lFryi..

$
r.li'-',,."r.1.,it
./:hi *_."..-AI
*-X*ii.l-ri'l.f,ti
iiii
L : ' - ;
*rt
'{i r
ia; li
:r{,:
!+r
 lli=.-l:
iff$i
fjiit,
:r
t.
 '77aas
fyq lluJaea nur oun npzoa "LoXloal ut'ou ua?aorl
h ; tU
 UVOD

isalo se mnogo o Crnoi Gori. Pisali su Crnogorci, ati ioi

viie drugi. lzazivala ie niihovo divlienie borba Crnogoraca.
Dva spieva, koii su, osamlieni u kniiievnosti iuinih Slavena, do-
stigli ponosnu visinu maloga broia remek diela sviefslcekniiiev-
nosti, >>GorskiVienac<<i >Smrt Smail-age eengi6a<<, himne su
dielima crnogorskihseliaka.
Od dolazka kniaza Pefra Karadordevi6a na srbski priestol go-
dine 1903. pisalo se viie nego ikada, ali ne o Crnoi Gori, nego
protiv nie. Svi, koii su bili u sluibi Karadordevi6a, napadali su
Crnu Goru. Bilo ie medu niima i Crnogoraca. Oni su uviek na-
stoiali, da budu u napadaiima naibezobzirniii. Nifko nikoga ne
mrzi tako, kao izdainik izdanu domovinu.
Zamah borbe Beograda protiv Crne Gore bio ie u iednorn
frenutlcu tako snaian, da ie ponio sa sobom u logor nepriiatelio
Grne Gore i mnoge, koiima famo niie bilo miesto. Zagrebaiki lisf
>Pokret<<gotovo ie liubomorno pazio, da mnogo ne zaostane za
zagrebaEkim>>Srbobranom<<. Cak i >>Obzoru<< se po koii puf po-
mradilo zdravo gledanie na sfvari. Ni niemu, kao ni >Pokreiu<,niie
bilo iasno, da time rade protiv interesa svoga naroda. Voditi de
bru politiku, znaii predvidati. Oni nisu predvidali mogu6e dalp
posliedice takvoga svoga driania. To se kasniieizpaitalo. U doba
te borbe i tih pomeinia'na slaveskomiugu ia sam uiao u politi&i
iivot.
 u prvoi polovini godine 1907., sastavliena ie no celiniu
noga nadirania novih balkanskihdriava Prema Jadranu. lz foga bi
vlada Dr. Lazara Tomanovi6a.Niena predhodnica ostala ie u ma-
se moglo zakliuiivafi, da ie Austrougarskamonarhiia, u vlastitom
niini u Narodnoi skupitini i zato ie demisionirala.Tomanovi6eva interesu, trebala bifi nakloniena Prema Crnoi Gori i pomagati
vlada rekonstruiranaie podetkom travnia 1909. godine. Tom pri- nieno iadanie. Medutim €emo kasniie vidieti, da se ne samo
lilom ia sam uiao u vladu kao ministar pravde i zastupnik mini-
uporno borila profiv teritoriialnoga proiirenia Crne Gore, nego
stra prosviete i crkvenih poslova. Od tada sam nePrestanosudie-
ie u dva maha pomagala rad, za koii ie vierovala,da bi ie mogao
lovao u polifidkom iivotu Crne Gore, u svim nienim borbama,
dovesti u poloiai da zauzmeCrnu Goru. Niie ovo osamliensludai,
nienim uzponimai nienim posrtaiima,sve do beogradskogapu6a
da su ausirougarskidriavnici izpuitali iz vida traine inferesetrdedi
27. oiuika god. 194t. lz toga perioda crnogorske poviesti ielim
za privremenim uspiesima.
poneito oteti zaboravu, a drugo opet, o 6emu se zlonamierno
obavieitavalo, prikazati u pravome svietlu. Medufim, dogodaii Go dine 1918. ,4apadnesu sile dale cielu izt oinu obalu Ja-
ovoga perioda, u mnogome stoie Prema dogodaiima, koii su im drana, od Rieke do Bara, Srbiii, odnosnoJugoslaviii.Smatralesu,
neposredno predhodili, u qdnosu zakliuEkaprema svoiim premi- da ie uslied toga crnogorska driavna nezavisnostizgubila svoi
sama. TaIo ie potrebno ukratko obuhvatiti i fe predhodnice vre- raison d'6tre.
menu, o kome ie rie6.
InkorporiranieCrne Gore Srbiii provedeno ie via facti. Srb-
Joi iedna napomena.Kroz sve viekove turske vladavine nad
ska voiska okupirala ie Crnu Goru odmah nakon povlaienia
BaltcanomCrna Gora ie uspievala obraniti svoiu nezavisnostod
ausfrougarskihokupacionihtrupa. Medufim, ne postoii nikakav
Turat<a.Zahvaliuiu6ineprisiupainosti svoiih gorostasnihbrda i hra-
medunarodniugovor, niti uob6e bilo kakav medunarodnipismeni
brosfi svoiih sinova afirmirala se kao neosvoiivi bedem protiv
dokumenaf,koiim bi Crna Gora bila dana bilo Srbiii, bito Jugo-
turskoga nadirania na Jadran. Mnogi su u nienoi misiii iuvara
staviii.I fako Crna Gora medunarodnopravnoniie nikada posfala
Jadrana fraiili smisao niene driavnosti zaboravliaiu6ipri fome na
saslavnidio Jugoslaviie,ali ie sfvarno bila u sklopuzemalia,koie
nekadainie borbe Zete (danainie Crne Gore) s Raikom.
su ie sa6iniavale.Bila ie predana Beogradui niegovoi vladavinina
Dok ie bila u borbi s Turskom,Crna Gora ie uiivala nePo-
milost i nemilost. Time se naila u istome poloiaiu s Hrvatskom i
dielienu liubav kri6anskogasvieta, diie su brige, u to doba, bile
ostalim zemliama, diii ie pravni poloiai u driavnoi zaiednici Sr-
sia6ene pod bariakom borbe protiv polumieseca.Veneciia, Pose-
biia iziednadilasa svoiim feritorialnim pnoiireniem i sebi pr:idriala
bice, gledala ie u crnoi Gori svoiu predstraiu na izfoinoi obali
pravo izkliu€ivogarazpolaganianiihovom sudbinom.Naiavii se u
Jadrana. U toku devefnaestoga stolie6a uspiele su se balkanske
toi situaciii,prirodno ie, da ie Crna Gora vodila, kroz cielo vrie-
zemlie osloboditi od Turske, poito ie niena mod bila ved slomlie-
me fraiania Jugoslaviie, upornu i teiku borbu za poboliianie
na broinim priiainiim ratovima s ausfriiskim i ruskim carstvom.
wiefa svoiega iivofa. U toi borbi naila se na isfoi strani barikada
hgledalo ie, da Turslca,drianiem Sandiaka,samo privremenopri-
s ostalim zomliama,koie su imale istu sudbinu,a narodito s Hrvaf-
kriva budu6u misiiu Crne Gore, da bude brana proliv eventual-
skom, s lcoiomie ostala nerazdruiiva od poietka do kraia.

10 11
 Sve sukobe, o koiima ie ried, u koliko su sukobi medu zern-
liama iuinih Slavena,izazvalaie Srbiia. U vezi s tim bit 6e dosta
govora i o nienim poli+idkimcilievima i o sistemu niene vladavine.
Treba vidieti moralni, etiiki i politidki lik Beograda, da bi se
moglo shvatiii, zaifo ie Jugoslaviiaonako postala, onako iiviela i DAVANJE USTAVA
onako nesfala.
lma ih, koii tvrde, da ie i Jugoslaviia udinila iedno dobro odnos Srbiie Prema
[ [tzrok, koii ie pretvorio mriniu u traini
dielo. Temeliito ie izlieiila zemlie iuinih Slavena od zablude, koia o demu 6e kasniie biti
[l, Crnoi Gori, iak ie kao sudbina,
se zvala iugoslavenstvo.Medutirn meni izgleda, da ie ono ostalo postoiania mrinie poiedinci ne
|7oru. 7bo9 toga na iinienici
u tako ruinoi uspomenisamo zbog toga, ito ie oklevetano, da ie izko-
,nogu n!5ta promieniti. Mogu ie samo na ovei ili onai naiin
Jugoslaviia niegovo ostvarenie. Ni kao zabluda niie zasluiilo tako stanie, niie vazda
riifavati. Mrinia, kao i svako duSevno iednako
strainu sudbinu.
intenzivna.Potreban ie neki podraiai, ponekadie dovolina i sama
prisufnostmrienoga, pa da mrinia zbaci sa sebe PePeo mirova'
nia i izbiie u svoi svoio! snazi.Podraiai za mriniu srbiie bio ie tok
i
rafa s Turskom godine 1876. srbiia ie u tome ratu i tudena
Turcima
osramo6ena.crna Gora ie svoiom siainom pobiedom nad
na vuiiemdolu izarvala divlienie ciele Europe. osman-paia ie
zaroblien,selim-paia ie poginuor a Mukfar-paia ie s malim ostat'
kom pobiedene voiske pobiegao, osiavivii na boiiitu medu mrtvi'
ma i sve dastnikesvoga sfoiera. Pobiedu na vuiiemdolu obiavio
zapoviedi,u lroioi ie rekao, da
ie ruskicar ruskoivoisci u dnevnoi
od Rusiie.Dok ie slava crne Gore
ie mala crna Gora u slovi ve6a
dostigla whunac, ugled Srbiie ie pao na nulu. Razrniernocrno-
gorskom uzponu i srbskompadu rastao ie plamen srbske mrinie.
Kasniie 6emo vidieti, zoito ie Beograd pristupio otvorenom radu
Fa uniiteniu crne Gore ipak tek po dolazku kniaza Petra Kara'
dordevi6a na srbski priestol godine 1903'
upravu srbiie dobili su radikali na delu s Nikolorn Paiicem i
aadriali ie, uz neznatne prekide, za cielo vrieme vladavine kralia
Petra i za vladavine sina mu kralla Aleksandra do pred samu Pa-

13
12
 iidevu smrt. Paii€ ie uiivao veliko rusko povierenie. .Stekao ga ie
izgleda, tek sada bilo iasno, zaito su zvani u Beograd, da bi' se
nekadainiom borbom protiv Obrenovi6a i niihove politike naslona
ogradili od tih poklika, demonstrativno su napustili' Beograd i
na Austrougarsku.Inozemnoipolitici PaIi€ ie dao prayac naslona
pieili u Zemun. O tome incidentu niie pisalo beogradsko novin-
na Rusiiu.Time ie Srbiia posfala oslonac ruske politike na Balkcnu.
sfvo pa ie ostao nezaPaien.
Rusiia se niie odrekla Crne Gore. 7-adriani su iradicionalni Krunitbom ie naiavliena akciia srbiie za uiedinien[e iuinih
odnosi, ali ib crna Gora izgubila mnogo od' svoga priiainiega
Slavena. Beogradskiiugoslavenskipokret bio ie dobro organiziran'
znaienia. To ie osietila Srbiia, ali ie znala, da Rusiie Crnu Goru
I Na 6etu pokreta siaiala ie >>Narodnaodbrana<<. >>crna rukac
niie napustila. Ostaiudi uporno kod svoga plana, da Crnu Goru
ryata se niena revolucionarnasekciia. Vodsfvo iedne i druge imali
t'
i
t.
uniSti, Srbiia ie izabrala zaobilazni put, da ne bi izazvala odpor
l:.
I
su u rukama srbski aktivni dastnici. Organ beogradske akademske
{I , Rusiie. Organizirala ie stvarani6 unutrainiih sukoba u Crnoi Gori Jug<<kasniie ie nazvan >Piiemont<<. Niie mo-
lr. omladine >>slovenski
I i istodobno uplela borbu protiv Crne Gore u iugoslavenskipokref, pokreia, sveudiliitni pro-
gu6e iasniie iztadi cili pokreta. ldeolog
kome se uspiela sfaviti na delo. >>Narodna odbra-
JI fesor Jovan Skerti6,.bioie voda te omladine. |
Godine 1904. okrunien ie u Beogradu krali Pefar. Beograd-
na<<i Skerli6iziainiavali su se za federaciiu zemalia iuinih Slavena'
ska itampa za vrieme krunifbe naglaiavata ie, da ie on prvi srL
Pokret ie financirala i davala mu Pravac srbskavlada'
ski krunieni krali posliie propasfi sredoviednesrbske driave, Da bi
Crnogorska akademskapmladina u Beggradu organizirana ie
krunitba bila obavliena sa ifo vedim siaiem vriene su pripreme
posebno. Nloi ie stavlieno u duinosf, da borbom protiv stania u
gofovo cielu godinu dana priie. lsfodobno se hfieto svedanosfime
crnoi Gori pripremi u'spiehbuduce revolucionarneakciie. ukop.
krunifbe dati karakfer politidke manifestaciie svih iuinih Slavena.
iana u iugoslavenskipokref, akciia crnogorsko omladine brzo ie
U Beogradu ie podeo izlazifi >>Slovenski Jug<<,koii ie bio organ dobila znadai alcciie pokrefa. Nioi ie staiala na razpolaganiu sva
akciie za davanie foga zna6enia ,krunitbi. Poklik: >Juini Slaveni,
itampa pokreta. Bilo ie odevidno, da ie crna Gora osudena na
uiedinite se!<<,donoien ie u svakom broiu lista, odmah pokrai nie-
smrt.
gova naslova. List ie uredivao Liuba Jovanovid-Cupa, koii ie ufi-
Prilit<ena iugu Ausfrougarskemonarhiie, o koiima 6e kasniie
vao velik ugled medu drugovima akademiiarima. Trebato ie aka-
bifi govora, bile su povoline za akciiu Beograda. Zato ie uspio,
demsku mladei iz Zagreba i Sofiie dovesti u Beograd na >>kongres
relativno brzo, zafalasati iug Monarhiie. Srbska se omladina bez
iugoslovenskeakademskeomladine<<. Kongres ie trebolo odriati za rezerve stavila ne razpolaganieBeogradu. Za niom se poveo i ie-
vrieme krunitbe. Delegaciie beogradske omladine putovale su ne-
dan dio za.tedenehrvatskeomladine.
koliko puta u Zagreb i u Sofiiu. I uspiele su. Zagrebadka i sofiiska (Novi Sad), >>srbobran<< (Zagreb).
srbski listovi: >>Zasfava<<
omladina doile su u. Beograd, formalno na kongres, sfvarno na >>Narod<< (saraievo) i mnogi drugi dobivali su
>srpsk6 ri;ed< i
krunitbene svedanosfi. U toku sveianosti krali Petar ie posietio su Crnu Goru. Na
direktive iz Beograda. Svi ti listovi napadali
sveudiliife. Dodekala ga ie >iugoslovenskaomladina<<.Culi su se' hrvatsko-srbskut<oaliciiuBeograd ie vriio odludan ufiecai preko
glasovi: >>Zivioiugoslavenslcicar<<!Sofiiski akademidari, koiima ie,
niene srbske komponente.') Pod tim utiecaiem i ona ie zauzela

14 15

,1
I
t'
I
1 ctav protiv crne Gore. U pisaniu zagrebadloga >potrreia< izbi-
il
j iale su niegove veze sa >Srbobranom((.
i; Kniaz Nikola bio ie naviknuf, da ga napadaiu iz Beograda.
{I
Medufim iznenadilo ga ie drianie Novoga sada i saraieva, !
drianie koaficionaikog Zagreba ga ie zbuniivalo.
Traiilo se od niega davanie usiava crnoi Gori. Daroviti i
dovitliivi kniaz ioi niie uvidao, da su on i Crna Gora osudeni na
smrt bez obzira na politidki sisfem u Crnoi Gori. Niie predvidao,
da 6e ti isti, koii od niega traie ustav, biti kasniie vierni stuge
diktafure Aleksandra Karadordevi€a. I odludio se na d""oni"
ustava. Nesumniivo ie na niega ufiecala i iinienica, da
ie ,urli
car dao lronstituciiu.
Na Ludindan godine l9os. kniaz Nilrola
ie proglasom na
crnogorski narod obiavio svoiu odluku, da dade uslav. Naredio
ie
izbor narodnih zastupnikai'niihov dolazak na cetinie na Nikolidan
isfe godine, da se pred niima ustav prodita.
{,t
I odmah nakon kniaieva Ludindanskogproglasr ne detraiu6ida
i
t'
,i
parafistiike teinie, antagonizam i provinciialni inferesi, u koliko bi
se kosili sa stvarnim pofrebama srpskoga naroda, moraiu ustuknuti
pred ideiom slobode i uiedinienia Srpstva<<.
Jasniie se niie moglo redi kniazu Nikoli, da se ne traii parla-
rnentarna demokraciia, nego niegova glava i pripoienie Crne
Gore Srbiii. Crna Gora je od Srbiie bila odieliena driavnim teri-
toriiem turske carevine. Sfo ie znadilo fraienie pripoienia Crne
Gore Srbiii u' ono doba vidiet 6emo kasniie,kad budemo govo-
rilioaferisbombama.
'
Na Nikolidan sastali su se narodni zasfupnici na Cetiniu. Pro-
diian im ie ustav. lzradili su 9a liudi ikolovani u Srbiii. On ie ko-
piia iednoga' od srbskih usiava (Srbiia ie poznata po . bogatstvu
ustava).Primlienaie u cielosfi i srbskaferminologiia.I ako ie Crna
Gora, kroz cielo vrieme teokratske vladavine, imala svoie sabore,
i ako u Crnoi Gori ried >skupitina<< znadi neito sasvimdrugo, ipak
naziv Sabpr zamienien nazivom >>Narodnaskupitina<<.Domo-
ie
vina >Opifeg lmovinskog Zakonika<< (crnogorski gradanski zakon,

I vidi sadriai 'usfava. Beograd *oii 6u kasniie ponovno spomenuti) pozaimtiuie pravnu terminolo-
i", preko crnogorske akajemske
, i ,
onrladine u Beogradu,dao neku vrst proglasa na crnogorstrinarod giiu.od Srbiie, iiii su svi zakoni, poievii od gradanskog zakona,
l'
pod nazivom: >Riied crnogorske univerzitefskeomtadine<<. Cieli 'priepisi tudih zakona! Zar
'i
ie mogu6a ve€a kapifulaciia pred dre-
sadriai ove >Riiedi<<proradunan na izazivaniekniaza Nikote. lz tom Beograda? | Beograd ie ipak nezadovolian.Joi uporniie ie
r1i ie
nie kipti sriba Beograda,ifo se kniaz odtudio za usfavno uredenie ,nasfavioborbu prqtiv Crne Gore, kao ito €emo kasniie vidie+i.
crne Gore. osma todka ie >Riiedi<< glasi: >>Zdravoshva6aniena- Kniaz ie poloiio prisegu na ustov pred Narodnom skupitinom
cionalnih interesa u novom iivofu Crne Gore udini6e da sve se- 'i ona
ie razpuitena. Dotadanioi vladii koie su ilanovi minisfrovali
po koii decenii, prihva€ena ie ostavka. Sastav nove vlade kniaz ie
. iJ Kad.god su dogadaii siavliali Hrvafsko-srbsku koaliciiupred
povierio Lazaru Miiuikovi6u. Vlada i", u smislu ustava, doniela
dono.5enievainijih odluka Svetozar pribicevid
ie slao u Beoqrad
pos ebne iz a s fa n i k ed, a p i ta N i k o l u p a 5 i 6a,Ifo da-ruai .-G;e;; zakon o izborima narodnih zastupnika,koii ie opet bio kopiia srb-
1913. s lao i e .u J u s v rh u .u B e o g ra ds y o 9 9 trata A du;;. p;i t;; skog zakona,i razpisalaizbore, koii su obavlieni godine t906. Joi
ie primio nocu u privafnom sta-nuradi iavania uputa. To ie trni; niie bilo poli+iikih sfranaka. Kako vlada niie imala svoie stranke,
Adam u svome dlanku>>Radhrvatsko-srpske touii.ii" i srpskevla- niie bilo ni vladinih kandidata zi narodne zaitupnike. lzborna borba
i" oiu
' br lu.spredavaniu rata r9r3.god.<,l"ii i" .[;""i1"^,-f,";i;"'";
beog ra d s k e> p ra v d e < tg i l . niie bila borba stranaka,nego borba poiedinaca,ali se osietila

'l-: "16
,I 17
t ,
I

I
i.
l.
t.
 ,,,,r.'lff
ffi
Hf
agitcciia agenctaiz Beograda.Cim se sastalaNarodna slcupitina.
poieli su so narodnizasfupnicidieliti u grupe. Prva ustavnavlada
ostalaie u maniinii demisionirala. Kniazie ponudiovladu grupi,
koia ie u fom trenutkuimala ve6inu.
illii
,[t], Predsiedniitvogrupe prihvatilo ie ponudu i oznadilo kao
lli:r kandidataza predsiednikabududevlade Marka Radulovida.Bio BOMBASKAAFEBA
ili, ie beogradslci dak, vrlo skromnihsposobnostii gotovo podpuno .

fii, beznaiaian. Niegovi drugovi govorili su, da ie pao izbor na

niega kao naistariiegapo godinama.Ja mistimzafo, ito su se. fiforb" za Crnu Goru spremilaie i poslala,revolucionarna
organizaciia>Crna ruka<<. Suradivalisu kapetanJaia Ne.

il;
iadi izkliudivalimedusobnimnadm'etaniem, a niemu niie nitko za-
vidio. Kniaz mu ie povierio sastavkabinefa.
I ako spodetkaneiasno,osiedalase spremnostove grupef
da Crnu Goru dovede u podreden poloiai prema Srbiii. Cak
lli' ie fedan nien ugledandlan (D" Maruii6] predloiio u sltupitini,
da se u bududeskupifinazove >>Srpska narodna skupitinaknia-
IDD
nadovi6,ordonans-dastnik kralia Petra i niegov rodak, i Nikola
Vukofii, kapetan u kralievoigardi. Bombe su poslaneu dva
pravca. Jedne preko Turske;odnio ih ie preko SandiakaVaso
Culafi6, seliak iz Vasoievida,crnogorskogplemena na granici
premaTurskoi.Drugoi poiilici dan ie pravacprekoAustrougarske,

li'
od Beogradapreko Zemunado Riekeielieznicom,a odafle ladom
ievine Crne Gore<<.U koliko ie ta slclonosf grupe viSeizbiiala na
do Kotora. U fo doba carinskipregled pufnikaiz Srbiie bio ie
iavu, u toliko ie roslo vrenie u skupitini.Poiedini narodnizastup- u Zemunufako strog, da ie bilo nemogu6eprenietineprimie€en
nici po6eli su grupu napuifati. Vlada ie dala ostavkui sastav-

il;r
i zamotakduhana,a kamo li kovdegs bombama.Da budu pro-
liena ie druga iz iste gruper ali i ona ie ubno ostalau skupitini
puitene,pobrinulose zemunsko redarstvo.Cetiniskavlada bila ie
u maniini.Nahon niene demisiiesastavliena ie vlada Dr. Lazara izvieitena oko miesec dana priie, da se u Beogradusprema
Tomanovi6a.Nasuproftendenciii prefvaraniaCrne Gore u po-
lil' , kraiinu kralievineSrbiie, Tomanovidevavlada izfakla ie princip
atentaf na kniazaNikolu. Drianie zemunskog
da ie to znao i austrougarski
redarsfvadokazuie,
poslaniku Beogradu.Beogradie
I duvania dostoianstvaCrne Gore, kao nezcvisnedriave. Podele

ilii
odevidnopredvidao,da u ovome slu€aiune 6e praviti poteiko6e
I su oifriie potitidkeborbe u Crnoi Gori. Srbskiposlanikna Ce*
'tiniu redarstvosusiednedvoine monarhiie.To dokazuieEinienica,iio
bio ie Joca Jovanovi6-Piion. To ie onai isti Joca Jovanovi€,
su angaiiraniza prienosovih bomba pokrai ostalihi vodeCiila-
koii ie bio srbski poslanik u Be€u za vrieme uboistva austro-
llii' novi crnogorskeomladinskeorganizaciieu Beogradu:Todor Bo-
tt,
x.,

ilt,
ltr l
llii
llll
$i1.
Ili
ugarskog priestolonasliednika
dine 1914. Prema
FranieiFerdinandau Saraievugo-.
niegovim izviei€imao sianiu u Crnoi Gori.
Beogradie doiao do zakliudka,da ie doioo pogodan trenufak.
dc pristupi izvodeniuplana za uboirtvo kniaza Nikole i za uni-
I iovie, Marko Dakovi€ i Jovan Donovi6. Bombonoscisiigli su
sretnou Kotor. Tu su smiestilikovdegs bombama,a oni su ie-
tali, niih oko osam, po Boki.Cas su u Kotoru, 6as u Risnu,6as
u Hercegnovom.Dolazek niima rodaci i priiateliiiz Crnc Gore,
ffit itenie Crne Gore. Poslaoie bombe na Cetinie.
iz kraieva pograni€nihBoki. Odriavaiu lonferenciie pred odima
[il 18

Hi 19

ffi
il
$
fiil
l{
{t
il austriiskog redarstva. Ono ih ie sve poznavalo ioi iz nedavnoga
ffi povukla u svoia plemena,a manii dio ie odputovao u inozemstvo,
til procesa na Cetiniu, u kome su bili na obtuienidkoi klupi zbog
ilt
il, naiviie u Srbiiu. Odevidno i", da su bili obavieiteni o pripre-
lll svoga proglasa >Riiei crnogorske univenifefske omladine<<, o
llt mama u Beogradu,a znali su, da bi ih raziareninarod na Cetiniu
lir kome ie ved bilo govora. Crnogorski priiatelii u Boki sve to pai-
potulrao nakon neuspielogili uspielog atenfata na kniaza.
liivo promatraiu. Jasna im ie namiera Ausfrougarske. Svaki sa-
Na Cetiniu ie donesen zakon, koiim ie ustanovlienposeban
sfanak zavierenika i svaki pokret austrougar,skevoiske u Herce-
sud za sudeniezavierenicima.U sud su uSli predsiedniki dlanovi
govini, Dubrovniku i Boki doiavliuiu Cetiniu. Zavierenici ialiu
Driavnog savieta, predsiednik i ilanovi Velikoga suda (crnogorski
kurire na Cefinfe, da iztraie situaciiu preko priiatelia zaviere na
vrhovni sud) i svi predsiednici Okruinih sudova. Javna razprava
.Cetiniu. Kuriri se vradaiu i iwieitavaiu. Kada su ocienili situa-
po6ela ie koncem svibnia godine 1908. U toku razprave tragovi
ciiu kao zrelu za izvrienie atentata na ltniaza Nikolu, ialiu bombe
zaviere doveli su do srbskog dvora. Zbog foga ie srbski poslanik
na Cetinie. Nosi ih u koviegu preko Nieguia iedan od bombo-
napusfio Cetinie. Time su prekinuii diplomafski odnosi izmedu
nosaca! Stevan Raikovi6,tipograf. Kad ie stigao,. s ostolim Put-
Crne Gore i Srbiie.
nicima, na Nieguie, primieduie gdiekoii iudan pogled. Poiinie
Tek nalton stvarania kralievine SHS, kasniie Jugoslaviie, vi-
ga muditi sumnia, ali ie ipak ia€e vierovanie, da ie to sludaino.
dielo se ne samo da niie nitko nevin osuden, nego da osudom
Na Nieguiima se pufnici odmaraiu oko desef minuta i nasiav-
dosta krivaca niie obuhva6eno. Dok su priie svi poricali sudielo-
liaiu puf za Cetinie. Putuiu6i za Cetinie Raikovid postaie sve
vanie u zavieri, kasniie su ga svi priznavali i iraiili i dobivali
nemirniii. Sumnia, da ie pod redarstvenim nadzorom, nadiadava
nagrade za fo. Davani su im visoki poloiaii u d#avnoi sluibi,
vierovanie da niie. Cim ie stigao na Cefinie, agenfi tainog re- -
>>nacionalne<< mirovine, postaiali su senaiori i t. d. U dlancima
darstva ne napuitaiu ga. Prate ga stopu u stopu. Jasno mu i",
.beogradskihnovina hvalili su s€, da su nosili bombe. Cak su
da ie uhva6en.Niti moie bombe kod koga neprimiedenoostavifi,
pisali i kniige o noieniu bomba, koie ie nagradivao i na svoi
niti ih moie kuda baciti. Dolazi na misao, da odnese fcovdeg
troiak izdavao dispozicioni fond Ministarsiva vaniskih poslova.
s bombama na redarsfvo i da ih sam preda. Misli, bit 6e blaie
Krali Aleksandar Karadordevi6 marliivo se izticao u nagradivaniu
suden, ako kaie da se polcaiao,nego ako mu redarsfveni agenti
onih, koii su se iavno hvalili sudielovaniem u pokuiaiu uboistva
oduzmu bombe. Tako ie i udinio. To ie bilo podetkom mieseca
niegova dieda kniaza Nikole. Za vrieme svoie diktature imenovao
.studenogagodine 1907. Vaso Culafid s bombama uhvadenie na
granici. ie Jovana Donovida iugoslavenskimposlanikom u Tirani. Pa ipak
.crnogorskorturskoi
ie u Hrvaiskoi bilo naivnih liudi, koii su se 6udili, da su generali
Oko dvadesef dana priie polazka bomba iz Beograda i za .svedanostima,koie su se u
iugoslavenskemonarhiie prisustvbvali
.vrieme niihova putovania u Cetinie niie bilo bez dogadaia. Osie-
Saraievu priredivale uspomeni uboiice ausfrougarskog priestolo-
tila se iaka uznemirenostu grupi narodnih zasiupnika, koii su u
nasliednikaFranie Ferdinanda!
Narodnoi skupitini pomagali vladu M. Radulovi6a.Poieli su poie-
Tek u Jugoslaviii, tek na grobu crnogorske d#avne nezavis-
,dinadno i gotovo neprimietno napuifaii Cetinie. Ve6ina ih so nosti, priznalo se, da su Crna Gora i kniaz Nikola poEetlcomstu=

20
21
 -/
denoga godine lgl7. bili u poloiaiu pravednenuidne odbrane.
A ito se onda pisaloi govorilo? Beogradskilistovi digli su pa-
klenu drelru, da su kniaz Nikola i Dr. Tomanovi6podmetnuli
bombe, da bi mogli suditi svoiim poli+idkimprotivnicima.Driani
su mitinzi,
'u na koiimase bccalo prokletstvona >cetinisketirane<<.
Listovi Zagrebu, Novom Sadu, Saraievui drugi, o koiima ie
priie bilo govora, nisu zaostaializa Beogrodomu napadeiima.
Cak srl i u Tagrebu nEki sveudiliitarciodriali miting protiv Ce-
tinia. Dokaz,da se zagrebadkosveuiiliite sve viSe i viie prefva-
rqlo u politidkupodruinicubeogradskogasveuiiliita. Beogradski
dispozicionifond uspioie i po koie stranenovineuplestiu haiku
profiv Crne Gore.
Vidieli smo, da ie dvoina monarhiiaiila na ruku donoieniu
bomba na Cetinie. Kasniieie zaiti6ivalaudestnikezaviere.eim
su bombe nu C"tinlu uhvadene,crnogorskaie vtada zatraiila od
austrougarske vlade izruienie zavierenika.lstodobno ie poslala
u Kotor biviega predsiednikavlade Lazara Miiuikovi6a,da Zd-
iraii niihovouhi6enie.U tome trenutkuMarko Dakovidie bio u
Kotoru,a JovanDonovi€i Todor Boiovi€u Risnu.Sef kotorskoga
redarsfvaJaroslavBuhar (Ceh) govorio ie Miiuikovi6u,da ovu
froiicu ne moie prona6i.Medufim redarstvoie Dakovidaprikrito,
a Donovi€ui Boioviduomogu€ilo,da odputuiu u Srbiiu. Neifo
kasniiei Dakovi6ie, pogliieduiega gostovaniakod svoga uiaka
Petra Zimonii6a,metropolitebosanskog,') sfigao u Srbiiu.ostali
I
su uhi6eni.Nisu ni oni izrudeniCrnoi Gori, ier ih ie kotorskapo-
I
rota proglasilanevinima.Premamiilieniuporofe bombe nisu po-
1.
I stoiale.
Beogradi Bei u ovome su slu6aiuiili zaiedno,ali ne iz istih
razlogi. oba su znali,da Crna Gora nema ni redovnevoiskeni
') Ausfriisko rddarsfuo niie ga m,oglo pronaCi
dak ni kao
gosla metropolite bosanskog.
22
iandarmeriie.Znali su, da svakiCrnogoracod 16 do 60 godina
ima od driave puiku i stanovitukoliiinu streliiva,da ii naoruiani
crnogorskinarod iedina fizidka sila u sluibi Pravnogaporedkr.
Znali su i to, da bi plemena,iz koiih su zavierenici,bila napad-
nufa od ostalihplemenau sludaiuuboistvakniazaNikole. Planuo
bi gradanskirat, prema koiemubi cetiniskavlada, uslied nedo-
statka bilo kakve svoie oruiane sile, bila podpunonemo6na.Po-
stala bi neizbieiivaintervenciiaoruiane sile koie od susiednih
driava radi uzpostavereda. SusiediCrne Gore bili su Austro-
ugarskai Turska.Jasnoie, da moie do6i u obzir samo interven'
ciia Austrougarske. Cak i Petrogradbi bio doveden u poloiai,
da ioi se ne protivi. I tako bi Austrougarska zauzelaCrnu Goru.
Zato su bili kombinirani s nienim onakvim ponaianiemPremo
noieniu bomba pokreti niene voiske u Hercegovini,okolini Du-
brovnika i Boki.
Sto bi dobio Beogradod nestankaCrne Gore? Srbiia i
narod ni5ta, ali bi dobila dinastiia Karadordevida.Kralia Petra
u to doba niie primao ni iedan dvor u Europi.Zna se, zaifo.
Vladarionoga doba staialisu na gledi5tu,da bi drugdiiimd#a-
niem rulili monarhistidkipdncip.
Srbiia, posliie porazana Slivnici(srbsko-bugarski raf od go-
dine 1885.1 i posliietoliko drugih neda6a,niie mogla svoiimugle-
dom poboliiati sudbinu svoga kralia. Prema niemu staiao ie
kniez Nikola, pobiednik na Vudiemdolu,cienien i poitovan od
svih europskihvladara.Uz to ie bio u rodbinskimvezamas dva
uglednai mo6nevladaladkadoma. Jedna ie kderkakniazaNikole
bila kraliica ltaliie, a druge dvie bile su velike ruskeknieginie.
Utiecainiveliki kniazNikolai Nikolaievitfoliko ie oboiavaosvoga
tasta, da ie bila izkliuEena moguCnosf drugiiie ga shlonitis puia
osim uboisfvomi uniiieniem Crne Gore. I Beograd se na to
odluiio. Jedina korist,koiu od foga o6ekuiei koiu uob6eod foga
23
 f'
t- '
F'j
l.r
l.
moie imati, iesf, da Karadordevi€i ostanu na slavenskomeiugu
iedina dinastiia, navodno slavenskapo podrietlu. Slanie bomba
ie disto dinastidki podhvat.
Od srbskih driavnika iedini ie Liuba Jovanovid osie6ao po-
frebu, i nakon uniitenia Crne Gore godine l9lg., da pokuia
skinuti odgovornost sa Srbiie za tai odvratni zlodin. U niegovim
dlancima >Saraievski atentaf i beogradska spoliainia politika<<,
koii su obiavlieni u beogradskim listovima >>NoviZivot<<i >Poli-
fika<<u miesecu oiuilru godine 1925. stoii doslovno 6vo: >>Zatim
dolazi u Beograd poznati ausfrougarskipoverenik D. Nasii€. On
vara i provocira mladi6ske patriotske krugove, uvladi se u voine
x radionice u Kraguievcu, gde od lakovernih liudi izvara i izmami
nekoliko voinidkih bombi, prenosi ih u druitvu notornih bedkih
agenata kroz celu habsburiku teriforiiu, od Zemuna do Kotora i
naposlietku pokazuie ih sa velikim skandalom na Cefiniu kao na-
meniend da uzmu iivot kneiu Nikoli<. Medutim, izkazimaJovana
Donovi6a i ostalih, koii su nosili bombe, uglavlieno i", da D.
Nasti6 niie sudielpvao u noieniu bomba. Priie smo vidieli, da ie
bombe iz Kotora na Ceiinie donio'stevan Raikovi€,a ne Nasti€.
Todno ie; da su oni, koii su nosili bombe, sluiili interesima
Austrougorske,ier u protivnom sludaiu ne bi ona podupirala no-
tifi ieie bomba, ali ie todno i to, da su fo radili kao agenti Beograda
i niegove dinastiie.
lil
lli 24
iil
r,1
If!
il'
Ht'
ifi
1fl,
HI
KOLASINSKA AFERA
odine 1908. Austrougarska ie obiavila aneksiiu Bosne i
F
(Z Hercegovine. Nisu inkorporirarie ni Austriii ni Ugarskoi.
Ostale su niihov condominium.Aktom pripoienia dvoina Monar-
hiia prekriila ie berlinskimirovni ugovor od godine 1878. i iza-
zvala prosvied niegovih podpisnika. Protestirale su i Crna Gora
i Srbiia. iinienica, da su se naile u istome poloiaiu, dala ie po- .
voda Beogradu, da naredi svome poslanikuJovanovi€u, da se
povrati na Cetinie. Beograd ie smatrao, da ie uzposfavom di-
'znadenie
plomatskih odnosa s Cetiniem poiodati demonsiraciie
proiiv aneksiie. Na tai korak Beograda Crna Gora ie odgovorila
odaiilianiem posebnoga izaslanikau Srbiiu. Dodekanie vrlo sve-
6ano. U beogradskom kazaliitu davala se >>Balkanska Carica<<.
(prvi i zadnii put). Tim povodom ministar prosviefe Andra Ni-
lcolid pozdravio ie kniaza Nikolu brzoiavom, koii ie zavriavao
uzklikom:>>Ziveoknez Nikola, iunqk i pesnik!<< Dokaz, da Beograd
umiie, i te kako, biti sladkoriediv.
Ni nakon uzpostave diplomatskih odnosa stav Crne Gore
i Srbiie niie bio isti. Srbiia ie traiila kompenzaciie,f. i. du iol
se ustupi neito od Bosne. Crna Gora ie obiavila, da se smatra
oslobodenom od svih ograniienia svoga suvereniteta nad Barom
i Ulciniem, koia su ioi bila nametnuta ilanom 29. berlinskoga
ugovora,s) traiila. ie Spid, t. i. strafegiisko poboliianie poloiaia
-..:-
t) Cl. 29. ber linskogam ir ovnoga ugovor laod godine 1878.
odnosi se na Crnu Goru. Pokraiostalih ima i ovu odredbu: >Crna
Gora ne smiie imati ni ratnih lada ni ratne zasfave. Luka Bar
i sve vode, koie pripadaiu Crnoi Gori, ostaiu zatvorene ratnim
25
 Bara, i autonomiiuza Bosnui Hercegovinu.Dok Crna Gora ne
propuita traiiti za Bosnui Hercegovinubolii poloiai u Austro-
ugarskoimonarhiii,dotle Srbiia osfavliato pifanie sasvimizvan
kruga svoiih inferesa.Ova razlilcau. stavu, posliedicaie duboke
razlikeu pogledimana svief uobde,a posebicerazlikeu shva-
€aniu driavne ideie. Beogradskipoiam driavne ideie izkliuEuie
priznavanie posebnihinteresadrugih iugoslavenskih zemalia.One
su samoobiett briga Beograda,da povedateritorii Srbiie.
Jedina posliedicaaneksionekrize bila ie za Srbiiu uzposiava
nienih diplomatskihodnosa s Crnom Gorom. Medutim, dim ie
prestalauzruianosfzbog aneksiie,pokazalos€, da Beogradniie
odustaood svogaplana, da uniStiCrnu Goru. Beogradskilistovi
digli su paklenubuku protiv Crne Gore. Razumiiese, pridruiili
su im se odmah ve6 poznati lisiovi u Zagrebu, Novom Sadu i
Saraievu.Digao ie svoi glas protiv Crne Gore i kasniiipredsied-
nik Cehoslovadke republikeprofesorTh. Masaryk.Tvrdili su, da ie
i>poznatiaustriiskiagent<< Dorde Nasti6predao duveni>>Statut re-
volucionarneorganizaciieiuinih Slovena<< crnogorskoivladi, neki
dak kniazuNikoli,i da su ga oni predali bedkoivladi. Svi u iedan
glas fvrdili su, da ie Nasti6 od podeikabio'i uviek ostaieagenf
austriiske'vtade. I niiko niie htio postavitipitanie: pa zar ausirii-
ska vlada ne dobiva izvieS6ai dokumenle direktno od svoiih
agenafa, nego preko vlade druge driave? 7ar irna vlade na
ladama sviiu naroda<<.Velesile su prizqale zahfiev Crne Gore,
j
da se ove odredbe imaiu smatrati dokinutima danom proglaSe- i
nia aneksiie Bosne i He.rcegovine.Da bi' dale izrazp tome pri- I
Ii
z naniu, -.v e l i ksei l e s u n a i z mi e n c es l a l e po nekol i koi edi ni ca svoi e
rafne flote u bardku luku, od.aklesu admirali s pratnirofndolazili I i ovo: ,-Stutrt, koii ie Nasti6 ob'1avio,bio ie poslan za
I
na Cetinie, da u irne svoiih vrhovnih zapoviednika destitaiu I
I Petra Kodi6a.
I
kniazu Nikoli slobodu crnogorskogamora. Uz ostraleto ie uradiia i(
,i ratna mornarica Austrougarskemonarhiie. :
i
I
t'
26 I
I
I
I
I
svietu,koia sa svoiimagentimaob6i preko posrednikai to preko
neke stranevlade?
Naravnoi Bedse naiao s napadadimana Crnu Goru na istoi
strani barikada.>>Wiener AllgemeineZeifung( tvrdi: >Originalni
primierakrevolucionarnog sfatuta Nastid ie predao kniazuNikoli,
a ovai ga poslao be;kom ministarstvuvaniskihposlova,gdie se
i sada nalazi.Kniaz Nikola crnogorskisigurnobi drugdiie radio,
da ie mogao slutifi, kako €e svoiimodkri6imapripomo€ianelsiii
Bosne<<. Bei u obtuibama crne Gore ide dalie od Beogradai
niegovihagenafa.on tvrdi, da ie crna Gora kriva,ito ie Austro-
ugarskaanektiralaBosnu.
Be6 nareduiesvome agentu Nasti6u,da i on obtuii crnu
Goru. I on iziavliuie,da mu ie cetinie dalo novac za >>Finale<<
i da mu ie reklo,da ne Stedinikoga.Dakle,agentaaustrougarske
rnonarhiie,driave od preko 50,000.000stanovnika, financiralaie
mala Crna Gora! t to se usuduiuproglasiiiistinitim samoBeo-
ne
grad i niegovi agenti, nego dak i sveu;iliitni profesorTh. Ma-
saryk!
Na grobu Austrougarske monarhiie,u Jugoslaviii,auktori
priznali su
>Stafufa revolucionarneorganizaciieiuinih Slovena<<
primierak,o lcoiemuie ovdie rie6, autentidnim.a)
Ceiiniu ie bilo iasno,da ie ova novinarskakampaniaprotiv
niega psiholoikopripremanienovoga fizidkoganapadaiana ob-
stanakCrne Gore. Naslu6ivalose, da €e se opet nadi u suradnii
1 U m iesecu oluiku godine 1937. obiavlien ie u. beogr : ad-
skom' d nevnilu>>Pr avdi<leJan 6lanakAdam a Pr ibidevidapod na-
sl ovom: . >>Pism Tam o sioii. m edu
g.o Adam a Pr , ibiievida>>Pr avdi<<.
,os^halim
Dodaiem,.da ie Milan Pribidevicposle obiav-
bio. premeSteniz -gbifnog rru-
lienia Stafuta vallda za >kaznu<<1
5uu.u u Beograd' i dodelien >Narodnoi odbrani<<.To ie bilo u
27
 Bei i Beograd, kao ito'su bili priie kod noienia bomba na Cefi-
nie, i pozornostse upravila u tome pravcu.
Bombaika afera izazvala ie potres, od koga
ie bilo i ruie-
vina. one doduie nisu bile uodliive na iirotcim drumovima narod-
noga iivota, ali su niima'bile neprohodnozatrpane mnoge stazice
i putaniice, fcoiimase provlade taini poficaii za mnoge vaine, dak
i sudbonosneodluke. To niie ostalo neprimie€enoaustrougarskom
poslanstvuna Cetiniu. To ie navelo Be6, da povieruie u mogu6-
nost iedne zaviere Sirih razmiera u Crnoi Gori. Nadao se fim
pufem posti6i ono, ito niie uspielo pomaganiem pri noieniu
bomba na Cetinie.
Maior Nikola Mitrovid dosfa ie ufiecaia,pmedu svoiim dru-
govima. u svome plemenu Bratonoiidima,koie
ie ugledno u crnoi
Gori, dobro ie viden. Zivio ie viie godina na cetiniu, kao 6i-
noynik ministarsfvavoiske, i ima znatan broi osobnih poznansiava
u Crnoi Gori. Bistar ie i okretan. A sad dolazi ono, ifo
ie bilo
za niega kobno. Bio ie zet iednoga biviega ministra, koii
ie u
bombaikoi aferi osuden'na tcaznuliienia' stobode i nalazi se u kaz-
nionici u Podgorici. /lbog svoie poznate priv#enosfi bratu svoie
iene umirovlien ie, kao nepouzdan, s pravom noienia iastnidkih
znakova, grba na kapi i sablie. To pravo ostavlialo se redovito
umirovlienim dastnicima.
Mitrovid se odselio s cefinia u svoie pleme. Ku6a mu
ie u
sredini plemena, odmah do kolnoga druma, troiim svaki dan pro-
laze poifanska lcola izmedu Kolaiina i podgoiice. Za Mitrovida
yrele Kralla.Petra<.Kodi6ie poznati.kniiiovniki revolucionarac
iz Bosne.Milan Pribidevicie'u io doba bio dielatnisrbskidastnik
i ie.danod aukiora revolucionarnoga statuta. Ni"gp i" ,oguo
pridielifi>Narod.noiodbrani< samJ ministarvoiske.-'N.irno#,"
re6i,.d.ifa
ia.sniie ie bila.ustanova >Narodnaodbrane< i 6iii ie
bio ondaSniil, zv. iugoslavenski
pokref.
28
prilika, da moie 6esto oti6i do Podgorice, ito on i dini. U trai-
nom ie dodiru s priiateliima.stekli su se svi uvieti,'da se na Mi-
trovi€u zaustavi pogled onih, koii traie mogudnost, da u Crnoi
Gori organiziraiuakciiu protiv Crne Gore.
A. Jurt<ovi6,dugogodiinii ie iinovnilcaustrougarskogaposlan-
sfva na Cetiniu. Crnogorcima ga pribliiava iedinstvo materinskoga
iezika i srodnost mentalifeta. lma prilidan broi osobnih poznansta-
ya na Cetiniu, a neito i u unutrainiosti. Uiao ie i u rodbinskeveze
poiedinaca i u znadenie rodbinskih veza u Crnoi Gori. Poznavao
se na Cetiniu s maiorom Mitrovi6em. Zna zaito se odselio s Ce-
tinia u svoie pleme Bratonoiide. Kako ie izmedu niih dogovoren
sastanak,da li preko posrednikaili neposredno,dok ie Mitrovid
bio na Cetiniu, ostalo ie nepoznato.Tek, iednoga dana oni su
se sastali.Ni na Cetiniu ni u Podgorici, ier su znali oboiica, da
su pod okom tainoga redarstva' nego na tredem miestu. Miesto,
na koiemu kolni drum, koii ide niz Brafonoii6e, izlazi iz doline
rieke Moraie u podgoridko polie, zoye se Zlaticar Od svega
FS ku6a, koie se tu nalaze, dvie su, uz sami drum, hanovi.
Odatle do Podgorice ima oko l0 lcm. Zbog tolilce blizine Pod-
gorici miesto niie ni putnidko odmoriite na nekoliko minula.
Stvoreno ie za sastankeonih, koii ho6e da se uklone oiima sviefa.
Tu su se sastali maior Mitrovi6 i A. Jurkovi6 u prvoi polovini
godine 1908. Po izkazimahandiiie, koii ie oboiicu odpriie Po-
'doiao
znavao i sastanak priiavio, Mitrovi€ ie raniie. Uiavii u
han, sobu prema drumu, porazgovorio se s hondiiiom, sio do pro-
zora i naru6io kavu. Nakon 10-15 minuta doiao ie Jurkovi€,
pozdravio se s Mitrovidem i sio za niegov stol. Mitrovid ie naruiio
i za Jurkovi6a kavu. Kad su izpili kive, Mitrovid ie reltao handiiii,
da im namiesti u svoioi privatnoi sobi, da budu nesmetani.Na-
ruiio ie sviniskogpriuta, sira i pola litre vina. Handiiii ie to bilo
sumniivo. Od vreinena na vrieme prisluikivao ie na vratima. Go-
29
 r'' i

