Ujedinjenje SPC

С ЛУЖБЕНИ ЛИС Т СРПСКЕ ПРА ВО С ЛА ВНЕ ЦРКВЕ
ГОДИНА C БЕОГРАД, СЕПТЕМБАР 2020. БРОЈ 9
STO GODINA VASPOSTAVQENE PATRIJAR[IJE

STO GODINA GLASNIKA
УЈЕДИЊЕЊЕСРПСКЕ
ПРАВОСЛАВНЕЦРКВЕ*
УједињењеСрпске
ПравославнеЦркве После многих преговарања, расправљања
1920.годинеуновинским иаргументирања,присталајецариградскапа-
тријаршија,даотпустиизсвојезаједниценаше
извештајима митрополијеуБосни,Херцеговини,СтаројСр-
бији и Маћедонији; као што је, пре ње, отпу-
стиларумунскамитрополијанашеепархијеу
О уједињењу Српске православе цркве
Далмацији,адасеујединеуједнојсрпскојпра-
1920.годинеписанојеустручниминаучним
вославнојцркви.
радовима. Овог пута ћемо покушати да при-
Ицариградскапатријаршијајеутојства-
кажемоатмосферукојајевладалаудруштвуу
ри издала већ и званичне отпустне грамате.
времеуједињења.Дабитоурадилиискористи-
ћемонеколиконовинарскихтекстоваобајвље- Овај акт цариградске патријаршије служи јој
нихутовреме,аукојимасеописујудогађаји начаст.Коректанје,мударјеиправеданје;а
везанизауједињенеСрпскецрквеипроглаше- великијеуспехцрквененашеполитике,илида
њепатријаршије.Постојивеликибројтексто- кажемо,успехцрквено-државнеполитике:
ванатутемуобјављенихуразнимновинама. Сада је питање уједињења српске право-
Углавном се понављају осим што одражавају славне цркве, са ове прве, и најтеже до сада,
одређенеполитичкеставове.Дабисе,некиод правнестранерешено.Требарешитијошнека
текстова било би неопходно познавати тада- идругаправнапитањауодносимадосадаау-
шњеполитичкеприликеуКраљевини,пасмо токефалних наших појединих цркава, боље
овдеизабралитекстовеобјављенеу„Полити- рећимитрополија.
ци”каополитичкинајобјективнијојитекстове Дасеиовапитањакоректно,мудроипра-
објављенеуновосадској„Застави”,јеризража- ведно решити узмогу, морају пре свега бити
вајуполитичкиставједногзначајногделаСрба решена законити путем, путем легалним. А
уВојводини. да се тим једино исправним и целисходним
Напочеткуданапоменемодаооснивању путем решити могу, потребно је, да и о тим
СредишногсаборауБеограду1919.год.,аради питањима падне одлука надлежних форума,
припреме уједињења и изједначења бивших одкојихјеједанинародно–црквенисабору
посебнихЦркаванисмоништанашлиутада- КарловачкојМитрополији.
шњојштампи.Треба,ипак,нагласитидајепе- Свакакобиопортуноимудробило,иовај
риодкрај1919.–почетак1920.годинесасвим сабор,ињемусличнесаборе,саслушатииона-
слабо покривен сачуваном штампом. Нисмо челимаорганизацијекојасемислиспровести
ништа нашли ни о Конференцији свих архи- ууједињенојсрпскојправославнојцркви,баш
јерејаСрпскецркве3.децембра1919.годинеу собзиромнадосадауживанааутономнапра-
СремскимКарловцима,којајеформалнопро- ва народна у црквеној управи. А нарочито је
гласила уједињење Српске цркве и усвојила потребно,саправнестранеикатегоричкипо-
спремљен пројекат закона о васпостављању требно, да народно-црквени сабори донесу и
Српскепатријаршијеинацртепотребнихпри- својеодлукеоимовинаманародно-црквеним.
временихуредаба. Зато би требало и наш народно црквени
Присаједињење оних делова Српске цр- сабор у Митрополији Карловачкој ad hoc са-
квекојинисубилиаутокефалнидоуједињења звати,којембизадатакбиопресвегаизабрати
и добијање канонског пристанка Цариград- митрополита, а затим донети друге потребне
ске патријаршије и Буковинске митрополије одлуке.Икадсесветосврши,кадсетимза-
за присаједињење уједињеној Српској цркви конским и праведним постулатима удовољи,
њенихделовакојисуподњиховомјурисдик- онда приступити и проглашењу Српске Па-
цијом, било је релативно добро покривено у тријаршијеињезинојорганизацији.
тадашњој штампи, с тим што су текстови на За проглашење Патријаршије наше није
тутемуобјављенинеколикомесеципослетих потребан претходни пристанак нити цари-
догађања. градске патријаршије, нити које друге право-
Наовутемусмоодабралитритекста,ито
дваиз„Заставе”иједаниз„Политике”. *П.Ј,Уједињење Срп. православне цркве,Заставабр.
108од15.маја1920,НовиСад1920,1.
9.СЕПТЕМБАР2020. 461
славнеаутокефалнецркве.Тојечистоунутар- Заонекојипознајутокирезултатнашихпо-
ња,суверенастварнашецрквеидржаве. следњихпреговорасаВасељенскомПатријар-
Такомислимоми. шијом одговор је лак. Њен ће положај бити
П.Ј. повољнијинегоштојебиоположајстареСрп-
ске Патријаршије. Ево зашто. Српска Црква
иСрпскаДржаваналазеседанасупријатељ-
Обновасрпскепатријаршије1 ским односима са Васељенском Патријарши-
јомисагрчкимнародом.НеуспехцараДуша-
Карловачка митрополија патријаршија је наупроглашавањуПећскеПатријаршијеима
смрћу Лукијана Богдановића, последњег жа- се приписати првенствено његовој непомир-
лосног патријарха, упражњена, и она се неће љивојполитиципремаВизантији.Семтогами
више попуњавати. Однос наше цркве према смосаЦариградскомПатријаршијомсредили
осталимделовимаизгледадајевећрешен,30. већ извесна црквена питања, јер смо на при-
