SOFTVER

SADRŽAJ PREDAVANJA

 Softver i podela softvera prema nameni

 Operativni sistemi, Windows, MS-DOS, UNIX, Linux
 Jezički procesori
 Uslužni (utility) programi
 Aplikativni softver, uobičajene softverske aplikacije, MS Office,
programski paketi za rad u internet okruženju
 Osnovi rada u Google Chrome-u i MS Outlook-u
 Programi za obradu slika, rasterske i vektorske slike
2

1
 RAČUNARSKI SISTEM

Računarski sistem

Hardver (hardware) Softver (software)

POJAM SOFTVERA, PODELA

 Računarski softver (software) čine svi programi koji se izvršavaju
na računaru.
 Softver, dakle, predstavlja programsku podršku računara.
 Ovo su programi koji s jedne strane vrše kontrolu funkcionisanja
računara, a sa druge vrše obradu podataka.
 Prema nameni softver se deli na dve grupe:
 Sistemski softver: pripadaju mu svi programi, programski paketi
i sl. koji su namenjeni funkcionisanju računarskog sistema.
 Aplikativni softver: pripadaju mu svi programi, programski
paketi i sl. koji su namenjeni rešavanju konkretnih problema i
zadataka korisnika računarskog sistema (zato se i zove aplikativni
– omogućava aplikaciju računara na određeni problem ili zadatak).

2
 PODELA SOFTVERA PREMA NAMENI

Računarski softver

Sistemski softver Aplikativni softver

SISTEMSKI SOFTVER
 Operativni sistemi - kolekcija programa koja
nadgleda sve operacije računara.
 Jezički procesori (prevodioci) - pretvaraju
aplikacioni softver napisan na nekom višem
programskom jeziku u mašinski jezik računara.
 Uslužni (utility) programi – programi koji pomažu u
analiziranju, optimizaciji ili održavanju računara, npr.
antivirus programi, programi za pravljenje rezervnih
kopija, čišćenje, komprimovanje diska i sl.
6

3
 SISTEMSKI SOFTVER

Računarski softver

Sistemski Aplikativni
softver softver

Operativni Jezički Uslužni

sistemi procesori programi
7

OPERATIVNI SISTEM

 Operativni sistem je skup programa koji upravljaju

hardverskim i softverskim resursima računara.

 Operativni sistem objedinjuje u celinu raznorodne

delove računara i sakriva od krajnjeg korisnika detalje
funkcionisanja ovih delova.

 Najpoznatiji operativni sistemi su Microsoft Windows,

UNIX, Linux i Mac OS.
8

4
 FUNKCIJE OPERATIVNOG SISTEMA

 Operativni sistem ima sledeće osnovne funkcije:

 Upravlja perifernim jedinicama,
 Upravlja memorijom,
 Upravlja procesorom računarskog sistema,
 Upravlja podacima i programima,
 Kontroliše funkcije (uključujući i otkrivanje i otklanjanje
grešaka).

HIJERARHIJSKI MODEL OPERATIVNOG

SISTEMA

10

Izvor: B. Đorđević, D. Pleskonjić, N. Maček

10

5
 HIJERARHIJSKI MODEL OPERATIVNOG
SISTEMA

 Pojedine delove OS nazivamo nivoima (ne postoje stroga pravila

koja regulišu raspodelu funkcija OS po nivoima).
 Svaki nivo može zahtevati usluge nižih nivoa, ali ne i viših.
 Najniži nivo OS je kernel tj. jezgro operativnog sistema.
 Kernel/jezgro je deo operativnog sistema koji mora uvek postojati
u radnoj memoriji (većina OS ne može cela da stane u radnu
memoriju).
 Funkcije koje koriste svi nivoi moraju se smestiti u jezgro. Ostali
delovi OS se ubacuju u memoriju kada su potrebni (a izbacuju
kada više nisu potrebni).

11

11

OPERATIVNI SISTEM WINDOWS

 Najzastupljeniji operativni sistem za PC.
 Temelji se na korišćenju grafičkog korisničkog interfejsa
(Graphical User Interface – GUI), koji obezbeđuje
komunikaciju sa korisnikom (umesto pisanja komandi).
 Opcije Windows-a su date grafički, a komande se realizuju
klikom miša.
 Temeljni deo OS-a je prozor - window, po čemu je čitav
sistem dobio ime. Svaki program koji se izvršava kontroliše
jedan prozor.

