Čas 4

Kālāma sutta (AN 3.65)

Pouka Kālāmama

Kālāme iz Kesaputte idu da vide Budu

1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi išao zemljom Kosala, u pratnji velike grupe
monaha, i došao u grad naroda Kālāma po imenu Kesaputta. [1] A Kālāme, stanovnici
Kesaputte, dočuše ovako: "Asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji ga je napustio i otišao u
beskućnike, idući zemljom Kosala stigao je u Kesaputtu. I o tom učitelju Gotami ovakav se
glas širi: 'Zaista je Blaženi uzvišen, potpuno probuđen, savršenog znanja i ponašanja, srećan,
znalac svetova, nenadmašni vodič onih kojima treba putokaz, učitelj božanskim i ljudskim
bićima, prosvetljen, blažen.

"Itipi so bhagavā arahaṃ sammā-saṃbuddho vijjācaraṇasaṃpanno sugato lokavidū anuttaro

purisadammasārathī satthā devamanussānaṃ buddho bhagavā ti."

On objašnjava ovaj svet — sa svim njegovim bogovima, demonima i dobrim silama, ovo
pokolenje sa svim njegovim asketama i bramanima, božanskim i ljudskim bićima — a koji je i
sam razumeo kroz neposredno iskustvo. On pravim značenjem i formom podučava
Dhammu, dobru na početku, dobru u sredini, dobru na kraju, on oličava svetački život,
potpuno savršen i čist.' Istinska je dobrobit ugledati tako usavršena bića."

2. Onda Kālāme, stanovnici Kesaputte, otidoše do Blaženoga. Kad su stigli, neki od njih mu
se pokloniše i sedoše sa strane, neki se učtivo pozdraviše sa njim i pošto su završili
pozdravljanje i prijateljski razgovor, sedoše sa strane; neki samo rekoše svoje ime i ime
porodice pre nego što su seli sa strane; neki, bez reči, sedoše sa strane.

Kālāme iz Kesaputte mole Budu za savet

3. I Kālāme, stanovnici Kesaputte, upitaše Blaženoga: "Ima bramana i monaha, poštovani
gospodine, koji dolaze u Kesaputtu. Oni izlažu i objašnjavaju samo svoje učenje, a učenja
drugih preziru, kude i ismevaju. Neki drugi monasi i bramani takođe dolaze u Kesaputtu. I
oni izlažu i objašnjavaju samo svoje učenje, a učenja drugih oni preziru, kude i ismevaju.
Poštovani gospodine, u nama se javlja sumnja, u nama se javlja nesigurnost zbog svega toga.
Ko od ovih poštovanih monaha govori istinu, a ko je u zabludi?"

Kriterijum odbacivanja
4. "Normalno je, Kālāme, što sumnjate, što niste sigurni. Sumnja se u vama javila o onome
što jeste zbunjujuće. Zato, Kālāme, ne povodite se za usmenim predanjima, niti za
rodoslovima, za glasinama, za onim što piše u svetim tekstovima, za pukim logičkim
domišljanjima, za deduktivnim domišljanjima, za induktivnim domišljanjima, za idejama koje
vam se dopadaju, za time što vam se onaj koji govori čini kompetentnim, ni iz uverenja:
"Ovaj asketa je naš učitelj". [2] Kālāme, tek kada se sami uverite: "Ove stvari su štetne, ove
stvari su sramotne, njih kritikuju i mudraci; onome ko ih čini i praktikuje donose štetu i
patnju", tek tada ih napustite.

1
Pohlepa, mržnja i obmanutost
5. Šta mislite, Kālāme? Da li se pohlepa javlja u čoveku na njegovu korist ili na štetu?" [3] —
"Na njegovu štetu, poštovani gospodine." — "Kālāme, prepušten pohlepi, preplavljen i
savladan pohlepom, čovek ubija, krade, čini preljubu i laže. I druge on podstiče da isto tako
postupaju. Hoće li mu to na duži rok doneti štetu i patnju?" — "Da, poštovani gospodine."

