EFEKTIVNE JAVNE

NABAVKE U SLUŽBI
EKONOMSKOG RASTA
Istraživanje opšte populacije, ponuđača i
naručilaca u postupcima javnih nabavki u Srbiji

Oktobar 2022.
 METODOLOGIJA I
UZORAK

2 ‒ ©©Ipsos
Ipsos
METODOLOGIJA
Istraživanje sa građanima Istraživanje sa ponuđačima Istraživanje sa naručiocima

2021: 21.04.2021. – 26.04.2021. 2021: 12.05.2021. – 01.06.2021. 2021: 10.05.2021. – 31.05.2021.

Trajanje prikupljanja
podataka: 2022:26.09.2022. – 29.09.2022. 2022: 05.09.2022. – 27.09.2022. 2022: 13.09.2022. – 29.09.2022.

Preduzeća koja su imala iskustva sa

Institucije iz javnog sektora koje su
javnim nabavkama u poslednje tri
Uzorački okvir: Građani Srbije 18+ u poslednje tri godine učestvovale u
godine / Sva preduzeća
javnim nabavkama
registrovana u APR-u

2021: 1025 2021: 250 (100+150) 2021: 155

Veličina uzorka:
2022: 1007 2022: 254 (101+153) 2022: 173

Jedno-etapni stratifikovani uzorak

Dvo-etapni stratifikovani (opšta populacija preduzeća) / Jedno-etapni stratifikovani
Tip uzorka:
reprezentativni uzorak kvotni uzorak (preduzeća sa reprezentativni uzorak
iskustvom sa javnim nabavkama)

Po regionu i tipu naselja (kvote za

Stratifikacija uzorka: izbor ispitanika u domaćinstvu po Po regionu, delatnosti i veličini Po tipu institucija
polu i godinama)

Metod prikupljanja
Mix mode (online + face-to-face) Mix mode (CAPI+CATI) / CAWI Mix mode (CATI + online)
3 ‒ © Ipsos podataka:
 GRAĐANI: STRUKTURA UZORKA*
Pol Godine

17% 25% 25% 33%

48% Muški
52%
Ženski 18 - 29 30 - 44 45 - 59 60+

Obrazovanje Regioni Tip naselja

24%
27% 54% 19% Beograd 60% 40%
Osnovna i niža Srednja Viša i visoka 27%
Vojvodina

27%
Šumadija i zapadna Srbija

Urban Rural
22%
Južna i istočna Srbija

4 ‒ © Ipsos
*ponderisani podaci
 POREĐENJE
TALASA
2022. VS. 2021

5 ‒ ©©Ipsos
Ipsos
UPOZNATOST I OCENA SISTEMA JAVNIH NABAVKI
U odnosu na 2021. godinu, značajno veći broj građana se smatra upoznatim sa sistemom javnih nabavki. Takođe, među onima
tako misle, više je onih koji bi postojeći sistem ocenili pozitivno.

21%
41%
UPOZNAT/A 48%
54%
DOBAR LOŠ

NIJE UP-
OZNAT/A
76%
34% Ne znam
58% 34%
Ne znam

18%
12%
3% 2%
2021 2022 2021 2022

U kojoj meri biste rekli da ste upoznati sa sistemom javnih nabavki? A kako biste ocenili postojeći sistem javnih nabavki?
Baza: Ukupna ciljna populacija Baza: Građani koji su imalo upoznati sa sistemom javnih nabavki (53% ukupne ciljna populacije
– 2021; 70% ukupne ciljna populacije - 2022)
Statistički značajno više u odnosu na 2021. godinu
6 ‒ © Ipsos
Statistički značajno niže u odnosu na 2021. godinu
PERCEPCIJA SVRHE JAVNIH NABAVKI
Iz ugla upoznatih građana, dve osnovne svrhe javnih nabavki su ostale iste kao i prethodne godine. Preovlađuje mišljenje da
javne nabavke najpre služe za opšte dobro ljudi, poboljšanje uslova života i dobro funkcionisanja države, a zatim da se preko
njih pribavljaju dobra i usluge preko tendera.

