Eterija

PUTOVANjE U SVETU ZEMLjU

Na Sinaju
...pokazali su nam sve kako je u Svetim spisima.
U meuvremenu, putujui, stigli smo do nekog mesta, gde su se pak one planine, izmeu
kojih smo prolazili, razdvajale i pravile beskrajno veliku dolinu, veoma ravnu i
prekrasnu: iznad doline je izranjala sveta Boija planina Sinaj. Ovo, dakle, mesto gde su
se planine razdvajale, bilo je povezano sa onim mestom na kojem se nalaze spomeni na
ljudsku lakomost. Stoga, kada se dolazi na to mesto, kako su nas naposletku opomenuli
nai sveti vodii, koji su bili sa nama, govorei: "Obiaj je da se ovde pomole oni koji
dolaze, kada s tog mesta prvi put ugledaju Boju planinu", i mi smo tako i uinili. Bilo je,
naime, od tog mesta do Boije planine moda etiri milje ukupno preko te doline, za koju
sam rekla da je ogromna.
Sama, naime, dolina zaista je ogromna, prostirui se ispod bone strane Boje planine, i
ima, moda, koliko smo mi mogli gledajui da procenimo, a to su i sami vodii rekli, u
duinu esnaest milja, a u irinu pak etiri milje. Imali smo, prema tome, da proemo
kroz samu dolinu, kako bismo se mogli domoi planine. To je, naime, ona dolina,
ogromna i veoma ravna, u kojoj su sinovi Izraela boravili onih dana, kada se sveti
Mojsije popeo na Gospodovu planinu, i ostao onde etrdeset dana i etrdeset noi. To je,
naime, ona dolina, u kojoj je bilo nainjeno tele, na mestu koje se i dan danas pokazuje;
jer se tu, ba na tom mestu, uzdie ukopan veliki kamen. Ovo je, dakle, sama ona dolina,
na ijem se poetku nalazi uveno mesto, gde mu se dok je sveti Mojsije napasao stada
svoga tasta, Bog po drugi put obratio iz vatrenog buna. I, budui da nas je put tako vodio
da se najpre popnemo na Boju planinu, koja se odavde vidi, [jer], odakle smo dolazili,
bolji je pristup, i da se opet spustimo s druge strane do tog poetka doline, to jest gde se
nalazi bun, jer je odatle lake sii s Boje planine; i onda smo o tome odluili ovako: da,
kada vidimo sve to smo eleli, i siemo sa Boje planine;, doemo tamo, gde se nalazi
bun; i da se odande, skroz sredinom same doline, koja se prostire u duinu, vratimo na
svoj put sa Bojim ljudima; oni su nam pojedina mesta, koja su opisana u Svetim
spisima, ba i pokazivali po samoj dolini; tako i uinismo. Krenuvi, dakle, sa tog mesta,
gde smo se dolazei iz Farana pomolili, put nas je vodio tako, da smo proli kroz krajnji
deo same doline i tako dospesmo do Boje planine. Sama pak planina, gledana spolja,
izgleda zaista kao da je jedna; unutra pak kad zae, ima ih vie, ali se sve ukupno
nazivaju Bojom planinom; i to naroito ona, na ijem se vrhu nalazi ono mesto, gde je
siao Svevinji, kao to stoji u Svetim spisima, nalazi se izmeu svih njih, u sredini. I,
iako su sve one koje se nalaze unaokolo toliko visoke, kakve mislim da nikad nisam
videla, ipak je ba ona srednja, na koju je siao Svevinji, toliko via od svih drugih da
su, kada smo se na nju uspeli, ba sve one planine, koje smo videli kao visoke, bile tako
duboko ispod nas, te izgledahu kao malena brdaca. Ima neto, doista, veoma
zadivljujue i mislim da to ne moe biti bez Boje milosti, da se ona sredinja, iako je
via od svih ostalih, koja se i zove upravo Sinajem, to jest ona na koju je siao Svevinji,
Gospod na, ipak ne moe videti sve dok ne prie do samog njenog podnoja, pre nego

se pone penjati na nju; a onda, kad si, ispunivi elju, siao odavde, vidi je ispred sebe;
to, pre nego to se popne, ne moe uiniti. Ovo sam, naime, pre nego to smo doli do
Boje planine, ve znala iz pria brae, i poto sam tamo dola, uverila sam se svojim
oima.
