Čas 3

Mahā-Saććaka sutta (MN 36)

Dugi govor Saććaki

1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Vesālija, u Velikoj šumi
(Mahāvana), u dvorani sa zabatima.
2. Jednoga jutra Blaženi se obukao, uzeo svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa htede da
krene do Vesālija da prosi hranu.
3. U tom, pošto je hodao i lutao naokolo da protegne noge, Saććaka, nigaṇṭhin sin, stiže do
dvorane sa zabatima u Velikoj šumi. 1 Poštovani Ānanda ga ugleda još izdaleka i reče
Blaženome: „Poštovani gospodine, dolazi Saććaka, nigaṇṭhin sin, veliki polemičar i oštrouman
govornik, kojeg mnogi smatraju svetim čovekom. On želi da opovrgne Budu, Dhammu i
Sanghu. Bilo bi dobro ako bi Blaženi iz milosrđa malo posedeo sa njim”. 2 I Blaženi sede na
unapred pripremljeno mesto. Onda Saććaka, nigaṇṭhin sin, stiže do Blaženog i pozdravi se sa
njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane i reče Blaženome:
4. „Učitelju Gotama, ima asketa i brahmana koji nastoje da razviju telo, ali ne i da razviju
um. 3 Oni se podvrgavaju bolnim telesnim osećajima. U prošlosti, kada bi se neko podvrgao
bolnim telesnim osećajima, njemu bi se udovi ukrutili, srce bi mu popustilo, topla krv bi mu
šiknula na usta i potpuno bi poludeo, skrenuo sa uma. Tako je um bio potčinjen telu, telo bi
zagospodarilo njime. A zašto? Zato što um nije bio razvijen. Ali ima asketa i brahmana koji
nastoje da razviju um, ali ne i da razviju telo. Oni se podvrgavaju bolnim mentalnim
osećajima. U prošlosti, kada bi se neko podvrgao bolnim mentalnim osećajima, njemu bi se
udovi ukrutili, srce bi mu popustilo, topla krv bi mu šiknula na usta i potpuno bi poludeo,
skrenuo sa uma. Tako je telo bilo potčinjeno umu, um bi zagospodario njime. A zašto? Zato
što telo nije bio razvijeno. Učitelju Gotama, pomislio sam: ‘Sigurno učenici Učitelja Gotame
nastoje da razviju um, ali ne i da razviju telo’.”
5. „Ali, Aggivessana, šta si ti naučio o razvijanju tela?”
„Pa, postoje na primer Nando Vaććha, Kisa Sankićća, Makkhali Gosāla. 4 Oni idu nagi,

1
MA: Saććaka je došao sa namerom da opovrgne Budino učenje, što mu nije pošlo za rukom
u ranijem susretu sa Budom (u MN 35). Ali ovoga puta je došao sam, razmišljajući da ukoliko
i sada doživi poraz, barem niko neće za to znati. Plan mu je bio da dokaže pogrešnost
Budinog učenja uz pomoć pitanja o spavanju tokom dana, ali nije uspeo da ga postavi sve do
pred kraj sutte (§45).
2
Ānanda ovo govori iz sažaljenja prema Saććaki, smatrajući da ukoliko bi se sreo sa Budom i
čuo Dhammu, to bi mu za dugo vremena donelo dobrobit i sreću.
3
Na osnovu §5 postaće jasno da Saććaka poistovećuje „razvijanje tela” (kāyabhāvanā) sa
praksom asketskog mučenja tela. I pošto ne vidi da se budistički monasi bave ovakvim
vežbama, tvrdi da oni ne rade na razvijanju tela. Ali Buda (prema MA) razume „razvijanje
tela” kao meditaciju uvida, a „razvijanje uma” (ćittabhāvanā) kao meditaciju smirenja.
4
Ovo su tri učitelja reda āđivika; poslednji od njih je Budin savremenik, a druga dvojica
legendarne ličnosti, čiji precizniji identitet nije lako utvrditi. Bodhisatta je prihvatio njihove
prakse tokom svog perioda asketizma - videti MN 12.45 – ali ih je na kraju odbacio pošto je
uvideo da ne vode probuđenju.
1
odbacuju pravila, ližu dlanove, ne odlaze kad ih pozovu, ne zaustavljaju se kad ih zamole; ne
prihvataju hranu koju bi im doneli, posebno pripremili ili ih pozvali na ručak; ne primaju ništa
iz lonca, iz zdele, iz kuće, iz avana, od dvoje koji jedu zajedno, od trudnice, od žene koja doji,
od žene koja leže kraj muškarca, sa mesta gde se hrana javno delila, sa mesta gde je bilo pasa
ili muva; ne uzimaju ni ribu ni meso, ne piju alkohol, rakiju, vino, niti drugi alkohol. Drže se
pravila da u jednoj kući uzimaju jedan zalogaj; da u dve kuće uzimaju dva zalogaja… da u
sedam kuća uzimaju sedam zalogaja. Žive na jednom tanjiru hrane dnevno, na dva tanjira
hrane dnevno… na sedam tanjira hrane dnevno. Uzimaju hranu jednom dnevno, jednom u
dva dana… jednom u sedam dana i tako dalje sve do jednom u dve nedelje; istrajavaju u
praksi uzimanja hrane u određenim intervalima.”
6. „Ali da li žive sa tako malo, Aggivessana?”
„Ne, učitelju Gotama, ponekad oni jedu odličnu tvrdu hranu, odličnu meku hranu, kušaju
odlične poslastice, piju odlična pića. Tako ponovo dobijaju snagu, učvršćuju sebe i postaju
ugojeni.”
„Ono što su ranije odbacivali, Aggivessana, kasnije oni ponovo prikupljaju. Tako se telo
uvećava i smanjuje. Ali šta si ti naučio o razvijanju uma?” Kada je Buda upitao Saććaku,
nigaṇṭhinog sina, o razvoju uma, ovaj nije bio u stanju da odgovori.
7. Onda mu Blaženi reče: „Ono što si upravo opisao kao razvoj tela, Aggivessana, nije uopšte
razvijanje tela prema Dhammi kako je podučava Blaženi. Pošto ne znaš šta je to razvijanje
tela, otkuda bi mogao znati šta je to razvijanje uma? Zato, Aggivessana, poslušaj i dobro pazi
šta ću ti reći o tome šta to znači biti nerazvijen telom i nerazvijen umom; a šta znači biti
razvijen telom i razvijen umom.” – „Da, gospodine,” odgovori Saććaka, nigaṇṭhin sin. A
Blaženi ovako reče:
8. „Šta to znači biti nerazvijen telom i nerazvijen umom? Ima slučajeva, Aggivessana, kada se
prijatna misao javi u nekom neupućenom, običnom čoveku. Kad oseti taj prijatan osećaj, on
počne da žudi za prijatnošću i nastavlja da žudi za prijatnošću. Onda taj prijatan osećaj u
njemu nestane. Sa nestankom prijatnog osećaja, javlja se neprijatan osećaj. Kad oseti taj
neprijatan osećaj, on tuguje, žali i nariče, plače tukući se u prsa i postaje rastresen. Kada se
onaj prijatan osećaj u njemu javio, on je osvojio njegov um i tu ostao, zato što telo nije
razvijeno. A kada se onaj neprijatan osećaj u njemu javio, on je osvojio njegov um i tu ostao,
zato što um nije razvijen. Svako kome, na oba ova načina, nastali prijatan osećaj osvoji um i
tu ostane zato što telo nije razvijeno i nastali neprijatan osećaj osvoji njegov um i tu ostane,
zato što um nije razvijen, taj je nerazvijen telom i nerazvijen umom.
9. A šta to, Aggivessana, znači biti razvijen telom i razvijen umom? Ima slučajeva,
Aggivessana, kada se prijatna misao javi u nekom dobro upućenom, plemenitom sledbeniku.
Kad oseti taj prijatan osećaj, on ne počinje da žudi za prijatnošću i ne nastavlja da žudi za
prijatnošću. Onda taj prijatan osećaj u njemu nestane. Sa nestankom prijatnog osećaja, javlja
se neprijatan osećaj. Kad oseti taj neprijatan osećaj, on ne tuguje, ne žali i ne nariče, ne
plače tukući se u prsa i ne postaje rastresen. Kada se onaj prijatan osećaj u njemu javio, on
nije osvojio njegov um i ostao, zato što je telo razvijeno. A kada se onaj neprijatan osećaj u
njemu javio, on nije osvojio njegov um i ostao, zato što je um razvijen. Svako kome, na oba
ova načina, nastali prijatan osećaj ne osvoji um i ostane, zato što je telo razvijeno, niti nastali
neprijatan osećaj osvoji njegov um i ostane, zato što je um razvijen, taj je razvijen telom i
razvijen umom. 5

