Čas 5

Ćanki sutta
Govor Ćankiju

1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi lutao zemljom Kosala, praćen velikom grupom
monaha, te na kraju stiže do brahmanskog sela po imenu Opasāda. Tu se Blaženi smesti u
Božijem gaju 1 salovog drveta, severno od Opasāde.

2. Tom prilikom brahman Ćankī je vladao Opasādom, kraljevskim imanjem prepunim živih
bića, bogatim pašnjacima, šumama, vodom i letinom, koje mu je Pasenadi, kralj Kosale, dao
kao feud na poklon.

3. A brahmani kućedomaćini iz Opasāde dočuše: „Asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji je
napustio klan Sakyana, lutao je zemljom Kosala, praćen velikom grupom monaha, grupom
od petsto monaha. I ovakav se dobar glas proširio o učitelju Gotami: 'Zaista je Blaženi
usavršen, potpuno probuđen, obdaren znanjem i veštinom, uzvišen, znalac svetova,
nenadmašni vodič onih kojima treba putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, probuđen,
blažen. On objašnjava ovaj svet, sa svim njegovim božanstvima, Mārama i Brahmama, ovo
pokolenje sa svim njegovim asketama i brahmanima, plemićima i običnim ljudima, a koji je
sam za sebe razumeo neposrednim znanjem. On podučava Dhammu, dobru na početku,
dobru u sredini, dobru na kraju, sa pravim značenjem i izrazom, on otkriva svetački život koji
je potpuno savršen i čist.' Zaista je dobro videti tako usavršene."

4. Onda brahmani kućedomaćini kretoše iz Opasāde u grupama i družinama, na sever do

Božijeg gaja salovog drveta.

5. U to vreme brahman Ćankī se posle ručka odmarao na gornjem spratu svoje kuće. Odatle
on ugleda brahmane kućedomaćine kako kretoše iz Opasāde u grupama i družinama, na
sever do Božijeg gaja salovog drveta. Kada ih je video, upita svog savetnika: „Dobri moj
savetniče, zašto su ovi brahmani kućedomaćini krenuli iz Opasāde u grupama i družinama,
na sever do Božijeg gaja salovog drveta?“

6. „Gospodaru, tamo je asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji je napustio sakyanski klan,
te luta zemljom Kosala, praćen velikom grupom monaha, grupom od petsto monaha. I
ovakav se dobar glas proširio o učitelju Gotami: 'Zaista je Blaženi usavršen, potpuno
probuđen, obdaren znanjem i veštinom, uzvišen, znalac svetova, nenadmašni vodič onih
kojima treba putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, probuđen, blažen. On objašnjava
ovaj svet, sa svim njegovim božanstvima, Mārama i Brahmama, ovo pokolenje sa svim
njegovim asketama i brahmanima, plemićima i običnim ljudima, a koji je sam za sebe
razumeo neposrednim znanjem. On podučava Dhammu, dobru na početku, dobru u sredini,
dobru na kraju, sa pravim značenjem i izrazom, on otkriva svetački život koji je potpuno
savršen i čist.' Zaista je dobro videti tako usavršene." Svi oni idu da vide učitelja Gotamu.

1
Dobio je taj naziv zato što su tu prinošene žrtve bogovima.
1
„Onda, dobri moj savetniče, idi do brahmana kućedomaćina iz Opasāde i kaži im: ’Gospodo,
brahman Ćankī vam ovako poručuje: „Molim vas sačekajte, gospodo. Brahman Ćankī će
takođe ići da vidi asketu Gotamu“.’“
„Da, gospodine“, odgovori savetnik, te otide do brahmana kućedomaćina iz Opasāde i
prenese im poruku.

7. Tom prilikom pet stotina brahmana iz različitih krajeva boravili su u Opasādi, svaki svojim
poslom. Oni dočuše: „Priča se da će brahman Ćankī ići da se sretne sa asketom Gotamom“.
Tako dođoše do brahmana Ćankīja, te ga upitaše: „Gospodine, je li istina da ćete se sresti sa
asketom Gotamom?“

„Istina je, gospodo. Srešću se sa asketom Gotamom.“

8. „Gospodine, ne idite da se sretnete sa asketom Gotamom. Ne priliči, učitelju Ćankī, da

idete da vidite asketu Gotamu; umesto toga, više priliči da asketa Gotama dođe da vidi vas.
Jer vi ste, gospodine, plemenitog porekla na obe strane, čistih predaka i sa majčine i sa
očeve strane sedam generacija unazad, bez mane i besprekoran u pogledu rođenja. Pošto je
to tako, učitelju Ćankī, ne priliči da idete da vidite asketu Gotamu; umesto toga, više priliči
da asketa Gotama dođe da vidi vas. Vi ste, gospodine, bogati, imućni, sa velikim posedom. Vi
ste, gospodine, znalac triju Veda: značenje njihovih reči i obredna pravila, rastavljanje
slogova i intonaciju, a uz to i redosled predaje; izučili ste metriku i gramatiku, filozofiju
prirode i telesna obeležja velikih ljudi. Vi ste, gospodine, naočiti, lepi i milostivi, crte vašeg
lica su savršene, uzvišene ste lepote i uzvišenog ponašanja, divota vas je videti. Vi ste,
gospodine, puni vrlina, zreli u svojoj čestitosti, posedujete savršenu vrlinu. Vi ste, gospodine,
odličan govornik, pažljivo birate reči; izgovarate reči koje su učtive, ništa im se ne može
zameriti i izvanredno prenose značenje. Vi ste, gospodine, učitelj mnogima, pa tako tri
stotine brahmanskih učenika podučavate recitovanju himni. Vas, gospodine, ceni, poštuje,
hvali, slavi i priznaje Pasenadi, kralj Kosale. Vas, gospodine, ceni, poštuje, hvali, slavi i
priznaje brahman Pokkharasāti. 2 Vi, gospodine, vladate Opasādom, kraljevskim imanjem
prepunim živih bića, bogatim pašnjacima, šumama, vodom i letinom, koje vam je Pasenadi,
kralj Kosale, dao kao feud na poklon. Pošto je tako, učitelju Ćankī, ne priliči vama da idete da
vidite asketu Gotamu; umesto toga, više priliči da asketa Gotama dođe da vidi vas.“