Mi smo, dakle, u subotu uvee zali u planinu i nas, koji smo pristigli do nekih manastira,
primili su tamo veoma ljubazno monasi, koji su tamo boravili i pruili nam svu svoju
hriansku usrdnost; tamo se, naime, nalazila i crkva sa svetenikom. Tamo smo, dakle,
prenoili i odande smo zarana u nedelju, sa samim svetenikom i monasima, koji su tamo
boravili, poli da se penjemo na sve one planine. Penjanje na ove planine iziskuje teak
napor, jer se na njih ne penje lagano, polagano ukrug, kako mi kaemo puevski, ve se
penje skroz pravo, tavie kao uza zid i mora se silaziti pravo s tih svih istih planina, sve
dok ne dospe do podnoja one srednje, koja je upravo Sinaj. I tako dakle, po volji Hrista
Boga naeg, potpomognuta molitvama svetih ljudi, koji su nam bili u pratnji, i tako, uz
veliki napor, jer sam morala da se penjem peke (jer se nije moglo uopte jahati), sam
napor, ipak, nisam oseala; nisam, naime, oseala napor u onom smislu, to sam shvatala
da se Bojom voljom ispunjava elja koju sam oseala: u deset sati, dakle, stigli smo na
onaj vrh svete Boje planine Sinaja, gde je dat Zakon, to jest na ono mesto gde je siao
Svevinji onog dana kada se planina dimila. Na tom, pak, mestu se sada nalazi crkva,
nevelika, jer je i samo mesto, vrh planine, neveliko: crkva je pri tom, sama po sebi,
izuzetne ljupkosti. Kada smo, dakle, Bojom voljom, stigli do samog vrha i doli do vrata
crkve, eto gde nam uri u susret svetenik, dolazei iz svog manastira, zaduen za samu
crkvu, estita starina, zamonaen u ranoj mladosti, i, kako ovde kau, asketa, i ta vie
rei, takav je i dostojan da bude na tom mestu. Pourili su nam u susret takoe i ostali
svetenici, a isto tako i svi monasi, koji su boravili pored slavne ove planine, odnosno oni
koji nisu bili spreeni slabou ili starou. Meutim, na samom vrhu uvene sredinje
planine zaista niko ne ostaje: jer tamo nema niega drugog osim same crkve i peine, gde
je bio sveti Mojsije. Proitali smo, dakle, celo ono poglavlje iz Mojsijeve knjige i prineli
rtvu po obredu, a i priestili smo se, pa im smo izali iz crkve, dali su nam svetenici
ba iz tog mesta darak, voe, koje raa na samoj planini. Jer, iako je sama sveta planina
Sinaj potpuno kamenita, tako da ni ikara ne uspeva, ipak dole blizu podnoja samih
planina, bilo oko nje, koja je sredinja, bilo oko ostalih, koje se nalaze unaokolo, ima
neto malo zemlje; sveti monasi su se odmah, u skladu sa svojom vrednoom, prihvatili
da sade drvca i podiu vonjaie ili zasade, pored svojih manastira, kao da uzimaju iz
zemlje same planine sve te plodove, koje su biva, ipak, svojim rukama uzgajili. I tako
dakle, poto smo se ovde priestili i poto su nam ti sveti ljudi dali poklon i mi izali kroz
vrata crkve, zamolila sam ih da nam pokau sva mesta redom. I odmah su nam ti sveti
ljudi uinili ast pokazujui nam sve po redu. Naime, pokazali su nam onu peinu, gde je
bio sveti Mojsije, kada se po drugi put popeo na Boju planinu, da bi ponovo primio
tablice, nakon to je one prve razbio, jerje narod bio grean; uinili su nam ast da nam
pokau i ostala mesta, koja god smo eleli, budui da su ih oni sami svakako bolje
poznavali. Ovo bih, naime, elela da znate, potovane dame i sestre moje, da su sa tog
mesta, gde smo stajali, to jest izvan zidova crkve, odnosno na vrhu same te sredinje
planine, sve one planine, na koje smo se u poetku jedva popeli, tu ispod nas, izgledalo, u
poreenju sa ovom sredinjom na kojoj smo stajali, kao da su one brdaca; pa ipak su bile
tako ogromne da s:am mislila da nikad nisam videla vie, a naroito ona srednja koja ih je

neizmerno nadmaivala. Egipat, dakle, i Palestinu i Crveno more uveno Izidino more
sve do Aleksandrije, i isto tako beskrajne oblasti Saracena posmatrali smo odande, ba
tako, ispod nas, da se jedva moe verovati: pa ipak oni sveti ljudi su nam sve to redom
pokazivali.