5
MA objašnjava da „razvoj tela” ovde jeste uvid, a „razvoj uma” koncentracija. Kada
plemeniti učenik doživljava prijatan osećaj, njime ne biva preplavljen, zato što zahvaljujući
2
“Razvijen telom” (bhāvita-kāya) znači znači razvijen u pogledu 5 vrata čula (bhāvita-
pañća-dvārika-kāya), to jest obuzdanih čula. “Nerazvijen telom” (abhāvita-kāya) jeste
manjak obuzdanosti čula (SA 2:395). Razvijen telom je dakle usavršenost u vrlini (sila), tj.
postupcima telom i govorom, prvom od 3 treninga. Ostala dva su samādhi i pañña.

10. „Ja imam ovakvo poverenje u učitelja Gotamu: ‘Učitelj Gotama je razvijen telom i
razvijen umom’.”

„Svakako, Aggivessana, da su tvoje reči uvredljive i ironične, ali ću ti ipak odgovoriti.

Buda to kaže zato što Saććaka nema načina da zna ovo kroz sopstveno iskustvo, kao i zato
što on ne zna značaj toga što govori.

Od kada sam obrijao kosu i bradu, obukao žuti ogrtač i napustivši domaćinski život otišao u
beskućnike, nije bilo moguće za bilo koji prijatan osećaj koji nastane da osvoji moj um i tu
ostane ili za bilo koji neprijatan osećaj koji nastane da osvoji moj um i tu ostane.”
11. „Znači nikada u učitelju Gotami nije nastao toliko prijatan osećaj koji bi osvojio njegov
um i tu ostao? Znači nikada u učitelju Gotami nije nastao toliko neprijatan osećaj koji bi
osvojio njegov um i tu ostao?”
12. „Zašto da ne, Aggivessana?6 Tako, Aggivessana, pre mog probuđenja, dok sam još bio
neprobuđeni bodhisatta, razmišljao sam: ‘Domaćinski život je skučen i prašnjav; svetački
život je poput širokog polja. Nije lako, živeći kod kuće, praktikovati svetački život potpuno
savršen i čist, nalik uglačanoj školjki. Šta ako bih obrijao kosu i bradu, obukao žuti ogrtač i
napustivši domaćinski život otišao u beskućnike?’
13. I tako sam kasnije, još uvek mlad, crne kose i obdaren blagoslovom mladosti, u najboljim
godinama – dok su moji roditelji, protivni tome, plakali tako da su im suze potokom lile niz
lice – obrijao kosu i bradu, stavio na sebe žuti ogrtač i napustivši domaćinski život otišao u
beskućnike.
14. Monasi, krenuvši tako u traganje za onim što je korisno, tragajući za nenadmašnim
stanjem uzvišenog mira, otidoh do Āḷāre Kālāme i rekoh mu: ‘Prijatelju Kālāma, želim da
vodim svetački život u ovom učenju i praksi’. A Āḷāra Kālāma odgovori: ‘Poštovani može ostati
ovde. Ovo učenje je takvo da ga mudar čovek može brzo savladati i živeti u njemu, razumevši
tako putem neposrednog uvida učenje svoga učitelja’. I nije dugo potrajalo dok sam savladao
to učenje. Što se tiče pukog recitovanja i ponavljanja njegovog učenja, mogao sam da
izgovaram reči sa znanjem i pouzdanjem, tako da sam tvrdio: „Ja znam i vidim”, kao što su i
drugi činili.
I pomislih: ‘Ne samo na osnovu poverenja Āḷāra Kālāma objavljuje: „Savladao sam i živim u
učenju, razumevši ga putem neposrednog uvida”. Svakako da Āḷāra Kālāma živi znajući i
videći ovo učenje’. Zato otidoh do Āḷāre Kālāme i rekoh: ‘Prijatelju Kālāma, na osnovu čega ti