9. Kada ovo bi rečeno, brahman Ćankī reče brahmanima: „A sada, gospodo, čujte od mene
zašto priliči da idem da vidim učitelja Gotamu i zašto ne priliči da učitelj Gotama dođe da vidi
mene. Gospodo, asketa Gotama je plemenitog porekla na obe strane, čistih predaka i sa
majčine i sa očeve strane sedam generacija unazad. Pošto je tako, gospodo, ne priliči da
asketa Gotama dođe da vidi mene; umesto toga, priliči da ja odem da vidim asketu Gotamu.
Gospodo, asketa Gotama je otišao u beskućnike, ostavivši za sobom mnogo zlata i
dragocenosti, pohranjenih u riznicama i skladištima. Gospodo, asketa Gotama je otišao u
beskućnike kao još uvek crnokos mladić u najboljoj snazi, obdaren blagoslovima mladosti, na
vrhuncu života. Gospodo, asketa Gotama je obrijao kosu i bradu, obukao žuti ogrtač,
napustio kuću i postao beskućnik, iako su njegovi majka i otac želeli drugačije i suze su im se

2
Još jedan imućni brahman koji je živeo u Ukkaṭṭhi, kraljevskom imanju koje mu je poklonio
kralj Pasenadi. U DN 2.21 se opisuje kako je čuo Budin govor, dostigao „ulazak u tok“ i uzeo
utočište zajedno sa čitavom porodicom i pratiocima.
2
kotrljale niz lice. Gospodo, asketa Gotama je naočit, lep i milostiv, crte njegovog lica su
savršene, uzvišene je lepote i uzvišenog ponašanja, divota ga je videti. Gospodo, asketa
Gotama je pun vrlina, plemenitih vrlina, korisnih vrlina. Gospodo, asketa Gotama je odličan
govornik, pažljivo bira reči; izgovara reči koje su učtive, ništa im se ne može zameriti i
izvanredno prenose značenje. Gospodo, asketa Gotama je učitelj nad učiteljima mnogima.
Gospodo, asketa Gotama je bez požude i taštine. Gospodo, asketa Gotama zastupa učenje o
moralnom kvalitetu postupaka, učenje o moralnom kvalitetu dela; on ne priželjkuje ništa zlo
nijednom brahmanu. Gospodo, asketa Gotama je otišao u beskućnike iz plemićke porodice,
iz porodice koja vodi poreklo od jedne od prvobitnih plemenitih loza. Gospodo, asketa
Gotama je otišao u beskućnike iz bogate porodice, iz porodice koja je imućna, sa velikim
posedom. Gospodo, ljudi iz najdaljih kraljevstava i najdaljih regiona dolaze da razgovaraju sa
asketom Gotamom. Gospodo, na hiljade božanstava je pronašlo utočište u asketi Gotami za
ostatak svog života. Gospodo, ovakav se dobar glas proširio o učitelju Gotami: 'Zaista je
Blaženi usavršen, potpuno probuđen, obdaren znanjem i veštinom, uzvišen, znalac svetova,
nenadmašni vodič onih kojima treba putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, probuđen,
blažen'. Gospodo, asketa Gotama ima trideset dva obeležja velikog čoveka na svom telu.
Seniya Bimbisāra, kralj Magadhe, njegova supruga i deca pronašli su utočište u asketi
Gotami za ostatak svog života. Gospodo, Pasenadi, kralj Kosale, njegova supruga i deca
pronašli su utočište u asketi Gotami za ostatak svog života. Gospodo, brahman Pokkharasāti,
njegova supruga i deca pronašli su utočište u asketi Gotami za ostatak svog života. Gospodo,
asketa Gotama je stigao u Opasādu i živi u Božijem gaju salovog drveta, severno od
Opasāde. I svaki asketa ili brahman koji dođe u naš grad jeste naš gost, a gosta treba da
cenimo, poštujemo, hvalimo i slavimo. Pošto je asketa Gotama stigao u Opasādu, on je naš
gost i kao našeg gosta treba da ga cenimo, poštujemo, hvalimo i slavimo. Pošto je to tako,
gospodo, ne priliči da učitelj Gotama dođe da vidi mene, već priliči da ja idem da vidim
učitelja Gotamu.

Gospodo, ovo su pohvale koje sam čuo o učitelju Gotami, ali pohvale učitelja Gotame nisu
samo to, jer tih pohvala je nebrojeno. Pošto učitelj Gotama poseduje sve ove kvalitete, ne
priliči da učitelj Gotama dođe da vidi mene, već priliči da ja idem da vidim učitelja Gotamu.
Zato, gospodo, hajdemo svi zajedno da vidimo asketu Gotamu“.

10. Potom brahman Ćankī, zajedno sa velikom grupom brahmana, otide do Blaženog i
pozdravi se sa njim. Kada je ovaj učtivi i prijateljski razgovor bio završen, sede on sa strane.

