja u pojedinostima ono glasi, na
primer: »Vatra je elemenat, i sve stvari su samo promena
vatre a nastaju razređivanjem i zgušnjavanjem.« »Sve stvari
nastaju sukobom suprotnosti, i sve teče kao reka. Vasiona
(sve što postoji) ograničena je i postoji samo jedan svet. I on
se naizmenično rađa iz vatre i ponovo se vraća u vatru u odre­
đenim ciklusima kroz svu večnost, a sve to je određeno sud­
binom. Od suprotnosti, ona koja teži rađanju i stvaranju zove
se rat d borba, a ona koja teži razaranju kroz vatru zove se
sloga i mir.« Promenu je nazvao putem nagore i nadole***, a
svet nastaje iz te promene.
9 »Kad se vatra zgušnjava pretvara se u vlagu, a kad se
vlaga zgušnjava pretvara se u vodu; i kad se voda stegne, pret­
vara se u zemlju.« Ovaj proces on naziva putem nadole (kato
hod os).
»Zatim se, opet, zemlja topi i tako stvara vodu, a iz vode
se razvije sve ostalo.«
»Gotovo sve stvari on svodi na isparavanje iz mora. I taj
proces se zove put nagore (ano hođćs).
»Isparavanja iz mora su svetla i čista, a iz zemlje su tamna.
Vatru pothranjuju svetla isparenja, a vlažni elemenat pot­
hranjuju ostala isparenja.«
* kath’ heimarmćnen. — Prev.
** hierd mosos = sveta bolest. Tako su stari zvali epilepsiju, od
koje je, među mnogima, patio i veliki Cezar. — Prev.
*** hodčs ano kato. — Prev.

296
 On ne objašnjava prirodu elementa koji nas okružuje,*
ali kaže da u njemu postoje sudovi'koji su sa svojim otvorima
10 okrenuti prema nama, u kojima se svetla isparenja skupljaju
i stvaraju plamen. To su zvezde.
»Najsjajniji i najtopliji je plamen sunca; ostale zvezde
su dalje od Zemlje, pa zbog toga daju manje svetlosti i toplote.
Mesec, koji je Zemlji bliži, prolazi kroz predeo koji nije čist.
Sunce se, naprotiv, kreće u jednom svetlom i nepomešanom
predelu, i održava odgovarajuće rastojanje od nas. I zbog
toga nam daje više svetlosti i toplote. Pomračenja Sunca i
Meseca dešavaju se kad se oni sudovi (skaphe) okrenu nagore;
Mesečeve mene nastaju zbog toga što se sud na svom mestu
polako okreće. Dan i noć, meseci, godišnja doba i godine, kiše
i vetrovi i druge slične pojave — nastaju zbog različitih ispa­
l i renja. Tako sjajno isparenje zapaljeno u šupljem kolutu2 Sunca
stvara dan, a kad ojača suprotno isparenje, stvara noć. Pove­
ćanje toplote zbog svetlog isparenja stvara leto, dok pretežna
vlaga, nastala zbog tamnog isparenja, stvara zimu.«
Ostala njegova objašnjenja o drugim pojavama odgovaraju
ovim objašnjenjima. O tome kakva je Zemlja, on ne daje
nikakva objašnjenja, niti, pak, o tome kakvi su ti sudovi
(čamci)**. Ovo su, dakle, bila njegova učenja.
Ono što nam Ariston3 priča o Sokratu, i njegove primedbe
kad je dobio u ruke Heraklitovu knjigu koju mu beše doneo
12 Euripid, već sam spomenuo u svom delu Sokratov život (Diog.
α. II, 22). Međutim, gramatičar Seleukos kaže kako neki Kro-
ton u svojoj knjizi Gnjurac priča da je pomenuto Heraklitovo
delo u Grčku prvi doneo neki Krates, koji je izjavio dalje a to
da je čoveku potrebno da bude delsfei gnjurac da se ne bi uto­
pio u njemu. Neki su tom delu dali naslov Muze, drugi, opet,
O prirodi. Diodot ga naziva: tačno kormilo ka životnom cilju.
Drugi, opet, Uputstvo za vladanje, brod čitavoga sveta za jed­
noga i za sve. Pričaju da je na pitanje zašto ćuti odgovorio:
»Eto, da pustim vas da pričate.« I Darije je želeo da se upozna
s njim, pa rnu je napisao ovo pismo.
13 »Kralj Darije, sin Histaspov, pozdravlja Heraklita, mudroga
čoveka iz Efeza,
Ti si napisao jednu knjigu O prirodi, teško razumljivu i
tešku za objašnjenje. Na izvesnim mestima, ako se tumači do­
slovno, izgleda da sadrži snagu razmišljanja o celokupnom svetu
i 0 svemu što se u njemu nalazi, a što se ispolj^va u najbožan-
* Tj. nebeskog svoda. — Prev,
** skšphos, sk&pfae. — Prev.

297
 skij em kretanju. Međutim, najvećim đelom ne može se đoneti
sud, tako da čak i najbolji poznavaoci nauke ne mogu da znaju
koje je ispravno tumačenje tvoga rada. I zato kralj Darije, His-
taspov sin, želi da čuje tvoja objašnjenja i da učestvuje u kulturi
14 Grka. Dođi, onda, što brže možeš i poseti me u mom dvoru. Jer,
Grci, kao po pravilu, nisu skloni da istaknu svoje mudre ljude;
štaviše, oni zanemaruju njihova uputstva za temeljno slušanje i
učenje. A na mom dvoru ti je obezbeđena svaka počast, lep i
dostojan razgovor i život koji odgovara tvojim principima.«
»Heraklit Efežanin pozdravlja Darija, sina Histaspova,
Svi oni koji žive ovde na Zemlji daleko su od istine i pravde,
jer zbog lude nerazumnosti odaju se lakomosti i slavoljublju. A
ja, koji zaboravljam na svako nevaljalstvo, izbegavajući zadovo­
ljavanje svake zavisti koja hoće u meni da se pojavi i pošto se
grozim svakog sjaja, ne bih mogao doći u Persiju, jer se zadovo­
ljavam sa malim ako to odgovara mom duhu.«

Takav je bio ovaj čovek i u odnosu prema kralju.

15 Demetrije u svojoj knjizi Homonimi priča da je on čak i
Atinjane prezirao, iako su ga oni visoko cenili. I uprkos tome
što su ga Efežarti prezirali, on je svoj zavičaj više cenio. De­
metrije iz Falerona ga takođe pominje u svojoj Odbrani Sokra-
tovoj. Velik je takođe broj komentatora njegovih spisa. Me­
đu njima su: Antisten i Heraklid Pontski, Kleant i Sfer
stoik, Zatim Pauzanija s nadimkom Heraklitist, te Nikomeđ
i Dionizije. Od gramatičara Diođot; ovaj tvrdi da se spis ne
odnosi na prirodu nego na državu, i da deo o prirodi služi samo
kao objašnjenje.
16 Hieronim priča da je jampski pesnik Skitin učinio poku­
šaj da njegovo učenje iznese u stihovima. Na njega se odnose
takođe mnogi epigrami, među njima i ovaj (Anthol. Pal,
VII, 128);
Ja sam Heraklit. Zašto me vi, budale neuke, vučete gore i dole*?
Ja se nisam mučio radi vas, nego za one što me razumeju. Jedan
čovek za mene vredi trideset hiljada, a bezbrojni ljudi ni koliko
jedan. To iznosim ja i u carstvu Persefone.

Drugi epigram glasi ovako (Anth. Pal., IX, 540):

Nemoj suviše žuriti da bi stigao do kraja knjige
Efežanina Heraklita. Put je veoma neprohodan.
Svuda vlada mrak i tama bez svetla**. Ali ako je neki mist
tvoj vođa, onda je staza sjajnija od Sunca.

17 Bdio je pet Heraklita. Prvi ovaj; drugi je lirski pesnik,

koji je napisao himnu o dvanaest bogova; treći je pesnik ele-
* Aluzija na njegovo učenje, v. gore VIII, 8 i 10. — Preo.
** Heraklita su nazivali ho skoteinćs = tamni, nejasni. — Prev.

298
 gija, rodom iz Halikamasa, kome je Kalimah napisao sledeći
epitaf (Anth. Pal., VII, 80):
Neko md, Heraklite, Ispriča o tvojoj smrti; to mi je nateralo
suze na oči, i setih se koliko puta smo obojica razgovarali
sve do Sunčeva zalaska. A ti, moj goste iz Halikamasa,
sada si samo prah i pepeo.
Tvoji slavuji (pesme) još žive, na njih neće staviti
svoje ruke ni Had koji otima sve.

četvrti — sa Lesbosa, autor makedonske istorije, a peti

— po pozivu šaljivđžija koji je sa sviranja prešao na ovu vrstu
umetnosti.

GLAVA 2. — KSENOFAN

(570— 478. pre n. e.)

18 Ksenofana, sina Deksijeva ili Ortomeonova, po predanju
Apolodorovom, rodom iz Kolofona, hvali Timon, koji kaže:
Ksenofana, ne preterano oholog, kudioca Homera.

On je bio prognan dz domovine i živeo je u gradu Zankli na

Siciliji. Boravio je takođe u Katani. Po podacima nekih au­
tora, nije bio ničiji učenik, a neki kažu da je slušao Atinjanina
Botona, ili, prema pričanju drugih, Arhelaja. Sotion tvrdi da
je bio savremenik Anaksimandrov. Pisao je i u prozi i u stiho­
vima, elegije i jambe, protiv Homera i Hesioda, prebacujući
im zbog njihovih reči o bogovima. I sam je recitovao svoje
pesme. Priča se da se protivio učenjima Talesa i Pitagore, a
napao je i Epimenida. Živeo je veoma dugo, kao što i sam
potvrđuje:
19 Već sedamdeset sedam godina je prošlo otkako vreme
pronosi moje brige grčkom zemljom.
Od moga rođenja je prošlo još dvadeset pet godina pored
ovih, ako mogu da govorim istinito o ovim stvarima.

On smatra da među postojećim stvarima postoje četiri ele­

menta, a svetovima nema broja, ali se oni ne menjaju. Oblaci
se sastoje od isparenja Sunca kad izlazi nagore i podiže vazđuh
koji ga okružuje. Suština boga je loptastog oblika, i nipošto
ne liči na čoveka. On je sav vid i sluh, ali ne diše. On je u
potpunosti um i razum, i večan je. Ksenofan je prvi učio da
sve što se stvara biva osuđeno na propast, i da je duša — duh.

299
20 On je takođe rekao da su sve stvari, u poređenju s mišlju,
manje vrednosti. Zatim da sa tiranima opštimo što je moguće
rede, ili da ti sastanci budu što prijatniji. Kad mu je Empe-
dokle napomenuo da je nemoguće naći mudra čoveka, on je
odgovorio: »Razume se, jer je potreban mudar čovek da bi
prepoznao mudra čoveka.« Sotion tvrdi da je on prvi smatrao
da su sve stvari neshvatljive, ali se u tome vara (Sotion).
Napisao je pesmu o osnivanju Kolofona, jednu drugu o
kolonizaciji Eleje u Italiji, ukupno 2000 stihova. U punoj snazi
je bio u šezdesetoj olimpijadi (540— 537). Demetrije Faleronski
u svojoj raspravi O starosti, i stoik Panajtije u svom delu
0 raspoloženju pričaju da je on svoje sinove svojeručno sa­
hranio, kao Anaksagora4. Izgleda da je bio prodan u ropstvo
1 da je bio oslobođen od pitagorejaca Parmeniska i Orestada;
to tvrdi Favorin u prvoj knjizi Uspomena.
Bio je još jedan Ksenofan, sa Lesbosa, jampski pesnik.
To su takozvani »sporadički« filozofi.

GLAVA 3. — PARMENID

(oko 500. pre n. e.)

21 Ksenofanov učenik je bio Parmenid iz Eleje, Piretov sin,
a Teofrast u svom delu Epitome* kaže da je bio Anaksimandrov
učenik. Mada je Parmenid slušao Ksenofana, nije bio njegov
pristalica. Prema Sotaonovim podacima, družio se i s pitago-
rejcem Amejnijem, sinom Diohaite, čovekom siromašnim ali
valjanim i čestitim. Ovoga je zavoleo i posle njegove smrti
podigao mu je oltar, jer je bio poreklom iz otmene porodice
i imućan; Amejnija, a ne Ksenofan, odveo ga je u spokojan život.
On je prvi izjavio da je zemlja loptastog oblika i da se
nalazi u središtu (vasione). Postoje dva elementa: vatra i zem-
22 lja. Jedan elemenat ima zadatak demijurga, a drugi materije.
Rođenje čoveka je poteklo prvo od Sunca; toplota i hladnoća,
iz čega se sve stvari sastoje, prevazilaze i Sunce. On je takođe
smatrao da su duša d um jedno te isto; tako pominje i Teofrast
u svojoj Fizici, gde iznosi učenja gotovo svih škola. Filozofiju
je podelio na dva dela: jednu prema istini, a drugu prema
verovanju (mišljenju). U tom smislu kaže:
Moraš da saznaš sve, i najdublje jezgro zaokružene
istine, i mišljenja ljudi u kojima nema sigurne istine.
* Epitom e — izvod. — Preo.

300
 I on iznosi filozofska učenja u vidu pesme, onako kao što
su činili Hesiod, Ksenofan i Empedokle. Kao kriterij um je od­
redio razum, a sve senzacije (čulna opažanja) proglasio je
netačnim. On kaže:
Neka te dugotrajna navika ne tera da ideš tim putem,
da tobom upravlja nesigurno oko, i uvo puno odjeka,
i jezik: neka samo razum bude tvoj sudlja i dokaz.
23 Zato za njega Timon kaže:
I snažnog mislioca Parmenida, nenaklonjenog mnenju,
koji je uveo misao umesto varljive fantazije.
O njemu je i Platon napisao dijalog kome je dao naslov Par-
menid iM O idejama.
U punoj snazi je bio u šezdeset devetoj olimpijadi (504—
500). Izgleda da je prvi otkrio da su večemjača (Hesperos) i
Danica (Phosphćros) jedna te ista zvezda. Tako kaže Favorin
u petoj knjizi Uspomena. Drugi autori to pripisuju Pitagori5,
dok je Kalimah mišljenja da pesma koja je u pitanju nije
Pitagorino delo. Priča se da je Parmenid za svoje rodno mesto
pisao i zakone; to saznajemo od Speuzipa u knjizi O filozofima.
Kažu da je on prvi postavio zaključak poznat kao »Ahil«;
tako tvrdi Favorin u Mešovitim pričama.
Bio je još jedan Parmenid, retor, koji je napisao raspravu
o svojoj umetnosti.

GLAVA 4. — MELIS

(oko 440. pre n. e.)

24 Itajgenov sin Melis rođen je na Samosu. Bio je učenik
Parmenidov, ali je došao u naučni dodir i s Heraklitom onda
kad ga je Heraklit upoznao s Efežanima koji ga nisu poznavali,
kao što je Hdpokrit preporučio Abderićanima Demokrita. Uzeo
je učešća i u političkom životu i stekao priznanje svojih su­
građana; zbog toga su ga izabrali za komandanta flote, i tu
je stekao još više poštovanja zbog svoje izvanredne vrline.
Po njegovom učenju, »vasiona je bez granica, nepromen-
ljiva i nepokretna, jedinica koja liči sama na sebe i koja je
ispunjena materijom«. »Ne postoji nikakvo kretanje; kretanje
je samo prividno.« Govorio je da »ne smemo davati nikakve
izjave o bogovima, jer nema nikakvog saznanja o njima«.
Apolodor kaže da je bio u naponu snage u osamdeset
četvrtoj olimpijadi (444— 440).

301
 GLAVA 5. — ZENON IZ ELEJE

(oko 460. pre n. e.)

25 Zenon je rođen u Eleji. Apolodor u svojoj Hronici kaže
za njega da je Wo sin Teleutagorin po rođenju*, a Parmenidov
po adopciji,** dok je Parmenid Wo Piretov sin. O njemu i o
Melisu Timon kaže ovako:
Velika snaga Zenona, govornika za i protiv,
nepobedivog u sporovima, i Melisa,
uzvišenog iznad mnogih fantazma, i ravnog samo malom
broju (ljudi).’

Zenon je, dakle, bio Parmenidov učenik, a bio je i njegov

ljubavnik. Bio je visok rastom, kako kaže Platon u Parmenidu.
Isti filozof ga pominje i u Sofistu i Fedru i naziva ga Palamed
Eleata. Aristotel kaže da je Zenon pronalazač dijalektike, kao
što je Empedokle pronalazač retorike®.
26 On je bio veoma plemenit čovek koji zaslužuje veliko
poštovanje, i kao filozof i kao političar. Njegove knjige su pune
oštrih zapažanja i duha. Kad je zaželeo da sruši tiranina
Nearha (ili Diomedona, prema drugim autorima) bio je —
prema pričanju Heraklidovu7 u Izvodu iz satira — uhvaćen.
Tom prilikom su ga ispitivali o učesnicima u zaveri i o oružju
koje je slao u Liparu. On je tada naveo sve tiraninove prija­
telje, u nameri da ga liše svih pristalica. Posle toga je izjavio
da ima nešto da kaže tiraninu o nekim ljudima, i to na uvo.
Tada ga je uhvatio zubima za uvo i nije pustio dok ga udarcima
mača nisu usmrtili; tako je pretrpeo istu smrt koju i tiranoubica
Aristogejton.
27 Demetrije u svom delu Homonimi (Ljudi istog imena)
priča da mu je odgrizao nos (a ne uvo). Antisten u Redosledu
filozofa priča da je, pošto je naveo imena prijatelja, bio od
tiranina upitan da li je još neko drugi bio među zaverenicima.
Na to je Zenon odgovorio: »Jeste; ti, propast ovoga grada.«
A prisutnima je rekao: »čudim se vašem kukavičluku, da iz·
straha od svega što ja sad patim možete služiti tiraninu.« Najzad
je sebi odgrizao jezik i ispljunuo ga prema tiraninu. Posle toga
su građani navalili i kamenovali tiranina.*** Mnogi autori se
* physei. — Prev.
** thesei. — Prev.
**· To je često poslužilo kao motiv za prepričavanie. Uporedi Plu-
tarha na više mesta. Čak su ga upoređivali i sa Sokratom. — Prev.

302
 gotovo potpuno slažu u prepričavanju ove priče, ali Hermip
naprotiv tvrdi da su Zenona bacili u jedan avan i smrvili.
28 O njemu sam ja napisao ovaj epigram (Anthol. Pal.,
VII, 129):
Ti si, Zenone, želeo, ii divna je bila tvoja želja, da
ubiješ tiranina i da oslobodiš Eleju ropstva.
Ali su te savladali; jer tiranin te je uhvatio i
smrvio u avanu. A čemu ja to pričam? Ubio je tvoje telo,
ne tebe.

Zenon je u svakom pogledu bio izvanredan čovek: prezi­

rao je velike isto tako kao Heraklit. Više od sjaja Atine voleo
je svoju Hielu, mesto koje se kasnije zvalo Eleja, koloniju Foča-
na, mali grad, ali koji je umeo da odgaji samo valjane ljude; Ati-
njane nije mnogo posećivao, i sav svoj život proveo je uglav­
nom kod kuće.
29 On je prvi izneo zaključak poznat pod imenom »Ahil«,
koji Favorin pripisuje Parmenidu, i mnoge druge dokaze8.
Njegovo se učenje sastoji u ovome:
»Postoje svetovi, ali praznog prostora nema. Sve u prirodi
sastoji se od toplog i hladnog, suvog i vlažnog, i ovo se pret­
vara jedno u drugo. Poreklo ljudi je iz zemlje, a duša je stvo­
rena od svih ovih elemenata, koji su tako pomešani da nijedan
nema prevagu.«
Kažu da se jednom prilikom naljutio kad su ga grdili. I
kad ga je neko zbog toga prekoreo, on mu je odgovorio: »Ako
prilikom pogrda ostanem ravnodušan, ostati ću neosetljiv i onda
kad me budu hvalili.«9
Da je bilo osam Zenona, o tome,, smo govorili već kod
Zenona iz Kitija.10 Naš filozof je bio u punom cvetu u sedam­
deset devetoj olimpijadi (464—460).

GLAVA 6. — LEUKIP

(oko 450. pre n. e.)

30 Leukip je rođen u Eleji, ili, kako neki tvrde, u Abderi
ili u Miletu. Bio je Zenonov učenik. On je učio da je sve­
ukupnost stvari beskrajna i da se sve pretvara jedno u drugo.
»Vasiona obuhvata prazno kao i puno*. Svetovi nastaju kad
* Tj. teto. — Prev.

303
 atomi padaju u prazno i pomešaju se jednii s drugima. Od
njihovog kretanja, pošto se stvaraju gomile, nastaje supstan­
cija zvezda.« »Sunce se okreće u većem krugu oko Meseca.
Zemlja se neprestano kreće, u vrtlogu oko središta, i njen
oblik odgovara obliku doboša.«11
Leukip je prvi odredio atome kao prve principe (počet­
ke). Ovo je opšti pregled njegovih učenja, a u pojedinostima
učenja izgledaju ovako:
31 »Vasiona je beskrajna; jedan deo vasione je pun, a drugi
prazan.« To on naziva elementima. »Od elemenata nastaju
svetovi, neograničeni po broju, i svetovi se ponovo rastvaraju
u elemente.«
A svetovi nastaju ovako. Odvajajući se od beskonačnog,
mnogobrojni atomi najraznovrsnijeg oblika kreću se u velikom
•praznom prostoru. Oni se sada skupljaju i stvaraju jedan je­
dini vrtlog, u kome se međusobno sudaraju i, kružeći u svim
mogućim pravcima, odvajaju se tako što se slični atomi pri­
družuju sličnima. A pošto atoma ima toliko da se više ne mogu
okretati u ravnoteži, onda lakši atomi odlaze u vanjski prazan
prostor, kao da su vejani; ostatak se drži čvrsto zajedno, i po­
što se pomešaju, polaze zajedno na kruženje, i stvaraju pri-
32 mami sferni sistem. Ovaj se otvara kao školjka, i zatvara
u sebe atome svih vrsta. Kad ovi, sad, zbog otpora sredine
budu stavljeni u pokret, ova kora postaje sve tanja, a atomi
u njenoj blizini sjedinjavaju se sve više prema dodiru s vrt­
logom. Na taj način je nastala Zemlja, jer su delovi dovedeni
do sredine i srasli. I spoljašnji omotač postaje već i zbog
dolaska atoma sa spoljne strane i, kako ga vrtlog nosi, on pri­
ma sve atome koje dodirne. Od ovih se opet neki zbiju zajedno
i stvaraju masu, u početku vlažnu i blatnjavu, ali pošto se
osuše i obrću zajedno sa sveopštim vrtlogom, oni se naposletku
zapale i stvaraju supstancu zvezda.
33 Sunčev krug se nalazi potpuno na spolj noj strani, a Me-
sečev krug je najbliži Zemlji; između njih su putanje zvezda.
Zbog brzine kretanja (obrtanja) zapale se sve zvezde. Sunce
dobija jaču vatrenu snagu i od zvezda. Samo je Mesec malo
zapaljen. Sunce i Mesec prave pomračenja, a nagnutost Zodi­
jaka nastaje zbog toga što je Zemlja nagnuta prema jugu.1?
Sunčeva pomračenja su retka; međutim, Mesečeva pomračenja
vrše se stalno, i to zbog toga što su njegove putanje nejednake.
Kako je svet postao, tako i propada i nestaje, zbog neke nužde.
Međutim, o prirodi ove nužnosti CLeukip) ne daje nikakvo
objašnjenje.

304
 GLAVA 7. DEMOKRIT

(460—357. pre n. e.)

34 Sin Hegesistratov, a po drugima, Atenokritov ili Damasi-
pov, Demokrit se rodio u Abderi, ili, kako opet neki tvrde, u
Miletu. Bio je učenik nekih maga i Haldejaca, koje je kralj
Kserks njegovom ocu ostavio kao učitelje kad je bio njegov
gost, kako priča i Herodot.18 Od ovih ljudi on je, još kao de-
čak, učio teologiju i astronomiju. Posle toga se pridružio Le-
ukipu i, kako neki tvrde, Anaksagori, od koga je bio mlađi
četrdeset godina. A Favorin u svojoj Šarenoj istoriji priča da je
Demokrit, govoreći o Anaksagori, izjavio da njegova učenja
0 Suncu i Mesecu nisu njegova, nego stara, i da ih je on jedno-
35 stavno prisvojio. Demokrit je takođe oštro napadao Anaksago-
rina učenja o kosmogoniji i o tunu, jer je bio neraspoložen
prema njemu zato što ga nije primio kao učenika. Kako je,
onda, mogao biti njegov učenik, kao što neki tvrde?
Demetrije u svom delu O ljudima s istim imenom i An-
tisten u Redosledu filozofa pričaju da je putovao u Egipat da
bi tamo kod sveštenika naučio geometriju, da je došao i u
Persiju da bi posetio Haldejce, i da je putovao i do Crvenog
Mora. Drugi kažu da se družio s gimnosofistima u Indiji i da
je stigao i u Etiopiju. Pošto je bio treći brat, on je, kažu, po-
delio imovinu. Mnogi autori tvrde da je uzeo manji deo, i to
u novcu, pošto mu je novac bio potreban da bi platio puto­
vanja, a oni (braća) su s pravom to i naslućivali.
36 Demetrije procenjuje njegov deo na više od sto talanata,
1 to je sve potrošio. On tvrdi da je bio tako marljiv da je u
bašti podigao jednu malu kućicu i zatvorio se u nju. Jednoga
dana je njegov otac doveo vola da bi ga prineo na žrtvu i ve­
zao ga tamo; on to dugo vremena nije primetio, sve dok ga
otac nije pozvao da prisustvuje prinošenju žrtve i ispričao mu
0 volu. Demetrije nastavlja: »Izgleda da je došao i u Atdnu
1 da se nije trudio da bi ga prepoznali jer je prezirao svaku
slavu.« Dalje, priča on, znao je za Sokrata, Sokrat nije znao
za njega. Kaže: (»Dođoh u Atinu, a niko me nije prepoznao.«
37 Ako su Anterasti (Rivali) Platonovo delo, veli Trazil, on­
da će Demokrit biti anonimna ličnost,14 različit od Enopida i
Anaksagore, koji se pojavljuje u toku razgovora o filozofiji sa
Sokratom, i kome Sokrat15 kaže da je filozof kao savršeni
atleta16. A Demokrit je zaista poznavao svaki deo filozofije, jer
se vežbao i u fizici i u etici, štaviše, i u matematici i u rutin­
skim predmetima obrazovanja, i bio je pravi veštak u pozna-
20 D io g e n
305
 vanju umetnosti. Od njega imamo i izreku: »Govor je senka
akcije.« Demetrije Faleronski u svojoj Odbrani Sokrata kaže da
Atinu nije čak nikad ni posetio. I to svakako neće značiti baš
malo ako je tako veliki grad ostavio po strani, jer bi to zna­
čilo da je želeo da stekne slavu ne po mestu, nego da mestu
doprinese slavu svojim izborom.17
38 I po njegovim spisima se može videti kakav je bio karak­
ter. Trasil kaže: »Izgleda da se divio pitagorejcima.« Staviše,
on pominje i samoga Pitagoru, diveći mu se u jednom spisu
koji nosi ime Pitagora.18 Izgleda da je sve ideje primio od
njega, i da je mogao biti njegov učenik da se tome ne protivi
hronologija. Glauk iz Regija tvrdi da je Demokrit bio učenik
nekog pitagorejca, a Glauk je bio Demokritov savremenik.
I Apolodor iz Kizika kaže da je živeo sa Filolajem.
Antisten priča da se Demokrat trudio da na razne načine
oproba svoja čulna zapažanja tako što bi ponekad odlazio u
39 samoću i posećivao grobove. On dalje kaže da bi se po po­
vratku sa svojih putovanja odao skromnom načinu života, jer
je potrošio i iscrpeo svoja sredstva, pa ga je zbog siromaštva
izdržavao njegov brat Damasos. A kako je prorekao nešto što
će se dogoditi, porasla je njegova slava, i posle toga su ga
ljudi smatrali dostojnim poštovanja koje se ukazuje bogu. Po­
stojao je neki zakon, veli Antisten, da niko ko je proćerdao
svoje imanje ne sme biti sahranjen u svom rodnom mestu. De­
mokrit je to znao, i u strahu da ne padne na milost i nemilost
nekog zavidljivog i nemilosrdnog gonioca, glasno je pročitao
narodu svoju raspravu Veliki diakosmos, baš najbolje od svih
svojih dela. Posle toga je dobio nagradu od pet stotina tale­
nata, i još više od toga, podigoše mu i bronzane statue. A kad
40 je umro, bio je sahranjen o državnom trošku, pošto je živeo
više od sto godina. Međutim, Demetrije19 tvrdi da delo Veliki
diakosmos nije čitao Demokrit lično, nego njegovi rođaci, i da
je nagrada iznosila svega sto talanata. S tim podacima se slaže
i Hipobot.
Ardstoksen u svojim Istorijskim zabeleškama tvrdi da je
Platon hteo da spali sva Demokritova dela koja je mogao da
prikupi, ali da su ga u tome sprečili pitagorejci Amiklas i
Klinija, jer, govorili su oni, od toga nema nikakve koristi bu­
dući da se knjige nalaze već kod mnogih ljudi. Za ovo postoji
jasan dokaz u činjenici što Platon, koji pominje gotovo sve
ranije filozofe, nijednom ne pravi nikakvu aluziju na Demo-
krita, čak ni onda kad bi to bilo neophodno da mu se suprot­
stavi. Očigledno je to bilo zbog toga što je znao da će se

306
 morati takmičiti s najistaknutijim od svih filozofa, za koga
je Timon izrekao ovu pohvalu:
Takav je mudri Demokrit, čuvar* razgovora,
oštroumni besednik, među najboljima koje sam ikad čitao.

41 Sto se godina tiče, bio je, kao što sam kaže u Malom dia-
kosmosu, mladić kad je Anaksagora bio već star, jer je bio
četrdeset godina mlađi od njega. On kaže da je Mali diakos-
mos bio napisan 730 godina posle osvajanja Troje. Prema Apo-
lođorovim podacima u Hronici, on se rodio u osamdesetoj
olimpijadi (460— 457), a prema Trazilovim podacima, u spisu
koji ima naslov Predgovor za čitanje Demokritovih dela, u tre­
ćoj godini sedamdeset sedme olimpijade (470— 469), što ga
— veli dalje Trazil — čini godinu dana starijim od Sokrata.
On je tako mogao biti savremenik Arhelaja, Anaksagorinog
42 učenika, i Enopidovih učenika. A on stvarno pominje Enopida.
On dalje pominje i učenje o Jednom, koje su širili Parmenid
i Zenon, koji su bali naročito čuveni u to doba. Pominje,
dalje, i Protagora iz Abdere, za koga se zna da je bio Sokrafov
savremenik.
Atehodor u osmoj knjizi svojih Šetnji kaže da je, kad je
Hipokrat došao da ga poseti, naredio da se donese mleko; po­
što ga je pogledao, rekao je da je to mleko crne koze koja
je imala svoje prvo mladunče. Hipokrat se zadivio njegovoj
oštroumnosti. I kad je neka devojka pratila Hipokrata, on
ju je prvoga dana pozdravio sa: »Zdravo, devojko!« — a sutra­
dan: »Zdravo, ženo!« A devojka je u toku noći stvarno bila
obljubljena.
43 Hermip priča da je Demokrit umro na ovaj način. Bio je,
naime, već veoma star i blizu smrti. Njegova sestra** je bila
zabrinuta da će umreti za vreme proslave Tezmoforija,*** i
da će je to sprečiti da boginji prinese dužnu žrtvu. On joj
naredi da bude hrabra i da mu svakoga dana donese tople
hlebove. I prinoseći ove hlebove nosu, i udišući njihov miris,
on je uspeo da nadživi svetkovinu; a čim su prošla· tri dana
svečanosti, ispustio je dušu bez bola, doživevši, kako kaže
Hiparh, sto devet godina.

* poimćna mython, kao što se u Homera za Kralja kaže poimćn

laon = pastir naroda. — Preo.
** Neki autori misle: nećakinja. — Prev.
*** Svetkovina u čast Demetre, u mesecu novembru. — Prev.

20· 307
 U svom delu Pammetron ja sam za njega napisao jedan
ovakav epigram (Anthol. Pal., VII, 57):

Ko je bio tako mudar, ko je uradio takvo delo

kao što ga je dovršio sveznajući Demokrit?
Kad je smrt bila već prisutna, zadržavao ju je tri dana
u kući, i gostio je isparenjima toplog hleba.

Takav je bio život toga čoveka.

44 Evo njegova učenja. »Prvi principi vasione su atomi i

prazno (prazan prostor). Sve drugo postoji samo u mislima.
Ima beskonačno mnogo svetova, oni nastaju i nestaju. Ništa
ne može da postane od nečega što ne postoji niti može da se
pretvori u nešto što ne postoji. Atomi su neograničeni i po
veličini i po broju, i njih u čitavoj vasioni nosi vrtlog ( δινουμένους
φέρεδ&αι ), i tako se stvaraju sve složene stvari: vatra, voda,
vazduh, zemlja — jer čak i to su samo konglomeracije datih
atoma. Zbog svoje čvrstine, ovi su atomi slobodni od svakog
uticaja i nepromenljivi. Sunce i Mesec su sastavljeni od takvih
glatkih i sferičkdh masa (atoma), a tako i duša, koja je identična
s umom. Mi vidimo zbog toga što slike ulaze u naše oči.«
45 Sve nastaje iz neminovnosti jer vrtlog ( = διγη) je uzrok
stvaranja svih stvari, a to on naziva neminovnošću. Cilj svemu
je spokojstvo, a ono nije isto što i uživanje, nego neko stanje
u kome duša živi mirno i spokojno, neuznemiravana nikakvim
strahom ili nekim drugim uzbuđenjem. To stanje on zove
dobrim životom ( εΰεστω) i daje mu još mnoga druga imena.
Kvaliteti stvari postoje samo u ljudskom mnenju (νόμω)20
jer u prirodi nema ništa drugo do atoma i praznog. To je
bilo njegovo učenje.
Njegove knjige popisao je Trazil redom, po tetralogijama,
kao Platonove.

Etička dela su ova:

46 I. 1. Pitagora. 2. O duševnom stanju mudrog čoveka. 3. O
stvarima u Hadu. 4. Tritogeneja (to znači da od nje polaze
tri stvari od kojih zavise sve ljudske stvari).I.

II. 1. O muževnosti, ili O hrabrosti 2. Amaltejin rog. 3. O

spokoj stvu. 4. Etički komentari: delo Enesto se ne može pro­
naći.

308
 Dela sa područja fizike:
III. 1. Veliki diakosmos (kosmička red), koji Teofrastovi
učenici pripisuju Leukipu. 2. Mali diakosmos. 3. Kosmogra-
fija. 4. O planetarna.
TV. 1. O prirodi (prva knjiga) 2. O čovekovoj prirodi (ili
O mesu) (druga knjiga). 3. O razumu. 4. O čulima (neki ovo
obuhvataju jednim naslovom: O duši).

47 V. 1 . 0 mirisima. 2. O bojama. 3. O raznim oblicima atoma.

4. O promenama oblika.

VI. 1. Potvrde (to jest sadržaji prethodnih knjiga). 2. O

slikama, ili O predskazanju budućeg. 3. O logici, ili Kanon (tri
knjige). 4. Apoteme. To su spisi o prirodi.

Nesvrstana dela:
Uzroci nebeskih pojava, Uzroci pojava u vazduhu, Uzroci
na Zemljii, Uzroci u vezi s vatrom i stvarima u vatri, Uzroci
u vezi sa zvukovima, Uzroci u vezi sa semenom, biljkama i
plodovima, Uzroci u vezi sa životinjama (tri knjige), Razni
uzroci, O magnetu. To su spisi koji nisu uvršteni u katalog.
Matematička dela su slede ča:
VII. 1. O razlici u uglu, ili O dodiru kruga ili lopte 2. O
geometriji. 3. Rasprave o geometriji. 4. Brojevi.

48 VIII. 1. O iracionalnim linijama i telima (dve knjige).

2. Projekcije, 3. Velika godina, ili Astronomija, Kalendar. 4.
Utakmica vodenog sata (i neba).21

IX. 1. Opis neba. 2. Geografija. 3. Opis pola. 4. Opis zra-

kova. To su njegovi matematički spisi.

U muziku spadaju ova dela:

X. 1 . 0 ritmima i harmoniji. 2. O poeziji. 3. O lepoti stihova.
4. O eufoniji i kakofoniji slova.
XI. 1. O Homeru, ili O pravilnom govoru i O glosama
2. O pevanju. 3. O rečima. 4. Rečnik imena.

O veštinama raspravljaju sledeća dela:

XII. 1. Prognoza. 2. O načinu života, ili O dijeti. 3. Lekarski
propisi. 4. Uzroci u vezi s pravovremenim i nepravovremenim
stvarima.

309
 XIII. 1. O zemljoradnji, ili O premeravanju zemljišta. 2. O
slikarstvu. 3. Rasprava o taktici. 4. O rukovanju oružjem.

49 Neki navode u spisku sledećih knjiga, uzetih iz njegovih

zabeležaka, još sledeća dela: 1. O svetim knjigama u Babilonu.
2. O knjigama u Meroi. 3. Plovidba oko Okeana. 4. O istoriji.
5. Halđejska rasprava. 6. Frigijska rasprava. 7. O groznici i o
bolestima što izazivaju kašalj. 8. Pravni razlozi. 9. »Chemika«2*
ili problemi.

Ostala dela koja neki pripisuju Demokritu predstavljaju

ili kompilacije iz njegovih spisa ili su, po opštem mišljenju, fal­
sifikati.
Toliko što se tiče njegovih knjiga i njihovom broju.
Bilo je pet Demokrita. Prvi ovaj; drugi muzičar sa Hiosa,
njegov savremenik; treći — vajar, koga pominje Antigon; čet­
vrti — autor dela O hramu u Ejezu i O gradu Samotraki;
peti — pesnik epigrama, jasan i Dim svežine u izrazu; šesti
Pergamenae koji je stekao lep glas kao retor.

GLAVA 8. — PROTAGORA
(481— 411. pre n. e.)
50 Protagora, sin Artemonov, ili, prema podacima Apolodora
i Deinona u Istoriji Persije, Meandrijev, rodom je iz Abdere,
(kako tvrdi Heraklid Pontik u svojoj raspravi O zakonima.
Prema ovom poslednjem, Protagora je pisao zakone za Turijce).
Eupolis u Laskavcima govora da je rođen na Teosu, jer kaže:
Unutra se nalazi Protagora sa Teosa.