12

12

6
 OPERATIVNI SISTEM WINDOWS
 Windows je multiprogramski operativni sistem. Ovo
podrazumeva mogućnost računara da izvršava više
korisničkih programa istovremeno, deleći hardverske
resurse koji im stoje na raspolaganju.

 Kako je svakom programu dodeljen jedan prozor, to znači

da je moguće na ekranu imati otvoreno više prozora
istovremeno.

 Takođe, svakom prozoru je dodeljeno jedno dugme na

taskbaru.
13

13

OPERATIVNI SISTEM WINDOWS

 Svi programi koji rade u prozorima izvršavaju se logički

istovremeno, a od svih otvorenih i neminimiziranih
prozora, samo jedan prozor je aktivan.

 Veličina prozora se može menjati, kao i njihova pozicija.

14

14

7
 MS-DOS
 Postoje dva načina rada sa MS-DOS-om:
 kucajući komande u komandnoj liniji, ili
 koristeći MS-DOS Shell (šel-jezgro).
 Komandna linija je linija u se kucaju komande (naredbe).
 Komandni prompt pokazuje da smo u komandnoj liniji. Prompt
može biti slovo za logičku oznaku disk jedinice praćeno
obrnutom kosom crtom (npr. c:\ ili a:\) i nazivom direktorijuma
(npr. c:\dos). Slovo pokazuje koja je disk jedinica aktivna
jedinica. MS-DOS pretražuje aktivnu disk jedinicu kako bi
pronašao informaciju koja je potrebna da bi procesirao
komande.
15

15

MS-DOS
 Da bi MS-DOS izvršio zadatak, kuca se komanda (na monitoru desno
od komandnog prompta pojavljuju se znaci koji se kucaju), a zatim
pritisne taster "Enter".
 MS-DOS komanda može imati do tri (sastavna) dela. Svaka komanda
ima ime. Neke komande zahtevaju jedan ili više parametara koji
identifikuju objekat sa kojim se želi da MS-DOS nešto uradi.
 Neke komande zahtevaju više od jednog parametra. Na primer, ako
želimo da preimenujemo datoteku koristeći komandu RENAME
(skraćeni oblik REN), moramo uključiti i originalno ime (naziv)
datoteke i novo ime datoteke. Naredna komanda preimenuje prvi.txt
u drugi.txt:
ren prvi.txt drugi.txt
16

16

8
 OPERATIVNI SISTEM MS-DOS
 Osim komandne linije, za rad sa većinom MS-DOS komandi može se
koristiti i MS-DOS Shell.
 On nudi vizuelni način rada sa MS-DOS-om.
 Komande u MS-DOS Shell-u navedene su u tzv. menijima; nazivi ovih
menija smešteni su duž vrha ekrana. Komande se ovde biraju iz
menija (uz pomoć tastature ili miša).

17

17

OPERATIVNI SISTEM UNIX

 UNIX je, uz Windows, jedan od najpopularnijih
operativnih sistema.
 Karakterišu ga visoke performanse, koje su rezultat
velike iskorišćenosti hardware-a.
 UNIX postoji gotovo za sve platforme, što omogućuje
lako prenošenje programa sa jedne platforme na drugu
(bez ikakvih izmena koda).

18

18

9
 OPERATIVNI SISTEM LINUX
 Linux je, uz određena ograničenja, besplatna verzija
operativnog sistema UNIX.
 Doživeo je veliki uspeh i popularnost kao alternativa skupim
sistemima.
 Naziv “Linux” označava kernel operativnog sistema: softver
koji upravlja pristupom korisničkih programa hardverskim i
softverskim resursima. Programi koji se koriste na linux
sistemima su proizvod GNU i drugih nezavisnih open source
projekata i zajedno sa Linux kernelom čine GNU/Linux
operativni sistem.