6. "Šta mislite, Kālāme? Da li se mržnja javlja u čoveku na njegovu korist ili na štetu? — "Na
njegovu štetu, poštovani gospodine." — "Kālāme, prepušten mržnji, preplavljen i savladan
mržnjom, takav čovek ubija, krade, čini preljubu i laže. I druge on podstiče da isto tako
postupaju. Hoće li mu to za dugo doneti štetu i patnju?" — "Da, poštovani gospodine."

7. "Šta mislite, Kālāme? Da li se obmanutost javlja u čoveku na njegovu korist ili štetu?" —
"Na njegovu štetu, poštovani gospodine." — "Kālāme, prepušten obmanutosti, preplavljen i
savladan obmanutošću, takav čovek ubija, krade, čini preljubu i laže. I druge on podstiče da
isto tako postupaju. Hoće li mu to za dugo doneti štetu i patnju?" — "Da, poštovani
gospodine."

8. "Šta mislite, Kālāme? Jesu li te stvari korisne ili štetne?" — "Štetne, poštovani gospodine."
— "Sramotne ili ne?" — "Sramotne, poštovani gospodine." — "Da li ih mudri kude ili hvale?"
— "Kude, poštovani gospodine." — "Onome ko ih čini i praktikuje donose li štetu i patnju ili
ne? Šta o tome mislite?" — "Onome ko ih čini i praktikuje te stvari donose štetu i patnju.
Tako mislimo o tome."

9. Zato je i rečeno: Kālāme, ne povodite se za usmenim predanjima, niti za rodoslovima, za

glasinama, za onim što piše u svetim tekstovima, za deduktivnim domišljanjima, za
induktivnim domišljanjima, za posrednim zaključivanjima, za aksiomima, za time što vam se
onaj koji govori čini kompetentnim, ni iz uverenja: "Ovaj asketa je naš učitelj". Kālāme, tek
kada se sami uverite: "Ove stvari su štetne, ove stvari su sramotne, njih kritikuju i mudraci;
onome ko ih čini i praktikuje donose štetu i patnju", tek tada ih napustite.

Kriterijum prihvatanja
10. Kālāme, ne povodite se za usmenim predanjima, niti za rodoslovima, za glasinama, za
onim što piše u svetim tekstovima, za deduktivnim domišljanjima, za induktivnim
domišljanjima, za posrednim zaključivanjima, za aksiomima, za time što vam se onaj koji
govori čini kompetentnim, ni iz uverenja: "Ovaj asketa je naš učitelj". Kālāme, tek kada se
sami uverite: "Ove stvari su korisne, ove stvari nisu sramotne, njih ne kritikuju ni mudraci;
onome ko ih čini i praktikuje donose korist i sreću ", tek tada se u njih upustite.

Odsustvo pohlepe, mržnje i obmanutosti

11. "Šta mislite, Kālāme? Da li je odsustvo pohlepe u čoveku (alobha) na njegovu korist ili na
štetu?" — "Na njegovu korist poštovani gospodine." — "Kālāme, čovek koji nije prepušten
pohlepi, koji nije preplavljen i savladan pohlepom, takav čovek ne ubija, ne krade, ne čini
preljubu i ne laže. I druge on podstiče da isto tako postupaju. Hoće li mu to na duži rok
doneti korist i sreću?" — "Da, poštovani gospodine."

12. "Šta mislite, Kālāme? Da li je odsustvo mržnje (adosa) u čoveku na njegovu korist ili na
štetu?" — "Na njegovu korist poštovani gospodine." — "Kālāme, čovek koji nije prepušten

2
mržnji, koji nije preplavljen i savladan pohlepom mržnjom, takav čovek ne ubija, ne krade,
ne čini preljubu i ne laže. I druge on podstiče da isto tako postupaju. Hoće li mu to na duži
rok doneti korist i sreću?" — "Da, poštovani gospodine."

13. "Šta mislite, Kālāme? Da li je odsustvo obmanutosti u čoveku na njegovu korist ili na
štetu?" — "Na njegovu korist poštovani gospodine." — "Kālāme, čovek koji se nije prepustio
obmanutosti, koji nije preplavljen i savladan pohlepom obmanutošću, takav čovek ne ubija,
ne krade, ne čini preljubu i ne laže. I druge on podstiče da isto tako postupaju. Hoće li mu to
na duži rok doneti korist i sreću?" — "Da, poštovani gospodine."