августапостаром,12.септембрапоновом,као јатељски начин и канонским путем присаје-
наданпразникасвијусрпскихпросветитеља,у динилиепархијекојесуранијепотпадалепод
Београдуизвршићесеважанцрквениакт.Тога јурисдикцијуВасељенскеПатријаршије.Такав
дана биће конференција свију православних случајнијебиоудобацараДушанакојијена-
епископаизнашекраљевине,ионићепрогла- силно присајединио грчке митрополије Срп-
ситиуједињењесвијуПравославнихавтоном- скојПатријаршији.Најзад,штојенајглавније,
нихцркавауједнуправославнусрпскуцркву, Цариградска Патријаршија није противна да
ауистимахсрпскацркваподићићесенасте- сенашацрквауздигненастепенпатријаршије
пенпатријаршије. иизјавилаједаонажелисасвојестранесваку
славуивеличинусрпскецркве.
Но поред свега тога не треба губити из
СрпскаиВасељенскаПатријаршија2 видаделикатносттогаположајазбогнекихка-
нонских формалности. Васељенска Патријар-
Положај старе Српске Патријаршије пре- шија још није издала редовни„Томос” о при-
ма Васељенској Патријаршнји у Цариграду саједињењу дотичних епархија српској цркви
није био тако завидан. Наши стари летописи уБоснииХерцеговини,СтаројСрбијииМа-
тврдедајепослепреговоравођениходстране ћедонији.ОнајеиздаласамоСинодскуодлуку
светогорског старца Исаија Цариградска Па- отоме,којатребададобијепотврдупатријар-
триршијапризналаПећскуПатријаршијуоко- ховуувидуТомоса.Оваформалностнијебез
ло 1376 год. Чудновато је, међутим, да грчки значаја јер се на тај начин само дефинативно
извориизтогавременанезнајуништаотом санкционише црквено правно стање које је
крупномдогађајунитисепакудоцнијавреме- створеноунашојдржавипослератова.
на спомиње каква званична преписка између С друге стране опет, наше гледиште од-
Цариградске Патријаршије и наше Патријар- носно начина проглашавања Српске Патри-
шијеизкојебисемогаовидетнкарактерњи- јаршије размимоилази се са гледиштем Васе-
ховихзваничниходноса. љенскеПатрнјаршијеутомистомпогледу.Она
Тисуодносиобвајенигустомтамомсведо хоће да се проглашење и признавање наше
пропастинашедржавеипатријаршије.После патријаршијеизвршипресвеганаопштемпа-
обнављањаПећскеПатријаршијеподМакари- нортодоксномСабору.Истинаједасуизвесне
јем1557.г.положајСрпскеПатријаршијепре- патријаршије проглашаване на помесним са-
ма Васељенској Патријаршији постаје одређе- боримакаоштојеслучајсатрновском(1235),
нији и конкретнији. У актима цариградских Пећском(1346)иРускомПатријаршијом(1589.
патријарахаизтогдобазвањепећскихпатри- г).Послетогаимамоиједанканонскиодговор
јарахасеизричнооспораваинепризнаје.Оно цариградског патријарха Генадија Сколарија
се1766год.сасвимиукида. (1454-1456)српскомдеспотуЂурђуБранко-
Вредно је запитати се сада какав ће бити вићу у коме се, између осталог каже да„вла-
положај Нове Српске Патријаршије према далецместаисаборепископамогупоставити
Цариградској Патријаршији после њеног све- архиепископа и патријарха и ако не постоји
чаног проглашења у Сремским Карловцима? местонакомејеранијебилањеговастолица”.
Али поред свега тога од свих тих патријар-
1
Обнова српске патријаршије,Застава бр.180од13.
августа1920,НовиСад1920,2.
шијапризнатајекаоравноправнасаосталим
2
Српска и Васељенска Патријаршија, Политика бр. патријаршијама на истоку само Руска, зато
4451од13.септембра1920,Београд1920,1 што је једино она праглашена и призната на
462 ГЛАСНИКСРПСКЕПРАВОСЛАВНЕЦРКВЕ
општем панортодоксном сабору у Цариграду патријарх може потписивати са патријаршиј-
1593.г.Јерпитањезаузвишењеједнецрквена ском титулом у званичној преписци с њоме.
степенпатријаршијениједелоједнеилидвеју ОнможебитипатријархсамозанашуЦркву
цркаванегоделоцелеправославнецркве,као изанашуземљуалиниукомслучајуванњи-
штокажеАлександријскиПатријархМеленти- ховихграница.Такавје,уосталом,биослучај
јеПигасуједномсвомписмупатријархуцари- саКарловачкомПатријаршијом,којајеимала
градском Јеремији II поводом проглашавања самолокалананеопштизначај.
РускеПатријаршије.Тогасемишљењапридр- Судбина наше нове патријаршије зависи
жава данас и Васељенска Патријаршија, која одумешностиитактичностинашихпатријар-
сматрадасесвакопитањеодопштегцрквеног шијских власти и односима њиховим према
значајаимарешаватисамонаопштемПанор- Цариградској Патријаршији чија је осетљи-
тодоксном сабору. Према томе и за нашу па- вост у том погледу позната. Цариградска Па-
тријаршијуједантакавсаборбићенеопходно тријаршија дала је свој пристанак и изјавила
потребан. својудобрувољу,дасенашаЦрквауздигнена
Из свега досад реченога можемо унапред степенпатријаршије,јервеличинаисјајнаше
одредитикакавћебитиположајиодносСрп- цркве,сјајјеивеличинацелеПравославнеЦр-
ске Патријаршије према Васељенској Патри- кве.Имиверујемодаћеонаискренозаступати
јаршији. Наша патријаршија неће моћи оп- нашу ствар на том будућем панортодоксном
штити с њом као равноправна нити се наш Сабору,којијеуизгледудасескоросазове.
Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве

Првиредодоздо:митрополити црногорско-приморски Гаврило, бањалучки Василије и кијевски
Антоније, патријарх Димитрије, епископ пакрачки Мирон, митрополит дабро-босански
Петар и викарни епископ Максимилијан.
Другиред:епископи: бококоторски Кирило, темишварски Георгије, митрополит вршачки
Иларион, епископи горњокарловачки Иларион и жички Јефрем.
Трећиред:епископи: битољски Јосиф, тимочки Иринеј, рашко-призренски Михаил, митрополит
скопљански Варнава, епископи злетовско-струмички Серафим и будимски Георгије.
ПрогласваспостављањаСрпскепатријар- Усалипатријаршије
шије у Сремским Карловцима 12. септембра
1920. године, као и избор за патријарха, ми- На окупу сви архијереји дочекали су Ре-
трополита и архиепископа Србије Димитрија гентаизаједносњимеушлиусалу.Тачувена
иинтронизацијауБеоградунаданСв.краља сала,укојојје прочитанапрокламација и из-
Милутина,30.октобра(12.новембра)1920.го- вршенпроглас,приличнојемала.Кадасууњу
динеодличнојепокривенаутадашњојштам- ушли архијереји, чланови владе, државни са-
пи.МисмоизабралинеколикотекстоваизЗа- ветници, представници Академије и Универ-
ставеиПолитике. зитета,остајалојејошдостамаломеста.Зато
су,уједнојпобочнојсали,налазилисе:г-ђаВе-
снићка, представници штампе и „Београдско
ПрогласПатријаршије певачкодруштво”,којејетачноу10.10часова,
–ЈучерашњасвечаностуКарловцима3 отпочело свечаност црквеном химном„Царју
небесни”.
Дан је јуче освануо без сунца, влажан и После тога митрополит Димитрије саоп-
хладан.Небојебилооблачно.Око9часовапо- штава одлуку Светог Архијерејског Сабора о
челајекиша,којајемеђутимубрзопрестала. томедасенаша,православнацркваподигнена
И поред таквога времена гости су дола- степенпатријаршије.Затајчинизабранјеовај
зилиуизобиљуисасвихстрана.Карловцису данашњидан,30август1920.,данпросветите-
билипуни,препуни.Одкакојепосталаварош љаиучитељасрпских.
никадусвојеулиценијепрималасветатолико Када је, затим, певачко друштво отпева-
колико јуче. Било је Београђана, Новосађана, ло„Тебе бога хвалим”, Престолона-следник је
затимљудииженаизоколинеКарловацаииз прочитаопрокламацију,аминистарвера,г.П.
целе Војводине. И било их је толико да се од Маринковић,прочитаојеуказ.
железничке станице до патријаршиске зграде Санашомхимном,којујеотпевалопевач-
самостешкоммукоммоглоићи.Доњаварош кодруштво,овајдео,најглавнији,завршенје.
овога пута подсећала је на мравињак весео,
узрујан, у очекивању. У осталом, стварно су
сви и очекивали долазак Регента и почетак Уцркви
свечаности.
Потом се, из патријаршије прешло у цр-
кву. Архијереји са својим панакамилавкама;
Престолонаследниковдолазак Регент; његов први ађутант; чланови владе,
народни посланици; председници Државног
Од8часовајош,распоређенаоджелезнич- Савета,Касације,ГлавнеКонтроле,Апелације;
кестаницедопатријаршије,гардајеочекивала. представнициАкадемијаНаука,МатицеСрп-
Око9часова,наистомпростору,распоредиле ске, Универзитета; представници карловачке
су се и остале разноврсне корпорације: гим- општине; свештенство; Престолонаследнико-
назија, богословија, соколи, певачка друштва, ва свита; изасланици и представници разних
земљорадничказадруга,занатлијеитд. удружења, представници војске, официрски
Тачно у 10 часова Престолонаследник је кор—свејетобилоискупљено.
приспео долазећи возом из Београда. Његов У 11 часова, после кратког благодарења,
долазак објавили су са монитора топовски Варнава,епископбитољскисаопштаванароду
пуцњи који су се затим, продужили све док одлуку Архијерејског Сабора и поново чита
Престолонаследникнијеступиоусалупатри- проглас.Засветовреме,кадгодсењеговоиме
јаршије. помене,Регентпостајепредметовација.Гласо-
На железничкој станици Регента су до- ви: Живео! Живео! потресају сводове храма.
чекалиминистарвера,председникичасници Мала и лепа карловачка црква као да и сама
карловачкеопштине.Безикаквогзадржавања осећа једно необично задовољство: она сва