vorili su dosta tiho. cuo ie riedi: organizaciia,pten, zaviera.u
foku razgovoraJurkovi€ie rekaor>Za plan 6u ,"
ia pobriiuti<.
Kad ie protiv Mifrovida povedena iztraga zbog sastant<a,
priznao ie, da se sastao s Jurkovi6em,priznai
i", da su bili u
Paii€ ga ie i poslao. Medu prvima, koii su,u Vasoievi€imadolazili
u obzir, bio ie podporudnik Petar Dinovi6. Bisfar, hrabar, a svriio
ie dodastnidkuikolu u Beogradu. Cielo lieto godine 1909. Radi6
ie proveo u Vasoievidima.Organizirali su zavierenike u Vasoievi-

ilili
handiiiinoi privatnoi sobi, ati ie sve drugo poretcao.Tvrdio 6ima agenii Beograda, a zavierenike u Bratonoii6ima i Kudima
ie, da
se sluiaino sasiaos Jurkovi6em,s koiim maior Mitrovi6.
ie stari znanac.N. in-
fervenciiuausfrougarskoga poslanit<adana ie,uputa, da se iztrage Prelcolieta godine 1909. dovriene su i zadnie pripreme.
ne nastavlia.Niie prekinufa,nego odgodenado datie naredb-e. Uglavlien ie i dan podetka akciie. Sludai ie htio da zaviera izpali
Mitrovidu ie oduzefopravo na noienie dastnidkihznat<ova, grba i na samu sebe tane, koie ie bilo namienienoCrnoi Gori. Miesto

iii
,ill
sablie.Razlogniie navedenu sluibenomelistu,ali
ie iavnost-rn"l",
da ie to zbog sasfankana Ztafici. Tako iigosan teie se
kretao.
uboistva izvrieno ie samouboistvo.
U to doba na granici prema Turskoi niie bilo sve u redu,
smirio se kod ku6e.Tek nakonnekorikor1"r"-"i podeo Smafralo se potrebnim, da po dvie dete pograniinih bataliona
iit
'iii'
dolaziti u Podgoricu.Ali mirovao samo prividno.
ie
ie, ali

Naipriie ie pridobio za zavierusvoga iodaka podporudnit<a

riede,
duvaiu sfraiu na granici. Straia se mieniala svakih 15 dana. Na-
redeno ie podporudniku Pefru Dinovi6u, da s 6etom ide na gra-
Peira Mitrovida.lzloiio mu
ili' ie pran za oiganizaciiuzavierei d"o nicu. Medutim bilo ie ugovoreno,da do nekolikodana zavierenici

ji' mu upute,na koga 6e se naipriieobratiti. U prvom redu

naibliie rodake nekih osudenihu bombaikoiaferi, zatim
znafiie beogradskeagente. Zaviera obuhvatilaosim
ie
na neke
na po-
plemena
dignu usfanak.Dinovi6 ie imao gotovo naivainiiu ulogu medu za-
vierenicima u Vasoievidima.Niegov odlazak na granicu izuzeo bi
ga od sudielovaniau akciii zaviere, a niegov neodlazakbio bi

il,
fi,,
Bratonoii6adva pogranidna
vi6e. sva fri plemenagranide "rnogorrlu
premena:Kude i vasoie-
iedno s drugim. tasoievidaie dvie
fredine u crnoi Gori a iednc tredina pod Turskom.tz
odkaz posluinosti, ifo bi ga dovelo pgd sud i u zatvor, dakle
opet bi bio izgublien za zavieru. Doveden u fakav poloiai on se
odludio, da odmah digne ustanak i o tome obaviesti zavierenilto
vasoievida
iii ima dosta dinovnikau srbiii, gdie su se i itrolovali.
Beogradaspremnisu raditi kod svoiih rodaka u crnoi
Na zahtiev u Bratonoiidima. Zavierenici u, Vasoievi€ima,vierovao ie, prikliu-

iil sudieluiuu zavieri.sve to zna Maior Mifrovi6 fe daie

Gori, da dit €e se niegovom ustanku,iim za niega duiu.

iii dc se sudionicizaviere pofraie u fome pravcu.

uprt", Lko

cim su beogradskiagenfi biri upri"ni u plan, izviestili

Priie,samrekao, da ie u Crnoi Gori bio sisfem narodne mili-
ciie. Naoruiini narod bio ie i 6uvar d#avne nezavisnosiii 6uvar

fii Beograd.on i" ideiu prihvafio. posrao gimnaziafcapuniiu

'Ralia
ie
su
Ra-
pravnoga poredka u d#avi. Da bi narodu, za sludai potrebe, bila
pri ruci veda kolidina sfreliiva, bilo ie ono smieiteno u skladiitima
lli
lk'
djt-5Ys:ei"yii:1
idit!:
utiecafno bratsfvo. od
i" rodom.. su b'oi"i-fi[oT] po plemenima. Skladiifa su bila u sredini plemena na kakvoi viso-
11i crnogoraca u Beogradu Ra6i€ ravni ili omaniem briegu, gdie se mogu vidieti s viie sfrana.
ie iedini
tii
rlj'
'Eesfo
zalaziou ku€u predsiednikavlade Nilcotepaii€a. I
ostao
[e osoba naivedegaPaii€eva poviereniasve do paii€eve smrri.
Ciela straia oko slcladiita bio ie iedan duvar, ier ie straia bio
nargd. 7,alo su slcladiitt i pravliena na miestima, na kofima su

Ii,
ll
l1 i,
30
t

31

li
ii
1i
ir
i.
 narodu ppd okom. er""r ie smio izdavatislreliivo zapoviednici-
predali nadleinoi vlasii. Napadai na skladiite streliiva izvrien ie
ma batalionai 6efa samo po pismenoinaredbizapoviednika bri- u miesecuruinu god. 1909.
gade. U naredbiie moralo biti naznadeno
kakvostretiivoi koliko Na glas o Dinovi6evoi sudbini zavierenici su podeli bieiati
treba izdati.
iz Crne Gore. Kako im ie bila naibliia granica crnogorsko-turska,
nobiegli su svi preko Turskeu Srbiiu. Puniia Radi6 s priiateliima
u zaviernidkomplanu za dizanie ustanka bilo ie predvideno, 'na sam dan Dinovi6eva sludaia,a sutradan maior Mitrovi6, dva
da ustanak podne osvaianiemskladilfa stretiiva. Time se postizava
porudnika,iedan bariakfar, nekolikogimnazialacai iest voinika.
dvoie, Ustanici se obskrbe streliivom a bez niega se ostave pro+iv-
Voini sud ie zasiedaou Kolaiinu, kao miestu naibliiem pleme'
nici usianka, i"r ie svaki voinik ilarodne voiske imao kod sebe
nima; u koiima ie organiziranazaviera. Pobiegli zavierenici,svoiim
naiviSe 120 naboia. Zato ie Dinovi€, odluiivii se za ustanak,htio
biegom, pokazali su sudu pravac, koiim freba povesti iztragu, ier
naipriie osvoiiti skladiite streliiva. Poveo
ie defu prema skladiitu. su sudu bile poznate niihove veze. Odmah se naiao u zatvoru
skladiite ie bilo dosta po strani od pufa, koii vodi prema gra-
velik dio zavierenika,pohvatana su i neka pisma, koia su u toku
nici crongorsko-turskoi.Voinici su znali, da idu na granicu, i fo
zaviere iedan drugome pisali. Poiedinci, naiavii se pred vlasto-
skretanie prema skladiitu bilo im ie sumniivo. podeli su
iedan rudnim pismima, podeli su priznavafi. Kasniie, kod suodenias oni-
s drugim iaputafi, ier se ve€ od nelcogavremena medu niima po-
rna, 6iia su pisma pahvaiana, priznali su svi prisutni, koii su osu-
delo govorkati o zavieri kao i o tome, da
ie podporudnik Dinovi€, deni. Sud ie doiao i do plana, po koiemu su trebali zavierenici
u zavieri. Niie niima ostalo neopaieno ni to, da su se net<idaci,
napasti Podgoricu i, nakon zauze6aove, Cetinie. eastnici, udest'
su toga' liefa do5li iz Beograda, mnogo motali po setima.
!"ii nici u zavieri, svriili su do6astnidkuikolu. Niihov strafegiiski plan
Tako 5ap6u6idoili su do skladiita. U defi od oko 120 voinika bito
bio ie takav, da ie bilo odevidno, da ga oni nisu radili. To ie
ih ie u zavieri svega iestorica. Dinovid
ie zatraiio od duvara onai plan, koii ie obe6ao A. Jurkovi6maioru Mitrovi6u na sastanku
skladiita, da ofvori skladiite, da voinici uzmu sfreliivo. Cuvar
ie u hanu na Zlatici. Na razpravi nisu priznali, da su htieli ubi+i
zatraiio naredbu od zapoviednika brigade. Na Dinovidevo obe-
kniaza Nikolu. Tvrdili su,' da su h+ieli pbubiiati samo minisfre,
6anie, da ee naredba sti6i naknadno, 6uvar
ie sfao pred vrafa kniaza defronizirati, a za kniaza Crne Gore proglasiti priesiolo-
skladiStai okrenuvli puiku prema Dinovi6u i voinicima rekao:
nasliednikaDanila. t
>>Pucaf€u na svakoga, fko krene k vratima!<<Nasfalo
ie komeia- Sud ie izrekao osudu kraiem studenoga godine 1909. Od
nie medu voinicima. Dovikivalo se Dinovidir, da izdaiica. Di-
ie obtuienih osudeni su na kaznu smrti sedmorica, i to: iedan maior,
novi6 zbunien i preplaien podeo ie govoriti protiv kniaza Nikote i
vlade. Ve€ nalron nekoliko riedi bio iedan poruEnik,dva podporudnikai tri voinika. Maior i poru6nik
ie napadnut. Nekolicina su bili su u biegu. Nad prisutnima izvriena ie smrtna kazna. Ostali
mu pritekli u pomo6. u fom meteiu Dinovi6u
ie uspielo pobiedi zavierenici osudeni su na kaznu liienia slobode.
u susiednuiumu, koia ie sasvim blizu. one, koii su mu pomagali,
Opet su Beograd i BeE suradnici.Dok ie u bombaikoi afe'ri
voinici su pohvatali i povezali. Kasniie su i Dinovida uhvatiti i
Austrougarska htiela izkorisfiti zavieru, koiu ie stvorio Beograd,

32
3 33
 u Jugoslaviiipisali su sasvimdrugdiie. Tvrdili su, da ie za-
viera maiora Mitrovi6a imala tako iiroke razmiere, da ie obu-
hva€ala cielu Crnu Goru. Da ie voini sud ogranidio svoie sudenie
samo na zavierenikeiz Vasoievi6a,Kuda i Bratonoiida po naredbi
,kniazaNikole, da se 'ne bi vidielo, da ie sva Crna Gora u za- JUBILEJA
UOEI KNJAZEVOG
vieri.s) Kada ie frebalo snositi odgovornosfza zavieru,+vrdili su'
da zaviera ne postoii, da su ie izmislili kniaz Nikola i niegova olaiinskaafera dokazalaie, da uzpostavadiplomatskih
od-
lvJ
vlada. Kada ie doilo vrieme, da se dobiie nagrada za sudielo- nosa izmedu Beogradai Cetinia' za vrieme aneksione
krize'
tK
vanie u zavieri, onda ie zavierenikabilo mnogo. viie od broia, orkan,koii [i odi'+ioSrbiiuod mrinle Premaclngi
frfUiU
koii ie obuhva6enosudom voinoga suda. privremeno prikrila
Gori, nego samo umietna magla, koia ie
sve, lto ie za vrieme JugoslaviieBeograd napisao o svoiim prestaiala kuliati'
srbski vulkan, iz koga mrinia ni za 6asak niie
biviim zavieramaprotiv drugih zemalia,porazanie'dokaz niegove
odkudana*akoma|om.prostorufo|ikioceanmrinie?
moralne n"rruduniiivosti. Toliko ie velidao zaviere i zavierenike, pobiede na
Priie sam spomenuo,da ie na siai crnogorske
da ie zaviereniitvo pretvorio u moral iavnoga iivoia. eak i pra- zavisti i m#nie. Od iada
Vuiiemdolu Srbiia odgovorila mrakom
vostavna crkva pomniivo ie pazila, da i niene ruke budu od na- Srbiie
," b"ogrudsko dinastidkorivalstvo brinulo, da odnos Prema
roda videne, kada se zavierama i zavlerenicimapletu vienci slave. nepresianoosvietlien plamenom mrinie.
Crno! bori bude
Zavierenidtvoie uspielo postati nacionalnomreligiiom. obstanak
k.ali Milan Obrenovi6 uztezao se od napadaia na
da uiini sve, dime
crne Gore, ali niie ialio ni truda ni novaca,
dinasfiie'
bi s€, po niegovu millieniu, mogao ugled crnogorske
napisaii iednu
ako ne ubiti, a ono bar znatno umaniiti. Dao ie
sve na.iskandalozniie afere,
veliku kniiiurinu, u koiu su skupliene
maita mogla
koie su ikada.posfoialekao i one, koie ie balkanska
slika iz
izmisliti, i pubiicirao ie pod naslovom: >>Nekolikokrvavih
neki savo
Pefrovie-Niegoievadoma<. Kao pisac kniige fig_uriraoie
u srbiiu' Razumiie se,
lvanovie, koii se bio preselio iz crne Gore
kniaz
da su u kniizi zlo proili i kniaz Nikola i niegov predhodnik
ll., piesnik
Danilo, ali ie osobito oitro atakiran mifropolit Petar
iznimno oitro napadnut'
>GorskogaViie4ca<. Ovai posliedniiie

h, u ) V i d i J o v a n D o n o v i 6 > > U si avne

i pol i + i dkeborbe u C rnoi
Kniigomiepop|av|ieniugAusirougarskemonarhiie.Pos|ana
profesorima, sveeenicima,uditeliima;
I
lt ;' '
G or i< < ,s tra n a 2 5 0 .
ie iz saraieva poitom. svim

1,, 37
I
t1;
t..
36

[.,:
L:
li.-"

[,.,

ffi

liednicima, odvietnicima i t. d., u Badkoi,Banatu, Hrvatskoi, Bosni,
Hercegovini i Dalmaciii. u Boki su poiedinci dobivali po pet i
viie primieraka; Svi su kniigu dobili bezplatno i nifko niie znao,
tko ie 5alie.
lz dinienice, 5fo se slala iz Saraieva, zakliudivatose, da ie
iirena pod pokrovitelistvom B. Kallaya, guvernera Bosne i Her-
cegovine. Jedan srbski list u Novom Sadu upozorio ie na iirenie
kniige s par redenica. ovih dana, kaie se u toi nofici, obiavio ie
u Beogradu tcrali Milan svoiu autobiografiiu, ; razprodaie
iu i|.
Kallay. To ie naiobseiiie dielo te vrsti u kniiievosti iuinih Slavena.
Kod Hrvata i naivedeg diela srba u Austrougarskoikniiga ie po-
stigla uspieh suprofanonome, koii ie odekivaokrali Milan. Gofovo
redovito spaliivana ie nedifana. U Srbiii ie kniigu dobio svat<i
pismeni doviek. Medu Srbiiancima,sudedi po svemu, kniiga i" po-
stigla zavidan. uspieh. U svoiim dlancima, za vrieme Jugos/aviie,
Krsto cicvari6 ie, u viie mahova, spominiao, da su priie crno-
gorce u Srbiii zvali Kezuni.
Ni pobieda na vudiemdolu ni kniiga lralia Mitana nisu uzroci
mrinie, nego samo poticaii, da bukne. Nien ie uzrok iskoriski
dubok. ve6 sam spomenuo,da ie u kniizi kialla Mitana naigore
proiao piesnik>Gorskogaviienca<. Ja mislim bai zbog >Gorskog
viienca<<. Tim spievom, po kome ie niegov autor ravan naive6im
svietskim piesnidkim geniiima, crnogorska misao preneiena
ie u
regiie abstrakciiai fime ie crnogorskipogled na'sviet, uzdignuf
do visine filozofskoga sustava, dobio svoi konadni tik. ,Kror tai
spiev postalo ie svima odevidno, da crnogorski,pogled na sviet
rriie samo neiednaksa srbskimnego ovome diameiralno opreian.
Postalo ie iasno, da se ne radi o sporednim razlikama,nego o
femelinim suprotnostima.Vidielo se, da Crna Gora i Srbiia nisu
samo dvie zemlie, koie su iiviele zasebnim iivotom. t<rozsva sfo-
lie6a svoie poviesti, nego dva svieta toliko iedan od drugoga
38
:
naidarovitiii
udaliena, kao da iive na dva kontinenta. Naiu;eniii i
i svi su dokazali, da
srbi pisali su mnogo o >>Gorskomviiencu<<
episkop
ga iednako ne iazumiiu. Naidarovitiii medu niima,
dielu o >>Gorskome Viencu< dao ie
6r. Nikolai Velimirovid,svome
da ne shva6a' da
naziv uReiigila Niegoieva<<i time dokazao,
nego iz-
>Gorskim viiencem< niie sfvorena nikakva nova religiia'
svoiom
raden sisfem morala i etike crnbgorskereligiie. Niie Homer
gr6ku religiiu
lliiadom izgradio svoiu religiiu nego sistema*izirao
ielo bo'
i posfavio u nioi hierarhiiski red, , posfavivli Zeusa na
gova. velimirovi6 ie ofac aluposti, da ie vladika Rade oboiavao
proliv .
svietlost. Kniiga foga >sluge boiiega oltara<<kipti mriniom-
eubrom Coikovi-
Crn" Gore, koiu'nuri". pustiniom,a Crnogorce
na
6em, Sime ho6e izvrgnuti ruglu poiam crnogorskogapogleda
sviet, koii ie izraien riediu doisfvo'
'Branislav
Dr. Petroniievie bio ie profesor filozofiie na beo-
grudrlotn" sveudililtu, u svome dielu >Filozofiia u Gorskome
vil"n"uu dokazao ie, da niie razumio ne samo >>Gorskiviienac<<,
nego dak ni niegovu >>Posveiuprahu oca srbiie<. Zamiera Pies'
niku, 5to ne priznaie moguenosi postoiania geniia u malome hi-
rodu, i ako se ved iz >>Posvete<vidi protivno'
, Tako udeni srbi ne mogu razumieti >>Gorskiviienac<<zbog
viiencu<<.
suprotnosii svoga pogteda na sviet s onim u >>Gorskom
religiie i zqto 6e im ostati za
oni, ne osieeaiu spiev crnogorske
vazda nerazumliiv. Ni ia ne razumiiem niti €u ikada razumieti
>>Koitonu<<Bore stankovi€a zbog nienog meni suprotnog, srbskog
pogleda na sviet.
Ne razumiiem, zai*o naibogatiii doviek u miestu redovifo
mora biti i naiugtedniii.Po crnogorskomePogledu na sviet drui-
*veni ugled nema nikakve veze ni s bogatstvom ni sa siromaitvom.
Ugled se sfide iunadtvom,mudroiau, vierno66u,istinitoi6u, po5fe-
niem i umierenoSeuu iivotu. Tko siedini u sebi bar ve6i dio tih
39
 nas
osobina - iunaitvo de smiie izosfati - ugtedan
ie ioviek bez deno zapitali:tko? Turska,odgovori on. Da niie ona izmedu
ih danes
obzira na fo, ie li bogat ili siromah. Delie nepo[mliivo mi
ie, da i Srbiiedriala Sandiakmi bismo Srbe poznavalikao ito
da ie io
se fai ugledan doviek mogao zaliubiti u ciganku Koifanu, a
ioi poznamo,i nitko nas ne bi uiedinio. Svi su priznali,
rni ie nepoimliiviie, da se u niu mogao zaliubiti i predstavnik todno.
driavne vlasti. Ne samo iunaci >>Gorskogaviienca<<nego uob6e
Da se vratimo srbifr dinastiieobrenoviea. ve€ sam naPo-
nemogude ie, da se bilo koii Crnogorac zaliubi u ciganku."Takvu.
menuo,da krali Mitan niie prelaziograniceborbe profiv dinastiie
liubav izkl[uduieznadenie rase u crnogorskome pogledu na sviet..
crne Gore, ali ie nesumniivo, sude6ipo stanovitimznacima'ula-
Kadgod se u beogradskom kazaliifu davala svedana pred-, Dok
zila u niegovepi""ou" za daliu bududnosti ia_evenfualnosf.
sfava u poiast kome visokom gostu, redovno se prikazivala>Ko* iz sve
s_rbiie crnogor-
dao protierati
ifana<<lao naiizrazifiii predsfavnik srbiie i nienoga pogleda na, ie priie, u nekolikomahova,
,k"'riudi6e, koii ,subili dolli iz Crne Gore na lkolovanieu Srbiiu,
sviet. Time se nuidno name6e nieno oponiranie >>Gorskome u ikole
' odiednomie po6eo forsirati primaniecrnogorskediece
viiencu<<kadgod ie rie€ o crnogorskom i srbskom pogledu na drugih nadina omo-
u irbiii. Davanesu im stipendiie i na mnogo
. svief, koie dieli provaliia, iz diiih mradnih dubina izvire snaina, stvorene posebne Skole
gu6avaloim se pohadanie5kole. eak su
rieka mrinie. Zv:alesu se Ve-
i" niih i diecu iz Macedoniiei Stare Srbiie.
Dok qu srbi ve6 odavno uodili dubinu ponorat koii ih dieti od nego
dernie ikole sv. save. Niih nisu pohadaladieca iz srbiie,
. Crnogoraca, neifo po >Gorskome viiencu<, a neito proudavaniern
samodieca iz zemalia,za koie se predvidalo,da 6e ih iednoga
crnogoraca, koii su se u srbiiu, od nienoga posfoiania, podeli mla-
doseliavafi, dofle ie Crnogorcima, sve do sfvarania Jugoslaviie,
dana SiUiluosvaiati.Osobitosu se rado primalicrnogorski
srbski pogled na sviet ostao nepoznaf. Zato oni Srbe nisu mrzilt
di6i u beogradskudoEastniikuikolu'
Turskaie prevodilana islam diecu pokorenihbalkanskih ze-
i zafo su srbskumriniu, u kolilcosu iiri stoievi naroda za niu uob6e
znali, smatrali samo pienom, koiu ie na povriini mirnoga. maliai od nlih stvaralavoisku,'pozlu poznafupod imenomianii-
iezera, 'su
privremeno stvorilo dinasfiiko nadmetanie. Tek u Jugoslaviii, kada dari. oni odriavali >red< u pokorenimzemliams.Krali Milan
i
su doili sa srbima u bliii dodir, vidieli su, da su Crna Gora i se odludio,da od crnogorskediece stvori beogradskeianiiiare
uspio ie. uboistvo Aleksandraobrenovi€a sprieiilo ie' da obre-
Srbiia dva suprolna pola i podeli su na mriniu odgovarafi mri-
niom. Do koga su se stepena Crnogorci razodarati nakon susreta novi6i uiivaiu plodove svoga rada. Niihovu misao i .t ."iil""-iT
Petar Karadordevi6i Nikola Paii6'
sa Srbima u Jugoslaviii, liepo ilustrira ovai sludai. Godine 1926- ianiidarimaostvarili su krali
na-
sasteto se u Podgorici netcoliko izrazitih pristaia uiedinienia sa u Lorb"ikoi i kolalinskoiaferi nisu uspieli,ali 6e oni borbu
srbiiom. u razgovoru povela se ried i o tome, koii od crnogo- staviti, kao 3to 6emo kasni[evidieti'
raca ima naiviie zasluga zr uiedinienie. Netko kaie ovai, nelko Priie sam iztaknuo,da ie nakon kolaiinskeafere Paii6 bio
'cielo
. onai. Jedan, koii i" gotovo yrieme'iu*io, reie odludninr opo'neiut od Rusiie,da promienidrianie premaCrnoi Gori. Zna-
glasom: >>Jaznam tko ima na[viie zasluga<,svi su ga mato zadu-
iu6i za tu oponienucrnogorstca ie vlada zatraiilaod srbskevlade,

40 41

da ukloni iz Beograda vode6e lidnosti iz proSlih dviiu zaviera. Ce-
tinie ie reklo Beogradu, da u protivnom sluEaiuCrnoi Gori ne6e
bi+i mogu6e odriavati diplomatske odnose sa Srbiiom. Naiavii
se u takvom poloiaiu Paii6 ie neito uiinio, ali ne ono, lto se
fraiilo, nego sasvim drugo. Prvo ie priredio u narodnoi skupitini
iednu interpelaciiu na sebe povodom zahtieva crnogorske vla{e.
- U odgovoru na fu interpelaciiu, medu ostalim, rekao ie doslovnq
i ovo: >>Crnogorska'ievlada u viSe prilika iziavliivala srbskomza-
stupniku na Cetiniu, da iednoi priiateliskoi polifici smetaiu emi-
granti, koii^iive u Srbiii i koii, po nienom verovaniu i shvataniu,
imaiu veze ia elementima, koii remete poredak u Crnoi Gori, pa
'se fi emigranti, koie
ie zahtevala da ie ona oznadila,udalie iz
Srbiie. Kralievskavlada, stavliena tim .zahievom u teiak poloiai,
preiresala ie fo pitanie i traiila ie puib i naiina kako bi mogla
da izade u susref zahievima crnogorske vlade da izbegne prekid
odnosa, a u isto vreme da se ne ogreii o zemaliskezakone'ndie
,zemlie, koii dozvoliavaiu prebivanie emigranata u naioi zemlii.
Kad bi srbskavlada imala nesumniivihi neospornihdokeza da su
emigranti doista krivi, ona bi te dokaze,uputila sudu i sud bi ih
po naiim zakonimaosudio, ili bi im kralievslravlada odkazalago-
sfoprimsivo. Ali, srpska vlada takvih dokaza u rukama nema, i
ako ie iedanpuf dobita isledna akta, predala ih sudu, i sud ie na
osnovu tih akata one, koii su bili obtuieni, oslobodio. Dakle, ne-
ospornih dokazasrbskavlada nema, a da opef poveruie Friediun-
govim i Nasti6evim dokazima,to opet niie mogla da dini. Traie€i
naiina kako da zadovolii zahfeve crnogorske vlade, a da u isto
vreme odgovara zakonima naiim, vlada ie naila iedan put koii,
po nienom miilieniu, izgleda pogodan i koii moie zadovoliiti
zahteve crnogorskevlade, a da se u isto vreme ne ogreii o naie
zakone. Ona ie preko priiafelia saveiovala emigrantima da, u in-
feresu bratske sloge i velikom interesu srpskog plemena, dobro-
42
u
votino'ostavesrbiiu. I oni su primili tai savet,i iziavili da 6e
interesutih odnosa oti6i iz Srbiie<'
Priie, prilikomizpitivaniacilia, organizaciie rada dviiu za-
_i
viera protiv crne Gore, poznatihpod imenombombaikei kola-
iinskeafere, ustanovilismo,da su sudioniciu tim zavieramakas'
niie, u Jugoslaviii,priznalidalekovi5e, nego ito ie ustanovlieno
orudura sudova.Znamo,da ne bi niiko u Beogradu.
"rnogoirkih
smio ni pomislitina stvaranietih zavierabez odobreniaN. Paii6a.
Pogotovone bi smielibez niegovaodobreniau niima sudielovati
dvorskidastnicii iasfnici kralievegarde. Paii6ipak tvrdi, da nema
>nesumniivih i neospornih dokaza,da su emigrantidoista krivi<'
Toino ie, da ianiiEarinisu krivi nego sultan,u iiioi su sluibi. Ne
*raii se protierivanieiz Beogradapoznatihsudionikau zavierama
ra{i niihovq krivnie,nego radi krivnie Paiideve.od Paii€a se
traii, da obustavirad protiv crne Gore, a ne od niih. opomenom
ruske vlade nisu oni stavlienina obtuienidkuklupu nego Paii6.
sve ie to on znao i zato ie tvrdio, da nemadokaza.on ie znao
o koiimase ovdie
da rriedlungniie bio sviedokprofiv zavierenika,
radi. Zna se, da na temeliuizkazaD. Nasti€anikomeniie sudeno
u bombaikoi aferi. srbski priestolonasliednik Dorde i N. Paii€,
protiv koiih ie Nastie sviedo;io, bili su izvan dohvata crnogor-
,Logo ,udo. I ipak spominieFriediunga i Nasti6a. Odevidnozato,
da bi dao znak listovimau Beogradui svoiim agen*imau 7a-
grebu, Novom sadu i saraievu,da napadnucrnu Goru.
zahtievaiuei,da se protieraiuneki od beogradskihianiida,ra'
crnogorskaie vlada traiila od Paii6a, da obusiavi rad protiv
Crne Gore. Paii6 ih medutimialie iz Srbiie u druge driave s na-
redbom, da od+uda nastaverad protiv Crne Gore' lstodobno
dopuita svoioi dokazanoismielosti profesionalnogazavierenika
tvrdr\iu,d" uol6" nemedokaza,da su bombenoSene iz Beograda
na Cbtinie.
43
 Paii6 ie poslao Todora Boiovi6a i Jovana Donovi6a u Tursku,
da svoie naiamnidkozanimanie nastave medu Crnogorcima, koii
su lamo na radu. Sobaii6a s istom zada6om u'sievernu Ameriku,
a Marka Dakovida na zastuieni odmor u Svicarsku.
Kroz nekoliko mieseci, dim su proile iubilarne svedanosti na
Cetiniu, povratili su se svi u Beograd. Beogradu se udinito, da PROGLASEN.IECRNE GORE KRALJEVINOM
ie uspieh,koii su imali niegovi delegati u Turskoii sievernoiAme-
go-
rici, neznatanprema froiku i naredio im ie, da se vrate u Srbiiu. niaz Danilo l. svoiim dolazkomna crnogorskopriestolie
odnosi izmedu crne Gone i srbiie, uodi kniaieva svietovnom vladavinom.
iubileia, iin" l85l. zamienio ie teokraciiu
po'
na oko su se poboliiali, a u stvari ie ostalo sve po starom. ilriglurio ie Crnu Goru kniaievinom,a sebe kniazom.Svoiom
ravna
biejom nua Turcimana Grahovcugodine 1858.,koia ie
munia kroz
naistavniiimcrnogorskim pob;edama, bliesnuo ie kao
u Kotoru godine 1860. U ono
oit"k" i nestalo g" i". Ubiien ie
austriiskecarevine nisu
doba u crnoi Gori se vierovalo, da prsti
niie kasniie
bili daleko od niegovoga uboistva. To vierovanie
s ko-
niiim pokolebano,i norod ga traino odriava prenoieniem
niie imao muike diece i nasliedio
liena na kolieno. Kn'iq1D:nilo
sin velikoga voivode Mirka'
;" ie na pries+olit-sin'ovac_Nikola,
u liceiu
ubolr+"o strica zateklo'ia-tino;'ci-nu ikotovaniu u Parizu,
kniaz
Luia Velit<og.tmao ie li godina. Godine l9l9. proslavioie
Nilola l. petdesetgodiiniicu svoie vladavine
Crnogorski naiod niie iednolika masa nego zaiednica pleme-
stolie6a,
na, 6iiu ,,i por"bnost izgradivala i dvrsto uoblidila daleka
davii ioi trainu izrazitosf. Gradovi ne ulaze u sastav plemena.
godina
Pteme ima svoi omeden teritorii. Jedva kroz stotine
grbnicama izmedu plemena.
da se desi koia mania promiena u
i driavni
Kroz cielu poviesf crne Gore, kroz cio nien narodni
niihovo
iivot, ne samo da se osieeaiuplemena, nego ie odludno
Gora u miru suradnia plemena.
znadeniei niihov utiecai. crna ie
za neza-
Nien rat ie niihovo natiecanie u davaniu krvavih irtava
driav-
visnosf domovine. Plemenasu u miru iztaknute komponente

# 45

noga iivota, a u rafu zasebneiedinice crnogorskevoiske. Svi
organi i gradanske driavne vlasti i voine driavne vlasti u plemenu
sinovisu plemenai narod ih zove plemenski glavari.O tai nigdie
i nikadanenapisani zakoncrnogorskoga driavnogauredenianikad
se niie ogrieiio kniazNikola kao ni niegovipredhodnici. Ugled
i znadenieplemenave6e ie ili manie prema vedem ili maniern
'krvavih
, broiu irtava, danih za sloboduCrne Gore. Svakopleme
I iru vetik broi maniihili ve€ih bratstava.
- iavala budnom niihovu spremnost,da se podvrgavaiuvolil driave,
imaiu-'isio"podrietlo, iedno.p-rg-
Brg-:!yg--slrr-eiednice'-kqie.
zime i iiest o idn:tygjdSg.llsvgloe: i.['e- b.Rt*va u odnori
_____fr-
prfr5--drugim bratstvima.Gtunaig-re-JLpglodllg. Obiino sve,
porodicefednogabratstvaiive grupirahe,ali br?tstvgTgmasvoi
stalanferitorii Lgo pt"r". Cei6e poiedineporodiceiive odietiene
.JTrErr:ffida setroinopr"r"i1"""iuu drugoptemei iime
postaiu dlanovi toga plemena. Bratsiva se natiedu, koie 6e u borbi
svoga plemena za slobodu Crne Gore dati viie irtava u krvi-
Naiugledniia su ona, koia su u raiovima davala relativno naiviSe
irtava. Bratstvo se zove.i Ku6a.6)Kao za ugled plemena i braf-
stva fako i6-T;*ila;J p.i;ainta iunadivoiuidn" pr"dpostavt<a.
Cienakoia se d"i" iunaifvuu Crnoi Gori, oviekoviedena ie u
>>GorskomeViiencu<<,po kome ie iunaitvo >pi€e naislade du-
ievno, lcoiiiem se piane pokolienia<<. Veliiina ugleda i plemena i
.poiedinca
bratstva i iednaka ie velidini niihove vriednosti za crno-
gorski narod.T)
6) Sa s v i md ru g o z n a d e n i ei m a p o i am K uC ei l i kudnezai edni ce,
kao instiiuciie gradanskogaprava.
7) Jedinstvo mierila za sve. I za svako pleme i za svako brat-
sfuo i zo svakoga poiedinca. Pravila bez izuzetka. Bratsfuo Pe-
trovidi iz Katunskogplemena, iz selo Niequ5a, davalo ie Crnoi
Gori driavne i nur6dn" vode preko-drcGne godina' i vazdp
ie i aa niega ostalo obaveznoovo pravilo, kao i za ostala bratstva
46
Plemenas)su budno pazila, da se osie6a niihov utiecai u ii-
votu driave i da ne zaosfaieza utiecaiem drugih plemena.Prema
tome, vladati u Crnoi Gori znadilo ie odriavati ravhoteiu medu
utiecaiima plemena i fako uravnoteiene utiecaie spaiati u iedin-
stvo d#avne volie. Prirodno i", da su plemena, u natiecaniu za
utiecai u d#avi, iedno na drugo pazila, da' su se medusobno
kontrolirala.Ta uzaiamnakontrola prisiliavalaie plemenada paze,
da niita ne urade, 5to bi Skodiloniihovu ugledu, i istodobno odr-
kao zaiednice svih plemena.
Medusobnomnadzoru plemenaodgovarao ie medusobninad-
zor bratslava u plemenu. Bralstvo bratsfvu niie ostavlialo nezapa-
crnogorska.Zat o ono niie posialo nif i m oglo post at i dinast iia,
i er bi se to pr ot ivilo cr nogor skom em iSlieniu,da se ugled pr ili-
kom svake b or . beza slobodu dom ovine i uob6e u svakoi pr ilici
mora ponovno sficati odnosno opravdanosi stedenoga ponovno
dokazafi. Proglasiti sebe dinastiiom zna6ilo bi izuzeti se za bu-
duC nostod spom enut ogapr avila i f im e iedanput st e6eni ugled
proglasititrainim ne samo za bratsfvo nego i za poiedine niegove
i l anove. Medut im , poiedini dlanovi br at st va Pet r oviia im ali su
ugl eda samo u t oliko, u kolikosu ga st eklisvoiomosobnomvr ied-
noi C u. Zal o ni cr nogor skiust av od godine 1905. niie pr oglasio
bratstvo P et r ovidadinast iiom .U ! - u lB. nabr aiaiuso, kao dla-
novi vhdal adkoga dom a, kr ali, kr aliica i niihovi pof om ci. Za
ostale dlanove bratstua izridito se iztide, d; nemaiu >nikakviieh
prerogativa ni prava mimo ostale crnogorskedriavliane<<.
Od pravila o vriednosti poiedinca nisu izuzeti ni driavni
organi. Ni noivedi poloiai u drlavnoi hierarhiii ne poveCavaugled
poi edi nca.U Cr noi G or i ie dogm a: ne daie poloiai ugled osobi, f
I
nego osoba poloiaiu.
8) R i ed plem e im a dr ugo znadeniekod ost alih
iuinih Slavena.
Kod niih pleme das znadi narod das rasu. Oni govore i o ruskom
pl emenu i o slavenskomplem enu.
47
ienu ni naimaniu pogrieiku. Bratsfva, pod vodstvorn svoga nai-
ugledniiega dlana, pazila su na rad svoiih bt"l1!11lg. Kao ifo
slava svakoga bratsfvenika pripada cielom brastvu, tako i teret
sramote svakoga bratstvenika osieda cielo bratstvo.
Kontrolirani sq i poiedinac i bratstvo i pleme. I poiedinac
i bratstvo i pleme konfrotiraiu druge. Samo sfolie6a i borba za
samoodrianie,ta dva naigenialniiazakonodavca,udruieni s rasom,
koia ie sposobnaza viSe i naiviie oblike liudske zaiednice, kadri
su izgraditi takav sisfem koinrole. T"i sistem ie omogu6io, da
naoruiani narod, kao ito ie 'priie spomenuto, bude iedina oru-
iana sila u sluibi pravnoga poredka.
' Takvu
ie organizaciiu naroda i driave zatekao kniaz Nikola
i zadriao iu ie kroz cielo vrieme svoie vladavine. I dobro ie
uradio, ier niie mogude ni zamisliti pravni poredak sigurniii od
onoga, koii duva cio naoruiani narod. Za cielo vrieme vladavine
kniaza Nikole u Crnoi Gori niie bilo uboisfva iz koristoliublia.Zar
ie mogu6 iadi dokaz za moralnu snagu pravnoga poredka? Ni"-
govu uzornu vriednosf iednako dokazuiei onai porazni neuspieh
dviiu zaviera, o koiima smo priie govorili.
Na dan dolazka Nikole na crnogorskopriesfolie Crna Gora
niie imala ni iednoga pisanoga zakona. Mifropolit Petar f.,
sv. Petar, godine 1798.donio ie >Zakonikobi+i crnogorskii brd-
ski<<,koii ie predhodno prihvatio crnogorski sabor. Zakon ie do-
punien godine 1803. Niie stupio na snagu. Bio ie u suprotnosti
s obidainim pravom,,koie ie od niega bilo iade, I ako ga ie sabor
primio, i ako ga ie odobrio sv. Petar, koiega ie narod io{ za
iivota smatrao svetcem i 6iiem auktoritetu niie bilo ravnoga u
historiii Crne Gore, ipak ie narod ostao uporno vieran iivotnim
pravilima, ,koia su stvorila stol[e€a. Piesnik >>GorskogaViienca<<
vieroiatno misli na sudbinu zakona sv. Petra u svome stihu >>naie
gore ne trpe regule<. Godine 1855. donio ie zakon kniaz Danilo
I

