Professional Documents
Culture Documents
Геолошка доба - Википедија
Геолошка доба - Википедија
Постоје четири геолошка доба на која је подељена историја Земље. Докази према
радиометријском датирању указују да је Земља стара око 4,54 милијарде година.[1][2]
То су почев од најстарије ка најмлађој (у геологији се све посматра хронолошким
редоследом): прекамбријум (време пре камбријумске експлозије), палеозоик (Старо
доба), мезозоик (Средње доба) и кенозоик (Ново доба). Палеозоик, мезозоик и
кенозоик припадају фанерозоку или фанерозојском еону, док прекамбријум обухвата
све што је претходило фанерозоику.
Дијаграм геолошког времена од стварања Земље до данас
Сат који представља неке од главних јединица геолошког времена и дефинитивних догађаја у Земљиној
историји. Хадеански еон представља време пре фосилних открића живота на Земљи. Сматра се да је његова
горња граница на пре око 4 милијарде година. Остале пођеле одражавају еволуцију живота; археан и
протерозоик су еони, палеозоик, мезозоик и кенозоик су ере у еону фанерозоик. Квартарни период од три
милиона година, време препознатљиво по људима, премален је да би био видљив на овој скали.
Често се у геологији прекамбријум одваја као рана фаза у настајању Земље од остале
три ере, а то је и зато што је отежано прикупљање тачних података о овом добу,
односно није утврђено постојање живог света на Земљи. У осталим геолошким
добима, дакле у фанерозоику, утврђено је постојање и развој живог света. Поред
ових доба посебно се издваја архаик као доба које је претходило прекамбријуму или
се, што је логичније, сврстава у рану фазу прекамбријума (пре протерозоика), док се у
страној литератури хадајк наводи као најстарије доба, доба које је претходило архаику.
Каректеристично за хадајк је да нису пронађене стене одговарајуће старости,
односно, нема материјалних доказа о постојању овог доба. Време настанка Земље је
утврђено на прорачунима везаним за изотопе уранијума и торијума, па је и почетак
прекамбријума везан за настанак Земље.
Милиона година
Приказана доња граница архаика није чврсто утемељена већ је дата оријентационо, а
приказан је и хадајк чије постојање за сада само представља научну хипотезу.
Подела Земљине историје на еоне, ере, периоде, итд. није иста свуда у свету. Исто
тако постоје разлике и у тумачењима, односно, одређивању апсолутне старости
Земље. Ипак, генерално гледано, еони су најкрупније јединице поделе (осим супереона
који се у страној литератури користи за прекамбријум због дужине трајања), потом у
оквиру еона се издвајају ере, у оквиру једне ере издвајају се периоде а у оквиру једне
периоде епохе.
Терминологија
Подјединица доба, не
Хоризонт Хрон употребљава се у временској
скали ICS
Геологија квалификује ове јединице као ране, средње и касне када се односе на
време, а ниже, средње и горње - када се односе на одговарајуће стене. На пример,
серија доње јуре у хроностратиграфији одговара епохи ране јуре у геохронологији.[3]
Геолошке јединице из истог времена, али различитих делова света често изгледају
другачије и садрже различите фосиле, па су у истом периоду историјски подаци
различитог имена у различитим земљама. На пример, у Северној Америци доњи
камбријум зове се серија Ваукобан која је подељена у зоне, на основу сукцесије
трилобита. У Источној Азији и Сибиру, иста јединица је подељена у фазе алексијан,
атдабанијан и ботомијан. Кључни аспект рада Међународне комисије за стратиграфију
је помирење ових конфликтних терминологија и дефинисање универзалних
хоризоната који се могу користити широм света.[4]
Када су Вилијам Смит и Сер Чарлс Лајел први признали да су слојеви стена
представљени узастопним временским периодима, временска скала се могла
проценити само врло непрецизно, јер се различите врсте стопа промена користе у
процени, а оне у веома великој мери варирају. Док су креационисти предлагали
термин за старост Земље од око шест или седам хиљада година (на основу Библије),
рани геолози су предлагали милионе година за геолошке периоде са некима који чак
указују на готово бесконачно доба Земље. Геолози и палеонтолози су конструисали
геолошку табелу на основу релативне позиције различитих слојева и фосила,
процењену на временској скали утемељеној на проучавању стопе промена
различитих појава, као што су атмосферилије, ерозија, седиментација и литификација.
Откриће радиоактивности 1896. и развој њених геолошких апликација у
радиометријском датирању, у првој половини 20. века (пионир је био геолог Артур
Холмс) омогућило је прецизније апсолутно датирање стена, а доба различитих слојева
стена и старости Земље били су предмет значајне расправе.
Геохронологија
Геолошке ере
Геолошке периоде
Геолошке епохе
Референце
2. Dalrymple, G. Brent (2001). „The age of the Earth in the twentieth century: a problem (mostly)
solved”. Special Publications, Geological Society of London. 190 (1): 205—221.
Bibcode:2001GSLSP.190..205D (http://adsabs.harvard.edu/abs/2001GSLSP.190..205D) .
doi:10.1144/GSL.SP.2001.190.01.14 (https://doi.org/10.1144%2FGSL.SP.2001.190.01.14) .