14. "Šta mislite, Kālāme? Jesu li te stvari korisne ili štetne?" — "Korisne, poštovani
gospodine." — "Sramotne ili ispravne?" — "Ispravne, poštovani gospodine." — "Da li ih
mudri kude ili hvale?" — "Hvale, poštovani gospodine." — "Onome ko ih čini i praktikuje
donose li korist i sreću ili ne? Šta o tome mislite?" — "Onome ko ih čini i praktikuje te stvari
donose korist i sreću. Tako mislimo o tome."

15. "Zato je i rečeno: Kālāme, ne povodite se za usmenim predanjima, niti za rodoslovima,

za glasinama, za onim što piše u svetim tekstovima, za deduktivnim domišljanjima, za
induktivnim domišljanjima, za posrednim zaključivanjima, za aksiomima, za time što vam se
onaj koji govori čini kompetentnim, ni iz uverenja: "Ovaj asketa je naš učitelj". Kālāme, tek
kada se sami uverite: "Ove stvari su korisne , ove stvari su ispravne, njih hvale i mudraci;
onome ko ih čini i praktikuje donose korist i sreću", tek tada se u njih upustite.

Četiri uzvišena boravišta

16. Sledbenik Plemenitih, Kālāme, koji je na takav način oslobođen žudnji, oslobođen zle
namere, nepometen, jasno razumevajući i sabran, boravi s mišlju ispunjenom prijateljstvom,
koja je prožela sve četiri strane sveta, iznad, ispod i popreko. [4] Boravi on proževši čitav
svet i sva živa bića u njemu velikom, uzvišenom, bezgraničnom mišlju ispunjenom
prijateljstvom, oslobođenom mržnje i zlonamernosti. Živi on s mišlju ispunjenom
saosećanjem… saradošću… živi on s mišlju ispunjenom spokojstvom, koja je prožela sve
četiri strane sveta, iznad, ispod i popreko. Boravi on proževši čitav svet i sva živa bića u
njemu velikom, uzvišenom, bezgraničnom mišlju ispunjenom spokojstvom, a oslobođenom
mržnje i zlonamernosti.

Četiri podstreka
17. Sledbenik Plemenitih, Kālāme, čiji je um na ovakav način oslobođen neprijateljstva,
oslobođen zle namere, neuprljan i čist, nalazi ovde i sada četiri podstreka:

"Pretpostavimo da postoji drugi svet i da postoji plod, rezultat dobrih ili loših dela. Tada je
moguće da ću se posle sloma tela, posle smrti, preporoditi na srećnom odredištu, u
nebeskom svetu". To mu je prvi podstrek.

"Pretpostavimo da ne postoji drugi svet i da ne postoji plod, niti rezultat dobrih ili loših dela.
Tada ja ovde i sada. u ovome svetu, živim srećan, daleko od neprijateljstva i zle namere." To
mu je drugi podstrek.

3
"Pretpostavimo da posledice zadese onoga ko počini zlo. Ja, međutim, ne mislim bilo kome
da nanesem zlo. Pa kako će onda posledice zadesiti mene koji ne činim zlo?" To mu je treći
podstrek.

"Pretpostavimo da posledice ne zadese onoga ko počini zlo. Tada sam ja, ovde i sada,
pročišćen u oba pogleda". [5] To mu je četvrti podstrek.

Sledbenik Plemenitih, Kālāme, čiji je um na ovakav način oslobođen mržnje, oslobođen

zlonamernosti, tako neukaljan i tako pročišćen, nalazi ovde i sada ta četiri podstreka."

"Tako je, poštovani gospodine! Tako je, poštovani gospodine! Sledbenik Plemenitih čiji je um
na ovakav način oslobođen mržnje, oslobođen zlonamernosti, tako neukaljan i tako
pročišćen, nalazi ovde i sada ta četiri podstreka.