Ovaj i Prodik sa Keosa su javno čitali svoje govore i za to

primali honorar. Platon u svojem dijalogu Protagora (316 A)
kaže da je Prodik imao dubok glas. Protagora je bio Demokri-
tov učenik. Ovoga (Protagoru) su zvali Sophia23, kako tvrdi
Favorin u Šarenoj istoriji.
51 Protagora je prvi izjavio da o svakoj stvari postoje dva
suprotna iskaza ( λόγους ); on se njima i služio u svojim zak­
ljučcima, a to je bio postupak koji je on prvi uveo. Jedno od
njegovih dela počinje ovako:. »Čovek je merilo svih stvari:
onih koje postoje da postoje, a onih što ne postoje da ne
postoje.«

310
 Govorio je obično da duša ne znači ništa pored čula, kao
što priča Platon u dijalogu Teajtet24, i da je sve istinito. U
jednom drugom delu on počinje ovako: »Sto se tiče bogova,
ja nemam načina ni da znam da li oni postoje, ili da ne postoje.
Jer, ima mnogo prepreka koje ometaju znanje: i sama neja-
52 snoća pitanja i kratkoća ljudskog života.« Zbog ovoga uvoda
u njegovu raspravu, Atinjani ga proteraše, njegova dela spa-
liše na javnom trgu, pošto su preko glasnika pokupili sve knji­
ge od onih koji su ih bili nabavili.
On je prvi zatražio nagradu (honorar) od sto mina i prvi
je uočio razliku između glagolskih vremena2*; prvi je istakao
važnost korišćenja pravog trenutka, prvi priredio javne utak­
mice u besedništvu i prvi je stvorio sofizme za ljude koji vole
da raspravljaju. On je u svojoj dijalektici zanemarivao smisao
reči i pridržavao se samo reči; tako je postao tvorac čitave
eristike, koja je tada toliko bila u modi. U tom pogledu Timon
veli za njega:
53 »Protagora, izvanredan umetnik u borbi rečima. Prvi je
pokolebao metod raspravljanja koji nazivaju sokratovskim.
Platon u Eutidemu (286 C) priča da se on u raspravljanju prvi
poslužio Antistenovim dokazom, koji pokušava da dokaže da
je kontradikcija nemoguća. Takođe je prvi izneo kako treba
napasti i odbiti svaku tezu koja se iznese; to tvrdi đijalektriČar
Artemidor28 u svojoj raspravi Odgovor Hrizipu. On je pronašao
prvi takozvanu »tyle«, tj. jastuče koje nosači podmeću pod
svoj teret; to nam priča Aristotel u svojoj raspravi O vaspitanju.
Naime, i sam je bio nosač, kako negde pomiinje Epikur27. Na taj
način je bio primljen od Demokrita koji ga je video kako je
54 povezao drva. On je prvi podelio govor na četiri dela: želja,
pitanje, odgovor, naređenje. Drugi ga dele na sedam vrsta:
pripovedanje, pitanje, odgovor, naređenje, ponavljanje, želja,
poziv. Te vrste on je nazvao osnovnim oblicima govora. Alki-
đamas kaže da postoje četiri vrste govora: tvrđenje, poricanje,
pitanje, oslovljavanje.
Prvo predavanje koje je javno pročitao bilo je O bogovima,
čiji sam početak malo ranije naveo. Čitao je u Atdni, u kući
Euripidovoj, ili, prema drugim podacima, u Megaklidovoj ku­
ći. Drugi, opet, tvrde da je to bilo u Likeju i da je čitač bio
njegov učenik Arhagora, Teodotov sin, čijim se glasom poslu­
žio. Optužio ga je Polizelov sin Pitodor, jedan od četiri stotine.
Međutim, Aristotel kaže da je to bio Euatlos.
55 Ovo su njegove sačuvane knjige:28 lUmetnost eristike, O
rvanju, O matematici, O državi, O slavoljublju, O vrlinama,

311
 O prvobitnom, redu stvari, O stvarima u Hadu, Ό rđavim de­
lima ljudi, Knjiga propisa, Pravna pitanja o honoraru (đve
knjige sa suprotnim dokazima). Ovo je spisak njegovih dela.
I Platon je napisao jedan dijalog o njemu.*
Filohor priča kako je njegova lađa potonula dok je puto­
vao na Siciliju, i da na taj događaj cilja Euripid u svojoj
drami Iksion*9. Neki kažu da ga je smrt zatekla na putu. Živeo
56 je gotovo devedeset godina. Apolodor kaže da je živeo se­
damdeset godina, da je četrdeset godina proveo kao sofist,
da je u najboljoj snazi bio u osamdeset četvrtoj olimpijadi
(444—441).
Moj epigram posvećen njemu glasi (Anthol. Pol., VII, 130):
0 tebi, Protagora, slušah priču da si napustio Atinu
1 da si kao star čovek umro na putu.
Kekropov grad** je odlučio da te protera,
i ti si pobegao iz Atenina grada, ali ne od Plutona.
Priča se da je jednom prilikom zatražio honorar od svoga
učenika Euatla, i da je ovaj odgovorio: »Pa ja još nisam dobio
parnicu!« »Ali« — odgovori Protagora — » a io ja pobedim
u parnici protiv tebe, moram da dobijem nagradu zato što
sam pobedio; a ako ti pobeddš, onda (moram da dobijem
honorar) zato što si ti pobedio.«
Postojao je još jedan Protagora, astronom, kome je i
Euforion napisao posmrtni govor. Treća Protagora je bio sto­
ički filozof.

GLAVA 9. — DIOGEN IZ APOLONUE

(oko 440. pre n. e.)

57 Diogen iz Apolonije, sin Apolotemidov, bio je fizičar i
veoma čuven. Antisten kaže da je bio učenik Anaksimenov.
Ali on je živeo u Anaksagorino vreme. Demetrije Faleronski
u Odbrani Sokratovoj kaže da je zbog velike omrznutosti go­
tovo izgubio život u Atini.
Njegovo učenje se sastojalo u ovome: »Vazduh je praeleme-
nat. Postoje bezbrojni svetovi i neograničen prazan prostor.
Vazduh stvara svetove zgušnjavanjem i razređivanjem. Ništa
ne nastaje od onoga što ne postoji niti se pretvara u ono što
ne postoji. Zemlja je sferičnog oblika, čvrsto obešena u sredini,
* Frevod u izdanju »Kulture«, Beograd 1969. — Prev.
** Atina. — Prev.

312
 a njen oblik je određen zamahom koji dolazi usled toplote i
kočenjem, što dolazi od hladnoće«.
Početak njegovog spisa glasi ovako:
»Na početku svake naučne rasprave smatram da treba
poći od sasvim jasnog principa i da izlaganje treba da bude
jednostavno i dostojanstveno.«*

GLAVA 10. — ANAKSARH

(oko 340. pre n. e.)

58 Anaksarh je rodom iz Abdere. Bio je učenik Diogena iz
Smime. Diogen je bio učenik Metrodora sa Hiosa, koji je
obično govorio da ne zna ništa, čak ni to da ništa ne zna.
Metrodor je, opet, bio učenik Nesov sa Hiosa, mada neki tvrde
da je slušao Demokrita. Anaksarh je pratio i Aleksandra**
i bio je u svom naponu u sto desetoj olimpijadi (340— 337).
Njegov neprijatelj je bio tiranin Kipra — Nikokreon. Jednom
prilikom je na svečanoj gozbi, upitan od Aleksandra kako mu
se svečanost dopada, odgovorio: »Sve je divno, kralju, nedo­
staje samo jedno: trebalo je da se na kraju iznese na sto glava
59 nekog satrapa.« Ovim je ciljao na Nikokreana, koji to nikad
inje zaboravio, i kad je posle kraljeve smrti Anaksarh bio
primoran da se protiv svoje volje iskrca na Kipar, on ga je
uhvatio, bacio u avan i naredio da ga gvozdenim tučkom ubiju.
A ovaj nije ništa mario za tu kaznu, pa je izgovorio one čuvene
reci: »Udaraj samo Anaksarhovu vreću, Anaksarha samog ne­
ćeš pogoditi.« J kad je Nikokreon naredio da mu se odseče
jezik, pričaju da ga je sam odgrizao i ispljunuo na njega.80
Ja sam o njemu napisao ovo (Anthol. Pal., VII, 133):
Udarajte, Nikokreone, još više; to je samo vreća.
Udarajte, jer Anaksarh je već odavno u Zevsovom dvoru.
A Persefona će, pošto te malo bude razapeta preko češljeva,
reći ovo: »Gubi se, prokleti mlinaru.«
* Ovaj stariji filozof je ovde umetnut između Protagore i Anaksarha.
To je nastalo zbog neupućenosti Diogena Laertija (svakako!) koji je po-
mešao imena manje poznatog filozofa Diogena iz Smime (koji se po-
minje u Anaksarhovoj biografiji) i jednog poznatijeg filozofa, Diogena
iz Apolonije. Klement Aleksandrinski, Stromata I, 64, 301, kaže: »Uče­
nici Demokritovi bebu Protagora iz Abdere i .Metrodor sa Hiosa; uče­
nik ovoga je bio Diogen iz Smime, a njegov učenik beše Anaksarh,
Anaksarhov — Piron, a njegov Nausifan.«
Zanimljivo je da Diogen ne iznosi ni biografiju Metrodora sa Hiosa
niti Nausifanovu. — Pre».
·* Tj. Aleksandra Velikog. — Pre».

313
60 Zbog ovog hrabrog držanja i zadovoljnog života, njega su
prozvali Eudaimonios (srećan čovek). I zaista je bio čovek koji
je mogao vrlo lako da svakoga urazumi. Aleksandra, koji je o
sebi mislio da je bog, on je od toga odvratio. Naime, kad je
video kako tonu teče krv iz rane, pokazao je rukom na njega
i rekao: »Evo krvi, a ne ihora koji teče u žilama blaženih
bogova.«* Plutarh*** priča da je Aleksandar, lično o tome go­
vorio svojim prijateljima. Jednom drugom prilikom, kad je
Anaksarh pio u zdravlje Aleksandra, podigao je čašu d rekao:
»Jedan od bogova poginuće od udarca smrtnog čoveka.« (Eurip.,
Orest, 271).

GLAVA 11. — PIRON

(360— 270. pre « . e.)

Piron iz Eleje bio je sin Pleistarhov; tako priča Diokles.
Prema Apolođorovim podacima u Hronici, bio je najpre slikar,
zatim je postao učenik Brisona, Stilponovog sina; tako kaže
Aleksandar u Redosledu filozofa. Posle toga je prišao Anak-
sarhu, koga je pratio svuda na putovanjima, tako da se družio
čak sa gimnosofistima u Indiji i sa magima81. To je bio razlog
da prihvati najplemenitiju filozofiju — prema Dodacima As-
kanija iz Abdere — tako što je uveo nekakav agnosticizam i
neprihvatanje suda (zaključka*"1*). Govorio je da ništa nije lepo
niti ružno, pravedno ili nepravedno. Slično tome, da ništa u
stvari ne postoji, nego da ljudskim postupcima upravljaju
navike i međusobni sporazum. Jer nijedna stvar nije u većoj
meri ovo nego ono.
62 I u svom životu se Piron pridržavao toga shvatanja; ni­
čemu se nije sklanjao s puta, ničega se nije čuvao, prema svemu
je pokazivao savršenu ravnodušnost — bilo da su to kola, ili
provalije, ili psi — i ništa nije ostavljao čulima da o tome
donese odluku. Ali su ga spašavali njegovi prijatelji koji su,
po pričanju Antigona iz Karista, išli u stopu za njim. Ainesi-
dem kaže da se samo njegova filozofija oslanjala na uzdrža­
vanja od donošenja suda, dok u svojim svakodnevnim postup­
cima nije bio baš nepažljiv. Dožiiveo je blizu devedeset godina.
* Homer II., V, 340. — Prev.
** Vita Alex., 20. — Prev.
*** Tako sam preveo reći άταταληψία (nemogućnost saznanja) i
έποχή (= uzdržavanja od donošenja suda). — Prev.

314
 Antigon iz Karista u svojoj knjizi O Pironu priča o njemu
ovo. U samom početku je bio nepoznat i siromašan slikar. Još
su sačuvani u gimnazijumu u EMdi neki prilično poznati trkači
63 s bakljama. Odrekao se društvenog života i živeo usamljeno, i
samo retko se pokazivao svojim rođacima. To je radio zato
što je čuo kako neki Indus grdi Anaksarha da nikad nikoga
neće naučiti nečemu dobrom dok se sam vrti po kraljevskim
dvorovima. Uvek je bio istoga raspoloženja, tako da bi, čak
kad bi ga neko sred govora napustio, svoj govor nastavio do
krkja sam sebi, < ........ > * mada je u mladim godinama bio
žustar. Često bi, nastavlja Antigon, otišao od kuće ne obavestivši
nikoga o tome, i lutao u pratnji bilo kakvih ljudi. A kad je
Anaksarh jednom prilikom pao u močvaru, on je prošao pored
njega ne pruživši mu pomoć, i dok su ga drugi ljudi zbog
toga prekorevali, Anaksarh je pohvalio njegovu nezaintere-
sovanost i ravnodušnost.
64 Jednom su ga zatekli kako sam sa sobom razgovara, i
kad su ga pitali za razlog, on je odgovorio da se vežba da bude
druželjubiv (chrestćs). U naučnim raspravama ga niko nije
omalovažavao, jer je uvek bio spreman da govori i da daje
odgovore. Tako je Nausifan još kao mladić bio pridobijen za
njega. Ovaj je govorio da u svom duševnom raspoloženju treba
da sledimo Pirona, ali u načinu govora — sebe same. Često
bd napomenuo da se Epikur, koji se veoma divio Pironovu
načinu života, redovno kod njega raspitivao o Pironu. Pironovo
rodno mesto ga je u toj meri poštovalo da su ga postavili za
vrhovnog sveštenika i zbog njega doneli odluku da nijedan
filozof ne treba da plaća porez.
Bilo je mnogo ljudi koji su se ugledali na njegovo uzdr­
žavanje od javnih poslova, tako da Timon u Pitonu i Šilima
kaže ovako za njega:
65 O Pirone, o starče, kako i gde si se oslobodio
robovanja solistima, i njihovog praznoslovlja,
kako si se oslobodio okova prevare i zavodljivog govora?
Nije ti stalo do toga da istražuješ koji vetrovi
duvaju Heladom, odakle duvaju i na koju stranu.

A zatim u Indalmima82:
Ovo želi da sazna m oje srce, o Pirone:
kako si to uspeo da kao čovek tako mimo prolaziš kroz život,
ti koji jedini vodiš ljude kao kakav bog.

* Nedostaju reći. — Prev.

315
66 Atina mu je ukazala počast dajući mu državljanstvo zato
što je ubio Tračanina Kotisa, kako priča Diokle.
2iveo je u bratskoj ljubavi sa svojom sestrom babicom,
kako priča Eratosten u svom delu O bogatstvu i siromaštvu
pa je sam iznosio na trg ii prodavao kokoši, možda i prasiće.
I sve stvari u kući, bez razlike, čistio je sam. Priča se da mu
nije smetalo ni to da svojim rukama kupa svinju. Jednog dana
se razbesneo zbog svoje sestre — ime joj je bilo Filita — pa
je nekom čoveku koji ga je zbog toga prekorio, odgovorio
da je žena loš probni kamen za nepokolebljivi duševni mir.
I kad je neko pseto skočilo na njega i uplašilo ga, odgovorio
je svom kritičaru da je teško sasvim skinuti sa sebe čoveka,
ali da se ipak svim silama trudi da se bori protiv dela delima,
ako je moguće, ali ako to nije moguće, onda rečima.
67 Pričaju takođe da se nije čak ni namrštio ako bi mu se
septičke masti stavljale na rane, ili rane lečili sečenjem ili pa­
ljenjem. I Timon takođe svedoči o njegovom duševnom raspo­
loženju u izveštaju o njemu koji upućuje Pitonu. Filon Atinja-
nin, njegov prijatelj, govorio je da je najviše pominjao Demo-
krita, zatim Homera, diveći mu se i neprestano ponavljajući
stih*:
Pokolenja ljudi isto su kao i lišće na drvetu.

Njemu se divio i zato što je ljude upoređivao sa osicama

i miševima i pticama. Navodio je i sledeće stihove:
Umri i ti, prijatelju: zašto oplakuješ svoju sudbinu?
Umre i Patroklo koji je mnogo bolji od tebe bio.**

68 kao i sve to što se kod njega odnosi na nestalnost, na prazna

htenja i na detinjarije kod ljudi.
I Posejdonije priča nešto slično o njemu. Naime, kad su
na nekom putovanju morem svi njegovi saputndci bili prepla­
šeni zbog oluje, on je sačuvao spokojstvo i mir u duši. Poka­
zujući jedno prasence koje je m im o jelo, objašnjavao je put­
nicima da mudrac mora da sačuva ovakvo spokojstvo.
Samo Numenije tvrdi da je on postavljao i opšte principe***
Među učenicima je imao i ugledne ljude, među njima Euriloha.
O njemu pričaju ovo nevaljalstvo. Jednom se bio toliko raz-
69 besneo da je zgrabio ražanj s mesom i jurio kuvara sve do
* Hom. η., V I 146. — Prev.
** Hom. ii., X X I 106/7. — Prev.
*** U tekstu stoji δογματίσαι, dakle, dogme (opštevažeća učenja).
— Prev.

316
 trga. Jednom su ga u Elidi njegovi učenici toliko mučili pos­
tavljajući mu razna pitanja da je zbacio sa sebe ogrtač i
preplivao reku Alfej. Kako priča Timon, bio je najogorčeniji
neprijatelj sofista.
Filon je vrlo često razgovarao sam sa sobom i za njega
(Timon) kaže ovako*:
Filona, koji je daleko od jljudi i razgovara sam sa
sobom, i koji ne mari za slavu i za prepirke.

Osim ovih, Pironovi su učenici bili Hekataj iz Abdere i

Timon iz Flijunta, autor Sila, o kome ćemo još govoriti, i
Nausifan sa Teosa, za koga neki tvrde da je bio Epikurov
učitelj. Svi ovi su bili prozvani Pironima po imenu njihovog
70 učitelja, a aporetici, skeptici i zetetici, po njihovim principima.
Zetetici (tražioci) zato što su uvek tražili istinu, skeptici
(istraživači) zato što su stalno tražili neko rešenje i nikad
ga nisu nalazili, efektici (sumnjala) zbog njihovog duševnog
stanja posle traženja — pod ovim ja podrazumevam uzdržavanje
od donošenja suda — i naposletku aporetici (ljudi u nevolji,
neprilici) po tome što su d dogmatici sa svoje strane u neprilici
(sumnji). Pironci su, naravno, bili nazvani po Pironu. Teodo-
sije u svojoj raspravi Poglavlja o skepticima tvrdi da skepti­
cizam ne treba da se zove pironizam, jer, ako se pravac duha
ne može sigurno odrediti u jednu stranu, mi nikad nećemo
kao sigurno znati šta je zapravo sam Piron mislio, a ako to
ne znamo, ne možemo ni sebe zvati pironcima. Osim toga,
nastavlja on, postoji činjenica da Piron nije osnivač skepticizma
niti je uopšte imao neko određeno učenje. Međutim, pironac
je onaj čovek koji u svojim navikama i načinu života liči na
Pirona.
71 Neki kažu da je Homer osnivač ove sekte, jer on na iste
stvari uvek daje drugačije odgovore u svakoj prilici, i nikad
nije određen ili dogmatik u svojim izjavama. I izreke Sedmo­
rice mudraca mogu se nazvati skeptičnim. Na primer: »Ništa
suviše«. Ili »Pozajmi, pa eto belaja!« — što znači da svako
ko sigurno i ubedljivo garantuje nesumnjivo mora da računa
odmah i na štetu. I Arhiloh i Euripid su bili skeptički raspolo­
ženi, jer Arhiloh kaže:
O Glauko, sine Leptdnijev, čovekov duh
je samo kratak dan određen od Zevsa.

* Upor. Horn., Odyss., X XI, 364. — Prev.

317
 A Euripid kaže:*
0 Zevse, zašto li kažu da nesretni jadni ljudi
imaju razum? Svi smo mi zavisni od tebe
1 radimo ono što se slučajno tebi dopada.

72 Ali i Ksenofan i Eleaćanin Zenon i Demokrat su prema

njihovom shvatanju skeptici. Ksenofan, naime, kaže:
Nijedan čovek nije video jasnu istinu i nijedan je
nikad neće znati.

A Zenon zato što ukida kretanje, rečima: »Ono što se kreće ne

kreće se ni na mestu na kome se nalazi, niti na mestu na
kome se ne nalazi.« Demokrit zato što odbacuje kvalitete: »Po
saglasnosti [postoji] hladno, po saglasnosti — toplo, a u stvari
samo atomi i praznina.« I na drugom mestu: »U stvari, mi
ništa ne znamo, jer se istina nalazi u nedostižnoj dubini.«
1 Platon33 takođe ostavlja istinu bogovima i božjim sinovima
i traži samo verovatnoću. I Euripid34 kaže:
73 Ko zna da li živeti ne znači umreti
i da je za smrtne ljude smrt u stvari život.

Tako i Empedokle:
Ovo ljudi ne mogu videti ni čuti,
niti, pak, dubom shvatiti.

A pre toga:
Samo ono veruje svako na šta je sam naišao.

Pa čak i Heraklit: »Ne treba da razmišljamo o najvažnijim stva­

rima!« Pa onda se Hipokrit izražava o stvarima sa uzdržanošću
i ograničenjem koje odgovara ljudima. A pre njih svih Ho­
mer**:
Obrtan je jezik ljudski, svakovrsnih reći imađe
I : Polje je prostrano n jin o..

I ; Reč ćeš ponovo čuti onakvu kakvu si je izgovorio.

Pri tome misli na jednaku vrednost protivrečnih kazivanja.

* Hiketides, 735-7. — Prev.

** Ilijada, X X , 248—250. — Prev.

318
74 Zadatak skeptika je bio u tome da stalno ruše učenja svih
ostalih škola, a sami da ne iznose nikakva učenja. Išli su tako
daleko da su samo iznosili i izlagali učenja drugih, ne upuš­
tajući se pri tome u određene izjave, pa čak ni o tome da ništa
sami ne iznose.
Išli su tako daleko da su odbijali i neodređenost govoreći,
na primer: »Mi ništa ne određujemo.« (Naime, kad bi oni to
radili, time bi već dali neku određenu izjavu.) »Mi navodimo«,
kažu oni dalje, »sve teorije zato da bismo objavili da se uzdr­
žavamo od svakog suda odobravanja«, kao kad bi bilo moguće
da se to označi prostim obaranjem glave. Tako je izrazom
»Mi ne određujemo ništa« prikazana njihova neutralnost u
stavu. Na sličan način se to iskazuje i drugim izrazima, kao
što su »Ne više nego drugo« [nijedna stvar nije u većoj meri
75 ovo nego ono] i »Svaka izjava ima svoju odgovarajuću suprot­
nost«. I slično. Ali izraz »Ne više nego drugo« može se uzeti
u pozitivnom smislu, jer izražava da su dve stvari slične. Na
primer: »Pirat nije u većoj meri zao nego što je lažljivac«.
Ali skeptici to nisu smatrali u pozitivnom već u negativnom
smislu, onako kao kad se kaže: »Ni Scila ne postoji više nego
što postoji Haribda«. A ono »više« upotrebljava se često u
smislu poređenja, kao kad kažemo: »Med je više sladak nego
grožđe«. Ponekad i pozitivno i negativno, kao kad kažemo
»Vrlina koristi više nego što škodi« — jer ovom rečenicom
76 mi iskazujemo da vrlina koristi i ne nanosi zlo. Ali skeptičan
odbijaju čak i izraz »Ne više (jedna stvar od druge)«. Jer, kao
što proviđenje (pronoia) nije postojeće više (u većoj meri)85
nego što je nepostojeće, tako i »Ne više (jedna stvar od druge)«
nije više postojeće nego što nije. Tako, kao što kaže Timon u
Pitonu, pomenuti izraz ima značenje odsustva svakog odre­
đivanja i uzdržavanja od bilo kakvog potvrđivanja. Druga re­
čenica »Svaka izreka (ima svoju odgovarajuću suprotnost)«
isto tako znači odbijanje suda; kad stvari stoje među sobom
u suprotnosti, a kontradiktorni sudovi pretenduju na istu važ­
nost, onda je nepoznavanje istine neophodna posledica. Ali i
ovaj sud ima, opet, svoju odgovarajuću suprotnost (antitezu),
tako da, pošto je poništio ostale sudove, on se okrene i po­
ništi sam sebe, isto onako kao što sredstva za čišćenje izba­
cuju štetne materije iz tela, pa posle toga i sama bivaju odstra­
njena i uništena.
77 Na to odgovaraju dogmatici da (skeptici) ne ukidaju sud,
nego da ga, štaviše potvrđuju. Oni (skeptici) su se rečima slu­
žili samo kao pomoćnim sredstvima (pomoćnicima), pošto nije

319
 bilo moguće jedan sud ne ukinuti drugim (suprotnim). Shodno
tome, običavamo da kažemo da ne postoji prostor, pa ipak
nemamo nikakve druge mogućnosti nego da govorimo o pro­
storu, ne dogmatički, nego u svrhu dokazivanja. Mi takođe
govorimo da se ništa ne zbiva po nuždi, pa ipak moramo da
govorimo o nuždi. To je bio otprilike način tumačenja koji
bi obično oni davali. Jer, prema njima, »premda su stvari
takve i takve, ipak one u stvari nisu takve nego samo kao
takve izgledaju«. Oni su govorili da ne istražuju ono što se
mišljenjem saznaje, jer što se misli — to je jasno, nego istra­
žuju ono što se može saznati čulima.
78 Kao što Ainesidem kaže u svom Uvodu u Pironova učenja,
Pironovo učenje je jedno označenje pojava i onoga što je na
bilo koji način saznato mišljenjem. U tom označenju se sve
stavlja u vezu jedno s drugim, a pri upoređivanju pokazuju
se mnoge neusklađenosti i zbrke. A što se tiče suprotnosti gle­
dišta u posmatranju stvari, oni najpre pokazuju da to dolazi od
različitih vrsta moći stvari da nas ubede, a posle toga oni
istim postupkom odstranjuju veru u njih. Oni, naime, kažu da
moć ubeđivanja imaju samo one stvari koje se prema opažaju
slažu jedna s drugom, ili koje se nikad ili samo retko menjaju,
i stvari na koje smo navikli, ili stvari koje su određene zako­
nom, i sve one koje izazivaju dopadanje ili divljenje. Zatim
79 su oni pokazivali da istu verovatnoću imaju razmatranja koja
su suprotna ovim kriterijima.
Sumnje i prigovore protiv (tobožnjeg) slaganja pojava kao
i onoga što je mišlju saznato, oni su razlikovali na deset raz­
ličitih načina (tropa), na osnovu kojih se stvari koje leže u
osnovi pojavljuju kao promenljive. Ovi načini (tropi) su sle-
deći*:
Prvi trop se odnosi na razlike između živih bića u pogledu
onih stvari koje im pružaju zadovoljstvo iK bol, odnosno koje
su im korisne ili štetne. Iz ovog proizlazi da isti povodi ne
izazivaju iste predstave, a to ima za posledicu da se moramo
uzdržati svakog suda. Jer neka živa hica nastaju bez polnog
odnosa, kao, na primer, ona koja žive u vatri i arapski feniks;
druge nastaju iz telesnog parenja, kao, na primer, čovek i
80 ostala živa bića. I jedna se odlikuju na jedan način, a druga
na drugi. Zbog toga se ona razlikuju i po svojim čulima. Tako
sokolovi, na primer, imaju najoštriji vid, a psi najbolje čulo
mirisa (njuh). Logično je, onda, ako se u životinja razlikuju
čula — na primer, oči — da će se razlikovati i njihove pred-
* Sext. Empir. Pyrrhon. hypoth., I 36—163. — Prev.

320
 stave. Tako koza nalazi da se lišće vinove loze može jesti, dok
je ono za čoveka gorko; za prepelicu je divlji peršun (kukuta)
hrana, a za čoveka smrtonosan; svinja ždere i otpatke, a konj
to ne čini.
Drugi trop se odnosi na prirode i idiosinkrazije ljudi.
Aleksandrov sluga Demofon se, na primer, grejao u senci,
81 dok je na suncu drhtao. Aristotel priča da je Argon iz Arga
putovao kroz bezvodne pustinje Libije ne pijući ništa. Neko-
me se, opet, sviđa medicina, drugome zemljoradnja, trećem
trgovina; iste stvari su nekome štetne, a drugome korisne; zbog
toga sud ne treba donositi.
Treći trop zasniva se na razlici čulnih utisaka u zavisnosti
od čula preko kojeg je utisak primljen. Tako jabuka ostavlja
za oko utisak da je blede boje, slatka je za ukus i prijatna za
miris. Isti predmet izgleda različito prema razlici u ogledalu
u kome se ogleda. Iz toga proizilazi da ono što se pojavljuje nije
više ta i ta stvar nego što je neka druga.
82 Četvrti trop odnosi se na razlike u raspoloženju i uop-
šte na promene. Na primer, zdravlje, bolest, spavanje, budno
stanje, radost, tuga, mladost, starost, hrabrost, strah, nestašica,
obilje, mržnja, ljubav, toplota, hladnoća, disanje i teško di­
sanje. Utisci primljeni na ovaj način menjaju se u zavisnosti
od prirode uslova. Čak i samo stanje luđaka nije suprotno
prirodi; jer zašto bi se njihovo stanje tako mnogo razlikovalo
od našeg? Pa i mi vidimo Sunce kao da stoji na mestu. A
stoik Teon iz Titoreje, iako je spavao, u snu je lutao okolo,
a Periklov rob se u snu popeo čak na vrh kuće.
83 Peti trop proizilazi iz običaja, zakona, verovanja u mitove,
iz sporazuma među narodima i iz dogmatskih pretpostavki.
Ovamo spadaju pogledi o tome šta je lepo i ružno, istinito i
lažno, dobro i loše, zatim u vezi s bogovima, s nastajanjem i
odlaskom iz sveta pojava. Očigledno je da neki ljudi istu
stvar smatraju pravednom, dok je drugi smatraju nepraved­
nom, ili neki dobrom, a drugi lošom. Persijanci smatraju da
nije neprirodno uzeti svoju kćer za ženu; za Grke je to greh.
Prema Eudoksovom pričanju u prvoj knjizi njegovog Putovanja
oko sveta, u Masageta postoji zajednica žena; u Grka toga.
nema. Kilićani su uživali u gusarenju, a Grci nisu. Razni
84 narodi veruju u razne bogove, neki veruju u proviđenje, drugi
ne veruju. Egipćani svoje mrtve balzamuju pre sahrane; Rim­
ljani ih spaljuju, a Peohjani bacaju u jezera. Zbog toga se
treba uzdržati od donošenja suda o istini.
Sesti trop se odnosi na mešanja i spajanja. Prema njemu,
ništa se ne javlja kao čisto po sebi ili o sebi, nego samo u vezi
21 D io g e n
321
 sa vazduhom, svetlošću, vlagom, čvrstinom, toplotom, hlad­
noćom, pokretom, isparenjem i drugim silama. Tako, na pri­
mer, purpur pokazuje različitu boju na suncu, na mesečini i
pri svetlosti lampe. Ni sam ten našeg lica ne izgleda isti u
podne i kad je sunce nisko na horizontu. Takođe kamen, za
koji su na zemlji potrebna dva čoveka da ga podignu u vaz-
duh, u vodi se lako pokreće. Bilo zato što je on po sebi težak,
pa ga voda olakša, ili zato što je u stvari lak, pa ga vazduh
čini teškim. O samom svojstvu njegovom koje se nalazi u
njemu mi ništa ne znamo, kao što ne znamo ni o ulju u nekoj
pomadi.
85 Sedmi trop se odnosi na rastojanja, položaje, mesta i ono
što se u prostoru nalazi. Tako nam stvari za koje se misli da
su velike izgledaju male, četvrtasti predmeti okrugli, ravno
nam izgleda izbočeno, a pravo izgleda savijeno, bezbojno kao
obojeno. Tako nam i Sunce, zbog svoje udaljenosti, izgleda
malo, planine, ako su daleko, izgledaju mutne i glatke, a kad
su blizu — neravne. I Sunce pri izlasku izgleda drugačije, a
kad se nalazi na sredini neba opet se razlikuje. Isto telo u
šumi je drukčije, a na otvorenom mestu drukčije. Slika se
86 isto tako razlikuje prema tome u kom se položaju nalazi, a
vrat goluba prema tome kako je okrenut. Pošto se, dakle, ove
stvari ne mogu posmatrati odvojeno od mesta i položaja, nji­
hova prava priroda se ne može saznati.
Osmi trop se odnosi na kvantitativne i kvalitativne odnose,
na različitost njihovih stanja u odnosu na toplotu ili hladnoću,
brzinu ili sporost (bezbojnost ili raznobojnost). Tako vino, ako se
uzima umereno, jača telo, a preterano uzimanje ga slabi; slično
važi i za hranu i slične stvari.
87 Deveti trop se odnosi na trajanje pojava, na neobičnost
ili retkost njihovu. Tako, na primer, zemljotresi ne predstav­
ljaju nikakvo iznenađenje među ljudima gde se stalno jav­
ljaju; ni Sunce, jer ga svakoga dana vidimo. Ovaj deveti način
Favorin smatra osmim, a Sekst i Ajnesidem desetim; deseti
način Sekst smatra osmim, a Favorin devetim.
Deseti trop se zasniva na međusobnim odnosima, na pri­
mer, između lakog i teškog, jakog i slabog, većeg i manjeg,
između gore i dole. Tako ono što je na desnoj strani nije po
prirodi desno, nego se smatra takvim zbog svog položaja u od-
88 nosu prema onom drugom. Jer, promeniš li taj položaj, onda
se stvar više ne nalazi na desnoj strani. Tako isto, i otac i
brat predstavljaju samo relativne pojmove; dan je relativan

322
 prema Suncu, a sve stvari su relativne prema našem razumu.
Na taj način relativni pojmovi su u samim sebi i po samim
sebi nesaznatljivi.
Ovo, dakle, predstavlja tih deset tropa (obrta, načina).
Učenici Agripe, međutim, ovim tropima* dodaju još pet
drugih tropa. Prvi se odnosi na neslaganja u shvatanjima,
drugi na regresus ad infinitum, treći na relativnost svake
predstave, četvrti na nedokazanu hipotezu i peti na reciproč-
nost. Trop koji proizilazi iz neslaganja dokazuje da je svako
istraživanje, bilo u filozofiji ili u svakodnevnom životu, puno
spomosti i zbrke. Trop koji sadrži regresus ad infinitum ne
dopušta nikakvo učvršćivanje onoga što se traži, zato jer
jedna stvar daje osnova da se veruje neka druga, i tako u
89 beskraj. Trop izveden iz relativnosti pokazuje da neka stvar
ne može biti shvaćena sama u sebi i sama po sebi, nego samo
u vezi s nečim drugim.** Zbog toga su i sve stvari nesaznat-
ljive. Trop koji proizilazi iz hipoteze javlja se onda kad ljudi
misle da najelementamije stvari treba shvatiti kao potvrđene
i da za njih ne treba tražiti nikakve dokaze; a to je besmisleno,
jer neko drugi će pretpostaviti nešto drugo. Trop koji proiz­
lazi iz recipročnosti postoji svuda tamo gde ono što treba
da posluži kao dokaz za traženu stvar — treba da bude potvr­
đeno upravo onim što se traži. Tako, na primer, kad neko
traži da utvrdi postojanje pora zbog toga što postoje ema-
nacije, pa onda postojanje pora smatra dokazom za postojanje
emanacija.***
90 Oni su poricali svako dokazivanje, kriterijum, znak, uz­
rok, kretanje, učenje, nastajanje (postanak), ili da nešto pos­
toji što je po prirodi dobro ili loše. Oni tvrde da je svako
dokazivanje zasnovano na dokazivim stvarima ili na stva­
rima koje se ne mogu dokazati. Ako je zasnovano na dokazi­
vim stvarima, onda će i te stvari zahtevati neki dokaz, i tako
u beskraj; a ako se sastoji od nedokazivih stvari, onda će i
celina biti nedokaziva, ako su sve stvari, ili samo jedna od
njih sumnjive. Oni, dalje, tvrde, ako izgleda da ima stvari
kojima nije potrebno nikakvo dokazivanje, onda mora i razum
onih koji to pretpostavljaju biti sasvim neobičan kad ne uvi­
đaju da je baš onim stvarima potreban dokaz na koje se po-
91 zivaju. Jer činjenica što postoje četiri elementa ne može slu­

* On je hteo da deset tropa svede na svojih pet. — Prev.

** &7tž> του πρ6ς τι. — Prev.
·** U logici circulus vitiosus. — Prev.

21·
323
 žiti kao dokaz da postoje četiri elementa. Osim toga, ako
odbacujemo pojedinačne dokaze, mora biti bez važnosti i op-
šti dokaz. — A da bismo saznali da raspolažemo nekim
stvarno vrednim dokazom, potreban je za to kriterijum; a da
bismo znali da je to kriterijum, nama je, opet, potrebno do­
kazivanje; zato jedno i drugo ne možemo razumeti, jer se
jedno poziva (odnosi) na drugo. Kako možemo, onda, shva­
titi stvari koje su neizvesne ako nam dokaz nije poznat? Jer, ono
što mi želimo sigurno da utvrdimo nije da li nam stvari iz­
gledaju ovakve ili onakve, nego da li su one to i u svojoj
suštini.
Dogmatičare su proglasili budalama; jer ono što se zaklju­
čuje isključivo na osnovu hipoteze — to nije saznanje, nego
samo pretpostavka da je tako. Ako na ovaj način rezonujemo,
možemo da nalazimo dokaze čak i za nemoguće. Oni koji misle
92 da o istini ne treba da donosimo sudove na osnovu prilika
oko nas, ili da ne treba da donosimo zakone na osnovu onoga
što se nalazi u prirodi, ti ljudi — tako nastavljaju oni —
načinili su sebe merdlom svih stvari i nisu videli da se svaka
pojava javlja u izvesnora stanju i u izvesnom međusobnom
odnosu prema prilikama oko nas. Zato moramo tvrditi ili da
su sve stvari istinite, ili da su sve stvari pogrešne (lažne).
Ako su pak samo neke stvari istinite, a neke pogrešne, kako
ćemo ih, onda, moći da razlikujemo? Čulima svakako n i, gde
se radi o čulnim predmetima, pošto sve te stvari čulima izgle­
daju jednake; niti, pak, razumom, i to iz istog razloga. Kako
izgleda, osim ovih (mogućnosti) ne postoje nikakve druge mo­
gućnosti da bi nam pomogle pri donošenju suda. Ko god, kažu
oni, o nekom predmetu saznatom kroz zapažanje ili razum
nešto tvrdi, mora najpre utvrditi tekuća mišljenja o tom pred­
metu, zato što su neki odbacili jedno učenje o tom predmetu,
93 a drugi, opet, drugo. A odluka se mora doneti ili čulima ili
razumom, a i u jednom i u drugom postoji spomost. Zato je
nemoguće donositi konačnu odluku o mišljenjima o onom što
je shvaćeno čulima ili razumom. A ako nas sukob u shvata-
njima natera da nikome ne verujemo, onda će otpasti i merilo
po kome izgleda da se sve stvari mogu tačno utvrditi, i mi
svaki iskaz moramo smatrati da je od jednake vrednosti (jed­
nako vredan). Oni dalje tvrde da onaj ko s nama zajedno is­
tražuje neku pojavu — ili je pouzdan ili nije. Ako je pouzdan,
on neće imati ništa da odgovori čoveku kome pojava izgleda
drukčija. Jer, upravo kao što je on pouzdan u svom iskazu
o pojavi, isto tako je pouzdan i njegov protivnik. A ako mu se

324
 ne može verovati, zaista mu se neće verovati kad bude pojavu
opisivao.
94 Mi ne smemo pretpostaviti da je ono što nas ubeđuje
zaista i istinito. Jer, jedna te ista stvar ne ubeđuje uvek sva­
kog čoveka, niti čak iste ljude. Moć ubeđivanja često zavisi
od spoljnih prilika, o glasu koji govornik uživa, o njegovoj
sposobnosti kao mislioca ili o njegovoj veštini,· od njegove umi-
ljatosti ili prijatnosti.
Kriterijum su odbacili na osnovu sledećeg razmišljanja.
I kriterijum je ili a) utvrđen na osnovu suda koji odlučuje
o njemu kao kriteriju, ili b) nije utvrđen. Ako nije, onda je
potpuno nepouzdan i podjednako je udaljen od istine i od
neistine u pogledu određivanja. A ako je pak utvrđen na
osnovi suda koji je o njemu odlučio kao o kriterijumu, onda
on sam spada u isti red sa pojedinačnim sudovima, tako da
jedna te ista stvar i određuje i biva određena, i kriterijum
koji ju je odredio moraće biti određen od drugog kriterijuma,
95 ovaj, opet, od drugog, i tako u beskraj. A pored toga, postoji
još neko neslaganje u vezi s kriterij umom, jer za neke kri­
terijum je čovek, za neke — čulni opažaj, za druge razum,
a za neke opet kriterijum je u stvaralačkoj fantaziji (katalep-
tike phantasia). Ali čovek se razlikuje od čoveka i od samoga
sebe, kao što pokazuju razlike u zakonima i običajima. Ćula
varaju, i razum se sam sa sobom ne slaže. A o kataleptikć
phantasia (stvaralačka fantazija) sudi razum, a razum se, opet,
na razne načine menja. Zato se kriterijum ne može saznati,
pa, prema tome, ni istina.
96 Oni takođe poriču da postoji znak (semeion). Jer, ako on
postoji, onda treba da bude takav da se može ili opaziti ili
shvatiti razumom. Ali se on ne može opaziti (čulima), jer ono
što je saznatljivo, to je nešto opšte, dok je znak nešto posebno.
A ono što se može saznati pripada onom što postoji odvojeno
za sebe, dok znak pripada kategoriji relativnosti (onome što
se shvata u odnosu na nešto drugo). Niti se pak može shvatiti
mišljenjem, jer predmeti mišljenja su višestruki: ili su pojava
nečega što se javlja, ili nepojavljivanje nečega što se ne pojav­
ljuje, ili nepojavljivanje nečeg što se pojavljuje, ili po­
java nečeg što se ne pojavljuje.* A znak nije ništa od svega
toga, pa, prema tome, znak uopšte ne postoji. Jer znak nije

* Ovo nejasno mesto postaće u daljem izlaganju nešto jasnije, iako

ne potpuno jasno. Ali ono nije jasnije ni u poznatom Appeltovom pre-
vodu. — U r .

