Kompjuterska vizuelizacija 3D

prostora u geodeziji

Univerzitet u Beogradu – Građevinski fakultet

www.grf.bg.ac.rs -
Studijski program: Geodezija 2021
Godina/Semestar: I godina / I semestar
Naziv predmeta (šifra): Kompjuterska vizuelizacija
3D prostora u geodeziji
(B3G1KV)
Nastavnik: Dr Marija Obradović,
redovni professor
Datum: 23. X 2023.

Beograd, 2023.

Sva autorska prava autora prezentacije i/ili video snimaka su zaštićena. Snimak ili prezentacija se mogu koristiti samo za nastavu na daljinu studenta Građevinskog
fakulteta Univerziteta u Beogradu u školskoj 2023/2024. i ne mogu se koristiti za druge svrhe bez pismene saglasnosti autora materijala
3D modelovanje: vrste Modelovanje korišćenjem
mrežnih poligona (Mesh)
Poligoni se nadovezuju jedni na druge u 3D prostoru.
• 3D modelovanje se izvodi kao:
• Površinsko (Surface)
• Modelovanje MESH objekata (Mesh)
• Zapreminsko (Solid) Zapreminsko modelovanje
Zapreminsko modelovanje predstavlja modelovanje
Površinsko modelovanje punog tela. To znači da njegova površina
ograničava zapreminu koja je neprekidna i
Da bi smo površinski modelovali neko geometrijsko telo, konačna, tj. da bi sama površ mogla da skladišti
primenićemo nekoliko metoda: vodu (tečnost) bez propuštanja.
Da bi smo zapreminski modelovali neko geometrijsko
1. Dodavanje debljine ivicama 2D figure (preko osobine telo, primenićemo nekoliko metoda:
Thickness u paleti PROPERTIES)
1. Promenom osobina polilinije
2. Prikazivanje strane poliedarske površi crtanjem trostranog ili
četvorostranog poligona (3D Face) 2. Korišćenjem gotovih geometrijskih primitiva
3. Pretvaranje poligona ili zatvorene 2D figure u ravnu površ 3. Korišćenjem alata extrude, revolve, sweep, loft
(Convert to Surface) za formiranje punog tela korišćennjem zatvorene
2d figure kao vodilje
4. Korišćenjem komandi: LOFT, SWEEP, EXTRUDE, REVOLVE.
4. Korišćenjem operacije – Convert to Solid
5. Pomoću operacija: Network i Planar.
5. Korišćenjem operacije THICKEN, koja površima
daje debljinu.
 3D modelovanje – prikazivanje modela u
vizuelnim stilovima
3D modelovane površi zatim možemo da 2D wireframe, Conceptual
prikažemo u različitim vizuelnim stilovima. Wireframe

Radno okruženje: Draftings and Annotations:

U gornjem levom uglu radne površine nalaze se u
uglastim zagradama padajući meniji za vizuelne
stilove, desno od padajućeg menija za
projekcijske poglede.
Radno okruženje: 3D modeling, Kartica
Visualize, Visual styles: Hidden Realistic
• Žičani model (2D wireframe, Wireframe)
• Stilizovani (Conceptual)
• Sa sakrivenim nevidljivim ivicama (Hidden)
• Realistični (Realistic)
• Osenčen (Shaded) Shades of
Gray X-ray
• Osenčen sa ivicama (Shaded with Edges)
• Osenčen, u sivim tonovima (Shades of Gray)
• Nalik skici (Sketchy)
• Sa transparentnim površima (X-ray).
Površinsko modelovanje: THICKNESS

Početni ravni
Poligoni sa promenjenim visinama,
likovi: poligoni
th. Debljinama u paleti PROPERTIES,
THICKNESS

• Dodavanjem debljine ivicama 2D figure

(preko osobine Thickness u paleti
PROPERTIES) dobijamo izgled koji može
da igra ulogu površi, ali program ga ne
prepoznaje kao površ (Surface), već kao
isti početni objekat od kojeg se i krenulo.
• Da bismo dobili površ od ovako nastalog
objekta, potrebno je da primenimo
operaciju: Covert to Surface
• CONVTOSURFACE Izgled bočnih strana pravih prizmi
nastalih promenom debljine polilinije u
X-ray vizuelnom stilu
Površinsko modelovanje
3D Face
• Da bismo prikazali stranu tela (poliedarske površi) koristimo
komandu 3dface – koja nam dozvoljava da biranjem 4 temena
datog poligona (u smeru obrnutom od kazaljke na satu)
formiramo željenu površ.