Poto smo, dakle, ispunili svaku svoju elju, to nas je pourivalo na penjanje, sada smo
krenuli da silazimo sa tog istog vrha Boje planine, pa koji smo se bili popeli, na drugu
planinu, koja se na onu nadovezuje; to se mesto zove Horiv; tu se nalazi crkva. Naime,
ovo je mesto Horiv, gde je bio sveti prorok Ilija, kuda je pobegao pred carem Ahavom, i
gde mu se obratio Bog govorei: "ta e ti tu, Ilija?" kao to pie u Knjizi careva.
Pokazae nam takoe i peinu, gde se sakrio sveti Ilija, tamo ispred vratiju crkve koja se
tu nalazi; pokazae nam i kameni oltar, koji je podigao lino sveti Ilija radi rtvovanja
Bogu; sveti ljudi ukazali su nam ast da nam sve redom pokau. Prineli smo dakle i tamo
rtvu i najusrdnije se pomolili i proitali ba to mesto iz Knjige careva: to nam je, naime,
bila nesumnjivo nezaobilazna [potreba, da se, im na neko mesto, koje] sam elela
oduvek, doemo, obavezno proitamo ba taj deo iz Svetog pisma. Poto smo dakle i
ovde prineli rtvu, doli smo opet na drugo mesto nedaleko odatle, koje su nam pokazali
svetenici, a i monasi, na ono mesto, gde je stajao sveti Aron sa sedamdesetoricom
stareina, kada je sveti Mojsije primio od Gospoda Zakon za sinove Izraela. Na tom,
dakle, mestu, iako nita nije bilo sagraeno, postoji ipak ogroman kamen na kome stoji
okrugla ravna ploa, na kojoj su, kau, stajali oni sveti ljudi; naime u sredini se tu nalazi
kao oltar napravljen od kamena. I tu smo dakle proitali odgovarajue mesto iz Mojsijeve
knjige i izgovorili jedan psalam u skladu sa mestom; tako, dakle, pomolivi se sili smo
odatle.
Eto, ve je bilo dva sata posle podne, a nama je ostalo jo tri milje da preemo sve te
planine, u koje smo bili zali prethodne veeri; ali nismo imali da izaemo ba s one
strane s koje smo uli, kao to sam ranije rekla, jer smo eleli obavezno da obiemo sva
sveta mesta i vidimo sve manastire, koji se tamo nalaze, i da tako izaemo na poetak one
doline koju sam ranije pomenula, odnosno ove doline koja se prostire ispod Boje
planine. eleli smo, naime, obavezno da izaemo na poetak same doline zbog toga to
se ovde nalazi najvie manastira svetih ljudi, a i crkva na onom mestu gde se nalazi bun;
taj bun e se sve do dananjeg dana zeleneti i terati izdanke. I tako, dakle, sili smo s
Boje planine i doli do buna oko etiri sata posle podne. Ovo je, dakle, bun, koji sam
ranije pomenula, iz kojeg se obratio Gospod Mojsiju, u ognju: on se nalazi na onom
mestu gde ima najvie manastira i crkva na poetku same doline. Ispred same pak crkve
nalazi se prelep vrt, sa izvrsnom i izobilnom vodom: u tom se vrtu nalazi sam bun. Tu
pokazuju i mesto u blizini, gde je stajao sveti Mojsije, kada mu je Bog rekao: "Razvei
vezice obue svoje" i tako dalje. I kad smo dakle doli na to mesto, bilo je ve etiri sata
posle podne i stoga, budui da je bilo ve vee, nismo mogli prineti rtvu. Ali, pomolili
smo se u crkvi, a isto tako i u vrtu kod buna; proitali smo takoe ba to mesto iz
Mojsijeve knjige po obiaju; i tako, budui da je bilo vee, prezalogajili smo tu, u vrtu
ispred buna, i to sa tim svetim ljudima; a onda smo sebi tu i konak nainili. I sutradan,
probudivi se vrlo rano, zamolili smo svetenike da i tu prinesemo rtvu, i tako smo i
uinili.