325
 »pojava nečeg što se pojavljuje«, jer ono što je već pojava
tome ne treba znak; niti »je nepojava nepojave«, jer ono što
je kroz nešto drugo otkriveno mora se pojaviti. Niti može
biti nepojavljivanje nečega što se pojavljuje, jer ono što
97 nečem drugom daje povod za to da se može shvatiti, mora biti
i samo vidljivo. Naposletku, ne može biti pojavljivanje nečega
što se ne pojavljuje, jer se znak, kao nešto što pripada rela­
tivnim stvarima, što na ovom mestu opet nije slučaj, mora
uvek shvatiti zajedno s onim čega je znak. Ništa što je nepo­
znato ne može nas dakle dovesti do saznanja, budući da su
upravo znaci to što nas po uobičajenom shvatanju dovode do
toga da nešto nepoznato shvatimo.
Uzroke* oni odbacuju ovako. Uzrok je nešto relativno;
jer on je relativan s obzirom na ono što može biti prouzroko-
98 vano, naime, na efekat. Ali relativne stvari su samo predmeti
mišljenja i nemaju svoga sopstvenog postojanja. Zato uzrok
može biti samo predmet misli; on, ako je uzrok, treba da do­
nese nešto čega je uzrok, jer inače neće biti uzrok. Upravo
onako kao što i otac, kad ne postoji ono u vezi čega je otac,
on nije otac: takva je stvar i sa uzrokom. A ne postoji ništa
u vezi čega bi se mislilo na uzrok, jer za to ne dolazi u obzir
ni neko postojanje niti neko nestajanje: prema tome, nema
uzroka. A pod pretpostavkom da postoji uzrok, onda ili je
telo uzrok tela ili je pak nešto bestelesno uzrok bestelesnog;
ali od svega toga ništa se ne zbiva, pa prema tome nema ni
uzroka. Jer telo ne može biti uzrokom tela, pošto i jedno i
drugo telo imaju istu prirodu. I ako sad jedno telo nazovemo
99 uzrokom, ukoliko je telo, to će i ono drugo telo, kao takvo,
postati uzrokom. A ako su oba zajedno uzroci, onda neće po­
stojati ništa na čemu bi se odrazilo delovanje. Netelesno,
međutim, ne može biti uzrokom netelesnog iz istog razloga.
Nešto bestelesno ne može postati uzrokom tela, jer ništa što
je bestelesno ne može stvoriti nešto telesno. Ni telo ne može
postati uzrokom bestelesnog, jer sve što je postalo pretpostav­
lja postojanje neke materije iz koje se stvara; ali pošto zbog
toga što je bestelesno ne može trpeti nikakvo delovanje na
sebe, ono ne može ni postati ništa delovanjem bilo čega. Pre­
ma tome, nema uzroka uopšte. Iz ovoga proizilazi takođe da ni
prauzroci vasione stvarno ne postoje, jer moralo bi postojati
nešto što stvara i što deluje, dakle neki uzrok.
Ne postoji ni kretanje. Jer ono što se kreće, kreće se ili
u prostoru ti kome se nalazi ili pak u prostoru u kom se ne
• S ext. E m pir. ađ v. m ath. I X 218. — Prev.

326
 nalazi. Ali se ne može kretati na mestu gde ga ima (gde jeste),
a još manje na nekom mestu gde ga nema (gde još nije).
Zato kretanje i ne postoji.
100 Ukinuli su i učenje (poučavanje drugih). Jer, kažu, ako
0 nečemu poučavamo, onda poučavamo o nečemu postojećem
na osnovi samog postajanja (bića), a o nepostojećem — na
osnovi nepostojanja. Ali o postojećem ne poučavamo na osnovi
postojanja (bića), jer priroda postojećeg se ispoljava sama od
sebe svima, pa se neposredno saznaje; niti se, pak, o neposto­
jećem uči na osnovi nepostojanja, pa tako se o njemu ne može
ni učiti.
Nema, kažu, ni nastajanja. Jer ono što postoji ne nastaje,
jer već postoji; niti nastaje ono što ne postoji, jer to uopšte
nema postojanja, a ono što nije ni postojeće niti je tu — ne
može ni nastati.
101 Po prirodi, ne postoji ni dobro ni zlo, jer ako je nešto
po prirodi dobro ili loše, mora biti podjednako dobro ili loše
za sve ljude, kao što je i sneg hladan za svakoga. Ali ne pos­
toji takvo dobro ili zlo koje bi bilo zajedničko svtim ljudima;
prema tome, ne postoji ništa dobro ili zlo po prirodi. Jer,
ili treba smatrati dobrim sve što neko smatra dobrim, ili ne
sve. Sigurno se sve ne može tako nazvati (dobrim), jer Epikur,
na primer, smatra zadovoljstvo dobrim, a Antisten je smatrao
da je zadovoljstvo zlo. Iz toga bi proizišlo da je ista stvar
1 dobra i loša. Ali ako kažemo da nije sve dobro što neko
smatra dobrim, moraćemo razlikovati mišljenja; a to je ne­
moguće, jer su suprotni argumenti podjednako snažni. Zato
je dobro po prirodi nesaznatljivo.
102 Celokupan njihov način zaključivanja možemo izvesti iz
njihovih postojećih spisa. Piron lično, doduše, nije ostavio
nikakvih spisa, ali su ih njegovi drugovi Timon, Ajnesidem,
Numenije i Nausifan ostavili, i još neki drugi.
Njima odgovaraju dogmatici i izjavljuju da skeptici i
sami polažu na razumno shvatanje i na dogmatski postupak.
Jer time što na izgled samo poriču, oni ipak dolaze do razum­
nog određenja stvari, jer u isto vreme nešto i tvrde i dogma-
tiziraju. Jer ako oni kažu da ne daju nikakve određene izjave
i da svakoj rečenici odgovara jedna suprotna rečenica, oni
103 upravo time daju čvrste odredbe i đogmatizuju. Na ovo opet
skeptici odgovaraju: Sto se tiče opštih ljudskih iskustava, mi
vam dajemo za pravo: mi priznajemo da je dan i da smo
živi, kao što za činjenice i za predmet znanja priznajemo i

327
 mnoge druge pojave svakodnevnog života. Ali što se tiče
tobožnjih sigurnih postavki dogmatičara za koje tvrde da
su do njih došli svojim razumom, mi se od toga uzdržavamo
i ne donosimo svoj sud o tome kao da je nesaznatljivo i u svom
saznanju se ograničavamo samo na ono što mi neposredno na
samim sebi iskusimo. Jer mi priznajemo da vidimo, i mi zna­
mo da u sebi nosimo određene misli, ali k a k o vidimo i
k a k o mislimo, to mi ne znamo. I da nam ovaj određeni pred­
met ovde izgleda beo, i to u svom uobičajenom govoru priz­
najemo, ali mi time ne dajemo nikakvu garanciju da je stvar
104 zaista takva. A što se tiče haših reči »Ja ni o čemu i ni za
šta ne tvrdim nešto određeno«35 i sličnih izjava, te izjave
za nas nemaju vrednost čvrstih dogmi, jer one nisu iste kao
što isu, na primer, ovi sudovi: Zemlja ima oblik lopte, jer je
to tvrđenje koje želi da jasno utvrdi nešto što je nepoznato,
dok sva naša izražavanja nisu ništa drugo do priznavanja ne­
čega (= dopuštanje nečega). Ako mi dakle kažemo »Mi ništa
ne određujemo«, pnda čak ni sama ta izjava lnije čvrsta od­
redba.
Dogmatičari takođe kažu da skeptici ukidaju i sam život,
jer odbacuju sve ono iz čega se život sastoji. Drugi kažu da
je to pogrešno, jer oni ne poriču, na primer, to da mi vidimo;
oni samo tvrde da ne znaju kako mi vidimo. »Mi dopuštamo
očiglednu činjenicu«, kažu oni, »ali ne dopuštamo to da je
105 ona stvarno ono što izgleda da je«. »Mi takođe zapažamo da
vatra gori; ali ne dopuštamo zaključak o tome da li je to njena
priroda da gori«. »Mi vidimo da se čovek kreće; mi znamo
da on propada; ali mi ne znamo kako se to dešava«. »Mi se
samo odupiremo da priznamo nepoznatu supstancu koja se
nalazi iza fenomena (pojava)«. »Kad kažemo da slika ima iz-
bočene delove, mi opisujemo ono što je očigledno; ali ako
kažemo da slika nema izbočina, mi time ne govorimo o onome
što je očigledno, nego o nečem drugom«. I zato i Timon u
Pitonu kaže da nije izašao iz onog što je uobičajeno. A u
svojim Indalmoi on kaže: »Sve što se pojavljuje, ma gde
pošlo, svemoćno je«. I u svom delu O čulima veli: »Ja ne
tvrdim da je med sladak, ali priznajem da izgleda takav«.
106 I Ajnesidem u prvoj knjizi Pironskih rasprava kaže da
Piron ništa dogmatski ne utvrđuje, zbog mogućnosti kontra­
dikcije, ali da se rukovodi pojavama*. Ajnesidem to isto kaže
u svojim delima Protiv mudrosti i O istraživanju. Ajneside-

* phainćmena — tj. činjenice, stvari, koje su očigledne. — P rev.

328
 mov prijatelj Zeuksis u svom delu O dvostrukim dokazima,
Antioh iz Laodikeje i Apelas u svom delu Agripa — svi priz­
naju samo pojave. Zato je za skeptike kriterijum ono što se
javlja (to phainomenon), kao što tvrda i Ajnesiđem, a tako
isto kaže i Epikur. Međutim, Demokrit je poricao da neka
očigledna činjenica može biti kriterijum; u stvari on je zaista
107 i poricao samo biće pojava. Protiv kriterija pojava dogmati-
čari iznose ovo: »Ako iste pojave u nama izazivaju različite
utiske — na primer, o kuli, koja može biti okrugla ili četvr­
tasta — skeptik će morati izabrati jednu ili drugu ako ne želi
da ostane potpuno bez posla. A ako se drži jedne stvari, onda
on više ne dopušta da sve očigledne činjenice imaju istu važnost.«
Skeptici odgovaraju ovako: »Ako se stvore različiti utisci, onda
se i za jedan i za drugi mora reći da su pojave, i mi ih upravo
zbog toga uvažavamo kao pojave, jer se pojavljuju.«
Skeptici36 kao svoj krajnji cilj smatraju uzdržavanje od
108 suda (zaključka), koje sobom donosi duševno spokojstvo kao
svoju senku; tako kažu Timon i Ajnesiđem i njihovi učenici.
Jer, vlastitom snagom mi možemo izabrati ili izbegnuti ono
što od nas zavisi; a stvari o kojima ne odlučujemo mi, nego
se dešavaju po neophodnosti — kao što su glad, žeđ i bol —
mi ne možemo izbeći, jer se one ne mogu ukloniti razumom.
I dok dogmatičari tvrde da bi skeptik mogao živeti i tako da
se ne ustručava čak i da ubije i pojede svoga oca ako mu tako
bude naređeno, skeptik odgovara da će moći živeti ako se uzdrži
od suda u svim slučajevima gde se postavlja pitanje kako doći
do istine, ali neće moći postupiti tako u pitanjima života i
njegovog održavanja. Prema tome, mi se u pitanjima gde se
radi o tome da nešto odaberemo ili da nešto izbegnemo —
upravljamo prema uobičajenim shvatanjima i pridržavamo se
zakona. Po mišljenju nekih autora, krajnji cilj skeptika je
neosetljivost; prema drugima, ravnodušnost (blagost).

G L A V A 12. — T IM O N

(320—230. pre n. e.)

109 Naš Apolonid iz Nikeje u prvoj knjizi svog Komentara o

Šilima, posvećenoj Tiberiju Cezaru, kaže da je Timon bio sin
Timarhov i da je rođen u Fldjuntu. Roditelje je izgubio još
kao mlad, pa je postao igrač, zatim je taj posao omrznuo pa

329
 je otišao Stilponu u Megaru. Odavde se posle izvesnog vremena
vratio kući i oženio. Zatim je otputovao Pironu u Elidu zajedno
110 sa ženom. Tamo su mu se rodila i decs. Starijem sinu je dao ime
Ksantos, naučio ga medicini i ostavio za svoga naslednika. Taj
njegov sin je bio veoma čuven, kako tvrdi Sotion. Timon, me­
đutim, kaže da je živeo bez sredstava, pa je otišao u Helespont
i Propontidu. Tamo je u Halkeđonu živeo kao sofist i stekao
još veći glas. Odande se, obogativši se, vratio u Atinu, gde
je živeo sve do smrti, osim što je kratko vreme proveo u
Tebi. Njega su poznavali i kralj Antigon i kralj Ptolemej
Filadelf, kao što sam priča u svojim jambima.
Antigon kaže za njega da je voleo vino. Kad bi posle
bavljenja filozofijom stekao malo vremena, on bi ga provodio
pišući pesme, tragedije, satire d komične drame — trideset
111 na broju, a tragičnih drama šezdeset, — zatim sile i kinede
(opscene pesme). Njemu se pripisuju i proza — ukupno oko
dvadeset hiljada redova; ove pominje i Antigon iz Karista,
koji je i sam opisao njegov život. Postoje tri knjige Sila u ko­
jima kao skeptik grdi sve i svakoga, i napada dogmatike u
obliku parodije. Prva od njih imala je oblik običnog pripo-
vedanja u prvom licu; druga i treća su napisane u obliku di­
jaloga. Tu se iznosi kako ispituje Ksenofana iz Kolofona o
svakom filozofu redom, a ovaj mu odgovara; u drugoj govori
112 o starijim filozofima, a u trećoj o kasnijim filozofima, pa su
ga Zato neki autori nazvali Epilogom. Prva knjiga se po sa­
držaju svodi na isto, osim što je nišana u obliku monologa.
Njen početak glasi:
Č u jte m e sad s v i ra d o z n a li sožisti, k o lik o g o d v a s im a !

Umro je star blizu devedeset godina; to pričaju Antigon

i Sotion u jedanaestoj knjizi. ču o sam takođe da je imao samo
jedno oko, pa je zato sam sebe zvao Kiklopom. Bio je još
jedan Timon, mizantrop.
Ovaj naš filozof je, po Antigonovom pričanju, veoma
voleo bašte i voleo da se brine samo o svojim stvarima. Postoji
priča da je peripatetik Hijeronim rekao za njega: »Kao što
kod Skita dobro gađaju i oni što beže i oni koji gone, tako
neki među filozofima hvataju svoje učenike goneći ih, a dru­
gi bežeći od njih, kao, na primer, Timon.
113 Bio je oštrouman, a mogao je i da prezire čoveka. Voleo
je da piše, i bio je sposoban da za pesnike napiše mitološku
priču za njihove pesme i da zajedno s njima sastavlja drame.

330
 S Aleksandrom i Homerom radio je zajedno tragedije37. A kad
bi mu smetale sluškinje i psi, on ne bi radio ništa, jer je
uvek težio za tim da uživa u tišini. Priča se da ga je i Arat
upitao kako je mogao da usvoji verodostojni Homerov tekst,
a da je on odgovorio: »Ako naiđeš na stare prepiše, a ne na
rukopise koji su već bili ispravljeni«38. Svoje pesme bi ostav­
ljao da leže svuda naokolo, ponekad već poludzj edene*. I kad
je Petoru Zopiru čitao neke delove, okrenuo bi stranice i
114 recitovao sve što bi mu palo pod ruku; a kad bi već do pola
pročitao, otkrio bi onaj istrgnuti deo za koji dotle nije znao.39
Tako malo je vodio računa o tome. Bio je tako nemaran da
bi odlazio iz kuće i bez doručka. Priča se da je jednom prili­
kom, kad je Arkesilaj prolazio trgom Kerkopa, rekao: »Šta
ćeš ti ovde gde smo svi slobodni?« Onima koji su priznavali
čulna zapažanja, ako ih potvrđuje sud, neprestano je navodio
ove reči:
»Ovde se sastadoše A ta g as i N u m e n ije .«40

Imao je običaj da se šali na ovaj način. Nekome čoveku koji

se svemu čudio rekao je: »Zašto se ne čudiš tome što nas
115 trojica imamo zajedno samo četiri oka.« Naime, on je imao
samo jedno oko, kao i njegov učenik Dioskurid, dok je čovek
kome se obratio bio normalan. I kad ga je jednom Arkesilaj
upitao zašto je iz Tebe došao ovamo, odgovorio je: »Pa da
hi se smejao kad se svi skupite ovako zajedno.« Ali, dok je
napadao Arkesilaja u Šilima, on ga je hvalio u svom delu
koje se zove Pogrebna svečanost Arkesilajeva.
Kako priča Menodot, Timon nije ostavio nijednog nasled-
nika, i njegova se škola rasturila. Obnovio ju je Ptolemej iz
Kirene. Međutim, Hipobot i Sotion kažu da je imao za učenike
Dioskurida sa Kipra, Nikoloha sa Rodosa i Praila iz Troade.
Ovaj je bio, kao što iz Filarhove istorije saznajemo, čovek
tako snažnog karaktera da je, mada nepravedno optužen za
izdaju, izdržao kaznu a da svoje sugrađane nije smatrao dos­
tojnim ni da ih oslovi.
116 Eufranorov je učenik bio Aleksandrinac Eubul; ovaj je učio
Ptolemeja; ovaj, opet, Sarpedona i Heraklida. Heraklidov uče­
nik je bio Ajnesidem iz Knosa, koji je napisao osam knjiga
Pironovih rasprava; njegov je učenik bio njegov sugrađanin

* hemibrota. — Prev.

331
Zeuksip; učenik ovoga je bio Zeuksis zvani Gonipus (krivo-
nogi), njegov Antioh iz Laodikeje na Likosu; učenici ovoga
su bili Menođot iz Nikomedije, lekar iz škole empirika, i Tei-
odas iz Laodikeje. Menodotov učenik je bio Herodot, sin Arijev,
rodom iz Tarsa. Herodota je slušao Sekst zvani Empirik, koji
je napisao deset knjiga o skepticizmu i mnogo drugih divnih
rasprava. Sekstov* je učenik bio Satornin, zvani Kitenas,
takođe empirik.

* S ek st (S extu s, z v a n i E m p iricu s) j e ž iv e o u d ru g o m v e k u n.e. N ije

p o z n a to n i m e s to n i z e m lja n je g o v o g ro đ e n ja . B io j e lek a r. N e zn a se
č a k n i t o g d e j e u č io , d a li u A tin i, ili A le k s a n d r iji ili (što j e n a jv e r o -
v a tn ije ) u R im u . S a ču va n a su n a m n je g o v a d e la O s n o v n a Pironova uče­
nja u tr i k n jig e i Protiv matematičara u je d a n a e s t k n jig a . I to d e lo
j e s a s ta v lje n o iz d v a d e la : p e t k n jig a p r o t iv f ilo z o fa d o gm a tičara i šest
k n jig a p r o t iv m atem a tiča ra (tj. o sta lih n a u k a : g ram a tik a, re to rik a ,
g e o m e trija , a ritm etika, a stro n o m ija i m u zik a). D e lo j e v e o m a v a ž n o
j e r n a m j e d a o n a jta č n ije p o d a tk e o s k e p ticim a i n jih o v o m u č e n ju .
S atorn in j e p oslu žio D io g e n u L a e r t iju k a o iz v o r . — Prev.

332
 KNJIGA X

GLAVA 1. — EPIKUR

(341— 271. pre n. e.)

1 Epikur, sin Neokla i Hairestrate, rodio se u Atini, u demi

Gargetos, iz porodice Filaida. — Tako priča Metrodor u svom
delu O plemenitom poreklu. Heraklid*, u delu Izvod iz So-
tiona, kaže da je on odrastao na Samosu, pošto su Atinjani
tamo poslali svoje naseljenike, a to tvrde i neki drugi autori
Kad mu je bilo osamnaest godina, došao je u Atinu, u vreme
kad je Ksenofan boravio u Akademiji, a Aristotel u Halkidi.
Posle smrti Aleksandra Makedonskog i pošto je Perdika pro-
terao Atinjane (sa Samosa), on se preselio svome ocu u Ko-
2 lolon. Neko vreme je proveo tamo, prikupio učenike, pa se
ponovo vratio u Atinu za vreme (arhonta) Anaksikrata (307—
306). Neko vreme se, kažu, bavio filozofijom u zajednici sa
ostalim filozofima, a posle toga je nastupio samostalno, osno­
vao sopstvenu školu nazvanu po njemu i izneo svoje stavove.
On sam kaže da je s filozofijom došao u dodir kad mu je bilo
četrnaest godina. Epikurejac Apolodor kaže u prvoj knjizi
Epikurovog života, da se Epikur posvetio filozofiji pošto se
naljutio na učitelje što mu nisu mogli protumačiti šta znači
reč »haos« u Hesioda. Hermip takođe kaže da je postao učitelj
3 gramatike, ali kad je naišao na Demokritove knjige, on se
okrenuo filozofiji. Zato i Timon kaže za njega:
Poslednji od filozofa prirode i najbestidniji1 došao je
sa Samosa, sin jednog učitelja gramatike, najnevaspitanijl
od svih.

Po njegovom nagovoru, filozofijom su se bavila i nje­

gova tri brata — Neokle, Hairedem i Aristobul. Tako kaže

• Sa nadimkom Lembos. — Prev.

333
 epikurejac Filodem u desetoj knjizi svoga obimnog dela O
filozofima. Po pričanju Mironijana u Glavnim delovima isto-
rijskih paralela za filozofiju je pridobio i svog roba Misa.
Diotim stoik, koji je bio veoma neraspoložen prema njemu,
najuvređljivije ga je oklevetao, navodeći pedeset skandaloznih
pisama kao Epikurova. To je uradio i onaj pisac koji je izdao
4 tobožnja Epikurova pisma koja se stvarno pripisuju Hrizipu.
Ali i učenici stoika Posejdonija, zatim Nikolaas i Sotion2 u
dvanaestoj knjizi dela Dioklejas, koje ima dvadeset četiri knji­
ge, gde upliće svakojake pogrde protiv odredaba o svečanos­
tima dvadesetog dana u mesecu,4 i Dionizije iz Halikamasa.
Oni tvrde da je sa svojom majkom obilazio kolibe i tamo
čitao čarolije, a s ocem je poučavao u gramatici za neznatan
honorar. Jedan od njegove braće bdo je podvodač, i živeo je
sa heterom Leontionom. On je kao svoje izneo učenje Demo-
kritovo o atomima i Aristipovo učenje o zadovoljstvu; nije
bio punopravni atinski građanin. — To tvrde Timokrat, i
Herodot u knjizi O Epikurovoj mladosti*. Sramno se udvarao
Mitru, domaćinu Lizimahovom, dajući mu u svojim pismima
5 Apolonova imena Pean i Vladar. On je, dalje, isticao Idome-
neja, Herodota i Timokrata, koji su objasnili tamne strane
njegovog učenja, i baš zbog toga im laska. Dalje, kaže se da je
u svojim pismima pisao Leontioni: »Vladaru Peane (Apolone),
mala moja draga Leontiona, kakvom radošću si nas ispunila
kad smo pročitali tvoje pismo.« A Leontejevoj ženi Temisti
napisao je: »Ako ne dođete k meni, spreman sam da se triput
okrenem oko sebe, i da budem bačen bilo gde da mi ti i
Temista odredite mesto.« A lepom Pitoklu je pisao: »Sešću i
čekaću tvoj divni i bogovima slični dolazak.« I u jednom
drugom pismu Temisti — priča dalje Teodor u četvrtoj knjizi
svoga dela Protiv Epikura — on kaže da je s njom u punom
6 ljubavnom uživanju (perainein5). I sa mnogim drugim hete-
rama je održavao prepisku a naročito is Leontionom, u koju
je i Metrođor bio zaljubljen. U svojoj raspravi O etičkim
ciljevima piše ovako: »Uopšte ne znam kako da zamislim šta
je to dobro, ako zamislim da nema zadovoljstva od jela i pića,
da nema uživanja u ljubavnim odnosima, slušanju muzike
itd.« — A u jednom pismu upućenom Pitokleju kaže: »Razapni
sva jedra i pobegni od obrazovanja, moj dragi prijatelju!«
Epiktet ga naziva propovednikom raskalašnog života i obasipa ga
najvećim pogrdama.
* Zapravo: O Epikurovom efebskom dobu, tj. vremenu koje je pro­
veo kao efeb. — Prev.

334
 Među njegovim učenicima bio je i Metrodorov brat Timo-
krat®, koji je kasnije napustio njegovu školu. U jednoj knjizi
koju je napisao posle odlaska iz njegove škole i koja nosi naslov
0 zabavi, on priča da je Epikur dvaput dnevno povraćao zbog
toga što bi se prejeo, a što se njega samoga (Timokrata) tiče,
on je imao mnogo muke da se oslobodi tih noćnih filozofskih
7 sedeljki i te mistične zajednice. Dalje kaže da je Epikurovo
poznavanje filozofije bilo vrlo ograničeno, a još manje njegovo
poznavanje života; da je njegovo telesno stanje bilo jadno*,
tako da godinama nije mogao da se digne sa stolice; da je
svakoga dana trošio ćelu minu za trpezu, kao što i sam Epikur
kaže u pismu upućenom Leontioni i u pismu filozofima u
Mitileni. Dalje, da su s njim i Metrodorom živele i druge
hetere — Mamarion, Hedia i Erotion i Nikidion. On tvrdi da
se Epikur u svojih trideset sedam knjiga O prirodi vrlo mnogo
ponavlja i da se većim delom u njima prepire s drugima,
najviše s Nausifanom, a evo njegovih reći: »Nek idu do đa­
vola! Ako iko, on7 (Nausifan) je, kad bi hteo da nešto iskaže,
8 posedovao naduvenost sofiste, kakvu imaju i drugi ljudi rop­
ske duše.« Pored toga, on u jednom pismu o Nausifanu kaže:
»To ga je toliko razbesnelo da me je grdio i sebe nazvao mojim
učiteljem.« Epikur je navodno ovog Nausifana zvao meduzom**,
neznalicom, varalicom i kurvom. Platonove učenike je nazivao
»Dionizovim ulizicama«, samoga Platona »zlatnim« mladićem,
a Aristofana propalicom koji je proćerdao očevinu pa se odao
skitničarenju i nadrilekarstvu. Protagora je nazivao nosačem i
Demokritovom pisaricom i seoskim učom. Heraklita je nazvao
smutljivcem, Demokrita Lerokritom (veštakom u brbljanju),
a Antidora — Sanidorom (koji se ulaguje oko darova — prev').
Kinike je nazvao neprijateljima Grčke, dijalektičare — kva-
riteljima, a Pirana neotesanom neznalicom.
9 Međutim, svi ovi nisu pri čistoj svesti. Jer, naš filozof
ima mnogo svedoka koji mogu posvedočiti njegovu nenad­
mašnu dobra volju (naklonost). O tome sveđoči najpre njegova
rodna zemlja koja mu je u njegovu čast podizala statue u
bronzi, zatim njegovi prijatelji, kojih ima toliko mnogo da
se po broju ni čitavi gradovi ne bi mogli s njima meriti, kao
1 sve njegove pristalice i učenici koje su draži njegova učenja
privezati za njega kao lanci, (osim Metrodora8 iz Stratonikeje,
koji je prešao Kameađu, verovatno zato što ga je pritiskivala
* Elijan priča (frg. 39: de Epicum eiusque discipulis) da su sva
tri Epikurova brata bila bolesna. Plutarh pominje vodenu bolest. — Preo.
** pleiimona, svakako u nekom veoma pogrdnom značenju. — Prev.

335
 preterana dobrota njegovog učitelja). O tome dalje svedoči
to što njegova škola postoji i dalje, bez prekida, kroz čitav

10 niz načelnika koji dolaze jedan za drugim dok su gotovo sve

ostale škole izumrle.* Ovo, dalje, potvrđuje njegova zahval­
nost prema roditeljima, odanost braći, plemenitost prema ro­
bovima i slugama, što dokazuju i odredbe u njegovom tes­
tamentu i činjenica da su oni bili njegovi učenici u školi,
među kojima je najistaknutiji bio onaj Mis koga smo ranije
već pomenuli. Uopšte rečeno, najbolji dokaz je njegova dobrota
i ljubav prema ljudima. On je prema drugima osećao takvo
poštovanje da čak nije ni ulazio u politički život. Proveo je
ceo svoj život u Grčkoj, uprkos svim nevoljama koje su za­
desile u to doba njegovu zemlju. Svega dva ili tri puta je
otišao u Joniju u posetu svojim prijateljima. Prijatelji su do­
lazili iz svih krajeva k njemu i živeli s njim u njegovom vrtu.

11 To priča Apolodor, koji takođe kaže da je Epikur kupio vrt

za osamdeset mina. I Diokle u trećoj knjizi svoga dela Izvod
kaže da su Epikur i njegovi prijatelji živeli vrlo jednostavnim
i skromnim životom. U svakom slučaju oni su se zadovoljavali
— kako kaže on — mericom nekog slabog vina, a uglavnom
je njihovo piće bila voda. On dalje priča kako Epikur nije
smatrao da njihova svojina treba da bude zajednička, kao što
je to tražio Pitagora svojom izrekom da su sve stvari prija­
teljima zajedničke; jer to je, po njegovom mišljenju, znak
nepoverenja, a ako nema poverenja, nema ni prijateljstva. U
svojim pismima lično govori o tome da se zadovoljava samo
običnim hlebom i vodom. »Pošalji mi malo sira, kitnijskog.
da mogu biti raskošan ako mi se prohte.«
Takav je bio taj čovek, koji je učio da je cilj svega uži­
vanje.** O njemu i Atenej ovako kaže u jednom epigramu
(Anthol. Plan., IV, 43):
12 O ljudi, vi se mučite radi bezvrednih stvari i radi
koristi neprestano počinjete sa svađama i ratovima.
Ali bogatstvo može da ovlada tek malim delom prirode,
a samo mu zanesena ludost pridaje neograničeno prostranstvo.
Ovo je Epikur, mudro dete Neoklejevo, čuo ili od Muza
ili sa svetih tronožaca Pitije.

* Od 270. do 44. pre n.e., dakle period od 227 godina, prema Suiđinim
podacima.— Prev.
** Verovatno je čitav ovaj opis, kojim brani Epikura, Diogenov. —
Prev.

336
 Još više ćemo saznati u svom daljem proučavanju na osnovu
njegovih učenja i izreka.
Diokle kaže da je od starih filozofa najviše držao do
Anaksagore (mada se u nekim stvarima nije slagao s njim)
i Sokratovog učenika Arhelaja. Dalje kaže on da je svoje
prijatelje vežbao u tome da njegova dela uče napamet9.
13 Apolodor nam u svojoj Hronici priča da je ovaj naš fi­
lozof bio učenik Nausifana i Praksifana, ali on sam to poriče
u pismu upućenom Eurilohu i kaže da je bio sam svoj uče­
nik. On takođe kaže da nije postojao nikakav filozof Leukip10, to
isto i Hermarh, mada neki tvrde, a među njima i epikurejac
Apolodor, da je on bio Demokritov učitelj. Demetrije iz Mag­
nezije kaže da je (Epikur) slušao i Ksenokrata.
Služio se običnim govorom da bi označio stvari. Gramatik
Aristofan ističe da je taj način izražavanja najkarakteristič-
niji za njega. On je bio tako jasan pisac da je u svom delu
14 O retorici zahtevao da jasnoća bude jedinstven zahtev i sred­
stvo retorike. A u poslanicama, umesto običnog pozdrava
»zdravo«, upotrebljava izraze »Da si mi dobro i zdravo« i
»Živi kreposno!«.
Ariston* u svom Životu Epikura iznosi da je svoje đelo
Kanon prepisao iz Nausifanovog Tronošca** i dodaje da je
Epikur bio učenik toga čoveka i platonika Pamfila na Samosu.
Dalje priča da je počeo da se bavi filozofijom kad mu je bdio
dvanaest godina i da je sopstvenu školu otvorio u trideset
drugoj godini života.
Rođen je bio — tako priča Apolodor u svojoj Hronici — u
vrećoj godini sto devet olimpijade (342. pre n.e.) za vreme
arhonta Sosigena, sedmoga dana meseca Gameliona11, sedam
godina posle Platonove smrti. Kad mu je bilo trideset dve
godine, osnovao je jednu filozofsku školu najpre u Mitileni i
Lampsaku, a pet godina kasnije preselio se u Atinu, gde je
umro u drugoj godini sto dvadeset sedme olimpijade (271—270),
za vreme arhonta Pitarata, navršivši 72 godine života. Školu
je primio Agemortov sin Hermarh, rodom iz Mitilene. Epikur
je umro od kamenca koji hau je zatvorio mokraćni kanal, po­
što je bolovao četrnaest dana: — Tako priča Hermarh u svojim
pismima. U vezi s tim Hermip priča da je Epikur ušao u bron-
15 zanu kadu s mlakom vodom i da je zatražio čisto vino, koje
je posrkao, zatim je svojim prijateljima preporučio da se se-
ćaju njegovih učenja — i tako izdahnuo.
* Svakako Ariston iz Aleksanđrije, akademik. — Preo.
** Tripous. — Prev.

22 Diogen 337
16 Evo jednog mog epigrama o njemu (Anthol. Pal., VII, 106):
Zbogom, prijatelji moji, i sećajte se mojih
učenja: to je Epikur kao poslednje rekao na samrti.
Ušao je u toplu vodu, popio čisto vino
i zajedno s tim gutljajem našao i hladnu smrt.
To je život ovoga čoveka, a takav je bio i njegov kraj.
Njegova posleđnja volja* je bila ovo:
»Na osnovu ovoga, ja sve svoje predajem Aminomahu, sinu
Filokratovu iz Bate, i Timokratu, sinu Demetrijevu iz Potama,
prema dokumentu o poklonu koji se nalazi u Metrou, pod uslo-
17 vom da vrt i sve što uz njega pripada stave na raspolaganje Her-
marhu, Agemortovu sinu, iz Mitilene, i njegovim drugovima
u filozofiji, i onima koje bi Hermarh ostavio kao svoje na-
slednike, da u njemu žive i neguju filozofiju. A svojim dru­
govima u filozofiji poveravam zadatak da pomažu Aminomaha
i Timokrata i njihove naslednike, da po najboljim svojim mo­
gućnostima sačuvaju zajednički život u vrtu, i njihovim na-
slednicima da pomažu u održavanju vrta isto onako kao što
će ga predati naši naslednici-filozofi. A kuću u Meliti neka
Aminomah i Mimokrat daju Ermarhu i njegovim drugovima-
18 -filozofima, da žive u njoj sve dok Hermarh bude živ.** A od
prihoda sa imanja predatog Aminomahu i Timokratu neka
oni po mogućnosti zajedno sa Hermarhom gledaju da stvore
sredstva, prvo, za prinošenje pogrebnih darova mom ocu, majci
i braći, drugo, za uobičajenu proslavu moga rođendana desetog
dana Gameliona svake godine, i za uobičajeni svečani sasta­
nak mojih drugova-filozofa dvadesetog dana svakog meseca
za uspomenu na mene i Metrodora, prema odredbama koje
sada važe. Neka proslave i dan u mesecu Posejdonu kao dan
uspomene na moju braću, i tako isto i dan u mesecu Meta-
gejntinonu za uspomenu na Polijena, kao što sam to ja radio.
19 Neka se Aminomah i Timokrat staraju o Epikuru, Metrodo-
rovom sinu, i o Polij enovom sinu, sve dok oni uče i žive za­
jedno s Hermarhom. Neka se oni isto tako postaraju za izdr­
žavanje Metrodorove kćerke, a kad dođe u godine da je udaju
za čoveka koga bude Hermarh odabrao među učenicima škole,
pod uslovom da je poslušna i da sluša Hermarha. Od mojih
prihoda neka Aminomah d Timokrat za njeno izdržavanje svake
godine toliko primaju koliko izgleda primerno, u sporazumu
s Hermarhom.«
* Testament. — Prev.
** Diog. L. X 52. — Prev.

338
20 »Neka oni Hermarha odrede za upravljača nad prihodima,
tako da sve bude preduzeto i urađeno u sporazumu s njim,
jer je on sa mnom ostario u filozofiji i jer sam ga ostavio
kao upravnika naših drugova filozofa. A kad devojka postane
punoletna, neka joj Aminomah i Timokrat isplate miraz tako
što će od imanja uzeti onoliko koliko to stanje dopušta. Neka
se postaraju i za Nikanora, kao što sam i ja dosad radio,
tako da niko od mojih drugova filozofa koji su mi činili
usluge u životu i pokazivali mi odanost u svakom pogledu,
i odlučili da zajedno sa mnom ostare u ovoj školi, ne trpi
od pomanjkanja stvari potrebnih za život, ukoliko za to ima
sredstava.«
21 »Sve moje knjige koje imam da se daju Hermarhu.«
»A ako se što dogodi Hermarhu pre nego što Metrodorova
deca odrastu, Aminomah i Timokrat će dati od sredstava koja
sam ja zaveštao, ukoliko je to moguće, za sve potrebe sve
dotle dok budu dobrog vladanja. Neka se oni postaraju i za
sve ostalo u saglasnosti s mojim odlukama. Neka se sve iz­
vrši ukoliko je to u njihovoj moći. Od robova oslobađam Misa,
Nikiju, Likona, a slobodu poklanjam i Fedriji.«
22 A bio je već na samrti kad je Idomeneju napisao ovo
pismo:
»Ovo je srećni dan i ujedno poslednji u mom životu kada
vam pišem ovo. Stalno me prate bolovi strangurije, a bolovi
od dizenterije su takvi da su dostigli najveću meru. Ali svim
tim nevoljama nasuprot ja stavljam duševnu radost zbog us­
pomene na sve naše razgovore koje sam s vama vodio. A ti
se staraj o Metrodorovoj deci onako kako to odgovara tvome
životnom stavu prema meni i filozofiji.«
To je bio njegov testament.
Imao je mnogo učenika, među kojima je najčuveniji bio
Metrodor*, sin Atenaja ili Timokrata i Sande, iz Lampsaka;
od svoga prvog poznanstva s Epikurom nije ga nikad napus­
tio osim jedanput na šest meseci koje je proveo u poseti svom
rodnom zavičaju, i odakle mu se ponovo vratio. Njegova do-
23 brota je bila isprobana na sve načine, kao što i sam Epikur
svedoči u uvodima u svoja dela i u trećoj knjizi Timokrata.
Takav je on bio. Svoju sestru Batis dao je Idomeneju za
ženu, a sam je uzeo heteru Leontiju iz Atine za priležnicu.
Bio je neustrašiv kad bi ga zadesile nevolje, kao i pred smrt,
kao što priča Epikur u prvoj svesci svojih Uspomena. Po pre­
denju umro je sedam godina pre Epikura, u svojoj pedeset i
* 330—277. pre n.e., omiljeni učenik Epikurov. — Preo.
22*
339
 trećoj godini12. Epikur u svome testamentu, o kome je već
bdio reći, jasno govori o njemu kao već pokojnom, i svojim
naslednicima daje uputstva da se staraju o Metrodorovoj deci.
Spomenuti Timokrat13, Metrodorov brat, lakomislen čovek, bio
je takođe jedan od njegovih učenika.
23 Metrodor je napisao ove knjige: Protiv lekara (tri knjige),
O senzacijama, Protiv Timokrata, O velikodušnosti, O Epiku-
rovu lošem zdravlju, Protiv dijalektika, Protiv sofista (devet
knjiga), Put ka mudrosti, O promeni, O bogatstvu, Protiv De-
mokrita, O plemenitom poreklu.
Učenik mu je bio i Polien*, sin Atenodorov, iz Lampsaka,
pristojan i ljubazan čovek, kao što tvrdi Filodem i njegovi
učenici. Zatim Hermarh, sin Agemortov iz Mitilene, koji ga
je nasledio; ovaj je bdo sin siromašnog oca i u početku se
bavio retorikom.
25 Njegove najbolje knjige su ove: Rasprave u vidu pisama
o Empedoklu (u 22 knjige), O matematici, Protiv Platona, Pro­
tiv Aristotela.
Bio je veoma sposoban čovek. Umro je od paralize.
Zatim dolazi Leontej iz Lampsaka i njegova žena Temista,
kojoj je Epikur pisao pisma. Dalje, Kolotes** i Idomenej, ta­
kođe iz Lampsaka. I ovi su bili ugledni ljudi, a među njima
je bio i Polistrat jkoji je nasledio Hermarha; ovoga je nasledio
Dionizye, a njega Basilid. Apolodor, s nadimkom Kepotj'ranos
(tiranin vrta), koji je napisao preko četiri stotine knjiga, .akođe
je čuven. Zatim dva Ptolemeja iz Aleksandrije, jedan Crni a
drugi Beli; Zenon iz Sidona, Apolodorov učenik, čovek koji je
26 mnogo pisao. Demetrije, s nadimkom Lakon (Lakedemonac), i
Diogen iz Tarza, koji je napisao odabrana predavanja, i Orion i
ostali koji su pravi epikurejci prozvali sofistima.
Bila su još tri Epikura: jedan sin Leonteja i Temiste,
drugi iz Magnezije, a treći je bio učitelj ratne veštine.
Epikur je vrlo mnogo pisao, i velikim brojem knjiga
nadmašio je sve: ima ih otprilike trista omota. One ne sadrže
ni jedan jedini citat iz dela drugih autora; sve su to isključivo
Epikurove reči. Hrizip je pokušavao da ga premaši u tom
obimnom pisanju — kako priča Karnead koji ga naziva knji­
ževnim parazitom. Jer, što god je Epikur napisao, toliko isto

* — jedan od 4 stuba škole; pominju ga 1 Ciceron i Seneka (citira

njegovo pismo Epikuru). — Preo.
** Plutarh je napisao delo protiv njega. Kolotes je verovao da je
jedini pravi život onaj prema Epikurovom učenju. — Preo.