razvoju uvida razume da je taj osećaj prolazan, nezadovoljavajući i bez trajne suštine; a kada
doživljava neprijatan osećaj, ne postaje njime preplavljen zato što je zahvaljujući razvoju
koncentracije u stanju da mu umakne ulazeći u jedno od meditativnih zadubljenja.
6
Buda namerava da na Saććakina pitanja odgovori ukazujući mu prvo na krajnje bolne
osećaje koje je doživeo tokom svojih asketskih praksi, a potom krajnje prijatne osećaje koje
je doživeo tokom meditativnih postignuća koja su prethodila njegovom probuđenju.
3
objavljuješ da si, razumevši ga putem neposrednog uvida, savladao i živiš u ovom učenju?’ A
on mi odgovori da je to područje ničega.
I pomislih: ‘Ne poseduje samo Āḷāra Kālāma poverenje, energiju, svesnost, koncentraciju i
mudrost. I ja posedujem poverenje, energiju, svesnost, koncentraciju i mudrost. Kako bi bilo
kad bih pokušao da i ja razumem učenje za koje Āḷāra Kālāma tvrdi da ga je savladao i u
njemu živi, razumevši ga putem neposrednog uvida?’
Uskoro sam i ja savladao i živeo u tom učenju, razumevši ga putem neposrednog uvida. I
otidoh do Āḷāra Kālāme i upitah ga: ‘Prijatelju Kālāma, da li na ovaj način objavljuješ da si
savladao i živiš u ovom učenju, razumevši ga putem neposrednog uvida?’ – „Na taj način,
prijatelju.” – „Na isti taj način sam i ja savladao i živim u tom učenju, razumevši ga putem
neposrednog uvida.” – „Dobitak je to za nas, prijatelju, velik je to dobitak za nas da imamo
takvog saputnika u svetačkom životu. I tako, učenje za koje ja objavljujem da sam ga
savladao i u njemu živim, razumevši ga putem neposrednog uvida, isto je ono učenje za koje
i ti objavljuješ da si ga savladao i u njemu živiš, razumevši ga sam za sebe putem
neposrednog uvida. A učenje za koje ti objavljuješ da si ga savladao i u njemu živiš,
razumevši ga putem neposrednog uvida, isto je ono učenje za koje i ja objavljujem da sam ga
savladao i u njemu živim, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog uvida. Dakle, ti znaš
učenje koje i ja znam, a ja znam učenje koje ti znaš. To što sam ja, to si i ti; to što si ti, to sam
i ja. Dođi, prijatelju, da od sada zajednički vodimo ovu zajednicu.’
Na taj je način Āḷāra Kālāma, moj učitelj, postavio mene, svog učenika, u isti rang sa samim
sobom i time mi odao najveću počast. Ali se u meni javila misao: ‘Ovo učenje ne vodi do
otrežnjenja, do hlađenja strasti, do prestanka, do smirenja, do neposrednog znanja, do
probuđenja, do nibbāne, već samo do ponovnog rođenja u području ničega’. Nezadovoljan
tim učenjem, razočaran njime, kretoh dalje.
15. Monasi, i dalje tragajući za onim što je korisno, tragajući za nenadmašnim stanjem
uzvišenog mira, otidoh do Uddaka Rāmaputte i rekoh mu: ‘Prijatelju Uddaka, želim da vodim
svetački život u ovom učenju i praksi’. A Uddaka Rāmaputta odgovori: ‘Poštovani može ostati
ovde. Ovo učenje je takvo da ga mudar čovek može brzo savladati i živeti u njemu, razumevši
tako putem neposrednog uvida učenje svoga učitelja’. I nije dugo potrajalo dok sam savladao
to učenje. Što se tiče pukog recitovanja i ponavljanja njegovog učenja, mogao sam da
izgovaram reči sa znanjem i pouzdanjem, tako da sam tvrdio: „Ja znam i vidim”, kao što su i
drugi činili.
I pomislih: ‘Ne samo na osnovu poverenja je Rāma objavio: „Savladao sam i živim u učenju,
razumevši ga putem neposrednog uvida”. Svakako da je Rāma živeo znajući i videći ovo
učenje’. Zato otidoh do Uddaka Rāmaputte i rekoh: ‘Prijatelju, na osnovu čega je Rāma
objavio da je, razumevši ga putem neposrednog uvida, savladao i živeo u ovom učenju?’ A
Uddaka Rāmaputta mi odgovori da je to područje ni opažanja ni neopažanja.
I pomislih: ‘Nije samo Rāma posedovao poverenje, energiju, svesnost, koncentraciju i
mudrost. I ja posedujem poverenje, energiju, svesnost, koncentraciju i mudrost. Kako bi bilo
kad bih pokušao da i ja razumem učenje za koje je Rāma tvrdio da ga je savladao i u njemu
živeo, razumevši ga putem neposrednog uvida?’
Uskoro sam i ja savladao i živeo u tom učenju, razumevši ga putem neposrednog uvida. I
otidoh do Uddaka Rāmaputte i upitah ga: ‘Prijatelju, da li je na ovaj način Rāma objavio da je
savladao i živeo u ovom učenju, razumevši ga putem neposrednog uvida?’ – „Na taj način,
prijatelju.” – „Na isti taj način sam i ja savladao i živim u tom učenju, razumevši ga putem
neposrednog uvida.” – „Dobitak je to za nas, prijatelju, velik je to dobitak za nas da imamo
takvog saputnika u svetačkom životu. I tako, učenje za koje je Rāma objavio da ga je savladao

4
i u njemu živi, razumevši ga putem neposrednog uvida, isto je ono učenje za koje i ti
objavljuješ da si ga savladao i u njemu živiš, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog
uvida. A učenje za koje ti objavljuješ da si ga savladao i u njemu živiš, razumevši ga putem
neposrednog uvida, isto je ono učenje za koje je i Rāma objavio da ga je savladao i u njemu
živi, razumevši ga sam za sebe putem neposrednog uvida. Dakle, ti znaš učenje koje je i
Rāma znao, a Rāma je znao učenje koje ti znaš. To što je bio Rāma, to si i ti; to što si ti, to je
bio i Rāma. Dođi, prijatelju, da od sada vodiš ovu zajednicu.’
Na taj je način Uddaka Rāmaputta, moj saputnik u svetačkom životu, postavio me u rang
učitelja i time mi odao najveću počast. Ali se u meni javila misao: ‘Ovo učenje ne vodi do
otrežnjenja, do hlađenja strasti, do prestanka, do smirenja, do neposrednog znanja, do
probuđenja, do nibbāne, već samo do ponovnog rođenja u području ni opažanja ni
neopažanja’. Nezadovoljan tim učenjem, razočaran njime, kretoh dalje.
16. Monasi, i dalje tragajući za onim što je korisno, tragajući za nenadmašnim stanjem
uzvišenog mira, lutao sam od sela do sela zemljom Magadha, sve dok na kraju nisam stigao
do Uruvele, blizu Senānigame. Taj mi se kraj učinio povoljnim. Pored lepog gaja tekla je bistra
reka, sa blagom, pitomom obalom. A nedaleko je bilo selo u kojem se mogla isprositi hrana.
To mi je izgledalo dovoljno za čoveka koji je u naponu mladenačke snage odlučio da se
posveti duhovnom naporu. Na tom mestu sedoh, razmišljajući: ‘Ovo mi je dovoljno za
duhovni napor’.
17. I onda mi spontano na um padoše ova tri poređenja, za koja nikad ranije nisam čuo.
Zamisli da u vodi pluta komad vlažnog, mekog drveta. A onda naiđe čovek sa komadom
drveta za paljenje vatre i pomisli: ‘Upaliću vatru, da se malo zagrejem’. Šta misliš,
Aggivessana? Može li taj čovek da upali vatru i ugreje se, trljajući svoj komad drveta uz onaj
komad vlažnog, mekog drveta?”
„Ne, učitelju Gotama. A zašto? Zato što je to komad vlažnog, mekog drveta i on pluta u vodi.
Na kraju bi taj čovek samo postao iscrpljen i razočaran.”
„Isto tako, Aggivessana, oni askete i brahmani koji još ne žive telesno odvojeni od
zadovoljstava čula, u kojima želja za zadovoljstvima čula, sklonost, zaslepljenost, žeđ i
groznica za zadovoljstvima čula nisu potpuno napušteni i iskorenjeni, čak i ako ti dobri askete
i brahmani imaju bolne, razdiruće, mučne osećaje zbog svojih napora, oni nisu sposobni za
znanje, viđenje i krajnje probuđenje; čak i ako ti dobri askete i brahmani nemaju bolne,
razdiruće, mučne osećaje zbog svojih napora, oni nisu sposobni za znanje, viđenje i krajnje
probuđenje. To beše prvo poređenje koje mi spontano na um pade, a za koje nikad ranije
nisam čuo.

