Nikola M.

Maksimovic: PRORAČUN PRIJEMA ENERGIJE Teleskopskog amortizera 1

PRORACUN PRIJEMA ENERGIJE TELESKOPSKOG

AMORTIZACIONOG SISTEMA

UVODNE NAPOMENE

Stalan porast brzine sletanja aviona bilo usled povećanih jediničnih opterećenja
krila, bilo usled aerodinamičkih oblika koji ne dozvoljavaju postizanje većih vrednosti
koeficijenta uzgona, i potrebe da se smanji gabarit uvlačećih stajnih organa stvorili su
od konstruisanja amortizacioinih sistema delikatan i važan problem u konstrukciji
aviona.
Prva Petoletka Trstenik koja se uvek neposredno starala za konstrukciju i
izradu stajnih trapova za naše avione, razvila je rad na teorijskom istraživanju i
ispitivanju o čemu će u ovom radu biti reči.
Literatura koja se odnosi na konstrukciju i izradu amortizacionih sistema a
posebno uljno-vazdušnih amorizera nije obilna; razna teorijska rešenja koja često
zahtevaju dugačke i zamršene proračune izvedena su polazeći od uprošćavajućih
predpostavki koje su mogle biti prihvaćene za dobijanje rezultata u prvoj približnosti.
Potreba da se na avionima dobiju maksimalna iskorišćenja amortizacionog
sistema stajnog trapa iziskuje što je moguće tačnije metode proračuna. Literatura,
koja se pak odnosi na ekperimentalne rezultate dobivene na određenim amortizerima
i uporđenje eksperimentalnih vrednosti sa raznim metodama proračuna takođe i ne
postoji.
U ovom radu prikazane su najpre eksperimentalne karakteristike nekih
amortizacionih sistema, zatim se ove karakteristike analiziraju i izlaže se jedan prost
ali brižljiv metod proračuna, koji vodi računa o nalazima i fenomenima koji se
dešavaju pri stvarnom funkcionisanju samih amortizera.

GLAVNE DEFINICIJE I OZNAKE

Postoje amortizacioni sistemi sa različitim tipovima kinematskih šema, kao što

takođe postoje različiti tipovi uljno-vazdušnih amortizera.
Izlaganje koje je u
daljem tekstu razvijeno I
koje se odnosi na
osnovnu šemu prikazanu
na slici 1 može se lako
proširiti I na drugu šemu
što će biti urađeno u glavi
br 6.
Osnovni sistem
amortizacionog sistema
se sastoji iz jednog točka
sa pneumatikom i uljno-
vazdušnog amortizera.
Između mase W L i točka.
Nikola M. Maksimovic: PRORAČUN PRIJEMA ENERGIJE Teleskopskog amortizera 2
Masa W L je samo deo celokupne mase aviona. Uljno-vazdušni amortizer se
sastoji iz dva glavna elementa: od elastičnog organa sa komprimovanim vazduhom (
vazdušne opruge) i dela amortizera koji vrši rasipanje (disipaciju) energije sletanja;
ovaj se sastoji iz klipa koji potiskuje određenu masu ulja kroz otvor malih dimenzija.
Elastični organ koji ima zadatak da primi deo kinetičke energije udara i da ga
vrati u fazi povratnog hoda naziva se rekuperator.
Glavni zadatak amortizacionog sistema nekog aviona je da apsorbuje kinetičku
energiju koja odgovara vertikalnoj komponenti brzine sletanja, s tim da se vrednost
reakcije tla zadrži u granicama dopuštenim otpornošću konstrukcije i da primljenu
energiju poništi kako avion ne di odskočio uvis.

Efikasnost nekog amortizacionog sistema može biti izražena sledećim

oznakama :
apsorbovana energija
as   uččinak apsorbovanja
Max. reakcija  ukupan hod
poništena energija
di   uččinak poništavanja
apsorbovana energija
Ne sme sva apsorbovana energija biti poništena, već se jedan deo mora
zadržati u vidu potencijalne energije za vraćanje amortizacionog sistema u izvučen
položaj ili delimično izvučen posle prvog udara, kako bi bio u stanju da primi
eventualne sledeće udare. Glavni problem u konstruisanju amortizacionog sistema je
postići maksimalno moguću vrednost učinka apsorbovanja as , jer to ograničava, pri
zadatoj energiji koju treba primiti i mogućem hodu sistema, reakciju udara na
minimalnu vrednost; drugi problem je postići visoki stepen disipacije energije di .
Svrha ovog rada je da se predstavi metod proračuna koji omogućava
dimenzionisanje amortizacionog sistema tako da se postignu najveće vrednosti bila
as bilo  di .

