O iskuenju

Sv. Kiril Jerusalimski:

"I ne uvedi nas u iskuenje", Gospode. Da li nas Gospod ovim ui da se molimo da
uopte ne budemo kuani? Ne, jer reeno je: "Svaku radost imajte, brao moja kada
bivate kuani" (Jakovlj. 1, 2). Pasti u iskuenje moe da znai i utopiti se u
iskuenju. Jer je iskuenje slino nekoj reci, preko koje je teko prei. Zato neki, ne
utopivi se u reci iskuenja, preplivaju istu kao iskusni plivai, ne predajui joj se. A
drugi nisu takvi, ve ulaze u reku iskuenja i utope se.
Kao, na primer, Juda, koji je upao u iskuenje srebroljublja, i nije preplivao puinu
(tog iskuenja), ve se udavio i telesno i duhovno. Petar je, pak, upao u iskuenje
odricanja od Hrista, ali upavi u njega nije se udavio u njemu, ve je hrabro
preplivao puinu i izbavio se od iskuenja. Evo kako drugi ovek (psalmopevac
David) koji je doao do savrenstva Svetih blagodari za izbavljenje od iskuenja:
"Ti si vas okuao Boe, pretopio si nas, kao srebro to se pretapa. Uveo si nas u
mreu, metnuo si breme na lea naa. Dao si nas u jaram oveku, uosmo u oganj i
u vodu; ali si nas izveo u odmor" (Ps. 66, 1012). Vidi li sa kakvom smelou govore
oni koji su pobedili iskuenja i koji nisu posustali. Reeno je: "Izveo si nas u
odmor". Ui u duevni mir (odmor) znai izbaviti se od iskuenja.
Sv. Grigore Niski:
"Ne uvedi nas u iskuenje". Kolika je, brao, sila u tim reima? Gospod razliito i sa
vie imena imenuje lukavoga (neprijatelja naeg), kao to su: avo (Mt. 13, 39),
Velzevul (Mt. 10, 25), Mamon (Mt. 6,24), knez sveta (Jn. 14, 30), ovekoubica (Jn. 8,
44), lukavi, otac lai (Jn. 8, 44), i drugim slinim imenima. Moda je jedno od
najjasnijih njegovih imena iskuenje. Ovu nau pretpostavku potvruje samo
ustrojstvo Molitve Gospodnje, jer Gospod posle rei: "ne uvedi nas u iskuenje",
dodaje moljenje za izbavljenje od lukavoga, ime oznaava jednu istu stvar. Onaj
ko ne ulazi u iskuenje (napast), taj je samim tim van vlasti lukavoga; a ko je u
iskuenju (napasti), taj je u vlasti lukavoga; sledi, dakle, da su iskuenje (napast) i
lukavi jedno isto. emu nas ui ovo moljenje Molitve Gospodnje? Ui nas da
budemo slobodni od onoga to vidimo da je ovaj svet, a o kome je reeno: " Svet sav
u zlu lei (1. Jovan. 5, 19). Ko hoe da bude izvan domaaja lukavoga, koji nas
podstie na iskuenja, taj mora u potpunosti da se iskljui iz svetovnog ivota. Jer,
iskuenje se ne moe dotai due ako neprijatelj (lukavi), postavivi na zlobnu udicu
svoju svetovne prelesti kao mamac, ne stavi te prelesti pred nae oi da bi u nama
pobudio elju za iskuenjem. Ova misao e nam biti mnogo jasnija ako je
potkrepimo primerima.
More esto biva strano kada se uzburka, ali ne za one koji ive daleko od njega.
Oganj je poguban, ali samo za materiju koja gori. Rat je uasan, ali samo za one
koji stupe u rat. Ko eli da izbegne nevolje rata, taj se moli da ne doe do potrebe da