340
27 je napisao i Hrizip, i to iz zavisti. Zbog toga je često pisao o
istim stvarima i pisao je sve što mu je palo na pamet, i u
brzini je ostavljao stvari nedspravljene, pa i pored toga, ima
toliko citata da samo oni ispunjavaju čitavu knjigu, baš onako
kao što se to može reći i za Zenona i Aristotela.
Tako mnogobrojna i takva su dela Epikurova, a najbolja
među njima su ova: O prirodi (37. knjiga), O atomima i o
praznini, O ljubavi, Izvod iz knjige o prigovorima fizičarima.
Protiv Megarika, Problemi, Glavna učenja (Kyriai dćxai), O iz­
boru a izbegavanju, O kralju, O kriteriju, ili Kanon, Hairedemos,
28 0 bogovima, O pobožnosti, Hegesianaks, O načinu života, O pra­
vičnom postupku, Neokle Temisti, Simpozijum, Euriloh M e-
trodoru o viđenju, O uglu u atomu, O dodiru, O sudbini, Te­
orije o osećajima Timokratu, Prognostikon (o istraživanju bu­
dućnosti)^ slikama (idolima), Protreptikos (Uvod u filozofiju),
Aristobul, O muzici, O pravičnosti i ostalim vrlinama, O poklo­
nima i zahvalnosti, Polimed, Timokrat (tri knjige), Metrodor
(pet knjiga), Antidor (dve knjige), Teorija o bolestima (i smrti)
Mitru*, Kalistolas, O kraljevstvu, Anaksimen, Pisma.
Pokušaću da iznesem njegova učenja u ovim delima,
navodeći tri njegove poslanice, u kojima je Epikur izložio u
izvodima celokupnu svoju filozofiju. Izneću i njegove Glavne
29 misli (Kyriai doxai) i sve ostale njegove izjave koje zaslužuju
da se pomenu, kako bi čitalac14 bio u stanju da sa svih strana
prouči toga čoveka i da zna kakav sud treba o njemu doneti.
Prvo pismo piše Herodotu; njegova sadržana se odnosi na
fiziku. Drugo pismo je upućeno Pitoklesu, i ono raspravlja o
nebeskim pojavama. Treće piše Menojkeju, i u hjemu se na­
laze njegovi pogledi na život. Treba da počnemo s prvim
pismom, samo prethodno treba da kažemo nešto o tome kako
on deli filozofiju.
30 On filozofiju deli na tri dela: kanonički deo, fiziku, i
etiku. Kanonički deo sadrži uvod u sistem i predstavlja sadržaj
jedne knjige s naslovom Kanon. Fizički deo obrađuje celo­
kupnu teoriju o fizici d nalazi se u trideset i sedam knjiga
O fizici i u poslanicama, u skraćenom obliku. Etički deo ras­
pravlja o izboru i izbegavanju; to se nalazi u knjigama O na­
činu života, i u poslanicama i u knjizi O kraju. Obično kanonički
deo povezuje sa fizičkim; prvi deo nazivaju O kriteriju i prin­

* Delo je sačuvano u papirusima iz Herkulana, gde je postojala bo­

gata biblioteka o E. filozofiji Zatrpana prilikom izliva Vezuva, 79. god.
n.e. — Prev.

341
 cipu, ili O elementarnim znanjima; fizički deo nazivaju O posta-
janju i nestajanju u prirodi, a etički deo se bavi stvarima koje
treba tražiti i dzbegavati, načinom života i krajnjim ciljem.
31 Dijalektiku odbacuju kao izlišnu; dovoljno je da se fi­
zičari (prirodnjaci) upravljaju prema prirodnom govoru* sa­
mih stvari. U Kanonu Epikur stalno govori da su kriteriji
istine naši osećaji (oseti), pojmovi (prolepsis) i afekti (osećanja),
a epikurejci dodaju još predstave fantazije (phantastikas
epibolšs)**. O tome on govori i u Izvodu upućenom Herodotu
i u svojim K'yriai doxai. On kaže: »Svaki osećaj je alogičan,
bez razloga; jer osećaj se ne pokreće sam od sebe niti on,
pokrenut nečim drugim može išta oduzeti [od onog što jeste]
ili mu dodati. Niti je išta u stanju da njega ocenjuje ili opo­
vrgava. Jer niti je moguće da se na osnovu sličnog osećaj a
oceni njemu slični osećaj, pošto su oni po svojoj snazi jednaki,
niti se na osnovi različnog osećaja može oceniti od njega raz-
32 ličiti osećaj, per se svaki od njih smatra za nešto različito. Niti
se na osnovi nekog tuđeg osećaja može oceniti tuđi osećaj;
jer jednako pazimo na sve. Ni mišljenjem se osećaj ne može
ocenjivati; jer svako mišljenje zavisi od osećaja. Istinitost ono­
ga što se oseća osvedočava se tek time što postoji sposobnost
za osećaje, osećajnost. Gledanje i slušanje jesu nešto trajno
kao i sposobnost da se oseti bol. Zbog toga je moguće da se i
ono što je nepoznato označi onim što se pojavljuje (osećajnost).
Sve misli ponikle su iz osećaja kako u pogledu okolnosti koje
su potrebne za njihov nastanak, tako i u pogledu odnosa, u po­
gledu sličnosti i povezanosti; pri čemu i mišljenje nešto do­
prinosi. Uobraženja sumanutih*** i slike sna isto su tako is­
tiniti; jer oni pokreću; međutim, ono što ne postoji i ne po­
kreće.«
33 Prolepsis (anticipacija) je, kažu epikurejci, takoreći pojam
ili pravilno mnenje, ili misao ili opšta predstava (ideja) zadr­
žana u razumu, to jest sećanje na neki predmet koji se često
pojavljivao, kao, na primer: »Ovo ovde je čovek, jer čim iz­
govorimo reč čovek, odmah se pomoću prolepse (anticipacije),
kojoj su prethodili osećaji, može oblikovati njegov lik.« »Tako
sve ono što prvobitno leži u reci samoj postaje potpuno jasno.
I mi nikad ne bismo potražili ono što tražimo kad ne bismo
znali šta je ono što tražimo.« Na primer: »Ono tamo što malo

* Vidi Diog. Laert. X 37, 73, 82, 152. Lucr., De rer. nat. III, 931 ss.
** koje stvaraju izvanredno fini atomi, X 64; Lucret., de rer. nat.
II, 740; IV 722. — Prev.
*** Sext. Emp. ađv. mathem., VIII, 63. — Prev.

342
 dalje stoji jeste konj ili vo, pre nego što donesemo takav sud,
moramo pomoću prolepse već znati oblik konja ili vola. 1 mi
ne bismo dali ime nečemu da nismo prethodno saznali za nje­
gov oblik pomoću prolepse.« Prolepse su dakle sasvim jasne.
Predmet jednog suda proizlazi iz nečeg što je prethodno pot­
puno jasno, i pomoću toga mi stvaramo rečenicu, na primer:
»Odakle mi znamo da je ovo čovek?«
34 Mišljenje (mnenje) epikurejci nazivaju pretpostavkom i
kažu da ono može biti istinito, ili pogrešno* Tačno je ako biva
naknadno potvrđeno, ili ako ne bude dokazom opovrgnuto; a
ako je lažno, onda naknadno neće biti utvrđeno ili će biti doka­
zom opovrgnuto. Zbog toga su oni uveli i izraz »što čeka (bu­
duće)«, kao što mi čekamo da se kući približimo, i tek onda
saznajemo kako izbliza izgleda.**
Epikurejci priznaju da postoje dva stanja osećanja (afekta):
zadovoljstvo i bol, koja se javljaju u svakom živom biću; za­
tim da je jedan afekt za to biće pogodan, a drugi neprijateljski.
Prema tim afektima se određuje izbor i odbacivanje.*** Dalje,
postoje dve vrste istraživanja, od kojih se jedno odnosi na
stvari, a drugo samo na reči.****
Toliko o podeli i kriteriju u glavnim crtama.
A sad da se vratimo poslanici.*****
»Epikur pozdravlja Herodota
35 Za one, moj dragi Herodote, koji ne mogu da razumeju
svaku pojedinost iz mojih spisa o prirodi, ili ne mogu da se
upuste u proučavanje mojih opširnijih rasprava, ja sam ovde
pripremio jedan izvod iz celokupnog dela, da bi mogli da za­
drže u pamćenju moja osnovna učenja1*, da bi u svakoj pri­
lici mogli da imaju pomoćno sredstvo za najvažnije tačke mo­
ga učenja ukoliko bd se, naravno, bavili proučavanjem pri­
rodnih pojava. Ali i za one koji su u proučavanju vasione već
dosta odmakli biće dobro ako stalno imaju prai očima moje
* Diog. Laert, X, 124. — Prev.
** Upor. Lucret. De rer. nat. IV, 354 1 501 ss. Epikurovl učenici rado
uzimaju upravo ovaj primer za objašnjenje pojave o kojoj je ovde reč.
— Prev.
*** To znači da su bol odnosno zadovoljstvo kriteriji na osnovu
kojih se za nešto odlučujemo ili ga odbacujemo. — Prev.
**** Upor. Diog. Laert, X , 37. -— Prev.
***** Izgleda da je rukopis ove poslanice neko prepisivao zajedno s
marginalijama i zabeleškama čak i na onim mestima gde one prekidaju
sam tok izlaganja. V. 39, 40, 43, 50, 66, 71, 73, 74, 75. Te sholije su štam­
pane kurzivom. — Prev.

343
 osnovne naučne stavove radi svoga upravljanja, jer jasan pre­
gled je često mnogo važniji nego poznavanje pojedinosti. Ra-
36 zume se da i ovima neprestano treba posvećivati pažnju, ali
od svega toga treba zapamtiti samo toliko da je čovek u sta­
nju da posmatra najvažnije procese u prirodi i da sam počne
s pojedinačnim istraživanjem, pod pretpostavkom, razume se,
da je pravilno i dobro shvatio glavne crte moga učenja i dobro
ih zapamtio. Jer i onom čoveku koji poseduje celokupno znanje
potrebna je, radi dubljeg shvatanja, pre svega, sposobnost da
svoja posmatranja iskoristi onako kako treba tako što će ih
svesti na osnovne pojmove i na proste reči. Jer, nemoguće je
prikupiti rezultate neprekidnog marljivog proučavanja vasione
ako nismo u stanju da kratkim formulama obuhvatimo i za­
držimo u pamćenju sve što je izraženo tačno u pojedinostima.
37 Pošto je ovakav postupak koristan za sve one koji se bave
proučavanjem prirode, ja, koji ovom predmetu posvećujem sav
svoj rad i uživam u mirnom spokoj stvu ovog života, pripremih
za tebe upravo jedan takav izvod i priručnik mojih učenja
kao celine.
Pre svega, moj dragi Herodote, treba jasno shvatiti šta
to reči označavaju (šta im leži u osnovi) da bismo, pozivajući
se na to, mogli dobiti čvrst oslonac za procenjivanje mnogo­
strukih mišljenja, pitanja i problema i da se naše izlaganje
bez određenog suda ne bi gubilo u beskrajnost, ili da ne bismo
38 rečima samo mlatili praznu slamu. Mi se moramo, dakle, čvrsto
držati prvobitnog značenja naših osnovnih pojmova, kojemu
nije potrebno nikakvo naročito dokazivanje, ako želimo da za­
uzmemo jednu čvrstu tačku na ikoju se možemo osloniti pri ras­
pravljanju o svemu što naslućujemo, što je sporno i što je
sumnjivo. Zatim se na svaki način moramo držati svojih čulnih
opažanja, to jest jednostavno postojećih utisaka i razuma ili
bilo kog drugog kriterija, a isto tako moramo voditi računa
i o našim osećanjima da bismo raspolagali sredstvima za od­
ređivanje onoga čemu je potrebna potvrda i onoga što je još
nepoznato.
I kad smo sve ovo jasno shvatili, onda je već vreme da
razmotrimo naše saznanje o nepoznatom-
Pre svega, od ničega ne nastaje ništa.* Jer da nije tako,
39 moglo bi sve postati od svega a da za to ne bi bilo potrebno
nikakvo seme**. I kad bi ono što nestaje prešlo u nepostojeće,

* To je, uostalom, bilo učenje svih pređsokratika. — Prev,

** Lucret., De rerum natura, 1, 125 ss. — Prev.

344
 onda bi već odavno nestalo sve što postoji, jer ne bi postojalo
ništa u što bi se pretvorilo. Ali Sve (ćelo, celina) je uvek bilo
onako kakvo je sada i uvek će tako biti, jer ne postoji ništa u šta
bi se ono moglo pretvoriti. Jer, osim Svega (celine) ne postoji
ništa što bi u njega moglo prodreti i na taj način ga izmeniti.«
(To kaže on u »Velikom izvodu«, na početku i u prvoj knjizi
spisa »O prirodi«. Sholija.)
»Sve se sastoji od materije i prostora. Jer i samo čulno
opažanje16 na svakom mestu dokazuje da postoje tela, a razum
mora da se oslanja na čulno opažanje kad pokušava da nepo-
40 znato objasni poznatim. A kad ne bi bilo onoga što takođe
zovemo »praznina« (kenon) ili »mesto« (chora), ili »nedodirljivo
po prirodi« (anaphe physin)*, tela ne bi imala ništa u čemu
bi postojala ni u čemu bi se kretala, kao što se očigledno
kreću. Izvan tela i prostora ne postoji ništa što bismo mi po­
moću razuma, ili po nekoj analogiji, mogli shvatiti da postoji.
Jer kad govorimo o materiji i prostoru, mi u njima vidimo
bitnosti kao takve, a ne možda njihove bitne osobine ili akci-
dencije, kako ih zovemo.
A neka od tela (to kaže u prvoj knjizi dela »O prirodi«
i u četrnaestoj i petnaestoj knjizi i u » Velikom izvodu«.
Sholija) su složena (sastavljena), druga su, opet, elementi od
41 kojih su ovi spojevi napravljeni. Ovi elementi (atomi) su
nedeljivi i nepromenljivi, i moraju biti takvi ako stvari ne
treba da budu sve uništene i da pređu u nepostojanje (to me
on), pa moraju biti dovoljno jaki da izdrže i kad se spojevi
raspadaju, jer je njihova priroda čvrsta i ne mogu se nigde
i ni na koji način raspasti (dialythesetai)17. Iz toga proizlazi
da elementi stvari (archai) moraju biti nedeljive supstance
tela (atomi).
Vasiona (to pan — Sve) je takođe neograničena (apeiron).
Jer sve što je ograničeno ima i krajnost, a krajnost se može
videti samo u odnosu prema nečem drugom.18 A izvan celo-
kupnosti (t6 pan) ne postoji ništa čime bi se moglo upoređivati.
Ona nema, dakle, kraja, a, prema tome, ni granice, i budući
da nema granica, ona mora biti neograničena ili beskrajna.
Celokupnost (vasiona, to pan) je beskrajna i po mnoštvu
42 atoma i po veličini praznog prostora. Jer, da je praznina ne­
ograničena a da tela ima ograničen broj, onda se tela nigde
ne bi mogla smiriti, nego bi bila razbacana po neograničenom
prostoru, pošto ne bi bilo ničega na šta bi se tela mogla
osloniti ili što bi ih zaustavilo prilikom njihovog skoka uvis
* Lucret., De rer. nat. I, 426. — Prev.

345
 (kolizije) ili sudaranja. A kad bi praznina bila ograničena a
broj tela beskrajan, u prostoru ne bi bdio mesta za njih.
Uz to, nedeljivi i puni sastavni đelovi (mesta) tela (koji
nemaju praznine u sebi) — iz kojih nastaju spojevi (synkriseis)*
d u koje se ona raspadaju — nepregledni su u raznolikostima
njihovih oblika. Jer, nemoguće je da toliko raznovrsnosti (tako
raznovrsne stvari) koje mi vidimo mogu nastati iz nekog od­
ređenog i shvatljivog broja istovetnih oblika. I za svako uo-
bličavanje broj atoma je naprosto beskrajan, ali raznovrsnost
oblika, mada beskrajno velika, nije jednostavno beskrajna, ne-
43 go se samo ne može obuhvatiti brojem. (Jer ni deljivost se ne
nastavlja u beskraj, nego prestaje— kaže on malo kasnije;
ali tome dodaje: »pošto se samo kvaliteti menjaju, trebalo bi
i atome prema njihovoj veličini jednostavno povećati u bes­
kraj.« Sholija.)
Atomi se neprestano kreću kroz čitavu večnost. (Malo
kasnije on kaže takođe da se atomi kreću jednakom brzinom,
pošto »praznina« podjednako prima i najlakše i najteže atome.
Sholija). Neki od atoma odvajaju se na znatnom rastojanju
jedan od drugog, dok se drugi više-manje samo okreću, na
jednom mestu u slučaju da dođu u preplitanju (vrtlogu — tei
periplokei kekleimenai) u kosi položaj, ili ih je okružila masa
drugih atoma spremnih za vrtlog.19
44 To je zato što je svaki atom od ostalih atoma odvojen
prazninom, a ova ne može da im da nikakav oslonac (pokre­
tima atoma). Čvrstina atoma je sada uzrok da se oni prilikom
sudara odbijaju jedan od drugoga koliko im to međusobni vrt­
log (kolizija) dozvoljava da se ponovo vrate na staro mesto
zbog toga što su se u koliziji ponovo isprepletali. Čitavom
ovom procesu nema početka, pošto i atomi i praznina (prostor)
postoje od večnih vremena. (On malo kasnije** kaže da atomi
uopšte nemaju nikakvih kvaliteta, osim oblika, veličine i težine.
Ali, da se zajedno s položajem atoma menja i njihova boja, o
tome on govori u »Dvanaest početnih razloga«; dalje kaže da
atomi nemaju ma kakvu određenu veličinu: svakako, naša čula
nikad nijedan atom nisu videla. Sholija.)
45 Sve ovo što sam dosad rekao daje dovoljnu osnovu za
naše shvatanje i razmišljanje o prirodi stvari.
Postoji, dalje, beskrajan broj svetova, od kojih su neki
slični našem svetu, a drugi nisu slični.20 Jer i atomi, beskrajni
po broju, kao što smo upravo sad dokazali, nošeni su sve da­
* Tj. stvari vidljivog sveta. — Prev.
·* Upoređi X 54.

346
 lje i dalje u svom kretanju. Jer atomi, od kojih bi mogao
nastati svet, ili kojima bi se neki svet mogao oblikovati,
nisu svi upotrebljend za jedan jedini svet ili na jedan odre­
đeni broj svetova, bilo da oni liče na ovaj naš svet ili da mu
nisu slični. Zato nema ničeg što bi smetalo pretpostavci da
postoji beskrajan broj svetova (apeiria ton kosmon)*.
Dalje, postoje otisci (slike, snimci, idoli — eidola — , si-
46 mulakri) koji imaju potpuno isti obHk kao i čvrsta tela, ali se
svojom finoćom veoma razlikuju od stvari koje mi zapažamo
pomoću njih. Jer nije isključeno da u vazduhu nastaju takva
odvajanja, zatim podesne prilike za izrađivanje udubljenja i
tananosti, i naposletku, oticaji istog oblika i položaja koje su
imali u čvrstim telima iz kojih proizlaze. A te otiske mi na­
zivamo »sličicama« (eidola, simulacra). Pošto im ništa ine pre-
prečuje put, njihov let kroz prazninu vrši se za neshvatljivo
kratko vreme na svakom rastojanju koje se može zamisliti.
Jer ono što nam u tom letu (kretanju) izgleda kao usporenje
ili ubrzanje, u stvari nije ništa drugo do postojanje otpora ili
nedostatak neke prepreke.
47 Razume se da telo koje se kreće samo (tj. eidolon, ili
simulacrum) ne dolazi istovremeno na više mesta ako imamo
u vidu vremenske deliće koji su shvatljivi samo razumu21, jer
to je nemoguće; ali ako imamo u vidu vreme koje se može saz­
nati čulima, ono dolazi istog trenutka čim se odvojilo od bilo
koga mesta u beskrajnom prostoru, a ne (samo odande) odakle
možemo primetiti kretanje. Jer ako ono izmeni svoj put, to bi bilo
isto kao da je naišlo na neki otpor, mada smo sve dotle sma­
trali da brzina kretanja ničim nije ometana. To je takođe
osnovna činjenica koja zaslužuje da je imamo na umu. Dalje,
nijedna činjenica iz sveta naših zapažanja ne protivi se pret­
postavci da je finoća slika (eidola) vanredno velika. Zbog
toga je i njihova brzina vanredno velika, jer mogu uvek da
nađu neki prazan prostor koji im odgovara. Pored toga, oni u
svom neprekidnom prolazu ne nailaze ni na kakav otpor, ili
na vrlo mali otpor, dok veliko mnoštvo atoma, ili beskrajna
količina atoma, odjednom, svaki put, nailaze na otpor.
48 Pored ovoga treba imati na umu da je nastajanje slika
(eidola) brzo kao misao. Jer oticanje· (heusis) delića sa po­
vršine tela traje neprekidno, mada se pri tom na samim telima
ne može primetiti da se (tela) smanjuju, zato što drugi delića
odmah ponovo dolaze na njihova mesta.22 Delići koji odlaze
* Beskrajnost svetova dolazi iz beskrajnosti atoma i prostora. Vidi
X, 73, 89 i Lucret. De rer. nat., II, 1048. — Prev.

347
 dugo zadržavaju položaj i poredak koji su njihovi atomi imali
kada su stvorili delove čvrstih tela, mada ponekad izgledaju
u neredu i nejasno. I u vazduhu koji nas okružuje stvaraju
se ponekad takvi oblici (eidola)23 koji nastaju veoma brzo jer
nemaju dimenzije u dubinu i tako im nije potrebna materija
da bi se popunjavali, a takve prirodne tvorevine mogu nastati
i na mnoge druge načine. Na njima nema ničeg što bi bilo
u suprotnosti sa čulnim opažanjima, ako obratimo pažnju na
to kako nam čulno opažanje može predati odgovarajuće slike
i utiske iz spoljnjeg sveta.
49 Moramo, dakle, smatrati da mi samo na osnovu ulaska
nečeg što dolazi sa spoljnih predmeta možemo videti njihov
oblik i možemo ih sebi predstaviti.24 Jer nemoguće je da
predmeti spolja mogu u nas kao pečat utisnuti svoju prirodu
boje i oblika posredstvom vazduha koji se nalazi između njih
i nas, ili pomoću svetlosnih zraka, ili bilo kakvih tokova
(strujanja) što prolaze od nas prema njima. Ali svakako ulaze
u nas izvesni otisci (eidola, simulacra), iste boje i istog oblika
predmeta, i to u onoj veličini koja odgovara čulu našeg vida
ili našim mogućnostima stvaranja predstave. Ovi otisci se kre-
50 ću velikom brzinom25 i zato oni u nama stvaraju predstave
jedinstvenih i u sebi savršenih predmeta i zadržavaju slaganje
sa svojim originalom kada vrše otisak na čulo, jer je ovakav
otisak nastao zbog osciliranja atoma u unutrašnjosti čvrstih
tela iz kojih potiču. I ma kakvu predstavu da steknemo direkt­
nim utiskom, bilo u našem umu bilo u čulnom organu, bilo
da je predstavljen sam oblik ili neke druge osobine, taj oblik
je predstavljen u vidu čvrstog tela i on je nastao prema utisku
koji je posledica neprestanog priticanja ili pak isparavanja slika
(otisaka)28. Greška i pogrešan zaključak zavise uvek od onoga
što se u mislima nametne i doda27, a što tek treba da bude
potvrđeno ili bar neosporeno, pa često nije kasnije potvrđeno
ili osporeno (zbog nekakvog kretanja koje u nama samima
postoji s povezanom slikom u duhu — phantastikš epiboli*
— ali se od nje razlikuje — a to je uzrok greške. Sholija).
51 Jer, s jedne strane, predstave koje mi primamo u sebe
preko otisaka (slika), ili koje nastaju u snu, ili pri nekom
drugom radu mišljenja i ostalih moći rasuđivanja — nikada
ne bi bile slične onim realnim i pravim (istinitim) stvarima
da ne postoje izvesne stvari te vrste s kojima m i dolazimo
preko čula u dodir. S druge strane, greška se ne bi pojavila
da sami nemamo još neko kretanje u sebi, tesno povezano s
* (Stvaralačka) predstava. — Prev.

348
 percepcijama onog što je predstavljeno, ali se ipak razlikuje.
A iz toga kretanja, ako se ne potvrdi ili ospori, rađa se gre­
ška; ako se potvrdi ili bar ne ospori, dolazi istina.
52 Ovo gledište moramo svom snagom prihvatiti ako ne treba
da odbacimo kriterije zasnovane na jasnom dokazu čula, niti
da sve to pobrkamo smatrajući grešku za istinu.28
Tako i slušanje (čuvenje) nastaje na osnovu nekog stru­
janja (rheuma) koje dolazi od predmeta koji pušta glas ili
zvuk ili šum, ili bilo koji drugi način čuvenja. Ovo strujanje
se razdvaja u homogene deliće, ali oni u isto vreme sačuvaju
izvesnu međusobnu povezanost i neku naročitu jedinstvenost
koja se pruža sve do onoga tela koje ih je ispustilo i tako
u većini slučajeva izazove percepciju koja odgovara toj po­
laznoj tački, ili, ako toga nema, ukazuje na prisustvo nečeg
53 spoljašnjeg. Jer, da ne postoji neko prenošenje sa predmeta
neke međusobne povezanosti delova, nikad se ovakva senzacija
ne bi mogla pojaviti. Zato ne smemo jednostavno pretpostaviti*
da sam vazduh biva oblikovan poslatim glasom, ili homogenim
atomima — vrlo daleko je od toga da se na vazduh deluje u
ovom smislu. Udarac (plege) koji se u nama javlja kad pustimo
glas, izaziva takav raspored delića kakav služi u stvaranju
strujanja sličnom dahu, a ovo pomeranje izaziva osećaj ču­
venja (slušanja).29
Isto tako moramo verovati da ni miris30, kao i slušanje,
ne bi izazvao nikakvu senzaciju da predmet ne ispušta neke
deliće koji su upravo takvi da nadražuju organ mirisa, jedni
na ovaj način, a drugi na neki drugi način; neki nadražujući
ga na neobičan način i nesređeno, a drugi mimo i prijatno.
54 Mi moramo dalje smatrati tačnim da atomi u stvarnosti
nemaju nikakve osobine koje pripadaju stvarima koje posma-
tramo, osim oblik, težinu i veličinu i one osobine koje su
neophodno povezane s oblikom.31 Jer svaki se kvalitet (osobina)
menja, a atomi se ne menjaju jer, pošto se složena tela raspa­
daju, svakako mora ostati iza njih nešto stalno, čvrsto, neu­
ništivo (neraspadljivo), što omogućava promenu — i to ne
promenu u nešto nepostojeće ili iz nepostojećeg nego često
zbog razlika u poretku, a ponekad i u prilaženju i odlaženju
atoma.32 Zato ovi atomi, koji mogu da se razmeštaju, moraju
biti nerazorivi, ne smeju biti podložni promeni, nego mora
svaki od njih imati svoju određenu masu (onkos)33 i naročita
oblikovanja (schematismos): ovo dvoje svakako mora trajno
postojati.
* Protiv Arhelaja, v.Diog. Laert., II, 17. ■
— Prev.

349
55 Jer, i kod preobražavanja koja se dešavaju pred našim
očima, pretpostavlja se da je oblik inherentan (enyparchon)
kad se sve ostalo odstrani. Međutim, osobine nisu inherentne
i u predmetu koji se menja, kao forma koja je ostala, nego u
potpunosti nestaju iz tela. Tako je ono što je ostalo (grupe
atoma i oblici preobražaja) dovoljno da objasni razlike koje
postoje u složenim telima, pošto nešto bar treba da svakako
ostane i da bude obezbeđeno od uništenja.
Ne srne se, dalje, smatrati da atomi imaju bilo koju i
svaku veličinu34 ako nećemo da dođemo u suprotnost s činje­
nicama; ali moramo svakako priznati da postoje izvesne raz­
like u veličini. Jer, ako je tako, onda nam postaje lakše ob­
jašnjenje o postanku afekata (pathe) i senzacija (aistheseis).
56 A to postojanje svake veličine nije nam nužno za objašnjenje
kvaliteta u stvarima; no kad bi to bio slučaj, do nas bi morali
stizati atomi dovoljno veliki da ih možemo videti; a to se
nikad nije moglo videti, niti, pak, možemo shvatiti kako bi se
to moglo dogoditi da atom postane vidljiv35.
Pored toga, ne sme se pretpostaviti da u svakom ogra­
ničenom telu postoje atomi neograničeni po broju, i to najraz-
ličitijih veličina. Zato moramo odbaciti kao nemoguću svaku
njihovu deljivost na sve manje deliće do beskrajnosti, jer
bismo naposletku sve stvari time suviše oslabili, i morali bismo
sve što postoji potpunim usitnjavanjem pretvoriti u prah i
uništiti ih, to jeste atome,36 do kraja. Ne smemo verovati ni
to da se u ograničenim telima zbiva prelaz u beskrajnost i u
deljivost na sve manje i manje deliće.
57 Jer, kad bi neko rekao da u nekoj stvari postoji beskrajan
broj delića, ma koliko malih, ipak se ne može zamisliti kako
bi jedan takav delić još dalje mogao biti jedna ograničena i
određena stvar po veličini. Jasno je da njeni delići moraju
imati ograničenu veličinu pa makar kako mnogobrojni bili; pod
pretpostavkom da je njihov broj beskrajan, morala bi i nji­
hova veličina da ide u beskrajnost. A pošto sve što je ograni­
čeno ima kraj koji se može shvatiti razumom ako se već ne
može videti, nemoguće je izbeći pretpostavku da do ovoga kraja
postoji još jedan i tako dalje. I ako razmišljamo na ovaj način,
polazeći od jednog kraja do drugog redom, mi moramo idući
u mislima sve dalje naposletku doći u mislima do neograni­
čenog.37
Ono »najmanje« (elaehiston minimum), što još možemo ču-
58 lima opaziti moramo zamisliti tako da nije ni isto s onim što do­

350
 pušta promene niti pak potpuno različito od njega, nego ima ne­
što zajedničko sa stvarima koje se mogu menjati, samo što u
njemu ne možemo raspoznavati delove. Ali, ako možda zbog
ovih zajedničkih osobina mislimo da ćemo u minimumu (»onom
najmanjem«) nešto razlikovati, jedan deo na ovoj, a drugi na
suprotnoj strani, varamo se, jer nam njihova jednakost ne­
minovno mora upasti u oči. Mi ove najmanje deliće vidimo
jedan za drugim počev od prvog, i ne tako kao da zauzimaju
isto mesto; niti, pak, vidimo da jedni delići dodiruju druge,
nego vidimo da zbog njihove specijalne osobine (tj. zato što
su nedeljive jedinice) oni nam stavljaju na raspolaganje neko
sredstvo za merenje veličine; njih ima više ako je izmerena
veličina veća, a manje ako je izmerena veličina manja.
59 Prema ovoj analogiji, mi moramo smatrati da to važi i
za ono najmanje u oblasti atoma; atom se samo svojom sićuš-
nošću razlikuje od onog što opažamo čulima, ali je analogija
ista. Na osnovu analogije u našem iskustvu, mi smo izjavili da
atom ima svoju veličinu; a tu veličinu smo, onakva mala kakva
je, izrazili u većem odnosu (merilu). Dalje, najmanje i naj­
prostije stvari88 treba smatrati kao krajeve dužine89 [tačka] koje
same po sebi kao jedinica daju pomoćno sredstvo za merenje
dužine, bilo veće ili manje, uz upotrebu razumnog zaključivanja,
pošto je direktno posmatranje nemoguće. Jer, jedinstvo (za­
jednica) koje postoji između atoma i nepromenljivih delova
(to jest najmanjih delića površine) dovoljno je da opravda
naše dosadašnje zaključke. Ali nema mogućnosti da bi se
atomski minimi, ako se kreću40, mogli sjediniti u grupe.
60 Mi ne smemo, dalje, onom što je beskrajno pripisivati neko
»gore« ili »dole« kao da u njemu postoji neki najviši (anotato)
položaj (zenit) i najniži (katotato) položaj (nadir)41. U pravcu
nagore, mi ovo najviše nikad ne bismo mogli videti sa bilo
koje izabrane tačke, a ono što treba da bude nadole na zamiš­
ljenom putu u beskonačno bilo bi u isto vreme i gore i dole
u odnosu prema istom stajalištu; ne bismo mogli videti, a to je
neshvatljivo. Mi moramo, dakle, pretpostaviti jedno kretanje
koje se zamišlja nagore u beskrajnost, i jedno kretanje koje
pretpostavljamo da ide nadole, isto tako u beskrajnost, pa
makar se desetine hiljada puta desilo da ono što se kreće u
beskrajnost iznad naših glava stigne ispod nogu onih što se
nalaze iznad nas, ili ono što se kreće nadole od nas stigne na
glave onih što se nalaze ispod nas. Jer, nije manje tačno, da
celokupno kretanje zamišljamo kao svako kretanje usmereno
u dva suprotna pravca u beskrajan prostor.

351
61 Atomi moraju imati jednaku brzinu kad se kreću kroz
prazninu ako ne naiđu ni na kakav otpor. Niti se teži atomi
kreću brže nego mali i laki atomi ukoliko im se na ovom
kretanju ništa ne suprotstavi, niti će se mali atomi kretati
brže od velikih, pod pretpostavkom da uvek nađu prolaz koji
odgovara njihovoj veličini i pod uslovom, naravno, da veliki ne
naiđu ni na kakvu prepreku. Ni njihovo kretanje usmereno
nagore ili ustranu, koje nastaje zbog sudara, niti njihovo kre­
tanje nadole, koje nastaje zbog sopstvene težine atoma, neće
uticati na njihovu brzinu. Sve dok se i jedno i drugo njihovo
kretanje održava u svom stanju, mora i da se nastavlja, i to
brzinom misli, naravno, dok ne naiđe na otpor ili prepreku
tela koje se s njim sudara, ili zbog sudara spolja, ili pak zbog
sopstvene težine atoma.
62 I što se tiče složenih tela (synkriseis, atomskih agregata),
neko će se kretati brže, a drugo sporije, mada svi njihovi atomi
imaju istu brzinu. To je zato što atomi koji se nalaze u sastavlje­
nim telima (agregatima) idu skupa u jednom pravcu42 u najkra­
ćim trenucima stalnog vremena, mada se sami kreću u raznim
pravcima i to u tako kratkim vremenskim razmacima koji se
mogu shvatiti samo umom, ali se pri tom često sudaraju sve
dok čulo najzad ne opazi stalnost njihovog kretanja; jer ne
može se zamisliti da će izvan polja direktnog posmatranja i
najmanji delovi koji se mogu razumom shvatiti predstavljati
kontinuitet kretanja (syneches tes phoras) u ovakvim sluča­
jevima. Mi smatramo da je jedino istinito samo direktno po-
smatranje pomoću čula i direktno poimanje pomoću uma.
63 Ako se sad vratimo na naša čulna saznanja i afekte, jer
tako ćemo steći veći stepen verovatnoće, — onda moramo
priznati da je duša nešto telesno, sastavljeno od finih delića
rasturenih kroz čitavu atomsku masu43 i da se najlakše može
uporediti sa dahom s izvesnom mešavinom toplog, te u jednom
pogledu više liči na dah*, a u drugom na toplotu. Ali postoji
i treći deo, koji se od ova dva pomenuta veoma razlikuje po
finoći svojih atoma, pa je zbog toga oovezan još više sa ostalim
delovima atomske mase.44 Sve to otkrivaju sposobnosti naše
duše, afekti, laka uzbudljivost, sposobnost mišljenja, ukratko
sve ono čiji gubitak izaziva smrt. Mi moramo, dalje, imati
na umu činjenicu da duša u sebi nosi glavni uzrok za naša
64 čulna opažanja. Ali ona to ne bi bila u stanju da nije nekako
zatvorena u onaj ostatak atomske mase (dthroisma)**. Telesni
* PneUma — Prev.
*· Tj. našeg tela. — Prev.

352
 atomi koji su duši dali ovaj glavni uzrok i sposobnost ipak
dobijaju od nje izvestan deo njenih sposobnosti, ali ne sve
one osobine kojima duša raspolaže. Zato telo gubi sposobnost
čulnog opažanja kad se duša odvoji od njega. Jer telo te spo­
sobnosti nije steklo samo po sebi, već je te sposobnosti telu
davalo nešto što je srodno s telom (tj. duša), i čim bi ono
zbog svojih sposobnosti kojima raspolaže u sebi izazvalo neki
proces opažanja, predala bi to i telu zbog toga što je s njim
u srodstvu, kao što sam već rekao.
65 Zbog toga duša, sve dok se nalazi u telu, nikad ne gubi
osećaj zapažanja ni onda ako se neki deo tela odvoji od tela4S.
Naprotiv, oklop koji okružuje dušu može se rastaviti ili potpuno
ili delimično, i time se izvesni đelovi duše mogu i uništiti; ali,
uprkos svemu tome, duša, ako preživi, zadržaće sposobnost
zapažanja. Ostala telesna masa — svejedno da li je sačuvana
u celini ili samo kao jedan deo — gubi sposobnost zapažanja
ako se od nje odvoje atomi koji su, mada malobrojni, potrebni
da sačinjavaju prirodu duše. Ako se čitava telesna masa atoma
rasturi48, rasturiće se (diaspeiretad) i duša i više nema onih
sposobnosti koje je imala ranije, niti iste pokretljivosti, pa zato
više ne može ni da zapaža.
66 Mi dušu nikako ne možemo zamisliti kao nešto što samo
za sebe, to jest izvan spojene i sastavljene celine, može da
zapaža i da se kreće tim pokretima ako oni telesni sastavni
delovi, oklop, koji je okružuju i obuhvataju, više nisu isti
kao što su oni u kojima se sada nalazi duša i u kojima ona
vrši svoja kretanja.
(On negde na drugom mestu kaže da je duša sastavljena
od najfinijih i savršeno okruglih atoma, mnogo finijih u sva­
kom pogledu nego što su atomi vatre; da je jedan deo duše
iracionalan, i on je rasturen po čitavoj telesnoj atomskoj masi,
dok razumni deo ima svoje sedište u grudima, 'a to nam po­
staje jasno kad osetimo strah ili radost; dalje kaže da se san
javlja kad se delovi duše, rastureni preko čitavog organizma,
drže zajedno, ili rasture, pa se posle toga opet sastaju s onima
koji su našli prolaz do njih. Seme se stvara iz čitavog tela.
Sholija.)
67 Osim toga, treba takođe imati na umu. da ono što mi na­
zivamo bestelesnim, prema uobičajenoj upotrebi reči i smislu,
u stvari je samo ono što se može shvatiti da postoji samo za
sebe. Ali je nemoguće shvatiti nešto bestelesno kao da postoji
samo za sebe, osim praznog prostora. A prazan prostor ne može
ni sam da deluje niti da trpi, nego je njegov smisao samo u
23 D io g e n 353
 tome da telima dozvoljava kretanje kroz sebe. Zato oni što
dušu nazivaju bestelesnom govore budalaštine, jer, da je bes-
telesna, ona ne bd mogla ni da deluje ni da trpi. A upravo
obe ove osobine očigledno pripadaju duši u punoj meri.
68 Ako sad sva ova razmatranja o duši dovedemo u vezu s
osećanjima i zapažanjima, pa se pri tome setimo onoga što
smo rekli već na samom početku, videćemo da smo u dovolj­
noj meri sagledali sve što smo izneli u glavnim crtama, a to
će nam omogućiti da temeljno i tačno odredimo i ostale po­
jedinosti.
Ali i oblike i boje, veličine i težine, ukratko rečeno, sve
kvalitete koji nerazdvojno pripadaju telu, ukoliko su stalni
kvaliteti ili svih tela ili svih vidljivih tela, pa se mogu perci­
pirati — sve te osobine ne smemo zamišljati ni da postoje ne­
zavisno same po sebi*, jer je to nemoguće shvatiti47, niti, pak,
kao nešto što ne postoji, niti kao neke druge bestelesne oso-
69 bine koje prianjaju uz telo48, niti pak kao delove tela. Mi mo­
ramo smatrati da telo svoje stalno postojanje dobija od svih
ovih kvaliteta, ali ne u tom smislu kao da je ono od njih
nekako sklopljeno (kao kad se. na primer, od samih delića
stvori jedna veća skupina, bilo bd prvobitnih ili drugih de-
lova celine koji su manji nego jedna ovakva celina), nego, kao
što smo rekli, prosto u tom smislu da celokupno telo iz svega
toga dobija svoju stalnu, trajnu, jedinstvenu prirodu i posto­
janje. A sve te osobine, ponavljam, telu daju njegovu stalnu
prirodu. Sve one imaju svoje karakteristične načine kako da
se mogu saznati i razlikovati, ali uvek zajedno s telom u kome
se nalaze i nikad odvojeno od njega. I telo samo prema ovom
celokupnom shvatanju dobija svoju oznaku i ime.
70 Sa telima se često povezuju (sympiptei) osobine koje ne
postaju njegove stalne osobine (symptomata), i one ne pri­
padaju niti nevidljivima niti su bestelesne. Ovim izrazom
»sympiptei«, u najuobičajenijem smislu značenja, mi kažemo
da te simptomatske pojave nemaju ni prirodu celine koju mi
nazivamo telom, shvatajući ga kao celinu, niti pak prirodu
trajnih osobina bez kojih se telo ne može zamisliti. Ali
pošto celokupna masa prati pojedine pojave, može se i ona
71 u izvesnom smislu tako nazvati (naime, kao telo), ali samo
onda ako vidimo da pojedine pojave zaista prianjaju uz telo,
pošto simptomatske pojave (akcidencije) nisu stalni pratioci tela.
S druge strane, opet, ne smemo pretpostaviti da ona ne postoji
nezavisno (jer je to neshvatljivo u slučaju simptomatičnih po­
• kao supstanca. — Prev.