48

Kral,j Nikola. Po rieiima ruskog cara Aleksandra lll. iedLni

uterni i iskreni prijatel"j Rusiie u EuroPi.
 bez suradnie sabora. I ovai zakon proiao ie kao i zakon sv. Petra
iz isiih razloga. Samo iedan niegov propis, lcoii govori o nasliedu,
ostao ie u lrreposfi, ier ie isiovietan s obiiainim pravom. Zar
moio biti iadih dokaza, da ie crnogorska pravna sviest odporna
do nesavladivosti,kada se s niom dode u sukob.
Viernosi naroda svoiim pravnim obidaiima izazivala ie div-
lienie,kniaza Nikole i pokazalaput niegovoi vladavini. On ie s po-

lli
ilil
nosom izticao svoiu viernosf pravcu, koii su dala stolie6a crnogor-
skom narodnom i driavnom uredeniu.
Ne ulozi u obseg moie nom[ere pisanie o vladavini kniaza Ni-
kofe, ier ie riei samo o dogodaiima od godine 1905. do 1941.
Uostalom kniaz Nikola ie tako velik, da bi se moralo posebno
pisaii o niemu kao driavniku, kao voiskovofi, kao diplomati i kao
piesniku.Ali, kad ie riei o petdesefgodiiniici niegove vladavine,
potrebno ie neifo re6i i o vladavini, bar spomenuti neka od nie-
govih diela, koia su nesumniivoiraine vriednosti i neka od onih,
koia su karakteristiina za niegovu vieru u sebe.
Uskoro nakon dolazka na priestolie podeo ie poboliiavafi
organizaciiu sudstva, uprave i voiske. Podizao ie ikole. Naravno,
sve to u skromnim granicama ondainiih sredstava.Ali glavna mu
ie misao bila, koko 6e proiiriti granice Crne Gore. Pri prvoi po-
misli na proiirenie granica morao ie misliti na rat sa Turskom.
U rat se niie smio upustiti bez naslona na Rusiiu. Medutim kniaz
Danilo oslavio ie zategnuie odnose s Rusiiom. Trebalo ie po.
watiti rusku v[eru u tradicionalnu odanost Crne Gore i osiguraii
rusku naklonost.
O kakvom sluibenom posietu niie moglo biti ni govora. Niie
6ak mogao osigurati ni to, da €e biti primlien od ruskoga cara,
ako privatno dode u Pefrograd. Mladi kniaz ie ipak odpufovao u
Rusiiu. Cekao ie tri mieseca u Petrogradu, da bude primlien.
Uspio ie upoznafi se s iednim velikim kniazom,koii mu ie izradio,

49

da ga primi car. Prvo primanie traialo ie l5 minuta. Kniaz ie uspio,
da mu car odredi vrieme za drugo primanie, koie ie traialo oko
fri defvrti sata. Car ga ie pozvao, da dode istoga dana na 6ai
da ga predstavi carici i velikim knieginiama.Bio ie ioi dva puta
u dvoru na daiu. Kniaz Nikola ie bio nedostiian causeur.Car ga
ie primio u oproitainu audienciiu, razstao se s niim kao sa svoiim
liubimcem i obe6ao mu zaititu Rusile.e)Nakon povratka iz Rusiio
gtavna briga kniaza Nikole bila ie spremanieza raf i pripremanie
situaciie, koia bi mu omogudila da ga izazove. Tako ie doilo do
poznatoga nevesiniskogustanka i rata s Turskom godine 1876.
Dollo ie do pobiede na vu;iemdolu, o koioi smo priie govorili.
Berlinskimugovorom o miru od godine 1878. Crna Gora ie feri-
torialno utrostruiena, a plodnoidu novih kraieva ekonqmskiude-
seterostrudena. Tako sretno zavrienim ratom podigao se ugled
kniaza Nikole i Crne Gore u Europi do neslu6enevisine i dan ie
poticai kniazu, da pristupi donoieniu gradanskoia zakona za Crnir
Goru i daliem izgradivaniu unutrainlega uredenia driave.
'
Ostao ie vazda vieran narodnim obidaiima i duvao ie pom-
nlivo oblik d#ave kao zaiednice plemena. U Crnofl Gori nifko niie
poznavao obidaino pravo bolie od kniaza'Nikole. On ie bio
vrhovni sudac. Ne samo da ie 6esto prisustvovaorazPravamapred
vrhovnim sudom,nego ie, u dosta sludaieva,na ialbu iedne stran-
ke, nalagao vrhovnome sudu, da ponovi sudenie u dotidnoi stvari.
Po koii put ie, na ialbu siranke profiv-osude vrhovnoga suda,
pozvao stranke preda se, odriao razpravu i izrekao osudu. U tim
sluia;evima osudu bi saob6io sfrankama odmah ustmeno, a Pis-
meni odpravak osude dobivale su stranke od vrhovnoga suda re-
dovnim pufem.'
'0) Tok ovog svog prvog posieta Petrogradu izpridao mi ie
go-
k niaz Ni k o l a n a R i e c i C rn o i e v i d az a v ri eme bal tkanskoga' rata
. d i n e 1 9 1 2 .J a s a m t a d a b i o m i n i s t a rf i n a n c i i a .
50
. crnogorci su ponavliati s oduievlieniem kniaievu krilaticu:
rTko n" Jod" preda me za iesticu, ne vriedi iestice<<.10)Niie
moguee snainiie izrazili crnogorskiidealizam u Pravu. Niie mo-
guS" iaie naglasiti,da se u parnici ne radi toliko o ekonomskom
'rnteresu,
koii ie niom doveden u pitanie, koliko o Pravu' za koie
bilo
se parnicom bori.-ovo iznosim,da se vidi, odkuda ie kniazu
zakon ne moie biti drugo. d: k:di:
iorno, da .crnogorskigradanski
fikaciia crnogorskoga obidainoga prava. on ne moie bi+i ni
pri"pis ni prerada tudih zakona. On mora biti samo crnogorski i
viie.l Tako ogromnom poslu niie dorastao svaki profesor
"i;iii
graclanst<ogaprava. Mora se traiiti pravni genii. Pa ni on mu
ii;. dorEstao, ako niegov pogled na sviet niie srodan gotovo
identiian s crnbgorskim pogledom na sviet. Mora osiedati
Loveen i dieta niegova, da bi mogao iz crnogorskihpravnih obi'
daia stvorifi zakonskisistem, koii €e pronieti Europom slavu sYo?a
stvaraoca i'biti ponos crne Gore. To ie bila misao kniaza Nikole.
Traiio ie 6ovieka, pozvana za stvaranie velikih diela i naiao Ea ie
u gni"rd, velikana,u Dubrovniku,u osobi Dr. BaltazaraBo9i5i6a,
pravnom fakul+e+usveudiliStau
iu"nogu redovitoga profesora na
bd"ri i ruskog pravog d#avnog savietnika. I odputovao ie u
'
Rusiiu. lzloiio ie svoi ptan ruskorncaru Aleksandru ll. car ie
, oiui"rlieniem prihvatio priiedlog svoga liubimca. Naredio i",
da se profesoru Bogiii6u dade dopust na neodredenovrieme, a
Bogiii6u osobno stavio na srdce, da se svesrdno primi vellke
zada€e, svoioi vladi car .!e dao uputu, da Rusi'a snosi troikove
oko izrade zakona.Kniazie doveo sa sobom BogiSi€au Crnu Goru'
Innenovaoga ie ministrornpravde, da bi mogao mierodavnoizda-
vati naredbe za potrebne predradnie, posebice za prikuplianie
maferiala.
lf) Deset soldi u Crnoi Gori zvali su Sestica.
51
 Bogiii6 ie sloiio komisiiuod crnogorstrih
sudaca,koii su biti crnogorstri gradanin niie bio crnogorski ministar. Uzfo se gradani
poznati kao naibolii poznavaociobiiainoga prava. Komisiia 'seliaci
ie nisu izticali u ratovima. Zbog toga su gledali s visine na i.
lr
zasiedalona cetiniu pod predsiedaniem Bogilidevim.prouiavao gradane. Smatrali su ih, i danas lh smatraiu,niiima od sebe, i to ii'

ie prilcuplienimaferiali sabiraonovi. siednicame gofovo redo-

ie ne kriiu ni u odnosima svakidainiega iivota. Ni udobniii iivof I,i
vifo prisusfvovao kniaz.sudielovaoie u distrusiiamaostaiu€iuviek gradana ni niihovo ve6e bogatstvo nisu bili kadri podi6i niihov
,il:

na nivou ravnopravnosfi s ostalim dlanovimakomisiie.Tome se ugled u odima seliaka. U takvim prilikama i ioi u zemlii, u koioi
Bogiiid divio niSfa manie nego kniaievu poznavdniuobidainoga seliaci nisu samo stalei, nego polifidki narod, niie moglo biti ni
prava. Kada ie, nakondugoga i napornogarada sluprien govora o gradanskom zakonu. Uostalom radi se o reguliraniu
i' p--
uden maferial,Bogiii6 ie s materiatomi zapisnicima,l"dni"u'ko- imovinskihodnosa cieloga naroda, a ne samo gradana. Zakonom
misiieodpufovaou Pariz,da tamo izraduiezakon.Ctanovima
ko_ ie izgraden naivainiii dio iivotnoga poredka cieloga naroda i
naredioie, da prikupliaiunovi materiati upodpuniulupri- zato ie nazvan pravim imenom.
rltli"
KUPtlent.
'Kad Crnogorski >Opiti lmovinski Zakonik<<izazvao ie veliku pai-
[e Bogiiid dovriio redakciiu zakonskogJnacrfa, povratio niu u Europi. Naipozvaniii medu pozvanima izrazili su se o niemu
se na cetinie i pozvao dlanove komisiie. prouiivalo
," ,precima vrlo laskavo. Neki su u niemu vidieli nodostiino zakonodavno
prva: redakciia i novi maierial. Bogiii€ onda izradivao
ie novu remek-dielo. U svakom sludaiu, on ie iedno od naive6ih zakono-
redakciiu i ponovno sazivao komisiiui toko redom. Nakon
mnogo- davnih diela devetnaestoga stolie6a. On i", medu gradanskim
broinih redakciia i mnogobroinih sazivania komisiie lrroz
viie fo- zakonima, osamliena kodifikaciia obidainoga prava. Tek u naino-
dina. uglavlien ie feksf crnogorskoga >opitega rmovinsrroga
2u- viie doba krenula ie istim putem Niemadka kod izrade svoga
konika<<. Na zadnioi siednici lromisiie,na koioile Bogi5idprogtasio novoga gradanskoga zakona. Jednom zgodom, govore6i o pred-
priedlog zakona dovrienim, kniaz
ie, destiiaiu6i Bogiii6u, ret<ao: radniama za donoienie novoga zakona, poznati i priznafi nie-
>>Vaieie dielo vede od pobiede na Vudiemjotu.,.
madfci pravni ideolog Reichsrechtsfi.ihrerDr. Hans Frank rekao ie,
zakon ie obiavlien kniaievim ukazom u miesecu oiuiku,
a da ie Crna Gora ve6 godine 1888. uradila ono isfo, ito Ni"-
dobio ie obveznusnagu u miesecusrpniu godine tggg.
u.i"r"",, maika hode sada uraditi.
siedniu godine 18g8. obiavlieno
ie kniaievim ukaiom drugo iz- Po >Op5fem lmovinskomZakoniku<< Bogiiid ie slavan, a Crna
danie >opitega tmovinskoga Zakonika<
, s maniim preinakama t Gora s€ s pravom didi, ito ,ie domovina toga zakonilca.Pozivaiu6i
dopunama, koie ie izvriio Bogiii€ kao crnogorski minisfar
pravde. se na niega i na pobiedu na Vudiemdotu, prilikom petdesetego-
Zaito >Opifi lmovinst<iZakonitr<?
diiniice svoie vladavine, kniaz Nikola imao se na ito pozvati. Uzto
Gotovo u svim driavama seliaci su ogromna vb6ina
stanov- ie mogao pokazati dobro urredenuupravu i sudstvo, odlidne kolne
U crnoi Gori nisu bili samo broiem nadmo6ni, nego
1iifua. su puteve, loiima su povezani svi gradovi i gradidi crnogorski,i Sroi
bili i vlada[udi sfalei. preko pfemena imali .su u rukama
naive6i pudkih i sredniih Skola znatan za ondainiu financialnu snagu
dio driavne vlasti. Plemena su davala i ministre. Nifcada
niiedan Crne Gore.

52
53

, . : .: r
 i
Kniaz Nikola ie. medufim u Europi bio naiviie poznat.po forne,
ito ie po koii put davao inciiativu za dogadaie europskoga zn+'
Eenia. Historiisku zdravicu ruskoga imperatora Aleksandra lll., u
koioi ie nazvao velikoga vladara male Crne Gore >iedinim vier-
nim i iskrenim priiateliem Rusiie<<,
iula ie ciela Europa. Svi listovi
europski pisali su o nioi miesecima.
Posiet kniaza Nikole Petrogradu godine 1908. doveo i" &
sklapania taine voine konvenciie izmedu Rusiie i Crne Gore.
Niom ie uglavliena veliiina subvenciie, koiu ie Rusiia davala za
crnogorsku voisku, a Crna Gora se obvezala, da udestvuie, na
'
poziv Rusiie, u svakom ratu koii bi Rusiia u Europi vodila. Ruski
car Nikola fom ie prilikom pozdravio crnogorskoga knieza zdra-
vicom, koia, po ioplini i srdadnosti,niie zaostaiala za onom cara
Aleksandra lll. Juini Slaveni mnogo su cienili i priiafelistvo kniaza
Nikole s velikim hrvatskim biskupom Strossmayerom.
Kniaz Nikota' ie nesumniivo iedan od naivedih likova na
europskom Jugoizioku u drugoi polovici devetnaestoga i poEef-
kom ovoga stolieda. Niegova veliiina kre6e se u grandioznim d?-
menziiama, lcoie pokazuie udal[enost od onoga niegova prvoga
puta u Petrograd do zdravice cara Aleksandra llt. i udalienosl od
zalco4akniaza Danila do >Opifega lmovinskogaZakonika<.Crno-
gorslcinarod i niegova Narodna skupitina sfali su na.glediSfe, da
'i
logika poviestnoga prava Crne Gore a naziv kralievine logika
velidine kniaza Nikolo daiu Crnoi Gori pravot da se prilikom
proslave petdesefgodiiniice vladavine proglasi kralievinom. Na-
rodna ie skupifina izglcsala i kniaz ie sankcioniraozafton,toiirn ie.
Crna Gora proglaiena kralievinom,a kniaz Nikola kraliem.
Sve europskedriave pozdravile su proslavu petdesetgodiiniice
vladavine i proglaienie kralievine iestiikama kraliu i Crnoi Gori.
Ruski car destifao ie preko svoga posebnoga izaslanika,glasovi-
toga velikoga kniaza Nikolaia Nikolaievi6a, lcoii se dovezco na
il,
destitku saob€io
iednom rust<omkrstaiu u Bar. lzporuduiudicarevu
voiske i predao
ie lcraliu,da ga ie car imenovao marialom ruske
mu marialsku palicu od zlata ukraienu briliantima.ll)
Taliianskikrali Viktor Emanueli bugarskicar Ferdinand doili
su osobno na Cetinie, da destitaiu kraliu i Crnoi Gori. Osiale su
driave iesfiiale preko svoiih poslanika na ceiiniu, A 5to Srbiia?
Ne samo do krali Petar niie doiao, nego ie poslao na cetinie
svoga sina priestolonasliednikaAleksandra bez iiednoga ministra
u prainii. Dalo se destitci posve familiaran karakter. Do5ao unuk,
da iestiia Uiedu.
Na dan proglaienia crnogorske kralievine list beogradske
vlade r>Samouprava(( u svom uvodniku govori o nekakvomsrbsko-
hrvatskom narodu i niegovu uiedinieniu te uvietuie svoie 6esti-
lanie Crnoi Gori foliko pu'!a i s toliko stvari, da se iinilo kao da
su Crna Gora i Srbiia neposredno pred prekidom diplomatskih
odnosa. Osiali beogradski listovi, izuzevli par niih, tako su iud-
fiivo napadali'kralia.Nikolu,iCrnu Goru, ltao da su Crna Gora i
Srbiia u ratu. Naravno, Beogradu su odmah prisko6ili u pomo6
ve€ poznati listovi u Novom Sadu, Zagrebu i Saraievu. Oitrina
nfihovih napadaia na Crnu Goru prelazila ie u biesnilo. U ovorp
sludaiu uiivali su neogranidenuslobodu u izraiavaniu misli. Inaie
3u se s pravom iatili na nedosfatak te slobode.
Proglaienie crnogorske kralievine poikaklialo ie mriniu Srbi[e
i izmamilo ioi priznanie o planovima nienoga bududega rada pro-
tt) Koncem pr voga sviet skogar at a, godine l9lB. , oduzelisu
kraliu Nikoli ne samo priestolie; nego i domovinu niegovi dota-
, kaoizagnanik,zapao ie u m a-
dgni i sav eznici.Zive€i u Fnancuskoi
terialnu biedu. Zaloiio ie svoiu marSalskupalicu u iednoi zala-
gaoni ci u Par izu.Niie ie m ogao odkupit i i ona ie pr odana na
|avnoi draibi. Kupio iu ie iedan pariiki iidov. Dar ruskoga cara
doSao ie u ruke rase, koia ga ie ubila.
55
 fiv Crne Gore. Crnogorskaie vlada iuike preila dalr i prelro
takvoga driania Beogrcdai uzdrialase od prekida diplomafskih
odnosasa Srbiiom.Zaito ie tako postupataodkrif €e dogadaii,
koii su se dogodili naskoronakonproglaieniaCrne Gore kralie-
vinom.
CRNOGORSKO-TURSKIRAT GODINE tet2.12l

E{X miesecu srpniu godine 1908. izvrien ie u Turst<oiprevrat,

Ut Mladoturski oficiri u solunskomkorpusu uspieli su, razmler-
no lako i brzo, sruiifi viekovnu tursku despotiiu i zamieniti ie par-
lamentarnomdemokraciiom.Proglasilisu ustav. Ovom dogadaiu,
koii ie znadio historiisku prelcretnicu i za Tursku i za kri6anske
narode na Balkanu,predhodio ie sastanakenglezkogakralia s rue
kim carem u Revalu i odluka o novoi reformnoi akciii u Turskoi,
6ime ie, izgleda, prevrat ubrzan.
Preokret u Turskoi Europu ie iznenadio, a kri6ane pod fur-
skom vladavinom prvo protresao groznicom nevierovania,a zatim
bacio u delirii radosti, koiu izaziva pobieda iivofa nad smr€u.
Oni, koii su do iuier drhtali pri samome imenu Sfambola, odied-
nom su u niega uprli pogled deinie i nade, kakav brodolomci
upiru s valova u daleku obalu.
Despotizam,onesvieiten nenadanim udarcem revoluciie, brzo
ie doiao k sebi. Ve€ u miesecu travniu godine 1909. kontrarevo-

") VeC ie spomenuto, da sam uSao u vladu Dr. L. Toma-

noviCa&ao ministar pravde i zastupnikministra prosvietei crkvenih
poslova prilikom vladine rekonstrukciiepoietkom travnia godine
1909. l zstu pi'osam iz vlade 24. siedniagodine 1910. Nakon de-
misiie fe vlade sastavioie vladu general M. Marfinovid 6. lipnia
1912. Ja sam ulao u vladu kao ministar financiitai gradevina.
Vladp Martinovidevadala ie ostavku 25. fravnia 1913. u vezi sa
zahtievom konferenciie ambasadora velikih sila u Londonu, da
Crna Gora napusti Skadar.,Sastavioie vladu generol J. Vukoti6.

56 57
 luciia u Carigraduuspiela'ie oboriti novi reiim. Korpusu Solunu
bio ie pod zapoviednidtvom mladoturskih iasfnika.Oni su s voi-
slom krenulina priestolnicui osvoiiliie. Uzpostavilisu svoi reiim,
detroniziralisuttanaAbdul-Hamidai doveti na priestotieMehme-
'V.
da Mladoturcisu uzeli svu driavnu vlast u ruke. Udvrstiose
niihov reiim.
Dok se ovo dogadatou Turskoi,Ausfrougarska monarhiiana-
pravila [e na putu svoiih niedunarodnihnapora dva koraka,koii
sI imali znatanutiecaina dalii iok dogadaiana Balkanu.
Uskoronakon prvoga mladoturskogp-revrata proglasilaie
aneksiiuBosnei Hercegovine,o 6emusmo priie govorili.BeEuie
bilo iasno,da ie revoluciiomu'Turskoistvorenana Balkanunova
situaciia,koia ne izkliuiuieni iednu eventualnost.
Da bi, za svaki
'u
studai,doila povoliniiiodnos prema mogudimpromienamana
Balkanu,htiela ie svomepoloiaiusrednieeuropske'driave dodaii i
. poloiai balkanske driave. Moida ie na niu kod donoieniaodtuke
za izvrienleaneksiie,dielovatai boiazan,da bi novi revolucionarni
mladoturstciparlamenatmogao zatraiiti dolazattu Carigrad i na-
. rodnih zastupnikaiz Bosnei Hercegovine,buduii da su pod suF
tanovim suverenifetom.
Cim su se stiiali protesti izazvanianeksiiom,Austrougarska
i'e
napravilai drugi korak,koii ie tat<odorimao znatanutiecai na
novi fok dogodaiana Balkanu,kao 3io 6emo kasniievidieti. Go-
dine 1909.dvoina monarhiiasfvorilaie u Crnoi Gori zavieru, o
loioi ie napried bila riiei pod imenom kolaiinskaafera. Ve€ iq
reEeno,da se nadala tom zavieromdo6i u poloiai da zauzme
Crnu Goru. Time ie htiela postati susiedAlbaniie. Niie moglo
iasniieodkriii svoiebalkanskeplanove.
AneksiiaBosnei Hercegovinenavelaie Rusiiuna misaoda
sivori obranbe.nisavezbalkanskihdriava s Turskomna delu. Htiela
58
'i I
.1
l.
fronie. eari-
ie suprofslaviti Ausfrougarskoi iedinstvo balkanske
kov, ruski poslanik u Carigradu, izpitivao ie, u koliko bi Turci bili
rkloni, da vide balkanskekri6anskedriave okuplieneoko Stambola.
Bugarskui Srbiiu niie bilo teiko pridobiti za tai savez' ier su se
osiedale iednako ugroienima eventualnim pohodom Habsburike
monarhiie k Solunu kroz Sandiak i dolinom Vardara. lzgledalo ie,
da ni Grdka, pred opasno!6u za solun, ne bi odbila takav savez.
Pri kraiu 1909. i u prvoi polovici 1910. napravili su posiete: bu-
garski car Beogradu, srbski priesfolonasliednik Sofiii, srbski krili
Carigradu i turski priestolonasliednik Beogradu.Ti pokreti odavali
su rad Rusiie na stvaraniu saveza balkanskihdriava.. Niime ie tre-
balo osigurati dlanove saveza od eventualnoga napadaia Austrci-
ugarske, ali isfodobno i osigurati status quo na Balkanu,ito niie
bilo ni nalmanie uiieino za kri6ane pod Turskomkao ni za niihove
sunarodniakeu kri6anskim driavama, ilanicama saveza.
odrianie postoieeega sfania na Balkanu trebalo ie bi+i nd-
grada za Tuisku, ito bi se putem saveza udaliila od Niemadke i
pribliiila Rusiii, a time i od sila troinoga sPorazuma. Medutirn'
Turcka ie bila vezana na Niemaiku mnogo dvri6e, nego ito se
predpostavlialo. Tbog toga ie propala ideia toga balkanskoga
saveza. U takvoi situaciii Rusiia ie savietovala Bugarskoii Srbiii,
da niih dvie sklope obranbeni savez protiv svakoga tre6ega. One
ru prihvatile sugestiiu Rusiie i zapoiele Pregovore. Pregovori su
'bili
mnogo feii i mnogo su duie fraiali, nego (io bi se odekivalo.
Trebalo ie mnogo rada i mnogo sastanakanadleinih ministara,da
se sporazumiiuoko podiete interesnih sfera na teritoriiu Turske,
svoie nesudenesaveznice.Stanoie Stanoievid, profesor poviesti na
beogradskom sveudiliitu i poznati srbski dvorski historidar, tvrdi,
da ie ugovor o obranbenorn savezu izmedu Bugarske i Srbiie
sHoplien iek nakon rus'keprietnie, da €e Rusiia svoioi balkanskoi
59
l
 politici dati pravac bez obzira na iriterese Bugarske i Srbiie, ako
se 5to priie ne sporazumiiu.ls)
Tako ie doSlo do ))ugovora o priiatelistvu i savezu izmedu
lralievine Bugarskei kralievine Srbiie<<,koii ie podpisan u Sofiii
29. veliade godine 1912. Niime su garanfirale ugovaraiudestrane,
iedna drugoi, politidku nejzavisnosti teriforialni iategritet obvezu-
iudi s€, da iedna drugoi priteku u pomo6 cielokupnoidu svoiih
snaga protiv napadaia svake tre€e driave ili viSe niih (dl. l,). Da-
lie su se ugovaradi obvezali, da iedan drugome pomognu cielo-
tupnoi€u .svoiih.snaga i u sludaiu, da koia od velesila pokula
anekfirati, okupirati ili voiskom ,privnemenozaposiestikoji. dio tur-
skog,feritoriia, ako iedna od niih nade,.da su tim ugroieni nieni
iivotni inferesi i konsfruirancasus belli (61.2.). Ugovor vriedi do
3f . prosinca godine 1920. Moie se produiiti samo >>izriiitosank-
cioniranim uzaiamnim sporazumom ugovarada<<(dl. 5.). Cl. 7.
ustanovliuie tainost ugovora.
>U sludaiu da u Turskoi nastupe unutrainii neredi, koii bi
doveli u opasnost driavne i nacionalne inferese ugovornih strana
ili iedne od niih, t<aoi u sludaiu da se, uslied unutrainiih ili veni-
skih neda€a, u koie bi Turskc zapala, otvori pitanie o odrianiu
status quo-a.na balkcnskompoluofoku, ona od ugovornih sfrana,
toia bi prva doila do uvierenia, da bi zbog toga trebalo podefi
lr' oruianu elcciiu,obretit Ee se motiviranim priedlogom drugoi sfra-
ni, koia ie duina odmah pristupiti izmieni misti, i dati mofiviran
odgovor, ako se ne sloii sa svoiom saveznicom.Ako se postigne
sporazum za atciiu, izviestit 6e se Rusiia i, ako se ona ne uzpro-
fivi, zapodef 6e se akciia<<. Za sludai da ne bi doilo do sporazuma
ls) Vi_diSt. Sfanoievid>Srbsko-furski
. raf lg lZ. god.(, prefi-
s&ianoiz >Rafnika<< 1927.i 1928.9., sfr. 49. >Rafnik<ie bio organ
srbskogglavnog stoiera, te ie Sfanoievidevodielo sluibeno histo-
riia srbsko-turskogarata.
60
medu ugovaraiima, predvideno ie da se traii miilienie Rusiie'
koie ie za niih obvezno. (>>Taini dodafak ugovoru<<,dl' l'l'
Nekoliko mieseci kasniie, 16. svibnia godine 1912., Bugarska
sayezui s Gritom. Niime se
ie napravila ugovor o obranbenom
lgo"ur"di ne samo izridito obvezuiu,da 6e se uzdriavati od agre-
riie i provoltaciie Prema turskome carstvu nego sveiano obe6a-
vaiu, i" 6" vriiti moralni pritisak na svoie sunarodniakeu Turskoi,
da ostanu mirni. (d1.2.). Taian ie prema svakom tre€em (dl. aJi'
dakle i prema srbili, kao ito ie i ugovor bugarsko-srbskitaian
prema Grdkoi. Ugovoru ie dodana >>deklaraciia<<, koia ima ovu
odredbu: >Ako bi Grika izazvala raf s Turskom primaniem kret-
strih poslanika u svoi partamenat profiv volie Turske, Bugarsltase
obvezuie samo na duvanie blagonakloneneutralnosti<<.
lzloieni sadriai gorniih ugovora nesumnlivodokazuie,da ie od
ugovaradadaleko i pomisao da napadnu Tursku.Uz to' iz hetero-
genosti niihovih iemelinih odredaba, a narodito onih, koie se od-
nose na Tursku, iasno se vidi, da niima stvorene obveze nemaiu
niSfa zaiednidkog iedna s drugom. ono, ito obvezuie Bugarskui:
srbiiu, niita se ne ti€e Gr6ke i obratno. Niti poiedini od tih ugo-
vora niti obadva skupa ne samo da ne daiu nikakvu koaliciiu -
napadai na Tursku,nego ni za sluEai riapadaia Turske na Gr&u
ne obvezuiu srbiiu, da ioi pritekne u pomo6, ier napadai na Gr-
dku niie, prema ugovoru bugarsko-srbskom, casus{oederis ef vice
yersa. Defenziva poiedinih od niih uPerena i" i protiv dlanova
kasniiega detvornoga sdveza protiv Turske, u koliko nisu ugova-
radi. Oni su i po svom fraianiu razliiiti. Dok onai izmedu Bugarske
i Srbile vriedi do 3 l. prosinca 1920.,dotle onai izmedu Bugarske'
i Grike vriedi samo do 16. svibnia 1915.
Koliko ie od ugovaraia daleko misao rata s Turskom,doka-
zuie na nesumniiv,nadin medusobnaobveza Bugarskei Gr6ke, da,
J
se uzdriavaiu od agresiie i provokaciie prema turskom carstvu. Ne
6',3

samo da se odridu bunienia svoiih sunarodniakau Turskoi.nego so
obvezuiu, da ce upotriebiti sav svoi moralni ufiecai na niih, da
ostanu mirni. U >>fainomdodafku<<ugovoru bugarsko-srbskom
predvida se doduie mogu6nost unutrainiih nereda u Turskoi kao
povod za savietovanie ugovarada o obiavi rata Turskoi, ali ie
osiao podpun mir u Turskoi i na granici prema Bugarskoii na
granici prema Srbiii kroz cielo vrieme sve do same obiave rafa
sa sfrane kasniiega defvornoga saveza Turskoi. Nisu nastupili ni
medunarodni dogadaii, koii bi dovodili u pitanie postoie6e stanie
na Balkanu.Kako ie ipak doSlo do defvornoga saveza protiv Tur-
ske i do obiave rata?
Krali Nikola ie bio poznaf kao riedak poznavalac Ba[*ana,
niegovih navika i znadenia dogadaia na niemu. Osieiao ie duh
Balkana,uiao ie u tainu mnogostruko izprepletenih smierova nie-
govih zemal;a. Poznavaoie u tandine i onu balkanskunevoliu, koia
ie bila poznata pod imenom rivalstva velikih sila. Uslied nedo-
siattcasnage da, se bori frontatno s inirigama toga rivalsfva, spa-
savao se profuinirigama. Pefdeset godina niegove vladavine bilo
- praviti
_
ie petdeset godina nepresfane borbe za obstanak. Niegov siaini
talenat za provladeniekroz tiesnace medunarodnih opasn6sti sud-
bina ie naoruiala ogromnim izkustvom. lmao ie sve uviefe, da
dade pouzdan sud, kada se smiiu praviti zapleiaii na Balkanu,a
kad ne.
Po shvadaniukralia Nikole mladoturska revoluciia morala ie
svakako imati veliko medunarodno znadenie, koie niie predvidelo
, nuidnost kona6nogoslobodeniabalkanskihkr36anaizpod turske
kao posliedicu evetualne izmiene iurske vaniske politike nego u
vezi s novom unutrainom politikom. Mladoturski prog,rarnreorga-
r
nizaciie furskoga carstva, ako bi bio s uspiehom izveden, nuidno
bi znadio znaino iadanie turskog impiriia te i stabiliziraniefurske
vladavine na Balkanu.Time bi nade balkanskihkri6anskihdriava u
I1 skorainie oslobodenie svoiih sunarodnaiakau Turskoi bile znatno
::.,
i:' 62
da H
umaniene,okb ne moida i tronadnopropate. u slu6aiu,
driavnidkamudrost Mladoturakaiila do sfvaraniaPravnogaPo'
redka,koii bi osiguraoiivot bez strahaod samovolie,i do dava-
nia kri6anskimpokraiinamaiirokih autonomiia,koie bi omogu6ile
kulturnii ekonomskirazvitak,kri6anskebalkansked#ave ne samo
da bi uzaludpokuiavalebuniti svoiesunarodniakeTursko.i
u i dizafi
ustanke,nego.bi morale premaTurskoizauzetistav respektirania,
bi
[akav redovito zauzimaiumale driave Premavelesilama.Bile
prisilieneostvareni","olih planovaza oslobodeniesvoiihsunarod'
su-
n1"Luizpod turskevladavinekona;no prepustitieventualnom
kobu izmedueuropskihvelesila. -Moralebi se konadnoodreaisvoie
samostalne akciieProtiv Turske'
S druge strane,kratiu Nikoli bilo ie iasno iz uloge Austro-
ugarskeu dviemazavieramaproiiv crne Gore, da ie dvoina mo-
nirfriia skrenulapravacsvogapohodana Balkans puta Sandiak-
dotina vardara-solun na put crna Gora-Albaniia. Htiela ie'
postati gospodarciele izto;ne obale Jadrana i od Albaniie na-
Cur, ,u osvaianieBalkana.Trebaloie 5to priie aktivnoPo'
-o6i albansketeinie za slobodom dizaniemustankau Albaniii.
Time se postizavadvoie. spaian;emcrne Gore s borbom Alba-
niie za nezavisnost stvara se provalilaizmedu.alba-nskih teinia i
ausfrougarskih planovai utiecaiemCrne Gore iztiskuiese utiecai
dunavske monarhiieiz Albaniie.I drugo,usiankom u Albaniiione-
moguauiese reorganizaciia Turskei istodobno se dokazuie-Europi
vladavine.
Proslavupetdesetgodiiniicesvoie vladavinei prisutnostve-
likoga kniazaNikolaia Nikalaievi€ana cetiniu krali Nikola ie iz-
Loristio,da preko.niegaupoznaRusiiusa svoiimplanovima.u
vezi s pritikamai moguenostima na Ballanukrali Nikola ie pred-
'ietvornog
loiio stlapanl" savezau svrhu obiave rata Turskoi i
63
 molio ruskoga sara, da ga ovlasti, da radi na ostvareniu svoga.
priedloga.
Zahvaliuiu6i carevu poviereniu u mudrosf i opreznost crno-
gorskoga kralia, niegov priedlog ie prihva6en i dane su mu tra-
iene ovlasti. Naravno, bila ie stvar ruske vlade, da osigura ne-
mieianie velikih sila u eventualni rat na Balkanu. Krali Nikola ie
odmah poduzeo korake za ostvarenie svoga plana. Trebalo ie
ustancima u Turskoi dovesfi Balkan u gibanie i time pomiriti
europsko iavno mnienie s mogu6noi6u oruianoga napadaia ba[
kanskihkri6anslcihdriava na Turslcui pridobifi balkanskekrSdanske
driave, da obiave rat Turskoi.Takav razpored akciie nametala ie
logika same sfvari i krali se niega driao. i'i'.'.'.i
.; i l,...,:.
Nikada u poviesfi niie bilo teilco dokazati potladenima po- ii:.i:...,':',, .,ii.il..,,.,'
;;i

lrebu ustanka proiiv tiraniie. Pogotovo to niie bilo teiko mnogo-

broinim i dugotrainim vezama kralia Nikole u Albaniii i u San-
diaku prema granici Crne Gqre. Godine t9ll. Albaniia ie bita
u plamenu ustanka,Uslanak ie uzeo razmiere,koie su privukle cielu
painiu Carigrada na tu stranu, a europsko iavno mnienie u toli-
lcom stepenu uzgibale, da ie kabinetima europskih velesila bilo
iasno, da ie ustankomdalia turska vladavina nad balkanskim. na-
rodima ozbilino dovedena u pitanie. Turski garnizoni u Albaniii
bili su preslabi za borbu protiv ustanka, i Carijrad ie bio pri-
moran poslati u Albaniiu posebnu voisku pod zapoviednidtvorn
Turgut-paie. Posliedicaniegovih voinidkih uspieha bio ie ogroman
broi albanskihizbieglica u Crnoi Gori. l ako su se u Crnoi Gori
marliivo prikupliali prilozi za izbieglice, ipak su se medu predsfiv-
nicima stranih sila na Cetinfu poiavile sumnie, da Crna Gora od
nekuda dobiva sredstva za financiranie ustanka. Sapat ie sumnii-
dio Rusiiu.
Auslrougarski ministar vaniskih poslova iednom cirkularnom
notom velesilama obtuiio ie Cetinie, da ie organiziralo albanski

g Beograd suetano dotekuie Pa|i1a -pri niegouu pouratlan

sa kanferenctie u Bukureitu 1913. god.
 ustonak.Crnogorskiministarvaniskihpodova,iakoder iednomcir-
kularnomnotom, upozorioie velesilena poleikode, koie Crna
Gora ima od ustankana svoiimgranicamai na opasneposljedice,
koie bi ustanalc mogao imati skidaiudis Crne Gore svakuodgo;
' vornostza posl,edice.Time
ie podelo dopisivaniemedu ltabine-
tima velesilao Turskoii prilikamau nioi. Niie izostaoni usianak
'u Turskoina graniciCrne Gore premaSandiaku, u okoliniBerana,
koii ie doveo i do sukobapogranidnihtrupa crnogorskih i turskih.
Ovai ustanakkao i onci u okoliniDakoviceiavnostie protumadila
J

I .kao posliedicuuzruian<,sti,koia ie stvorenaustankomu sievernoi

I Albaniii. Za cielo to vrieme bio ie podpun mir na turskimgrani-
{1
cama prema Srbiii, Bugarskoii Grdkoi, ito nesumniivodokazuie,
da one tada nisu ni nrislilena rat protiv Turske.
Poito ie ustancima,s uspiehom,prilike u Turskoistavio na
dnevni red europskihrazgovora,krali Nikola ie podeo pregovore
o stvaraniusavezaza lioneini obraduns furskomvladavinomnad
kri6anskimnarodimaBalkang.Srbiia ie, svoiimpoznatimdrianiem
proma Crnoi Gori, ovoi nametnuladuinost, da ie zaobilazi.Na
dokazanonepriiaielistvofo ie naiblaii odgovor.
U miesecusrpniu godine 1912.Cetinie ie predloiilo Sofiii
savez.kri6anskih balkanskihdriava i obiavu rata Turskoi.Nekoliko
dana kasniieCetinie se obrafilos istim priedlogomi Ateni. Vido-
vifom E. Venizelosuniie ostala neprimiedenaRusiiaza kulisama
priedlogai odmahga ie prihvatio.Bugarska ie vlada kao uvief za
tvoi prihvat'postavilazahtiev, da Crna Gora tri miesecapriie
ostalihobiavi rat Turskoi.T.i zahtievobrazlagalaie strategiiskom
potrebom,da se turskavoina sila 5to vjie privuie na siever i
iime d6 prilika ostalim saveznicima, da ie napadnus bolca. S
druge stranetrebalo ie tim osiguratiBugarsku, da ne bude, kao
voinidkinaiiaia, obiekt napadaiaciele Turskesnage,5io bi bilo
vrlo vieroiatno,kada bi svi savezniciistodobnoobiavili rat. T.i