19

19

OPERATIVNI SISTEM LINUX

 Postojanje više različitih kolekcija Linux kernela i programskih alata
rezultovalo je nastankom velikog broja različitih Linux distribucija, a
neke od poznatijih su:
 Ubuntu (najpopularnija distribucija Linuxa, jednostavna za korišćenje).
 Linux Mint (jedna od najpoznatijih Ubuntu verzija, okruženje liči na
Windows, ima odličnu podršku za multimediju).
 Elementary OS (odlikuje je minimalistički interfejs koji liči na Apple
operative sisteme (OS X), kao i malo zauzeće resursa).
 Tails (stavlja akcenat na sigurnost sistema i ne ostavlja nikakve
podatke, ni na internetu, ni na samom računaru).
 Sve distribucije su slične i sve imaju Linux kernel i različite skupove Linux
programa.
20

20

10
 JEZIČKI PROCESORI

 Da bi program mogao da se izvrši u računaru, potrebno je

da bude zapisan u mašinskom jeziku. Međutim, ovo nije bilo
pogodno za programere, pa su razvijeni programski jezici.
 Programski jezik treba da omogući lako pisanje programa od
strane ljudi, a tako zapisani programi se zatim prevode na
mašinski jezik. Pri tome se program za prevođenje zove
prevodilac ili jezički procesor.

21

21

USLUŽNI (UTILITY) PROGRAMI

 Utility programi su vrsta sistemskih programa

namenjenih da analiziraju, konfigurišu, optimizuju ili
podržavaju računare.
 Uglavnom su fokusirani na funkcionisanje računarske
infrastrukture i često specijalizovani samo za jedan
zadatak.
 Mnogi veliki OS dolaze sa određenim brojem utility-ja.
 Neki utility se plaćaju, a postoje i neki besplatni, a korisni.

22

22

11
 APLIKATIVNI SOFTVER - POJAM

 Aplikativni softver predstavlja set programa namenjenih

rešavanju konkretnih problema i zadataka korisnika
računarskog sistema.
 Napisani su pomoću jednog od mnoštva programskih jezika
dostupnih za konkretan tip računara i operativni sistem.
 Korisnik može da kupi gotov aplikativni softver na tržištu,
koristiti softver u javnom vlasništvu, naručiti izradu softvera
ili ga sam razvijati.

23

23

UOBIČAJENE SOFTVERSKE APLIKACIJE

 Pomoću aplikativnog softvera računar izvršava korisne, tačno određene
zadatke/grupe zadataka, kao što su:
 Obrada teksta - pravljenje, editovanje i štampanje tekstualnih
dokumenata: MS Word, Notepad, WordPad.
 Obrada slika - profesionalni programi za obradu slika: MS Paint,
Adobe Photoshop, Corel Photo Paint.
 Obrada crteža – razvoj grafike, ilustracija i crteža: AutoCAD, Corel
Draw, Adobe Illustrator.
 Izrada prezentacija - služe za izradu grafičkih slajdova i prezentacija:
MS PowerPoint.
 Rad sa tabelama – tzv. spreadsheet programi koji podržavaju
24
statističke, finansijske, logičke, grafičke proračune: MS Excel.

24

12
 UOBIČAJENE SOFTVERSKE APLIKACIJE -
NASTAVAK
 Baze podataka – skladištenje, manipulacija i korišćenje podataka:
MS Access, MySQL, Oracle RDBMS, MS SQL Server, IBM DB2
database, IBM Informix database.
 Programi za pregledanje interneta – Web čitači: Internet Explorer
& MS Edge, Mozilla Firefox, Google Chrome, Opera.
 Rad sa elektronskom poštom: Microsoft Outlook, Mozilla
Thunderbird.
 Priprema za štampu – priprema različitih štampanih materijala:
Adobe InDesign, QuarkXpress, MS Publisher.
 Grupe zadataka: MS Office, LibreOffice.

25

25

MS OFFICE

 Najčešće korišćen programski paket za automatizaciju

kancelarijskog poslovanja.
 Može sadržati programe:
 Microsoft Word - najprodavaniji tekstualni procesor koji služi za
obradu teksta i omogućava korisniku da kreira kvalitetan
dokument.
 Microsoft Excel - jedan od najefikasnijih programa za grafo-
analitičku i tabelarnu obradu podataka.
 Microsoft PowerPoint - program omogućava izradu prezentacija.

26

26

13
 MS OFFICE

 Microsoft Outlook - pruža jedinstveno okruženje za upravljanje

e-poštom, kalendarima, kontaktima, te drugim informacijama,
daje inovacije koje pomažu pri komunikaciji i organizaciji
sastanaka.
 Microsoft Publisher - program za poslovno objavljivanje i
stvaranje marketinškog materijala.
 Microsoft Access - program za upravljanje bazama podataka.

27

27

MS OFFICE 2019

 Izašao 24. septembra 2018-te.