11. A tom prilikom je Blaženi sedeo, završavajući prijateljski razgovor sa nekim vrlo uglednim
brahmanima. Sedeći među njima, bio je i brahmanski učenik Kāpaṭhika. Mlad, obrijane
glave, šesnaest godina star, bio je znalac triju Veda, značenja reči i obrednih pravila, od
glasova i slogova, do redosleda predaje; izučio je metriku i gramatiku, prirodopis i telesna
obeležja velikih ličnosti. Dok su stariji brahmani razgovarali sa Blaženim, često im je upadao
u reč. Konačno Blaženi prekori brahmanskog učenika Kāpaṭhiku: „Neka poštovani
Bhāradvāđa ne prekida mnogo starije brahmane dok govore. Neka poštovani Bhāradvāđa
sačeka da razgovor bude završen“.

Kada ovo bi rečeno, brahman Ćankī se obrati Blaženom: „Neka učitelj Gotama ne prekoreva
brahmanskog učenika Kāpaṭhiku. Brahmanski učenik Kāpaṭhika je iz ugledne porodice,

3
veoma učen, zna lepo da se izrazi, mudar je; u stanju je da učestvuje u razgovoru sa
učiteljem Gotamom“.

12. Na to Blaženi pomisli: „Pošto ga brahmani toliko cene, brahmanski učenik Kāpaṭhika
mora da je potpuno ovladao znanjem triju Veda“.

A brahmanski učenik Kāpaṭhika pomisli: „Kada mi se pogled sretne sa asketom Gotamom,

postaviću mu pitanje“.

Blaženi je shvatio o čemu razmišlja brahmanski učenik Kāpaṭhika, te ga pogleda. Na to

brahmanski učenik Kāpaṭhika pomisli: „Asketa Gotama je pogledao u mene. Kako bi bilo da
mu postavim pitanje?“ Potom reče Blaženom: „Učitelju Gotama, u pogledu drevnih
brahmanskih himni koje su do nas došle usmenom predajom i u kanonskim zbirkama,
brahmani su čvrsto zaključili: ’Samo je ovo istina, sve ostalo je pogrešno’ Šta učitelj Gotama
na to kaže?“

13. „Bhāradvāđa, ima li među brahmanima ijedan koji ovako kaže: ’Ja to znam, ja to vidim:
samo je ovo istina, sve ostalo je pogrešno’?“ – „Ne, učitelju Gotama.“

„A ima li, Bhāradvāđa, među brahmanima ijedan učitelj ili učiteljev učitelj unazad sve do
sedmog kolena učitelja koji ovako kaže: ’Ja znam, ja vidim: samo je ovo istina, sve ostalo je
pogrešno’?“ 3 – „Ne, učitelju Gotama.“

„A kako je, Bhāradvāđa, sa drevnim brahmanskim mudracima, tvorcima himni, sastavljačima

himni, čije drevne himne ranije recitovane, izgovarane i sastavljane brahmani danas još uvek
recituju i ponavljaju, ponavljajući ono što je govoreno i recitujući ono što je recitovano – a
takvi su Aṭṭhaka, Vāmaka, Vāmadeva, Vessāmitta, Yamataggi, Aṅgirasa, Bhāradvāđa,
Vāseṭṭha, Kassapa i Bhagu 4 – da li makar ti drevni mudraci kažu: ’Mi znamo, mi vidimo: samo
je ovo istina, sve ostalo je pogrešno’?“ – „Ne, učitelju Gotama.“

„Dakle, Bhāradvāđa, čini se da među brahmanima nema nijednog koji ovako kaže: ’Ja znam,
ja vidim: samo je ovo istina, sve ostalo je pogrešno’. Među brahmanima nema nijednog
učitelja ili učiteljevog učitelja unazad sve do sedmog kolena učitelja koji ovako kaže: ’Ja
znam, ja vidim: samo je ovo istina, sve ostalo je pogrešno’. Među drevnim brahmanskim
mudracima, tvorcima himni, sastavljačima himni… čak ni ti drevni mudraci ne kažu: ’Mi
znamo, mi vidimo: samo je ovo istina, sve ostalo je pogrešno’. Zamisli povorku slepaca, od
kojih se svaki drži za onog ispred sebe: prvi od njih ne vidi, onaj u sredini ne vidi, a ni onaj na
kraju ne vidi. Čini se, Bhāradvāđa, da su u pogledu svojih tvrdnji i brahmani isto tako jedna
povorka slepaca: prvi od njih ne vidi, onaj u sredini ne vidi, a ni onaj na kraju ne vidi. Šta
misliš, Bhāradvāđa, ako je tako, ne ispada li da je vera brahmana neutemeljena?“

3
Značenje ovog pitanja je da li je to što se tvrdi da je istina plod ličnog, direktnog iskustva
(abhiñña). Ako nije, onda je reč samo o mišljenju, a svako može imati svoje mišljenje. No,
mišljenje nije nužno istina.
4
To su drevni rišiji (mudraci), koje su brahmani smatrali za božanski nadahnute tvorce
vedskih himni.
4
14. „Brahmani to tvrde ne samo na osnovu vere, učitelju Gotama. Oni to tvrde i na osnovu
usmene predaje.“

„Bhāradvāđa, prvo si krenuo od vere, a sada govoriš o usmenoj predaji. Postoji pet stvari,
Bhāradvāđa, koje se ovde i sada mogu javiti na dva različita načina. Kojih pet? To su: vera,
odobravanje, usmena predaja, logičko rasuđivanje i promišljeno prihvatanje nekog gledišta. 5
Tih pet stvari se ovde i sada mogu javiti na dva različita načina. Tako nešto može biti
prihvaćeno na osnovu vere, pa ipak da bude prazno, šuplje i pogrešno; ali nešto drugo može
biti prihvaćeno na osnovu vere, pa da ipak bude u skladu sa činjenicama, istinito i bez
nedostataka. I opet, nešto može biti potpuno odobravano… dobro usmeno preneto… dobro
prosuđivano… dobro promišljeno, pa ipak da bude prazno, šuplje i pogrešno; ali nešto drugo
može biti dobro promišljeno, pa da ipak bude u skladu sa činjenicama, istinito i bez
nedostataka. [U takvim uslovima] ne priliči mudrom čoveku koji čuva istinu da izvuče
konačan zaključak: 'Samo je ovo istina, sve ostalo je pogrešno'.“ 6