Ako se predajemo zadovoljstvima čula, naši umovi su toliko opsednuti telom da nam je
nemoguće da oslobodimo um, kao i da napredujemo na putu probuđenja.

18. I opet, Aggivessana, drugo poređenje mi spontano na um pade, a za koje nikad ranije
nisam čuo. Zamisli da komad vlažnog, mekog drveta leži na suvom, daleko od vode. A onda
naiđe čovek sa komadom drveta za paljenje vatre i pomisli: ‘Upaliću vatru, da se malo
zagrejem’. Šta misliš, Aggivessana? Može li taj čovek da upali vatru i zagreje se, trljajući svoj
komad drveta uz onaj komad vlažnog, mekog drveta što leži na suvom, daleko od vode?
„Ne, učitelju Gotama. A zašto? Zato što je to komad vlažnog, mekog drveta, čak i ako leži na
suvom, daleko od vode. Na kraju bi taj čovek samo postao iscrpljen i razočaran.”

5
„Isto tako, Aggivessana, oni askete i brahmani koji žive telesno odvojeni od zadovoljstava
čula, 7 ali u kojima želja za zadovoljstvima čula, sklonost, zaslepljenost, žeđ i groznica za
zadovoljstvima čula nisu potpuno napušteni i iskorenjeni, čak i ako ti dobri askete i brahmani
imaju bolne, razdiruće, mučne osećaje zbog svojih napora, oni nisu sposobni za znanje,
viđenje i krajnje probuđenje; čak i ako ti dobri askete i brahmani nemaju bolne, razdiruće,
mučne osećaje zbog svojih napora, oni nisu sposobni za znanje, viđenje, krajnje probuđenje.
To beše drugo poređenje koje mi spontano na um pade, a za koje nikad ranije nisam čuo.

Ovo znači da čak i ako smo prestali da se predajemo zadovoljstvima čula, ali još uvek o
njima razmišljamo – dakle, naš um je natopljen žudnjom za tim zadovoljstvima – iako
radimo asketske vežbe, nismo u stanju ni da meditiramo, a kamoli da se približimo
probuđenju.

19. I opet, Aggivessana, treće poređenje mi spontano na um pade, a za koje nikad ranije
nisam čuo. Zamisli da komad suvog, tvrdog drveta leži na suvom, daleko od vode. A onda
naiđe čovek sa komadom drveta za paljenje vatre i pomisli: ‘Upaliću vatru, da se malo
zagrejem’. Šta misliš, Aggivessana? Može li taj čovek da upali vatru trljajući svoj komad
drveta uz onaj komad suvog, tvrdog drveta što leži na suvom, daleko od vode?
„Da, učitelju Gotama. A zašto? Zato što je to komad suvog, tvrdog drveta što leži na suvom,
daleko od vode.”
„Isto tako, Aggivessana, oni askete i brahmani koji žive telesno odvojeni od zadovoljstava
čula i u kojima su želja za zadovoljstvima čula, sklonost, zaslepljenost, žeđ i groznica za
zadovoljstvima čula potpuno napušteni i iskorenjeni, čak i ako ti dobri askete i brahmani
imaju bolne, razdiruće, mučne osećaje zbog svojih napora, oni su sposobni za znanje, viđenje
i krajnje probuđenje; čak i ako ti dobri askete i brahmani nemaju bolne, razdiruće, mučne
osećaje zbog svojih napora, oni su sposobni za znanje, viđenje i krajnje probuđenje. 8 To beše
treće poređenje koje mi spontano na um pade, a za koje nikad ranije nisam čuo. Ovo behu tri
poređenja koja mi spontano na um padoše, a za koja nikad ranije nisam čuo.

Samo kada smo i telom i umom odvojeni od zadovoljstava čula, u stanju smo da upalimo u
sebi „vatru“ probuđenja.

7
PTS svakako greši kada ovde čita avūpakaṭṭo, „nisu odvojeni”. U prvom izdanju ovaj deo
preveo sam na osnovu BBS, koji ima kāyena ć’eva ćittena ća. Ali, PTS i SBJ nemaju ćittena, te
se čini teškim za razumevanje kako ti askete mogu biti opisani kao „mentalno odvojeni” od
zadovoljstava čula, kada još uvek u sebi nisu umirili želju za čulnim zadovoljstvima. Zato
sledim tekst u PTS i SBJ.
8
Zbunjujuće je da u narednim pasusima Bodhisatta pribegava vežbama mučenja tela, pošto
je već došao do zaključka da su takve prakse beskorisne za dostizanje probuđenja. Ovakva
disonancija podstiče sumnju da je narativni sled sutte poremećen. Odgovarajuće mesto za
poređenje sa paljenjem vatre bilo bi, čini se, na kraju Bodhisattine faze asketskog
eksperimentisanja, kada je stekao dovoljno argumenata za odbacivanje mučenja tela. Pa
ipak, MA prihvata ovde dati sled i postavlja pitanje zašto se Bodhisatta upustio u prakse
mučenja tela ukoliko je mogao da dostigne probuđenje i bez toga. Odgovor je sledeći: Učinio
je to, prvo, da bi svetu pokazao svoj napor, zato što je taj kvalitet nezaustavljive energije
izazivao u njemu radost; a drugo, iz saosećanja za kasnije generacije, inspirišući ih da istraju
sa istom odlučnošću koju je i on imao pri dostizanju probuđenja.
6
Ova poređenja govore da asketske prakse mučenja tela nisu neophodne za probuđenje.