• Kod poligona sa više od 4 temena, ova funkcija nije pogodna,

jer će se poligon podeliti na više četvorotemenika koje program
tretira kao posebne entitete (bez obzira na to što ih možemo 3d Face entiteti kao
prikazati i sa nevedljivim ivicama). gornji bazisi prizmi

Convert to Surface
• Ravni lik ili mesh možemo prevesti u površ primenom
komande _convtosurface:

• (Kartica MESH, panel: Convert Mesh, Convert to surface) pri

čemu dati poligon, splajn, krug ili elipsa moraju biti zatvoreni.

• (U ovom slučaju, videće se pravolinijska mreža u datoj ravni, u

ortogonalnoj modulaciji – tzv. IZOLINIJE).
a) b) c)
• U paleti PROPERTIES možemo promeniti broj izolinija.
Predefinisana vrednost izolinija je 6 i po U pravcu (odgovara x
osi) i po V pravcu (odgovara y osi). a) Poligon, pravilni petougaonik, preveden u površ
preko komande CONVTOSURFACE;
• Ove vrednosti promenimo na vrednost 0 i izolinije će se izgubiti b) Poligonu su uklonjene izolinije (U=0, V=0);
u prikazu. c) Poligon prikazan u vizuelnom stilu Conceptual
 Površinsko modelovanje - SURFACE
5. Pomoću operacija: Revolve, Sweep, Loft, za kretanje
otvorenih linija i polilinija ili korišćenjem moda (Mode) za
površ (SUurface), o čemu će biti reči kasnije.
6. Pomoću operacija: Network i Planar

Network
Zadaje se linijama koje određuju konturu površi, njene
karakteristične linije i samim tim i oblik, tj. konfiguraciju površi.
• Površ dobijamo primenom operacije Network, unutar kartice
Surface. Površ (Surface) dobijena
primenom komande
• Command:_Surfnetwork SURFNETWORK

Planar
Zadaje se na sličan način kao i pravougaonik (Rectangle), s tim
što je u ovom slučaju taj pravougaonik već preveden u površ,
bez potrebe da se primeni međukorak CONVTOSURFACE.
Površ (ravan)
• Command: _Planesurf dobijena primenom
• Specify first corner or [Object] <Object>: komande PLANESURF
• Specify other corner:
 MESH – mrežni poligoni Mesh Editing:
Smooth Object
Smooth More
Smooth Less
Mesh objekti Refine Mesh
Command: MESH
Current smoothness level is set to : 0 Add Crease
Mrežni poligoni (mesh) formirani su od Enter an option Remove Crease
trostranih ili četvorostranih poligona – [Box/Cone/CYlinder/Pyramid/Sphere/Wedge/Torus/SEttings] Extrude Face…
faseta (facet) koji se nadovezuju jedan na <Box>: b
drugog ivicama, gradeći tako kontinualnu
mrežu koja može opisati najrazličitije oblike.
Mrežni poligoni (MESH) mogu se formirati
kao primitivi - Primitives (slika desno), ili
kao površi koje se baziraju na zadatim
vodiljama, pravcima ili tačkama.
Osnovni alati za formiranje mesh poligona
su:

 Revolved Mesh - rotaciono kretanje

 Tabulated Mesh – translatorno kretanje
 Ruled Mesh – ravnomerno kretanje
 Edge Mesh - ograničen vodiljama
 3D Mesh – zadat tačkama.

• Meševi se zatim mogu editovati putem

alata koji se takođe nalaze na kartici
Mesh. Mrežni poligoni – primitivi – Primitives (gornji red) i pregled nekih
funkcija editovanja meševa na primerima datih primitiva (donji red)
 MESH – Revolved Surface Mrežni poligon formiran pomoću
vodilje i ose rotacije (revolucije)

Rotaciona površ - Revolved Mesh

• Rotacijom linije (prave ili krive) oko ose rotacije
dobija se rotaciona površ.