15. „Ali, učitelju Gotama, na koji način je moguće čuvanje istine? 7 Kako neko čuva istinu?
Pitamo učitelja Gotamu o čuvanju istine.“

„Ako u čoveku ima vere, Bhāradvāđa, on čuva istinu kada kaže: ’Moja vera je ovakva’; ali on
još uvek ne izvlači konačan zaključak: 'Samo je ovo istina, sve ostalo je pogrešno'. Na taj
način, Bhāradvāđa, moguće je čuvanje istine; na taj način on čuva istinu; na taj način
opisujemo čuvanje istine. Ali to još uvek nije otkrivanje istine. 8

Ako čovek nešto odobrava… ako prima usmenu predaju… ako [dolazi do zaključka
zasnovanog na] logičkom rasuđivanju… ako promišljeno prihvata neko gledište, on čuva
istinu kada kaže: ’Moja promišljeno prihvatanje gledišta je ovakvo’; ali on još uvek ne izvlači
konačan zaključak: 'Samo je ovo istina, sve ostalo je pogrešno'. Na taj način takođe,
Bhāradvāđa, moguće je čuvanje istine; na taj način on čuva istinu; na taj način opisujemo
čuvanje istine. Ali to još uvek nije otkrivanje istine.“

16. „Na taj način, učitelju Gotama, jeste moguće čuvanje istine; tako neko čuva istinu; na taj
način prepoznajemo čuvanje istine. Ali na koji način, učitelju Gotama, jeste moguće
otkrivanje istine? Na koji način neko otkriva istinu? Pitamo učitelja Gotamu o otkrivanju
istine.“

5
Na paliju: saddhā, rući, anussavo, ākāraparivitakko, diṭṭhiniđđhānakkhanti. Među ovih pet
osnova za stizanje do uverenja, čini se da su prve dve prevashodno emotivne, treća je slepo
prihvatanje tradicije, a poslednje dve uglavnom racionalne ili kognitivne. Svaki od ova „dva
različita puta“ može se pokazati i kao istinitim i kao lažnim.
6
Ovo nije pravi način da stigne do zaključka zato što on nije lično utvrdio istinitost svoga
uverenja, već ga je samo prihvatio na osnovu nečega što nije u stanju da proizvede
izvesnost.
7
Saććānurakkhaṇā ili čuvanje istine, zaštita istine.
8
Saććānubodha ili probuđenje za istinu.
5
17. „Tako, Bhāradvāđa, monah možda živi i zavisi od nekog sela ili grada. 9 Onda mu dođe
kućedomaćin ili kućedomaćinov sin i ispituje ga o tri vrste stanja: stanjima zasnovanim na
pohlepi, stanjima zasnovanim na mržnji i stanjima zasnovanim na obmanutosti: ’Ima li u
poštovanome bilo kakvih stanja zasnovanih na pohlepi zbog kojih bi on, uma opsednutog
takvim stanjima, iako ne zna mogao reći „Znam“ ili bi iako ne vidi mogao reći „Vidim“ ili bi
podsticao druge da postupaju na način koji bi im bio na štetu i patnju za drugo vremena?’
Dok ga tako ispituje, dolazi do zaključka: ’Nema u poštovanome bilo kakvih stanja
zasnovanih na pohlepi. Telesni i verbalni postupci ovog poštovanog ne odaju nekoga ko je
zarobljen pohlepom. A Dhamma kojoj ovaj poštovani podučava jeste duboka, teško ju je
sagledati i teško razumeti, smiruje i nadahnjuje, nedostupna je pukom rezonovanju,
suptilna, mudri treba da je lično iskuse. Takvu Dhammu ne može lako podučavati neko ko je
obuzet pohlepom.'

18. Kada ga je tako ispitao i video da u njemu nema stanja zasnovanih na pohlepi, ispituje ga
u vezi sa stanjima zasnovanim na mržnji: ’Ima li u poštovanome bilo kakvih stanja
zasnovanih na mržnji zbog kojih bi on, uma opsednutog takvim stanjima… podsticao druge
da postupaju na način koji bi im bio na štetu i patnju za drugo vremena?’ Dok ga tako
ispituje, dolazi do zaključka: ’Nema u poštovanome bilo kakvih stanja zasnovanih na mržnji.
Telesni i verbalni postupci ovog poštovanog ne odaju nekoga ko je zarobljen mržnjom. A
Dhamma kojoj ovaj poštovani podučava jeste duboka… mudri treba da je lično iskuse. Takvu
Dhammu ne može lako podučavati neko ko je obuzet mržnjom.'

19. Kada ga je tako ispitao i video da u njemu nema stanja zasnovanih na mržnji, ispituje ga
u vezi sa stanjima zasnovanim na obmanutosti: ’Ima li u poštovanome bilo kakvih stanja
zasnovanih na obmanutosti zbog kojih bi on, uma opsednutog takvim stanjima… podsticao
druge da postupaju na način koji bi im bio na štetu i patnju za drugo vremena?’ Dok ga tako
ispituje, dolazi do zaključka: ’Nema u poštovanome bilo kakvih stanja zasnovanih na
obmanutosti. Telesni i verbalni postupci ovog poštovanog ne odaju nekoga ko je zarobljen
obmanutošću. A Dhamma kojoj ovaj poštovani podučava jeste duboka… mudri treba da je
lično iskuse. Takvu Dhammu ne može lako podučavati neko ko je obuzet obmanutošću.'