Odlično, učitelju Gotamo! Odlično! Baš kao kad bi neko ispravio nešto što je do tada stajalo
naglavce, otkrio nešto što je bilo skriveno, pokazao put onome ko je zalutao ili upalio
svetiljku u tami tako da oni koji imaju oči mogu da vide, na isti način je učitelj Gotama — na
više različitih načina — razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu kao utočište, njegovo
učenje i zajednicu monaha kao utočište. Neka nas učitelj Gotama prihvati kao nezaređene
sledbenike koji, od sad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!"

Beleške
[1] Prema Komentaru, ovaj se grad nalazio na ivici šume, te je tako služio kao usputna
stanica mnogim grupama isposnika i asketa. Njihovo često zadržavanje u gradu pružilo je
stanovnicima priliku da upoznaju mnogobrojne filozofske teorije, ali su protivrečnosti među
tim sistemima zbunjivale one koji su ih slušali. Ova sutta se često opisuje kao "Budina
pohvala slobodnom istraživanju", ali iako u svakom slučaju obeshrabruje slepo verovanje,
ona ipak ne zagovara isključivu merodavnost ličnog stava u duhovnim stvarima. Među
važnim kriterijumima za trezveno promišljanje koje nabraja Buda jedan je, kao što ćemo
videti, i mišljenje mudrih. A da bi neko primenio taj kriterijum, neophodno je da prepozna
drugoga kao mudrijeg od sebe i da prihvati njegovu preporuku, s uverenjem da će mu ona
doneti dobrobit. [Natrag]

[2] Ovih deset pogrešnih kriterijuma mogu se klasifikovati u tri grupe: (1) prva grupa su
pravila zasnovana na tradiciji i čini je prvih četiri kriterijuma. Među njima usmena predanja
(anussava) tumači se kao da se odnosi na vedsku tradiciju, koja je, prema bramanima,
potekla od prvobitnog božanstva i potom usmeno bila prenošena sa generacije na
generaciju. Rodoslov (paramparā) označava tradiciju uopšte, jedan neprekinuti niz učenja ili
učitelja. Glasine (ili "prepričavanja", rekla-kazala; itikirā) mogu označavati rašireno mišljenje
ili opšti konsenzus. Sveti tekstovi (pitaka sampadā) označavaju svaku zbirku religijskih
tekstova koji se smatraju nepogrešivima. (2) Druga grupa, koja obuhvata naredna četiri
kriterijuma, odnosi se na četiri posebna tipa zaključivanja koja su mislioci Budinog vremena
bili definisali (takkahetu, nayahetu, ākāraparivitakka, diṭṭhiniđđhānakkhantiyā): pukim
logičkim domišljanjima, za deduktivnim domišljanjima, za induktivnim domišljanjima, za
idejama koje vam se dopadaju. (3) Treća grupa, sastavljena od poslednja dva kriterijuma,

4
obuhvata dva tipa ličnog autoriteta: prvi je harizmatičnost (bhabbarūpatā) govornika (gde
se mogu uključiti i njegove spoljašnje kvalifikacije, na primer, da ima neku naučnu titulu,
zatim da ima velik broj pristalica, poštuje ga i vladar itd.); drugi je autoritet koji se bazira na
našem ličnom odnosu prema govorniku, tj. da je on naš lični učitelj (sansk. guru; pali: garu).
1-4 = examples of received or second-hand knowledge
5-8 = examples of misguided thinking and reasoning
9-10 = examples of inappropriate reliance on authority [Natrag]

[3] Pohlepa, mržnja i obmanutost su, prema Budi, koren svega lošeg, oni leže u osnovi
svakog nemoralnog ponašanja i svih nepovoljnih stanja uma. Kako je cilj Budinog učenja
iskorenjivanje pohlepe, mržnje i obmanutosti, Buda na suptilan način navodi Kālāme da
potvrde njegovo učenje, tako što jednostavno razmišljaju o sopstvenom iskustvu, bez
potrebe da im nameće bilo kakav svoj autoritet. [Natrag]