OZNAKE

WL -masa koja deluje nas stajni trap prilikom sletanja – kg

v -brzina tereta v=dC/dt m/s
g-gravitaciono ubrzanje m/s2
C-vertikalno pomeranje centra mase W L od trenutka dodira sa tlom – ukupan
hod sistema m
Cp-ugib pneumatika m
Ca-hod amortizera m
R-reakcija tla daN
n-koeficijent opterećenja stajnog trapa
E-kinetička energija sistema u određenom trnutku daNm
Ea-apsorbovana energija daNm
Ea-didsipativna(poništena) energija daNm
Er-vraćena energija daNm
apsorbovana energija
as   ucinak apsorbovanja
Max. reakcija  ukupan hod
poništena energija
di   ucinak poništavanja
apsorbovana energija
Nikola M. Maksimovic: PRORAČUN PRIJEMA ENERGIJE Teleskopskog amortizera 3
k,m-konstante pneumatika, za određeni pritisak punjenja
  eksponent politrope za proračun dinamičke karakteristike pneumatika
l0  početna dužina vazdušne komore rekuperatora m
  eksponent politrope pri sabijanju vazduha rekuperatora
  gustina ulja za ppunjenje amortizera kgm-4s2
p  skok pritiska ulja između prednje i zadnje strane dijafragme kg/cm 2
sr-efektivna površina klipa rekuperatora cm2
sf-efektivna površina klipa amortizera cm2
su-površina prigušnih otvora amortizera cm2
  koeficijent isticanja otvora
dCp/dt=Vp-brzina ugiba gume m/s
dCa/dt=Va-brzina ugiba amortizera m/s
Ra=dRa/dCa-krutost amortizera daN/m
Rp=dRp/dCp-krutost pneumatika daN/m
R= dR/dC-krutost sistema, daN/m
Gore pomenute oznake se pri dodatku odgovarajućeg indeksa odnose na
vrednost koju veličine imaju za stanje koga indeks ovako određuje:
s-stanje sletanja pri povećanoj brzini
1-stanje sistema kada reakcija tla dostigne vrednost početne reakcije
amortizera
2-krajnje stanje sistema za sletanje pri normalnoj brzini
p-veličine koje se odnose na pneumatik
a-veličine koje se odnose na amortizer
Nikola M. Maksimovic: PRORAČUN PRIJEMA ENERGIJE Teleskopskog amortizera 4
Na slici 2 dat j e dijagram reakcije-hodovi glavnog amortizacionog sistema
(guma plus amortizer) nekog mlaznog aviona. Na slici 2 dat je takodje dijagram
reakcije - hodovi za gumu sa isprekidanom linijom dijagram brzina centra padajuće
mase W L.
: Sa slici 3 dati su dijagrami reakcija hodovi samo za amortizer i dijagram
brzine uvlačenja amortizera za isti avion. Slika 4 prikazuje šematsku sliku
amortizera za koga se gornji dijagrami odnose

Na slikama 5,6 i 7 dati su isti dijagrami i šema kao na slikama 2,3 i 4 s

tim da se sada odnose na amortizacioni sistem trenažnog aviona Lasta2

Iz pregleda obeju serija mogu se izvući sledeće primedbe:

1. – Učinak apsorbovanja amortizacionog sistema iz slike 2 je as  0 ,535
onaj iz slike 5 je as  0 ,764 .
2. Učinak apsorbovanja samog amortizeraje as  0 ,592 za slku 3. i
 as  0 ,908 za sliku 6.
Nikola M. Maksimovic: PRORAČUN PRIJEMA ENERGIJE Teleskopskog amortizera 5
3. Reakcije tla prate u prvo vreme dijagram reakcije samo gume sve do
R=R1.
4. Kada je R=R1 počinje da se sabija i amortizer.
5. Polazeći od R=R1 kriva reakcije sistema iz slike 2 postaje nestalna i
oscilacije R se ne prigušuju na celom ostalom hodu sabijanja. Reakcije
u sistemu na slici 5 povećavaju se postepeno i ostaju konstantne u
dobrom delu hoda.
6. Na slici 3. se vidi da je kriva reakcije amortizera oscilujuća a takođe i
kriva njegove brzine ; iz slike 6. očiglrdan je regularan potek reakcije
amortizera i takođe krive njegove brzine posle prve grube oscilacije.
7. Presk otvora za prolaz ulja je konstantan duž celog hoda amortizera iz
slike 3. promenljiv je za amortizer iz slike 6.
Iz analize karakteristika ova dva amortizaciona sistema zaklučuje se da
je njihovo ponašanje osetno različito; da je uzrok niskog učinka apsorbovanja
kod prvog sistema neregularno kretanje amortizera i da je za poboljšanje
kvaliteta apsorbovanja porebno postići funkcionisanje bez grubih oscilacija kao
u slučaju drugog sistema.

Za određinanje uzroka tako različitog funkcionisanja potrebno je

posmatrati istovremeno kretanje sabijanja gume i amortizera ponašanja a to je
premet u nastavku ove studije.
Najpre ćemo da proučimo karakteristike pojedinih konsruktivnih
elemenata amorizacionog sistema i to : gume, elastičnog organa amortizera ili
rekuperatora i hidrauličke kočnice; zatim ćemo preći na proučavanje načina
funkcionisanja sklopa sastavljenog iz ova tri elementa.
 Nikola M. Maksimovic: PRORAČUN PRIJEMA ENERGIJE Teleskopskog amortizera 6

3. PNEUMATIK ( GUMA )

a) STATIČKA REAKCIJA GUME

Reakcija gume u slučaju statičkog sabijanja može se definisati funkcijom tipa

R  K  CPm ................................................( 3 )

Koeficijent a ima neku vredost

izmedju 1,01 do 1,03. Konstante K i
m određujemo iz dijagrama koji daje
proizvođač za statičko sabijanje
gume ili pak za dinamičko
saabijanje.
Uzimanjem odgovarajućih vrednosti
za R i H dveju dovoljno udaljeniih
tačaka i njihovom smanom u
jednačini (1) dobijemo

R1  K  C p1m R2  K  CP 2 m

Sl.9
Rešavanjem sistema jednačina (2) i (3) po K i m dobijamo:

log R1  log R2
m
log H 1  log H 2
log R1  log R2
log K  log R1   log H 1
log H 1  log H 2

Apsorbovana energija pri statičkom sabijanju gume

H H
1
Egs  
0
R dh   K  C p m  dH 
0
m1
 K  C p m 1 .............................................( 4 )

Učinak apsorbovanja gume pri statičkom sabijanu gume je

E 1
 as   ..................................................................................( 5 )
Rmax C p m  1
Nikola M. Maksimovic: PRORAČUN PRIJEMA ENERGIJE Teleskopskog amortizera 7

b) DINAMIČKA REAKCIJA GUME

Reakcija gume islučaju dinamičkog sabijanja može se definisati jednačinom tipa

R  K  C p ma ...........................................................................( 6 )