• Nju ćemo modelovati kao mesh primenom

komande: REVSURF

• Command:_REVSURF

• Current wire frame density: SURFTAB1=12

SURFTAB2=12

• Select object to revolve:

• Select object that defines the axis of revolution:

• Specify start angle <0>:
• Specify included angle (+=ccw, -=cw) <360>:
• MESH poligon je prikazan sistemom izolinija
(meridijana i paralela) čiji je broj predefinisan na 4
po oba pravca.
• Taj broj možemo podešavati pomoću sistemskih
promenljivih surftab1 i surftab2.
• Mesh će se, u predefinisanom obliku, pojaviti kao diskretizovana*
rotaciona površ. (*Diskretizovana = pretvorena u poliedarsku).
• Da bismo grube, izlomljene konture pretvorili u glatkije, možemo
podesiti sistemske promenljive Surftab1 i Surftab2 na veće
vrednosti od 6, npr. na 12, po oba pravca.
• Dalje, kako bismo od poligonalnih linija i poliedarskih površi dobili
glatku površ, primenićemo alat za uređivanje meševa: Smooth
more.
• Možemo primeniti ovu operaciju nekoliko puta (do 5 puta) i svakim
klikom na datu površ, broj poligona se uvećava, dajući površi i njenoj
konturi glatkiji i kontinualniji izgled.
 MESH – Tabulated Surface
Tabulated Mesh
• Pravoizvodne površi koje izvodi sistem
paralelnih pravih, definisanih jednom
pravom – osom, koja se može usvojiti i
kao direktrisa (vodilja) zovu se
translatorne površi i mogu se modelovati
primenom mrežnog poligona Tabulated
mesh.

• „TABULATED“ Mesh znači da se površ gradi

od uporedo postavljenih tabli, ploča.

• Broj ploča definisan je vrednošću

Surftab1.
• Command: _tabsurf

• Current wire frame density: SURFTAB1=12

• Select object for path curve:

• Select object for direction vector:
• U ove površi spadaju cilindri i površi sa
paralelnim sistemom izvodnica.
Mrežni poligon – Tabulated Mesh - formiran pomoću
zadate vodilje (Path Curve) i vektora pravca (Direction
Vector)
MESH – Ruled Surface
Pravoizvodna površ - Ruled
Mesh
• Pravoizvodne površi ravnomernog kretanja
nastaju kretanjem prave – izvodnice
istovremeno duž dve vodilje, tako da se
izvodnica kreće duž vodilja konstantnom
brzinom.

• Kada modelujemo površ komandom

RULESURF, program će površ generisati
tako što će obe direktrisne linije podeliti na
jednak broj delova istovetnih dužina na
posmatranoj liniji.

• Spajanjem pripadajućih tačaka ovih vodilja

pravim linijama, dobija se tražena površ.

• Treba obratiti pažnju na redosled tačaka na Mrežni poligoni formirani pomoću 2 vodilje: AB i CD
vodiljama, jer od toga na koji deo linije
vodilje kliknemo - i izvodnice će se ređati
tim redom. Ako kliknemo proizvoljno na
• Vodilje koje služe za generisanje pravoizvodne površi mogu biti
liniju direktrise, izvodnice se ređaju
prave ili krive linije.
najkraćim putem.
• Takođe i ove mesh poligone možemo učiniti glatkijim, primenom
operacije Smooth More.
 MESH – Edge Surface
• Površi zadate pomoću
četiri vodilje – Edge
Mesh
• U ovu grupu spadaju najopštiji
slučajevi krivih površi, ne samo
geometrijskih, već i empirijskih.
• Da bi smo mogli da formiramo
ograničenu površ korišćenjem
komande EDGE MESH, potrebno
je da imamo potpuno zatvoren
sistem od 4 vodilje u prostoru.
Mrežni poligon formiran pomoću 4 date vodilje koje ga ograničavaju
• Površ koja se dobija na ovaj način
nije po pravilu pravoizvodna, osim
u specijalno izabranim slučajevima,
već opšte zakrivljena - vitoperna, Edge Mesh je pogodan za formiranje površi slobodne forme
bačvasta površ. (free form surface), kao što su npr. delovi topografske površi.
MESH – 3D Mesh
Površi zadate tačkama 3D MESH 3DMESH je nasleđena
metoda za kreiranje
• Iako naziv komande ukazuje da se radi o mesh meševa, dizajnirana
objektu, on to zapravo nije i treba ga prevesti u prvenstveno za rad
mesh putem komande: pod programskom
kontrolom, a ne
• Ove površi mogu biti zadate određenim brojem
ručnim unosom.
tačaka koje leže na datoj površi, pri čemu je
Da bismo iskoristili
potrebno da poznajemo broj, raspored i koordinate
mogućnosti
ovih tačaka.
zaglađivanja,
• Jedan od načina za formiranje ovakvih površi gužvanja i rafiniranja,
zadate tačkama je i 3D MESH. koristićemo komandu
MESH, tj.
• Da bi smo izvršili željenu operaciju i modelovali konvertovaćemo ovaj
površ zadatu tačkama, potrebno je da uradimo mrežni poligon u
sledeće korake: pravi mesh, budući
da novije operacije
• Definišemo broj tačaka, tako što ćemo im dodeliti
programa ovaj
okvirno pravougaonu matricu MxN tačaka.
objekat ne
• Pokrećemo komandu _3dmesh. Pri tome vodimo prepoznaju kao
računa kojim redosledom ćemo unositi tačke! mesh.