354
 java isto kao što je neshvatljivo i kod stalnih osobina); napro­
tiv, sve treba smatrati simptomatskim pojavama, a ne kao
stalne atribute tela, a isto tako ne smemo ih smatrati kvalite-
tima koji postoje nezavisno sami za sebe. One* su više ono
za šta se svaka od njih izdaje na osnovu svedočenja čula.
72 Još jednoj stvari moramo posvetiti svu svoju pažnju. Na­
ime, vreme ne smemo istraživati onako kao što istražujemo
ostale stvari (akciđencije) koje ispitujemo na nekom subjektu,
pozivajući se pritom na anticipacije koje od njih stvaramo
(prolepseis). Naprotiv, mi ovde moramo povesti računa o samoj
činjenici, zbog koje govorimo da je vreme dugo ili kratko,
povezujući to za sam osnovni pojam (atribut) trajanja. Nije
potrebno ni da u tu svrhu stvaramo neke nove reči, tobože
kao bolje, nego treba da ostanemo kod uobičajenih naziva o
njemu. Nije potrebno ni da za vreme kažemo nešto drugo u
tom smislu kao da se radi o običnom smislu reči »vreme«
(jer i to neki rade). Mi se uglavnom moramo držati onog čemu
73 pripisujemo ovaj naročiti karakter vremena, i čime ga merimo.
Ne traži se nikakav dalji dokaz; treba samo da pazimo na to
da atribut vremena povezujemo sa danima i noćima i njihovim
delovima, a tako isto i s osećajima zadovoljstva i bola, i neu­
tralnim stanjima, stanjima kretanja i stanjima mirovanja,
pri čemu zamišljamo neki naročiti simptom karakterističan za
ove pojave koje izražavamo rečju »vreme«. (Ovo kaže i u
drugoj knjizi svoga dela »O prirodi« i u »Većem izvodu«.
Sholija).
Posle ovoga što smo dosad ovde rekli, mi moramo smat­
rati da svetovi i svaka ograničena atomska tvorevina koja
jako liči na stvari koje obično posmatramo — nastaju iz bes­
krajnoga.49 Jer sve ove atomske mase, velike ili male, izdvojile
su se iz specijalnih konglomeracija atoma; i sve se ponovo
rastvaraju50 — neke brže, druge sporije, neke zbog đelovanja
jednog niza uzroka, a druge zbog đelovanja drugog niza uz­
roka. (Jasno je, dakle, da on svetove smatra prolaznim, uniš-
tivim, pošto su njihovi delovi izloženi jpromenama. Na nekom
drugom mestu on kaže da Zemlja visi u vazduhu. Sholija).
74 Dalje, ne smemo pretpostaviti da svetovi nužno moraju
imati jedan te isti oblik. (Naprotiv, u dvanaestoj knjizi rasprave
»O prirodi« on kože da se oblici svetova razlikuju, da su neki
sferični, drugi ovalni, drugi, opet, takvog oblika koji se od ovih
razlikuje. Ali ne dopušta se bilo kakav oblik. Sholija.) Ne tre­
ba dalje zamišljati ni to da ima živih bića koja su se izdvojila
* sim p tom a tsk e pojave, akciđencije, kvaliteti. — Preo.

355
 sasvim za sebe iz beskonačnosti, pa da nemaju sebi sličnih.
Jer niko ne bi mogao dokazati da u jednoj vrsti sveta nema
semena, a da u drugoj vrsti sveta verovatno može postojati
seme iz kojeg se rađaju živa bića i stvaraju biljke i sve ostale
stvari koje mi vidimo, dok bi neki drugi svet za to a priori
bio nesposoban. ! (To isto važi i za njihovu ishranu. To isto
treba misliti i da se zbiva na zemlji. Sholdja.)
75 Ipak treba pretpostaviti da je i ljudska priroda5* mnoge
i raznovrsne stvari naučila od samih činjenica, da razum kas­
nije razvije ono što je na ovaj ili onaj način primio i da
čini nova otkrića, i to među nekim stvarima brže, u drugima
sporije, pa je napredak tako u izvesnim vremenskim razmacima
i dobima veći, a u drugima manji.
Zbog toga valja pretpostaviti da i imena i nazivi za stvari
nisu nastali u samom početku na osnovu nekog dogovora52,
nego je kod nekih plemena, zbog naročitih osećanja i naročitih
čulnih predstava, primitivni čovek stvorio i vazdušno struja­
nje53 iz usta koje je bilo oblikovano njihovim specijalnim
osećanjima ili čulnim predstavama, i to različito prema razli­
kama koje postoje u onim krajevima gde ta plemena žive.
76 Posle toga su sva plemena prihvatila svoja specijalna imena
(nazive), tako da bi njihovo opštenje bilo u manjoj meri dvo­
smisleno za jedne i druge i da bi se mogli izražavati na jez-
grovitiji način. A i neke stvari koje se ne opažaju okom urodili
su oni koji su ih poznavali te su pokušavali da i te pojmove i
imena uvedu u jezik — oni bi pustili ljude da izgovore neke gla­
sove primorani prirodom, ili pak one glasove koje su bili izabrali
prema običnoj analogiji, prema najčešćem uzroku koji može
postojati da bi čovek svoju misao izrazio.
Sto se tiče nebeskih tela, md moramo smatrati da se na
nebu i kretanja (nebeskih tela), i solsticiji, i pomračenja i
izlazak i zalazak, i sve što je u vezi s tim — vrše bez uprav­
ljanja i zapovedanja, niti sada niti ubuduće, nekog bića (diatat-
tontos e diataxontos) koje u isto vreme uživa u punom bla-
77 ženstvu i besmrtnosti. Jer poslovi i brige, izlivi mržnje i lju­
bavi ne slažu se sa blaženim životom, nego su znak sla­
bosti i straha i zavisnosti od okoline. Ne smemo verovati
ni to da bića koja nisu ništa drugo do zbijene mase vatre,
dospevši u blaženstvo, po svojoj volji mogu izvoditi ova kre­
tanja. U svakoj reči koju upotrebimo U vezi s ovim predsta­
vama moramo sačuvati svu uzvišenost (božanstva) da se iz
toga ne bi rodila mišljenja koja se protive toj uzvišenosti;
jer inače će upravo ova borba iu duši stvoriti najveći nemir.

356
 Zato moramo pretpostaviti da već u samom početku pri po­
stanku sveta konglomeracija atoma prima takvu neminovnost
prirodnih zakona na kojima se zasniva ova zakonitost pravilnog,
kruženja.
78 Mi moramo, dalje, biti svesni da je tačno poznavanje
prirodnih nauka od najveće važnosti za pravilno poznavanje,
uzroka stvari, i da sreća zavisi od pravilnog poznavanja ne­
beskih i atmosferskih pojava, i od znanja o tome šta su za­
pravo nebeska tela i poznavanja svega onoga što je u vezi
sa tačnošću nauke*...
Dalje, mi moramo znati da se kod ovih pitanja ne može
pretpostaviti da postoje višestruke mogućnosti kao da je to
»moguće na više načina« ili kao da to »može i drukčije«. U
besmrtnoj i blaženoj prirodi ne postoji ništa što bi moglo
izazvati neslaganje ili nespokojstvo. A da je to jednostavno
tako, može shvatiti i naš razum.
79 Što se tiče samog utvrđivanja činjenica, na primer, zala-
zaka i izlazaka (zvezda), solsticija i pomračenja, i što je u
vezi s tim, ovo ništa ne doprinosi našem osećanju zadovoljstva
i sreće u istraživanju.54 Naprotiv: ljudi koji raspolažu dobrim
poznavanjem ovih stvari, a pritom ipak ne znaju šta su za­
pravo nebeska tela i koji su najvažniji uzroci nebeskih pojava,
podjednako osećaju strah kao i oni kojima sve to nije poznato,
možda čak i u većoj meri, kad radoznalost izazvana ovim
znanjem ne može naći rešenje zagonetke ili shvatiti na koji
način su ove pojave (fenomeni) zavisne od najviših uzroka.
Ako, dakle, otkrijemo više uzroka zbog kojih nastaju sol­
sticiji, zalasci i izlasci (zvezda), pomračenja i slične stvari,
kao što smo to delimično već uradili u pojedinačnim slu-
80 čajevima, ne smemo pretpostaviti da je naše bavljenje tim
stvarima bilo površno i da nije tačno, ukoliko to ima veze
sa našim duševnim spokojstvom i srećom. Ako, dakle, ispitu­
jemo uzroke nebeskih i atmosferskih pojava, i uopšte uzroke
svega nepoznatog, mi moramo uzeti u obzir i različite načine
na koje se analogne pojave dešavaju u oblasti našeg iskustva.
A što se tiče onih ljudi koji ne mogu shvatiti razliku između
onoga što postoji, ili što je nastalo iz jednog jedinog uzroka
ili kao posledica više uzroka, to jest onih ljudi koji su zane­
marili činjenicu da nebeske pojave posmatramo samo sa ras-
tojanja, pa ipak uopšte nemaju ni pojma o tome u čemu se
nklaze uslovd koji omogućavaju ili, pak, onemogućavaju spo-
* — koja donosi osećanje blaženstva i sreće. — Prim. prev. Tekst je
ovđe veoma oštećen.

357
 kojstvo duše — takve ljude treba prezirati sve bez razlike.
Tako ja mislim. Ako, dakle, mislimo da neka stvar ima ovaj
ili onaj jedini uzrok, pa se posle toga pokaže da uzroka može
biti više, ne može nam to poremetiti duševno spokojstvo, kao
i kad bismo videli da postoji samo jedan uzrok.
81 Pored ovoga, treba da shvatimo i to da se u ljudskim
dušama javljaju najveći strah i nemir zbog verovanja da su
nebeska bića blažena i nerazoriva i da ona u isto vreme imaju
i želje (buleseis) i akcije (prakseis) i kauzalnost (adtias) —
što je nespojivo s pomenutim verovanjem; pored toga, strah
se javlja zato što se očekuje ili naslućuje neko večno zlo, bilo
zbog mitova, ili zato što se plašimo same neosetljivosti u smr­
ti, kao da to ima ikakve veze s nama. Taj strah povećava i
okolnost što u ovo stanje nismo dovedeni na osnovu jasnih
pojmova, nego nas je dotle dovelo neko nerazumno duševno
stanje. Ako ljudi svome strahu ne postave nikakve granice,
dolaze u još veću duševnu zbunjenost nego oni čije je po-
82 znavanje tih stvari sasvim neodređeno. A duševno spokojstvo
znači: biti oslobođen od svih ovih nemira i misliti stalno na
celinu, na najviše i najvažnije istine.
I zato moramo obratiti pažnju na postojeća osećanja i čulna
zapažanja — bilo da se ona tiču čovečanstva uopšte, ili, pak,
pojedinca — i na sve jasne dokaze do kojih možemo doći,
onako kao što ih pojedini kriteriji istine pružaju. Ako ovom
posvetimo pažnju, mi ćemo pronaći prave razloge porekla naše
duševne zbunjenosti i uklonićemo izvor nespokojstva i straha,
jer će nam postati jasni uzroci nebeskih pojava i sve ostale
stvari koje se s vremena na vreme događaju, i u celokupno
čovečanstvo unose najveći strah.
Evo, dragi moj Herodote, to su najglavnija učenja o
83 prirodi izneta ovako u obliku jednog izvoda. Ako se ovo
učenje tačno zapamti i postane efikasno, mislim da će,
bez svake sumnje, biti dotični čovek neuporedivo bolji od
drugih ljudi i da će postići neuporedivu čvrstinu. Jer ovaj
pregled će objasniti mnogo štošta što sam ja u svom glavnom
delu u pojedinostima obradio, a ujedno će poslužiti i kao do­
bar podsetnik ako se, naravno, dobro upamti.
Jer ja sam sve podesio tako da će i oni što su već u
dovoljnoj meri proučili pojedinačna pitanja, ili čak sasvim
pronikli u njih, moći da nastave svoja istraživanja o celokup-
njoj prirodi, ako analiziraju ove osnovne pojmove. A i svi ostali
koji ne spadaju još među savršene naučnike mogu pomoću
ovog podsetnika u tom razmišljanju i brzo kao misao preći

358
 put koji vodi kroz najvažnija učenja, da bi za kratko vreme
postilgi svoje duševno spokojstvo.«55
To je njegovo pismo o prirodi. A poslanica o nebeskim
pojavama glasi ovako:
»Epikur pozdravlja Pitokla
84 U tvom pismu koje mi je dOneo Kleon ti mi i dalje
ukazuješ ljubav, koju sam svojom odanošću prema tebi za­
služio, i dosta uverljivo pokušavaš da podsetiš na razmišljanja
koja se odnose na srećan život. Zatražio sa od mene da ti dam
jasno i pregledno objašnjenje u vezi s nebeskim pojavama,
da bi to bolje upamtio. Jer, sve ono što je napisano, napisao
sam na nekom drugom mestu, i teško se pamti — kako ka­
žeš, mada moje knjige stalno nosiš sa sobom. S radošću sam
primio tvoju molbu i pun sam lepih nada. Napisaćemo, dakle,
85 i ostalo što treba i daćemo ti sve što tražiš. Između ostalog,
naći ćeš ovde rasprave koje si želeo i koje će verovatno biti
od velike koristi i mnogim drugima, pre svega onima koji su
se tek nedavno upoznali sa istinskom istorijom prirode, a i
onima koji se, doduše, bave tim stvarima ili žele da u taj
problem uđu dublje nego u bilo koji deo običnog obrazovanja.
Primi, dakle, ova moja učenja sa uživanjem, i zapamti ih
dobro, i pređi sve ostalo, dobro pamteći sve što smo u vidu
kratkog izvoda poslali u pismu Herodotu.55
Pre svega, treba da znaš da saznanje o nebeskim pojava­
ma, kao i sve ostalo — bilo da se uzima zajedno sa ostalim
stvarima, ili pak odvojeno — nema nikakvog drugog cilja
86 osim spokoj stva duše i čvrstog ubeđenja.56 Mi ne tražimo da
silom iznudimo ono što je nemoguće, niti da o svim stvarima
steknemo podjednako dobro znanje, niti da svoje izlaganje
učinimo uvek tako jasnim kao kad raspravljamo o vođenju
života ili objašnjavamo principe fizike u glavnim crtama —
da se, na primer, celina sastoji od tela i bestelesne suštine
(tj. praznog prostora), ili da su elementi stvari nedeljivi, ili
bilo što drugo što dozvoljava da je moguće jedinstveno ob­
jašnjenje svih pojava. Ali to nije slučaj s nebeskim pojavama;
ove pojave dopuštaju mnoge uzroke da bi se objasnilo njihovo
postojanje i mnogostruka objašnjenja o njihovom postanku,
koja nisu u oprečnosti s čulnim zapažanjima.
87 U pitanjima proučavanja prirode ne smemo se pridržavati
praznih pretpostavki i praznih opštosti, nego se moramo
prilagoditi zahtevima samih pojava. Jer, naš život ne traži
nerazumnost i prazno nagvaždanje, nego zahteva da živimo
u duševnom spokojstvu. Sve nastaje s nepokolebljivom sigur­

359
 nošću, iako sve može biti na različite načine objašnjeno u skla­
du s pojavama — čim ostaje da važi samo ono što je utvrđeno
kao verovatno. Ali ako uzmemo samo jedno, a ostalo odba­
cimo, mada je podjednako u skladu s pojavama — onda oči­
gledno napuštamo domen proučavanja prirode i padamo u
mit. Neke pojave ovde na zemlji daju nam dokaze pomoću
kojih možemo tumačiti pojave na nebu. Mi vidimo kako se
one javljaju na zemlji, ali ne vidimo kako se zbivaju nebeske
88 pojave, jer su razlozi za njihovu pojavu možda mnogobrojni
i različiti Ali moramo paziti na svaku pojavu i, osim toga,
tačno odrediti sve što je u tesnoj vezi s njom. A to što se one
pojave javljaju zbog raznih razloga, ne osporavaju činjenice
koje se zbivaju ovde kod nas na Zemlji.
Svet je neki određeni deo vasione, u kome su zvezde, i
Zemlja i sve ostale vidljive stvari — odsečen od beskrajnosti,
i završava se granicom koja može biti gusta ili retka, granicom
čijim raspadanjem propada sve što se unutar nje nalazi, koja
se ili okreće ili miruje, a po obliku je ili okrugla ili trouglasta,
ili bilo kakvog drugog oblika: moguće su sve ove varijante.
A pojave na ovom svetu ni u čemu ne protivreče tome, jer u
njemu ne možemo nigde razlikovati neku krajnost.
89 Shvatljivo je da postoji bezbroj takvih svetova, i da jedan
takav svet može nastati u kosmosu ili u međukosmosu (dn-
termundium) (ovim izrazom obeležavamo rastojanje između
svetova) u jednom dovoljno praznom prostoru, a ne, kao
što neki misle, u jednom potpuno čistom i praznom prostoru.57
Neki novi svet nastaje kad izvesna pogodna semena dođu sa
nekog drugog sveta, ili iz jednog međusveta, ili sa nekoliko
njih, koja postepeno rastu, dobijaju delove (udove) ili menjaju
mesta i primaju vlagu sa izvesnih mesta, i sve to dok ne sazru
i čvrsto se ne nastane, ukoliko postoje podloge koje su do-
90 voljno snažne da ih mogu primiti. Jer, samo prikupljanje, ili
samo vrtlog atoma u praznom prostoru u kome može nastati
jedan svet na osnovu neophodnosti, i može rasti sve dotle
dok se ne sudari s nekim drugim svetom, — samo to nije
dovoljno za nastajanje jednog sveta, kao što tvrdi jedan od
takozvanih fizičara58. Jer, to se protivi pojavama.*
Sunce, Mesec i ostale zvezde nisu nastali odvojeno za sebe
i tek kasnije bili apsorbovani u naš svet (i sve ono što može
služiti za njegovu odbranu). Oni su odjednom istovremeno
počeli da dobijaju oblik i da rastu (to isto važi i za zemlju
i more) pridruživanjem i kretanjem izvesniih supstanca u vidu
• Ovo mesto je izazvalo puno kontraverza među naučnicima. — Prev.

360
 vrtloga, a to su delići vetra (daha) ili vatre, ili i jednog i drugog:
da je to tako, za to govori čulno zapažanje.
91 Veličina Sunca i ostalih zvezda, u odnosu prema nama,
onolika je kolika nam izgleda.6· (To on tvrdi u jedanaestoj
knjizi dela »O prirodu. On kaže: »Ako bi se (Sunce) smanjilo
po veličini zbog rastojanja, ono bi još više smanjilo svoj sjaj.
Međutim, ne postoji nikakvo drugo sredstvo koje bi više od­
govaralo ocenjivanju ovog smanjenja veličine. Sholija.) —
Ali, samo po sebi, Sunce može biti nešto malo veće ili malo
manje, ili upravo onoliko veliko kao što nam izgleda. Jer, is­
to tako mi vidimo i veličinu vatri svojim čulima ako ih pos-
matramo iz daljine. I svaki prigovor protiv ovog dela učenja
lako će se odbaciti ako se dobro pamti ono što mi dokazujemo
92 u knjigama O prirodi. Izlazak i zalazak Sunca, Meseca i zvezda
vrši se, možda, procesom paljenja i gašenja60, pod pretpostav­
kom da su okolnosti takve da ovaj proces mogu stvoriti na
obema stranama sveta, na istoku i na zapadu. Pojave same
naime ne govore protiv toga. Ovo što sam upravo sad izložio
moglo bi se dogoditi njihovim izlaženjem iznad Zemlje i opet
skrivanjem ispod nje; jer, nijedna činjenica ne govori protiv
toga. A nije nemoguće da njihova kretanja61 (tj. izlasci i zalasci)
nastaju zbog rotiranja celokupnog neba; ili nebo može miro­
vati, a oni sami mogu rotirati zbog neke neophodnosti (nužde)
da izlaze, a ta neophodnost im je usađena još na samom početku
stvaranja sveta < ........ > zbog neobično jake toplote koja je
93 nastala usled rasprostiranja vatre, koja se širi uvek sa jednog
mesta na drugo.62
Povratak Sunca i Meseca nastaje zbog kosog položaja neba,
koji se već vekovima pojavljuje na osnovu zakona neophodno­
sti63; a može biti i kao posledica suprotnog pritiska vazduha, ili,
pak, što je potrebna materija u svakoj prilici jednim delom
zapaljena, a drugim delom ostala, ili čak zbog toga što je
ove zvezđe zahvatio jedan takav vrtlog da se one kreću u
vidu spirale. Sva ova i slična objašnjenja nisu u suprotnosti
ni sa jednim jasnim zapažanjem, samo ako se u ovakvim i
sličnim pitanjima držimo čvrsto onoga što je moguće i ako
svako od ovih objašnjenja dovedemo u sklad s pojavama (či­
njenicama), bez straha od ropskih izmišljanja raznih astro­
noma.
94 Smanjivanje i povećanje Meseca64 može se javljati zbog
rotiranja ovog tela, a isto tako i zbog oblika koji prima
vazduh, a možda i zbog toga što se ispred njega pojavljuju
druga tela; ukratko rečeno, to se može dešavati na bilo koji

361
 način na koji pojave ovde u našem svetu mogu podstaći na
pomisao da je ovakvo objašnjenje moguće. Ali ne smemo se
toliko zaljubiti u objašnjenje na osnovu jednog načina, odba­
cujući sva ostala objašnjenja zato što ne znamo šta ljudski
um može, a šta ne može da shvati, pa, prema tome, žudi za
tim da otkrije i ono što se ne može otkriti. Pored toga, Mesec
95 možda šija svojom sopstvenom svetlošću, kao što je možda
moguće da dobija svoju svetlost od Sunca. Jer, i mi iz iskustva
vidimo mnoge stvari koje svetle sopstvenom svetlošću, a druge,
opet, primaju svetlost sa druge strane. A nijedna nebeska poja­
va ne smeta tome samo ako stalno imamo na umu metod mnogo­
strukog objašnjenja i neke postojeće pretpostavke i uzroke,
umesto da se držimo onog što je nestalno, pripisujući mu lažnu
važnost, pa se tako neprestano na jedan ili na drugi način
ponovo vraćamo na jedinstveno objašnjenje. Pojava čovečjeg
lika na Mesecu može isto tako nastati kao posledica raznovrs­
nosti njegovih delova, ili zato što se ispred Meseca pojavljuje
neko telo, ili zbog nekih drugih okolnosti za koje mislimo
96 da su u skladu s pojavama (činjenicama). Jer, mi ni kod jedne
nebeske pojave ne smemo da napuštamo takav jedan pravac
istraživanja. Naime, ako se borimo protiv jasnog dokaza, nikad
nećemo uživati istinsko duševno spokojstvo.
Pomračenje Sunca ili Meseca može nastati zbog toga što
se njihova svetlost ugasila, kao što mi i u svakodnevnom ži­
votu možemo to posmatrati; lili može nastati usled toga što
se nešto drugo postavi ispred njih — bilo da je to Zemlja ili
neko drugo nama nevidljivo telo. Mi moramo povesti računa
0 svim mogućnostima koje su među sobom srodne, pri čemu
nije isključeno da se više mogućnosti istovremeno pojavljuje
1 istovremeno deluje. (To isto kaže i u dvanaestoj knjizi svoga
dela »O prirodi«; dalje tvrdi da pomračenje Sunca nastaje kad
Mesec baci na nj svoju senku, a Mesec se pomrači kad na
njega padne Zemljina senka. Ili, pak, pomračenje može nas-
97 tati zbog povlačenja Meseca, a to navodi epikurejac Diogen,
u svojoj prvoj knjizi svoga dela »Epilekta«. Sholija.)
Pravilnosti njihovih (tj. nebeskih tela) putanja mogu se
objasniti isto tako kao što se objašnjavaju neke pojave ovde
kod nas. Nipošto ne treba da se zbog toga u cilju objašnjenja
služimo nekom božanskom prirodom, nego božanstvo treba
ostaviti daleko od ovoga i u savršenom blaženstvu. Ako tako
ne postupimo, celokupno naše proučavanje nebeskih pojava
biće uzaludno, kao što je to bio već slučaj s nekima koji nisu
prihvatili jedan naučni metod, nego su upali u glupost da se,

362
 naime, sva ova zbivanja dešavaju samo na jedan način, od­
bacujući sva ostala objašnjenja koja su moguća, i dozvoljava­
jući da odu u carstvo nerazumljivog, jer nisu bili u stanju
da uzmu u obzir one pojave koje treba da nam služe kao
činjenice — vodilje za objašnjenje svega ostaloga.
98 Dužine noći i dana, koje se menjaju, mogu naći objašnje­
nje u brzini i sporosti Sunčeva kretanja na nebu, zbog toga
što su dužine prostora koje prelazi različite i što neka od ovih
rastojanja Sunce pređe brže ili sporije, kao što to biva i kod
nas u svakodnevnom životu, a naša objašnjenja nebeskih po­
java moraju se složiti s ovim činjenicama. Međutim, oni koji
prihvataju samo jedno objašnjenje nalaze se u sukobu s
činjenicama i lišavaju se jedine mogućnosti koja ljudima stoji
na raspolaganju za poznavanja prirode.
Znaci na nebu u vezi s atmosferskim vremenom (epise-
mazije) mogu nastati prostom koincidencijom godišnjih doba,
kao što je to slučaj kod zodijačkih znakova65, ili pak, mogu
99 nastati zbog promena i izmena u vazduhu. Jer ni jedno ni
drugo objašnjenje nije u sukobu s činjenicama, i nije lako
ni videti u kojim slučajevima za ovo dolazi u obzir ovaj uzrok,
ili onaj.
Oblaci mogu nastati i skupljati se ili zbog zgušnjavanja
vazduha, ili pod pritiskom vetrova, ili zbog toga. što se po-
mešaju atomi koji se drže jedan drugoga a koji mogu da do
te pojave dovedu, ili zbog skupljanja izliva koji dolaze iz zem-
100 lje i vode. Postoji još nekoliko načina stvaranja takvih ob­
laka. Od njih se može ponekad stvoriti voda, pritiskom ili
menjanjem, a kad Sz određenih prostorija počnu da duvaju
vetrovi kroz vazduh, onda takođe dolazi do jače kiše, i to zbog
izvesnih nagomilavanja (atoma) pogodnih za ovakvo praž­
njenje.
Grom može nastati usled duvanja vetrova u šupljim delo-
vima oblaka, kao što to biva i u našim telima66, ili zbog pras-
kanja vatre koju nosi vetar87, ili zbog cepanja i kidanja ob­
laka, ili zbog međusobnog trljanja i cepanja oblaka kad oni
postaju čvrsti kao led. Kao svuda, tako i ovde u ovom delu
činjenice (pojave) nas primoravaju da damo višestruka ob­
jašnjenja.
101 Munje takođe nastaju na više načina. Može se dogoditi
da zbog trenja i međusobne kolizije oblaka onaj skup atoma
koji stvara vatru pobegne i tako stvori munju; ili munja nas­
taje ako zbog vetrova iz oblaka izbiju takva tela koja izazovu
takvo zračenje; ili munju stvori pritisak koji vrše oblaci

363
 ili sami na sebi ili zbog dejstva vazdušnog strujanja; ili mogu
oblaci da prepreče svetlost koja dolazi od nebeskih tela, zatim
je njihovo kretanje i vazdušne struje nose dok naposletku ne
prodre kroz oblake. Možda i tako što se svetlost koja je sa­
stavljena od najfinijih delića probija kroz oblake; pri tom se
oblaci zapale od vatre i tako zbog njenog kretanja nastaje
102 grom; ili se zapali vazdušna struja zbog brzine svoga kreta­
nja i zbog snažnog vrtloga. Ili, pak, vetrovi pocepaju oblake,
i tom prilikom vatreni atomi izbiju iz njih te izazovu pojavu
munje. Pored ovih postoje još druge mnogobrojne mogućnosti,
što je lako uvideti ako se čvrsto i svesno držimo pojava i ako
smo u stanju da svoja razmatranja dovedemo u sklad sa po­
javama. Ako su oblaci ovako raspoređeni kao što sam izneo,
onda munja dolazi ispred groma u trenutku kad na njih padne
vetar i iz njih izbije formacija atoma koji stvaraju mimju, a
kasnije, zbog vrtloga, potmuo zvuk groma. Ali mogu se pojaviti
103 i jedno i drugo u isto vreme, ali se munja kreće većom br­
zinom prema nama, dok grmljavina zaostaje, kao što je to slu­
čaj i sa pojavom zvuka kad izdaleka posmatramo ljude koji
izvode neke udarce.
Munja rpože nastati kad se u oblacima skupi više vetrova,
koji su u njima zatvoreni, i gore jakim plamenom, pa se po­
sle toga otkine jedan deo vatre i sruši se snažno na predele
ispod njih; otkine se zbog toga što susedni delovi oblaka, zbog
zgušnjavanja, postepeno postaju sve gušći; ali razlog tome
može biti takođe pad vatrenog vrtloga — tako može nastati
i grom — ako postane suviše snažan, pa ga naduvava vetar
i tako pocepa oblak, jer se ne može skloniti u susedne delove
zbog stalnog zgušnjavanja jednog oblaka na drugom. Pored
104 toga, munje mogu nastati još na nekoliko drugih načina, ali
ovde nema mesta za mit; a mesta neće biti za mit ako pažljivo
pratiš analogne pojave na zemlji i pomoću njih pokušaš da
objasniš ono što je nejasno.
Cikloni* mogu nastati tako što se oblak spušta u niže
predele, i to u vidu stuba, jer ga nadole pritiskuje vetar koji
se u njemu bio nakupio zbog snažne vazdušne struje; a ujedno
ga sa strane goni duvanje spolja; ili tako što spoljni vetar
izmeni svoje strujanje i pretvori ga u kružno kretanje, a
ujedno se odozgo pod pritiskom spušta nekakva magla; ili
105 tako da nastane snažno strujanje vetrova koje ne može skre­
nuti ustranu pošto je vazduh svuda unaokolo zgusnut. A ako
* πρηστήρες. — Prev.

364
 se sad ovaj »prester« spusti na zemlju, onda nastaju tornada,*
kakve stvara različito kretanje vetrova; a ako se spusti na
more, onda nastaju vodeni vrtlozi.**
Zemljotresi mogu nastati zbog vazdušne struje zatvorene
u zemlji, gde pomera male mase zemlje i izaziva stalno kre­
tanje, koje se gore na površini zemlje javlja kao zemljotres.
Ovaj vetar zemlja prima ili spolja id, pak, on nastaje zbog
toga što mase zemlje padaju u podzemne pećine te uskovitlaju
vazduh koji je tamo zatvoren. AM zemljotresi mogu nastati
i zbog širenja samoga kretanja koje izaziva rušenje tla, iH
zbog toga što se ovo kretanje obrne u suprotnom pravcu ako
106 naiđe na otpor zbijenijih masa zemlje. AM postoji još više
drugih načina kako ove oscilacije zemlje mogu nastati.
Vetrovi nastaju polako, tako što se strana materija stalno
i pomalo uvlači u vazduh, zatim takođe zbog skupljanja velikih
količina vode. Ostali vetrovi nastaju i u slučaju kad slabe
vazdušne struje padnu u mnogobrojne šupljine, pa se pri tome
razdvajaju i šire.
Grad nastaje zbog toga što se stvrdnu neki deMći koji sa
svih strana navaljuju i koji su slični vetru, pa se posle toga
dele; može nastati i zbog slabije stvrdnutosti proređenih vo­
denih elemenata i zbog toga što se u blizini nalaze deMći
vetra, što ujedno izaziva to da se (sitni deMći) sabiju, zatim
rasprsnu, tako da se zamrznu u pojedinačnim delovima kao
107 i celokupnoj masi. OkrugM oblici pojedinih zrna grada nastaju
verovatno usled toga što se svuda otope vrhovi na njihovoj
površini i što se prilikom spajanja ravnomerno oko jezgra
skupljaju delići vode i vazduha.
Sneg može nastati na taj način što se iz oblaka izMje
sitna kiša zbog odgovarajućeg kvaMteta njihovih pora i zbog
stalnog pritiska vetra na odgovarajuće oblake, posle čega se
voda stvrdne zbog jakog zahlađenja u nižim vazdušnim sloje­
vima. A možda nastaje i zbog smrzavanja u ravnomernoj
gustim oblaka i iz njih pada kao sastavni deo vodenih ele­
menata koji se nalaze gusto zbijeni jedan pored drugog. Ovi
oblaci se na neki način zbiju (komprimiraju) i izazivaju grad,
108 a to se najčešće događa u proleće. I kad se smrznuti oblaci
trljaju jedan o drugi, može se u njima nagomilani sneg sru­
čiti na zemlju. Ali ima i drugih načina kako može nastati
sneg.

* στρόβιλοι. — Prev.
** στνοι. — P rey.

365
 Rosa nastaje tako što se iz vazduha sastanu elementi koji
su u stanju da stvore takvu vrstu vlage; zatim što se podiže iz
vlažnih i mokrih predela, pošto su takvi predeli najpogodniji
za stvaranje rose. Pošto se ovi elementi među sobom povežu
i time izazovu ovlaženje, oni se vraćaju natrag u niže predele,
109 kao što možemo češće i ovde posmatrati. Slana nastaje slično
rosi, tako što se pomenuti elementi donekle stvrdnu pod uti-
cajem hladnog vazduha.
Led nastaje na taj način što iz vode bivaju istisnuti svi
okrugli elementi, kao i tesnim sjedinjavanjem uglastih i oš-
trougaonih elemenata koji se mogu naći u vodi. S druge strane,
led nastaje pristupanjem takvih elemenata spolja koji, pove­
zani s vodom, prouzrokuju da voda očvnsne, pošto su iz nje
istisnuli određenu količinu okruglih elemenata.
Duga nastaje kad sunce si]a na vodom zasićeni vazduh,
ili ako se svetlost na neki neobičan način pomeša sa vazduhom,
i to izaziva naročito osobine duginih boja, ili svih ili samo
nekih koje pripadaju nekoj pojedinačnoj vrsti. Njihov refleks
daje sad suseđnim delovima vazduha onakvu boju kakvu vi-
110 dimo kad na njih šija sunce. Objašnjenje za polukružni oblik
u kome se duga pojavljuje treba tražiti u tome što je razda­
ljina od očiju posmatrača do svih njenih (duginih) tačaka
podjednaka, ili u tome što se atomi, koji se nalaze u vazduhu
ili u oblacima, udaljavaju od Sunca, pa se sjedine u ovoj for­
mi; to sjedinjenje stvara ovaj oblik polukruga.
Krug oko Meseca (halo) nastaje ako se vazduh oko Meseca
zgusne, ili ako vazduh ravnomemo potiskuje struje koje iz­
viru na Mesecu sve dotle dok njihovu maglovitu tvorevinu ne
opaše oko Meseca tako da nije sasvim odvojena od okoline;
ili ako potisnuti vazdušni sloj neposredno i sa svih strana
111 okruži Mesec jednim debelim prstenom. To se dešava na iz-
vesnim mestima ili zato što je neka struja spolja iznudila
pristup do Meseca, ili tako što toplota nađe pogodne prolaze
te stvori krug oko njega.
Komete nastaju ako se u nebeskim prostorima u određeno
vreme i u odgovarajućim uslovima zapali vatra; ili tako što
nebo iznad nas u određenim periodičnim razmacima prima
naročiti način kretanja koji dovodi do pojave takvih zvezda;
ili tako što zvezde u određenim vremenskim razmacima i pod
određenim okolnostima same krenu na put, dospeju u naše
susedstvo i tamo postaju vidljive. Uzrok njihovom nestajanju
treba tražiti u uzrocima suprotnim ovima.