20. Kada ga je tako ispitao i video da u njemu nema stanja zasnovanih na obmanutosti, stiče
poverenje u njega; ispunjen poverenjem prilazi mu i iskazuje poštovanje; pošto mu je
iskazao poštovanje, pažljivo ga sluša; kada ga pažljivo sluša, čuje Dhammu; pošto je čuo
Dhammu, zapamti je i istražuje značenje učenja koje je zapamtio; kada istraži značenje, s
razlogom prihvata to učenje; u njemu se budi marljivost; kada u njemu ima marljivosti, on
deluje; dok deluje, pažljivo posmatra svoje postupke; 10 pažljivo posmatrajući svoje
postupke, on ulaže napor; 11 kada ulaže napor, prodire do krajnje istine i vidi je proničući

9
Procedura otkrivanja istine preporučena u ovoj sutti se čini kao razrada pristupa opisanog
u MN 47.
10
Tūleti. Komentar za MN: Istražuje stvari kroz prizmu njihove prolaznosti i tako dalje. Tako
se ovaj nivo čini kao nivo uvida kroz kontemplaciju.
11
Iako se ulaganje napora (ussahati) čini sličnim delovanju (padahati), prvo se može
razumeti napor pre kontemplacije uvida, a ovo drugo napor koji donosi uvid do nivoa
transcendentnog puta.
6
sopstvenom mudrošću. Na ovaj način neko otkriva istinu; na ovaj način opisujemo otkrivanje
istine. Ali ipak ovo još nije konačni dolazak do istine.“ 12

21. „Na taj način, učitelju Gotama, jeste moguće otkrivanje istine; tako neko otkriva istinu;
na taj način prepoznajemo otkrivanje istine. Ali na koji način, učitelju Gotama, jeste moguć
konačni dolazak do istine? Na koji način neko konačno dolazi do istine? Pitamo učitelja
Gotamu o konačnom dolaženju do istine.“

„Konačno dolaženje do istine, Bhāradvāđa, leži u ponavljanju, razvijanju i negovanju istih tih
stvari. Na taj način, Bhāradvāđa, jeste moguć konačni dolazak do istine; na taj način neko
konačno dolazi do istine; na taj način opisujemo konačni dolazak do istine.“

22. „Na taj način, učitelju Gotama, jeste moguć konačni dolazak do istine; tako neko
konačno dolazi do istine; na taj način prepoznajemo konačno dolaženje do istine. Ali šta je,
učitelju Gotama, najkorisnije za konačni dolazak do istine? Pitamo učitelja Gotamu koja
stvar je najkorisnija za konačni dolazak do istine.“

„Ulaganje napora je najkorisnije za konačni dolazak do istine, Bhāradvāđa. Ako neko ne

ulaže napor, neće ni konačno stići do istine; ali pošto ulaže napor, on konačno stiže do istine.
Zbog toga je ulaganje napora najkorisnije za konačni dolazak do istine.“

23. „Ali šta je, učitelju Gotama, najkorisnije za ulaganje napora? Pitamo učitelja Gotamu koja
stvar je najkorisnija za ulaganje napora.“

„Pažljivo posmatranje je najkorisnije za ulaganje napora, Bhāradvāđa. Ako neko pažljivo ne

posmatra, neće ni uložiti napor; ali pošto pažljivo posmatra, on ulaže napor. Zbog toga je
pažljivo posmatranje najkorisnije za ulaganje napora.“

24. „Ali šta je, učitelju Gotama, najkorisnije za pažljivo posmatranje? Pitamo učitelja Gotamu
koja stvar je najkorisnija za pažljivo posmatranje.“

„Delovanje je najkorisnije za pažljivo posmatranje, Bhāradvāđa. Ako neko ne deluje, neće ni

pažljivo posmatrati; ali pošto deluje, on i pažljivo posmatra. Zbog toga je delovanje
najkorisnije za pažljivo posmatranje.“

25. „Ali šta je, učitelju Gotama, najkorisnije za delovanje? Pitamo učitelja Gotamu koja stvar
je najkorisnija za delovanje.“

„Marljivost je najkorisnija za delovanje, Bhāradvāđa. Ako u nekom nema revnosti, neće ni

delovati; ali pošto u njemu ima revnosti, on i deluje. Zbog toga je revnost najkorisnija za
delovanje.“

26. „Ali šta je, učitelju Gotama, najkorisnije za marljivost? Pitamo učitelja Gotamu koja stvar
je najkorisnija za revnost.“

12
Iako se čini da otkrivanje istine u ovom kontekstu označava dostizanje „ulaska u tok“,
konačno stizanje do istine (saććānuppatti) izgleda znači puno dostizanje stupnja arahanta.
7
„Prihvatanje učenja s razlogom je najkorisnije za delovanje, Bhāradvāđa. Ako neko ne vidi
razlog da prihvati učenje, neće u njemu biti ni marljivosti; ali pošto s razlogom prihvata
učenje, u njemu ima i marljivosti. Zbog toga je prihvatanje učenja s razlogom najkorisnije za
revnost.“

27. „Ali šta je, učitelju Gotama, najkorisnije za prihvatanje učenja s razlogom? Pitamo
učitelja Gotamu koja stvar je najkorisnija za prihvatanje učenja s razlogom.“

„Istraživanje značenja je najkorisnije za prihvatanje učenja s razlogom, Bhāradvāđa. Ako

neko ne istražuje značenje, taj ne vidi ni razlog da prihvati učenje; ali pošto istražuje
značenje, on vidi i razlog da prihvati učenje. Zbog toga je istraživanje značenja najkorisnije za
prihvatanje učenja s razlogom.“

28. „Ali šta je, učitelju Gotama, najkorisnije za istraživanje značenja? Pitamo učitelja Gotamu
koja stvar je najkorisnija za istraživanje značenja.“