Регентјесеоуколакојасувукладвапарабе- сија и трепти у срећи, светлости и свечаном
лаца и пошао ка патријаршији. При пролазу изгледу. Старе реликвије, радови наших ста-
Престолонаследниковоммасајеклицала:Жи- рих уметника само повећавају тај изглед све-
вео!Живео! чаности.
3
Проглас Патријаршије – Јучерашња свечаност у
„Београдскопевачкодруштво”одговараи
Карловцима, Политика бр. 4451 од 13. септембра 1920, овде на јектенија, оно и овде даје прилику да
Београд1920,1–2. будепохваљено.
Патријарх Димитрије излази из Саборне цркве
У11ипочасовасвејесвршено.Митропо- Престолонаследниковговор
литДимитријеприносиРегентунафору.Онје
узима, целива крст и, потом, излази. За њиме ПрикрајуручкаПрестолонаследникједр-
излазесви. жаоовајговор:
„Предлицемовогсветлогзбора,унашим
милимКарловцима,јаседижемданајпреодам
Предцрквом Господусвојусмернухвалунамилостиштоми
је уделио срећу. У великим, толиким напори-
За време целе свечаности народ стоји по ма за слободу око нашег мученичког народа
улицама пред црквом и митрополијом. Вој- свила се његова Црква, као мајка. У тој бор-
скатакоисто.Јер,дабипримиласвуонумасу, бинапоредосустајалислободазлатнаикрст
црква која није већа од београдске Вазнесен- часни, анапоредосусеборилиизаједноиза
скеЦркве,требалабидабудетаковеликакао другосељакикалуђер,свакисвојимначином,
штојецеладоњаварош.Али,послесвршетка ачестоистиморужјем.Јанепомињемниједно
прогласа,почињепокрет.Првоодлазивојска. име у том дугом низу сјајних примера само-
Затим и маса. Као језеро које би се одједном прегоревањаисрчаностииповрхсвегадубо-
разлило,масанародапочињедасеразилазипо ке љубави за земљу које је дала наша Црква.
спореднимулицама. Сви их ми добро знамо и носимо их у срцу,
Дошлојеподне. даихпредамоонимаизанас.Алиданасвише
Престолонаследникодлазиупатријаршиј- него икад дужност је нас, који смо дочекали
ски двор на ручак. Са њиме одлазе члановн овуславузакојујевределоживети,сетитисе
владе, посланици, изасланици, свештенство. њихкојисузањуумирали.Срасланајприсније
Ручакјепочеоу1часпоподне. саживотомсвогплемена,Црквајеунаспред-
њачиланародуионимштојеудругимземља-
мабилањенаулогаупочетцимакултуре.Али
послеазбукеиосновнихделазаверскупотре- глодобитизаручак.Морасепризнатидасусе
бу,нашикњижевницибилисукалуђери.Они Карловчанипоказаливеомагостољубиви.
су састављали и преписивали по манастири-
ма, као расадницима, српске књиге од којих
су неке драгоцени домаћи извори за нашу Поподне
прошлост.Иутомпросветитељскомраду,по
великом узору Св. Саве, православна се цр- По подне није било никаквог нарочитог
ква,можеподичитикњижевнимделимакојаи весеља, ни забаве. И Карловчани и њихови
дан–данинегубеодсвојевредности.Тасенит гостиупотребилисупоподненашетњу,раз-
никаданијепрекидала. гледаливарош,цркве,митрополијеиоколине.
„Удаљемдобудоданашњихвременамеђу Предвечепочелосепомишљатинаразилазак.
црквенимљудимабилојеврлознаменитихпо НасупротономештојебилојављеноБро-
величинидуха,поширинипогледа,позаслуга- дарскиСиндикатнијебиопустиоусаобраћај
мазанашепросвећивањеинапредовање,ипо ниједнуспецијалнулађу.Редовналађа,међу-
топлом родољубивом осећању. Нису, чак шта тим,отишлајеранопоподне.
ваше,билиреткионикојисуупретежнојмери Дворски воз пошао је у 3 часа по подне,
сједињавалитеодлике,икојисенисухтелини алијекодтунелауЧортановцимапругабила
сгробомодвојнтиодсвоганарода,нипосмр- нешто покварена... Два вагона од дворског
ти,поштосугатоликозаживотазадужили. воза испала су. Жртава није било. Равуме се,
„Окруженаоданошћуипризнањемцелога тапокваренапругаималаједасеоправи.Али,
уједињеногнарода,утомновомстању,наши- одлазакгостијуизКарловацапостајаојесум-
рокомосновукојијојданаспостависмо,Срп- њив. Ипак, око 9 часова пруга је била опра-
вљена и гости су тада кренули. Комбинована
ска Православна Црква може снажно проду-
су два воза у један. Пут је сада био дуг, спор,