2021 2022
Top 5 razloga Top 5 razloga

Nabavke za opšte dobro ljudi/ poboljšanje Nabavke za opšte dobro ljudi/ poboljšanje

20% uslova života gradjana/ funkcionisanje države

16%
uslova života gradjana/ funkcionisanje države

Pribavljanje dobara i usluga/ Pribavljanje dobara i usluga/

12% nabavka preko tendera

Da državne firme nabave neophodna sredstva za rad/

10% nabavka preko tendera

Transparentnost nabavke/ da se spreči

11% nabavka veće vrednosti finansirano iz budžeta

8%
zloupotreba budžeta/ da javnost bude upoznata/
pravedna kupovina

Nabavka po najpovoljnijoj ceni/ da se obezbedi

11% najbolja usluga za odredjenu cenu

7%
Nabavka sredstava za rad preduzeća

21% Ne znam
39% Ne znam

Prema vašem mišljenju, čemu služe javne nabavke?; Višestruki odgovori

7 ‒ © Ipsos Baza: Građani koji su imalo upoznati sa sistemom javnih nabavki (53% ukupne ciljna populacije – 2021; 70% ukupne ciljna populacije - 2022)
UPOZNATOST SA PRIMERIMA JAVNIH NABAVKI
Iako je i u ovom talasu najčešći primer javne nabavke nabavka medicinske opreme, daleko manji broj građana ga se spontano setio, što je
donekle i očekivano s obzirom na poboljšanje epidemiološke situacije. Međutim, uzimajući u obzir broj građana koji ne zna da navede
nijedan primer, postavlja se pitanje da li su oni koji se smatraju informisanim o javnim nabavkama i kojih je, kako je već pomenuto, daleko
više nego prošle godine, zaista adekvatno informisani.

2021 2022
Top 5 odgovora Top 5 odgovora

Nabavka medicinske opreme i materijala Nabavka medicinske opreme i materijala

24% (vakcine, respiratori, lekovi, sanitet)

5%
(vakcine, respiratori, lekovi, sanitet)

Putna nfrastruktura (izgradnja puteva,

15% mostova, pruga)

Ostali infrastrukturni projekti (energetika,

5% Gas/ nafta/ struja

3% kanalizacija, škole)
3%
Nabavka hrane (mleko, šećer, ulje, maline)

Ostali infrastrukturni projekti (energetika,

3% Gas/ nafta/ struja

2%
kanalizacija, škole)

49% Ne znam
72% Ne znam

Da li možete da navedete neku javnu nabavku za koju ste čuli u poslednje vreme iz medija ili na neki drugi način?; Višestruki odgovori
8 ‒ © Ipsos
Baza: Građani koji su imalo upoznati sa sistemom javnih nabavki (53% ukupne ciljna populacije – 2021; 70% ukupne ciljna populacije - 2022)
UPOZNATOST SA PORTALOM JAVNIH NABAVKI
Broj građana koji navode da znaju da se od 2020. godine javne nabavke u našoj zemlji sprovode elektronski, preko Portala
javnih nabavki, više je nego duplo veći u odnosu na prošli talas. Petina upoznatih kaže da su se do sada infomisali putem ovog
portala, što je u % jednako kao prošle godine, međutim s obzirom na bazu, gledano u apsolutnim brojevima, to je znatno više
građana. Poredeći kroz talase one koji nisu upoznati s portalom, sada je daleko više zainteresovanih da se o njemu informišu.