[4] Na ovom mestu Buda uvodi i učenje o četiri božanska uzvišena boravišta (brahma
vihāra), razvijanje univerzalne prijateljske ljubavi, saosećanja, saradosti i, na kraju,
spokojstva. Prijateljska ljubav (mettā) se definiše kao želja za dobrobiti i srećom svih bića;
saosećanje (karunā) kao empatija prema onima koje je zadesila nesreća; saradost (muditā)
kao radost zbog uspeha i sreće drugih; spokojstvo (upekkhā) kao stav uravnoteženosti,
nepristrasnosti prema bilo kome. Detaljnije razmatranje ovih kvaliteta , kao opštih vrlina i
kao predmeta meditacije, pogledati u Visuddhimaggi, poglavlje IX. [Natrag]

[5] Komentar: "U oba pogleda (ubhayen'eva), zato što niti čini zlo, niti će ga zlo zadesiti."
[Natrag]

--------------------------------------------------------

The Ten Criteria in Pali and Translations:

1. Literal translation:
anussava ‘repeated hearing’

paramparā ‘after another’ (or ‘from other to other’) = series or succession

iti-kirā ‘so it is reported’

pitaka-sampadana ‘agreement with (or on the authority of) scriptures’

takka-hetu ‘because of logic’

naya-hetu ‘because of inference’

akara-parivitakka ‘careful examination of reasons’

ditthi-nijjhana-kkhanti ‘forbearance with reflection (or speculation) on views’

5
bhabba-rupata ‘appearance of being capable’ (or of being possible)

samano no garu-ti ‘thinking “the recluse is our teacher”’

1-4 = examples of received or second-hand knowledge

5-8 = examples of misguided thinking and reasoning
9-10 = examples of inappropriate reliance on authority

Comparison of Four Translations:

1. Thanissaro Bhikkhu – from website www.accesstoinsight.org
2. Soma Thera – ‘The Buddha’s Charter for Free Inquiry’ BPS, Kandy (also on website)
3. University of Rangoon Pali Department – found at
www.buddhism.ndirect.co.uk/kesaputt.htm
4. Woodward – ‘Book of Gradual Sayings’, Pali Text Society.
1. anussava: 1. reports
2. repeated hearing
3. hearsay
4. report

2. parampara 1. legends
2. tradition
3. what you have been told
4. tradition

3. iti-kira 1 traditions
2. rumour
3. –
4. hearsay

4. piṭaka-sampadāna 1. scripture
2. what’s in a scripture
3. because it’s mentioned in scripture
4. proficiency in the collections

5. takka-hetu 1. logical conjecture – logička pretpostavka

2. surmise – nagađanje bez konkretnog dokaza
3. by reason of logic
4. mere logic

6. naya-hetu 1. inference
2. an axiom
3. because of its method
4. inference

6
7. ākāra-parivitakka 1. analogies
2. specious reasoning
3. in consideration of the reasoning (being plausible)
4. after considering reasons

8. diṭṭhi-nijjhāna-kkhanti 1. agreement through pondering views

2. a bias toward a notion that has been pondered over
3. by tolerating the views based on speculation
4. after reflection on and approval of some theory

bhabba-rūpatā 1. probability
2. another’s seeming ability
3. because of its appearance of possibility
4. because it fits becoming

samano no garu-ti 1. the thought ‘this contemplative is our teacher’

2. the consideration ‘the monk is our teacher’
3. because ‘our monk is venerable’
4. out of respect for a recluse (who holds it)

* Cf Canki Sutta, MN95 includes 1,7 and 8 of the Kalamas criteria (along with faith and
preference) in a list of five things that may turn out two ways, i.e. they may lead to true or
false conclusions.

7
 KOMENTAR
Kālāma sutta

Kratak sadržaj sutte

Lutajući zemljom Kosalom, Buda praćem velikom grupom monaha stiže u Kesaputtu, grad
koji nastanjuju pripadnici plemena Kalama. Grad je ujedno i važna raskrsnica puteva u koju
navraćaju i mnogi drugi putujući askete i učitelji, koristeći priliku da Kalamama iznesu svoje
učenje. I, prirodno, Kalame su zbunjeni, jer svaki od tih učitelja na pitanje: „Koje je najbolje
učenje?“ odgovara: „Moje.“ Kada Budi iznesu svoje sumnje, Buda im izlaže svoju „pohvalu
slobodnom istraživanju i zdravom razumu“, govor koji je verovatno jedinstven u istoriji
religija po svojoj nedogmatičnosti i oslanjanju na razumsko zaključivanje, umesto slepog
verovanja.