65
 uv[et bio ie neprihvatliivza Crnu Goru. Crnogorskavlade ga ie
tvornogasporazuma, a s druge straneuspieinadilpomatskaakciia
odmah dostavilaVenizelosu, upozorilana.niegovuneprihvatliivost
' i zamolilaga, da intervenirakod l. Geiova, da bi od postavlie- ruskogaministravanisltihposlovaS. D. Sazonovaprilikom nie-
gova poznatogposieta priestolnicama europskihvelesilauPravo
noga uvieta odustaoili ga bar znafnoublaiio. Zahvatiuiu€imu.
uodi rata, diktirali su bzu akciiu.Na iavnosfu balkanskim dria.
drom procieniivaniu situaciicna Batkanui u Europi uob6e,oitro-
vama dielovalaio kao ratni signal iziava,koiu ie dao S. D' Sa'
umnomi uvierliivomizlaganiui odludnomdrianiu E. Venizetosa i zonov na prolazukroz Bed bedkimnovinarima:>Sve sam u6inio,
driavnidkoi uvidavnostii susretliivostil. Geiova, pregovori su
da spriedimrat, ali alo ipak izbiie, uspio sam gt lokalizirati i
, tekli bzo i povolino.Bugarska i crna Gora sloiile su se, da Crna
osiguratistatusquo ante<<. To prevedenona obidan iezik znadi,
Gora miesecdana priie ostalihobiavi rat Turskoi.U tome smistu
da ilanovi detvornogasporazumamogu dobiti u ratu, ali iz'
I konadnoformuliranpriedlog crnogorskevtade ponio ie u Sofiiu
l, gubiti ne.
l Kpluiev, bugarskiposlanikna Cetiniu, podetkommiesecakoto-
i voza 1912.Bugarskaie priedlqg prirnilana ministarskoi siednici, Crna Gora, kao ito ie bila duina po sporazumus Bugar-
lr'
I
odrianoi pod predsiedaniem carevim, 13, kotovozai time >rie- skom prva ic obiavila rat Turskoi.Ne m,esecdana kasniie,kako
iila naisudbonosniie,od svih pitania,koia su imali ikad rieiiti bu- ie bilo ugovoreno,nego odmahnakonosamdana i ostali dlanovi
garskidriavnici od oslobodeniazemlie<,kako to veli l. Geiov u sporazumaobiavili su raf.
svome dielu >L'alliancebalcanique<<.
'Time bio sklopliensporazum Crnogorskavoiska ie osvoiiladio turskog teritoriic u San-
ie za napadaina Turskuizmedu
diaku i Metohiii, osvoiilaie gradove Plievlia,Bielopolie,Berano,
crne Gore, Bugarskei Grdke.sad ie frebato za niega pridobifi
Pe6 i Dakovicu. Skadarniie niogla zauzeti, iako ie dala velike
Srbiiu.Tu ie zadaiu uzela na sebe Bugarskas obziromna nien
priie spomenutisavezniugovor sa Srbiiom,odnosnona.El. l. nie- irtve'u upornimpokuiaiima,da ga zauzme.lmala ie oko deset
govog >tainog dodatka<<.PrilazkomSrbiie skloptien detvorni tisu€a'mrtvihi ranienih,ito ie ogromna broika u odnosuPrema
ie ondainioibroinoisnazinienevoiske.Morala ie pribie€iobsiedaniu
sporazumza napadai na. Tursku. Tek nakon prislupaniaSrbiie
troinome sporazumui na nien priedlog sklopilesu ona i Crna Skadra.Primorangladu Skadarse predao pred samkrai rata. Za-
posietaga ie crnogorrt" voiska. Meduiim porala ga ie nakon
Gora savezniugovor od 14. ruina lglz. Narevnoi ovai, kao i
priie spomenuti dvoini ugovori, regutira 3amo odnose izmedu nekolikodana napustiti po odluci konferenciieambasadoravele-
sila u Londonu.Odlulcaie donesenana zahfievAustrougarske, i
ugovaradai nema nikafrveveza sa slcloplienimdetvornimspora-
ona ie ovlaitena,da upotrebomoruianEsile protiv Crne Gore
zumom.
ovu primorana napuitanieSkadra,ako ga ne bi htiela drugiiie
Brzirazvitakpolitidkihdogadaiana i u Europiuob€e
,Balkanu napustiti.Da dokaie, kako ie ozbilinoshvatilasvoiu ulogu egze.
ubzao ie obiavu rata Turskoi. s ieine sfrane, ito su pre-
porukeAustrougarske u Carigradu,da se dadu autonomiieMace-
kutora odluke ambasadorske konferenciie,Austrougarska ie izvr-
iila mobilizaciiuu Bosnii Hercegovinipa €ak i koncentraciiu voi-
doniii i Albaniii,dovoditeu opasnostiivofne interesedtanova€e-
ske na granici prema Crnoi Gori.
66
67
 balkanskihdriava i
Crna Gora niio dobila ni naimaniidio furskogteritoriia,koii Prvi i Posliedniisayez Eeiiriiu kr!6anskih
veliki zamah velikoga
niie nienavoiskoosvoiila,a izgubilaie osvoieniSkadar.I Paii6 ie niihov posliedniirat , Turrkot posliednii ie
ipak rekao ruskomcaru prilikom svoie audienciieu Petrogradu crnogorskoga kralia'
poietkom l9l4;: r>Mismo niima (Crnogorcima) ustupilive6i tcri'
torii nego ito su zasluiili<.Prvo,to niie bio teritorii Paii€evnego
turski.Drugo,niie ga Crnoi Gori ustupioPaii4 nego pobiedena
Turska.I tre6e, niie Peii€, prilikompreggyorao miru s Turskom,
od nie traiio niti mogao fraiiti ustupanietogc teritoriia nego
okupatoricaCrna Gora. lli ie moida htio re€i, da iali, ito po f f i z m e d u o s t a | o g a i o v o : > M e d ubrgit i m438
, i z v i egledi5tu,
5 t a v e n koie
o 5 a mu
m.
basodoru Parizuu svoioibzoiavci .o po'
svrietkurata i Turskomniio obiavio rat Crnoi Gori? se Srbiia.odredesuverenog
i" ,JCio Nouuloui€,-riu,ako
Ova iziava Paii6evaruskomecaru ilustrira i Paii€a i niegov ort'a toiu tiaiiti bilo kakvekompen'
[J-il." i.ar.iske'luke. proSirenie svoiihgranica
sud o snaziintelektaruskogacara, kada se usuduieserviratimu aaciieu iednomJrrgg, pravcu,noime s Bugarskom
preko podrudia,k;'p'i"- u' ni"not uqovoru
'B_regalniie ""to--1
takvu smielukombinaciiuneisfine, gluposii i pakosti u vezi s ka -Ohridskom iezeru,pri
obzir, do liniie ,.iU'ri"k"
dogadaiem,koii se niie desio priie dvie tisu€egodina,nego priie Bitoli i erad ohrid<' Zbos
demu moraiu Pt''p";i St[t:.i;I"i, Novakovida
nepuriegodine dana. U vremenu,kada ie to govorio predsiednik
il; d';;il-d;;[;;, a" I Vi s vise srranen,avedete
i a. tu-tu*it odredeno iziovite''da
srbskevlade, Srbiiaie imala s Crnom Gorom ugovor o >>savezu i na otvorenu,rr;J;;"iitrilil;'
tti"at Vutu poznate.temelie- -srbsko-b'ugar'
priiaielistvu<<od 14. ruina 1912.Kasniie€e posebnobiti govora ta,kvostanoviSte:
podporeniti nadi simpa.
o ovoi Paiidevoiaudienciii.Sada se povratimo baltranskim >priia. skogaugovona,_;-;;, ni+i,noi" dobiti PolitikSerbiens1903"
tiie<. (Dr. M. gI9i6u;ie, >Die-auswiirtigL
'l'f"r).,-;;;i
teliimai,saveznicima(. Geheimakien aus-russischen' monte'
ir. O'Ip[#t;il
Tek ito su'prestalevoine operaciieprotiv Turske,naile'su s€ nesrinisch"nrni r[;;ii;;^At.[i""..
f..ft. z+s' Strenq vertraijliches
Arrr"nriinitt"t un den rlussischen Bot'
u ratu Srbiia, Grika i Rumuniska proiiv Bugarske.Bugarslca tvrdi, Schreiben des -';;;
russischen
g0 Nlou"mber (13' Dezember)l9l2''t
da ie kriva Srbiiaza tai raf, a Srbiialvrdi, da ie kriva Bugarska' schafrerin L..i;;,
Ja ne.6u iztraiivatikrivca.Zelim samokonstatiratiovo. Cinienica, str. 352.
S t o i a n N o v a k-saobCenia
o v i d b i o i e p r v i d e | e g : t s r b s kNovakovi6u'
emirovnede|ega-
da su bile i Srbiia i GrEkaprofiv Bugarske, nesumniivo dokazuie, grofa ienckendorfa
ciie u, Londonu.-'-1, arbitrazerus-
da su se niih dvie sporazumiele ioi za vrieme rata s Turslcom'da F"rie, i"-:Ur; lur." da se &f.i €emu nadati.od izmeduBuqarskei ,
odmah po svrietlcuovoga rata obra€unaius Bugarslcgh,s koiom koga cara, lo1J"]""ti[" p*i;id";t;;ovorom.
Srbiie,i doSaoi5 nu kobnuti*" 'uiu-proliv Bugarske'lztraii-
su obadvie imale ugovore o )savezui priiatelisfvu<r.Ova €inie- Palicevesudbonosne od'
nica ostaf te za sva vremenaiedna od naiboliihilustraciiapoima ;;;i;'a'Ufiif', ,'JJlo''i JJii[ fosliedica. konstatirati' kako
, luke prepultam''iiliro-l''poiieul .,Hoer.:?To rat'
fides balcanica.l{} niie spiiediti srbsko-bugarski
Rusiiasvoiomopomenom '[iru-'iu .uspiuiu koia ubzala
n"Jpreznost, ie
tn) U >strogo povierliivom
.pismu<ruskogministravaniskih Naproriv, .dJ;;;,iuno
poslova Sazonovo ruskomombasadoru u Londonugrofu Benclcen- pripremezo rot.
69
68
 oPasnozacie|ucrnogorskudinastiiu.NakonlguPaSi6evarefo.
r a t a c a r u ' > c a r p r " , * o l o k r i t i z i r a o d r i a n i e C r nue sporozumu
Goreirekao'
kakoie o1u i sodo
da Crna Gora ne radi izpravno'
duo od svogaministra'
;r-*ilr, i l.l" ie on rlrdulnotek iuder
intrige protiv srbiie i nienedi-
da crna Gora i'n"'nu umu neke
paziii' da se 3to zlo n1 dolo$,<'
PASICEVAAUDIENCIJA nastiie,i d6 'se zbog toga mora
o ruskom. caru i o ' Pa5i6u
Ne 6e nikadani iednomepiscu
'1914. tako vierno prikaie' kao ito ie
fl tl miesecusiedniugodine predsiednikosrbskevlade po6i za rukom,da niih dvoiicu
o niihovurazgovoruo Crnoi
(!| Nikolu Paii6a primio ie u Petrograduu oudienciiuruski to uspielopu;ieu u t"ot izvieitaiu
car.'olO toku audienciioPaii6 ie i1 Petrograda2. veliadeposlao G o r i . R u s k i c a r t v r d i , d a z n a ' u z k o g a s u m i s a o i osu s i misli
e 6 a i ic r n o g o r '
' iulot" svieiu' da
obselan pisani ia{eitai kraliu Petru u Beograd.Ved sam citirao sltoga naroda, u on ie dokazao
neito iz toga iwieitaia.' Poito ie iznio tok razgovora'o Grdko[, o s i e f u i i n i e g o v a - r u ' l " e ' n a r o d a o d n i e g a u d a | i e n i i i nsvietu'
egosiever-
On ie dokazaocielome
Rumuniskoi, Turskoii Albaniii, Paii6 podinieizvieitei o razgovoru ni pot od iuinog' Ne samo to'
u komese pravc! kre6eraz-
o Crnoi Gori ovom zna6ainomreienicom: >>Zatimie, preiao raz. da nemani poi"ia ne samoo tome'
ni 5to se radi u niegovu
govor no Crnu Goru, Bugarslcu i Austriiu<. Neposrednoposliie vitak niegovaogromnogacarstva'nego
pula Crne Gore, koia ie
rata Srbiic s Bugarskom i u vriemepoznatogazavierenidkoga rado dvoru' a tvrdi d-u,nu |ogikusudbinskoga
Bcogradaprotiv AusfrougarskePoii6 niie mogao iade naglasiti ima|a,svoiudriavnostkrozsveviekove-svoie.poviesfi.Paii6tvrdi
svoi nepriiatellskistav prema Crnoi Gori, nego 5to ie udinio c o l U r d a m u i e - c r n o g c r " s k i p o s l a n i k u B e o g r a d une
r ebi
k aza
o,da6eper-
kraliu,da
uvrsiivii ie sa niima dviema u istu kategoriiu.Podevii tako svoi sonalnuuniiu predloii+i3+o'priiecrnogorskom
izvieltai Paii6 nasiavlic:>>OCrnoi Gori on (car) rede,on zna, da n i e g o v e p o t o , n L e t o p i t a n i e k a s n i i e b i l o o p a s n o potomaka'
'Personalnar'rniia
fomo stoii cio narod no naioi strani i ieli uiedinienies nama(. zna6iili nasilnodetroniziranle kroila Nikole i niegovih
u kbrist dinastiieKa-
Poito ie naveo,3to ie car relcao,da.zna, Paii6 iznosi,o demu ie ili izm;enu$nogorskoga'ustava'obadvoie
pita' u klkvu bi to ve6u opas-
on cora obaviestio.Rekapmu ie, iio se radilo u toku rala i ka. radordevi6a.I car se ne sie6ada
Nikole.Miesto da to pita
sniie(ne kaie, ito ie rekao,dc se rodilo)i da ie iziaviocrnogorski nost mogli kasniiedo6i potomci kralia
priie iuo od
poslaniku BeograduL. Miiuikovi€,da 6c savietovatikral.u Ni- paii6a,on ,u"iri;o, tuo neko odkri6",ltq ie dan
krai parneti, ie to niegov
da
koli, da ito priie pokrenepitanie personatne uniie Crne Gore sa syogaministra.Ne pada mu ni na
Paiidu Paii6evupriEu
Srbiiom,ier bi, posliiesmrti kralia Nikote,to pifanie mogto biti ministar6uo od Paii6a, neEo prepriEava
obavieiteno ulogama
' '6) kco svoieou."i"rrunje. car l" ivoi"dobno
Dr. M. BogiCevid, >Die auswiirfigePolitikSerbiens,f gO3.- i kolaiinskoiaferi' zna da, ie
l9'14.(,Bandl. Geheimakten Srbiie i Au.trolgorrt" u bombaikoi
aus serbischenArchiven,Nr. 399., na zahtlev Austrougarske'
sir..4l_8. lzvieStaikoii Solieiz PetrogradaN. PaSicu Beograd Crnoi Gori, priie lcratkoga-Yremena'
I lako zapleo u mreiu beo-
kraliuPetruo toku svoieaudiencijekod ruskogacara. oduzet skadoi, i ipot se tako bzo
71
70
 gradskogadarobniaka. Siromahcar! Teiko ie re€i, tko ie viie za
ial[enie,on ili ogromnocarstvo,koiemuie bio na priestoliu.
Kod smo vet t<odovako uspietepodvale paiideve,moram
neito re6i o riedi podvala.Napravllenaie od glagota podvatiti.
Ne posioii ni ono ni glegol, od koga ie napravtiena,ni u
iednoi
od zemalia,koiesu bile u scsfavubivie kratlevineJugbslaviie,
osim
u Srbiii. Srbiia ie niena i otadbinai domovina.Za oznakuneEiie
neloialnostipremadrugompostoieizrazi:slagati,prevariii,obma-
nuti, zavestiu bludniu,baciti praiinu u odi, nasamariti,iednog
preko vode preverfi, irtuii hasuru,nasanikaii,nafocitiati,zama-
zati odi, navesfina tenak led, biti nevferen,intrigirati, ogovarati,
klevetctii drugi. Podvalifiznadii ono, ito svakipoiediniod niih
znadi i 5to svi skupaznade,i ioi daleko viie. Dok su svi pri;"
navedeniizrozi za neloialnosfisfodobnoi oznalcaporoka, ioti"
se podvaliti u srbiii ne smafra porotcomnego vrlinom.oboia-
vcoci Paii6evi,kada su se htleli naipbhvalniieo niemu izroziti,
govorili su: on podvalisvakome.lmenicapodvalaniie oznaka
[ed-
noga po:ma, nego naziv za iedan moralni i e+idkisisrem,ime
iedne religi;e.Nesrbiiancu
ie nemogu€eu€i u togikutoga sistemg.
odtuda ie domovinareligiie podvalei u politiilcimodiosima po-
stala straiilo za sve, koii s niom imaiu posla, a osobito Z6 su:
siede.Ne moie se re6i za N. paii6a,da'ie Moisiie religiie pod-
vafe, ier ie ona posloialai priie niega,ali
ie svakakonpn'n"p
reprezenlativniii predstavnik.lpak ie to staboopravdanleza cara
iednoga od naiiaiih imperiia na svieiu,ito ie s bzinom politid-
lroga podetnikaulrdao u zamku podmetnutumu od pa!i6a,
Razgovorizmeducara i paiida preico
ie na Bugarsku i nie-
noga kralia.Kako tai dio niihovarazgovoranema veze sa suko-
bima, o koiimaie ried, ia du ga citirati samo u toliko, u kolilo
ie u vezi s razgovoromo Austrougarskoi.
72
>Na fo io (Paii6)dodadoh,da mi (srbi) s naie sirane ne
trebamo ipak niih (Bugare)grditi, nego moramomisliii, kalco€e
moida
iedinsivoSrbiie i Bugarskebiti koristnooboiici, i da 6e
dodi vrieme,kada bi se moglo neito odstupiti Bugarskoi, ako bi
nas htieta pomo6i kod rieienia srbsko-hrvatskoga pitania. Na to
Srbohrvata iivi u Austriii i 3to oni sada vieruiu
zapita car, kolit<o
i iete. Ja mu odgovorih:preko Sestmiliiuna,i rekoh lnu, gdie
iive. Ja mu rekohi o Slovencima, da gravitiraiuk Srbohrvatinia i
da 6e primiti srbskohrvatski iezik,ier ie niihov dialekt rdav i oni
su ve6 dugo izgubili nacionalnusamostalnosf<<.
>Je som tada pridao caru, kakav ie preoltreinestupiokod
Stovenau Aus#ougarskoi, tcakomnogobroiniSfardevidevi pristaie,
koii su priie o€ekivalispas od Ausfriie, sada uvidaiu,da niima
ovai spas moie do6i samo od Rusiiei Srbiie, i da oni iedva
dekaiu priliku da vide ostvarenesvoie ielie; i tada mu relcoh,
da 6emo mi dobiti voinikaiz onih zemalia,koliko budemo imali
puiaka.<<
U nastavkurazgovoracar ie izmedu oslalogarekao: >Ako
Austriiane prestanesa svoiomantislavenskom politilcom,to ne €e
. dobro svriiti. Tada zapita or, lcolikovoinika moie Srbiia sada
podi6i<<.
Po rieEimaPaii6evim,cio iug austrougarske monarhiiePri-
hvatio ie velikosrbsku
d#avnu ideiu i samo traii puike, da se bori
za nieno ostvarenie.Slovencisu spremniodre6i se svoga iezika,
a mnogi Stardevi6anci ielino 6ekaiu,da srbskavoiskaude u Za'
greb. Treba samo pridobiti Bugarsku, da pomogneSrbiii u ratu
protiv Austrougarske.
Ruskicar niie naiuknuoncgo sasvimiasnonagoviesiioskori
rat Rusiieprotiv dvoine Monarhiie.Duhovnomvodi beogradskih
revolucionaraca careve rieii bile su poticai za akciiu.Organiza-
ciiama r>Narodnoiodbrani< i >Crnoi ruci<<niie mogao donieti
73
 i topovima s crnim barutom'
Kod sklapania poznatogalondonskoga paktaod godine 1915. nika, naoruianihstarim puikama
Crna Gora niie sudielovalakao ni Srbiia. Brige za Crnu Goru bez'hranei sredstavaza borbu('tu)
nad crnogorskomvoiskom'
krali Nikola ie podpunoprepustioRusiii,a osobito svomeupliv- Cim ie dobila zapoviedniitvo
nom zetu velikomelcniazuNikolaiuNikolaievi6u.Niegovaviera u SrbiiaieCrnoie",ipostavi|aidrugizahtiev.Traii|aie,dase
iskrenosfi mo€ fe zaitite bila ie tako velika,da se on pravio kao napraviugo"ororazporedu"'nogo"kevoiske'lkraliNikolaie
da ne primietuiemnoge,inadeopasneinirige, s koiimabi, da te pristao.-TimugovoromdvietreEinecie|okupnecrnogorskeolU.
viere niie bilo, sigurnostupio u borbu na iivot i'na smrt ianesnage.uiadiniod30.000voinika'slavli.lnSienarazpola.
;;;1" ,.1.j.i;tit operaciiamau Bosrlii Sandiaku'l')
U toku rafa, prilikomiednogaod niegovihdolazakana frontu zapadnui iuinu gra'
prema Kotoru,na Nieguie,iedan od zapoviednitra saob€iomu ie, Ostavlienoie za cietu sievero-zapadnu'
Albaniii svega deset
da se iako os[e€au voiscidefetistidkaakciia agenatabeogradske nicu Crne Gore i za niene posade Prema
Lov6en'YrataCrne Gore'
>Crne ruLe<<. Krali mu ie rekao:>Ne boi se! Znam ic to, ali ia, hiliadavoinika.Ostao ie nezaitiCen
voiskei ostavlianie
moi dom i Crna Gora sigurnismo, dok ie na ruskompriestoliu I zapoviedni;tvoi ugovor o razporedu
dinastiiaRomanov.Duie i ne traiim<<.Krali niie ni stutio,kako v o i s k e b e z h r a n e i s r e d s t a v a z a b o r b u _ s v e p o p | a n crne uzau']i.
Dovriivli uvodenie
[e toEno prorekaopropasi svoiu,svogadoma i Crne Gore. Nie- itenie crnogorskedriavne nezavisnosti. >Crne
gova viera u Rusiiuiedino ie obiain[enieza niegov pristanakna Gore i niene u zamt<u'pustili 1 u :"i*' agente
"1,k"
neke priedlogeBeograda,na koie on inade ne bi nikadapristao. r u k e < < , d a a g i t i r a i u'"'oogo"kit
z a p r i p o i e n i e C r n e G o r e s r b i i i ' B e o ni
grads\tno-
voinicima' da oni nemaiu
iamnici dolori"uii "
Odmah u podetku rafa Srbiio ie zatraiila, do nieni daslnici ito krali Nikola ne 6e da
hrane ni ratrtogamaterialazbog tog",
uzmu vrhovnozapoviednidtvonad crnogorskomvoiskomu svoie ugovor'Tvrdili su'
ratuie s Austrougarskom, ier s nio* ima-talni
ruke radi .iedinstvazapoviedniitva.Krali Nikola ie pristao.Doiao
'Boia da [e sva po''"n" u Bosnui Sandiaki ostao
ie za nidelniLa vrhovnoga stoiera general Jankovi6. "rnof-o"k" "oiika
Loveenbezobranezato'itoiekratiNikolaprodaoLovtenBe6u
Za'niegova pomo€nikapukovnikPetar Peii6, kasniiiarmiiski9e-
it.d.
neral u Jugoslaviii,i s niima grupa dastnika.Uzeli su podpunou
svoie ruke crnogorskuvoislcui nienu sudbinu. Jedanodvodabeogradst<ihagenata,TodorBoiovi6.doiao
im odriao
medu Lk'ute u Fodgoricui iavno
io iednoga dana
VezaCrne Gore sa scveznicima prbkocrnogorskogc primorio govor, kao n"--[uWoi politidkoiskupitini'-l"luo
im i"' da te
bila ie zafvorenanepriiateliskim podmornicama. Zbog togc su pod iednim kraliem.Tko €e
crna Gora i sruiiu tiii ul"aini"n"
Rusiiai ostali saveznicimogli slati ratni materiiali hranuza Crnu
Goru samoprekoSrbiie.Slali su za Crnu'Goru i Sr,biiuzaiedno. tu) General Petar PeIi€, >Crna Gora u svietskome ratu<, u
za siedani i str.
velia(u, 17.
Medutim naivedidio poliliaka,odredenihza Crnu Goru, Srbiia iRatnilu< za godinu 1925', svezak
ratu<, u
rr) General Petar Peii€, >>CrnaGora u svietskome
ie zadriala za sebe. Uslied toga, evg kako ie bila obskrbliena '1924', svezakza studeni i prosinac,str. 27'
crnogorskavoiska:>40:000crnogorskihgolih, gladnihi bosihvoi-' >Ratniku<za godinu
n
76
 biti krali, Petar ili Nikola, odluditi €e Srbiiancii Crnogorci gtaso-
vaniem.Bududida Srbiianacaima dalekoviie, iasnoie, u 6iiu 6e
korist izpasti glasovanie,Ne somo da niie zbog toga iina, izvr-
ienoga u ratu, strielian,nego niie uobte pozvanna odgovornost.
Rodilo se olvoreno ono. ito so, po rieiima Paii6evimruskome
caru, radilo taino u ratu godine 1912.Razlikaie samo u tome,
ifo se priie moralo radifi zavierenidki,ier srbskidastnicinisu imali
ni pristupau crnogorskuvoisku,a sad ie imaiu pod svoiimzapo-
viednidtvom.Povierenaie ku6a na iuvanie paliku€i.
Ve,6ie redeno,da su nepriiateliske podmorniceuspieleus-
pi95noblokiraticrnogorskoprimorie.Tai uspiehim ie omogudila
niegovablizinaBoki Kotorskoi.Bududida ie obskrbliivanie preko
Srbiie ostaviloCrnu Goru bez iiega, lcraliNikola se odtu6io,da
udalif od Bokevezu Crne Gore s Morem nienim pomicaniemna
. voiskabez niegovaznaniai protiv niegovevolie uila u Skadar.
iug i fime omogudisaveznidkim brodovimaobskrbucrnogorske
voiske.Naredioie zapoviednilcu garnizonaproma Albaniii, iiia ie
iedina zadaia bila iuvanie te granice,da okupiraSkadari luku
sv. Jovana Meduansfrog. Garnizonie izvriio svoi zadatak,polovi-
nom miesecalipnia 1915. Na€elnikcrnogorskogvrhovnogzapo-
viednidfva,srbskigeneral Boia Janlcovid,protestirao i", 3fo ie
vrhovni zapoviednikcrnogorskevoisle izdao naredbu garnizonu
bez niegova pitania i 3fo ie zauzetSkadar.Traiio ie napuitanie
skadra.Krati ie odbio udovolienieniegovuzahtievui on ie dao
ostcvku na poloiaiu nadelnika vrhovnoga sloiera i' demon-'
strativnonapustio'CrnuGoru. Da ponalanieSrbiie dostignebez-
primieranvrhunac,rbska ie vlada diplomatskimputem dala ukor
crnogorslcoi'vladi zbo! zauze€aSkadrai iziavila,do €e drug€iie
postupafi,ako bi se slidansludaiponoviot
Krali Nikola, miesto da se posluii svoiim pravom vrhbvnoga
zepoviednilca i odpusti sve srbskc€astnikeiz siuibe naredivii im,
da odmah napusteCrnu Goru, poslavio ie za naEctnikavrhov.
78
noga zapoviednidtvadotadaniegapomodnikanadelnika,srbskoga
pukovnikaPetra Peii6a.
Krali Nikolaie imao 74 godine.lznemogaostarac,bez ikoga.
Da ie bio samo 15 godina mladi,da [e bio onai poznati,ponosan
i odlu6anknflazNikota,srbskiiastnici ne bi stigli ni urediti svoie
kov6ege.Tako bi na vrat na nos pobiegli u Srbiiu. Crnogorska
vtada, miestoda ie od srbskevlade zatraiila izpridanies naPo'
menom,da ie u protivnomsluia;uprisilienaodgovoritina uvredu
prekidomdiplomatskihodnosa,primila ie ukor na znanie.Pred'
siedniltfe vlade bio ie generalJanko Vukoti6.Na ovu dinienicu
upozoravam zbog onoga.ito 6e kasniiedodi.
Bies Snbiiezbog ulazkacrnogorskevoiske u Skadar bio ie
u vezi sa nienimtainim ugovoroms Albaniiom.GeneralJankovi6
napustioie Crnu Goru, da bi dokazaoAlbaniii, da ie crirogorska
Prietniasrbskevlade, da 6e drugiiie postupiti' ako bi se slidan
slu€aiponovio,bila ie upozorenie,da €e Srbiia napastioruianom
silom crnu Goru, ako bi se usudilaokupiratiioi koie miesto u
Albaniii.
cetinie, o;evidno, niie razumieloni postupakgeneralaJan-
lcovi€ani opomenusrbskevlade, i"t niie znalo za taini ugovor
izmeduSrbiie i Albaniie. Za niegovo postoianiedoznalose tek
iz govora, koii ie N. Paii€ odriao u Narodnoi skupitini u Beo-
gradu 25. sieinia 1922.obiainiavaiuCi,zaito ie izgublienskadar,
Pe!i6 se pozvaona tai talni, ugovor i dodao, da mu ie Srbiia
ostala vierna i na mirovnoi konferenciiiu Parizu.Tbog togi niie
ni traiila Skadars pozivomna pakt, skloplienu Londonuizmedu
zapadnihvelesilai Rusiie1915.
Agenfi >>Crne ruke<<neumornosu i nesmeianonasiavlialipri.
premaniecrnogorskoganaroda i crnogorskevoiske,da izdadu
sobe i svoiu Crnu Goru. Dokazivalisu, da ie general Jankovi€
79
 napustioCrnu Goru zbog iurovania'kralia Nikole s .Ausirougar-
skom.Crnogorskavlada niie obiavila prietniu srbskevlade zbog
okupaciieSkadra.Krila iu ie kao naive6ud#avnu tainu. Znali su
za niu samokrali i ministri.TiJne,iio ie niie obiavilapreko polu-
sluibenogalisfa i tim putem izazvalapolemikusa srbskomvladom
zbog nie, udinilaie samoubilaikupogreiku. Da su Crnogorci
znali,de ie Srbiia protiv pripoieniaSkadraCrnoi Gori, pri kraiu
godine 1915.bili bi zaroblienii srbskikrali i srbskavlada i srbska
voiska.I sam krali Nilcolazaludu bi naredivaocrnogorskoivoisci,
da ih spasavasvoiomkrvliu.Joi maniebi ie moglo dogoditi, da
svoiimrobstvomplati niihovuslobodu.Sudbinacrnogorskevoiske
dbkazalaie, da ie gornia pogreika vtade, pomognutanienim
priiainiim pogreSkama, bila maikaveleizdaie.
Zadniih miesecigodine 1915.napala.ie Srbiiu ialcavoiska
centralnih'sila pod zapoviednidtvom feldmarialavon Makensena.
Napala iu ie i Bugarska.Snaga udarca bila ie tako neodotiiva,
da srbskavoiskaniie uspieladati ni iedne bitke od Dunavado
Kosova.Borbenienihzaitifnicabile su iedini znaknienogaiivota.
Uniiiio iu ie uzmaku neredu.ostatci ostatakasrbskevoiskebili
' su u polretu preko K. Mitrovice prema Metohiii. S niima krati,
regenf, vlada, narodna skupitina,vrhovno zapoviednidtvoi iz-
bieglice.Put prema solunubili su im presiekliBugari.Mogudnost
za dalie bieianieosiala im ie ili preko Crne Gore ili preko bez-
putnih albanskihplanina uz opasnost,dabudu poubiianizbog
teikih uspom€naiz rata godine 1912. Ho6e li imati slobodan
prielazpreko Crne Gore, zavisiloie od uspiehacrnogorst<e voiske,
da borbama zaustaviili znatno uspori nadiranie ausfrougarske
vo;skepreko Sandiaka. Razumiies€, da nisu izostati. brzoiavni
apeli na bratskucrnogorskuvoiskui nienodokazanoiunadtvo..
Od .siraha se sve izbezumilo.obkolieni gotovo sa svih sirana
nepriiateliemsrbskisu voinici bacali puike ili ih prodavatiAlban-
801
cima. U KosovskoiMitrovici kroz gomile svieta prolazio ie bubniar
i vikao: >>Narode,naia iunadka bra6a Crnogorci, potukli su Austri-
jance. Put za Crnu Goru ie osiguran<<. Miesto nekadainiih oPo-
mena i prietnia umilna poniznost.Takvi su moida svi liudi ili bar
ogromna ve6ina. Stisni 9d, piiti.' Pusti 9d, zviidi.
Crnogorska voiska, uz ogromne irtve, zadriavala ie nepriia-
*el[a u Sandiaku.Srbiiancisu prolazili preko Crne Gore za Skadar
i dalie. Krali Nikola ie sazvao Narodnu skupSfinu. u naiteiim
prilikama i u naigore vrieme. Miesec prosinac. Na nebu oblaci,
iu ,rd"u kamenie. Crnogorski vrhovi bore se s me6avom, duhovi
s oluiom zlih slutnia. Na podetku prve siednice, na priedlog vlade,
skupitina ie zakliudila, da siednice budu taine. Kroz viie dana
odriano ie viie tainih siednica.Niiedna iavna. Vlada ie proditala
beznadaian izvieitai o svome radu. 'eitava povorka vladinih Po-
slanika odriala ie bezznadainegovore. Govorili su i neki dlanovi
vlade. Ne samo da niiedan dlan skupitinske opoziciie, koioi sam
ie bio voda, niie govorio, nego niie ni upadicu napravio. To se
shvatilo kao demonstraciia profiv tainosti skupitinskih siednica.
Opoziciia ne goyori vladi i nienoi ve6ini, nego'narodu.
Odiednom ie vlada generala J. Vukoti6a dala ostavku. lmala
povierenie i Krune i Narodne skupitine. Zaifo ostavka? Nifko
ie
niie mogao dati odgovor na to pitanie. Nakon krize od nekoliko
dana sastavio ie vladu Lazar Miiuikovi6. On ie priie par dana
doiao iz Srbiie, gdie ie bio crnogorski poklisar. To ie onai isti
Miiuikovi6, diie ie politidke planove iznio Paii6 u svom razgovoru
s ruskimcarem. Bilo ie iasno, da ie kriza izazvanasamo zbog toga,
da bi on doiao za predsiednikavlade, i"f i" inade ostalo sve po
starom. Svak se plaiio niegove misiie kao i budu6e misiie gene-
rala J. Vukotida.
Na dan 22. prosincazakazanaie siednica Narodne skupitine,
da ioi se predstavinova vlada. Interesiraniepublike bilo ie ogrom-
81
 no. Nestipliivo se odekivalavladina iziava i moi odgovor na niu-
Narod ie bio ielian iasnogapogledana dogadaiei vierovao
ien
da 6e mu ga dati moi sudars vladom.Ne samoda su prepune
slcupitinske
galeriiernego ie zaposiednuti prostor oko skupitine-
Cekalisu, da bi ito priie €uti,5to ie bilo u skupitini.
Predsiednik vlade proditao ie iziavu.Nakon konstataciie, da
ie nova vladi preuzela upravu u naiteiim dasovimadomovine-
redenoie sasvimiasno,da €e nova vlada osiati vierna pravbu
rada i programuproile vlade i sasvimneiasno,da 6e se nastaviti
rat. Ni riedi o spremnosfina povladenieu sluiaiu
,neuspiehau
obrani crne Gore. Niie se duo ni iedan glas odobravania.-
'Nakon
kratkogagovora iednoga vladinogapostanika,koii
ie odobrio vladinuiziavu,dobio sam ried ia. po6eosamsvoi d.ugi
govor konstataciiom, da ie nova vtada, po svom vtastitompri-
znaniuvierni 6uvar politike proile vlade u tolikoi mieri, da Zd-
pravo i niie'nova vlada nego rekonstruirana stara. lznio sam po-
greike proile vlade od nienoga preuzimaniadriavne uprave u
miesecutravniu 1913.do dolazkcnovevtade.Usianoviosam,na-
braianiemdinienica,da ie prolla vlada svoiim naopakimradom,
izgubila povierenievelikih saveznikai ostavitacrnogorslruvoisku
bez hrane i rafnog materiata.upozorio sam, da
ie u iziavi, o
koioi se razpravlia,redenoiasno ono, ito niie smieiobiti ni na-
govieiteng,t. i. da €e se naslaiiti poli+it<a proite vlcde, a umo-
iano u dvosmislenosi ono, ito ie frebalo naroduobiaviti odfudno
i otvoreno;f. i. da crna Gora ne 6e sklopitiseparatnimir. Za-
vriio sam svoi govor iziavom, da ie protiv crne Gore skovana
veleizdainiikazpviera.Upofriebiosam krilaticu,da
ie Crna Gora
zavedenaza Golei planinu.ls)Pozvaosam narodnezastupnike, da
tt) smisaote krilaliceu crnoi Gori
ie poznai iz narodnih
piesama, premgkoiimaie izgubliena'bitka na Kosovugodinel3gt.
z9to, ifo ie iedan od zopeviednika, vuk Brankovic, mvio za Gole5
planinu12.000oklopnika, te nisusudielov.liu bitci.
82
sruie vladu, uzmu vlasi u svoie rulce i sPase dast i slobodu Crne
Gore i crnogorskoganaroda. Odgovorio mi ie iedan ilan vlade
i dva narodna zastupnika,dlanovi bivie vlade. Niihovi odgovori
bili su veomo iudliivi. Cak su nazvali moi govor veleizdaiom.Time
su u odima naroda samo pofvrdili todnost moie ob+uibe. Nakon
niihovih govora skupiiinske siednice su odgodene. To ie bila po'
sliedniasiednica Narodne skupitine kralievineCrne Gore.
Moi govor imao ie ogroman udinak u narodu. To ie dokaz,
da ie on bio eksploziiazgusnutih sumnia i reikih briga cieloga
naroda. Munieviiom brzinom,od usta do usta, pronesenaie Crnom
Gorom straina ried, da ie Crna Gora zavedena za Golei Pla-
ninu. Niome su po6iniali i zavriavali ogordeni napadaii na vladu
i vrhovno zapoviednidtvo. Valovi ogordenia sve viie su se pribli-
iavali kraliu.
Privezanaie za Sandiak ioi uviek gtavnina crnogorske voiske
i ako ie odpala potreba zaitite Srbiianaca.Oni su ve6 napusfili
Crnu Goru. Neki su doprli i do Draia. Hercegova6kiodred, koii
ititi sieverozapadnugranicu Crne Gore, uzmide pred nepriiafe'
liem proma Nikii6u. Na Lov6enu Par hiliada voinika i nekoliko
fopova s crnim barufom. Prema niima topnidtvo s iedanaest ne'
priiateliskih tvrdava oko Kotora, topniitvo s nepriiateliske ratne
mornarice i oko dvadeset hiliada dobro opremlienog pieiadtva.
Zapoviednidtvo crnogorske voiske ioi uviek ie u rukqma srbskih
dastnika s pukovnikom P. Peii6em na delu, iako ie ve6 davno Pre'
stala >potreba iedinstva komande<<srbslre i crnogorske voiske.
Cinienica, koia bode odi. Svak se piia: zaito ovi ne idu za svoiom
voishom?Sto moraiu ioi obaviti? Da imaiu neku mradnu zada6u,
bilo ie iasno.
U zoru 24 prosinca pqdela ie uraganskatopniEka paliba na
Lovden i niie presfaiala do niegova zauze6a.Pod zaititom iopnii-
tva podelo ie uz Lov€en nadirati nepriiateliskopieiaitvo. 25. pro'
83
 sinca.*) Bai pred sam susret dana i no6i, 27. prosinca,zauzef ie
Kuk, kliud lov6enskogmasiva. Lov€enskusvietlost progufalo ie ta
noi. Lovien ie pao. Da fragediiu zaEini s ntalo komike, Peii6 ie
naredio, da palom Lov€enu dodu u pomo6 dva bataliona. Glav-
nina crnogorsi<evoiske ioi uviek ie vezana za Sandiak.
Rana zora odpraiila ie diplomatski kor s Cetinia za Podgo.
ricu 29. prosinca. Na Cetiniu su krali, vlada i vrhovno zapovied-
ni6fvo. Lazar Miiuikovi6 ie vierovao, da ie doiao 6as, da ostvari
svoiu fainu misao.Oko podne zairaiio ie'i dobio audienciiu.Pod-
nio ie kraliu na odobrenie pismenu predsfavku, koiom se traii
od nepriiatelia frodnevno primirie i odredivanie delegata za skla-
panie mira. Krali ie odbio. Nakon uporne borbe Miiuikovi6eve
s kraliem naiao se kompromis.Krali ie pristao na traienie primiria,
a Miiuikovid ie odustao od traienia mira. lsioga dana, oko 2 sata
popodne, poslana su nepriiateliu na Nieguie dva parlamentarca
sa zapeda€eniinpismom. Treieno ie primirie miesto na tri na iest
dana. Petar Peii€ i ostali srbski iastnici iz vrhovnoga zapovied-
niiiva, kirii su napravili u miesecu lipniu onotiku buku zbbg ulazka
,Crnogoraca u Skadar, sad su se pravili kao da ih se niSta ne
tide traienie primiria. Nisu ni piiati, zaifo su otiiti partamentarci.
lsfoga dana, predveder, odputovali su s C6finia za Podgoricu
kralieva obiteli, vlada i vrhovno zapoviednidtvo. Ostao ie krali
s malom pratniom od nekoliko liudi.
Toino u pono6i 29. prosinca, pred svoiim dvorom, rziahao
ie krali na konia. Niegovi pratioci odvezli su se niegovim kolima
priie par minuta. Cekat €e ga kod Crne Grede. Miesto, na kome
se put za Podgoricu praita sa zadniim ku6ama Cetinia. U grbdu
tiiina kao na grobliu. Kroz mrtvo Cetinie na t<oniupolumrtav krali.
Sam. Razsvietliuiemu puf slaba miesedina.Koni'ide lagano, kao
*) D a tu mi s u p o s ta ro m k a l e n d a ru.
84
za mrtvaikim sandukom.Od vremena na vrieme zaustavi konia i
okrene ga. Pogled mu se srete s manasfirom,Orlovim Kriemle)
i Lov6enom.s grobovima niegovih predaka. Gleda, gleda, gleda
i krene. I opet zaustavikonia i okrene.I opef gleda, gleda, gleda.
Bog zna, koliko ie puta zaustavliaokonia i okretao se i gledao.
Gtedao Cetinie, manasfir,Orlov Kri i Lov6en.Gledao Crnu Goru'
sinii teret zadniega oproifaia s crnogorskim sveiiniama i s 55
godina svoie vladavine iedva mu ie dopustio da stigne do Crne
Grede. Da priede put od nepunih pet stoiina metara, trebalo mu
krali niie ni rie6i progo-
ie preko iedan sat. Do Rieke crnoievi€a
vorio. Svi su iutieli. Oko podne donieli su parlamentarciodgovor
ausirougarskoggenerala Webera von Webena. Postavlienasu
.dva uvieta za pregovore o primiriu. Da crnogorska voiska poloii
oruiie i da se predadu srbskeirupe, u koliko se nalaze na crno-
gorskom zemliiifu.
Krali ie odmah rekao,da su uvieti neprihvatliivi.lstoga dana,
30. prosinca posliie podne, krali ie odputovao iz Rieke Crnoievi6a
za Podgoricu. Glavnina crnogorske voiske ioi uviek ie vezana za
sandiak. eim ie tcralistigao u Podgoricu, odriana ie zaiednidka
siednica vlade i vrhovnog zapoviednidtva pod niegovim predsie-
daniem. Razpravtialose o odgovoru austrougarskogagenerala.
Vtada i iastnici vrhovnog zapoviednidtva s pukovnikom Petrom
Peii6em na 6elu predloiili su, da se prime uvieti, koie ie nepri-
poialie
iatelisko zapoviednidtvo postavilo za primirie i da se
austrougarskoivladi priedlog za Pregovore o miru. Krali ie odbio
predlog vlade i vrhovnog zapoviednidtva odludnom iziavom, da
ne 6e sklapati mir priie Rusiie.
tt) Brdo nad cgtiniskim m anast ir om ,na kom e ie sahr anien
vladilcaDanilo, prvi duhovni i svietovni voda Crne Gore iz bbt-
sfvb PetroviC.a.
85
 3l. prosinca,vlad" i", podpisanuod predsiednika
Sutradan,'
L. Miiuikovi6ai svih ministara,predala kraliu ovu ostavku:.
))VaieVeliiansfvo!
Vlada Vaieg Velidanstva mirli, da ne bi bilo ni s koiegaglediSta
opravdanoda Vaie Veliianstvoostavliazemliuu ovako kriti€nim
trenufcima,ved da ostaneu zemlii i dieli s narodomsudbinu,
koia nas ie snaila.
Kako-ie Vaioi vladi s druge sfranepoznato,ila naia voiska
niie u staniudati dalieikakavodpor,to Vam ie malodas i predlo-
iila, da zatr6ii mir od nepriiatelia.
Vaie Velidanstvoto ie odbilo, te ie laia Vlada primorana
ovim neiuitiviie podnieti ostavkui iziaviti, da od' ovoga iasa
presfaiedielovatii snositiodgovornostza dalii razvoi dogadaia.
Vaiem . Velidarisfvunaiponizniii.<<
lsfoga dana na6etnik vrhovnog stoiera pukovnik Petar
Peii6 podnio ie kraliu pismenupredstavkuO. Br. 9034, u koioi,
poito ie izloieno razsulou voisci, stoii'doslovno:>>Komande ko-
torskogi lov6enskog odreda nemaiuviie ni iednog topa. Voiska
ie gladna i s vrlo malo municiiei nema izgledada ie se ovo
stanie mo€i popraviti<<. Zatim se predlaie: >>Traiitimir s nepri-
iafeliem polto niie htiq primifi priedlog KralievskeVlade o pri-
miriu,
' koii ie udinienpriie dva dana<<.
Osto"lienod svoievtade i od nadelnikavrhovnogzapovied-
ni6tva,u naroduuz${anomvihoromone posliedniesiednicecrno-
gorskeNarodne skdpifine,osietivii se osamlien,zaliutiaose stari
hrasf i pao u zarirkuneviernidkipodmetnutu.Pristaoie, da nie-
gova vlada traii, mir, koii ie i on zatraiio bnoiavom caru i kraliu
dvoine.monarhiid. ZavodenieCrne Gore za Golei planinupo-
stalo ie svrien iin. Glavninacrnogorskevoiskeioi uviek ie ve-
zana za Sandiak,
86
1
.!"
sadriai odgovoraaustrougarske vlade bio ie zahtievda crna
Gora kapitulira.lza toga dogadaii su iurili takvom bzinom, da
su gotovo iedan drugi preskakali.Diplomatskikor odputovaoie
iz Podgoriceza Skadari dalie. Odputovalaie i kralievaobiteli.
. PukovnikPetar Peii6 napustioie Crnu Goru. S niim i ostali srbski
dasinici iz crnogorskogvrhovnog zapoviednidtva.Na Peiidevo
postavlieni" g"-
miesto, za nadelnikavrhovnogzapoviednidfva,
neral Janko Vultoti6.Da bi izvriio svoiu zadatu, morao se dati
zarobiti.
U zadniem iasu, pred sam ulazak nepriiateliskevoiske u
Skadar,proiao ie kroz Skadarza ltaliiu krali Nikola.Da niegova
iragediia bude proikanas malo komike,odputovaoie s niim i
Lazar Miiuikovi€.Ostali ministri doiekali su nepriiafeliau Pod'
gorici. Glavninacrnogorskevoiskeostala ie vezanaza Sandiak.
Crnogorskavoiskaie zarobliena.
Kakvuie misiiuimco Petar Peii6 i ie li ie izpunio?Pustimo
ga, da kaie sam: >Kakvabi sifuaciiabila ze cielokupannai na-
rod, da krali Nikolaniie upufio FraniiJosipuonu depeiu,i da se
Fronlupored SrbskeVrhovneKomandenaila i
ie na Solunskom
Crnogorska VrhovnaKomanda, a po proboiuovogafronta i ulazka
u otadbinu pored kralia Petra i krali Nikola<<.20)Nakon ovakve
iziave P. Peii6asuviinaie svakarie6 o zadadiniegovoi,kao na-
'
delnikacrnogorskogvrhovnogzapoviedniitva.
A Lazar Miiuikovid i general Janko Vukofi6?O6evidnoie,
da bez niihove pomo6i Peii€ ne bi posfigao uspieh,o kome ie
ried u niegovoiiziavi. Oni, medutim,o svoiim ulogamanisu ni-
ftada dali iziave, sliine Peii€evoi. Zbog toga moramo traiiti
obiainienieu kasniiim6inienicama. U JugoslaviiiJanko Vukoti€
'o) Pefar Pe5iC,>>Kom andovanie u r at u<, dlanak u beogr ad-
skoi >Pravdi< od 9. svibnia 1925. ,br . 125.
87
tl ,
 t
ie primlien u voisku,kao diviziiski generat, f. i. , iinom, koii ie
imao, Kasniie ga ie krali Aleksandar promaknuo za armiiskog ge-
nerala. Umro ie lcao dielafni general u Beogradu. Pokopanie na
driavni troiak na beogradskom grobliu i to na miestu, lcoie ie
odredeno za stvaraoce Jugoslaviie.'Niegovi zemaliskiosfatci naili
su svoi viedni mir pokrai grobova N. Paii€a, M. Vesnidai drugih.
Sin Janka Vukotida, dasinik, ostao ie u dvoru na sluibi do kraia
vladavine kralia Aleksandra. Bio ie u niegovoi pratnii i prilikom
niegovoga uboistva u Marseillu.
Lazar Miiuikovi6 dobio ie u Jugoslaviii iednu od par naive-
€ih mirovina, t. i. mirovinu predsiednikavlade. Za vrieme dikta-
ture krali Aleksandarie ne samo niega nego i iednoga niegova
rodaka postavio za dlanove Vrhovnoga zakonodavnoga savieta"
f. i. insfituciie, koiom ie dikfator zamienio parlamenai. Pozna-
vaocima Jugoslaviie ove dinienice same sobom odkrivaiu sve.
Da ne bi osfao utisak, da su svi Srbiianci, koii su bili u biegu,
pre5li preko Crne Gore za Albaniiu, moram neito napomenuti-
Jedan, koii ie Crnu Goru mrzio viie od ostalih, niie mogao do-
pustiti svoioi nozi da stane no crnogorsko zemliiite. Kako niie
mogao iahati na koniu, prenieli su ga na nosilima albanskimpla-
ninama,"preko L[umkule,za Skadar. To ie bio krali Srbiie Petar l-
Karadordevi€.
88
DRUGAOKUPACIJACRNEGORE I NJENOPRIPOJENJE
SRBIJI
w ao.ito se vidi iz teksta vladine ostavke od 31. prosinca
[[. 1915.,bio ie cili L. Miiuikovi6a ne samo da navede kralia,
da +raii mir, nego i da ga zad#i u zemlii, da bude zaroblien.
Krali ie, iini se, tek u zadniem irenutku, Prozreo plan i uspio po-
bie6i. Niie se zadriavao u ltaliii, kroz koiu ie proputovao za
Neuilly kod Pariza,gdie ie ostao do kraia rata. Sude6i po stano-
vifim znacima, krali ie odmah osietio teiinu svoga poloiaia. Bez
crnogorskevoiske, bez narodne skupitine, sam. oko niega skupila
se iaka grnogorskih izbieglica: iinovnika i par biviih ministara.
Medu niima i bivii minisiar A. Radovi6, koii ie bio osuden zbog
sudielovania u bombaikoi aferi na petnaesi godina robiie i po-
milovan godine 19t3. nakon zavrietka zadniega crnogorsko-tur-
skog rata. Kraliu ie izpala iz vida istina, da ie izkliudenamogu6-
nbsf pomirenia izdaiica s izdanom domovinom. Zaboravio ie mu-
drosf stihova svoga velikoga predka u >>GorskomViiencu<:
>>Stos€ crnim zadoii davolom,
Obeita se niemu doviieka.<
Zbog nedostatka,izbora, a moida i pod utiecaiem laskania,
ponudio ie sastav vlade A. Radovidu. On se primio. Kasniie, u
iziavio ie' da
Jugoslaviii, preko beogradskoga dnevnika >Politilce<<
mu ie redeno da se primi, da s toga poloiaia prati rad kralia
Nikole. Niegov naredbodavas moida ie imao na umu i fo, da
naslovom biviega predsiednika vlade dobiie kvalifikaciiu za bu-
89
 du6u ulogq.21) u miesecusiedniurgll. naredeno. mu ie da dade razpolaganiepotrebni broi listovai niihovihurednika.Ponovliene
ostavku.Dane su mu upufe i kako da izazovesukob i kat<oda su sve izmiiliotine,koiimase borio Beogradprotiv Cetinia od do.
obrazloii ostavlu,da bi bita opravdanieniegove budu6eutoge. lazka kniazaPetra Karadordevi6aza kralia Srbiie.
Podnio ie kreliu Nikoli priedlog, koiim se predvida ,"gulircn1e
pravnoga poloiaia k-raliaNikole i niegovihsinova riakon pripo- U miesecuoiuiku a917.abdiciraoie ruskicar. Podelaie ruska
revoluciia.Prestaoie na Paiidadielovatistrah od velikogakniaza
ienia crne Gore sr6ili. o pravnompotoiaiu crne Gore i'crno-
gorskoganaroda.nemau priedloguni riedi.bvai priedlog prva NikolaiaNikolaievida.I on se odludio,da dotadaniisistemborbe
ie protiv Crne Gore, sistempodvalei korupciie,zamienifrontalnim
izicva srbiie, da ne ieli uiedinienies crnom Gorom n"go nl"no
. pripoieniesebi. PremaPcii6evoibalkansko-beogradskoi napadaiem.
koncepciii
uiedinienia,crna Gora vodila s Tursko, toiiko ,+oi1e€"borbu U miesecusrpniu 1917.donesenaie na Krfu poznafadekla-
ie
za svoiu driavnu nezavisnostsamo zato, da bi raciia. Podpisalisu ie: N. Paii6,predsiedniksrbskevlade, i dr. A.
iednoga dana
mogla posfcti upravnaiedinica beogradskoga paiaiuka.Krcli Ni- Trumbi6,predsiedniliJugoslavenskog odbora. Srbskavlada i Ju-
frofaie priedlog odbio, a A. Radovit lJuo ostavkumotiviranu goslavenski odbor iziavliuiu,da ,su se sloiili, da se zemlie iuinih
ie
i
I'
odbiian;emfoga.Paii6evapriedloga.u:toi dinienicipaii6 pro- Slavena,koie su bile u sklopuaustrougarske monarhiie,uiedinesa
ie
l'
L
naiao poliiidkubazu za novinarskukampaniuprotiv crne
koia ie bila obustavliena od dana pt"d"j" ui+imafuma
Gore, Srbiiomi Crnom Gorom u iednu driavu pod dinasiiiomKarador-
aysfrougar- devi€a i pod imenomkralievineSrba, Hrvata i Slovenaca.U iz-
ske-monarhiiesrbiii. osnovao
ie odbor od svoiih iavi se fvrdi, da ie sporazumnapravlien>>natemeliu nadelaslo-
rodeniu crnogoraca,i sfavio mu na deto A. Radoviia. "g"n"t",-po
N"-lo bodnog samoopredielienia naroda<<,ali nema ni riedi o pravu ze-
ga ie >>crnogorsi odbor za narodnouiedinienie<< i stavio mu na malia, o koiimase radi, da plebiscifarnimglasovaniemrazpolaiu
svoiom sudbinom.To se pravo ne priznaiedak ni Crnoi Gori,
^ _"). Neki slobo obavie5tenibeogradskiagenfi predbacivati
su koia ie bila nezbvisnad#ava i saveznikzapadnihvelesila,s po-
A.'Radovicu,
5toje.bio.predsiednik_.rnogorrk'", Fl..ri.i. zivom na,diiu ie voinidkumo6 delclaraciia i donesenai kod dono.
USufkao
ih ie iednimdlankom u >politiciu. "i"al iziavio,da
, klr"
mu redeno,da io Seniakoie Crna Gora niie imala Eakni onaltvogzastupnika, kakav
ie se primi i zaStomu ie to'redeno.Kolikoi" ,,n*i
poznafo,Radovid-ie.prva osobana kuglizemaliskoi, ie bio Jugoslavenski odbor. Srbskavlada ie Krfskom deklareciiom
k;i; :; i;k;
iavno hvalila,d1i: kao predsiednik lil.;-JA;;T;[r;;; -J", obiavila aneksiiuCrne Gore Srbiii u yremenu,u kome ie Crna i'
kralia bio u sluibi drugoga tirar[a-vroie gora imala na teritoriiu Francuzke
'domovina refigiiap_odvJla.-niie r .d;dJ]uu". nururil" svoga kralia i svoiu vladu. U !
lr