Ne Da
% među onima koji nisu upoznati % među onima koji su upoznati
2022
15% 2021 21% 20%
27% 42%

81% 19%
Da Da
Ne 85% 79% 80% Ne
73% 58%

2021 2022 2021 2022

A da li Vas interesuje da se informišete o javnim nabavkama
putem online Portala javnih nabavki?
Baza: Oni koji se NISU informisali putem online Portala javnih
nabavki (81% ukupne ciljna populacije – 2021; 58% ukupne
ciljna populacije - 2022)
9 ‒ © Ipsos
Da li znate da se od jula 2020. sve javne nabavke u našoj zemlji
sprovode elektronski, preko online Portala javnih nabavki?
Baza: Ukupna ciljna populacija
Da li ste se do sada informisali o javnim nabavkama
putem online Portala javnih nabavki?
Baza: Oni koji su se informisali putem online Portala
javnih nabavki (19% ukupne ciljna populacije – 2021;
42% ukupne ciljna populacije - 2022))
 STAVOVI GRAĐANA O JAVNIM NABAVKAMA
U poređenju s prethodnom godinom, znatno više građana je zainteresovano da sazna kako se budžetska sredstva troše kroz
sistem javnih nabavki. Isto važi i za mišljenje da ovaj sistem mora biti strogo kontrolisan, a značajno se povećao i broj onih koji
veruju da se javne nabavke sprovode na fer i transparentan način.

2022 6% 41% 53%

Javne nabavke treba da budu
strogo kontrolisane 2021 16% 39% 45%

Interesuje me način na koji se 2022 6% 19% 74%

budžetska sredstva troše kroz
sistem javnih nabavki 2021 12% 31% 58%

Imam poverenja da se sistem 2022 2%5% 94%

javnih nabavki sprovodi na
pravedan i transparentan način 2021 9% 10% 82%

Ne znam NE SLAŽEM SE SLAŽEM SE

U kojoj meri se slažete sa sledećim tvrdnjama?

10 ‒ © Ipsos Baza: Ukupna ciljna populacija
OBLASTI U KOJE TREBA NAJVIŠE ULAGATI KROZ JAVNE
NABAVKE
Zdravstvo ostaje prioritetna oblast u koju treba ulagati kroz javne nabavke. Ipak, nešto manje građana nego 2021. deli ovo
mišljenje, što se može dovesti u vezu sa postepeim smirivanjem epidemiološke situacije. S druge strane, a opet u skladu s
aktuelnim okolnostima, energetika se češće pominje kao oblast od značaja. Pad u odnosu na prošlu godinu se beleži i u pogledu
puteva i infrastrukture i socijalnih pitanja.

Zdravstvo 78%
73%
Obrazovanje 48%
48%
Infrastruktura i putevi 47%
37%
Zaštita životne sredine 38%
22%
Socijalna pitanja 31% 2022
23%
Energetika 16% 2021
20%
Kultura 14%
13%
Sudstvo 8%
8%
Drugo 2%
5%
Ne znam/ Odbijam da odgovorim 2%
1%

U koje oblasti po Vašem mišljenju treba najviše ulagati kroz javne nabavke?
11 ‒ © Ipsos
Baza: Ukupna ciljna populacija
KRITERIJUM NAJNIŽE CENE VS. KRITERIJUM KVALITETA
Devet od deset građana, što je značajno više nego u prošlom talasu, smatra da u postupcima javnih nabavki kriterijum kvaliteta
treba da ima prednost u odnosu na najnižu ponuđenu cenu.

2021 2022

Javne nabavke treba sprovoditi po kriterijumu

14% 9%
Javne nabavke treba sprovoditi po kriterijumu
najniže cene, tako da količina dobijenih dobara, najniže cene, tako da količina dobijenih dobara,
usluga ili izvršenih radova bude što veća. usluga ili izvršenih radova bude što veća.

Javne nabavke treba sprovoditi po kriterijumu

81% 89%
Javne nabavke treba sprovoditi po kriterijumu
kvaliteta, tako da kvalitet dobijenih dobara, usluga kvaliteta, tako da kvalitet dobijenih dobara, usluga
ili izvršenih radova bude što bolji. ili izvršenih radova bude što bolji.

Molimo označite tvrdnju sa kojom se više slažete.

