Геолошка скала времена и

кључни догађаји у историји

живота
Кључни појмови: фосили, временска скала историје Земље,
тектоника плоча, померање континената, промена нивоа океана,
велики оксигенациони догађај, климатски услови, катастрофични
догађаји, масовна изумирања, адаптивна радијација
Подсетите се
1. Када су се појавили први прокариоти, а када еукариоти
и вишећелијски облици живота?
2. Који процеси су кључни у настанку адаптација?
3. Како су настали еукариоти
 ИСТОРИЈА ЖИВОТА НА ЗЕМЉИ
• Живот на Земљи прошао је кроз бројне и велике промене.
• одвијале су се у међусобним интеракцијама с променама у
литосфери, хидросфери и атмосфери.
• Интеракције су биле двосмерне:
• промене у неживом окружењу су утицале на еволуцију живог
света,
• жива бића су, својом активношћу, доводила до врло значајних
промена услова на Земљи.
• Живи свет је нарочито допринео великим променама у саставу
атмосфере и површинским слојевима Земљине коре.
• Неки од изворних података, чијом анализом и тумачењем
реконструишемо геолошку прошлост Земље и живота на њој:
• распоред, дебљина и састав геолошких слојева,
• распрострањеност одређених фосила у њима,
• оријентација магнетних кристала у њима (као резултат промена магнетног
поља Земље),
• присуство и количина различитих елемената и њихових изотопа.

• У геологији и палеонтологији се користи временска скала историје

Земље.
• Делимо је на еоне, њих на ере, а ере на периоде
 Време почетка
Еон Ера Период Епоха Геолошки услови Живи свет
(милиони година)
Холоцен 0,01 Развој људске цивилизације
Више ледених доба и
интерглацијација (последња При крају – камено доба;
глацијација завршена пре око Појава анатомски модерног

Квартар
13 хиљада година); човека, освајају целу
Плеистоцен 2,6 Смена хладних и сувих планету;
периода Плеистоценска мегафауна
(крупне птице нелетачице и
сисари);
Хлађење и сува клима; Крајем плиоцена Homo
Фанерозоик

Поларне капе
Кенозоик

Плиоцен 5,3 habilis, вешти човек);

Први усправни преци човека
Отопљавање климе Први рани преци човека
Миоцен 23 (Australopithecine);
доминација зељастих биљака
Терцијар

Хлађење климе, појава савана Први примати

Олигоцен 33,9
Еоцен 55,8 Топла и влажне клима Доминација цветница
Формирање већих планина;
Активност вулкана; Радијација птица и сисара;
Палеоцен 65,5 Клима променљива (од Радијација цветница и
хладне инсеката опрашивача
до топле)
 Време почетка
Еон Ера Период Епоха Геолошки услови Живи свет
(милиони година)

Раздвојени континенти;
Топла клима При крају периода, V
масовно изумирање
(нестанак диносауруса и
Креда 145,5 осталих 76% врста);
Ситни сисари (појављују се
плацентални сисари);
Прве цветнице
Настанак Лауразије и
Гондване; Прве птице и гуштери;
Доминација диносауруса
Фанерозоик

Блага клима
Мезозоик

Јура 199,6 Доминација голосеменица

(бенетити, цикаси, семене
папрати)
Почетак распада
суперконтинента Пангее;
При крају периода, IV
Формирање планина;
масовно изумирање (80%
Велике пустиње;
врста)
Клима топла и сува
Радијација кошљориба;
Тријас 251
Први диносауруси и
крокодили;
Први сисари;
Доминација голосеменица
 Време почетка Геолошки услови
Еон Ера Период Епоха Живи свет
(милиони година)
Пустиње;
Оштра континентална клима;
Формирање суперконтинента Пангеа; Велико пермско (III) изумирање (96% врста);
Перм 299 Глацијација; Развој гмизаваца и потискивање водоземаца;
Прве праве голосеменице

При крају хлађење;

Мочварна копна; Први гмизавци;
Клима топла и влажна; Огромни крилати инсекти;
Карбон 359 Највиши ниво кисеоника (50% више него Доминација водоземаца;
данас) Огромне шуме дрвенастих папрати, пречица и
раставића Прве семене биљке;

Топла и стабилна клима При крајупериода, II масовно изумирање (75%

врста);
Развој кошљориба;
Девон 416
Доминација риба (хрскавичаве);
Фанерозоик

Палеозоик

Појава првих инсеката и првих водоземаца;

Развој маховина и папратница

Ниски континенти, већим делом потопљени;