fificiranom.Bi;
smofralafJ morafnodiskva- vremenu,u komesrbskavlada niie smielani naimaniustvar uraditi I
odbo* ";[;
a"rJrutske strankeLi. t;
Davidovica,dlairf .eton,Glaunoga bez pitania zapadnihvelesila,od koiih ie ne samozavisilaniena I
iu.goslavdnsko!p"itui"ntu,"-"i."ouverneriuqo-
slavenske emisionebanr.e,dlan-upraveronopoll'il'ln;;;' i,'"ffi sudbina,nego koie su iu i financiraleiednakokao i crnogorsku i.

'liubimackraliev,.
.s dtan.upravernogih b;;;k;"i'irrn.,h- r]t"r."", vladu, iasnoie, da ie Srbiiaza takav postupakpremaCrnoi Gori
kod koiih ie tim poloiaiem ,po1"nu"ti frinoa. morala imati predhodno,odobrenie francuzkevlade. T"i stav
90
91
 Francuzke prema crnoi Gori posliedica silazkavetikogakniaza
ie toiu crnogorski usfav ne poznaie. zapoviednik ie postupao Prema
ti NikolaiaNikolaievi€as poliiiike pozornice. 'ie
uputama. Postavio okruine i srezke nadelnikei time .uPravno
stanoviti francuzkipoli+idkikrugovi prigovorili su francuzko[
uredenie kralievineSrbiie protegnuo na Crnu Goru. Zatim ie na-
vledi, da ie previle grubo postupala.premacrnoi Gori i nienom
'narodu. redio, da se napravi >pravilnik(, Po kome 6e srezkinalelnici odre-
zbog tih prigovoraona ie predbacilapaii6u,da
ie'stvar diti delegate za >veliku narodnu skupitinu< i odredio dan nie-
nesprefnoizveo.Da bi izpraviosvo[u,pogreiku,paii6 naredio
ie noga sastankau Podgorici.eini se, da zapoviednikniie primietio,
svome>>crnogorskom odboruza narodnouiedinienie<, da naknad- da ie on primienom srbskogazgkona o uredeniu driavne uprave i
no odobri krfskudeklaraciiu. ovim ponovnimignoriraniem crno- srbskoga ustava na Crnu Goru osfvario nienu aneksiiuSrbiii priie
gorskevlade ioi iednomie potvrdio aneksiiucrne Gore srbiii.
sastankasvoie >Velike narodne skupitine< u Podgorici i priie nie'
s nestankomdinasfiieRomanovnestala.ie i crna Gora.
noga glasovaniaza Paii6evu odluku, koiu ie sa sobom donio. Time
Krali Nikola ie postao francuzkizaroblienik.To
ie historilskadi- ie odluka izgubila onu politiiku vriednost, koiu ioi ie Paii6 na-
nienica. I krfska deklaraciiai kasniiaokupaciiecrne Gore
od rnienio. Postala ie toliko prozirna, da ie kroz niu vidio nasilie dak
strane srbskevoiske samo su obred ukopa umrle crnogorske
slobode. i pogled nainaivniiegaoka.
'
Zadniihmiesecigodine r9rg. doiro Ve6 u prvoi potovici mieseca studenoga t9 t8. >Velika na-
. ie do slomacentratnih
sila.Ausfrougarska voiskanapusiilaie crnu Goru. u to rodna skupitina<<zasiedalaie u Podgorici u zgradi monopola du'
ie stigta
srbskavoiska,dolaze€isa solunskelronfe, i okupirala hana. Clanovi skupifine izuzevii oko desetak niih, sve sami beo-
i". orJ-
okupaciiomosfvarenaie aneksilacrne Gore, obiavliena .krfskom gradski ianiidari. Bilo ie i gimnaziialaca.lpak su im za ledima, u
deklaraciiom. Zapoviednikokupacione voiskenodio i" sa sobom dvorani, iza skupifinskih klupa, detnici (komitadiiie) s puikama,
velik broi srbskihgradanskihiinovniku,adi organizacii"grudonrk! redenicimai bombama. Oni iamde da 6e skupitinaridobro glaso-
vlasfi u crnoi Gori. Logici zada6eove okupaciieodgovaralo vati. Za ledima detnika >>probrana<publika. Posliednieriedi pro-
bi,
zapoviednikokupacionihfrupa progruror' obiavio iitane odluke pozdravio ie pliesak detnika i skupitinara. Ne Po-
1u i"
skomenarodu,da ie Crna Gora pripoienaSrbiiii pozvao ".nogor- klici, nego urlanie: >Zivio krali Pefar Karadordeviil Zivio Nikola
ga,-dc
bude miran i da se pot<oravavrastima. Ari domovina Paii6!<<Predsiednikskupitine iedva ie uspio obiavifi, da ie odluka
,"rigi1"
podvale ima svoiu posebnulogiku. Niie mogao N. paii€ primliena. Publika,i ako >>probrana<<, niie dala ni iednoga znaka
-tik. niita
uradifi, da svomedielu omofom laii ne sakriie Zeli odobravania.
naknadnim
falsificiraniem votie crnogorst<oga narodu opru"dati anelgsiiu, frofu Odlukom ie defroniziran krali Nikola i niegovi sinovi u korist
ie obiavio priie nelrolifromieseci.Dao upute u tom smislu.
ie dinastiie Karadordevi€ai odludeno,da se Crna Gora pripoii Srbiii.
okruini nadelnicii srezfrinadetniciorgani su srbskogupr""-
Priie ie redeno,da su 22. prosinca 1915. siednicecrnogorskeNa-
nog poredka,koiimau crnoi Gori odgovara[uobtasfni
uiravitelii rodne skupifine odgodene. Crnogorski narodni zastupnicii crno-
i kapetani.velika narodnaskupitincinstituciii srbskog"
ie ,ri""a, gorski dastnici bili su od reda infernirani u Austriii i Madarskoi.

92
93
 Dok su bili u infernaciii,izglasanaie paii6evaodlukau podgorici.
vratili su se u domovinufcaodriavliani kratievinesrbiie.
srbskavoiska,okupiraiudicrnu Goiu pri kraiu i9rg., uila
ie u niu istim putem,koiimie bieialapri kraiu tgts., da ne bude
zarobliena.uila ie u crnu Goru prekogrobova crnogoraca,koii
su izginuli,da ona, saveznidlca voiska,ne bude zarobliena.Bila
ie
pod vodstvomdastnika,koii su, po vaniitini, nalitcovali na liude.
Njihova kasniiadiela u crnoi Gori dofrazalasu, de su ,"ieri.
Pri frraiuteksia krfskedet<laraciie redenoie, da se Jugosla.
viia stvara,da bude >iak bedem protiv germanskognadirania<<.
v.elikaBritaniiai Francuzka nisu se stidiele:uzidotiu temelietoga
>bedema<< sloboducrne Gore, svoganaimaniega saveznika. Nisu
priznalecrnogorskomnarodu, saveznidkom narodu, ni pravo, da
plebiscitomodludi o svoioi sudbini.Ameritra prihvaiilaniihov
ie
stav premacrnoi Gori. zar ie mogu6
ia6i dokaz,da su i zapadno-
europskai ameridkademokraciialai i da su mast<a laii svi oblici
niihovaiivoic.
'svief,
9+
JUGOSLAVIJE
POSTANAK
(Q ieveroslavenstvoi iugoslavenstvo geografske su oznake sta-
O) venskihnaroda prema tome, da'li stanulu na sieveru ili na
iugu Edrope. U drugoi polovici devefnaestoga stolie6a Rusiia se
zalagala ideiu solidarnostislavenskihnaroda, poznatu pod ime-
za
nom panstavizma.Pod utieca,em toga pokreia poiavila se medu
iuinoeuropskimslavenskimnarodima misao,da bi za niihove zemlie
na,bol;e bilo, da naprave iednu driavnu zaiednicu, koia ie, Po
miil,eniu iednih, frebala biti konfederaciia (Staaiesbund),a Po
miilieniu drugih federaciia (Bundesstaat). Ta politidka orientaciia
poznata ie pod imenom iugoslavenstvo.Od geografske oznake
iuinih Slavena nadin,enie politidki termin. Obdeniio se smalra
duhovnim ofcem te orientaciie'znameniti hrvatski biskup J. J.
Sirossmayer.U svakom sludaiu,on ie nien naive€i predstavnik. Po
niegovoi zamisli,tu misao trebali su ostvariti Hrvaii. Nienim ostve-
reniem nadao se Strossmayerne samo osiguraii slobodu zemalia
iuinih Slavena u niihovu odnosu Premo drugim zemliama,nego i
narode iqinih Slavena privesti zapadno-europskompogledu na
t. i. pogledu legaliteta i evoluciie i time ih osloboditi od
blzantinskogutiecai", t. i. izliediti ih od viere u zlodin i revoluciiu.
lzgledalo ie, da su Hrvati i po svom geografskom poloiaiu,
kao siever iuinih. Slavena, pozvani da ostvare pribliienie niihovih
zemalia. Uloga sievera kod uiedin;enia 4iemaikoga i taliianskoga
naroda namefata ie analogiiu. Za doftaz, da ie Strossmayertu mi-
siiu nam[eniivao Hrvatima dosia ie podsietiti, da ie on hrvatsku
95
 a
akademiiuznanostii umietnosiiu Zagrebunazvaoiugoslavenskom,
diine iu i" na nesimniivnadin oznadiokao kulturnicentar iuinih
Slavena.
Dolazkomkniaza Peira Karadordevi6ana priestolie kralie-
vine Srbiie udvrstilase na vlasti radikalnastrankas NikolomPa'
5i6emna delu. Priie ie redeno,da ie on vaniskupolitiku Srbiie
podvrgao utiecaiu Rusiie.Time ie Srbiia postala uporiite ruske
politike na Balkanui steklaruskuzaititu. Stvaranievelike Srbiie
postalo ie istovietnos ia6aniemruskogauiiecaia na Balkanu.To
ie osmieliloPaii€a,da dade veti zamahakciiiza ostvareniesvoiih
velikosrbskihplanova.
organizaciiau Beogradu
Sfvorenie ditav niz revolucionarnih
s >Narodnom .odbranom(na Eelu,6iiim su radom upravlialidie-
laini dastnici.Da bi se stvorila velilcaSrbiia, trebalo ie pripoiiti
Srbiii sieverneturske,pokraiine,iug austrougarske monarhiiei
Crnu Goru. Akciia ie povedenau sva tri pravca. Kako ie bila
organiziranai vodena protiv Crne Gore, ve6 ie izloieno.Akciia
u sievernimfurskimpokraiinamaniie mogla izbie6i sukobs istoJ
rodnom bugarskomakciiomu istim pokraiinama.Sukobse razvio
u dimenziiamamedutobnogauniifavania.s2)
Velikosrbska driavna ideia, 6im bi prekoradilagranicuaustro-
ugarskemonarhiienuidno bi doila u sukobs hrvatskomdriavnom
ideiom. Da bi obigralastrminufrontalnogasukoba,umotalase u
plaif iugoslavenstva. Profesorna sveuiiliifu u Beogradui ideolog
velikosrbskihrevolucionarnih organizaciiadr. J. Skerli6postao ie
") Tui sukob bio se pretvorio u rat izmedu defa bugarskih
i s r bs k i hu M a c e d o n i i i .'N e s a m i r da su se medusobnoubi i al e,
nego su ubiiale i iata*e protivne strane. To medusobnoklanie
traialo ie do ugovora >>opri[atelistvui savezu<< izmedu Bugarske
i Srbiie od god. 19lt2.,koiim su podielieneinteresnesfere izmedu
ugov a ra d a ,k a o 5 to i e p ri j e re d e n o .
96
naigrlatiii borac za pobiedu Strossmayerovepoliti6ke orientaciie,a
>Narodna odbraha<.svoiim >>Statutomrevolucionarneorganizaciie
iuinih Slavena<< propoviedala ie federaciiu iugoslavenskihzemalia'
Tim putem uspiela ie akciia za 3tvaranie velike Srbiie ukopiati se
tr iugoslavenskipokref i niime maskiranaste6i pravo gradanstva u
zemliama na iugu Austrougarske.Tom uspiehu Beograda, koii da-
nu, irgl"da gotovo fantastiian, pridoniele su ondainie prilike u
dvoinoi monarhiii. BudimpeStaie bila u oitrom sukobu s Be6om.
Vrftog sukoba zahva6ao ie i pravne temelie monarhiie. Tim Povo-
dom doilo ie godine 1905. na Rieci do susretapredsiednikama-
darskog pariamen+aDr. Jusfha s F. supilom i drom A. Trumbi6em.
postiedica niihova vie6ania bio ie sastanakna Rieci predstavnika
gotovo svih hrvatskih opozicionih stranaka. Donesena ie hisforii-
ska RieEka rezotuciia od godine 1905., koiom su Hrvafi pruiili
pomo6 Budimpeiti u nienom sukobu s Beiom. Dva iiedna kasniie
donesena ie Zadarska rezoluciia, koiom su dalmatinski zastupnici
taliianske i ,rbske narodnosti prihvatili nadela Rieike rezoluciie.
orieniaciia Riedke rezotuciiedovela ie do'formirania Hrvatsko-
srbske koaliciie godine 1906., a uz pomo6 madarske koalicione
vlade Dr. A. Wekerlea, do ruienia dotadanieg reiima grofa
Khuena Hedervarya. Hrvafsko-srbskakoaliciia postala i€' poliiidko-
stranadko uporiiie vta-iti u troiednoi kralievini Hrvatskoi, slavo-
niii i Dalmaciii. Kasniie ie Franio Koiut kao minisfar trgovine,
podnio madarskome partamentu priedlog zakona za novu ieliez-
nidku pragmatiku, protiv dega .ie Hrvatsko-srbskakoaliciia, odnos-
no niena delegaciia hrvatskogaSabora, profestirala napuitaniem
parlamenta i Budimpeite. Tim sudielovaniemu borbi za Prava
Hrvatske srbska komponenta koaliciie .postala ie kod Hrvata Po-
putarna. Skrefaniempogleda hrvatskoganaroda na tu stranu ostao
dio velikosrbskeakciie'
i" hrvafskom oku nezapaien zavierenidki
Naravno, pomagala ie i galama dra. J. Skerlidaza iugoslavenstvo'
97
 !::'
Skerli6, iim ie stekao pravo gradansiva u iugoslavenskome
pokretu, podeg ie iugoslavenstvokao, polifidku orientaciiu.prefva-
rati u iugostavenstvokao oznaku narodnoga iedinstva Srba i
Hrvatti. Ne samo da Hrvati koaliiionaii nisu primiefili' da se
radi o stvaraniu ideoloike baze budu6e ceniralistidkevelike Srbiie
pod imenom Jugoslaviie,nego su mnogi od niih' pod utiecaiem
Srba koalicionaia, prihvatili tai falsifikat iugoslavensfva,a koali-
cionaika omladina gbtovo sva. U borbi za prihvaf toga falsifikata
skertie ie iSao tako daleko, da ie 6ak fvrdio, da ie i Ante star-
ji 6evi€ bio za narodno'iedinstvo Srba i Hrvafa.
Dok ie Hrvatsko-srbskakoaliciia skretala painiu hrvatskoga
ti
naroda na svoi rad za proiirenie hrvatslte autonomiie, dotle sd
srbska intetigenciia i srbska omladina u Hrvatskoi.upisivalau beo-
gradsku >>Narodnuodbranu<<.Tui zavierenidkirad 'dopuniavao se
utiecaiem Nikole Paii6a na dielovanie Hrvatsko-srbskekoaliciie
preko Svetozara Pribi6evi6a,o iemu ie priie bilo govora u ved
s iednim no6nim posieiom
- niegova brata Adama N. Pa5i6u u
Beogradu.
u kolikoi su mieri Hrvati koalicionaii nesviestnozs) sluiili Beo-
gradu, vidielo se i prilikom politidkoga procesa u Zagrebu proliv
53 Srbinai Govori Hrvata branifelia, a osobito govor dra Hinka
Hinkovi€a, u bi+i bili su zahtiev ila se prizna velikosrbskadriavna
ideia u Hrvatskoi.
Takvom staniu u Hrvatskoi odgovaralo ie stanie u Bosni i
Hercegovini, Za ilustraciiu bosanskihprilika onoga vremena do-
nosim u cielini tekst prisege, koiu su polagali Bosanci i Herce:
govci, dlanovi >>Narodneodbrane<<.
23 )Ka s n i i e ,u J u g o s l a v i i i p, o k a z al ose, da su neki od ni i h ve€
+ ada bl l i i z d a i i s v o i n a ro d . Sv i , k o i i s u,u Jugosl avi i ostavi
i l idra. l .
Lorkoviia i priSli Sv. Pribi6eviiu, nesumniivosu ved od priie bili
beogradski agenti.
98
,t
I
.. F
\ /
".
>Ja (N. N.) zakliniemse svemogu€imBogom i prahom moiih
predaka, da €u svim silanta raditi na oceplieniu Bosne i Herce-
govine od Ausfro-UgarskeMonarhiie i na uiedinieniusa maikorn
Srbiiom. Ako bi makar i nehotidno odao svoi sveti rad, neka mi
sud srpske>Narodne odbrane<< sudi kao izdaiici srpskognaroda i
plemena. Tako mi Bog pomogao; Amin.<<2a)
lz priie izloienoga se vidi, da ie N. Paii6, prilikom svoie
audie.nciieu Petrogradu podetkom 1914. fodno referirao ruskom
c6ru o prilikama na irg, austrougarskemonarhiie. Takvo stanje
zatekao ie atenfat u Saraievu i podetak svietskoga rata. U ime
foga. stania radio ie >>Jugoslavenski odbot<<,a ne u ime hrvat-
skoga naroda, koii.ie kasniie,u Jugoslaviii,pod vodstvom Stiepana
Radi6a, ne samo odbacio polifiku odbora, nego ie proglasio iz-
daiom. To stanie ie, preko >Jugoslavenskogodbora<<stvorilo s N.
Paii6em >Krfsku deklaraciiu<<,o koioi ie prile bilo govora. To
stanie ie dalo smielost SvetozaruPribidevi€u,da bai on, Srbin,
29. listopada 1918. kao prvi podpisnik, podnese Saboru, Hrvat-
skom saboru, priedlog, da se )na temeliu podpunoga prava Dd-
rodnoga samoodredenia<< proglasi nezavisnahrvaiska driava i da
se ona, ne vodedi raduna o pravu samoodredeniahrvatskogana-
roda, odmah uniiti nienim pretvaraniem u sastavni dio druge
driave. Riedko ie kad koii polifidki 6in, pri samoi svoioi poiavi
na sviet, sebi fako pliunuo u lice. Da bi se koliko tolikb olakiala
poiava toga i takvoga priedloga pred iavnoi6u, zaviien ie u lai,
da 6e ustavotvorna skupifina nove driave odluditi o formi vlada-
vine, i fo s kvalificiranomve6inom, koia izkliuiuie mogu6nostma-
2a)Tekst prisege uzet
ie iz beogradskog'adnevnika>Politika<<,
broi od l . svibnia 1929. ,iz dlankapod naslovom>>Legendardika ni
B oi a< . U dlanku,m edu ost alim ,sioii, da ie iika Boia bio t r govac
u S abcu i da ie u vezi s beogr adskimzavjer enidkim r adom u Bosni
i Herceg,ovini>>prefuriomiliione preko ruku<<.
99
 o \
iorizirania. Ne Sabor hrvafskoga naroda, nego sabor ondainiega
stania prihvatio ie tai priedlog i tim ubio tek rodenu hrvatsku
driavnu slobodu.
Odmah zatim Sabor ie odluiio, da >>vrhovnu vlasf<<vrii >>Na-
rodno Vie6e Slovenaca,Hrvafa i Srba<<,samo niie rekao, u koioi
driavi, poito ie Hrvatsku ve6 bio uniStio glasovaniem za Pribi-
€evi6ev priedlog.
Dok ie Sabor prihva6ao priedloge i donosio odluke, narod
ie pred sabornicom, na Markovu frgu, klicao: >Zviela hrvatska
i republika!<Nitko se niie usudio re6i narodu, da ie Hrvatskaizgu-
I bila i autonomiiu,koiu ie dofle imala.
U nedieliu,24. studenoga 1918. sastalose >Narodno Vie6e<<
radi izbora delegaciie za Beograd. Bila ie no6. Radilo se Pod
zaititom mraka. Svi pognuti. Jedni pod terefom sfraha, da narod
ne odkriie niihov zlodin izdaie domovine priie postignutoga us-
pieha, drugi pod teretom teike sudbine hrvatskoganaroda. Mogla
ie ostati uzpravna, kao bor na Velebitu, samo gigantska snagc
Sfiepana Radi6a. S otvoreno56uviteza bez straha i mane obiavio
ie rat nasiliu izvrienom nad hrvatskim narodom. Svoiim govorom
u >>Vie6u<< te no6i dokazao ie, da ie bogodani voda naroda, da
mu ie Vieinost dala pravo na bezsmrtnosf.
U Biogradu, u svom dvorcu, primio ie detegaciiu >>Narodno-
ga Vip6a< regent Aleksandar Karadordevid, l. prosinca 1918.
a regenf svgi
Jedan dlan delegaciie prodifao ie adresu >>Vie€a<<,
odgovor. Time ie obiavJieno, da ie stvorena kralievina Srba,
Hrvata i Sfovenaca, kasniia Jugoslaviia. Od toga dana svake
godine l. prosincaJugoslaviiaie slavila pobiedu podvale' korup-
ciie i nasilia.
100
NARODNI USTANAK U CRNOJ GORI
po sktoplienomprimiriu izmedu ceniralnihi zapadnih
Adrah
pf sila Crnogorci su napuitali zaroblienidkelogore i logore
interniranih u Austriii i Madarskoi. Tri godine ieikoga logorskoga
iivota slomilesu im i fielo i duh. Radost,da se vradaiu slobodnom
domu u slobodnoi domovini, oiaiala ie malaksalofielo i povratila
svieiinu duha.
' h-
F rejde heisst die starke Feder
In der ewigen Natur.
Freude, F reude treibt die Rflder
der grossen Weltenuhr.
Schiller
Putovanieie u ondainiim prilikama bilo spoieno s t z n t m n t m
poteikodama. Trebalo ie po nekoliko dana iekati na moguinosf
puiovania ielieznicom od iednoga miesta do drugog. Na prozo-
rima ielieznidkih kola bila su skoro sva sfakla polomliena. Govorili
su, da su ih porazbiiali voinici pri povratku s fronte. U kola ie
me6ava unosila snieg, a biesnila ie epidemiia ipaniolske gripe.
lpak.ie Crnogorce, i ako oronula zdravlia, nosio zanos uzkrsleslo-
bode prema Crnoi Gori. U prvoi polovici prosinca bili su svi u
domovini u koliko nisu uzput pomrli ili ostali po bolnicama. Naili
su Lovden uzidan u femelie tvrdave crnogorskoga poniienia i sra-
mote. Ugaiena lov6enskasviellost, koia ie bila kroz toliko stolie€a
osamlienana Balkanu.Mrak. Oko, naviklo na dan, zaludu no6u
traii put. Nitko ne vidi, pravedi koralc,gdie 6e stati.
101

Redeno ie u podgoridkoi odluci N. Paii6a, da ie krali Nikola
defroniziranza lraznu,iio ie pri kraiu god. 1915. ponudio mir
dvoinoi monarhiii.Crnogorci su znali, tko ie kralla Nikolu naveo
na nudenie mira i zaito. Znali su, tko ie crnogorsku voisku doveo
u poloiai, da bude zarobliena i zaIfo. No, bez obzira na sve to,
ji pitali su se: kakav ie zloiin nudenie mira? | da ie sklopiomir, zar
bi fo bio zlodin i protiv koga? Crna Gora niie imala ugovora nifi
sa Srbiiom niti s bilo koiom od zapadnih siia, po kome bi bila
obvezanq u6i u rat. Joi manie ie imata ugovor, koiim bi se bila
odrekla prava na sklapanieseparatnogamira. Prema tome, ne
samo nudenie mira nego ni sklapanieseparafnogamira ne samo
da niie zlodin, nego niie ni neloialnost. prema bito kome, a nai-
l:,
Ii
manie prema Srbiii, koia ie izazvala rat i diia ie voiska crnogor-
li skom krvliu spaiena,da ne bude zarobliena.'
separafni mir rnogao bi bi+i samo loia polifika, koiom Ee
crnoi Gori oduzima pravo na koristi od pobiede zapadnih sila.
Za loiu politiku, po crnogorskomeustavu, odgovorna
ie crnogor-
i1
I J
tt
slcavlada, a ne krali Nikola. No predposfavirno,da
ie odgovoron
krali Nikola, odkuda srbskavlada, vlada druge driave ima pravo,
da mu sudi. Pa i uz predpostavku,da srbskavlada'moie sudi+i
crnogorskomekraliu, po koiem fo zakonu, boiiem ili tiudskom,
moie zbog nflegovekrivnie bifi Crna Gora okupirana i zaroblien
crnogorski narod i niegova Narodna skupifina? Zar da se zbog
eventualne krivnie kralieve crnogorskom narodu ne prizna dak ni
{ pravo samoodredenia,koie ie sveiano danim iziavama zapadnih
l
sila priznato svim europskim narodima,
srbiia ie ,svoiom okupaciiom crne Gore izmedu nie i sebe
sfvorila ocean m#nie, koii ne 6e nitko preptivati kroz sve budude
viekove. crnogorska sloboda niie u ratu podlegta, ne,go ukra-
ie
dena; zbog toga crnogorski narod ima prema srbskom okupatoru
pravo na upotrebu svih sredstava, koia su dozvoliena u studafe-
102
I
I
'l I
i
vima napadaia neprava na pravo. To i" bio sud crnogoraca o
staniu, koie su zatekli vra6aiu6i se iz zaroblieniitva. Razmiiliali su,
ito da rade.
u gradovima voiska okupatorova. svako selo Pod budnom
painiom oka beogradskihianiidara. Zabranieni su i naimanii sa-
sfanci. Kretanie iz sela u selo dovodi u zatvor. Kada izdaia do-
vede viernost na obtuienidkuklupu, zna se, kakve su kazne. lpak
su seta naibliie okoline cetinia uspiela, preko iena i diece, do6i
u vezu. To ie katunskoi riedko pleme. S ostalim plemenima sPo-
razumieti se tim putem niie bilo mogu6e. Ali.se vierovalo, da 6e
se i ona povesti za primierom ovih dvaiu ptemena, odakle im se
pokazivao put kroz sva proila stolie6a.
crnogorci su epski narod. Poznaiusvoiu proilosf. Niihovo
duhovno oko nikada ne izpuita iz vida diela predaka. Niihovi da-
i6
It
sovi odmora od dnevnih briga izpunienisu razgovorimao proilosti'
ll
Razumtiivoie, da im se nametnulamisao, da ie crna Gora priie
il
neito preko dviesta godina bila u sliinom poloiaiu i da su traiili tl
upufe za svoi rad u postupcima svoiih predaka onoga vremena.
nu Crnu
Kad su se Turci uvierili, da ne mogu silom pokoriii sloi-
Goru, pokuiali su korupciiom raziediniti Crnogorce. I'
il
uspieli su. Nailo ih se, koii su preSli na islam i tim putem prihva-
tili tursku driavnu ideiu, postali >>Turci<<.Tako ie Turska za svoiu
borbu protiv Crne Gore nalla uporiita u samoi Crnoi Gori. Crno-
gorci su dovedeni u poloiai da se odreku ili slobode, ili bratsfva s t t l
doma6im >>Turcima<< i da ih poubiiaiu,odludili su se za ovo drugo ill
i svoiu su odluku izvriili na Badnie Vede. To ie znamenifo crno-
gorsko Badnie vede, kada,se rodio mali crnogorskibog, to iest
od korupciie i izdaie odii6ena crna Gora. Od toga vremena nai-
ve€i ie crnogorski blagdan Badnie veie. oko niega se okre€e mo-
ralni i etidki sistem crngorskereligiie kao planeti oko sunca. Crno-
gorsko pravoslavtiekonadno se odvoiilo od bizantinskogai posialo
crnogoroslavlie,o iemu €e kasniie biti govora.
' 103
 Pri kraiu godine t918. Crnogorci se odludiie, da obnove
dielo svoiih predaka bai na isfi dan. Todno ie, da su ondainii
doma.6i >>Turci<<bili predtede beogradskih ianiidara. Po iedinstvu
cilia, t. i. da uniSte crnogorsku driavnu slobodu sliini su iedni
drugima kao iaie iaiefu. Ali situaciia Crne Gore'niie bila u oba
sludaia isfa. Dok Turska niie imala svoie voiske na Cetiniu, Srbiia
iu ie imala. Dok su Crnogorci bili naoruiani kao i doma6i >>Turci<<,
sad su Crnogorci imali zardale puike, sakrivene izpod pe6ina zo
vrieme austrougarskeqkupaciie,a ianiidari dobro naoruiani.Tvie-
zda Badnie Vederi ipak ie okupila i godine 1918. oko Cetinia
plemena: katunskoi riedko, i ako gofovo goloruka.
Potomci velikih stvaraoca Crne Gore vierovali su, da irtva
za slobodu ne ostaie uzaludnai iuriiali'su n! okupafora i niegove
fopove. lzhod borbe ve€ unapried se znao. Nakon vellkih irfava
u mrtvima i ranienima Crnogorci su se r.azbieiali po planinama,
a na Cetiniu su nasilie i korupciia slavili svoiu pobiedu. Na glas
o dogodaiima oko Cetinia ustala su ioi neka plemena. Svi su
ustanci u krvi uguieni. Mali dio usianika pobiegao ie u lfaliiu,
drugi su osiali u Cr:noi Gori i, . podielieni u manie iete, podeli
guerilskuborbu, koia ie traiala do 1926.
Na neuspieleustankeodgovoreno ie kaznenimpohodime voi-
ske i ianiiEara na sva plemena, koia su sudielovala u usfanfru.
Spaliivale su se kude i uniitavala pokretna imovina. Vriila su se
okrutna nasilia nad starcima, ienama i diecom. Spalieno ie preko
5.000 seliadkih ku6a. Porodice, koiih su dlanovi sudielovali u
ustanku, odnosno u kasniiim guerilskimborbama, osiavliene bez
ku6a i pokrelne imovine, iiviele su pod pe6inama, u loliko . se .
niesu mogle sklonifi kod priiatelia. Niihovi odrasliii ilanovi bili su
u zatvorima, u koiima su u naiviie sludaieva poubiiani. Ne samo
dlanovi tih porodica-hego i mnogi drugi ugledni Crnogorci po-
ubiiani su u zafvorima. Srbski iasfnici i upravni dinovnici dolcazali
104
;i
.L
su svoiim zvierslvima u Crnoi Gori, kako su iaki tragovi duge
furske vladavine na Balkanu.Trebaiu ioi mnoga stolieda,da nek-
dainia balkanskaraia prestane i6i za turskim uzorima. Danas ioi,
u sludaievimave€e podivlialosti, ona 6ak nadilazi svoie uditelie.
U razdobliu od poietka 1920. do kraia 1924. bila ie naiiaia
akciia guerilaca. U tim godinama bili su stavlieni izvan zakona svi
Crnqgorci, koii niesu bili u sluibi Beograda. Redarstveniorgani i
ianiidari ubiiali su ih slobodno,kao divlie zvieri. lstodobno ie na-
rod ekonomskiuniStavani dovoden do prosiadkogaitapa. U sela,
u blizini koiih bi poginuo koii driavni organ ili ianiidar, slala se
voilka i ostaiala ie tamo po viie mieseci. Selo iu ie moralo uzdr-
iavati i pla6ati kontribuciiu za pla6e dastnika.
Prefvaraiu6iCrnu Goru u gariite i groblie Beograd niie
osiavio nepodinienniiedan zlodin sve do spaliivaniamaike s die'
com. Voda iedne od crnogorskih usfanidkih 6eta zvao se Petar
Tviexlr iz Cuca. Zviceri su iedno od iuvenih bratstava u katun-
skom plemenu.Jedne zimskeno6i godine 1923. spalienaie u Cu-
cama iena Pelrova s niegovo troie diece. Zena i dieca naipriie
su svezaniu kudi, da ne bi mogli pobie6i, a onda ie ku6a zaPa-
liena u dva sata posliie pono6i. To ie izvriilo dvanaest iandara
pod vodstvom maiora Kecmanovida.- Pred ku6om vezali su za
treiniu maiku Peira Zvicera, siaricu od oko 70 godina, da gleda
u vatri snahu i troie unudadi. Ona ie poludila i umrla u ludnici
na Danilovgradu. Lice iedne zemlie prefvorifi u takav pakao, ka-
dra ie samo duia, u koioi ie iivio pakao robovania Turcima kroz
toliko stolie€a.2a)
" ol Da upodpunim sliku ondaSniegast ania donosim svoiu
pi esmu,k oiu sam napisaou Zem unu povodom zlodinau Cucam a.
godine 1923. kao
P i esmai e obiavliena u zagr ebadkom>>Hr vat u<<
nastavakdlanku, u kome ie ried o sfaniu u Crnoi Gori. U dlanftu
ie redeno,da se piesma pieva u Crnoi Gori, 5io ie navelo cenzo-
105
 l

Cuce tvrde, da od tada svake zime, te no6i u dva sata po-

sliie pono6i, leti iena s krilima od plamena nad miesfom,na kome
ie bila ku6a Pefra Zvlcera. Spaliena maika obilazi pepeo svoie
spaliene diece. To ie miesto postalo Crnogorsko svetiSte.Niiedan
lil f d, k o i i n i i e p o z n a v a ota mo S n i ep ri l i ke, da i e propusti . Meduti m
,Crnogoracne prode pokrai niega, da ne ostane pred niim, golo-
glav, po nekolikominufa u molitvi.'u)
Petar Tvicer ie poginuo godine 1926. Te godine ie i zavr-
iena guerilska borba Crnogoraca. Naivedi dio crnogorskihusta-
ni ka poginuo ie u bor bam a podevii od kr aia l9l8. , godine. M alo

ilii redanstvoie tai broi >>Hrvata<< zbog nie zabrpnilo..PodpisBosam niih ie zaroblieno,koii su, gotovo svi, strieliani,a sasvimneznatan

ilfi
s e ps e u d o n i mo mH a i d u k P e ro . Pi e s magl asi : dio ih se predao. Ovi su osudeni na robiiu.
POKLIC
LOVCENSKI Oni, koii su emigrirali u ltaliiu, ukoliko niesu iamo pomrli,
fili
zavriili su vrlo biedno. Nakon viie godina povratili su se u Jugo-
>>Crnogor6ecare mali<<

ffi
ilil '
N e d a i d a ti d v o re pal i ,,
D a s l o b o d i k o p a g robl i e
slaviiu.Niihovi vode i neki od niih uili su u radikalnustranku Ni-

ffii
rilt
lilI
lili
Po d i v l [a l otu rs k o r obl i e,
N e k z a b l i s ta h a n di ar sveti ,
Ka nekada niz vrleti.
Neka brdo ,odzivdadu
Liuba kaiu, da ie luda,
Br i5u6s oka suzu vr elu
Po gar iSt ugar r azgr ie
Tr aii diecu izgor ielu.
fifi J u n a d k o metv o me kfi ku.
ffi N e k d u l m a n i tv o i i znadu, Neka bom ba st r ah zadaie

ilfi Da si tiran razboiniku. c

N e k a s v i e f v i d i s nova
Zavit lana snagom m uZkom .
Neka. oko sokolovo

fiii
ilii
Diela fvoiih pradjedova.