 Dostupan je za Windows 10 i macOS.
 Ako imate Windows 7, poslednja verzija koju možete
koristiti je MS Office 2016.

28

28

14
 MICROSOFT 365
 Nekadašnji Office 365.
 Bazira se na cloud tehnologiji tj. tehnologiji u oblaku.
 Za njegovo korišćenje se plaća pretplata na godišnjem
nivou.
 Nema potrebe za nadogradnjom stare verzije, jer
Microsoft 365 uvek koristi najnoviju verziju.
 Računari, pametni telefoni ili tableti na kojima koristite
Microsoft 365 ne moraju biti vrhunskih karakteristika,
dovoljan je samo pristup internetu (nema investicije u
opremu). 29

29

PROGRAMSKI PAKETI ZA RAD U

INTERNET OKRUŽENJU
 U ovu grupu softvera spadaju: Web pretraživači, programi za
prijem, slanje i organizaciju elektronske pošte, programi za izradu
Web sajtova, različiti chat programi itd.
 Web pretraživač (Web browser) je računarski program čiji je
zadatak prikazivanje, odnosno komunikacija sa HTML
dokumentima koji se nalaze na Web serverima ili kao fajlovi na
hard disku.
 Postoji veći broj programa za primanje, slanje i organizaciju
elektronske pošte. Da bi se mogli koristiti, potrebno je izvršiti
određena podešavanja, odnosno znati sledeće parametre: email
adresu, lozinku, POP3 (dolazni) i SMTP (odlazni) server. Ove
parametre daje provajder internet usluga. 30

30

15
 PROGRAMSKI PAKETI ZA RAD U
INTERNET OKRUŽENJU
 Programi za kreiranje Web sajtova obično u sebe
inkorporiraju HTML editore i alate za administraciju Web
sajtova.
 Pomoću njih možemo izraditi Web stranicu iako ne
poznajemo HTML.
 Kliktanjem na određene dugmiće i podešavanjem određenih
opcija u pozadini dokumenta koji radimo se generiše HTML
kod koga prepoznaju i prikazuju Web pretraživači.

31

31

PROGRAMSKI PAKETI ZA RAD U

INTERNET OKRUŽENJU

 Chat je komunikacija dva ili više korisnika u realnom

vremenu putem računarske mreže, obično interneta. Ovo se
postiže slanjem kratkih poruka.
 Chat programi su instant messaging programi tj. programi za
brzo internetsko dopisivanje. Oni se pokreću na računaru
korisnika, a potom se konektuju na mrežu (internet).
 Razvijen je veliki broj programa za chat, a najpoznatiji
programi preko kojih se mogu slati poruke su: Skype,
WhatsApp, Viber, itd.

32

32

16
 KOJI SE WEB PRETRAŽIVAČI NAJVIŠE
KORISTE (PODACI IZ SEPTEMBRA 2020)?

33

Izvor: Statista

33

GOOGLE CHROME

 Google Chrome je besplatni Google-ov Web

pretraživač.
 Može se preuzeti sa adrese (klikom na dugme
Download): https://www.google.com/chrome/
 Jednostavan dizajn i posedovanje naprednih funkcija
su uticali na to da Chrome brzo postane jedan od
najpopularnijih Web pretraživača širom sveta.

34

34

17
 GOOGLE CHROME – POKRETANJE I
IZGLED EKRANA
 Pokretanje programa: klikom na Google Chrome u listi
programa ili dupli klik na prečicu.
 Izgled ekrana:

35

35

PRIJAVLJIVANJE NA CHROME

 Da bi nam postale dostupne određene opcije, moramo

se prijaviti na Chrome. Prvi korak je da klinemo na
ikonicu:

 Zatim odaberemo:

 Dalje se prijavljujemo pomoću svog Google naloga. 36

36

18
 POLAZNA STRANA: HOME PAGE
 Home page je početna stranica Web pretraživača, koja se
učitava klikom na .
 Podešava se tako što se klikne na , odabere
Settings, u okviru Appearance uključi druga opcija u
okviru Show Home button i unese željena URL
adresa.

37

37

OMNIBOX
 Neki pregledači koriste adresnu traku za navigaciju do Web
stranice i posebno polje ili traku za Web pretraživanje.
 Google Chrome kombinuje ova dva elementa u jednu traku,
poznatu pod nazivom Omnibox.
 U nju se može uneti URL adresa ili termin na osnovu koga
se vrši pretraživanje.