„Dobro zapamtiti učenje je najkorisnije za istraživanje značenja, Bhāradvāđa. Ako neko

dobro ne zapamti učenje, taj neće ni istraživati značenje; ali pošto je dobro zapamtio učenje,
on i istražuje značenje. Zbog toga je dobro pamćenje učenja najkorisnije za istraživanje
značenja.“

29. „Ali šta je, učitelju Gotama, najkorisnije da se dobro zapamti učenje? Pitamo učitelja
Gotamu koja stvar je najkorisnija za dobro pamćenje učenja.“

„Čuti Dhammu je najkorisnije da se dobro zapamti učenje, Bhāradvāđa. Ako neko ne čuje
Dhammu, taj neće ni zapamtiti učenje; ali pošto čuje Dhammu, on dobro zapamti učenje.
Zbog toga je čuti Dhammu najkorisnije za dobro pamćenje učenja.“

30. „Ali šta je, učitelju Gotama, najkorisnije da se čuje Dhamma? Pitamo učitelja Gotamu
koja stvar je najkorisnija da se čuje Dhamma.“

„Pažljivo slušanje je najkorisnije da se čuje Dhamma, Bhāradvāđa. Ako neko ne sluša

pažljivo, taj neće ni čuti Dhammu; ali pošto pažljivo sluša, on čuje Dhammu. Zbog toga je
pažljivo slušanje najkorisnije da se čuje Dhamma.“

31. „Ali šta je, učitelju Gotama, najkorisnije da se pažljivo sluša? Pitamo učitelja Gotamu koja
stvar je najkorisnija za pažljivo slušanje.“

„Iskazivanje poštovanja je najkorisnije da se pažljivo sluša, Bhāradvāđa. Ako neko nema

poštovanja, taj neće ni pažljivo slušati; ali pošto u njemu ima poštovanja, on i pažljivo sluša.
Zbog toga je iskazivanje poštovanja najkorisnije za pažljivo slušanje.“

32. „Ali šta je, učitelju Gotama, najkorisnije da se iskaže poštovanje? Pitamo učitelja Gotamu
koja stvar je najkorisnija za iskazivanje poštovanja.“

8
„Prilaženje je najkorisnije da se iskaže poštovanje, Bhāradvāđa. Ako neko ne priđe [učitelju],
taj neće ni iskazati poštovanje; ali pošto priđe [učitelju], on iskazuje i poštovanje. Zbog toga
je prilaženje najkorisnije za iskazivanje poštovanja.“

33. „Ali šta je, učitelju Gotama, najkorisnije da se priđe? Pitamo učitelja Gotamu koja stvar je
najkorisnija za prilaženje.“

„Poverenje je najkorisnije da se priđe, Bhāradvāđa. Ako neko nema poverenja [prema

učitelju], taj mu neće ni prići; ali pošto ima poverenje, on mu prilazi. Zbog toga je poverenje
najkorisnije za prilaženje.“

34. „Pitali smo učitelja Gotamu o čuvanju istine i učitelj Gotama nam je odgovorio u vezi sa
čuvanjem istine; odobravamo i prihvatamo taj odgovor, tako da smo njime zadovoljni. Pitali
smo učitelja Gotamu o otkrivanju istine i učitelj Gotama nam je odgovorio u vezi sa
otkrivanjem istine; odobravamo i prihvatamo taj odgovor, tako da smo njime zadovoljni.
Pitali smo učitelja Gotamu o konačnom dolaženju do istine i učitelj Gotama nam je
odgovorio u vezi sa konačnim dolaženjem do istine; odobravamo i prihvatamo taj odgovor,
tako da smo njime zadovoljni. Šta god da smo pitali učitelja Gotamu, na to nam je dao
odgovor; odobravamo i prihvatamo taj odgovor, tako da smo njime zadovoljni. Učitelju
Gotama, ranije smo mislili: ’Ko su uopšte ti ćelavi askete, ti tamnoputi ropski izrodi nastali
od nogu Srodnikovih, da bi bili u stanju da razumeju Dhammu?’ 13 Ali učitelj Gotama je u
meni zaista probudio ljubav za askete, poverenje u askete, poštovanje prema asketama.
35. Odlično, učitelju Gotamo! Odlično! Baš kao kad bi neko ispravio nešto što je do tada
stajalo naglavce, otkrio nešto što je bilo skriveno, pokazao put onome ko je zalutao ili upalio
svetiljku u tami tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je učitelj Gotama — na više
različitih načina — razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu kao utočište, njegovo učenje
i zajednicu monaha kao utočište. Neka me učitelj Gotama prihvati kao nezaređenog
sledbenika koji, od sad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!"

13
„Srodnik“ (bandhu) jeste Brahma, kojeg su brahmani tako nazivali zato što su ga smatrali
svojim prvim pretkom. Komentar za MN objašnjava kako su verovali da su oni stvoreni od
Brahminih usta, khattiye ili ratnici od njegovih grudi, vesse ili trgovci i zanatlije od njegovih
butina, sudde ili sluge od njegovih stopala, a samane ili askete od njegovih tabana.
9
Kratak sadržaj sutte
Ćanki, praćen velikom grupom brahmana, posećuje Buddu koji boravi u njegovoj blizini i
nalazi ga kako razgovara sa nekoliko uglednih, starih brahmana. Mladi brahman po imenu
Kāpathika često upada u razgovor i Buda ga zbog toga prekori. Ćanki na to kaže Budi da je
mladić vrlo bistar i obrazovan i predlaže Budi da sasluša njegovo pitanje. U odgovoru na
njega, Buda objašnjava da brahmani uzalud smatraju da poseduju krajnju istinu, a da zapravo
samo sa generacije na generaciju prenose nešto (predaju) što misle da je istina. Onda
objašnjava kako čovek stiče poverenje u istinu, potom stiče razumevanje za nju, da bi je na
kraju i ostvario u sopstvenom životu, vežbajući i duhovno se razvijajući. Na kraju govora
Kāpathika postaje Budin sledbenik.