Z a r i e 5 mo i i s l u S atmi rno
Smrt raznosifanrkompulkom.
Nek krv onu sfaru svietlost
Dade nnSoi novoi zori,'
[ii N e p o b i e d n i , l a v es t a r i ,
Ka d te b u d u ro b om zval i
Da se ovai poklid or i
U slobodnoiCr noi G or i.
ill
tij
J u d e r tu rs k i i z me i ari ?
ll, te tvoia proSlostslavna
" l Kr oz cielo vr iem e t ih zvier siava,koia ne m ogu naii sebi
iij Tako b,z.o osfavila? uzora6a k ni u dugoi t ur s'koivladavininad Balkanomnile , se naSao
i;i l l ' i e h ra b n c s io p ievana
l z m i S l i e n ap ri d a b i l a?.
ni i edanSr biianac,koli bi osudio beogr adskuvladu zbog niih. Niie
se nal ao ni t . zv. Sr bin pr edanin,koii bi t o udinio. Ne sam o t o.
Kada saTr ip .u svome govoru, koii sam odriao u Beogradu u N,a-
Krai gariSta dom'a tvoga,
K o k a m s fa n a c , m ai ka mi l a. rydnoi skupStini 16. veliade 1926., napao vladu zbog zlodina u
C ucama , nar odnizast upnicidigli su zagluSnu viku, ne piot iv vlade,
Tvoia sestra, poniiena, nego pro'liv m ene. U t oi sr am ot noivici; naf iecalisu se sa Sr bi-
S i n o 6 fi s e u d a v i l a.
i pnci ma Sr bi pr edani,To vr iedi zapam t it i.

106
107
iir
ti
ll,
ii
ii,
i1.

b,,
ll. I

$.'_,
E
 kole Paii6a i dobili mirovinu. To ie sudbina svih pobiedenih, lo-
ir" Bog niie dao svoistva za iunake tragediia.
Da ie srbski teror u Crnoi Gori bio reakciia na odpor crno-
gorske driavne ideie velikosrbskoidriavnoi ideii, a ne na crno-
go.rsku guerilsku borbu kao fakvu, dokazuie iinienica, ifo ie u
isto vrieme i, mutatis mutandis, iz istoga razloga bio teror i u
Hrvafskoi i Macedoniii.Jednako kao u Crnoi Gori, i u Hrvatskoi
su vriili teror, uz driavne organe i pod niihovom zaitifom, beo-
gradski ianiidari. U po biela dana ianiidari su usred Zagreba, na
Zrinievcu i Jeladi6evutrgu, ubiiali hrvatske rodoliube nekainiivo
kao vrabce. Kad ie tako bilo u glavnom gradu, zar ie pofrebno
redi, kakvih su ztodina bita popriSfezabadenasela u Baniii, Lici i
Dalmaciii. Beogradskiianiidari sluibeno su se zvali: oni u Crnoi
Gori >>Organiziraneomladina<<,a oni u Hrvatskoi >>Organizaciia
nacionalista<,skra€ena>>Oriuna<.Bili su naoruiani
iugoslavenskih
voinidkim revolverima, a u Crnoi Gori i puikama.
U doba naibezobzirniiegaterora pitali su novinari vodu ia-
niidara, ondainiega ministra unutrainiih poslova, Svetozara Pribi-
€evi6a o prilikamau Hrvafskoi.i Crnoi Gori. On ie'odgovorio, da
se prilile sreduiu i da €e dielo pacifikaciie brzo dovriiti Oriuna i
Organiziranaomladina.'Kralievski ministar ofvoreno ie i iavno pri-
znao, da se zlodini vrie ne samo s niegovim odobreniem nego i
io niegovim upufama.
Jedinsfvom u priie iztoienoi pafnii i ltasniiom zaiednidkom
borbom protiv beogradske strahovlade oviekovieieno ie braistvo
Hrvata i Crnogoraca. Velebit i Lov6en dokazali su, da su vtovi
isiih planina.
108
i,
USTAVOTVORNA
SKUPSTI
NA
akon uzpostavesvoie driavne vlasti u svim zemliama iuinih
Slavena osim Bujarske, Beograd ie prema iugoslavensfvu
zauzeo nov stav. U svim iziavama regenta Aleksandrai vlade i
svaki dan preko srbskog novinsfva u Beogradu i drugim miestima
isficalo se, da ie kralievina S. H. S. tvorevina srbske pobiede u
ratu. Sve beogradskestranke,svi beogradski polifidari bez iznimke
stavili su na glediife, da ie iugoslavensivovladavina Srbiie nad
ostalim zemliama iuinih Slavena, da ie Jugoslaviia proiirena Sr-
biia.2J Odtuda su izveli zakliudak,koiim ie proglaiena separatiz-
'ol Sfoian Proti6 se razilaz'r,o s Nikolom PaSiiem samo u pi-
tani u, na koii se nodin najbolieosigur avavladavinaSr biie.
Medu Sr bi[ ancim aizf icao se svoiom osam lienoSiuu pit aniu
uredenia m edusobnihodnosa u zem liam aiuinih Slavenapr of esor
na pravnom fakul+efubeogradskogasveudiliSiaZivoiin M. PeriC.
On i e o bdenit o pr iznat kao iedan od naiznam enit iiih i naiplodniiih
pravni h pisaca na slavenskom ir gr . Niie se polit ikom akt ivno ba-
vi o u Ju goilaviii,ali ie za cielo vr iem e nienogapost oianiau svo-
i i m mnogobr oinimr azpr avam a,naiviSena f r ancuzkomieziku,doka-
zivao nuidnost nienoga fe'derativnogaureden!a. Medu iim nie-
govi m razpr avam am nogo ie zapaienaona pod naslovom :>>Cr na
Gora u Jugoslavens'koi f eder aciii<<, obiavliena u zagr ebadkom
> E konom ist u<<, svezakza sr pani- r uian,godine 1940. U r azpr avise
dokazu iepot r eba, da Cr na G or a bude r avnopr avandlan ir go-
sl avenske f eder aciie,ier ie ona posebni hist or iiski, 'et idki
i et nidki
i ndi vi du alit et .
109
 mom, t. i. veteizdaiomsvakaakciia za federativno uredeniedriav- U Crnoi Gori vedina bi bila za federativno uredenu irgo-
ne zaiednice zemalia iuinih Slavena. U zemliama, koie su priie slavenskudriavnu zaiednicu,u koioi bi Crna Gora bila ravnopra'
bile u sastavu dunavskemonarhiie, ceniratizamse obrazlagao i van 6lan federaciie, ali za centralizamniie nitko osim beogradskih
' a a a v

1 narodnim iedinstvom. lanilcara.

I

Muslimani u Bosni i Hercegovini, organiziranipod vodstvom

ii
il
Da bi se osigurala pobieda velikosrbskedriavne ideie u usta-
i votvornoi skupitini, napravlien ie Ersafzparlament pod imenom dra M. spahe, pod pritiskom velikosrbstvanasfupaiu oporfuni'
l,
Privremeno narodno predstavnidtvo. U niemu ie irebalo iztraiiti sti6ki.
li omier snage Beograda i niegovih agenata prema onima,,koii su
U Sloveniii ie grupa dra @. zeriava za centralizam ve6 sa-
il protiv centralizma,+. i. protiv velike Srbiie. Trebalo ie ustanoviti
mim tim,.ito ie u sastavu stranke Svetozara Pribi6evi6a.Stranka
i,
ri' dvoie: pravac, u koiem 6e korupciia razviti svoiu akciiu, i obseg,
li dra A. Korolca od straha, da ioi grupa dra Zeriava preko Pribi'
u koiem ioi nasiliomora dodi u pomo6. Dr. lvan'Lorkovid s dru-
i. 6evi6a ne bi oteta vlast, a time i znatan dio prisiaia u Sloveniii,
govima pozvan ie u to predstavnidtvo,da se vidi, bi li bio votian
nastoii se pribliiiti beogradskimpolitidarima,a osobito vladaru' i
jl
l,
popuitati i dokle, a Sfiepan Radi6, da bi mu se oduzelo vrieme za
zbog toga, u pifaniu,uredeniadriave, ulazi u beogradskupolitidku
ii organiziranie hrvatskoga naroda. Stiepan Radi6 niie doiao u
i1 aktivu.2')
il Beograd.
t] Da ie Privremeno narodno predstavnidtvo bilo samo pripre-
Beograd,ie smatrao, da ie Macedoniiu siekao u ratu protiv
ma za ustavofvornu skupifinu, dokazuie dinienica, ito su minisfri Turske godine 1912. i da se ona mora smatrati srefnom, 5to 6e
svoie poslanikeu
daredbama protezali'srbske zakone'na osiale zemlie ne vode6i ioi ,se dati prilika da glasuie za srbiiance kao
t<onsfituanti. Pitanie politidke orientaciie Niemaca i Madara u
raduna o Ersafzparlamentu.Jednako su naredbama mieniatizako-
Baikoi, Banafu i Baranii likvidirano ie tako, ito ve6ina od niih
ne u svim zemtiama osim Srbiie.
niesu uneseni u listine izbornika-
Nakon nekotiko mieseci promatrania situaciie u privremeno-
me predstavnidtvu i u okupiranim zemliama Srbiianci su imaB Zadavale su ozbiljnu brigu velikosrbskimplanovima Beograda
sliede6usliku. samo Hrvatska i Crna Gora. Hrvatska svoiom snagom i svoiom
odporom protiv srbske
iednoduinoidu, a Crna Gora narodnirh
Svi hrvatski seliaci bez iznimkei neito gradana pod vodstvom
okupac iieidinienicom , da ie kr ali Nikola ioi bio- iiv t e it o ie
Sfiepana Radi6a ne 6e ni da duiu ni za velikosrbskudriavnu ideiu
'ni ambasadorskakonferenciiau Parizu odbila, da prizna Crnu Goru
za srbsku dinastiiu.Znafan dio hrvatskogagradanstvai grupa
ugledne hrvafske inteligenciie pod vodsfvom dra lvana Lorkovida
nepr om ienien
primila bi srbskudinastiiu, ali samo pod uvietom, da ona prihvafi " ) Tui st av M uslim ana i Slovenaca ost ao ie
kroz ci e lo'vr iem e f r aiania Jugoslaviie. Pr ivr em enapr ividna od-
iugoslavenskudriavnu misao i federativno uredenie driavne za- sfupania bila su sam o kr at kot r ainekoncesiieiavnom e m nieniu.
iednice. vr aiali su se oni na liniiu, kola ie ovdie obilleiena.
P rvom' pr ilir kom

' 111
110
Odbila ie da priznaPaii6evuodluku>Velikenarodneskupitine<< u
Podgoricikao izrazvolie crnogorskog naroda.Kako ie glasovanie
za konstituantubito faino, ttuglicama,znatose, da bismo mi do-
bili.80% kuglica.Beogradid predposfavliao, da mi kao narodni
bismo otiiti u konstituunir,nego zatraiili od amba-
za'stupnici'ne
sadorskekonferenciie, da naredi Srbiii evakuaciiuCrne Gorq.
Time bi Srbiia,u naipovoliniiem sluiaiuza niu, bila prisilienana
federaciiu.Od straha pred forn eventualnoiduBeogradie odlu-
iio, da po drugi put nasiliem falsificira voliu crnogorskog
naroda.28)
'Pef
srbiianskihstranakaiziaklo le svole kandidafe, a cFror
gorska niiedna. Prietniaredarstva,da ie biti zapaliena kuda

") Radi izticania federalisfidkihkandidata ia sam odputovao

i z Zemuna, gdie sam bio odviet nik,u Cr nu G or u. O st ao sam u
domovi ni svega dvanaesi dana. U KolaSinu,gr adidu m oga ple-
mena, bo r avio sam dva dana. O dm ah nakon m oga dolazka,u
deset sati pr iie'podne, dok sam st aiao s nekolikopr iiat elio pr ed
kuCom svoga brafa, pucao ig na mene iz revolvera redarstveni
ageni Bfaio BoSkovid.'Niieme pogodio. Protiv niega niie ni iz-
traga provedena. lstoga dana iedan dastnik ubio ie u Pedi na
ul i ci moga 'r odaka,koii se t akoder zvao SekulaDr lieviC.Cast niku
i e sudi o voini sud u Beogr adui oslobodiogo s m ot ivaciiom ,da
ie' ubiieni bio poznati separotista.
Povodom istodobnosfi pokuSaiauboistua u Kolaiinu i uboi-
sfva u PeCi >Daily Telegraph< i io5 neki londonskilistovi donieli
su, da sam ia ubiien. Viesf su demantirali iugoslavensko poslanstvo
u Londonu i beogradskanovinskaagenciia. U englezkomDoniem
domu inferpeliranie ministar vaniskihposlova o sludaiu.Na inter-
pelaciiu ie odgovorio podtainik istoga ministorstva,do uzprkos
demantiiu sa srbskesfrane mora konstotirati,da ie SekulaDrlievid
ubiien. U vezi s tim dobio sam od gradonadelnikagrada Zemuno
6. prosinca 1920,br. 125 Frez.akt ovog sadriaia: >Od gospodina
.ministraunut6rniihposlovau Beogradu stiglo io 6. Xll. 1920. broi
lOl27 slodede reSenie:>Ministarsfvo lnostranih Dela izvestilo ie

113
'svakome,
tko ne bude glasovao, dovela ie na biraliite, uraiunavii
velik broi neuvedenihu biraike lisfine, gotovo polovinu izbornika.
Od desef mandafa,koliko ie pripadalo Crnoi Gori za konstituanfu,
detiri su dobile monarhistidkeslranke: radikalna, demokratskai
zemlioradniika, a Sest republikanci i komunisti.Time se crnogorski
narod, iak i u tim prilikama, na nesumniivnadin iziasnio profiv
dinasfiie Karadordevida i protiv velike Srbiie.
U Crnoi Gori godine 1920.niie bilo ni komunistani republi-
kanaca. Da su svi glasovi, koii su dani niima ibog nedosfatka na-
5ih 'kandidata, bili federalistidki,dokazuie iinienica, ito ni na ied-
nim kasniiimizborima ni komunisfini republikancinisu dobili ni-
iednoga mandata, ier smo mi na svima iziicali kandidate i bili
biraniJef
ovo Mini'sforstuo,da ie list >Daily Telegraph<< doneo db ie Se-
kula Drlievid na svom izbornom putovaniu kroz Crnu Goru ubiien
od ia n d a rma . K a k o ta v i e s t n i i e isi i ni ta, fd pronadi te)dra D ri i e-
vi6a, koii se po iziavi niegovoglabrata nal,aziu Zemunu i saop-
S f it e tm u i e l i u G o s p o d i n a M i n i s fra i Mi ni starstvaInostrani hD el a,
da on li6no upufi telegrafski>>Daily Telegraphrr<svoi demanti. O
rezultofu izvestife. Vrlo hitno<<.Nakon ciiiranog akto ministarsiva
gradonadelnikod meno traii odgovor. lsfoga dunu ia sam odgo-
v or i, o g ra d o n a _ 6 e l n i kdua, n e d u i ernanti rati i .t i e todno da-i e
m oga ro d a k aS e k u l uD rl i e v i c au b i o i edan dastni k(uP edi .K ol i ko j e
Beograd bio biesan zbog toga moga odgovora vidielo se u beo-
gr ad s k o mn o v i n s fv u>. P o l i fi k a <u< broi u od 15. prosi nca 1920.po-
z iv a p o s l a n i k aV e l i k o Bri ta n i i e u Beogradu,da pri ede u Zemun,
da me vidi. Mene nazivb smutliivcem i podanik'om Stiepana
Radi € a .
'9) u crnoi Gori su sve beogradske
vlade favoriziralekomu-
nis f e i re p u b l i k a n c ed, o b i n a ma S kodi l i ,i er su smatral enos ve-
:ot opgsnoSduza velikosrbskudriavnu ideiu. Na posliedniimiz-
bor im a g _ o d i n e1 9 3 8 . k o m u n i s ti mai e dopuS i en,oda [and' i di rai u
s am o u C rn o i Go ri .
114
Ako se uzme u obzir, da u izborne listine niesu uneseni po-
znati separatisti kao ni oni, koii su vodili guerilsku'borbu, te s
obzirom na veliku odsutnost unesenihu listine izbornika, takav iz'
borni rezultat znaii podpun Poraz Beograda. Uz ostale okolnosti
nesumniivoie i ova pridoniela,da su Velika Britaniia i Francuzka
za cielo vrieme postoiania'Jugoslaviie odbiiale, da bilo kakvim
pismenim dokumentom priznaiu pripadanie crne Gore kralievini
3HS., odnosno Jugostaviii. Dopustile su srbiii, da crnu Goru
uniSti,a one su se driate podalie, da ne bi bile sudioniceu zlo-
6inu.
stiepan Radi6 uspio ie izta6i svoie kandidate samo u Hrvaf-
skoi- i Slavoniii. Kratkoda Yremena i nasilie uspieli su sprieiiti inu,
da ve€ tada svoiom organizaciiom obuhvati cio hrvafski narod'
Dobio ie 49 mandafa od 93, koliko ie svega pripadalo banskoi
Hrvatskoi. Grupa dra lvana Lorkovi6a,.>>Hrvatska zaiednica<<, od
stranka<<,dobila
koie ie kasniie postala >>Hrvatskafederalistidka
Srbiii, a u ostalimzem-
ie t I mandata.Centralizamie triumfirao u
liama dielio uspieh s oportunizmom.
Priie sastanka konstituante vlada ie obiavila svoi privremeni
poslovnik, kojim ie propisana za narodne zastupnikeprisega kraliu
odmah u podefku rada. Time ie konstituanti oduzeto pravo, da
razpravlia i odluduie o obliku vladavine. elan vlade ie bio sv.
Pribi6ervi6,koii ie podnio hrvatskom saboru onai priedlog od 29.
ilistopada 1918.,u koiemu ie reieno, da 6e ustavofvornaskupitina
'odludifi o formi vladavine.
Na to degradiranie konstifuanfestiepan Radi6 ie odgovorio
.zakliuikom, da se >>Hrvafskapudka seliaika stranka<<ubudu6e
skra6enoHRSS i'
zove >>Hrvatska republikanskaseliaika siranka<<,
da ne ide u konsfiuantu.Zakliudila ie neodlazak u konstituantu i
Hrvaiska stranka prava. Narodni zastupnici >Hrvatske,zaiednice<<
i >Hrvatske teiaike stranke<<, kad su se uvierili, da ie Beograd
115
 nepopustliivu pitaniu centratizma, napustilisu konstiuantuuz iz-
iavu, da ioi poriiu pravo da donosi ustav obvezan za hrvatski
narod.
Srbiianci,niihoviagenti i podpta6enimuslirTraniso) izglasalisu
s usfav na vidovdan godine lgzl. lsioge dana podpisio
ie re-
genf Alefcsandar. Posebnoie udeieno,da se dadu pravni femelii CRNA GORA I HRVATSKAPROTIVVIDOVDANSKOGUSTAVA
velilroiSrbiii isloga dana, u koii ie ubiien u Scraievuausfrougorr[i
priesfolonasliednik donositiza-
Franz Ferdincnd. AteksandarKaradordevi6t ff,) eograd ie vierovao,da korupciiai nasiliemogu
Nikola Paii6 vierovalisu, da ie vidovdanskiustev friumf saraiev- usfav zakoni da
DD kone. On ie vierovao,da ie Vidovdanski
skoga zlodinaiz godine t914. sinovi domovinereligiie podvate ie niegovimGenfralizmom zd sva vremenauzakoniena vladavina
vierovalisu, da zlodinmoie triumfirati i da diela nasiljai korup- Srbiie nad ostalimzemliama,koie ie pobieda zapadnihsila ugu-
ciie, vidovdanskiustav,moie biti triumf. Kasrriiidogadaii poka- rata u sagfavkratievineSHS. Srbiio ie vierovala,da ie centraliz-.
zali su, da ie vidovdanskiustav bio obnovtienprvi 6in vidovdan- mom uniitila patriotizamostalihzemalia.Proglasilaih ie separa-
ske fregediie iz godine t389.81)on iizmom,i. i. veleizdaiom.Niie vidiela, da ie tom svoiomludoidu
ie bio podefakvelike bitk6,
u koioi su poginuli i voda Hrvatske i nienih saveznikastiepan vetgizdaiupretvorilau vrlinu.Zaboraviluie, da domovinasvoiim
Radi6 i voda Srbiie AleksandarKaradordevid. poimom obuhvaEaviernosfsvoiih sinova. Proglasitiveleizdaiom
viernostprema domovinine zna€i obezlastitiie, nego ie pretvo-
riti u mudeniitvo,u sveiiniu.Srbiia, ltridanskazemlia,zaboravila
ie, da ie krii, nekadanaiprezreniiiznak, postao znakomnaiveee
dasti,od kada ie na niemurazapetaviernost.Srbiia,zavedenalu-
doi6u svoiih yoda, niie vidiela, da Vidovdanskiusfav niie grob
, patriotizma ostalih zemalia nego kolievka niihove mrinie protiv
Srbiie.
Cenfralizam,miestoda posfanetemeli snageposfaoie otac
razpada.ustav, koii ie irebao bifi podetakkonsolidaciie, postao
ie podetak odmah
svrieftra. nakon niegova proglaSenia borba me-
du zemliamarazvilase u dimenziiamaborbe na iivot i na smrt'
80).Vlada se obvezalaizplatiti u crnoi Gori guerilskaborba dobila ie svoie novo oprav-
begovimazemfiu,koia im ie
bila oduzetaagrarnomreformom. danie u Vidovdanskom ustavui nastavlienaie poiaianom snagom'
':l U bifci na Kosovugod. 1399. Protivnicisvakezaiednicesa Srbiiom navodilisu centralizam kao
poginulisu srbskiknez Lazar
i furski car Murat. dokez,da Srbiia ne te pravednui poiienu zaiednicu s ostalim

116 117
 u izbori-
zemliamanego niihovo robovanieBeogradu.ona ne ie Jugo- stiepan Radi6, miesto 49 mandata, koliko ie dobio
70 mandata. ovi izbori nisu
slaviiu,nego proiirenibeogradskipaialuk.Nema drugogaizteza, ma za konstituantu, ,ada ie dobio
u driavi, ali
nego li borba za oslobodenieili spremnostna robovanie.Srbiia donieli niti mogli donieti bito kakvu promienu stania
Beograda'
ie, govorili su dalie, turskidak. Ona poznasamo politikuprevare, su iako iztakli tendenciiu da se prilike razviiaiu na itetu
predpostavka svake konstruk'
kupovapiai ubiiania.Tko niie budala,da se da prevariti, toga Nemaiuei autoriteta, koii ie nuidna
tem'
kupuie, fko se ne da kupiti, toga ubiia. Ako nisi budata, tivne vlasti liudi nad liudima, Beograd ie nastavio,ubrzanim
"ko svoie vlada'
nisi na prodaiui ako ne 6ei da te koliukao ianie,pulku u ruke. pom, pretvaranie nasiiia i korupciie u traian sistem
Vidovdanski ustav i
Nema drugoga puta. Tai sud o situaciii,stvorenoividovdanstrim vine. Time i" ,, odima naroda identificiran
moralno
usfavom,podeo ie sve viie uzimatimaha u Crnoi Gori. niegov centralizams nasiliemi korupciiom ie ie dobila
se i kod
Na to stanieBeograilie odgovoriopove€aniem broia.uboi- opr:a"dan1" borba protiv vidovdanske d#ave' iak su
- i radnici u srbiii nisu oko'
sfava i palieniaku6a,o demu smo priie govorili. srbilanskihseliaka iedini se oni
Hrvatskaie zauzelasfav nepriznavania ristiii korup"ilo,,' poieli primiecivati znaci indiferenfnosti
vidovdanst<oga ustava.
sfiepanuRadi6ubilo ie iasno,di ie beogradsko vidovdansko tu- prema driavi.
dilo samopodetnistadii iedne borbe,lcoia€e bi+i i duga i teika. stiepan Radi6, sviestansvoie moralne nadmo6i nad Beogra-
einienica,da u konstituanfiniesubile zaslupanetri zemiie:Hrvat- dom; na iavnim skupStinamaniie govorio, nego grmio. skupitina
ska,Crna Gora i Macedoniia,za niega bita datekoznaiainiia u Zagrebu na Borongaiskim. livadama dne 14. travnia 1923. bila
ie
od vidovdanskogausfava.on ie vidio, da manifesfaciia hrvatske narodne
' ie srbiia ,uoLrui"n" ie u Hrvatskoi dotle nevidena
iedinstvomstavafih triiu zemaliaprema Beogradu.Radidevami- ,nug", Radi6evesnage.Bilo ie na skupitini oko 90.000 liudi. Radi6
na-
sao zaokruiivania Srbiie,fo ie za Beogradnaifeia posliedicavi- niie iiao, nego letio na krilima sviesti i zanosaorganiziranoga
svaka
dovdanskoga ustava. roda. svaka niegova ried bita ie narodu s vrha iezika otefa,
od
u fim prilikamarazplsanisu izbori za narodnuskupitinu i niegova misao L nurodne duie izvadena, svaki niegov osie6ai
odriani 18. oiuika t923. Uspielismo izfadikandidatecrnogorskih n"rodnoga srdca pozaimlien. Prekidan ie odobravaniem, koie ie
federalista.Na iavne skupifinenismomogli ni pomiiliati.Cak ni bito nalik ieci, koiu izazivaborba oluie s planinama.
na sastantce od nekotikoosoba.o naiem pohadaniusela,i ako su Mislim, da 6u naibolie prikazati ondainie sfanie u Hrvatskoi
bai seliacibili naii prisfaie,niie moglo biti ni govora. Uboisfva i nien odnos prema srbiii, ako iz toga govorniEkogarem_.ek d{ela
po selimai palieniaku€a bila su u iet<u.t po gradu kreiati smo citiram ovo miesto: >>Alito se ne zaboravlia, da ie 30.000 seliaka
se naimanie5to se moglo i samobar po froiica zaiedno.Razumiie bilo izbatinano i zaf.vorenosamo radi republikanstvai da su naie
se, vazda s revolverimau diepu, oiekuiu6i na svatcomkorakuni- iene i dieca batinani, to se ne 6e nikada zaboravifi. Nikad viie
padai ianiidara.Tako podpunoodsieieniod biraia ipatrsmo do- ne 6e se na6i ioviek u na5im redovima; koii €e re6i, da smo mi i
bili dva mandata.Afirmirali smo svoie postoianie. ostati sro ' srbi iedan narod. Krvnik i niegova irtva niesu iedno. srbiianski su
medutimi dalie bez prava na bito kalar. poliii;Li rad u narodu. seliaci krivi u toliko, kad o fome duiu, da se ioi niie digao pro'

118 119
 U vezi s no'
tesf. Niiedan list, niiedirn politidar ioi se niie naiao, pa da ie bili verificiranimandati,ier niie verifikaciiatraiena.
verifikacia 20 ffioh'
protiv tih zvierstava5io napisao<<. vim Radi6evimplanomzatraienaie i dobivena
data i odmahie 15 narodnihzastupnika doilo u skupitinui za'
u tom historiiskome govoru Radi6ie obiavio svoi plan o bu-
naknadnu
du6oi suradnii Hrvatske s Crnom Gorom i Macedoniiom. fraiilo verifikaciiuostalihmandata.Da bi spriedioovu
vtade 24. oiuika 1924. lstoga
verifikaciiuPaiid ie podnio ostavku
Dok ie govorimana iavnim skupitinamapodkopavaotemelie poziv, da posietim
dana iei kabine+aPaii€evapriob6io mi ie
vidovdansketvorevine, Radi6 ie primao Paii€evedelegate i s
Paii6a sutradanu ll sati priie podne u kabinetupredsiedniitva
niima razgoyarao,P! 6ak i Pregovarao,ttli istodobnostavliaou
vlade.
izgled demokrafimaLiubomiraDavidovi6a,da bi pod stanovifim
uvietima niih pomagao. Pokazuiu6i nasmiianollce Prema Beo- To6nou I I sati bio sam kod Sefa Paii€evakabineta.Paiit
iza
gradu ipak ie u ruci d#ao bi6. Napravioie s drom A. Koroicem me odmah primio. Kad sam se poiavio na vrafima, usiao ie
pisadegastola i krenuoprema meni. susret ie bio vrlo srdadan.
i s drom M, spahom federalis+idki blok. on ie znao vriednosf
bruiio mi [e ruku s rieiima: >>Niste niita stariii nego ito ste bili,
savezas liudima,koie ne veie s niim iedinstvocilia. Bid i od loibg
kad smo se ono prvi put videli...t') - uA Vi meni, gospodine
maferiialaipak ie biE. Tim postupcimapolcuiavaoie ublaiiti pro-
gone u Hrvatskii idu€i pri tom Pravomliniiom k svomeciliu. Predsiedniie,izgledatesvieiiii i mladi, nego ito ste onda bili(.
U miesecusrpniu 1923.Radi6 ie doznaoza zakliudakbeo- sieli smo oko okrugtogasiola u sredinikabinefa.
gradskevlade, da ga zatvori,i preiao ie u Madarsku.Odatle ie Pa!i6:Gde ste, ovai, Vi sada?
preko BeEai Parizaodputovaou London.Uspio ie, da stanoviti Ja: Ja sam odvietniku Zemunu'
utiecainikrugovi6uiu niegovaizlaganiao staniuu kralieviniSHS Pa5i6:Jeste,Yi ste se u Hrvatskoiikolovalipa volife Hrvate.
i to ie sve. London ie bio zadovoliansvoiim panduromu Beo-
Ja: Krali Nikola se ikolovaou Parizu,Pa'ie volio Hrvate.
gradu i niie bio volian zbuniivaiiga svoiomintervenciiom.Pred sigurno,poznateniegoveveze
vama su, gospodinepredsiednide,
Boiii 1923. Radi6 ie iz Londona odpufovao u Be6, da bi bio
sa Strossmayerom.
bliie dogadaiimau Hrvatskoi. U Beograduie bila .homogena
vlada radikalnestrankes Paiidemna delu. Radikalisu imali ve- Pa!i6:Jeste, ovait oni su dvoiica izmisliliiugoslovenstvo.
€inu u Narodnoiskupitiniusliedodsutnostihrvatskihnarodnihza- Ja: Jugostavenstva viSenema.vi ste ga pokopalividovdan-
stupnika. StiepanRadi6 ie odludio da Paii6evuvladu u parla- skim usfavom.
menfu osiavi u maniini. Narodnim zasfupnicimaHRSS nisu ioi Paii6: Ja, ovai,'nisam ustav doneo sam'
Ja: Pa ieste,i muslimanisu glasovaliza niega'
, ") PaSidevidelegafi Marko DuridiCi dr. Voia Janiid posietili
s u Radi d a u ' Z a g re b u ) O ra z g o v o rus ni i ma dak i e napravl i en i
zapisnik,koii ie Radi6 dazvao Markov protokol i tim rekao, da ie az) Prvi na5 sasianakbio ie pr i kr aiu balkanskoga r at a godine
niegov a v ri e d n o s fi e d n a k an u l i . r
1913., k a dsam b i o u B e o g r a d ukao cr nogor m
ski inisf arf inanciio.

120 121
 su glasali za ustav, a Vi Crnogorci ne.
Paii6: Da, Suleimaniss) Paii6: Ovai Svefozar, iz preka, izdat ie one svoie i u6i u
Ja: Mi, Crnogorci, nismo ni bili u konstituanti. Vi ste one- moiu vladu. Zaifo ne bi i Vi u5li. Dat 6u Ti ministarstvo pravde.
mogu6ili naiu kandidaciiu. Ja: Pribi6evi6uie sveiedno, bio s vama ili s Davidovi6em.
Paii6: Pa bilo ie, ovai, Crnogoraca. Niemu ie glavno da sluii Beogradu,kome ie vazda sluiio. A moii i

:
Ja: To su bili Vaii ianiidari. i'l drugovi i ia imamo domovinu,a vi, gospodinepredsiednide,znate, l

Paii€: Kotiko ie ono Crna Gora poslala u skupitinu| kakve su obveze prema dpmovini. U ostalom ne moie Vam Po-
Ja: Desetoricu. eetiri monarhista i iest komunista i repu- mo6i ni Pribi6evi€ ni mi. eim dodu Radidevi poslanici, ostat 6ete
.l
blikanaca. u maniini.
ti
Paii6: Mi one ostale Radi6evemandate ne€emo overifi. l.l

Paii6: Pa, ovai, zar su Crnogorci za komunu i za republiku? ,{ ri

Ja: Udinit 6ete nasilie.Eto Vam dokaz,da ie vladavina nasilia

1
Ja: Ne, nego su'glasovali protiv okupaciie Crne Gore i ,,''{
;:l

profiv dinastiie Karadordevida. nuidna posliedica centrblizma. Ali de do6i dan, da ne 6ete ni l,{
i;i
r,!

Paii6: Pa Aleksandar ie unuk kralia Nilcole. nasitiem mo6i do6i do ve6ine. 5to'6ete onda radifi. ,,if
' r'fl
'lti
Paii6: Onda €emo vladati bez skupitine. t,tfl
Jo: Ali crnogorski narod niie miraz k6eri kralia Nikole. - I
Ja: To ie dikiatura. To Vam ie dokaz, da 6e Srblia na kraiu :1
.{
Proila su davno vremena, kada su se zemlie dobivale u miraz,
morati zarobiti samu sebe, da bi mogla odriati u robstvu nas d
rili
Crnogorski narod niie nikada izabrao Aleksandra za svoga kralia.
ostale. Od toga i nas i vas moie spasifi samo federaciia. I

Dinastiia Karadordevi6a nema nikakve veze s hisforiiom crnogor-

skom lrao, ni s hrvatskom ni slovenskom. ,
Paii6: Da, ovai, Radi6 ie rekao u iednom govoru, da €e po-
deti da radi zaiedno sa vama Crnogorcima.
Ja: On ne 6e poieti nego nastaviti Sfrossrnayerovusuradniu
s Crnom . Gorom.
Paii6: Sada nema Radi6a.'Ovi Vaii dvoiica u skupitini mogli
bi glasati za moiu vladu.
Ja: crnogorski narod ne dozvoliava nama federalistima, da
glasuiemoza bilo koiu vladu, dok ie na snazi Vidovdanskiustav.sa)
38)Tako
ie PaSii zvao muslimane.
. !) zu ciel,ovrieme postoiania ' Jugoslaviie
' narodnoi
der l: lis t i ,o s ta l i s T o .u o p o z i c i i i . N i kal a u
Beogradu nismo kod glasovania izustili rie6 >)za<<.
Paii6: Da, ovai, ali ovi moii ne 6e za to ni da duiu. Stoian
ie neito sliino pokuiao, pa si video, kako ie proiao. Ne bih ni ia
bolie. Nego, ovai, ho6ei li da udei u moiu vladu?
Ja: Ja sam Vam, gospodine predsiednide,vrlo zahvalan na
liubaznoi ponudi, ali mi ie nemogude.Sve ito mogu, to i", da
Vam poielim svaku sre6u.
Paii6:HvalaTi. I ia Tebi nailepieielim. Hvala Vam, iio ste
se odazvali mome pozivu.
Razstali smo se priiateliski. Odpratio me ie do vrata. Kad
sam napustio lcabinefN. Paii6a, bilo ie proilo podne za nekoliko
minuta.
Sutradan,dne 2. oiuika, Sv. Pribi6evi6i l4 niegovih drugova
napustili su demokratsku stranku Liubomira Davidovi6a i osnovali
mi, crnogorskife-
sk-upi ti niu Samostalnudemokratskustranku.Medu niima su bila i dva dlana
verifikacionog odbora. Time ie Paii6 dobio u odboru ve6inu od

122 123
 iednoga glasa. omogudeno mu ie spriediti verifikaciiu mandata
narodnih zastupnika HRss i s pribidevi6em osigurana mu
ie ve-
€ina u narodnoi skupifini. Sastavio vladu u ,"i"dnici s pribiee-
ie
vi6em.
Na postupak Nikote paii6a sfiepan Radi6 odgovorio
ie
l. svibnia 1924. proglasom hrvatskoga narodnoga zaslupsfva
na
hrvafski narod.
sadriai ie foga proglasa iznoienie ciere istine o staniu
u
driavi, ito znadi orkanski napadai na Beograd i niegovu
vtada-
vinu. uz strahofe, koie se rade u Hrvatskoi, iznose
se i ztodini
driavnih organa nad narodom u crnoi Gori i Macedoniii.
Kon-
sfatira so, da vlada nareduie ))u crnoi Gori sofonski
muEifi i
ubiiati crnogorske seliake i bivie crnogorske dastnike samo zafo,
i1o se profive beogradstcomcentralizmu<<. proglas se posebice
obra€a na crnogorce. Da se osieti slast Radi6eve riedi i dubina
niegove misli i da sine bliesak niegova viteikog pogleda na
svief,
donosim fo miesfo u cielini.
>Bra6o crnogorci! Mi smo Hrvati u nailiepiem dielu
svoie
kniiievnostiss)cielu Crnu Goru nazvali vetidans+veriimirtvenikom
slobode u naidivniiem hramu boiiega podnebesia, a Vu,
smo
crnogorce proglasili ne samo uzorom
iunaifva, nego i nedosfi-
iivim primierom iednosiavnosfi i poitenia. zato mi Hrvati ruiimo
beogradski centralizamfe paii6evu korupciiu i tiraniiu
ioi napose
radi foga, 5fo svoiim poganim rukama razvatiuluveli;eini irtvenik
crnogorske slobode i iio vas Crnogorce barbarski progone i
so-
'drugo,
tonski muEe. I da beogradski centralizam niie udinio nil+a
nego 5to ovako sramotno i barbarski gazi ponor, poiienie i.slo-
bodu crne Gore i ioi uz fo crnu Goru pretvara u'iedno straino
gariSte i grobi5te, :- dd
ie Paii6ev sistem samo to skrivio, mi se
--
to) lvan MaiuraniC:
>Smrf Smail-ageCengiia<
124
Hrvati nikada ne bismo.mogli pomiriti ni s nikim drugim, koii bi
poiao istim tragom.((
Medutim korupciia u Beogradu niie siedila skritenih ruku.
Nastas Petrovid, naiodni zastupnik radikalne stranke, bio ie dlan
verifikacionogaodbora. Liubomir Davidovi6 obvezao se dati'mu
, ministarstvo unutrainiih "poslova u svoioi vladi, ako glasuie za ve-
rificiranie mandata narodnih zastupnika HRSS. Uslied fe fransak-
ciie Paii6 ie ostab u maniini u verifikacionom odboru, a zatim i u
skupitini. Dok se ovo u Beogradu dogadalo, Radi6 ie iz Beda
odpufovao u Moskvu.
Paii6 ie predao ostavku vlade. Novu vladu sastavio ie Da-
vidovi6. Nasfas Petrovid postao ie ministar unutrainiih poslova.
Stiepan Radi6 pristupio ie u Moskvi >Zelenoi internacionali<<.
VJatio se u Zagreb I l. kolovoza 1924. Nakon niegova govora
na iavnoi skupitini u Vrpoliu i nelcoliko iziava krali ie zairaiio.
ostavku vlade Liubomira Davidovida,iako niiedan dlan Radi6eve
stranke niie biq u vladi. Paii6 ie u zaiednici sa Sv. Pribi6evi6em
sastavio izbornu vladu. Razpisanisu izbori za dan 8. veliade 1925.
Dne 23. prosinca 1924. vlada ie doniela ovu odluku:
> l. Da se odmah rasturi Hrvafska republikanskaseliadka
stranka,koia ie stupaniem u seliadkuinternacionalupo-
stata sastavni dio komunistiike internacionale.
2. Da se u budude zabrane svi zborovi, konferenciiei svaki
rail ove partiie, lcao ito i izlaienie svih n;ezinih publi-
kaciia, lcniiga i novina.
3. Da se na HRSS naistroie primene propisi 18. El.Za-
kona o zaitifi iavnoga reda i poredka u driavi.
4. Da se odmah uzapte sva arhivaliia i novine, publikaciie
i prepislcaHRSS.
5. Da se hitno preduzme lrriviini postupak protiv vodstva
HRSS.(
125
 . , i i
Krali Aleksandarodobrio ie vladinuodtuku l. sieinia lgzs.
To ie bilB kralievaiestifka Nove godine hrvafskomnarodu.
Zatvorenie stiepan Radid i cielo predsiednidtvoHRSS.po-
iela su zatvaraniai frogoni u Hrvatskoj,koii su odavatipodpunu
neuravnoteienosf Beograda.Desnaruka sv. pribi6evi€a,ve6eslav
vilder, podtainik ministarsfvaunutrainiih poslova,frdao
ie +ih
dana po Hrvatskoikao biesanplr. sklanialisu se liudi. iusret
s niim bio ie opasan.Nimalo ga niie zbuniivalo,ito se na svakom
koraku sretao s krvavim tragovima svoiih priiainiih zlodina.Bio
ie srefan, ifo mu se dala prililra da zadovolii svoiu ianiidarsku
krvolodnosf.
. sve, ito se fih dana dogadatou Hrvatskoi,odavato da se
ie
ne radi o izboru narodnihzasfupnikanego o odainompot<uiaiu
Beograda,da nasiliemdokaie 'stiepanuRadidu i hrvatslomnu,.
rodu, da su stavlienipred izbor:'ili priznativelikosrbskud#avnu
l l ideiu ili biti uniiten. Radi6 se sreo s tigrom u niegovukavezu.
Ho6e li mu uspietida se spasi?
crnogorskimfederalistimapoilo ie zb rut<omizfa6i kandi.
date. u crnoi Gori guerilskaie borba bila u stadiiumalaksava-
nia,'ali se ioi'osiedalai davataizgovordriavnimorganimai
'nii6arima,da vrie naistrainiiezloiine. Dok su sve il-
druge s+rante,
dak i komunisti,d#ali iavne skupitine,mi federalistinlmo mogli
ni konferenciie. Miesecdana priie izborarmeneie iz
iednog" ,"lo
blizu RiekeCrnoievi6a,iedan redarstvenipisar i'd"r"f iandarma
odveo u zatvorna Cefinie. Pustilisu me iz zatvorana dan izbora
u sedamsafi posliiepojn", f. i. t<adsu vidieli, da sam'izabran
za narodnoga.zasiupnika. Bez pismenogarieienia sam zatvoren,
bez pismenogr[eieniasam puifen.To bilo protivnozakon";;
ie
i samo zafvaranie,ali beogradskizakoni nisu bili obvezna.pra-
vi!a-za_postupakdriavnihorgun", nego insfrumentza obavieita-
vanie Europeo staniu-uzemliamu
tf upravomBeograda.Driu"-
i
126 \ 127
nim zakonimase propisuieiedrio. Driavnim organima se nareduie
i oni rade drugo. Cio iivot ie organiziran u skladu s religiiom
podvale.
Od 7 narodnih zastupnika,koliko ih ie svega birala Crna
Gora, mi federalisti dobili smo 3, a po dva Paiideviradikali i Da-
vidovi6evi demokrati. Svatko zna, da bez nasilia i krade kuglica
radikali i demokrati ne bi dobili niiedan mandat, ali niie odludi.
vala volia crnogorskoganu-du, nego nevolia, u koiu ie zapala
Crna Gora. Doili smo u Beograd, u Narodnu skupitinu.Zgrada
jaiionice preuredena ie za zasiedanie Narodne skupitine. Moida
se to dogodilo sludaino,ali ie svakakoza parlamenat i niegovu
sudbinu malum omen.
Osnovali smo zaiednidki klub s narodnim zastupnicimanie-
rnadke stranke pod vodstvom dra Stefana Krafta. Gledali su
Srbi,iancipoprieko i nas i niih. Ja sam doiao iz zatvora u skupitinu,
a dr. Kraft s tragovima detnidkih udaraca na glavi.36)Spadamo
zaiedno. Cekali smo pei dana, dok nam ie predsiedniifvo skup-
ifine dodielilo iednu sobicu za klub.
PredsiednidfvoHRSS sa Sfiepanom Radi6em na 6elu, ioi ie
u zafvoru. Osfali zastupnici HRSS do5li su u skupifinu. S niir,nasu
i narodni zastupnidi Hrvatske zaiednice. Oni su se priie izbora
iziavili za republiku. Birani su kao kandidati HRSS i dlanovi su
nienoga kluba narodnih zastupnika,koiemu ie predsiednik Pavte
Radi6, sinovac Stiepana Radi6a.
Stiepan Radi€ se uvierio u Parizu i Londonu, da su francuzka
i englezkavlada, zemlie, koie su gurnule pod vlast Beograda,
ovome predale na milosf i nemilost. Berlin i Rim bili su u to
tu) U toku izborne borbe, bez ikakva povoda, .beogr adski
ia-
n i i d a r i ,z v a n i i d e t n i c in, a p b l is u d r a Krafta fizidki i zadali mu teike
ozl i edel kojih ie posliedicedugo osie6ao i koiih su se 'fragovi
dugo pr im ie6ivali.
 ,j
il
I
.t
'jj
,i

i
I
vrieme u folikoi mieri zauzetisvoiimbrigama,da mu nisu mogli
pomo6i i kad bi htjeli. Uvidio ie, da mu ie demonstraciia profiv
Parizai Londona,koiu ie napraviostupaniemu >>Zelenu interna-
cionalu<<, mnogoikodila,a niStakoristila.Bilo mu ie iasno,da mu
ne preostaiedrugo, nego redovitomunutrainiomborbom okupiti
ostale zemlie oko Hrvatske,dovesti Srbiiu u parlamentuu rnd.
niinu i tim ie staviti pred alternativu:ili pfedafi vlast Hrvatskoi
i nienimsaveznicimtili pribiedidiktalurii tim obiaviti rat ostalim
zemliamana iivof i smrf, a cielom svietu dokazatinemogudnost
postoianiadriave SHS kao monarhiiei uob6e nienunemogudnost
pod vodsfvomBeograda.Da bi mogao voditi tu borbu, nuidno
ie bilo da spasisebe i' svoiu voiskuod uniSfenia. To ie mogao
samoizbiegavaniem,bifke u tome frenutku,t. i.' uzmakom. Radilo
se samoo tome, koliko6e morati uzmaknuti, sfotinuili viie stotina
kilometara.
Stiepan Radi6 pokuiao ie spasiti voisku maniim uzmakom.
NarodnizastupniciHRSSodreklisu se republikanstva, priznaliVi-
dovdanskiustav i stvorili u Narodnoi skupitini' Hrvafslciseliaiki
klub. S narodnimzastupnicimastranakaDavidovida,dra A. Ko-
roica i dra M. Spahenapravilisu >Bloknarodnogasporazumai
seliadkedemokraciie<< i time obiavili niegov radni program. U
drugoi todci toga programafraii se >>monarhiia englezkoga tipa<<.
Prirodnoi", da ie shva€aniuliudi, iiii su predci robovali Tur-
'cima
toliko stolieda,pristupadansamo balkansko-begovski poiam
monarhiie.Sva druga shva€aniatoga poima za niih su nedosti-
iive absfrakciie.I Paii6 ie poruiio StiepanuRadi6u:ili da prizna
Vidovdanskiusiav i dinastiiuKaradordevidabez ikakvedefiniciie
poima monarhiieili €e biti poniitenisvi mandatinarodnihzastup-
nika HRSSi strankauniitena.StiepanRadi6,da'bi izbiegaobitku
u trenutkutako povolinomza protivnika,odludiose.na povlaienie
na cieloi fronti.