I kako nas je put vodio tako da proemo kroz sredinu one doline, i to po njenoj duini,
one, dakle, doline, koju sam ranije pomenula, gde su ekali sinovi Izraela, dok se Mojsije
popeo na Boju planinu i siao s nje; i tako dakle, kako smo ili preko cele te doline,
neprekidno su nam oni sveti ljudi pokazivali sva ta mesta. Naime, na najvanijem mestu
te doline, gde smo noili i gde smo videli uveni bun iz koga se obratio Bog svetom
Mojsiju, u vatri, videli smo takoe i ono mesto na kojem je stajao ispred buna sveti
Mojsije, kada mu je Bog rekao: "Razvei vezice obue svoje, jer je mesto, pa kojem
stoji, sveta zemlja". I tako dakle, kako smo krenuli od buna, tako su nam bez prestanka
pokazivali ostala mesta. Pokazali su nam, naime, i mesto gde se nalazio logor sinova
Izraela onih dana za kojih je Mojsije bio na planini. Pokazali su i mesto, gde je bilo
nainjeno ono uveno tele; na tom mestu je naime ukopan i dan danas veliki kamen. Mi
smo pri tom, kako smo ili, videli ispred sebe vrh planine, koji se nadvija nad celu tu
dolinu; sa tog mesta je sveti Mojsije video sinove Izraela kako igraju i pevaju onih dana
kada su pravili tele. Pokazali su nam i ogroman kamen ba na onom mestu, gde je siao
sveti Mojsije sa Isusom, sinom Navinim; o taj je kamen razbio gnevan ploe, koje je
doneo. Pokazali su nam i kako je po celoj toj dolini svaki od njih imao prebivalite: od tih
prebivalita sve do dana dananjeg ovde se temelji, kako su bili napravljeni od kamena
ukrug; pokazali su nam i mesto gde je sveti Mojsije, vrativi se s planine, naredio da
sinovi Izraela poure od brata do brata. Isto tako, pokazali su nam mesto gde je, po
nareenju svetoga Mojsija, spaljeno ba ono tele koje im je napravio Aron. Isto tako,
pokazali su nam i onaj potok iz kojeg je sveti Mojsije napojio sinove Izraela, kao to je
napisano u knjizi Izlaska. Pokazali su nam i mesto gde su sedamdesetorica primila od
duha Mojsijeva. Isto tako, pokazali su nam mesto gde su se sinovi Izraela polakomili na
hranu. Naime, pokazali su nam i ono mesto koje je nazvano Ognjem, jer je bio zapaljen
jedan deo logora, a onda je na molbu svetog Mojsija vatra prestala. Pokazali su nam i ono
mesto, gde im je padala mana s neba i prepelice. I tako dakle redom, kako je napisano u
svetim knjigama Mojsijevim, to je bilo na tom mestu, to jest u onoj dolini, za koju sam
rekla da se prostire ispod Boje planine, svetog Sinaja, bilo nam je pokazano; o svemu
tome pak detaljno pisati bilo bi mnogo, jer nije bilo mogue toliko toga zapamtiti, ali kad
Vaa milost bude itala svete knjige Mojsijeve, tanije e sagledati sve to je ovde bilo.
Ovo je dakle dolina u kojoj je slavljena Pasha godinu dana posle odlaska sinova Izraela iz
Egipatske zemlje, jer su ba u toj dolini sinovi Izraela boravili neko vreme, to jest dok se
sveti Mojsije popeo na Boju planinu i siao, i prvi i drugi put; i ponovo su se tu bavili
toliko dugo, dok se pravio ator, i ostalo, to su nam pokazali pa Bojoj planini. Naime,
pokazano nam je bilo i ono mesto gde je Mojsije po prvi put podigao ator i gde je
izvreno sve ono to je Bog naredio Mojsiju pa planini, da se zbude. Videli smo takoe na
krajnjem ve delu same doline spomene na ljudsku lakomost, na onom pak mestu, na
kojem smo se vratili svome putu, tamo gde smo izali iz one velike doline i ponovo
krenuli putem, kojim smo doli, izmeu onih planina, koje sam ranije pomenula.
Prevela s latinskog Milena Jovanovi
Eterija ili Egerija (oko 400. g. n. e.), monahinja (moda igumanija) jednog manastira u paniji ili u junoj
Francuskoj, napisala je Putovanje u Svetu zemlju, od Jerusalima do Sinaja, zatim natrag kroz zemlju
Gozen, dalje do brda Nebo, u Bataniju (zaviaj Jova), do Mesopotamije; povratak preko Tarsa i Halkidona
u Carigrad. To je najstariji poznati opis ovakvog hodoasnikog putovanja.