j GLAVA V . PRORACUN LjusKI SUN SIMETRICNIH. TANKO- PRORACUY (NIH LJUSKI Naponi i pomeranja tankozidnih Ijuski Proratun tankozidnih Ijuski zasniva se na sledecim pretpostavkama: a) normalni naponi elementarnih povrsina, jelnih stednjoj ravni, zanemarljivo a mali u odnosu na druge komponente napona; b) skup tadaka, koje se pre deformacije nalaze na normali srednje ravni, obrazuje poste deformacije pravu upravnu na defor, misanu stednju ravan, U mnogim slutajevima se moze pretpos- taviti da su normalni naponi u normainim presecima Ijuske ravnomerno raspodeljeni po njenoj debijini, tj. momenti savijania, koji deluju u presecima Ijuske mogu se zane mariti(bezmomentna teorija). Tako, na primer, u oblastima Ijuske dovoljno dalekim od napadnih taéaka koncentrisanih sila i spregova, od mesta ukleStenja Ijuske, od rebara’ 2a Pojatanje i uopste od mesta uvodenja elastie- nih ili Krutih veza, u uobitajenim sluéajevima Mogu se naponi odrediti sa velikom tatnoseu Mm osnovu bezmomentne teorije. Naponi usled savijanja imaju obiéno karak- 1 Tipckalnog poremecaja naponskog stanja, ‘a bitno izeazitu vrednost dosti samo u oko, lini mesta uvodenja veza i optereéenja, pons? Obzira_na to 8to ovi naponi dostitu nad znataine vrednosti, usted lokalnog Karaktera moj ie materijal Ijuske kt, ili ako je opt setae ili pak takvo da smanjuje ce, Na Primer, za slutaj oj na tab. 1, pod 9, delimiéni gubitak clasti¢nih osobina ljuske, u oblasti uvodenja koncentri- sanih sila, smanjuje nosivost Ijuske, te jeu svim sluéajevima ovde neophodno uzeti u obzir i lokalne napone, Pterecenja prikazan Pojava plastiénih deformacija u oblasti Krutog prstena cilindriéne ljuske (tab. I, P. 10), ne smanjuje nosivost Ijuske, i ako j2 materijal u stanju da se plastiéno deformise, lokalni naponi usled sayijanja mogu u prora, éunu da se zanemare. U ovom sluéaja, do. Voljno je odrediti opSte napone prema bezmo. mentnoj teorijii, na osnovu njih, odrediti us. love evrstoée, sto ovo vadi i za temperaturna naprezanja. Ovi naponi se ne smeju zanemariti ukoliko je materijal Ijuske ket; ako pak materijal Poseduje plastiéne osobine, uticaj tempera~ ture uzima se u obzir samo iznad odgovara. juéeg smanjenja mehaniékih karakteristika materijala (granice tetenja i granice loma), ne uzimajuciu obzir temperatura naprezanja, Za simetriéno optereéene Ijuske, koje ima- ju oblik obrtnog tela, meridijanski napon ¢, mozemo naéi iz uslova ravnotede dela Ijuske odseenog normalnim kruznim presekom, a krudni napon o, iz Laplasove jednatine de su p —unutratnji natpritisak; h— deb- Tina Wuske; Ry Re paved polupretnici krivine. , Za obrine Ijuske jedna od ravni glavnih krivina prolazi kroz osu obrtanja, a druga upravno na prvu, pri emu je tatka njenog preseka sa osom, centar krivine 1 /Ry. Ako je Ijuska s jedne strane ukledtena po konturi, napon o, odredujemo iz uslovaPRORACUN