Античка филозофија

Космолошки период

Милетска школа

Пре свега, пар уводних речи о космолошком периоду.

Kosmos – ред, поредак. Бавимо се природом (physis) и уочавамо одређене закономерности у њој.
Природа је везана за цикличност – стално обнављање природног поретка. Космос представља
јединство , потпун је и довршен. Разумевање ствари проистиче из њиховог порекла, покушава се
открити arche (почело, узрок) – основа свих промена. Ово почело обезбеђује закономерност у
променама. Основни проблеми су везани за тумачење следећих супротности : једно-мноштво,
настајање-пропадање, кретање-мировање. Дакле, из једног (вечита природа, arche) настаје
мноштво постојећих ствари и за то мноштво је везано стално кретање, док је вечита природа у
стању мировања.

Милетска школа: настала је на Јонском полуострву на коме се налазио полис Милет, те Милећане
називају и Јоњанима. Они се баве физиком (за разлику од Елејске школе којој је у основи била
логика). Први филозоф и представник ове школе је:

ТАЛЕС - Непроменљиви праизвор за њега је – вода. Јединство мноштва чини вода, она је у свим
стварима. Arche је нека врста материје и та материја је на неки начин жива те се из ње ствара
живи свет. Овакво мишљење се назива хилозоизам (hyle – материја, земља; zoe - живот).

АНАКСИМАНДАР - Почело за њега је нешто што није ораничено (елемент), већ је то apeiron -
неограничено- ни од чега настао, вечан, неуништив. Природа је прво, необликовано, без посебних
одредби, мноштво светова, различито од свега створеног. Човекова судбина везана је за циклус,
стало настајање и нестајање, једна бића морају нестати да би се друга рађала.

АНАКСИМЕН - Почело је – ваздух – квантитативно безгранична материја. Вечно кретање

обезбеђују супротности: топло – хладно (преузето од Анаксимандра) и разређивање –
згушњавање. Ваздух се на хладном згушњава те нсастаје ветар, из кога даљим згушњавањем
настаје вода, из воде настаје земља, из земље камен. Разређивањем на топлоти настаје из
ваздуха ватра. У свим елементима налази се ваздух. Растење је приказано као разређивање
основне природе а згушњавање као постепено губљење њене животности (покретљивости).
Ваздух је схваћен као душа космоса и душа индивидуалних бића. Душа (psyha) означава животну
снагу, дах,оно што се сопственом снагом може кретати, преображавати и расти. Она је принцип
кретања.