Koeficijenti R i m određeni za slučaj statičkog sabijanja gume, koficijent m·a, koji

vodi računa o politropskoj pomeni možemo odrediti iz jednačine ( 6 ) .
Za proračun je dovoljno odrediti proizvod exponenata m·a odnosno

log R1  log R2
ma
log K
Koeficijenti K i m, statička i donamička sila ugumi u funkciji ugiba ya nosnu i glavnu
nogu, kao i odgovarajući dijagrami krutosti guma dati su u poglavlju 3.
Dinamička sila na gumi u funkciji ugiba gume data jednačinom

Fgd  K  C p ma

Statička sila na gumi u funkciji ugiba gume data je jednačinom

Fgs  K  C p m

c) RAD GUME

Apsorbovana energija pri statičkom sabijanju gume

Apsorbovana energija pri dinamičkom sabijanju gume

1
Eg   K  C p ma 1
ma  1

1
S   0,43234
m1

1
d   0,42041
ma  1
Učinak apsorbovanja pri statičkom sabijanju
Učinak apsorbovanja pri dinamičkom sabijanju
Gore navedeni koeficijenti važe za glavnu nogu stajnog trapa.
Nikola M. Maksimovic: PRORAČUN PRIJEMA ENERGIJE Teleskopskog amortizera 8

Učinak apsorbovanja pri dinamičkom sabijanju manji je od učinka apsorbovanja pri

statičkom sabijanju gume.
Apsorbovana energija – rad gume pri dinamičkom sabijanju je za nosnu nogu

Eg = ηd ·R · Cp = 0,428217 · R · Cp
1
s   0,4402..........................................................................................( 13 )
m 1
1
d   0,428217...................................................................................(14)
a  m 1
a glavnu nogu je

Eg = ηd· R· Cp = 0,42041· R· Cp
Statička sila gume je

Fgst  K  C p m
Dinamička sila na gumi je

Fgd  K  C p ma

Kod proračuna amortizacionog sistema sila na točku je merodavna sila za proračun

prijema energije gume.

4. AMORTIZER (ULJNO-AZOTNI)

a) SILA VAZDUHA REKUPERATORA

Nikola M. Maksimovic: PRORAČUN PRIJEMA ENERGIJE Teleskopskog amortizera 9
Sila na klipnjači amortizera jednaka ja zbiru sile vazduha, sile ulja i sile treja između
pokretnih spojeva.

Ram = Rv + Rulja + Rtr

 Vo 
Rviz  po  Akl    .............................................................................( 7 )
 Vo  Akl  Ca 
Sila na klipnjači amortizera pri statičkom sabijanju azota je data jednacinom (7)
Upotrebljene oznake u jednačini (7) predstavljaju

po - početni pritisak gasa azota

Vo- početne zapremina azota
Akl - površina poprečnog preeseka klipnjače

Sila na klipnjači amortizera pri dinamičkom sabijanju azota

n
 V0 
Rv  p0  Akl    ...............................................................................( 8 )
 V0  Akl  Ca 

Ca (cm) - hod amortizera

n = 1,3 – koeficijent politrope

Sila na točku pri statičkom sabijanju amortizera

 V0   1 
Fti  p0  Akl    
 V0  Akl  Ca   cos  1 

1 Vrednosti
Ppol - Pritisak u amortizeru za politropsku kompresiju
Rviz - Sila na klipnjači amortizera za izotermsku
kompresiju
Rv - Sila naklipnjači amortizera za politropsku
kompresiju
Rtp - Sila na točku za politropsku kompresiju
Rti - Sila na točku za izotermsku kompresiju

Ha
4.3.2. SILA TRENJA

Sila trenja za amortizar noge polužnog tipa

Ft
 2a  b  Ca 
Rtr  Rt  sin  0     f tr
 b  Ca 
Nikola M. Maksimovic: PRORAČUN PRIJEMA ENERGIJE Teleskopskog amortizera 10
Upotrebljene oznake u jednačini (21) predstavljaju

Rt - sila na tocku
Ra - sila amortizera
αo - ugao nosne noge prema vertikali

a = 47.5 cm, b = 11.5 cm

ftr = 0.10 do 0.15 - koeficijent trenja za teleskopske noge

ftr = 0.12 - usvojeni koeficijent trenja

Iz mnogih eksperimentalnih nalaza konstantovalo se da je reakcija usled trenja

oko 10 do 12 % od reakcije vazduha na početku hoda i 6 do 8 % na kraju hoda.
Čineći malu netačnost može se usvojiti neka vrednost od 8% za klateće
amortizere.
Ukupna reakcija rekuperatora dobija dakle sledeći izraz, vodeći računa,
da su u povratnom hodu sile trenja suprotnog predznaka.

