BRANISLAV L.

LAZAREVI]

BEKSTVO

U suludoj ~e`wi moj hrast jednonogi

usamqen, pun vrana i pun mese~ine,
a za nepomi~nost ukovan, sawari:
kud bi oslobo|en
no}as da odmine!

Pa neiskovanim kqu~evima stalno

izmi{qene ~vrste vratnice bez brava
oko sebe svuda - da bi nepomi~nost
ostavio svoju
u snu otkqu~ava.

Usamqen, pun vrana i pun mese~ine,

on - moj jednonogi hrast sulud, pun nade: -
da ga nikad vi{e na prevaru ovde
nepomi~nim zidom
opet ne ograde -
sawa u snu kako be`i sa livade!

(Broj 3/1959)

11
HARA^

U potok Srbija
strovalila
ralo,

Nesapetog vola
pustila na pa{u,

a zrela p{enica -
marame
u zlatu -

glavi leta: suncu

isto~niku
ma{u.

I lagano klizi
modra krivo-
zmija

ko zna otkud do{la,

bogata
Morava.

Pa u podne na sam
dan svetog
Ilije

pijana Srbija
legla je
da spava

12
na grobqu, a krov joj
carske
hara~lije

za hara~ raznose,
al Srbija
siwa:

vazda silnu tu|u

vojsku
zarobqava,

pa tu silnu vojsku
caru svom
poklawa.

(Broj 285/1982)

13