38

38

19
 PRETHODNA, SLEDEĆA STRANA,
OSVEŽAVANJE, ZAUSTAVLJANJE UČITAVANJA

 Prelazak sa trenutne na prethodnu, već posećenu stranu

se vrši klikom na .

 Prelazak na sledeću stranu se vrši klikom na .

 Ponovno učitavanje strane tj. osvežavanje Web stranice

se vrši klikom na .

39

39

OTVARANJE NOVOG PROZORA I TABA

 Novi prozor/tab se otvara tako što kliknemo

na , pa odaberemo opciju New window/tab:

 Jednostavniji način za otvaranje novog taba jeste korišćenje

odgovarajućeg dugmeta:

40

40

20
 PRIKAZ STRANICE U NOVOM
PROZORU/TABU
 Prikaz stranice u novom prozoru/tabu se vrši tako što
se desnim tasterom miša klikne na hiperlink, pa odabere
opcija Open link in new window/tab.

41

41

PRELAZAK IZMEĐU TABOVA, ZATVARANJE

TABA

 Klikom na tab (tj. njegov jezičak), ukoliko on nije aktivan,

prelazimo u njega.

 Zatvaranje taba se vrši klikom na dugmence za

zatvaranje:

42

42

21
 PONOVNO OTVARANJE ZATVORENOG
TABA

 Pritisnemo Ctrl+Shift+T
na tastaturi, ili
 Primenimo desni klik na
tab bar i odaberemo
opciju “Reopen closed
tab”.

43

43

PINOVANJE TABA
 Ukoliko želimo da se neki tab otvori svaki put pri
pokretanju Chrome-a, potrebno ga je pinovati.
 Pinovanje se postiže tako što kliknemo desnim
tasterom miša na željeni i tab i iz menija odaberemo
opciju Pin:

44

44

22
 PINOVANI TAB

 Pinovani tab će se pojavljivati kao manji tab u gornjem

levom delu prozora:

 Ukoliko ne želimo više da neki tab bude pinovan, treba

posle desnog klika na tab, odabrati opciju Unpin:

45

45

BRISANJA NAJČEŠĆE POSEĆENIH STRANA

 Brisanje se vrši tako što se pozicioniramo mišem na
shortcut stranice koju želimo da obrišemo, i kada se
pojave ikonica sa tri tačke, kliknemo na nju.
 Zatim odaberemo Remove:

46

46

23
 PRIKAZ VEĆ POSEĆENIH URL ADRESA
 Prikaz već posećenih URL adresa se čuva u okviru
History.
 Do ove opcije se dolazi tako što kliknemo na ,a
zatim iz otvorenog menija odaberemo opciju History.

47

47

BRISANJE PRETHODNO POSEĆENIH

STRANICA
 Odabirom opcije Clear browsing data:

48

48

24
 PREUZIMANJE DATOTEKA

 Primenimo desni klik miša na link ka datoteci, pa

odaberemo opciju Save link as:

49

49

PREUZIMANJE DATOTEKA
 Odaberemo direktorijum u kome želimo da
datoteka bude sačuvana, zadamo ime datoteci i
kliknemo na Save.

50

50

25
 PREUZIMANJE DATOTEKA
 Počeće preuzimanje datoteke, a progres možemo
pratiti u donjem levom uglu.
 Nakon što je datoteka preuzeta, klikom na nju je
otvaramo:

51

51

PRISTUP PREUZETIM DATOTEKAMA

 Kliknemo na Chrome meni , pa odaberemo

Downloads:

52

52

26
 DODAVANJE OBELEŽIVAČA (BOOKMARK)

 Dodavanje obeleživača se vrši tako odemo na sajt

koji u budućnosti želimo ponovo da posetimo, a
zatim kliknemo na zvezdicu desno od trake za
adresu.

53

53

OTVARANJE OBELEŽIVAČA
 Obeleživač (bookmark) otvaramo tako što u gornjem
desnom uglu kliknite na i zatim odaberemo opciju
Bookmarks i na kraju pronađemo i kliknemo na
obeleživač.