12 ‒ © Ipsos
Baza: Ukupna ciljna populacija
KVANTITET NASPRAM KVALITETA U POSTUPCIMA JN
U skladu sa pethodnim pitanjem, velika većina građana daje prednost kvalitetu nad kvantitetom, odnosno podržava izgradnju
kvalitetnijih puteva, nabavku kvalitetnije medicinske opreme i vozila koja minimalno zagađuju životnu sredinu. U odnosu na
prethodni talas istraživanja, uočava se trend blagog rasta u navedenim stavovima.

Bolje je nabavljati savremeniju i Pri nabavci vozila javnog prevoza

kvalitetniju medicinsku opremu, jer bi neophodno je voditi se kriterijumom
Bolje je izgraditi što kvalitetnije to značilo kvalitetniju i pouzdaniju zaštite životne sredine, i time
puteve, pa makar to značilo da će se zdravstvenu uslugu, pa makar to građanima obezbediti vozila koja
manje km puteva izgraditi, ali neće biti značilo da bi te usluge bile dostupne minimalno zagađuju životnu sredinu, pa
potrebne za skorim propravkama. manjem broju građana. makar to značilo i manji broj vozila.

83 17 75 25 83 17
2021 % % % % % %
88 12 77 23 87 13
2022 % % % % % %
Bolje je izgraditi što više kilometara Potrebno je nabavljati što više Pri nabavci vozila javnog prevoza
puteva, da ih imamo što više i da su medicinske opreme, pa i lošijeg neophodno je voditi se kriterijumom
mesta bolje povezana, pa makar i kvaliteta, jer bi to značilo da je najniže cene, i time građanima obezbediti
lošijeg kvaliteta što bi potencijalno zdravstvena usluga dostupna većem što veći broj vozila, pa makar to značilo i
značilo da će morati da se popravljaju broju građana,pa makar to značilo da je potencijalno veće zagađenje životne
za par godina. ona slabijeg kvaliteta i pouzdanosti. sredine.

Molimo da za svaki ponuđeni set tvrdnji odaberete onu za koju biste se Vi odlučili ukoliko biste bili u prilici da donosite odluke o javnim nabavkama?
13 ‒ © Ipsos
Baza: Ukupna ciljna populacija
STAVOVI GRAĐANA PREMA TAJNIM JAVNIM NABAVKAMA

U odnosu na 2021. godinu, daleko veći broj građana smatra da bi javne nabavke u pojedinim oblastima trebalo da se sprovode
tajno. Ono što se nije promenilo su sektori na koje se ovo mišljenje odnosi, a to su najpre vojska, policija i zdravstvo.

2021 2022

6% Vojska, policija 77% Vojska, policija 67%

19%

Ne 11% Zdravstvo Ne 11% Zdravstvo

Da Da
2% Infrastruktura

75%
72% 2% Obrazovanje/ nauka

Da li smatrate da bi javne nabavke u nekim oblastima trebalo da budu tajne?

Baza: Ukupna ciljna populacija

U kojiim oblastima?
Baza: Oni koji smatraju da bi deo javnih nabavki trebalo da bude tajan (6% od ciljne populacije - 2021; 19% od ciljne
14 ‒ © Ipsos
populacije - 2022)
IZDVAJANJA BUDŽETA ZA JAVNE NABAVKE
U pogledu iznosa koji se iz budžeta RS izdvaja za javne nabavke, građani u oba talasa procenjuju da je to u proseku 30%.
Ipak, u ovom talasu istraživanja, značajno više građana nije dalo konkretan odgovor.

4% 2%
9% 9%
Više od 61%
18%
20%
41-60%
20%
25%
21-40%

Do 20%
50%
42%
Ne zna/Odbija da kaže

2021 2022
Prosek 31% Prosek 30%

Ukupan budžet Republike Srbije za 2021/2022. godinu predviđa rashode i izdatke od 1.717 milijardi dinara (14.6
milijardi evra). Koliki procenat budžeta smatrate da se izdvaja za javne nabavke?
Baza: Ukupna ciljna populacija
15 ‒ © Ipsos
 NIVO KORUPCIJE U JAVNIM NABAVKAMA
Znatno više građana i naručilaca smatra da je korupcija prisutna u javnim nabavkama u poređenju s prethodnom godinom, dok se
ovo verovanje značajno smanjilo među ponuđačima. Najveći udeo naručilaca nije pružilo odgovor.