Beleške o sutti
Pošto smo se do sada bavili onim delom Budinog života koji je prethodio probuđenju, sada
prelazimo na period koji mu je sledio, kada je odlučio da postane lutajući asketa i ide od
grada do grada, do sela do sela severne Indije i izlaže istinu koju je ugledao svakome ko je bio
zainteresovan. Vremenom je to novo učenje pridobijalo sve više pristalica, a Buda izbijao na
glas kao veš govornik, učitelj sposoban da svoje izlaganje uvek prilagodi sposobnosti
razumevanja onih koji su ga slušali.

U ovom drugom delu našeg zajedničkog kursa pokušaćemo da dublje razumemo Budinu
poruku, Dhammu. Za to je pre svega vrlo važno kako toj poruci prilazimo. I upravo o tom
prilazu govori čuvena Kālāma sutta. Ona je bila izgovorena ljudima koji su zbunjeni raznim
učenjima i ne mogu da razluče koje od njih je ispravno, a koje pogrešno. Njihova situacija je
sasvim slična sa današnjom situacijom, jer i mi smo bombardovani najrazličitijim
informacijama, preporukama, podukama i tajnim i javnim učenjima. Ta učenja su nekad
međusobno i sasvim kontradiktorna, tako da ostajemo zbunjeni, ne znamo kojem od njih
možemo pokloniti svoje poverenje, jer svako tvrdi da je ono i samo ono jedino ispravno,
krajnja istina. Otuda se, zbunjeni i pipajući i u mraku, nekad oslanjamo na različite
„spoljašnje“ indikatore kao što su harizmatičnost onoga ko govori ili se jednostavno
priklanjamo mišljenju većine. Druga reakcija na ovu konfuziju i zbunjenost može biti da se
čvrsto uhvatimo prvog učenja na koje naiđemo i postajemo krajnje dogmatični i nekritički
prema njemu, tvrdeći na sav glas kako je samo to jedina istina. Treći scenario zbunjenosti nas
može navesti da zauzmemo poziciju krajnjeg skepticizma i da od svega dignemo ruke, da s
ogorčenjem svaki duhovni put obeležimo kao prodavanje magle, sektašenje i ispiranje
mozga.

Imajući sve to u vidu, Buda se na postavljeno pitanje ne pridružuje horu onih koji tvrde za
svoje učenje da je samo ono istina, već Kālāmama radije izlaže referentni okvir i kriterijume
na osnovu kojih je moguće razdvojiti žito od kukolja i tako pomoći sebi, ali i drugima.

A koji su to kriterijumi?

U skladu sa već ranije pomenutom metodologijom Budinom da, kada govori o stvarima koje
imaju i tamnu i svetlu stranu, prvo izlaže tamnu, pa tek onda svetlu stranu, tako i u ovom
govoru Buda prvo iznosi takozvani kriterijum odbacivanja, odnosno sve one stvari na osnovu

8
kojih NE TREBA da procenjujemo neko učenje:

4. "Normalno je, Kālāme, što sumnjate, što niste sigurni. Sumnja se u vama javila o onome
što jeste zbunjujuće. Zato, Kālāme, ne povodite se za usmenim predanjima, niti za
rodoslovima, za glasinama, za onim što piše u svetim tekstovima, za logičkim domišljanjima
ili posrednim zaključivanjima, za slutnjama, za aksiomima, za time što vam se onaj koji govori
čini kompetentnim, ni iz uverenja: "Ovaj asketa je naš učitelj".