Клима топла Развој копнених биљака;
Силур 444 Глобално отопљавање Прве хрскавичаве рибе;
Велики корални гребени
Континенти су ниски и већим делом
потопљени; При крајупериода, I масовно изумирање (75%
Глобална глацијација врста);
Прве биљке, гљиве и пауколики зглавкари
Ордовицијум 488 освајају копно;
Доминација бескичмењака (мекушци,
бодљокошци);
Први планктонски вертебрати;
Клима блага и влажна;
Висока концентрација слободног Први фосили хордата;
Кисеоника Доба трилобита (група примитивних зглавкара);
Камбријум 542 Камбријумска експлозија (појава већине
данашњих филума животиња);
Доминација алги;
 Време почетка
Еон Ера Период Епоха Геолошки услови
(милиони година)
Настанак првих континената Најранији фосили животиња меког
(више циклуса формирања и тела (Едикаранска фауна);
распадања Прве алге;
Протерозоик

суперконтинената); Први вишећелијски организми;

635 Велики оксигенациони Појава еукариота;
2100 догађај; Појава аеробних прокариота
2500 Неколико глацијација

Прве стене, континенти и

океани;
2700
Археозоик

Нема слободног кисеоника Прве цијанобактерије, појава

3500 (метан, амонијак) фотосинтезе (строматолити);
3800 Доминација прокариота
4000 Појава живота (прве ћелије)

Земља се постепено хлади РНК свет

Формирање Сунчевог система Нема живота
Хад

4600
На еволуцију живог света утицао је читав
низ чинилаца и догађаја на Земљи:
1. Тектоника плоча, померање континената и промена
нивоа океана
• Спајање континенталних плоча - стварање суперконтинента,
• океанске плоче су тонуле дубље, па је ниво воде у океанима
опадао.
• драстичан губитак плитких континенталних мора и изумирање
великог броја врста које су их до тад настањивале. То је могао да
буде један од узрока масовног изумирања врста крајем Девона.
• Промена географске ширине континената, као и њихово раздвајање
или спајање,
• потпуно су мењали обрасце морских струја, што је такође
доводило до великих промена у клими.
2. Концентрација кисеоника
• Током историје Земље, састав атмосфере није био исти.
• Највећа промена, тј. пораст кисеоника био је велики оксигенациони догађај
(зовемо га и велика кисеонична револуција), који су покренули први
фотосинтетички организми, пре више од 2,7 милијарди година.
• За релативно кратко време, до пре око две милијарде година, његов удео у атмосфери је
достигао око 10% данашњег, што је омогућило појаву аеробних прокариота
• То је истовремено био период великог масовног изумирања, кад је драстично опао број
многих анаеробних прокариота
• Даљи поступан пораст кисеоника, био је један од услова за појаву еукариота
• Вишећелијска жива бића (хетеротрофна) су могла да се појаве тек кад се
концентрација кисеоника приближила половини данашње, пре око 700-800
милиона година.
• Пре око 550 милиона година, кисеоник је већ близу данашње концентрације, што
омогућава до тад невиђени процват разноврсности вишећелијских животиња –
тзв. камбријумску експлозију.
• Тада је за релативно кратко време настао велики број врста животиња.
• Концентрација кисеоника имала је свој максимум у Карбону и Перму
3. Климатски услови
• Током геолошке прошлости, смењивали су се периоди кад је клима била
претежно топлија и влажнија, с онима кад је била сувља и хладнија.
• Тим променама доприноси више чинилаца, првенствено облик и положај
Земљине орбите, као и ефекат стаклене баште (као последица водене паре
и угљен-диоксида у атмосфери).

4. Катастрофични догађаји – вулканске ерупције и удари

метеорита
• У неким периодима је тектоника плоча доводила до појачане активности
вулкана.
• Пепео избачен у атмосферу доводио је до драстичног смањења продора
Сунчевог зрачења, а тиме и слабијег загревања Земљине површине и
успоравања фотосинтезе.
• Нагли пад температуре и доступне хране
• Погубно дејство отровних гасова
• Сличан је ефекат био и при удару већих метеорита
 МАСОВНА ИЗУМИРАЊА
• Mасовно изумирањe - период када стопа нестанка врста
далеко превазилази стопу настанка нових.
• Почев од Камбријума, знамо за пет таквих великих
изумирања: крајем периода Ордовицијума, Девона, Перма,
Тријаса и Креде.
• За крај Перма се везује период интензивне вулканске
активности у области данашњег Сибира, као последица Фосили амонита из периода
судара континената и стварања суперконтинента Пангее. Јуре
• Велика количина пепела је довела до
пада температуре.
• Последично, смањење фотосинтезе је
удео кисеоника смањило са око 30% на
око 15%.
• Заједно са великим падом
температура, то је довело до
изумирања око 96% врста.