Statička reakcija pri sabijanju :

 l 
R  1.08R1  o  ................................................( 9 )
 lo  Ca 

Statička reakcija u povratnom hodu:

 l 
R  0.92R1  o  ................................................( 10 )
 lo  Ca 

Dinamička reakcija pri udaru

n
 l 
R  1.08R1  o  ........................................( 11 )
 lo  Ca 

Dinamička reakcija u povratnom hodu

n
 l 
R  0.92R1  o  ................................................( 12 )
 lo  Ca 

Na slici 10 dat je primer statičkih i dinamičkih reakcija nekog amortizera

Smatra se da pod statičkim opterećenjem stajni trap treba da bude sabijen 2/3
svog ukupnog hoda i tako se biraju parametri amortizera :
- početna zapremina,
- pocetni pritisak i
- prečnik koji utice na promenu zapremine tokom sabijanja amortizera.
 Nikola M. Maksimovic: PRORAČUN PRIJEMA ENERGIJE Teleskopskog amortizera 11

SILA ULJA amortizera – hidraulična kočnica

Hidraulicko kočenje postiže se prolazom ulja kroz prigušne otvore pogodno

dimenzionisane za dobijanje željenog otpora..
Otpor kretanja klipa plunžera usled proticanja ulja dat je proizvodom razlike pritiska
sa jedne i sa druge strane prigušnika i efektivne površine klipa plunžera – Aulja.
Na osnovu TORRICELLI-jeve formule brzina isticanja ulja kroz otvor je

2  p
Vulja   ......................................................................( 13 )


Upotrebljene oznake u jednačini (13) predstavljaju:

ρ= γ/g - gustina ulja ; μ = 0,8 – koeficijent isticanja
Porast pritiska kod proticanja fluida je

1 
p    Vulja 2 .................................................................( 14 )
 2
2g

Aulja · Vulja = f · Vkl ................................. (14.1)

Ako u jednačini (14) zamenimo Vulja iz jednačine (14.1) dobićemo

1  Aulja 2  Vkl 2
p    .........................( 14.2 )
2 2g f2

Upotrebljene oznake u jednačini (14) predstavljaju

f - površina prigušnih otvora

Aulja - površina klipa plunžera
Vkl - brzina klipnjače amortizera

Sila ulja koja deluje na plunzer - Fulja = Aulja · Δ p

1  Aulja 2  Vkl 2
Rulja    ....................................................( 15 )
 2 2g f2

c) UKUPNA REAKCIJA AMORTIZERA

Ukupna sila za dinamičko sabijanje amortizera
Analitički izraz za ukupnu silu amortizera - Ra dobijamo sabiranjem jednačina
n
  1 γ Aulja  Vkl  2a  b  Ca 
2 2
V0
Ra  P0  Akl     2   Rt  sinα 0     ftr
 V0  Akl  Ca  μ 2g f  b  Ca 
2
Nikola M. Maksimovic: PRORAČUN PRIJEMA ENERGIJE Teleskopskog amortizera 12
Ukupna sila amortizera za statičko sabijanje amortizera
 V0   2a  b  Ca 
Rai  P0  Akl      0,12 tg 0   
  V0  Akl  Ca   b  Ca 
Rai
Rtiu 
cos  0
4.5. PRORACUN AMORTIZACIONOG SISTEMA prema BAZZOKI-ju

Do sada je analiziran način odvojenog funkcionisanja svakog pojedinog

elementa od kojih je sastavljen amortizacioni system, prolazimo sada na proučavanje
funkcionisanja celog sklopa.

a) Izbor gume i određivanje u prvoj približnosti potrebnog hoda amortizera

Obično je iz propisa za ispitivanje ili iz uslova za konstrukciju definisana

vertikalna komponenta brzine sletanja, sa kojom je moguće dodirnuti tlo a da pri tome
reakcije udara ne budu veće od kritičnih vrednosti;naravno da je pored toga
definisana i maksimalna težina aviona pri sletanju.
U trenutku dodira sa zemljom deo težine aviona nije više uravnotežen
uzgonom, ovaj procenat težine menja se obično između početka kontakta I kraja faze
udara i to usled promene bilo napadnog ugla krila na putanji, bilo horizontalne brzine.
Ako pretpostavimo da avion zadržava u odnosu na horizontalu konstantan
položaj za vreme cele faze sletanja, promena napadnog ugla na putanji može iznositi
oko 4 do 6°, a težina neuravnotežena uzgonom na kraju faze udara može viti važan
deo od ukupne težine 0,5 do 0,6W L. Ako zbog uprošćenja uzimamo da je deo od W L
neuravnotežen uzgonom konstantan između početka I kraja faze, udara, onda je
vrednost od 0,333 od ukupne, koju obično propisuju neki propisi ispitivanja,
zadovoljavajuća.
Energija koja mora biti apsorbovana u amortizacionom sistemu stim da reakcije
ne budu veće od kritičnih je dakle:

1
E  Wl  v 2  0.333WL  C P  Ca  ..............19 
2
Vrednost koeficienta opterećenja propisije konstruktor ili je određena propisima i
obično se kreće od 2,5 do 3,5.
Noviji propisi za ispitivanje američki i engleski dodaju nov uslove, čija se
primena smatra, kao vrlo važna: amortizacioni sistem aviona osim mogućnosti, da
apsorbuje energiju udara koja odgovara normalnoj vertikalnoj brzini, pri čemu su
reakcije tla u granicama treba takođe biti u stanju da primi energiju koja odgovara,
povećanoj brzini Vs s tim daje reakcija tla u granicama dopuštenim otpornošću
stajnog trapa i to obično do vrednosti 1,5 x W L. Obično propisana vrednost za
povećanu brzinu Vs je1,18.V..
Odgovarajuća energija udara je:
1
 
E  Wl  vs 2  0.333WL C ps  Cas ..............  20 
2
Da bi amortizacioni sistem bio u stanju, da apsorbuje i ovu energiju udara,
očiglednoje, da u uslovima normalnog sletanja,amortizer kao i guma ne smeju da
postignu kraja i mogući hod, već moraju zadržati izvesnu rezervu u hodu.
Nikola M. Maksimovic: PRORAČUN PRIJEMA ENERGIJE Teleskopskog amortizera 13
Ako bi amortizacioni organi postizali krajni hod pri brzinama normalnog sletanja,
onda bi u slučaju povećanja brzine udar bio tvrd, energija udara bi se apsorbovala
deformacijom konstrukcije, reakcija bi dostigla i brzo prestigla vrednost dopuštenu
otpornošću konstrukcije. Granica sigurnosti stajnog trapa je dakle direktno vezana sa
sposobnost apsorbovanja energije koja odgovara povećanoj brzini Vs.
Guma se obično bira u odnosu na statično opterećenje koga treba da nosi i u
vezi raspoloživog prostora za njeno uvlačenje.
Ako je maksimalni ugib određen od proizvodjača gume C max, onda se za
korisni ugib pri normalnim sletanjima može uzeti u prvoj približnosti:

C pn  C p max / 1.3.................................( 21 )

Treba zatim odrediti odgovarajući pritisak punjenja sa brzinom udara, potrebna

rezerva u hodu za zadovoljenje uslova sletanja sa povećanom brzinom može biti
mnogo manja, pri normalnim sletanjima može se iskoristiti deo maksimalnog hoda
ovako određen;

Ca  Ca max / 1.05................................( 22 )

Energija koju guma apsorbuje određuje se iz dijagrama proizvođača gume ili

ispitivanjem na bacanje same gume ili računskim putem.
Za slučaj normalnog sletanja energija gume se računa:

1
E pn   K  C pn ma 1 ..............( 23 )
m a  1

Energija koju treba amortizer da apsorbujeje:

Ean  E  E pn ...................................( 24 )

Za globalni proračun hoda amortizera može se uzeti as  0 ,70 do 0 ,75 ako
se radi o amortizeru sa konstantnim otvorom i as  0 , 85 do 0 , 90 za amortizer sa
promenljivim presekom otvora;

Ean
C an  .............................( 25 )
Ranas

Maksimalni hod koga treba predvideti za amortizer biće:

Ca max  1.05Can ................................( 26 )

b) Proračunavanje amortizacionog sistema za fazu udara

Problemi koji se ovde postavljaju su dvojaki:

1. Za dati amortizacioni sistem odrediti dinamičke karakteristike.
Nikola M. Maksimovic: PRORAČUN PRIJEMA ENERGIJE Teleskopskog amortizera 14
2. Za određena dinamičke karakteristike koje treba da poseduje neki
amortizacioni sistem, pogodno dimenzionisati razne elemente u cilju dobijanja
željenih rezultata.
Osvrnućemo se na amortizacioni sistem sveden na šemu u slici 1. i proučićemo
kretanje težišta padajuće mase W L.
Zanemarimo za prvo vreme masu točka i onih elemenata stajnog trapa i
amortizera koji su čvrsto vezani za sam točak, mada, kao što ćemo kasnije videti,
uticaj ove mase na funkcionisanje celog sklopa nije baš zanemarljiv pri određenim
uslovima.
U trenutku kada guma dodirne zemlju, brzina celog sistema je v , a
odgovarajuća kinetička energija je:
1
E= WL v 2 ..................................( 27 )
2
Kao što smo videli u glavi 4-a, amortizer poseduje početnu reakciju R1 – p1
s.r.sve dok reakcija tla ne postigne ovu vrednost imamo samo ugib gume. U ovoj
prvoj fazi brzina ugiba gume je jednaka brzini v mase W L;

V p  v  const
Za prvu fazu udara gde R  R1 , može se pisati;

R=WL d 2C p / dt 2  kC pma ........( 28 )

1
 R1  ma
Gde je R  R1 imamo C p1   
 k 
Brzina mase W L na kraju prve faze je

E  0,333WL .C p1  E1 / 2g
V1  ....( 29 )
WL
apsorbovani rad gume pri ugibu od 0 do Cp1 određen bilo grafički
planimetriranjem dinamičkog dijagrama gume, bilo analitički iz;

1 m 1
E1  kC p1 Kgm
m  1
Kada je reakcija R1 postignuta, počinje da se kreće i amortizer, analiziraćemo
istovremeno kretanje gume i amortizera. Pošto se oni direktno poklapaju, biće:

dRp / dt  dRa / dt  dR / dt.................( 30 )

Ovaj izraz možemo takođe pisati:

dRp / dC p dC p / dt  dRa / dCa dCa / dt  dR / dt.........( 31)

Međutim:

dC p / dt  V p  brzina ugiba gume = m/sec.................(32)

Nikola M. Maksimovic: PRORAČUN PRIJEMA ENERGIJE Teleskopskog amortizera 15

dCa / dt  Va  brzina ugiba amortizera = m/sec.........(33)

dC / dt  V p  Va  ukupna brzina mase TL= m/sec....(34)
dR p / dC p  R p,  krutost gume = kg/m.......................(35)
dRa / dCa  Ra,  krutost amortizera...........................(36)

Možemo dakle pisati:

R p, V p  Ra,Va  R ,V ...........( 37 )
Vp  Va  V ....................( 38 )
Odavde imamo:
Rp,
Va  V ...................( 39 )
Ra,  Rp,
Ra,
Vp  , V ..................( 40 )
Ra  R p,
Ra, Rp,
R  ,
.....................( 41)
Ra,  Rp,
Brzine ugiba amortizera i gume su dakle obrnuto srazmerne njihovim krutostima.