Ovih deset pogrešnih kriterijuma mogu se klasifikovati u tri grupe: (1) prva grupa su pravila
zasnovana na tradiciji i čini je prvih četiri kriterijuma. Među njima usmena predanja
(anussava) se tumači kao da se odnosi na vedsku tradiciju, koja je, prema bramanima,
potekla od Prvobitnog božanstva i potom usmeno bila prenošena sa generacije na
generaciju. Rodoslov (paramparā) označava tradiciju uopšte, jedan neprekinuti niz učenja ili
učitelja. Glasine (ili "prepričavanja"; itikirā) mogu označavati rašireno mišljenje ili opšti
konsenzus. Sveti tekstovi (pitaka sampadāna) označavaju svaku zbirku religijskih tekstova koji
se smatraju nepogrešivima. (2) Druga grupa, koja obuhvata naredna četiri kriterijuma,
odnosi se na četiri posebna tipa zaključivanja koje su mislioci Budinog vremena bili definisali:
racionalistička dedukcija na osnovu koje se gradi filozofski sistem, indukcija, razmatranje (3)
Treća grupa, sastavljena od poslednja dva kriterijuma, obuhvata dva tipa ličnog autoriteta:
prvi je harizmatičnost govornika (gde se mogu uključiti i njegove spoljašnje kvalifikacije, na
primer, da ima neku naučnu titulu, zatim da ima velik broj pristalica, poštuje ga i vladar itd.);
drugi je autoritet koji se bazira na našem ličnom odnosu prema govorniku, tj. da je on naš
lični učitelj (sansk. guru; pali: garu).

Kriterijum odbacivanja Buda zaključuje sledećim rečima:

„Kālāme, tek kada se sami uverite: "Ove stvari su štetne, ove stvari su sramotne, njih
kritikuju i mudraci; onome ko ih čini i praktikuje donose štetu i patnju", tek tada ih
napustite.“

I tako odbacivanje, a kasnije i prihvatanje nečega stavlja u sferu moralnog rasuđivanja, ali i
brige za sopstvenu i tuđu dobrobit. Na ovoj listi treći kriterijum (ono što kritikuju mudraci)
može izgledati kontradiktoran sa do tada rečenim, jer se radi o oslanjanju na spoljašnji
autoritet. Takođe, problem je za nas odrediti ko su ti mudraci, a koji samo tvrde za sebe da to
jesu.

Buda zatim ide i dalje od površnog stanja zbunjenosti kojim je počeo govor i kroz seriju
pitanja i odgovora vodi svoje slušaoce dublje u strukturu svog učenja, navodeći ih da uvide
dublje korene nepovoljnih stvari (akusala mula), a to su mentalna stanja pohlepe (lobha),
mržnje (dosa) i obmanutosti (moha). Ovo je inače tema koja će se provlačiti i kroz čitav niz
drugih njegovih govora.

Prvo stanje nastaje kada se suočimo sa prijatnim iskustvima i „prirodna“ težnja je da

osećamo žudnju da ih imamo sve više. Drugo stanje je suprotno ovome i nastaje kada nas
zadese neprijatne stvari. U nama se rađa odbojnost, mržnja, prema njima i onima koji su ih
izazvali. A u osnovi ovog mehanizma privlačenja i odbijanja jeste treći koren, a to je
obmanutost ili neznanje, neuviđanje kuda nas taj mehanizam vodi, a to je patnja. Buda na

9
drugim mestima nabraja čitav niz drugih štetnih mentalnih stanja koja izrastaju iz ova tri, kao
što su ljubomora, sebičnost, sujeta, arogantnost, lenjost, suparništvo, nepažljivost i slično.

I pod dejstvom ova tri nepovoljna mentalna stanja, osoba krši i četiri od pet osnovnih pravila
morala:

5. "Kālāme, prepušten pohlepi (mržnji, obmanutosti), preplavljen i savladan mržnjom, takav

čovek ubija, krade, čini preljubu i laže. I druge on podstiče da isto tako postupaju.“

Uzimanje alkohola i droga, kao peto pravilo morala, ovde nije na listi jer ono samo po sebi ne
predstavlja toliko kršenje morala, ali je problem što zamagljuje i otupljuje svest i pod
njihovim dejstvom čovek mnogo lakše krši prva četiri pravila i time stvara probleme.