128 I Kral,j Al.eksandar. No niegouu borbu )>s1)irna sred"stuima<

narod,ieod'gouorioistimnadinomborbe'PoginuoieuMarset'Llu
hruatskt'

1934. godine.
 l

Na siednici parlamenta od 27. oiuika 1925r Pavle Radi6

od#ao ie govor, u komg ie priznao Vidovdanski ustav i dinastiiu il

Karadordevida ne uvietuiu6i fo priznavanie bilo kakvom definici-

io*. Radikali su poniStili mandate predsiedniitva HRSS. Ostale
mandate su ovierovili, iedan dio uz ceremonial,koiim se htielo
dokazati, da se ipak vodilo raduna i o zakonu.
Nikola Poii6 ie mislio, da ie niegova pobieda posfala svrien
din. Sfiepan Radi6 ie vierovao, da ie svoiim potezima spasio svoiu
vois[u od poraza i sfvorio preduviete za veliku bududu borbu,
koia 6e dovesti Beograd do osamlienostii katastrofe. Prva irtva
nove Radi6eve polifike bio ie voda ianiidara u Hrvafskoi Svetozar :
Pribi6evi6. Da bi dobio Radi6ev pristanak na zaiednidku vladu
s radikalima, Paii6 se morao odredi Pribi6evi6a,koii ie bio preko
dva deceniia odano u sluibi Beogradai niegove dinastiie.Govo-
rilo se medu radikalima, da ie krali traiio od Paii6a, da irtvuie
Pribi€evi6a.
Akf o sporazumuizmedu Narodne radikatnestrant<ei Hrvat-
, , i

sle seliadkestranke podpisan ie 14. srpnia. Sad#ai ovoga ,rSpo-

razuma<<ie ponovlieno Radi6evo priznanie vidovdanskoga usfava ..i

I
i dinastiie Karadordevida umotano u >>radniprogram((, zaiedliike
vlade. Paii6-Radi6eva vlada sastavliena ie 18. srpnia 1925. U I
l

Paii6evuvladu uili su detiri narodna zastupnikaHSS. lstoga dana ",1

ri
.i

lrali ie abolirao postupak proitv Stiepana Radi6a i ostalih dla-

, novo predsiednidfva stranke te su oni puiteni iz zatvora.
Narodni zastupnici Hrvatske zaiednice shvatili su $adi6evo
priznanie Vidovdanskoga ustava kao konainu kapitulaciiu pred
velikosrbskomdriavnom ideiom..Na prigovor, da ie Radidev po-
sfupa&samo straiegiiski nuidno povlaEenie,odgovarali su, da ie i u
fom sludaiuto podpun slom hrvatske.polifike,ier 6e imati za po-
sliedicu dezorganizaciiui razpad Radideve voiske. Nisu predvidali,
kao ni Nikola Paii6, da Stiepan Radi6 moie uzmicatipreko cieloga

I 129
 n
fl

kontinenia, pa da mu ipak voiska ostane

iednako disciplinirana I svoie potitidke samostalnostii teinie za niom, u koliko dolazi do
sposobna za borbu. Nisu osiedali snagu viere hrvatskoga naroda
iiraza u medunarodnimodnosima
u Sfiepana Radida i napustili su ga niih ll. Osnovali su Hrvafski t*
Ali ia abdikaciia na samosfalni medunarodni individualitet
federalistidki klub, a kasniie Hrvatsku federalistidku stranku pod Fi
niie bezuvietna,nego !e uviefna; uvietovana ie zahtievom, da sve
vodstvom dra lvana Lorkovi€a. svoi postupak obrazloiili su ,"o-
zemlie, koiima ie hisforiiski razvitak dao posebni individualitet,
iom poslanicom narodu od 9. kolovoza lgzs. Stiepan Radi6 u5ao budu driavopravno ravnoPravne.
ie u vladu Nikole Paii6a kao ministar prosviete lg. studenoga zemalia, da se
Tai i iako uvietovan pristanakiugoslavenskih
t925.
poiavtluiu u medunarodnom iivotu kao iedna iedinica, to ie iu-
Hrvatski federalisfi zauzeli su prema vidovdanskom ustavu
i niime sfvorenom poredku stav identidan sa stavom crnogorskih
goslavenskadriavna misao. '',f;.
federalis*a. Mi smo bili u parlamentu krainia lievica. U svoiim go- Jugoslavenska driavna misao, dikfirana naiom feiniom za slo' :{i
bodom, treba da bude svim uiedinienimzemliamagaranciia slo- ' v*;:
vorima mi smo uspieli nesumniivo ugtavifi, da driava vijo"dan- ) , l

bode, veda od one, koiu bi mogle vlastitom snagom imati, a sta-

r '[ i
skoga ustava niie ostvarenie iugoslavenskepolitidke orieniaciie,
F]
bilni[a od one, koiu daiu medunarodni savezniugovori.
poznafe pod imenorn iugoslavensfvo,
lego svim drugim zemliama,
Mogu€i maksimumgaranciie naie samostalnostiprema osfa-
ili
osim srbiie, prevarom i nasillem nametnuto osivarenie velikorrbrL"
driavne ideie. Dokazivali smot da kralievina sHS, kao organizi- Hm driavama i magna carta libertetum naiih sloboda unutra,
,li
j[l
rano nasilie-Srbiie, ne moie biti duga vieka to ie iugoslavenskadriavna misao. t,
ti
EI

iednostavno,"t-o, ifo rri

ie srbiia viie nego detiri pura numeridki siabiia od ostalih ze- Nien ie sad#ai: iedinstvo Prema osialim d#avama, iedinsivo rll
, 8l
malial a kulturno zaostaie za nekima od. niih po viie sfotieda. driavnih emblema, poimovno iedinstvo driavnog imena i ravno- tl
tl
Da se vidi koiu smo oponirali cenfratistiiko, po- pravnosi udruienih zemalia u medunarodnimodnosima.To ie fe- rli t

.ideologiia, rll
' rl
redku vidovdanskogaustava, cifirot du, po skupifinskimstenograf- deralizam
skim bilieikama par pasusa iz moga govora, koii sam odriao
u Sistem federalizma, fo ie sistem uzdizania driave nad svini
narodnoi skupitini srpnia rgz1. prilit<omdebate o defrlaraciii lit5 udruienim zemliama, nad niihovim politidkim, ekonomskimi kul-
-22.
Paiid-Radi6eve vfade. it. furnim individualitetima.
- r.
>>lzvlasiitoga izkustva naudili smo, da mali narodi vrlo a,
s te visine podiednake dominantnosti nad interesima svih
teiko E

sfvaraiu svoiu nezavisnudriovu, a teie odriavaiu nienu

I
centralizam baca driavu u nizine kongruenfnosti nienih interesa
ioi medu-
narodnu samostalnosfu odnosima s s interesimazemlle, proglaieneza cenfralnu,survanieu vrilog ne-
iadim driavama i narodima.
l''.r Tc spoznaia dovela
l',' ie prve sinove naie rase na misao o potrebi zasitne ceniralne sebidnosti.
'rl/;
sfvarania zaiednidke iugoslavenske driave. sve
i!:: iugostavenske Poti+ikacentralizma, to ie politika brisania polifidkog, elco-
'1.::.' zemlie, u koliko 'su uspiele u svom historiistcomrazvitku
\t:1 "
stvoriti nornskogi kuliurnog individuali+etasvih udruienih zemalia u korist
posebne ekonomske,kutfurr,rei potitidt<eindividualitefe,
i,t'" odriiu se centralne. Kakva fa politika brisania izgleda, kada ie provodi
i.{'
i:rl
130 131

-.-41:*:;:i--:
 (
I
:l
rT
i$
x
do'
administraciia s tradiciiom osmanliiskihuzora, svi brisani smo ve6 Da se vidovdanski ustav moie odriavati samo nasiliem,
podnosi ovom par-
dovolino izkusili. kazuiu i svi zakonskiproiekti, koie centralizam ti' "
Paii6a i
lanreniu.To, naposliedku,dokazuiei danainia vlada 99.
t,

Konsolidaciia naie driave nemogti6a [e na pravnim temelii- i sredstva,

f

Radi6a. Da se do nie dode upotriebliene su metode

ir

ma,.koie ioi daie vidovdanskiustav. To nesumniivopotvrduie ditav naisi+niie ko-

nai unuirainii iivot od niegova donoienia do danas. To do odi-
glednosti iasno dokazuiui proili izbori, u koiima su, da bi se do!{o
do ustavobranifeliske ve6ine u parlamentu,upotrieblienai morala
bifi upotriebliena sredstva, koia su, sa iandarskom bezobizrnoi6u.
pogazila sva osnovna gradanska prava, ' garantirana tim istim
usfavom. (Uzklici odobravanie i plieskaniekod opoziciie).
Svaki pravni poredali' ie sila, ali sila, koiu odobrava ve€ina
gradana kao pravednu. U koliko se pravni poredak viie pribli-
iava kongruentnostis pravnom tvieS€u gradana, u toliko
ie viie
u poloiaiu, da fizidku silu, u sluibi svoga samoodriania, smanii i
sludaieveniene primiene udini ito riedima. Drugim riedima, u t<o-
liko ie moralni auktoritet pravnoga poredka ve6i, u foliko
ie nie-
govo odriavanie ieffiniie. Financialni izdatci za odriavanie prav-
noga poredka sfoie u obrnutom razmieru s visinom niegova mo-
ralnog auktorifefa.
veliki broi .iandarmeriiskihi voinidkih kasarna u naioi driavi
nesumniivodokazuie,da vidovdanskiustav nema foga moralnoga
aukforiteta. Zbog foga mora fizidku snagu za svoie odriavanio
poiadavafi do miere, koia guta naive6i dio naiih financiatnihsrdd-
stava i time izkliuduiemogu6nosf pomagahia ekonomskihi kul
furnih cilieva naroda i ozbilino prieti, danas, u daliemu razvifftu,
da dovede do financialnogasloma.
einienica, da vidovdanskomustavu nedostaie onai auktoritef,
koii daie zakonima kongruentnost niihovih propisa s pravnom
svieidu naroda, prisiliava pobornike za niegovo odrianie, da gaze
sve u nova i nova nasilia.
koia su, s bezprimi"rnor bezotzirnoi6u, pokidata u
ime'
pod
madi6e 6ak i one naielasiidniiemoralne okvire, poznate
morala. (Dugotraino odobravanie i ;':
nom balkanskogpoli*idkog
plieskanie kod opoziciie. Radikali ogor6eno prolestiraiu).<< tr
I /'q
#
Nakon borbe u parlamentu, koia ie traiala nePunu godinu
dan-a,nadmo6 naie iieologiie nad ideologiiom branitelia vidov'
sloie'
danskoga ustava postala ie odevidna i naiiirim narodnim
vr.ma. Bito ie isto lako iasno, da 6e naia ideologiia u nedalekoi
6e
buduenostiprikupiti pod svoi bariak sve zemlie osim srbiie, da
u fom pravcu
se oya na6i osamtiena.strah od razvitka dogadaia
mu6io ie srbiiance iznad svega. sve niihove slranke, iednako one
u opoziciii kao i one na vladi, ulagale su sav svoi trud, da spriede
takiv to[ dogadaia. Da bi +ai cili -postigle,izbiegavalesu medu'
sobne koaliciie i ieiile svaka od niih da budu u koaliciii s nekom
od siranaka drugih zemalia, o koaliciiama niihovih stranoka Dd'
melale su se sa iidovskom nasrtliivoSeu.Razumiie se, da ie svaka
koaliciia nesrbiianskihstranaka smafrana zavierom protiv d#ave
i niu ie, kao takvu, lretirao cio driavni aparat. Time 3e takova
touli"iiu upozoravatana poirebu, da primi u druitvo koiu od srbi-
svoi nienu kontrolu.
ianslitr slranaka,+. i. da stavi .rad Pod
Poloiai narodnih zasiupnikaniemaike strankedra Krafta, bio
da su oni izbiegavali,
ie sam po sebi vrto teiak. Razumliivoie,
da ga ofeidavaiu svoiim mieiariiem u teiku borbu protiv vidov'
danskogaustava. Medutim dinienica,da su imali u narodnoi sltup-
Stini zaiednidki klub s nama cinogorskim federalistima, pravila ie
ufisak, lu ," oni mieiaiu u driavopravne sukobe.Da bi se izbrisag
I

132 133

':-.
'j

:l
[i,i .

*:-=--*:r::.s:: ::! .:,-. r-*_'::-: : i::i-_4;

 al} I

'tl
I
r!i
il t
i1 li ,:
*
l{i
fv.
zelenaSima' Ti su r
fai nepoielini utisak, oni su napravili zaiednidki klubs?)s narodnim srbiianskih stranaka bielaiima, a federaliste !9.

pristale beogradskoga F"

rastupnicima srbiianskezemlioradnidkesfranke J. Jovanovi6a Pi- nazivi tako obeenito prihva6eni, da su svi

a pristaie federativ-
centralizma sebe redovno nazivali bielaiima,
l-
iona, a mi s hrvafskimfederalistima, s koiima smo programski bili
iedno. noguredeniaJugos|aviiesebeze|enaiima.IdanasuCrnoiGori
i crvena (komuni-
od ulazka zastupnikaHSS u vladu, driavni organi i ianiidari vode medusobnuborbu tri boie: zetena, biela
po6eli su se uztezati od +ezih nasilia u Hrvatskoi i Crnoi Gori. stiika).
Pod zaifitom toga zazirania od stiepana Radi6a odriali smo u Dok,ieuPodgoricikongrescrnogorskihfederalisfadavao {
ilanaka u zagreba;-
Podgorici 4. listopada 1925. kongres crnogorske federatistidke sankciiu programu Jrunk", koii i", iz naiih
i dotle bio poznat ne
stranke, koii ie primio program i statut siranke. Govore6i o ure- kim listovima i naiih govora u parlamentu
Jugoslaviie,dotle
deniu odnosa medu zemliama,koie su uite u sastavkratlevinesHs, samo dlanovima stranke,nego i, cieloi iavnosti
u potaii, smiiliao plan za ruienie Nikole
program traii, da sve zemlie, koie su u historiiskom razvitku po- ie lcrali Aleksandar,
sfale posebne politiike, e,konoms'kei kulturne iedinice, budu ravno- Paii6a.
'--t-;-
na povla-
pravni ilanovi driavne taiednice. Programom se iztide, da ie rav-' pomo6u paiiia i pribi6evi6a prisilio ie Radi6a
Radi6a, mislio
hopravnost zemalia niihov uviet za prislanak na driavnu zaied- ienie ciele svoie fronte. vieruiu6i da ie pobiedio
ustuge Svetozara Pribi€evi6a
niqu. ie, da mu viie ne trebaiu ianiiiarske
u Hrvatskoi i napusfio ga i". D" ne bi morao u o;ima Srbiianaca
Za vrieme Jugoslaviie crnogorskafederalistidkastran&abila ie
sfvaraoca velike srbiie, udesio
iedina crnogorska stranka u Crnoi Gori. Nieni su prislaie setiaci, s Nikolom Paii6em dieliti >stavu<<
nemogue za predsiednikav|ade zbog korup
vrlo malo gradana. Beogradski ianiidari su razdietieni po raznim ie, da Pa5i6 postane za konku-
srbiianskim'strankama, pod iiiu ie zaititu i crnogorske gradane ciie i time se u o;ima naroda moralno diskvatificirao
su mu kao sredsfvo
odveo strah i interes.'Federalisti, budu6i i po svoiim pristaiama renciiu u slavi. Da tako sruii Paii6a, posluiili
radikalne stranke, i Liubomir
i po svoioi poli+idkoii socialnoi ideologiii selia6ka sfranka, upo- Liuba Jovanovi6, podpredsiednik
frebliavali su zeleni papir za svoie proglase, letke i za sve stra- Davidovi€, predsiednik demokrafskestranke'
inspektor u mi.
nadke'obaviestii upute.'Time su zelenu-boiu,selia6kuboiu, boiu Zet Liube Jovanovi6a,DragiSaStoiadinovic,
u beogradskom
prirode i niene slobode, prihvafili za svoiu. Sve srbiianskestranke nistarstvu irgovine i industriie, iednim dlankom
sl.uiilesu se papirom biele boie. Kako ie biela boia znak kapifu- dnevniku >>Novostima<< od 22. veliaEe 1926. oltro ie napao R-adu
laciie, crnogorski narod .prozvao ie ianiidare i uob6e sve pristaie Paii€a, sina Nikole Pa5i6a,zbog korupciie.
Dollo [e do iu6liive
pred-
iol"rik" medu zainteresiranima.U vezi s tlm predana ie
tt) Po poslovnomredu narodne skupffine narodni korupciie' u in'
zastupnik siednidtvu narodne skupifine interpelaciia plotiv
imao ie .pravo govorifi pola sata, a kad govori u ime kluba onda stoii sin predsied-
terpelaciii ie re6eno, iu na delu korupcionaia
{9r i. pol. Crnogorskifederalisfi imali su tri zastupnika,
'klub niernadka narodni..za-
stranka-pei, zemlioradnidkastranka detiri, a za
'trebalo nila ,lui" Nikole Paii€e. lnterpelaciiu su podpisali
"ie na delu'
imati Sesf narodnih zastupnika. stupnici Demokratskestranke s Liubomirom Davidovi€em

135
134

{
 supodpisali su ie i dr., M, spaho i dr. A. Koroiec s drugoviman
ier su znali, da se interpelaciiapodnosi na mig kratia Aleksandra.
I medu radikalskimnarodnim zastupnicima,radikalima
Nikole Pa-
ii6a, osietio se kraliev utiecai. I oni su stali na gtediite, da
' nemogu6 dalii Paii6ev l"
obstanak na poloiaiu prejsiednika vfade.
Pobieden od kralia i korupciie Paii6 ie predao ostavku vlade
4. fravnia 1926. i fim otiSao s vlasti za vazda. oiac domovine,
Lako su dotle zvali Nikolu Paiida, uklonien ie iz politidkoga iivota
Srbiie kao otas korupciie. Nikome, ni priie ni posliie ovoga slu-
. daia, korupciia niie bila smetnia za sudietovanieu iavnome iivolu
nesretne Jugoslaviie.Vladu ie saslavio iedan od naipoznatiiih ko-
rupcionaia, Nikofa Uzunovid. lnade su vladu i dalie zadria[ bivii
radikali Nikole Paiida uz suradniuSfiepana Radi6a.
Pravi smisao vike, koia se u parlamenfu podigla protiv ko-
rupciie, tira iavnost niie razumiela.ona niie znale, da ," niie ra-
dilo o borbi protiv korupciie nego o ruieniu Nikole paii6a. Ne
shva€aiu6izakulisnuigf.u korupcionaia
iavnosf ie traiita, da se
borba protiv korupciie nastavi. Poielo se govorifi protiv korupcile
na iavnim skupitinama, na konferenciiama,pa i u privatnim raz-
govorima. Tada ie korupciia pozvala nasilie u pomo6. Driavni
organi podeli su progoniti sve, koii govore proiiv tcorupciie. u
- lom irenutku pridruiio se iavnome mnieniu Sfiepan'Radi6, mini-
star prosviete. Na iavnim skupitinama u Novoi Gradiiki, poiegi
i somboru obiavio ie rat beogradskoi korupciii. Nije poitedio ni
poiedine dielatne ministre. lmenovao ih
ie i naveo konkrefne
sludaieveniihove korupciie. Napao ie driavni aparat, ito se svoiim
nasiliima stavio u sluibu korupciie.
Ali centralizam ie bio neod riiv bez nasilia i liorupciie. Ne-
padati niih bilo ie isto, ito i napadati vidovdanski ,ri"r-i niim
sfvoreni poredak. Razumliivo i", da su u stiepanu Radidu po-
novno vidieli ruiitelia driave svi korupcionaii podevii od t<raliapa
136
datie, stiepan Radi6 se uiinio nemogu6im i podnio ie ostavku.
Osiavio i"'u i dalie svoie predstavnike'
"ladi
Razpisonisu izbori za oblastne skupitine i obavlieni 23. sie6-
nia 1927. Bez nasilia i falsificirania izbornih rezultata niie moglo
bitl nil"dnih izbora u Jugostaviii, ier bi inaie centralizam osfao u
rnaniini, pa ie prirodno, da ni ovi nisu mogli bi+i bez toga. lpalc
su ovi izbori bili iznimka prema ostalima po tome, ito su kotarski
predstoinici ne samo iavno agitirali nego i vriili nasilia i falsifi'
kale na Stetu kandidata HSS i ako ie bila u vladi zastupanas ne-
koliko svoiih ministara. To ie dalo povoda sfiepanu Radi6u, da
svoie ministre povude iz vlade i nastavi odludnu borbu protiv vi'
dovdanske driave.
Radi6 ie odmah poieo s potitikom zaokruiivania i izolirania
srbiie. Po6etkom mfiesecavel[ade 1927..ponudio ie narodnim za-
stupnicima Crnogorske federalisfidke slranlte, da s narodniil Zil-
stupnicima HSS osnuiu zaiedniiki parlamentarniklub, koii €e se
zvafi >>Narodniseliadkiklub<. Ponuda !e prihvadenas velikim za'
dovolisfvom. Stranke su zadrialeidotadania imena, ali iedinstvo
potitidkoga cilia ubrzo ih ie pretvorilo u iedan poli+idki pokref.
koiim su ostale nerazdruiivo spoiene Hrvafska i Crna Gora u svim
borbama u Jugoslaviiisve do nienoga sloma. Koliko ie Srbiiance
uznemirio ovai akf Radi6eve politidke mudrosti odkrila ie ponuda
narodnih zastupnika zemlioradnidkestranke J. Jovanovi6a Piiona,
da udu u parlamentarniklub HSS pod uvietom, da se ne pravi
sporazums crnogorskimfederalistima.Ponuda ie odbiiena.
Dok ie Radi6 stvarao planove za borbu proiiv centralizma i
niegova nasilia i korupciie, dotle su srbske stranke raziedali su:
lobi osobnih inieresa i kralieveintrige. Pala ie i iesta vlada Ni-
lole Uzunovi6a i sastavio ie vladu Velia Vul.i€evi6 od radikala,
demokrata Liubomira Davidoviia i muslimanadra M. spahe. ova
137
 ll i

..' i,i I

I ie vlada razpisalaizbore za narodnu skupifinu i obavila ih na dan

I l. r uin a 1 9 2 7 .
[o6no ie, da i tai savez ulazi u ptan izolirania.
moralo voditi raduna i o ogromnom terefu
Beograda, ali se
Pribi6evi6evihgrieha
E:''
V'
l,;
i:!i

Beogradu,'koiemuie
Stiepan Rad!6 uloiio ie znatan napor, da se prilikom ovih kao i o mogu6nosti,da se on odvikne sluiiti
put kod miilienia, da
izbora Macedoniia prikliudi Hrvaiskoi i Crnoi Gori u borbi protiv sluiio cio iivot. lpak ie Radi6 ostao svaki
Beograda. U tu svrhu poslao ie u Macedoniiu Pavla Radi6a s ne- nego s Beogr adom '
i e boti e, d a ie s nam a i:.,
rvt
koliko narodnih zastupnika.Medutim nasilie u Macedoniii bilo ie |zbornaborbapostaia|aiesveie!6om,uko|ikosmoseviie 5.
iupaniski kota.r' I
pribliiavali danu izbora. Ja sam otiiao u moi ,d
..4.

lako veliko, da ie izkljudivalomogu€nost,da volia famoiniega na-

roda dode do izraiaia u bilo koiem obliku. Sam pokuiai poiave ako ie moi izbor bio osiguran iinienicom' lto
me ie Radi6 kan- [/r
velikoga broia !t
iedne macedonskestranke Beograd ie smatrao veieizdaiom.Mu- didirao, ipuk ,"r morao voditi oitru borbu zbog l'il"'
l,'.
selu. Na skup- x.
cedonci bi bili progonieni za veleizdaiui u sludaiu,da pokuiaiu protuLanjidafa. Odriao sam skupitine u svakom
liubazno su me doiekivali,
iztadi Hrvate, dlanove HSS, kao kandidate za svoie narodne za- i+ini ie redovilo bilo cielo selo. Vrlo
i s poklicima
sfupnike. Niie se moglo niita izmieniti na dinienici, da ie Mace- pailiivo sluiali, s velikim razumievaniemodobravali
doniia proglaiena ratnim plienom srbskihstranaka. Redarstveni rkotaruspadaiu medu nailiepie
Laprueun. Skupifine u iupaniskom
iinovnici napali su kameniem Pavla Radi6a i drugove. uspornenemoga iivofa.
u
Sfiepan Radi6 ie htio, da ia budem izabran u Hrvatskoi. Rezultat izbora niie sobom donio nikakve Promiene Poli-
su izabrani
Kandidirao me ie u sriemskomeizbornomokrugu, u kotaru iupani- tidkoi siiuaciii. HSS dobila ie 62 mandata. U Zagrebu
Ante Trum-
skom. U vezi s fim bio sam uz nlega i ia iedan od govornika na dr. Ante Paveli6,voda Hrvatske stranke Pravar i dr.
iavnim skupitinama u Sriemu. Polovicom mieseca kolovoza, bai 'tt
prilikom putovania na stcupitinu u ltok, govoriti smo o teikom 3,*;"i:;", crnosorskih napravioi; iednuve-
federarisra
u kofaru
poloiaiu samostalnih demokrata Svefozara Pribi6evi6a. Bilo ie liku pogrieiku kod izficania kandidata. Kandidirao ie
o kandi-
odevidno, da osamlieni ne mogu dugo izdriati u opoziciii. Obte- cefiniskomnepouzdanuosobu. Medutim glasaii su bili
doili na gla-
re6eni odgovornoi6u za teike zlodine podiniene u priiainlim go- datu bolie obavieiteni od glavnoga pdbora te nisu
broi glasova na kandi-
dinama u Hrvatskoi, oni su dekali, da ih beogradskapolitika na- sanie. N[ihovorn abstinenciiomsmanienie
kotaru podgorii-
silia opet pozove u stuibu., Stiepan Radi6 ie mislio, da €e biti datskoi listi, uslied 6ega ie izgublien i mandaf u
bolie, da ih on uzme k sebi, nego da ponovno vrie u Hrvatsloi Lgr. Kotar ce+iniski,koii ie uviek bio neosvoiiva federalistiEka
l(asniie' za
faniidarske usluge Beogradu. Dezerterstvovode beogradskih ianii- tvrdava, tim svoiim postupfom napravio ie itetu.
€ara, Svefozara Pribi6evi6a, bit ie gorka pilula za Beograd, vrieme diktature, vidielo se, da ie narod imao Pravo' Onai kan-
diktature'
rede Sfiepan Radi€, i mene ovlasti, da radim na pritazku Pribi- didat u kotaru cetiniskom izdao ie. ofiiao ie u sluibu
iiete, kola
€evi6a k nama. Tai Radi,6evplan ostao ie tainom nas dvoiice sve Dokazalo se, db bi bila ve6a lteta, da ie izabran, od
do podetka pregovora s Prititevi€em u Narodnoi skupitini. Ka- ruieniem' Narod liude ne proudava nego
ie napravlienaniegovim
uviek pouzda-
sniie smo se nekoliko puta, u razgovoru, vra€ali na to pitanie. ih osp€a.'Zbogi;" ie narodni sud o poiedincima
niii nego sud t. zv. gosPode.
138 139
 srbiianskoifronti sivorena ie protu-fronta. Slvorene su oponentne
fronle dvaiu pogleda na sviet, fronte dvaiu svietova'
vlada velie vuki6evi6a nekoliko ie puta rekonsfruirana,ali su
BORBA SELJAEKO-DEMOKRATSKE svaki puf osfali na vladi radikali i demokrati, ostala ie srbiianska
KOALICIJE
S BEOSRADSKIMIMPERIALIZMOM fronta. Dr. A. Koroiec i dr. M. spaho osietili su na vrieme pri-
preme za veliku bitku i sklonili su se pod zaititu beogradskoga
l[\E ikola Paii€ izblegavaoie dvie stvari. pazio imperializma. Mislili su, da su svoiim postupkom dokazali iezuitsku
. ie, da &ie lukavosti iztoiniadku mudrotl, u kasniii dogocfaii pokazali su, da
qU velike srbskesiranke, radilralnai demokratski,
ne budu liudi za spasavanie
nifradaistodobngna vladi. Boiao se, da bi tim ie niihov voda bila kratkovidna briga malih
iedinsfvomsrbi- svoiih malih raiuna.
ianskefronfe izazvaoiedinstvofronre ostarih,",nut1uprotiv srbiie.
, sDK podeta ie borbu u pailamentu traie6i iednakost porez-
s druge sfrane driao ie mnogo do toga, da nariria
n, ortarii,.,
zemliama,a osobitou Hrvafsko_i nih obveza. Ustanovlienaie, na temeliu sluibenih podataka, stra-
i u crioi Gori, vrie ito manie
neposrednosrbiianci,nego preko svoiih hovita neiednakostporeznoga obtere6enia stanovnikaSrbiie i sta-
ianiidara,sinovaiih ze- novnika osfalih zemalia te se fraiilo, da se iurno donese zakon o
malia' Pokraifoga dvoga on
ie upotrebriavao ferminorogiiuiugo-
slavenske poli+iikeorientaciieza oznakupoimov" ,rbrkolu neposrednim porezima, koiim €e biti iziednadeni porezni tereti u
iri"-
rializmai time s uspiehomsfvaraozabunuu svim zemliama. Vlada ie priznala nelednakost poreznoga obtere-
iiri, ,roi"rir".' :
Dolazlcom na vladu obadvijusrbskihsfranaka,radikalnei €enia, ali ie odbila iurnost zekonskogaproiekta pozivaiu€ise na
, de_
molralske,stvorenaie srbiianskafronfa. odfaztcom fehni;ke pofeiko6e. U stvari, iurnost ie odbiiena zbog toga, ito
samostalnih zem-
demolrata svelozarapribi6evi6au opoziciitinestalo ie iednakost obteredenia znadila smanienie Poreza u ostalim
ie ianiidareu liama, a pove6anie poreza u srbiii, iime bi se u srbiii izazvalo
Hrvatslcoi. sqma upotreba ferminoiogiie
iugodurenrt""'uilu-;, ogromno nezadovolistvo.Siroke narodne mase u Srbiii bile su za
preslaba,da mcskirasrbskiimperiltiz"r. s'iudo,
'se vetie vuki€e_
vi6a poiavio srbskiimperializamprvi put cenfralizam bai zbog te neiednakosti poreznih tereta i zbog tro-
s maskom,' kroz ko[u
ie lik maskiranoga vidiefo i nainevieitiieloko. 3en;a velikoga diela poreza ostalih zemalia u korist srbiie.
Namelalase Radi6evamisao o srvaraniukoariciie ovim zahtievom sDK napadnut ie viddvdanskiustav na nai-
sa samo-
sialnim demokrafima. Razgovoris niima doveli osietliivilemniegovom miestu i to s pozivom na E I 16 istoga
su do seliadfto_
demokratskekoaliciie,skradenosDK, ro. siudenoga usfava, koiim ie iednakostporeznih ferefa garantiranaza sve dr-
rgz7.Toga
dana iavtiane. ovai na5 zahtiev iedniko ie uzruiaosve srbiiance, i one
.odriana,ie zaiedniikasiednicaobaiu krubovl nurodnil,,'u-
sfupnika.Donesenaie rezoruciiao ornio"nlu u parlamentui one izvan parlamenta.Osietilo se, da ie doveden
sDK. orturi; il;
rezofuciiebezznadaian. Ali poviesfnoznadenieima dinienica,do u opasnost cio smisao centralizma. Taito smo se onda odrekli
)i'

se toga dana kralievinasHs razciepilana savi svole driave i pristali na kralievinuSHS, govorili su iedni. Zaifo
i Dunavu.prerna
\/ smo ratovali, ako ne 6emo imati koristi od svoie pobiede, govo'
140
141
 ,t
rili su drugi. Ziviela maika Srbiia! Napolie >>predani<< iz Beograda!
- dovikivalisu nairadikalniii.Uzliulialase cieta Srbiia. Beogradsko
novinsfvo nazvalo SDK >>preianskimfrontom<<i podelo
ie oitro
napadafi. Na naie prigovore, da su Srbiianci prvi stvorili svoiu
froniu, odgovarali su nam, da ie srbiianskafronta driavotvorna a
naia antidriavna.
N a ro d n i ' z a s tu p n i csi D K o d ri a l i su si edni cu u Zagrebu 21.
siednia ,928. Na toi siednici primllena ie rezoluciia, koia
ie bila
odgovor na uzbunuSrbiie. Proiireni su zahtievi i pooitren'ie ton.
Rezoluciiapodinie konstafaciiom,da ie SDK iedna cietina prema
svim drugim parlamenfarnim strankama i politidkim faktorima
uob€e. Traii se vlada koncentraciie svih stranaka i grupa, tcoie
pristaiu, da se odmah provede ne samo porezna ravnopravnost.
nego i ravnopravnost na svim podrudiima iavnoga iivota. Vlade
koncenfraciietreba da povude priedlog driavnoga proraduna, koil
ie bila izradila vlada srbiianskefronte, i da izradi novi na principu
ravnopravnosti. tziide se iurnost pofrebe, da se depoliiizira dr-
iavna administraciia.Vlada srbiianskefronte naziva se izazivaniem
i separafizmom.Za sDK tvrdi se, da niie >>predanski front<<,kako
ie sluibeno nazvana,nego fronta samoobrane protiv eksploataciie
i hegemoniie.U sludaiu,da se ne udovolii zahtievimasDK priie
proradunskerazpraver rezoluciiom se iziavliuie, da €e se povesfi
naibezobzirniiaborba profiv vlade Vetie Vuki6evi€au parlamenfu
i da 6e se borba prenieti u narod. Napominie se, da €e obseg
borbe obuhvatiti i Staru Srbiiu i Macedoniiu.
Rezoluciiomse traii od srbiianaca, da se odreknu onih nai-
vainiiih koristi, za koie su driali, da su ih traino sebi osigurali cen-'
fratizmom. To ie u niihovim odima znadito, da se odrekiu ciefoga
smisla svoga pristanka na d#avnu zaiednicu s osialim zemliama,
Tbog loga su smafrali rezotuciiuobiavom rafa Srbiii. Nevieifanie
prenoienia borbe u siaru srbiiu i Macedoniiu,u zemtie,>koie su
142
oni od Turske na sablii dobili<, smatrali su bezprimiernom Provo-
kaciiom. Po niihovom shvaianiu driavne zaiednice, ito ie srbiian-
sko, to ie samo niihovo, a 5to pripada koioi od ostalih zemalia, to
pliadke ostalih zemalia, to
ie zaiedniiko svirna. A srbiianskopravo
j" p."o srbiianskepoblede u ratu. To su bili nuidni reltviziti de'
'
finiciie srbiianskoga poima driavne zaiednice. Traiiti uklanianie
ne svih nego makar iednoga od tih rekvizitaiz definiciie, bila ie
veleizdaia. Zato ie zagrebaika rezoluciiaSD.K proglaiena vele-
izdaiom, a SDK nepriiateliemdrlave broi l.
Da bi uniStio sDK, krali ie, prilikom kritenia svoga drugogo
sina, ponudio Sfiepanu Radi6u ulazaku vladu Velie Vuki6evi6abez
samostatnihdemokrata. Radi6 ie odbio. Udinien ie i drugi Po-
kuiai. Udeleno ie, da Velia Vuki€evi6podneseostavkuvlade i fim
omogu6i, da ciela sDK ucle u vladu, ali ne dopuitaiudi ni disku-
siiu o zahtievima niene r:ezoluciie.Niie ni to uspielo i ponovno ie
sastavlienavlada srbiianskefronte s Veliom Vuki6evi6emna delu.
Ovai sporazum izmedu radikala i demokrata nazvao ie Liubomir
Davidovi6 >tvrdim gradom, koii nitko ne moie razdriti<. za mi-
nisfra unufrainiih poslova doiao ie dr. A. Koroiec. Bolie Pozna-
vaoce srbiianskihmeioda ovo ie iako zabrinulo.Znalo se iz izku-
sfva, da Srbilanci ovo ministarstvodaiu nesrbiiancu,kad god se
spremaiuna iznirnnoteika nasiliai zlodine.Bilo ie iasno, da su u
temelie Davidovi6eva >>tvrdoga grada<< uzidane kobne odluke.
Budu6i da se sDK niie dala uniStiti prevarom, odludenoie, da se
uniiti zlodinom.
>Tvrdi grad<<Liubomira Davidoviea bio ie prva lasta dikta-
ture. Srbiianqima ie posfalo iasno, da oni vidovdanskim ustavom
nisu osigurali vladavinu Srbiie nad ostalim zemliama. einienica,
da su ostale zemlie po broiu sfanovnidtva detiri pufa iade od Sr-
bi!e, omogu6avalaie, da niihova koaliciia dovede u parlamentu
srbiiu u maniinu i oduzme ioi vladavinu. Time bi srbiia bila do-
143
vedena u poloiai, da vodi borbu ili za federafivno uredenie dr-
iavne zaiednice ili za podpuno odvaianie od ostalih zematia.
Nesumniivo ie davalo tai pravac razvitku budu€ih dogodaia siva-
ranie ovakvih fronfa, a one se nisu dale na duio vrieme izbie6i,
ier su bile nuidna posliedica neravnopravnosfiostalih zemalia sa
Srbiiom. Da ne bi doSla u poloiai podiarmliene zemlie, a odbiia-
iu6i i samu pomisao na federaciiu, Srbiia se odludila na nasilno
uklanianievidovdanskogausfava, t. i. na diktaturu, i skrenulaie
razvitak dogodaia u tom pravcu.
Koncem mieseca veliade podela ie u Narodnoi skupitini bor-
ba dviiu fronta. U samom podetku bila ie vrlo oitra. Bilo ie i
fudniave. Predsiednikparlamenta kainiavao ie poiedine narodne
zasfupnikeSDK izkliuieniem sa sfanovifoga broia siednica. Podeo
ie kainiavanie izkliudeniemStiepana Radida s tri siednice. U znak
solidarnosti s niim izostali su sa siednica svi narodni zastupnici
SDK. Zatim ie podelo izkliudivani" po viSe niih istodobno. Ako ie
tko, uzprkosizkliudenia,osfaiao.na siednicama,izbacivalo ga ie
skupitinsko redarsfvo sa siednica van. Neke ie moralo redarsfvo
iznositi. Medu narodnim zastupnicima srbiianske fronte organizi-
rine su troike i petorke za fizidke napadaie na narodne zastupnike
SDK. Sve ie'odkrivalo, da se Srbiia sprema na neki sudbonosai
preokret i da ho6e sfvoriti za niega opravdanie. Da bi omela fu
namieru, SDK ie iziavila u parlamentu,da ne 6e sudielovafi u raz-
pravi driavnoga proraduna prihoda i'razhoda. Rekla i", da to
iini, da bi skinulasa sebe dak i onu sienu odgovornosti,koiu bi
primila s6mim sudielovaniemu diskusiiio niemu. Pridriala i" -
sebe pravo eventualnogasudielovaniau diskusiiio financialnorne
zakonu. Tim svoiim postupkom SDK ie obiSla iasiedu, koia ioi ie
bila namieitena.
lzglasanie d#avni prdraiun za godinu'1928.Kratkeparla-
menfarne feriie, koie su nasfupileiza toga, izkoristilaie SDK za

1M
Pogl,aunik d,.r.Ante Paoeli6, obnouitel,i Nezaatsne Drdaue Hn;.atske.
odriavanie iavnih skupitina. Svake nedielie odriavala se Po iedna
skupitina u Hrvatskoi i na svakoi se napadao poredak sfvoren vi-
dovdanskim ustavom.
eim se sastao parlamenat, SDK ie podela voditi tehnidku
obsfrukciiu,koia ie onemogu6ilai sam prielaz na diskusiiuo pred-
loienim vladinim zakonskimproiektima. Redovito se razpoloiivo
vrieme izpuniavalodiskusiiomo zapisniku proile siednice. Doka-
zalo so, da SDK moie onemogu6iti rad parlamenia. Nervoza
Beograda i Srbiie rasla ie iz sata u sat. Beogradski listovi nisu
donosili govore dlanova SDK, ali su na osobito iztaknut nadin
donosili poiedine redenice iz niih, koie su bile podobne, da po-
iadaiu ogordenie Srbiie. Ne samo io. U Beogradu ie podeo iz-
lazifi lisf >Jedinstvo<..Znalo se, da ie organ predsiednikavlade
Velie Vukidevi€a.On ga ie financirao. U broiu >Jedinstva<od
f 4. fipnia 1928. izaiao ie dlanak,koiim se dokazuiepotreba uboi-
stva Stiepana Ray'ida. Uz to se znalo, da neki narodni zastup;
nici, dlanovi srbiianskefronfe, inade poznati komifadiiie, deslo
no6u idu u kriliev dvor. Svima narn ie bilo iasno, da ie Stiepan
Radi6 osuden na smrt. Da 6e zlodin biti izvrlen u parlamentu, niie
nitko od nas ni slutio.