54

54

27
 ORGANIZOVANJE OBELEŽIVAČA
 Potrebno je da startujemo Bookmark manager kao
na slici:

55

55

MICROSOFT OUTLOOK – KREIRANJE

NOVOG PISMA

 Kliknemo na ikonicu New Email sa palete alatki:

56

56

28
 MICROSOFT OUTLOOK – KREIRANJE
NOVOG PISMA
 U polje To upišemo e-mail adresu primaoca.
 U polje Subject upišemo kratak sadržaj pošte.
 U prostoru za pisanje jednostavno upišemo željeni tekst.

57

57

MICROSOFT OUTLOOK - SLANJE

DATOTEKE ILI UZ E-MAIL
 Kliknemo na Attach File:

 Zatim odaberemo datoteku koju želimo da priložimo i

ubacimo je u mail.
58

58

29
 MICROSOFT OUTLOOK – OTVARANJE
DOBIJENOG ATTACHMENT-A

 Kliknemo na mail koji sadrži attachment.

 Primenimo dvoklik na sam attachment:

59

59

PROGRAMI ZA OBRADU SLIKA

 Programi za obradu slika se koriste za unošenje slike u
računar pomoću odgovarajućeg uređaja (skener, digitalni
fotoaparat itd.) i njihovu dalju obradu.
 Poseduju mogućnosti:
 čitanja slike iz različitih formata,

 obrade slike,

 pamćenja u nekom od formata.

60

60

30
 PROGRAMI ZA OBRADU SLIKA

 Programi za obradu slike se dele u dve kategorije:

 programi za crtanje - programi za obradu vektorske
grafike (CorelDRAW, Adobe Illustrator);
 programi za slikanje - programi za bitmapiranu (rastersku)
grafiku (Adobe Photoshop, Corel Photo-Paint).

61

61

RASTERSKE I VEKTORSKE SLIKE

 Slike koje se obrađuju na  Rasterske slike (bitmape)

računaru možemo podeliti u predstavljaju skup bitova, koji
dve glavne kategorije: formiraju sliku. Slika se sastoji
vektorske i rasterske. od matrice pojedinačnih tačaka
(ili piksela), od kojih svaka ima
 Npr. skenirane slike su
svoju boju.
rasterske, a crteži, napravljeni
u CorelDRAW-u ili
Illustrator-u, čuvaju se u
vektorskom obliku.

62

62

31
 RASTERSKE I VEKTORSKE SLIKE

 Vektorske slike se potpuno

opisuju pomoću matematičkih
formula.
 Svaka linija se sastoji ili od
velikog broja tačaka i linija, koje
ih povezuju, ili od manjeg broja
kontrolnih tačaka povezanih
Bézier-ovim krivama. Drugi
 Vektorsku grafiku je, u principu,
metod daje najbolje rezultate i
koristi se u većini programa za moguće uveličavati i umanjivati
vektorsko crtanje. bez gubitka kvaliteta.

63

63

PITANJA ZA PROVERU ZNANJA

 Šta spada u sistemski softver?

 Operativni sistemi
 Jezički procesori (prevodioci)
 Uslužni (utility) programi

64

64

32
 PITANJA ZA PROVERU ZNANJA
 Deo operativnog sistema koji mora uvek postojati u radnoj
memoriji se naziva:
a) Korisnički interfejs
b) Viši sloj hijerarhijskog modela
c) Interpreter
d) Kernel tj. jezgro

65

65

PITANJA ZA PROVERU ZNANJA

 MS Access predstavlja:
a) Program za upravljanje bazama podataka
b) Program za tabelarne proračune
c) Program za rad sa beleškama
d) Program za project management

66

66

33
 PITANJA ZA PROVERU ZNANJA

 Slike koje predstavljaju skup bitova koji formiraju sliku

(kao što je prikazano ispod) se nazivaju:
a) Rasterske slike
b) Vektorske slike

67

67

HVALA
na pažnji

Ova prezentacija se može koristiti samo u nekomercijalne svrhe nastave, tokom

usmenog izlaganja nastavnika u cilju informisanja i upućivanja studenata na dalji stručni
rad. Slajdovi mogu sadržati građu preuzetu sa interneta, iz stručne i naučne literature,
koji su zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima.
Član 44 - Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade za nekomercijalne svrhe nastave:
(1) javno izvođenje ili predstavljanje objavljenih dela u obliku neposrednog poučavanja na nastavi;
- ZAKON O AUTORSKOM I SRODNIM PRAVIMA ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009 i 99/2011)

68

34
 PITANJA

69

35