i on ratuje. Ko se boji vatre, moli se da ne bude u njoj. Ko se plai mora, taj se moli
da mu ne ustreba da plovi morima. Tako i onaj ko se boji zaraze lukavoga neka se
moli da ne bude na meti lukavome (tj. da ne postane rob svetovne sujete i strasti).
Poto "svet lei u zlu" u svetovnim delima su skriveni povodi za iskuenja; dakle,
onaj koji se moli da ne padne u iskuenje, ne treba nita drugo da moli do da ne
bude zaveden svjetovnim prelestima. Jer ko to izbegne, taj e izbei vraji mamac;
njegovu prikrivenu udicu nee zagristi, nee je progutati i tako nee pasti u vlast
lukavoga.
Sv. Jovan Zlatoust:
" I ne uvedi nas u iskuenje". Ovde Spasitelj oigledno ukazuje na nau nitavnost i
osuuje gordost, i ui nas da ne odustajemo od podviga i da svojevoljno nikuda ne
urimo: jer e time za nas i pobeda biti blistavija i za avola poraz tei. Ali, ako smo
ve uvueni u borbu, duni smo da se drimo smelo; a ako za borbu nema povoda,
duni smo da budemo spokojni i da oekujemo vreme podviga da bismo pokazali
odsustvo slavoljubivosti u sebi i svoju hrabrost.
Isti ovaj Svetitelj:
"Ne uvedi nas u iskuenje". Neastivi nam priinjava mnoge nevolje, kao i ljudi, ili
oiglednim nanoenjem zla ili zlomislijem. Ponekad i telo pogubno deluje na duu; a
ponekad, zbog razliitih bolesti, nanosi nam nevolju i stradanja. Poto razne i
mnogobrojne nevolje nasru na nas sa svih strana mi treba da se da molimo Bogu
da nam da izbavljenje od njih. Jer kad Bog zapovedi prestaje svaka muka, bura se
stiava i postieni lukavi se udaljuje; kao to je, nekada, ostavivi ljude, on preao u
svinje, ne osmelivi se, ak, ni to da uradi bez naredbe (Mt. 8, 31). Ako nema vlasti,
ak, ni nad svinjama, kako onda moe ovladati ljudima koje Bog uva?
Sv. Kasijan:
Ovde se postavlja znaajno pitanje! Ako se molimo, da ne padnemo u iskuenje,
kako onda moemo dokazati dobrodetelj svoje postojanosti i odlunosti koja se trai
u Sv. Pismu? " Blaen je ovek koji pretrpi iskuenje" (Jakovlj. 1, 12). Dakle, rei
Molitve: "ne uvedi nas u iskuenje", znae: ne dopusti nam da budemo pobeeni u
iskuenju. Jov je kuan, ali ne uveden u iskuenje, jer: "ne ree bezumlja za Boga "
(Jov. 1, 22), i ne uprlja usta bogohuljenjem, to je od njega zahtevao kua.
Iskuavani su bili Avraam i Josif, ali ni jedan od njih ne bio uveden u iskuenje, jer
nedan ne ispunio zahtjeve kuaa (avola).
Sv. Maksim Ispovednik:
Vezujui ovo moljenje sa prethodnim, uimo da onaj ko iz due ne oprosti
dunicima i ije srce nije isto pred Bogom od svakog nezadovoljstva prema bratu
svome i koje ne sija svetlou pomirenja sa blinjima, taj se liava Boije blagodati i
predaje se iskuenjima lukavoga, a da bi oistio svoje grehe mora nauiti da bude
blagonaklon prema drugima. Iskuenje je zakon greha koji je bio pripremljen (od
lukavog) prvom ovjeku, a lukavi je avo koji je uveo prvog ovjeka u grehopad,