10 145

DIKTATORPRIPREMASVOJ DOLAZAK
7ffu bsfrukciianarodnihzastupnikaSDK u partamentumogla
\lt se savtadatisamo razpuifaniemNarodneskupiiinei no-
vim izborima.Od niih se niie moglo odekivatidrugo nego pogor-
protiv Beo-
ianie situaciiena Stetu Srbiie, ier ie nezadovolistvo
grada bivalo iz dana u dan sve ve6e,a iime i pouzdaniiii4ledi
SDK u pobiedu.Beogradie znao,da su dr. A. Koroiec i dr- M.
spahouz niegasamodotle, dok ie iaii. opasnosf,da srbiia bude
izolirana i niena vladavina uniitena, bila ie na Pragu. To ie
ubrzalouvodeniediktature. Da bi se diktatoru uspiehosigurao,
trebalo ie ubiti stiepana Radiaa, iedinoga polifiiara, koii bi
mogao voditi narod na barikade.Eto tko ie i zaito donio odluku,
da se ubiie Stiepan Radi6. lzabranie parlamenafza miesfo iz-
vrlenia umorstvazbog dvaiu razloga.Prvo, da bi se miestom
podinieniazloiina odgovornostza niega 3to viie udaliila od
diktatora,da bi sa ito viie uspiehamogao dokazivafisvoi alibi.
Drugo, da bi se diktatoru pruiila moguenost da parlamenat
ukloni iz iavnogaiivota kao zlodincai time bude na strani na-
roda u osudivaniuuiasnogazlodina.Nesumniivodobro smiSlien
plan za politiEkui psiholoikupripremudiktature,kao iedinog iz-
laza iz sifuaciie.Pakaone bi imao ito planu zamieriti.
vodeei beogradskipolifi-
Da se vidi, s kolikosu lakoumnosti
€ari sudielovaliu pripremaniudiktature, dodat 6u ioi par '6i-
nienicaonima,koie sam priie naveo.
146
Obavieitena ie beogradska Narodna skupitina, da 6e se odr-
iavati siednice medunarodne interparlamentarne uniie u Parizu u
vremenuod l9. do27. lipnia 1928.i pozvanaie, da sudieluie'pr eko
delegaciie svoga interparlamentarnogodbora. Interparlamentarna
uniia bila ie instrumenatsuradnieparlamenata,na koiu vlade poie-
dinih driava nisu imale i nisu smiele, bar ne iavno, imati nikakve
ingerenciie.Tim povodom nai interparlamentarniodbor od#ao ie
siednicu 12. lipnia, na koioi ie odludeno,da nala dalegaciia krene
,u Pariz 15. lipnia.
Predsiednikdelegaciie bio ie dr. Milan Stoiadinovi6,iedna
od vode6ih lidnosti Radikalnestranke.On ie iziavio, da se dogo-
vorio s predsiednikomvlade Veliom Vuki6evi6em, da Stiepan Radi6,
kao dlon delegaciie,ne moie putovafi u Pariz. Sutradan dne 13.
lipnia beogradski radikalski dnevnik >>vreme<<donio ie iziavu dra
Stoiadinovidas, niegovim punim podpisom, u koioi ponavtia ono,
5fo ie rekao na siednici inierparlamentarnogaodbora, t. i. da
naia delegaciia uob6e ne bi pufovala u Pariz, ako bi puiovao i
Sfiepan Radi6. Tek dne 20. lipnia bilo nam ie iasno, zaito su
predsiednik vlade i dr. M. Stoiadinovid spriedili Sfiepanu Radi€u
pufovanie u Pariz.
Predsiedni'knarodne skupitine bio ie dr. Ninko Peri6, profe-
sor na pravnom fakultefu beogradskoga sveudiliita. Kao profesor
prava! a i iz piakse, znao ie dobro skupitinski poslovni red. lpak
i", profivno niegovim propisima.i dofadainioi pralsi, dao ried
PuniSiRa6i€u.38)Tlme mu ie omogu€io, da dode na govornicu,
38)O vo
ie onai ist i PuniSaRadid,pr eko koga ie Nikola PaSii
godi ne 1909. or ganizir aopr ot iv kr alia Nikole zavjer u,o koioi ie
priie bilo govora pod imenom kofa5inskaafera. Radi6 ie bio
krunskisviedorku solunskomprocesu prqtiv vode >>Crneruke< Di-
mitriieviia Apisa, u koiemu ie ovai bio osuden na smrt i strielian,
U Beogradu ie bilo notorno,,da ie Radi6 rosoba naiveiega po-
147
 ga. Kralia ie zbuniivao i smrknutipogled zaprepaitene Europe u
t. .i prema Stiepanu Radi6u, koii ie siedio u prvoi klupi. Raii6
Beograd i niegov zlolin.
ie mogao i bez. pitania predsiednika.do6i na to miesto, da sebi Cio plan okrenuf ie naglavce. Miesto dilctature i iiste si-
omogu6i pucanie na Radi6a' ali ie od naive6ega znadenia za
{uaciie, raziareni narod oko ranienoga Radi6a. Krali ipak niie odu-
pravnu kvalifikaciiu diela, ifo ve6 svoiim dolazkom na govorniiu
stao od diktafure. Odgodio iu i", dok ne vidi, ito 6e biti s Radi-
niie odkrio svoiu deliktuoznunamieru. Ta okolnost uvierliivo obfu-
6em. Zato niie ni pomi5liaona razpusf skupitine i na nove izbor.e.
iuie dra Ninka Peri€a za sudionidtvo u zavieri protiv Stiepana
Da bi koliko toliko skrenuo pogled naroda s Radi6a ,na drugu
Radi6a.3e)
stranu, naredio ie podetkom srpnia 1928. Velii Vuki6evi6u, da
Dne 20. lipnia priie podne PuniSaRadi6 ie iz parabeluma
podnese osfavlcuvlade. Ponudio ie sasfav koncentracione vlade
izpalio pet metaka, od koiih dva na Stiepana Radi6a. Dvoiicu ie
iovieku u dubokoi sfarosti, Aci Sfanoievi6u. On ie bio iedini od
ubio, a troiicu teiko ranio. Nakon izvrienog zlodina napustio ie
srbiianskihpolitiiara, za koga se moglo predpostavliati,da Radi6
lagano skupitinskudvoranu, proiao .kroz ministarskusobu izmedu
vieruie, da niie sudielovao u zavieri proiiv niega. Sfanoievi€ ie
ministara i izaiao iz skupitinskezgrade u grad. Ni skupitinskore-
preko lieinika Radi6evogzatraiio, da 9a Radi6 primi. Radi6 mu
darstvo ni iandarmeriia oko skupitinske zgrade nisu mu pravili
smetnie. Tek posliie podne oko pef safi priiavio se ministru unu- ie istim putem odgovorio, da s niim, bududi da ie prvi podpred-
siednik radikalnestranke,ni sada ni u budu€e ne samo da ne 6e
trainiih poslova dru. A. Koroicu. Ovai ie naredio, da ga pritvore.
o politici govoriti, nego ne 6e uobde stupiti ni u kakav socialni
Zlodinom, koii ie bio tako krvav, ipak niie postignut cili. I
dodir. Radi6 ie dodao, da to vriedi za sve dlanove skupitinske
oko teiko ranien, ostao ie u iivotu Stiepan Radi€. Tbog toga ie
ve6ine, dakle za sve radikale i demokrafe, ito u stvari znadi za sve
odgodeno proglaienie' diktature. Zavierenici su se zbunili. lstoga
srbiianske politiEare. I nakon takva odgovora RadiCeva, krali ie
dana krali ie posietio u bolnici ranienoga Stiepana Radi6a. Radi6
nasiavio manevriranie.sa savietovaniima,ali ie doskora povierio
mu ie rekao: >>Zlodinom u skuplfini'uniitenoie sve. Ostao ie samo
iastav vlade dru. A. Koroicu, koii ie zadriao i ministarsivo unu-
narod i'krali<<.Kraliu ie bilo iasno, da ga ie tim riedima Radi6
trainiih poslova. lnade ie ostala vlada srbiianske fronle, samo
stavio pred izbor: ili federaciia ili razlaz. Narodni zastupnici SDK
sada zaogrnufa mantiiom katolidkoga sve6enika.
21. lipnia do'nielisu odluku da napuste parlamenat i napustili su
Dr. A Koroiec pristao ie da bude predsiednikte vlade u toi
viereniai kraliaAleksandrti Nikole RaUiCa. Niih dvoiica su 9a Narodnoi skupitini. Da bi se preporudio budu6emudiktatoru, so-
upotrebliavali misiiamau Albaniii,StaroiSrbiii
u naipovierliiviiim lidarizirao se s uboiicama. O +oi se iinienici govorilo, u narodu
i Macedoniii.Bio [e upuCenu sve beogradske'zaviere i komita- uob6e, a u hrvatskomenarodu napose, vrlo nepovolino za dra
dii[skeakciie,a u rlaiveCem dielu niih aktivnoie sudielovao. Koroica, osobiio kao sve6enika.
t') Tok zlodinau parlamentuopisan u mom dlanku,koii
ie Siiepan Radi6, kad se oporavio toliko, da mu ie liednik mo-
je pod naslovom>Dvadesetilipani godine 1928.c,obiavlienu gao dopustiti putovanie, prevezen ie ielieznicom iz Beograda u
>Boiidnici,seliadkomprosvietno-politidkom zbornikui kalendaru<
Zagreb. Predpostavliaoie domadu niegu botniikoi, a i ieznuo ie
za godinu 1929.
za iim, da se ito priie oslobodi Beograda.
148 149
 Hrvatskese-
Nar:odnizastupniciSDK odriali su siednicuu hrvatskoisa- bi6 i istoga dana uili u klub narodnihzastupnika
Hrvatska- bez
bornici u Zagrebuna Markovutrgu dne l. kolovoza1928.i do- tiaEke,trank". Tako ie rezotuciiuprihvatila.ciela
crnogorskefede-
nieli rezoluciiu,koia ie svoiim sadriaiemuvierila Beograd,da ie iznimkei crna Gora preko narodnihzastupnika
zloiin u parlamentu,umiestoda bude opravdaniediktafure,kako ralisiidkestrankekao ilanova SDK'
niie
Niiedna srbiianskastrankai niiedan srbiianskipolitidar
ie zamiilieni pripremlien,posfaosudbonosna prekretnicau iivotu
Time ie srbiia konadnoodbacila
kralievine.SHS. Rezoluciiuie predhodnoodobrio Sfiepan Radi€. prihvafiozagreba;kurezoluciiu.
su
Samosialnidemokrati,koii su dotle bili uporni centralisfi,prihva- misao d#avne zaiednice zemalia iuinih slavena.Zemlie, koie
tim svoiim sfavom sta'
iili su zahtievza federativnouredeniedriavne zaiednice. Toga' tada bile u sastavuJugoslaviie,srbiia ie
razlaz.
dana srbiianskesfrankeostale su iedine centralistidkesfrankeu vila pred izbor: ili da se pomire s robovaniemnioi ili
Jugoslaviii.Time su Savai Dunavpostalidefinitivnogranicadvaiu bti"p.n Radi6 umro i" g. kolovozalg2g, odpala ie smetnia
mieseci,
nespoiivihsvietova. ,uod"niu diktature.lpak ie osfavlieno,da prode nekoliko
Radi6eva smrf, a
Naivainiia ie 2. todka rezotuciie,koia dostovnoglasi: >>Kon- da se ie bi primietilo,kako se ielino o;ekivala
u parla-
Hrvatskai Crna Gora - fe sve na-
sfatiraiuii, da su lcralievine i da bi se, kolikotoliko, umaniilolaputanieo zloiinu
rodne individualnosti predsfavlieneu Narodnomvie6u,- pristu- mentu na Stetu diktatorovu. Traii se nov povod za diktaturu'
ud"i"no ie, da ga dadu obadvie srbiianske velike stranke:radi-
pile u d#avnu zaiednicus liralievinomSrbiiom.ne odridu6ise svo-
individualitefa katna i demokratska.
iih historiisko-driavnih odnosno narodno-politidkih
u koristma koie drugeod uiedinienih zemalia,nego samou korisf Kra|iiePozvaouaudienciiupredsiednike-SDKdraV.Madeka
i sv. Pribi6evi6a. Primioih ie, svakogaposebno,4. sieinia 1929'
driavne zaiedniceSrba, Hrvata i Slovenasa,pa da su akf od l.
prosinca1918.i ustavod 28. lipnia 1921.upotrieblieniza uivr- Dr. Maiet<ie traiio federativnouredenied#avne zaiednice.Pri-
Aca
denie hegemoniiebivie kralievineSrbiie nad svim osialimzemlia- bi6evi6se sloiio s niim. lza niih prirnlienisu u audienciiu:
Stanoievi6,voda radikalnestranke,i Liubomir Davidovi6, voda
ma i narodnimdielovima,- iziavliuiemo, da ie u narodnoisviestl Sa-
dosadainiedriavno uredenieu cielini poniSfenopoznatimdoga- d"rolratske stranke.Krali im ie rekao,ito traii dr. Madek.
Aca stanoievif i Li':
daiima, pa da 6emo povesfi naiodluEniiu borbu za novo driavno sluiavii svoie klubove narodnihzastupnika,
Davidoviepriobeili su kraliu, da odbiiaiu zahtiev dra Ma;eka.
uredenie,koie 6e osigurati podpunu ravnopravnostsvih spome-
nutih individualiteta.Dalinieodlukeu ovom pravcu doniet 6e se, Logikapoltovaniaustavnogaporedkai poitovanianarodai
kada bude predsiedniku StiepanuRadi6umogudeda sudieluiena niegovavotie traiila ie, da se rieienie toga sukobaizmeducen-
siednicama<<. tralizmai federalizmaprepustinarodui razpiiuizboriza Narodnu
skupitinu,ali ie bila iaEa logika srbiianskoga imperializma' koia
Cinienica,ifo ie rezoluciiuodobrio SfiepanRadi6osamdana Diktatura
diktature- ie
priie svoie smrti,dala ioi ie znadenieRadi€evapolitidkogatesta- i" , sukobuiaila povod za proglaienie
tit" posliedniii dugo pripremani napor Srbiie,da ostalezemlie
menta. Rezoluciiusu 2. kolovozaprihvatili: voda Hrvatskestranke
prava dr. Ante Pavelidi voda Hrvaiskihfederalistadr. A. Trum- podloii svoioivladavini,

151
150
 ':i!
niifa sveto, izaziva iezu. Sapat ie zgusnuo oblake crnih slutnia
rf.'
kao pred provalu oblaka.
s.t,
-'tt'
' ;tr Po imenima ministara diktatorove vlade vidielo se, da su
*
uile u vladu vodeee lidnosfi sibiianske fronte.ao) Na ielu im ie
;$
'# general, zapoviednik kralieve garde. Ne moie se znaii, ie li se
,:l
srbiianskafronfa upisala u diktatorovu gardu ili se garda upisala
DIKTATURA KRALJA ALEKSANDRA .t
,t u srbiianskufrontu. Da su postali iedno, iasno ie. ob6i ie osie6ai,
,l da prietnia >>svimsredstvima<< niie samo kralieva, nego prietnia
W rali Aleksandar Karadordevi6 poloiio ie sveiano, pred ,par- '
,t ciele Srbiie osfalim zernliama,a osobito Hrvatskoi, kao naiiadem
lN, lameniom, zakletvu, koiom se obvezao narodu, da 6e biti "r'
{t predstavniku borbe za federalizam.
vieran ustavu od 28. lipriia 1921. Manifestom od 6. siednia 1929.

l
obiavio ie +ai isti krali tom isfome narodu, da ukida tai isti ustav.
Svedano ie obiavio narodu, da gazi svoiu sveiano poloienu za-
kletvu! U manifestu su dva dragociena priznania. Citiraf 6u ih
doslovno. >>Zalosni dogadaii i razdori u Narodnoi skupitini po-
lcolebali su kod naroda veru u korist ove ustanove<<. >Moia ie
sveta duinost, da svim sredstvima 6uvam driavno i narodno ie-
dinstvo.<<
!
lstoga dana kada i kraliev manifest, obiavlieni su >>Zakono
kralievskoivlasti< i >>Zakono zaifiti iavne bezbednosti i poredka
u driavi<<.Ni manifesf ni ti zakoni nisu izradeni za iednu no€.
Kada se ne bi i bez toga znalo, to bi bio dovolian dokaz, da su
audienciie od 4. i 5. siednia, o koiima sam priie govorio, bile
Skolskiprimier licemierstva. lgrao se krali s narodom i niegovim
vodama kao madka s miiem, koga ie niegova zla sudbina namie-

Pozivaniem na zloiin u skupitini pofvrdeno i", da ie podi- I nila za niezin zalogai.

1
nien samo zbog toga, da bi se niime pripremilo uvodenie dikta-
ture. A iziavom diktatora, da 6e >>svimasredstvima<<iuvati
driavno i narodno iedinstvo, priznato ie, da se pribieglo dikta-
turi samo radi obrane centralizma.Obiavlien ie rat federalizmu
i federalistima, i to raf, koii 6e se voditi >>svimsredsfvima<<. Da
bi mogao voditi fai i iakav rat, krali ie uzeo svu driavnu vtast
u svoie ruke. Narodu ie naredio, da mu se pokorava.
Na dan kralieva manifesta i nekolikodana kasniie narod ie
ostao skamenien.Nitko niie niSta govorio. Neifo kasniie Sapat ie
poieo ponavliati riedi >>svimasredstvima<<. Svaka priefnia kralia
narodu sama sobom ie sfraina. A takva prietnia, i fo iz usta
Eovieka,koii ie ne priznaiu6isvetost zakletve dokazao, da mu niie
..$
i Dr. Ante Paveti6,voda Hrvatske stranke Prava, vet,7. siednia
i'
I
l osnovao ie u Zagrebu, razumiie se taino, Ustalki pokret sa za-
t
da6om, da revolucionarnim sredstvima izvoiuie hrvatsku driavnu
Dr. Pa'
slobodu. Diktator ie naviestio borbu >>svimsredstvima<<.
veli6 i, i" prihvatio i napusiio Jugoslaviiu.Bilo mu ie iasno, da
se nema iemu nadati od duvara europskoga poredka, slvorena
versailleskimdiktatom i niegovim dodatcima, te ie vezao sudbinu
I
hrvatskoga naroda za sile, koie su profiv foga poredka.

da
no)Li ubom ir Davidovii i M iSa Tr if unovii govor ili su za sebe,
su opo ziciia,ali su, pr ilikomsvaker eviie t r upa na Baniici,doSli
tamo, da s ost alim vier nicim apozdr ave dikt af or a.
;;
,u? 153
',J
v,
l,
l
l.
koaliciie ostali smo naive6idio narodnogaduhovnogaiivota dielo niihovesuradnie'
L
Mi ostali politidari Setiaiko-demolcratske
na irtve odriavamp vieru naroda u slo' Svakakosu niihove tvorevine:bogovi' vile i narodna poeziia'
I u zemtii,da spremnoidu
I
Dok ie narod iaputao i broiio dane diktaturi, dikfator ie
1 bodu.
pravio planoveza fraino uredeniedriave. Ali, za svakusigurnost,
I .

U Beograduosnovanie >>Driavnisud za zaifitu driave<<.Bio

l

za sve potiiiEkedelikte. sudio ie u prvoi i zadnioi odlueiose, da iednom predradniomstavi na pokusfunkcioniranie

ie nadteian
i
raz'
instanciii.Bio' ie naiobtere€eniiisud u driavi. Prisustvovanie
pravamadopuitalo se samo naibliioi rodbini. Zatvori u Hrvat-
i
I
skoi bili su prepuni.Vieiala u Beogradunisu bila nezaposlena.
j
I Hrvatskapoviesf saiuvat €e imena obieienih.Rad toga suda i
i
I
rad iandarmeriiei redarstvadiktator ie dopuniavaonarudenim
t'
i
.l
uboistvima.
PolifidarisDK biti su pod strogim redarstvenimnadzorom.
Redarstveniagenli bili su im neprestanopred ku6om.Praten ie
svakiniihov pokret. Prve poiave narodnogaodpora diktaiuri bile
su povod za niihovo uhi6eniei internirani".n')
'bivaoteii, u ioliko
U koliko ie pritisakdikfature ie s ve6im
zadovolisfvomi nadom narod pratio borbu dra. A. Paveli6a€)
s diktaforom.Prasaksvakeniegovebombeduo ie sio narod.Sapaf
ga ie donosioi zatvorenicima. Kakodieluiumaita i iapat iedno
na drugo, to ie taina narodneduie, ali se iini, da ie daleko
It) Ve6 godine 1929.Sveibzar Pribi6evi6ie interniran u Brus,
selo u unutrraSniosfi Srbiie. Pri kraiu godine 1929. dr. Vladko
Madek ie u Zagrebu zatvoren i predan >>Ddavnomsudu za za-
Stitu drZave<< u Beogradu. U miesecuoiuiku 1930. ia sam zafvo-
ren u Zagrebu, kamo sam bio doputovao u vezi s prqcesom
protiv dra-..Madeka. lsfoga dana ,odveden sam u Beograd, a.
odatle u Sokobaniu,miesto na granici Srbiie Prema Bugarskoi,
gdie sam bio infenniran.To ie bio podetak mnogobroinihzafva-
iania i infernirania, ko'tranisu presttaialaza cielo vrieme di'ktature.
o'l Podetkom druge polovice lr929. Driavni sud za zaStitu
driave osudio ie na smrt dra. A. Pavelida.
bududegakonudnoga uredenia.Podetkommiesecalistopbda1929'
>Zakon o nazivui podeli kralievinena uPravnaPo-
obiavlienie
dru6ia<<.Niime ie driava nazvana KralievinomJugoslaviiom
miesto dotadanieganazivaKralievinaSrba, Hrvata i Slovenaca.
bano-
Podieliena ie na devet oblastnihiedinica.Dan im ie naziv
vine. Promienudriavnogaimena obrazloiioie diktator potrebom,
>da se i u sluibenomnazivukralievinemanifestirapuno driavno i
narodnoiedinstvo<<. Promienadriavnoga imena,sama Po sebi,
nema znadenia, ier ie narod d#avu i dotle zvao Jugoslaviia, ali
u niemu i
ie potrebno iztaei obrazloieniete promiene,ier ie
uzrokza uvodeniediktature.Za liubav centralizmai niegove5to
uspieiniieborbe protiv federalizmadiktator se odrekaotrializma
u driavnomimenu.To ie dokaz'da ie Srbiia ioi uviekvierovala,
da 6e ostale zemtie prihvafiti velikosrbsku driavnu ideiu, samo
ako ioi sakriie lice ferediom, izafkanom od prede.
iugoslavenske
Podetkom.mieseca ruina 1931.dikfatorie manifestomobiavio
narodu davaniesYogaustava. Ustavomsu sivorena dva kolek-
tivna driavnaorgana.Jedanie nazvanNarodnaskupitina,a drugi
Senat. Polovinuse,natoraimenuie diktator. Drugu polovinu osi-,
gurao mu ie izbornizakon.I u narodnoiskupiiiniosiguranaie
diktatoru izbornimzakonomogromnave6ina.elanovi obaiu tiel6
Zemlie nemaiu6ak ni Pravo izti-
biraiu se iavnim glasovaniem.
cania svoiihkandidata.Moraiu imafi zaiednidkukandidatskulistu
s drugim zemliama.srbiianskafronta postlalaie svemoana. Ovie-
koviedenaie vtadavinaSrbiie nad ostalim zemliama. Usfavom
predvidenamogudnostniegoveizmieneie takva,da ie izkliuieno,

154 155
 I
. ' l
da bi mogao narod izmieniti ustav legatnimputem. lpak ie od
svih usfavnihpropisa naiinteresantniii ilan 29. Niim ie diktator
definirao svoi poiam kralia.
Ta definiciiadoslovnoglasi: >Krali ie zatodniknarodnogie-
dinstva i driavne celine; on ie 6uvar niihovih svakdainiihinte-
resa.( Niom ie dikfator postoianieJugoslaviiei dinastiieKara-
dordevi6avezaoza postoianiecentralizmatako nerazdruiivo,da
se dak posluiio riediu >>zatodnik<<,koia se uoptrebliava samo u
poezifi,ali u zakonimanikada.Znadeniefe riedi sadriavau sebi
i spremnostkralievu,da po poirebi za centralizamirtvuie i iivof.
lsfim ustavom,koiim ie driavu nazvaoJugoslaviiom, obiavio
ie rat ideii driavne zaiednicezemalia iuinih Slavena.Federalizam,
a s niim i Seliadko-demokratsfu koaliciiu,proglasioie krvnimne-
priiafeliemdriave i dinastiie.Dikfaturaie od privremeneadmi-
nistrafivnemiere preivorena u sistemlraine vladavine.Progla,
sivii kralia duvarom svakdainiihnanodnihinteresa diktator ie
'proglasionarod i driavu svoiim
vlastnidtvom.
Srbiia ie bila preslaba,da bi mogla vladati nad ostalim
zemliamasamimnasiliem.Pozvalaie ,korupciiuu pomo6.Ve6 od
sdmogapodetkakorupciiaie postalavrlo zapaienapoiavau Ju-
goslaviii.Podelose s >>izvoznicama<< i >>uvoznicama(, koie su zna-
iile monopoliziranie frgovine s drugim zemliamaza reiimskepri-
staie. Kad ie doSlodo skidaniasekvestara i pliadkereparaciia,
. korupcionaiisu posiali snaian politiiki fakfor u driavi. U Beo-
gradu, koii ie do kraia 1918.bio poznatpo svoiimskromnim ku-
. €ama i turskoi kaldrmi,podele su filmskombrzinomnicaii viie-
kafne palade.Ne iz.miesecau miesec,nego iz dana u dan Beo-
grad ie'mieniaolik. Za dva deceniiaposfaoie vetegrad.Niegova
okolina,s Dediniemna delu,nadidkana ie razkoinimvilama.Si"i
spomenika na Avali rieiito odaie ludilo ondainiihmegalomanskih
planova.
156
Za vrieme diktafure ,koruPcionaiisu postali vladaiu6i .stalei,
na delu koiega ie staiao krali. Krali su ministri, niihovi pomo6nici
i nadelnici.Krali su generali. 5a svima niima zaiedno pliadkali su
driavu driavni liferanti i poduzetnici driavnih radova. Ni ostali
itanovi korupcionaikogastaleia nisu staiali skrienih ruku. U mini-
starstvima niiedna novdana stvar niie se mogla obaviti bez Po'
srednika. Veliki dio beogradskihodviefnika bavio se gotovo iz-
t<tiudivoposredovaniemu ministarstvima. Tamo su imali svoie
ortake, s koiima su dielili >>zaradu<<. Ne samo odvietnici nego i
znatan broi drugih iz beogradske >>dariiie<<, koii su imali >>veze<<,
sficali .su velika imania od intervenciia. Korupcionaiki stalei se
naglo umnoiavao ili, kako se to sluibenim iezikom govorilo, ne-
presiano ie rastao broi viernih kraliu i otadbini.
Mi ni st ar st vuvoiskei m or nar icedano ie, od 1919. - 1941. r e-
dovifim, izvanrednimi tainim kreditima, oko stotinu miliarda di-
nara. Polovicafe svoie frebala se utroSiti na naoruianie voiske.
Godine 1941.dokazalose, da ie naive6i dio toga pokraden. Do-
kazalo se, da ie vladavina nasilia pretvorila voisku u niita i da
iu i" korupciia ostavila bez niita
Dopirali su do kralia glasovi,da se u narodu govorka, da on
naiviiq krade. Da bi uiutkao ta govorkania, krali ie od vremena
na vrieme davao znak beogradskomnovinsfvu, da napadne po
koga korupcionaia. Napadaie ie redovifo po;iniao beogradski
dnevnit<>Poli*ika<<, u koiemu ie veeinu dionica imao krali. Tui
ratoborni stav beogradskih listova traiao ie po nekoliko nedielia
i prestaiao na dani znak.. I svoiu Narodnu skupitinu krali ie upo-
irebliavao u istu svrhu. Tako ie naredio dlanu skupitine, biviem
minisfru prometa, Andri Stani€u, da u skupitini obtuii dielatnoga
ministra prometa Lazara Radivoievi6a, da ie ukrao lcod gradenia
ielieznica osam stotina miliiuna dinara. Beogrdski listovi bavili su
ss +om aferom preko miesec dana. Krali ie vierovao, da tim ma-
157
 KNJAZA PAVLA
DIKTATURA

f/l rali Aleksandar imenovao ie lestamentom uz rkniazaPavla

N io5 dvoiicu za kralievske namiesfnike. Medutim kniaz ie
od podeika prigrabio diktatorsku vlasf. Druga dvoiica
"arin
ostali su kroz cielo vrieme neprimiedeni.
Kniaieva diktafura niti ie bila manie krvava ni manie ko-
ruptivna od dikfaiure t<raliaAleksandra. Ubiianie seliaka sa sirane
iandarma po selima' u Hrvaiskoi uzimalo ,ie sve vede razmiere.
u miesecu svibniu 1935. zagrebadki nadbiskup sfari dr, Bauer
doiao ie u Beograd i uru€io memorandumkniazu,koiim ie fraiio,
da obustavi ubiianie hrvatskih seliaka u masama. U memorandu-
mu su podrobno opisani sluiaievi, u koiima su iandarmi otvarali
'Navedena su
vatru na pu6anstvo za vrieme crkvenih svedanosti.
imena ubiienih i ranienih.
U Crnoi Gori osim iandarmeriie ubiiala ie seliake i voiska.
Pri kraiu miesecalipnia godine 1936. seliaci su u ve€im grupama
iz okolnih sela iili prema Cefiniu. Predpostavliaiu6i,.da hode da
odrie na cetiniu iavnu skupitinu, voiska ie na niih pred samim
gradom otvorila vatru bez ikakva povoda. Bilo ie sedam mrfvih
i preko petdeset ranienih.
I kniazu Pavlu ftao i kraliu Aleksandru bili su driavrii sud za
zaititu driqve i korupcionai,kistalei stupovi vladavine, a iut-
sfvo niena imuniteta bili su zlodini iandarmeriie i redarsiva. liao
botbu
ie u svemu izkuianim Aleksandrovim putovima. vodio ie
za centralizam >>svimsredstvima<<.

159
 Pred sam poietak rata Niemadke s Poliskom nastupio ie
preokret. Kniaz ie naredio predsiednikusvoie vlade, da s drom. V.
Madekom podpiie sporazum, koiim ie Hrvafskoi dana autono-
miia.a3)Sporazum ie bio uvietan, ier se za niegovo ostaianie u
kreposti traiilo naknadno odobrenie narodne skupitine.aa) .Dikta-
toru ie dana zakonskamogudnosf,da nakon rafa od niega odu-
stane, t. i. da naredi svoioi narodnoi skupitini, da ga ne prigni.
No bez obzira.na to, kao i na dinienicu,da se sporazumomniie
dobilo ni slidno onome, 5to ie SDK traiila rezoluciiomod l. ko-
lovoza 1928.,sporazumipak dokazuie,da ie kniaz Pavle pomiiliao
na.mogudnostulazkaJugoslaviieu rat. Na tu misair upudivalisu i
govori hrvafskogabana dra l. 5ubaii6a. Pritikomsvoiih sluibenih
putovania po Hrvatskoi dokazivao ie poirebu solidarnosii hrvat-
skoga naroda s Beogradomu sludaiurata. Bilo ie poznato,da ie
Subaii€ ioviek kniaza Pavla i da te govore drii po niegovoi ielii.
U skladu s tim predvidaniima bila ie i dielomidna mobilizaciia
voiske. Javnost 'ie sve to prafila s velikom zabrinuto5€u.Zato ie
priml;eno kao olakianie i ugodno iznenadeniepristupanie Jugo-
slaviie Troinome paktu 25. oiuika 1941.
Medutim vetikosrbskirevolucionarci, koiih ie organizaciia su-
dietovala u sVim'zavieramapodevii od one protiv kralia Atek-
sandra Obrenovida godine 1903.,ve6 od priie su bili pripremili
driavni udar, koii su izveli no6u izmedu 26. i 27, oiuika 1941.
Upotrieblieni su niii €astnici preko generala Simovi6a. Naviknuli
na pusfolovine,a pod uiiecaiem novca iz Londona i naredaba iz
Moskve, oteli su driavnu vlast i uniitili d#avu.

aB )S p o ra z u m s k l o p l i e n2 5 . k o l o voza1939.
ie
no) Sporazum
. ie napravlien s pozivom na ! I 16. ustava- u
koiem uizridifo stoii, dta ie potrebno nakrladnoodobrenie narodne
s k uplt ine . Petar II. Petrour| Njegoi, crnogorski ul'adar, piesnik t ttlozot.
Nakon antitkih, grdkth piesnLkn i fil,ozofa naiuett piesntk t' lilozot
' na Europskome Jugoiztoku.
160
 Driava ie naiveie liudskodielo. Niu ie naiteie stvoriti, a
lakie od mnogih velikih liudskihdiela uni3titi.Talenaf za umiet-
nosf vladanianad liudima vrlo ie riedak. Mnogo ie viie velikih
piesnika,slikara,glasbenikai t. d. nego velikihd#avnika.Jugo-
slaviiaie tako postala,tako iiviela i tako nestala,da cio poltuiai
s niom mnogo nalidi na sudbinskukaznuzemalia,koie su bile u
nienomsastavu.
Stolie€acrnogorsked#avne slobode dala su crnogorskom
narodusnagu,da i u tom mudiliituizdrii do kra.au borbi za slo-
bodu. Tom borbom crnogorskadriavna ideia potvrdilaie svoie
pravo na iivot.

Und keine ZeiI und keine Machf zerstl]ckelt

Geprligte Form,die lebendsich entwickelt.
Goethe

161
 Rasesu zaiednicekrvi, narodisu historiiske fvorevine.Crno-
"
. gorskinarod po iezikupripada slavenskoi ieziinoi zaiednici,a po
lrvi grupi-on,ihnaroda,koii su poznaii.pod imenomdinarskihna-
roda. Ovi narodi su, po suvremenoinauci o europskimrasama,
potomci llira, koii su, primivii iezikedrugih rosa,napusiilii svoie
ilirskoime, ali ie ilirskakrv u zaiednicis geopolitidkimpoloiaiem
i historiiomi dalie ostala stvaralacniihove kulturo.Odtuda po-
. stoii ne srodnosfnego iedinstvostanovitihkulfurnihoblika kod
dinarskihnarodapoievii od Albanacapa do Juinih Tirolaca,koii
su pogermanienilliri.
Elegiie,koie se u slavu pokoinikai niegovo roda reciliraiu
prilikom ukopa,zovu se naricalilce(Klpgelieder).Naiduveniiana-
ricalika u svietskoikniiievnostiiesf Homerova >>Odiseia<<, a nai-
poznatiiacrnogorskanaricalikaie ona u >GorslcomeMiencu<<,
koiom sestraoplakuiesvoga poginulogabrata Batri6ai sudbinu
niegovediece,.koia su niegovompogibiiom ostala bez otca, ie
bol niegovih sestara i sudbinu niegova otca, koii i", izgubivii
sina, osfiaou starosti bez hranitelia.
Kao i Homerovi prci, naricalikeimaiu svi narodi dinarske
' grupe,
iednakbCrnogorcikao i Niemci u iuinomTirolu,a nemaiu
ih ostali narodi Jugoiztoka.Sve naricalikeimaiu isti metar kao i
Homerova>lOdisei"ui iednakose skandiraiu.
Poznatisrbslci udeniakJovan Cviiid iztaknuoie razliku iz-
medu dinarskihnaroda slavenskoga iezikai Srba,ali on ie misliri,
da ie fa neiednakosisamo posliedicaneiednakihuvieta, pod ko-
iima su se odielienoru posebnimdriavamc,rawiiali kroz sve vie-
kove historiie.Cviii€u niie bilo iasno, da kulfuranlie fvorevina
samo geopolitidkogapoloiaia i historiienego i lovi.
JednakoznamenitisrbskiuEeniak?ivoiin Peri6,profesorbeo-
gradskogasveuiili3ta,kaie, da su Crnogorcietidkai etnidkapo-
sebnosf.

163
 I

Ministarvetikoniemadkoga ReichaA. Rosenbergu svompo- bilo koga mierilazemaliskih vriednostii prenesenau carstvoreli-
znatomdielu >>DerMythusdes XX. Jahrhunderts< kaie, da su iu- giie a iunadtvoie uzdignutou nedogtednevisinenad sve ostole
nadfvoi dast mitosdinarskihnarodaiednalco kao i Germana,dime liudskevrline. Junadtvo ie >pi6e naisladeduievno, koiiiem se
na nesumniivnadin odvaia dinarskenarode od ostalih naroda piane 'pokolienia<<.ono ie >viednazublia viednepomrdine<,lcoia
Jugoiztoka. >nif dogori niti svietlosfgubi< (>Gorskiviienac<). Liudska
>>Gorski viienac< ie bliesak*nogorskog pogleda na sviet. ie ;ii
-
duinost boriti se protiv zlq, a samo.ieiunadtvo .'*-/:
Turci no mogudivoinid[i potroritibrn, 6oru svoioi driavnoi. iade od svakoga
'vlesti, zla. Tbog toga su bez iunadtvasve tiudskevrtine pomrdina,a
priblegli su vierskoikorupciii.Poiedincisu podeti prelaziti iu- ,i ,.{.'

nadtvoie zublia,koia viednoplamti, koia nikadasviettostne guLi. ! . .ri'

u muslimansfvoi tim putem postaiati privrienici turst<edriavne Na siainiiipriestoliunadtvoniie nitradapodignuloniti mu ikada r}lj
ideie u crnoi Gori, t. i. postaiati>>Turci<<. Time su doili u sukob ie I
.; .:i'i
od ove piesmeliepia izpievana. lx.;
s crnogorskomdriavnom ideiom. Tbog toge, a ne zbog musli- ,,S3
i,t-'j

manstvatao viere, Crnogorci su dovedenipred izbor: iti de _ Crnogorskipoiam iunadtvaniie isto, ifo i poiam hrabrosti.
poubiiaiudomade>>Turke<< ili da izgubedriavnu slobodu.Cienedi Coistvo f. i. viernostzadanoirie6i i vetikoduinostprema slabi- ' I ,

viie driavnu sloboduod krvnogasrodstvas'doma€im muslima- iiru, nuidno ie sadrianou definiciii poima iunadfva,dok niie isti
nima,oni su ih potuklina Banievede godine aloz. crnogorci su sfudaikod hrabrosti.svaki iunak hrabar,aii svakihrabar doviek
ie
iedini narod na Jugoiztolcu, koii su imeli svoiu Bartolomeisfru niie iunak.Hrabar ie i lopov, t<oiiprovali u tudu ku6u,da
no6. ie po-
Tai dogadai opfevanie u >Gorst<om Viiencu(,u t<oiemu krade,ali niie iunak.
ie crno-
gorsko shva6aniesviela i doviekai niegove sudbinena zemtii svim piesnidkimgeniiimadaiu niihovi narodi gradu za
preneienou regiie absfralcciia diefa,
i sfvorenfitozofskisustav. koia im osiguravaiubezsmrtnost. zbog'toga naive6adiela naive-
cielo obrazloien;e, koie ie daho odtucio ubo;sivuodpadnika" 'n"-
6ih piesnidkihgeniia razumiiupodpuno ,..,no sinovi niiho""
, odlcrnogorskedriave, dokazuie,da se niie radito o religioznom roda, [er ih samooni osie€aiu.piesnik>Gorskogaviienca<
unio
, fanatizm!,-n"go o reakciiin" iloEin izdaiedomovine.To Jokazuiu ie u svoiedielo misaoi osiedaicrongorskoga narodau folikom
i rieii vladike'Danila:>rUdriza krst,ia obraz
iunadki<,i niegov stupniu,da crnogorskiseliacicitiraiu iz niega sfihove,
kao da"su
poziv, da se >>oltarpravi na kament<rvavi<<.Krst se spominie
q" pisali zaiednos niegovimaukforom.crnogorci live u >rGor-
samozalo, ito ie izdaia krstc odvela putem ztodinaveleizdaie,a skomviiencu<<, a >>Gorskiviienac<< iivi u crnJgor"ima.Za crrfo-
borba se vodi za obraz iunadki,t. i. za 6ast naroda i €asf po. gorco ne postoii,6ega nema u >GorstromViiencu<,
[edinca,ko'ih nema bez slobode.To se vidi i iz govora igumana u koiemu
'propisi
ie
sadrian moralnii eii6ki sustavcrnogorstroga narode, svi
stefana,lroii zc dast kaie. do ie stavai svetinia,narodna. U
crnogorslce religiie.Crnogorci,'i ako kri6"ni, i to u gtavnompra-
"ostalom, na kamenukrvavomene pravi se kridanskiolt6r, nego voslavni,izpoviedaiuretigiiu >>Gorskoga viienca<. z-bogtoga ie
samo oltar narodneslobode.Po cinoqorskompogleduna sviet crnogorskopravoslavliebrnogoroslaylie.
istu cienus dai6uima samoiunadtvo.Cast izuzeiaod pr:imiene Znarno ," oii"lilJ
ie osfalogapravoslavliapa i od srbst<oga, koie za sebe kaie, da "a ie
164
165
 j ; -

F-
!)':'
i- .'

''.{
/'5.
i,

SADRZAJ

S trana
i - r-r
L
vR
Viednan a g a . v .
Uvod 9
Davanie ustava t3
Bombaika afera t9
Kolaiinska afera 25'
-
Uo6i kniaievog iubileia 37 t"
ProglaienieCrne Gore kralievinom 45
,': .
rat godine 1912.
Crnogorsko-turski 57
Paiidevaaudienciia .- . . 70 !

Crna Gora u svietskome ratu godine 1914. 75

Druga okupaciiaCrne Gore i nienopripoienieSrbiii . . 89
PostanakJugoslaviie 95
Narodni ustanaku Crnoi Gori t0l
Ustavotvornaskupitina . . 109
Crna Gora i Hrvaiskau borbi protiv vidovdanskogustava ll7
BorbaSeliadko-demokraislce
koaliciies beogradskimimperia-
lizmom r40
Dilctatorpriprema svoi dolazak. o 446
. DiktaiuraKralia Aleksandra ts2
DiktaturakniazaPavla ...... o.. r59
Duhovnilik Crne Gore t62