Beleške o sutti
Ova sutta (naizgled pogrešnog naziva, jer je Ćanki samo slušalac, a Kāpathika zapravo
razgovara) na neki se način nadovezuje na Kalama suttu od prošle nedelje, jer takođe govori
o kriterijumima razlikovanja pravog i lažnog učitelja i učenja, samo što u ovoj sutti Buda
govori o svemu tome još malo detaljnije i pokazuje način, to jest pojedinačne korake kojima
pravom učitelju i učenju treba prići.

Kao prvo, ko je taj Ćanki? Reč je o bogatom brahmanu, Budinom savremeniku, koji je bio
nadaleko poznat po svojoj učenosti i vrlo uvažavan među ostalim brahmanima u zemlji
Kosala. Živeo je u brahmanskom selu Opasāda, na feudu koji mu je poklonio Pasenadi, kralj
Kosale. Kada je Buda jednom prilikom boravio u Opasādi, Ćanki je, i pored negodovanja
svojih prijatelja brahmana, otišao da ga poseti i tom prilikom je nastala Ćanki sutta. U Tipitaki
se ne kaže da je Ćanki ikada postao Budin sledbenik, iako veliki komentator Buddhaghosa
kaže da je veoma cenio Budu, što se može i videti iz uvodnog dela Ćanki sutte. Sve u svemu,
Ćanki sutta nam pruža i jedan pogled na širi socijalni kontekst u kojem je Buda živeo i
podučavao.

Jedan od elemenata tog konteksta je i odnos vladara i brahmana, što se vidi u 2. paragrafu
da je Ćanki za svoje usluge obavljanja rituala od vladara bio bogato nagrađen imanjem. Drugi
elemenata vidimo u 8. paragrafu kada brahmani prekorevaju Ćankija kao predvodnika
brahmanske zajednice zbog njegove namere da ide da poseti tamo nekog lutajućeg asketu
(skoro probisveta). Bilo bi normalnije da asketa dođe da poseti njega. Da bi bili ubedljiviji,
brahmani ređaju šta sve čovek mora da ima da bi bio značajan u njihovim očima:

1. plemenita roda i s majčine i s očeve strane (što znači da nije bilo mešanja sa nižim
kastama)
2. ima velik imetak
3. savladao je petovrsno znanje triju Veda, korpusa svetih himni i vrhovnog religijskog
autoriteta. (četvrta, Atharva veda je bila dodata ovom korpusu kasnije)
4. lep je i ugledan, ljubazan i snažan
5. obdaren i osnažen vrlinom
6. lepim glasom zna da se lepo izrazi
7. učitelj je mnogih učitelja
8. poštuju ga, cene, hvale, slave i priznaju i kralj i brahmani
9. mesto na kojem živi i pripada mu, mnogoljudno je, bogato pašom, drvetom, vodom i

10
žitom

Sve u svemu, kako bismo mi danas rekli, Ćanki je čovek koji je uspeo u životu

Ali, on u pasusu 9 iznosi svoje argumente, koji su zanimljivi utoliko što pominje iste razloge
koje i njegovi kolege brahmani, samo što smatra da je za Budu upravo prednost to što se
dobrovoljno odrekao onoga što se kod Ćankija smatra uspehom: zlato, imetak i ostalo. Uz to
on pominje i dva važna kvaliteta koja sam nema:

1. isposnik Gotama savladao je strast za telesnim užicima i rešio se nepouzdanosti

2. tumači delovanje (kamma) i šta se delatnošću postiže.

10-12. Čanki odlazi do Bude, ali je tu tek svedok razgovora koji mladi brahman Kāpathiko
vodi sa Budom, a interesujući se kakav je Budin stav prema Vedama. Ovde se lepo vidi razlika
između Budinog učenja iz prethodne sutte o nepouzdanosti usmenih i pismenih predanja i
brahmanskog neograničenog poverenja u istinitost svetih himni Veda, koje je sažeto u
rečenici: "Samo je ovo istina, a sve ostalo je zabluda".

13. Buda ne daje direktan odgovor, već odgovara pitanjem, kojim navodi sagovornika na
zaključak da brahmansko oslanjanje na znanje prethodnika, koji se takođe oslanjaju jedino
na znanje svojih prethodnika, a ne sopstveno, liči na povorku slepaca koji se kreću tako što se
drže jedan za drugog, ali ne znaju pouzdano ni odakle dolaze, ni kuda idu.

Ovo Budino poređenje priziva u sećanje poznatu Brojgelovu sliku „Parabola o slepcu“, koja je
nastala 1568. godine:

Čovek bi pomislio da je Brojgel čitao Ćanki suttu (malo verovatno ), ali je ta slika zapravo
ilustracija stiha iz čuvene novozavetne Propovedi na gori, gde Isus govori o farisejima:
„Oni su slijepi vođi slijepcima; a slijepac slijepca ako vodi, oba će u jamu pasti.“ (Matej 15:14

11
i Luka 6:39). Ali to ne znači da motiv „slepca kojeg vodi slepac“ nije mogao iz indijske stići u
biblijsku literaturu. Motiv slepog vođe koji vodi ljude u propast imamo i u Domanovićevoj
pripoveci „Vođa“.

No da se vratimo sutti.

Drugi zanimljiv detalj na ovom mestu u sutti je da Buda pominje drevne vedske mudrace po
imenu (Aṭṭhaka, Vamaka, Vāmadeva, Vessāmittā, Yamataggi...), što može biti indikator da je i
sam dobro poznavao Vede.