366
112 Više uzroka ima zašto se neke zvezde88 kreću u me-
stu; zbog toga što ovaj deo vasione miruje, dok se sve os­
talo kreće oko njega, prema tvrđenju nekih, ili, pak, zato
što je okružen vazdušnim vrtlogom koji ove zvezde sprečava
da se ne mogu kretati kao tostale zvezde, ili možda i zato
što u susednim mestima nema dovoljno materije koja bi njima
odgovarala, već tu materiju dobijaju samo na onom mestu gde
ih mi vidimo. Ali, ta pojava se može tumačiti na više načina,
samo ako smo u stanju da u skladu sa istinskim činjenicama
možemo doneti zaključke.
113 Putovanja (lutanja) nekih zvezda, ako se to kretanje stvar­
no može nazvati lutanjem, dok se ostale zvezde kreću u rav-
nomemim krivim putanjama, možda se može objasniti time
što su se one od početka, i jedne i druge, kretale u krugu, pa
moraju istrajati u tom kretanju; samo što Peke stvarno iz­
vode to ravnomemo kruženje, dok druge na tom kružnom putu
nailaze na neke smetnje. Ili možda tako što onim prostorom
kojim se zvezde kreću struje ravnomema vazdušna strujanja
koja ih gone u istom pravcu, pa na izvesnim mestima izazi­
vaju ravnomema paljenja a na drugima neravnomema, i tako
stvaraju one razlike koje mi primećujemo. Ali držati se samo
jednog uzroka za sve te posledice, kad same pojave nameću
misao da ih ima više, ludo je i nepristojno; tako postupaju
oni ljudi koji brane besmislenu astrologiju i navode besmi­
slene razloge za ne znam šta, opterećujući božansku prirodu
114 nekim dosadnim dužnostima. I za to što neke zvezde zaostaju
iza drugih, kao što svedoči posmatranje, možda postoji neki
uzrok u tome što je njihovo kruženje sporije, mada opisuju
isti krug kao i ostale zvezde; a možda ih ista snaga vrtloga
vuče natrag, pa se onda kreću u suprotnom pravcu, ili možda
što jedne svoju kružnu putanju obavljaju na većem, a druge
na manjem prostoru. Ali.iznositi za ove stvari samo jedno
tumačenje, to je dostojno samo onih ljudi koji čudima hoće
da zbirne svet.
Zvezde padalice, kao što ih nazivamo, mogu μ izvesnim
slučajevima nastati zbog međusobnog trljanja zvezda, a u
drugim slučajevima usled toga što od njih na mestima odmo-
idšta otpadaju izvesni delovi kroz koje provejava vazdušna
struja pomešana s vetrom; o tome smo već govorili onda kad
115 smo raspravljali o munji. Ali one mogu nastati i po sjedinjenju
vatrenih atoma, koji su vrlo pogodni za stvaranje toga, ili, pak,
kretanjem u onom pravcu kuda atome goni impuls odmah
posle sjedinjenja; ili tako što se vetar skupi u nekakve mag-

367
 lene gustine, pa se onda ove upale zbog ogromnog pritiska,
posle čega se omotač rasprsne i zapaljena sađržina juri na ono
mesto kuda je impuls goni. Ali postoje i druge mogućnosti
za postanak zvezde padalice, a da se pritom uopšte ne moramo
obazirati na priče iz mitologije.
Predskazivanja vremena (episemasiai) prilikom ulaska
Sunca u ovaj ili onaj predeo zodijaka zavisi od slučajnih okol­
nosti. Jer, životinje ne vrše nikakav uticaj na to da nastane
116 zima, i nijedno božanstvo ne sedi i ne posmatra kad te životi­
nje izlaze, da bi posle toga prema njima sastavljao vremenske
prognoze. Jer takvu glupost ne bi moglo imati ni najprostije
živo biće, ako ima samo malo pameti, a kamoli tek neko biće
koje živi u savršenom blaženstvu.
Sve to dobro zapamti, dragi moj Pitokle, jer će te to
odvratiti od mitološkog nagvaždanja, a uz to i učiniti spo­
sobnim za istraživanja koja su ovde učinjena. Ali pre svega
treba da se posvetiš proučavanju prauzroka i beskrajnosti i
sličnih problema, zatim proučavanju kriterija i duševnih po­
buda, kao i cilja zbog kojeg se ja bavim ovim stvarima [misli
se — zbog sticanja pravog duševnog spokoj stva]. Jer, prou­
čavanje ovih problema omogućiće ti da shvatiš i uzroke poje­
dinih pojava. A oni koji nisu u potpunosti prihvatili ovo, i
sa puno ljubavi, nikad neće u potpunosti i pravilno shvatiti
našu struku, a neće ni postići cilj zbog kojeg je čoveku po­
trebno da se njome bavi.«
117 Ovo su njegovi pogledi na nebeske pojave.
Ali kako treba živeti, šta treba da izbegavamo, a šta da
biramo — o tome on piše sledeće.69 Međutim, pre nego što
navedem njegove reči, da pružimo jedan pregled njegovih (Epi-
kurovih) gledišta i gledišta njegove škole o mudracu.
Štete koje ljudi nanose nastaju ili iz mržnje, ili iz za­
visti, ili iz prezira — a sve to mudar čovek savlađuje razumom.
Ko je jednom postao mudar nikad više ne prihvata suprotni
pravac, niti ga, pak, stvara po svojoj volji. Njega emocije
naravno više uzbuđuju nego ostale ljude, ali to ne smeta nje­
govoj mudrosti. Ali nije svaka telesna konstitucija pogodna
za stvaranje mudraca, niti se on može pojaviti u svakom
118 narodu. Mudrac je srećan čak i kad je stavljen na muke. Samo
će mudrac biti zahvalan prijateljima, podjednako da li su pri­
sutni ili odsutni, i pokazaće to na rečima i na delu. A kad
biva stavljen na muke, on će svakako uzdisati i stenjati. Sa
ženom neće imati polni odnos ako to zakoni brane, kao što
kaže Diogen u izvodu iz Epikurovih etičkih učenja. Neće kažnja­

368
 vati ni svoje robove, nego će ih sažaljevati, a dobrim
robovima praštati. Oni (epikurejci) smatraju da se mudrac
ne može zaljubiti; on se neće brinuti ni oko pogreba. Ljubav
ne dolazi od boga kao dar, kako kaže Diogen u dvanaestoj
kiijizi. Mudrac neće držati lepe govore. Polno iživljavanje ni­
kome nikad nije bilo od koristi; dobro je već ako ne škodi.
119 Mudrac se neće ni ženiti niti rađati decu, kao što kaže
Epikur u svom delu Problemi i u knjigama O prirodi. Samo
u izvesnim okolnostima života on će se ženiti, a neki će biti
ođvraćeni od svoje namere. U pijanstvu neće bulazniti koješta,
kaže Epikur u Simpozijumu (Gozbi). »Neće se baviti ni po­
litikom« — stoji u prvoj knjizi spisa O životu. Neće biti ti­
ranin, neće postati cinikom, kako stoji u drugoj knjizi dela
O životu. Neće ni prosjačiti. iCak, i ako je izgubio vid, on
neće izvršiti samoubistvo70 — to kaže u prvoj knjizi. Mudraca
će snaći i bol i nevolja — kako kaže Diogen u petoj knjizi
Epilekta. On će se upuštati i u parnice; on će za sobom os­
taviti pisana dela, ali neće sastavljati nikakve pohvalne go-
120 vore. On će se brinuti o imanju i za budućnost. Voleće zemlju,
usprotiviće se sudbini, nikad neće napustiti prijatelja. Za svoj
dobar glas će se starati upravo toliko da ne bude prezren.
Više od ostalih uživaće u javnim svečanostima (ili: u svojim
naučnim istraživanjima)*.
20 a Mudar čovek će postavljati statute; ali za njega nije ni
od kakve važnosti da li će i njemu neko podići statuu. Samo
mudar čovek će moći da pravilno razgovara o muzici i po­
eziji; a sam neće pisati pesme. Nijedan mudar čovek nije mu­
drija od drugoga. On će zarađivati novac, ali samo svojom
mudrošću, ako se, naime, nalazi u nevolji. Ako bude potrebno,
ukazivaće vladaru počast. Biće zahvalan svakome ako bude
od njega ispravljen. Osnovaće i školu, ali na taj inačin da
oko sebe prikupi što veći broj učenika. Držače javna preda­
vanja, ali samo ako za to bude umoljen. On će biti dogmatičar,
ali neće se baviti nejasnim pitanjima. I u snu će ostati isti,
a umreće i za prijatelja ako bude potrebno.
20b (Epikurejci) smatraju da svi promašaji nisu istog značaja.
Neki tvrde da je zdravlje dobro, a drugi da je neutralna stvar
(adišphoron). Smirenost nije prirodan dar nego dolazi kao po-
sledica razmišljanja o korisnom. I prijateljstvo postoji radi
koristi; ali jedan od prijatelja treba da počne .(jer mi i u zem­
lju stavljamo seme), a ono se sastoji u zajednici i sudelovanju
u zadovoljstvima života.
* Reč θεωρία znači i jedno i drugo. — Prev.

24 Diogen 369
 Sreća se može shvatiti na dva načina: jedna je najveća,
a to je ona koju uživa božanstvo; ta se sreća ne može uvećati;
druga je sreća u običnom značenju, i ta sreća se može povećati
ili smanjiti.
A sad treba da pređemo na poslanicu:
Epikur pozdravlja Menoika
122 Još kao mlad, neka se čovek bavi filozofijom, a kad ostari,
neka mu ona ne dosadi. Jer ni za jednog čoveka nije suviše
rano, i ni za koga suviše kasno da počne da se stara o svom
duševnom zdravlju. A ako neko izjavi da još nije došao čas
za njega da se bavi filozofijom, ili da je to vreme već prošlo,
onda on liči na čoveka koji tvrdi da još nije došlo vreme za
srećan život, odnosno da je već prošlo. Zato i mladi i stari
treba da traže mudrost; mladi zato da hi i u starosti ostao
mlad u dobru, koje mu je sudbina dodelila, a za ovog drugog
da bi u sebi sjedinio i mladost i starost pošto ne oseća strah
od onoga što će doći. Zbog toga je neophodno da svu pažnju
poklanjamo onim stvarima koje nam pomažu da postignemo
sreću; jer, imamo M to, imamo sve; ako sreće nema, sva naša
nastojanja su upravljena na to da je postignemo.
123 Zato se postaraj da se i na delu pridržavaš pouka koje ti
neprestano objavljujem ϊ trudi se da živiš prema njima, i
shvati ih kao osnov za život koji zaslužuje pohvalu. Pre svega,
treba da boga smatraš neprolaznim i blaženim bićem, u sa-
glasnosti s predstavom o bogu koja ima opštu važnost, i ne
pripisuj mu ništa što se ne slaže sa besmrtnošću i što ne od­
govara blaženstvu. Veruj o njemu sve ono što u veza s bes­
mrtnošću može podržavati njegovo blaženstvo. Jer bogovi po­
stoje; to saznanje je očigledno. Ali oni nisu onakvi kao što ih
zamišlja gomila ljudi, jer takvi bogovi uopšte ne mogu da
postoje. Nije bezbožan onaj koji odbacuje bogove, već onaj
124 koji im pripisuje mišljenja gomile o njima. Jer, ono što ve­
ćina ljudi kaže za bogove — ne oslanja se na pouzdane pred­
stave o njima, nego na lažne pretpostavke. Odatle potiče ve-
rovanje da bogovi nanose zlim ljudima najveću štetu, dok
dobrim ljudima ukazuju najviše dobra; jer ljudi su uvek skloni
svojim sopstvenim vrlinama, te zato onima koji su dm jednaki
žele dobro, a kao strano odbacuju sve što nije kao što su oni.
Navikni se na pomisao da za nas smrt ništa ne znači, jer
sve što je dobro i loše nalazi se u osećanju, a smrt predstavlja
kraj svakog osećanja. I zato pravo i tačno saznanje — da
smrt nema značenja za nas — smrtnost života pretvara čak
u izvor zadovoljstva, ne zato što mu dodaje beskrajnu dužinu
vremena, nego zato što nam oduzima želju za besmrtnošću.
370
125 Jer život ne sadrži ništa strašno za onog čoveka koji je shvatio
da u nežavljenju nema ničeg strašnog. Pa zato je budala svaki
onaj koji tvrdi da se boji smrti ne zato što će mu ona zadati
muke kad dođe, nego zato što mu muke zadaje još sada, time
što je tek na pomolu. Jer ono što nas ne uznemirava kad je
stvarno prisutno, to može izazvati samo ništavan bol kad ga
tek očekujemo. Prema tome, smrt, to najstrašnije zlo, nema
nikakvog posla s nama; jer dok mi postojimo, smrti nema, a
kad ona stigne, onda nas više nema. Tako, dakle, smrt ništa
ne znači ni za žive ni za mrtve, jer se živih ne tiče, a mrtvi
više ne postoje. Ali velika gomila ljudi je ponekad izbegava
kao da ona predstavlja najveće zlo, a ponekad joj, opet, pri­
daje neku važnost i priznanje kao odmoru od svega što je bilo
126 zlo u životu. Mudrac, naravno, ne prezire život ali on ne
oseća ni strah od smrti. Misao da živi ne uznemirava ga, a ni
prestanak života ne smatra za zlo. I kao što prilikom izbora
jela za njega ne odlučuje veći obrok, nego bolji ukus jela,
tako i on pokušava da uživa vreme koje je najbolje, a ne
najduže. I svaki onaj ko mladog čoveka poziva da živi dobro,
a starca da završi dobro, taj govori glupo — ne samo stoga
što je život prijatan i poželjan, nego zato što je priprema za
dobar život ista kao i priprema za dobru smrt. A još kudikamo
gori je onaj koji kaže da je dobro za čoveka samo to: ne biti
uopšte rođen. (Theogn., 425), a kad se rodi, da što pre pređe
preko Hadovog praga. Ako je uveren u to, zašto se onda ne
127 rastane od života? Jer njemu je to dato na volju ako se za to
čvrsto odlučio. A ako se šali, onda je njegovo pričanje besmi­
sleno trućanje, i niko mu neće verovati.
Treba imati na umu da budućnost nije potpimo u našim
rukama niti potpuno nezavisna od naše volje; zato da ne bismo
sa sigurnošću računali s njenom pojavom, a i zato da ne iz­
gubimo potpimo nadu u to da će doći.
Dalje, moramo misliti i na to da su želje jednim delom
prirodne, a jednim delom ništavne, da su među onim pri­
rodnim neke nužne, a druge samo prirodne; da su među nuž­
nim željama neke potrebne za sreću, druge, opet, za telesno
128 zdravlje, a neke za sam život. Onaj ko te stvari posmatra
jasno i sigurno umeće da svaki izbor i svako odbacivanje
(zadovoljstva) dovede u pravilan odnos prema telesnom zdrav­
lju i duševnom spokojstvu, jer su upravo ove dve stvari cilj
srećnog života. Za sve ono što radimo i stvaramo svrha je to
da budemo slobodni od telesnih bolova i slobodni od obespo-
kojavajućeg straha. I kad smo to postigli, onda se stiša svaka
oluja koja besni u našim dušama, jer čovek više nema potrebe
24»
371
 da se obazire ha bilo šta što bi mu još nedostajalo, jer više
ne mora da traži ništa što bi još bilo potrebno za postizanje
potpunog zadovoljstva kako duše tako i tela. Samo kad nema
zadovoljstva, osećamo neprijatnost, i samo u tom slučaju
osećamo potrebu za zadovoljstvom. A kad nezadovoljstvo ne
osećamo, onda nam više ni zadovoljstvo nije potrebno. I upravo
zbog toga kažemo da je zadovoljstvo i početak i kraj blaženog
129 života. Zadovoljstvo je naše prvo i zajedno s nama rođeno
dobro, ono služi kao polazna tačka za celokupno biranje i
odbijanje. O zadovoljstvu vodimo računa zato jer nam ono
služi kao merilo u prosuđivanju svih dobara. I baš zbog toga
što je zadovoljstvo prvo i nama prirođeno dobro, mi ne dono­
simo naprečac odluku o eventualnom uživanju. Dosta često
se dešava da se odreknemo naslada ako one kao posledicu
donose neku neprijatnost. Mi, štaviše, često dajemo prednost
bolovima ispred zadovoljstva, kad posle dugotrajnih muka
dolazi toliko veće zadovoljstvo. Prema tome, svako zadovolj­
stvo je dobro jer je s nama po prirodi srodno; ali ne predstav­
lja svako zadovoljstvo ujedno i predmet našeg izbora, kao što
130 je i bol zlo, ali mi jednostavno ne dzbegavamo svaki bol.
O svim tim stvarima treba dobro razmisliti i o njima doneti
odluku, imajući na umu sve što je korisno i štetno. Jer po­
stoje i takve okolnosti kad se dobro pokaže kao zlo, i obratno,
zlo kao dobro.
I umerenost je, smatramo, veliko dobro, ali ne zbcg toga
da bismo možda u svakom slučaju bili zadovoljni malim,
nego zato da bi nam malo bilo dovoljno ako nemamo mnogo,
ubeđeni u to da s najvećim zadovoljstvom uživaju u izobilju oni
kojima je ono najmanje potrebno, i da je lako steći sve što je
prirodno, a teško sve ono što je ništavno i isprazno. Jedno­
stavan zeleniš na trpezi ne daje ništa manje zadovoljstvo nego
raskošna gozba čim se oslobodiš neprijatnog osećanja da ti
131 nešto nedostaje. Samo parče hleba i čaša vode mogu predstav­
ljati najveću poslasticu ako ih uzme gladan čovek. Navika na
jednostavan i neraskošan način ishrane čoveku pruža sigurnu
garantiju zdravlja, čini ga sposobnim da bez smetnji zadovolji
neophodne životne potrebe; povećava mu dobro raspoloženje
ako ponekad odabere za sebe nešto bolje, a lišava ga straha od
sudbine.
Tvrdeći, dakle, da je zadovoljstvo i kraj i svrha svega, mi
ne mislimo na uživanje razvratnika i na druge naslade koje
se sastoje u telesnom uživanju, kao što neki misle, koji u
stvari nisu u to upućeni ili koji su u principu protiv našeg

372
 učenja, dli koji namemo kvare naše učenje. Mi pod zadovolj­
stvom pođrazumevamo odsustvo telesnih bolova i duševnog
132 nespokojstva. Jer pijančenja uz veselje i bučno lutanje ne
pružaju prijatan život, kao što ga ne pruža ni naklonost prema
mladićima i ženama, niti ribe i druge lepe stvari koje nam
nudi bogato postavljena trpeza. Prijatan život pruža samo
razum, koji kritički procenjuje i ođmerava razloge za biranje
ili odbacivanje (uživanja, naslada) i odbacuje pogrešna mi­
šljenja, koja predstavljaju glavni uzrok za pojavu duševnih
zbrka i nespokojstva. Uviđavnost ovde predstavlja početak i
najvažnije dobro pri svemu tome, pa zbog toga nadmašuje čak
i samu filozofiju. Ona je izvor svih ostalih vrlina, ona nas
uči kako prijatan život ne postoji bez uviđavnosti, bez moral­
nog i pravičnog života, a uviđavan, moralan i pravičan život
133 nije moguć bez prijatnog života. Jer, vrline su tesno srasle
s prijatnim životom, i prijatan život se od njih ne može od­
vojiti. Koga smatrati boljim od čoveka koji je odan pobožnom
verovanju u bogove d koji bez straha gleda smrti u oči, koji
je do kraja proučio cilj određen prirodom; koji jasno zna da
se najveća mera dobra može lako dostići i njome ovladati;
koji zna da tegobe i nevolje traju samo kratko vreme? On
se smeje neophodnosti sudbine koju neki71 smatraju svemoć­
nim gospodarom sveta i tvrdi da se neke stvari zaista deša­
vaju po neophodnoj nuždi, a druge samo slučajno; neke, opet,
zbog nas samih; jer nužda vlada apsolutno i neodgovorno, dok
je slučaj nešto nestalno, a naša volja je bez gospodara (slo­
bodna, nezavisna od sudbine), pa je može pogoditi i pokuda i
134 pohvala. Bolje je da primiš mitove o bogovima, nego da po-
staneš rob nužde, kako uče fizičari, jer mit ti ostavlja bar
nadu da će te bogovi čuti i da će ti dati nagradu zato što im
ukazuješ božanske počasti, dok je nužda neumoljiva sila. Mu­
drac neće smatrati da je slučaj — bog (kao što to radi velika
gomila ljudi), jer božanstvo ne zna za nered pri Svom stva­
ranju, niti ga smatra nestalnim uzrokom, jer on doduše sma­
tra da slučaj u izvesnoj meri deli ljudima d dobro i zlo za
srećan život, ali ne veruje da ima odlučan uticaj na veliki deo
dobra i zla.
135 O ovome i o sličnim stvarima razmišljaj i danju i noću,
d kad si sam i kad si u društvu s drugima koji su tebi slični!
Tako nećeš nikad, ni budan ni u snu, osetiti nespokojstvo. i
živećeš kao bog među ljudima. Jer nimalo ne liči na smrtnika
onaj čovek koji živi među besmrtnim dobrima«?
U drugim knjigama i u Malom izvodu on u potpunosti
odbacuje mantiku72i kaže: »Ne postoji nikakav način predskazi-
373
 vanja budućnosti, a kad bi postojao, mi ono što se događa mo­
ramo smatrati kao da nas se uopšte ne tiče.«
ToMko o njegovim učenjima o načinu života. Na drugom
mestu raspravljao je o tome još opširnije.
136 Od kdrenaika (Epikur) se razlikuje i u pitanju naslade.
Oni pod imenom naslade ne podrazumevaju zadovoljstvo koje
je stanje mirovanja (odsustvo bola), nego samo stanje koje se
sastoji u kretanju. Epikur priznaje i jedno i drugo; zadovolj­
stvo duše kao i zadovoljstvo tela, kako sam kaže u svom delu
0 izboru i izbegavanju i u spisu O moralnom cilju i u posla­
nici upućenoj svojim prijateljima filozofima u Mitileni. To
isto kažu i Diogen u sedamnaestoj knjizi svoga dela Epilekte
1 Metrodor u svom Timokratu. Njegove reči glase ovako: »Za­
dovoljstvo je nešto što se može zamisliti u pokretu i u miro­
vanju.« A Epikur kaže ovako u svom delu O izboru: »Spokoj-
stvo duše i oslobođenje od bola su zadovoljstva mirovanja:
radost i uživanje smatraju se kao pokret i aktivnost«.
137 Od kirenaika se razlikuje i u ovome. Oni smatraju da
su telesni bolovi gori od duševnih; zato se prestupnici kažnja­
vaju telesnim kaznama. Epikur, međutim, smatra da su du­
ševni bolovi teži, jer, meso (telo) izdrži samo sadašnje bolove,
dok duša podnosi i bolove prošlosti i bolove sadašnje. Tako
on smatra da su duševna zadovoljstva veća nego telesna. A
kao dokaz za to da je zadovoljstvo krajnji cilj, on navodi
činjenicu da su sva živa bića, čim se rode, zadovoljna sa
zadovoljstvom, a da osećaju odvratnost prema bolu — i to
prirodnu, a ne razumom stvorenu odvratnost. Mi, dakle, sami
od sebe izbegavamo bol, kao što i sam Herakle, mučen otro-
vanim hitonom viče (Soph. Trach., 787):
I ujeda i viče; odjekuju stene naokolo,
Visovi Lokride i stene Eubeje.

138 I vrline biramo radi zadovoljstva, a ne samo radi njih

samih, kao što uzimamo lekove radi zdravlja. Tako kaže i
Diogen u dvadesetoj knjizi svoga dela Epilekta. On vaspitanje
(agogć) naziva vođenjem kroz život (diagoge). Epikur opisuje
vrlinu kao nešto što je neodvojivo od zadovoljstva, dok su
sve ostale stvari, kao na primer hrana, odvojive, tj. nisu
neophodne za zadovoljstvo.
Hajde, dakle, da završimo, štono kažu, s čitavim mojim
spisom i sa životima filozofa, dodajući tome još njegove Mak­
sime, i time da zaključimo naš spis i da se njegovim krajem
(završetkom) poslužimo kao početkom sreće.

374
 ΚΫ BI AI D 0XA I
(Maksime, aforizmi, osnovne misli)

139 1. Blaženo i večno (neprolazno) biće (božanstvo) ni samo

nema nikakvu tegobu, niti opterećuje neko drugo biće tegobom.
Zato ne zna ni za gnev ni za pristrasnost, jer sve to u sebi
sadrži slabost. (Na drugom mestu on kaže da se bogovi mogu
videti samo razumom, neki su određeni po broju, a drugi su
ljudskog oblika, i rezultat su neprekidnog oticanja međusobno
sličnih slika na jedno mesto. Sholija.)
2. Smrt za nas ne znači ništa, jer telo koje se rastvara
ne oseća ništa. A što je bez osećanja to za nas nema nikakvog
značenja.
3. Granica veličine osećanja zadovoljstva jeste uklanja­
nje svega što izaziva bol. Jer tamo gde postoji zadovoljstvo,
sve dok ono traje, tamo nema ni telesnoga bola ni duševnog
bola, niti jednog i drugog.
140 4. Bol ne traje neprestano u mesu; ako je bol veoma jak,
on traje samo kratko. Ali ako bol u mesu samo nadmaša za­
dovoljstvo, on traje samo nekoliko dana. A kod duže slabosti
zadovoljstvo još uvek nešto preteže nad bolom U mesu.
5. Nemoguće je živeti u zadovoljstvu a ne uživala mudro,
dobro i pošteno; nemoguće je takođe živeti mudro, dobro i
pravično a ne živeti u zadovoljstvu. Ko ne može tako živeti,
tj. mudro, dobro i pravično, ne može živeti prijatno.
141 6. Sto se tiče osećanja sigurnosti od drugih ljudi, vlast
i moć su prirodna dobra pomoću kojih možemo sebi stvoriti
sigurnost.
7. Neki su ljudi želeli da postanu slavni i čuveni misleći
da će se na taj način osigurati od ljudi. Ako je njihov život
sad siguran, onda su oni postigli prirodno dobro. A ako je ne­
siguran, oni nisu postigli ono za čim su od početka težili u
sldadu sa svojom osobenom prirodom.
8. Nijedno zadovoljstvo samo po sebi nije zlo, ali ono što
stvara izvesna zadovoljstva donosi ponekad neprilike koje su
veće od samih zadovoljstava.
142 9. Kad bi celokupno zadovoljstvo moglo da se zgusne ujed­
no i kad bi ta celokupna masa trajno vladala u čitavom čove-
kovom telu, ili bar u njegovim najvažnijim delovima, više
ne bi postojala nikakva razMka između jednog i drugog zado­
voljstva.

375
 10. Ako ono što rasipnicima stvara zadovoljstvo ove zaista
oslobađa duševnog straha, mislim onoga straha koji izazivaju
nebeske i atmosferske pojave, straha od smrti i straha od bola;
ako ih uči o granicama ljudskih želja, onda mi takvim
ljudima ne bismo imali šta da prigovorimo ako se na svim
stranama ispunjavaju zadovoljstvima, a ni s koje strane bolo­
vima, telesnim ili duševnim, dakle, zlim, što izaziva i telesne
i duševne bolove, dakle, zlo.
11. Ako nas nikad ne bi uznemiravala uzbuđenja zbog ne­
beskih i atmosferskih pojava, ni strah i zabrinutost da smrt
nešto znači za nas, ni neznanje pravih granica bolova i želja, on­
da nam ne bi uopšte bilo potrebno ni proučavati prirodne nauke.
143 12. Ne možemo se osloboditi straha koji nas obuzima pri
ispitivanju stvari od najveće važnosti, ako ne poznajemo pri­
rodu celokupne vasione, nego živimo u strahu od onoga što
nam pričaju mitovi. Nemoguće je, dakle, u potpunosti uživati
zadovoljstva bez proučavanja prirode.
13. Nikakve koristi nema od toga što smo stvorili sigur­
nost od ljudi sve dokle god nas uznemiravaju nebeske pojave
iznad nas ili ispod zemlje, prosto rečeno, pojave u beskrajnoj
vasioni.
14. Pošto smo postigli sigurnost od ljudi u toj meri da je
podržavamo snagom i bogatstvom, javlja se sigurnost u naj­
prisnijem obliku, koju nam pruža spokojan život daleko od
gomile ljudi.
144 15. Prirodno bogatstvo ima granice i lako se stiče; ali bo­
gatstvo za kojim težimo u glupoj žudnji beži u beskrajnost.
16. Slučaj samo retko kad smeta mudrom čoveku; njego­
vim najvećim i najvišim ciljevima upravlja i upravljače ra­
zum u toku čitavog njegovog života.*
17. Život pravičnog čoveka najmanje ometa nespokojstvo,
dok je život nepravičnog čoveka ispunjen najvećim nespo-
kojstvom.
18. Zadovoljstvo u mesu (telesno zadovoljstvo) ne raste
kad se odstrani bol izazvan nekim nedostatkom;** ono posle
toga postaje samo raznovrsnije. Najveće duševno zadovoljstvo
postiže se onda kad istražujemo stvari koje u duši stvaraju
najveći strah kao i njima srodne stvari.
145 19. Neograničeno vreme krije isto zadovoljstvo u sebi
kao i ograničeno vreme ako samo granice zadovoljstva pra­
vilno odmerimo razumom.
* Upoređi Diog. L., X, 134. — Prev.
** Uporedi Diog. L,, X , 130. — Prev.

376
 20. Za meso (telo) granice zadovoljstva leže u neograniče­
nom, i bilo bi potrebno neograničeno vreme da se granica
dostigne. Ali razum, koji odmerava i cilj i granicu mesa
(tela), uklanja strah od večnostd, stvara savršen i potpun
život, i zato neograničeno vreme više nije potrebno. Razuman
čovek, naravno, ne izbegava zadovoljstva. I ako ga okolnosti
najzad primoraju da ode s ovoga sveta, on ne odlazi tako kao da
za sobom ostavlja najbolji deo svoga života.
146 21. Ko poznaje granice života, zna da se lako može smoći
sve što je potrebno da bi se uklonio bol zbog nemaštine i da
se čitav život učini savršenim i potpunim. On više ne oseća
nikakvu potrebu za stvarima koje sa sobom donose samo mučne
i teške borbe.*
22. Cilj života moramo dobro ispitivanjem utvrditi kao
i sve ono što je za nas istina i na čeonu moramo zasnivati
svoje pretpostavke, jer, ako ne postupimo tako biće svuda
nejasnoće i zbrke.
23. Ako sva svoja čulna zapažanja odbaciš, onda nemaš
nikakvog oslonca na šta bi se mogao pozvati pri ocenjivanju
onih zaključaka koje smatraš pogrešnim.
147 24. Ako neko čulno zapažanje jednostavno odbaciš i ne
činiš nikakvu razliku između onoga što samo naslućuješ i što
tek treba dokazati, i onog što si stvarno mogao primetiti u
opažaju, u osećanju i predstavi — onda ćeš sa svojim pogreš­
nim mišljenjem odbaciti i sva ostala čulna zapažanja i time
izgubiti svaki kriterij. Ako, međutim, prihvatiš čulna zapa­
žanja kao pouzdana, a nepouzdanim smatraš samo predstavu
koja se zasniva na iščekivanju i uopšte sve što nije potvrđeno
čulima, onda ćeš izbeći grešku, tako da ćeš uvek moći da
vršiš kontrolu nad onim što je pravilno i što nije.
148 25. Ako u svakoj prilici svoje postupke ne podešavaš prema
cilju propisanom od prirode, nego umesto toga, prilikom iz­
bora ili izbegavanja nečeg, skreneš u stranu nekom drugom
cilju, tvoji postupci neće biti u saglasnosti s tvojim rečima.
26. Sve želje koje ne izazivaju nikakav bol ako ih ostavimo
nezadovoljene, ne spadaju u ono što je neophodno potrebno,
i lako je osloboditi se želje ako je teško pribaviti željenu
stvar, ili ako želje verovatno izazivaju štetu.
27. Od svega onoga što nam mudrost stvara da bismo
osigurali sreću kroz čitav život, najveća je stvar sticanje pri­
jateljstva.
* Uporedi Diog. L., X, 144. — Prev.

377
 28. Isto saznanje koje nam daje sigurnost da ništa nije
večno čega se bojimo, ili da čak ne traje dugo, dovodi nas
u stanje da vidimo da u našim ograničenim životnim uslovima
ništa ne daje takvu bezbednost kakvu daje prijateljstvo.
149 29. Od naših potreba (želja) neke su prirodne i neophodne;
druge su prirodne ali nisu neophodne; neke, opet, nisu ni
prirodne ni neophodne, nego nastaju iz praznog uobraženja.
(Epikur kao prirodne i neophodne smatra one potrebe (želje)
koje donose oslobođenje od bola, kao što je, na primer, piće
ako smo žedni. Pod prirodnim koje nisu neophodne on podra-
zumeva želje koje pružaju raznovrsno osećanje zadovoljstva,
ne odstranjujući pri tome bol — kao, na primer, skupa jela.
Pod željama koje nisu ni prirodne ni neophodne on pod-
razumeva želje za dobijanjem venaca, za podizanjem statua
u nečiju čast. (Sholija.)*
30. One prirodne želje koje ne stvaraju nikakav bol ako
ne budu udovoljene, mada se za objektima tih želja silno žudi,
takođe nastaju samo iz praznih iluzija; i ako ih se čjvek ne
oslobodi, za to nije kriva njihova priroda, nego prazne iluzije
čovekove.
190 31. Prirodna pravičnost je sporazum zaključen s obzirom
na korist da bi se sprečilo da jedan čovek nanese štetu drugo­
me ili da je od njega pretrpi.
32. Sva ona živa bića koja ne mogu da sklope sporazum
između sebe da neće ni nanositi štetu drugima niti je, pak,
trpeti, ne znaju ni za pravičnost ni za nepravdu. A to važi
i za narode koji nisu bili u stanju da zaključe ugovore da
neće nanositi štetu niti je trpeti.
33. Pravičnost u apsolutnom smislu nikad nije postojala,
nego samo sporazum zaključen u međusobnom opštenju, bilo
na kom mestu, uvek s vremena na vreme, koji predviđa mere
da niko drugome ne nanese štetu i da od njega pretrpi neku
štetu.
151 34. Nepravičnost sama po sebi nije nikakvo zlo, nego je
zlo samo u posledicama, to jest u strahu da li će delo ostati
skriveno od sudija koji su određeni da kažnjavaju.73
35. Nikad se niko neće moći osloniti na to da će ostati
neotkriven ako krišom prekrši neku odredbu ugovora da dru­
gome neće pričiniti štetu, mada se već deset hiljada puta
izvukao. Jer, upravo do kraja svoga života on nikad neće
biti siguran da neće biti otkriven.
* Upoređi Diog. L., X, 121.

378
 36. U suštini, pravda je za sve ista, pošto je, uopšte uzev,
pravično ono što donosi korist zajednici. Ali zbog osobenosti
nekog mesta, neke zemlje, i iz drugih razloga koje diktiraju
prilike, ne može jedna i ista stvar biti pravedna za sve.
152 37. Sto god se u jednoj postojećoj zajednici prizna kao
nešto što odgovara međusobnoj koristi, to ima pravo da važi
kao pravično, bilo da iz toga za sve proizlazi isto pravo, ili
ne proizlazi. Ali, ako neko sprovede zakon koji ne odgovara
međusobnoj koristi koja postoji u Zajednici, ovaj zakon više
nema osobinu pravičnosti. I u slučaiu da se tokom vremena
men ja opšta korist koja stvara pravdu, a dotično se pravo još
uvek smatra kao pravo, ono je za to vreme obavezno za sve
one koje prazno pričanje nije zaludelo, nego se pridržavaju
činjenica.
153 38. Gde se pokaže da postojeći zakoni, i kad se prilike nisu
izmenile, prilikom primene na pojedinačne slučajeve stoje u
suprotnosti sa shvatanjem pravde, takvi zakoni više nisu prav­
da. A tamo gde pod izmenjenim prilikama zakoni koji su dotle
važili više ne daju nikakvu korist, oni su bili za ono vreme
pravedni dok su bili korisni u međusobnom ophođenji* gra­
đana, a posle toga su prestali da to budu u trenutku kad su
prestali da budu korisni.
154 39. Onaj koji najbolje zna kako se treba čuvati od nepri­
jatelja spolja, primiče sve koje god može kao rođake u svoju
porodicu; sa onima, međutim, koje ne može prihvatiti tako, neka
bar ne postupa kao sa tuđinom. A tamo gde mu i to nije mo­
guće, on će dzbegavati svaki dodir s njima i držače ljude na
rastojanju, onako kako je to korisno za njega.
40. Ljudi koji mogu da se u odnosu na susede u najvećoj
meri smatraju sigurnim provode život najprijatnije u međusob­
nim odnosima, jer imaju za to najsigurniju garanciju. I, pošto u
potpunosti uživaju blagodeti te zajednice s njima, oni neće ni
oplakivati smrt onoga koji bi prerano preminuo kao nešto
što treba sažaljevati.*
* Postoji još jedna zbirka ovakvih Osnovnih misli ili aforizama,
27 na broju. Datiraju iz jednog rukopisa koji se čuva u Vatikanskoj
biblioteci i koji je pisan u XIV veku (Codex Vaticanus graecus, 1950).
Aforizmi se nalaze uz izreke ili aforizme drugih epikurejaca, ali se vidi
da potiču od samog Epikura. Ova zbirka se obično naziva »Gnomologium
Vaticanum«. Tekst je izdao već ranije pomenuti P. von der Muehll
(str. 60—69).
Pored toga imamo još nekoliko (38) fragmenata. To su navodi
(doslovni) sačuvani kod raznih antičkih pisaca. — Prev.

379
 K N JIG A I

1 To je verovatno bio jedan dijalog koji se navodi još na jednom

mestu (2.45) i pogrešno pripisuje Aristotelu. U spisku Aristotelovih dela
koji se nalazi u petoj knjizi, 21 i dalje, to delo nije pomenuto. Međutim,
učeni Vizantinac Suidas, s.v. Antisthenes ovaj dijalog pripisuje peri-
patetičaru Antistenu sa Rodosa (oko 180. pre n.e.)· Suidas je nedovoljno
poznat autor jednog veoma obimnog leksikona koji obuhvata podatke
veoma dragocene za proučavanje antike.
* Inače ne baš mnogo poznat.
* Znači bezbolno i brzo. Kod Homera se na više mesta govori o
tim strelama (hois aganois belčessin).
* Misli se na Istoriju Persijanaca. Upor. Komelija Nepota, Conon, 9.
5 Ova etimologija je pogrešna. Reč Zaratustra dolazi od reči »ža­
rath«, što znači »star« (uporedi grčki koren gčront — s Istim značenjem)
i »ustra« = »kamila«.
8 Hermip iz Smime, peripatetičar, oko 200. pre n.e.
7 To nije platoničar Euđoks, nego homonimni autor sa ostrva Ro­
dosa, autor jednog geografskog dela »periodos ges«.
8 Tekst je na ovom mestu iskvaren. U prevodu je prihvaćena ko­
rektura koja, mislim, bolje odgovara smislu na tom mestu. To, uostalom,
odgovara i novijim istraživanjima, upor. Moulton, Early Zoroastrianism,
London 1913.
* Sin veoma čuvenog gramatičara i kritičara Aristarha iz Alek-
sandrije (druga polovina II veka pre n.e.). Ovaj učeni Aleksanđrinac je
utvrdio gramatičku terminologiju koja još i danas vaši. Zanimljivo je
to da neke stvari iz ove oblasti koje feu očigledno zastarele i, da tako
kažemo, neshvatljive, nisu prilagođene današnjem vremenu i današnjim
shva tanjima.
10 Clem. Alex. Strom., I, 61 potvrđuje ovaj podatak i potvrđuje da
je sophistes = sophos! Clemens s nadimkom Alexandrinus je bio veoma
učen čovek koji je izvanredno poznavao grčku literaturu (često doduše,
samo preko izbora, antologija). Delo je nazvano Stromateis (— tepisi)
gde se autor trudi da čitaoca upozna sa bogatsvom helenskog nasleđa
koje prelazi u hrišćanstvo.
11 Clem. Alex., Strom. L. 59. On dodaje još Auksilaja iz Argosa, ali ne
pominje Pisistrata.

383
 ** Upor. Diog. Laert. IV, 59—61, gde se Lakiđ pominje kao osnivač
Nove akademije, mada mnogi (upor. Sext. Empir, Pyrrhon. Hypoths.
I, 220) tvrde da je Nova (ili Treća) akademija počela s Kameađom.
Suidas se slaže s ovim podacima.
18 Isto i u IV, 67, gde se završava s Klitomahom. Međutim, peripa-
tetičari se završavaju sa Likonom.
14 Efektici. Reč dolazi od grčkog glagola »epćchein«, što znači
»uzdržati se«.
13 Ovo odvajanje pominje i Klement iz Aleksandrije (Strom. I, 130).
Možda je Askalonac Antioh autor ovog odvajanja Anikerisa od kirenske
škole. To knišljenje zastupa i Strabon, X , 837.
i« Ovu razliku ističe Sekstus Empiiikus, Pyrrhon. Hypoth. I, 16, 17.
17 Polemos kod Suidasa pogrešno glasi Potamos (Augustov savre-
menik).
18 Naučnici se ovde razilaze. Neki (Wilamowitz) to pripisuju Hipo-
botu (70. pre n.e.), Antigonos von Karystos, 327/8.
18 Ili Nelida, kako neki ispravljaju tekst.
80 Grčki moreplovci su se upravljali, kako priča Oviđije, (Tristia,
TV, 3, 211) prema sazvežđu Velikog Medveda, a Feničani prema Malom
Medvedu.
81 De an., 2, 405 a, 19.
n — grammikč theoria, po reči grammi b= crta, linija (i prava i
kriva).
83 Stvorio je monopol, pa se, naravno, mogao obogatiti (Arist. Polit.,
I, 11, 1259 a, 6.18).
84 Autor jednog istorijskog dela o gradu Miletu.
88 Andron iz Efeza (Teopompov savremenik). V. Diog. Laert., I, 119).
88 Diogen Laert., I, 82.
87 Nije poznato kada je ovaj Lobon živeo.
88 Svakom danu prethodi noć; tako bi i prvom danu trebalo da
prethodi noć. Ali posle svake noći ne mora doći dan, jer pre postanka
Sunca noć je neprekidno trajala.
88 Atinjani su svoje mrtve sahranjivali prema zapadu (Plutarh,
Solon, 10). Mikenci su glavu okretali prema istoku, a noge prema zapadu.
Podatak kod Diogena L. nije tačan. Međutim, izgleda da neko strogo
pravilo o tome nije ni postojalo.
80 I ovde je, izgleda, Diogen pogrešio.
81 Ne bi trebalo reći »brachylogia«, nego »branchulogia«.
88 I samo pismo je primer za brahilogiju.
88 To je »chronique scanđaleuse« staroga veka, od pisca koji je
mrzeo filozofe, a najviše Akademiju. Milamowitz, Antigonos von Ka­
rystos 48.
84 Polit., 4, 1304 a 32; ali ga ne pominje kao jednog od Sedmorice.
Platon, Prot., 342 A, navodi imena 7 mudraca, ali među tim imenima
nema Periandra; umesto njega se pominje Mison. Diogen L. je ovaj
podatak verovatno uzeo iz inekog Aristotelovog dela koje nam nije
sačuvano.
88 Ta bolest se često pominje. — Samo pismo je falsifikat, što nije
teško dokazati.