20. I pomislih: ‘Šta bi bilo ako, stisnutih zuba i jezika čvrsto uprtog u nepce, obujmim, oborim
i savladam um umom’. Onda, stisnutih zuba i jezika čvrsto uprtog u nepce, obujmih, oborih i
savladah um umom. I dok sam to radio, znoj mi je lio ispod pazuha. Kao kada bi snažan čovek
zgrabio slabijeg za glavu ili ramena, obujmio ga, oborio i savladao, isto tako sam i ja, stisnutih
zuba i jezika čvrsto uprtog u nepce, obujmio, oborio i savladao um umom, a znoj mi je curio
ispod pazuha. No, iako je neiscrpna energija bila pokrenuta u meni i besprekorna svesnost
uspostavljena, telo mi beše razdraženo i nemirno, jer bejah iscrpljen bolnim naporom. Ali
takav bolni osećaj što se javio u meni nije osvojio moj um i u njemu ostao. 9
21. I pomislih: ‘Šta bi bilo ako meditiram bez daha’. Onda prestadoh da udišem i izdišem i na
usta i na nos. Dok sam to činio, u ušima mi je hučalo poput vetra. Baš kao što huči kad kovač
duva svojim mehovima, tako je i meni, kad prestadoh da udišem i izdišem i na usta i na nos,
u ušima hučalo poput vetra. No, iako je neiscrpna energija pokrenuta u meni i besprekorna
svesnost uspostavljena, telo mi beše razdraženo i nemirno, jer bejah iscrpljen bolnim
naporom. Ali takav bolni osećaj što se javio u meni nije osvojio moj um i u njemu ostao.
22. I pomislih: ‘Šta bi bilo ako i dalje meditiram bez daha’. Onda prestadoh da udišem i
izdišem na usta, na nos i na uši. Dok sam to činio, glava je htela da mi prsne. Baš kao kad bi
mi snažan čovek mačem raspolutio lobanju, tako je i meni, kad prestadoh da udišem i
izdišem na usta, na nos i na uši, glava htela da prsne. No, iako je neiscrpna energija
pokrenuta u meni i besprekorna svesnost uspostavljena, telo mi beše razdraženo i nemirno,
jer bejah iscrpljen bolnim naporom. Ali takav bolni osećaj što se javio u meni nije osvojio moj
um i u njemu ostao.
23. I pomislih: ‘Šta bi bilo ako i dalje meditiram bez daha’. Onda prestadoh da udišem i
izdišem na usta, na nos i na uši. Dok sam to činio, glavu su mi razdirali užasni bolovi. Baš kao
kad bi mi snažan čovek čvrstim remenom stezao glavu, tako su i meni, kad prestadoh da
udišem i izdišem na usta, na nos i na uši, glavu razdirali užasni bolovi. No, iako je neiscrpna
energija pokrenuta u meni i besprekorna svesnost uspostavljena, telo mi beše razdraženo i
nemirno, jer bejah iscrpljen bolnim naporom. Ali takav bolni osećaj što se javio u meni nije
osvojio moj um i u njemu ostao.
24. I pomislih: ‘Šta bi bilo ako i dalje meditiram bez daha’. Onda prestadoh da udišem i
izdišem na usta, na nos i na uši. Dok sam to činio, utrobu su mi razdirali užasni bolovi. Baš
kao kad bi vešt mesar ili njegov pomoćnik sekli
utrobu vola oštrim nožem, tako su i meni, kad
prestadoh da udišem i izdišem na usta, na nos i na
uši, utrobu razdirali užasni bolovi. No, iako je
neiscrpna energija pokrenuta u meni i besprekorna
svesnost uspostavljena, telo mi beše razdraženo i
nemirno, jer bejah iscrpljen bolnim naporom. Ali
takav bolni osećaj što se javio u meni nije osvojio moj
um i u njemu ostao.

Ovo nije bodhisatta na vrhuncu asketske faze pre

probuđenja, već Budaposle probđenja (ima auru).

9
Ova rečenica, koja se ponavlja na kraju svakog od narednih odeljaka, odgovara na drugo
pitanje koje je Saććaka postavio u §11.
7
25. I pomislih: ‘Šta bi bilo ako i dalje meditiram bez daha’. Onda prestadoh da udišem i
izdišem na usta, na nos i na uši. Dok sam to činio, celo telo mi je gorelo. Baš kao kad bi dva
snažna čoveka dohvatila slabijeg za ruke i noge i okretali ga iznad jame sa vrelim ugljenom,
tako je i meni, kad prestadoh da udišem i izdišem na usta, na nos i na uši, celo telo gorelo.
No, iako je neiscrpna energija pokrenuta u meni i besprekorna svesnost uspostavljena, telo
mi beše razdraženo i nemirno, jer bejah iscrpljen bolnim naporom. Ali takav bolni osećaj što
se javio u meni nije osvojio moj um i u njemu ostao.
26. Onda me božanstva ugledaše i neka od njih rekoše: ‘Asketa Gotama je mrtav’. Druga
božanstva rekoše: ‘Asketa Gotama nije mrtav, on umire’. A treća božanstva rekoše: ‘Asketa
Gotama niti je umro, niti umire; on je arahant, jer takvo je trpljenje arahanta’.
27. I pomislih: ‘Šta bi bilo ako bih vežbao potpuno prestavši da uzimam hranu’. Tada
božanstva dođoše do mene i rekoše: ‘Dobri gospodine, ne vežbajte, potpuno prestavši da
uzimate hranu. Ako to učinite, mi ćemo vam uliti nebesku hranu kroz pore na koži i živećete
od toga’. Razmislih: ‘Ako budem tvrdio da potpuno gladujem dok mi ta božanstva ulivaju
nebesku hranu kroz pore na koži i budem živeo od toga, tada ću zapravo lagati’. Zato odvratih
božanstva rečima: ‘Nema potrebe za tim’.
28. I pomislih: ‘Šta bi bilo ako bih uzimao samo malo hrane, svaki put tek po zalogaj, čorbu
od pasulja, čorbu od sočiva, boranije ili graška’. I tako uzeh sasvim malo hrane, svaki put po
zalogaj, bilo čorbe od pasulja, bilo čorbe od sočiva, boranije ili graška. I tako, telo mi postade
poput kostura. Zato što sam jeo tako malo, udovi mi postadoše poput stabljika vinove loze ili
bambusa. Zato što sam jeo tako malo, leđa mi postadoše poput kamiline grbe. Zato što sam
jeo tako malo, rebra su mu štrčala poput krovnih greda na polurazrušenom ambaru. Zato što
sam jeo tako malo, oči mi upadoše duboko u očne duplje, nalik odblesku vode u dubokom
izvoru. Zato što sam jeo tako malo, glava mi se smežurala i svela kao što se tikva smežura i
uvene na vetru i suncu. Zato što sam jeo tako malo, koža na stomaku mi se prilepila za kičmu.
Ako bih dodirnuo stomak, osetio bih kičmu, a ako bih dodirnuo kičmu, osetio bih i kožu na
stomaku. Zato što sam jeo tako malo, ako bih obavljao veliku ili malu nuždu, tu bih se i
stropoštao pravo na lice. Zato što sam jeo tako malo, ako bih pokušao da olakšam svome telu
trljajući noge rukama, dlaka bi, pošto joj je istrulio koren, otpadala gde god bih protrljao.
29. Kad su me ljudi videli takvoga, neki rekoše: ‘Asketa Gotama je crn’. Drugi rekoše: ‘Asketa
Gotama nije crn, on je braon’. Neki treći rekoše: ‘Asketa Gotama nije ni crn, ni braon, njegova
koža je zlatne boje’. Toliko se čista, svetla boja moje kože bila izgubila zato što sam jeo tako
malo.
30. I pomislih: ‘Koji god da su askete ili brahmani u prošlosti doživljavali bolne, razdiruće,
mučne osećaje zbog svojih napora, ovo je granica, ne postoji više od ovoga. I koji god će
askete ili brahmani u budućnosti doživljavati bolne, razdiruće, mučne osećaje zbog svojih
napora, ovo je granica, ne postoji više od ovoga. I koji god da askete ili brahmani sada
doživljavaju bolne, razdiruće, mučne osećaje zbog svojih napora, ovo je granica, ne postoji
više od ovoga. Ali ovakvim samomučenjem nisam dostigao bilo koje uzvišeno stanje, bilo
kakvo izuzetno znanje i viđenje vredno plemenitih. Da li možda postoji i neki drugi put ka
probuđenju?
31. I pomislih: ‘Sećam se jednom kad je moj otac Sakyanin bio zauzet nečim, sedeo sam u
svežini senke stabla ružine jabuke, sasvim odvojen od zadovoljstava čula, odvojen od
nepovoljnih stanja, i uđoh i ostadoh na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen

8
usmerenošću misli i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. 10 Može li to
biti put ka probuđenju?’ Tada mi, za sećanjem, dođe saznanje: ‘To je zaista put ka
probuđenju’.
32. I pomislih: ‘Zašto se plašim tog zadovoljstva koje nema nikakve veze sa zadovoljstvima
čula i nepovoljnim stanjima?’ I pomislih: ‘Ne plašim se tog zadovoljstva, jer ono nema
nikakve veze sa zadovoljstvima čula i nepovoljnim stanjima’. 11
33. I pomislih: ‘Nije lako postići to zadovoljstvo ako je telo sama kost i koža. Kako bi bilo ako
bih pojeo malo čvrste hrane – malo kuvanog pirinča i kaše’. I pojedoh malo čvrste hrane –
malo kuvanog pirinča i kaše. A u to vreme pet monaha su me čekali i razmišljali: ‘Ako asketa
Gotama dostigne više stanje, on će nam javiti za to’. No kad pojedoh kuvani pirinač i kašu, tih
pet monaha me prezreše i napustiše me, razmišljajući: ‘Asketa Gotama sada živi lagodno;
napustio je napor i vratio se lagodnosti’.
34. Kad sam pojeo čvrstu hranu i povratio snagu, tada sasvim odvojen od zadovoljstava čula,
odvojen od nepovoljnih stanja, uđoh i ostadoh na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen
usmerenošću misli i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. Ali taj
prijatan osećaj koji se u meni javio nije osvojio moj um i tu ostao. 12
35-37. Sa smirivanjem usmerenosti misli i istraživanja, uđoh i ostadoh na drugom stupnju
zadubljenja… sa bleđenjem ushićenja, uđoh i ostadoh na trećem stupnju zadubljenju… sa
napuštanjem zadovoljstva i bola… uđoh i ostadoh na četvrtom stupnju zadubljenja… Ali taj
prijatan osećaj koji se u meni javio nije osvojio moj um i tu ostao.
38. Kada je moj skoncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće,
bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, usmerih ga ka znanju o svojim
prošlim životima. Sećao se mnoštva prošlih života, to jest jednog rođenja, dva, tri, četiri, pet
rođenja, deset rođenja, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset rođenja, sto rođenja, hiljadu,
sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona širenja kosmosa, mnogih eona
skupljanja i širenja kosmosa. „Tada sam se tako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam
izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga
života. Nestavši iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde. I tamo sam se ovako zvao,
pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva
zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja onde, ponovo sam se
pojavio ovde.” Tako sam se sećao mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja.
39. Takvo beše prvo istinsko znanje koje stekoh u prvom delu noći. Neznanje beše razvejano i
javilo se istinsko znanje; tama beše razvejana i pojavilo se svetlo, baš kao što se to događa

10
MA: Tokom Bodhisattinog detinjstva kao princa, jednom je njegov otac slavio ceremoniju
oranja za tradicionalni praznik plemena Sakya. Princa povedoše na proslavu i pripremiše
mesto za njega u hladu stabla ružine jabuke. Kada se njegovi pratioci malo udaljiše da
posmatraju ceremoniju, princ, ostavši sam, spontano zauze pozu za meditaciju i dostiže prvo
zadubljenje kroz svesnost daha. Kada su se pratioci vratili i zatekli dečaka kako sedi i
meditira, o tome su obavestili kralja, koji priđe svome sinu i u znak poštovanja mu se
pokloni.
11
Ovaj odlomak označava prekretnicu u Bodhisattinom gledanju na zadovoljstvo; sada ga
više ne smatra kao nešto čega se treba plašiti i držati podalje asketskim praksama, već na
njega, kada je rođeno iz osame i nevezivanja, gleda kao vredan dodatak višim stanjima na
putu ka probuđenju. Videti MN 139.9 o dve vrste zadovoljstva.
12
Ova rečenica odgovara na prva dva pitanja koja je Saććaka postavio u §11.
9
onome ko je marljiv, predan i odlučan. Ali taj prijatan osećaj koji se u meni javio nije osvojio
moj um i tu ostao.
40. Kada je moj skoncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće,
bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, usmerih ga ka znanju o
umiranju i ponovnom rađanju bića. I videh, uz pomoć duhovnog oka, pročišćenog i
superiornog u odnosu na ljudsko, bića kako umiru i ponovo se rađaju, kako su inferiorna i
superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna. Razumeh kako se bića preporađaju u skladu sa
svojim postupcima: „Ova bića koja su loše postupala telom, govorom i mišlju, koja su
klevetala plemenite, imala pogrešna gledišta i postupala u skladu sa tim pogrešnim
gledištima, posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila u svetu oskudice, na lošem
odredištu, u nižim svetovima, čak u čistilištu. Ali neka druga bića, koja su dobro postupala
telom, govorom i mišlju, koja nisu klevetala plemenite, koja su imala ispravna gledišta i
postupala su u skladu sa tim ispravnim gledištima, posle sloma tela, posle smrti, ponovo su
se rodila na dobrom odredištu, čak u nebeskom svetu.” Tako videh, uz pomoć duhovnog oka,
pročišćenog i superiornog u odnosu na ljudsko, bića kako umiru i ponovo se rađaju, kako su
inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna; razumeh kako se bića preporađaju u
skladu sa svojim postupcima.
41. Takvo beše drugo istinsko znanje koje stekoh u drugom delu noći. Neznanje beše
razvejano i javilo se istinsko znanje; tama beše razvejana i pojavilo se svetlo, baš kao što se to
događa onome ko je marljiv, predan i odlučan. Ali taj prijatan osećaj koji se u meni javio nije
osvojio moj um i tu ostao.
42. Kada je moj skoncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće,
bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, usmerih ga ka znanju o
uklanjanju otrova. Videh, kao da mi je pred očima: ‘Ovo je patnja’… ‘Ovo je nastanak
patnje’… ‘Ovo je prestanak patnje’… ‘Ovo je put koji vodi do prestanka patnje’… ‘Ovo su
otrovi’… ‘Ovo je nastanak otrova’… ‘Ovo je prestanak otrova’… ‘Ovo je put koji vodi do
prestanka otrova’.
43. Kada sam znao i video tako, moj um beše oslobođen otrova želje za zadovoljstvima čula,
oslobođen otrova bivanja, oslobođen otrova neznanja. Sa ovim oslobađanjem javilo se
znanje: ‘Oslobođen sam’. Neposredno sam znao: „Ovo je poslednje rođenje, proživljen je
svetački život, učinjeno ono što je trebalo učiniti, nema više preporađanja u bilo koji oblik
bivanja”.
44. Takvo beše treće istinsko znanje koje stekoh u trećem delu noći. Neznanje beše
razvejano; javilo se istinsko znanje; tama beše razvejana i pojavilo se svetlo, baš kao što se to
događa onome ko je marljiv, predan i odlučan. Ali taj prijatan osećaj koji se u meni javio nije
osvojio moj um i tu ostao.
45. Aggivessana, sećam se da sam podučavao Dhammi grupu od više stotina ljudi i čak i tada
svaki od njih misli: ‘Asketa Gotama ovo podučava Dhammi posebno za mene.’ Ali ne treba
tako misliti. Tathāgata podučava Dhammi druge samo da bi im dao znanje. Kada je taj
razgovor završen, Aggivessana, tada ja učvrstim svoj um u sebi, stišam ga, saberem i
fokusiram na isti predmet koncentracije kao i pre; tako konstantno boravim.” 13
„To je stvar u kojoj se učitelju Gotami može verovati, pošto je on plemenit i potpuno
probuđen. Ali da li se učitelj Gotama seća da je ikada spavao preko dana?” 14