Građani Ponuđači Naručioci

8%
20%

49% 34%
59%
73% 28%
87%

26%
23% 57%
8% 51%

18% 7% 19% 25%

6%
2021 2022 2021 2022 2021 2022

Ne znam NIJE PRISUTNA PRISUTNA

Kako biste ocenili nivo korupcije u javnim nabavkama?

16 ‒ © Ipsos
Baza: Ukupna ciljna populacija
 ODGOVORNOST ZA KORUPCIJU U SISTEMU JN
Ove godine značajno manje građana vidi naručioce kao najodgovornije za korupciju – prema njihovom mišljenju za korupciju je najodgovornije političko
rukovodstvo. Ponuđači sa druge strane isto kao i prethodne godine za korupciju najpre optužuju naručioce, pa zatim ponuđače i političko rukovodstvo.
Četvrtina naručilaca kao odgovornog za korupciju u sistemu javnih nabavki navodi političko rukovodstvo. Najveći broj naručilaca ipak nema mišljenje (62% -
ne znam)
2022 2021
Građani Ponuđači Naručioci
Naručioci u
Političko Političko
62% 58% postupku javnih 54% 63% 26% 19%
rukovodstvo rukovodstvo
nabavki

Naručioci u Ponuđači u Naručioci u

postupku javnih 47% 64% postupku javnih 49% 46% postupku javnih 13% 10%
nabavki nabavki nabavki

Ponuđači u Ponuđači u
Političko
postupku 31% 48% 43% 51% postupku javnih 11% 8%
rukovodstvo
javnih nabavki nabavki

Sudovi i Sudovi i Sudovi i

23% 24% 27% 26% 10% 5%
tužilaštva tužilaštva tužilaštva

Policija 14% 19% Policija 6% 11% Policija 2% 2%

Po Vašem mišljenju, ko je najodgovorniji za korupciju u sistemu javnih nabavki u Republici Srbiji?

17 ‒ © Ipsos Baza: Oni koji smatraju da je korupcija prisutna u sistemu javnih nabavki u Republici Srbiji (99%- gragjane, 87%- naručilaca, 95%-
ponudžači - 2021; 98%-gragjane, 87%- naručilaca , 91%-ponudžač od ciljne populacije - 2022)
 RASPROSTRANJENOST KORUPCIJE
Izgradnja infrastrukture se pominje kod sve tri populacije kao sektor koji je najviše zasićen korupcijom. Naručioci, kao i prilikom
pitanja odgovornosti o korupciji, imaju najveći procenat neodgovora na pitanju o rasprostranjenosti korupcije.

Građani Ponuđači Naručioci

42% 42% 16%
Izgradnja infrastrukture Izgradnja infrastrukture
44% 42% Izgradnja infrastrukture
24%
Nabavke medicinske opreme i 17% Nabavke medicinske 12%
lekova 15% opreme i lekova 15% 4%
Konsultantske usluge
7% 5% 1%
Uređenje javnih prostora Uređenje javnih prostora
7% 6%
2%
6% 4% Uređenje javnih prostora
Javni prevoz i nabavka vozila
Axis 3% Axis Nabavka softvera 4% Axis 2%

Title
Konsultantske usluge
3% Title
Javni prevoz i nabavka
vozila
3% Titlemedicinske opreme i
Nabavke 1%
3% 3% lekova 3%
2022 2022 2022
U svim oblastima Svuda ima korupcije
5% 2021 5% 2021 2% 2021
Drugo
9% 8% 3%
Drugo Drugo
9% 6%
76%
17% 27% Ne zna/ Odbija da odgovori
Ne zna/Odbija da odgovori Ne zna/ Odbija da odgovori 67%
13% 19%

U kojoj od sledećih oblasti vezanih za javne nabavke smatrate da je korupcija najrasprostranjenija?