житирадуистимправцимаповеликимтра-
досадан.УБеоградсестиглотекупоноћ.
дицијамакојејојостајукаовечитипутоказ.
„Као1346.године,такоиданасостајеисто
знамење:заснажењедушенароднеуслободи Православнимхришћанимакраљевине
инезависностијасамуверендајесрпскопра- шаљемнашкраљевскипоздравиову
вославно свештенство, од највећег до најма- благовест4
њег,свеснозадаткакојијепредњим.Затајрад
оно се може увек ослоннти на моју свесрдну Кадјевеликипросветитељиоснивачне-
потпору. зависне Српске Цркве Свети Сава, син Сте-
„НеканамјеуспостављенаСрпскаПатри- вана Немање Сава купитеља и обновитеља
јаршијазаславуБога,СветеЦрквеиРодаод- погиблих стара отачаства свога стварањем
садивовјекивјековамин!” независнесрпскеАрхиепископијеивенчањем
СвиприсутниповдравилисуговорЊего- брата свога Светог Стевана Краљевском кру-
вог Височанства Намесника са најодушевље- ном,учврстиовеликоделосвогвеликогими-
нијимклицањем:Живио! роточивогоцаиобезбедиоСрбијидуховнуи
После свршеног ручка Краљевић Наме- политичкунезависност;икадјeподнаследни-
сниксеповукаоусвојусобу,укојојјеодржао цимаНемањинимиСавинимуглавномизвр-
серкл.СилансветјенепрестаностајаоокоМи- шеноуједињењесрпскогнародауједнудржа-
трополије очекујући појаву Његовог Краљев- ву,српскаправославнацркватадагодине1346.
скогВисочанства. подигнутајеДушаномСилним,аузсагласност
Тачно у 4 часа по подне Престолонаслед- Сабора и по жељи народа од архиепископије
ник је отпутовао аутомобилом у Београд, ис- наступањпатријаршије.Српсканароднапра-
праћен одушевљеним клицањем силнога на- вославна црква Св. Саве чувала је народност
рода. нашукрозсвевекове,апатријаршијајеостала
Остали гости, који нису били нарочито символ народног јединства чак и онда кад се
позванииодкојихјебилоБеограђанаунајве- државнојединствораспалоиодједнепостало
ћемброју,моралисусесамипобринутиштаће вишесрпскихдржава.
јести.Томеђутим,нијебилатаколакаствар.У С пропашћу српских држава пропала је
Карловцимаимасвегатрихотелаинеколико за неко време и српска црквена независност.
ситнијих„биртнја”.Разумесе,свејебилодупке АлидухСветогСавеживеоjеидаљеусрпској
пуно.Тутражитиидобитиштозајелобилоје цркви и 1557. би под патријархом Макаријем
веоматешко,чакинемогуће.Збогтог,прили- 4
Православним хришћанима краљевине шаљем наш
чан број гостију морао се разићи по вароши краљевски поздрав и ову благовест,Заставабр.206од15.
и,одкућедокуће,питатидалибисештомо- септембра1920,НовиСад1920,1.
обновљена Пећска Патријаршија, која је опет ДаноуПрестономГрадуБеограду
и под турским господарством представља- На дан Сабора Српских Просветитеља,
ла и учврстила духовно и народно јединство 1920.године.
православногсрпскогнарода.Доцнијекадаје АЛЕКСАНДАРс.р.
патријарх Арсеније Чарнојевић у XVII. веку МинистарВера.
био принуђен прећи у Карловце, Српска Па- ПавлеМаринковићс.р.
тријаршија је продужила благотворну мисију
инационалнирад.
Политичкусудбинусрпскогнародадели- Народнопризнањег.Пашићу.5
лајеваздаиСрпскаПравославнаЦрква,тако НовиСад14.септембра(1920)
да је насилно политичко разједињење довело
и до насилног црквеног разједињења. Сада, Приликом обнављања Српске Патри-
када је помоћу Божјом и снагом народа, пот- јаршије у Ср. Карловце jе дошао и г. Никола
помогнутомогромнимжртвамаправославног Пашић. Када се овај одлични народни борац
свештенства,извршеновеликоделонародног појавионаулици,икадагајенебројена,маса
ослобођењаиуједињењауједнудржаву,пред- светаприметила,сасвистранасечулобескрај-
ставници раздељених цркава, вођени духом но клицање нашем великом државнику. Свет
Светог Саве, богоносних и осталих светите- сесрдачнорадоваоштојемогаоданепосредно
ља н доблесних патријараха Возсiѧвшихъ въ поздравионогчовека,чијесеиметоликопута
сербскойземлипрогласилисујединствоСрп- спомињалозавремерата,изачијејеимевеза-
скеПравославнеЦрквеиваспостављањеСрп- нонашеослобођење.