13
MA objašnjava „predmet koncentracije” (samādhinimitta) kao plod dostizanja praznine
(suññata- phalasamāpatti). Videti takođe MN 122.6.
14
Ovo je bilo pitanje koje je Saććaka hteo da pita Budu na početku. MA objašnjava da iako su
10
46. „Sećam se, Aggivessana, poslednjeg meseca sezone vrućina, kad bih se vratio iz prošenja
hrane i posle obroka, legao bih na svoj gornji ogrtač savijen načetvoro; ležeći na desnoj
strani, zaspao bih svestan i potpuno sabran.”
„Neki askete i brahmani to nazivaju obmanutošću, učitelju Gotama.”
„Ne kaže se zbog toga, Aggivessana, da neko jeste ili nije obmanut. Ja ću ti reći šta znači biti
obmanut, a ti me dobro slušaj.” – „Da, gospodine”, odgovori Saććaka, nigaṇṭhin sin. A Blaženi
ovako reče:
47. „Onog ja zovem obmanutim, Aggivessana, koji nije napustio otrove koji prljaju, dovode
do obnavljanja bića, stvaraju nevolje, dozrevaju u patnji i vode do budućih rođenja, starosti i
smrti. Ne oslobađajući se otrova, ostajemo obmanuti. Onog ja zovem neobmanutim koji je
napustio otrove koji prljaju, dovode do obnavljanja bića, stvaraju nevolje, dozrevaju u patnji i
vode do budućih rođenja, starosti i smrti. Oslobađajući se otrova, postajemo neobmanuti.
Tathāgata je, Aggivessana, napustio otrove koji prljaju, dovode do obnavljanja bića, stvaraju
nevolje, dozrevaju u patnji i vode do budućih rođenja, starosti i smrti. On im je iščupao
koren, završio sa njima tako da se ubuduće više neće pojavljivati. Baš kao što drvo palme, kad
mu se odseče krošnja, nije više u stanju da raste, isto tako je i Tathāgata napustio otrove koji
prljaju… završio sa njima tako da se ubuduće više neće pojavljivati.”
48. Kada ovo bi rečeno, Saććaka, nigaṇṭhin sin, reče: „Odlično, učitelju Gotama! Čudesno je
kako je, kada su učitelju Gotami bile upućene pogrdne reče, uvek iznova, kad je bio
napadnut uvredama, boja njegove kože zablistala i lice mu se razvedrilo, baš kao što se i
očekuje od nekoga ko je usavršen i potpuno probuđen. Sećam se, učitelju Gotama, kad je
Pūrana Kassapa debatovao, kako je okolišio, skretao sa glavne teme i ispoljavao ljutnju,
mržnju i gorčinu. A kada su učitelju Gotami bile upućene pogrdne reče, uvek iznova, kad je
bio napadnut uvredama, boja njegove kože je zablistala i lice mu se razvedrilo, baš kao što se
i očekuje od nekoga ko je usavršen i potpuno probuđen. Sećam se kako je Makkhali Gosāla…
Ađita Kesakambalin… Pakudha Kaććāyana… Sañđaya Belaṭṭhaputta… Nigaṇṭha Nātaputta
debatovao, kako je okolišio, skretao sa glavne teme i ispoljavao ljutnju, mržnju i gorčinu. A
kada su učitelju Gotami bile upućene pogrdne reče, uvek iznova, kad je bio napadnut
uvredama, boja njegove kože je zablistala i lice mu se razvedrilo, baš kao što se i očekuje od
nekoga ko je usavršen i potpuno probuđen. A sada, učitelju Gotama, odlazimo. Mnogo posla
treba završiti.”
„Vreme je, Aggivessana, da uradiš onako kako misliš da treba.”
Onda Saććaka, nigaṇṭhin sin, ushićen i obradovan rečima Blaženog, ustade sa svoga mesta i
otide. 15

arahanti eliminisali svaku lenjost i tromost, ipak moraju da spavaju kako bi se oslobodili
fizičkog umora, koji je neodvojiv od tela.
15
MA objašnjava da iako Saććaka nije dosegao bilo koji stupanj, niti čak sebe učvrstio u tri
utočišta, Buda mu je izložio dva duga govora kako bi u njemu ostavio mentalni trag (vāsanā)
koji će dozreti jednom u budućnosti. Jer video je da će mnogo vremena kasnije, kada Učenje
uhvati korena na Šri Lanki, Saććaka biti preporođen tamo i dostići stanje probuđenosti kao
veliki arahant Kāḷa Buddharakkhita Thera.
11
 KOMENTAR
Mahā-Saććaka sutta

Kratak sadržaj sutte

U poslednjoj od sutta u delu kursa u kojem se bavimo Budinim životom pre probuđenja,
susrećemo ga u razgovoru sa Saććakom, sinom jednog od sledbenika đaina i veštim
govornikom. Na postavljeno pitanje, Buda izlaže svoje viđenje na koji način se razvija telo i na
koji način se razvija um, a kao argument koristi sopstveno iskustvo pre probuđenja, kada je
smatrao da se asketskim mučenjem tela mogu postići duhovni rezultati. Posle uzaludnih
napora koji su ga doveli na prag smrti, shvata da je taj put zapravo ćorsokak i zahvaljujući
sećanju na jednu epizodu iz detinjstva, naslućuje da bi do krajnjeg cilja mogao voditi jedan
sasvim drugačiji put.

Beleške o sutti

Uvodni deo sutte razvija se oko teme koja se naziva razvijanje tela i razvijanje uma. Askete u
tadašnjoj Indiji razvijanje tela razumeli su kao praksu samomučenja tela, smatrajući da je ona
ključ za razvijanje uma i da je bez asketskih vežbi nemoguć bilo kakav duhovni razvoj.

8-11. Buda međutim opovrgava ovakvo stanovište i svome sagovorniku objašnjava prvo šta
to znači biti nerazvijen telom i nerazvijen umom. Prema Budinom učenju, biti nerazvijen
telom znači da kada osetimo prijatan telesni osećaj, mi žudimo za njim da traje što duže i za
sve novim prijatnim osećajima. Kod onoga ko je nerazvijen umom, kada se pojavi bolni
telesni osećaj, on mu obuzme čitav um i u njemu traje zato što um nije razvijen. Zato u
Budinom učenju razvijanje tela znači da kada osetimo prijatan osećaj, on ne obuzima i ne
opseda um. Isto tako, razvijanje uma znači da bolni osećaj, kada ga osetimo, ne obuzima i
opseda um. Komentari objašnjavaju da razvijanje tela zapravo ovde znači razvijanje uvida
(vipassana), jer zahvaljujući uvidu, kada se pojavi prijatan osećaj, u stanju smo da vidimo da
je on prolazan, nedovoljan i bez trajne suštine, te ne bivamo njime zavedeni i vezani za njega.
Komentar dalje razvijanje uma označava kao razvijanje samadhija ili koncentracije, jer
zahvaljujući njoj bolni osećaj nije u stanju da obuzme um i u njemu ostane. Neko ko je razvio
snažan samadhi u stanju je da um odvoji od bolnog telesnog osećaja i ostane fokusiran u
sebi.