18 ‒ © Ipsos Baza: Oni koji smatraju da je korupcija prisutna u sistemu javnih nabavki u Republici Srbiji (99%- gragjane, 87%- naručilaca,
95%-ponudžači - 2021; 98%-gragjane, 87%- naručilaca , 91%-ponudžačod ciljne populacije - 2022)
 EFIKASNOST, TRASPARENTNOST I NEZAVISNOST JN
Kao i prošle godine, građani su saglasni da su primetni pomaci unutar sva tri aspekta javnih nabavki u poređenju s periodom
od pre pet godina. Međutim, u odnosu na prethodni talas, više je kritičnijih prema efikasnosti i nezavisnosti sistema javnih
nabavki.

PRE 5 GODINA TRENUTNO

EFIKASNOST TRANSPARENTNOST NAZAVISNOST EFIKASNOST TRANSPARENTNOST NAZAVISNOST

20% 21% 18% 16%

26% 22%

44%
55% 51% 50%
56% 56%
31% 34%
32% 39%
37% 46%

34%
25% 29% 37%
38% 33% 42%
35% 35% 24% 33%
28%
20% 20% 21%
10% 9% 12% 14% 13% 14% 9%
6% 7%

2021 2022 2021 2022 2021 2022 2021 2022 2021 2022 2021 2022

Ne znam POGORŠALO SE POBOLJŠALO SE Ne znam NEPOVOLJNO 3 POVOLJNO

Kako biste ocenili transparentnost, efikasnost i nezavisnost sistema javnih nabavki u Srbiji sada?
19 ‒ © Ipsos U odnosu na period od pre 5 godina, kako biste ocenili transparentnost, efikasnost i Baza: Ukupna ciljna populacija
nezavisnost sistema javnih nabavki u Srbiji?
 ELEKTRONSKI SISTEM I UNAPREĐENJE TRANSPARENTNOSTI JN
Značajno više građana smatra da je uvođenje e-portala unapredilo efikasnost i transparentnost javnih nabavki. Predlozi koji bi
povećali nivo poverenja u sistem javnih nabavki ostaju nepromenjeni u odnosu na prethodnu godinu. Veća transparentnost javnih
nabavki podrazumevala bi najpre veće učešće građana i dostupnost informacija široj javnosti.
20%
Da sve bude javno/ Da sve bude javno/ transparentnost/ veće učešće gradjana
transparentnost/ 16% 16%
9% veće učešće grad- 19%
jana 5%
18% Sprovoditi oštriju i nezavisnu kontrolu
9% 6%
10%
4%
38% Promeniti sistem/ Iskoreniti/ smanjiti korupciju/ oštrije kazne za zloupotrebe, sprečiti kradju
9% 5%
promeniti vlast/
46% promena politike 7%
3%
7% Da se se sprovode zakoni/ da se radi pošteno i nezavisno/ više ponudjača/ stručnost
15% 6%
Da se se sprovode 7%
7% zakoni/ da se radi 3%
5% Promeniti sistem/ promeniti vlast/ promena politike
16% pošteno i nezavisno/ 2%
više ponudjača/ 5%
4% 2021 2022
32% 11%
stručnost
10% 2021 2022 Drugo
6% 12%
9%
1% 2%
2021 2022 Ništa Ništa
1% 2%
Ne znam/ Odbijam Uopšte nije unapredila 53%
40%
Uglavnom nije unapredila Uglavnom je unapredila Ne znam
45% 59%
Unapredila je u velikoj meri

Da li smatrate da je uvođenje elektronskog sistema za javne Po Vašem mišljenju, šta je ono što bi konkretno trebalo da se Po Vašem mišljenju, šta biste promenili u sistemu javnih nabavki
nabavke prošle godine unapredilo efikasnost i transparentnost promeni kako biste imati više poverenja u sistem javnih nabavki u kako bi one bile transparentnije?
javnih nabavki? Srbiji?
20 ‒ © Ipsos Baza: Ukupna ciljna populacija
 BITNI KRITERIJUMI ZA NABAVKU DOBARA/USLUGA
Iako redosled važnosti kriterijuma ostaje nepromenjen, ove godine značajno manje građana navodi važnost kriterijum kvaliteta,
kriterijum troškova i ekološki kriterijum, a značajno više kriterijum socijalne inkluzije.