Odredićemo sada krutost Rp i Ra:

d( kC pm )
R  dRp / dC p 
,
 km C pm 1  A.......( 42 )
p
Cp
,
Iz ove jednačine izračunamo Ra :

l0 s 3f 1 dv
R  dRa / dCa  1,08R1   
,
 2 2  va a
 l0  Ca 
1
su 
a
dCa

dva
Ra,  B  C va ...............................................................( 43 )
dCa
Jer su uvedene sledeće oznake
l0 s 3f 1
B  1,08R1    i C 2 2
 l0  Ca 
 1
su 
Krutost amortizera nije samo funkcija hoda samog amortizera, već zavisi bilo od
brzine amortizera, bilo od dva/ dCa, koje su sa svoje strane obe zavisne prema 39 od
krutosti Ra, koju zapravo želimo odrediti.
Ako izraz ubacimo u i razvijemo, dobićemo diferencijalnu jednačinu;
dva
C  va2   va  B  A   A  0.................................( 44 )
dCa
Nikola M. Maksimovic: PRORAČUN PRIJEMA ENERGIJE Teleskopskog amortizera 16
Za čije analitičko rešenje nailazimo na nerešive teškoće. Analitičko proučavanje
istovremenog kretanja gume i amortizera nailazi dakle na zatvoren put, a time i prvi
problem koga smo svi zadali, t.j. proračun dinamičkih karakteristika, određenog
amortizacionog sistema.
Sprovedeni su razni sistemi približnog proračuna ili bazirani na uprošćujuće
pretpostavke, naročito koristeći metod postepene integracije (vidi bibliografiju- na
kraju).
Međutim ovi sistemi rešavanja ne vode računa o nekim fenomenima, koji, kao
što ćemo dalje videti, imaju bitnu važnost u funkciji amortizera.
S druge strane, ako je neki amortizacioni sistem već konstruisan, najkraći i
najsigurniji put za određivanje njegovih karakteristika je izvršiti ispitivanja bacanjem.
Drugi gore pomenuti problem, t.j. dimenzionisanje amortizacionog sistema koji
bi odgovarao unapred određenom dijagramu, što je zaista i najvažnije, može pak biti
prilično lako analiziran i rešen.
Vratimo se jednačinama 39-40-41 i posmatrajmo tačku R= R1.
Pošto je u trenutku, kada je reakcija tla R, postigla vrednost R1, brzina
amortizera nula, za Ra imamo sledeću vrednost:
l0
Ra, 1  1,08R1   
 l0  Ca 
1

Što je krutost samog rekuperatora

ma 1
,
R p1  kmaC p1
, ,
Pošto su Ra i R p poznate izračunaćemo va1 pomoću sledećeg obrasca
,
Rp1
va1  v1 .......................................................( 45 )
,
Rp1  Ra1
,

Pri upoređenju dijagrama iz slika 9 i 10 vidi se, da je za R=R1, krutost gume

mnogo veća od krutosti samog rekuperatora. Vrednost V a je prema tome mnogo
veća od Vp, pri vrednostima R nešto većim od R1, guma, koja je ranije bila jedina što
se sabijala, obustavlja skoro potpuno svoj hod, te ukupna brzina v prelazi skoro
potpuno na amortizer. Ako bi sklop točka sa klipnjačom amortizera imao masu nula,
tada bi amortizer, u trenutku kadaje R=R1, trenutno dobio neku brzinu V a, a njegovo
bi ubrzanje bilo beskonačno. Brzina Va, mada je znatna, ne bi bila ona koja se
proračunava iz /45/ jer, ako odbacimo pretpostavku, da je početna brzina amortizera
nula, trebalo bi voditi računa i o otporu ulja, koji bi menjao krutost samog amortizera.
Pošto u stvarnosti sklop točka sa klipnjačom amortizera ima neku
nezanemarljivu masu, ubrzanje postaje konačno, brzina amortizera polazi u stvari od
nule, ali u kraćem roku postigne vrlo veliku vrednost.
Ranija pretpostavka, da je otpor ulja za R=R1 i jednak nuli ostaje dakle na
važnosti, a takođe važe i vrednosti za Ral i R1, koje smo ranije izračunali. Međutim,
kao što smo rekli, u kratkom vremenskom intervalu oko 1/200 do 1/100 sec-va dobija
neku vrlo visoku vrednost i prema tome, ako presek otvora za prolaz ulja nije veliki,
dobijamo energično kočiono dejstvo. Ubrzanja, kojima podleže masa točka sa
klipnjačom amortizera, su mnogo velika / veličine 20 do 40 g /, zato odgovarajuće sile
inercije nisu za zanemarivanje. Usled kočionog dejstva ulja, brzina amortizera odmah
naglo opada a stim i njegova krutost, opadanje krutosti amortizera utiče na ponovno
povećanje brzine i tako dalje. Pri kretanju amortizera za vreme hoda sabijanja javljaju
se dakle stalne pulzacije koje prouzrokuju neregularne i promenljive reakcije.
Oscilacije ukupne reakcije i brzine amortizera su jasno prikazane u eksperimentalnim
Nikola M. Maksimovic: PRORAČUN PRIJEMA ENERGIJE Teleskopskog amortizera 17
dijagramimana slikama 2 i 3. Kao posledica ovakvih oscilacija, kapacitet
apsorbovanja energije od strane celog sistema je osetno smanjen. Da bi dobili dobro
funkcionisanje amortizera potrebno je uspeti prigušiti što je moguće pre oscilatorno
kretanje klipa samog amortizera. Za postizanje toga rezultata potrebno je, da presek
za prolaz ulja nema konstantne vrednosti, već da je promenljiv sa hodom amortizera.
Sva ispitivanja bacanjem amortizacionih sistema pokazala su u manje ili više
izraženoj formi pulzirajući fenomen bilo brzine bilo reakcije amortizera shodno gore
navedenome.
Na slikama 5 i 6, koje prikazuju ponašanje amortizera aviona MB323 sa
promenljivim presekom otvora za prolaz ulja, vidi se da brzina amortizera posle prve
grube oscilacije, koja nastaje usled udara u tačci R=R1 ima regularan tok bez
pulzacija. Konstruktivna šema ovog amortizera data je na slici 7; promena preseka
otvora za prolaz ulja data je na slici 8. Iz ove slike se vidi da je, za prigušenje
pulzacija pri kretanju amortizera, potreban širok presek početnog prolaza, koji se
smanjuje sa hodom, da bi zatim zadržao skoro konstantnu vrednost dok bi se u
krajnjem delu ponovno proširio. Nije međuitim rečeno, da ovakav tok preseka za
prolaz ulja u odnosu na hod može biti uopšten, drugi amortizeri proračunati po istom
metodu mogu imati dijagrame potpuno različitih oblika. Posle analize glavnih
fenomena u funkcionisanju amortizera, proučićemo mogućnosti proračunskog
određivanja optimalnog dimenzionisanja.
Poznate su, na bazi ranije izvedenih proračuna, vrednosti: R n, Cpn,Can,
dinamički dijagram gume i ukupna energija, koju treba apsorbovati, nacrtaju se sada
/slika 11/ na paru ortogonalnih osa sa hodovima kao apscise i reakcijama kao
ordinate dinamički dijagram gume, horizontalna linija za R=Rn i vertikalna za C=Cpn
+Can