скеПатријаршије. Г. Пашић је необично дирнут био оним
Потврдивши указом од 17. јуна 1920. год. огромним народним одушевљењем које га је
једнодушну одлуку свих српских православ- пратило на сваком кораку. Најсрдачније ова-
них архијереја из Краљевине Срба, Хрвата и цијеприређенесугПашићу,кадјенароддо-
Словенаца о уједињењу свих православних знао,даг.Пашићсавишепријатељаидеупо-
цркава Краљевине, Ми данас потврђујемо и ходе старом и заслужном народном борцу г.
одлукуСв.АрхијерејскогСабораправославне дру Ђорђу Красојевићу, почасном председни-
црквеКраљевинеСрба,ХрватаиСловенацаи кународне–радикалнестранкеуВојводини.
проглашујемо васпостављење Српске Патри- Народјеуусхићењудигаог.Пашићанаруке.
јаршије,извршујућитакоидругидеоДушано-
вазавета.Зато:
ПатријархДимитрије6
Уиме Јучепреподне,наданСветогКраљаСрп-
ЊЕГОВОГВЕЛИЧАНСТВА ског Милутина, извршен је у београдској Са-
ПЕТРАI борној Цркви избор првог патријарха обно-
помилостиБожјојивољиНародној вљене Српске Патријаршије. После укидања
КраљаСрба,ХрватаиСловенаца ПећскеПатријаршије,послењеногобнављања
Ми ипослеселидбеиживотарењауКарловцима,
АлександарНаследникПрестола подокриљемтуђинскедржаве,првиновоиза-
брани патријарх доживљује ту велику славу
НапредлогНашегМинистраВера,апоса- дазаседненапатријаршискипрестоувароши
слушањуНашегМинистарскогСавета,реши- којајенајвишекрвипролилаинајвишекости-
лисмоирешавамо: јурасејалауодбранислободеивере,уборби
Поглавар васпостављене Српске Патри- „Закрстчасниислободузлатну”.
јаршије, пријемник трона Св. Саве првог Ар-
хиепископаипросветитељаСрпскогАрсенија, Предизбор
ДанилаI.Јанићија,Макарија,Гаврила,Арсени-
јаЧарнојевићаиосталихвеликихпатријараха Јесењиданосвануојебиоведариосунчан,
дасезове:„СрпскиПатријархправославнецр- али је јутро било хладно. У ове ране јутарње
квеКраљевинеСрба,ХрватаиСловенаца”. часове око Саборне Цркве није било готово
КраљевомУредбомнапредлогМинистра никога,мадајепочетакизборабиозаказанза
ВерапрописаћесестатутоизборупрвогСрп- 8 часова. Два три представника штампе, два
ског Патријарха, и о уређењу Патријаршије 5
Народно признање г. Пашићу,Заставабр.206од15.
и Синода. Препоручујемо Нашем Министру септембра1920,НовиСад1920,2.
Вера,даовајУказобјавииоњеговомсеизвр- 6
Патријарх Димитрије, Политика бр. 4512 од 13.
шењустара. новембра1920,Београд1920,2.
трифотографа,неколикосвештеника,неколи- Читањеуказа
ко радозналих пролазника... и то је било све.
Око8часованаСаборнојЦрквизазвониласу Чим се министар вера вратио, и чим је
сва звона. Тада се, долазећи од Митрополије, записник о извршеном избору био оверен,
кренулаповоркаизборникасамитрополитом отворенасузападнацрквенавратаиуцркву
Димитријем,митрополитомПетромиеписко- је нагрнула маса света. Министар вера г. П.
пом Мироном на челу. Њих тројица, били су, Маринковић, тада је прочитао указ којим сс
као што је познато, кандидати које је Св. Ар- потврђује избор и којим се за патријарха по-
хијерејски Сабор означио. Сви они одмах су стављаархиепископбеоградскиимитрополит
ушлиуСаборнуЦркву.Послењих,саједним СрбијеДимитрије.
малимзадоцнењем,стиглисуиг.г.војводаСт. Док су са београдске тврђаве одјекивали
Степановић,Б.Јовановић,министарвојни,М. топовски пуцњи први патријарх је тада одр-
Трифковић,министарправде,Св.Прибићевић, жаоједанкратакговорукомејеизјавиоблаго-
министарпросветеиЉ.Давидовић,министар дарноствладаоцуЊ.В.КраљуПетру,Његовом
–председникнарасположењу.Потом,дабисе ВитешкомНаследникуАлександру,затимвој-
испунила стриктно сва правила из објављене
сци,народуи,најзад,људимакојисугаизабра-
ипознатеУредбе,свавратанаСаборнојцркви
линаовонајвишеместоуправославнојцркви.
сузакључана.
ПатријархДимитријеисвиархијерејииз-
ишли су потом из Саборне цркве и упутили
Конклавум сеуМитрополијуодаклеје,сабалкона,патри-
јарх благословио сакупљени народ који га је
Пошто су сви изборници заузели своја поздравиоузвицима:ЖивеоПатријархДими-