Велико пермско изумирање Изумирање крајем Креде ондело

однело је све трилобите је све диносаурусе
Последице масовних изумирања и адаптивна радијација

• Период опоравка живота после сваког од масовних изумирања

трајао је јако дуго и мери се чак десетинама милиона година.
• Нови облици живота настајали су од преживелих врста, али никад није
поново настало нешто што је постојало пре и једном изумрло.
• С друге стране, свако масовно изумирање отварало је пут за нову
адаптивну радијацију.
• Преживеле врсте су веома брзо еволуирале у врло велики број
веома различитих нових врста, прилагођавајући се и
попуњавајући новоиспражњени еколошки простор.
• Пример: адаптивна радијација сисара и птица (почетком Кенозоика), до
које је дошло после изумирања диносауруса крајем креде.
 Шесто велико изумирање је у току
• Судећи по брзини изумирања врста током последњих
400 година, која је око 100 до 1000 пута већа од
уобичајене, данас се налазимо у периоду шестог
масовног изумирања.
• Брзина нестанка врста је једнака или чак већа од брзине
током претходних пет.
• За разлику од претходних, овај пут узрок није природна
катастрофа, већ активност човека.
СТАБЛО ЖИВОТА
• Прокариотски
организми
обухватају два
филогенетски
јасно издвојена
домена –
• бактерије
(Bacteria) и
• архее (Archaea).
 ФИЛОГЕНИЈА
ЕУКАРИОТА -
Хетеротрофи, миксотрофи, фотосинтетичари

• Данас прихваћена
систематика еукариота, па
тиме и протиста, препознаје
пет великих клада.
• Филогенетски односи унутар
сваке од њих су до сада у већој
мери разјашњени, за шта
постоји довољно података.
• С друге стране, односи између
ових великих клада нису још
довољно расветљени.
 BILJKE

hloroplasti
(endosimbioza)

hlorofil b, skrob

jajna ćelija ostaje

u roditeljskoj jedinki

vršni rast, grananje

izdanka, plazmodezme

zaštićen embrion, kutikula,

višećelijski sporofit, spore sa
debelim zidovima
KOPNENE BILJKE
zaštićen
embrion

stome

dugoživeći
mikrofili
zeleni sporofit
(listići)

traheide (sprovodnе
ćelije), granat
samostalan sporofit,
pravi korenovi

megafili (pravi listovi),

grananje nadrastanjem
glavne grane

semena

cvetovi, oplodni
listići, triploidan
endosperm
ЖИВОТИЊЕ
Положај животиња Праве гљиве

на филогенетском Бичари с
стаблу крагном
Животиње

• Од предака сродних правим Праве амебе

гљивама
• Још сроднија група су бичари с
крагном (хоанофлагелате)
Слузаве гљиве
• Истој групи еукариота припадају
и праве амебе и слузаве гљиве
Филогенетско стабло животиња
• Критеријуми:
• сличност по грађи, изгледу, развићу
• молакуларно-биолошки подаци (ДНК,
РНК, протеини)
• Монофилетска група
• кладa метазоа
• Последњи заједнички предак свих
животиња (око 650 млг.) сличан данашњим
колонијалним хоанофлагелатама.
• Сунђери најпримитивнији (немају ткива и
двослојни су) – метазоа
• Све остале животиње (трослојне и имају
права ткива) - еуметазоа
 Питања:

1. Како објашњавамо велики оксигенациони догађај, а како пораст

концентрације кисеоника у Карбону и Перму?
2. Који услови су допринели еволуцији вишећелијских група
организама у Протерозоику?
3. Шта сматрамо масовним изумирањем?
4. Шта се дешава са живим светом након масовних изумирања?
 Вежба: Шест кључних
догађаја у историји живог
света
 ШЕСТ НАЈВАЖНИЈИХ ДОГАЂАЈА У ИСТОРИЈИ ЖИВОГ
СВЕТА И ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ:
1. Настанак молекула који су могли да кодирају своју и структуру других молекула и,
истовремено, обављају каталитичке функције (молекули слични РНК), током пребиотичке
еволуције у воденој средини, се сматра најважнијим догађајем пребиотичке еволуције
(пре око 4x109 година).
2. Настанак прве ћелије (теорија о „РНК свету“ из 80-их година – РНК молекули окружени
протомембраном). Еволуција последњег универзалног заједничког претка (Last Universal
Common Ancestor - LUCA – ћелије са протеинима, ДНК и рибозомима који раде по
универзалном генском коду) је текла сразмерно брзо.
3. Настанак прокариота способних за фотосинтезу и аеробни метаболизам. Најстарији
строматолити (фосилни остаци старих колонијалних фотосинтетичких прокариота сличних
данашњим Cyanobacteria) стари су око 3,8x109 година.
4. Настанак еукариотске од прокариотске ћелије. Пре око 1,8 до 2x109 година.
5. Настанак вишећелијских организама (са диференцираним и специјализованим групама
ћелија). Пре око 600 милиона година, почетак Палеозоика.
6. Појава полне репродукције код вишећелијских организама у домену еукариота, брзо
после појаве вишећеличности.
ЗАДАТАК

1. Користећи табелу историје планете Земље, издвојте најмање

шест КЉУЧНИХ догађаја у историји живог света
2. Скицирајте временску ленту и уцртајте кључне догађаје.
3. Oбразложите свој одговор.