14-15. Mladi Kāpathiko dalje kaže da se brahmani ne oslanjaju samo na svoje lično poverenje
u svoje učitelje i Vede, već i na usmenu predaju, što bi verovatno trebalo da znači: ako je
nešto staro i održalo se do današnjih dana, mora da je istinito.

Budu ne zadovoljava ni taj kriterijum, kao ni četiri ostala na osnovu kojih bi neko mogao reći:
"Samo je ovo istina, a sve ostalo je zabluda". Tih pet nedovoljnih kriterijuma procenjivanja
istine su: vera ili poverenje (saddhā), odobavanje ili naklonost prema nečemu (rući), usmena
predaja (anussavo), logičko rasuđivanje (ākāraparivitakko) i (po Veljačići) uzdržavanje od
zauzimanja stanovišta (diṭṭhiniđđhānakkhanti). [ovaj poslednji termin, za razliku od Veljačića,
Bhikkhu Bodhi prevodi sa „reflective acceptance of a view“ ili, recimo, „promišljeno
prihvatanje nekog stanovišta“. Bodhijev prevod se čini tačnijim, ako analiziramo pali
složenicu datu u zagradi: diṭṭhi = stanovište + niđđhāna = uvid + khanti = strpljenje, što meni
sugeriše značenje „strpljivo, detaljno razmatranje nekog stanovišta ili učenja“]

Dakle, svih ovih pet načina Buda naziva tek "mogućim čuvanjem istine", u smislu načina na
koji brkamo ono što nam se čini da je istina i uvid u istinu. To je pet „izvora autoriteta“ na
koje se ljudi pozivaju kada tvrde za nešto da je istina. Zato, mada nam se može učiniti da smo
do te istine stigli, nije naodmet biti još malo oprezan, upozorava Buda, jer i pored tih
autoriteta, to što imamo u vidu može biti istinito, ali i ne mora:

„Ako u čoveku ima vere, Bhāradvāđa, on čuva istinu kada kaže: ’Moja vera je ovakva’; ali on
još uvek ne izvlači konačan zaključak: 'Samo je ovo istina, sve ostalo je pogrešno'. Na taj
način, Bhāradvāđa, moguće je čuvanje istine; na taj način on čuva istinu; na taj način
opisujemo čuvanje istine. Ali to još uvek nije otkrivanje istine.“

Zaista vrlo upečatljive Budine reči kad znamo koliko je religijskih učitelja i raznih drugih vođa
za svoje reči govorilo: "Samo je ovo istina, a sve ostalo je zabluda. Svi koji ne veruju u moju
reč osuđeni su na večnu patnju, što pre, što posle smrti." Čitava istorija svetskih religija može
se posmatrati kao jedno nadvikivanje raznih takvih vođa, iz generacije u generaciju, deljenje
na verne i neverne, poslušne i neposlušne. Buda u ovakvom društvu deluje koliko oprezno,
toliko i neuobičajeno.

16. Kad je ovako „pripremio teren“, Buda ukazuje da ipak nismo večno osuđeni na
neizvesnost, na neprekidno spekulisanje o istini. Nismo osuđeni da se večito krećemo u
granicama svoje vere, sklonosti i preferencija. On na kraju iznosi i svoj vrlo praktičan savet o
tome kako se zapravo otkriva istina, kako se dolazi do buđenja za istinu (saććanubodha):

12
17-20. Osobu za koju smatramo da nam može biti učitelj prvo treba dobro osmotriti,
posmatrati kako se ponaša u različitim situacijama i naročito na osnovu njegovih postupaka
procenjivati ima li u njemu ijednog od tri glavna „otrova“ uma – pohlepe, mržnje i
obmanutosti (neznanja). Vrlo dobar indikator da su ti otrovi još jaki u njemu je i već
pomenuta izjava: „Samo je ovo istina, a sve ostalo je zabluda“. Tek kada smo se uverili da je
njegov um pročišćen, to nam je razlog da u njega steknemo (kakvo-takvo) poverenje i
pristupimo mu bliže kako bismo čuli šta ima i da nam kaže. Taj i dalji niz koraka sutta opisuje
ovako:

Kad takvim proveravanjem ustanovi da je monah pročišćen od požude, mržnje i obmane,

1. tada stiče poverenje u njega.
2. Pristupivši mu s poverenjem, seda pored njega.
3. Sedeći tako, otvara uši.
4. Otvorenih ušiju sluša pouku (Dhamma).
5. Saslušavši, prima [dhāraṇa, zadržava u umu] pouku.
6. Onome što je primio proverava smisao [dhammānaṃ atthaṃ upaparikkhati].
7. Pouku čiji je smisao proverio, promišljeno zadržava u pamćenju
[dhammaniđđhānakkhanti].
8. Iz promišljenosti se rađa odluka [ćhanda, želja da nešto ostvarimo].
9. Odlučivši se, laća se posla [ussahati].
10. Lativši se posla, odmerava [tuleti] svoj zadatak.
11. Odmerivši zadatak, izvršava [padahati] podvig.“

I da bi mladi brahman Kāpathiko „utvrdio gradivo“, isti ovaj niz Buda do kraja sutte prelazi još
jednom, ali unazad.

Sve u svemu, vrlo jednostavno. Sad kad znamo put, nema više nikakvih prepreka za nas

Praksa
I u ovom govoru Buda ohrabruje svoje slušaoce da vide i saznaju istinu putem direktnog
iskustva, a ne da se oslanjaju samo na veru, usmena predanja, logičke konstrukcije itd.

Kada kažeš: „Znam to, vidim to“, govoriš li na osnovu svog neposrednog iskustva ili
prepričavaš ono što si čula/čuo od nekog drugog? Važno je uočiti ovu razliku i time onda
probuditi interes i u drugima da pažljivo gledaju sopstveno iskustvo.

13