унапред одређена места, и после једне краће трије!
молитве,митрополитДимитријезаузеојесво- Поводом црквених свечаности које су у
јеместозапредседничкимстолом.Доњегаза везисизборомг.Димитријазапатријарха,си-
истисто,селисусдеснестранег.П.Маринко- ноћјеодржаноједновечерњебденијекомеје
вић,министарвера,ислевенајмлађиепископ присуствоваоипуковникг.Дамњановић,мар-
православнецрквеЈефрем.Кадасуизабрании шалДвора.
чланови верификационог одбора, и када су и По данашњој служби, која је нарочито
онизаузелисвојаместа,приступилосеовера- инсцениранаизакојусудонесенеисторијске
вању мандата, заклетви, раздавању гласачких утвари,г.Димитријејеустоличен.Престолона-
листићаисамомгласању. следник–Регентпредаомује,спећскимми-
Моменат је био свечан и дуг, дуг, али без трополитом, жезал деспотовића Св. Максима
ичега што би га карактерисало као моменат (владикеБранковића).Г.Димитријејеодржао
зебњеинеизвесности.Свејеишлоупотпуном свој први патријаршијски говор. Топови су
редуипотпунојтишини.Свејеочекивало.Све опетпратилисвечаност.
свеће су биле запаљене. Сва кандила су све- После службе Престолонаследиик – Ре-
тлуцала.Алијепоугловимацрквеипакбило гент посетио је првога патријарха у његовој
тамно, а по иконама на олтару безбрижно су привременојрезиденцији.
креталеиигралесенке.Гласањесеприближа- Патријаршијски Сабор који је на окупу
валокрају.Садјевећбилозавршено. нећесеразилазитизанеколикодана.Затовре-
мерешаваћеоодносимаПатријаршијепрема
православном покрету у Чешкој, који нагло
Првипатријарх растсиукомеизбијатенденцијадаседуховно
подчининашојцркви.Осимтогважногпита-
Чим је завршено пребројавање гласова, њавероватноћесерешитпидруга,међукоји-
митрополитДимитријеустаојеиобјавиоре- масеистичепопуњењепразнихепископских
зултатизбора.Атајрезултатбиојеовакав: места и оснивање једне српске православне
Од94изборника,коликоихјесвегабило епископијеуАмерици.
присутно,замитрополитаДимитријагласало
је83;замитрополитаПетра2;заепископаМи-
ронаниједан;празнихлистића(уздржалосеод Небојша Ђокић
гласања)9. Српскинаучницентар,Београд
И,докјег.П.Маринковић,министарвера,
одлазиоуДвор,свиприсутниархијерејиотпо- Методије Марковић,архимандрит
челисудапевају„ТебеБогахвалим”. игуманманастираПрохорaПчињског
ционалног савета за високо образовање Републике Кандидат пријављен на конкурс који има ис-
Србије;http://nsvo.gov.rs/). куствоупедагошкомрадусастудентимадоставља
Кандидатикојиконкуришу,авећсуунастав- доказопедагошкомрадуиоценупедагошкограда
ничкомзвањупредајубиографијуибиблиографију у студентским анкетама током целокупног избор-
са посебним нагласком на последњих пет година ногпериода(акогајебило).
ипраксуразвојаметодаисадржајанаставеутом Кандидат пријављен на конкурс за наставно
периоду. звање који нема искуство у педагошком раду са
Рок за пријављивање на Конкурс је 15 дана студентимауобавезиједаодржиприступнопре-
од дана објављивања у публикацији Националној давањеизужеобластизакојујеконкурсрасписан.
службе за запошљавање „Послови“ (до 1. ОКТО- Документација и радови подносе се СЕКРЕ-
БРА2020.године). ТАРИЈАТУ Високе школе – Академије Српске
Православне Цркве за уметности и консервацију
Право учешћа на Конкурсу имају лица која у Београду, ул. Краља Петра бр. 2, у термину од 10
испуњавају услове прописане Законом о високом до 12 часова.
образовању(„Сл.ГласникРС“,бр.88/2017),услове КонкурсјеобјављенупубликацијиНационал-
прописане актом Националног савета за високо не службе за запошљавање »Послови«, Црквеном
образовање(Минималниусловизаизборузвања листу»Гласник«инасајтуАкадемије.
наставника на Универзитету које је донео Нацио- Непотпуне и неблаговремене пријаве се неће
налнисаветзависокообразовање)иопштимакти- разматрати.
маВисокешколе–АкадемијеСрпскеПравославне В.д.ДИРЕКТОРА,
Црквезауметностииконсервацију. Јереј др Дарко Стојановић
Primalac: У ОВОМ БРОЈУ:

Informativno-izdava~ka ustanova
Svetog Arhijerejskog Sinoda SPC СЛУЖБЕНИ ДЕО
Patrijar{ija, Kraqa Petra br. 5 Патријарх српски ИРИНЕЈ, Век постојања
11000 Beograd. Гласника Службеног листа
СрпскеПравославне Цркве .................................. 446
SLU@BENI LIST Dinarski `iro-ra~un: Свети Архијерејски Синод
Srpske Pravoslavne Crkve 145-4721-71, Marfin Bank a.d. Beograd. Српске Православне Цркве ................................. 447
Poziv na broj: broj pretplatne kartice Епархија жичка ........................................................... 448
Prvi broj objavqen 1/14. jula 1920. godine (ispisan masnim ciframa na omotu u kome
sti`e ~asopis, levo od imena i adrese).
Uplate sa „pozivom na broj” omogu}ava nama ЦРКВЕНИ ЖИВОТ
I z d a j e: da ta~no prepoznamo pretplatnika u ~ije ime Патријаршијски и Синодски Томос........................... 452
Sveti Arhijerejski Sinod je upla}eno, jer je bankovni izve{taj ~esto Др Радован Пилиповић, Уједињење Српске
Srpske Pravoslavne Crkve nepotpun i prekratak da bismo iz wega to Православне Цркве после Првог светског рата
mogli razaznati. – административно уобличење српских црквених
области (1918–1924) ............................................. 454
Za Evropu: obi~na po{iqka 32 evra Небојша Ђокић, Методије Марковић, Уједињење
Glavni i odgovorni urednik: avionska po{iqka 60 evra Српске Православне Цркве
protojerej-stavrofor van Evrope: obi~na po{iqka 35 evra 1920. године у новинским извештајима ............. 461
dr Dragomir Sando za Ameriku obi~na po{iqka 35 evra
avionska po{iqka 65 evra
ИЗ АРХИВЕ ГЛАСНИКА ...........................................469
Uredni{tvo Devizni ra~un:
i administracija lista: Payment instructions:
11000 Beograd, Kraqa Petra 5 Intermediary bank: Deutsche Bank GmbH, СЕЋАЊЕ
Po{t. fah 182. Frankfurt/M (BIC DEUTDEFF) Протосинђел Платон Јовић,
Tel. (011) 30 25 108, 30 25 101 Account with inst: 935-9522-10 Мученик Васиљ Стећ из Поточана ..................... 485
E-po{ta: glasnik@spc.rs Marfin bank AD, Beograd (BIC LIKIRSBG)
Beneficiary: RS35145007080000135615 НОВЕ КЊИГЕ
INFORMATIVNO IZDAVACKA USTANOVA Рукописи Музеја Српске Православне Цркве
SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE, Збирка Радослава М. Грујића .............................. 486
Rukopise slati na gorwu adresu Kralja Petra 5, Beograd Ана Рашковић, Песме српским светима у руској
i ne vra}aju se. Charges: for the account of ordering customer црквенопојачкој уметности XVI-XIX века ......... 489
Tira`: 1.500 primeraka ОГЛАСИ ..................................................................... 491

Godi{wa pretplatna cena za na{u zemqu
iznosi 1.200,00 dinara. Штампа:
Prodajna cena po primerku Штампарија Издавачке фондације СПЦ
100,00 dinara. Архиепископије београдско-карловачке
Београд, Краља Петра бр. 5
ISSN0017-0925

Ujedinjenje SPC

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ujedinjenje SPC

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

С ЛУЖБЕНИ ЛИС Т СРПСКЕ ПРА ВО С ЛА ВНЕ ЦРКВЕ

ГОДИНА C БЕОГРАД, СЕПТЕМБАР 2020. БРОЈ 9

STO GODINA VASPOSTAVQENE PATRIJAR[IJE

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве

Primalac: У ОВОМ БРОЈУ:

Tira`: 1.500 primeraka ОГЛАСИ ..................................................................... 491

You might also like