12. Ovo je tek uvertira u glavni deo govora, koji počinje Saććakinim pitanjem je li u Budi ikada
nastalo tako prijatno ili bolno osećanje koje bi potpuno obuzelo njegov um i tu ostalo. To su
dve ideje oko kojih se dalje razvija ova sutta: veoma snažan prijatan osećaj koji zarobi um i
veoma snažan bolni osećaj koji zarobi um.

13-16. Kao odgovor na ovo pitanje Buda daje opis svog traganja za probuđenjem (dobrim
delom podudaran sa opisom iz prvog govora koji smo obrađivali – Ariyapariyesana sutta) i
opisuje koje sve krajnje bolne osećaje je doživljavao mučeći svoje telo, a da njima nije bio
slomljen, kao što je doživljavao i prijatne osećaje, a da nije bio njima zaveden. Ovaj deo
završava se Budinim dolaskom na mesto budućeg probuđenja, gde se zaustavlja u lutanju
zemljom Magadhom.

12
17. Za razliku od sute MN 26, u kojom odmah sledi opis Budinog probuđenja, ovde imamo
dodatak o poznata tri poređenja uma sa komadom drveta:
• Um askete koji se prepušta čulnim zadovoljstvima, zaslepljen je njima i žedan sve
novih takvih zadovoljstava, pa makar se pri tome podvrgavao najstrožijim asketskim
vežbama i trpeo bolne osećaje, nije moguće probuditi, jer je nalik komadu drveta u
vodi, koji je potpuno vlažan i nije ga moguće upaliti.
• Um askete koji se uzdržava od čulnih zadovoljstava, ali je zaslepljen njima, priželjkuje
ih i žedan je sve novih takvih zadovoljstava, pa makar se pri tome podvrgavao
najstrožijim asketskim vežbama i trpeo bolne osećaje, nije moguće probuditi, jer je
nalik komadu drveta kraj obale, koji je još uvek vlažan i nije ga moguće upaliti.
• Um askete koji se uzdržava od čulnih zadovoljstava, nije zaslepljen njima, ne
priželjkuje ih i nije žedan sve novih takvih zadovoljstava, pa makar se pri tome
podvrgavao najstrožijim asketskim vežbama i trpeo bolne osećaje, moguće je
probuditi, takav um stiče savršeno znanje i viđenje, jer je nalik potpuno suvom
komadu drveta, koje je moguće upaliti.

Ovim Buda ukazuje da je neophodno ispuniti oba preduslova za probuđenje: fizičko

povlačenje od čulnih zadovoljstava i ujedno smirivanje uma, uklanjanje čulne želje iz uma,
presecanje vezanosti uma za čulna zadovoljstva. U takvom slučaju, bilo da se asketa
podvrgava asketskim telesnim vežbama ili ne, nema nikakvog uticaja, on je u stanju da stigne
do probuđenja. Time Buda zapravo odbacuje asketske prakse kao potpuno nebitne za
dostizanje cilja i pored toga što su u Indiji njegovog vremena one smatrane nezaobilaznim.

Na ovom mestu čini se kao da je redosled sutte tokom prenošenja poremećen i da bi pasusi
koji slede trebalo da stoje pre ova tri poređenja, jer opisuju asketske napore Budine, iako je
poslednjim poređenjem upravo došao do zaključka o izlišnosti takvog vežbanja.

30-31. Posle nabrajanja Budinih natčovečanskih napora, koji su ga doveli na rub smrti, dolazi
njegov uvid da je na pogrešnom putu i da mora postojati i neki drugi. I ovde dolazimo do
jedne od ključnih tačaka u govoru, čuvene epizodi kada se Buda priseća događaja iz ranog
detinjstva kada je sasvim spontano utonuo u zadubljenje. Komentar za Mađđhima nikayu
objašnjava da se ovo dogodilo kada je jednom prilikom Budin otac, kao vladar plemena
Sakya, predvodio ceremoniju prolećnog oranja prve brazde i sa sobom je na polje poveo i
čitavu porodicu, zajedno sa ostalim stanovnicima Kapilavatthua. Budini pratioci su bili
zabavljeni ceremonijom i zaboravili su na malog Siddhatthu koji je ležao na prostirci u senci
drveta. No ovaj je nakon izvesnog vremena spontano zauzeo sedeći stav, sa ukrštenim
nogama, i pažnju usmerio ka udahu i izdahu. Tako mu je um postao skoncentrisan i ušao je u
prvi stupanj zadubljenja. Komentar dodaje i nekoliko fantastičnih elemenata (kao što je i red
tokom neizbežnog procesa „deifikacije“ učitelja u svim tradicijama), kao što je detalj da su se
sve senke za vreme Budinog zadubljenja pomerale u skladu sa kretanjem Sunca na nebu,
jedino je senka drveta pod kojim je on sedeo ostala na mestu kako bi ga zaštitila. Kad se
njegov otac vratio do sina i to video, prišao je i poklonio mu se, shvatajući da se događa
nešto mnogo značajnije od ceremonije oranja. U sanskritskoj verziji Budine biografije
naslovljenoj Mahavastu (Veliki događaj) proces „deifikacije“ ide i dalje, pa se pominju pet
rišija ili mudraca, koji su baš u to vreme leteli nebom, ali kad su stigli iznad mesta na kojem je
sedeo Buda nisu mogli dalje, zbuniše se otkud to, pa siđoše na zemlju da provere i ugledaše

13
Budu. Naravno, odmah im je sve bilo jasno i padoše na tlo da mu se poklone.

32. Vrlo zanimljiv pasus, gde Buda ukazuje na razliku između telesnog zadovoljstva i
zadovoljstva rođenog iz smirenja uma, koje nema nikakve veze sa nepovoljnim stanjima uma.
Ovo je direktno suprotno onim pogrešnim tumačenjima da budizam zagovara izbegavanje
svakog zadovoljstva.

Do kraja sutte Buda opisuje tri vrste znanja koja je stekao u noći probuđenja. Ona su opisana
i u prethodnoj sutti (MN 26) koju smo analizirali.

Praksa

Razlika između užitka u prijatnim iskustvima bez vezivanja, sa jedne strane, i uranjanja i
gubljenja u čulnim zadovoljstvima, sa druge, može biti vrlo suptilna. Odaberi jednu aktivnost
u kojoj uživaš, kao što je šetnja u prirodi ili druženje sa prijateljima i posmatraj, istražuj da li
se u tebi formira bilo kakva žudnja u odnosu na tu aktivnost (možda da traje još malo duže,
češće ili da je još intenzivnija) ili postoji samo čisto uživanje u tome što se događa, dok se
događa, bez žudnje i vezivanja (ponekad ovu razliku nije lako uočiti).

14