Mrežni poligon formiran pomoću 2

Sistema zadatih tačaka: M i N pravca
Zapreminsko modelovanje
• Zapreminsko modelovanje predstavlja formiranje punih tela korišćenjem
alata programa, za razliku od formiranja samo omotača date 3D figure,
kao što je bio slučaj u prethodnim primerima.
Zapreminski možemo izmodelovati tela na više načina.:

1. Korišćenjem gotovih geometrijskih primitiva

2. Promenom osobina polilinije
3. Korišćenjem alata u panelu Solid (extrude, revolve, sweep, loft) za
kretanje zatvorene 2d figure kao vodilje
4. Korišćenjem opcije Convert to Solid
5. Korišćenjem opcije THICKEN, koja površima daje debljinu.
Operacije koje će nam poslužiti i pomoći tokom 3D modelovanja punih tela,
naćićemo na kartici Solid, u random okruženju 3D Modeling. 3D modelovanje punih tela: Solid
 Zapreminsko modelovanje
Primitivi
• Neka od najjednostavnijih
geometrijskih tela predstavljena su
tzv. geometrijskim primitivima.
• Primitivi su specijalni sučajevi tela,
karakteristični po pravilnostima koja
se kod njih pojavljuju.
• Tela su po definiciji data kao prava,
sami bazisi su pravilni poligoni (sa
izuzetkom polisolida i klina), a u
slučaju oblih tela basis je krug,
odnosno elipsa.
a) b)
• Mnogi oblici u 3D prostoru mogu se
svesti na stilizovane geometrijske
forme, a primitivi su upravo polazne
forme kojima se dalje mogu Primitivi su puna tela (Solid) zadata kao predefinisani oblici u okviru komandi programa
modelovati složeniji geometrijski
a) Rogljasta tela – poliedri b) obla tela
oblici.
Zapreminsko modelovanje
Modelovanje pomoću polilinija
• Objekte konstantne visine i širine možemo pretvoriti u telo,
promenom osobina same polilinije na način dat u sledećem
primeru:
• Poliliniju možemo prevesti u krivu liniju putem komande
PEDIT:

[Close/Join/Width/Edit vertex/Fit/Spline/Decurve/Ltype – s
za prevođenje polilinije u splajn krivu.