5. „Anthropocene: Age of Man - Pictures, More From National Geographic Magazine” (https://web.arch
ive.org/web/20160822063850/http://ngm.nationalgeographic.com/2011/03/age-of-man/kolbert-
text/2) . ngm.nationalgeographic.com. Архивирано из оригинала (http://ngm.nationalgeographi
c.com/2011/03/age-of-man/kolbert-text/2) на датум 22. 08. 2016. Приступљено 22. 9. 2015.
9. Great Soviet Encyclopedia (на језику: руски) (3rd изд.). Moscow: Sovetskaya Enciklopediya. 1974.
vol. 16, p. 50.
10. Rudwick, Martin Worlds Before Adam: The Reconstruction of Geohistory in the Age of Reform
(2008) pp. 539–545
13. Felix M. Gradstein, James G. Ogg, Alan G. Smith (Editors); A Geologic Time Scale 2004. Cambridge
University Press.2005. ISBN 978-0-521-78673-7.
14. Cox, Simon J. D.; Richard, Stephen M. (2005). „A formal model for the geologic time scale and
global stratotype section and point, compatible with geospatial information transfer standards” (htt
p://geosphere.geoscienceworld.org/content/1/3/119.full) . Geosphere. The Geological Society of
America. 1 (3): 119—137. Bibcode:2005Geosp...1..119C (http://adsabs.harvard.edu/abs/2005Geos
p...1..119C) . doi:10.1130/GES00022.1 (https://doi.org/10.1130%2FGES00022.1) .
Приступљено 31. 12. 2012.
Литература
Aubry, Marie-Pierre; Van Couvering, John A.; Christie-Blick, Nicholas; Landing, Ed; Pratt, Brian R.;
Owen, Donald E.; Ferrusquia-Villafranca, Ismael (2009). „Terminology of geological time:
Establishment of a community standard” (https://academiccommons.columbia.edu/doi/10.7916/
D8DR35JQ) . Stratigraphy. 6 (2): 100—105. Приступљено 30. 11. 2018.
Gradstein, F. M.; Ogg, J. G. (2004). A Geologic Time scale 2004 – Why, How and Where Next! (https://
web.archive.org/web/20180417173639/http://eesc.columbia.edu/courses/w4937/Readings/Grads
tein_ Ogg_ 2004.pdf) (PDF). doi:10.1080/00241160410006483 (https://doi.org/10.1080%2F0024116
0410006483) . Архивирано из оригинала (https://eesc.columbia.edu/courses/w4937/Readings/
Gradstein_ Ogg_ 2004.pdf) (PDF) на датум 17. 4. 2018. Приступљено 30. 11. 2018.
Gradstein, Felix M.; Ogg, James G.; Smith, Alan G. (2004). A Geologic Time Scale 2004 (https://book
s.google.com/books?id=rse4v1P-f9kC) . Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-
521-78142-8. Приступљено 18. 11. 2011.
Gradstein, Felix M.; Ogg, James G.; Smith, Alan G.; Bleeker, Wouter; Laurens, Lucas, J. (јун 2004). „A
new Geologic Time Scale, with special reference to Precambrian and Neogene” (https://web.archi
ve.org/web/20120425232455/http://www.episodes.co.in/www/backissues/272/Time%20Scale.p
df) (PDF). Episodes. 27 (2): 83—100. Архивирано из оригинала (http://www.episodes.co.in/www/b
ackissues/272/Time%20Scale.pdf) (PDF) на датум 25. 04. 2012. Приступљено 18. 11. 2011.
Ialenti, Vincent. „Pondering 'Deep Time' Could Inspire New Ways To View Climate Change.” (http
s://www.npr.org/sections/13.7/2014/09/21/350344129/pondering-deep-time-could-inspire-new-wa
ys-to-view-climate-change) . NPR Cosmos & Culture.
Knoll, Andrew H.; Walter, Malcolm R.; Narbonne, Guy M.; Christie-Blick, Nicholas (30. 7. 2004). „A
New Period for the Geologic Time Scale” (http://www.ldeo.columbia.edu/~ncb/Selected_ Articles_
all_ files/17_ Science%20305.621.pdf) (PDF). Science. 305 (5684): 621—622. PMID 15286353 (http
s://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/15286353) . doi:10.1126/science.1098803 (https://doi.org/10.1
126%2Fscience.1098803) . Приступљено 18. 11. 2011.
Montenari, Michael (2016). Stratigraphy and Timescales (1st изд.). Amsterdam: Academic Press
(Elsevier). ISBN 978-0-12-811549-7.
Спољашње везе
Chronos.org (https://web.archive.org/web/19981205122129/http://www.chronos.org/)
Lane, Alfred C, and Marble, John Putman 1937. Report of the Committee on the measurement of
geologic time (https://books.google.com/books?id=ckIrAAAAYAAJ&printsec=toc#PPP1,M1)
Преузето из
„https://sr.wikipedia.org/w/index.php?
title=Геолошка_доба&oldid=24269685”
Ову ст раницу је последњи пут уредио корисник InternetArchiveBot пре 6 месеци.