Pošto je pokazao Kama koje ponašanje treba izbegavati, sledi zatim kriterijum prihvatanja,
dakle na osnovu čega TREBA procenjivati neko učenje, a to su kakva dela iz njega proizlaze:

10. "Kālāme, tek kada se sami uverite: "Ove stvari su korisne, ove stvari nisu sramotne, njih
ne kritikuju ni mudraci; onome ko ih čini i praktikuje donose korist i sreću ", tek tada se u njih
upustite.“

I opet je osnova vezana za tri osnovna nepovoljna mentalna stanja, tačnije njihovo odsustvo,
njihovo iskorenjivanje:

ne-pohlepa ili u pozitivnim terminima govoreći -- velikodušnost, požrtvovanost, spremnost

da damo i pomognemo drugima (ovde se takođe mogu ubrojati i kvaliteti kao što su
nevezivanje, jednostavnost življenja, zadovoljenost i sa malim);

ne-mržnja ili prijateljska ljubav, saosećanje, strpljivost i kad nas drugi provociraju ili kada
nam životne okolnosti ne idu na ruku, uravnoteženost

ne-obmanutost ili mudrost, razumevanje, istinsko znanje, uvid.

Kao krunu svog izlaganja „svetle strane“ pitanja o duhovnom životu, na ovom mestu Buda
uvodi i učenje o četiri božanska boravišta (brahma vihāra), kao krajnjem cilju duhovnih
napora u pročišćavanju uma. Ta boravišta su univerzalna prijateljska ljubav, saosećanje,
saradost i, na kraju, spokojstvo. Prijateljska ljubav (mettā) se definiše kao želja za dobrobiti i
srećom svih bića, uključujući i sebe samoga; saosećanje (karunā) kao empatija prema onima
koje je zadesila nesreća; saradost (muditā) kao radost zbog uspeha i sreće drugih; spokojstvo
(upekkhā) kao stav uravnoteženosti, nepristrasnosti prema bilo kome.

Put do takvih stanja nije nimalo lak, i zato Buda na kraju, kao dobrodošlu pomoć, izlaže i
četiri podstreka koja nam, ako ih se prisetimo, mogu dobro u trenucima kad popusti elan ili
se rodi sumnja u smisao i opravdanost napora. Na taj način on pokazuje da plod
moralnih/nemoralnih dela postoji i da u njemu uživamo/trpimo bez obzira da li postoji život
posle smrti ili ne i bez obzira funkcioniše li zakon kamme ili ne:

"Pretpostavimo da postoji drugi svet i da postoji plod, rezultat dobrih ili loših dela. Tada je

10
moguće da ću se posle sloma tela, posle smrti, preporoditi na srećnom odredištu, u
nebeskom svetu". To mu je prvi podstrek.

"Pretpostavimo da ne postoji drugi svet i da ne postoji plod, niti rezultat dobrih ili loših dela.
Tada ja ovde i sada. u ovome svetu, živim srećan, daleko od neprijateljstva i zle namere." To
mu je drugi podstrek.

"Pretpostavimo da posledice zadese onoga ko počini zlo. Ja, međutim, ne mislim bilo kome
da nanesem zlo. Pa kako će onda posledice zadesiti mene koji ne činim zlo?" To mu je treći
podstrek.

"Pretpostavimo da posledice ne zadese onoga ko počini zlo. Tada sam ja, ovde i sada,
pročišćen u oba pogleda". To mu je četvrti podstrek.

Sledbenik Plemenitih, Kālāme, čiji je um na ovakav način oslobođen mržnje, oslobođen

zlonamernosti, tako neukaljan i tako pročišćen, nalazi ovde i sada ta četiri podstreka."

Praksa

Pokušajte da dok donosite odluke analizirate na osnovu kojih kriterijuma ih donosite. Koji od
njih pripadaju grupi "pogrešnih kriterijuma", a koji su nastali na osnovu sopstvenog iskustva i
zdravorazumskog zaključivanja. Koliko jedna i druga grupa utiče na naše ponašanje u
određenim situacijama? Zašto nam je teško da ih se oslobodimo?

11