• Selektovaćemo sada ovu krivu poliliniju, pozvati prozor

PROPERTIES i u njemu promeniti debljinu linije promenom
osobine THICKNESS – umesto 0 dodajemo željenu visinu
(100, na pr). Tako smo dali visinu novom telu, koje će zadržati
oblik polilinije.
• Da bi smo mu dodali širinu, ponovo ćemo ukucati komandu Puno telo (Solid) nastalo editovanjem polilinije
PEDIT, a zatim od ponuđrnih opcija izabrati w(idth), i zadati PEDIT
širinu novog objekta.
Modelovanje tela izvlačenjem 2D figure u prostor
- Extrude
Jedna od najjednostavnijih opcija za • Telo (Solid) možemo i
formiranje 3D tela jeste komanda naknadno prevesti u
EXTRUDE u kojoj se dati ravni lik
površ primenom
samo „izvuče“ u trodimenzionalno
telo, dodavanjem z koordinate, komande EXPLODE,
pravca izvlačenja, putanje ili ugla kada će se telo
zakošenosti strana prema ravni “raspasti” na površi
bazisa, za koje postoje opcije unutar koje ga ograničavaju.
komande:
• Površ (Surface)
možemo prevesti u
• Command:_ extrude
telo, doduše ne onakvo
Select objects to extrude: kakvo bi nastalo
Specify height of extrusion or primenom opcije Solid,
već kao ljusku
[Direction/Path/Taper angle]
određene debljine,
primenom opcije
Pomoću ove komande možemo
THICKEN.
modelovati prave i kose prizme, kao
i (zarubljene) piramide • Površ dobija zapreminu
i možemo je zatim
Puno telo (Solid) nastalo primenom operacije Extrude
tretirati kao telo.
 Rotaciono telo - Revolve
• Rotaciono telo nastaje na način sličan modelovanju
rotacione površi – okretanjem (revolucijom) objekta
oko ose rotacije (revolucije).
• Komanda koju ovom prilikom koristimo je
REVOLVE.
• Da bi smo dobili puno telo, u ranijim verzijama
AutoCAD-a bilo je potrebno rotirati zatvorenu krivu
ili poligon.
• U novijim verzijama, biramo način, Mode u okviru
ponuđenih opcija u odzivu u komandnoj liniji.
• Command:REVOLVE Puno telo (Solid) nastalo primenom operacije Revolve
• Closed profiles creation mode [SOlid/SUrface] <Solid>: su Površ (Surface) nastala primenom operacije Revolve

• Select objects to revolve or [MOde]: 1 found

• Select objects to revolve or [MOde]:
• Specify axis start point or define axis by [Object/X/Y/Z]
<Object>:
• Specify axis endpoint:
• Specify angle of revolution or [STart
angle/Reverse/EXpression] <360>: 270
Telo (Solid) možemo i naknadno prevesti u površ primenom komande
EXPLODE, kada će se telo “raspasti” na površi koje ga ograničavaju.
Površ (Surface) možemo prevesti u telo, doduše ne onakvo kakvo bi
nastalo primenom opcije Solid, već kao ljusku određene debljine,
primenom opcije THICKEN. Površ dobija zapreminu i možemo je
zatim tretirati kao telo.
 Telo nastalo kretanjem ravne figure po zadatoj
trajektoriji - Sweep
• Operacija SWEEP (brzo preći) daje više slobode za
formiranje tela (i površi) i nudi generisanje tela tako
što njegovu zapreminu čini skup svih sukcesivnih
položaja tačaka ravne figure koja se kreće duž zadate
trajektorije.
• Da bi se dobio željeni rezultat potrebno je definisati
objekat koji „kliza“ (to može biti kriva, poligon ili samo
linija) i putanju duži kojom se selektovani objekat
kreće.
• Ova komanda ima ponuđene opcije:
• [Alignment/Base point/Scale/Twist]: a
• Pri čemu treba obratiti pažnju na opciju Alignment
(poravnanje), jer komanda SWEEP automatski
postavlja klizajući objekat ortogonalno na putanju
(sweep path). Ako to ne želimo, u opciji za
poravnanje (alignment) izabraćemo N. Puno telo (Solid) nastalo
primenom operacije Sweep
• Align sweep object perpendicular to path before sweep
[Yes/No]<N>:
Izdizanje nivoa - Loft
• Jedna od funkcija u AutoCadu za zapreminsko 3d
modelovanje jeste i LOFT, formiranje tela i površi
izdizanjem njihovih nivoa, tj. horizontalnih
preseka.
• Funkcija se može primeniti na razne geometrijske
i empirijske površi. Njome možemo formirati i
konusne površi (na pr. kosi konus), jednograni
hiperboloid, svaku obrtnu površ kojoj poznajemo
preseke po određenim nivoima, a takođe
možemo formirati i topografske površi,ili sasvim
proizvoljne krive površi i tela.
• Komanda ima opcije:

• Command:_loft Puno telo (Solid) nastalo

primenom operacije Loft
Enter an option [Guides/Path/Cross-sections
only] <Cross-sections only>: p
Gde uz pomoć vodilja (guides) ili putanje (path)
možemo modelovati najražličitije forme.
Kompjuterska vizuelizacija 3D modela u geodeziji

•Hvala na pažnji!