2021 2022

83%
69% 70%

50% 54%
43% 40%
37%
28%
21% 20%
17%

Kada su u pitanju javne nabavke u Srbiji, koji od sledećih kriterijuma smatrate da je najvažniji za nabavku dobara ili
usluga? A koji bi bio drugi najvažniji? A treći?
21 ‒ © Ipsos
Baza: Ukupna populacija
 PROCES KONTROLE KVALITETA
Da se kontrola kvaliteta dobara, usluga ili izvršenih radova vrši, smatra preko dve trećine građana. Uz to, u odnosu na prethodnu
godinu, značajno više građana smatra da bi trenutni proces kontrole kvaliteta trebalo da se poboljša. Građani kao najvažniji aspekt
kontrole kvaliteta vide sprovođenje ugovora u skladu sa zadovoljavajućim kvalitetom.

6% 8%

22% 19% 64%

58% Ugovor je sproveden u skladu sa zadovoljavajućim kvalitetom
68%
55%
30% 88%
41% 97%
13%

14% Ugovor je sproveden u skladu sa dogovorenom cenom

26%
20% 2021
28%
8% 2022
12% 10%
5% 2%
1% Ugovor je sproveden u dogovorenom roku
2021 2022 2021 2022
Ne znam Ne, kontrola se ne sprovodi 10%
Da, ali retko Da, uglavnom Ne znam Ne Da
Da, redovno
Šta bi po Vašem mišljenju bio najvažniji aspekt kontrole kvaliteta dobijenih
dobara, usluga ili izvršenih radova?
Da li se prema vašim saznanjima vrši kontrola kvaliteta dobara, usluga ili izvršenih Da li smatrate da bi trenutni proces kontrole kvaliteta trebalo da se poboljša?
radova dobijenih kroz javne nabavke, odnosno kontrola sprovođenja ugovora? Baza: Građani koji smataju da se vrši kontrola kvaliteta (58% od
Baza: Građani koji smataju da se vrši kontrola kvaliteta (58% od ciljne populacije - ciljne populacije - 2021; 69% od ciljne populacije - 2022)
Baza: Ukupna populacija 2021; 69% od ciljne populacije - 2022)

22 ‒ © Ipsos
 INFORMISANOST O JAVNIM NABAVKAMA
Iako se manje građana u odnosu na prethodnu godinu o javnim nabavkama informiše putem nacinalne televizije, to ostaje primarni
način informisanja o ovoj temi. Ove godine, nešto više od trećine građana se o javnim nabavkama informiše putem društvenih mreža,
a značajno manje putem štampe. Veće poverenje prilikom iznošenja informacijama o javnim nabavkama, u odnosu na 2021. godinu,
imaju minisarstva, a značajno manje javna preduzeća i mediji.

Izvor informisanja o javnim nabavkama Poverenje u insitucije – podaci o javnim nabavkama

53%
Nacionalna TV Ministrarstva
44%
29% 36%
2021
29%
Društvene mreže
35% 2022
24%
Medijski portali
24%
20% 27%
Lokalna TV 23%
Javna preduzeća Nevladine organizacije
20%
21%
Štampani mediji
15% 17%
27%
8%
Portal za javne nabavke
9%
Direktno od institucija uključenih u 5%
sisteme javnih nabavki 7% 2022 2021
5%
Ne informišem se 24%
27%
3%
Drugo
4%
13% Lokalne samouprave Mediji
22%
Ne znam/ Odbijam 21%
8%

Preko kog izvora se najčešće informišete o javnim nabavkama u Srbiji? U koju od sledećih institucija imate najviše poverenja kada je reč o iznošenju podataka o javnim
nabavkama?

23 ‒ © Ipsos
Baza: Ukupna populacija građana
HVALA