Stvarni dijagram sistema treba ucrtati unutar slike OABCO

'
Za R=R1 krutost sistema je R1 što se određuje prema ranijem izlaganju.
U tačci 1 povuće se prava sa nagibom R1,. Ova prava biće tangenta u 1
stvarnom dijagramu.
Za dovršavanje dijagrama treba imati u vidu uslove, koje treba ovaj da zadovolji
i to:
1 Površina dijagrama treba da bude jednaka energiji koju treba apsorbovati E
Nikola M. Maksimovic: PRORAČUN PRIJEMA ENERGIJE Teleskopskog amortizera 18
2. U svakoj tačci dijagrama:
Ra, R p,
R 
,
 R'p
R R
,
a
,
p
T.J. za datu vrednost R krutost sistema je uvjek manja ili jednaka krutosti
gume.
3. Za C= Cn, v=O i reakciju dolazi samo od rekuperatora.
Ako je rekuperator tako podešen, da za Ca=Ca2 R=Rn, onda se stvarni dijagram
'
sistema završava u B.Za ovu tačku odredićemo R2 , vodeći računa, da je reakcija,
'
ulja nula. Polazeći od B povlači se pravanagiba R2 .
4. Dijagram mora imati dobro zaobljen tok. Vodeći računa o svim ovim
uslovima, može se nacrtati stvarni dijagram prikazan u slici 11 krivom O-1-D-B.
Dijagram sistema mora se sada dopuniti za povratni hod. Cilj, koga težimo
postići, u povratnom hodu je poništiti što veću količinu energije akumulisane pri
udaru, s tim da se mali deo energije zadrži za vraćanje amortizera i gume, da bi ovi
mogli primiti naredne udare. Pošto guma ima mali ciklus histereze, dijagram
povratnog hoda sistema dat uje u krajnjem slučaju karakteristikom povratnog hoda
gume i zatim apscisnom osom, pretpostavljajući u tom slučaju, da je elastična
energija akumulisana od strane rekuperatora sva utrošena u savlađivanju otpora pri
prolazu ulja. Idealni dijagram povratnog hoda datje krivom BEFO. Stvarni dijagram
mora biti nacrtan iznad ove linije.

Polazeći od tačke 3 u kojoj je reakcija jednaka reakciji povratnog hoda

rekuperatora manja od one pri udaru usled trenja, ucrta se kriva koja se postepeno
udaljuje od krive gume i završava se tangentno na apscisnu osu, kao štoje prikazano
u slici 11 krivom 3-G-R-O.
Vraćena energija E, koja je određena površinom 2-3-G-H-C, pretvara se u
potencialnu energiju aviona.Ako je FL deo težine aviona koja nije više u ravnoteži sa
uzgonom, visina otskoka je data sa;
Er
Hl 
WL
Učinak poništenja energije je:
Nikola M. Maksimovic: PRORAČUN PRIJEMA ENERGIJE Teleskopskog amortizera 19