tako to ga je sablaznio i uvukao u greh, kuajui ga onim to mu je Bog zabranio, i

ovjek je tako naruio Boiju zapovest. Plod svega toga je bio gubljenje besmrtnosti.
Iskuenjem se naziva i uvlaenje duine volje u strasti telesne; a lukavim se naziva
stvarni uzrok koji pobuuje tu ljudsku tenju k strastima telesnim. Od toga, pak,
pravedni Sudija ne izbavlja nikoga osim onoga koji oprata dunicima svojim, a ko
ne oprata zaludu se moli za oprotaj grehova svojih. Bog ostavlja takvoga
nemilosrdnog i nepomirljivog oveka i on biva pobeen od lukavoga...
ovek treba da zna potrebe svoje prirode tj. da postoji zakon prirode ljudske na
jednoj i tirjanstvo strasti na drugoj strani. Tirjanstvo strasti dovodi do samovoljnog
udaljavanja od ljudske prirode. Ovaj prvi (zakon prirode) zadovoljava prirodne
ljudske potrebe, a drugi (zakon tirjanstva strasti) izopauje ljudsku prirodu, koja je
prvobitno stvorena kao ista i neporona. Zakon prirode ljudske je takav da
dejstvom uma ljudskog uva nae bie... i kada uznosimo Molitvu Gospodnju, ona
biva usliena i Bog nam umesto jedne daruje dve blagodati: oprotaj grehova
prolih i izbavljenje od grehova buduih, ne doputajui nam da padnemo u
iskuenje, niti lukavome da nas porobi, jer opratamo dugove blinjima naim.
Dakle ako elimo da se izbavimo od lukavoga i da ne padnemo u iskuenje, uzdajmo
se u Boga i opratajmo dugove dunicima naim jer: "Ako li ne oprostite ljudima
sagreenja njihova, ni Otac va nee oprostiti vama sagreenja vaih" (Mt. 6,15);
(inimo tako) da bi nam ne samo bili oproteni grehovi nai, ve i da bismo pobedili
zakon greha, ne padajui u iskuenje i pobeujui roditelja greha lukavoga, molei
se za izbavljenje pod rukovodstvom Hrista Gospoda, Koji je pobedio svet, i Koji nas
je naoruao zapovestima Svojim, nauivi nas da odbacimo strasti i da nezasito
stremimo Njemu kao Hljebu ivota, Premudrosti i Pravde kroz ispunjavanje volje
Oca Nebeskoga Koji nas je uinio sasluiteljima anelskim, koji su nam objavili
nebesko ustrojstvo ivota, blagougodno Bogu. I zato (zbog slinosti Anelima) mi
ushodimo k Bogu, k Ocu svjetova Koji nas je uinio da budemo zajedniari
Boanskog prirode kroz priee blagodau Duha Svetoga, ime postajemo eda
Boija i sinovi Boiji, i oblaimo se u Samog Stvoritelja te blagodati, Sina Oevog...
iz Kojega, kroz Kojega i u Kojem imamo i imaemo ivot veni.
Neka molitva naa bude usmerena na ovo tajanstveno oboenje da bismo objavili
kakvim nas je uinilo ovaploenje Jednorodnog Sina, i gde nas je uznela mona
Desnica ovekoljupeva, nas koji smo nii od najnieg, nas koji smo pritisnuti
teretom grehova naih. Uzljubimo jo vie Onoga Koji nam je tako premudro
pripremio spasenje, pokazavi delom, da je naa molitva usliena, pokazavi nam da
uistinu imamo Boga za Oca, a ne lukavoga, koji posredstvom strasti uvek pokuava
da tirjanski vlada nama i koji nas umesto u ivot vodi u smrt. Jer svaki od ova dva
vlastodrca (i Bog i neprijatelj Njegov avo) onima koji im se predaju daju svaki
svoje: Bog im daje ivot vjeni, a avo daje smrt onima koji mu predaju pod
dejstvom iskuenja.

Prema Svetom Pismu postoje dve vrste iskuenja: jedna iskuenja, koja uslovljava
ono to nam je prijatno i druga, koja prouzrokuju neprijatnosti i bolest. Prva su
voljna, a druga prinudna. Iz njih (i jednih i drugih) raa se greh i nama je
zapoveeno da se molimo po zapovesti Gospodnjoj koja nas ui da govorimo: "i ne
uvedi nas u iskuenje", i savjetuje nam: " Bdite i molite se da ne padnete u napast"
(Mt. 26, 41)... Za one koji su vrsto prigvodeni klincima greha spasonosne su rei
velikoga ap. Jakova koji poziva: " Svaku radost imajte, brao moja, kada padnete u
razliita iskuenja, znajui da kuanje vae vjere gradi trpljenje; a trpljenje neka
usavruje delo, da budete savreni (Jakovlj. 1, 2. 3). I jednu i drugu vrstu iskuenja
lukavi zlomisleno osmatra, i u prvim (voljnim) iskuenjima lovi ovjeka preko
privlanosti i uzbuivanja telesnim slastima, sablanjavajui duu da odustane od
bogoljubive nastrojenosti; a druga (prinudna) iskuenja koristi, izazivajui pomisli
pobune i hule na Tvorca u dui ovjeka pritisnutog nevoljom i bedom.
Poznajui lukavstvo neastivoga, mi treba da se molimo (kada se radi o voljnom
iskuenju) da ne otpadnemo od bogoljubive nastrojenosti; a kada Bog dopusti da
padnemo u nevoljno iskuenje treba da trpimo hrabro i da (budui u nevolji)
prizivamo Sazdatelja. Neka se niko od nas ne sablazni prelesnim slastima lukavoga;
neka se u buduem ivotu izbavimo venih muka i da budemo priesnici neizrecivih
dobara, koja sada samo delimice vidimo u Hristu Gospodu naem, Koji se slavi sa
Ocem i Presvetim Duhom.