384
 K N JIGA II

1 Napomene o Suncu i Mesecu se zapravo odnose na Anaksagoru

i došle su ovamo (nepažnjom) iz odeljka o Anaksagori, koji je te pojave
i otkrio.
* Polikrat sa Samosa je iskoristio nezadovoljstvo naroda koji je
negodovao protiv aristokrata upravljača. Tako je prigrabio vlast i kao
tiranin upravljao ostrvom od 537. do 522. godine pre n.e. Bio je to veoma
sposoban vladar; sagradio je vodovod, opasao grad zidovima. I u politici
je bio dalekovid: sklopio je savez s egipatskim kraljem Amasisom, za
koga ga je vezivalo I lično prijateljstvo. Poznata je Herodotova priča
0 prstenu. Amasis je savetovao Polikratu da ono što mu je najmilije
baci daleko na more. Tako je tiranin i postupio. Ali sutradan ribari
donesoše u dvor veliku ribu, i kad je rasporiše u njenoj utrobi pronađoše
Polikratov prsten. To je bio dokaz da je njegova sreća preterano velika
1 da će ga ranije ili kasnije snaći neka teška nevolja. To se i dogodilo:
namamljen od Persijanaca, izgubio je život. — Podatak b Anaksimandru
nije tačan. Polikrat je umro 522. godine. Možda je u pitanju Pitagora;
u tom slučaju je sve u redu.
* Drugi autori pričaju da je Anaksagora učio da Zemlja nije samo
pljosnata, nego da ima i oblik bubnja (pauka). Zemlju održava vazđuh
ispod nje, a on ima oblik polulopte (kao kod pomenutog instumenta
pauk) zbog toga što je nebeski svod ravnomemo okrugao, Tako Zemlja,
takoreći, predstavlja poklopac na tom instrumentu. Uporedi A p e lt,
str. 313.
4 Anaksagora misli da se nebeski svod |Okreće kao pokretna kupola
zvezdare oko svoje podloge. Nagib se pojavio kasnije, i onda se stožer
sveta iz zenita pomerio ka Severn. To je ,ta visina p61a koja, po njego­
vom mišljenju, važi za ceo svet. Primedba Apeltova, str. 313.
5 Ovo se u potpunosti slaže šsa podatkom koji čitamo kod Plinija
Starijeg, Natur, hist. II, 149: celebrant Graed Anaxagoram Clazom-
menium Olympiadis septuagesimae octavae secundo anno praedixisse
ceelestium litterarum scientia quibus diebus saxum casurum esset e sole.
* FTrG. Euripid. 783, Nauck*.
7 Jasno je da Anaksagora nije mogao videti Mauzolov grob, jer je
umro oko 428—425. — Mausolos (ili Maussolos) bio je nezavisni satrap
(u službi Persijanaca) u Kariji, u gradu Halikamasu (koji je on sagradio),
a njegova žena Artemizija dovršila posle Mauzolove smrti. Artemizija
je umrla 351. pre n.e. Najveći grčki umetnici bili su pozvani da grad
ukrase svojim najlepšim delima (Skopas, Brijaksis, Leohares i dr.).
Mauzol je počeo da zida veličanstven grob, nazvan mauzolej; Artemizija
je delo dovršila. Zgrada je bila ubrajana među sedam svetskih čuda.
Danas se njeni delovi nalaze u Britanskom muzeju u Londonu. Rimski
car Hadrijan kasnije se pomalo ugledao na njega i podigao je ogromnu
građevinu (Mausoleum Hadrianum, danas Castello Sant Angelo) koja
je do danas sačuvana.
8 Plutarh, Nikija 23 i Clem. Alex., Strom. I 78. Mesto je malo
nejasno, pa ga zato neki prevode: »prvi je izdao knjigu koju je sam
napisao«.
* Silen iz Kalatije, služio u Hanibalovoj vojsci i ratovao, pisao
istoriju koju pominju Ciceron, Livije i Plinije, kao i jedno delo o Si­
ciliji, čiji su nam fragmenti sačuvani.

25 Dlogen
385
 14 Arhont Demylos nam nije poznat. Zato neki izdavači predlažu
Demotiona (arhont 470. godine), Lisistrata (467) ili Difila (442). Neki,
opet, misle da sufiks -mylon ne mora neophodno da bude sufiks nekog
arhontovog (!) imena, nego da može značiti »vodenični kamen«. V. R.
D. Hicks, Diogenes Laertius, I, str. 141.
11 Uporedi Diog. Laert., IX, 34, 35, gde se sve to pripisuje Favorinu.
12 Clem. Alex. Strom., I 63 misli na Anaksagoru: posle Anaksimena
Anaksagora iz Klazomene, sin Hegesibulov, prenese iz Jonije u Atinu
»tčn diatriben«.
12 Lepa igra reči: Phryges i phr^gana (drva za potpalu).
14 Ni ovo nije tačno, kako izgleda. Saobraćaj između Trakije i Atine
obavljao se po pravilu morskim putem. Opsada Potideje je počela 432.
godine, dakle pre izbijanja Peloponeskog rata. Ovde je, po Hioksovom
mišljenju, potrebna malo veća ispravka, jer odlazak na Istmijske igre
je svakako bio vezan sa velikim opasnostima zbog neprijateljskog stava
Megarana; misli se, naravno, suvim.
15 Heraklit Pontski u jednom od svojih dijaloga.
14 Euripid, TGrF, 588, Nauck.
14 Hicks predlaže malu transpoziciju teksta. Podela filozofa na
deset škola pomenuta je ranije (I, 18).
18 Verovatno pogrešno ime, umesto Ktesiklides, koji je bio arhont
445. godine. V. Athen, Chron. VI, 272, 10.
14 Sigurno sasvim netačno.
20 U uvodu u Feđona (59 C) kaže se da je Aristip bio u Egini onog
dana kad je Sokrat popio otrov. I sam Platon je bio odsutan, valjda
zbog bolesti. Kako onda shvatiti ovu Diogenovu reč? On se poziva na
Platonov životopis kao već svršeno delo >— uporedi III, 36.
21 U tekstu je: basilikon kina. Adekvatan prevod je nemoguć, jer
reč kyon znači i pas i kinik.
22 Lepa igra reči: paideia i paidid.
23 Citat iz jedne nestale Sofoklove drame. Citat: Plutarh, De audi­
endis poetis, 12; vita Pompei, 78.
24 Grad je nazvan po Ptolemeju. Nemoguće je da bi neki građanin
toga grada mogao biti savremenik Sokratovog druga Aristipa.
25 Za razliku od Megare Hiblejske na Siciliji.
23 I ovde je neprevodljiva igra reči, u ovom slučaju sa imenima.
Aleksin, jer je bio sklon prepiranju, dobio je nadimak Elenxin; grčki
glagol elencho znači: ispitivati, dokazivati, prepirati se i si.
27 Antigonos zvani Doson, rođen 262. pre n.e.
28 V. Strabon XIV, 658; nadimak je sa učitelja prešao na slav­
nijeg učenika.
29 Kod reči Kronos, odbacimo li prvo slovo (K) i sledeće slovo do-
bićemo ostatak Onos, što znači magarac!
30 Opet igra reči: kainu (nov) i kai ηΰ (pamet).

386
 31 Svakako je ovde u pitanju seksualnost. Aristotel u svom delu
P r o b l e m i 908, b 5 ss piše o afrodizičkom dejstvu rotkve. Ako sad Me-
nedem preljubnika niziva »raphanohortasos« (=koji jede, ždere rotkve),
onda je svako mogao da zna šta je time hteo da kaže. Grčki glagol
r a p h a n i d o o ukazuje na kažnjavanje preljubnika u Atini koje pominje
Aristofan ( O b l a c i , 1083). Drastičan opis: Lukijan, P e r e g r . 9 : E r a p h a n ld i
t e n ρ ρ φ έ η b e b y s m e n o s . Nešto slično se priča u nas: — da je čoveka
uhvaćenog u krađi neki turski aga kaznio na sličan način!

KNJIGA III
1 Priča o bezgrešnom začeću. Platona je trebalo uzdići visoko, pa
ga eventualno učiniti i potomkom bogova.
2 Inače nepoznati pisac, koji je svakako uživao u iznošenju ovakvih
pojedinosti.
3 Aleksandar zvani Polihistor (Sveznalica), koji je za vreme Sule
(prvi vek n, e.) pisao jedno delo o tome kako su pojedine filozofske škole
jedna za drugom nastupale (reč d ia d och ž znači u ovom smislu: filozofske
škole)
4 Ne zna se ko je taj Heraklit.
5 Platonov učenik.
6 Satir je bio prijatelj čuvenog gramatičara i kritičara Aristarha
iz Aleksanđrije (oko 170. pre n.e.)
7 Aminta(s) je bio matematičar, učenik Platonov i rodom iz He-
rakleje. Protiv njega je bio Stilponov učenik Alkim.
8 O tome Aelian., Hist. anim . X I, 19; zbog zemljotresa su veliki
talasi progutali deset spartanskih lađa. Godine 372.
9 Herodot, VI, 38.
10 Na tračkom Hersonezu.
11 Od 47—66. izlaže Diogen Platonova dela. Postoji i jedan frag-
menat Aelinov, veoma sličan ovome, što s velikom verovatnoćom go­
vori u prilog teorije da je zajednički izvor bio isti. Albin je živeo u
drugom veku n.e. jer je Galen bio njegov učenik u Smimi 151/2 n.e.
Ko je bila ova žena kojoj se Diogen obraća — ne znamo; ali neki misle
da je to bila Arija, hama poznata iz jednog Galenovog dela.
12 Sve što sada dolazi je čisti šablon: nabrajanje, suvopamo ređanje
i iznošenje Platonovog učenja onako kako su to radili pomenuti Albin
i Alkinoj. Sve to samo dokazuje kako bi jadno i nepotpuno bilo naše
poznavanje Platona i njegovog učenja da nam sudbina nije sačuvala
originalna dela Platonova!
13 tj. Kritija.
14 u Platonovim Zakonima
15 U dijalozima Sofist i Državnik.
18 Iz Sofista, 241 A, jasno se vidi da stranac iz Eleje nije Parmeniđ.
17 Chytroi — znači lonci, sudovi.
18 Upoređi Diog. Laert., III, 37, gde se ovo pripisuje Aristoksenu.
25*
387
 i* Ovog Aristofona (gramatičara) treba razlikovati od Aristofona
komediografa.
" Plato Theaet., 147 C. Upor. Rep., 527 D.
“ TGRF Eurip., 473, Nauck.
“ Ovaj znak O ) obeležavao je nov odeljak u starim papirusima.
** Ovim počinje drugi deo, odnosno drugi dodatak (67—80) o Pla­
tonovim učenjima (peri ton Plžrtoni areskonton). Nema nikakvog traga
novoplatonizma. Upor. Plat. Tim., 42 E — 43 A ; 69 A.
24 Tim., 42
B ss., 90 E
25 Tim., 54 A ss.
26 Tim., 69 C ss; 89 E.
27 Tim., 36
D — 37 C
28 Tim., 50 D, E; 51 A.
2» Tim., 30 A, 69 B.
30 Tim., 59
A — C.
31 Tim., 30 B.

32 Tim., 80 A, B; 55 C D
S3 Tim., 33 A—D: 34 B; 52 C; 63 A
34 Tim., 32
C, 33 A, 38 B, 41 A, 43 D.
35 Tim., 29 E — 30 A, 42 E.
36 Tim., 31 B — 33 A.

37 Tim., 37 D — 38 A.
38 Tim., 38 C — 39 D.

39 Tim., 30 C — 31 B, 39 C — 40 A, 41 BC.
40 Tim., 40 BC
41 Tim., 16 DE, 47 E, 48 A, 63 E, 69 A.
42 Tim., 53 C — 55 C.
43 Tim., 32 D, 53 B, 57 C, 69 BC.

44 Tim., 30 B, 44 C.

45 Tim., 42 B.
4« Ovde počinje treći dodatak za diairćseis koje se pripisuju Ari·

stototelu.
47 Platon misli na Kartaginjane, kod kojih se kraljevstva mogu ku­
piti (onetal basilefai), Država, 544 B. Isto i Aristotel, Polit., II, 11, 1273
a, 36. To potvrđuje i istoričar Polibije koji kaže da vlasti daju poklone
(dora phaneros didćntes), i to javno. Da li je (to javno podmićivanje ili
se odnosi na velike plate koje su bile vezane za službu, to se iz samog
teksta ne vidi. Platon na pomenutom mestu u Državi kaže da takvih
slučajeva ima i u varvara i u Helena.
48 Ni ove podele nema nigde kod Platona, mada se pojedine vrste
same za sebe pojavljuju. Ovo o čemu se ovde priča jeste u stvari Ari­
stotelovo učenje o vrstama prijateljstva. Ni sledeće podele koje se
ovde navode nisu sasvim tačne.
48 Ovakva pođela ima kod Platona izvesnu ulogu, naročito u rani­
jim dijalozima. Uporedi Gorgiju, 467 E (»Zar uopšte postoji nešto što
ne bi bilo dobro ili loše, ili na sredini između jednog i drugog?«),

388
zatim Lizija, 216 D ss, Menon, 88 C. Toga ima čak i u dijalozima sred­
njeg perioda (Sympos., 202 AB).
50 Mnogo jasnija je podela dobara kod Platona na drugim mestima.
Na primer Zakoni, 697 A, 743 E, Gorgija, 451 E.
51 Podšetimo se ovde Aristotelove pođele, odnosno razlike između
katd auto i kata symbebekbs.

KNJIGA IV
I Diogen Laertije je u ovom odeljku gde se govori o Platonu ko­
ristio svakako uvod jednog dobrog poznavaoca Platonovih dijaloga, Tra­
žila, koji je Platonove dijaloge podelio po tetralogijama prema nekom
starijem uzoru. Ovaj naučnik, koji je zapravo bio astrolog, došao je u
Rim gde je uživao veliki ugled i poštovanje kao poznavalac i astrologije
i Platonovih dijaloga. Umro je 36. godine n.e. — Istoriju Akademije je,
prema mišljenju naučnika, Diogen Laertije uzeo iz neke knjige pisane
u drugom veku pre n.e., u kojoj je iskorišćena izvrsna knjiga Antigona
iz Karista. Ovaj Antigon iz Karista, učenik Menedema iz Eretrije, rođen
ie između 295— 290. pre n.e. B io ie vajar i slikar, k o ji je posle
odlaska na dvor pergamskih kraljeva napiso biografije savremenib
filozofa, koje su date veoma plastično.
* Nepoznata ličnost.
* Već smo rekli da se ova bolest dosta često pominje. V. ΙΠ, 40.
4 Inače nepoznat.
* Na njegovom poslednjem putovanju.
* Na dvoru tiranina Dioniza u Sirakuzi.
7 U godinama 323. i 322.
8 Misli se da je to Kalikle, koji nam je poznat iz Platonovog dija­
loga Gorgija.
* Ovo mesto se tumači na dve načina; »odlazio je u šetnju«, ili
»povukao se iz društva«. Ja sam ovde upotrebio izraz »izlazio je iz
društva«.
10 Tj. kao dobar čuvar od svega nepristojnoga.
II Pramnejsko vino je bilo kao izvrsno vino poznato još kod Homera.
12 Upor. Diog. Leart. IV, 18.
« Diog. Laert. IV, 29
14 Prišao je, dakle, jednoj školi koja je poklanjala veću pažnju
retorici jer nije hteo da pokvari odnose sa svojim zaštitnikom.
15 Prema IV, 32, nije ništa pisao. Kako treba onda shvatiti ovo?
Apelt misli da su to bili samo neki pripremni radovi.
i* Ovi stihovi se nalaze kod Plutarha, Quaest. Sympos., 718 A.
Grčka reč »tćkos« ima značenje »porođaj«, »ležanje na jajima u gnezdu«,
ali i »kamata, interes«. Ovo će značiti: Ljudi malo vode računa o činje­
nicama, osim ako nisu posredi njihovi sopstveni interesi.
17 Sofokle, FTrG, 436, Nauck.

389
 18 Misli se na čuvenu pobedu koju je odneo Antigen Gonatas kod
rta Leukoje na ostrvu Kosu 2Θ3, pre n.e. nad egipatskom flotom. Posle
toga je došlo do pokoravanja Atine.
18 Kairos je pravo vreme, pravi trenutak koji valja iskoristiti.
Teofrast je pisao jednu specijalnu raspravu o tome, s naslovom: »Peri
kairon« (Diogen. Laert., V, 50). Uporedi još Dioeg. Laert., I 26; 41; 79; 91;
II, 73. Plutarh kaže na jednom mestu (Moral., 218 B): »Ko zna šta da
kaže, znače i zgodnu priliku kad to treba da kaže.«
20 Zenonov učenik.
21 Isto se to kaže za Antistena, Diog. heart., VI, 3.
22 Ovaj prevod je slobodan, mada tačan. Ali u grčkom originalu
je jedna lepa igra reči, gde se menja samo prvo slovo: ako se oženiš
(an de gćmes) kalćn (lepom), imaćeš (hćxeis) koin’ćn (zajedničku).
28 Uporedi njegovu izreku, Diog. Laert., IV, 49.
24 To se moglo utvrditi na osnovu astronomskih posmatranja. Ali
je tu pojavu prvi primetio, odnosno objasnio, Piteas iz Masalije (danas
Marsej u Francuskoj). Piteas (Pytheas) je živeo za vreme Aleksandra
Velikog. Mnogo je putovao i otkrio je neke nordijske zemlje. Plovio je
oko Španije i Portugalije prema severu i dospeo do Šetlandskih i Ork-
nejskih ostrva, posmatrao ponašanje plime i oseke. Rezultate svojih za­
pažanja i proučavanja je izneo u jednom delu s naslovom O okeanu.
Razume se da je kod svojih savremenika, a i kasnije, nailazio na nepo-
verenje (Strabon kao geograf, Polibije kao istoričar). — Delo nam nije
sačuvano, valjda i zbog toga što ljudi nisu imali mnogo poverenja u
njegove podatke, pa delo nije ni prepisivano. Međutim, moderni istra­
živači smatraju da je delo bilo veoma značajno.
28 Uporedi Platon, Driava, 450 B i C.
28 Ovde autor misli na prvi stadij um bolesti zvane danas katarakt,
još dok bolesnik nije svestan težine svoga oboljenja.

KNJIGA V
1 Anaksimen iz Mampsaka (Diog. Laert. II, 3) kome se pripisuje,
delo Rhetrorica ad Alexandrum (u Aristotelovom korpusu).
2 Ambrion. To ime se nalazi na zemljanim pločicama (ostraka).
2 Reči »zoa lithina tetrapćehe« su neki komentatori pogrešno shva­
tili i preveli kao »figure od kamena«. Ali tačnije je da su to bili kipovi
posvećeni božanstvima, u prirodnoj veličini.
4 Ciceron je (Rep., I, 3) sačuvao Ksenokratov odgovor. Ovaj je
navodno na pitanje šta njegovi učenici kod njega rade odgovorio da
»id sud sponte facerent, quod cogerentur facere legibus«.
* Upor. Diog. Laert., V, 17.
* Ovo je jedan od tri spiska (kataloga) Aristotelovih spisa. Jedan
daje Hesihije kao dodatak svom životopisu Aristotela. Drugi je dao
filozof Ptolemej, čiji je grčki original nestao, ali se sačuvala arapska
verzija.

390
 7 To je sagovomik u Platonovom dijalogu Parmenid.
* Rukopisi ovde imaju đikasteriou. Bolje bi bilo didaskaliu, kako
sam ja preveo.
• Ovo je mesto sumnjivo; gramatički, nedostaje objekt.
la Spisak je sređen azbučnim redom.
11 Misli na svoje imanje u Eresu.
“ Kao opunomoćenik Teofrastov i škole.
18 Atina je stradala u toku druge opsade Demetrija Poliorketa 294.
godine pre n.e. (Plutarh, Demetr., 33; 34). Kad se Atina odmetnula od
Makedonaca (289—287), — Plutarh, Demetr., 46; Pausanija I, 25, 2;
26, 1 — bilo je takođe nereda i rušenja. Ali je ovaj događaj nešto bliži
Teofrastovoj smrti (123. olimpijade), pa se ovaj tekst možda odnosi na ovo.
** Nijedna statua u Muzeju nije mogla niti smela biti veća od pri­
rodne veličine. Natprirodna veličina odgovarala je i priličila samo bo­
govima. Ovo pravilo je važilo za sve kipove i statue koje su se u ogrom­
nom broju podizale u Olimpiji. Znamo da su ih rimski carevi na hiljade
odnosili u Rim.
15 Vidi Diop. Loert., IV, 70.
** Ovu rečenicu možemo shvatiti kao opravdanje našeg autora za
postupak što je Stratonovu biografiju uneo u spisak peripatetičara.
Peripatetičari završavaju s Teofrastom, čiji su naslednici smatrani sla­
bijim i nedostojnim da budu pomenuti odmah uz njega (uporedi Cicerona,
De finibus, V, 12, 18; i Strabona, K ili, 609). Strabon ovo pravda time
što je škola ostala bez Aristotelove biblioteke koju su odneli pripadnici
Skepse. — Hicks.
17 Herakliđ je sigurno bio član Akademije, jer je bio istaknut kao
kandidat za predstojnika škole posle Speusipove smrti.

KNJIGA VI
1 Vidi Diog. L., IV, 48.
2 Grčki: kćrakas (jastrebe) i kćlakas (laskavce). Igra reči koja
je neprevodljiva.
8 Upor. Diog. L., V, 44, gde se to delo pominje.
4 Diog. L., VI, 6.
5 Neprevodljiva igra reči: scholć — cholć; diatribć — katatribć
• Diog. L., VI, 64.
7 Diog. L., VI, 41.
8 Uporedi Diog. L., I, 34, o Talesu.
* Odgovara otprilike našoj poslovici: Ruka ruku mije.
10 Igra reči: anaperos (osakaćen) i šneu peros (bez bisage).
“ Diog. L., VI, 55.
12 Diog. L., VI, 43.
18 U znak prezira. Vidi malo dalje (35).
14 Diog. L., VII, 3.

391
 15 Gaj i borilište gde je Diogen rado odlazio. Pored Korinta.
18 Tako je i Aristotel bio jedini koji je ostao do kraja kada je
Platon čitao svoj dijalog Fedon. D iog, L., III, 37.
17 Poznati sofističko-eristički zaključak, zvan »rogati«.
18 Teško je objasniti ili tvrditi na šta se ovde misli. Valjda na
to da miris iz glave izvetri bez traga, tako da ga naša čula i ne osete.
18 Da bi se na taj način njihova vuna zaštitila od tmja.
*» Diog. L „ VI, 66.
11 Diog. L., VI, 24.
“ Diog. L., VI, 48.
** Poznati protivnik Demostenov.
** Diog. L., II, 102.
« Diog. L., VI, 33.
** Igra reči, pri čemu bi »Nesreća« trebalo da bude ime pa da
analogija bude potpuna, odnosno da mesto bude razumljivo.
87 Aluzija kojom prekoreva čoveka koji se na ovaj način ponižava,
a mogao bi da se posluži rukama koje su upravo zato tu da bi se čovek
mogao njima služiti pri obavljanju ovakvih poslova.
88 Znači: Gledaj da i ti sam jednom ne budeš, recimo, razapet na
krstu.
*» Diog. L., VI, 61.
88 Diog. L., VI, 69.
81 Nešto slično postoji i kod nas, kad deca otkidaju laticu po laticu
cveta i pri tome govore: voli me, ne voli me.
88 Uporedi Anaksagorine reči (D iog. L „ II, 10).
88 Neprevodljivo. Reč Nemeia (ime grada) se ovde izvodi od gla­
gola nćmein = napasati. Dakle, stigao si na pašnjak.
84 Heiron je bio čuveni kentaur, poznat i kao vaspitač junaka
Ahila. Ali reč »cheiron« je takođe komparativ reči »kakos« = loš, dakle
znači »gori«. Zaista divna igra reči, koja je, na žalost, neprevodljiva.
Uporedi i Diog. L., VI, 59.
88 Reč phrćar — bunar, znači i velika opasnost (na primer, Platon
Theaitet, 174 C.
88 Opet neprevodljiva igra reči: aleimmation (pomada) ali’ himštion
(nego kaput).
87 »Stolost, reč namerno tako stvorena da bi mogla približno dati
značenje koje ima Platonova ideja, kao nešto što je opšte i zajedničko
svim stolovima, bilo da su okrugli, četvrtasti, mali, veliki niski, visoki,
itd., ali su ipak svi stolovi.
88 Uporedi Talesove reči, Diog. L., I, 26.
88 Zato da bi ga zaštitila.
40 Bolje bi bilo: dva parničara.
41 Diog. L., VI, 33.
48 Igra reči trophe i taphe (hrana i sahrana).
48 Diog. L., VI, 36.
44 Upor. Diog. L., II, 68 i II, 102.

392
 45 Iksion je želeo da osvoji Heru, a ona se pretvorila u oblak. Iz
tog jedinstva su se rodili kentauri, polu-ljudi i polu-konji. Samo su dva
kentaura, Folos i Heiron, bila plemenita i mudra. Heiron (ili Hiron) je
bio i vaspitač junaka Ahila. Kralj Lapita, Piritoos, pozvao je kentaure
na svadbu, a jedan od njih (Eurition) je pokušao da zavede njegovu
mladu Hipodamiju. Zato su kentauri morali pobeći. Uporedi Horn. Odis.,
21, 295 ss; Diog. L., VI, 51, uz neprevodljivu igru reći.
43 Diog. L., VI, 33.
47 Kao da se ovim nadimkom ponosio! Kažu da su se i kaluđeri
dominikanskog reda (tako nazvani po osnivaču Dominiku) ponosili time
što su Domini canes (psi božji). A iz njihovog reda su postavljani veliki
inkvizitori!
18 D iog. L „ VI, 45.
48 Tegeja (Tegea) je ime jednog grada, ali znači i »javna kuća«.
I ovde se na to aludira!
50 Na grčkom reč labć (drška) znači ne samo to nego i »primanje«,
»uzimanje«. Prema tome: nije lepo što si pristao da primaš od takvog
čoveka!
51 Diog. L., II, 68; V, 20; VI, 86 i VI, 65.
52 Dio gr. L., VI, 24.
53 Diog. L., VI, 41.
54 Giog. L., VI, 46.
35 Diog. L., VI, 37.
53 Diog. Ii., VI, 73.
87 Diog. L·., VI, 33.
58 Ovaj odeljak spada u onaj odeljak gde se govori o Kratesu
ali je pogrešno došao ovamo, što je kod Diogena više puta slučaj.
58 Uporedi Diog. L., VI, 63.
30 Diog. L., II, 21.

KNJIGA VII
1 Diog. L., VI, 35.
* Kynosure, što doslovno znači »pseći rep«, zvalo se nekoliko
rtova; među njima najpoznatiji su jedan u Atini i jedan na Salamini.
Na ovom mestu je to igra reći s aluzijom na kinike i njihovo učenje.
* Stoa poikile, tj. šareni trem, sa slikama čuvenog slikara Po-
lignota. Ovaj slikar, rođen na Tasu, živeo je oko 450. pre n.e. i bio prvi
od poznatih slikara. Njegova dela su nam poznata po opisima a i po
slikama na vazama. Sve što se o njemu moglo saznati prikupio je
P. L6wy, Ein Buch von griechischer Malerei, 1929. Uticaj Polignotov
je bio veliki, pa je čak i veliki Fidija bio pod njegovim uticajem. Stoš,
latinski — porticus, ili, kako mi danas kažemo, loža (italijanski: loggia)
predstavlja dvoranu koja nema četiri već tri zida, ispred kojih su stubovi
— otprilike kao što je čuvena Loggia dei Lanzi u Firenci. Ova stoa
(zvana poikile) koja se ovde pominje podignuta je oko 450. godine

393
pre n.e. i tako je nazvana po slikama (Amazonke, Trojanski rat). Od
godine (približno) 310. dalje Stoa je sedište stoika, koji su nazvani tako
po njoj. Stoicizam se razvio iz kinizma, kiničke škole koju je osnovao
Zenon iz grada Kitiona na Kipru. Najčuveniji stoici prve, takozvane
stare stoe su bili Kleant iz grada Asa u Miziji (rođen oko 330) i Hrisip
iz grada Soloi u Kilikiji U Maloj Aziji (rođen oko 280). Opširno o nji­
hovom učenju (logici, fizici i etici) u Diogenovom pričanju. Učenja stoika
su bila privlačna, pa nije čudno što su imala mnogo pristalica; neki od
filozofa su bili čak učitelji političara, koji su u tzv. srednjoj stoi i nje­
noj etici nalazili ideal. Glavni predstavnici te srednje stoe su Panetija
(Panaitios) i Posejdonije (Poseidonios), koji su bili više eklektičari, pa
su u stoičko učenje ušli i elementi platonsko-aristotelovskog učenja. Posej­
donije je čak povezivanjem stoičkog monizma i Platonovog dualizma
postao prethodnik novoplatonizma. I u doba careva je stoičko učenje,
takozvani mlađi stoicizam, bilo omiljeno; ono značenje koje reč stoi­
cizam, stoički mir i slično imaju danas, nastalo je u to doba. Predstav­
nici su Seneka, učitelj cara Nerona, i Marko Aurelije, car-filozof na
rimskom prestolu (krajem II veka n.e.), koji je pisao na grčkom jeziku.
(Njegova knjiga O sebi prevedena je na naš jezik u izdanju Matice
srpske u Novom Sadu). Jedna važna crta stoicizma, njegov kosmopo-
litizam, prihvaćena je i od hrišćanstva, tako da su u početku Seneku
smatrali hrišćaninom!
4 Tridesetorica su na tom mestu samo donela takvu odluku. Ve-
rovatno sama egzekucija nije izvršena na tom mestu.
5 Plin., Hist, natur., X XXIV, 92.
8 Misli se da su to, u stvari, bile dve odluke: jedna — o kruni-
sanju zlatnim vencem — bila je doneta za vreme njegovog života, druga
— o podizanju spomenika i svečanoj sahrani o državnom trošku — posle
njegove smrti. Uporedi VII, 15.
7 Garanciju za takav zajam predstavljao je ili teret koji je brod
prevozio, ili pak sam brod. Pošto je rizik bio veliki, to je i interes na
pozajmljeni novac morao biti prilično visok; otuda i bogaćenje.
8 Ispravka ένδιδούς koju predlaže Apelt nisam prihvatio; mislim
da više odgovara Wachsmuthova konjektura ένίοτε, koju je on pri­
hvatio mesto ενίοος, što bi bilo nerazumljivo.
9 Zenon je svakako osetio da će posle toga doći na red molba da
se kod makedonskog kralja zauzme za Demohara (koji je bio rođak
Demostenov, pa samim tim i kraljev neprijatelj).
i« Uporedi Epikurove reči kod Seneke (Epist. 7, 11): satis enim
magnum alter lateri theatrum sumus.
11 O ovim nejasnim rečima je dosta raspravljano. V. Hom., Odis.,
XI, 281.
19 Nije jasno zašto je Apelt rukopisno αδην hteo da piše kao χύδην
13 Rukopisi imaju adynata (nemoguće), a Apelt predlaže asyneta
(neshvatljivo, nerazumljivo), dok Arnim, Fragmenta Stoicorum veterum,
I, 70, predlaže chaOna (prazno, frivolno).
14 Upor. Athen. XIV, 629 B.
15 Ovaj sofističko-eristički »dokaz« je manje poznat nego što su,
na primer, »rogati«, »skriveni« i ostali.
i« Uporedi VII, 107. Reč kathekon zapravo znači »nešto što dopire
dole d o ...« i u tom smislu je potpuno jasna kod Herodota, VII, 22, gde

394
se govori o Atonskoj gori koja »dopire do mora«. Ovo značenje ona ima
kod mnogih autora. Ali i u prenosnom smislu »pripada mi«, »dužnost
mi je«, na primer Ksen., Anab., I, 9, 7, i drugi. U pluralu particip
kathekonta znači »dužnosti«, Ksen., Cyr. I, 2,5. Stoici su ovaj izraz
upotrebljavali u smislu »dužnosti« tako da i jedan Zenonov spis nosi
taj naslov.
17 Reč thčrmoi znači biljku Lupinus albus. U nepotpimom i neob­
javljenom grčkom rečniku koji je sastavio pok. prof. Janko Lukić, a
trebalo da ga izda Srpska patrijaršija — štampano je, koliko mi je
poznato, samo od alfa do Ileithyia — stoji prevod »divlja kafa«, »vučji
bob«, »obrnika«, »vučac«. Ja sam upotrebio reč »bob«.
18 Za vreme cara Tiberija (14. do 31. n.e.).
18 Dakle čitanje, pisanje, gimnastika, muzičko obrazovanje.
28 Reč diakćsioi (dvesto) Apelt smatra nerazumljivom, pa preporu­
čuje umesto nje konjekturu điakdsmus (naređenja). Ne vidim razlog
zašto bi to trebalo menjati.
81 Upor. Diog. L., VII, 166.
82 Tj. asocijacija.
83 Reč βλίτυρι znači »oštar zvuk žipe«, a i reč bez smisla, bez
značenja.
84 To je Diogen iz Babilona.
88 Apolodor.
88 Ja ovde prevodim držeći se teksta, dok Apelt preporučuje da se
reč eudokimunton zameni sa endemiinton, što bi značilo: kod domaćih
Helena.
87 Ovaj zaključak nije sasvim tačan, jer su u pitanju kontrami
a ne kontradiktorni odnosi.
88 Mislim da na ovom mestu treba izneti Apeltovu napomenu o
hipotetičnim zaključcima. Hrizip je sve zaključke hteo da svede na ove
hipotetične, koje je nazvao ldgoi anapćdeiktoi ili zaključcima kojima ni­
kakvo dokazivanje nije potrebno. Ovih pet formi ima ovaj oblik: 1. Ako
postoji A, postoji B; A postoji, dakle postoji i B. 2. Ako postoji A, po*
stoji B; B ne postoji, prema tome ni A ne postoji. 3. Pogrešno je da
postoje i A i B; A postoji, dakle B ne postoji. 4. Ili postoji A ili B;
A postoji, dakle B ne postoji. 5. Postoje ili A ili B; A ne postoji, dakle
postoji B. Opširnije se ovim problemom bavi Sekstus Empirikus, ali
bez veće jasnoće.
88 Diog. L „ VII, 44.
88 U tekstu stoji ndrnoi, ali bi verovatno bilo bolje staviti reč
nomothetai koja se kod Platona u dijalogu Kratil vrlo često upotreb­
ljava u značenju »davalac, određivač imena«. — Apelt.
81 Sporno je da li ovde reč άρετή znači »vrlina« ili, možda, »po­
ložaj«, kako to želi da dokaže Apelt, navodeći značenje iste reči u VII, 46.
88 Pripadnik stare stoe. Fragmenti kod von (fon) Amima, Stoicorum
veterum fragmenta, I, 90.
83 Nepotpun tekst. Nema definicije pravičnosti. Dopuna definicije
koja nedostaje iz VII, 126.

395
 34 Von Amimova ispravka da se pšenica menjala za ječam u odnosu
1:1,5. Reč hemionoi (mazga) zamenio je sa hemiolius, krithds. Iako tekst
koga sam se držao nije sasvim jasan, ipak sam zadržao tu verziju u
prevodu u našem značenju »kao priđe«. Ovo mesto dokazuje kako je
teško đoterati ponekad iskvareni tekst. A to je u velikoj meri slučaj
kod Diogena. Kasnije ćemo naići na još više iskvarena i nejasna mesta
(knjiga X , O Epikuru, koja predstavlja najteži tekst napisan na grčkom
jeziku).
33 Posle te reči sigurno postoji lakuna, koju je već Reiske utvrdio.
33 Kroz koje vode osuđenika na smrt.
37 Verovatno glosa nekog komentatora koja je kasnije nepažnjom
prilikom prepisivanja ušla u tekst. Tako je već Cobet u svom izdanju
odlučio.
38Upor. Diog. L„ VII, 141.
33 Upor. Diog. L., X , 59.
40 Ićgos spermatikds je »semeni razum« koji ulazi u materiju,
oblikuje je, te na taj način supstratu daje određene kvalitete. Svaki
logos je nosilac posebne ideje. Bog je, prema učenju stoika, razumno
biće, stvaralačka vatra koja planski suđeluje pri stvaranju sveta i u
sebi sadrži sve razumne snage semena, sve stvaralačke sile prema ko­
jima se sve zbiva.
41 td autd meros = isti deo — odnosi se, verovatno, na kvaliiet
»suvo« koje se poslednje pominje. Ili je, pak, to jedan deo prvobitne
mase (tj. onog zajedničkog svemu) bez koje kako misli Apelt, ne bi moglo
dolaziti ni do kakve promene, odnosno prelaza.
42 Ovo mesto je sasvim nejasno. Diels umesto rukopisnog noerćn
6nta predlaže noterčn 6nta (mamma, što je i u prevodu zadržano. Prva
reč (razuman, inteligentan) na ovom mestu, mislim, ne bi imale pravog
značenja i teško bi se mogla protumačiti njena upotreba.
43 I ovo mesto je malo teže. Apelt to tumači ovako: putanje Sunca
i Meseca ne leže u istoj ravni, nego se seku pod izvesnim uglom. Jer
kad bi one bile u istoj ravni, imali bismo svakog meseca po jedno po­
mračenje Sunca i jedno pomračenje Meseca. Pojava pomračenja zavisi
od položaja Meseca za vreme opozicije.
44 Ovo je učenje potpuno suprotno učenju Epikurovom.
43 Stvaralačku snagu ima, prema tome, samo seme koje predstavlja
deo žive duše.
43 Uporedi Diog. L„ VII, 37.
47 Misli se na pesnika Arata, a ne na državnika istog imena.
48 Svakako zato što su se divili njegovom lepom atletskom stasu.
48 Kad bi neki rob dobio dozvolu svoga gospodara da radi za
nadnicu kod nekog drugog gospodara, morao bi po atičkom zakonu da
svom pravom gospodaru vrati jedan deo nadnice koju je primio. Zato
je i Zenon tražio jedan deo od zarade svojih učenika.
30 Vidimo da je Hrizip o ovom poznatom erističkom zaključku
»lažljivac« pisao čitav niz rasprava.
81 U poredi Diog. L „ V II, 162.

396
 K N JIGA VIIT

I Clem. Alexandr., Strom. I, 62 piše: Pitagora je bio, dakle, sin

Mnesarhov, rodom sa Samosa, po pričanju Hipobota; međutim, kako
kažu Aristoksen u Pitagorinoj biografiji, kao i Aristarh i Teopomp, bio
je Tirenjanin, a prema podacima Neantovim bio je rodom iz Sirije, ili
iz Tira, tako da je prema većini autora Pitagora bio varvarskog porekla.
Porfirije u svom delu Vita Pythagorae, I, govori o njegovoj povezanosti
sa Fenikijom (i Tir je bio feničanski grad). Mladi Pitagora je učio kod
Haldejaca pre nego što se prilikom povratka na Samos pridružio Fere-
kidu iz Sirosa i Harmodamu sa Samosa, kao učiteljima.
ž Herodot, IV, 93 ss.
* Klement iz Aleksandrije (Strom. I, 66) priča o tome podrobnije:
Za Talesa se veruje da se družio s egipatskim prorocima, kao i Pitagora,
koji je dozvolio da ga obrežu kako bi mogao da ima pristup u sve mi­
sterije, odnosno hramove u kojima je imao prilike da to prouči, ili,
bolje rečeno, da u tim mističnim obredima učestvuje. Klement kaže
doslovce: »da bi izučio mističnu filozofiju Egipćana«. Slično i Jamblih,
Vita Pyth., 18 ss. Jamblih (Iambliehos) je živeo u vreme Konstantina
Velikog. Sačuvano je pet đela, među njima i Pitagorina biografija. Ko­
liki je ugled uživao kod svojih savremenika i kasnije vidimo po tome
što je nazvan »ho theios« = božanski. Naročito ga je cenio rimski car-
-filozof Julijan, zvani Otpadnik (Apostata), koji je takođe živeo sredinom
IV veka n.e. Puno ime: Flavius Claudius Iulianus.
4 Zato što su se predavanja održavala noću.
5 Reka se zapravo zvala Euenos.
* Uporedi Diog. L„ IX, 23.
7 Zakonodavci Lokrane i Kalane.
8 Misli se na »učenja«, odnosno »izreke«.
* thakos. Ne bih mogao sigurno znatfi šta ova reč na ovom mestu
zapravo znači. Neki je prevode i u onom značenju (stražnjica, polnl
organi) ili možda to znači »nered, prljavština, zbrka«. Teško se odlučiti
i za jedno i za drugo, jer nemamo podataka ili komentare koji datiraju
iz toga doba. Naposletku, iako nismo sigurni da to nije imalo neko naro­
čito (možda i kultno) značenje, mislim da nećemo biti daleko od istine
ako prevedemo onako kao što sam ja to učinio.
14 Ime Pythagoras ovde se dovodi u etimološku vezu sa Pitijom
(a to opet od grčkog glagola pynthdnomai = saznati). Pitagora je dakle
složen od Pythios i agoreuo.
II Pitagorina učenja su izneta prema podacima koje je Diogen
Laertije našao u pomenutoj Aleksandrovoj knjizi. Taj autor je napisao
jednu posebnu knjigu o Pitagori i njegovom učenju. Svakako je Diogen
Leartije imao u rukama tu knjigu, jer je od doba ovog Aleksandra Po­
lihistora (koji je živeo u prvom veku pre n.e.) i Djogena prošlo nekoliko
vekova (ovaj naš autor je živeo u trećem veku n.e.). Za to vreme je
literatura o Pitagori i o njegovoj mistici (naročito o ovom drugom)
toliko narasla, da je prava sreća što se Diogeir nije služio tom novijom,
i prema tome manje vrednom literaturom, nego je iskoristio ovu davno
napisanu Aleksandrovu knjigu, koja sadrži trezvene podatke, bez dodatka
misticizma i si.