LJUSKI 176 ravnoteze dela Ijuske koji je odsecen kruznim presekom. ‘Kad znamo oy, napon oy odre- {ujemo iz Laplasove jednacine. Za obrtne Ijuske u oblasti uklestenja ili opterecenja konture, napone usled. savijanja cdredujemo po Stajermanovoj* metodi, na osnovu sledeée diferencijalne jednatine: ay Re Ghat jo gn P20 gde su R,, Ry ih ranije objasnjeni; #— ugao Sbrtanja clementa luka meridijana usled de- formacije Ijuske; @ —ugao izmedu normale na povrsinu Ijuske i ose simetrije (sl. 1), ‘ R Ako je vrednost 12 (1 — ?) ie = 4 konstantna, ili se moze sa dovoljnom tatnoSéu_ ‘usvojiti kao takva, reSenje jednacine ima slede- Gi oblik: 9 =e (Asin kx + Boos hx) + +e (Csin dx + D cos hx). Ako je rastojanje od jedne do druge kon- ture, po luku meridijana, dovoljno veliko da ne postoji uticaj krajeva jedne konture na drugu, mode se smatrati da su, pri proraéunu @ prve konture, konstante C i D jednake nuli. Konstante A i B odredujemo u zavisnosti od graniénih (konturnih) uslova, Faktori unutrainjih sila u blizini krajeva odredeni su, preko funkcije 9, sledecim izrazima: } Ovu metodu objavio je Sta radu 0. primeni metode arimproteke integracie 7 asimprotske integracije Siete hah. et tia tehniCkoe 1 poliopriveednog institute, kj. ly 2d. 2 . Kesnije je ova metoda data u radovima Hlekelera, Naponi a= ty SM h 3 = 3 26, a Ovim naponima se e nima se mo UGE maponi o, , Het i momentnoj teen” ®t Za cilindrigne fiuske, gornj treba staviti Ry = const a Ry! inay, je x—rastojanje od. kone? = 4 te nici (vidi p. 9, tab. 1). Proratun nee 26 Muski dat je u radovima (4), (1) fhe Obrasci za proratun je ‘ na nekih vista tankih Fuski dat 8 1 Stabilnost tankozidnih Ijuski dodati odgovara dobijeni po bez Kod) tankozidnih Ijuski se, u uslovima, moze pojaviti nestabilnost, U tab. 2 dati su osnovni slutajevi opten. éenja Ijuske kod kojih dolazi do gubi bilnosti. cle PRORACUN VRLO ELASTICNI LJUSKI NA KRUTOST Elastigne Ijuske se Siroko primesuja be clastiéni elementi kod munogih maint { uuredaja, gde se koriste kao merae om clastiéna zaptivna oprema, _tempe! Kompenzatori, elementi distancionih pres nika itd. a Kao elastigni_elementi matina i WSS elastiéne Ijuske izvode se u obliku 19 falasastih membrana (24), (28) mebo™ [24] i krivih cevi tankih zidova [24] Ravne membrane Pomeranje wy cent uiklettene, po Koncuri i OPM gar titkim pritiskom p, MOZEMe Tine vu dijagrama (sl. 2) ili i2 } _ PRY _ 5.96 £EBp? EKeer SEs" PRORACUN VRLO FLASTIONTT Ly SKI NA KRUTOST 177 1, Obrasci za proraéun napona i Pomeranja 1 do — kontinuano opter Fee Bnei cane i atu tl 2 meio a Benes w= pimmnie's nee Simhat k fatale Pome sprctiens tebina materiale Hiuske | tetnosti; @ — ugiona brrina; ¢ ubrzanje zemljine tese: “ he V Se ae eet _ VRh 2G =p) juske, vrsta optereéenja, Ot eeenigal ualowl 1, Cilindrigni panel. Ravnomerni normalni pritisak. Ivice slobodno ‘slonjene [3]. Obrasci za proragun Cilindriéni i sferni paneli ko je ugib w mali u odnosu na potetni ugib wy i ako je a/b > 3, | onda je | ox = 0; a | max pot e+ ti Fe) Cs | ome J nex” TBE” Bh | 2 Sferni panel, Ravnomerni| Dalje od krajeva za H > 10h einer Po jene na sti¢ni prsten [3]. - ==. (4) | Materjaliuake | prstena Su ist, namacagt at g Naponi pritiska na konturi oslanjanja (prstenu) | (cona— hone = — 28 o. Fe ade jer — radijus prstena-oslonca 3 Sternt F — povréina prescka prstena-oslonca (6a redukovanom Sirinom | coplate) | Panel, Radijaloo opte- tetanic ravnomerno podel; ' i: figp2eturi. Kontura je slobodne ® | og = OH eke “Eta ae + YF ocr ogc (44+ *)]: J ass elt } © 1 ay MHD he [SH in be + 2 on A Promena polupretnika kruga na konturi am S53 ing CRA sn 04H con a) ts178 Oblik tiuske, erste apteredents pramenn ele 40 Sfermi panel Moment sa- sake ROCORTae: renneiotes fe Fontan Konturaslobodna 19) 5. Sferni panel opteregen sop- | stvenom tefinom. Ivice slobodno felanyene (8), (9) j PRORACUN LiUsKt Nastavak, ‘blice | Obrasci 23 protagun 2M, on Mreke[ 22. oon (te — 2) — He onsnte| 2Me [ 30a = Me gk x ° bel cor (ax h wy oo [ *) -in wR sin (be — 2) | 5 « oy Promena polupretnika kruga na konturi Me yi wep MP ee an! Ry OF cos a) * wn ae a “T+ cosa —a: Promena poluprecnika kruga na konturi po membrinskoj teorii PR (aggy 1+ cos ay o ako je 1 = 0,3, imamo 4-0, A>o Aa 41°21" za, < 41°21" Po membranskoj teoriji yt] 1+ cone + come « eee 3 + cos @) ; ye (1421 + 2 cost O, = WL 30 + cre) ¥ polu 29 = 0 Promena polupreénika kruga na konturi —oto, of pee Wing G+ a—ers eee, aie feels 6(l + cone)AE PRORACUN LJUSKi Nas tavak —_—_—~ ‘bg ik liuske, vesta opterecenity Obrasci 24 proy br tanign uslovi | Proradun ~~ | : A grea panel, Momenat 2- = hae avhomerno -ruspodeien ea ; 7 win cor Ramune spose | oy — Mate] AE? cos (pe | {9 4 “seus, Me gta[y 21 eel wy = inl 8 cs lie Poems. = 12 wR sin (ae — ‘ll | 4 Promena polupretnika krugs na konturi > My eaters | | 2D fe = =a oH 5. sferni_ panel optereéen_s0p-| sivenom tefinom. Twice slobedno stoniene (8), 9]; ) ge tH ack [+ ; oe OF cosa) § MeL TF cra HE | oy = 0 maa = 51°50; oy <0 720 0 m2 a> S150. rai Promena polupreénika kruga na konturi po membrdostj textji I wo in a, 1+ | oe 1° {cosa — t+ | an (ea-7eta} ako je 1 = 0,3, imamo ; meas 490 maj> air ADO. zag < 412 A <0. . 6. Sferni_panel potpuno na- punien Tetnica, Tvice slobodae : oslonjene [9]. Po membranskoj teoriji aR [Lt core teote sae], 06 ox 3 + cos @) 2 q 09 yR [1 +2c080+ aooste se} hl _ 30 + oe) Promena polupregnika kruga na konturi cost) R? sin a s-- OR 6 + con)AS ee — eae fe 2 pRORACUN VALO ELASTICNIH LJUSKI NA KRUTOST 179 Nastavak tablice | Obrasei 24 proracun Kruane cilindrigne tuske Dalje od krajeva pR ox = 18 oR oy = = Smas: a9 pR | Eh (20) | 1 ‘Depts cilindriéna _Tjuska. fudiooptereéenie,raspodelje~ i penrasueare polusenee ane : Ispod optereéenja P 0,215 marc ~— j, [oan in 288 , 34], an £ a co eo 9. Doesttscilindr Nba ptr es use. U tagki sa koordinatom x a cba “erga ox = Berke (cos he : > E x pape RE (608 hx — sin hx); sn EB o oy =e + Hox: eo | t = — GAR ok 2) | © Sea TP (sin hx + cos hx). as: U tatki x = 0 | en | 2) | ey Primedba, Obrasci vate m dugatak cilindar ako je b> WRA ly ———180 Oblik luske, vrsta opterccenja, graniéni uslovi 10. Dugagka cilindritna liuska, | pojatana. prstenom. Ravnomerni| — Ako se su Unutrainji (spolini) pritisak my oe en Be aSnjoj | ox 3pR i AVG — ps) 7 uw) i? | ~ bo | | Oy = A + wos; | ef | oo. k : EE ae | +3 gde je F — povrdina preseka prstena, U prstenu 11, Dugatka cilindriéna Ijuska. Radijalno opterecenje ravnomerno raspodeljeno po konturi [19] Vidi primedbu u p. 9- 12. Dugatka cilindri¢na Ijuska. : Momenst savijanja_ravnomerno raspodeljen po konturi [19] U tadki sa koordinatom * nm Sf che late tam Eo : oy= 5 + pox!PRORACUN VRLO ELASTICNIN LIUSKI NA KRUTOST ———— 181 Nastavak tablice 1. — yerecenja, | Tout toske,ersta ooyere Obrasci za proraéun | Fp Dette cr avnomerno | Na konturi | Moment, po konturi (19) | emote prethodn) strani) i (40) | an | j (42) | | | Dugatka cilindritna Ijuska, | puepune Rapunjena tetnotéu, Kra- | fer su, slobodno oslonjeni (9) i Pritisak tetnosti je | p= 1R(1 + cos). Z i Naponi dalje od krajeva | v(e ox" (E a | Re | , oy= TEU + cos @)s an | | s I oy | += 3 sting. co ir uti 7 | ‘Ako uzmemo w obzir uticaj sopstvene tedine Ijuske, onda je ! ae 2h Ye) (B- on G(R) (F-e)os ao | ig | oy = TE 1+ cos) + r4R 08 85 an | t Le E14 B14) cane «| | . | Balti emai = ox = oy = AE, ) © | a —koeficijent Uinearnog tirenja . NS{ i PRORACUN LJUSKI _{ ‘oblik liuske, ¥TSt@. optereceniy Obrase vscign ws Krutne Ronigne livsk 7 jacks konitna tiuska | ss Dasa tion polio) Dalle od sive | pritisak (9 hs | wa 2th “i | Ve, Konitoa tua gptreent | > aS Kecateamom, Revert #8 | Dalje od rajeva | slobodno oslonjeni (9) 7 | ox= SA: | Teova Radijalno pomeranje kraja (x = n ; * tga (sinta—4 | | ri | zasina= [/ 5 Gto x2 w= 0,3 daje a= 234 = 0,0 | kraja se ne menja. Za a> 23°A > 0, tj, polupretniik se povetava; a < 23%, ACOs | polupreénik se smaniuje ® 17, Konigna_Ijuska_ potpuno ; napunjena tedno8cu. Krajevi su | slobodno oslonjeni’ [8], [9] yponi u elementu na visini » (y < H) po membransko} tei ywiga | | Ox aheos a oy BES CI) Za yin maxox = ES. mB alfi-eee Promena polupretnika kruga na konturi HO tg rene ape —PRORACUN VRLO ELASTICNIN LyUSKI NA KRUTOST ——_-——_—— - - 183 pane —— ~ Nastavak tablice 1 Spank, wat onterecenia o igni uslovi an Obrasci 2a proragun _— mia Zatvorene sferitne, elipsoidne i torusne tjuske ya ljuska, Ravnomerni | “sean, anna | v= oy = PR | xm Oy oS (59) | DR : 2En I") (60) | | D | . | 19, Sferitna luska_ opteresena 7 centrifugalnom silom {9} aT OM, T, , 6M; s | ox FT oy Bae, Sy } Ovde je _ GHG +wkDR . = (Gt 25) —hERy 8 GHW + w ADR 00s 20 (Dut— 25 gu GtWS+wADR sinde | (DG 25)—hER 2S G3 + w) keR*D Me — Bye 25)— HER OO 20 + HOH “G+ wRD Ma = — Gk 35) — HERG (8 © + cos 20), ‘ Yah ade je y= Eat Duniena teenolee ‘oelonjens, na- Unutrainji pritisak u_ proizvolinoj tatki - p= YR(1— cosa). Po membranskoj teoriji za.a < ay (62) @) A” 6s)84 21. ‘Torusna tiuska, Ravnomerni unutragnji pritisak to}, 19) 22. Obrtni clipsoid. Ravnomerni unutra’nji (spoljni) pritisak [9], (22) tun Po membranskoj teor | az~ PR 2+ Ring Mh at Ring} . ny ~ PR Qa— Ry x(o —5)" te~’ ~ simax (0 tai ¢y, ed 2Eh [z aw +d—y we] Taénost ox i ay je dovolina 20 a 32 %3)R ° U tadki u tatkama 4A pa oxn TEs oye pat a on Ms, (a tatku A): zaa=b Kombinovane ljuske 23. Cilindrigna Ijuska sa ravnii dnom. Ravnomerni pritisak [19] unutrainji PRD: 2pRYbgthDs 4D, +n) ~~ ja w(t -+) (Eh, + 2RD ANIA 2Rh,*D* Rye Dat wh Br DyRI 2Rk,tDt |- PRs Bat) Dw) os Indeks 1 se odnosi na dno, indeks 2 — na cilindat. eg 0M 4 dobijamo sabiranjem napona koji odgovaraiv 9 (OD iAy: (®. 12), Napone u dnu proragunavamo keo kod rude PN Dey + Qo My [2+ = SAW MRE max EiFinjan uso yu. citind | Me nom ‘it a opal PRORACUN V! Sa aens, emsta opteredenia, iene avnomerni unt mi) petisak (19) RLO ELASTICNIH LJUSKI N. ‘A KRUTOST. = 2k, Napone u cilindri odredujemo sabiranjem : ¥ ) nom dnu odreduj Tanjem napona koji odgovaraju p (p. 18), Q,(p. 3). Af, Ge (81) apona koji odgovarsh (- 7, Q(B. 11), Mg (p. 12). Napone u ier reduce eae emo sabi- 4). 25, Glindritna Ijuska sa sfernim dom. Hidrostati¢ki pritisak [9] Naponi u dnu, po membranskoj teoriji R oe= 28 [a m— |: ox max = 2E Cr + mu tatki C); a (82) ak a 2GR=D J, | th [+m SGr=3 |: | oy max = Bars m (u tagki C). (83) Za polusferno dno m = R | Sxmax = oymax = & H+ R) Cu tatki C) 84) | | 6 Clindsiéna tuska sa konus-| Naponi w dau po membranskoj teor ostatigki pritisak ; tte ~2Js a | e od TEE (+0 3s oy ays FREE c+ mon. (86) | = m | Ako>je H> 7, imamo | __viga a ) = oO @n Ox mX Ohcos a (#+ zyme m Ako ie H<-F, imamo 3ytga = aem Ako je-H > m, imamo Atm @) tm. (90)180 Oblik ljuske, vrsta opterecenia, grani¢ni uslovi 10, Dugadka cilindrigna Tuska, ». Ravnomernt ) pritisak, (19 11. Dugatka cilindrigna Sjuska. Radijalnc upterecenje ravnomerno raspodeljeno po konturi [19] | i 12. Dugatka cilindriéna \jusks. | Momenat sevijanja ravnomerno Taspodeljen po kooturi (19) hay PRORACUN LJUSKE Nastavak Ublice : , Obrasci_ 2a proragun Ako se susedni prsteni za pojaganje nalaze n; , onda w unutrainjo) povrlini za x — 0 imamo “ini > 3 Vm | ch : nae. | Di ~ maxi 143 on Ew ey R + Hox; Gn 2 ete oe. 5 o 1+ gde je F — povrdina preseka prstena. U prstenu_ 5 em sh hr GD. > FR ’ Ako je prsten jako krut, u obrascima je F = ©. ox = Se eke sin kx; max ox = 193 fy 7 oy = oes oy = BAR om oye (n8 konta ip oF con hx omax = ppp (08 Kontus) Vidi primedbu u p. 9.