SV.

GRIGORIJE SINAIT
VEOMA KORISNO POGLAVLjE O MATANjU, SANjARENjU I O PRELESTI
Vie svega uvaj um svoj od svih predstava koje ti se budu javljale za vreme molitve.
Treba odbaciti svako sanjarenje, jer sv. Oci nam zapovedaju da za vreme molitve uvamo
um svoj od svega to nije molitva da ne bi samo pali u prelest. Molei se, um se mora
nalaziti u stanju potpuno istinitom. Matanje, ma kako divno i primamljivo ono izgledalo,
budui proizvoljna tvorevina samog uma, izvodi um iz stanja boanske istine i uvodi ga u
stanje samoobmane i obmane (prelesti). Jedan ovek, bogomoljac dospeo je u velike
duhovne nevolje zato to je praktikovao pogrean nain molenja. Evo u emu se on
sastojao: kada su tog bogomoljca doveli jednom iskusnom starcu, kalueru da se
ispovedi, upita ga starac odmah: "Kako se moli?"
- Kad se molim Isusu Hristu, ja zamiljam njega raspetog na krstu, ili kao da On stoji na
oblaku i slua moju molitvu. Sem toga, stvaram sebi i druge slike: kad se molim
Bogorodici, ili kojem drugom svecu ja zamiljam njihov lik u mati pa im se obraam
reima molitve kao da su predamnom.
Eto to je ovaj neiskusni bogomoljac ispovedio starcu. Za vreme molitve treba postupati
upravo suprotno: um treba to briljivije uvati slobodnim od vienja. Treba odbacivati
sve slike i prilike koje bi se ocrtale u naoj uobrazilji, budui da um u molitvi pretstoji
nevidljivome Bogu Kojega nikakva tvarna slika ni vetestveno oblije ne moe
pretstaviti.
Vienja stvorena matom, ako ih um dopusti sebi u molitvi, postae neprozirna zavesa i
pregradni zid izmeu uma i Boga. "Oni koji u toku svojih molitava nikoga i nita ne vide
- vide Boga" (Meletije Ispovednik). Isto tako oseanja stvorena uobraziljom mogu biti
uzrok pada u obmanu. Ko sam sebi stvara slike Raja, svetaca i angela, te se uzbuuje i
divi takvoj tvorevini mate ubrzo e osetiti neku vrstu naslade u dui i po telu. To je
posledica bre cirkulacije krvi koja uzbuuje ula, deluje na telo i, shodno stvara
odreeno duevno raspoloenje. Takva naslada je telesne, ulne prirode, i onaj koji misli
da je to duhovno dejstvo molitve, ve se nalazi u samoobmani i prelesti. Za vreme tih
oseanja veoma esto se javlja smeh (tj. napad smeha), visokoumlje i utanana tatina.
Nasuprot tome pravi plod istinske molitve je pla, skruenost i sagledavanje svoga
nitavila. Svetitelji su imali vienja istinita, i oseanja radosti i ushienja, ali su ona bila
duhovne prirode, a ne ulne i matarske. Svi sveti oci koji su opisivali podvig molitve
zabranjuju ne samo stvaranje matarija po sopstvenoj volji nego i saglaavanje volje i
oseanja s matarijama i privienjima koja nam se mogu ukazati neoekivano i nezavisno
od nae volje, to se zna dogoditi u molitvenom podvigu, a naroito u bezmoloviju. Sve
ovo reeno predstavlja sutinu Grigorijevog uenja o prelesti koje se nalazi u
"Dobrotoljubiju".
- Nipoto ne prihvataj - veli prepodobni Grigorije Sinait - ako to ugleda bilo ulnim
oima, bilo umom, bilo van sebe, bilo unutar sebe, pa ma to bio lik Hristov, ili anelski,
ili svetiteljski, ili kakva svetlost. Budi paljiv i oprezan - nipoto ne prihvataj tu pojavu

kao istinitu, ne obraaj na nju nikakve panje niti stupaj u razgovor s njome. Nemoj
dozvoliti sebi da poveruje emu bulo, nemoj sa svaim da saosea i da se saglaava,
nemoj brzo da se poverava vienju ak i kad bi bilo istinito i dobro. Bolje ostani hladan i
tu prema vienju i stalno uvaj um svoj od slika te vrste. Ne daj mu da iznutra, iz sebe
samoga, stvara ikakve slike, niti da ostavi u njemu svoj otisak kakva slika spolja. Ko
ugleda neto milju ili uvstvom, makar to bilo i od Boga, i brzo prihvati vienje, taj lako
pada u prelest ili, u krajnjoj liniji, obelodanjuje svoju sklonost i prijemivost za prelest jer
brzo i lakomisleno usvaja vienja i javljanja. Poetnik je duan da obrati svu svoju
panju samo na srdano delanje (a to znai vrsto vezivati um uz rei molitve
propraajui to skruenou srca) i da jedino to smatra neprelesnim. Drugo pak neto
(kao vienja i duhovna ushienja) ne treba da prihvata dok ne dosegne bestrae. Bog se
ne gnevi na onoga ko, uvajui se prelesti i s krajnjom obazrivou pazei na se, odbaci
kakvo od Boga poslano vienje, ne razmotrivi ba najbriljivije pojavu. Naprotiv, Bog
e takvoga pohvaliti za njegovu blagorazumnost". Za onoga ko se bavi molitvom
Isusovom i uopte molitvom potpuna i najbolja zatita od prelesti jeste onaj vid smirenja
to ga zovu plaem. Zatim vebanje u samoukoravnju, samogrdnji i pamenju svojih
grehovnih padova i saplitanja, i najzad - molitva Gospodu o izbavljenju od prelesti.