397
 11 Ovo iskvareno mesto je pokušao Apelt da dopuni umetanjem
reči enantios aer, i rečenica bi, prema toj konjekturi, glasila: suprotan
vazduh dolazi u oči koje (Pitagora). . . Apelt skreće pažnju na to da
se ovakve i slične nepotpunosti nalaze često u Platonovim dijalozima
(naročito Timeju).
14 Grčka reč koju sam preveo sa »sposobnosti« je lćgos. Koliko
značenja ima ova reč u grčkom jeziku!
“ δαίμονες su — prema Heziodu, Dela i dani 121—126 — nadljud­
ska bića, čuvari, đobronamemi zaštitnici ljudskog roda koji još uvek
borave na onim mestima gde su nekad živeli. Oni su, dakle, posrednici
između bogova i ljudi. Kasnije su stari verovali da su demoni ljudske
duše koje se ponekad vraćaju na zemlju da bi uznemiravale nepoštene
ljude. Kasnije se to još više izdiferenciralo, pa je pesnik Pindar, na pri­
mer, govorio kako čoveka drže u vlasti demon dobra a demon zla, a
svaki od njih simbolizuje sudbinu koja je čoveku na ovom svetu od­
ređena.
15 Ovo učenje ostaje i pored svih napora neobjašnjeno, odnosno
nerazumljivo. Neki rukopisi imaju ovđe τόπου umesto τούτου. To bi,
ako bismo usvojili tu varijantu, značilo da s prostorom počinje svet
(Apelt).
14 Ovo mesto je iskvareno. Ali smisao je nesumnjivo ovaj.
17 Diog. L., I, 19.
18 Kažu da je i Platon prisvojio Filolajeva predavanja.
19 Beloch smatra da je to u dvanaestoj knjizi.
99 I ovde Beloch koriguje: »u prvoj i drugoj knjizi«.
91 U soisku dela Heraklida Pontskog nalazi se i jedno delo
(Diog. L., V, 86 s) Peri ton en hćđou verovatno identično sa njegovim
Perl tćs ćpnou.
** Vidi prethodnu napomenu. Ovde Diogen Leartije daje jedan
obimniji izvod iz Herakliđovog dela Peri tćs apnou koji počinje krajem
VIII, 67.
48Diog. L., VIII, 55.
44 Upoređi Diog. L., V, 93, gde se takođe govori o jednom akro-
stihu. Takozvana parastichis ili parastiomć.
“ Reč ćkgonos (potomak) treba ovde shvatiti onako kako je u
prevodu.
** To je dvanaesto pismo Platonovo, inače smatrano apokrifnim.
47 Astronomsko hronološko delo.

KNJIGA IX
1 Astrdgalos i glagol astragalizo. Kosti na zadnjim nogama ovaca
ili koza — služile su dečacima i igri. Jednostavne igre s ovim astra-
galima bile su, na primer: par ■ — nepar (artidzein). Složenija igra je
bila kockanje, pri čemu su uže strane kosti označavale manje vrednosti
a šire strane — veće. Površine ili strane svakog astragala imale su
određene nazive. Tako se, na primer, strana sa 6 zvala koos, sa jedinicom

398
kyon ili chfos, sa trojkom je bila hyptios, a sa četvorkom pranćs. Obično
su igrali sa četiri astragala, a različite kombinacije su imale imena
prema bogovima, herojima ili nekim poznatim ličnostima.
* Konjektura Reiskeova: koiloi.
* U svojoj knjizi o Heraklitu. Vidi Diog. L ., IX, 5.
4 Diog. L., II, 13.
* Upor. Diog. L., VIII, 14.
* Sext, Empir., Ađv. mathem., VII, 6.
7 To je Heraklid zvani Lembos.
8 Upor. Diog. L ., IX, 23.
* To su zapravo Empedoklove reči.
»® Diog. L., VII, 35.
11 Kao kod Anaksagore.
u Uporedi Diog. L., VII, 146. Putanje Sunca i Meseca ne leže u
istoj ravni.
18 Slobodno, prema Herodotu, VII 109, VIII 120 (Diels).
14 Pseudo Platon, Anterastae, 132 A.
18 Pseudo Platon, Anterastae, 136 A.
18 Reč »pentathlon« sam ovde preveo kao »savršeni atleta«. Reč
znači »petoboj«: skok u daljinu, trčanje, bacanje koplja, bacanje diska
i rvanje (grčki stih: halma, podćkeien, diskon, akćnta, palćn — pripisuje
se pesniku Simonidu). Omiljena borba bila im je pankrdtion, nešto iz­
među rvanja i boksovanja. Najpre je trebalo protivnika baciti na zemlju
(rvanje), pa ga zatim udarcima onesposobiti za dalju borbu. U toj borbi
je bio dozvoljen svaki zahvat, u Sparti čak i ujedanje! Na jednoj vazi
je predstavljena scena kad jedan borac pokušava svom protivniku da
iščupa oko. Da pomenemo boksovanje i kod Rimljana. Oni su se borili
služeći se kaišem u koji su bili ugrađeni kamenići, ili čak komadići
gvožđa, da bi udarac bio jači. Takav kaiš se zvao caestus. Njime su borci
obavijali ruku i pesnicu. Pisci pričaju da su u toj surovoj borbi najviše
uživale — žene!
17 Diog. L., II, 10 (Anaksagora) i II, 102 (Teodor).
18 Vidi spisak radova u IX, 46.
18 Demetrije iz Magnezije.
28 Tj. po dogovoru, sporazumu.
21 Ovo je nejasno.
12 Nije jasno što je to. Ove reči nema ni u velikom grčko-engles-
kom rečniku (Liddell-Scott, izdanje 1969).
22 Pogrešno; zamenjeno s Demokritom.
24 Platon, Theaet., 152 A, ss.
25 Počeci gramatike koje su nastavili stoici.
28 Inače nepoznata ličnost.
27 Athen., VIII, 354 C.
28 U tekstu postoji lakuna. Ali je jasno da je glavni spisak nje­
govih dela i spisa izgubljen. Ovo je samo dodatak. Ne pominju se ni
njegova dela navedena u IX, 51 i 54.

399
 « izvedenoj 410—408 (?) pre n.e.
*® Isto se priča o Zenonu, Diog. L„ IX, 27.
si Na pohodu Aleksandra Makedonskog.
·* Tj. slike, fantazije, izgled, pojava, predstava.
88 Timaeus, 40 D.
34 Ovi Euripidovi stihovi navode se u Platonovom Gorgiji, 492 A.
Nalazili su se u dramama Friksos i Polyidos — frgm. 638 i 833 Nauck3.
*» Diog. L., IX, 74.
93 Sistematski prikaz filozofije antičkih skeptika dao je i G. V.
Hegel u delu Istorija filozofije, II tom (Vidi »Kulturno« izdanje ovog
dela, odeljak o skepticima).
>7 Znači: sarađivao je sa ova dva pesnika tragedija, Aleksandrom
iz Etolije i Homerom iz Vizantije, tako što im je davao sadržaj svojih
pesama. To je inače bio više puta slučaj u antičkom svetu (na primer,
pesnik prvoga veka pre n.e. Partenije Nikejski sakupljao je materijal
za pesnika Komelija Gala. Taj materijal nam je sačuvan, dok o Galovim
pesmama ne znamo ništa).
** Izgleda da nije baš mnogo cenio stručnost i znanje aleksandrij-
skih kritičara.
** I za francuskog pesnika Lamartina pričaju da je bio veoma
nemaran.
40 Tako se govorilo za dvojicu poznatih lopova — Atagasa iz Tesa-
lije i Numenija iz Korinta. Možda je ovde blaga aluzija na Pironovog
učenika Numenija (Diog. L., IX, 102). Ili su pak, kao što Wilamowitz
kaže, u pitanju samo ptice: attagas = Haselhuhn (leštarka) i numenios =
Rebhuhn (jarebica). To bi onda značilo da »svaka ptica svome jatu leti«.

KNJIGA X

Ova knjiga, posvećena Epikuru, tekstuelno je najviše iskvarena.

Epikurova pisma, koja se ovde navode u originalu i koja iznose u su­
marnom obliku Epikurovo učenje, predstavljaju najteži tekst pisan
grčkim jezikom. Ali se iz njega ipak jasno vidi da je Diogen Laertije
sam veoma voleo Epikura, odnosno njegova učenja, pa je pokušavao
da pomogne Epikuru da dolazi do reči. Tekst je, kao što smo rekli,
veoma težak, rečenična perioda zamršena, Epikurov stil nejasan, a
pored tih teškoća postoji još jedna koja je ponegde nepremostiva: ruko­
pisno predanje. Ni u jednom tekstu nije vršeno toliko ispravki, toliko
konjektura, više manje duhovitih, kao u ovom.
U konfuzni tekst je dosta reda uneo veliki nemački naučnik Usener
Herman, koji je u svom izdanju Epikurovih fragmenata izdao i ovu
desetu Leartijevu knjigu. Njegovo izdanje predstavlja preokret u izu­
čavanju ovog filozofa. Mnogi kasniji naučnici mu, naravno, zameraju
da je s tekstom postupao suviše samovoljno. To mu zamera i Artur
Kohalski (Kochalsky), koji je pred prvi svetski rat (1914) izdao tekst
sa mnogobrojnim ispravkama, dopunama, konjekturama itd: Dos Leben
und die Lehre Epikurs, Diogenes Laertius Buch X. Kritičke napomene

400
zauzimaju čak 19 strana. Posle toga pokušaja pojavila se i knjiga Petra
von der Muehll-a, Epicuri epistolae tres et ratae sententiae Leipzig 1922,
i po tom tekstu je profesor Miloš Đurić preveo poslanice (Herođotu i
Menekeju) i njegove Maksime (Osnovne misli): Epikur, Osnovne misli.
Poslanica Herođotu Poslanica Menekeju, Beograd, »Kultura«, 1959 (Mala
filozofska biblioteka). Za pravilnije razumevanje Epikurovog učenja
neophodno je proučavanje rimskog pesnika Tita Lukrecija Kara, koji
je 55. godine pre n.e. napisao veoma učeno delo (u stihu) s naslovom
De rerum natura, libri sex. To veoma teško i ponekad veoma apstruzno
delo prevela je posle drugog svetskog rata Anica Savić-Rebac, a najveće,
najlepše i najučenijim komentarom opremljeno izdanje (odnosno prevod)
objavio je Antom Sovre; to je sigurno najbolji i najučeniji prevod u
nas. Delo je izdala Matica slovenska u Ljubljani 1959. Hrvatski prevod
Lukrecija objavljen je 1938. i 1952. godine.
U prevodu sam se uglavnom držao teksta objavljenog u Oksfordu
1964: Diogenis Laertii, Vitae philosophorum. Recognovit brevique adno-
tatione critica instruxit H. S. Long. To je najnovije izdanje Diogena
Laertija, veoma učeno. Sto je za stručnjaka vrlo važno, Long je izneo
spisak dela koja su od kapitalne važnosti za proučavanje autora koji se
u samom Diogenovom delu navode. Navedene su zbirke fragmenata,
istoričara, komičara, tragičara, pesnika, filozofa, rezultati napornog rada
na prikupljanju fragmenata citiranih od strane raznih antičkih autora.
Još jedno izdanje (ali gotovo bez kritičnog aparata) objavljeno je
1925. godine u Londonu (Diogenes Laertius. Lives of eminent philosophers,
London, William Heinemann). To je izdanje originalnog grčkog teksta
i veoma elegantnog prevoda. Prevod i izdanje je priredio R. D. Hicks.
Ima i poneku duhovitu ispravku.1 8
7
*4

1 U grčkom tekstu stoji hastatos kal k^ntatos. U reči hystatos,

što znači poslednji neki su viđeli aluziju na hys = svinja, i pravdali
rečju kyntatos (kyon = pas) koja posle toga dolazi. Svakako intere­
santno, pa je zato Apelt to mesto preveo sa »sauisch und hiindisch«
= svinjski i pseći.
* Verovatno neki drugi, a ne Sotion — autor Epitome.
* Diokleja znači: što je u vezi sa D., što se odnosi na Diokla.
U Diog. L., V, 81 čitamo da je Faleranin Demetrije napisao jednu knjigu
o Ezopu (Aisopeia).
4 Takozvane eikade. Eikađe su bile školske svečanosti koje su se
proslavljale svakog dvadesetog u mesecu. Međutim, nije mnogo vero­
vatno da je Sotion napisao dvanaest knjiga i da je u svim knjigama
raspravljao o pitanjima i stvarima koje su se odnosile na školu. Tekst
je vrlo jednostavno i duhovito ispravio Apelt tako što je pomerio jedan
zarez i stavio ga ispred participa elčnchon, pa je onda čitava rečenica
ha esti peri tes eikšđos objekat toga participa. Onda bi to značilo: samo
povremene napomene o cikadama, koje se nalaze na mnogim mestima
Sotionovog spisa.
* Apelt ovde jednu grčku reč koja ima poznati opsceni karakter
(»svršiti«) zamenjuje sa perainein.
* Vidi Diog. L„ IX, 13.
7 Diog. L., X , 136.
8 To nije Metrodor iz X , 6.

26 D io g e n 401
 * Vidi Diog. L., X, 35 i X, 85, gde Epikur u poslanicama izražava
tu svoju želju i preporučuje kao metođ za učenje.
10 Leukip(os) je po tradiciji osnivač učenja o atomima, ali ga je
njegov učenik Demokrit(os) toliko nadmašio da su počeli' da sumnjaju
u postojanje nekog filozofa Leukipa. Ima i novijih, savremenih istra­
živača koji sumnjaju u Leukipovo postojanje.
11 U atičkoj godini (peti vek pre n.e. i ranije) počinje godina sa
prolećem, u mesecu Hekatombaionu. Gamelion bi, prema tome, bio
sedmi mesec. Neki naučnici to osporavaju i smatraju da je godina po­
činjala mesecom Gamelionom, dakle zimskim mesecom. Računanje go­
dina je kod starih Grka veoma složeno, jer su ih mnogi (samostalni)
gradovi računali na svoj način.
μ Na osnovu ovog podatka možemo odrediti i vreme njegovog
života (330—277. pre n.e.).
» Diog. L., X, 6.
14 Moglo bi se pomisliti i to da se odnosi na onu damu koju Diogen
Laertije pominje (III, 47).
15 Na ovo mesto smo ukazali u napomeni 9.
14 Vidi Diog. L., X, 38.
11 Vidi Diog. L., X, 54.
18 Cic., De div., II, 50, 103: at quod omne est, id non cernitur
ex alio extrinsecus. Uporedi i Lukrecije, I, 960.
18 Epikur pravi razliku između čvrstih tela koja se sastoje od
atoma koji su se već pomešali i spojili — i tečnosti, sastavljene od
atoma koji još nisu završili to mešanje i prepletanje. U ovu drugu
grupu spada duša (X, 66). Vidi Lucr. De r.n., II, 80—141; Cic., De fin.,
I, 7. Opširan komentar o ovom Lukrecijevom mestu v. Sovrč, str. 223—225.
” Beskrajnost svetova dolazi usleđ beskraj nosti atoma i beskraj-
nosti prostora. Upon, X, 73 i 89. Lucr., II, 1048 so. 1089.
« Lucr., De r.n., IV, 794—798. Vidi i Diog L., X , 62. U svakom
trenutku koji se može čulno saznati nalazi se čitav niz kraćih (delića)
trenutaka koje može shvatiti samo um. Vreme je, po Epikuru, isto što
i atom. Kao što atom sastavljaju (da kažemo s Lukrecijem) minirpae
partes (najmanji delići), tako i naš um može da zamisli vreme kao
zbir kratkih, veoma kratkih trenutaka, suviše kratkih da bi se mogli
saznati pomoću čula.
° Lucr., II, 67—76. Naročito IV, 643—175. Ovo je očigledno pro­
širenje Epikurovog učenja koje nalazimo u ovoj (48) glavi. Strujanje
eidola (simulakra) sa tela je neprekidno i brzo kao što je brza i misao.
Ako predmet staviš ispod ogledala, u njemu će se slika pojaviti onoga
trenutka. Mi sada slike realnih predmeta vidimo u ogledalu sve dok
se oni nalaze pred ogledalom I to dokazuje broj doticanja i oticanja
eidola (slika, simulakra). I kao što Sunce neprestano širi svoju svetlost,
tako i predmeti bacaju eidole (slike, simulakre) na sve strane! Jer kako­
god okrenuo ogledalo, slika se u njemu istoga trenutka pojavljuje. I nebo
se, kaže Lukrecija, često prekrije tamnim oblacima, i to za tren oka.
A eidolon (slika) se formira još mnogo brže od oblaka.
“ Vidi Lucr. IV, 129—142.

402
 u I misao i viđenje (gledanje) objašnjavaju se na sličan način,
pomoću eidola, slika koje su, razume se, mnogo finije, jer ne mogu de-
lovati na oko nego na duh. Lukrecije IV, 777—817. Postoje, dokle, tako­
zvani idoli uma, koji prodiru u duh i omogućuju mu da vidi i da misli.
15 Ukoliko je brzina veća utoliko je stalnije i ređanje novih slika.
I upravo ovo neprekidno proticanje slika obezbeđuje nam kontinuirano
postojanje spoljnog predmeta, baš kao što i njihova sličnost ili iden­
tičnost obezbeđuju da su isto. Lucr., IV, 87, 104 s, 189, 256, 714. Cie
De nat. deor., I, 105.
*·. Prilikom prolaska slika kroz vazduh postoje smetnje, tako da
se one zato ponekad, da tako kažemo, kidaju. I kad ove slike (otisci)
stignu do oka, zapažanje je netačno, iskvareno, i tako nam, na primer,
četvrtasta kula izgleda kao okrugla. Lucr. De r.n., IV, 353—363. četvr­
tasta kula nam izgleda okrugla zato što se idoli na prolasku kroz vazduh
izglačaju, izgube oštre ivice ili čak u potpunosti nestanu pre nego što
dođu do oka. Ali i tada je ova slika samo približna okruglom pred­
metu. Ovaj problem je često pretresan u filozofskim školama, pa se
njime bavi i Sextus Empiricus, VII, 208.
47 Lucr., IV, 462—468: za optičke prevare nije kriv vid, odnosno
oko na koje deluju idoli, nego um koji stvara pogrešne zaključke na
osnovu saznanja. Važno mesto je IV, 723—826. Lukrecijevo učenje je
mnogo potpunije od Epikurovog, jer u njegovom delu nalazimo mnogo
što čega kod Epikura nema. Tako Epikur, na primer, ne pravi nikakvu
razliku između idola vida i idola uma, dok su procesi viđenja i miš­
ljenja istovetni. Lukrecije, naprotiv, ističe finiju strukturu idola uma
u poređenju sa idolima vida, kao i to da oni do duha dopiru kroz pore,
a da ih pri tome ne osete ni telo ni oči. Osim toga, misao može da iza­
zove samo jedan idol, dok je za gledanje neophodno stalno doticanje
i strujanje bezbrojnih idola. Lukrecije ne rešava problem kako nastaje
misao o nečemu apstraktnom ili o nekoj stvari koja ne »ispušta« idole,
kao što su, na primer, atomi i praznina.
48 Epikur je oštro kritikovao skeptike (upor. X, 146, 147; Lucr.
De r.n., IV, 507—521): onaj ko nema poverenja u čula, neće lako obja­
sniti njihove senzacije, a i sam život mu je u opasnosti, jer čula nas
opominju ako nam preti neka opasnost, pa je zato potrebno da se na
njih oslonimo. Dakle, i ovakva kritika skeptičkih shvatanja! A svako
ko priznaje postojanje istinitog i neistinitog mora raspolagati nekim
kriterijem kojim će razlikovati jedno od drugog. A to su čula!?
" O slušanju Lukrecije raspravlja u IV, 524—614, i Π, 410—413.
Demokrit je senzacije zvuka i glasova objašnjavao tako što zvučni atomi
(koji izlaze iz osobe, na primer, koja govori) 'svoj lik utisnu u vazduh,
pa onda ovi otisci (apotypdseis) dolaze u uho, te tako izazivaju čulnu
senzaciju. Epikur je Demokritovu teoriju u principu prihvatio, ali je
izostavio ulogu vazduha kao posrednika, jer, po njemu delići koji izlaze
iz glasovnog izvora dolaze neposredno u uho.
*° O tome opširno Lukrecije, IV 673—705 i II, 414—417. U ovoj
poslanici se ne raspravlja posebno o čulu ukusa i pipanja. Mirisi, od­
nosno delići mirisa, su krupniji od đelića koji sačinjavaju zvuk, pa
zato ne mogu da prodru kroz prepreke. Epikur osećanje mirisa naziva
πυαοδ ( i to nas opet navodi na subjektivni elemenat, kao što je to bio
slučaj sa ukusom. Lukrecije proširuje Epikurovo učenje; on tvrdi da se
miris prilagođava pojedinim živim bićima i da se na taj način stara
26* 403
 o njihovom opstanku, da ih vodi na mesto gde mogu da nađu hranu
(pčele) i da ih čuva od otrovnih biljaka i trava.
11 Što se tiče oblika, uporedi Lukrecija, II, 333—521 i III, 185—202;
težine — Lukrecije, II 184—215, I, 358—367 i Sext. Emp. Adv. mathem.,
IX, 335. Atomi nemaju boje (Lucr., II, 730—841, frgm. 29, 30, 289), ni
mirisa (Lucr., II, 846—855), ni zvuka, ni toplote, ni hladnoće (Lucr.,
II, 856—859), dakle nijednu promenljivu osobinu (kvalitet, II, 859—864).
Različite osobine nastaju zbog položaja, kretanja i oblika atoma koji
(te predmete) sastavljaju i slažu.
” Raspored atoma je različit u čvrstim telima, jer od kretanja
atoma-sastavljača (da ih tako nazovemo) zavisi promena stvari i njiho­
vih osobina.
** ćnkos.
54 Kao što smatra Demokrit.
** Lucr. De r.η., IV, 110—128; I, 599—627; Π, 478—521. Struktura
idola je izvanredno fina. Već su neke životinjice tako sićušne da jedva
trećini njih možemo videti. A kako su tek sićušni njihovi prgani, srce,
oko itd. A koliko su još sićušniji oni delići koji sastavljaju njihovu dušu!
Ako prstima zgnječimo list neke mirišljave biljke, ostaće njen miris još
dugo na našim prstima, mada na njima ništa ne vidimo— tako su, sitni
delići koji su prionuli uz prste! ·
** Ako pretpostavimo da su atomi nedeljivi, onda bez teškoće
možemo objasniti postojanje čvrstih tela. Ako bi, međutim, atomi bili
deljivi u beskrajnost (»ad infinitum«), tela ne bi imala čvrstinu (Lucr.,
I, 565— 576). Epikur verovatno misli (kao, što uostalom, Lukrecije iznosi,
II, 522—568) da postoji ne beskrajan nego ograničen broj oblika, pa zato
mora postojati neograničen broj atoma za svaki oblik.
” Svaki vidljivi predmet predstavlja zbir minimuma, tj. najma­
njih saznatijivih tačaka, koje takođe moraju biti ograničene i po veli­
čini i po broju.
S8 tj. nesastavljene, ili bez delova (amere).
19 Reč mekos ovde znači »dužinu« u poređenju sa dimenzijama
dubine i širine, pa prema tome znači »crta, linija«, čija je granica »tačka«.
Smisao ovog teškog mesta bi, prema tome, morao biti ovaj: Kao što se
najmanja saznatljiva veličina odnosi prema sledećoj veličini (koja se
čulima može opaziti), koja se od prethodne razlikuje samo u tome što
je deljiva: tako je i odnos geometrijske tačke prema atomu, koji se
od tačke razlikuje po tome što, iako nedeljiv, ipak nije bez neke izvesne
veličine. — Apelt.
40 Delići atoma se ne mogu kretati. Lucr., I, 628—634. Minimae
partes, kaže Lukrecije, nemaju delova pa se stoga ne mogu ni kretati,
susretati i sjedinjavati, te na taj način stvarati tela. Jer se samo ono
što poseduje delove može kretati, jer ima svoju težinu koja je uzrok
kretanja, prouzrokuje sudare sa drugim atomima, a te kolizije onda
stvaraju nova tela.
41 Aristotel u svojoj kritici Demokritovog učenja o atomima, jer
po njemu ovi izrazi nemaju nikakvog smisla u beskrajnosti prostora
(Aristot., Phys., III, 5. 205 b 30; IV, 8, 215 a 8).
4t Ako se atomi jednog agregata za neko vreme, ma koliko kratko
ono bilo, kreću u jednom pravcu, onda će i agregat ići od mesta do
mesta i imaće jednu relativnu brzinu.

404
 48 Uporedl Lucr., ΙΠ, 231—257; 425— 430. I Epikurove fragmente
315, 314 (Usener). Ovi pretpostavljaju četiri sastavna elementa jer je
u ovoj poslanici jedan element (aerođćs ti) izostavljen. Postoje četiri
vrsta atoma duše, jer duša je sastavljena od elemenata. Jer kad čovek
umre, iz njega odlaze vetar (pneuma) i toplota, odnosno vazđuh.
44 To je takozvana »bezimena« supstanca, nominis expers, Lucr.,
III, 242, u Epikura. Zašto ima to ime? Prva tri elementa (akalonćmaston)
odgovaraju vetru, toploti i vazduhu, pa ih zato možemo lakše da zami­
slimo. Četvrta priroda je međutim nepoznata, jer nije dostupna iskustvu.
I njen zadatak je da u duši stvara osećaj (funkcija duše) i emocije i
misli (funkcija duha). I ovaj četvrti deo duše je atomski, dakle mate­
rijalna supstanca, mada je njena materija mnogo finija od ostalih. Vidi
se da je ovaj pokušaj veoma složen. Jer ta četvrta priroda pokreće
udove, jer su njeni atomi najsitniji pa se najlakše mogu pokrenuti, zatim
njeni pokreti prelaze na toplotu, odatle na vetar, odatle na vazđuh.
Naposletku se kretanje proširi po čitavom telu, to osećaj u krv i meso,
naposletku dopre do kostiju i do mozga, gde nastaje osećaj prijatnosti
ili neprijatnosti. A ako su neugodnost ili bol tako jaki, onda u organizmu
nastaje zbrka i život više ne može da postoji, pa se atomi duše povuku
kroz pore i odlaze. Ali najvećim delom se ovakvi pokreti zaustavljaju
već na samoj površini tela, pa smo tako u stanju da sačuvamo život.
45 Celokupna masa se smatra zbirom delova i svaki takav deo
služi kao nekakav »oklop«, »sud« jednoga dela duše. Zato gubitak jed­
noga uda nije sudbonosan za život duše, pošto je ostali deo mase sa­
čuvao, odnosno poslužio kao »oklop« u spašavanju dovoljnog broja
»dušnih« atoma koji održavaju red.
44 Jedino može biti ovaj smisao. Uporedi Lucr., II, 944—962. Smrt
oduzima nekom biću osećaj i život jer udarac izbaci atome tela i duše
iz njihovih položaja, oslabi njihovo kretanje i naposletku dušu izbaci
silom kroz pore iz tela. Ako udarac nije prejak, duša svoje đeliće opet
pokupi, životni princip se vrati ponovo u telo, odnosno udove, i biće
se oporavlja.
47 Lucr., De r.nat., I, 449.
48 Lucr., De r.nat., I, 478—482.
48 Lucr., De r.nat., II, 104&—1089.
58 Lucr., De r.nat., II, 1144, 1145; Stob. Eel. I 20, 162, Wachsmuth.
51 Ili bi se moglo reći »instinkt«.
52 Lucr., De r.nat., I, 1041. Heraklit, Demokrit i Aristotel su izvo­
dili postanak jezika na osnovu nekakvog »dogovora, sporazuma«.
58 Lucr., Dr r.nat., V, 1028, 1029, 1056—1058. Lukrecije ovde govori
o poreklu i postanku jezika. Izbor glasova je ili prirodan (ph^sei) ili
se pak on naknadnim obogaćivanjem vrši po dogovoru (kako će se i
u kom smislu pojedine reči upotrebljavati); a to je postanak thćsei.
Epikur se prilično razlikuje od Lukrecija. On pretpostavlja tri faze u
razvoju jezika: spontana rekacija na emocije i spoljne utiske pred­
stavlja prvu fazu: te reakcije aktiviraju glasovne organe, pri čemu deluje
isključivo priroda (physis). U drugoj fazi su ljudi davali pojedinim
predmetima imena i nazive po dogovoru (thćsis). Treća faza je nastala
kad je imenima trebalo označiti nove stvari; tada se to moglo dešavati
pbjhsei ili thesei.

405
 ** Epikur veoma mnogo polaže na istraživanje osnovnih principa
nauke, dok se ne izražava najpovoljnije (upor. Diog. L., X , 93; 113) o
istraživanju astronoma koji stalnim posmatranjem nastoje da prouče
kretanje zvezda i ostalih nebesnih tela,
“ Poslanice Herodotu predstavlja, dakle, srž Epikurovog učenja.
M Filozofija je aktivnost koja rečima i dokazima obezbeđuje
srećan život. Sext. Empir., Adv. mathem., X I, 169. Frgm. Epicuri, 222
(Usener).
57 Lucr., De r.nat, I, 334: locus intactus inane vacansque i Diog. L.,
IX, 31.
“ Misli se na Demokrita.
*· Lucr., De r.nat., V, S64—591. Cic., De fin., I, 20. Ovom učenju
Epikurovom rugali su se već antički pisci. Tako Ciceron na pomenutom,
mestu navodi Demokrita i kosmologe koji tvrde da je Sunce osamnaest
puta veće od Zemlje. Anaksagora je tvodio da je Sunce veće od Pelo-
poneza. Nešto slično je tvrdio i Heraklit. Nerazumljivo je da je Epikur
mogao da zastupa onakvo mišljenje.
*° To je bilo verovanje Heraklita, Ksenofona i Metrodora Hijskog.
·* Lucr., De r.nat., V, 519 s.
** U tekstu postoje dve lakune.
“ Prema učenju Anaksagore i Demokrita. Lucr., De r.nat., V,
614 ss.
M Lucr. De r. nat., V, 705—750.
M Kochalsky misli na sazvežđa u zodijaku, zato što ulazak Sunca
u pojedina sazvežđa zodijaka označava godišnja doba i odgovarajuće
promene vremena. Upor. Diog. L ., X , 115.
" tj. u crevima.
•7 Lucr., De r.nat., VI, 271—284.
w Polama zvezda i zvezde u njenoj blizini.
m Između poslanice upućene Pitoklu i poslanice upućene Mene-
keju nalaze se izvodi (117—120) u kojima se govori o mudracu onako
kako ga shvata Epikur, uz neke etičke napomene (120, 121).
7® Koje-su stoici preporučivali; upoređi Diog. L ., VII, 130.
71 Stoici. To je njihova heimarmćne.
7t Ovo mesto, koje ne odgovara u potpunosti ostalom rasporedu
teksta, verovatno je uneto ovamo iz nekog sholiona, napisanog i dodatog
ovoj poslanici (Usener).
n To što čini nepravdu ne nanosi prestupniku nikakav bol, dakle
ni zlo. Ali se može dogoditi da zločinac u duhu vidi sprave kojima će
biti mučen, i taj strah može biti povod za bol.

406
SADRŽAJ EPIKUROVIH POSLANICA (DIOG. L., X, 35—«2)

1. Poslanica Herodotu

Uvod. 35—37. Nauka treba da bude pristupačna svima, i onima

koji su manje obrazovani kao i onima koji imaju veću obrazovanost.
Metod i princip naučnog obrazovanja; kakav treba da bude smisao
reči; »senzacije«, »predstave« i »osećaji su pouzdani element«, 37—38.
Tri principa kosmologije: »Ništa ne može postati od ničega; ništa ne
prelazi u nešto što ne postoji; vasionska masa je konstantna.« (39—40).
Kosmos se sastoji od telesnog i praznog, 39—40.
Elementi su neuništive supstance tela, 41.
Vasiona (kosmos) je beskrajna, 41— 12.
Raznovrsnost atoma, 42.
Večnost kretanja atoma, 43—44.
Broj svetova je neograničen, 45.
Kako nastaju slike, 46—51.
Sluh i miris, 52—53.
Kvalitativne osobine atoma, 54—55.
Veličina atoma, 55—56.
Minimum, 57—59.
Kretanje atoma, 60—62.
Duša, od čega je sastavljena, njena đelatnost, 63—68.
Učenje o onome što postoji samo po sebi i o akciđencijama, 69—71.
Vreme, 72—73.
Postanak svetova, 73—74.
Razvoj kulture, postanak jezika, 75—76.
Nebeske pojave, 76—82.

2. Poslanica Pitoklu (Diog. L., X, 84—116)

Uvod. Cilj istraživanja neba. Uzroci su mnogobrojni, 84—88.
Kosmos, njegova definicija, 88.
Postanak svetova, njihov broj, 89—90.
Postanak zvezda, 90.
Veličina zvezda, 91.
Izlazak i zalazak zvezda, 92.
Kretanje zvezda, 92—93.
Kretanje Sunca i Meseca, 93.
Rast Meseca, 94.
Poreklo svetlosti na Mesecu, 95.
Pojava čovečjeg lika na Mesecu i objašnjenje, 95—96.

407
 Pomračenje Sunca i Meseca, 96.
Zakoni kretanja zvezda, besmislenost teološkog objašnjenja, 97—98.
Predskazivanje vremena (episemazija), 98.
Postanak oblaka, 99.
Kiša, 100.
Gromovi, 100.
Munja, 101—104.
Zemljotresi, 105.
Vetar, 106.
Grad, 106.
Sneg, 107.
Rosa, 108.
Slana i led, 109.
Duga, 109—110.
Mesečev halo, 110.
Kometa, 111.
Planete i zvezde nekretnice, 112—114.
Meteori, 114—115.
Episemazije pri ulasku Sunca u zodijak, 115—116.
Završetak, 116.

3. Poslanica Menoiku (Diog. L., X, 122—135)

Uvod. Filozofija je potrebna i starima i mladima.
Učenje o bogovima, njihova večnost i blaženstvo. Pogrešna shva·
tanja o bogovima, 123—124.
Smrt. Kakvo značenje ima ona za nas, 124—127.
Učenje o prirodnim i ništavnim željama, 127—128.
Zadovoljstvo i njegov odnos prema bolu, 129—130.
Umerenost. Odbrana Epikurova učenja o zadovoljstvu, 130—123.
Uviđavnost, 132.
Slavospev mudracu, 133.
Neophodnosti ananke) i slučaj, 134—135.
Završetak, 135.

Grčki (atinski) kalendar

U tek stu se p o m in ju n e k i m eseci. O v d e su izn eta im e n a a tičk ih
m ese c i:
1. H ek a tom b a ion (ju l— avgu st)
2. M eta gein tion (avgu st— septem bar)
3. B o e d ro m io n (septem b ar— o k to b a r)
4. P y a n ep s ion (ok tob a r— n o v e m b a r)
5. M a im a k terion (n o v e m b a r-d e ce m b a r )
6. P o s e id e io (d ecem b ar— ja n u a r)
7. G a m e lio n (ja n u a r— feb ru a r)
8. A n th es terion (fe b ru a r— m art)
9. E la p h eb olion m art— a pril)
10. M u n ich ion (april— m aj)
11. T h a rg e lio n (m aj— ju n ) i
12. S k e iro p h o rio n (ju n — ju l).
N a os n o v u o v o g a m o ž e čita la c u tv r d iti m e se c r o đ e n ja n e k e ličn o s ti
u tek stu (ako v e ć n ije u K o m e n ta ru to o b ja š n je n o ).

408
 SADRŽAJ

Branko Bošnjak: D iog en L a e rtije — d o k s o g ra fs k i h is to r ič a r filo z o fije .

Ž iv o t i d je lo — — — — — — — — — — — — — — V

KNJIGA I
Predgovor — — — — — — — — — — — — — — 1
Glava 1. — Tales — — — — — — — — — — — — 7
Glava 2. — Solon — — — — — — — — — — — — 14
Glava 3. — Hilon — — — — — — — — — — — — 22
Glava 4. — Pitak — — — — — — — — — — — — 24
Glava 5. — Bijant — — — — — — — — — — — — 27
Glava 6. — Kleobul — — — — — — — — — — — 29
Glava 7. — Periandar — — — — — — — — — — — 31
Glava 8. — Anaharsis — — — — — — — — — — — 34
Glava 9 . — Mi son — — — — — — — — — — — — 35
Glava .10. — Epimenid — — — — — — — — — — — 37
Glava 11. — Ferekid — — — — — — — — — — — 39

KNJIGA II
Glava 1. — Anaksdmandar — — — — — — — — — — 42
Glava 2. — Anaksimen — — — — — — — — — — — 43
Glava 3. — Anaksagora — — — — — — — — — — 43
Glava 4. — Arhelaj — — — — — — — — — — — 46
Glava 5. — Sokrat — — — — — — — — — — — — 47
Glava 6. — Ksenofon — — — — — — — — — — — 57
Glava 7. — Esfain — — — — — — — — — — — — 60
Glava 8. — Aristip — — — — — — — — — — — — 62
Glava 9. — Fedon — — — — — — — — — — — — 73
Glava 10. — Euklid— — — — — — — — — — — — 74
Glava 11. — Stilpon — — — — — — — — — — — — 76

409
Glava 12. — Kriton — — — — — — — — — — — — 79
Glava 13. — Simon — — — — — — — — — — — — 79
Glava 14. — Glaukon — — — — — — — — — — — 80
Glava 15. — Šimija — — — — — — — — — — — — 80
Glava 16. — Kebes — — — — — — — — — — — — 80
Glava 17. — Meneđem — — — — — — — — — — — 80

KNJIGA III

Glava 1. — Platon — —— — —— — — — — — — 87

KNJIGA IV

Glava 1. — Speusip —— — —— — — — — — — 118

Glava 2. — Ksenokrat —— — —— — — — — — — 120
Glava 3. — Polemon —— — —— — — — — — — 123
Glava 4. — Krates — — — — —— — — — — — — 125
Glava 5. — Krantor —— — —— — — — — — — 126
Glava 6. — Arkesilaj —— — —— — — — — — — 127
Glava 7. — Bion — — — — —— — — — — — — 133
Glava 8. — Lakid — — — — —— — — — — — — 136
Glava 9. — Kamead —— — —- — — — — — — 137
Glava 10. — Klitomah —— — —— — — — — — — 139

KNJIGA V

Glava 1. — Aristotel —— — —— — — — — — — 140

Glava 2. — Teofast — —— — —— — — — — — — 150
Glava 3. — Straton — —— — —— — — — — — — 157
Glava 4. — Likon — —— — —— — — — — — — 159
Glava 5. — Demetrije —— — —— — — — — — — 162
Glava 6. — Heraklid —— — —— — — — — — — 165

KNJIGA VI

Glava 1. — Antisten — — — — — — — — — — — 169

Glava 2. — Diogen — — — — — — — — — — — — 174
Glava 3. — Monim — — — — — — — — — — — — 193
Glava 4. — Onesikrit — — — — — — — — — — — 194
Glava 5. — Krates — — — — — — — — — — — — 195
Glava 6. — Metrokle — — — — — — — — — — — 198
Glava 7. — Hiparhija — — — — — — — — — — — 198
Glava 8. — Menip — — — — — — — — — ■
— — — 200
Glava 9. — Menedem — — — — — — — — — — — 200

410
 K N J IG A V II

Glava 1. — Zenon — — — — — — — — — — — — 202

Glava 2. — Ariston — — — — — — — — — — — — 251
Glava 3. — Heril — — — — — — — — — — — — 252
Glava 4. — Dionizije — — — — — — — — — — — 268
Glava 5. — Kleant — — — — — — — — — — — — 258
Glava 6.— Sfer — — — — — — — — — — — — — 257
Glava 7.— Hrizip — — — — — — — — — — — — 257

KNJIGA VIII
Glava 1. — Pitagora — —— — — — — — — — — — 267
Glava 2. — Empedokle —— — — — — — — — — — 281
Glava 3. — Empiharm —— — — — — — — — — — 288
Glava 4. — Arhita — —— — — — — — — — — — 289
Glava 5. — Alkmeon —— — — — — — — — — — 290
Glava 6. — Hipas — —— — — — — — — — — — 290
Glava 7. — Filolaj — —— — — — — — — — — — 291
Glava 8. — Eudoks — —— — — — — — — — — — 291

KNJIGA IX
Glava 1. — Heraklit —— — — — — — — — — — 294
Glava 2. — Ksenofan —— — — — — — — — — — 299
Glava 3. — Parmenid —— — — — — — — — — — 300
Glava 4. — Melis — —— — — — — — — — — — 301
Glava 5. — Zenon iz Eleje — — — — — — — — — — 302
Glava 6. — Leukip — —— — — — — — — — — — 303
Glava 7. — Demokrit —— — — — — — — — — — 305
Glava 8. — Protagora —— — — — — — — — — — 310
Glava 9. — Diogen iz Apolonije — — — — — — — — 312
Glava 10. — Anaksarh —— — — — — — — — — — 313
Glava 11. — Piron — —— — — — — — — — — — 314
Glava 12. — Timon — —— — — — — — — — — — 329

KNJIGA X
Glava 1. — Epikur (biografija; poslanice Herodotu, Pitoklu i Me-
noiku; Kyriai doxai — osnovne misli) — — — — 333
Napomene — — — — — — — — — — — — — — 381

411