ER  Ea
di 
Ea
Ucrtavši karakterističan dijagram, analiziraćemo kretanje sistema, da bi mogli
dimenzionisati otvore za prolaz ulja, koje bi davale željeni dijagram rekacija. Ovo
proučavanje razvija se metodom ”korak po korak” pomoću prostih operacija.
Podeli se hod sistema u pojedine intervale jednake međusobno- i kod svake
podele povlače se odgovarajuće vertikale.
Iz dijagrama sistema jemoguće sada izvući dijagram samog amortizera.
Za svaki interval čita se hod C i rekacija R; za svaku reakciju čita se
odgovarajući hod gumeCp.
Hod amortizera je dat sa;
Ca=C-Cp
Moguće je dakle nacrtati dijagram hod amortizera – reakcije amortizera.
Ovakav dijagram je prikazan naslici 12 na kojoj je takođe nacrtana
karakteristika rekuperatora.
Ističe se, da za Ca=O dijagram treba da tangira na karakteristiku rekuperatora.
Elementima, koje očitavamo iz crteža na slici 11, sastavlja se tabela 1.
Napravivši bilans energije na početku i na kraju svakog intervala, možemo pisati:
Ei  1 WL v 2 - energija na početku intervala
2
E  0.333WL C - porast energije usled težine neuravnotežene
uzgonom
 Ea - apsorbovana energija = površina I-N-P-Q.
EF  Ei  E  Ea - energija na kraju intervala
Krajnja brzina je:
2gEF vi  v f
vf  a, srednja ukupna brzina u intervalu je vm 
WL 2
Ca  Caf  Cai
Ca  porast hoda amortizera u int ervalu
Cai  hod amortizera na početku intervala
Caf  hod amortizera na kraju intervala
Moguće je izračunati srednju brzinu amortizera u intervalu:
Ca
vam  v
C m
Na slici 11 je data promena ukupne brzine sistema v a na slici 12 je data
promena brzine samog amortizera u funciji pomeranja.
U ovovm dijagramu se vidi , da brzina amortizera, po po skoro trenutnom
postizanju velike vrednosti, strmo opada, da bi zatim ponovo i posepeno rasla.
Ako otvori za prolaz ulja, kao kao što smo ranije videli, nisu pogodno
dimenzionisani, prva gruba oscilacija brzine amortizera neće biti prihusena, već će se
oscilacije nastaviti za ceo hod, a kao posledica toga imaćemo takođe promene u
reakciji amortizera.
Nikola M. Maksimovic: PRORAČUN PRIJEMA ENERGIJE Teleskopskog amortizera 20
Podelimo na sl.12 hod amortizera u jednake delove – intervale. Za svaki interval
poznata nam je ukupna reakcija R i reakcija vazduha plus trenje; reakcija ulje biće:
Ro  R  RI M
Poznata je takođe brzina amortizera va
Ako odredimo oblik preseka za prolaz ulja kroz dijafragmu, možemo takođe
definisati vrednost koeficijenta isticanja.
Ova vrednost se određuje eksperimentalnim putem ili pak koristeći rezultate već
ispitanih amortizera. Vrlo je važno da vrednost koeficijenta isticanja bude tačno
određena jer svaka mala greška povlači znatne promrne u vrednosti otpora
proticanja.
Površina prigusnog otpora :
1 vam  s13
s gde su:
 R 2g
  specifična gustina ulja 0,873 kg/dm3
s1  efektivni presek klipa
vam  brzina amortizera
g  gravitaciono ubrzanje
  koeficijent isticanja = 0.8
Treba naglasiti da ako se menjaju dimenzije preseka sa hodom, menja se
takođe vrednost za  u manje ili više važnoj meri. Vidi sl.13a.

Potreban presek otvora se računa prema obrascu :

 s 3f
su  va
2Ro  2
Ukoliko je amortizer sa promenljivim otvorom vrši se upoređenje otvora sa
zadanim otvorom u tom koraku i ako postoji razlika veća od 0,2% vrsi ponovni
Nikola M. Maksimovic: PRORAČUN PRIJEMA ENERGIJE Teleskopskog amortizera 21
proračun amortizacionog sistema u tom koraku sa novom silom ulja koja je veća od
prehodne ako je dobivena površina manja i obrnuto, i sve dok se ne postigne da
razlika prigušnih otvora bude manja od 0,2%.
Ova je metod proračuna je primenjen na različite tipove amortizera i davao je na
ispitivanjima rezultate koji su se poklapali sa proračunima.
Primetimo da se u ovom proračunu zanemaruju inercione sile pokretnih masa
(tocak i klipnjača amortizera) ali su ispitivanja pokazala da ovo uprošćenje ne utiče na
rezultate ispitivanja. Učinak apsorbovanja ovakvim metodom proračuna je za
amortizer sa iglom nosne noge avina Lasta1 iznosi 92%.
AMERIČKE I ENGLESKE NORME DOPUŠTAJU DA REAKCIJA UDARA
DOSTIGNE VREDNOST OD 1,5 x Rmax ZA SLUČAJ DA BRZINA SLETANJA BUDE
1.18 V od projektovane brzine sletanja. Obično kada se vrše ova ispitivanja poraste
hod amortizera 10% i sila udara 30% što je porast primljene energije sletanja od
40%, što je opterećenje stajnog trapa ispod dozvoljene sile od 1,5Rmax.

METOD ZA EKSPERIMENTALNO ODREĐIVANJE koeficijenta isticanja 

Uređaj koji se upotrebljava za eksperiment- alno odredjivanje koeficijenta
isticanja  za neki odredjen o t v o r prikazan je na slici br. 16

Zatvoren rezervoar ima na dnu ciiinaričnu komoru B precnikia cilindra

amortizera. Cilindrična komora zatvorena je dijafragmom C na kojoj se nalazi
prigušni otvor za ispitivanje. k o j o j je izveden koji želimo ispitati. Na poklopcu
rezervoara montiran je manometar E. Rezervoar je pod konstantnim pritiskom tokom
ispitivanja preko slavine D.
Nikola M. Maksimovic: PRORAČUN PRIJEMA ENERGIJE Teleskopskog amortizera 22
Hronometrisanjem vremena potrebnog da određena zapremina Q fluida pređe
kroz otvor pod dejstvom konstantnog pritiska p, dobijamo prost način za određivanje
.
Ako je t potrebno vreme za isticanje zapremine Q pod pritiskom p imamo:
Q 1
vf   brzina koja odgovara brzini klipa amortizera.
t sf
1 2 psu2t 2
 vrednost koja se dobija za uobičajena rešenja koja se koriste za
2 Q2
stajne trapove je između 0,75 do 0,85. Inače kao fluid za ispitivanja koristi se voda
jer nema uticaja viskoziteta na rezultate ispitivanja.

Literatura:
1. “ Landing Gear Design for Light Aircraft – Volume 1 “
1986., Ladislav Pazmany, San Diego, California

2. “ Landing Gear Design Handbook”

1982., Norman S. Currey , Lockheed – Georgia Company

3. “ Proračun uljno pneumatskih amortizera “

1954. , E. Bazzocchi , izveštaj sa kongresa u Parizu

4. ”Čvrstoća aviona ”
1951. , S. N. Kan, I. A. Sverdlov

5. ” Konstrukcija aviona ”
1970., Sima Milutinović, Beograd

6. Ilija Krivošić: Vežbe iz PRORAČUNA KONSTRUKCIJA LETILICA

1971/1972